Teatar

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sh">
  <siteinfo>
    <sitename>Wikipedija</sitename>
    <dbname>shwiki</dbname>
    <base>https://sh.wikipedia.org/wiki/Glavna_stranica</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.18</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Mediji</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Posebno</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Razgovor</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Korisnik</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Razgovor s korisnikom</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Wikipedija</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Razgovor o Wikipediji</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Datoteka</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Razgovor o datoteci</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">MediaWiki</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Razgovor o MediaWikiju</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Šablon</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Razgovor o šablonu</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Pomoć</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Razgovor o pomoći</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Kategorija</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Razgovor o kategoriji</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Portal</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Razgovor o portalu</namespace>
      <namespace key="118" case="first-letter">Nacrt</namespace>
      <namespace key="119" case="first-letter">Razgovor o nacrtu</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Modul</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Razgovor o modulu</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Teatar</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4640</id>
    <revision>
      <id>42683997</id>
      <parentid>42683925</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T20:01:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Vraćene izmjene korisnika/korisnice [[Special:Contributions/~2026-48630-07|~2026-48630-07]] ([[User talk:~2026-48630-07|razgovor]]) na posljednju izmjenu korisnika/korisnice [[User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]</comment>
      <origin>42581534</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1540" sha1="5357r5e3fvgpkxg6jb3xohbhw6w61er" xml:space="preserve">[[Datoteka:Panorámica interior del Teatro Colón.jpg|mini|200px|Teatar]]
[[Datoteka:Bloktheatre.jpg|mini|200px|''The Theatre'' - Alexander Blok (1909).]]
'''Teatar''' ([[latinski jezik|lat.]] ''theatrum'' &lt; [[grčki jezik|grč.]] ''θέατρον'': gledalište), '''pozorište''' ili '''kazalište''', institucija gdje se održavaju predstave koje spadaju u [[scenska umjetnost|scensku umjetnost]].

Neophodni elementi bez kojih ne može postojati teatarska predstava su:
* [[glumci]]
* scenska radnja
* [[publika]]

Klasična podjela na teatarske forme bila je podjela na:
* [[drama|dramu]] (komedija, tragedija i drama u užem smislu)
* [[opera (muzika)|operu]] 
* [[balet]]

Modernije podjele su nešto fleksibilnije, pa se pod glavnim teatarskim formama obično podrazumijevaju:

* dramski teatar (zasnovano na dramskom tekstu)
* plesni teatar (plesni teatar, moderni ples; također balet)
* muzički teatar (musical; također opera i opereta)
* lutkarski teatar (animacija lutaka ili drugih predmeta)

Naravno, bogatstvo i raznolikost teatarskih formi i tradicija, kako evropskih tako i vanevropskih, današnjem gledaocu nudi ogroman broj formi, stilova i vrsta raznih teatarskih oblika, njihovih mješavina i hibrida.

== Veze ==
* [[Komad (teatar)]]
* [[Teatar po državama]]
* [[Popis teatarskih glumaca|Popis glumaca]]
* [[Lista teatarskih režisera|Popis redatelja]]
* [[Historija teatra]]
* [[Korepeticija]]

{{Commonscat|Theatre}}

[[Kategorija:Teatar| ]]
[[Kategorija:Teatri| ]]
[[Kategorija:Gluma]]
[[Kategorija:Građevine]]</text>
      <sha1>5357r5e3fvgpkxg6jb3xohbhw6w61er</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Umbrija</title>
    <ns>0</ns>
    <id>16381</id>
    <revision>
      <id>42683988</id>
      <parentid>42553932</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T16:32:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Fertile Snowcent</username>
        <id>268167</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Točka.</comment>
      <origin>42683988</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4551" sha1="1ptxykb71afqt5xynsbve5izgt5xrfw" xml:space="preserve">{{Infobox_RegijeIT |
  ime                     = Umbrija |
  puno_ime                = Regione Umbria |
  isocode                 = &amp;nbsp; |
  glavno_mjesto           = [[Perugia]] |
  guverner                = Maria Rita Lorenzetti&lt;br /&gt;(''[[l'Ulivo]]'') |
  zona                    = [[Centralna Italija]] |
  pokrajine               = [[Perugia (provincija)|Perugia]]&lt;br /&gt;[[Terni (provincija)|Terni]] |
  općine                  = 92 |
  rang_površine           = 16. |
  površina                = 8,456 |
  postotak_površine       = 2.8 |
  godina_popisa           = 2001 |
  rang_stanovništva       = 17. |
  stanovništvo            = 825,826 |
  postotak_stanovništva   = 1.4 |
  gustoća_stanovništva    = 98 |
  grb                     =  | 
  karta                   = [[Datoteka:Umbria in Italy.svg|260px]] |
}}
'''Umbrija''' je planinska regija u [[Centralna Italija|Centralnoj Italiji]], u dolini rijeke [[Tibar|Tiber]]. Umbrija graniči s regijama [[Toskana]] (na zapadu), [[Marche|Marke]] (na istoku) i [[Lacij]] (na jugu). Regija pokriva 8456&amp;nbsp;km² i dom je za 834,000 žitelja (po popisu iz [[2003]].).

Regija je dobila ime po [[pleme]]nu [[Umbri]], koji su se tu naselili u [[6. vijek pne.|6. stoljeće pne.]]. Njihov jezik je bio [[umbrijski]], srodan [[latinski jezik|latinskom]].

Današnja Umbrija je, u osnovi, posve različita regija Italije od [[Rimska Umbrija|Rimske Umbrije]], koja se u vrijeme [[rimsko Carstvo|rimskog imperija]] protezala preko većeg dijela današnje regije [[Marche|Marke]], sve do [[Ravenna|Ravene]], no bez zapadne obale rijeke Tiber. 
&lt;!-- nisam siguran da sam dobro shvatio, pa cu prevesti kasnije:
; and thus for example Perugia — which was in [[Etruria]], and the area around [[Norcia]], which was in the [[Sabine]] territory.
--&gt;

Glavni grad regije je [[Perugia]]. Regija je podijeljena u dvije provincije: [[Perugia (provincija)|Perugia]], sa 59 [[komuna]] i [[Terni (provincija)|Terni]], sa 33 komune.

Važniji gradovi:

* [[Assisi]]
* [[Città di Castello]]
* [[Deruta, Perugia|Deruta]]
* [[Foligno]]
* [[Gubbio]]
* [[Montefalco]]
* [[Narni, Terni|Narni]]
* [[Orvieto]]
* [[Perugia]]
* [[Spoleto]]
* [[Terni]]
* [[Todi, Perugia|Todi]]

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Umbria}}
* [http://www.regione.umbria.it/ Službene stranice regije Umbrija] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110211193521/http://regione.umbria.it/ |date=2011-02-11 }}
* [http://www.umbria.org Umbria.org]
* [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Gazetteer/Places/Europe/Italy/Umbria/map.html Gazetteer of Umbria]
* [http://global.umbria2000.it/ciecm/umbria.htm Umbria 2000] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20050302231848/http://global.umbria2000.it/ciecm/umbria.htm |date=2005-03-02 }}
* [http://www.argoweb.it/umbria/umbria.it.html ArgoNet] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060908024701/http://www.argoweb.it/umbria/umbria.it.html |date=2006-09-08 }}
* [http://www.umbriaonline.com/ Umbria Online]
* [http://www.umbrialacarte.it Umbria A La Carte] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20061004013945/http://umbrialacarte.it/ |date=2006-10-04 }}
* [http://www.aboutumbria.com/ AboutUmbria.com] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20061004082903/http://aboutumbria.com/ |date=2006-10-04 }}
* [http://www.umbriaeventi.it Umbria Eventi]
* [http://www.primitaly.it/umbria PrimItaly: Umbria]
* [http://www.umbriaturismo.it Umbria Turismo.it] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20061023145033/http://www.umbriaturismo.it/ |date=2006-10-23 }}
* [http://cidoc.iuav.it/circe/igm/umb/img/umg0.htm IGM (Istituto Geografico Militare) mape Umbrije] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20031228073040/http://cidoc.iuav.it/circe/igm/umb/img/umg0.htm |date=2003-12-28 }}
* [http://www.umbriatourism.com/ Umbria Tourism]
* [http://www.umbriatravel.com/ Umbria Travel] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20061004042827/http://umbriatravel.com/ |date=2006-10-04 }}
* [http://www.italianvisits.com/umbria/ ItalianVisits.com: Umbria]
* [http://www.slowtrav.com/italy/planning/where_umbria.htm SlowTrav.com: Umbria] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060819132658/http://www.slowtrav.com/italy/planning/where_umbria.htm |date=2006-08-19 }}
* [http://www.offerte-in-agriturismo.com/umbria FarmHouse Umbria] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100103015902/http://www.offerte-in-agriturismo.com/umbria |date=2010-01-03 }}

{{Regije Italije}}
{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Umbrija| ]]
[[Kategorija:Regije Italije]]</text>
      <sha1>1ptxykb71afqt5xynsbve5izgt5xrfw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Brzo brisanje</title>
    <ns>10</ns>
    <id>18867</id>
    <revision>
      <id>42684001</id>
      <parentid>42683871</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T20:54:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>test</comment>
      <origin>42684001</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1370" sha1="nk74blep8xjmxn5vwtuldaq5jyfs0x3" xml:space="preserve">{{ambox
| vrsta       = brzo
| slika       = [[Datoteka:Codex icon trash color-error.svg|40px|link={{fullurl:{{FULLPAGENAME}}|action=delete&amp;wpReason={{urlencode:{{{1|Stranica ispunjava kriterije za [[WP:BB|brzo brisanje]]}}}}}}}|Brzo brisanje]]
| problem     = '''Ova stranica predložena je za [[Wikipedia:Brzo brisanje|brzo brisanje]].'''&lt;br /&gt;
| rješenje    = Naveden je sljedeći razlog:  {{#if:{{{1|}}}|'''{{#invoke:String|replace|source={{{1|}}}|pattern=%.+$|plain=false}}'''.|''Razlog nije naveden''.}}&lt;br /&gt;Ako se ne slažete s brisanjem, dodajte šablon {{tlx|Brzo brisanje osporeno|razlog|italics=yes}}.&lt;div class=&quot;nuke&quot; style=&quot;display:none;&quot;&gt;
&lt;hr style=&quot;border:0; border-top: 1px solid var(--border-color-base, #a2a9b1); background-color: unset; /&gt;
'''[[Wikipedia:Administratori|Administratori]]''': Nemojte zaboraviti da provjerite [[Posebno:Whatlinkshere/{{FULLPAGENAME}}|šta vodi ovamo]], &lt;span class=&quot;plainlinks&quot;&gt;[{{fullurl:{{FULLPAGENAME}}|action=history}} historiju izmjena]&lt;/span&gt; i stranicu za razgovor.&lt;/div&gt;
| stil        = border-color: var(--border-color-option-red, #f54739) !important; background: var(--background-color-error-subtle, #ffe9e5) !important; color: var(--color-base, #202122) !important
}}&lt;includeonly&gt;{{#if:{{{bezkategorije|}}}||[[Kategorija:Kandidati za brzo brisanje]]}}&lt;/includeonly&gt;&lt;noinclude&gt;
{{dokumentacija}}
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>nk74blep8xjmxn5vwtuldaq5jyfs0x3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684002</id>
      <parentid>42684001</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T20:55:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42684002</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1254" sha1="3qwbm018af4th9sp3q4emrwsnx6dig6" xml:space="preserve">{{ambox
| vrsta       = brzo
| slika       = [[Datoteka:Codex icon trash color-error.svg|40px|link={{fullurl:{{FULLPAGENAME}}|action=delete&amp;wpReason={{urlencode:{{{1|Stranica ispunjava kriterije za [[WP:BB|brzo brisanje]]}}}}}}}|Brzo brisanje]]
| problem     = '''Ova stranica predložena je za [[Wikipedia:Brzo brisanje|brzo brisanje]].'''&lt;br /&gt;
| rješenje    = Naveden je sljedeći razlog:  {{#if:{{{1|}}}|'''{{#invoke:String|replace|source={{{1|}}}|pattern=%.+$|plain=false}}'''.|''Razlog nije naveden''.}}&lt;br /&gt;Ako se ne slažete s brisanjem, dodajte šablon {{tlx|Brzo brisanje osporeno|razlog|italics=yes}}.&lt;div class=&quot;nuke&quot; style=&quot;display:none;&quot;&gt;
&lt;hr style=&quot;border:0; border-top: 1px solid var(--border-color-base, #a2a9b1); background-color: unset; /&gt;
'''[[Wikipedia:Administratori|Administratori]]''': Nemojte zaboraviti da provjerite [[Posebno:Whatlinkshere/{{FULLPAGENAME}}|šta vodi ovamo]], &lt;span class=&quot;plainlinks&quot;&gt;[{{fullurl:{{FULLPAGENAME}}|action=history}} historiju izmjena]&lt;/span&gt; i stranicu za razgovor.&lt;/div&gt;
| stil        = border-color: var(--border-color-option-red, #f54739) !important
}}&lt;includeonly&gt;{{#if:{{{bezkategorije|}}}||[[Kategorija:Kandidati za brzo brisanje]]}}&lt;/includeonly&gt;&lt;noinclude&gt;
{{dokumentacija}}
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>3qwbm018af4th9sp3q4emrwsnx6dig6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1859.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>20812</id>
    <revision>
      <id>42683980</id>
      <parentid>42591975</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T15:48:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Alekol</username>
        <id>2231</id>
      </contributor>
      <comment>/* Oktobar/Listopad &amp;ndash; Decembar/Prosinac */</comment>
      <origin>42683980</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27143" sha1="g9ddlkol12en0pof4octocfutpg1pel" xml:space="preserve">{{year dab|1859}}
{{Godina nav}}
{{Godina u drugim kalendarima|1859}}
Godina '''1859''' bila je [[redovna godina koja počinje u subotu]] po gregorijanskom odn. [[redovna godina koja počinje u četvrtak]] po 12 dana zaostajućem [[Julijanski kalendar|julijanskom kalendaru]] (link pokazuje kalendar).
__NOTOC__

== Događaji ==
=== Januar/Siječanj &amp;ndash; Mart/Ožujak ===
[[Datoteka:Stanojlo Petrović i knez Miloš Obrenović.jpg|mini|180px|left|Knez [[Miloš Obrenović]] prima pismo srpske skupštine]]
* [[2. 1.]] - Austrijska pomorska [[Ekspedicija Novara]] napušta Novi Zeland.
* [[15. 1.]] (3. 1. po [[julijanski kalendar|j. k.]]) - U Beograd stigao izveštaj o [[Visoka Porta|Portinoj]] potvrdi izbora [[Miloš Obrenović|knjaza Miloša]] (iz Bukurešta postavlja [[Stevča Mihailović|Stevču Mihailovića]] za mestozastupnika, umesto namesništva).
* januar - Počinje seoski ustanak dela [[Maronitska crkva|Maronita]] u Libanu protiv maronitskih gazda, nakon čega se drugi maroniti pripremaju protiv Druza (→ [[Drusko-maronitski sukob (1860)]]).
* [[26. 1.]] (14. 1. po j.k.) - U Srbiji usvojen Zakon o skupštini - ona ima samo konsultativnu funkciju.
* [[27. 1.]] (15. 1. po j.k.) - [[Toma Vučić Perišić]] dao ostavku na čelu Saveta (pre njega već smenjeni neki pomoćnici ministara, Srbi-prečani i privoljen na ostavku [[Mitropolit beogradski Petar]], koji će postati gornjokarlovački episkop).
* [[29. 1.]] (17. 1. po j.k.) - Miloš u Gurgusovcu, menja naziv varoši u [[Knjaževac]], srušena zloglasna kula.
* [[30. 1.]] - [[Pijemont-Sardinija|Pijemontska]] princeza [[Maria Clotilde di Savoia|Marija Klotilda]] se u Torinu udala za [[Napoléon-Jérôme Bonaparte|Napoleona Žeroma Bonapartu]], rođaka francuskog cara [[Napoleon III Bonaparte|Napoleona III]] (deo saveza dve zemlje).
* [[31. 1.]] (19. 1. po j.k.) - Srpska skupština donela akt o zbacivanju svih savetnika, popečitelja i činovnika koji nisu po volji novom Knjazu.
* [[4. 2.]] - [[Constantin von Tischendorf]] dobio [[Sinajski rukopis]] (''Codex Sinaiticus'') u [[Manastir Svete Katarine|Manastiru Svete Katarine]] na Sinaju.
* [[5. 2.]] (24. 1. po j.k.) - [[Datoteka:Flag of the United Principalities of Wallachia and Moldavia (1859 - 1862).svg|25px]] Nedavno izabrani [[Moldavija|moldavski]] knez [[Alexandru Ioan Cuza]] izabran i za kneza [[Vlaška|Vlaške]] - time nastaju [[Ujedinjene kneževine Moldavija i Vlaška]] (od 1861/66. Rumunija, do 1878. pod osmanskim sizerenstvom).
* [[6. 2.]] (25. 1. po j.k.) - Knjaz Miloš stigao sa knezom Mihailom u Beograd posle skoro dvadeset godina egzila.
* [[9. 2.]] (28. 1. po j.k.) - Miloševa proklamacija o stupanju na presto, delimična potvrda zatečenih činovnika (ca. Stevča Mihailović na čelu Saveta).
* [[14. 2.]] - [[Oregon]] postaje 33. država SAD.
* februar - Pred [[Tanzimat]]sko veće u Carigradu pozvano predstavništvo bosanskih seljaka i zemljoposednika - dugi pregovori će u septembru rezultirati Saferskom naredbom&lt;ref&gt;''Istorija s. n.'' V-1, 469&lt;/ref&gt;.
* [[17. 2.]] - [[Kočinkineska kampanja]]: franko-španske snage admirala [[Charles Rigault de Genouilly|de Genouillyja]] zauzele [[Sajgon]] u južnom Vijetnamu, sledi dvogodišnja vijetnamska opsada.
* 17. 2. - Praizvedba [[Giuseppe Verdi|Verdijeve]] opere &quot;[[Bal pod maskama (opera)|Bal pod maskama]]&quot; u Rimu.
* [[20. 2.]] - U [[Venecuela|Venecueli]] izbija [[Federalni rat (Venecuela)|Federalni rat]] između konzervativaca i liberala (do [[1863]]).

[[Datoteka:Italy 1843 de.svg|mini|250px|Italija (1843, Lucca je sada deo Toskane)]]
* [[9. 3.]] - Mobilizacija u [[Pijemont-Sardinija|Pijemont-Sardiniji]] - provokacija Austriji.
* mart po j.k. - &quot;Voena dela&quot; (vojni poslovi) u Srbiji izdvojeni iz ministarstva unutrašnjih poslova u posebnu upravu, direktno pod knjazom.

=== April/Travanj &amp;ndash; Jun/Lipanj ===
* [[1. 4.]] (20. 3. po j.k.) - U Srbiji ukinute sve šumske takse, neograničeno pravo seče za jedan groš (kao i do [[1857]]).
* [[9. 4.]] - Mobilizacija austrijske vojske.
* [[11. 4.]] - [[Reformski rat]] u Meksiku: konzervativni general [[Leonardo Márquez]] porazio liberale kod [[Tacubaya|Tacubaye]] i masakrirao zarobljene.
* [[20. 4.]] - Austrijski ultimatum Pijemont-Sardiniji da se demobilizuje u roku tri dana - već pokolebani Cavour ovim dobija povod za rat.
* 20. 4. - [[Lisabonski ugovor (1859)|Lisabonskim ugovorom]] razgraničeni portugalski i nizozemski posjedi [[Mali sundski otoci|Malim sundskim otocima]], između ostalog, podjeljen [[Timor]].
* [[23. 4.]] - Počinje [[Austrijsko-sardinijski rat]] (Drugi rat za italijansku nezavisnost).
* [[25. 4.]] - Početak radova na [[Suecki kanal|Sueckom kanalu]]; osnovan grad [[Port Said]], nazvan po [[Muhamed Said Paša Egipatski|Muhamed Said Paši]].
* [[27. 4.]] (15. 4. po j.k.) - U Srbiji Zakon o komisijama za izviđanje činovničkih zloupotreba (na udaru i seoski kmetovi i sveštenici).
* 27. 4. - Nenasilna revolucija u [[Veliko Vojvodstvo Toskana|Velikom Vojvodstvu Toskana]], [[Leopold II (Toskana)|Leopold II]] napustio Firencu (u julu abdicirao u korist sina [[Ferdinand IV (Toskana)|Ferdinanda IV]]).
* [[28. 4.]] - Kliper ''Pomona'' potonuo kod engleske obale sa preko 400 ljudi, emigranata za Ameriku.
* [[29. 4.]] - Austrijske trupe prelaze rijeku [[Ticino (rijeka)|Ticino]] - invazija Pijemonta.
* ca. [[30. 4.]] (18. 4. po j.k.) - Despotovica preimenovana u [[Gornji Milanovac]].
* [[30. 4.]] - [[26. 11.]] - Feljtonsko objavljivanje [[Charles Dickens|Dickensovog]] romana &quot;[[Priča o dva grada (roman)|Priča o dva grada]]&quot;.
* proleće - Srpski prestolonaslednik knez Mihailo na putovanju po Evropi (Beč, Pariz, London, Berlin)&lt;ref&gt;''Istorija s. n.'' V-1, 289&lt;/ref&gt;.
* [[3. 5.]] - Francuska objavila rat Austriji.
* [[5. 5.]] - [[Brazil]] i [[Venecuela]] zaključili ugovor o granicama: vododelnica slivova Amazona i Orinoka.
[[Datoteka:Funeral of Josip Jelačić.jpg|mini|220px|Sprovod bana [[Josip Jelačić|Josipa Jelačića]] 26. svibnja 1859.]]
* [[20. 5.]] - Umro je hrvatski ban [[Josip Jelačić]].
* 20. 5. - [[Bitka kod Montebella (1859)|Bitka kod Montebella]]: franko-pijemontska pobeda nad Austrijancima.
* [[22. 5.]] - [[Francesco II (Dvije Sicilije)|Francesco II]] postaje poslednji kralj [[Kraljevina dviju Sicilija|Dvije Sicilije]] (do [[1861]]).
* [[26. 5.]] - Austro-sardinski rat: [[Bitka kod Varesea]] - [[Giuseppe Garibaldi|Garibaldijevi]] [[Alpski lovci]] porazili Austrijance.
* [[31. 5.]] - [[Bitka kod Palestra]] je franko-sardinska pobeda nad Austrijancima.
[[Datoteka:2011 Tour of Britain at Big Ben.jpg|mini|150px|&quot;[[Big Ben]]&quot;]]
* 31. 5. - Završena je Sahat-kula Westminsterske palate u Londonu (od 2012. Elizabethina kula), poznatija kao [[Big Ben]], što je zapravo nadimak zvona od 13,7 tona, koje se prvi put oglasilo u julu, a napuklo u septembru.
* [[4. 6.]] - [[Bitka kod Mađente]], francuska odlučna pobeda nad Austrijancima, [[Patrice de MacMahon]] proizveden u maršala.
* 4. 6. - Austrijsko carstvo pristupilo Drezdenskoj konvenciji iz 1850., čime je građanima Nemačke konfederacije omogućeno putovanje bez vize.
* [[6. 6.]] - Australska kolonija [[Queensland]] izdvojena iz [[Novi Južni Wales|Novog Južnog Walesa]].
* [[8. 6.]] - Napoleon III I Viktor Emanuel II trijumfalno ulaze u Milano.
* 8. 6. - Na zapadu današnje [[Nevada|Nevade]] otkrivena [[srebro|srebrna]] ruda (''[[Comstock Lode]]''), što će izazvati [[srebrna groznica|srebrnu groznicu]].
* [[9. 6.]] - Regentkinja [[Vojvodstvo Parma|Parme]] [[Louise Marie Thérèse d'Artois]] bježi iz zemlje.
* [[13. 6.]] (1. 6. po j.k.) - Sazvan odbor Svetoandrejske skupštine za njene nesvršene poslove (liberali na čelu).
* [[14. 6.]] - Vojvoda [[Vojvodstvo Modena|Modene]] [[Franjo V. (Modena)|Franjo V.]] bježi u Austriju.
* [[15. 6.]] - [[Bitka kod Trepontija]] je redak austrijski uspeh u ratu sa Sardincima.
* [[18. 6.]] - Prvi uspon na [[Aletschhorn]], drugi vrh [[Bernski Alpi|Bernskih Alpa]] (4.193 m).
[[Datoteka:Battaglia di Solferino (Henry Dunant).jpg|mini|250px|[[Bitka kod Solferina]] i [[Henri Dunant]]]]
* [[24. 6.]] - [[Bitka kod Solferina]]: najveća bitka od Napoleonskih ratova je odlučujuća franko-pijemontska pobeda nad Austrijancima (kod kojih se istakao general [[Josip Filipović]]); stradanja vojnika potiču [[Henri Dunant]]a da započne stvaranje organizacije zvane [[Crveni križ]].
* 24 - [[26. 6.]] - [[Drugi opijumski rat]] se nastavlja: zapadne snage napale [[tvrđave Taku]] blizu [[Tianjin]]a, ali Kinezi se odbranili.
* 28 - [[29. 6.]] - U [[Newcastle upon Tyne]] održana prva [[izložba pasa]] na svetu.
* sredina godine - Srbi i Hrvati osnovali tajno društvo &quot;Hrvatsko-ilirski srpski generalni skup&quot; koje bi se borilo za prava i slobode nalik ugarskim&lt;ref&gt;''Istorija s. n.'' V-2, 139&lt;/ref&gt;.
* jun - oktobar - [[Svinjski rat]]: granični spor između SAD i Velike Britanije na pacifičkoj obali.

=== Jul/Srpanj &amp;ndash; Septembar/Rujan ===
[[Datoteka:Обелиск у Топчидерском парку 2012-09-16 12-44-34.jpg|mini|150px|[[Obelisk u Topčiderskom parku]] u čast [[Knez Miloš Obrenović|Miloševog]] povratka]]
* [[7. 7.]] (25. 6. po j.k.) - U Sankt Peterburgu otkriven spomenik [[Nikolaj I, car Rusije|Nikolaju I]], konjanička statua od šest metara na dve noge je tehničko čudo tog vremena.
* [[8. 7.]] - [[Karl XV (Švedska)|Karl XV]] postaje novi kralj [[Švedska-Norveška|Švedske i Norveške]] (do [[1872]]).
* [[11. 7.]] - Primirje u Villafranci: na sastanku austrijskog cara [[Franjo Josip I|Franje Josipa I]] i francuskog cara [[Napoleon III|Napoleona III]] dogovoreno da se Lombardija, bez [[Mantova|Mantove]] i [[Peschiera del Garda|Peschiere]], priključi Pijemontu (tj. Francuskoj a ova će je proslediti Pijemontu), te tako formalno završi austrijsko-sardinijski rat; Venecija ostaje Austriji, zbačene vladare centralnoitalijanskih država treba restaurirati. Pijemontski kralj [[Vittorio Emanuele II od Italije|Viktor Emanuel]] prihvata mir, ali ne i premijer [[Camillo Benso di Cavour|Cavour]] koji podnosi ostavku (nasleđuje ga gen. [[Alfonso La Marmora]] 1859-60).
* 11. 7. (29. 6. po j.k.) - Uhapšena grupa (većinom bivši savetnici, kao i jedan učitelj mačevanja) optužena da je htela ubiti kneza Miloša ili njegovog sina Mihaila (pušteni dva meseca kasnije).
* 11. 7. - Prvi put se oglasilo zvono [[Big Ben]] u Londonu (napuklo već u septembru).
* [[12. 7.]] (30. 6. po j.k.) - U pritvoru umro [[Toma Vučić Perišić]], protivnici vlasti misle da je otrovan.
* [[15. 7.]] - Manifest cara [[Franjo Josip I od Austro-Ugarske|Franje Josipa I]] objavljuje da želi promjenu zakonodavstva i uprave&lt;ref name=&quot;rhpssug&quot;&gt;Horvat, Ponovni savez s Ugarskom&lt;/ref&gt;.
* jul - Vrhunac [[Zlatna groznica u Koloradu|Zlatne groznice u Koloradu]].
* [[17. 7.]] - Dekretom [[Knez Miloš Obrenović|kneza Miloša]] varošica Vrbica preimenovana u [[Aranđelovac]].
* [[18. 7.]] - Položen kamen temeljac [[Terazijska česma|Terazijske česme]] u Beogradu.
[[Datoteka:Michael (Jovanović).jpg|mini|150px|[[Mitropolit beogradski Mihailo]]]]
* 25. 7. - Izabran [[Mitropolit beogradski Mihailo]] (1859-81 i 1889-98).
* [[28. 7.]] - [[Ivan Coronini]] (Johann Baptist Coronini-Cronberg) novi je hrvatski ban (do 1860).
* [[30. 7.]] - Prvi uspon na [[Grand Combin]] u [[Peninske Alpe|Peninskim Alpama]].
* jul-avgust - Ukinut nemački jezik u nižim i višim razredima gimnazije (u Vojvodini je veliko vrenje nakon austrijskih poraza u Italiji)&lt;ref&gt;''Istorija s. n.'' V-2, 122&lt;/ref&gt;. Za guvernera [[Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat|Vojvodine]] postavljen [[Josip Šokčević]].
* [[16. 8.]] - Skupština [[Veliko Vojvodstvo Toskana|Velikog Vojvodstva Toskana]] zbacila vladarsku kuću [[Habsburg]]-Lorena.
* [[21. 8.]] (9. 8. po j.k.) - Izbori za skupštinu u Srbiji, smetnje izboru liberalne inteligencije.
* [[22. 8.]] - Pad moćnog austrijskog ministra [[Alexander von Bach|von Bacha]], nasleđuje ga [[Agenor Romuald Gołuchowski]] (do 1860).
* [[26. 8.]] - [[Ekspedicija Novara]] se posle dve godine vratila u [[Trst]].
[[Datoteka:Earlyoilfield.jpg|mini|200px|Naftna bušotina u Pensilvaniji (ca. 1862)]]
* [[27. 8.]] - [[Edwin Drake]] probio prvu naftnu bušotinu u SAD, kod [[Titusville, Pennsylvania]], čime počinje [[Pensilvanijska naftna groznica]].
* [[28. 8.]] - [[Muhamed IV (Maroko)|Muhamed IV]] je novi sultan [[Maroko|Maroka]] (do [[1873]]).
* [[30. 8.]] - [[17. 9.]] (18. 8. - 5. 9. po j.k.) - U &quot;Srpskim novinama&quot; niz &quot;dukatovačkih članaka&quot; (&quot;Pogled na radnju odbora Svetoandrejske skupštine&quot;, potpisani znakom za cesarski [[dukat]], nalik na &quot;#&quot;), konzervativni napad na liberale; pretpostavlja se da ih je pisao [[Matija Ban]], iza kojeg stoji [[Knez Mihailo]].

[[Datoteka:Origin of Species title page.jpg|thumb|220px|&quot;[[Poreklo vrsta]]&quot;]]
* [[1. 9.|1]] - [[2. 9.]] - [[Geomagnetska oluja (1859)|Geomagnetska oluja]], Karingtonov događaj: velika [[solarna baklja]] izaziva najveću zabeleženu [[geomagnetska oluja|geomagnetsku oluju]] - [[polarna svetlost]] se videla čak do 42° severne geografske širine, opterećene telegrafske žice.
* [[7. 9.]] - [[Kavkaski rat]]: imam [[Šamil]] se predao Rusima, čime je slomljen otpor [[Čečenija|Čečenije]] i [[Dagestan]]a - na redu je [[Čerkezija]].
* [[12. 9.]] (14. safer 1276. AH) - Osmanska vlada izdala Uredbu o [[čifluk|čiflucima]] u Bosni, poznatu kao Saferska naredba - ozakonjeno postojeće stanje.
* [[16. 9.]] - U [[Frankfurt na Majni|Frankfurtu na Majni]] osnovano je [[Njemačko nacionalno udruženje]] - društvo je težilo državnom ujedinjenju [[Njemačka|Njemačke]] pod [[Pruska|pruskim]] vodstvom (→ [[Malonemačko rešenje]]).
* 16. 9. - [[David Livingstone]] video i nazvao jezero Njasa tj. [[Malavi (jezero)|Malavi]].
* [[17. 9.]] - Izvesni [[Joshua Norton]] se proglasio za cara Sjedinjenih Država.
* [[20. 9.]] - George B. Simpson patentirao ringlu u SAD (→
* [[22. 9.]] (10. 9. po j.k.) - Knjaz Miloš otvara zasedanje [[Malogospojinska narodna skupština u Kragujevcu|Malogospojinske narodne skupštine u Kragujevcu]]; poslušna Milošu, donela je Zakon o nasleđu kneževskog dostojanstva (Porta formalno ne priznaje naslednost Obrenovića), suzila sopstvena ovlašćenja&lt;ref&gt;''Istorija s. n.'' V-1, 287&lt;/ref&gt;; pominje se spisak od 138 činovnika koje treba ukloniti iz državne službe.
* [[23. 9.]] - [[Muhammad III as-Sadiq]] je novi beg [[Bejlik Tunis|Tunisa]] (do [[1881]]).
* [[27. 9.]] (15. 9. po j.k.) - U Srbiji donesena &quot;Poljska regula&quot;, kojom se regulišu [[poljoprivreda|poljski radovi]] (pošto nema ekonoma, nije primenjena).

=== Oktobar/Listopad &amp;ndash; Decembar/Prosinac ===
* [[15. 10.]] (3. 10. po j.k.) - Knez Milošev propis po kojem dužnik može, mimo pisane obligacije, izbeći naplatu zelenaškog duga ako se u crkvi zakune koliki je bio prvobitni dug (ukinuto novembra 1860).
* [[16. 10.]] - Radikalni abolicionist [[John Brown (abolicionist)|John Brown]] napada federalno vojno skladište u [[Harpers Ferry, West Virginia|Harpers Ferryju, Virginia]] u neuspjelom pokušaju da izazove ustanak robova na američkom [[Jug SAD|Jugu]] - dva dana kasnije ga savladavaju trupe pukovnika [[Robert E. Lee|Roberta E. Leeja]].
* [[22. 10.]] - Izbija [[Špansko-marokanski rat (1859-60)]] zbog incidenata oko [[Ceuta|Ceute]].
* [[23. 10.]] - [[Rat između Argentinske Konfederacije i Države Buenos Aires]]: [[Bitka kod Cepede (1859)|Bitka kod Cepede]] je pobeda Konfederacije - Buenos Aires se ''de jure'' vraća u Argentinu, uz neke privilegije.
[[Datoteka:Argentine Confederation and BuenosAires 1858.jpg|mini|180px|Argentinska Konfederacija i Buenos Aires]]
* [[24. 10.]] - U zapadno-centralnom delu SAD osnovana [[Teritorija Jefferson]], ali federalne vlasti je nisu priznale (raspuštena 1861).
* 25 - [[26. 10.]] - Velika oluja na [[Irsko more|Irskom moru]], potonula su 133 broda, najpoznatiji je parni kliper ''[[Royal Charter (brod)|Royal Charter]]'' sa oko 450 mrtvih, a ukupno ih je bilo oko 800 uključujići i kopno. Dogodine će biti uveden sistem za upozorenje na oluje.
* [[29. 10.]] (17. 10. po j.k.) - Još jedan &quot;dukatovački članak&quot; poziva kneza Miloša da &quot;tresne o zemlju prodrzljivce&quot; (liberale) - urednik &quot;Srpskih novina&quot; smenjen nedelju dana kasnije.
* [[8. 11.|8]] - [[10. 11.]] - U nemačkim krajevima se obeležava ''Schillerfest'', stogodišnjica rođenja [[Friedrich Schiller|Friedricha Schillera]], smatra se da ovo označava i kraj desetogodišnje [[Reakcionarna era|Reakcionarne ere]].
* [[10. 11.]] - [[Ciriški mir]] formalizuje Primirje iz Vilafranke i kraj [[Austrijsko-sardinijski rat|Austrijsko-sardinijskog rata]].
* [[12. 11.]] - [[Jules Léotard]] u Parizu prvi put nastupio na [[leteći trapez|letećem trapezu]].
* [[15. 11.]] - [[Evangelos Zapas]] organizovao u Atini prve moderne [[Olimpijske igre]].
* [[24. 11.]] - Objavljena knjiga engleskog prirodnjaka [[Charles Darwin|Charlesa Darwina]] &quot;[[Porijeklo vrsta]]&quot;. Njegova revolucionarna teorija evolucije izazvala velike kontroverze u naučnim krugovima, a crkveni krugovi izrazili bojazan da će knjiga podriti religijska vjerovanja o postanku svijeta.
* 24. 11. - Porinut francuski brod ''[[La Gloire (oklopnjača)|La Gloire]]'', prva okeanska [[oklopnjača]] (proizvod iskustava iz [[Krimski rat|Krimskog rata]]).
* [[2. 12.]] - John Brown obješen zbog napada na Harpers Ferry.
* [[8. 12.]] - [[Veliko Vojvodstvo Toskana]], vojvodstva [[Vojvodstvo Parma|Parma]] i [[Vojvodstvo Modena|Modena]] i Papske Legacije (sjeverni dio [[Papinska Država|Papinske Države]] tj. [[Romagna]]) formirale [[Ujedinjene Provincije Centralne Italije]], koje će već u martu biti priključene [[Pijemont-Sardinija|Pijemont-Sardiniji]].
* [[18. 12.]] - [[Ivan Bosco]] utemeljio u Torinu Družbu sv. Franje Saleškog (→ [[salezijanci]]).
* [[19. 12.]] (7. 12. po j.k.) - Kneževim ukazom, mesto Palež preimenovano u [[Obrenovac]].
* decembar? - Nemiri i ustanička vrenja u Hercegovini&lt;ref&gt;''Istorija s. n.'' V-1, 437&lt;/ref&gt;.

=== Kroz godinu ===
[[Datoteka:Napoleon III, CDV by Disderi, 1859-retouch.jpg|mini|180px|[[André Adolphe Eugène Disdéri|Disdérijeva]] fotografija [[Napoleon III Bonaparte|Napoleona III]] koja je popularisala format [[fotografska vizit karta|foto vizit karte]]]]
* 1859/60 - U Srbiji ukinuta zabrana [[Vukova ćirilica|Vukove ćirilice]], uvedena [[1832]], osim za zvanična izdanja i školske knjige&lt;ref&gt;''Istorija s. n.'' V-2, 354&lt;/ref&gt;.
* [[Adolfo Veber Tkalčević|Tkalčevićeva]] &quot;Skladnja ilirskog jezika&quot; je prva sintaksa hrvatskog jezika.
* Rudnik u [[Majdanpek]]u, Srbija, dat jednom francuskom društvu (oduzet [[1866]]. zbog neispunjavanja ugovora).
* Građevinski dovršen [[Franjevački samostan Gorica]] kod [[Livno|Livna]].
* [[Bokeljska mornarica]] obnovljena kao memorijalna organizacija.
* Razgraničenje Crne Gore i Turske: Crna gora dobija hercegovačka plemena (Grahovo, Rudine, Nikšićku Župu, polovinu Drobnjaka, Tušinu i Uskoke), te djelove brđanskih plemena (Gornje Vasojeviće, dio Kuča i Lipovo kod Kolašina) i Dodoše&lt;ref name=&quot;asmcp1851-1991&quot;&gt;Stamatović, mr Aleksandar. [http://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/istorijat/istorijat_4.html Mitropolija Crnogorsko - primorska od 1851. do 1991. godine]. rastko.rs&lt;/ref&gt; (protokol potpisan u aprilu 1860.); pesma &quot;Četovanje Jovana Lučića&quot;&lt;ref name=&quot;mpnjjs&quot;&gt;[http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/mpetrovic-spomenik.html Junački spomenik]. Veliki vojvoda Mirko Petrović Njegoš. rastko.rs&lt;/ref&gt;.
* Neredi u turskom [[Pirot]]u, zatvoreno 30 lica&lt;ref&gt;''Istorija s. n.'' V-1, 479&lt;/ref&gt;.
* U Austriji osnovano Društvo [[Austrijska južna željeznica|Južne željeznice]] (''Südbahngesellschaft'').
* Nauka i tehnika:
** Geolog [[Joseph Prestwich]] potvrdio veliku starost predmeta pronađenih kod [[Saint-Acheul]]a u francuskoj Pikardiji (→ [[Ašelska kultura]]).
** [[Bernhard Riemann]] formulirao [[Riemannova hipoteza|Riemannovu hipotezu]].
** [[Gustav Kirchhoff]] i [[Robert Bunsen]] sistematski proučavaju plamenove različite boje (→ [[spektroskopija]]); Kirchhoff predložio [[Kirchhoffov zakon toplinskog zračenja|zakon toplinskog zračenja]].
** [[Friedrich Welwitsch]] otkrio u Angoli biljku nazvanu ''[[Welwitschia]]''.
** Objavljena [[Karl Marx|Marxova]] knjiga &quot;[[Prilog kritici političke ekonomije]]&quot;.

=== Umetnost ===
&lt;gallery&gt;
Queen Victoria - Winterhalter 1859.jpg|&quot;Zvanični portret kraljice Victorije&quot;, [[Franz Xaver Winterhalter]]
John Everett Millais - Spring (Apple Blossoms).JPG|&quot;Proleće&quot;, [[John Everett Millais]]
Ingres-Delphine-Ramel-1859.jpg|&quot;Portret gđe Ingres&quot;, [[Jean-Auguste-Dominique Ingres|Ingres]]
SPB СПб. Памятник Николаю I (вид с сев-вос) 1866-1870 p342895.jpg|Spomenik Nikolaju I
&lt;/gallery&gt;

== Rođenja ==
{{glavni članak|:Kategorija:Rođeni 1859.}}
=== Januar/Siječanj &amp;ndash; Jun/Lipanj ===
* [[6. 1.]] - [[Vojislav Subotić]], hirurg, osnivač Medicinskog fakulteta u Beogradu († [[1923]])
* [[11. 1.]] - [[George Curzon]], britanski političar, vicekralj Indije († [[1925]])
* [[13. 1.]] - [[Karl Bleibtreu]], njemački književnik († [[1928]].)
* [[19. 1.]] - [[Charles Diehl]], francuski istoričar, vizantolog († [[1944]])
* [[27. 1.]] - [[Wilhelm II od Njemačke|Wilhelm II]], posljednji car Njemačke i kralj Pruske (* [[1941]])
* 27. 1. - [[Pavel Miljukov]], ruski političar i istoričar († [[1943]])
* [[3. 2.]] - [[Hugo Junkers]], proizvođač aviona († [[1935]])
* 6. 2. - [[Dimitrije Putniković]], učitelj, inicijator osnivanja škola († [[1910]])
* [[10. 2.]] - [[Alexandre Millerand]], predsednik Francuske († [[1943]])
* [[14. 2.]] - [[George Washington Gale Ferris, Jr.]], pronalazač &quot;Ferrisovog točka&quot; († [[1896]])
* [[19. 2.]] - [[Svante Arrhenius]], fiziko-hemičar, nobelovac († [[1927]])
* 27. 2. - [[Miloš Vasić]], srpski general († [[1935]])
* [[2. 3.]] - [[Šolem Alejhem]], književnik († [[1916]])
* mart - [[Alexandru Averescu]], maršal i premijer Rumunije († [[1938]])
* [[16. 3.]] - [[Aleksandar Popov (fizičar)|Aleksandar Popov]], ruski pionir radija († [[1906]])
* [[28. 3.]] - [[Fran Mažuranić]], književnik († [[1928]])
* [[8. 4.]] - [[Edmund Husserl]], njemački filozof († [[1938]].)
* [[16. 4.]] - [[Arsen Karađorđević]], sin bivšeg kneza Aleksandra († [[1938]])
* [[20. 4.]] - [[Vincenzo Cerulli]], astronom († [[1927]])
* [[2. 5.]] - [[Jerome K. Jerome]], pisac, humorista († [[1927]])
* [[14. 5.]] - [[Natalija Obrenović]], srpska kraljica († [[1941]])
* [[15. 5.]] - [[Pierre Curie]], fizičar, nobelovac († [[1906]])
* [[22. 5.]] - [[Arthur Conan Doyle]], pisac, lekar, spiritista († [[1930]])
* 10. 6. - [[Aleksa Karađorđević (1859-1920)|Aleksa Karađorđević]], unuk Karađorđa i kapetana Miše Anastasijevića († [[1920]])
* [[16. 6.]] - [[Paja Jovanović]], srpski slikar († [[1957]])
* [[17. 6.]] - [[Georg Wissowa]], klasični filolog († [[1931]])

=== Jul/Srpanj &amp;ndash; Decembar/Prosinac ===
* [[7. 7.]] - [[Marko Došen]], hrvatski političar († [[1944]].)
* [[4. 8.]] - [[Knut Hamsun]], književnik, nobelovac († [[1952]])
* [[7. 8.]] - [[Čiča Ilija Stanojević]], veliki srpski glumac († [[1930]])
* [[30. 8.]] - [[Marko Car]], književni kritičar, putopisac († [[1953]])
* [[3. 9.]] - [[Jean Jaurès]], francuski socijalista († [[1914]])
* [[11. 9.]] - [[Vjenceslav Novak]], književnik († [[1905]])
* [[16. 9.]] - [[Yuan Shikai]], kineski general, diktator († [[1916]])
* [[9. 10.]] - [[Alfred Dreyfus]], francuski oficir, žrtva afere († [[1935]])
* [[18. 10.]] - [[Henri Bergson]], francuski filozof († [[1941]].)
* [[20. 10.]] - [[John Dewey]], filozof, psiholog, edukator († [[1952]])
* [[14. 11.]] - [[Aleksandar Samsonov]], ruski general († [[1914]])
* [[23. 11.]]? - [[Billy Kid]], odmetnik s Divljeg zapada († [[1881]])
* [[24. 11.]] - [[Andra Stevanović]], arhitekta († [[1929]])
* [[2. 12.]] - [[Georges Seurat]], slikar († [[1891]])
* [[5. 12.]] - [[John Jellicoe]], britanski admiral († [[1935]])
* [[15. 12.]] - [[Lazar Ludvig Zamenhof]], tvorac međunarodnog jezika [[Esperanto|esperanta]] († [[1917]].)
* [[29. 12.]] - [[Venustiano Carranza]], predsednik Meksika, revolucionar († [[1920]])
* ? - [[Saad Zaghloul]], egipatski nacionalista, premijer († [[1927]])
* ? - [[Milica Tomić]], političarka, feministkinja († [[1944]])
* ? - [[Dimitar Andonov Papradiški]], zograf († [[1954]])
* ? - [[Leon Kojen (slikar)|Leon Kojen]], srpski slikar († [[1934]])
* ? - [[Ahmed Rıza]], mladoturski političar († [[1930]])

== Smrti ==
{{glavni članak|:Kategorija:Umrli 1859.}}
* 12. 1. - [[Sergije Kaćanski]], episkop gornjokarlovački (* [[1813]])
* [[20. 1.]] - [[Bettina von Arnim]], njemačka književnica (* [[1785]].)
* [[16. 4.]] - [[Alexis de Tocqueville]], istoričar, politički mislilac (* [[1805]])
* [[5. 5.]] - [[Peter Gustav Lejeune Dirichlet]], nemački matematičar (* [[1805]])
* [[6. 5.]] - [[Alexander von Humboldt]], njemački prirodoslovac i istraživač (* [[1769]].)
* [[20. 5.]] - [[Josip Jelačić|Josip Jelačić Bužimski]], hrvatski grof, dalmatinsko-hrvatsko-slavonski ban (* [[1801]].)
* [[22. 5.]] - [[Ferdinand II. (Dvije Sicilije)|Ferdinand II.]], kralj Dvije Sicilije (* [[1810]])
* [[11. 6.]] - [[Klemens von Metternich]], bivši kancelar Austrije (* [[1773]])
* [[8. 7.]] - [[Oscar I (Švedska)|Oscar I]], kralj Švedske i Norveške (* [[1799]])
* [[13. 7.]] - [[Toma Vučić Perišić]], srpski političar (* [[1790]])
* [[17. 7.]] - [[Stephanie von Hohenzollern-Sigmaringen]], kraljica-supružnica Portugala (* [[1837]])
* [[2. 8.]] - [[Horace Mann]], američki političar, obrazovni reformator (* [[1796]])
* [[4. 8.]] - [[Sveti Ivan Vianney]], katolički svetac (* [[1786]])
* [[28. 8.]] - [[Abd al-Rahman ibn Hisham]], sultan Maroka (* 1778)
* [[15. 9.]] - [[Isambard Kingdom Brunel]], mašinski i građevinski inženjer (* [[1806]])
* [[20. 9.]] - [[Muhammad II ibn al-Husayn]], vladar Tunisa (* [[1811]])
* [[28. 9.]] - [[Carl Ritter]], njemački geograf (* [[1779]].)
* [[4. 10.]] - [[Karl Baedeker]], izdavač vodiča za turiste (* [[1801]])
* [[12. 10.]] - [[Robert Stephenson]], železnički inženjer (* [[1803]])
* [[28. 11.]] - [[Washington Irving]], književnik (* [[1783]])
* [[2. 12.]] - [[John Brown (abolicionist)|John Brown]], američki abolicionist (* [[1800]])
* [[16. 12.]] - [[Wilhelm Grimm]], njemački književnik i filolog (* [[1786]].)
* [[28. 12.]] - [[Thomas Babington Macaulay]], britanski političar i istoričar (* [[1800]])
* [[Aranđel Milosavljević]], knez varoši Jagodina (* 1782)
* [[Jeremija Gagić]], ruski diplomata (* [[1783]])
* [[Muhammad ibn Ali as-Senussi]], osnivač sufijskog reda sanusija (* 1787)

== Reference ==
{{reference|2}}

; Literatura
* [[Rudolf Horvat]] (hr Wikisource): ''[http://hr.wikisource.org/wiki/Najnovije_doba_hrvatske_povjesti_%28R._Horvat%29/Ponovni_savez_s_Ugarskom Najnovije doba hrvatske povjesti/Ponovni savez s Ugarskom]''
* ''Istorija srpskog naroda'', Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
** Peta knjiga prvi tom (V-1)
** Peta knjiga drugi tom (V-2)

{{commonscat|1858}}

[[Kategorija:1859.]]</text>
      <sha1>g9ddlkol12en0pof4octocfutpg1pel</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Brzo brisanje osporeno</title>
    <ns>10</ns>
    <id>25493</id>
    <revision>
      <id>42684007</id>
      <parentid>42683886</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T20:59:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>bezkat</comment>
      <origin>42684007</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="776" sha1="25int9fztawu76xqrg6h7metb7f7736" xml:space="preserve">{{ambox
| tip        = brzo
| slika      = [[Datoteka:Codex icon restore color-error.svg|40px|link=|alt=|Brzo brisanje osporeno]]
| problem    = '''Brzo brisanje ove stranice je osporeno.'''&lt;br /&gt;
| rješenje   = Naveden je sljedeći razlog: {{#if:{{{1|{{{razlog|}}}}}}|'''{{{1|{{{razlog}}}}}}'''|''Razlog nije naveden''}}.&lt;br /&gt; Imajte na umu da se članak svejedno može izbrisati ako jasno ispunjava kriterije za brzo brisanje. Ovaj šablon ne smije se uklanjati sa stranice označene za brzo brisanje.
| stil        = border-color: var(--border-color-option-red, #f54739) !important; background: var(--background-color-error-subtle, #ffe9e5) !important;
}}&lt;noinclude&gt;
{{dokumentacija}}
[[Kategorija:Šabloni za održavanje Wikipedije]]__EXPECTUNUSEDTEMPLATE__
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>25int9fztawu76xqrg6h7metb7f7736</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684008</id>
      <parentid>42684007</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:00:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42684008</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="705" sha1="9efourfsb8k777p8uj9u7004xdx5bt9" xml:space="preserve">{{ambox
| tip        = brzo
| slika      = [[Datoteka:Codex icon restore color-error.svg|40px|link=|alt=|Brzo brisanje osporeno]]
| problem    = '''Brzo brisanje ove stranice je osporeno.'''&lt;br /&gt;
| rješenje   = Naveden je sljedeći razlog: {{#if:{{{1|{{{razlog|}}}}}}|'''{{{1|{{{razlog}}}}}}'''|''Razlog nije naveden''}}.&lt;br /&gt; Imajte na umu da se članak svejedno može izbrisati ako jasno ispunjava kriterije za brzo brisanje. Ovaj šablon ne smije se uklanjati sa stranice označene za brzo brisanje.
| stil        = border-color: var(--border-color-option-red, #f54739) !important
}}&lt;noinclude&gt;
{{dokumentacija}}
[[Kategorija:Šabloni za održavanje Wikipedije]]__EXPECTUNUSEDTEMPLATE__
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>9efourfsb8k777p8uj9u7004xdx5bt9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Charlotte, North Carolina</title>
    <ns>0</ns>
    <id>26161</id>
    <revision>
      <id>42684041</id>
      <parentid>42629092</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T01:47:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42684041</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7599" sha1="sa6noeecxhfy6u2pi24bqfsf7l8i2uu" xml:space="preserve">{{Grad u SAD
 | naziv               = Šarlot
 | izvorni_naziv       = {{jez-engl|Charlotte}}
 | slika               = Charlotte collage.jpg
 | opis_slike          = Šarlot
 | slika_mapa          = Charlotte_Mecklenburg.png
 | širina_mape         = 
 | opis_mape           =
 | lokator_mape        =
 | slika_mapa1         =
 | širina_mape1        =
 | opis_mape1          =
 | lokator_mape1       =
 | gradska_zastava     = 
 | grb                 = 
 | država              = {{SAD}}
 | savezna_država      = [[Severna Karolina]]
 | okrug               = [[Okrug Meklenburg (Severna Karolina)|Meklenburg]] 
 | osnivanje           = [[1755]]. 1755
 | grad_od             = 1768
 | stanovništvo        = 731.424
 | godina_stanovništvo = 2010
 | gustina             = 948,7 
 | aglomeracija        = 
 | godina_aglomeracija = 
 | površina            = 771 
 | površina_kopno      = 
 | površina_voda       = 
 | gšir                = 35.226944
 | gduž                = -80.843333
 | nadmorska_visina    = 229
 | dan_grada           = 
 | vremenska_zona      = -{[[UTC-5]]}-, leti -{[[UTC-4]]}-
 | ZIP_kod             = 28201-28237, 28240-28247, 28250, 28253-28256, 28258, 28260-28262, 28265-28266, 28269-28275, 28277-28278, 28280-28290, 28296-28297, 28299
 | pozivni_broj        = [[Pozivni broj SAD 704|704]], [[Pozivni broj SAD 980|980]] 704, 980
 | FIPS_kod            = 37-12000
 | GNIS_kod            = 1019610
 | veb-strana          = [http://charmeck.org/ charmeck.org]
 | gradonačelnik       = 
}}
[[File: Charlotte, North Carolina Night Drone Footage 2019.webm| thumb|Charlotte, North Carolina (2019)]]
'''Charlotte''' je najveći grad u [[Sjeverna Karolina|Sjevernoj Karolini]] i 18. grad po veličini u [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Američkim Državama]], od 610 949 stanovnika (po procjeni iz [[2005]]. godine).&lt;ref name=&quot;census&quot;&gt;[http://www.census.gov/popest/cities/files/SUB-EST2005-all.csv Census Bureau Estimates Program] (2005)&lt;/ref&gt; [[Metropola|Metropolitansko]] područje Charlotte (MSA) je imalo procijenjenih 1 583 016 stanovnika [[2006]]. godine. Godine 2005. Charlotte-Gastonia-Salisbury [[kombinirano statističko područje]] (CSA) imalo je 2 120 745 stanovnika u regiji.&lt;ref name=&quot;CB2&quot;&gt;[http://www.census.gov/population/www/estimates/metropop/2005/cbsa-06-fmt.csv U.S. Census Bureau 2005 population estimates of Combined Statistical Areas]&lt;/ref&gt; Grad Charlotte je 1. 01. 2007. procijenio svoj broj stanovnika na 664 342, što ga čini jednim od najbrže rastućih gradova u SAD.

''Charlotte'' je [[glavni grad|administrativni centar]] [[Mecklenburg County, North Carolina|Okruga Mecklenburg]],{{GR|6}} a smješten je u južno-centralnoj [[Sjeverna Karolina|Sjevernoj Karolini]], u blizini granice s [[Južna Karolina|Južnom Karolinom]]. Ima nadimak ''The Queen City'' (Kraljičin grad) (koji dijeli s [[Cincinnati]]jem i [[Buffalo]]m), a on dolazi od toga da je ime (isto kao i okrug) dobio u počast [[Charlotte od Mecklenburg-Strelitza|kraljice Charlotte od Mecklenburga]], supruge [[ujedinjeno Kraljevstvo|britanskog]] kralja [[George III|Georgea III]]. Nakon što je iz grada istjeran zbog oštrog otpora britanskog okupaciji za vrijeme [[američki rat za nezavisnost|rata za nezavisnost]], [[general]] [[Charles Cornwallis|Cornwallis]] je Charlotte nazvao &quot;osinjim gnijezdom pobune.&quot; Stanovnik Charlotte se u lokalnom govoru naziva ''Charlottean'' ([[Međunarodna fonetska abeceda|IPA]]: {{IPA|[ˌʃaɹləˈtʰiːən}}).	

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
{{refbegin|2}}
* {{MorrisEncyclopediaOfAmericanHistory}}
* {{MancallEncyclopediaOfAmericanHistory}}
* {{KutlerDictionaryOfAmericanHistory}}
* {{BoyerOxfordCompanionToUnitedStatesHistory}}
* {{KazinConcisePrincetonEncyclopedia}}
* {{KaneAmericanCounties2004}}
{{refend}}

== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|SAD}}

{{Commonscat|Charlotte, North Carolina}}
* [http://www.royalfaires.com/carolina Carolina Renaissance Festival official website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060820084219/http://www.royalfaires.com/carolina/ |date=2006-08-20 }}
* [http://www.charmeck.org/ Official Charlotte-Mecklenburg County NC website]
* [http://www.city-data.com/forum/charlotte/ Charlotte Forum - Forum discussig Charlotte - Relocation Information]
* [http://www.charmeck.org/Departments/CATS/Riding+CATS/home.htm Charlotte Area Transit System (CATS)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100706221911/http://www.charmeck.org/Departments/CATS/Riding+CATS/home.htm |date=2010-07-06 }}
* [http://www.news14charlotte.com/ Charlotte News Station]{{Dead link|date=November 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.crimeincharlotte.com/ Charlotte Crime] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070428024352/http://www.crimeincharlotte.com/ |date=2007-04-28 }} Independent blog detailing crimes in Charlotte
* [http://www.carolinanightlife.com/ Charlotte Nightlife] Interactive online guide devoted to nightlife in Charlotte
* [http://www.charlottemls.com/ Charlotte MLS]{{Dead link|date=November 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Information on Charlotte's multiple listing service
* [http://www.uncc.edu/ University of North Carolina Charlotte]
* [http://www.charmeck.org/ Official Charlotte-Mecklenburg County NC website]
* [http://www.charlottechamber.org/ Charlotte Chamber of Commerce]
* [http://www.charlotteusa.com Charlotte Regional Partnership] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070911132908/http://www.charlotteusa.com/ |date=2007-09-11 }}
* [http://www.charlottecentercity.org/home.cfm Charlotte's Center City (downtown area)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070404053905/http://www.charlottecentercity.org/home.cfm |date=2007-04-04 }}
* [http://www.cms.k12.nc.us/ Charlotte-Mecklenburg School System] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070407013926/http://www.cms.k12.nc.us/ |date=2007-04-07 }} Charlotte school information
* [http://www.charlotte.com/mld/charlotte Charlotte Observer] Charlotte Newspaper
* [http://charlotte.bizjournals.com/charlotte Charlotte Business Journal]
* [http://www.timothyclinerealty.com/ Charlotte Real Estate] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070428123347/http://www.timothyclinerealty.com/ |date=2007-04-28 }}
* [http://www.charlottecvb.org/ Visit Charlotte--Charlotte Convention and Visitors Bureau] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20061214112408/http://www.charlottecvb.org/ |date=2006-12-14 }}
* [http://www.cmstory.org/ The Charlotte-Mecklenburg Story] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081014180721/http://www.cmstory.org/ |date=2008-10-14 }} a local history website
* [http://www.city-data.com/forum/charlotte/ Charlotte Forum] Active online community with a focus on relocation to Charlotte
* [http://www.just1call.org/ Charlotte Community Services] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20030806005544/http://www.just1call.org/ |date=2003-08-06 }} (run by the City of Charlotte &amp; Mecklenburg County)
* [http://maps2.co.mecklenburg.nc.us/website/realestate/ Charlotte GIS] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070406120918/http://maps2.co.mecklenburg.nc.us/website/realestate/ |date=2007-04-06 }}
* [http://meckcama.co.mecklenburg.nc.us/relookup/ Charlotte Property Tax Records]{{Dead link|date=November 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Public property tax records database
* {{Wikivoyage|Charlotte}}

{{Mecklenburg County, North Carolina-lat}}
{{Okruzi Severne Karoline-lat}}
{{Podjela SAD}}
{{klica-grad-SAD}}

[[Kategorija:Gradovi u Sjevernoj Carolini]]</text>
      <sha1>sa6noeecxhfy6u2pi24bqfsf7l8i2uu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Velika seoba Srba</title>
    <ns>0</ns>
    <id>29434</id>
    <revision>
      <id>42684064</id>
      <parentid>42316287</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T10:08:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48856-55</username>
        <id>390585</id>
      </contributor>
      <comment deleted="deleted" />
      <origin>42684064</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16319" sha1="k8gzmd4tqky3t11176w3yjp3527sz49" deleted="deleted" />
      <sha1 />
    </revision>
    <revision>
      <id>42684065</id>
      <parentid>42684064</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T10:11:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48873-72</username>
        <id>390586</id>
      </contributor>
      <comment deleted="deleted" />
      <origin>42684065</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16299" sha1="torp3jw6dsfkyan1jc8zdztospipbee" deleted="deleted" />
      <sha1 />
    </revision>
    <revision>
      <id>42684066</id>
      <parentid>42684065</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T10:11:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48873-72</username>
        <id>390586</id>
      </contributor>
      <comment deleted="deleted" />
      <origin>42684066</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16332" sha1="dgxa82o5h9dn3ft9gjc8ldbqdjrl8qh" deleted="deleted" />
      <sha1 />
    </revision>
    <revision>
      <id>42684067</id>
      <parentid>42684066</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T10:14:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48626-10</username>
        <id>390587</id>
      </contributor>
      <comment deleted="deleted" />
      <origin>42684067</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16427" sha1="pqstd5mikhoky0rxwzr9dmu0sneie8y" deleted="deleted" />
      <sha1 />
    </revision>
    <revision>
      <id>42684068</id>
      <parentid>42684067</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T10:15:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48873-72</username>
        <id>390586</id>
      </contributor>
      <comment deleted="deleted" />
      <origin>42684068</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16336" sha1="i2k5rh6o2cgof7x59x2h9xjzdjbbqmo" deleted="deleted" />
      <sha1 />
    </revision>
    <revision>
      <id>42684069</id>
      <parentid>42684068</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T10:17:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48873-72</username>
        <id>390586</id>
      </contributor>
      <comment deleted="deleted" />
      <origin>42684069</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16392" sha1="59chxhc1wulkcrzrehx9uidi1l04jyj" deleted="deleted" />
      <sha1 />
    </revision>
    <revision>
      <id>42684071</id>
      <parentid>42684069</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T10:25:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48841-30</username>
        <id>390589</id>
      </contributor>
      <comment deleted="deleted" />
      <origin>42684071</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16489" sha1="0pxmzg5ybwu39v1skj8p69gsztfgse2" deleted="deleted" />
      <sha1 />
    </revision>
    <revision>
      <id>42684072</id>
      <parentid>42684071</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T10:27:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48799-63</username>
        <id>390590</id>
      </contributor>
      <comment deleted="deleted" />
      <origin>42684072</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16545" sha1="188sewnlxlhrge63tiklyf2ihzydr2l" deleted="deleted" />
      <sha1 />
    </revision>
    <revision>
      <id>42684073</id>
      <parentid>42684072</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T10:29:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48841-30</username>
        <id>390589</id>
      </contributor>
      <comment deleted="deleted" />
      <origin>42684073</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16592" sha1="swriohp4l6wvy50l9vhiarv60fwx4de" deleted="deleted" />
      <sha1 />
    </revision>
    <revision>
      <id>42684074</id>
      <parentid>42684073</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T10:32:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48874-99</username>
        <id>390591</id>
      </contributor>
      <comment deleted="deleted" />
      <origin>42684074</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16641" sha1="6lh2t1nls6xuej59hk3v958bazwqa9l" deleted="deleted" />
      <sha1 />
    </revision>
    <revision>
      <id>42684076</id>
      <parentid>42684074</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T10:53:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48841-30</username>
        <id>390589</id>
      </contributor>
      <comment deleted="deleted" />
      <origin>42684076</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16623" sha1="q8innn37u7ry7a7wi1t5s7nqpnip94p" deleted="deleted" />
      <sha1 />
    </revision>
    <revision>
      <id>42684077</id>
      <parentid>42684076</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T11:17:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>nazad na stailnu veriju</comment>
      <origin>42684077</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16272" sha1="haksx4bqi8l28mbxbfkjbpqz4cvhgfy" xml:space="preserve">[[Datoteka:Seoba Srba.jpg|thumb|280px|[[Paja Jovanović]], ''Seoba Srbalja''. Srbi napuštaju [[Kosovo]] pod vodstvom patrijarha [[Arsenije III Crnojević|Arsenija Crnojevića]].]]
'''Velika seoba Srba''' su dve povezane [[Migracija stanovništva|migracije stanovništva]] u 17. i [[18. vijek|18. veku]] prilikom kojih je veliki broj Srba sa [[Kosovo|Kosova]] i južnih krajeva prešao na sever, u područja južne [[Kraljevina Ugarska|Ugarske]] ([[Vojvodina|Vojvodine]]) i austrijske [[Vojna krajina|Vojne krajine]].

Prva Velika seoba Srba se odigrala pod [[Pećka patrijaršija|pećkim patrijarhom]] [[Arsenije III Crnojević|Arsenijem III Čarnojevićem]] početkom [[1690]]. godine, tokom [[Veliki turski rat|Velikog bečkog rata]], koji je trajao od [[1683]]. do [[1699]]. godine. Druga Velika seoba Srba se odigrala pod [[Pećka patrijaršija|pećkim patrijarhom]] [[Arsenije IV Jovanović|Arsenijem IV Jovanovićem]] [[1740]]. godine, nakon [[Rusko-turski rat (1735-1739)|Rusko-austro-turskog rata]], koji je trajao od [[1735]]. do [[1739]]. godine.

Usled ovih seoba broj srpskog [[Demografija Kosova|stanovništva]] na [[Kosovo|Kosovu]] se drastično smanjio.&lt;ref name=&quot;Tomanić&quot;&gt;[http://www.bosnafolk.com/pdf/spc.pdf Milorad Tomanić, Srpska crkva u ratu i ratovi u njoj]&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Cvijić&quot;/&gt; Nakon srpskih seoba, [[Albanci]] iz planinskih područja [[Oblast Velika Malesija|Malesije]] se spuštaju u plodne i opustele doline [[Metohija|Metohije]].&lt;ref name=&quot;Cvijić&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[[Enciklopedija Jugoslavije]], 2. izd. , ćirilicom, str. 68.&lt;/ref&gt; Nakon [[migracija]], srpski etnički centar se seli iz starih područja Raške i Kosova u Šumadiju i Vojvodinu.&lt;ref name=&quot;VE4-655&quot;&gt;Vojna enciklopedija, Beograd, 1972., knjiga četvrta, strana 655.&lt;/ref&gt; Usled ovih migracija, srpsko stanovništvo na Kosovu krajem [[18. vijek|19. veka]] postaje manjinsko.&lt;ref name=&quot;Bebler&quot;&gt;[http://www.pescanik.info/content/view/2171/66/ Anton Bebler, Propuštena prilika]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;

Povod ovim seobama bilo je angažovanje [[Pećka patrijaršija|Pećke patrijaršije]] u [[Austrijsko-turski rat|Austro-turskim ratovima]] na strani [[Austrijsko Carstvo|Austrije]].

== Pozadina ==
{{main|opsada Beča 1683.|Veliki bečki rat}}
[[Datoteka:Portrait of Đorđe Branković.jpg|thumb|175px|[[Grof Đorđe Branković|Đorđe Branković]], nesuđeni obnovitelj [[Srpska Despotovina|Srpske despotovine]].]]
Nakon [[opsada Beča 1683.|opsade Beča 1683.]], savez hrišćanskih sila &quot;[[Sveta liga (1684)|Sveta liga]]&quot; ([[Sveto Rimsko Carstvo]], [[Poljska]], [[Rusija]] i [[Mletačka Republika]]) je krenula u rat protiv [[Osmansko Carstvo|Osmanskog Carstva]]. Evropske sile su pozivale narode [[Balkan]]a u borbu protiv Turske.

Austrijski car [[Leopold I.|Leopold I]] je [[20. 9.|20. septembra]] [[1688]]. dodelio [[Grof Đorđe Branković|Đorđu Brankoviću]] [[grof]]ovsku titulu, obećavajući mu obnovu [[Srpska Despotovina|Srpske Despotovine]], kojom bi on vladao kao naslednik srpskih despota. Branković je trebalo da, uz austrijsku pomoć, podigne Srbe na sveopšti [[ustanak]] protiv Turaka.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%92._%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)_1 Velika Srbija (V. Ćorović)]&lt;/ref&gt; Sa Austrijancima je stupio u vezu i [[pećka patrijaršija|pećki patrijarh]] [[Arsenije III Crnojević|Arsenije Crnojević]], za vreme boravka u [[Beograd]]u i severnoj Srbiji, koja se tada nalazila pod njihovom vlašću.&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;/&gt; Srpski patrijarh Arsenije je [[5. 5.|5. maja]] [[1688]]. godine uputio pismo Đorđu Brankoviću u kome mu šalje blagoslov i želje za uspeh njegove misije, kao vođe srpskog naroda, nazivajući ga ''Bogoizabrani predvoditelj novoga Izrailja i Gospodar cele Srpske zemlje''.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Grof Đorđe Branković |url=http://www.srpskidespot.org.rs/Tekstovi/GrofDjordjeBrankovic.htm |access-date=2011-08-22 |archivedate=2009-09-30 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090930213324/http://www.srpskidespot.org.rs/Tekstovi/GrofDjordjeBrankovic.htm |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;

== Prva velika seoba Srba ==
{{main|Veliki bečki rat|Arsenije III Čarnojević}}
[[Datoteka:Arsenije III.jpg|thumb|175px|Patrijarh [[Arsenije III Crnojević|Arsenije III Čarnojević]]]]
Austrijska vojska je uspešno ratovala, oslobodila je Ugarsku, Srbiju i prodrla do Makedonije. Prilikom prolaska kroz srpske krajeve, [[Srbi]] su dizali ustanke i priključivali se austrijskoj vojsci [[1689]]. godine. U ovome je [[pećka patrijaršija|pećki patrijarh]] [[Arsenije III Crnojević]] bio izuzetno angažovan, pa je čak pretio i [[ekskomunikacija|izopštenjem]] iz Crkve svakome ko je bio u vezama sa Turcima.&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;&gt;[http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_8_l.html Vladimir Ćorović, Istorija Srba, Velika seoba Srba u Austriju]&lt;/ref&gt; Broj Srba i [[Albanci|Albanaca]] u austriskoj vojsci cenjen je na 20.000; pred Prizrenom je dočekalo Austrijance oko 6.000 Srba i Albanaca.&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;/&gt; Saveznički zapovednik [[Silvio Pikolomini]] je [[1689]]. osvojio [[Priština|Prištinu]], [[Prizren]], [[Peć (grad)|Peć]] i [[Skoplje]], koje je [[Spaljivanje Skoplja 1689.|spalio]]. Kada su Turci potisnuti, Branković je počeo da predstavlja pretnju austrijskim vlastima&lt;ref&gt;[http://www.comp-press-data.hu/Portal/Archives/CNN/2007/18/s06.pdf Milan Nedeljkov, Tragična sudbina grofa Brankovića]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;, te je uhapšen u [[Kladovo|Kladovu]] [[29. 10.|29. oktobra]] [[1689]], odakle je sproveden u [[Beč]], gde je ostao zatočen do svoje smrti.

Krajem godine ([[9. 11.|9/11]] [[1689]]), Pikolomini umire od [[kuga|kuge]], nakon čega su Turci povratili snagu i krenuli u kontraofanzivu protiv Austrijanaca. Istodobno, Francuzi su, zabrinuti njenim uspesima, Austriji objavili rat, te ona svoje najbolje trupe povlači na zapadnu granicu.&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;/&gt; Početkom [[1690 1691]]. austrijska vojska se povuče na levu obalu [[Dunav]]a i [[Sava|Save]].&lt;ref&gt;Narodna enciklopedija (1927 g.)&lt;/ref&gt; Plašeći se osvete Turaka, mnogi Srbi, predvođeni Crnojevićem, koji su u ovom ratu vojno pomagali Austrijance, krenuli su za austrijskom vojskom [[1690]]. godine u Veliku seobu ka Ugarskoj. [[Vuk Stefanović Karadžić|Vuk Karadžić]] u svojim zapisima navodi da je Arsenije preveo 37,000 familija:

{{izdvojeni citat|A 1690. godine Arsenije III. Čarnojević, patrijah Srpski, na pozivanje cesara Leopolda I. pobuni narod Srpski protiv Turaka, i u jedan put prevede u Mađarsku 37,000 familija, i naseli Srbe čak do više Budima.&lt;ref name=&quot;tesla.rcub.bg.ac.rs&quot;&gt;[http://tesla.rcub.bg.ac.rs/~nena/Zabeleske/Vuk_Stefanovic_Karadzic/Opisanije_naroda.html Vuk Karaždić, Opisanije naroda - Pregled stare istorije]&lt;/ref&gt;|[[Vuk Stefanović Karadžić|Vuk Karadžić]], ''Opisanije naroda - Pregled stare istorije''}}

[[Datoteka:Seoba Srba 1690.jpg|thumb|Srbi beže pred Turcima, sklanjajući se u Beograd 1690. godine (gravira, detalj)]]
[[Izbjeglice|Izbeglice]] su se na putu ka Austriji zaustavljale u [[Beograd]]u, čije su ulice bile pune leševa pocrnelih od [[zima|zime]], koje nije imao ko da sahrani.&lt;ref&gt;[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1999/02/article-3.html Dragan Nedeljković, O velikoj seobi Srba]&lt;/ref&gt; Patrijarh Arsenije je [[18. 6.|18. juna]] 1690. u [[Beograd]]u sazvao crkveno-narodni sabor Srba u izbeglištvu. Zboru je, pored patriarha, prisustvovalo i 5 episkopa. Srbi su kao izaslanika poslali [[ineu|jenopoljskog]] [[episkopos|episkopa]] [[Isaija Đaković|Isaiju Đakovića]] caru [[Leopold I.|Leopoldu I]] tražeći dozvolu da se nasele i da im garantuje crkveno-školsku autonomiju. Pri pregovorima u Beču, Đaković je sarađivao sa [[Đorđe Branković|Đorđem Brankovićem]], koji se tu nalazio u internaciji. Car je izdao povelju kojom im dozvoljava da se nasele sve do [[Budim]]a i [[Komoran]]a i garantovao im je crkveno-školsku autonomiju uz uslov da budu austrijski [[vojnik|vojnici]]. Ovom poveljom je ozakonjen položaj Srba u Ugarskoj.&lt;ref&gt;http://www.sanu.ac.rs/English/Arhivi/SremskiKarlovci.pdf&lt;/ref&gt; Car je 10. (20.) avgusta [[1691]]. objavio ukaz po kojem sva imanja onih Srba koji budu umrli bez naslednika imaju pripasti crkvi i arhiepiskopu, a patriarhu (odnosno arhiepiskopu) je priznato pravo jurisdikcije i u svetovnim stvarima.&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;/&gt; 
[[Datoteka:Great serb migration.png|thumb|desno|250px|Glavna kolonija koju su naselili Srbi tokom velike seobe 1690-ih (plavo)]]
Osmanske vlasti su kao glavne krivce pobune videli [[Srpska pravoslavna crkva|Srpsku crkvu]], te su upali u pećku patriaršiju, i mnoge manastire: [[Dečani]], [[manastir Mileševa|Mileševa]], [[Đurđevi stupovi]], [[Sopoćani]], [[Ravanica]] i [[manastir Studenica|Studenica]].&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;/&gt; Turci su istovremeno pokušali da zaustave pokret seobe i da ih umire Srbe. [[Veliki vezir]] [[Mustafa Ćuprilić]] je objavio opštu [[amnestija|amnestiju]] za sve koji se u roku od šest meseci vrate kućama. Da bi umanjio uticaj odbeglog patriarha Arsenija, Ćuprilić je u proleće [[1691]]. postavio novog patriarha [[Kalinik I Skopljanac|Kalinika]], ranije sveštenika u Skoplju. Kalinik se trudio da umiri narod i povrati razbegle [[episkopos|episkope]] i [[sveštenstvo]] na njihove dužnosti.&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;/&gt;

Oko 37.000 familija prešlo je u Austriju, što je najmanje 185.000 ljudi, a na Kosovu je sela 360 opustelo.&lt;ref&gt;[http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0351-0050/2008/0351-00500833175N.pdf Nestorović Miloš: ETNODEMOGRAFSKI PROBLEMI KOSOVA I METOHIJE, strana 176]{{Dead link|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt; Posle velike seobe Srba, 1690. godine, kosovsko-metohijsko stanovništvo je vrlo razređeno.&lt;ref name=&quot;Cvijić&quot;/&gt; Gotovo cela [[Metohija]] i delovi Kosova su vremenom prekriveni žbunjem i gotovo neprohodnom šumom.&lt;ref name=&quot;Cvijić&quot;&gt;[http://www.promacedonia.org/serb/cvijc/cvijic_balkansko_poluostrvo_1.pdf Jovan Cvijić, Balkansko poluostrvo i Južnoslovenske zemlje (1. deo)]&lt;/ref&gt; [[Prizren]], [[Peć (grad)|Peć]], [[Đakovica]] dobijaju postepeno turski i albanski karakter.&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;/&gt;

== Druga velika seoba Srba ==
{{main|Rusko-austro-turski rat (1735–1739)|Arsenije IV  Jovanović}}
Period [[Kraljevina Srbija (1718-39)|austrijske vladavine u Srbiji]] (bez Kosova) potrajao je dve decenije ([[1718]]-[[1739]]). Godine [[1737]]. izbija novi [[Rusko-turski rat (1735-1739)|Rusko-austrijsko-turski rat]] ([[1737]]-[[1739]]), tokom kojeg su se kosovski Srbi na poziv [[Pećka patrijaršija|pećkog patrijarha]] ponovo dižu protiv Otomanske države, u želji da se priključe austrijskoj [[Kraljevina Srbija (1718-39)|pokrajini Srbiji]]. [[Arsenije IV Jovanović]] se pridružio [[Austrija|austrijskoj]] vojsci po izbijanju rata [[1737]]. godine, a sa njim su se mnogi Srbi i [[Albanci]] [[Klimenti]] stavili na stranu Austrije. Ali, kao i prethodni put, Austrija ubrzo doživljava poraz a narod biva prepušten na milosti i nemilost.

[[Datoteka:Arsenije IV Jovanović Šakabenta.jpg|thumb|175px|Patrijarh [[Arsenije IV Jovanović]]]]
Ponovno uspostavljanje turske vlasti dovelo je do Druge velike seobe Srba. Plašeći se turske odmazde, Srbi su na čelu sa [[patrijarh]]om [[Arsenije IV Jovanović|Arsenijem IV Jovanovićem]] krenuli na sever, u [[Kraljevina Ugarska|Ugarsku]] i [[Austrija|Austriju]], [[1740]]. godine.&lt;ref&gt;Čitanka prvog Srpskog ustanka, mart 2006., Izdavač: ‘‘NIP Dečje novine - Izdavačka delatnost d. o. o.‘’&lt;/ref&gt; Međutim, [[Vuk Stefanović Karadžić|Vuk Karadžić]] u svojim zapisima beleži da su ih Turci presreli, pa je mnogo više onih koji su krenuli za patrijarhom pobijeno (oko 80,000 ljudi), no što je stiglo do Austrije:

{{izdvojeni citat|Godine 1737. patrijah Arsenije IV Joanović na pozivanje cesara Karla VI. podigne opet narod Srpski da bježi u Mađarsku, no Turci opazivši zarana, više naroda pobiju i porobe, nego što s njim prebjegne na ovu stranu (sam je patrijarh kazivao, da je u Karlovcima snio uoči božića, kako je Bog od njega iskao odgovor za 80,000 duša, koje su njega radi izginule!).&lt;ref name=&quot;tesla.rcub.bg.ac.rs&quot;/&gt;|[[Vuk Stefanović Karadžić|Vuk Karadžić]], ''Opisanije naroda - Pregled stare istorije''}}

[[Beogradski mir|Beogradskim mirom]], [[Turska]] je povratila izgubljene teritorije u prošlom ratu i ponovo je granica upostavljena na [[Sava|Savi]] i [[Dunav]]u, a [[Beograd]] je postao središte [[Smederevski sandžak|pašaluka]]. Turci su na razne načine pokušavali da pridobiju Srbe u [[Smederevski sandžak|Beogradskom pašaluku]], zbog blizine granice i zbog toga su im davali razne privilegije. Pritisak na srpsko stanovništvo u pašaluku bio je znatno manjeg intenziteta nego u drugim delovima Turske, a i [[čitlučenje]] je bilo manje izraženo u Beogradskom pašaluku.

[[Datoteka:New serbia slavo serbia.png|thumb|desno|[[Slavenosrbija]] i [[Nova Srbija (oblast)|Nova Srbija]], kolonije u [[Rusko Carstvo|carskoj Rusiji]] (danas [[Ukrajina]]) koje su naselili Srbi tokom velike seobe 1740-ih.]]

U Austriji, nakon smrti karlovačkog mitropolita [[mitropolit Vikentije|Vikentija]], Arsenije postaje [[Karlovačka mitropolija|karlovački mitropolit]] i duhovni poglavara celog srpskog naroda. Arsenije IV je, na mestu stare i skromne mitropolijske rezidencije u [[sremski Karlovci|sremskim Karlovcima]] podigao novi dvor i kapelu svetog Trifuna koja je postojala sve do podizanja karlovačke [[Saborna crkva|Saborne crkve]]. Za vreme upravljanja [[Karlovačka mitropolija|Karlovačkom mitropolijom]] patrijarh Arsenije IV nije imao nikakve veze sa svojim naslednikom na tronu Pećke patrijaršije, patrijarhom [[Joanikije III Karadža|Joanikijem III]], kojeg je postavila [[Vaseljenska patrijaršija|Carigradska patrijaršija]]. U Karlovačkoj mitropoliji su tada ukinute i pećke kutije za skupljanje priloga u korist Pećke patrijaršije, sa kojom su prekinute i duhovne veze.&lt;ref&gt;''Јоаникије III Караџа-Грк'' у Народна енциклопедија ([[1927]].)&lt;/ref&gt;

Tokom ove seobe, Srbi su masovno stigli čak do [[Rusko Carstvo|carske Rusije]], gde su se naselili u oblasti po njima nazvane [[Slavenosrbija]] i [[Nova Srbija (oblast)|Nova Srbija]], na današnjem području [[Ukrajina|Ukrajine]].

== Ostale vezane seobe ==

Isto tako za vreme turskih ratova dogodile su se i dvije velike seobe [[Hrvati|Hrvata]]. Iz dalmatinskog Zaleđa seli se posljednja veća skupina katolika [[Bunjevci|Bunjevaca]] u današnju [[Bačka|Bačku]], dok se u Podunavlje naseljavaju [[Šokci]] iz Bosne. Godine [[1697]]. Turci su poraženi u [[bitka kod Sente|bici kod Sente]]. [[Eugen Savojski]] ulazi tada u Bosnu i osvaja [[Sarajevo]], ali nije ga mogao zadržati. Pri povlačenju austrijske vojske s njime se povuklo više od 10.000 katolika koji su se naselili u [[Slavonija|Slavoniji]].

Kad je ćesarski pukovnik Lentulus [[1737]] god. prodro do [[Novi Pazar|Novog Pazara]] i do [[Pešter]]a, u povratku u [[Srbija|Srbiju]], su se s njim povukli i [[Klimenti]] katolici i naselili su se neki ispod planina [[Rudnik (planina)|Rudnika]] i [[Avala|Avale]], a drugi su prešli čak u [[Srem]] i nastanili su se u selima [[Hrtkovci]]ma i [[Nikinci]]ma kod [[Sremska Mitrovica|Mitrovice]].

== Povezano ==
* [[Pećka patrijaršija]]
* [[Austrijsko-turski rat]]ovi
* [[Kraljevina Srbija (1718-39)]]
* [[Arsenije III Crnojević|Arsenije III Čarnojević]]
* [[Arsenije IV Jovanović]]
* [[Grof Đorđe Branković]]

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Great Serb Migrations}}
* [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_8_l.html Vladimir Ćorović, Istorija Srba, Velika seoba Srba u Austriju]
* [http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1999/02/article-3.html Dragan Nedeljković, O velikoj seobi Srba]

[[Kategorija:Ljudske migracije]]
[[Kategorija:Veliki turski rat]]
[[Kategorija:Historija Srbije]]
[[Kategorija:Historija Kosova]]
[[Kategorija:Historija Vojvodine]]
[[Kategorija:Istorija Srpske pravoslavne crkve]]
[[Kategorija:Istorija Srbije pod Osmanskim carstvom]]</text>
      <sha1>haksx4bqi8l28mbxbfkjbpqz4cvhgfy</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684078</id>
      <parentid>42684077</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T11:18:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Zaštićena stranica [[Velika seoba Srba]]: Učestao [[WP:VAND|vandalizam]] ([uređivanje: dopušteno samo automatski potvrđenim korisnicima] (ističe 16. septembra 2026. u 11:18 (UTC)) [premještanje: dopušteno samo automatski potvrđenim korisnicima] (ističe 16. septembra 2026. u 11:18 (UTC)))</comment>
      <origin>42684077</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16272" sha1="haksx4bqi8l28mbxbfkjbpqz4cvhgfy" xml:space="preserve">[[Datoteka:Seoba Srba.jpg|thumb|280px|[[Paja Jovanović]], ''Seoba Srbalja''. Srbi napuštaju [[Kosovo]] pod vodstvom patrijarha [[Arsenije III Crnojević|Arsenija Crnojevića]].]]
'''Velika seoba Srba''' su dve povezane [[Migracija stanovništva|migracije stanovništva]] u 17. i [[18. vijek|18. veku]] prilikom kojih je veliki broj Srba sa [[Kosovo|Kosova]] i južnih krajeva prešao na sever, u područja južne [[Kraljevina Ugarska|Ugarske]] ([[Vojvodina|Vojvodine]]) i austrijske [[Vojna krajina|Vojne krajine]].

Prva Velika seoba Srba se odigrala pod [[Pećka patrijaršija|pećkim patrijarhom]] [[Arsenije III Crnojević|Arsenijem III Čarnojevićem]] početkom [[1690]]. godine, tokom [[Veliki turski rat|Velikog bečkog rata]], koji je trajao od [[1683]]. do [[1699]]. godine. Druga Velika seoba Srba se odigrala pod [[Pećka patrijaršija|pećkim patrijarhom]] [[Arsenije IV Jovanović|Arsenijem IV Jovanovićem]] [[1740]]. godine, nakon [[Rusko-turski rat (1735-1739)|Rusko-austro-turskog rata]], koji je trajao od [[1735]]. do [[1739]]. godine.

Usled ovih seoba broj srpskog [[Demografija Kosova|stanovništva]] na [[Kosovo|Kosovu]] se drastično smanjio.&lt;ref name=&quot;Tomanić&quot;&gt;[http://www.bosnafolk.com/pdf/spc.pdf Milorad Tomanić, Srpska crkva u ratu i ratovi u njoj]&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Cvijić&quot;/&gt; Nakon srpskih seoba, [[Albanci]] iz planinskih područja [[Oblast Velika Malesija|Malesije]] se spuštaju u plodne i opustele doline [[Metohija|Metohije]].&lt;ref name=&quot;Cvijić&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[[Enciklopedija Jugoslavije]], 2. izd. , ćirilicom, str. 68.&lt;/ref&gt; Nakon [[migracija]], srpski etnički centar se seli iz starih područja Raške i Kosova u Šumadiju i Vojvodinu.&lt;ref name=&quot;VE4-655&quot;&gt;Vojna enciklopedija, Beograd, 1972., knjiga četvrta, strana 655.&lt;/ref&gt; Usled ovih migracija, srpsko stanovništvo na Kosovu krajem [[18. vijek|19. veka]] postaje manjinsko.&lt;ref name=&quot;Bebler&quot;&gt;[http://www.pescanik.info/content/view/2171/66/ Anton Bebler, Propuštena prilika]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;

Povod ovim seobama bilo je angažovanje [[Pećka patrijaršija|Pećke patrijaršije]] u [[Austrijsko-turski rat|Austro-turskim ratovima]] na strani [[Austrijsko Carstvo|Austrije]].

== Pozadina ==
{{main|opsada Beča 1683.|Veliki bečki rat}}
[[Datoteka:Portrait of Đorđe Branković.jpg|thumb|175px|[[Grof Đorđe Branković|Đorđe Branković]], nesuđeni obnovitelj [[Srpska Despotovina|Srpske despotovine]].]]
Nakon [[opsada Beča 1683.|opsade Beča 1683.]], savez hrišćanskih sila &quot;[[Sveta liga (1684)|Sveta liga]]&quot; ([[Sveto Rimsko Carstvo]], [[Poljska]], [[Rusija]] i [[Mletačka Republika]]) je krenula u rat protiv [[Osmansko Carstvo|Osmanskog Carstva]]. Evropske sile su pozivale narode [[Balkan]]a u borbu protiv Turske.

Austrijski car [[Leopold I.|Leopold I]] je [[20. 9.|20. septembra]] [[1688]]. dodelio [[Grof Đorđe Branković|Đorđu Brankoviću]] [[grof]]ovsku titulu, obećavajući mu obnovu [[Srpska Despotovina|Srpske Despotovine]], kojom bi on vladao kao naslednik srpskih despota. Branković je trebalo da, uz austrijsku pomoć, podigne Srbe na sveopšti [[ustanak]] protiv Turaka.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%92._%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)_1 Velika Srbija (V. Ćorović)]&lt;/ref&gt; Sa Austrijancima je stupio u vezu i [[pećka patrijaršija|pećki patrijarh]] [[Arsenije III Crnojević|Arsenije Crnojević]], za vreme boravka u [[Beograd]]u i severnoj Srbiji, koja se tada nalazila pod njihovom vlašću.&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;/&gt; Srpski patrijarh Arsenije je [[5. 5.|5. maja]] [[1688]]. godine uputio pismo Đorđu Brankoviću u kome mu šalje blagoslov i želje za uspeh njegove misije, kao vođe srpskog naroda, nazivajući ga ''Bogoizabrani predvoditelj novoga Izrailja i Gospodar cele Srpske zemlje''.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Grof Đorđe Branković |url=http://www.srpskidespot.org.rs/Tekstovi/GrofDjordjeBrankovic.htm |access-date=2011-08-22 |archivedate=2009-09-30 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090930213324/http://www.srpskidespot.org.rs/Tekstovi/GrofDjordjeBrankovic.htm |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;

== Prva velika seoba Srba ==
{{main|Veliki bečki rat|Arsenije III Čarnojević}}
[[Datoteka:Arsenije III.jpg|thumb|175px|Patrijarh [[Arsenije III Crnojević|Arsenije III Čarnojević]]]]
Austrijska vojska je uspešno ratovala, oslobodila je Ugarsku, Srbiju i prodrla do Makedonije. Prilikom prolaska kroz srpske krajeve, [[Srbi]] su dizali ustanke i priključivali se austrijskoj vojsci [[1689]]. godine. U ovome je [[pećka patrijaršija|pećki patrijarh]] [[Arsenije III Crnojević]] bio izuzetno angažovan, pa je čak pretio i [[ekskomunikacija|izopštenjem]] iz Crkve svakome ko je bio u vezama sa Turcima.&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;&gt;[http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_8_l.html Vladimir Ćorović, Istorija Srba, Velika seoba Srba u Austriju]&lt;/ref&gt; Broj Srba i [[Albanci|Albanaca]] u austriskoj vojsci cenjen je na 20.000; pred Prizrenom je dočekalo Austrijance oko 6.000 Srba i Albanaca.&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;/&gt; Saveznički zapovednik [[Silvio Pikolomini]] je [[1689]]. osvojio [[Priština|Prištinu]], [[Prizren]], [[Peć (grad)|Peć]] i [[Skoplje]], koje je [[Spaljivanje Skoplja 1689.|spalio]]. Kada su Turci potisnuti, Branković je počeo da predstavlja pretnju austrijskim vlastima&lt;ref&gt;[http://www.comp-press-data.hu/Portal/Archives/CNN/2007/18/s06.pdf Milan Nedeljkov, Tragična sudbina grofa Brankovića]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;, te je uhapšen u [[Kladovo|Kladovu]] [[29. 10.|29. oktobra]] [[1689]], odakle je sproveden u [[Beč]], gde je ostao zatočen do svoje smrti.

Krajem godine ([[9. 11.|9/11]] [[1689]]), Pikolomini umire od [[kuga|kuge]], nakon čega su Turci povratili snagu i krenuli u kontraofanzivu protiv Austrijanaca. Istodobno, Francuzi su, zabrinuti njenim uspesima, Austriji objavili rat, te ona svoje najbolje trupe povlači na zapadnu granicu.&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;/&gt; Početkom [[1690 1691]]. austrijska vojska se povuče na levu obalu [[Dunav]]a i [[Sava|Save]].&lt;ref&gt;Narodna enciklopedija (1927 g.)&lt;/ref&gt; Plašeći se osvete Turaka, mnogi Srbi, predvođeni Crnojevićem, koji su u ovom ratu vojno pomagali Austrijance, krenuli su za austrijskom vojskom [[1690]]. godine u Veliku seobu ka Ugarskoj. [[Vuk Stefanović Karadžić|Vuk Karadžić]] u svojim zapisima navodi da je Arsenije preveo 37,000 familija:

{{izdvojeni citat|A 1690. godine Arsenije III. Čarnojević, patrijah Srpski, na pozivanje cesara Leopolda I. pobuni narod Srpski protiv Turaka, i u jedan put prevede u Mađarsku 37,000 familija, i naseli Srbe čak do više Budima.&lt;ref name=&quot;tesla.rcub.bg.ac.rs&quot;&gt;[http://tesla.rcub.bg.ac.rs/~nena/Zabeleske/Vuk_Stefanovic_Karadzic/Opisanije_naroda.html Vuk Karaždić, Opisanije naroda - Pregled stare istorije]&lt;/ref&gt;|[[Vuk Stefanović Karadžić|Vuk Karadžić]], ''Opisanije naroda - Pregled stare istorije''}}

[[Datoteka:Seoba Srba 1690.jpg|thumb|Srbi beže pred Turcima, sklanjajući se u Beograd 1690. godine (gravira, detalj)]]
[[Izbjeglice|Izbeglice]] su se na putu ka Austriji zaustavljale u [[Beograd]]u, čije su ulice bile pune leševa pocrnelih od [[zima|zime]], koje nije imao ko da sahrani.&lt;ref&gt;[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1999/02/article-3.html Dragan Nedeljković, O velikoj seobi Srba]&lt;/ref&gt; Patrijarh Arsenije je [[18. 6.|18. juna]] 1690. u [[Beograd]]u sazvao crkveno-narodni sabor Srba u izbeglištvu. Zboru je, pored patriarha, prisustvovalo i 5 episkopa. Srbi su kao izaslanika poslali [[ineu|jenopoljskog]] [[episkopos|episkopa]] [[Isaija Đaković|Isaiju Đakovića]] caru [[Leopold I.|Leopoldu I]] tražeći dozvolu da se nasele i da im garantuje crkveno-školsku autonomiju. Pri pregovorima u Beču, Đaković je sarađivao sa [[Đorđe Branković|Đorđem Brankovićem]], koji se tu nalazio u internaciji. Car je izdao povelju kojom im dozvoljava da se nasele sve do [[Budim]]a i [[Komoran]]a i garantovao im je crkveno-školsku autonomiju uz uslov da budu austrijski [[vojnik|vojnici]]. Ovom poveljom je ozakonjen položaj Srba u Ugarskoj.&lt;ref&gt;http://www.sanu.ac.rs/English/Arhivi/SremskiKarlovci.pdf&lt;/ref&gt; Car je 10. (20.) avgusta [[1691]]. objavio ukaz po kojem sva imanja onih Srba koji budu umrli bez naslednika imaju pripasti crkvi i arhiepiskopu, a patriarhu (odnosno arhiepiskopu) je priznato pravo jurisdikcije i u svetovnim stvarima.&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;/&gt; 
[[Datoteka:Great serb migration.png|thumb|desno|250px|Glavna kolonija koju su naselili Srbi tokom velike seobe 1690-ih (plavo)]]
Osmanske vlasti su kao glavne krivce pobune videli [[Srpska pravoslavna crkva|Srpsku crkvu]], te su upali u pećku patriaršiju, i mnoge manastire: [[Dečani]], [[manastir Mileševa|Mileševa]], [[Đurđevi stupovi]], [[Sopoćani]], [[Ravanica]] i [[manastir Studenica|Studenica]].&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;/&gt; Turci su istovremeno pokušali da zaustave pokret seobe i da ih umire Srbe. [[Veliki vezir]] [[Mustafa Ćuprilić]] je objavio opštu [[amnestija|amnestiju]] za sve koji se u roku od šest meseci vrate kućama. Da bi umanjio uticaj odbeglog patriarha Arsenija, Ćuprilić je u proleće [[1691]]. postavio novog patriarha [[Kalinik I Skopljanac|Kalinika]], ranije sveštenika u Skoplju. Kalinik se trudio da umiri narod i povrati razbegle [[episkopos|episkope]] i [[sveštenstvo]] na njihove dužnosti.&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;/&gt;

Oko 37.000 familija prešlo je u Austriju, što je najmanje 185.000 ljudi, a na Kosovu je sela 360 opustelo.&lt;ref&gt;[http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0351-0050/2008/0351-00500833175N.pdf Nestorović Miloš: ETNODEMOGRAFSKI PROBLEMI KOSOVA I METOHIJE, strana 176]{{Dead link|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt; Posle velike seobe Srba, 1690. godine, kosovsko-metohijsko stanovništvo je vrlo razređeno.&lt;ref name=&quot;Cvijić&quot;/&gt; Gotovo cela [[Metohija]] i delovi Kosova su vremenom prekriveni žbunjem i gotovo neprohodnom šumom.&lt;ref name=&quot;Cvijić&quot;&gt;[http://www.promacedonia.org/serb/cvijc/cvijic_balkansko_poluostrvo_1.pdf Jovan Cvijić, Balkansko poluostrvo i Južnoslovenske zemlje (1. deo)]&lt;/ref&gt; [[Prizren]], [[Peć (grad)|Peć]], [[Đakovica]] dobijaju postepeno turski i albanski karakter.&lt;ref name=&quot;Ćorović&quot;/&gt;

== Druga velika seoba Srba ==
{{main|Rusko-austro-turski rat (1735–1739)|Arsenije IV  Jovanović}}
Period [[Kraljevina Srbija (1718-39)|austrijske vladavine u Srbiji]] (bez Kosova) potrajao je dve decenije ([[1718]]-[[1739]]). Godine [[1737]]. izbija novi [[Rusko-turski rat (1735-1739)|Rusko-austrijsko-turski rat]] ([[1737]]-[[1739]]), tokom kojeg su se kosovski Srbi na poziv [[Pećka patrijaršija|pećkog patrijarha]] ponovo dižu protiv Otomanske države, u želji da se priključe austrijskoj [[Kraljevina Srbija (1718-39)|pokrajini Srbiji]]. [[Arsenije IV Jovanović]] se pridružio [[Austrija|austrijskoj]] vojsci po izbijanju rata [[1737]]. godine, a sa njim su se mnogi Srbi i [[Albanci]] [[Klimenti]] stavili na stranu Austrije. Ali, kao i prethodni put, Austrija ubrzo doživljava poraz a narod biva prepušten na milosti i nemilost.

[[Datoteka:Arsenije IV Jovanović Šakabenta.jpg|thumb|175px|Patrijarh [[Arsenije IV Jovanović]]]]
Ponovno uspostavljanje turske vlasti dovelo je do Druge velike seobe Srba. Plašeći se turske odmazde, Srbi su na čelu sa [[patrijarh]]om [[Arsenije IV Jovanović|Arsenijem IV Jovanovićem]] krenuli na sever, u [[Kraljevina Ugarska|Ugarsku]] i [[Austrija|Austriju]], [[1740]]. godine.&lt;ref&gt;Čitanka prvog Srpskog ustanka, mart 2006., Izdavač: ‘‘NIP Dečje novine - Izdavačka delatnost d. o. o.‘’&lt;/ref&gt; Međutim, [[Vuk Stefanović Karadžić|Vuk Karadžić]] u svojim zapisima beleži da su ih Turci presreli, pa je mnogo više onih koji su krenuli za patrijarhom pobijeno (oko 80,000 ljudi), no što je stiglo do Austrije:

{{izdvojeni citat|Godine 1737. patrijah Arsenije IV Joanović na pozivanje cesara Karla VI. podigne opet narod Srpski da bježi u Mađarsku, no Turci opazivši zarana, više naroda pobiju i porobe, nego što s njim prebjegne na ovu stranu (sam je patrijarh kazivao, da je u Karlovcima snio uoči božića, kako je Bog od njega iskao odgovor za 80,000 duša, koje su njega radi izginule!).&lt;ref name=&quot;tesla.rcub.bg.ac.rs&quot;/&gt;|[[Vuk Stefanović Karadžić|Vuk Karadžić]], ''Opisanije naroda - Pregled stare istorije''}}

[[Beogradski mir|Beogradskim mirom]], [[Turska]] je povratila izgubljene teritorije u prošlom ratu i ponovo je granica upostavljena na [[Sava|Savi]] i [[Dunav]]u, a [[Beograd]] je postao središte [[Smederevski sandžak|pašaluka]]. Turci su na razne načine pokušavali da pridobiju Srbe u [[Smederevski sandžak|Beogradskom pašaluku]], zbog blizine granice i zbog toga su im davali razne privilegije. Pritisak na srpsko stanovništvo u pašaluku bio je znatno manjeg intenziteta nego u drugim delovima Turske, a i [[čitlučenje]] je bilo manje izraženo u Beogradskom pašaluku.

[[Datoteka:New serbia slavo serbia.png|thumb|desno|[[Slavenosrbija]] i [[Nova Srbija (oblast)|Nova Srbija]], kolonije u [[Rusko Carstvo|carskoj Rusiji]] (danas [[Ukrajina]]) koje su naselili Srbi tokom velike seobe 1740-ih.]]

U Austriji, nakon smrti karlovačkog mitropolita [[mitropolit Vikentije|Vikentija]], Arsenije postaje [[Karlovačka mitropolija|karlovački mitropolit]] i duhovni poglavara celog srpskog naroda. Arsenije IV je, na mestu stare i skromne mitropolijske rezidencije u [[sremski Karlovci|sremskim Karlovcima]] podigao novi dvor i kapelu svetog Trifuna koja je postojala sve do podizanja karlovačke [[Saborna crkva|Saborne crkve]]. Za vreme upravljanja [[Karlovačka mitropolija|Karlovačkom mitropolijom]] patrijarh Arsenije IV nije imao nikakve veze sa svojim naslednikom na tronu Pećke patrijaršije, patrijarhom [[Joanikije III Karadža|Joanikijem III]], kojeg je postavila [[Vaseljenska patrijaršija|Carigradska patrijaršija]]. U Karlovačkoj mitropoliji su tada ukinute i pećke kutije za skupljanje priloga u korist Pećke patrijaršije, sa kojom su prekinute i duhovne veze.&lt;ref&gt;''Јоаникије III Караџа-Грк'' у Народна енциклопедија ([[1927]].)&lt;/ref&gt;

Tokom ove seobe, Srbi su masovno stigli čak do [[Rusko Carstvo|carske Rusije]], gde su se naselili u oblasti po njima nazvane [[Slavenosrbija]] i [[Nova Srbija (oblast)|Nova Srbija]], na današnjem području [[Ukrajina|Ukrajine]].

== Ostale vezane seobe ==

Isto tako za vreme turskih ratova dogodile su se i dvije velike seobe [[Hrvati|Hrvata]]. Iz dalmatinskog Zaleđa seli se posljednja veća skupina katolika [[Bunjevci|Bunjevaca]] u današnju [[Bačka|Bačku]], dok se u Podunavlje naseljavaju [[Šokci]] iz Bosne. Godine [[1697]]. Turci su poraženi u [[bitka kod Sente|bici kod Sente]]. [[Eugen Savojski]] ulazi tada u Bosnu i osvaja [[Sarajevo]], ali nije ga mogao zadržati. Pri povlačenju austrijske vojske s njime se povuklo više od 10.000 katolika koji su se naselili u [[Slavonija|Slavoniji]].

Kad je ćesarski pukovnik Lentulus [[1737]] god. prodro do [[Novi Pazar|Novog Pazara]] i do [[Pešter]]a, u povratku u [[Srbija|Srbiju]], su se s njim povukli i [[Klimenti]] katolici i naselili su se neki ispod planina [[Rudnik (planina)|Rudnika]] i [[Avala|Avale]], a drugi su prešli čak u [[Srem]] i nastanili su se u selima [[Hrtkovci]]ma i [[Nikinci]]ma kod [[Sremska Mitrovica|Mitrovice]].

== Povezano ==
* [[Pećka patrijaršija]]
* [[Austrijsko-turski rat]]ovi
* [[Kraljevina Srbija (1718-39)]]
* [[Arsenije III Crnojević|Arsenije III Čarnojević]]
* [[Arsenije IV Jovanović]]
* [[Grof Đorđe Branković]]

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Great Serb Migrations}}
* [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_8_l.html Vladimir Ćorović, Istorija Srba, Velika seoba Srba u Austriju]
* [http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1999/02/article-3.html Dragan Nedeljković, O velikoj seobi Srba]

[[Kategorija:Ljudske migracije]]
[[Kategorija:Veliki turski rat]]
[[Kategorija:Historija Srbije]]
[[Kategorija:Historija Kosova]]
[[Kategorija:Historija Vojvodine]]
[[Kategorija:Istorija Srpske pravoslavne crkve]]
[[Kategorija:Istorija Srbije pod Osmanskim carstvom]]</text>
      <sha1>haksx4bqi8l28mbxbfkjbpqz4cvhgfy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Cres (otok)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59442</id>
    <revision>
      <id>42684059</id>
      <parentid>42605507</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T08:04:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42684059</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36183" sha1="lu4m3lladcz5qoz0xxogiwbb83gf0ln" xml:space="preserve">{{Otok 
| ime           = Cres
| karta         = Croatia_-_Cres.PNG
| karta opis    = Lokacija Cresa
| lokacija      = [[Jadransko more]]
| arhipelag     = Cresko-lošinjski
| širina-stupnjevi = 44 | širina-minute = 51 | širina-sekunde = 54 | širina-oznaka = N
| dužina-stupnjevi = 14 | dužina-minute = 26 | dužina-sekunde = 41 | dužina-oznaka = E
| iso-regija    = HR-08
| država        = {{flagcountry|HRV}}
| gl. naselje   = [[Cres (grad)|Cres]]
| površina      = 405,705293&lt;ref name=&quot;Duplancic-Cala-Ujevic&quot;&gt;{{Cite web |url=http://hrcak.srce.hr/file/14783/ |title=Duplančić Leder, T.; Ujević, T.; Čala, M. (2004): ''Duljine obalne crte i površine otoka na hrvatskom dijelu Jadranskog mora određene s topografskih karata mjerila 1:25 000'', Geoadria, Vol. 9, No. 1, 5-32. |access-date=2012-09-26 |archive-date=2012-03-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120318171434/http://hrcak.srce.hr/file/14783/ |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;
| obalna linija = 268,205&lt;ref name=&quot;Duplancic-Cala-Ujevic&quot;/&gt;
| stanovništvo  = 3184
| slika         = Aerial image of the northern part of Cres (view from the south).jpg
| slika opis    = 
}}
[[Datoteka:Lubenice-Cres1.jpg|mini|367x367piskel|Lubenice, El Greccov Toledo na Cresu]]
'''Cres''' ([[talijanski jezik|tal.]] ''Cherso'', [[njemački]]: ''Kersch'', [[latinski]]: ''Crepsa'', [[grčki]]: ''Chèrsos'', Χερσος) otok je u [[Hrvatska|Hrvatskoj]], smješten u [[Kvarnerski zaljev|Kvarnerskom zaljevu]] u sjevernom [[Jadransko more|Jadranskom moru]]. Cijeli otok administrativno pripada [[Primorsko-goranska županija|Primorsko-goranskoj županiji]].

Cres je najveći otok Jadranskog mora, s površinom od 405,705293 [[km²]], uz susjedni otok [[Krk]], koji je iste površine. Prema poslednjem popisu iz 2001. godine, na otoku je živjelo 3.184 stanovnika.

== Historija ==
===Etimologija===
Prema jednoj teoriji, ime otoka potječe iz vremena prije [[Antika|klasične antike]] i izvedeno je iz [[Proto-indoeuropski jezik|proto-indoeuropske]] riječi ''*(s)quer-'' (&quot;hrid&quot;).{{sfn|Šimunović|2013|pp=163–164}} Pema drugoj teoriji, temeljenoj na klasičnoj antici, grad su na otoku osnovali i naselili [[stari Grci]] i nazvali ga Hersos (Χέρσος); &quot;chersos&quot; na [[Starogrčki jezik|grčkom]] znači &quot;neplodna zemlja&quot;, &quot;neobrađena zemlja&quot; i &quot;suha pustinja&quot;. Kasnije je &quot;Chersos&quot; dalo &quot;Cresta&quot;, odakle je na kraju izvedeno moderno ime &quot;Cherso-Cres&quot;.

===Prahistorija===
Otok Cres bio je naseljen još od vremena [[paleolitik]]a. Na nekoliko lokaliteta cresko-otočne skupine pronađene su koštane breče [[kvartar]]ne starosti, kao i ostaci materijalne kulture iz doba paleolitika. Međutim, sjeverni je Jadran u to doba bio kopno, a današnji otoci njegov sastavni dio. Nalazišta fosilnih kosti na Cresu spominju se u blizini [[Plat (Cres)|Plata]] (Gelboka) i na otočiću [[Ćutin]]u, a tragovi ognjišta s ostacima životinjskih kosti, keramike, koštanog oruđa i kremena u spilji [[Jami na Sredi]] na creskom poluotoku [[Punta Križa|Punti Križa]].{{sfn|Stražičić|1981|p=105}} Značajna su nalazišta iz gornjeg paleolitika na sjeveru otoka: Banićeva pečina istočno od zaselka [[Petrićevi]], gdje su nađeni kosturi fosilnog [[Mrki medvjed|mrkog medvjeda]], od kojih je jedan bio pokriven [[Siga|sigom]] (tvorevinom nastala taloženjem vode cijednice u spiljama) za koju je ustanovljena starost od 12.150 godina.{{sfn|Stražičić|1981|p=106}} Najznačajniji je pretpovijesni nalaz iz najstarijeg stratuma Vele spilje na [[Osoršćica|Osoršćici]], koji pripada srednjem paleolitiku: tu su nađeni kremeni i koštani artefakti, kao i fragmenti [[impresso-cardium]] keramike (ukrašavanje utiskivanjem školjke ''cardium'').{{sfn|Stražičić|1981|p=106}}

Napuštanje spilja kao stalnog boravišta i početak gradnje utvrđenja poklapa se s pojavom [[bronca|bronce]]; to razdoblje gradinske naseljenosti traje tijekom [[Željezno doba|željeznog doba]]. Većina pretpovijesnih gradina na otoku Cresu potječe iz [[2. milenijum pne.|2. milenija pne]].{{sfn|Stražičić|1981|p=106}} [[Iliri]] su prvi povijesno identificiran narod na Cresu; prema Novaku, došli su na [[Hrvatsko primorje|istočnu obalu]] [[Jadransko more|Jadranskog mora]] već početkom 2. milenija pne. i donijeli metalnu kulturu: otok Cres i susjedne otoke zaposjeli su tada [[Liburni]], pa su i pretpovijesne gradine najvjerojatnije njihovo djelo.{{sfn|Novak|1962}} Veće gradine bile su naselja, dok su manje služile kao zbjegovi u slučaju opasnosti, a neke su imale i kultne svrhe.{{sfn|Stražičić|1981|p=107}} S vremenom se za mjesta gradinskih naselja biraju lokacije koje su omgogućavale nadzor nad važnim morskim ili kopnenim putovima i prolazima.{{sfn|Stražičić|1981|p=107}} Među gradinama na Cresu spominju se: [[Beli]], [[Sis]], [[Sveti Bartolomej (Cres)|Bartulomej]], Ćule, [[Helm]], Skulka, Graćišće, Pešćeni, [[Vela Straža]], Ilovica, Pukonjina, Karstipul, [[Stivan]], a, osim toga, i sadašnja naselja [[Beli]], [[Lubenice]] i [[Osor]] leže na mjestu pretpovijesnih gradina.{{sfn|Stražičić|1981|pp=108–109}} U prilog pretpostavci da se na mjestu današnjeg Osora nalazilo pretpovijesno naselje govore kako neki izvori, u kojima se izričito spominje među liburnijskim naseljima, zajedno sa [[Zadar|Zadrom]] i [[Nin (grad)|Ninom]],{{sfn|Batović|1973}} tako i pretpovijesni grobovi pronađeni neposredno uza zidine Osora, za zapadne i istočne strane.{{sfn|Stražičić|1981|p=109}} Neke su creske gradine očito mogle biti stalna naselja (Maslovnik, Vela Straža, Konopičje, Gradišće, Gravišće, Jelovica), a neke su gradine manjih dimenzija, kao i one na uzvišenjima bez zaravnjenog prostora na vrhu, vjerojatno služile samo za zbjeg u slučaju opasnosti, kao npr. Hrib i Petričina.{{sfn|Stražičić|1981|p=109}} Razmještaj gradina i drugih tragova pretpovijesne naseljenosti na Cresu ukazuje na izrazitu orijentaciju tadašnjeg stanovništva na [[stočarstvo]], ali i na povezanost s morem, što je u skladu s činjenicom da su Liburni bili stočari, ali i [[Liburna|vrsni pomorci]] i [[gusari]].{{sfn|Stražičić|1981|p=111}}

===Antika===
O tome kada su [[stari Grci]] prvi put došli do [[Kvarnerski zaljev|kvarnerskih]] otoka, pa i Cresa, nema pouzdanih podataka, budući da indicije, kao što su nalaz jednog kipa u Belom i spominjanje naziva tih otoka u grčkim izvorima, još uvijek nisu dovoljni temelji da izvođenje definitivnih zaključaka.{{sfn|Stražičić|1981|p=113}} U plovidbi uz istočnu obalu Jadranskog mora veliku su važnost svakako morali imati prolazi i kanali, kakav je i kanal kod Osora, [[Kavuada]]: nastanjen već u neolitiku, Osor je bio poznat kao postaja na &quot;[[Jantarni put|jantarskom putu]]&quot; i kao pomorsko uporište na putu između Grčke i [[Nezakcij]]a u Istri, pa se može pretpostaviti da je u Osoru vjerojatno postojao i grčki trgovački [[emporij]], dok su na okolnim uzvišenjima bile liburnijske gradine.{{sfn|Stražičić|1981|p=113}} Međutim, danas u Osoru nema tragova koji bi dokazivali grčku prisutnost, osim možda dijelova gradskih bedema.{{sfn|Imamović|1979}} S druge strane, iz izvještaja [[Mletačka Republika|mletačkog]] [[sindik]]a G. B. Giustiniana vladi u Veneciji 1553. godine, koji je podnio nakon posjeta Osoru, saznajemo da je tada u Osoru bilo grčkih spomenika i natpisa, pa se zaključuje da je materijal kasnije raznesen.{{sfn|Stražičić|1981|p=113–114}} U prilog tome govori vijest [[Alberto Fortis|Alberta Fortisa]] da je u Osoru u 14. stoljeću nađen grčki kip [[Medeja|Medeje]], koji je kasnije prenesen u Veneciju.{{sfn|Imamović|1979}} Kako do sada nije bilo sustavnih arheoloških istraživanja, nađeni primjerci [[Starogrčki novac|grčkog novca]] i [[Starogrčka keramika|keramike]] mogu biti rezultat tadašnjih trgovačkih veza Osora s grčkim svijetom, ali i dokaz grčke prisutnosti na otoku.{{sfn|Stražičić|1981|p=114}}

Cres je u sastav [[Stari Rim|rimske države]] uključen između kraja [[2. stoljeće pne.|2. stoljeća pne.]] i kraja [[1. stoljeće pne.|1. stoljeća pne.]] i od tada pa sve do [[Pad Zapadnog rimskog carstva|pada Zapadnog Rimskog Carstva]] [[476|476. godine]] ostaje u njezinom sastavu. Rimska se naselja na Cresu mogu podijeliti u tri osnovne kategorije: velik i utvrđen grad Apsorus ([[Osor]]), čija je važnost prelazila lokalne okvire; ostala naselja koja se spominju u izvorima i od kojih su sačuvani arhitektonski ostaci: [[Beli]] (''Caput Insulae''), [[Lubenice]] (''Hibernicia''), [[Ustrine]] (''Ustrina'') i [[Cres (grad)|Cres]] (''Crepsa''); te izolirani lokaliteti vezani uglavnom za obradiva zemljišta na kojima su vjerojatno bile ''[[Villa rustica|villae rusticae]]'',{{sfn|Mohorovičić|1954}} npr. kod [[Porozina|Porozine]], [[Lovreški|Lovreškog]], [[Miholašćica|Miholašćice]], [[Pogana (Cres)|Pogane]] na Punti Križa.{{sfn|Stražičić|1981|p=114–115}} Ostaci snažnih zidina, veličina utvrđenog gradskog prostora i brojni arhitektonski fragmenti iz rimskog razdoblja svjedoče o razvijenom životu i velikoj važnosti Osora kao trgovačkog i strateškog središta na plovidbenim putovima na sjevernom Jadranu.{{sfn|Stražičić|1981|p=115}} Premda su neki autori spekulirali o tome da je rimski Apsorus mogao imati i do 25.000 stanovnika,{{sfn|Imamović|1979}} ipak su mnogo realnije pretpostavke o &quot;nekoliko tisuća stanovnika&quot;{{sfn|Mohorovičić|1956}} ili o 7.000 stanovnika.{{sfn|Konjhodžić|1971}} [[Plinije Stariji]] spominje Osor kao ''[[oppidum]]'' koji je kasnije postao ''[[municipium]]'', a u doba razvijenog [[Rimsko Carstvo|Rimskog Carstva]] Osor je ''res publica''.{{sfn|Stražičić|1981|p=116}} Građani su uživali ''[[ius Italicum]]'', a grad je imao sve tipične rimske urbane značajke: [[forum]], hram, [[Struktura rimskog kazališta|kazalište]] i druge javne zgrade.{{sfn|Stražičić|1981|p=116}} U izvorima nema podataka o tome tko je i kada prokopao osorsku prevlaku, no s obzitom na važnost Osora kao postaje na &quot;jantarskom putu&quot;, čini se vjerojatnim da su kanal iskopali još Liburni, da je kasnije bio zapušten te da je dolaskom Rimljana ponovno očišćen i osposobljen za plovidbu, a možda i proširen i produbljen.{{sfn|Stražičić|1981|p=117}}

Među drugim rimskim naseljima na Cresu najranije se u povijesnim izvorima spominje naselje [[Cres (grad)|Cres]] (''Crepsa'', ''Crexa'', ''Crexi''), i to prvo kod [[Plinije Stariji|Plinija Starijeg]] u [[1. stoljeće|1. stoljeću]], koji navodi da se radi o utvrđenom gradu; [[Klaudije Ptolemej]] u [[2. stoljeće|2. stoljeću]] navodi da se na otoku nalaze dva grada – ''Apsorus'' i ''Crepsa''. Međutim, budući da na mjestu današnjeg Cresa gotovo da i nema rimskih tragova, neki autori iznose pretpostavke da se antičko naselje ''Crepsa'' nalazilo na nekom drugom mjestu, npr. na brdu Bartulomeju, iznad današnjeg naselja, gdje je ranije postojalo pretpovijesno gradinsko naselje i gdje se danas nalaze tragovi gradine i crkvice sv. Bartulomeja iz [[Rani srednji vijek|ranog srednjeg vijeka]], a gdje su nađeni i tragovi rimske prisutnosti.{{sfn|Stražičić|1981|p=117}} Drugi ističu kako je malo vjerojatno da Rimljani nisu uvidjeli i iskoristili prednosti dobro zaštićene creske luke te objašnjavaju da tragova rimske prisutnosti u današnjem Cresu nema možda zbog toga što tragovi antičkog grada leže ispod sadašnjeg naselja, a u Cresu nikakvih istraživanja u tom pogledu nije bilo.{{sfn|Stražičić|1981|p=117}}

Na mjestu današnjeg naselja [[Beli]] razvilo se rimsko naselje ''Caput Insulae'', na temeljima pretpovijesne gradine, vjerojatno kao [[Rimska kolonija|kolonija]] [[veteran]]a, a prema jednom pronađenom [[Epigrafika|natpisu]] moglo bi se zaključiti da je to bilo u vreme cara [[Tiberije|Tiberija]].{{sfn|Stražičić|1981|p=118}} Pored epigrafa, o rimskoj prisutnosti na lokalitetu Beloga svjedoče ostaci bedema ukomponirani u srednjovjekovne utvrde, otkriveni tragovi hrama i foruma,{{sfn|Mohorovičić|1954}} te brojni grobovi iz rimskog doba otkriveni u blizini naselja.{{sfn|Stražičić|1981|p=118}} Ispod naselja sa zapadne strane, iznad duboke jaruge, i danas stoji [[Rimski most u Belom|rimski most]], preko kojega prelazi stara cesta od nekadašnjih gradskih vrata ka jugu; most je, zajedno s cestom, rekonstruiran 1878. godine.{{sfn|Stražičić|1981|p=118}}

Rimsko naselje ''Hibernicia'' nalazilo se na mjestu današnjih [[Lubenice|Lubenica]]. Naziv možda potječe od latinskog pridjeva ''hibernus'' (&quot;zimski&quot;), što bi moglo biti u vezi s istaknutim položajem naselja na strmoj litici, na visini od oko 400 metara, koja je izložena jakim vjetrovima.{{sfn|Skok|1950}} Kao i u slučaju Belog, naselje se razvilo na temeljima pretpovijesne gradine i imalo je strateški položaj, budući da se iz njega nadzirao cijeli Kvarner. Možda je u početku rimske vladavine tu bilo tek utvrđenje, koje se kasnije razvilo u agrarno naselje.{{sfn|Stražičić|1981|p=118}} Budući da se sve do danas naselje održalo na istom mjestu, malo je tragova rimske prisutnosti – jedino [[Epigrafika|epigrafski]] nalazi, nakit, novac i arhitektonski ulomci.{{sfn|Stražičić|1981|p=118}} Navodno su na obali ispod naselja bili pronađeni tragovi rimskog [[mozaik]]a, koji je vjerojatno pripadao nekoj rimskoj vili.{{sfn|Imamović|1975}}

Ostaci rimske cisterne i temelji zidova te nakit i rimski novac, a osobito [[nekropola]] s bogatim grobnim prilozima dokazuju postojanje rimskog naselja na mjestu današnjih [[Ustrine|Ustrina]].{{sfn|Mohorovičić|1956}} Međutim, neki smatraju da je otkrivena nekropola prevelika za tako skromne tragove naselja, pa iznose pretpostavku se tu nalazila nekropola antičkog Osora i da se tu vršilo [[Kremacija|kremiranje]] pokojnika.{{sfn|Stražičić|1981|p=118–119}} Na to upućuje i naziv naselja, koji se može izvesti iz latinskog glagola ''ustrinare'' (&quot;spaljivati&quot;), pa bi naziv Ustrina mogao značiti &quot;paljevina&quot;.{{sfn|Skok|1950}} No, budući da su Ustrine više od 5&amp;nbsp;km udaljene od Osora, pretpostavku o &quot;osorskom groblju&quot; treba uzeti s rezervom.{{sfn|Stražičić|1981|p=119}}

Među izolirane lokalitete s tragovima rimske naseljenosti, vezane redovno uz komplekse obradivih zemljišta, spadaju nalazi u [[Lovreški|Lovreškom]] (na blagoj padini nad istočnom obalom otoka), [[Dol (Cres)|Dolu]] (sjeverno od Beloga), [[Jadrišćica|Jadrišćici]] (na mjestu današnje [[Pogana (Cres)|Pogane]]) i [[Miholašćica|Miholašćici]].{{sfn|Stražičić|1981|p=119}} Između glavnih uporišta na otoku Rimljani su vjerojatno uspostavili i prometne veze. S rimskom vladavinom započinje i intenzivniji razvoj poljoprivrede, uključujući uzgoj [[Vinova loza|loze]] i [[maslina]]. Brodolom kod rta [[Pernat]]a, gdje je izvađeno 80 [[amfora]], dogodio se u 2. stoljeću pne., a osim amfora pronađeni su i rimski crijep te razni keramički i stakleni proizvodi porijeklom sa zapadne jadranske obale.{{sfn|Stražičić|1981|p=119–120}} Rimsko razdoblje na Cresu je donijelo razvoj urbanih naselja i luka, uspostavljanje prvih unutarnjih komunikacija i prvih stabilnijih veza s okolnim prostorom te razvijanje poljodjelstva – uz tradicionalno stočarstvo.{{sfn|Stražičić|1981|p=120}}

===Srednji vijek===
Nakon [[Pad Zapadnog rimskog carstva|pada Zapadnog Rimskog Carstva]] i kratkotrajne vladavine [[Ostrogoti|Ostrogota]], otok Cres našao se u prvoj polovini [[6. stoljeće|6. stoljeća]] u okviru [[Bizantsko Carstvo|bizantske]] [[Tema (upravna jedinica)|teme]] [[Dalmacija (tema)|Dalmacije]]. Na prijelazu iz 6. u [[7. stoljeće]] doseljavaju se [[Stari Sloveni|Slaveni]] na istočnu jadransku obalu. Oni su u početku zauzeli unutarnje dijelove otoka Cresa, gdje su im poljodjelstvo i stočarstvo bile temeljne djelatnosti: svoja su naselja osnivali u blizini obradivih zemljišta, koja su već u rimsko doba dobrim dijelom bila privedena agrikulturi.{{sfn|Mohorovičić|1954}} S vremenom slavensko stanovništvo postaje dominantno na cijelom otoku, dok se potomci romanskih starosjedilaca zadržavaju samo u nekoliko utvrđenih naselja, a najduže u Osoru, koji je tijekom nekoliko stoljeća ostao važno uporište bizantske vlasti na Jadranu.{{sfn|Stražičić|1981|p=120}} Već u 6. stoljeću Osor je postao sjedište [[Biskupija|biskupije]], no u [[9. stoljeće|9. stoljeću]] teško je stradao od napada [[Saraceni|Saracena]] ([[841.]] godine), a poharana su i druga otočka naselja; tada se prvi put spominje Beli pod nazivom ''Chafisule''.{{sfn|Stražičić|1981|p=120}}

U doba kneza [[Branimir]]a [[Hrvati]] već gospodare cijelim otokom, uključujući naselja Beli, Cres i Lubenice, a jedino je Osor još u rukama Bizanta.{{sfn|Stražičić|1981|p=120}} U to je vrijeme bizantski car [[Bazilije I Makedonac|Bazilije]] odlučio da će dalmatinski gradovi, a s njima i Osor, plaćati hrvatskom vladaru godišnji danak za nesmetan posjed onih zemljišta koja su koristili izvan gradskih zidina na hrvatskom teritoriju: po toj je odluci Osor plaćao 100 zlatnika.{{sfn|Stražičić|1981|p=120–121}} [[Konstantin Porfirogenet]] tvrdi da je Osor (''Apsara'') &quot;utvrđeno naselje i da su Osorani oko 875. god. plaćali danak Slavenima, koji su inače gospodarili otokom&quot;.{{sfn|Despot|1955}} Iz razdbolja [[Rani srednji vijek|ranog srednjeg vijeka]] (8–10. stoljeće) sačuvan je veći broj sakralnih objekata na Cresu, npr. u [[Suplatunski|Suplatunskom]] (južno od Osora), [[Srem (Cres)|Sremu]] i [[Lovreški|Lovreškom]], a velik broj ostataka pučke arhitekture iz tog razdoblja susreće se i po ostalim dijelovima otoka.{{sfn|Stražičić|1981|p=121}}

U 10. stoljeću na Cresu postoje četiri općine: Osor, Cres, Lubenice i Beli, iako je grad Osor i dalje pod Bizantom. U pismu pape [[Ivan X (papa)|Ivana X]] iz 925. godine govori se o upotrebi slavenskog jezika u bogoslužju na &quot;Osorskim otocima&quot;, što pokazuje da je u to vrijeme na Cresu bilo dosta hrvatskog stanovništva.{{sfn|Stražičić|1981|p=121}} Kroničar također bilježi da su prilikom posjete [[Popis mletačkih duždeva|mletačkog dužda]] [[Petar II Orseolo|Petra II Orseola]] Osoru [[1000.]] godine &quot;došli i stanovnici iz susjednih hrvatskih kaštela&quot;.{{sfn|Vlahović|1968}} Osorani su tada priznali duždevu vlast i to je prvo podložništvo otoka Cresa Veneciji. Ona će tijekom četiri stoljeća uporno nastojati i povremeni uspijevati uspostaviti svoju kontrolu nad otokom Cresom, koji se u međuvremenu nalazio u okviru hrvatske države.{{sfn|Stražičić|1981|p=121}} Prisegu vjernosti mletačkom duždu obnovili su [[1018.]] godine Osor i Beli, svaki uz tribut u određenoj količini [[Kune|kunskih]] kožica, no [[1069.]] godine, za vrijeme [[Petar Krešimir IV|Petra Krešimira IV]], Osor je priključen hrvatskoj državi, zajedno s ostalom bizantskom Dalmacijom.{{sfn|Stražičić|1981|p=121}} Nakon kratkotrajne obnove bizantske vlasti nad Dalmacijom krajem [[11. stoljeće|11. stoljeća]], dalmatinski su gradovi, uključujući Osor, [[1105.]] godine priznali vlast [[Ugarsko-Hrvatska|ugarsko-hrvatskog kralja]] [[Koloman]]a, koji im je tom prigodom potvrdio privilegije.{{sfn|Novak|1962}}

Godine [[1116.]] otok Cres je, zajedno sa susjednim otocima, postao [[Mletačka Republika|mletački]] posjed, pa su 1154. biskupi Osora, Krka i Raba postali sufragani novoosnovane [[Zadarska nadbiskupija|zadarske nadbiskupije]], &quot;jer su sada oni u drugoj državi od splitskog nadbiskupa&quot;.{{sfn|Stražičić|1981|p=121}} Venecija je [[1130.]] dala Osorsku kneževinu (''Contea di Ossero'') , koja je obuhvaćala cijelu cresko-osorsku otočnu skupinu, u [[leno]] Guidu Polaniju, a nekoliko decenija kasnije (1166) Leonardu Micheliju; od 1180. Cresom upravlja obitelj Morossini, s nasljednim pravom, sve do izumrća [[1302.]] godine, od kada Venecija svake dvije godine imenuje jednog plemića s naslovom &quot;kneza i kapetana&quot; ''(conte e capitano)'', koji je iz Osora upravljao svim otocima.{{sfn|Stražičić|1981|p=121–122}}

U međuvremenu se na Cres u susjedne otoke naseljava novo hrvatsko stanovništvo, koje bježi od čestih nemira u kontinentalnom zaleđu te od pojave [[kuga|kuge]] i provale [[Mongoli|Mongola]], pa [[1271.]] mletačka vlada dopušta osorskom knezu da sa sobom povede osobu koja govori [[hrvatski jezik]], a 1312. zapovijeda da osorski knez među svojim službenicima obavezno mora imati osobu koja poznaje hrvatski.{{sfn|Stražičić|1981|p=122}} Premda je [[Feudalizam|feudalizacija]] otoka Cresa dovršena uspostavljanjem mletačke vladavine, tu se nikada nisu razvili pravi [[Kmetstvo|kmetski]] odnosi: postojao je [[najamni rad]], a rjeđe zemljišni zakup; od posebnog su značaja u to doba bili [[stočarstvo]], [[šumarstvo]] i [[ribarstvo]].{{sfn|Stražičić|1981|p=122}}

[[Zadarski mir|Zadarskim mirom]] [[1358.]] godine Cres je ponovno u sastavu [[Hrvatska srednjovjekovna država|Hrvatske]]. Ugarsko-hrvatski kralj [[Ludovik I. Veliki|Ludovik]] daje cresko-lošinjske otoke 1380. u leno obitelji Saračen, 1389. obitelji Gorjanski.{{sfn|Stražičić|1981|p=122}} Na otok Lošinj, koji je do tada bio nenaseljen i bio vlasništvo Osora pa se i nazivao &quot;Osorski otok&quot;, 1240. godine naseljava se skupina hrvatskog stanovništva pod vodstvom Obrada Harnovića.{{sfn|Stražičić|1981|p=122–123}} Godine 1384. sklopljen je ugovor između Osora i Cresa, po kojemu je otok Lošinj ostao Osoranima, i tada se prvi put u dokumentima taj otok spominje pod imenom Lošinj.{{sfn|Ljubić|1880}} Tijekom [[13. stoljeće|13]], [[14. stoljeće|14.]] i [[15. stoljeće|15. stoljeća]] Cresani se često žale Veneciji na krađu stoke od strane stanovnika susjednih otoka, ali je bilo i slučajeva krađe između pojedinih otočkih naselja.{{sfn|Stražičić|1981|p=123}}

Uz Osor, najvažnija su naselja u to vrijeme kašteli Cres, Beli i Lubenice, koji su imali i svoje suce: jedan dokument iz [[1276.]] godine odnosi se na sastanak u Cresu, kome su, uz kneza i njegovog notara, prisustvovali i suci iz Cresa, Osora, Belog i Lubenica.{{sfn|Mitis|1925}} Na čelu kaštela bili su podžupi (&quot;pozupi&quot;), koji su odgovarali knezu, a upravljali su i crkvenom imovinom.{{sfn|Stražičić|1981|p=123}} U svim su većim naseljima potojale bratovštine, koje su imale svoje crkve, različite od općinskih, imale su i vlastite posjede, a cilj im je bio pomagati svoje članove.{{sfn|Stražičić|1981|p=123}} Nema sačuvanih podataka o nastarijem razvoju grada Cresa na sadašnjoj lokaciji: neki autori navode da su najstariji spomenici u Cresu [[Predromanika|predromanički]] [[kapitel]]i iz [[7. stoljeće|7.]] i [[8. stoljeće|8. stoljeća]], a drugi ističu da u gradu Cresu postoji malo objekata koji bi se mogli datirati u [[13. stoljeće|13.]] ili [[14. stoljeće]], pa zaključuju da grad Cres prije [[15. stoljeće|15. stoljeća]] nija imao pravi [[Urbanizacija|urbani]] izgled.{{sfn|Stražičić|1981|p=123}} Ne dovodi se u sumnju, pak, da je tu i prije toga postojalo zbijeno naselje mediteranskog tipa, a nastariji je dio onaj oko [[Romanika|romaničke]] crkve Sv. Izidora (&quot;Sv. Sidar&quot; na creskom dijalektu).{{sfn|Stražičić|1981|p=123}}

Među brojnim [[epidemija]]ma koje su u to vrijeme harale otokom naročito je teške posljedice ostavila epidemija kuge [[1361.]] godine, kada je stanovništvo bilo decimirano, a osorski se biskup bio povukao u Zadar.{{sfn|Mitis|1925}} Dolazi i do širenja [[malarija|malarije]], pa 1308. mletačke vlasti dopuštaju knezu da se može povući iz Osora u neko zdravije mjesto na otoku, ali samo na određeno vrijeme u godini: to je isprva bilo tijekom tri ljetna mjeseca, dok najzad u 15. stoljeću otočna uprava nije sasvim napustila drevni Osor i preselila se u Cres.{{sfn|Stražičić|1981|p=124–125}}

===Novi vijek===
Početkom druge polovine 14. stoljeća Cres je ponovno u sastavu [[Hrvatska srednjovjekovna država|hrvatske države]], sve do [[1409.]] godine, kada je ugarsko-hrvatski kralj [[Ladislav Napuljski|Ladislav]] prodao Dalmaciju [[Mletačka Republika|Mletačkoj Republici]]; time započinje gotovo četiri stoljeća duga venecijanska vladavina nad velikim dijelom [[Hrvatsko primorje|hrvatskog primorja]], uključujući i otok Cres.{{sfn|Stražičić|1981|p=125}} Cres i Lošinj pod mletačkom vlašću postaju posebna administrativna jedinica u okviru venecijanskog državnog teritorija, na čijem je čelu &quot;knez i kapetan&quot; (''conte e capitano''), koga bira [[Veliko vijeće]] u Veneciji na dvije godine, a ima upravnu, sudsku i vojnu vlast.{{sfn|Maštrović|1973}} Uz kneza su kancelir i suci, koje biraju svaka od četiri općine: Osor, Cres, Beli i Lubenice. Općina Osor obuhvaćala je južni dio otoka Cresa, otok Lošinj (&quot;Osorski otok&quot;) i sve otočiće oko njega, općina Cres obuhvaćala je relativno malo područje oko grada Cresa, općina Beli cijeli prostor sjeverno od grada Cresa, a općina Lubenice središnji i najveći dio otoka – od rta Pernata do Ustrina i od [[Orlec]]a do [[Belej]]a, uključujući Ustrine i sam Belej.{{sfn|Stražičić|1981|p=125}} Krajem 15. stoljeća ukinute su općine Lubenice (1484) i Beli (1494), a njihov teritorij priključen je creskoj općini, koja je tako postala najveća točna općina, a grad Cres do 1450. godine postao je i upravno središte otočja, budući da su se tamo već prije toga iz Osora definitivno preselili creski knez i biskup.{{sfn|Stražičić|1981|p=125}}

Tijekom [[16. stoljeće|16.]] i [[17. stoljeće|17. stoljeća]] otok Cres bio je izložen čestim napadima [[Uskoci|uskoka]] i gusara, što je rezultiralo pustošenjem pojedinih dijelova otoka; [[1543.]] godine došlo je i do pomorske bitke između venecijanske flote i uskoka u [[Creski zaljev|Creskom zaljevu]], u kojoj su poginuli i mnogi Cresani, a osobito je težak bio napad uskoka [[1606.]] godine, od koga su stradala gotovo sva otočka naselja. Sve se to negativno odražava na otočnu privredu, pa mletačke vlasti usvajaju liberalniji stav prema doseljenicima sa susjednog kopna, koji u 16. i 17. stoljeću bježe na otok pred provalama [[Osmanlijsko carstvo|Osmanlija]].{{sfn|Stražičić|1981|p=125–126}}

Prema mletačkim izvještajima, otok Cres početkom druge polovine 16. stoljeća ima oko 4.000 stanovnika,{{sfn|Stražičić|1981|p=126}} i taj broj dosta sporo raste, da bi krajem 18. stojeća iznosio oko 4.600 stanovnika.{{sfn|Stražičić|1981|p=127}} Dok broj stanovnika Osora ubrzano opada, pa ih je već 1533. godine bilo tek oko 500,{{sfn|Stražičić|1981|p=134}} grad Cres se razvija, doduše isključivo unutar svojih gradskih zidina, pa polovinom 16. stoljeća ima 2.500 stanovnika, a krajem 17. stoljeća njih oko 3.000.{{sfn|Stražičić|1981|p=136}} I pored izrazito urbane kulture grada Cresa, glavne su djelatnosti njegovih stanovnika ostali stočarstvo, poljoprivreda (maslinarstvo i vinogradarstvo) i ribarstvo, a tek manjim dijelom pomorstvo i trgovina.{{sfn|Stražičić|1981|p=136}}

Nakon ukidanja višestoljetne venecijanske vladavine [[1797.]] godine – koje je u gradu Cresu obilježeno bacanjem kamenog venecijanskog lava s gradskog tornja u more{{sfn|Squinabol|Furlani|1928}} – kratkotrajno razdoblje prve [[Austrijsko Carstvo|austrijske]] uprave (1797–1805) zamijenila je [[Francusko carstvo|francuska]] uprava pod [[Napoleon]]om (1804–1814), koja uvodi značajne reforme u društvene tokove koji se stoljećima nisu mijenjali, a te se reforme nastavljaju i uspostavljanjem druge austrijske uprave 1814. godine: izrađuje se katastar, uvode se redovni popisi stanovništva i uspostavljaju prve stalne brodske veze sa susjednim kopnom.{{sfn|Stražičić|1981|p=147}} Dok je stogodišnje razdoblje austrijske uprave bilo obilježeno razvojem otočke infrastrukture i ekonomije, u vrijeme [[Kraljevina Italija|talijanske]] aneksije (1920–1945) dolazi do stagnacije i pokušaja talijanizacije stanovništva otoka Cresa.{{sfn|Stražičić|1981|p=147}}

Otok Cres oslobođen je [[20. april]]a [[1945.]] godine desantom jugoslavenskih partizana, koji su se sa otoka [[Krk]]a iskrcali u uvalu Koromačnu pod Belejem.{{sfn|Kalpić|1984|p=33–34}} Nakon toga Cres i Lošinj su, zajedno sa [[Istra|Istrom]], ušli u sastav [[SFRJ|Jugoslavije]] i [[Hrvatska|Hrvatske]].{{sfn|Stražičić|1981|p=147}}

Tokom druge polovine 20. stoljeća mnogi stanovnici napustili su otok u potrazi za boljim životom na kopnu ili u inozemstvu. To je utjecalo da mnoga obradiva zemljišta na otoku budu zarasla lokalnom vegetacijom. U posljednje vrijeme ima ljudi koji se vraćaju životu na otoku. Zbog razvitka [[Turizam|turizma]] naseljenost otoka podložna je velikim sezonskim promjenama. 
[[Datoteka:Divlja obala Cresa.JPG|mini|250px|Divlja južna obala Cresa]]

== Geografija ==
Otok je dug 66&amp;nbsp;km, a u najširem dijelu širok 12&amp;nbsp;km. Pruža se u pravcu sjever-jug. Svojim severnim krajem zatvara [[Kvarnerski zaljev]]. Zapadno i severozapadno od njega se nalazi [[poluotok]] [[Istra]], a na istoku i severoistoku ostrvo Krk.

Cres i južno od njega smešteno susedno ostrvo [[Lošinj]] su nekada bili kopneno spojeni tankom prevlakom ali je kasnije prokopan kanal koji ih je razdvojio. Danas su ova dva ostrva spojena mostom kod grada [[Osor]]a. Upravno pripada [[Primorsko-goranska županija|Primorsko-goranskoj županiji]].

=== Reljef ===
Najviši vrh na ostrvu su '''Gorice''', visoke 648 m.

Na ostrvu se nalazi slatkovodno [[Vransko jezero (Cres)|Vransko jezero]] - [[kriptodepresija]] koje je glavni izvor pitke vode za celi arhipelag. Smešteno je u središtu ostrva i zbog svoje važnosti veoma je zaštićeno pa je u njemu zabranjeno kupanje i ribolov. Spada među najdublja slatkovodna jezera u istočnoj Evropi i na svojoj najdubljoj tačci duboko je 76m (50m ispod nivoa mora).

=== Klima ===
Na severnom delu ostrva Cresa prevladava submediteranska klima, a u središnjem i južnom delu zastupljenija je mediteranska klima. To je klima umereno toplog kišnog tipa s toplim i suvim letima i kišovitim jesenima. Zbog velikog toplinskog kapaciteta more utiče na klimu tako što ublažuje temperaturne razlike - snižava najviše i povisuje najniže. Leti more hladi, a zimi greje kopno.

=== Flora i fauna ===
Na severnom delu ostrva rastu [[hrast]] i [[pitomi kesten]], dok na središnjem i južnom delu dominira [[makija]]. Po celom ostrvu rastu [[žalfija]] (kadulja) i druge lekovite biljke. Cres je prekriven [[maslina|maslinicima]], a na njegovom tlu uspevaju i [[smokva|smokve]].
 
Danas je Cres jedno od retkih staništa [[Beloglavi sup|beloglavih supova]], pogotovo njegov severni deo. Upravo tamo zbog njih i postoji eko-centar &quot;Caput insulae&quot; u [[Beli|Belom]] koji ih štiti od izumiranja. Zanimljivo je da na Cresu, kao i u ostatku arhipelaga, nema zmija otrovnica.

=== Naselja ===
[[Datoteka:Valun1.jpg|mini|250px|Valun]]

Na otoku se nalaze naselja (od severa prema jugu): [[Porozina]] (Faresina), [[Filozići]], [[Dragozetići]], [[Beli]], [[Sveti Petar (Cres)|Sveti Petar]], [[Predošćica]], [[Vodice (Cres)|Vodice]], [[Merag]], [[Cres (grad)|Cres]], [[Loznati]], [[Valun]], [[Mali Podol]], [[Pernat]], [[Zbičina]], [[Lubenice]], [[Orlec]], [[Vrana (Cres)|Vrana]] (Aurana) (kraj koje je [[Vransko jezero (Cres)|Vransko jezero]]), [[Hrasta]], [[Stivan]], [[Miholašćica]], [[Martinšćica]], [[Vidovići (Cres)|Vidovići]], [[Belej]], [[Ustrine]], [[Osor]] (most prema [[Lošinj]]u) i [[Punta Križa]].

=== Saobraćaj ===
Cres je povezan trajektnim vezama. Iz mjesta Porozina trajekt vozi za Brestovu na istočnoj obali Istre, a iz mjesta Merag trajekt plovi put Valbiske na Krku. Središtem ostrva pruža se longitudinalna cesta koji povezuje njegova naselja.

=== Ekonomija ===
Stanovnici otoka se bave pretežno turizmom i poljoprivredom. Od poljoprivrede naročito je razvijeno [[pčelarstvo]] - ekstra kvalitetan [[med]] od [[Kadulja|kadulje]] (žalfije) među najboljima u svijetu, [[maslinarstvo]] i [[stočarstvo]] – čuvena je creska jagnjetina.

=== Zanimljivosti ===
[[Datoteka:Beli Cres.JPG|mini|259x259piksel|Beli, pitoreskni mediteranski gradić]]

* Legenda o [[Argonauti]]ma govori o Izbjeglicama s otoka Minerve koje su Jason i Medea prihvatili i odveli na istarske otoke - ''Absyrtides.''
*Prema teoriji meksičkog naučnika [[Julio Salinas Price|Julia Salinasa Pricea]], na ovom otoku se nalazila čarobnica [[Kirka]], koja je začarala i opčinila [[Odisej]]a.
* Legenda o Vranskom jezeru govori da postoji dvorac ispod jezera. Bogata sestra koja je živela u dvorcu nije htela da pomogne svojoj siromašnoj sestri i pruži joj hranu ili novac. Zbog toga je kažnjena tako što joj je dvorac potopljen za vreme jedne oluje tokom koje je nastalo Vransko jezero. Priča se da čak i danas, za vreme vetrovitog vremena, ako neko pažljivije oslušne, može čuti zvona sa tornja ovog dvorca.
{{clear}}

==Reference==
{{izvori|3}}

==Literatura==
* {{cite journal|last=Batović|first=Š.|title=Pregled željeznog doba na istočnoj jadranskoj obali |journal=Vjesnik za arheologiju i historiju Dalmacije|issue=68|year=1973|location=Split|ref = harv}}
* {{cite journal|last=Despot|first=M.|title=Cres (Povijest) |journal=Pomorska enciklopedija|issue=2|year=1955|location=Zagreb|ref = harv}}
* {{cite book|last=Imamović|first=Enver|title=Antička naselja na otočnoj skupini Cres–Lošinj|year=1975|publisher=Otočki ljetopis Cres–Lošinj 2|location=Mali Lošinj|ref = harv}}
* {{cite book|last=Imamović|first=Enver|title=Povijesno-arheološki vodič po Osoru|year=1979|location=Sarajevo|ref = harv}}
* {{cite book|last=Ljubić|first=Š.|title=Commissiones et relationes Venetae, T. 3, vol. 11|year=1880|publisher=MSHSM|location=Zagreb|ref = harv}}
* {{cite book|last=Kalpić|first=Anđelko|title=Pomorski desanti snaga NOVJ i JA za oslobođenje Cresa i Lošinja – vojnopolitički značaj|year=1984|publisher=Otočki ljetopis Cres–Lošinj 5|location=Mali Lošinj|ref = harv}}
* {{cite journal|last=Konjhodžić|first=M.|title= Presudni trenuci otoka Cresa|journal=Dometi|issue=7|year=1971|location=Rijeka|ref = harv}}
* {{cite journal|last=Maštrović|first=V.|title=Upravni položaj Lošinja i Cresa iza pada Mletačke republike i stanje njihova brodarstva nakon toga |journal=Radovi instituta JAZU u Zadru|issue=20|year=1973|location=Zadar|ref = harv}}
* {{cite journal|last=Mitis|first=S.|title=Storia dell'isola di Cherso-Ossero dal 476 al 1409 |journal=Atti e memorie|issue=V, 37|year=1925|location=Pola|ref = harv}}
* {{cite journal|last=Mohorovičić|first=A.|title= Prilog analizi razvoja historijske arhitekture na otocima Lošinju i Cresu|journal=Ljetopis JAZU|issue=59|year=1954|location=Zagreb|ref = harv}}
* {{cite journal|last=Mohorovičić|first=A.|title= Analiza razvoja urbanističke strukture naselja na otocima zapadnog Kvarnera |journal=Ljetopis JAZU|issue=59|year=1956|location=Zagreb|ref = harv}}
* {{cite journal|last=Novak|first=G.|title= Naše more|journal=Pomorski zbornik|issue=1|year=1962|location=Zagreb|ref = harv}}
*{{cite book|last=Skok|first=P.|title=Slavenstvo i romanstvo na jadranskim otocima|year=1950|publisher=Jadranski institut JAZU|location=Zagreb|ref = harv}}
* {{cite journal|last1=Squinabol|first1=S|last2=Furlani|first2=V.|title= Venezia Giulia|journal=Monografie regionali illustrate|issue=5|year=1928|location=Torino|ref = harv}}
*{{cite book|last=Stražičić|first=Nikola|title=Otok Cres: prilog poznavanju geografije naših otoka|year=1981|location=Mali Lošinj|publisher=Otočki ljetopis Cres – Lošinj 4|ref = harv}}
* {{cite journal|last=Šimunović|first=Petar|url=http://hrcak.srce.hr/118625|title=Predantički toponimi u današnjoj (i povijesnoj) Hrvatskoj|trans-title=Pre-Roman placenames in present-day (and historical) Croatia|journal=Folia Onomastica Croatica|issue=22|year=2013|pages=147–214|publisher=[[Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti]]|location=Zagreb|format=PDF|access-date=18 januar 2016|ref = harv}}
* {{cite book|last=Vlahović|first=J.|title=La Communità di Cherso e Ossero|year=1968|location=Rijeka|ref = harv}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Island of Cres}}
* [http://www.cres.hr/ Službene stranice Grada Cresa]
{{Naseljeni otoci u Hrvatskoj}}

[[Kategorija:Otoci Jadranskog mora]]
[[Kategorija:Otoci u Hrvatskoj]]
[[Kategorija:Primorsko-goranska županija]]</text>
      <sha1>lu4m3lladcz5qoz0xxogiwbb83gf0ln</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Bubamare</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61773</id>
    <revision>
      <id>42683986</id>
      <parentid>42655095</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T16:30:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42683986</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5269" sha1="is36trgbg1c6bh1e7k2l7gekf3j64sq" xml:space="preserve">{{Taksokvir
| boja= pink
| naziv= Bubamare
| slika = Ladybird.jpg
| slika_širina= 250px
| slika_opis = ''[[Coccinella septempunctata]]''
| regnum = [[Životinje|Animalia]]
| phylum = [[Zglavkari|Arthropoda]]
| subphylum = [[Heksapodi]]
| classis = [[Insekt|Insecta]]
| infraclassis = [[Novokrilaši|Neoptera]]
| ordo = [[Kornjaši|Coleoptera]]
| superfamilia = [[Cucujoidea]]
| familia = '''Coccinellidae'''
| familia_autorstvo = [[Pierre André Latreille|Latreille]], [[1807]].
| razdioba_stupanj = [[Porodica (taksonomija)|Potporodice]]
| razdioba =
[[Chilocorinae]]&lt;br /&gt;
[[Coccidulinae]]&lt;br /&gt;
[[Coccinellinae]]&lt;br /&gt;
[[Epilachninae]]&lt;br /&gt;
[[Scymininae]]&lt;br /&gt;
[[Sticholotidinae]]&lt;br /&gt;
}}

'''Bubamare''' ili '''božje ovčice''' ([[Latinski jezik|lat.]] Coccinellidae) porodica su [[insekt|kukaca]], a predstavnici su joj vrste ''[[Adalia bipunctata]]'', [[sedmotočkasta bubamara]] (''Coccinella septempunctata''), ''[[Anatis ocellata]]'' i ''[[Exochomus quadripustulatus]]''. Bubamare se hrane biljnim štetnicima ([[lisne uši]]), a njezine ličinke, čiji razvoj traje 3 do 5 tjedana, dnevno pojedu 20 do 30 [[lisne uši|lisnih ušiju]]. Na istočnoj [[Crno more|crnomorskoj]] obali [[Turska|Turske]] postoji i predatorska vrsta [[Serangium parcesetosum]], koja se koristila za suzbijanje štetnika. Bubamare žive na lišću zelenih biljaka, a u zimi ih često nalazimo u velikom broju ispod suhe kore drveća. Samo u srednjoj [[Evropa|Europi]] ima ih oko 80 vrsta. Kad je bubamara u opasnosti brani se refleksnim krvarenjem, tj. ispušta krv (hemolimfu) iz nožnih zglobova. Ta &quot;krv&quot; sadrži vrlo neugodnu tvar (kokcinelin) koja odbija većinu [[ptica]] i [[mrav]]a.

== Osovne značajke ==
=== Veličina ===
* Dužina: 1,5&amp;nbsp;mm - 12&amp;nbsp;mm
* Boje: žive boje, od narančaste, crvene ili žute u kombinaciji s [[crno]]m bojom.
* Krila: Prednji kraj krila tvori pokrilje, a stražnjim krilima leti.

=== Razmnožavanje ===
* Vrijeme parenja: proljeće i ljeto
* Broj jajašaca: 3 - 300, ovisno o vrsti
* Trajanje inkubacije: 5 - 8 dana

=== Način života ===
* Ponašanje: prezimljuje u skupinama
* Hrana: pretežno lisne uši
* Životni vijek: oko godinu dana

== Životni prostor ==
Iako žive posvuda u [[svijet]]u, najviše su zastupljene na područjima umjerene klime u [[Evropa|Europi]] i [[Severna Amerika|Sjevernoj Americi]]. Mnogo rjeđe ih nalazimo u [[tropske kišne šume|tropskim kišnim šumama]], koje su [[domovina]] mnogih vrsta [[insekt|kukaca]]. U osobito velikom broju nalazimo ih na površinama koje je [[čovjek]] već promijenio, kao na primjer u zapuštenim [[vrt]]ovima, zaštićenim nasadima i neobrađenim površinama, gdje ima mnogo [[kopriva]] i ostalog samoniklog bilja. Jer ondje u izobilju ima [[biljne uši|biljnih uši]] koje su bubamarama glavna hrana. U [[Južna Afrika|Južnoj Africi]] postoje neke rijetke vrste bubamara koje su isključivo biljožderi. Tek prije kratkog vremena u Europi su osnovane farme za uzgoj bubamara kako bi se vrtlare potaknulo da umjesto kemijskih sredstva u borbi protiv nametnika koriste njih.

== Hrana ==
Većina bubamara hrani se isključivo [[Lisne uši|lisnim ušima]]. To su mali nezaštićeni [[insekt|kukci]] koji uništavaju vrtno bilje i [[voćka|voćke]]. Neke bubamare jedu i [[grinje]] crvenog [[Paučnjaci|pauka]] koji se također ubraja u štetnike. Lisne se uši kreću vrlo polagano i ne mogu se braniti tako da bubamarama nisu potrebne nikakve sposobnosti da ih ulove. [[Ličinke]] bubamara koje jedu mnogo više nego odrasli [[insekt|kukci]] katkad će pojesti i manje primjerke svoje vrste.

== Razvojni ciklus ==
Većina bubamara pari se u [[proljeće]] i [[leto|ljeto]]. Ženka zatim polaže [[jaje|jaja]] (3-300 ovisno o vrsti) na [[peteljke]] [[list]]ova blizu kolonija biljnih uši. [[Ličinke]] (dvotočkaste) božje ovčice izlaze iz [[jaje|jaja]] nakon 5-8 dana. Tijekom sljedećih 10-15 dana mogu pojesti 350-400 biljnih uši. Nakon toga se zakukulje tako da se krajem tijela pričvrste na [[list]] ili grančicu a stadij kukuljice traje nekoliko dana. Cjelokupni razvojni ciklus traje od 4-7 tjedana tako da se tijekom ljeta može razviti više generacija. Sedmopjega bubamara (''coccinella septempunctata'') najčešća je i najraširenija vrsta bubamare u našim krajevima. Često prezimljuje na hladnim mjestima u kućama.

== Vanjske veze ==
{{Drugi projekti
| commons     = Coccinellidae
| wikispecies = Coccinellidae
| wiktionary  = 
}}
* [http://www.glaucus.org.uk/Ladybirds.html Ladybirds] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090209043454/http://www.glaucus.org.uk/Ladybirds.html |date=2009-02-09 }} {{en icon}}
* [http://www.zin.ru/Animalia/Coleoptera/eng/cocc_ru.htm List of species of ladybirds (Coccinellidae) of Russia] {{en icon}}
* [http://www.earthlife.net/insects/coccinel.html Lady Beetles (Coccinelidae)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121105010623/http://www.earthlife.net/insects/coccinel.html |date=2012-11-05 }} {{en icon}}
* HP: [http://www.posta.hr/main.aspx?id=148&amp;idmarke=535 Marka br: 535 HRVATSKA FAUNA - Božja ovčica -Coccinella septempunctata] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090430042421/http://www.posta.hr/main.aspx?id=148&amp;idmarke=535 |date=2009-04-30 }}

[[Kategorija:Kukci]]</text>
      <sha1>is36trgbg1c6bh1e7k2l7gekf3j64sq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Chuck Panozzo</title>
    <ns>0</ns>
    <id>90737</id>
    <revision>
      <id>42684043</id>
      <parentid>42559155</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T03:34:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42684043</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2829" sha1="h2iiub53e67yd3dudb4z900xzlccyr8" xml:space="preserve">{{Infokutija02 muzičar
| tip = instrumentalist
| ime          = Chuck Panozzo
| slika         = Chuck Panozzo Styx Interlochen.jpg
| širina_slike     = 
| opis_slike       = 
| ime_po_rođenju     = Charles Salvatore Panozzo
| datum_rođenja     = {{birth date and age|df=yes|1948|9|20}}
| mesto_rođenja      = {{flagicon|SAD}} {{city-state|Chicago|Illinois}}, [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
| datum_smrti     = 
| mesto_smrti    = 
| druga_imena     = 
| URL      =  [http://www.chuckpanozzo.com/ www.chuckpanozzo.com]
| žanr =[[Hard rock]], [[progresivni rock|progressive rock]]
| instrumenti  = [[bas-gitara|bas gitara]]
| glas =
| zanimanje =
| period =1963&amp;‐
| label =
| povezani_izvođači = [[Styx (band)|Styx]]
| ostalo    =
|imdb           =
}}
'''Charles Salvatore &quot;Chuck&quot; Panozzo''' ('''Čak Panoco'''; [[20. 9.|20. septembar]], [[1948]].) je [[sjedinjene Američke Države|američki]] [[bas-gitara|bas gitarista]]. Panozzo je dugogodišnji član i osnivač grupe [[Styx (grupa)|Styx]], koju je osnovao sa svojim bratom blizancem, [[bubnjar]]om, [[John Panozzo|Johnom Panozzom]]. Nakon tri decenije u sastavu grupe, Panozzo je napustio bend, ali povremeno i dalje nastupa sa njima.

Godine 2001. Panozzo je [[coming out|saopštio]] da je [[gej]], kao i to da je [[HIV]] pozitivan.&lt;ref&gt;{{cite web |url = http://classicrock.about.com/od/artistsaf/fr/panozzo_grand.htm |title = The Grand Illusion - Love, Lies, and My Life with Styx |accessdate = 20.9.2010 |author = White, Dave |publisher = [[About.com]] |archive-date = 2011-08-10 |archive-url = https://web.archive.org/web/20110810024927/http://classicrock.about.com/od/artistsaf/fr/panozzo_grand.htm |url-status = dead }}&lt;/ref&gt; Panozzo učestvuje u kampanjama za podizavnje svesti o [[AIDS]]-u i kampanjama za [[Prava LGBT osoba|LGBT ljudska prava]]. Godine 2006. u intervjuu za časopis ''[[Frontiers (magazin)|Frontiers]]'' govorio je o svojoj odluci da se [[coming out|outuje]]. Naredne godine je objavio autobiografiju, ''The Grand Illusion: Love, Lies, and My Life With Styx.''

== Izvori ==
{{Reflist}}

== Vanjske veze ==
* {{Official|http://www.chuckpanozzo.com/}}
* [http://www.chuckpanozzosplace.com/ Chuck Panozzo - drugi website] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100611065025/http://www.chuckpanozzosplace.com/ |date=2010-06-11 }}
* [http://www.authorviews.com/authors/panozzo/panozzo.mov Video interju sa Chuckom Panozzom na sajtu AuthorViews] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110707191238/http://www.authorviews.com/authors/panozzo/panozzo.mov |date=2011-07-07 }}

{{Authority control}}

{{Lifetime|1948||Panozoo, Chuck}}

[[Kategorija:Američki rock gitaristi]]
[[Kategorija:Američki rock basisti]]
[[Kategorija:Blizanci]]
[[Kategorija:Gej muzičari]]
[[Kategorija:LGBT osobe iz Sjedinjenih Američkih Država]]</text>
      <sha1>h2iiub53e67yd3dudb4z900xzlccyr8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Manastir Karpino</title>
    <ns>0</ns>
    <id>91586</id>
    <revision>
      <id>42683959</id>
      <parentid>42386528</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T13:30:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ehrlich91</username>
        <id>31090</id>
      </contributor>
      <origin>42683959</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3826" sha1="35qysdc1e3g32anpzg065fksnm18n5z" xml:space="preserve">{{vjerski objekt
| ime               = Manastir Karpino
| slika             = Карпински манастир 7.jpg
| prijašnja_imena   = 
| lokacija          = [[selo]] [[Orah (Makedonija)|Orah]], [[Kumanovo]], [[Republika Makedonija]]
| koordinate        =  42° 19′ 73″ S, 21° 95′ 31″  I   
| cijena_izgradnje  = 
| arhitekt          = 
| godine izgradnje  = [[14. vijek]]
| godina završetka  = 
| renoviran         = [[16. vijek]]-[[17. vijek]] 
| srušen            = 
| religija          = [[Pravoslavlje]]
| patron            = [[Marija (majka Isusova)|Sveta Marija]]
| fasada            = 
| arhitektonski stil= [[Bizantska umjetnost]]
| materijal         = kamen
| dimenzije         = 
}}
[[Datoteka:karpino_church.JPG|thumb|right|280px|Crkva ''Vavedenije Bogorodičino'', Karpino]]
'''Manastir Karpino''' ([[Makedonski jezik|makedonski]]: ''Карпински манастир'') se nalazi u blizini sela ''[[Orah (Makedonija)|Orah]]'', pored grada [[Kumanovo|Kumanova]], u [[Republika Makedonija|Republici Makedoniji]].
[[Datoteka:Sobor na apostolite od Karpinskiot.jpg|thumb|left|150px|''Skup apostola'' ikona iz manastrira Karpino]]
== Historija ==
[[Datoteka:Karpinskoto evangelie.jpg|thumb|left|150px|Karpinsko evanđelje]]
[[Manastir]] je osnovan u [[14. vijek|XIV. vijeku]] kao zadužbina [[sevastokrator]]a ''Dejana'' zeta cara [[Dušan Nemanjić|Dušana]] (oženio je njegovu sestru Teodoru) posvećen [[Marija (majka Isusova)|Bogorodici]].&lt;ref&gt;[http://www.nisandbyzantium.org.rs/doc/zbornik4/PDF-IV/Mirjana%20Masnic.pdf Mirjana M. Mašnić: Toward the Study of the old Iconostasis in Karpino]&lt;/ref&gt;
Današnji ostatci potječu iz prijelaza [[16. vijek|XVI.]]-[[17. vijek|XVII. vijek]], to je u prvom redu crkva ''Uspenja Bogorodice'' ([[Makedonski jezik|makedonski]]: ''Воведение на Пресвета Богородица''), oko koje je podignut [[manastir]].

To je mala kamena građevina sa tri apside. U crkvi postoje dva sloja [[Freska|fresaka]], stariji je iz doba gradnje crkve a noviji je iz [[1892]] godine, tad je [[manastir]] temeljno obnovljen. Novije freske oslikali su ''Petar'' i ''Atanas Nikolov'' iz [[Veles (grad)|Velesa]], te ''Josif Radević'' iz ''Lazaropolja''. Iz [[16. vijek|XVI. st]] ostala je očuvana samo jedna freska na zapadnom zidu crkvenog [[narteks]]a sa motivom ''Bogorodice Orante''. Crkva čuva vrijedan [[Ikonostas]] na kojem se nalaze 7 orginalnih [[ikona]] iz [[1606]]-[[1607]], koje je naslikao ''zoograf Nikola'' sa učenicima.
[[Datoteka:Karpino_monestery.jpg|thumb|right|300px|Rekonstrukcija izgleda manastrira Karpino]]
Manastir je više puta pregrađivan, i dograđivan. Imao je [[konak]]e, [[iguman]]ov dvor, gospodarske zgrade i zvonik (ovaj današnji je iz [[19. vijek|XIX. vijeka]]

Za vrijeme [[Drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]] [[30. 9.|30. septembra]] [[1944]] godine, konaci (ćelije za [[monah]]e) sa sjeverne i jugozapadne strane su zapaljeni i uništeni od strane [[treći rajh|njemačke vojske]].&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Sazdo Vasilkov Češmadžiski: Selo Orah - Suv Ora, str. 24 |url=http://www.readbag.com/kumanovo-ca-kultura-sazda |access-date=2015-03-01 |archive-date=2015-04-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402102930/http://www.readbag.com/kumanovo-ca-kultura-sazda |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt; Tako da je i danas manastir Karpino djelomično u ruševnom stanju.

''Manastir Karpino'' bio je važan centar [[Srednji vijek|srednjovjekovne]] pismenosti u tom kraju (tu su se prepisivale knjige i opismenjavalo stanovništvo), orginalni manuskripti iz Karpina, danas se čuvaju u muzejima: [[Moskva|Moskve]] (''Karpinsko evanđelje''), [[Sofija|Sofije]] i [[Beograd]]a.

== Napomene ==
{{reference}}

{{Commonscat|Karpino Monastery}}

[[Kategorija:Makedonski manastiri]]
[[Kategorija:Makedonska kultura]]</text>
      <sha1>35qysdc1e3g32anpzg065fksnm18n5z</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Siroče</title>
    <ns>10</ns>
    <id>92242</id>
    <revision>
      <id>42684080</id>
      <parentid>42682862</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T11:40:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>+</comment>
      <origin>42684080</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1197" sha1="76dbennqdmvre1lfl9h9w778sertzxt" xml:space="preserve">&lt;!--{{Orphan}} begin--&gt;{{#ifeq:{{NAMESPACE}}|{{&lt;includeonly&gt;subst:&lt;/includeonly&gt;NAMESPACE}}|&lt;includeonly&gt;[[Kategorija:Stranice s nepravilno zamijenjenim šablonima|{{PAGENAME}}]]&lt;/includeonly&gt;|}}{{Ambox
| vrsta  = stil
| slika = [[Datoteka:Wiki letter w.svg|50x40px]]
| tekst = Ovaj članak je {{#if:{{{geo|}}}|o mjestu}} '''je [[Wikipedia:Siročić|siročić]], jer je za njega vezano [{{fullurl:Special:Whatlinkshere|target={{FULLPAGENAMEE}}&amp;namespace=0}} samo nekoliko ili nijedan članak]'''. Molimo [[Pomoć:Link|ubacite linkove]] na [http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Special%3ASearch&amp;redirs=1&amp;search={{PAGENAMEU}}&amp;fulltext=Search&amp;ns0=1&amp;title=Special%3ASearch&amp;advanced=1&amp;fulltext={{PAGENAMEU}} srodne članke]; [http://edwardbetts.com/find_link?q={{FULLPAGENAMEE}} sugestije]. {{#if:{{{date|}}}|&lt;small&gt;''({{{date|}}})''&lt;/small&gt;}}
| stil        = border-color: var(--border-color-option-yellow, #ab7f2a) !important;
}}&lt;includeonly&gt;{{#if:{{{att|}}}|{{DMCA|Attempted de-orphan|from|{{{att|}}}}}|{{DMCA|Orphaned articles {{#if:{{{geo|}}}|about a place}}|from|{{{date|}}}|}}}}[[Kategorija:Članci-siročići]]&lt;/includeonly&gt;&lt;!--{{Orphan}} end--&gt;&lt;noinclude&gt;

{{Documentation}}

&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>76dbennqdmvre1lfl9h9w778sertzxt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684081</id>
      <parentid>42684080</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T11:41:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Aca premješta stranicu [[Šablon:Siročić]] na [[Šablon:Siroče]]: terminologija</comment>
      <origin>42684080</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1197" sha1="76dbennqdmvre1lfl9h9w778sertzxt" xml:space="preserve">&lt;!--{{Orphan}} begin--&gt;{{#ifeq:{{NAMESPACE}}|{{&lt;includeonly&gt;subst:&lt;/includeonly&gt;NAMESPACE}}|&lt;includeonly&gt;[[Kategorija:Stranice s nepravilno zamijenjenim šablonima|{{PAGENAME}}]]&lt;/includeonly&gt;|}}{{Ambox
| vrsta  = stil
| slika = [[Datoteka:Wiki letter w.svg|50x40px]]
| tekst = Ovaj članak je {{#if:{{{geo|}}}|o mjestu}} '''je [[Wikipedia:Siročić|siročić]], jer je za njega vezano [{{fullurl:Special:Whatlinkshere|target={{FULLPAGENAMEE}}&amp;namespace=0}} samo nekoliko ili nijedan članak]'''. Molimo [[Pomoć:Link|ubacite linkove]] na [http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Special%3ASearch&amp;redirs=1&amp;search={{PAGENAMEU}}&amp;fulltext=Search&amp;ns0=1&amp;title=Special%3ASearch&amp;advanced=1&amp;fulltext={{PAGENAMEU}} srodne članke]; [http://edwardbetts.com/find_link?q={{FULLPAGENAMEE}} sugestije]. {{#if:{{{date|}}}|&lt;small&gt;''({{{date|}}})''&lt;/small&gt;}}
| stil        = border-color: var(--border-color-option-yellow, #ab7f2a) !important;
}}&lt;includeonly&gt;{{#if:{{{att|}}}|{{DMCA|Attempted de-orphan|from|{{{att|}}}}}|{{DMCA|Orphaned articles {{#if:{{{geo|}}}|about a place}}|from|{{{date|}}}|}}}}[[Kategorija:Članci-siročići]]&lt;/includeonly&gt;&lt;!--{{Orphan}} end--&gt;&lt;noinclude&gt;

{{Documentation}}

&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>76dbennqdmvre1lfl9h9w778sertzxt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684086</id>
      <parentid>42684081</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T11:58:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42684086</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="722" sha1="fsys81o00s0s4lstlfr1e7h9vtx3zdd" xml:space="preserve">{{Ambox
| vrsta  = stil
| slika = [[Datoteka:Codex icon puzzle color-warning.svg|40px|alt=|link=|Siroče]]
| problem = '''Ovaj članak je siroče jer na njega [{{fullurl:Special:Whatlinkshere|target={{FULLPAGENAMEE}}&amp;namespace=0}} ne vodi nijedan članak].'''&lt;br /&gt;
| rješenje = Poboljšajte ga dodavanjem [[Pomoć:Veza|veza]] do njega na [http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Special%3ASearch&amp;redirs=1&amp;search={{PAGENAMEU}}&amp;fulltext=Search&amp;ns0=1&amp;title=Special%3ASearch&amp;advanced=1&amp;fulltext={{PAGENAMEU}} relevantnim člancima].
| stil        = border-color: var(--border-color-option-yellow, #ab7f2a) !important;
}}&lt;includeonly&gt;[[Kategorija:Članci-siročići]]&lt;/includeonly&gt;&lt;noinclude&gt;
{{dokumentacija}}
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>fsys81o00s0s4lstlfr1e7h9vtx3zdd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Saobraćajna geografija</title>
    <ns>0</ns>
    <id>96891</id>
    <revision>
      <id>42683998</id>
      <parentid>42516828</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T20:28:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48921-27</username>
        <id>390464</id>
      </contributor>
      <comment>/* */  ništa</comment>
      <origin>42683998</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5810" sha1="mufmztrgzfrxgvglbw8ojcazrra5ut4" xml:space="preserve">'''Prometna geografija''' objašnjava postanak, razvonj i svakodnevno odvijanje [[promet]]a i posljedice prometnog djelovanja u prometu. Ova grana [[geografija|geografije]] istražuje prostorne interakcije [[čovjek|ljudi]], prometna i [[informacija]]. Ona razmatra ljude i njihovu uporabu [[vozila]] ili drugih načina putovanja koa i naćine kako su tržišta servisirana protokom dovršenih dobara i sirovih materijala. Prometna geografija grana je [[ekonomska geografija|ekonomske geografije]].

:&quot;Idealan mod prometa trebao bi biti trenutačan, slobodan, neograničenog kapacitate i uvijek dostupan. Kod takvog prometa prostor bi bio suvišan. Međutim to očito nije slučaj. Prostor je ograničenje za konstrukcijne prometnih mreža. Čini se da je promet ekonomska aktivnost različitna od drugih. Promet trguje prostor s vremenom, a stoga novcem&quot; (Merlin, 1992)

Geografija i promet susreću se u pojmovima kretanja ljudi, dobara i informacija. Tijekom vremena povećala se dostupnost što je dovelo do veće pouzdanosti u [[mobilnost]]i. Ovaj trend javio se s [[industrijska revolucija|industrijskom revolucijom]] iako je iz brojnih razloga značajno ubrzan tek u drugoj polovici [[20. stoljeće|20. stoljeća]]. Danas društva počivaju na prometnim sustavima koji čine oslonac širokoj raznolikosti aktivnosti. Te aktivnosti uključuju [[komutacija|komutaciju]], opskrbu energetskim potrebama, distribuciju dobara i stjecanje osobnih želja. Razvitak dostatnih prometnih mreža predstavljao je kontinuirani izazov sve većem ekonomskom razvitku, potrebama mobilnosti te konačno sudjelovanju u [[globalna ekonomija|globalnoj ekonomiji]].

Prometna i [[urbana geografija]] jako su isprepletene, a koncept [[vrpčasti razvoj|vrpčastog razvoja]] blizak je urbanim i prometnim disciplinama. Kako ljudi sve više žele putovati svijetom, veza između prometa i urbanih područja često postaje nevidljiva.

Prometna geografija mjeri rezultate ljudske aktivnosti između lokacija i unutar svake od njih. Ona se fokusira na predmete poput vremena putovanja, smjerova kretanja, prometnih vidova, uporabe resursa i održivosti prometnih tipova u prirodnom okolišu. Ostali dijelovi prometne geografije uzimaju u obzir [[topografija|topografiju]], sigurnosne aspekte uporabe vozila te uporabu energije tijekom putovanja pojedinca ili grupe.

Svrha prometa je nadići prostor koji je oblikovan ljudskim i fizičkim ograničenjima poput udaljenosti, političkim granicama, vremenom i topografijom. Specifična svrha prometa je ispunjavanje potražnje za mobilnošću, jer promet može postojati samo ako se nešto kreće, bili to ljudi ili dobra. Svako kretanje mora uzeti u obzir geografske odrednice, a zatim izabrati dostupan oblik prometa temeljen na cijeni, dostupnosti i prostoru.

== Vidovi prometa ==
Glavni načini ili vidovi prometa jesu [[zračni promet|zračni]], [[željeznički promet|željeznički]], [[cestovni promet|cestovni]] i [[vodni promet|vodni]]. Svaki od njih ima specifične troškove; brzinu kretanja kao posljedicu frikcije, te polazište i odredište. Za prijevoz velike količine dobara općenito se koriste [[brod]]ovi. Pomorsko brodovlje može prenijeti veću količinu robe uz nižu cijenu diljem svijeta. Za prijevoz ljudi koji preferiraju skraćivanje vremena putovanja, a traže udobnost i pouzdanost, najčešće korišteni vidovi prometa su zračni i cestovni. [[Željeznica]] se često koristi za prijevoz roba u područjima udaljenima od vode. Vodni promet činio je glavnu osnovu prije konstrukcije [[Željeznička pruga|željezničkih pruga]].

&lt;blockquote&gt;
&quot;Prometni vidovi čine bitnu sastavnicu prometnih sustava jer predstavljaju sredstva koja omogućuju pokretljivost. [[Geograf]]i promatraju širok raspon vidova koji se mogu grupirati u tri velike kategorije temeljene na sredstvu kojim se koriste: [[kopno]], [[voda]] i [[zrak]]. Svaki vid ima svoje zahtjeve i obilježja, te je prilagođen zadovoljavanju specifičnih zahtjeva [[teretni promet|teretnog]] i [[putnički promet|putničkog prometa]]. Time su postale izražene razlike u načinima na koje se vidovi prometa ostvaruju i koriste u različitim dijelovima svijeta. U posljednje vrijeme razvija se trend integracije vidova prometa kroz [[intermodalitet]], te još jače povezivanje vidova u smislu proizvodnih i distribucijskih aktivnosti. Istovremeno teretna i putnička aktivnost postaje sve više odvojena u svim prometnim vidovima.&quot;&lt;ref&gt;Dr. Jean-Paul Rodrigue, Dept. of Economics &amp; Geography, Hofstra University&lt;/ref&gt;
&lt;/blockquote&gt;

== Cestovni promet ==
Promet koji se odvija [[cestovna mreža|cestovnom mrežom]] poseban je vid prometa koji se ostvaruje kretanjem na izgrađenim [[cesta]]ma, prevozeći ljude i robu s jednog mjesta na drugo različitim prometnim sredstvima poput [[kamion]]a, [[automobil]]a itd.

== Željeznički promet ==
Promet koji se odvija željeznicom ograničen je pravcima na kojima su izgrađene [[pruga|pruge]].

== Pomorski promet ==
Promet vodom najsporiji je današnji vid prometa u kretanju roba/ljudi.

== Problemi prometne geografije ==
Promet i prijevoz na postojećim cestama i [[autocesta]]ma, te željezničkim postrojenjima ne uspijeva konkurirati novim zahtjevima stvorenim sadašnjim rastom stanovništva i novim lokacijskim obrascima ekonomske aktivnosti. Osim povećanja stanovništva drugi problem čine osobni automobili koji opterećuju mrežu autocesta i cesta kucavica. Vidi [[prometni zastoj]], [[prometna mreža]], [[gustoća stanovništva]]

== Povezano ==
* [[Antropogeografija]]
* [[Ekonomska geografija]]
* [[Planiranje]]
* [[Globalizacija]]
* [[Urbana geografija]]
* [[Ekonomija]]
* [[Resurs]]

== Referencije ==
{{izvori}}

{{Geografske nauke}}

[[Kategorija:Antropogeografija]]
[[Kategorija:Urbana geografija]]
[[Kategorija:Geografija]]</text>
      <sha1>mufmztrgzfrxgvglbw8ojcazrra5ut4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683999</id>
      <parentid>42683998</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T20:29:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>sve</comment>
      <origin>42025387</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5806" sha1="rc7igzyag4mbdab00k10edmfbdaxoai" xml:space="preserve">'''Prometna geografija''' objašnjava postanak, razvoj i svakodnevno odvijanje [[promet]]a i posljedice prometnog djelovanja u prometu. Ova grana [[geografija|geografije]] istražuje prostorne interakcije [[čovjek|ljudi]], prometa i [[informacija]]. Ona razmatra ljude i njihovu uporabu [[vozila]] ili drugih načina putovanja kao i načine kako su tržišta servisirana protokom dovršenih dobara i sirovih materijala. Prometna geografija grana je [[ekonomska geografija|ekonomske geografije]].

:&quot;Idealan mod prometa trebao bi biti trenutačan, slobodan, neograničenog kapaciteta i uvijek dostupan. Kod takvog prometa prostor bi bio suvišan. Međutim to očito nije slučaj. Prostor je ograničenje za konstrukciju prometnih mreža. Čini se da je promet ekonomska aktivnost različita od drugih. Promet trguje prostor s vremenom, a stoga novcem&quot; (Merlin, 1992)

Geografija i promet susreću se u pojmovima kretanja ljudi, dobara i informacija. Tijekom vremena povećala se dostupnost što je dovelo do veće pouzdanosti u [[mobilnost]]i. Ovaj trend javio se s [[industrijska revolucija|industrijskom revolucijom]] iako je iz brojnih razloga značajno ubrzan tek u drugoj polovici [[20. stoljeće|20. stoljeća]]. Danas društva počivaju na prometnim sustavima koji čine oslonac širokoj raznolikosti aktivnosti. Te aktivnosti uključuju [[komutacija|komutaciju]], opskrbu energetskim potrebama, distribuciju dobara i stjecanje osobnih želja. Razvitak dostatnih prometnih mreža predstavljao je kontinuirani izazov sve većem ekonomskom razvitku, potrebama mobilnosti te konačno sudjelovanju u [[globalna ekonomija|globalnoj ekonomiji]].

Prometna i [[urbana geografija]] jako su isprepletene, a koncept [[vrpčasti razvoj|vrpčastog razvoja]] blizak je urbanim i prometnim disciplinama. Kako ljudi sve više žele putovati svijetom, veza između prometa i urbanih područja često postaje nevidljiva.

Prometna geografija mjeri rezultate ljudske aktivnosti između lokacija i unutar svake od njih. Ona se fokusira na predmete poput vremena putovanja, smjerova kretanja, prometnih vidova, uporabe resursa i održivosti prometnih tipova u prirodnom okolišu. Ostali dijelovi prometne geografije uzimaju u obzir [[topografija|topografiju]], sigurnosne aspekte uporabe vozila te uporabu energije tijekom putovanja pojedinca ili grupe.

Svrha prometa je nadići prostor koji je oblikovan ljudskim i fizičkim ograničenjima poput udaljenosti, političkim granicama, vremenom i topografijom. Specifična svrha prometa je ispunjavanje potražnje za mobilnošću, jer promet može postojati samo ako se nešto kreće, bili to ljudi ili dobra. Svako kretanje mora uzeti u obzir geografske odrednice, a zatim izabrati dostupan oblik prometa temeljen na cijeni, dostupnosti i prostoru.

== Vidovi prometa ==
Glavni načini ili vidovi prometa jesu [[zračni promet|zračni]], [[željeznički promet|željeznički]], [[cestovni promet|cestovni]] i [[vodni promet|vodni]]. Svaki od njih ima specifične troškove; brzinu kretanja kao posljedicu frikcije, te polazište i odredište. Za prijevoz velike količine dobara općenito se koriste [[brod]]ovi. Pomorsko brodovlje može prenijeti veću količinu robe uz nižu cijenu diljem svijeta. Za prijevoz ljudi koji preferiraju skraćivanje vremena putovanja, a traže udobnost i pouzdanost, najčešće korišteni vidovi prometa su zračni i cestovni. [[Željeznica]] se često koristi za prijevoz roba u područjima udaljenima od vode. Vodni promet činio je glavnu osnovu prije konstrukcije [[Željeznička pruga|željezničkih pruga]].

&lt;blockquote&gt;
&quot;Prometni vidovi čine bitnu sastavnicu prometnih sustava jer predstavljaju sredstva koja omogućuju pokretljivost. [[Geograf]]i promatraju širok raspon vidova koji se mogu grupirati u tri velike kategorije temeljene na sredstvu kojim se koriste: [[kopno]], [[voda]] i [[zrak]]. Svaki vid ima svoje zahtjeve i obilježja, te je prilagođen zadovoljavanju specifičnih zahtjeva [[teretni promet|teretnog]] i [[putnički promet|putničkog prometa]]. Time su postale izražene razlike u načinima na koje se vidovi prometa ostvaruju i koriste u različitim dijelovima svijeta. U posljednje vrijeme razvija se trend integracije vidova prometa kroz [[intermodalitet]], te još jače povezivanje vidova u smislu proizvodnih i distribucijskih aktivnosti. Istovremeno teretna i putnička aktivnost postaje sve više odvojena u svim prometnim vidovima.&quot;&lt;ref&gt;Dr. Jean-Paul Rodrigue, Dept. of Economics &amp; Geography, Hofstra University&lt;/ref&gt;
&lt;/blockquote&gt;

== Cestovni promet ==
Promet koji se odvija [[cestovna mreža|cestovnom mrežom]] poseban je vid prometa koji se ostvaruje kretanjem na izgrađenim [[cesta]]ma, prevozeći ljude i robu s jednog mjesta na drugo različitim prometnim sredstvima poput [[kamion]]a, [[automobil]]a itd.

== Željeznički promet ==
Promet koji se odvija željeznicom ograničen je pravcima na kojima su izgrađene [[pruga|pruge]].

== Pomorski promet ==
Promet vodom najsporiji je današnji vid prometa u kretanju roba/ljudi.

== Problemi prometne geografije ==
Promet i prijevoz na postojećim cestama i [[autocesta]]ma, te željezničkim postrojenjima ne uspijeva konkurirati novim zahtjevima stvorenim sadašnjim rastom stanovništva i novim lokacijskim obrascima ekonomske aktivnosti. Osim povećanja stanovništva drugi problem čine osobni automobili koji opterećuju mrežu autocesta i cesta kucavica. Vidi [[prometni zastoj]], [[prometna mreža]], [[gustoća stanovništva]]

== Povezano ==
* [[Antropogeografija]]
* [[Ekonomska geografija]]
* [[Planiranje]]
* [[Globalizacija]]
* [[Urbana geografija]]
* [[Ekonomija]]
* [[Resurs]]

== Referencije ==
{{izvori}}

{{Geografske nauke}}

[[Kategorija:Antropogeografija]]
[[Kategorija:Urbana geografija]]
[[Kategorija:Geografija]]</text>
      <sha1>rc7igzyag4mbdab00k10edmfbdaxoai</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684027</id>
      <parentid>42683999</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:33:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48770-49</username>
        <id>390489</id>
      </contributor>
      <comment>Poništena izmjena [[Special:Diff/42683999|42683999]] korisnika [[Special:Contributions/Aca|Aca]] ([[User talk:Aca|razgovor]])</comment>
      <origin>42684027</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5810" sha1="mufmztrgzfrxgvglbw8ojcazrra5ut4" xml:space="preserve">'''Prometna geografija''' objašnjava postanak, razvonj i svakodnevno odvijanje [[promet]]a i posljedice prometnog djelovanja u prometu. Ova grana [[geografija|geografije]] istražuje prostorne interakcije [[čovjek|ljudi]], prometna i [[informacija]]. Ona razmatra ljude i njihovu uporabu [[vozila]] ili drugih načina putovanja koa i naćine kako su tržišta servisirana protokom dovršenih dobara i sirovih materijala. Prometna geografija grana je [[ekonomska geografija|ekonomske geografije]].

:&quot;Idealan mod prometa trebao bi biti trenutačan, slobodan, neograničenog kapacitate i uvijek dostupan. Kod takvog prometa prostor bi bio suvišan. Međutim to očito nije slučaj. Prostor je ograničenje za konstrukcijne prometnih mreža. Čini se da je promet ekonomska aktivnost različitna od drugih. Promet trguje prostor s vremenom, a stoga novcem&quot; (Merlin, 1992)

Geografija i promet susreću se u pojmovima kretanja ljudi, dobara i informacija. Tijekom vremena povećala se dostupnost što je dovelo do veće pouzdanosti u [[mobilnost]]i. Ovaj trend javio se s [[industrijska revolucija|industrijskom revolucijom]] iako je iz brojnih razloga značajno ubrzan tek u drugoj polovici [[20. stoljeće|20. stoljeća]]. Danas društva počivaju na prometnim sustavima koji čine oslonac širokoj raznolikosti aktivnosti. Te aktivnosti uključuju [[komutacija|komutaciju]], opskrbu energetskim potrebama, distribuciju dobara i stjecanje osobnih želja. Razvitak dostatnih prometnih mreža predstavljao je kontinuirani izazov sve većem ekonomskom razvitku, potrebama mobilnosti te konačno sudjelovanju u [[globalna ekonomija|globalnoj ekonomiji]].

Prometna i [[urbana geografija]] jako su isprepletene, a koncept [[vrpčasti razvoj|vrpčastog razvoja]] blizak je urbanim i prometnim disciplinama. Kako ljudi sve više žele putovati svijetom, veza između prometa i urbanih područja često postaje nevidljiva.

Prometna geografija mjeri rezultate ljudske aktivnosti između lokacija i unutar svake od njih. Ona se fokusira na predmete poput vremena putovanja, smjerova kretanja, prometnih vidova, uporabe resursa i održivosti prometnih tipova u prirodnom okolišu. Ostali dijelovi prometne geografije uzimaju u obzir [[topografija|topografiju]], sigurnosne aspekte uporabe vozila te uporabu energije tijekom putovanja pojedinca ili grupe.

Svrha prometa je nadići prostor koji je oblikovan ljudskim i fizičkim ograničenjima poput udaljenosti, političkim granicama, vremenom i topografijom. Specifična svrha prometa je ispunjavanje potražnje za mobilnošću, jer promet može postojati samo ako se nešto kreće, bili to ljudi ili dobra. Svako kretanje mora uzeti u obzir geografske odrednice, a zatim izabrati dostupan oblik prometa temeljen na cijeni, dostupnosti i prostoru.

== Vidovi prometa ==
Glavni načini ili vidovi prometa jesu [[zračni promet|zračni]], [[željeznički promet|željeznički]], [[cestovni promet|cestovni]] i [[vodni promet|vodni]]. Svaki od njih ima specifične troškove; brzinu kretanja kao posljedicu frikcije, te polazište i odredište. Za prijevoz velike količine dobara općenito se koriste [[brod]]ovi. Pomorsko brodovlje može prenijeti veću količinu robe uz nižu cijenu diljem svijeta. Za prijevoz ljudi koji preferiraju skraćivanje vremena putovanja, a traže udobnost i pouzdanost, najčešće korišteni vidovi prometa su zračni i cestovni. [[Željeznica]] se često koristi za prijevoz roba u područjima udaljenima od vode. Vodni promet činio je glavnu osnovu prije konstrukcije [[Željeznička pruga|željezničkih pruga]].

&lt;blockquote&gt;
&quot;Prometni vidovi čine bitnu sastavnicu prometnih sustava jer predstavljaju sredstva koja omogućuju pokretljivost. [[Geograf]]i promatraju širok raspon vidova koji se mogu grupirati u tri velike kategorije temeljene na sredstvu kojim se koriste: [[kopno]], [[voda]] i [[zrak]]. Svaki vid ima svoje zahtjeve i obilježja, te je prilagođen zadovoljavanju specifičnih zahtjeva [[teretni promet|teretnog]] i [[putnički promet|putničkog prometa]]. Time su postale izražene razlike u načinima na koje se vidovi prometa ostvaruju i koriste u različitim dijelovima svijeta. U posljednje vrijeme razvija se trend integracije vidova prometa kroz [[intermodalitet]], te još jače povezivanje vidova u smislu proizvodnih i distribucijskih aktivnosti. Istovremeno teretna i putnička aktivnost postaje sve više odvojena u svim prometnim vidovima.&quot;&lt;ref&gt;Dr. Jean-Paul Rodrigue, Dept. of Economics &amp; Geography, Hofstra University&lt;/ref&gt;
&lt;/blockquote&gt;

== Cestovni promet ==
Promet koji se odvija [[cestovna mreža|cestovnom mrežom]] poseban je vid prometa koji se ostvaruje kretanjem na izgrađenim [[cesta]]ma, prevozeći ljude i robu s jednog mjesta na drugo različitim prometnim sredstvima poput [[kamion]]a, [[automobil]]a itd.

== Željeznički promet ==
Promet koji se odvija željeznicom ograničen je pravcima na kojima su izgrađene [[pruga|pruge]].

== Pomorski promet ==
Promet vodom najsporiji je današnji vid prometa u kretanju roba/ljudi.

== Problemi prometne geografije ==
Promet i prijevoz na postojećim cestama i [[autocesta]]ma, te željezničkim postrojenjima ne uspijeva konkurirati novim zahtjevima stvorenim sadašnjim rastom stanovništva i novim lokacijskim obrascima ekonomske aktivnosti. Osim povećanja stanovništva drugi problem čine osobni automobili koji opterećuju mrežu autocesta i cesta kucavica. Vidi [[prometni zastoj]], [[prometna mreža]], [[gustoća stanovništva]]

== Povezano ==
* [[Antropogeografija]]
* [[Ekonomska geografija]]
* [[Planiranje]]
* [[Globalizacija]]
* [[Urbana geografija]]
* [[Ekonomija]]
* [[Resurs]]

== Referencije ==
{{izvori}}

{{Geografske nauke}}

[[Kategorija:Antropogeografija]]
[[Kategorija:Urbana geografija]]
[[Kategorija:Geografija]]</text>
      <sha1>mufmztrgzfrxgvglbw8ojcazrra5ut4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684029</id>
      <parentid>42684027</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:34:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Icodense</username>
        <id>89981</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Vraćena izmjena korisnika/korisnice [[Special:Contributions/~2026-48770-49|~2026-48770-49]] ([[User talk:~2026-48770-49|razgovor]]) na posljednju izmjenu korisnika [[User:Aca|Aca]]</comment>
      <origin>42025387</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5806" sha1="rc7igzyag4mbdab00k10edmfbdaxoai" xml:space="preserve">'''Prometna geografija''' objašnjava postanak, razvoj i svakodnevno odvijanje [[promet]]a i posljedice prometnog djelovanja u prometu. Ova grana [[geografija|geografije]] istražuje prostorne interakcije [[čovjek|ljudi]], prometa i [[informacija]]. Ona razmatra ljude i njihovu uporabu [[vozila]] ili drugih načina putovanja kao i načine kako su tržišta servisirana protokom dovršenih dobara i sirovih materijala. Prometna geografija grana je [[ekonomska geografija|ekonomske geografije]].

:&quot;Idealan mod prometa trebao bi biti trenutačan, slobodan, neograničenog kapaciteta i uvijek dostupan. Kod takvog prometa prostor bi bio suvišan. Međutim to očito nije slučaj. Prostor je ograničenje za konstrukciju prometnih mreža. Čini se da je promet ekonomska aktivnost različita od drugih. Promet trguje prostor s vremenom, a stoga novcem&quot; (Merlin, 1992)

Geografija i promet susreću se u pojmovima kretanja ljudi, dobara i informacija. Tijekom vremena povećala se dostupnost što je dovelo do veće pouzdanosti u [[mobilnost]]i. Ovaj trend javio se s [[industrijska revolucija|industrijskom revolucijom]] iako je iz brojnih razloga značajno ubrzan tek u drugoj polovici [[20. stoljeće|20. stoljeća]]. Danas društva počivaju na prometnim sustavima koji čine oslonac širokoj raznolikosti aktivnosti. Te aktivnosti uključuju [[komutacija|komutaciju]], opskrbu energetskim potrebama, distribuciju dobara i stjecanje osobnih želja. Razvitak dostatnih prometnih mreža predstavljao je kontinuirani izazov sve većem ekonomskom razvitku, potrebama mobilnosti te konačno sudjelovanju u [[globalna ekonomija|globalnoj ekonomiji]].

Prometna i [[urbana geografija]] jako su isprepletene, a koncept [[vrpčasti razvoj|vrpčastog razvoja]] blizak je urbanim i prometnim disciplinama. Kako ljudi sve više žele putovati svijetom, veza između prometa i urbanih područja često postaje nevidljiva.

Prometna geografija mjeri rezultate ljudske aktivnosti između lokacija i unutar svake od njih. Ona se fokusira na predmete poput vremena putovanja, smjerova kretanja, prometnih vidova, uporabe resursa i održivosti prometnih tipova u prirodnom okolišu. Ostali dijelovi prometne geografije uzimaju u obzir [[topografija|topografiju]], sigurnosne aspekte uporabe vozila te uporabu energije tijekom putovanja pojedinca ili grupe.

Svrha prometa je nadići prostor koji je oblikovan ljudskim i fizičkim ograničenjima poput udaljenosti, političkim granicama, vremenom i topografijom. Specifična svrha prometa je ispunjavanje potražnje za mobilnošću, jer promet može postojati samo ako se nešto kreće, bili to ljudi ili dobra. Svako kretanje mora uzeti u obzir geografske odrednice, a zatim izabrati dostupan oblik prometa temeljen na cijeni, dostupnosti i prostoru.

== Vidovi prometa ==
Glavni načini ili vidovi prometa jesu [[zračni promet|zračni]], [[željeznički promet|željeznički]], [[cestovni promet|cestovni]] i [[vodni promet|vodni]]. Svaki od njih ima specifične troškove; brzinu kretanja kao posljedicu frikcije, te polazište i odredište. Za prijevoz velike količine dobara općenito se koriste [[brod]]ovi. Pomorsko brodovlje može prenijeti veću količinu robe uz nižu cijenu diljem svijeta. Za prijevoz ljudi koji preferiraju skraćivanje vremena putovanja, a traže udobnost i pouzdanost, najčešće korišteni vidovi prometa su zračni i cestovni. [[Željeznica]] se često koristi za prijevoz roba u područjima udaljenima od vode. Vodni promet činio je glavnu osnovu prije konstrukcije [[Željeznička pruga|željezničkih pruga]].

&lt;blockquote&gt;
&quot;Prometni vidovi čine bitnu sastavnicu prometnih sustava jer predstavljaju sredstva koja omogućuju pokretljivost. [[Geograf]]i promatraju širok raspon vidova koji se mogu grupirati u tri velike kategorije temeljene na sredstvu kojim se koriste: [[kopno]], [[voda]] i [[zrak]]. Svaki vid ima svoje zahtjeve i obilježja, te je prilagođen zadovoljavanju specifičnih zahtjeva [[teretni promet|teretnog]] i [[putnički promet|putničkog prometa]]. Time su postale izražene razlike u načinima na koje se vidovi prometa ostvaruju i koriste u različitim dijelovima svijeta. U posljednje vrijeme razvija se trend integracije vidova prometa kroz [[intermodalitet]], te još jače povezivanje vidova u smislu proizvodnih i distribucijskih aktivnosti. Istovremeno teretna i putnička aktivnost postaje sve više odvojena u svim prometnim vidovima.&quot;&lt;ref&gt;Dr. Jean-Paul Rodrigue, Dept. of Economics &amp; Geography, Hofstra University&lt;/ref&gt;
&lt;/blockquote&gt;

== Cestovni promet ==
Promet koji se odvija [[cestovna mreža|cestovnom mrežom]] poseban je vid prometa koji se ostvaruje kretanjem na izgrađenim [[cesta]]ma, prevozeći ljude i robu s jednog mjesta na drugo različitim prometnim sredstvima poput [[kamion]]a, [[automobil]]a itd.

== Željeznički promet ==
Promet koji se odvija željeznicom ograničen je pravcima na kojima su izgrađene [[pruga|pruge]].

== Pomorski promet ==
Promet vodom najsporiji je današnji vid prometa u kretanju roba/ljudi.

== Problemi prometne geografije ==
Promet i prijevoz na postojećim cestama i [[autocesta]]ma, te željezničkim postrojenjima ne uspijeva konkurirati novim zahtjevima stvorenim sadašnjim rastom stanovništva i novim lokacijskim obrascima ekonomske aktivnosti. Osim povećanja stanovništva drugi problem čine osobni automobili koji opterećuju mrežu autocesta i cesta kucavica. Vidi [[prometni zastoj]], [[prometna mreža]], [[gustoća stanovništva]]

== Povezano ==
* [[Antropogeografija]]
* [[Ekonomska geografija]]
* [[Planiranje]]
* [[Globalizacija]]
* [[Urbana geografija]]
* [[Ekonomija]]
* [[Resurs]]

== Referencije ==
{{izvori}}

{{Geografske nauke}}

[[Kategorija:Antropogeografija]]
[[Kategorija:Urbana geografija]]
[[Kategorija:Geografija]]</text>
      <sha1>rc7igzyag4mbdab00k10edmfbdaxoai</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Cape Town</title>
    <ns>0</ns>
    <id>99073</id>
    <revision>
      <id>42684000</id>
      <parentid>42662643</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T20:32:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42684000</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="42067" sha1="hq84362n7advwnr51ede05z7moj55ys" xml:space="preserve">{{Naselje (HR)
| ime =Cape Town
| ime_genitiv =Cape Towna
| izvorno_ime =&lt;small&gt;''Kaapstad'' (afrikaans)&lt;br /&gt;''iKapa'' (xhosa)&lt;/small&gt;
| translit_jezik1 =
| slika_panorama =Cape Town Montage.png
| veličina_slike =280px
| opis_slike     =
| slika_lokacijska_karta_država =Južna Afrika
| slika_lokacijska_karta_opis   =Cape Town na karti Južne Afrike
| širina-stupnjevi =33  
| širina-minute    =55
| širina-oznaka    =S
| dužina-stupnjevi =18
| dužina-minute    =25
| dužina-oznaka    =E
| lokacija_ime   =[[Spisak država|Država]]
| lokacija_info  ={{flag|Južna Afrika}}
| lokacija1_ime  = Provincija
| lokacija1_info =[[Western Cape]]
| utemeljenje_ime    =
| utemeljenje_datum  = 1652
| utemeljenje1_ime   =
| titula_vođe    =Gradonačelnik
| ime_vođe       =Patricia de Lille 
| površina_bilješke =
| površina_ukupna   =2 454.72  [[kvadratni kilometar|km²]] 
| površina_prazno1_ime =
| površina_prazno1     =
| površina_prazno2_ime =
| površina_prazno2     =
| visina            =0 - 1 590
| stanovništvo_godina       =[[2007]].
| stanovništvo_bilješke     =
| stanovništvo= 3 497 097 &lt;ref name=city/&gt;&lt;ref name=&quot;census&quot; /&gt;
| vremenska_zona     =Južnoafričko standardno vrijeme  [[UTC+2]]
| utc_pomak          =+2
| vremenska_zona_DST =
| utc_pomak_DST      =
| poštanski_broj     =7700 - 8099
| pozivni_broj       =+27 (0)21
| web_stranica =[http://www.capetown.gov.za/en/Pages/default.aspx www.capetown.gov]
}}
'''Cape town''' ([[afrikaans]]: '''Kaapstad''', [[Fonetika|fonetski]]: '''Kejptaun''') je treći grad po veličini u [[Južna Afrika|Južnoafričkoj Republici]]. [[Glavni grad]] [[Provincije Južnoafričke Republike|provincije]] [[Western Cape]] i zakonodavni glavni grad države (sjedište južnoafričkog parlamenta) od 3 497 097 stanovnika &lt;ref name=city&gt;{{cite web |url=http://www.statssa.gov.za/community_new/content.asp?link=interactivedata.asp |title=Community Survey 2007 interactive data |publisher=Statistics South Africa |accessdate=24. 1. 2012 |archive-date=2012-08-05 |archive-url=https://archive.today/20120805164522/http://www.statssa.gov.za/community_new/content.asp?link=interactivedata.asp |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;S.Afr. CS 2007&quot; /&gt;.

Kao sjedište [[Parlament Južnoafričke Republike|državnog parlamenta]], također je i sjedište zakonodavne vlaste te se pored [[Pretoria|Pretorije]] smatra jednim od dva glavna grada. On je dio šire istoimene metropolitanske općine. Grad je poznat po svojoj [[Luka Cape Town|luci]], po svom prirodnom položaju u botaničkoj regiji ''Cape'', kao i po vrlo uočljivim prirodnim obilježjima poput planine Table (''Stone planine'') i [[Cape Point]]. Prema podacima iz 2014. on je 10. najmnogoljudniji grad u Africi i dom za oko 64% stanovništva regije Western Cape.&lt;ref name=&quot;edp&quot; /&gt; Također je jedan od gradova svijeta koji se može pohvaliti multikulturnim životom, a istovremeno predstavlja i jedno od osnovnih odredišta za useljenike i azilante&lt;ref name=&quot;expatr&quot; /&gt; u Južnoafričku Republiku. Cape Town je dobio i titulu svjetske prijestolnice dizajna 2014. godine koji mu je dodijelilo [[Međunarodno vijeće društava industrijskog dizajna]].&lt;ref name=&quot;wdc2014&quot; /&gt; Cape Town je proglašen najboljim mjestom za posjetiti na svijetu 2014. godine od strane ''[[The New York Times]]a''&lt;ref name=&quot;townmagaz&quot; /&gt; i ''[[The Daily Telegraph|The Telegrapha]]''.&lt;ref name=&quot;city11271025&quot; /&gt;

Smješten na obali zaliva Table (''Stoni zaliv''), Cape Town je najprije izgradila [[istočnoindijska kompanija|Holandska istočnoindijska kompanija]] kao opskrbnu stanicu za holandske brodove koji su plovili prema [[Istočna Afrika|istočnoj Africi]], [[Indija|Indiji]] i [[Daleki istok|Dalekom istoku]]. Dolaskom [[Jan van Riebeeck]]a 6. aprila 1652. osnovano je prvo stalno evropsko naselje u današnjoj Južnoafričkoj Republici. Cape Town je vrlo brzo prerastao svoju prvobitnu namjenu kao prva evropska tvrđava &quot;Dobre nade&quot;, postavši ekonomsko i kulturno središte kolonije ''Cape''. Sve do početka zlatne groznice Witwatersrand i razvoja Johannesburga, Cape Town je bio najveći grad u Južnoj Africi.

== Historija ==
[[Datoteka:City Hall, Cape Town.jpg|lijevo|thumb|250px|Gradska vijećnica i planina Table Mountain]]
[[Datoteka:Cape Town Waterfront.jpg|lijevo|thumb|250px|Stara gradska luka]]
[[Datoteka:Charles Bell - Jan van Riebeeck se aankoms aan die Kaap.jpg|thumb|lijevo|Slika [[Charles Davidson Bell|Charlesa Bella]]: ''Dolazak [[Jan van Riebeeck]]a u zaliv Table]]
Najstariji poznati dokazi o naseljenosti ovog kraja nađeni su u pećini ''Peers'' u [[Fish Hoek]]u a datiraju iz perioda od prije 15.000 do 12.000 godina.&lt;ref name=&quot;antiqui&quot; /&gt; Vrlo malo je poznato o historiji prvih stanovnika ove regije, pošto nije sačuvana pisana historija sve dok ovo područje nije spomenuo [[portugal]]ski istraživač [[Bartolomeu Dias]] 1486. godine i [[Vasco da Gama]] kada je opisao [[rt dobre nade]] 1497. godine. Krajem 16. vijeka, francuski, portugalski, engleski, danski i holandski brodovi su redovno pristajali u zaliv Table na svom putu prema Indiji. U trgovini sa plemenom Koikoi za svježe meso davali su [[duhan (proizvod)|duhan]], [[bakar]] i [[željezo]].

Godine 1652. Jan van Riebeeck i drugi radnici Holandske istočnoindijske kompanije (hol. ''Verenigde Oost-indische Compagnie'', VOC) poslani su u Cape da osnuju opskrbnu stanicu za brodove koji su plovili na ruti za holandske istočnoindijske kolonije te sagrade tvrđavu ''de Goede Hoop'' (kasnije ju je zamijenila tvrđava ''Good Hope''). Naselje je polahko raslo u tom vremenu, jer je bilo vrlo teško pronaći adekvatnu radnu snagu. Taj nedostatak radnika primorao je vlasti da uvoze robove iz [[Indonezija|Indonezije]] i sa [[Madagaskar]]a. Mnogi od tih robova su preci prvih obojenih zajednica u Capeu.&lt;ref name=&quot;capeslave&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;sahistorija&quot; /&gt; Pod upravom Van Riebeecka i njegovih nasljednika kao komandanata VOC a kasnije i guvernera Capea, na ovo područje uvedene su brojne biljne vrste, čime je prirodno okruženje Cape Towna promijenjeno zauvijek. Neke od tih biljaka uključuju grožđe, žitarice, [[krompir]], jabuke, [[limun]] i druge, što je dovelo do velike promjene u privredi ali i u društvu.&lt;ref name=&quot;pooley&quot; /&gt;

Tokom [[Francuska revolucija|francuskih revolucionarnih]] i [[Napoléon Bonaparte|Napoleonovih]] ratova, Holandiju je stalno okupirala Francuska, a kontrolu nad holandskim kolonijama preuzela je [[Velika Britanija]]. Britanci osvajaju Cape Town 1795. ali su ga vratili Holandiji nakon sporazuma 1803. godine. Međutim, britanske snage ponovno okupiraju Cape 1806. nakon bitke kod [[Bloubergstrand (Cape Town)|Bloubergstranda]]. Po englesko-holandskom sporazumu 1814. Cape Town potpuno prelazi pod vlast Britanaca. Postaje prijestolnica novoformirane britanske kolonije ''Cape Colony'', čija se teritorija neprestano širila tokom 1800tih. Širenjem teritorije sve češće su se čuli i zahtjevi za širom autonomijom i nezavisnošću od Britanije, a 1854. godine Cape je dobio i svoj vlastiti parlament, te lokalnog premijera 1872. godine. Pravo glasa nije bilo postavljeno na rasnim nego na spolnim osnovama, u skladu sa Zakonom o pravu glasa u Capeu ({{jez-eng|Cape Qualified Franchise}}).&lt;ref name=&quot;bellchar&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;mccrack&quot; /&gt;

Otkriće [[dijamant|dijamanata]] u [[Griqualand West]]u 1867. i [[zlatna groznica]] Witwatersrand 1886. doveli su do ogromnog priliva useljenika u Južnu Afriku.&lt;ref name=&quot;mbenga&quot; /&gt; Sukob između Burske republike u unutrašnjosti i britanske kolonijalne uprave doveo je do izbijanja [[Drugi burski rat|Drugog burskog rata]] od 1899. do 1902. koji je Britanija dobila. Godine 1910. Britanci osnivaju Uniju Južne Afrike, koja je ujedinila koloniju Cape sa britanskom kolonijom Natal i poraženom Burskom republikom. Cape Town je postao zakonodavno središte Unije, a kasnije i Južnoafričke Republike.

Na državnim izborima 1948. pobijedila je Nacionalna stranka Južne Afrike na platformi ''[[apartheid]]a'' (rasne segregacije) i pod [[slogan]]om ''swart gevaar'' (bos. ''opasnost od crnog''). Došlo je do erozije i kasnijeg ukidanja višerasnog društva u Capeu, kao i do donošenja Zakona o grupnim područjima, kojim su sva područja u zemlji klasificirana po rasama. Ranija višerasna predgrađa Cape Towna ili su očišćena od nepripadajućeg stanovništva ili potpuno srušena. Među najpoznatijim primjerima ovog u Cape Townu bio je ''Distrikt šest''. Nakon što je proglašen područjem samo za bijelce 1965. godine, sve kuće su porušene a preko 60.000 njegovih stanovnika je nasilno premješteno.&lt;ref name=&quot;essinfo&quot; /&gt; Mnogi njegovi stanovnici su preseljeni u Cape Flats i Lavender Hill. Pod režimom apartheida, Cape se smatrao ''područjem gdje su obojeni radnici nepoželjni'', zbog ekskluzije bantu pripadnika tj. crnaca. Kao reakcija na Zakon o obrazovanju bantua 1953. i ustanak u Sowetu u junu 1976, učenici iz škola u Langau, Gugulethu i Nyangau u Cape Townu organizirali su proteste, sakupljajući se i marširajući kroz ulice gdje su se sukobili sa policijom. Mnoge školske zgrade su tada spaljene.&lt;ref name=&quot;sahist1&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;sahist2&quot; /&gt;

Cape Town je dom mnogim vođama pokreta protiv [[apartheid]]a. Na ostrvu Robben, bivšem kažnjeničkom ostrvu udaljenom 10&amp;nbsp;km od grada, držani su godinama zatočeni mnogi poznati politički zatvorenici. Jedan od svjetski poznatih događaja koji je obilježio kraj ere apartheida, označio je prvi javni govor [[Nelson Mandela|Nelsona Mandele]] nekoliko sati nakon puštanja na slobodu, sa balkona gradske vijećnice Cape Towna 11. februara 1990. godine. Njegov govor obilježio je novi period u historiji grada Cape Towna i cijele Južnoafričke Republike, a prvi demokratski izbori održani su četiri godine kasnije 27. aprila 1994. godine. Na trgu Nobelovaca u četvrti [[Victoria &amp; Alfred Waterfront]] postavljene su statue četiri južnoafrička nobelovca za mir: [[Albert Lutuli]], [[Desmond Tutu]], [[F. W. de Klerk]] i [[Nelson Mandela]]. Počev od 1994. grad se sve više suočava sa problemima poput [[droga|droge]], koji kulminiraju nasiljem i kriminalnim djelima u vezi droge, te nedavno i okršaji bandi. Istovremeno ekonomija je procvjetala do neslućenih razmjera zbog enormnog povećanja turizma i tržišta nekretnina. Sa [[Gini koeficijent]]om od 0,67 Cape Town ima najviši odnos jednakosti raspodjele dohotka u Južnoj Africi.&lt;ref name=&quot;iolza&quot; /&gt;

== Geografija ==
[[Datoteka:CTfromTableMountain.jpg|thumb|lijevo|800px|''Kotao'' Cape Towna, pogled sa planine Table]]
{{-}}
Cape Town se nalazi na 33,55° južne geografske širine (otprilike kao [[Sydney]] i [[Buenos Aires]], odnosno slično kao i [[Casablanca]] ili [[Los Angeles]] na sjevernoj hemisferi) te 18,25° istočne dužine. Planina Table (''Stona planina'') sa gotovo vertikalnim stijenama i neobično ravnim vrhom na preko 1000 m nadmorske visine, sa vrhovima Devil's Peak (''Đavolji vrh'') i Lion's Head (''Lavovska glava'') sa dvije strane, zajedno formiraju jedinstvenu planinsku unutrašnjost koja okružuje centralno područje grada, a lokalno je poznat kao ''lonac'' Cape Towna. Uski pojas oblaka, kolokvijalno poznat kao ''odjeća stola'', ponekad se formira na vrhu planine. Neposredno na jugu pruža se poluostrvo Cape sa pejsažnim planinskim hrptom koji se pruža 40&amp;nbsp;km prema jugu u Atlantski okean završavajući na [[Cape Point]]u. Postoji više od 70 vrhova viših od 300 m unutar zvaničnih granica grada. Mnoga od gradskih predgrađa nalaze se na velikim zaravnima zvanim ''Cape Flats'', koja se pružaju preko 50&amp;nbsp;km prema istoku i povezuju poluostrvo sa kopnom. Te zaravni se nalaze na izdignutim morskim ravnicama, sačinjene uglavnom od sedimentiranog morskog pijeska čime se može potvrditi teza da je planina Table nekad davno i sama bila ostrvo. Regija Cape Towna općenito sa svojom [[sredozemna klima|sredozemnom klimom]], razuđenom obalom, neprohodnim planinskim lancima, priobalnim nizijama i graničnom polupustinjskom okolinom, ima dosta sličnosti sa južnom [[Kalifornija|Kalifornijom]].

== Klima ==
[[Rt dobre nade]] i grad ''Cape Town'' imaju [[Mediteranska klima|Mediteransku klimu]] po [[Köppenova klasifikacija klime|Köppenovoj klasifikaciji klime]],&lt;ref name=&quot;peterj&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;rohli&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;gaw&quot; /&gt; sa blagim zimama, i suhim toplim ljetima. Zimi, koja počinje od juna i traje od kraja augusta, prevladavaju jaki sjeverozapadni vjetrovi koji donose hladnu frontu sa Atlanskog oceana. Tad padne i najviše kiše na grad, iako ne svuda jednako. Na višim dijelovima grada, zna pasti i 1 500&amp;nbsp;mm, dok na nižim dijelovima padne uobičajenih 515&amp;nbsp;mm. Prosječne minimalne temperature su oko 7.0&amp;nbsp;°C, dok su maksimalne 17.5&amp;nbsp;°C.&lt;ref name=&quot;WMO&quot; /&gt;

Ljeta koja počinju od novembra i traju do marta, su vruća i suha, ipak ne pretjerano jer je prosječna temperatura oko 26.5&amp;nbsp;°C. Tad znaju puhuti jaki vjetrovi sa jugoistočnog Atlantika koje lokalni stanovnici smtraju zdravim, jer odnose klice, bakterije i svu atmosfersku prljavštinu. Ali kad stanu puhati vjetrovi sa brda na sjeveroistoku, tad zna biti ekstremno vruće, iako to ne traje više od par tjedana krajem februara ili početkom marta.

U gradu često bude neugodno toplo kada puše takozvani ''Berg Wind'' (''brdski vjetar'') od unutrašnjosti Karoo tokom nekoliko sedmica u februaru i početkom marta. U kasno proljeće i rano ljeto ponekad se javljaju snažni vjetrovi sa jugoistoka, lokalno poznati kao ''doktor Cape'', nazvani tako jer raznose zagađeni zrak iznad grada. Taj [[vjetar]] nastaje zbog sistema visokog pritiska ([[anticiklon]]a) koja se formira u južnom Atlantiku zapadno od grada, a koja se u meteorologiji naziva i južnoatlantski anticiklon. Prosječno godišnje u Cape Townu je izmjereno 3100 sati sunčevog sjaja što se približno može uporediti sa [[Los Angeles]]om (3300 sati)&lt;ref name=&quot;la&quot; /&gt; odnosno više od [[Atina (grad)|Atine]] i [[Madrid]]a (2900 sati).&lt;ref name=&quot;madrid&quot; /&gt; Temperature mora se značajno razlikuju od 10&amp;nbsp;°C na Atlantskoj obali do 22&amp;nbsp;°C u zalivu False (''Lažnom zalivu''). Prosječna godišnja temperatura [[okean]]a kreće se od 13&amp;nbsp;°C na obali Atlantika (slično kao u vodama Kalifornije kod [[San Francisco|San Francisca]] ili [[Big Sur]]a) do 17&amp;nbsp;°C u zalivu False (slično kao temperature u sjevernim dijelovima Sredozemnog mora, poput Nice ili [[Monte Carlo|Monte Carla]]).

{{Infookvir vrijeme
|mjesto =&lt;!--Cape Town|--&gt;Cape Town
|location = Cape Town
|Jan-Sij_sr_maks=26.1
|Feb-Velj_sr_maks=26.5
|Mar-Ožu_sr_maks=25.4
|Apr-Tra_sr_maks=23.0
|Maj-Svi_sr_maks=20.3
|Jun-Lip_sr_maks=18.1
|Jul-Srp_sr_maks=17.5
|Aug-Kol_sr_maks=17.8
|Sep-Ruj_sr_maks=19.2
|Okt-Lis_sr_maks=21.3
|Nov-Stu_sr_maks=23.5
|Dec-Pro_sr_maks=24.9
|God_sr_maks=22.0

|Jan-Sij_sr_min=15.7
|Feb-Velj_sr_min=15.6
|Mar-Ožu_sr_min=14.2
|Apr-Tra_sr_min=11.9
|Maj-Svi_sr_min=9.4
|Jun-Lip_sr_min=7.8
|Jul-Srp_sr_min=7.0
|Aug-Kol_sr_min=7.5
|Sep-Ruj_sr_min=8.7
|Okt-Lis_sr_min=10.6
|Nov-Stu_sr_min=13.2
|Dec-Pro_sr_min=14.9
|God_sr_min=11.4

|Jan-Sij_obo=15
|Feb-Velj_obo=17
|Mar-Ožu_obo=20
|Apr-Tra_obo=41
|Maj-Svi_obo=69
|Jun-Lip_obo=93
|Jul-Srp_obo=82
|Aug-Kol_obo=77
|Sep-Ruj_obo=40
|Okt-Lis_obo=30
|Nov-Stu_obo=14
|Dec-Pro_obo=17
|God_obo=515

|Izvor=&lt;ref name=weat&gt;{{cite web
| url =http://www.weather.gov.hk/wxinfo/climat/world/eng/africa/sa_zi/cape_town_e.htm
| title =''Climatological Information for Cape Town''
| accessdate =29. 1. 2012
| publisher =Hong Kong Observatory
| archivedate =2014-10-04
| archiveurl =https://web.archive.org/web/20141004182732/http://www.weather.gov.hk/wxinfo/climat/world/eng/africa/sa_zi/cape_town_e.htm
| deadurl =yes
}}&lt;/ref&gt;
}}
== Gradovi prijatelji ==
Cape Town ima ugovore o prijateljstvu sa slijedećim gradovima;
{| class=&quot;wikitable&quot;
|- valign=&quot;top&quot;
|
* {{flag|Njemačka}}, [[Aachen]] 
* {{flag|Tajland}}, [[Bangkok]] 
* {{flag|Izrael}}, [[Haifa]] 
||
* {{flag|Kina}}, [[Hangzhou]]
* {{flag|Francuska}}, [[Nice|Nica]] 
||
* {{flag|Rusija}}, [[Sankt Peterburg]]
* {{flag|Belgija}}, [[Antwerpen]] 
|}

== Znamenitosti ==
Cape Town je drugi najposjećeniji grad Afrike, nakon [[Kairo|Kaira]]. Za veliku većinu turista najveća atrakcija je obližnji [[Rt dobre nade]] i planina Table Mountain koja se nadvija nad gradom i koja je zaštićena kao nacionalni park i rezervat prirode sa brojnim afričkim životinjama. Grad je prepun lijepih plaža, na kojima se ipak samo rijetki kupaju, zbog hladnog mora, jer su tu izrazito jake hladne morske struje. Pažnju turista mami i veliki akvarij ''Two Oceans Aquarium''.

Veliki mamac za turiste je stara luka ''Victoria &amp; Alfred Waterfront''. U novije vrijeme atrakcija je postao [[ostrvo|otok]] Robben, sa zatvorom u kom je dobar dio života proveo predsjednik [[Nelson Mandela]]. Historijski centar grada ima brojne stare zgrade građene u autohtonom [[Holandija|holandskom]] arhitektonskom stilu zvanom ''Cape Dutch''. Jedna od novijih atrakcija grada je konferencijski centar - Cape Town International Convention Centre.

== Stanovništvo ==
[[Datoteka:Cape Town CBD.jpg|thumb|desno|''Foreshore'' sa centralnim poslovnim distriktom u pozadini]]
Prema državnom popisu u Južnoafričkoj Republici provedenom 2011. godine, stanovništvo metropolitanske općine grada Cape Towna, područja koje uključuje predgrađa i okolna naselja koja se uvijek ne smatraju dijelom grada, iznosi 3.740.026 stanovnika. To predstavlja godišnji rast stanovništva od oko 2,6% u odnosu na rezultate prethodnog popisa stanovništva 2001. godine, po kojem je broj stanovnika Cape Towna iznosio 2.892.243.&lt;ref name=&quot;wc-muni-report&quot; /&gt; Spolni udio muškaraca u odnosu na žene iznosi 0,96 što znači da ima neznatno više žena.&lt;ref name=&quot;wc-muni-report&quot; /&gt; Oko 42,4% stanovništva se smatra ''obojenim'', 38,6% crncima, 15,7% bijelcima i 1,4% ostalim (poput Indijaca i Azijata).&lt;ref name=&quot;wc-muni-report&quot; /&gt; Po jezicima, 35,7% stanovnika se izjasnilo da priča ''afrikans'' kao prvi jezik, dok ih 29,8% govori kosa jezik (''xhosa'') i 28,4% [[engleski jezik|engleski]]. Oko 24,8% stanovništva je mlađe od 15 godine, dok je 5,5% starije od 65 godina.&lt;ref name=&quot;wc-muni-report&quot; /&gt;

Od stanovnika starijih od 20 godina, 1,8% ih nije pohađalo školu, 8,1% imaju neko školovanje ali nisu završili osnovnu školu, 4,6% stanovnika je završilo osnovnu ali nije pohađalo dalje škole, 38,9% učenika je pohađalo srednju ali je nije završilo, 29,9% stanovnika je završilo srednju školu ali se nisu školovali dalje, a 16,7% stanovnika imaju više obrazovanje. Sveukupno, 46,6% stanovnika imaju srednješkolsko obrazovanje.&lt;ref name=&quot;wc-muni-report&quot; /&gt; Od djece između 5 i 25 godina, njih 67,8% je pohađalo neku obrazovnu instituciju.&lt;ref name=&quot;wc-muni-report&quot; /&gt; Među osobama između 15 i 65 godina, stopa nezaposlenosti iznosi 23,7%.&lt;ref name=&quot;wc-muni-report&quot; /&gt; Prosječni dohodak domaćinstva u Cape Townu iznosi 161.762 randa.&lt;ref name=&quot;wc-muni-report&quot; /&gt; U općini živi 1.068.573 domaćinstva što daje prosječnu veličinu domaćinstva od 3,3 osobe.&lt;ref name=&quot;wc-muni-report&quot; /&gt; Oko 94% domaćinstava ima električnu struju u domovima,&lt;ref name=&quot;wc-muni-report&quot; /&gt; oko 87,3% ima pitku vodu iz gradskog vodovoda dok ih 12% koriste vodu iz javnih česmi.&lt;ref name=&quot;wc-muni-report&quot; /&gt; Usluge odvoza smeća obuhvataju 94,6% domaćinstava.&lt;ref name=&quot;wc-muni-report&quot; /&gt; Samo 34% domaćinstava ima fiksni telefon, ali ih 91,3% ima mobilne telefone. Oko 37,9% ih posjeduje [[računar]], a 49,3% ima pristup internetu (bilo putem računara ili pametnog telefona).&lt;ref name=&quot;wc-muni-report&quot; /&gt;

== Privreda ==
Cape Town je ekonomsko središte provincije Western Cape, južnoafričkog drugog po značaju ekonomskog centra i trećeg najvećeg ekonomskog središta na afričkom kontinentu. Služi i kao regionalni proizvodni centar u Western Capeu. U 2011. gradski [[Bruto domaći proizvod|BDP]] iznosio je 56,8 milijardi [[američki dolar|američkih dolara]], odnosno 15.721 US$ po glavi stanovnika.&lt;ref name=&quot;brookingsgdp&quot; /&gt; U pet godina prije 2014. BDP Cape Towna rastao je po prosječnoj godišnjoj stopi od 3,7 [[postotak]]a. U tom periodu, poljoprivredni i proizvodni sektori su smanjili svoj udio u gradskom BDP-u, dok su finansijski, uslužni, [[transport]]ni i logistički sektor znatno porasli što oslikava rast specijaliziranih sektora usluga u lokalnoj privredi. [[Ribolov]], [[tekstil]]na industrija, proizvodnja vunenih proizvoda, elektronika, namještaj, finansijski i drugih sektori su grane privrede u ekonomiji Cape Towna koje imaju najveće komparativne prednosti.&lt;ref name=&quot;edp&quot; /&gt; Između 2001. i 2010. [[Gini koeficijent]] u gradu, mjera nejednakosti raspodjele društvenog dohotka, se donekle popravio; u 2007. iznosio je 0,59 da bi 2010. pao na 0,57, te u 2011/12. povećao se na 0,67. Uprkos ovom povećanju, Gini koeficijent grada je i dalje najniži među svim gradovima u državi.&lt;ref name=&quot;edp&quot; /&gt;

Cape Town je nedavno doživio procvat tržišta nekretnina i izgradnje, jer se zbog [[Svjetsko prvenstvo u nogometu 2010.|Svjetskog nogometnog prvenstva 2010.]] mnogo ljudi odlučilo kupiti neke nekretnine ili ljetne rezidencije u gradu ili su odlučili trajno se nastaniti ovdje. Cape Town je bio domaćin devet utakmica prvenstva: šest utakmica u grupnoj fazi, jedne utakmice u osmini finala, jedno četvrtfinale i jedno polufinale. Centralni poslovni distrikt je uključen u opširni urbani program renoviranja, u kojem se odvija restauracija starih zgrada i izgradnja novih u organizaciji Cape Town partnerstva.&lt;ref name=&quot;capegovza&quot; /&gt; Grad ima četiri velika trgovačka čvora, a centralni poslovni distrikt sadržava najveći broj poslovnih prostora i poslovnih mogućnosti. ''Century City'', pojas Bellville/TygerValley i Claremont su također vrlo razvijeni poslovni centri koji sadrže mnoge kancelarije, predstavništva i sjedišta korporacija. U gradu najviše sjedišta imaju kompanije iz oblasti osiguranja, trgovački lanci, izdavačke kuće, dizajnerske firme, transportne i naftne kompanije, arhitekti i oglašivači.&lt;ref name=&quot;econdev&quot; /&gt; Među svjetski poznatim kompanijama koje imaju sjedište u gradu su, između ostalih, trgovački lanac Woolworths,&lt;ref name=&quot;mediacont&quot; /&gt; lanci supermarketa Pick n Pay Stores i Shoprite,&lt;ref name=&quot;emis&quot; /&gt; modni lanac Foschini Group,&lt;ref name=&quot;contact&quot; /&gt;, međunarodni gigant iz oblasti medija [[Naspers]] i finansijska kompanija [[Sanlam]].&lt;ref name=&quot;sanlam&quot; /&gt; Druge poznatije kompanije uključuju Belron (međunarodna grupa specijalizirana za autodijelove, naročito stakla), CapeRay (medicinska oprema za dijagnosticiranje raka dojki), Ceres Fruit Juices (proizvođač voćnih sokova i drugih proizvoda na bazi voća), ICS (nekada jedan od najvećih proizvođača mesa), Capitec Bank (velika komercijalna banka u JAR) i druge. Grad je također i proizvodna baza za nekoliko multinacionalnih kompanija, kao što su [[Johnson &amp; Johnson]], [[GlaxoSmithKline]], [[Levi Strauss &amp; Co.]], [[Adidas]], [[Bokomo|Bokomo Foods]] i Nampak.

Mnoge proizvedene robe prođu kroz luku Cape Towna i [[međunarodni aerodrom Cape Town]]. Mnoge kompanije koje se bave izgradnjom brodova imaju svoje kancelarije i postrojenja u Cape Townu.&lt;ref name=&quot;southafrbuild&quot; /&gt; Provincija je također i centar energetskog razvoja države, gdje postojeća nuklearna električna centrala Koeberg proizvodi energiju za potrebe provincije Western Cape. Provincija u kojoj je i Cape Town je važna turistička regija Južnoafričke Republike. Prihodi od turizma iznose oko 9,8% ukupnog BDP-a provincije i zapošljavaju 9,6% radne snage. U 2010. godini preko 1,5 miliona inostranih turista posjetilo je ovo područje.&lt;ref name=&quot;godisnji2010&quot; /&gt;

Sa najvećim brojem uspješnih IT kompanija u Africi, Cape Town je i važno središte ove industrije na cijelom kontinentu. Rast na godišnjem nivou od 8,5% uz približnu vrijednost od 77 milijardi randa u 2010. u cijeloj državi, IT industrija u Cape Townu sve više dobija na značaju u privredi grada.&lt;ref name=&quot;westcape3&quot; /&gt;

Grad je nedavno dobio i epitet najboljeg grada za poduzetništvo u Južnoafričkoj Republici, sa postotkom građana koji ostvaruju poslovne mogućnosti gotovo tri puta više nego državni prosjek. Građani starosti od 18 do 64 godine imaju oko 190% više šanse da uspije pokrenuti neki poslovni projekat, dok u Johannesburgu ista demografska grupa ima samo 60% šanse u odnosu na državni prosjek da pokrenu neki novi biznis.&lt;ref name=&quot;fin24&quot; /&gt;

== Sport ==
Najpopularniji [[sport]]ovi u Cape Townu, računajući po broju učesnika ili igrača su [[kriket]], [[nogomet]], plivanje i [[ragbi]].&lt;ref name=&quot;woulidge&quot; /&gt; U ragbiju, Cape Town je dom ekipe &quot;Western Province&quot; koja svoje domaće utakmice igra na stadionu Newlands a takmiči se u Currie kupu. Osim toga, igrači &quot;Western Province&quot; (zajedno sa nekim igračima Boland Cavaliersa iz [[Wellington]]a) čine ''Stormers'' u takmičenju [[Južna hemisfera|južne hemisfere]] ''[[Super ragbi]]''. Grad je često domaćin i reprezentaciji Južnoafričke Republike u ragbiju poznate pod nadimkom ''Springboks'' (''antilope''). Grad je bio i domaćin Svjetskog kupa u ragbiju 1995. godine uključujući ceremonije otvaranja i mnoge utakmice, kao što je bilo polufinale između reprezentacija Novog Zelanda i Engleske.

Nogomet je također popularan u Cape Townu, kao i u cijeloj državi. Dva nogometna kluba iz Cape Towna igraju u premijer ligi Južnoafričke Republike (PSL), najvišem nivou takmičenja u državi. Ti timovi su [[Ajax Cape Town]] koji je nastao spajanjem klubova ''Seven Stars'' i ''Cape Town Spurs'' 1999. godine, te klub koji je nedavno ušao u premijer ligu ''Chippa United''. U Cape Townu odigrano je i nekoliko utakmica u okviru [[Svjetsko prvenstvo u nogometu 2010.|Svjetskog prvenstva 2010.]] uključujući jedno polufinale.&lt;ref name=&quot;southafrica.info&quot; /&gt; U području ''Green Pointa'' izgrađen je novi stadion ''Cape Town stadion'' kapaciteta 70 hiljada sjedećih mjesta.

Cape Town je imao i olimpijske aspiracije. Godine 1996. grad je bio jedan od pet kandidata u užem izboru [[Međunarodni olimpijski odbor|Međunarodnog olimpijskog odbora]] i započeo zvaničnu kandidaturu za domaćina Ljetnih olimpijskih igara 2004. godine. Iako su igre dodijeljene [[Atina (grad)|Atini]], Cape Town je na glasanju pri izboru grada domaćina bio treći. Postojale su neke špekulacije da je Cape Town tražio i nominiranje putem olimpijskog odbora Južnoafričke Republike kao domaćina [[XXXII olimpijske igre - Tokyo 2020.|Ljetnih olimpijskih igara 2020. godine]],&lt;ref name=&quot;bids&quot; /&gt; ali nije došao do statusa grada-kandidata.

== Gradovi partneri ==
Kejptaun ima devet gradova partnera:
{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! Zemlja
! Grad
! Uspostavljeno
|-
| Belgija
| [[Antwerp]]&lt;ref&gt;{{cite web|url=http://rachel.worldpossible.org/modules/wikipedia_for_schools/wp/a/Antwerp.htm|title=Antwerp|work=worldpossible.org|access-date=2015-07-03|archivedate=2015-04-02|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150402150930/http://rachel.worldpossible.org/modules/wikipedia_for_schools/wp/a/Antwerp.htm|deadurl=yes}}&lt;/ref&gt;
| 1996
|-
| Nemačka
| [[Aachen]]&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.aachen-kapstadt.de/e_start.html |title=Agenda 21 Partnership Cape Town – Aachen |accessdate=5 March 2010 |archivedate=2009-02-24 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090224222014/http://www.aachen-kapstadt.de/e_start.html |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;
| 2000
|-
| Izrael
| [[Haifa]]&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.haifa.muni.il/Haifa/en-us/Pages/CAPE-TOWN.aspx |title=Cape Town |publisher=Haifa City |accessdate=5 March 2010 |archive-date=2010-12-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101215222941/https://haifa.muni.il/Haifa/en-us/Pages/CAPE-TOWN.aspx |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;
| 1975
|-
| Kina
| [[Hangzhou]]&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.capetown.gov.za/en/ExternalRelations/Documents/City%20of%20Hangzhou.pdf |title=Agreement on the Establishment of Relations of Friendship between the City of Hangzhou of the People's Republic of China and the City of Cape Town of the Republic of South Africa |date=18 April 2005 |accessdate=5 March 2010 |archivedate=2019-10-09 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20191009105716/http://www.capetown.gov.za/en/ExternalRelations/Documents/City%2520of%2520Hangzhou.pdf |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;
| 2005
|-
| Mozambik
| [[Maputo]]
| 1994
|-
| Francuska
| [[Nice]]&lt;ref name=&quot;Nice Jumellage&quot;&gt;{{cite web | url = http://www.nice.fr/Collectivites/La-municipalite/Villes-jumelees-avec-la-Ville-de-Nice | title = Villes jumelées avec la Ville de Nice | accessdate = 24 June 2013 | publisher = Ville de Nice | language = French | archivedate = 2012-10-29 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20121029114949/http://nice.fr/Collectivites/La-municipalite/Villes-jumelees-avec-la-Ville-de-Nice | deadurl = yes }}&lt;/ref&gt;
| 1974
|-
| Rusija
| [[Sankt Peterburg]]&lt;ref&gt;{{cite web|url=http://eng.gov.spb.ru/figures/ities|title=Saint Petersburg in figures – International and Interregional Ties|publisher=Saint Petersburg City Government|accessdate=23 March 2008|archivedate=2009-02-24|archiveurl=https://archive.today/20090224073839/http://eng.gov.spb.ru/figures/ities|deadurl=yes}}&lt;/ref&gt;
| 2001
|-
| Portugalija
| [[Funchal]]
| 1995
|-
| Angola
| [[Luanda]]
| 1997
|}

== Reference ==
{{refspisak|2|refs=
&lt;ref name=&quot;edp&quot;&gt;{{cite web|url = http://www.iol.co.za/weekend-argus/highlights-from-the-state-of-the-city-2014-report-1.1784504#.VHIze4uUeSo |title = Highlights from the State of the City 2014 report |datum = 21.11.2014 |access-date= 23.11.2014 |work = Weekend Argus |last = Morris |first = Michael}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;census&quot;&gt;[http://census2011.adrianfrith.com/place/199 &quot;City of Cape Town&quot;] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130923003554/http://census2011.adrianfrith.com/place/199 |date=2013-09-23 }}. Census 2011.&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;expatr&quot;&gt;{{cite web | url=http://www.expatcapetown.com/why-cape-town.html | title=Why Cape Town is one of the best cities for travel and expat living |izdavač=ExpatCapeTown |access-date=14.4.2014}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;S.Afr. CS 2007&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.statssa.gov.za/Publications/P03011/P030112007.pdf |izdavač=Statistika Južnoafričke Republike |title=Community Survey, 2007: Basic Results Municipalities |access-date=23.3.2008 |access-date=2015-07-03 |archivedate=2013-08-25 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130825124835/http://www.statssa.gov.za/Publications/P03011/P030112007.pdf |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;antiqui&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.antiquityofman.com/Peers_Cave.html|title=The Antiquity of man|izdavač=SouthAfrica.info|access-date=2015-07-03|archivedate=2009-03-01|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090301174424/http://www.antiquityofman.com/Peers_Cave.html|deadurl=yes}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;wdc2014&quot;&gt;{{cite web|title=Cape Town Hosts Official WDC 2014 Signing Ceremony|url=http://www.worlddesigncapital.com/press-releases/cape-town-hosts-official-world-design-capital-2014-signing-ceremony/|izdavač=World Design Capital|access-date=4.8.2012}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;capeslave&quot;&gt;{{cite web|url=http://cape-slavery-heritage.iblog.co.za/2009/05/01/coloured-people-of-the-western-cape-have-the-most-diverse-ancestry-in-the-world/ |title=Cape-Slavery-Heritage &quot; Coloured People of the Western Cape have the most Diverse Ancestry in the World :: iBlog |izdavač=Cape-slavery-heritage.iblog.co.za |datum=1.5.2009 |access-date=17.3.2011}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;townmagaz&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.capetownmagazine.com/cape-confidential/14-fun-facts-you-didnt-know-about-cape-town/123_22_19306|title=14 Fun Facts You Didn’t Know About Cape Town - Interesting &amp; Amusing Things about the Mother City|work=Cape Town Magazine}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;sahistorija&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.sahistory.org.za/pages/governence-projects/slavery/slavery.htm |title=Slavery and early colonisation, South African History Online |izdavač=Sahistory.org.za |datum=22.9.1927|access-date=17.3.2011}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;city11271025&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.telegraph.co.uk/travel/citybreaks/11271025/The-worlds-best-cities.html|title=The world's best cities|work=Telegraph.co.uk}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;pooley&quot;&gt;Pooley, S. ''Jan van Riebeeck as Pioneering Explorer and Conservator of Natural Resources at the Cape of Good Hope (1652–62),''  Environment and History 15 (2009): 3–33. {{doi|10.3197/096734009X404644}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;bellchar&quot;&gt;{{cite web|last = Bell|first = Charles|title = A painting of the arrival of Jan van Riebeeck in Table Bay|url = http://www.rosebuds.co.za/Toere/Cape%20Town.htm|access-date = 11.4.2011|access-date = 2015-07-03|archive-date = 2011-12-30|archive-url = https://web.archive.org/web/20111230184319/http://www.rosebuds.co.za/Toere/Cape%20Town.htm|dead-url = yes}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;mccrack&quot;&gt;{{cite book|last = McCracken|first = J.L.|title = The Cape Parliament, 1854-1910|year = 1967|url = https://archive.org/details/capeparliament180000mccr|publisher= Clarendon Press, Oxford, 1967}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;mbenga&quot;&gt;{{cite web|last=Mbenga|first=Bernard|title=New History of South Africa|izdavač=Tafelberg, South Africa, 2007|url=http://www.tafelberg.com/Books/2652|access-date=18.1.2013|access-date=2015-07-03|archivedate=2014-04-22|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140422132145/http://www.tafelberg.com/Books/2652|deadurl=yes}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;essinfo&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.southafrica.info/ess_info/sa_glance/history/districtsix.htm|publisher=SouthAfrica.info|title=Recalling District Six|datum=19.8.2003}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;sahist1&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.sahistory.org.za/article/cape-schools-join-revolt|title=Cape Schools Join the Revolt - South African History Online}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;peterj&quot;&gt;{{cite book|last1=Robinson|first1=Peter J.|last2=Henderson-Sellers|first2=Ann|title=Contemporary Climatology|url=https://archive.org/details/contemporaryclim0000robi_ed02|year=1999|publisher=Pearson Education Limited|location=Harlow|page=str. 123}} {{ISBN|9780582276314}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;sahist2&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.sahistory.org.za/topic/western-cape-youth-uprising-timeline-1976|title=Western Cape Youth Uprising timeline 1976 - South African History Online}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;rohli&quot;&gt;{{cite book|last1=Rohli|first1=Robert V.|last2=Vega|first2=Anthony J.|title=Climatology|year=2011|publisher=Jones &amp; Bartlett Learning|location=Sudbury, MA|page=str. 250|url=http://books.google.co.za/books?id=WhtZKBCv7NMC}} {{ISBN|9781449649548}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;iolza&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.iol.co.za/news/politics/cape-town-least-unequal-sa-city-1.1435199#.UjdA9KwazCR |title=Cape Town least unequal SA city - Politics &amp;#124; IOL News |izdavač=IOL.co.za |datum=4.12.2012 |access-date=24.2.2014}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;WMO&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.worldweather.org/035/c00138.htm|title=World Weather Information Service – Cape Town|access-date=4.5.2010}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;gaw&quot;&gt;{{cite web|title=Cape Point (South Africa)|url=http://gaw.empa.ch/gawsis/reports.asp?StationID=35|work=Global Atmosphere Watch Station Information System (GAWSIS)|izdavač=Federal Office of Meteorology and Climatology MeteoSwiss|accessdate=20.5.2014|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130827135620/http://gaw.empa.ch/gawsis/reports.asp?StationID=35|archivedate=2013-08-27|deadurl=yes}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;brookingsgdp&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.brookings.edu/research/interactives/global-metro-monitor-3|title=Global city GDP 2011|izdavač=Brookings Institution|access-date=18.11.2014}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;la&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.los-angeles.climatemps.com/|title=Los Angeles climate|izdavač=climatemps.com|access-date=30.6.2012|access-date=2015-07-03|archive-date=2012-08-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20120808235405/http://www.los-angeles.climatemps.com/|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;capegovza&quot;&gt;[https://web.archive.org/web/20070223232644/http://www.capetown.gov.za/econstats/econrep.asp Cape Town's Economy: Current Trends and Future Prospects - 2001]&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;madrid&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.madrid.climatemps.com/|title=Madrid climate|izdavač=climatemps.com|access-date=30.6.2012|access-date=2015-07-03|archive-date=2012-07-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20120711062432/http://www.madrid.climatemps.com/|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;econdev&quot;&gt;{{cite web|last=ur.|title=Economic Development|url=https://www.capetown.gov.za/en/ehd/Pages/EconomicStatistics.aspx|work=City of Cape Town: Economic Statistics|izdavač=City of Cape Town|access-date=15.1.2014|access-date=2015-07-03|archivedate=2014-01-16|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140116103224/https://www.capetown.gov.za/en/ehd/Pages/EconomicStatistics.aspx|deadurl=yes}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;wc-muni-report&quot;&gt;{{Cite book |title=Census 2011 Municipal report: Western Cape |publisher=Statistics South Africa |year=2012 |url=http://www.statssa.gov.za/Census2011/Products/WC_Municipal_Report.pdf |accessdate=2.9.2013 |archivedate=2015-01-02 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150102174512/http://www.statssa.gov.za/Census2011/Products/WC_Municipal_Report.pdf |deadurl=yes }} {{ISBN|978-0-621-41459-2}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;mediacont&quot;&gt;{{cite web|last=ur.|title=Media Contact|url=http://www.woolworthsholdings.co.za/media/media_contact.asp|work=Woolworths|izdavač=Woolworths Holdings Limited|access-date=15.1.2014|access-date=2015-07-03|archivedate=2014-01-02|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140102160839/http://www.woolworthsholdings.co.za/media/media_contact.asp|deadurl=yes}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;emis&quot;&gt;{{cite web|last=EMIS|title=Pick n Pay Holdings Ltd|url=http://www.securities.com/Public/company-profile/ZA/PICK_N_PAY_HOLDINGS_LIMITED_en_2038423.html|work=Emerging Markets Information Service|izdavač=EMIS|access-date=15.1.2014|access-date=2015-07-03|archivedate=2014-04-17|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140417092442/http://www.securities.com/Public/company-profile/ZA/Pick_n_Pay_Holdings_Limited_en_2038423.html|deadurl=yes}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;contact&quot;&gt;{{cite web|last=ur.|title=Contact Us|url=http://www.foschini.co.za/foschini/content/en/foschini-contact-us|work=Foshini Group|izdavač=Foschini|access-date=15.1.2014|access-date=2015-07-03|archivedate=2014-01-16|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140116113904/http://www.foschini.co.za/foschini/content/en/foschini-contact-us|deadurl=yes}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;sanlam&quot;&gt;{{cite web|last=ur.|title=Who We Are|url=http://www.sanlam.co.za/wps/wcm/connect/sanlam_en/sanlam/about+sanlam/who+we+are|work=Sanlam|izdavač=Sanlam|access-date=15.1.2014|access-date=2015-07-03|archivedate=2014-01-16|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140116114758/http://www.sanlam.co.za/wps/wcm/connect/sanlam_en/sanlam/about%2Bsanlam/who%2Bwe%2Bare|deadurl=yes}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;southafrbuild&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.southafricanboatbuilders.co.za|title=South African Boatbuilders Business Council|izdavač=Southafricanboatbuilders.co.za|access-date=24.2.2014|access-date=2021-08-18|archivedate=2017-01-06|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170106214500/http://www.southafricanboatbuilders.co.za/|deadurl=yes}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;godisnji2010&quot;&gt;{{cite book|url=http://www.capetownroutesunlimited.org/ctru/action/media/downloadFile?media_fileid=18219|publisher=Cape Town Routes Unlimited|title=Annual Report 2010|isbn=0-621-35496-1|format=PDF|access-date=2015-07-03|archivedate=2011-09-15|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110915071746/http://www.capetownroutesunlimited.org/ctru/action/media/downloadFile?media_fileid=18219|deadurl=yes|archive-date=2011-09-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20110915071746/http://www.capetownroutesunlimited.org/ctru/action/media/downloadFile?media_fileid=18219|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;woulidge&quot;&gt;{{cite book| last = Woulidge| first = Sam| title = Time Out: Cape Town| url = https://archive.org/details/timeoutcapetown0000unse| year = 2006| publisher = Time Out Publishing| isbn = 1-904978-12-6| pages = 127–130: Sports }}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;westcape3&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.westerncape.gov.za/eng/pubs/news/2007/mar/154622|title=Cape Town Leads In Information Technology|datum=27.3.2007|access-date=24.2.2014|access-date=2015-07-03|archive-date=2012-07-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20120729151102/http://www.westerncape.gov.za/eng/pubs/news/2007/mar/154622}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;southafrica.info&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.southafrica.info/2010/2010-faq.htm|title=SA 2010: frequent questions|izdavač=southafrica.info|access-date=26.5.2007|access-date=2015-07-03|archive-date=2007-06-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20070603155707/http://www.southafrica.info/2010/2010-faq.htm|dead-url=yes}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;fin24&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.fin24.com/articles/default/display_article.aspx?Nav=ns&amp;ArticleID=1518-1786_2389511 |title=Cape Town breeds entrepreneurs: Fin24: Business |izdavač=Fin24 |datum=7.9.2008 |access-date=1.10.2011 |access-date=2015-07-03 |archivedate=2009-01-26 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090126202204/http://www.fin24.com/articles/default/display_article.aspx?Nav=ns&amp;ArticleID=1518-1786_2389511 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;bids&quot;&gt;[http://www.gamesbids.com/cgi-bin/news/viewnews.cgi?category=5&amp;id=1049905279 South Africa Announces Bid For 2020 Summer Olympic Games], Gamesbids.com&lt;/ref&gt;
}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Cape Town}}
* [http://www.capetown.gov.za/ Službena stranica grada Kaapstada] {{en icon}}
* [http://www.capegateway.gov.za/ Cape Gateway, službena stranica provincije Zapadni Kaap] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060711051503/http://www.capegateway.gov.za/ |date=2006-07-11 }} {{en icon}}
* [http://capetown.ic.cz/ Turistički vodič za Kaapstad] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210220092748/https://assets.plesk.com/static/default-website-content/public/default-server-index.js |date=2021-02-20 }} {{en icon}}

{{Glavni gradovi afričkih država}}
{{Glavni gradovi južnoafričkih provincija}}
{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Gradovi u Južnoj Africi]]
[[Kategorija:Glavni gradovi u Africi]]
[[Kategorija:Zapadni Kaap]]</text>
      <sha1>hq84362n7advwnr51ede05z7moj55ys</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe</title>
    <ns>3</ns>
    <id>106274</id>
    <revision>
      <id>42684030</id>
      <parentid>42669530</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:41:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Icodense</username>
        <id>89981</id>
      </contributor>
      <comment>/* La Villa de los Santos */ novi odjeljak</comment>
      <origin>42684030</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="66455" sha1="g87qvasd0u7pv2qzuwqep4v1urggh0f" xml:space="preserve">&lt;center&gt;
&lt;div style=&quot;font-family: Optima, Trebuchet MS, sans-serif&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;background:white; border:thin solid blue; padding:;.1em; margin: 0em 1em 1em 1em&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;border: thick solid #DDDDCC;thin solid yellow&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;border: thin solid blue; padding-top:.6em&quot;&gt;
{| style=&quot;font-family:Optima, Trebuchet MS, sans-serif;&quot; 
| &lt;center&gt;[[File:Edgar Allan Poe 2.jpg|96px|link=Korisnik:Edgar Allan Poe]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[File:Denis Diderot by Louis-Michel van Loo.jpg|96px|link=Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[File:Piet Mondrian and Pétro van Doesburg.jpg|x120px|link=Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[File:Benedetto da maiano, incoronazione di ferdinando I d'aragona e sei musici, 1490 ca., 01.JPG|x120px|link=Korisnik:Edgar Allan Poe/Nagrade]]&lt;/center&gt;
|-
| style=&quot;margin-top:-.5em&quot; |
 &lt;center&gt;[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Korisnička stranica]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|Razgovor]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi|Doprinosi]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[Korisnik:Edgar Allan Poe/Nagrade|Nagrade]]&lt;/center&gt;
|-
| colspan=7 |
&lt;hr&gt;
|-
| colspan=7 style=&quot;padding:.3em; font-family:Helvetica, Arial, Verdana, sans-serif&quot; |
&lt;center&gt;'''Poruku mi možete ostaviti [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Razgovor_sa_korisnikom:Edgar_Allan_Poe&amp;action=edit&amp;section=new ovdje]'''&lt;/center&gt;
|}
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/center&gt;

{{Arhive|auto=short}}

== Invitation for a session &quot;Tools and features for Users with Extended Rights&quot; ==

Hi, you are receiving this invitation as you are either patroller and/or admin in your community and [[:m:Wikimedia CEE Hub|CEE Hub]] is preparing a session called '''Tools and features for Users with Extended Rights''', which we think that it will be interesting for you.

The session is organised by the CEE Hub along with Wikimedia Foundation’s Movement Communications regional specialist Natalia Szafran-Kozakowska. Speakers in the session are Product Managers and Software Engineers from Wikimedia Foundation, so you will hear recent updates, new developments, and they will answer questions. So, please think what you want to ask them and come to the session.

The session will be held on '''Tuesday, December 2nd, 2025 at 17:00 CET'''. Please register yourself '''[[:m:Event:CEE Catch Up: Tools for Users with Extended Rights|here]]'''.

If you have any questions, please contact me. --[[Korisnik:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Razgovor s korisnikom:MediaWiki message delivery|razgovor]]) 19. novembra 2025. u 14:45 (CET) (on behalf of the CEE Hub)
&lt;!-- Pošiljalac poruke: Korisnik:TRistovski-CEEhub@metawiki; spisak primalaca: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/CEE_admins&amp;oldid=29165186 --&gt;

== Pitanje vezano za brisanje strancice ==

Pozdrav,

Imam pitanje u vezi tvoje odluke da obrišeš stranicu koju je moj rođak postavio još 2008. godine. Stranica je bila posvećena njegovom životu, radu i značaju za Grad Gračanicu, kao i njegovom angažmanu u otporu tokom rata u Bosni 1992. godine. Nedavno sam ažurirao stranicu sa novim informacijama koje, vjerujem, nisu samo tačne, već i značajne.

Moj rođak je bio pjesnik i bitna figura u ovom regionu, čiji je rad i doprinos prepoznat u kulturnim krugovima. A to što je učinio tokom rata svakako zaslužuje da bude dokumentovano.

Razumijem da postoje pravila na Wikipediji, ali ako su informacije bile tačne i relevantne, teško mi je da shvatim zašto je stranica obrisana. Stoga, tražim da se stranica vrati sa svim sadržajem, uključujući ažurirane informacije. Ako imaš neki specifičan razlog zašto si odlučio ovako, molim te da to objasniš.

Takođe, zahtjevam kopiju zadnje verzije stranice u PDFu.

Hvala unaprijed,

Pozdrav, – [[Korisnik:Semir Omerdic|Semir Omerdic]] ([[Razgovor s korisnikom:Semir Omerdic|razgovor]]) 28. decembra 2025. u 12:48 (CET)

== Uklonjena stranica ==

Zdravo Edgar Allan Poe,

Kao član rock grupe Kongres iz Sarajeva pokušao sam da prevedem već postojeću stranicu na engleskom jeziku, ali više da ispravim neke greške sa te stranice i da dodam neke važne stvari iz biografije Kongresa. Međutim vidio sam da je stranica uklonjena. Poruka je sljedeća:

Ova stranica ne postoji. Ispod je prikazan dnevnik brisanja, zaštite i premještanja stranice.

* [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Posebno:Evidencije&amp;logid=39660210 29. decembra 2025. u 13:48] [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;bdi&gt;Edgar Allan Poe&lt;/bdi&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|razgovor]] [[Posebno:Doprinosi/Edgar Allan Poe|doprinosi]] briše stranicu [[Korisnik:Kongres Sarajevo/Kongres (rock grupa)]]&lt;nowiki&gt; (stranica za testiranje: sadržaj je bio: »{{Infokutija muzičar|origin=&lt;/nowiki&gt;[[Sarajevo]], [[SR Bosna i Hercegovina]], [[SFR Jugoslavija]]&lt;nowiki&gt;|žanr={{hlist|&lt;/nowiki&gt;[[Novi val]]|[[rock and roll]]&lt;nowiki&gt;}}|ime=Kongres|Slika=Kongres_1982.jpg|opis_slike=Kongres 1982. S lijeva na desno: Leka, Mahir i Aljoša|Period_aktivnosti=1982. - 1985.|mjesto=Sarajevo|Diskografska_kuća=&lt;/nowiki&gt;[[Diskoton]]|bivši_član_grupe=|bivši...«; jedini doprinos dao/dala je [[Posebno:Doprinosi/Kongres Sarajevo|Kongres Sarajevo]] ([[User talk:Kongres Sar...)   ([[Posebno:Zahvale/Log/39660210|zahvali]])

Pošto mi je ovo prva stranica koju sam pravio na Wikipediji zamolio bih te da mi objasniš i pomogneš. Da li je stranica uklonjena jer zapravo i nije prevod nego dosta drugačiji tekst? Da li da stranicu objavim kao novu, a ne kao prevod?

Hvala na pomoći.

Dado - Kongres – [[Korisnik:Kongres Sarajevo|Kongres Sarajevo]] ([[Razgovor s korisnikom:Kongres Sarajevo|razgovor]]) 31. decembra 2025. u 01:05 (CET)

== Ublažavanje? :) ==
Ne budi smiješan. Znam iz prve ruke što je bilo jer sam u Teheranu. – [[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]] ([[Razgovor s korisnikom:Orijentolog|razgovor]]) 23. januara 2026. u 02:46 (CET)

:@[[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]]: A jebiga, frende, znam i ja iz prve ruke koji naš političar ima vanbračno dijete s ljubavnicom, al' džabe mi to xD Enciklopedija smo, znaš da su izvori biti, a ''as far as sources are concerned'', CNN je prilično vjerodostojan. Mislim da s ovom formulacijom nije sada ništa problematično... :D – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 23. januara 2026. u 02:49 (CET)

::Nije u pitanju lično, subjektivno svjedočanstvo. Medije nemaju samo SAD i EU, nego i ostatak svijeta, a koliko vidim posljednjih dana malo tko u našoj regiji ili svijetu prihvaća zapadne interpretacije događaja. Npr. meni ovdje otvara i CNN i RT, što u Europi nije moguće, pa se tako može oslanjati isključivo na prvi. Podsjeća me na dražesna vremena poput kasne 1944. kada su Nijemci još jurišali na istok, uvjereni na imaju inicijativu i da će SSSR skoro propasti. Rekli im eminentni mitteleuropski mediji. :D A glede ličnih svjedočanstava, prije desetak dana sam objavio tvit u kojem ismijavam Index jer su tvrdili da su &quot;milijuni na ulicama i Teheran gori&quot;, iako na ulicama nije bilo ama baš nikakvog prosvjeda, niti paleža. Pokupio preko 80.000 pregleda. :) Usto, slikao sam istog dana Teheran 360° s krova na Sadatabadu (sjever grada uz planinu) i nigdje ni traga stupova dima. Budem uploadao uskoro. – [[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]] ([[Razgovor s korisnikom:Orijentolog|razgovor]]) 23. januara 2026. u 03:06 (CET)
:::Pa ne piše u tekstu ni da su bili milijuni, ni da je išta gorjelo! :D Piše da su bili proturežimski prosvjedi - mislim da se možemo složiti da jesu, da je počelo na tržnici, da je isključen internet i da je bilo mrtvih. Mislim da ništa od toga što piše ne ide protiv ovoga što si ti napisao. – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 23. januara 2026. u 03:11 (CET)
::::Formulacija jest bila problematična jer ispada da su prosvjedi bili politički, iako su zapravo bili ekonomski. Bazarlije su prosvjedovale s iranskim zastavama, za što postoje dokazi. Drugo je korištenje termina &quot;režim&quot; što je demagogija zapadnih ''režima''. Posljednji režim ovdje je srušen 1979. godine, gle čuda baš njihov, a ono što se izglasa na referendumu s ogromnom većinom ne naziva se režimom. Da ne govorim o tome da zapadni mediji ne koriste taj termin za marionetske diktature u regiji. Čista politizacija. Treće, ispada da je bio sukob s bazarlijama, iako su njihovi prosvjedi bili mirni. Kasnije je došlo do oružanog obračuna s naoružanim grupama i to uglavnom na jugoistoku i zapadu gdje se već godinama vode sukobi. Samo zapadni mediji ne diferenciraju prosvjednike i te militantne grupe. – [[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]] ([[Razgovor s korisnikom:Orijentolog|razgovor]]) 23. januara 2026. u 03:20 (CET)
:::::Frende, gle... imali smo dobar odnos do sada, meni su naša podjebavanja i naša muška ljubav jako seksi (:D), pa hajde da tako i ostane! :D Ovo mi je radio i Rječina (samo sa Staljinom i Putinom i neznamvišenija kojim stvarima) pa smo zaratili! :D S tobom ne bih ratovao! &lt;3 – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 23. januara 2026. u 03:23 (CET)
::::::Sva sreća da ovdje imamo slobodu izražavanja pa ću reći jasno i glasno: ''Živeo Staljin i svetska revolucija!'' Da to ti kažeš tamo, hapsilo bi te. Nemaš to pravo. – [[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]] ([[Razgovor s korisnikom:Orijentolog|razgovor]]) 23. januara 2026. u 03:28 (CET)
:::::::Ljubim i ja tebe :* &lt;3 (i ne, nije nimalo ironično! :D) – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 23. januara 2026. u 03:30 (CET)
::::::::@[[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]], [[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]]: Postoje višestruki problemi i u izvornoj verziji i u izmenjenoj verziji rečenice. Stranica je ipak zaključana na stabilnu verziju, prema pravilima, do uspostavljanja [[WP:KON]]. Predlažem da se rasprava nastavi na odgovarajućoj stranici za razgovor: [[Razgovor o šablonu:Aktualni događaji]]. Tu se može porazgovarati o alternativnim rešenjima koja su usklađenija sa Wikipedijinim stilskim standardom. – [[Korisnik:Aca|Aca]] ([[Razgovor s korisnikom:Aca|razgovor]]) 23. januara 2026. u 03:38 (CET)
:::::::::{{ping|Aca}} a koji su to problemi s novijom verzijom? Sama novija verzija ne navodi niz bitnih detalja. WP:KON smo pokušali naći ovdje, za što tebe izgleda nije briga. Držati žestoki POV na glavnoj stranici je sunovrat ove Wiki. - [[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]] ([[Razgovor s korisnikom:Orijentolog|razgovor]]) 23. januara 2026. u 12:47 (CET)
::::::::::@[[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]]: Mislim da je izuzetno &quot;{{tq|žestoki POV}}&quot; označavati mirne demonstrante &quot;{{tq|naoružanim izgrednicima}}&quot; u zemlji čija je vlast nedavno počinila najveći masakr u savremenoj istoriji Irana (s hiljadama žrtava) i koja ima najveći broj egzekucija u posljednih 40 godina. Nadalje, razlozi protesta su višestruki i nisu ograničeni na &quot;{{tq|povećanje cijena}}&quot; (povod), kako stoji u unesenoj izmeni. Osim toga, s obzirom na tvoj ''off-wiki'' angažman s kojim sam, igrom slučaja, upoznat, rekao bih da je ovde reč o flagrantnom sukobu interesa ([[:en:WP:COI|WP:COI]]), pa bih te lepo zamolio da ovakve senzitivne izmene najpre opsežno prodiskutuješ s ostalim urednicima. Ovo jezičko izdanje Wikipedije, slobodne internetske enciklopedije, uspešno se bori s propagandom sa svih strana te je bilo, jeste i ostaće svetionik istine, kvaliteta i strogog enciklopedijskog standarda. – [[Korisnik:Aca|Aca]] ([[Razgovor s korisnikom:Aca|razgovor]]) 23. januara 2026. u 18:25 (CET)
:::::::::::{{ping|Aca}} gore sam lijepo napisao da treba diferencirati mirne prosvjednike i naoružane militante, što zapadni mediji ne rade, niti ti. Postoje snimke gdje bazarlije prosvjeduju s iranskim zastavama i gdje prosvjednici marširaju gradom Abdananom skupa s policijom, a postoje i one gdje naoružani zamaskirani izgrednici pucaju na ulicama na snage sigurnosti i civile. To zapadni mediji nisu objavili, sugerirajući da se pucalo po mirnim prosvjednicima {{lični napad uklonjen}}. Znam dobro broj žrtava: 2427 policajaca i civila te 690 naoružanih militanata. Ponovo, ispadima gore nekritički pušiš zapadnu propagandu o &quot;vladinim masakrima nevinih&quot;. Iranski mediji daju jasniju sliku, navodeći da su militanti pucali i na civile s namjerom izazivanja što većeg broja žrtava (o čemu postoje svjedočanstva, snimke i forenzički dokazi), kao i da su neki stradali u unakrsnoj paljbi militanata i policije, što ne negira da su padali i od metaka potonjih. Verzija ne spominje odakle naoružanim militantima zabranjeno i strano proizvedeno vatreno oružje, ne spominju se ni Trumpove prijetnje, niti uloga stranih obavještajnih službi, niti dezinformacijski rat poput gore navedenog propagandnog preuveličavanja brojki (npr. 3000 u Teheranu postali &quot;milijuni&quot;, broj žrtava udeseterostručen, itd.) i još dosta toga. Egzekucije su irelevantna tema, zna se dobro za kojih osam kaznenih djela slijede takve kazne. Nadalje, {{lični napad uklonjen}}, prije više od 15 godina jedan sam od rijetkih ovdje koji se otvoreno potpisao, stoga se zna moje ime i prezime. Zna se i da se profesionalno bavim iranologijom, zbog čega sam završio na poziciji glavnog analitičara na najvećem iranskom mediju na engleskom jeziku. Iranaca ima 100 milijuna, njih s višim obazovanjem milijune, međutim, nemaju nikog s tolikom količinom informacija o raznoraznim disciplinama, bilo historijskih, geografskih, političkih, naučnih, tehnoloških, vojnih, kulturnih, itd. Nakon 13 godina aktivnosti na ovom projektu, besprijekorne prošlosti i mnogih članaka rekordera koji posramljuju druge Wiki, dođeš ti i optužuješ me za nekakv sukob interesa. To neću tolerirati, niti ću trošiti vrijeme {{dio komentara uklonjen|lični napad i retorika mržnje}}. Reći ću samo - '''zbogom, i nikad više'''. – [[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]] ([[Razgovor s korisnikom:Orijentolog|razgovor]]) 23. januara 2026. u 19:39 (CET)

== Article about Milan Gorkić in Serbo-Croatian ==

It is not correct what you are doing. I put all the references and then worked 4-5 more hours to make it all good, but it is all gone because of the &quot;clash&quot; of the changes that you made. What you are doing is against science and truth. The article about Milan Gorkić is full of mistakes, wrong references, everything wrong... And I am not even changing all the mistakes because I thought the admins will not spare time to read anything. I made such a good article that was lost because of someone's ignorance. I have put at least 10 more sources, with the ISBN's and everything and you just destroyed it all and discouraged me to continue to work. Such a shame. It is a crime against science and truth. Shamefull. – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 05:34 (CET)

:There is many more. Actually, there are more mistakes than correct things in this article.
:Just a few examples:
:# &quot;»Gorkić je bio inteligentan i sposoban čovjek, ali mu je udario u glavu vatrometan uspon najprije u KOI, a ubrzo u našoj Partiji. Brzo je shvatio kako se pravi karijera u Kominterni, stekao moćnog pokrovitelja u ličnosti Manuilskog, a imao je ’debele veze’ i sa NKVD. Blagodareći tome, on se u Moskvi kretao u takozvanim ’višim sovjetskim krugovima’, kamo običan smrtnik nije mogao ni proviriti. [...] Vješt, prodoran, s mnogo šarma, on je tamo bio dobro primljen. Čak se i oženio ženom iz tog kruga — Beti Gian, koja je bila direktor čuvenog moskovskog Parka kulture i odmora, živjela u trosobnom stanu, imala automobil za ličnu upotrebu, što je za tadašnje sovjetske uslove bila prava raskoš. Sve je to Gorkiću, mladiću koji je odrastao u sirotinji i rano upoznao emigrantsko potucanje, imponovalo. Postao je samouvjeren preko svake mjere i preobrazio se postepeno iz revolucionara u visokog komunističkog birokratu koji je najzad ’shvatio’ što je to ’štab svjetske revolucije’ i kako se u njemu treba ponašati.« Mustafa Golubić&quot; - WRONG, this is a quote from the book of Rodoljub Čolaković and it is written as word of Čolaković, not Golubić.
:# &quot;Gorkić je mesto rukovodioca KPJ imenovan uz podršku sovjetskog revolucionara [[Nikolaj Buharin|Nikolaja Buharina]].{{sfn|Lazitch|Drachkovitch|1986|p=148}}&quot; - WRONG. The article that is reffered to is wrong and there are other resources that show that is absolutely wrong. – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 05:47 (CET)
::@[[Korisnik:Savez rada|Savez rada]]: I would kindly ask you to list all the errors the article has on the talk page first. The issue here is that your edits are clashing with other referenced edits, in which case no one can just &quot;blindly&quot; believe the new version. Please state the corrections you want to make with the references on the talk page and someone will review them and then integrate them into the article. – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 26. februara 2026. u 09:59 (CET)
:::You are giving me extra work, and there is already a lot of work.
:::# His mentor was not Bukharin. Reference Ivan Očak &quot;Gorkić&quot; and a quote by the letter in 1929 in which it is said he fought with Bukharinism from the earliest stages. 
:::# There is also an explanation why Bukharin is mentioned as Gorkić's &quot;mentor&quot; because it is written even in his indictment, and the source of this rumor was his main &quot;enemy&quot; Ante Ciliga. To write that Bukharin was his collaborator means supporting the NKVD accusations, means supporting &quot;the tapestery of lies&quot; (ref: William Chase, &quot;Enemies from within&quot;)
:::# Another reason why the lies about Gorkić's various Moscow mentors (Buhkarin, Manuinlsky is mentioned, sometimes even Zinoviev) are supported until today is because Gorkić is portraited as a buerucrat in the official Yugoslav historiography and Tito's official biography (Očak, &quot;Gorkić...&quot;, Gužvica, &quot;Before Tito...&quot;, Bondarev, &quot;Moscow years...&quot;). His real mentor was not from Moscow, but from Yugoslavia, and is called Đuro Đaković (Očak, &quot;Gorkić...&quot;, Nadežda Jovanović &quot;Milan Gorkić (prilog biografiji)&quot;)
:::# Gorkić's closest collaborator in the Comintern was Dimitrov. References: Ubavka Vujošević &quot;Poslednja biografija Milana Gorkića&quot;; Documents from the VII Congress of Comintern and many more
:::# Gorkić was not killed during the Purges but during the &quot;Yezhovshchina&quot;, and those two processes are not to be mixed in the contemporary historiography (Getty, &quot;Orginis of the Great Purges&quot;, Getty and Naumov &quot;Stalinist Terror, New Perspectives&quot;, Thurston &quot;Life and Terror in Stalin's Russia&quot;, Getty, Naumov &quot;The Road To Terror Stalin and the self destruction of the bolsheviks 1932-1939&quot;)
:::# He didn't support the repressions towards other people, as is suggested in the whole text. There are many letter and quotes which show a different picture, a totally different - he always defended the &quot;factionalists&quot; he beaten politically from the further inconveniences.
:::# The main rumor that he is a bureaucrat and &quot;the man from the Comintern&quot; comes already from 1928 by the &quot;factionalists&quot;, as Gorkić himself says (he is using the words &quot;rumors&quot;, words similar to word bureaucrat and the phrase &quot;the man of the Comintern&quot;) (reference: Ubavka Vujošević, &quot;Poslednja biografija Milana Gorkića&quot;). These are the main points that changes the picture about Gorkić. Great historical and historiographical injustice is made towards this man: he was neglected, forgotten and presented in a diametrically opposite picture from the one that fits him and all of the &quot;sins of the generation&quot; are prescribed towards him although he is the last one that should carry them (also not my thesis but from the authors Očak &quot;Gorki...&quot;, Božidar Jakšić &quot;Izabrani spisi Milana Gorkića, Revolucija pod okriljem Kominterne&quot;, then Ubavka Vujošević and Nadežda Jovanović). There are many more points and many more quotes that I had put in the text, but you erased it (you at least own an apology for destroying this work).  Please suggest what should be the further dynamics of the work on this text... I can not write here all the changes that should be made... You should at least check every change in the future if you try to destroy someone's solid work (all the changes I made in the text you destroyed are underlined with the references, every single one).  Greetings to you, I hope we can make a good collaboration   
:::– [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 12:27 (CET)
::::refs for point 6: Nadežda Jovanović, Milan Gorkić (Prilog biografiji), Očak, &quot;Gorkić...&quot;  – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 12:35 (CET)
:::::@[[Korisnik:Savez rada|Savez rada]]: Is this all? Or are you planning on adding additional information? – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 26. februara 2026. u 12:52 (CET)
::::::Many more additional information is to be add... Is my last change (the one you destroyed) even saved?
::::::But let's arrange the dynamics. Let us first make most important edits... If you have so much power to decide the destiny of a man, whose destiny was already decided my small group of men that though they were Gods - then I think you should show some responsibility, right? Please don't act as a bureaucrat in the future about this matter, but show you are interested in the subject and you really follow the references I have made and will make... – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 13:36 (CET)
::::::::@[[Korisnik:Savez rada|Savez rada]]: My man... you come here, writing in English, and are editing a well-written, referenced article claiming that it is full of wrong information, although some of them are even referenced, and are editing it. How am I supposed to know? It's &quot;your&quot; word agains the former editor's word... what do you expect me to do? I am here to assess the validity of an article based on the standards of the project, and I am not equally knowledgeable about every topic, which is natural. I am not claiming that your edits are malicious or wrong, it's just that such fundamental changes to an article's structure require a discussion or consensus, or - '''at least''' - an explanation. That is what I have asked for and I shall ask a colleague who is better versed in such topics to check over the edits. If they are valid, there won't be any issues. Also, nothing is is destroyed and I would kindly appreciate it if you lower your tone and address everyone on here with proper respect, there is no need for big words! :)
::::::::@[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]]: Druže, bi li mogao baciti oko na ovo i vidjeti jesu li sve izmjene okej? Ovo je više tvoja tema... @[[Korisnik:Vipz|Vipz]]: A i ti, neradniče, rekao si da si nešto skupljao za ovo pa baci oko, bit ćete pametniji od mene ovdje! :D – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 26. februara 2026. u 15:13 (CET)
:::::::::Prvo, ja ne znam kojim ti jezikom govoriš i pišeš pa sam počeo na engleskom... Drugo, nije moja reč protiv ičije, nego reč referenci i istoriografije protiv nereferisanih delova (jel si ti čitao članak? ima više grešaka nego tačnosti)... Pre duguješ ti meni objašnjenje na osnovu čega brišeš referisane izmene, nego što ja tebi dugujem objašnjenja zašto ispravljam pogrešne reference ili potpuno nereferisane špekulacije (a ta sam objašnjeno svejedno dao, makar delimično)... Kao da tražiš od mene da ti dokažem da je nebo plavo jer je neko već napisao da ga vidi crveno... Dakle, cenim ovu raspravu i mislim da ćemo do nečega doći, ali u suštini bi ti trebao da spustiš ton a ne ja, moje reči su male za ono kakav nenaučni odnos podržavaš pri ovoj temi i to čisto iz površnosti i lenjosti... Zar ne? Pozdravi – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 15:58 (CET)
::::::::::Pa ako sam admin i birokrat na sh.wiki i napisao sam nekih par tisuća članaka na ovom projektu... valjda znam neku varijantu srpskohrvatskog, frende? :D Dosta logičan zaključak, pogotovo ako pogledaš prvu rečenicu iznad ove tvoje koju si ostavio ovdje! :D (I ona je na hrvatskom! :D) Al' dobro, glavno da se mi razumijemo! :D
::::::::::Objašnjenje si dobio, a ostalo... &quot;Pre duguješ ti meni objašnjenje&quot; (ne, ne dugujem ja tebi ništa), &quot;ali u suštini bi ti trebao da spustiš ton a ne ja&quot; (fino te zamolim i instruiram što da napraviš, pozovem kolege da pregledaju... to je ton s visoka?), &quot;kakav nenaučni odnos podržavaš pri ovoj temi i to čisto iz površnosti i lenjosti&quot; (ha? :D)... dakle, ponavljam, molit ću te lijepo da smiriš ton, da se ophodiš prema meni i svima ostalima korektno i da ne dižeš tenzije. Članak će se popraviti ako za to postoji volja sa svih strana, a sa moje (a siguran sam i s one kolega koje sam pingao) sigurno postoji. Ako postoji i s tvoje, nema apsolutno nikakvih problema, ne trebamo se više uopće prepirati ovdje i možemo sačekati da @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] i/ili @[[Korisnik:Vipz|Vipz]] prelete preko tvojih izmjena i ako ni oni nemaju nikakvih prigovora - sve riješeno! :D – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 26. februara 2026. u 16:04 (CET)
:::::::::::Taman sam pomislio da smo stigli do nečega, međutim pokazao si aroganciju i šarlatantvo (kad krene samohvalisanje umesto argumentacije, jasne su stvari) - zbog čega sam izgubio svako poverenje u tebe. 
:::::::::::Čekamo onda @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] i @[[Korisnik:Vipz|Vipz]]... Ali pitanje je: zašto ih čekamo pod tvojim a ne pod mojim izmenama? Nema nikakvog drugog obrazloženja, osim tvoje arbitrarnosti... 
:::::::::::Eto, pozdrav – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 16:52 (CET)
::::::::::::@[[Korisnik:Savez rada|Savez rada]]: Zašto vi ljudi nikada ne možete samo prihvatiti ruku i nastaviti dalje bez komentara? :) Ali dobro, sad kad sam već jasno arogantan i šarlatan, onda te formalno upozoravam da je ovo posljednji put da ću tolerirati tvoje pasivno-agresivne, bezobrazne i uvredljive komentare. Ovo smatraj '''formalnom opomenom''', arogantnom ili ne. Ukoliko se odlučiš oglušiti na to, bit ću prisiljen primijeniti neke druge mjere. 
::::::::::::Što se tiče odgovora na tvoje pitanje - u slučaju spora, članak se vraća na posljednju stabilnu verziju prije spornih izmjena. Takva je praksa. Članak je dostupan ovdje (iako sam ja mislio da ga staviš na SRZ samog članka, ne na moju SRZ, al' dobro, nije problem) i kolege mogu procijeniti o čemu se radi. Ponavljam, ako oni - koji imaju više znanja na ovom polju od mene - procijene da su sve izmjene okej, izmjene će biti unesene u članak i to je to. Ugodan dan! :) – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 26. februara 2026. u 16:57 (CET)
:::::::::::::&quot;Ti, čoveče&quot; (evo ga još jedan Bog, koji se obraća &quot;ljudima&quot;) - nećeš me ućutkati naravno praznim administrativnim pretnjama. Nikakva agresija niti nepristojnost sa moje strane ne postoji. Uhvaćen si u laži, tj. u nekorektnom i antinaučnom odnosu, jasno je da ti ne preostaje ništa drugo nego da pretiš. Sramotno. Pozdrav, prijatan dan – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 17:03 (CET)
::::::::::::::P.S. Ne znam šta je SRZ i voleo bih neke upute ako su moguće za SRZ na članak... Još jedni pozdravi – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 17:08 (CET)


Poštovani kolega Savez rada,

Ja ne bih ulazio u vašu raspravom s kolegom Poe, jer zapravo ne bih znao ni što reći. No, pregledao sam sve vaše izmjene u članku o [[Milan Gorkić|Milanu Gorkiću]], pa iz moga skromnog gledišta mislim: 

::a) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=prev&amp;oldid=42558495 ova izmjena] – lijepo, ali ovdje bi bilo dobro dodat izvor;

::b) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558495 ova izmjena] – nepravila na razini metodologije. Imamo naizgled dva izvora koja su u skobu (Lazitch&amp;Drachkovitch protiv &quot;93_7.pdf&quot;). Kao prvo, biblioteka znaci.org je odličan izbor vrlo dobrih izvora, ali ne čini po sebi valjan izvor. Tekst koji citirate nema naslova, ne znam gdje je objavljen, tko ga je napisao, koje godine. Ne zaboravite da i u Boleian Library u Oxfordu možete naći trash knjigu s namjernim historijskim falsifikatima u njoj. Kako? Pa jednostavno, unio ju neka megalomanska budala, koja je knjigu prethodno isprintala u zamoizdanju i svašta nabubala u njoj. I jednog dana posložila svoj rad pored ostalih knjiga. Više sam puta osobno izbrisao dobre doprinose na sh.wikipediji iz razloga što nemaju izvora ili je izvor loše postavljen. Ako pišeš ozbiljno, tvoja je dužnost da dosljedno citiraš izvor. Drugo: ovdje problem je &quot;Buharinova podrška&quot;. Nisam poznavalac teme, ali ako dva izvora tvrde različito, dobra praksa je citirat skromniju verziju istine, podržat ju s izovorom, pa u &lt;u&gt;Napomenama&lt;/u&gt; dodati verziju beta iste priče i navesti izvore.

::c) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558496 ova izmjena] – ne brisati referencirane rečenice, jer 1) tko ste vi da odlučujete to? Imate li katedru u historiografiji u nekome uvaženom institutu? Jeste li objavili ikakvo znanstveno istraživanje po temi? Molim vas… To, od moje strane, a zapravo ste započeli edit war s korisnikom koji je sastavio tekst koji ste obrisali. S time, ne kažem da nemate pravo što se protivite rečenici ili što biste ju izbrisali, nego upućejem vas na činjenicu da tamo gdje je tekst podržan s izvorima, tu je bolje biti za trun oprezniji; 

::d) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558497 ova izmjena] – vidi gornji komentar a);
 
::e) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558499 ova izmjena] – forma je okej, ali sumnjiva mi je rečenica &quot;Gorkić je jedna od '''retkih''' žrtava represija koja je rehabilitovana&quot;. Rehabilitacijâ je bilo pa mogao bih citirat više imena. Ovdje je riječ o aproksimativnoj procjeni. Iz historiografske literature, subjektivne procjene autora su vrlo zanimljive, ali treba ih uvijek odvagati, pa makar to pisao Arnold Toynbee.

::f) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558513 ova izmjena] – slažem se, preciznija je;

::g) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558514 ova izmjena] – slažem se. Taj je citat zabilježio korisnik @[[Korisnik:Mladifilozof|Mladifilozof]] u [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=prev&amp;oldid=7632246 ovoj izmjeni]. Mladifilozof je inače vrlo marljiv pisac wiki-članaka i dobro upućen u temu. Mislim da se radi o običnoj obmani, no, ako je za njega atribucija citata točna, onda postoji neki razlog. Možete ga izravno kontaktirat i pitati ga; 

::h) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558516 ova izmjena] – da, okej. Nemojte zaboraviti izvore, uvijek je bolje s izvorima tamo gdje se spominju treće osobe (Đaković) ili neke značajne uloge; 

::i) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558517 ova izmjena] – okej, ali ja ne bih tako lako škarama po citatu…;

::j) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558518 ova izmjena] – da, odlično. Ipak: zašto brisati Štajnera? Je li vam on antipatičan?

::k) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558520 ova izmjena] – odlično;

::l) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558521 ova izmjena] – da i ne... Ne slažem se kada prepravljate riječi u citiranome tekstu. Citirani tekst izveden iz tiskane knjige kaže ili a ili b, nije wikipedija pa se prepravljalo dok čitalac čita; 

Toliko od mene. Dodatno, pripazite na agresivne razmjene, po mome iskustvu one skoro nikada ne donose dobre rezultate na wikipediji, nego samo kafansku atmosferu gdje ljudi psuju kevu jedan drugom radi stvari koji se dešavaju mimo/daleko/pored njihovih života. Uljudnim razgovorom se ide puno dalje. Ako vam treba pomoći, samo recite, tu smo. LP – [[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Razgovor s korisnikom:Inokosni organ|razgovor]]) 26. februara 2026. u 17:31 (CET)

:Dragi kolega @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]]
:Hvala vam na odgovorima. 
:# &quot;Lazitch&amp;Drachkovitch&quot; je potpuno nelegitiman izvor za tu informaciju, konkretno u delu o Gorkiću postoje najmanje 3, 4 očigledne greške i taj izvor je diskreditovan (netačne su godine, kao i brojni podaci koje su kasniji istoričari otkrili)... Izvor o Buharinu je očigledno neozbiljan (i dolazi od Ante Cilige) i zapravo se namerno provlači po hodnicima istorije... Svako ozbiljno istraživanje pokazuje da je u pitanju podmetačina. Gorkić se možda znao sa Buharinom 1928 (ili 1926, kako opet kaže Ž. Pavlović) godine ali je već od 1929 protiv njegove politike i 1932. Buharin nije mogao da ga &quot;postavi&quot; ni na šta a kamoli da mu bude mentor (inače Buharin tada više nema moć da ni u SSSR postavi domara biblioteke a kamoli da komanduje po Kominterni)
:# Štajnera treba izbaciti jer laže kao pas i dodvorava se Titu.
:# ...
:Međutim, dok ne objavim rad o tome zaista ostaje moja reč protiv nečije druge. Ja sam se malo zaleteo, i to sam rekao i kolegi @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]]... Voleo bih da povučem sve predloge za sada i onda da ih spakujemo kasnije skupa na mnogo kvalitetniji način... 
:Da li se slažete sa tim? Ne bih voleo da za sada ubacujemo nikakve nove izvore i reference niti bilo kakve teze, ništa, ni one izmene koje ste podržali ni one koje niste. Ja ću uskoro objaviti jedan naučni istoriografski rad na ovu temu i onda će nam sve biti mnogo lakše. Voleo bih da me podržite u tome i da povučemo za sada sve ove predloge jer mogu da unesu zabunu i da naštete i samom radu i samom wiki članku.
:Sa kolegom @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] nije bilo nikakve kafanske rasprave niti ružnih reči, več žustrog intelektulanog obračuna i borbe za nauku, čemu svaki galileovac može samo da aplaudira. Ne mogu da uputim izvinjenje jer kolegi Edgaru nisam ništa niti ružno rekao niti ružno poželeo, ali mogu da izrazim žaljenje zbog bezveznih nesporazuma koje zaista, kao što vidimo, možemo lepše rešavati i za to preuzimam deo odgovornosti na sebe. Ali tražim i malo razumevanja, jer se bavimo temom jedne sudbine nad kojom je izvršena nepravda i za koju očigledno nije dovoljno samo napisati istinu nego se za nju i noktima i zubima boriti.
:Hvala vam @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] i @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] na vašem izdvojenom vremenu i strpljenju i nadam se da ćemo uspostaviti korektnu i prijateljsku saradnju. Živeli – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 27. februara 2026. u 22:49 (CET)
::P.S. Niste baš najbolje pogledali ispravke citata, na primer... Trenutni citati su iškarani makazama a neki su i netačni, ja sam ih sve ispravno popravio (samo jedan sam skratio, ali zato što je nekorektno izvađen iz konteksta... nastavak tog citata bi onda doneo druga značenja, ali bi bio predug, pa sam ga onda u stvari skratio da bih malo rešio taj problem)... To su sada sve nebitni komentari jer mislim i predlažem da za sada sve ove izmene treba povući i spremiti ih bolje, ali morao sam da odgovorim iz neke intelektualne sujete... Još jedan pozdrav (nemojte prenebenuti prethodnu, mnogo važniju poruku... Ovo je samo jedan P.S.) – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 27. februara 2026. u 22:54 (CET)
:::P.S.P.S. Dragi @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] moram da Vam kažem da su vaši komentari dosta mršavi.. Takođe, imate ideju da baratate istoriografskom naukom a u stvari nastupate prilično amaterski (hvala vam na pokušajima istoriografskih lekcija, ali to je zaista smešan pokušaj, bez uvrede)... Dalje, niste pregledali ceo moj predlog i celom ste pitanju posvetili jako malo vremena, što je očigledno... Dalje, na nekim mestima nema referenci (npr na fotografiji Dimitrova) jer to nisam znao tehnički da izvedem (odličan je wiki interfejs, ali ne snalazim se uvek)...
:::Ovo sam morao da napomenem radi naučne istine, ali još jednom insistiram da se sve moje izmene za sada povuku i ne koriste, da bismo onda ovom pitanju pristupili temeljnije u jednom boljem trenutku... Pozdavljam još jednom srdačno – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 27. februara 2026. u 23:03 (CET)

{{Reflist-talk}}


:::Poštovani kolega @[[Korisnik:Savez rada|Savez rada]], mislim da znam o čemu pričam u svojim natuknicama a ipak poštujem i vaše mišljenje. Englezi kažu ''opinions: everybody's got one''.
:::Ne slažem se s vama kada me uslovljavate &quot;amaterom&quot; ali dobro... poznajem taj tip rasprava, naše kolumne su prepune kafansko-književnih priča, od Milana Rakića (i prije) pa do Svetislava Basare.
:::Ne slažem se s vama kada kažete &quot;radi naučne istine&quot; jer to podrazumijeva da ju vi imate na dlanu. U cijelini. A ako ju imate, onda dozvolite da vam iskažem moje najiskrenije iznenađenje: AMA STVARNO ?!?!
:::Ne slažem se kada kažete da Štajner &quot;laže kao pas&quot; jer to podrazumijeva vašu pristranost. Nemojte zaboraviti da i besprijekorna znanstvena remek-djela kroz vrijeme pokazuju svoju točku gledišta, iako su sve činjenice točne i pravilno postavljene.
:::Stoga, ipak cijenim vaš strastven rad. Mislim da tu ima iskrenog truda. LP – [[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Razgovor s korisnikom:Inokosni organ|razgovor]]) 3. marta 2026. u 20:20 (CET)

== Nerealan odnos prema članku o Milanu Gorkiću ==

Da probamo skroz kulturno @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]]... Edgar je ponovo jednim klikom promenio sve moje izmene, u koje sam uložio puno truda. Ja nisam uopšte dirao stari članak (osim dve tri uglavnom sitne činjenice koje sam vrlo uverljivo potkrepio). Ubacio sam puno infomracija i sve ih bogato potkrepio referencama. Uglavnom je u pitanju puno citata, fotografija Gorkića iz mladosti, itd, nešto što bi svaki pravi admin wikipedije samo poželeo. Svaka izmena je apsolutno naučno ispravna i detaljno potkrepljena referencama i apsolutno je nedopustivo da se ijedna obriše a kamoli sve, jednim jedinim klikom (što znači da ih Edgar nije čak ni proverio).

Molim Vas @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] da ovoga puta dobro proverite sve moje izmene jer ovo prevazilazi svaku meru. Da li ćete me optužiti da sam nevaspitan ako ustvrdim da je već sada ovakvo delovanje definitivno upereno protiv svakog principa slobode enciklopedije Wikipedija? – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 1. marta 2026. u 13:20 (CET)

:@[[Korisnik:Savez rada|Savez rada]]: Ponavljam, lijepo je dogovoreno da će sve izmjene ići na [[Razgovor:Milan Gorkić|ovom mjestu]] prije nego će biti uvrštene u članak. Pobogu. Dakle, uzmi tekst, napravi sve izmjene kao da želiš urediti članak, to će se pregledati i '''kad se pregleda, ako je sve u redu''', izmjene će biti uvrštene. Ne razumijem koliko je ovo nejasno. Izmjene nisu izbrisane, one su u povijesti i mogu se isto tako jednim klikom vratiti. Ono što mi se ne sviđa jest kontradikcija: s jedne strane moliš da sve zanemarimo, da ti damo vremena da nešto napraviš, onda odjednom nasumično kreneš i ponovo drndaš po članku bez ikakvog čekanja. Dogovori se. Ako želiš uređivati članak: gore ti je poveznica, tu ga uređuj kao da je tamo i kad završiš, javi, netko će pregledati izmjene i to ćemo uvrstiti u članak bez problema. Ako želiš čekati, to je isto okej, ali onda se toga drži. – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 1. marta 2026. u 13:25 (CET)
::U redu, ja bih uneo još jednu izmenu ali sada si me sprečio jer si mi pobrisao sve reference koje sam uneo... 
::Molim vas @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] i @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] da dobro proverite svaku izmenu... Svaka je apsolutno potkrepljena... Nemate prava nijednu da odbacite... 
::Ako postoji neka rasprava o ovoj ili onoj izmeni (na primer, u jednoj izmeni citirao sam izvor koji direktno diskredituje prethodno citirani izvor, kao izvor koji je neadekvatan za korišćenje detalja o pojedienim biografijma, a onda dodao još pregršt izvora koji na indirektan način diskredituju taj izvor... Ako npr. smatrate da u istoriografiji odbačeni izvor ipak treba da se koristi, onda treba da vidimo kako da ubacimo i moje informacije, a ne samo da odbacimo moje informacije, koje su solidnije i jače... Dakle ili solidnije i jače informacije treba da preovladaju, ili ako imamo na Wikipediji ljude koji ipak drže i do netačnih informacija, onda bi trebalo makar imati u vidu i jednu i drugu informaciju, u tom smislu je realno očekivati od vas da to inkorporirate, ali ako ste uporni da mi dajete još dodatnog posla, onda me uputite na koji način da uvrstim svoju informaciju a da ni slučajno ne diram dokazano pogrešnu)...
::Koliko sam izbrojao, uneo sam 30 izmena, pri kojoj u nijednoj (osim ove jedne koje sam napomenuo), ne može biti nikakvog spora i one sve moraju biti integrisane (kao što mora i ta jedna koju sam posebno napomenuo, osim što ćete vi kao gospodari sudbina da odlučite na koji će se način integrisati)...
::P.S. Edgar, ja nisam nasumično ništa opet krenuo da radim a naročito ne da &quot;drndam&quot; (da li je ovo prikladan rečnik? pritom znamo ko drnda a ko ozbiljno pristupa ovom članku) nego sam shvatio da je nužno doraditi tekst u njegovim ključnim elementima jer i Wikipedija isto tako pravi istorijski narativ koji utiče i na samu istoriografiju. Te glavne izmene ne moraju da se odražavaju na širi istoriografski rad koji o tome pripremam... U svakom slučaju, iako deluje zbunjujuće, nije u pitanju kontradikcija, ali u svakom slučaju se zahvaljujem na razumevanju u tom smislu. – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 1. marta 2026. u 13:42 (CET)
:::Ovako, frende, sam si se predstavio kao režiser, dakle ne historičar. Ovo što ti trenutno činiš predstavlja originalno istraživanje, što je na Wikipediji '''strogo zabranjeno''' ([[w:en:Wikipedia:No original research|vidi ovdje]]), ali toleriramo ti i to. Ja ću ti sada na linkanu stranicu za razgovor članka zalijepiti tvoju zadnju verziju i tu uređuj. Kad završiš s uređivanjem, obavijesti nas pa ćemo pregledati i to je to. Kao što sam ti rekao, nemam ni vremena ni volje raspravljati se s tobom, a posebice ne svaki put isto. Tu radi i to je to. – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 1. marta 2026. u 13:54 (CET)
::::Ti se prijatelju nisi niti predstavio, znači trenutno nisi ni istraživač nego niko. Potpuno je nerealno da me ovako ad hominem predstavljaš i zloupotrebljavaš moje privatne informacije, to bi trebalo da je '''strogo zabranjeno'''. U mom članku '''NEMA nikakvog ORIGINAL RESEARCH-A''' nego '''isključivo referenci na objavljene radove'''. Bukavalno trošiš vreme da se blamiraš umesto da ga trošiš na ono za šta si angažovan na Wikipediji a to je da odgovorno održavaš stranice i proveravaš članke. – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 1. marta 2026. u 14:18 (CET)
:::::Piše ti gore, ja sam Edgar Allan Poe! :D Ostalo smo si sve rekli, dobio si tekst, dobio si upute tako da - smatram ovo završenim razgovorom, barem na ovom mjestu. O članku ćemo na za to prikladnom mjestu :) – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 1. marta 2026. u 14:24 (CET)
::::@[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] slažem se i drago mi je da si se otarasio suvišnih komentara koji sprečavaju fokusiranje na članak... 
::::Video sam da si okačio tamo članak, i odgovorio... Samo da vas obavestim ovde, da tamo ne pravim dodatne poruke i dekoncentraciju @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] i @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]]: nažalost nisam tehnički potkovan da tamo dalje nastavljam da ispravljam članak u kodu (možda i jesam, ali ko će sad i to)... Neka bude ovako, vi već sad možete da krenete da evaluirate članak, a ja sam pripremio još dve, tri izmene koje ćemo kasnije inkorporirati... – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 1. marta 2026. u 14:28 (CET)


:::Poštovani kolega @[[Korisnik:Savez rada|Savez rada]], 
:::Možda sva ova naša priča je postala napeta oko nečega što nebi trebalo. Uostalom, mogli bismo i cijeli članak o Gorkiću izmijeniti i svesti na pet rečenica i ostao bi minimalan ali ipak enciklopedičan članak. Iz toga razloga, napravio sam ogranak na vašoj stranici na kojem možete nastaviti vaš rad i nitko vam neće ometati. Istovremeno sam zaključao na duže vrijeme glavni članak o Gorkiću tako da bismo izbjegli nepotrebne sporove. Moj prijedlog je da nastavite svojim radom na spomenutoj stranici (dakle: [[Korisnik:Savez rada/Milan Gorkić|ovdje]]) te kada ga budete dovršili moći ćemo ga ispitati i objaviti. Moj savjet je da dodate izvore gdje god je to potrebno, te iskoristite stranicu za razgovor istog prostora ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada/Milan Gorkić|ovu]]) da biste objasnili detaljno neke pasuse i svoje odluke. To će podržati i uvažiti vaš rad. 
:::S poštovanjem, – [[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Razgovor s korisnikom:Inokosni organ|razgovor]]) 3. marta 2026. u 20:02 (CET)
::::Hvala na odgovoru @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]], i hvala ne celoj postavci... 
::::Ima još prostora da se članak popravi, čak i u ovom formatu (koji je neka rasprava starog i novog članka, i time ima neki svoj poseban okvir i dinamiku, u nekom vidu ograničen, a u nekom vidu možda otvori neki pravac koji bez toga ne bi, jer uopšte sva je nauka jedna velika rasprava starog i novog)...
::::Pozdrav, javiću kad mislim da je novi članak dobro uokviren i sveden i da se može bez muke evaluirati... – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 4. marta 2026. u 05:55 (CET)
:::::Poštovani i dragi @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] i @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]],
:::::Po dogovoru, ja sam na [[Korisnik:Savez rada/Milan Gorkić|'''ovom linku''']] uneo izmene u članak koji je predmet naše obrade, i mogu da zaključim da su one finalne. 
:::::[[Korisnik:Savez rada/Milan Gorkić|Ovaj link]] je, kako je na jednom mestu zabeležio @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]], trajaće do 01.06.2026, dakle još nešto više od 20 dana, što je mislim sasvim dovoljno za vašu evaluaciju... Molim vas da se prema njoj ponesete krajnje odgovorno i da joj pristupite vrlo skoncentrisano. 
:::::Siguran sam da ćete tada uvideti da sam pri finalnim izmenama ispoštovao doslovno sva vaša upustva... Niti jedna reč ili rečenica iz starog članka, osim možda jedna ili dve za koju je to bilo nužno, nije izmenjena. Oni netačni podaci ili tendenciozna tumačenja su jednostavno dopunjena valjanim citatima i podacima... Od izuzetaka možemo navesti primer da je izmenjeno da je Gorkić ubijen kao &quot;gestapovski špijun&quot;, što je u starom članku izneseno u samom uvodu kao nekakav fakt, a što je bez ikakvog uporišta - budući da za takvu optužbu ne postoje valjani izvori, a istovremeno u literaturi se provlače optužbe i da je bio (pre svega) engleski, zatim jugoslovenski i svačiji drugi špijun, te da na kraju uopšte i nije bio nikakav špijun - te pa bi dopuna takve informacije izgubila smisao, a taj je deo rečenice zamenjen prosto u to da je ubijen kao apstraktni &quot;neprijatelj naroda&quot; (što je i zvanična optužba, potkrepljena primarnim izvorima). Takođe su izmenjeni neki neverovatno netačni biografski podaci o poreklu njegove porodice, profesiji njegovog oca itd. Osim tih, doslovno nijedna druga reč ili rečenica iz starog članka uslovno rečeno nije ni taktnuta, već su netačnosti i tendencioznosti prosto nadopunjeni tako da stvore celovitiju sliku... Takođe je zamenjena i naslovna fotografija, a unete su i neke nove...
:::::P.S. Dragi @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] uneo sam jednu izmenu na tvoju stranicu, u ovom delu rasprave, tj. izbrisao sam jedan davni copy-paste predlog članka koji je prosto rušio preglednost cele rasprave i koji je suvišan ako imamo u vidu novi link... 
:::::P.S.P.S. Savetujem i da bacite oko na vrlo uspešnu saradnju koju sam u vezi [[:hr:Josip_Čižinski|biografije Milana Gorkića]] uspostavio sa adminima hr.wikipedije... Takva uspešna saradnja i sa adminima sh.wikipedije je nužna kako bi se nastavio Wiki rad na naučno istoriografskoj formulaciji Gorkićeve biografije, a u ostalom i započelo sa intervencijama i na ostalim wikipedijama, poput en.wikipedije, sr.wikipedije itd, koje bi bile nesolidne bez sh.wikipedije kao stožera.
:::::Srdačni pozdravi i nadam se da ćemo ovaj put uspostaviti besprekornu saradnju, jer nema nikakvog razloga da bude drugačije. K.R. – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 4. maja 2026. u 06:44 (CEST)

== Stranica Aleksa Đukanović  ==

Zašto si obrisao stranicu Aleksa Đukanović? Srpsko-hrvatska Vikipedija je toliko siromašna, između ostalog, zahvaljujući i tebi, bez relevantnih članaka, sa siromašnim fondom. Vrati stranicu koju si obrisao jer ne postoji nijedan razlog da je obrišeš. Ne može biti promocija nešto što govori o autoru koji piše na bshc jeziku i koji je objavio 20 knjiga. Ti ili ne poznaješ dovoljno kulturu ovog prostora ili si jasno zlonamjeran pa brišeš sve što nije po volji nacionalističkih krugova koji vladaju ovim prostorima. – [[Korisnik:Vogoje2|Vogoje2]] ([[Razgovor s korisnikom:Vogoje2|razgovor]]) 31. marta 2026. u 15:39 (CEST)

:@[[Korisnik:Vogoje2|Vogoje2]]: [[Wikipedija:Administratorska tabla]] - ovdje možeš uložiti prigovor i tražiti vraćanje članka. Zdravoseljački komentari me ne zanimaju, nemam energije više. Kako kaže Jasmin, ''Umoran, umoran sam prijatelju, umoran...'' :) – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 31. marta 2026. u 15:42 (CEST)
::onaj tko je ''umoran i nema energije'' treba da se spremati na ''dalek put''... a ne da se miješa i uništava ono što ne razume... Briši članke o wc školjkama a ne o relevantnim imenima ovog prostora. – [[Korisnik:Vogoje2|Vogoje2]] ([[Razgovor s korisnikom:Vogoje2|razgovor]]) 31. marta 2026. u 16:09 (CEST)

== You may be an eligible candidate for the U4C election ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
Greetings,

The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] seeks candidates for the 2026 election. The U4C is the global committee responsible for overseeing enforcement of the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal Code of Conduct|Universal Code of Conduct]]. Elections are held annually, if elected a committee member serves for two years.

This year the U4C requires candidates to hold administrator rights on at least one wiki, which is why you are being contacted as you appear to hold this right. There are other requirements, such as candidates must be at least 18 years old and may not be employed by the Wikimedia Foundation or other related chapters and affiliates. You can find more information in the [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election/2026#Call_for_Candidates|call for candidates on Meta-wiki]]. Additionally, the committee's working language is English; some ability to communicate in English is required.

The election opens on 18 May, if you are eligible and interested you have until 10 May to submit your candidacy. There will be a week in between for candidates to answer questions from the community. Voting takes place privately in [[m:Special:MyLanguage/SecurePoll|SecurePoll]], successful candidates must receive at least 60% support. More information is available on [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election/2026|the 2026 Elections page]], including timelines and other candidacy information. If you read over the material and consider yourself qualified, please consider submitting your name to run for the committee. If you think someone else in your community might be interested and qualified, please encourage them to run.

In partnership with the U4C -- [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|talk]]) 28. aprila 2026. u 22:11 (CEST) &lt;/div&gt;
&lt;!-- Pošiljalac poruke: Korisnik:Keegan (WMF)@metawiki; spisak primalaca: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Keegan_(WMF)/test&amp;oldid=30472482 --&gt;

== Srpskohrvatski / српскохрватски ==

Hello. I'm looking for Serbo-Croatian translation of descriptions of a few items for Wikidata. Would you help? – [[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]] ([[Razgovor s korisnikom:Eurohunter|razgovor]]) 21. maja 2026. u 20:37 (CEST)

:@[[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]]: I might, depending on the topic and my knowledge of it. Which items are we talking about? – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 21. maja 2026. u 22:58 (CEST)
:: I'm looking for translations of:
::: &quot;studio album by Basshunter&quot;
::: &quot;compilation album by Basshunter&quot;
::: &quot;song by Käärijä and Basshunter&quot;
::: &quot;single by Käärijä and Basshunter&quot;
::: &quot;promotional single by Basshunter&quot;
::: &quot;music video by Basshunter&quot;
::: &quot;lyric video by Basshunter&quot;
::: &quot;Basshunter discography&quot;
::: &quot;Basshunter videography&quot;
:::: [[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]] ([[Razgovor s korisnikom:Eurohunter|razgovor]]) 22. maja 2026. u 13:22 (CEST)
:::&quot;studijski album Basshuntera&quot;
:::&quot;kompilacijski album Basshuntera&quot;
:::&quot;pjesma koju izvode Käärijä i Basshunter&quot;
:::&quot;singl Käärije i Basshuntera&quot;
:::&quot;promotivni singl Basshuntera&quot;
:::&quot;spot Basshuntera&quot;
:::&quot;spot s tekstom Basshuntera&quot;
:::&quot;diskografija Basshuntera&quot;
:::&quot;videografija Basshuntera&quot;
:::@[[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]]: I hope this helps. If this is for a WikiData description, it is completely fine. If you're talking about specific links for this Wikipedia, then we have some local rules to apply, so if you need those titles as well, just tell me. – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 22. maja 2026. u 13:46 (CEST)
:::: Thanks a lot. It would be Latin version for sh-latn. Are you able to do also Cyrylic version for sh-cyrl? The main sh use Latin script after sh-latn opposite to sr (Serbian), which use Cyrylic script after sr-cyrl? [[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]] ([[Razgovor s korisnikom:Eurohunter|razgovor]]) 22. maja 2026. u 17:39 (CEST)
:::::@[[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]]: You're welcome; here is the cyr version (in accordance with Serbian otrography):
:::::&quot;студијски албум Бејсхантера&quot;
:::::&quot;компилацијски албум Бејсхантера&quot;
:::::&quot;песма коју изводе Керије и Бејсхантер&quot;
:::::&quot;сингл Керије и Бејсхантера&quot;
:::::&quot;промотивни сингл Бејсхантера&quot;
:::::&quot;спот Бејсхантера&quot;
:::::&quot;спот с текстом Бејсхантера&quot;
:::::&quot;дискографија Бејсхантера&quot;
:::::&quot;видеографија Бејсхантера&quot; – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 22. maja 2026. u 17:47 (CEST)
:::::: sh, sh-latn and sh-cyrl added. Are you also able to make standard, Latin and Cyrylic Serbian, are they all the same or you are uncertain? As I understood it's kinda like Serbo-Croatian is equivalent of international English while Croatian is equivalent of American English and Serbian is equivalent of British English and both are the same languages just Croatian and Serbian are more different? [[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]] ([[Razgovor s korisnikom:Eurohunter|razgovor]]) 22. maja 2026. u 18:34 (CEST)
:::::::@[[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]]: The Serbian is the same as the cyr version above, as for the standard Serbian latin ortography, here it is:
:::::::&quot;studijski album Bejshantera&quot;
:::::::&quot;kompilacijski album Bejshantera&quot;
:::::::&quot;pesma koju izvode Kerije i Bejshanter&quot;
:::::::&quot;singl Kerije i Bejshantera&quot;
:::::::&quot;promotivni singl Bejshantera&quot;
:::::::&quot;spot Bejshantera&quot;
:::::::&quot;spot s tekstom Bejshantera&quot;
:::::::&quot;diskografija Bejshantera&quot;
:::::::&quot;videografija Bejshantera&quot; – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 22. maja 2026. u 18:36 (CEST)
:::::::: Thanks. All added. [[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]] ([[Razgovor s korisnikom:Eurohunter|razgovor]]) 22. maja 2026. u 20:23 (CEST)

== Brisanje stranice ==

Pokušavao sam da nađem, ali nigdje nisam našao nikakvo objašnjenje zašto mi je stranica koju sam juče kreirao obrisana, pozdrav. – [[Korisnik:Zoyzee|Zoyzee]] ([[Razgovor s korisnikom:Zoyzee|razgovor]]) 26. maja 2026. u 08:23 (CEST)

== Wikipedia Asian Month 2025 Golden Barnstar ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;
[[File:2025 Wikipedia Asian Month Special Barnstar.png|500px]]&lt;/div&gt;

[[User:Betty2407|Betty2407]] ([[User talk:Betty2407|talk]]) 08:38, 6 June 2026 (UTC) on behalf of Wikipedia Asian Month User Group
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Pošiljalac poruke: Korisnik:Betty2407@metawiki; spisak primalaca: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Betty2407/WAMMassMessagelist2&amp;oldid=30642952 --&gt;

== Nova spomenica! ==

{| style=&quot;background-color: var(--background-color-success-subtle, #fdffe7); border: 1px solid var(--border-color-success, #fceb92); color: var(--color-base, #202122);&quot;
|rowspan=&quot;2&quot; style=&quot;vertical-align: middle; padding: 5px;&quot; | [[Datoteka:CEE Spring 2026 Blue Barnstar.svg|100px]]
|style=&quot;font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;&quot; | '''Zvjezdica CEE Proljeća 2026.'''
|-
|style=&quot;vertical-align: middle; padding: 3px;&quot; | Dragi kolega Edgar Allan Poe, ovom spomenicom ti želim zahvaliti na učešću u akciji i takmičenju [[Wikipedija:CEE Proljeće 2026.|CEE Proljeće 2026.]] i čestitati na ostvarenom rezultatu. S više od 500 kilobajta doprinesenog teksta ostvario si uvjerljivo najbolji rezultat i zauzeo prvo mjesto na ljestvici. Tvoj je rad bio važan dio uspjeha ove akcije na srpskohrvatskoj Wikipediji. Čestitam ti od srca i nadam se još mnogim ovakvim takmičenjima i zajedničkim akcijama! – [[Korisnik:Vipz|Vipz]] ([[Razgovor s korisnikom:Vipz|razgovor]]) 16. juna 2026. u 22:48 (CEST)
|}

: &lt;nowiki&gt;:&lt;/nowiki&gt;') – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 17. juna 2026. u 01:32 (CEST)

== York / Jork ==
E zdravo Edgare! Vidim da si zamenio razvrstavanja što bi i trebalo da bude, nego je mene zbunilo što ima dole još jedna odrednica koja se zove [[Jork (Nemačka)]] pa nisam znao da li da je objedinim u [[York (razvrstavanje)]]. Šta misliš? – [[Korisnik:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Razgovor s korisnikom:SimplyFreddie|razgovor]]) 25. juna 2026. u 13:40 (CEST)

:@[[Korisnik:SimplyFreddie|SimplyFreddie]]: Aha, u tome je stvar. Mislim da ne treba. To je &quot;Jork&quot;, ono treba ići ili u &quot;Jork (razvrstavanje)&quot; kao posebno (ali mislim da za to nema potrebe jer ih nema toliko) ili nigdje; jer čudno je, ipak, da u &quot;York&quot; stoji &quot;Jork&quot;... nekoga može zbuniti :D – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 25. juna 2026. u 13:49 (CEST)
{{ping|Edgar Allan Poe}} Ma da, to je to, hvala! – [[Korisnik:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Razgovor s korisnikom:SimplyFreddie|razgovor]]) 25. juna 2026. u 13:51 (CEST)

==NGE==
Hi. Sorry for this, but I dunno how to solve this otherwise. Years ago, IIRC, you edited the Neon Genesis Evangelion Feautred Article. Now, since it's a FA, I don't want to edit something without knowing the language. In the NGE article, I edited one passage, which is &quot;Prema Annu, Rei je šizofren lik[71] te predstavlja nesvjesno u Shinjiju,[61] a Kaworu je njegova jungovska sjena&quot; here on sh.wiki. I translated this again as &quot;According to Anno himself, his original plan envisioned Rei as a schizophrenic character[86][87] and the &quot;unconscious Shinji&quot;. Basically, Anno is technically talking about ''his original plans'', and he says ''unconscious Shinji'', not ''Shinji's unconscious''. Also, my translation of the last passage about Kaworu is technically correct, but it can be misunderstood—and unfortunately some people have misunderstood it, assuming that I mistranslated it, UGH. It would be better to clarify that Kaworu is Anno's Jungian shadow, not Shinji's (his=Anno's shadow). Strictly speaking, that's what I've always meant, but some users objected because the pronoun &quot;his&quot; could be interpreted ambiguously. Can you edit this for me on sh.wiki? Thanks, and nice summer to you, dude! So sorry for this!– [[Korisnik:TeenAngels1234|TeenAngels1234]] ([[Razgovor s korisnikom:TeenAngels1234|razgovor]]) 7. augusta 2026. u 15:49 (CEST)

:@[[Korisnik:TeenAngels1234|TeenAngels1234]]: Hello! I think I've made the distinction clear(er) now. Could you please check and tell me if anything else needs editing? Sorry for the late reply, and do not worry - it's a pleasure. Have a great summer as well! :) – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 8. augusta 2026. u 19:23 (CEST)

== [[La Villa de los Santos]] ==

Hi! Sorry, I don't speak BCMS, just came randomly across this as I was cleaning up after a vandal who reverted edits of you. Maybe you could take another look at [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=La_Villa_de_los_Santos&amp;diff=prev&amp;oldid=42683990]? 109.6 seems correct to me (7991/72.9 = 109.6). Thanks! – [[Korisnik:Icodense|Icodense]] ([[Razgovor s korisnikom:Icodense|razgovor]]) 8. septembra 2026. u 23:41 (CEST)</text>
      <sha1>g87qvasd0u7pv2qzuwqep4v1urggh0f</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684032</id>
      <parentid>42684030</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:54:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* La Villa de los Santos */ odgovor</comment>
      <origin>42684032</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="66849" sha1="b6cn11lr0myanc6xu1lbcakj1ezlml7" xml:space="preserve">&lt;center&gt;
&lt;div style=&quot;font-family: Optima, Trebuchet MS, sans-serif&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;background:white; border:thin solid blue; padding:;.1em; margin: 0em 1em 1em 1em&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;border: thick solid #DDDDCC;thin solid yellow&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;border: thin solid blue; padding-top:.6em&quot;&gt;
{| style=&quot;font-family:Optima, Trebuchet MS, sans-serif;&quot; 
| &lt;center&gt;[[File:Edgar Allan Poe 2.jpg|96px|link=Korisnik:Edgar Allan Poe]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[File:Denis Diderot by Louis-Michel van Loo.jpg|96px|link=Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[File:Piet Mondrian and Pétro van Doesburg.jpg|x120px|link=Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[File:Benedetto da maiano, incoronazione di ferdinando I d'aragona e sei musici, 1490 ca., 01.JPG|x120px|link=Korisnik:Edgar Allan Poe/Nagrade]]&lt;/center&gt;
|-
| style=&quot;margin-top:-.5em&quot; |
 &lt;center&gt;[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Korisnička stranica]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|Razgovor]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi|Doprinosi]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[Korisnik:Edgar Allan Poe/Nagrade|Nagrade]]&lt;/center&gt;
|-
| colspan=7 |
&lt;hr&gt;
|-
| colspan=7 style=&quot;padding:.3em; font-family:Helvetica, Arial, Verdana, sans-serif&quot; |
&lt;center&gt;'''Poruku mi možete ostaviti [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Razgovor_sa_korisnikom:Edgar_Allan_Poe&amp;action=edit&amp;section=new ovdje]'''&lt;/center&gt;
|}
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/center&gt;

{{Arhive|auto=short}}

== Invitation for a session &quot;Tools and features for Users with Extended Rights&quot; ==

Hi, you are receiving this invitation as you are either patroller and/or admin in your community and [[:m:Wikimedia CEE Hub|CEE Hub]] is preparing a session called '''Tools and features for Users with Extended Rights''', which we think that it will be interesting for you.

The session is organised by the CEE Hub along with Wikimedia Foundation’s Movement Communications regional specialist Natalia Szafran-Kozakowska. Speakers in the session are Product Managers and Software Engineers from Wikimedia Foundation, so you will hear recent updates, new developments, and they will answer questions. So, please think what you want to ask them and come to the session.

The session will be held on '''Tuesday, December 2nd, 2025 at 17:00 CET'''. Please register yourself '''[[:m:Event:CEE Catch Up: Tools for Users with Extended Rights|here]]'''.

If you have any questions, please contact me. --[[Korisnik:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Razgovor s korisnikom:MediaWiki message delivery|razgovor]]) 19. novembra 2025. u 14:45 (CET) (on behalf of the CEE Hub)
&lt;!-- Pošiljalac poruke: Korisnik:TRistovski-CEEhub@metawiki; spisak primalaca: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/CEE_admins&amp;oldid=29165186 --&gt;

== Pitanje vezano za brisanje strancice ==

Pozdrav,

Imam pitanje u vezi tvoje odluke da obrišeš stranicu koju je moj rođak postavio još 2008. godine. Stranica je bila posvećena njegovom životu, radu i značaju za Grad Gračanicu, kao i njegovom angažmanu u otporu tokom rata u Bosni 1992. godine. Nedavno sam ažurirao stranicu sa novim informacijama koje, vjerujem, nisu samo tačne, već i značajne.

Moj rođak je bio pjesnik i bitna figura u ovom regionu, čiji je rad i doprinos prepoznat u kulturnim krugovima. A to što je učinio tokom rata svakako zaslužuje da bude dokumentovano.

Razumijem da postoje pravila na Wikipediji, ali ako su informacije bile tačne i relevantne, teško mi je da shvatim zašto je stranica obrisana. Stoga, tražim da se stranica vrati sa svim sadržajem, uključujući ažurirane informacije. Ako imaš neki specifičan razlog zašto si odlučio ovako, molim te da to objasniš.

Takođe, zahtjevam kopiju zadnje verzije stranice u PDFu.

Hvala unaprijed,

Pozdrav, – [[Korisnik:Semir Omerdic|Semir Omerdic]] ([[Razgovor s korisnikom:Semir Omerdic|razgovor]]) 28. decembra 2025. u 12:48 (CET)

== Uklonjena stranica ==

Zdravo Edgar Allan Poe,

Kao član rock grupe Kongres iz Sarajeva pokušao sam da prevedem već postojeću stranicu na engleskom jeziku, ali više da ispravim neke greške sa te stranice i da dodam neke važne stvari iz biografije Kongresa. Međutim vidio sam da je stranica uklonjena. Poruka je sljedeća:

Ova stranica ne postoji. Ispod je prikazan dnevnik brisanja, zaštite i premještanja stranice.

* [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Posebno:Evidencije&amp;logid=39660210 29. decembra 2025. u 13:48] [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;bdi&gt;Edgar Allan Poe&lt;/bdi&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|razgovor]] [[Posebno:Doprinosi/Edgar Allan Poe|doprinosi]] briše stranicu [[Korisnik:Kongres Sarajevo/Kongres (rock grupa)]]&lt;nowiki&gt; (stranica za testiranje: sadržaj je bio: »{{Infokutija muzičar|origin=&lt;/nowiki&gt;[[Sarajevo]], [[SR Bosna i Hercegovina]], [[SFR Jugoslavija]]&lt;nowiki&gt;|žanr={{hlist|&lt;/nowiki&gt;[[Novi val]]|[[rock and roll]]&lt;nowiki&gt;}}|ime=Kongres|Slika=Kongres_1982.jpg|opis_slike=Kongres 1982. S lijeva na desno: Leka, Mahir i Aljoša|Period_aktivnosti=1982. - 1985.|mjesto=Sarajevo|Diskografska_kuća=&lt;/nowiki&gt;[[Diskoton]]|bivši_član_grupe=|bivši...«; jedini doprinos dao/dala je [[Posebno:Doprinosi/Kongres Sarajevo|Kongres Sarajevo]] ([[User talk:Kongres Sar...)   ([[Posebno:Zahvale/Log/39660210|zahvali]])

Pošto mi je ovo prva stranica koju sam pravio na Wikipediji zamolio bih te da mi objasniš i pomogneš. Da li je stranica uklonjena jer zapravo i nije prevod nego dosta drugačiji tekst? Da li da stranicu objavim kao novu, a ne kao prevod?

Hvala na pomoći.

Dado - Kongres – [[Korisnik:Kongres Sarajevo|Kongres Sarajevo]] ([[Razgovor s korisnikom:Kongres Sarajevo|razgovor]]) 31. decembra 2025. u 01:05 (CET)

== Ublažavanje? :) ==
Ne budi smiješan. Znam iz prve ruke što je bilo jer sam u Teheranu. – [[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]] ([[Razgovor s korisnikom:Orijentolog|razgovor]]) 23. januara 2026. u 02:46 (CET)

:@[[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]]: A jebiga, frende, znam i ja iz prve ruke koji naš političar ima vanbračno dijete s ljubavnicom, al' džabe mi to xD Enciklopedija smo, znaš da su izvori biti, a ''as far as sources are concerned'', CNN je prilično vjerodostojan. Mislim da s ovom formulacijom nije sada ništa problematično... :D – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 23. januara 2026. u 02:49 (CET)

::Nije u pitanju lično, subjektivno svjedočanstvo. Medije nemaju samo SAD i EU, nego i ostatak svijeta, a koliko vidim posljednjih dana malo tko u našoj regiji ili svijetu prihvaća zapadne interpretacije događaja. Npr. meni ovdje otvara i CNN i RT, što u Europi nije moguće, pa se tako može oslanjati isključivo na prvi. Podsjeća me na dražesna vremena poput kasne 1944. kada su Nijemci još jurišali na istok, uvjereni na imaju inicijativu i da će SSSR skoro propasti. Rekli im eminentni mitteleuropski mediji. :D A glede ličnih svjedočanstava, prije desetak dana sam objavio tvit u kojem ismijavam Index jer su tvrdili da su &quot;milijuni na ulicama i Teheran gori&quot;, iako na ulicama nije bilo ama baš nikakvog prosvjeda, niti paleža. Pokupio preko 80.000 pregleda. :) Usto, slikao sam istog dana Teheran 360° s krova na Sadatabadu (sjever grada uz planinu) i nigdje ni traga stupova dima. Budem uploadao uskoro. – [[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]] ([[Razgovor s korisnikom:Orijentolog|razgovor]]) 23. januara 2026. u 03:06 (CET)
:::Pa ne piše u tekstu ni da su bili milijuni, ni da je išta gorjelo! :D Piše da su bili proturežimski prosvjedi - mislim da se možemo složiti da jesu, da je počelo na tržnici, da je isključen internet i da je bilo mrtvih. Mislim da ništa od toga što piše ne ide protiv ovoga što si ti napisao. – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 23. januara 2026. u 03:11 (CET)
::::Formulacija jest bila problematična jer ispada da su prosvjedi bili politički, iako su zapravo bili ekonomski. Bazarlije su prosvjedovale s iranskim zastavama, za što postoje dokazi. Drugo je korištenje termina &quot;režim&quot; što je demagogija zapadnih ''režima''. Posljednji režim ovdje je srušen 1979. godine, gle čuda baš njihov, a ono što se izglasa na referendumu s ogromnom većinom ne naziva se režimom. Da ne govorim o tome da zapadni mediji ne koriste taj termin za marionetske diktature u regiji. Čista politizacija. Treće, ispada da je bio sukob s bazarlijama, iako su njihovi prosvjedi bili mirni. Kasnije je došlo do oružanog obračuna s naoružanim grupama i to uglavnom na jugoistoku i zapadu gdje se već godinama vode sukobi. Samo zapadni mediji ne diferenciraju prosvjednike i te militantne grupe. – [[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]] ([[Razgovor s korisnikom:Orijentolog|razgovor]]) 23. januara 2026. u 03:20 (CET)
:::::Frende, gle... imali smo dobar odnos do sada, meni su naša podjebavanja i naša muška ljubav jako seksi (:D), pa hajde da tako i ostane! :D Ovo mi je radio i Rječina (samo sa Staljinom i Putinom i neznamvišenija kojim stvarima) pa smo zaratili! :D S tobom ne bih ratovao! &lt;3 – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 23. januara 2026. u 03:23 (CET)
::::::Sva sreća da ovdje imamo slobodu izražavanja pa ću reći jasno i glasno: ''Živeo Staljin i svetska revolucija!'' Da to ti kažeš tamo, hapsilo bi te. Nemaš to pravo. – [[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]] ([[Razgovor s korisnikom:Orijentolog|razgovor]]) 23. januara 2026. u 03:28 (CET)
:::::::Ljubim i ja tebe :* &lt;3 (i ne, nije nimalo ironično! :D) – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 23. januara 2026. u 03:30 (CET)
::::::::@[[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]], [[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]]: Postoje višestruki problemi i u izvornoj verziji i u izmenjenoj verziji rečenice. Stranica je ipak zaključana na stabilnu verziju, prema pravilima, do uspostavljanja [[WP:KON]]. Predlažem da se rasprava nastavi na odgovarajućoj stranici za razgovor: [[Razgovor o šablonu:Aktualni događaji]]. Tu se može porazgovarati o alternativnim rešenjima koja su usklađenija sa Wikipedijinim stilskim standardom. – [[Korisnik:Aca|Aca]] ([[Razgovor s korisnikom:Aca|razgovor]]) 23. januara 2026. u 03:38 (CET)
:::::::::{{ping|Aca}} a koji su to problemi s novijom verzijom? Sama novija verzija ne navodi niz bitnih detalja. WP:KON smo pokušali naći ovdje, za što tebe izgleda nije briga. Držati žestoki POV na glavnoj stranici je sunovrat ove Wiki. - [[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]] ([[Razgovor s korisnikom:Orijentolog|razgovor]]) 23. januara 2026. u 12:47 (CET)
::::::::::@[[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]]: Mislim da je izuzetno &quot;{{tq|žestoki POV}}&quot; označavati mirne demonstrante &quot;{{tq|naoružanim izgrednicima}}&quot; u zemlji čija je vlast nedavno počinila najveći masakr u savremenoj istoriji Irana (s hiljadama žrtava) i koja ima najveći broj egzekucija u posljednih 40 godina. Nadalje, razlozi protesta su višestruki i nisu ograničeni na &quot;{{tq|povećanje cijena}}&quot; (povod), kako stoji u unesenoj izmeni. Osim toga, s obzirom na tvoj ''off-wiki'' angažman s kojim sam, igrom slučaja, upoznat, rekao bih da je ovde reč o flagrantnom sukobu interesa ([[:en:WP:COI|WP:COI]]), pa bih te lepo zamolio da ovakve senzitivne izmene najpre opsežno prodiskutuješ s ostalim urednicima. Ovo jezičko izdanje Wikipedije, slobodne internetske enciklopedije, uspešno se bori s propagandom sa svih strana te je bilo, jeste i ostaće svetionik istine, kvaliteta i strogog enciklopedijskog standarda. – [[Korisnik:Aca|Aca]] ([[Razgovor s korisnikom:Aca|razgovor]]) 23. januara 2026. u 18:25 (CET)
:::::::::::{{ping|Aca}} gore sam lijepo napisao da treba diferencirati mirne prosvjednike i naoružane militante, što zapadni mediji ne rade, niti ti. Postoje snimke gdje bazarlije prosvjeduju s iranskim zastavama i gdje prosvjednici marširaju gradom Abdananom skupa s policijom, a postoje i one gdje naoružani zamaskirani izgrednici pucaju na ulicama na snage sigurnosti i civile. To zapadni mediji nisu objavili, sugerirajući da se pucalo po mirnim prosvjednicima {{lični napad uklonjen}}. Znam dobro broj žrtava: 2427 policajaca i civila te 690 naoružanih militanata. Ponovo, ispadima gore nekritički pušiš zapadnu propagandu o &quot;vladinim masakrima nevinih&quot;. Iranski mediji daju jasniju sliku, navodeći da su militanti pucali i na civile s namjerom izazivanja što većeg broja žrtava (o čemu postoje svjedočanstva, snimke i forenzički dokazi), kao i da su neki stradali u unakrsnoj paljbi militanata i policije, što ne negira da su padali i od metaka potonjih. Verzija ne spominje odakle naoružanim militantima zabranjeno i strano proizvedeno vatreno oružje, ne spominju se ni Trumpove prijetnje, niti uloga stranih obavještajnih službi, niti dezinformacijski rat poput gore navedenog propagandnog preuveličavanja brojki (npr. 3000 u Teheranu postali &quot;milijuni&quot;, broj žrtava udeseterostručen, itd.) i još dosta toga. Egzekucije su irelevantna tema, zna se dobro za kojih osam kaznenih djela slijede takve kazne. Nadalje, {{lični napad uklonjen}}, prije više od 15 godina jedan sam od rijetkih ovdje koji se otvoreno potpisao, stoga se zna moje ime i prezime. Zna se i da se profesionalno bavim iranologijom, zbog čega sam završio na poziciji glavnog analitičara na najvećem iranskom mediju na engleskom jeziku. Iranaca ima 100 milijuna, njih s višim obazovanjem milijune, međutim, nemaju nikog s tolikom količinom informacija o raznoraznim disciplinama, bilo historijskih, geografskih, političkih, naučnih, tehnoloških, vojnih, kulturnih, itd. Nakon 13 godina aktivnosti na ovom projektu, besprijekorne prošlosti i mnogih članaka rekordera koji posramljuju druge Wiki, dođeš ti i optužuješ me za nekakv sukob interesa. To neću tolerirati, niti ću trošiti vrijeme {{dio komentara uklonjen|lični napad i retorika mržnje}}. Reći ću samo - '''zbogom, i nikad više'''. – [[Korisnik:Orijentolog|Orijentolog]] ([[Razgovor s korisnikom:Orijentolog|razgovor]]) 23. januara 2026. u 19:39 (CET)

== Article about Milan Gorkić in Serbo-Croatian ==

It is not correct what you are doing. I put all the references and then worked 4-5 more hours to make it all good, but it is all gone because of the &quot;clash&quot; of the changes that you made. What you are doing is against science and truth. The article about Milan Gorkić is full of mistakes, wrong references, everything wrong... And I am not even changing all the mistakes because I thought the admins will not spare time to read anything. I made such a good article that was lost because of someone's ignorance. I have put at least 10 more sources, with the ISBN's and everything and you just destroyed it all and discouraged me to continue to work. Such a shame. It is a crime against science and truth. Shamefull. – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 05:34 (CET)

:There is many more. Actually, there are more mistakes than correct things in this article.
:Just a few examples:
:# &quot;»Gorkić je bio inteligentan i sposoban čovjek, ali mu je udario u glavu vatrometan uspon najprije u KOI, a ubrzo u našoj Partiji. Brzo je shvatio kako se pravi karijera u Kominterni, stekao moćnog pokrovitelja u ličnosti Manuilskog, a imao je ’debele veze’ i sa NKVD. Blagodareći tome, on se u Moskvi kretao u takozvanim ’višim sovjetskim krugovima’, kamo običan smrtnik nije mogao ni proviriti. [...] Vješt, prodoran, s mnogo šarma, on je tamo bio dobro primljen. Čak se i oženio ženom iz tog kruga — Beti Gian, koja je bila direktor čuvenog moskovskog Parka kulture i odmora, živjela u trosobnom stanu, imala automobil za ličnu upotrebu, što je za tadašnje sovjetske uslove bila prava raskoš. Sve je to Gorkiću, mladiću koji je odrastao u sirotinji i rano upoznao emigrantsko potucanje, imponovalo. Postao je samouvjeren preko svake mjere i preobrazio se postepeno iz revolucionara u visokog komunističkog birokratu koji je najzad ’shvatio’ što je to ’štab svjetske revolucije’ i kako se u njemu treba ponašati.« Mustafa Golubić&quot; - WRONG, this is a quote from the book of Rodoljub Čolaković and it is written as word of Čolaković, not Golubić.
:# &quot;Gorkić je mesto rukovodioca KPJ imenovan uz podršku sovjetskog revolucionara [[Nikolaj Buharin|Nikolaja Buharina]].{{sfn|Lazitch|Drachkovitch|1986|p=148}}&quot; - WRONG. The article that is reffered to is wrong and there are other resources that show that is absolutely wrong. – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 05:47 (CET)
::@[[Korisnik:Savez rada|Savez rada]]: I would kindly ask you to list all the errors the article has on the talk page first. The issue here is that your edits are clashing with other referenced edits, in which case no one can just &quot;blindly&quot; believe the new version. Please state the corrections you want to make with the references on the talk page and someone will review them and then integrate them into the article. – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 26. februara 2026. u 09:59 (CET)
:::You are giving me extra work, and there is already a lot of work.
:::# His mentor was not Bukharin. Reference Ivan Očak &quot;Gorkić&quot; and a quote by the letter in 1929 in which it is said he fought with Bukharinism from the earliest stages. 
:::# There is also an explanation why Bukharin is mentioned as Gorkić's &quot;mentor&quot; because it is written even in his indictment, and the source of this rumor was his main &quot;enemy&quot; Ante Ciliga. To write that Bukharin was his collaborator means supporting the NKVD accusations, means supporting &quot;the tapestery of lies&quot; (ref: William Chase, &quot;Enemies from within&quot;)
:::# Another reason why the lies about Gorkić's various Moscow mentors (Buhkarin, Manuinlsky is mentioned, sometimes even Zinoviev) are supported until today is because Gorkić is portraited as a buerucrat in the official Yugoslav historiography and Tito's official biography (Očak, &quot;Gorkić...&quot;, Gužvica, &quot;Before Tito...&quot;, Bondarev, &quot;Moscow years...&quot;). His real mentor was not from Moscow, but from Yugoslavia, and is called Đuro Đaković (Očak, &quot;Gorkić...&quot;, Nadežda Jovanović &quot;Milan Gorkić (prilog biografiji)&quot;)
:::# Gorkić's closest collaborator in the Comintern was Dimitrov. References: Ubavka Vujošević &quot;Poslednja biografija Milana Gorkića&quot;; Documents from the VII Congress of Comintern and many more
:::# Gorkić was not killed during the Purges but during the &quot;Yezhovshchina&quot;, and those two processes are not to be mixed in the contemporary historiography (Getty, &quot;Orginis of the Great Purges&quot;, Getty and Naumov &quot;Stalinist Terror, New Perspectives&quot;, Thurston &quot;Life and Terror in Stalin's Russia&quot;, Getty, Naumov &quot;The Road To Terror Stalin and the self destruction of the bolsheviks 1932-1939&quot;)
:::# He didn't support the repressions towards other people, as is suggested in the whole text. There are many letter and quotes which show a different picture, a totally different - he always defended the &quot;factionalists&quot; he beaten politically from the further inconveniences.
:::# The main rumor that he is a bureaucrat and &quot;the man from the Comintern&quot; comes already from 1928 by the &quot;factionalists&quot;, as Gorkić himself says (he is using the words &quot;rumors&quot;, words similar to word bureaucrat and the phrase &quot;the man of the Comintern&quot;) (reference: Ubavka Vujošević, &quot;Poslednja biografija Milana Gorkića&quot;). These are the main points that changes the picture about Gorkić. Great historical and historiographical injustice is made towards this man: he was neglected, forgotten and presented in a diametrically opposite picture from the one that fits him and all of the &quot;sins of the generation&quot; are prescribed towards him although he is the last one that should carry them (also not my thesis but from the authors Očak &quot;Gorki...&quot;, Božidar Jakšić &quot;Izabrani spisi Milana Gorkića, Revolucija pod okriljem Kominterne&quot;, then Ubavka Vujošević and Nadežda Jovanović). There are many more points and many more quotes that I had put in the text, but you erased it (you at least own an apology for destroying this work).  Please suggest what should be the further dynamics of the work on this text... I can not write here all the changes that should be made... You should at least check every change in the future if you try to destroy someone's solid work (all the changes I made in the text you destroyed are underlined with the references, every single one).  Greetings to you, I hope we can make a good collaboration   
:::– [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 12:27 (CET)
::::refs for point 6: Nadežda Jovanović, Milan Gorkić (Prilog biografiji), Očak, &quot;Gorkić...&quot;  – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 12:35 (CET)
:::::@[[Korisnik:Savez rada|Savez rada]]: Is this all? Or are you planning on adding additional information? – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 26. februara 2026. u 12:52 (CET)
::::::Many more additional information is to be add... Is my last change (the one you destroyed) even saved?
::::::But let's arrange the dynamics. Let us first make most important edits... If you have so much power to decide the destiny of a man, whose destiny was already decided my small group of men that though they were Gods - then I think you should show some responsibility, right? Please don't act as a bureaucrat in the future about this matter, but show you are interested in the subject and you really follow the references I have made and will make... – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 13:36 (CET)
::::::::@[[Korisnik:Savez rada|Savez rada]]: My man... you come here, writing in English, and are editing a well-written, referenced article claiming that it is full of wrong information, although some of them are even referenced, and are editing it. How am I supposed to know? It's &quot;your&quot; word agains the former editor's word... what do you expect me to do? I am here to assess the validity of an article based on the standards of the project, and I am not equally knowledgeable about every topic, which is natural. I am not claiming that your edits are malicious or wrong, it's just that such fundamental changes to an article's structure require a discussion or consensus, or - '''at least''' - an explanation. That is what I have asked for and I shall ask a colleague who is better versed in such topics to check over the edits. If they are valid, there won't be any issues. Also, nothing is is destroyed and I would kindly appreciate it if you lower your tone and address everyone on here with proper respect, there is no need for big words! :)
::::::::@[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]]: Druže, bi li mogao baciti oko na ovo i vidjeti jesu li sve izmjene okej? Ovo je više tvoja tema... @[[Korisnik:Vipz|Vipz]]: A i ti, neradniče, rekao si da si nešto skupljao za ovo pa baci oko, bit ćete pametniji od mene ovdje! :D – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 26. februara 2026. u 15:13 (CET)
:::::::::Prvo, ja ne znam kojim ti jezikom govoriš i pišeš pa sam počeo na engleskom... Drugo, nije moja reč protiv ičije, nego reč referenci i istoriografije protiv nereferisanih delova (jel si ti čitao članak? ima više grešaka nego tačnosti)... Pre duguješ ti meni objašnjenje na osnovu čega brišeš referisane izmene, nego što ja tebi dugujem objašnjenja zašto ispravljam pogrešne reference ili potpuno nereferisane špekulacije (a ta sam objašnjeno svejedno dao, makar delimično)... Kao da tražiš od mene da ti dokažem da je nebo plavo jer je neko već napisao da ga vidi crveno... Dakle, cenim ovu raspravu i mislim da ćemo do nečega doći, ali u suštini bi ti trebao da spustiš ton a ne ja, moje reči su male za ono kakav nenaučni odnos podržavaš pri ovoj temi i to čisto iz površnosti i lenjosti... Zar ne? Pozdravi – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 15:58 (CET)
::::::::::Pa ako sam admin i birokrat na sh.wiki i napisao sam nekih par tisuća članaka na ovom projektu... valjda znam neku varijantu srpskohrvatskog, frende? :D Dosta logičan zaključak, pogotovo ako pogledaš prvu rečenicu iznad ove tvoje koju si ostavio ovdje! :D (I ona je na hrvatskom! :D) Al' dobro, glavno da se mi razumijemo! :D
::::::::::Objašnjenje si dobio, a ostalo... &quot;Pre duguješ ti meni objašnjenje&quot; (ne, ne dugujem ja tebi ništa), &quot;ali u suštini bi ti trebao da spustiš ton a ne ja&quot; (fino te zamolim i instruiram što da napraviš, pozovem kolege da pregledaju... to je ton s visoka?), &quot;kakav nenaučni odnos podržavaš pri ovoj temi i to čisto iz površnosti i lenjosti&quot; (ha? :D)... dakle, ponavljam, molit ću te lijepo da smiriš ton, da se ophodiš prema meni i svima ostalima korektno i da ne dižeš tenzije. Članak će se popraviti ako za to postoji volja sa svih strana, a sa moje (a siguran sam i s one kolega koje sam pingao) sigurno postoji. Ako postoji i s tvoje, nema apsolutno nikakvih problema, ne trebamo se više uopće prepirati ovdje i možemo sačekati da @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] i/ili @[[Korisnik:Vipz|Vipz]] prelete preko tvojih izmjena i ako ni oni nemaju nikakvih prigovora - sve riješeno! :D – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 26. februara 2026. u 16:04 (CET)
:::::::::::Taman sam pomislio da smo stigli do nečega, međutim pokazao si aroganciju i šarlatantvo (kad krene samohvalisanje umesto argumentacije, jasne su stvari) - zbog čega sam izgubio svako poverenje u tebe. 
:::::::::::Čekamo onda @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] i @[[Korisnik:Vipz|Vipz]]... Ali pitanje je: zašto ih čekamo pod tvojim a ne pod mojim izmenama? Nema nikakvog drugog obrazloženja, osim tvoje arbitrarnosti... 
:::::::::::Eto, pozdrav – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 16:52 (CET)
::::::::::::@[[Korisnik:Savez rada|Savez rada]]: Zašto vi ljudi nikada ne možete samo prihvatiti ruku i nastaviti dalje bez komentara? :) Ali dobro, sad kad sam već jasno arogantan i šarlatan, onda te formalno upozoravam da je ovo posljednji put da ću tolerirati tvoje pasivno-agresivne, bezobrazne i uvredljive komentare. Ovo smatraj '''formalnom opomenom''', arogantnom ili ne. Ukoliko se odlučiš oglušiti na to, bit ću prisiljen primijeniti neke druge mjere. 
::::::::::::Što se tiče odgovora na tvoje pitanje - u slučaju spora, članak se vraća na posljednju stabilnu verziju prije spornih izmjena. Takva je praksa. Članak je dostupan ovdje (iako sam ja mislio da ga staviš na SRZ samog članka, ne na moju SRZ, al' dobro, nije problem) i kolege mogu procijeniti o čemu se radi. Ponavljam, ako oni - koji imaju više znanja na ovom polju od mene - procijene da su sve izmjene okej, izmjene će biti unesene u članak i to je to. Ugodan dan! :) – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 26. februara 2026. u 16:57 (CET)
:::::::::::::&quot;Ti, čoveče&quot; (evo ga još jedan Bog, koji se obraća &quot;ljudima&quot;) - nećeš me ućutkati naravno praznim administrativnim pretnjama. Nikakva agresija niti nepristojnost sa moje strane ne postoji. Uhvaćen si u laži, tj. u nekorektnom i antinaučnom odnosu, jasno je da ti ne preostaje ništa drugo nego da pretiš. Sramotno. Pozdrav, prijatan dan – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 17:03 (CET)
::::::::::::::P.S. Ne znam šta je SRZ i voleo bih neke upute ako su moguće za SRZ na članak... Još jedni pozdravi – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 26. februara 2026. u 17:08 (CET)


Poštovani kolega Savez rada,

Ja ne bih ulazio u vašu raspravom s kolegom Poe, jer zapravo ne bih znao ni što reći. No, pregledao sam sve vaše izmjene u članku o [[Milan Gorkić|Milanu Gorkiću]], pa iz moga skromnog gledišta mislim: 

::a) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=prev&amp;oldid=42558495 ova izmjena] – lijepo, ali ovdje bi bilo dobro dodat izvor;

::b) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558495 ova izmjena] – nepravila na razini metodologije. Imamo naizgled dva izvora koja su u skobu (Lazitch&amp;Drachkovitch protiv &quot;93_7.pdf&quot;). Kao prvo, biblioteka znaci.org je odličan izbor vrlo dobrih izvora, ali ne čini po sebi valjan izvor. Tekst koji citirate nema naslova, ne znam gdje je objavljen, tko ga je napisao, koje godine. Ne zaboravite da i u Boleian Library u Oxfordu možete naći trash knjigu s namjernim historijskim falsifikatima u njoj. Kako? Pa jednostavno, unio ju neka megalomanska budala, koja je knjigu prethodno isprintala u zamoizdanju i svašta nabubala u njoj. I jednog dana posložila svoj rad pored ostalih knjiga. Više sam puta osobno izbrisao dobre doprinose na sh.wikipediji iz razloga što nemaju izvora ili je izvor loše postavljen. Ako pišeš ozbiljno, tvoja je dužnost da dosljedno citiraš izvor. Drugo: ovdje problem je &quot;Buharinova podrška&quot;. Nisam poznavalac teme, ali ako dva izvora tvrde različito, dobra praksa je citirat skromniju verziju istine, podržat ju s izovorom, pa u &lt;u&gt;Napomenama&lt;/u&gt; dodati verziju beta iste priče i navesti izvore.

::c) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558496 ova izmjena] – ne brisati referencirane rečenice, jer 1) tko ste vi da odlučujete to? Imate li katedru u historiografiji u nekome uvaženom institutu? Jeste li objavili ikakvo znanstveno istraživanje po temi? Molim vas… To, od moje strane, a zapravo ste započeli edit war s korisnikom koji je sastavio tekst koji ste obrisali. S time, ne kažem da nemate pravo što se protivite rečenici ili što biste ju izbrisali, nego upućejem vas na činjenicu da tamo gdje je tekst podržan s izvorima, tu je bolje biti za trun oprezniji; 

::d) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558497 ova izmjena] – vidi gornji komentar a);
 
::e) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558499 ova izmjena] – forma je okej, ali sumnjiva mi je rečenica &quot;Gorkić je jedna od '''retkih''' žrtava represija koja je rehabilitovana&quot;. Rehabilitacijâ je bilo pa mogao bih citirat više imena. Ovdje je riječ o aproksimativnoj procjeni. Iz historiografske literature, subjektivne procjene autora su vrlo zanimljive, ali treba ih uvijek odvagati, pa makar to pisao Arnold Toynbee.

::f) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558513 ova izmjena] – slažem se, preciznija je;

::g) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558514 ova izmjena] – slažem se. Taj je citat zabilježio korisnik @[[Korisnik:Mladifilozof|Mladifilozof]] u [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=prev&amp;oldid=7632246 ovoj izmjeni]. Mladifilozof je inače vrlo marljiv pisac wiki-članaka i dobro upućen u temu. Mislim da se radi o običnoj obmani, no, ako je za njega atribucija citata točna, onda postoji neki razlog. Možete ga izravno kontaktirat i pitati ga; 

::h) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558516 ova izmjena] – da, okej. Nemojte zaboraviti izvore, uvijek je bolje s izvorima tamo gdje se spominju treće osobe (Đaković) ili neke značajne uloge; 

::i) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558517 ova izmjena] – okej, ali ja ne bih tako lako škarama po citatu…;

::j) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558518 ova izmjena] – da, odlično. Ipak: zašto brisati Štajnera? Je li vam on antipatičan?

::k) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558520 ova izmjena] – odlično;

::l) [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Milan_Gorki%C4%87&amp;diff=next&amp;oldid=42558521 ova izmjena] – da i ne... Ne slažem se kada prepravljate riječi u citiranome tekstu. Citirani tekst izveden iz tiskane knjige kaže ili a ili b, nije wikipedija pa se prepravljalo dok čitalac čita; 

Toliko od mene. Dodatno, pripazite na agresivne razmjene, po mome iskustvu one skoro nikada ne donose dobre rezultate na wikipediji, nego samo kafansku atmosferu gdje ljudi psuju kevu jedan drugom radi stvari koji se dešavaju mimo/daleko/pored njihovih života. Uljudnim razgovorom se ide puno dalje. Ako vam treba pomoći, samo recite, tu smo. LP – [[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Razgovor s korisnikom:Inokosni organ|razgovor]]) 26. februara 2026. u 17:31 (CET)

:Dragi kolega @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]]
:Hvala vam na odgovorima. 
:# &quot;Lazitch&amp;Drachkovitch&quot; je potpuno nelegitiman izvor za tu informaciju, konkretno u delu o Gorkiću postoje najmanje 3, 4 očigledne greške i taj izvor je diskreditovan (netačne su godine, kao i brojni podaci koje su kasniji istoričari otkrili)... Izvor o Buharinu je očigledno neozbiljan (i dolazi od Ante Cilige) i zapravo se namerno provlači po hodnicima istorije... Svako ozbiljno istraživanje pokazuje da je u pitanju podmetačina. Gorkić se možda znao sa Buharinom 1928 (ili 1926, kako opet kaže Ž. Pavlović) godine ali je već od 1929 protiv njegove politike i 1932. Buharin nije mogao da ga &quot;postavi&quot; ni na šta a kamoli da mu bude mentor (inače Buharin tada više nema moć da ni u SSSR postavi domara biblioteke a kamoli da komanduje po Kominterni)
:# Štajnera treba izbaciti jer laže kao pas i dodvorava se Titu.
:# ...
:Međutim, dok ne objavim rad o tome zaista ostaje moja reč protiv nečije druge. Ja sam se malo zaleteo, i to sam rekao i kolegi @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]]... Voleo bih da povučem sve predloge za sada i onda da ih spakujemo kasnije skupa na mnogo kvalitetniji način... 
:Da li se slažete sa tim? Ne bih voleo da za sada ubacujemo nikakve nove izvore i reference niti bilo kakve teze, ništa, ni one izmene koje ste podržali ni one koje niste. Ja ću uskoro objaviti jedan naučni istoriografski rad na ovu temu i onda će nam sve biti mnogo lakše. Voleo bih da me podržite u tome i da povučemo za sada sve ove predloge jer mogu da unesu zabunu i da naštete i samom radu i samom wiki članku.
:Sa kolegom @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] nije bilo nikakve kafanske rasprave niti ružnih reči, več žustrog intelektulanog obračuna i borbe za nauku, čemu svaki galileovac može samo da aplaudira. Ne mogu da uputim izvinjenje jer kolegi Edgaru nisam ništa niti ružno rekao niti ružno poželeo, ali mogu da izrazim žaljenje zbog bezveznih nesporazuma koje zaista, kao što vidimo, možemo lepše rešavati i za to preuzimam deo odgovornosti na sebe. Ali tražim i malo razumevanja, jer se bavimo temom jedne sudbine nad kojom je izvršena nepravda i za koju očigledno nije dovoljno samo napisati istinu nego se za nju i noktima i zubima boriti.
:Hvala vam @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] i @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] na vašem izdvojenom vremenu i strpljenju i nadam se da ćemo uspostaviti korektnu i prijateljsku saradnju. Živeli – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 27. februara 2026. u 22:49 (CET)
::P.S. Niste baš najbolje pogledali ispravke citata, na primer... Trenutni citati su iškarani makazama a neki su i netačni, ja sam ih sve ispravno popravio (samo jedan sam skratio, ali zato što je nekorektno izvađen iz konteksta... nastavak tog citata bi onda doneo druga značenja, ali bi bio predug, pa sam ga onda u stvari skratio da bih malo rešio taj problem)... To su sada sve nebitni komentari jer mislim i predlažem da za sada sve ove izmene treba povući i spremiti ih bolje, ali morao sam da odgovorim iz neke intelektualne sujete... Još jedan pozdrav (nemojte prenebenuti prethodnu, mnogo važniju poruku... Ovo je samo jedan P.S.) – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 27. februara 2026. u 22:54 (CET)
:::P.S.P.S. Dragi @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] moram da Vam kažem da su vaši komentari dosta mršavi.. Takođe, imate ideju da baratate istoriografskom naukom a u stvari nastupate prilično amaterski (hvala vam na pokušajima istoriografskih lekcija, ali to je zaista smešan pokušaj, bez uvrede)... Dalje, niste pregledali ceo moj predlog i celom ste pitanju posvetili jako malo vremena, što je očigledno... Dalje, na nekim mestima nema referenci (npr na fotografiji Dimitrova) jer to nisam znao tehnički da izvedem (odličan je wiki interfejs, ali ne snalazim se uvek)...
:::Ovo sam morao da napomenem radi naučne istine, ali još jednom insistiram da se sve moje izmene za sada povuku i ne koriste, da bismo onda ovom pitanju pristupili temeljnije u jednom boljem trenutku... Pozdavljam još jednom srdačno – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 27. februara 2026. u 23:03 (CET)

{{Reflist-talk}}


:::Poštovani kolega @[[Korisnik:Savez rada|Savez rada]], mislim da znam o čemu pričam u svojim natuknicama a ipak poštujem i vaše mišljenje. Englezi kažu ''opinions: everybody's got one''.
:::Ne slažem se s vama kada me uslovljavate &quot;amaterom&quot; ali dobro... poznajem taj tip rasprava, naše kolumne su prepune kafansko-književnih priča, od Milana Rakića (i prije) pa do Svetislava Basare.
:::Ne slažem se s vama kada kažete &quot;radi naučne istine&quot; jer to podrazumijeva da ju vi imate na dlanu. U cijelini. A ako ju imate, onda dozvolite da vam iskažem moje najiskrenije iznenađenje: AMA STVARNO ?!?!
:::Ne slažem se kada kažete da Štajner &quot;laže kao pas&quot; jer to podrazumijeva vašu pristranost. Nemojte zaboraviti da i besprijekorna znanstvena remek-djela kroz vrijeme pokazuju svoju točku gledišta, iako su sve činjenice točne i pravilno postavljene.
:::Stoga, ipak cijenim vaš strastven rad. Mislim da tu ima iskrenog truda. LP – [[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Razgovor s korisnikom:Inokosni organ|razgovor]]) 3. marta 2026. u 20:20 (CET)

== Nerealan odnos prema članku o Milanu Gorkiću ==

Da probamo skroz kulturno @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]]... Edgar je ponovo jednim klikom promenio sve moje izmene, u koje sam uložio puno truda. Ja nisam uopšte dirao stari članak (osim dve tri uglavnom sitne činjenice koje sam vrlo uverljivo potkrepio). Ubacio sam puno infomracija i sve ih bogato potkrepio referencama. Uglavnom je u pitanju puno citata, fotografija Gorkića iz mladosti, itd, nešto što bi svaki pravi admin wikipedije samo poželeo. Svaka izmena je apsolutno naučno ispravna i detaljno potkrepljena referencama i apsolutno je nedopustivo da se ijedna obriše a kamoli sve, jednim jedinim klikom (što znači da ih Edgar nije čak ni proverio).

Molim Vas @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] da ovoga puta dobro proverite sve moje izmene jer ovo prevazilazi svaku meru. Da li ćete me optužiti da sam nevaspitan ako ustvrdim da je već sada ovakvo delovanje definitivno upereno protiv svakog principa slobode enciklopedije Wikipedija? – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 1. marta 2026. u 13:20 (CET)

:@[[Korisnik:Savez rada|Savez rada]]: Ponavljam, lijepo je dogovoreno da će sve izmjene ići na [[Razgovor:Milan Gorkić|ovom mjestu]] prije nego će biti uvrštene u članak. Pobogu. Dakle, uzmi tekst, napravi sve izmjene kao da želiš urediti članak, to će se pregledati i '''kad se pregleda, ako je sve u redu''', izmjene će biti uvrštene. Ne razumijem koliko je ovo nejasno. Izmjene nisu izbrisane, one su u povijesti i mogu se isto tako jednim klikom vratiti. Ono što mi se ne sviđa jest kontradikcija: s jedne strane moliš da sve zanemarimo, da ti damo vremena da nešto napraviš, onda odjednom nasumično kreneš i ponovo drndaš po članku bez ikakvog čekanja. Dogovori se. Ako želiš uređivati članak: gore ti je poveznica, tu ga uređuj kao da je tamo i kad završiš, javi, netko će pregledati izmjene i to ćemo uvrstiti u članak bez problema. Ako želiš čekati, to je isto okej, ali onda se toga drži. – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 1. marta 2026. u 13:25 (CET)
::U redu, ja bih uneo još jednu izmenu ali sada si me sprečio jer si mi pobrisao sve reference koje sam uneo... 
::Molim vas @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] i @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] da dobro proverite svaku izmenu... Svaka je apsolutno potkrepljena... Nemate prava nijednu da odbacite... 
::Ako postoji neka rasprava o ovoj ili onoj izmeni (na primer, u jednoj izmeni citirao sam izvor koji direktno diskredituje prethodno citirani izvor, kao izvor koji je neadekvatan za korišćenje detalja o pojedienim biografijma, a onda dodao još pregršt izvora koji na indirektan način diskredituju taj izvor... Ako npr. smatrate da u istoriografiji odbačeni izvor ipak treba da se koristi, onda treba da vidimo kako da ubacimo i moje informacije, a ne samo da odbacimo moje informacije, koje su solidnije i jače... Dakle ili solidnije i jače informacije treba da preovladaju, ili ako imamo na Wikipediji ljude koji ipak drže i do netačnih informacija, onda bi trebalo makar imati u vidu i jednu i drugu informaciju, u tom smislu je realno očekivati od vas da to inkorporirate, ali ako ste uporni da mi dajete još dodatnog posla, onda me uputite na koji način da uvrstim svoju informaciju a da ni slučajno ne diram dokazano pogrešnu)...
::Koliko sam izbrojao, uneo sam 30 izmena, pri kojoj u nijednoj (osim ove jedne koje sam napomenuo), ne može biti nikakvog spora i one sve moraju biti integrisane (kao što mora i ta jedna koju sam posebno napomenuo, osim što ćete vi kao gospodari sudbina da odlučite na koji će se način integrisati)...
::P.S. Edgar, ja nisam nasumično ništa opet krenuo da radim a naročito ne da &quot;drndam&quot; (da li je ovo prikladan rečnik? pritom znamo ko drnda a ko ozbiljno pristupa ovom članku) nego sam shvatio da je nužno doraditi tekst u njegovim ključnim elementima jer i Wikipedija isto tako pravi istorijski narativ koji utiče i na samu istoriografiju. Te glavne izmene ne moraju da se odražavaju na širi istoriografski rad koji o tome pripremam... U svakom slučaju, iako deluje zbunjujuće, nije u pitanju kontradikcija, ali u svakom slučaju se zahvaljujem na razumevanju u tom smislu. – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 1. marta 2026. u 13:42 (CET)
:::Ovako, frende, sam si se predstavio kao režiser, dakle ne historičar. Ovo što ti trenutno činiš predstavlja originalno istraživanje, što je na Wikipediji '''strogo zabranjeno''' ([[w:en:Wikipedia:No original research|vidi ovdje]]), ali toleriramo ti i to. Ja ću ti sada na linkanu stranicu za razgovor članka zalijepiti tvoju zadnju verziju i tu uređuj. Kad završiš s uređivanjem, obavijesti nas pa ćemo pregledati i to je to. Kao što sam ti rekao, nemam ni vremena ni volje raspravljati se s tobom, a posebice ne svaki put isto. Tu radi i to je to. – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 1. marta 2026. u 13:54 (CET)
::::Ti se prijatelju nisi niti predstavio, znači trenutno nisi ni istraživač nego niko. Potpuno je nerealno da me ovako ad hominem predstavljaš i zloupotrebljavaš moje privatne informacije, to bi trebalo da je '''strogo zabranjeno'''. U mom članku '''NEMA nikakvog ORIGINAL RESEARCH-A''' nego '''isključivo referenci na objavljene radove'''. Bukavalno trošiš vreme da se blamiraš umesto da ga trošiš na ono za šta si angažovan na Wikipediji a to je da odgovorno održavaš stranice i proveravaš članke. – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 1. marta 2026. u 14:18 (CET)
:::::Piše ti gore, ja sam Edgar Allan Poe! :D Ostalo smo si sve rekli, dobio si tekst, dobio si upute tako da - smatram ovo završenim razgovorom, barem na ovom mjestu. O članku ćemo na za to prikladnom mjestu :) – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 1. marta 2026. u 14:24 (CET)
::::@[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] slažem se i drago mi je da si se otarasio suvišnih komentara koji sprečavaju fokusiranje na članak... 
::::Video sam da si okačio tamo članak, i odgovorio... Samo da vas obavestim ovde, da tamo ne pravim dodatne poruke i dekoncentraciju @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] i @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]]: nažalost nisam tehnički potkovan da tamo dalje nastavljam da ispravljam članak u kodu (možda i jesam, ali ko će sad i to)... Neka bude ovako, vi već sad možete da krenete da evaluirate članak, a ja sam pripremio još dve, tri izmene koje ćemo kasnije inkorporirati... – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 1. marta 2026. u 14:28 (CET)


:::Poštovani kolega @[[Korisnik:Savez rada|Savez rada]], 
:::Možda sva ova naša priča je postala napeta oko nečega što nebi trebalo. Uostalom, mogli bismo i cijeli članak o Gorkiću izmijeniti i svesti na pet rečenica i ostao bi minimalan ali ipak enciklopedičan članak. Iz toga razloga, napravio sam ogranak na vašoj stranici na kojem možete nastaviti vaš rad i nitko vam neće ometati. Istovremeno sam zaključao na duže vrijeme glavni članak o Gorkiću tako da bismo izbjegli nepotrebne sporove. Moj prijedlog je da nastavite svojim radom na spomenutoj stranici (dakle: [[Korisnik:Savez rada/Milan Gorkić|ovdje]]) te kada ga budete dovršili moći ćemo ga ispitati i objaviti. Moj savjet je da dodate izvore gdje god je to potrebno, te iskoristite stranicu za razgovor istog prostora ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada/Milan Gorkić|ovu]]) da biste objasnili detaljno neke pasuse i svoje odluke. To će podržati i uvažiti vaš rad. 
:::S poštovanjem, – [[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Razgovor s korisnikom:Inokosni organ|razgovor]]) 3. marta 2026. u 20:02 (CET)
::::Hvala na odgovoru @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]], i hvala ne celoj postavci... 
::::Ima još prostora da se članak popravi, čak i u ovom formatu (koji je neka rasprava starog i novog članka, i time ima neki svoj poseban okvir i dinamiku, u nekom vidu ograničen, a u nekom vidu možda otvori neki pravac koji bez toga ne bi, jer uopšte sva je nauka jedna velika rasprava starog i novog)...
::::Pozdrav, javiću kad mislim da je novi članak dobro uokviren i sveden i da se može bez muke evaluirati... – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 4. marta 2026. u 05:55 (CET)
:::::Poštovani i dragi @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] i @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]],
:::::Po dogovoru, ja sam na [[Korisnik:Savez rada/Milan Gorkić|'''ovom linku''']] uneo izmene u članak koji je predmet naše obrade, i mogu da zaključim da su one finalne. 
:::::[[Korisnik:Savez rada/Milan Gorkić|Ovaj link]] je, kako je na jednom mestu zabeležio @[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]], trajaće do 01.06.2026, dakle još nešto više od 20 dana, što je mislim sasvim dovoljno za vašu evaluaciju... Molim vas da se prema njoj ponesete krajnje odgovorno i da joj pristupite vrlo skoncentrisano. 
:::::Siguran sam da ćete tada uvideti da sam pri finalnim izmenama ispoštovao doslovno sva vaša upustva... Niti jedna reč ili rečenica iz starog članka, osim možda jedna ili dve za koju je to bilo nužno, nije izmenjena. Oni netačni podaci ili tendenciozna tumačenja su jednostavno dopunjena valjanim citatima i podacima... Od izuzetaka možemo navesti primer da je izmenjeno da je Gorkić ubijen kao &quot;gestapovski špijun&quot;, što je u starom članku izneseno u samom uvodu kao nekakav fakt, a što je bez ikakvog uporišta - budući da za takvu optužbu ne postoje valjani izvori, a istovremeno u literaturi se provlače optužbe i da je bio (pre svega) engleski, zatim jugoslovenski i svačiji drugi špijun, te da na kraju uopšte i nije bio nikakav špijun - te pa bi dopuna takve informacije izgubila smisao, a taj je deo rečenice zamenjen prosto u to da je ubijen kao apstraktni &quot;neprijatelj naroda&quot; (što je i zvanična optužba, potkrepljena primarnim izvorima). Takođe su izmenjeni neki neverovatno netačni biografski podaci o poreklu njegove porodice, profesiji njegovog oca itd. Osim tih, doslovno nijedna druga reč ili rečenica iz starog članka uslovno rečeno nije ni taktnuta, već su netačnosti i tendencioznosti prosto nadopunjeni tako da stvore celovitiju sliku... Takođe je zamenjena i naslovna fotografija, a unete su i neke nove...
:::::P.S. Dragi @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] uneo sam jednu izmenu na tvoju stranicu, u ovom delu rasprave, tj. izbrisao sam jedan davni copy-paste predlog članka koji je prosto rušio preglednost cele rasprave i koji je suvišan ako imamo u vidu novi link... 
:::::P.S.P.S. Savetujem i da bacite oko na vrlo uspešnu saradnju koju sam u vezi [[:hr:Josip_Čižinski|biografije Milana Gorkića]] uspostavio sa adminima hr.wikipedije... Takva uspešna saradnja i sa adminima sh.wikipedije je nužna kako bi se nastavio Wiki rad na naučno istoriografskoj formulaciji Gorkićeve biografije, a u ostalom i započelo sa intervencijama i na ostalim wikipedijama, poput en.wikipedije, sr.wikipedije itd, koje bi bile nesolidne bez sh.wikipedije kao stožera.
:::::Srdačni pozdravi i nadam se da ćemo ovaj put uspostaviti besprekornu saradnju, jer nema nikakvog razloga da bude drugačije. K.R. – [[Korisnik:Savez rada|Savez rada]] ([[Razgovor s korisnikom:Savez rada|razgovor]]) 4. maja 2026. u 06:44 (CEST)

== Stranica Aleksa Đukanović  ==

Zašto si obrisao stranicu Aleksa Đukanović? Srpsko-hrvatska Vikipedija je toliko siromašna, između ostalog, zahvaljujući i tebi, bez relevantnih članaka, sa siromašnim fondom. Vrati stranicu koju si obrisao jer ne postoji nijedan razlog da je obrišeš. Ne može biti promocija nešto što govori o autoru koji piše na bshc jeziku i koji je objavio 20 knjiga. Ti ili ne poznaješ dovoljno kulturu ovog prostora ili si jasno zlonamjeran pa brišeš sve što nije po volji nacionalističkih krugova koji vladaju ovim prostorima. – [[Korisnik:Vogoje2|Vogoje2]] ([[Razgovor s korisnikom:Vogoje2|razgovor]]) 31. marta 2026. u 15:39 (CEST)

:@[[Korisnik:Vogoje2|Vogoje2]]: [[Wikipedija:Administratorska tabla]] - ovdje možeš uložiti prigovor i tražiti vraćanje članka. Zdravoseljački komentari me ne zanimaju, nemam energije više. Kako kaže Jasmin, ''Umoran, umoran sam prijatelju, umoran...'' :) – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 31. marta 2026. u 15:42 (CEST)
::onaj tko je ''umoran i nema energije'' treba da se spremati na ''dalek put''... a ne da se miješa i uništava ono što ne razume... Briši članke o wc školjkama a ne o relevantnim imenima ovog prostora. – [[Korisnik:Vogoje2|Vogoje2]] ([[Razgovor s korisnikom:Vogoje2|razgovor]]) 31. marta 2026. u 16:09 (CEST)

== You may be an eligible candidate for the U4C election ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
Greetings,

The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] seeks candidates for the 2026 election. The U4C is the global committee responsible for overseeing enforcement of the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal Code of Conduct|Universal Code of Conduct]]. Elections are held annually, if elected a committee member serves for two years.

This year the U4C requires candidates to hold administrator rights on at least one wiki, which is why you are being contacted as you appear to hold this right. There are other requirements, such as candidates must be at least 18 years old and may not be employed by the Wikimedia Foundation or other related chapters and affiliates. You can find more information in the [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election/2026#Call_for_Candidates|call for candidates on Meta-wiki]]. Additionally, the committee's working language is English; some ability to communicate in English is required.

The election opens on 18 May, if you are eligible and interested you have until 10 May to submit your candidacy. There will be a week in between for candidates to answer questions from the community. Voting takes place privately in [[m:Special:MyLanguage/SecurePoll|SecurePoll]], successful candidates must receive at least 60% support. More information is available on [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election/2026|the 2026 Elections page]], including timelines and other candidacy information. If you read over the material and consider yourself qualified, please consider submitting your name to run for the committee. If you think someone else in your community might be interested and qualified, please encourage them to run.

In partnership with the U4C -- [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|talk]]) 28. aprila 2026. u 22:11 (CEST) &lt;/div&gt;
&lt;!-- Pošiljalac poruke: Korisnik:Keegan (WMF)@metawiki; spisak primalaca: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Keegan_(WMF)/test&amp;oldid=30472482 --&gt;

== Srpskohrvatski / српскохрватски ==

Hello. I'm looking for Serbo-Croatian translation of descriptions of a few items for Wikidata. Would you help? – [[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]] ([[Razgovor s korisnikom:Eurohunter|razgovor]]) 21. maja 2026. u 20:37 (CEST)

:@[[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]]: I might, depending on the topic and my knowledge of it. Which items are we talking about? – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 21. maja 2026. u 22:58 (CEST)
:: I'm looking for translations of:
::: &quot;studio album by Basshunter&quot;
::: &quot;compilation album by Basshunter&quot;
::: &quot;song by Käärijä and Basshunter&quot;
::: &quot;single by Käärijä and Basshunter&quot;
::: &quot;promotional single by Basshunter&quot;
::: &quot;music video by Basshunter&quot;
::: &quot;lyric video by Basshunter&quot;
::: &quot;Basshunter discography&quot;
::: &quot;Basshunter videography&quot;
:::: [[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]] ([[Razgovor s korisnikom:Eurohunter|razgovor]]) 22. maja 2026. u 13:22 (CEST)
:::&quot;studijski album Basshuntera&quot;
:::&quot;kompilacijski album Basshuntera&quot;
:::&quot;pjesma koju izvode Käärijä i Basshunter&quot;
:::&quot;singl Käärije i Basshuntera&quot;
:::&quot;promotivni singl Basshuntera&quot;
:::&quot;spot Basshuntera&quot;
:::&quot;spot s tekstom Basshuntera&quot;
:::&quot;diskografija Basshuntera&quot;
:::&quot;videografija Basshuntera&quot;
:::@[[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]]: I hope this helps. If this is for a WikiData description, it is completely fine. If you're talking about specific links for this Wikipedia, then we have some local rules to apply, so if you need those titles as well, just tell me. – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 22. maja 2026. u 13:46 (CEST)
:::: Thanks a lot. It would be Latin version for sh-latn. Are you able to do also Cyrylic version for sh-cyrl? The main sh use Latin script after sh-latn opposite to sr (Serbian), which use Cyrylic script after sr-cyrl? [[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]] ([[Razgovor s korisnikom:Eurohunter|razgovor]]) 22. maja 2026. u 17:39 (CEST)
:::::@[[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]]: You're welcome; here is the cyr version (in accordance with Serbian otrography):
:::::&quot;студијски албум Бејсхантера&quot;
:::::&quot;компилацијски албум Бејсхантера&quot;
:::::&quot;песма коју изводе Керије и Бејсхантер&quot;
:::::&quot;сингл Керије и Бејсхантера&quot;
:::::&quot;промотивни сингл Бејсхантера&quot;
:::::&quot;спот Бејсхантера&quot;
:::::&quot;спот с текстом Бејсхантера&quot;
:::::&quot;дискографија Бејсхантера&quot;
:::::&quot;видеографија Бејсхантера&quot; – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 22. maja 2026. u 17:47 (CEST)
:::::: sh, sh-latn and sh-cyrl added. Are you also able to make standard, Latin and Cyrylic Serbian, are they all the same or you are uncertain? As I understood it's kinda like Serbo-Croatian is equivalent of international English while Croatian is equivalent of American English and Serbian is equivalent of British English and both are the same languages just Croatian and Serbian are more different? [[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]] ([[Razgovor s korisnikom:Eurohunter|razgovor]]) 22. maja 2026. u 18:34 (CEST)
:::::::@[[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]]: The Serbian is the same as the cyr version above, as for the standard Serbian latin ortography, here it is:
:::::::&quot;studijski album Bejshantera&quot;
:::::::&quot;kompilacijski album Bejshantera&quot;
:::::::&quot;pesma koju izvode Kerije i Bejshanter&quot;
:::::::&quot;singl Kerije i Bejshantera&quot;
:::::::&quot;promotivni singl Bejshantera&quot;
:::::::&quot;spot Bejshantera&quot;
:::::::&quot;spot s tekstom Bejshantera&quot;
:::::::&quot;diskografija Bejshantera&quot;
:::::::&quot;videografija Bejshantera&quot; – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 22. maja 2026. u 18:36 (CEST)
:::::::: Thanks. All added. [[Korisnik:Eurohunter|Eurohunter]] ([[Razgovor s korisnikom:Eurohunter|razgovor]]) 22. maja 2026. u 20:23 (CEST)

== Brisanje stranice ==

Pokušavao sam da nađem, ali nigdje nisam našao nikakvo objašnjenje zašto mi je stranica koju sam juče kreirao obrisana, pozdrav. – [[Korisnik:Zoyzee|Zoyzee]] ([[Razgovor s korisnikom:Zoyzee|razgovor]]) 26. maja 2026. u 08:23 (CEST)

== Wikipedia Asian Month 2025 Golden Barnstar ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;
[[File:2025 Wikipedia Asian Month Special Barnstar.png|500px]]&lt;/div&gt;

[[User:Betty2407|Betty2407]] ([[User talk:Betty2407|talk]]) 08:38, 6 June 2026 (UTC) on behalf of Wikipedia Asian Month User Group
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Pošiljalac poruke: Korisnik:Betty2407@metawiki; spisak primalaca: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Betty2407/WAMMassMessagelist2&amp;oldid=30642952 --&gt;

== Nova spomenica! ==

{| style=&quot;background-color: var(--background-color-success-subtle, #fdffe7); border: 1px solid var(--border-color-success, #fceb92); color: var(--color-base, #202122);&quot;
|rowspan=&quot;2&quot; style=&quot;vertical-align: middle; padding: 5px;&quot; | [[Datoteka:CEE Spring 2026 Blue Barnstar.svg|100px]]
|style=&quot;font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;&quot; | '''Zvjezdica CEE Proljeća 2026.'''
|-
|style=&quot;vertical-align: middle; padding: 3px;&quot; | Dragi kolega Edgar Allan Poe, ovom spomenicom ti želim zahvaliti na učešću u akciji i takmičenju [[Wikipedija:CEE Proljeće 2026.|CEE Proljeće 2026.]] i čestitati na ostvarenom rezultatu. S više od 500 kilobajta doprinesenog teksta ostvario si uvjerljivo najbolji rezultat i zauzeo prvo mjesto na ljestvici. Tvoj je rad bio važan dio uspjeha ove akcije na srpskohrvatskoj Wikipediji. Čestitam ti od srca i nadam se još mnogim ovakvim takmičenjima i zajedničkim akcijama! – [[Korisnik:Vipz|Vipz]] ([[Razgovor s korisnikom:Vipz|razgovor]]) 16. juna 2026. u 22:48 (CEST)
|}

: &lt;nowiki&gt;:&lt;/nowiki&gt;') – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 17. juna 2026. u 01:32 (CEST)

== York / Jork ==
E zdravo Edgare! Vidim da si zamenio razvrstavanja što bi i trebalo da bude, nego je mene zbunilo što ima dole još jedna odrednica koja se zove [[Jork (Nemačka)]] pa nisam znao da li da je objedinim u [[York (razvrstavanje)]]. Šta misliš? – [[Korisnik:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Razgovor s korisnikom:SimplyFreddie|razgovor]]) 25. juna 2026. u 13:40 (CEST)

:@[[Korisnik:SimplyFreddie|SimplyFreddie]]: Aha, u tome je stvar. Mislim da ne treba. To je &quot;Jork&quot;, ono treba ići ili u &quot;Jork (razvrstavanje)&quot; kao posebno (ali mislim da za to nema potrebe jer ih nema toliko) ili nigdje; jer čudno je, ipak, da u &quot;York&quot; stoji &quot;Jork&quot;... nekoga može zbuniti :D – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 25. juna 2026. u 13:49 (CEST)
{{ping|Edgar Allan Poe}} Ma da, to je to, hvala! – [[Korisnik:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Razgovor s korisnikom:SimplyFreddie|razgovor]]) 25. juna 2026. u 13:51 (CEST)

==NGE==
Hi. Sorry for this, but I dunno how to solve this otherwise. Years ago, IIRC, you edited the Neon Genesis Evangelion Feautred Article. Now, since it's a FA, I don't want to edit something without knowing the language. In the NGE article, I edited one passage, which is &quot;Prema Annu, Rei je šizofren lik[71] te predstavlja nesvjesno u Shinjiju,[61] a Kaworu je njegova jungovska sjena&quot; here on sh.wiki. I translated this again as &quot;According to Anno himself, his original plan envisioned Rei as a schizophrenic character[86][87] and the &quot;unconscious Shinji&quot;. Basically, Anno is technically talking about ''his original plans'', and he says ''unconscious Shinji'', not ''Shinji's unconscious''. Also, my translation of the last passage about Kaworu is technically correct, but it can be misunderstood—and unfortunately some people have misunderstood it, assuming that I mistranslated it, UGH. It would be better to clarify that Kaworu is Anno's Jungian shadow, not Shinji's (his=Anno's shadow). Strictly speaking, that's what I've always meant, but some users objected because the pronoun &quot;his&quot; could be interpreted ambiguously. Can you edit this for me on sh.wiki? Thanks, and nice summer to you, dude! So sorry for this!– [[Korisnik:TeenAngels1234|TeenAngels1234]] ([[Razgovor s korisnikom:TeenAngels1234|razgovor]]) 7. augusta 2026. u 15:49 (CEST)

:@[[Korisnik:TeenAngels1234|TeenAngels1234]]: Hello! I think I've made the distinction clear(er) now. Could you please check and tell me if anything else needs editing? Sorry for the late reply, and do not worry - it's a pleasure. Have a great summer as well! :) – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 8. augusta 2026. u 19:23 (CEST)

== [[La Villa de los Santos]] ==

Hi! Sorry, I don't speak BCMS, just came randomly across this as I was cleaning up after a vandal who reverted edits of you. Maybe you could take another look at [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=La_Villa_de_los_Santos&amp;diff=prev&amp;oldid=42683990]? 109.6 seems correct to me (7991/72.9 = 109.6). Thanks! – [[Korisnik:Icodense|Icodense]] ([[Razgovor s korisnikom:Icodense|razgovor]]) 8. septembra 2026. u 23:41 (CEST)

:@[[Korisnik:Icodense|Icodense]]: Yes, thank you very much; that was a typo! Also, thank you for the reverts! :) – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 8. septembra 2026. u 23:54 (CEST)</text>
      <sha1>b6cn11lr0myanc6xu1lbcakj1ezlml7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Infokutija vojna osoba</title>
    <ns>10</ns>
    <id>109352</id>
    <revision>
      <id>42683961</id>
      <parentid>42580498</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T14:26:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42683961</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3442" sha1="1w4s24hqxd82l1rhdwzag1so5vlxcfq" xml:space="preserve">{| class=&quot;infobox&quot; style=&quot;width: 300px; font-size: 85%;&quot;
|-
{{#if: {{{ime&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
! colspan=&quot;2&quot; style=&quot;font-size: larger; background-color: #0066CC;&quot; {{!}} &lt;span style=&quot;color: white&quot;&gt;{{{ime}}}&lt;/span&gt; }}
|-
{{#if: {{{slika&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} colspan=&quot;2&quot; style=&quot;line-height: 1.2; border-bottom: 0px solid #0066CC;&quot; {{!}} [[Datoteka:{{{slika}}}|center|{{#if:{{{slika_širina|}}}|{{{slika_širina}}}|220px}}|{{{opis}}}]] &lt;div class=&quot;center&quot;&gt;{{{opis}}}&lt;/div&gt; }}
|-
{{#if: {{{datum rođenja&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} colspan=&quot;2&quot; style=&quot;background-color: #c0d9f2; line-height: 1.2;&quot; {{!}} &lt;div class=&quot;center&quot;&gt;'''Biografske informacije'''&lt;/div&gt; }}
|- style=&quot;white-space: nowrap;&quot;
{{#if: {{{puno ime&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Puno ime''' {{!!}} {{{puno ime}}} }}
|- 
{{#if: {{{datum rođenja&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Rođenje''' {{!!}} {{{datum rođenja}}}&lt;br&gt;{{#if: {{{mjesto rođenja&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} | {{{mjesto rođenja}}} }} }}
|-
{{#if: {{{datum smrti&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Smrt''' {{!!}} {{{datum smrti}}}&lt;br&gt;{{#if: {{{mjesto smrti&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} | {{{mjesto smrti}}} }} }}
|-
{{#if: {{{državljanstvo|{{{nacionalnost&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}}}}} |
{{!}} '''Državljanstvo''' {{!!}} {{{nacionalnost|{{{državljanstvo}}}}}} }}
|- 
{{#if: {{{nadimak&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Nadimak''' {{!!}} {{{nadimak}}} }}
|-
{{#if: {{{supruga&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Supruga''' {{!!}} {{{supruga}}} }}
|-
{{#if: {{{suprug&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Suprug''' {{!!}} {{{suprug}}} }}
|- 
{{#if: {{{titule&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Titule''' {{!!}} {{{titule}}} }}
|-
{{#if: {{{knjige&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Knjige''' {{!!}} {{{knjige}}} }}
|-
{{#if: {{{ratovi&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}}{{{odanost&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}}{{{služba&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}}{{{čin&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}}{{{bitke&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}}{{{vojska&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}}{{{rod&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} colspan=&quot;2&quot; style=&quot;background-color: #c0d9f2; line-height: 1.2;&quot; {{!}} &lt;div class=&quot;center&quot;&gt;'''Karijera'''&lt;/div&gt; }}
|-
{{#if: {{{odanost&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Odanost''' {{!!}}  {{{odanost}}} }}
|-
{{#if: {{{služba&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Služba''' {{!!}}  {{{služba}}} }}
|-
{{#if: {{{čin&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Čin''' {{!!}} {{{čin}}} }}
|-
{{#if: {{{ratovi&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Ratovi''' {{!!}} {{{ratovi}}} }}
|-
{{#if: {{{bitke&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} {{nowrap|'''Važnije bitke'''}} {{!!}} {{{bitke}}} }}
|-
{{#if: {{{vojska&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Vojska''' {{!!}} {{{vojska}}} }}
|-
{{#if: {{{rod&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Rod vojske''' {{!!}} {{{rod}}} }}
|-
{{#if: {{{jedinice&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Jedinice''' {{!!}} {{{jedinice}}} }}
|-
{{#if: {{{zapovijedao&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Zapovijedao''' {{!!}} {{{zapovijedao}}} }}
|-
{{#if: {{{nagrade&lt;includeonly&gt;|&lt;/includeonly&gt;}}} |
{{!}} '''Nagrade''' {{!!}} {{{nagrade}}} }}
|}&lt;noinclude&gt;
{{Dokumentacija}}
[[Kategorija:Biografske infokutije]]
[[Kategorija:Vojne infokutije]]
[[Kategorija:Infokutije]]
[[Kategorija:Standardne infokutije|Vojna osoba]]
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>1w4s24hqxd82l1rhdwzag1so5vlxcfq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Korisnik:Duma/Doprinosi</title>
    <ns>2</ns>
    <id>114847</id>
    <revision>
      <id>42684015</id>
      <parentid>42683923</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:09:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>/* Gljive */</comment>
      <origin>42684015</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21571" sha1="eq2tbf6b2y7a0m582y5unaq7nsp1z7y" xml:space="preserve">Članci koje sam napisala na hr wiki prebačeni ovdje, novi članci na ovoj wiki:

== Ptice ==
{{div col}}
* [[Medovođe]] 
* [[Bukavac nebogled]] 
* [[Papige]] 
* [[Plavoleđa mišjakinja]] 
* [[Prave kukavice]] 
* [[Ptica sekretar]] 
* [[Loriji]] 
* [[Riječni vodomari]] 
* [[Australski bukavac]] 
* [[Kakapo]] 
* [[Ćubaste čiope]] 
* [[Uljašica]] 
* [[Jakamari]] 
* [[Jastreb]] 
* [[Vodosjeci]] 
* [[Strigopidae]] 
* [[Čigre]] 
* [[Američki bukavac]] 
* [[Crveno-modra ara]] 
* [[Kakadui]] 
* [[Tukani]] 
* [[Svračci]] 
* [[Phaethontidae]] 
* [[Nimfa (ptica)]] 
* [[Kljunorošci]] 
* [[Guarauna]] 
* [[Velika rujnica]] 
* [[Kratkoprsti kobac]] 
* [[Dugorepa sjenica]] 
* [[Šljuke sjemenjarke]] 
* [[Mala njorka]] 
* [[Smeđi kivi]] 
* [[Neomorphinae]] 
* [[Botaurinae]] 
* [[Južnoamerički bukavac]] 
* [[Češljugar]] 
* [[Crkavica]] 
* [[Kostoberina]] 
* [[Lisasta guska]] 
* [[Veliki pomornik]] 
* [[Patka lastarka]] 
* [[Utva]] 
* [[Planinska ševa]] 
* [[Eja strnjarica]] 
* [[Nandu]] 
* [[Gusjenicojedi]] 
* [[Dugorepe sjenice]] 
* [[Bluna]] 
* [[Velika čaplja]] 
* [[Mala prutka]] 
* [[Patka kreketaljka]] 
* [[Kukuvije]] 
* [[Šumski pupavci]] 
* [[Pilari]] 
* [[Čaplja govedarica]] 
* [[Vijoglav]] 
* [[Žako]] 
* [[Pomornici]] 
* [[Dromah]] 
* [[Todiji]] 
* [[Zlatovrane]] 
* [[Kukavičja modrivrana]] 
* [[Dolinske modrivrane]] 
* [[Pčelarice]]
* [[Vodeni vodomari]] 
* [[Vodomari dupljaši]] 
* [[Šarenoglava patka]] 
* [[Žunice]] 
* [[Bradonjice]] 
* [[Čiope]] 
* [[Cvjetne ptice]] 
* [[Ševe]] 
* [[Brljci]] 
* [[Medosasi]] 
* [[Obični ćuk]]
* [[Neornithes]]
* [[Harpija (ptica)]]
{{div col end}}

== Gljive ==
{{div col}}
* [[Vještičino srce]] 
* [[Rujnica]] 
* [[Vukovo meso]] 
* [[Đurđevača]] 
* [[Smrčci]] 
* [[Vrganj]]
* [[Baršunasta panjevčica]] 
* [[Maglenka]] 
* [[Djevojačka krasnica]] 
* [[Zlatna krasnica]] 
* [[Crvena krasnica]] 
* [[Modrikača]] 
* [[Zelenka]] 
* [[Kraljevka]] 
* [[Jablanovača]] 
* [[Žućkasta pupavka]] 
* ''[[Amanita]]''
* [[Klobuk (gljiva)]] 
* [[Mikologija]] 
* [[Himenij]] 
* [[Stručak]] 
* [[Otisak spora]] 
* [[Micetizam]] 
* [[Jestiva gljiva]]
* [[Nematofagna gljiva]]
* [[Hlamidospora]]
* [[Teliospora]]
* [[Heterotalizam]]
* [[Dikarion]]
* [[Monokarion]]
* [[Plazmogamija]]
* [[Eciospora]]
* [[Ecij]]
* [[Peridij]]
* [[Gleba]]
* [[Kapilicij]]
* [[Kukica]]
* [[Homotalizam]]
* [[Urediniospora]]
* [[Pikniospora]]
* [[Heterokarion]]
* [[Kopčasta veza]]
* [[Gasteroidna gljiva]]
* [[Volva]]
{{div col end}}

== Biljke ==
{{div col}}
* [[Paludarij]]
* [[Vrt u boci]]
* [[Wardova kutija]]
* [[Orhidelirij]]
* [[Pteridomanija]]
* ''[[The Ferns of Great Britain and Ireland]]''
* [[Otiskivanje prirode]]
* ''[[Peristeria elata]]''
* ''[[Sterculia apetala]]''
* [[Graminoid]]
* [[Širokolisna zeljasta biljka]]
* [[Potporni korijen]]
* [[Miješak]]
* [[Podrast]]
* [[Biljni sok]]
* [[Anoksigena fotosinteza]]
* [[Kriptogam]]
* [[Zoospora]]
* [[Gametangij]]
* [[Zigospora]]
* [[Oogonij]]
* [[Arhegonij]]
* [[Anteridij]]
{{div col end}}

== Životinje ==
{{div col}}
* [[Pirka]] 
* [[Tasmanski vrag]] 
* [[Vitoroga antilopa]] 
* [[Afrički mravojed]] 
* [[Rakun]]
* [[Crveni panda]]
* [[Snježni leopard]]
* [[Vicenteova otrovna žaba]]
* ''[[Stephanolepis hispidus]]''
* ''[[Tachyspiza virgata]]''
* ''[[Odocoileus]]''
* [[Morski puž]]
* [[Patuljasti troprsti ljenjivac]]
* [[Terarij]]
* [[Grabežljiva riba]]
* [[Knidosak]]
* [[Unkenrefleks]]
* [[Mikrofauna]]
* [[Jazbina (životinje)]]
* [[Cerate]]
* [[Zooksantela]]
* [[Insekti u medicini]]
* [[Paučnjaci u medicini]]
* [[Ekomorfi Anolisa]]
* [[Intraspecijsko prepoznavanje]]
* [[Digitigradno kretanje]]
* [[Plantigradno kretanje]]
* [[Oligoleksija]]
* [[Polileksija]]
{{div col end}}

== Ekologija ==
{{div col}}
* [[Fauna Australije]]
* [[Fauna Škotske]]
* [[Megafauna]] 
* [[Šuma kelpa]] 
* [[Neritička zona]] 
* [[Pelagijska zona]] 
* [[Planinski travnjaci i šikare]] 
* [[Širokolisne i mješovite šume umjerenih predjela]] 
* [[Mediteranske šume i šikare]] 
* [[Tropske i subtropske vlažne širokolisne šume]] 
* [[Pustinje i vegetacija sušnih oblasti]] 
* [[Tropski i subtropski travnjaci, savane i šikare]] 
* [[Hladni izvori]] 
* [[Hidrotermalni izvori]] 
* [[Koraljni greben]] 
* [[Dužina od njuške do otvora]]
* [[Osteološki korelat]]
* [[Meristika]]
* [[Generalističke i specijalističke vrste]]
* [[Kozmopolitska rasprostranjenost]]
* [[Areal kretanja]]
* [[Hipoteza o oslobađanju mezopredatora]]
* [[Ekološko oslobađanje]]
* [[Sesilnost]]
* [[Bioerozija]]
* [[Vodni stres]]
* [[Raspon nelimitirajuće dostupnosti vode]]
* [[Raspoloživi vodni kapacitet]]
* [[Tačka trajnog venuća]]
* [[Kontinuum tlo–biljka–atmosfera]]
* [[Arborealno kretanje]]
* [[Fosorijalna životinja]]
* [[Aerobna digestija]]
* [[Hipoteza o oslobađanju od neprijatelja]]
* [[Kurzorijalna životinja]]
* [[Hipoteza gradijenta stresa]]
* [[Brahijacija]]
* [[Ključna vrsta]]
* [[Bioakumulacija]]
* [[Biomagnifikacija]]
* [[Paradoks planktona]]
* [[Alfa raznolikost]]
* [[Bogatstvo vrsta]]
* [[Plastisfera]]
* [[Mezopredator]]
{{div col end}}

== Evolucija ==
{{div col}}
* [[Dubokomorski gigantizam]] 
* [[Otočna patuljastost]] 
* [[Disgenika]]
* [[Evolutivna zamka]]
* [[Ekološka zamka]]
* [[Perceptivna zamka]]
* [[Evolutivna radijacija]]
* [[Neadaptivna radijacija]]
* [[Neekološka specijacija]]
* [[Biološka tamna materija]]
* [[Mezozojsko-kenozojsko širenje]]
* [[Hipoteza o Crvenom kralju]]
* [[Kontinuum mutualizma i parazitizma]]
* [[Fenotipski disparitet]]
* [[Evolutivna utrka u naoružanju]]
* [[Avalonska eksplozija]]
* [[Evolutivni kompromis]]
* [[Filogenetska inercija]]
* [[Plesiomorfija i simplesiomorfija]]
{{div col end}}

== Razno ==
{{div col}}
* [[Dinosaur Planet]]
* [[Šetnja s dinosaurima]]
* [[Šetnja s čudovištima]]
* [[Šetnja sa zvijerima]]
* [[Šetnja s pećinskim ljudima]]
* [[Ljuba]]
* [[Život na Marsu]]
* [[Davorin Popović]]
* [[Frutiger Aero]]
* [[Blobjekt]]
* [[Solarpunk]]
* [[Ahilova peta]]
* [[Y2K]]
* [[Biopunk]]
* [[Populuxe]]
* [[Raygun Gothic]]
* [[Visoka tehnologija]]
* [[Ludi naučnik]]
* [[Mikoheterotrofija]]
* [[Anautogenija]]
* [[Vitelogeneza]]
* [[Izolecitalna jajna ćelija]]
* [[Telolecitalna jajna ćelija]]
* [[Centrolecitalna jajna ćelija]]
* [[Pasteurova tačka]]
* [[Pasteurov efekat]]
* [[Bazen L'Atalante]]
* [[Mikroaerofil]]
* [[Aerotolerantni anaerob]]
* [[Canfieldov okean]]
* [[Crveni rub]]
* [[Rana Zemlja]]
* [[Hipoteza o ljubičastoj Zemlji]]
* [[Fotopigment]]
* [[Primarna atmosfera]]
* [[Sjenovita biosfera]]
* [[Aerobni organizam]]
* [[Obligatni aerob]]
* [[Kinetotrof]]
* [[Superokean]]
* [[Suessov efekat]]
* [[Lava planeta]]
* [[Vinogradskijev stupac]]
* [[Koraljni pijesak]]
* [[Zvjezdani vjetar]]
* [[Zvjezdana korona]]
* [[Fotosintetski pigment]]
* [[Mjehur zvjezdanog vjetra]]
* [[Fakultativno anaerobni organizam]]
* [[Epaksijalni i hipaksijalni mišići]]
* [[Sekundarna atmosfera]]
* [[Paradoks slabog mladog Sunca]]
* [[Prebiotička atmosfera]]
* [[Anaerobna respiracija]]
* [[Bakterijske ćelijske morfologije]]
* [[Duboko vrijeme]]
* [[Svijet pare]]
* [[Htonska planeta]]
* [[Hipotetski astronomski objekat]]
* [[Blaneta]]
* [[Planeta bez jezgre]]
* [[Cirkulplanetarni disk]]
* [[Emperipoleza]]
* [[Kriptogram]]
* [[Peripoleza]]
* [[Trbušasti mišić lista]]
* [[Entoza]]
* [[Ispuštanje plinova]]
* [[Lizogenija]]
* [[Lizogen]]
* [[Moron]]
* [[Litički ciklus]]
* [[Arbitrij]]
* [[Profag]]
* [[Mobilom]]
* [[Prirodna kompetentnost]]
* [[Pomoćni virus]]
* [[Heterodont]]
* [[Nehomologna rekombinacija]]
* [[Polarna mutacija]]
{{div col end}}

== Ekstremofili ==
{{div col}}
* [[Kapnofil]]
* [[Acidofil]]
* [[Hipolit (ekstremofil)]]
* [[Lipofilna bakterija]]
* [[Litofil]]
* [[Metalotolerantni organizam]]
* [[Osmofil]]
* [[Psamofil]]
{{div col end}}

== Biološka pravila ==
{{div col}}
* [[Biološka ograničenja]]
* [[Carrierovo ograničenje]]
{{div col end}}

== Termoregulacija kod životinja ==
{{div col}}
{{div col end}}

== Slušni aparati ==
{{div col}}
* [[Slušni aparat za dugotrajno nošenje]]
* [[Indeks kvalitete govora slušnog aparata]]
{{div col end}}

== Načini ishrane ==
{{div col}}
* [[Arahnofagija]]
* [[Kukcojed]] 
* [[Oofagija]]
* [[Avivor]]
* [[Entomofagija]]
* [[Ksilofagija]]
* [[Mizocitoza]]
* [[Mikrobivornost]]
* [[Bakterivor]]
* [[Saprofagija]]
* [[Tanatofag]]
* [[Mukofagija]]
* [[Vermivor]]
* [[Florivor]]
* [[Hipokarnivor]]
* [[Hiperkarnivor]]
* [[Spongivor]]
* [[Folivor]]
* [[Ksenofagija]]
* [[Graminivor]]
* [[Pedofagija]]
* [[Razlagač]]
* [[Geofagija]]
* [[Vršni predator]]
* [[Ofiofagija]]
* [[Nektarivor]]
* [[Interakcije potrošača i resursa]]
* [[Saprotrofna ishrana]]
* [[Holozojska ishrana]]
* [[Heterotrofna ishrana]]
* [[Lepidofagija]]
* [[Piscivor]]
* [[Hematofagija]]
* [[Mirmekofagija]]
* [[Koraljivor]]
* [[Gljiva mesožderka]]
* [[Oligofagija]]
* [[Fotoautotrof]]
* [[Durofagija]]
* [[Litoautotrof]]
* [[Moluskivori]]
* [[Placentofagija]]
* [[Predacija jaja]]
* [[Ljudožderna životinja]]
* [[Odvikavanje od dojenja]]
* [[Frugivori]]
* [[Predacija sjemena]]
* [[Melivorija]]
* [[Planktivor]]
* [[Nekrofagi]]
* [[Autotrof]]
* [[Hemolitoautotrof]]
* [[Palinivor]]
* [[Osteofagija]]
* [[Plastivor]]
* [[Fungivor]]
* [[Radiosinteza (metabolizam)]]
* [[Litotrof]]
* [[Organotrof]]
* [[Mezokarnivor]]
{{div col end}}

== Videoigre i sl. ==
{{div col}}
* ''[[Skateboard Park Tycoon]]''
* ''[[Plant Tycoon]]''
* ''[[Fish Tycoon]]''
* ''[[Feeding Frenzy 2]]''
* ''[[Feeding Frenzy]]''
* ''[[Big Kahuna Reef]]''
* ''[[Ricochet Lost Worlds]]''
* ''[[Virtual Villagers]]''
* ''[[Dino Island]]''
* ''[[Zoo Tycoon 2]]''
* ''[[Brother Bear (videoigra)]]''
* ''[[Tarzan (videoigra)]]''
* ''[[Atlantis Underwater Tycoon]]''
* ''[[School Tycoon]]''
* ''[[Diner Dash]]''
* ''[[Ratatouille (videoigra)]]''
* ''[[Madagascar (videoigra)]]''
* ''[[Age of Mythology]]''
* ''[[Tribal Trouble]]''
* ''[[ThinkTanks]]''
* ''[[Hugo: Bukkazoom!]]''
* ''[[Mall Tycoon]]''
* ''[[Bliss (fotografija)]]''
* ''[[Moon Tycoon]]''
* ''[[Deep Sea Tycoon]]''
* ''[[So Blonde]]''
* ''[[Ankh (videoigra)]]''
* ''[[Red Moon Desert]]''
* ''[[RimWorld]]''
* ''[[Spy Fox 2: &quot;Some Assembly Required&quot;]]''
* ''[[The Oregon Trail (1985)]]''
* ''[[Alien Hominid]]''
* ''[[Faunasphere]]''
* ''[[Platypus]]''
{{div col end}}

== Kultura i historija ==
{{div col}}
* Sažetak novela Dekamerona (uklopljeno u [[Dekameron]])
* [[Ezopove basne]]
* [[Faust]]
* [[Childe Harold's Pilgrimage]]
* [[Nauka u renesansi]]
* [[Visoki srednji vijek]]
* [[Srednjovjekovno domaćinstvo]]
* [[Demografija srednjeg vijeka]]
* [[Kriza kasnog srednjeg vijeka]]
* [[Renesansa 12. vijeka]]
* [[Kasni srednji vijek]]
* [[Srednjovjekovna književnost]]
* ''[[Livre des Merveilles du Monde]]''
* [[Saski ratovi]]
* [[Velika glad 1315–1317]]
* [[Makedonska renesansa]]
* [[Makedonska umjetnost (bizantska)]]
* [[Pariški psaltir]]
* [[Sedmi križarski rat]]
* [[Peti križarski rat]]
* [[Šesti križarski rat]]
* [[Aleksandrijski križarski rat]]
* [[Pastirski križarski rat (1251)]]
* [[Pastirski križarski rat (1320)]]
* [[Bosanski križarski rat]]
* [[Prvi švedski križarski rat]]
* [[Treći švedski križarski rat]]
* [[Drugi švedski križarski rat]]
* [[Norveški križarski rat]]
* [[Vojni pohod na Baleare 1113–1115]]
* [[Berberski križarski rat]]
* [[Deveti križarski rat]]
* [[Osmanska invazija Otranta]]
* [[Varninski križarski rat]]
* [[Križarski rat 1197]]
* [[Vendski križarski rat]]
* [[Mletački križarski rat]]
* [[Sjeverni križarski ratovi]]
* [[Savojski križarski rat]]
* [[Sijenska škola]]
* [[Bolonjska škola]]
* [[Lukanska škola]]
* [[Ferarska škola]]
* [[Firentinska škola]]
* [[Barunski križarski rat]]
* [[Livonski križarski rat]]
* [[Livonska rimovana hronika]]
* [[Prvi novgorodski ljetopis]]
* [[Hronika Henrika od Livonije]]
* [[Trgovačka ruta od Varjaga do Grka]]
* [[Despenserov križarski rat]]
* [[Šansonijer]]
* [[Pergaminho Sharrer]]
* [[Cancioneiro da Vaticana]]
* [[Cancioneiro da Biblioteca Nacional]]
* ''[[Il Canzoniere]]''
* [[Düsseldorfska slikarska škola]]
* [[Evropski dan sjećanja na žrtve svih totalitarnih i autoritarnih režima]]
* [[Froissartove Hronike]]
* [[Fridrihovski rokoko]]
* [[Zapadno slikarstvo]]
* [[Trgovačka ruta Volga]]
* [[Grčki učenjaci u renesansi]]
* [[Novo učenje]]
* [[Popis renesansnih humanista]]
* [[Renesansni humanizam]]
* [[Dolce Stil Novo]]
* [[Flamansko slikarstvo]]
* [[Holandsko i flamansko renesansno slikarstvo]]
* [[Renesansni latinski jezik]]
* [[Renesansni humanizam u Sjevernoj Evropi]]
* [[Lublinska renesansa]]
* [[Španska renesansa]]
* [[Engleska renesansa]]
* [[Normanski i srednjovjekovni London]]
* [[London u periodu Tudora]]
* [[London u periodu Stuarta]]
* [[London u 18. vijeku]]
* [[Talijanska renesansa]]
* [[Francuska renesansa]]
* [[De humani corporis fabrica]]
* [[Njemačka renesansa]]
* [[Renesansa u Nizozemskim]]
* [[Portugalska renesansa]]
* [[Poljska renesansa]]
* [[Belle Époque]]
* [[Dekadentni pokret]]
* [[Vesele devedesete]]
* [[Mašinsko doba]]
* [[Edisonada]]
* [[Robinzonada]]
* ''[[Le Temps]]''
* [[Miletska priča]]
* [[Romantizam u nauci]]
{{div col end}}

== Jules Verne ==
{{div col}}
* ''[[Un prêtre en 1839]]''
* ''[[Le Testament d'un excentrique]]''
* ''[[L'École des Robinsons]]''
* ''[[Un hivernage dans les glaces]]''
* ''[[Une ville flottante]]''
* ''[[Put oko svijeta za osamdeset dana]]''
* ''[[Un drame au Mexique]]''
* ''[[Un drame dans les airs]]''
* ''[[Voyages et Aventures du capitaine Hatteras]]''
* ''[[L'Étonnante Aventure de la Mission Barsac]]''
* ''[[Le Phare du bout du monde]]''
* ''[[L'Invasion de la mer]]''
* ''[[Maître Zacharius ou l'horloger qui avait perdu son âme, tradition genevoise]]''
* ''[[Les Confessions]]''
* ''[[Mathias Sandorf]]''
* ''[[De la Terre à la Lune]]''
* ''[[Autour de la Lune]]''
* ''[[Robur-le-Conquérant]]''
* ''[[Voyage à reculons en Angleterre et en Ecosse]]''
* ''[[Seconde patrie]]''
* ''[[Paris au XXe siècle]]''
* ''[[Michel Strogoff]]''
* ''[[L'Île mystérieuse]]''
* ''[[Face au drapeau]]''
* ''[[Le Pays des fourrures]]''
* ''[[Aventures de trois Russes et de trois Anglais dans l'Afrique australe]]''
* ''[[La Jangada - Huit Cents lieues sur l'Amazone]]''
* ''[[Le Rayon vert]]''
* ''[[Kéraban-le-têtu]]''
* ''[[L’Archipel en feu]]''
* ''[[Un Billet de loterie]]''
* ''[[Le Chemin de France]]''
* ''[[César Cascabel]]''
* ''[[Mistress Branican]]''
* ''[[Le Château des Carpathes]]''
* ''[[Claudius Bombarnac]]''
* ''[[Clovis Dardentor]]''
* ''[[Le Superbe Orénoque]]''
* ''[[Le Village aérien]]''
* ''[[Les Histoires de Jean-Marie Cabidoulin]]''
* ''[[Les Frères Kip]]''
* ''[[Bourses de voyage]]''
* ''[[Un drame en Livonie]]''
* ''[[Maître du monde]]''
* ''[[Martin Paz]]''
* ''[[Le Comte de Chanteleine]]''
* ''[[Les forceurs de blocus]]''
* ''[[Une ville idéale]]''
* ''[[Les Révoltés de la Bounty]]''
* ''[[Gil Braltar]]''
* ''[[L'Éternel Adam]]''
* ''[[L’Agence Thompson et Co]]''
* ''[[La Chasse au météore]]''
* ''[[Le Pilote du Danube]]''
* ''[[Les naufragés du &quot;Jonathan&quot;]]''
* ''[[Le Secret de Wilhelm Storitz]]''
* ''[[Le Docteur Ox]]''
* [[Verneova erupcija]]
* [[Michel Verne]]
* ''[[La maison à vapeur]]''
* ''[[Le Volcan d'or]]''
* ''[[Les Tribulations d'un Chinois en Chine]]''
* ''[[Les Indes noires]]''
* ''[[L'Étoile du sud]]''
* ''[[Nord contre Sud]]''
* ''[[Famille-sans-nom]]''
* ''[[Sans dessus dessous]]''
* ''[[Mirifiques Aventures de Maître Antifer]]''
* ''[[Le Sphinx des glaces]]''
* ''[[Frritt-Flacc]]''
* ''[[La Journée d’un journaliste américain en 2889]]''
* ''[[Le Chancellor: Journal du passager J.-R. Kazallon]]''
* ''[[Deux ans de vacances]]''
* ''[[Les Cinq cents millions de la Bégum]]''
* ''[[L'Île à hélice]]''
* ''[[Une fantaisie du docteur Ox]]''
* ''[[Hector Servadac]]''
* ''[[P'tit-Bonhomme]]''
* ''[[Voyage à travers l'impossible]]''
* ''[[Voyages extraordinaires]]''
* [[Kulturološki utjecaj Julesa Vernea]]
{{div col end}}

== Prethistorija ==
{{div col}}
* ''[[Gojirasaurus]]'' 
* ''[[Coelophysis]]'' 
* ''[[Deinocheirus]]'' 
* ''[[Gallimimus]]'' 
* ''[[Ornithomimus]]'' 
* ''[[Staurikosaurus]]'' 
* ''[[Eoraptor]]'' 
* ''[[Dilophosaurus]]'' 
* ''[[Ceratosaurus]]'' 
* ''[[Abelisaurus]]'' 
* ''[[Carnotaurus]]'' 
* ''[[Piatnitzkysaurus]]'' 
* ''[[Oviraptor]]'' 
* [[Saurischia]] 
* [[Teropodi]] 
* ''[[Deinonychus]]'' 
* ''[[Spinosaurus]]'' 
* [[Fiziologija dinosaura]] 
* ''[[Scipionyx]]'' 
* ''[[Microraptor]]'' 
* [[Sauropodomorfi]] 
* ''[[Achillobator]]'' 
* ''[[Mahakala]]'' 
* [[Dromeosauridi]] 
* [[Oviraptoridi]] 
* [[Tireofori]] 
* ''[[Pisanosaurus]]'' 
* [[Dilofosauridi]] 
* [[Ceratosauri]]
* [[Ankilosauri]]
* [[Hadrosauridi]]
* [[Celurosauri]]
* ''[[Edmontosaurus]]''
* ''[[Eustreptospondylus]]''
* ''[[Shuvuuia]]''
* ''[[Dromaeosaurus]]''
* [[Kompsognatidi]]
* [[Ornitopodi]]
* ''[[Ouranosaurus]]''
* [[Celofisoidi]]
* [[Alosauroidi]]
* [[Abelisauridi]]
* [[Terizinosauri]]
* ''[[Dilong]]''
* ''[[Troodon]]''
* ''[[Compsognathus]]''
* ''[[Pelecanimimus]]''
* ''[[Unenlagia]]''
* ''[[Ornitholestes]]''
* ''[[Therizinosaurus]]''
* ''[[Caudipteryx]]''
* ''[[Bambiraptor]]''
* ''[[Alvarezsaurus]]''
* [[Ornitomimosauri]]
* [[Deinonihosauri]]
* ''[[Hesperornis]]''
* ''[[Avimimus]]''
* ''[[Mei]]''
* [[Spinosauridi]]
* ''[[Velociraptor]]''
* [[Alvarezsauridi]]
* [[Maniraptoriformi]]
* [[Hererasauridi]]
* ''[[Sinornithosaurus]]''
* [[Celuridi]]
* [[Dromeosaurini]]
* [[Trudontidi]]
* ''[[Dryosaurus]]''
* ''[[Heterodontosaurus]]''
* [[Iguanodonti]]
* ''[[Camptosaurus]]''
* ''[[Corythosaurus]]''
* ''[[Hypsilophodon]]''
* ''[[Othnielosaurus]]''
* ''[[Tenontosaurus]]''
* ''[[Orodromeus]]''
* [[Pterosauri]]
* [[Pahicefalosauri]]
* ''[[Pachycephalosaurus]]''
* ''[[Dracorex]]''
* ''[[Stegoceras]]''
* ''[[Prenocephale]]''
* ''[[Maiasaura]]''
* ''[[Homalocephale]]''
* ''[[Edmontonia]]''
* ''[[Polacanthus]]''
* ''[[Sauropelta]]''
* [[Nodosauridi]]
* ''[[Nodosaurus]]''
* ''[[Minmi]]''
* [[Ankilosauridi]]
* ''[[Antarctopelta]]''
* ''[[Mymoorapelta]]''
* ''[[Gastonia]]''
* ''[[Minotaurasaurus]]''
* ''[[Ankylosaurus]]''
* ''[[Dyoplosaurus]]''
* ''[[Euoplocephalus]]''
* ''[[Scelidosaurus]]''
* [[Stegosauri]]
* [[Ceratopsi]]
* ''[[Parksosaurus]]''
* ''[[Huayangosaurus]]''
* ''[[Hesperosaurus]]''
* ''[[Wuerhosaurus]]''
* ''[[Tuojiangosaurus]]''
* ''[[Kentrosaurus]]''
* ''[[Tsintaosaurus]]''
* ''[[Olorotitan]]''
* ''[[Shantungosaurus]]''
* ''[[Hypacrosaurus]]''
* ''[[Gryposaurus]]''
* ''[[Prosaurolophus]]''
* ''[[Saurolophus]]''
* ''[[Postosuchus]]''
* ''[[Doedicurus]]''
* ''[[Dinofelis]]''
* ''[[Megaloceros]]''
* ''[[Megatherium]]''
* ''[[Hyaenodon]]''
* ''[[Deinotherium]]''
* ''[[Archaeotherium]]''
* ''[[Chalicotherium]]''
* ''[[Scutellosaurus]]''
* ''[[Othnielia]]''
* ''[[Micropachycephalosaurus]]''
* ''[[Titanoceratops]]''
* [[Anurognatidi]]
* [[Dimorfodontidi]]
* [[Ramforinkidi]]
* [[Aždarkidi]]
* [[Ornitokajridi]]
* [[Pteranodontidi]]
* [[Tapežaridi]]
* ''[[Moeritherium]]''
* ''[[Eudimorphodon]]''
* ''[[Sordes]]''
* ''[[Tapejara]]''
* ''[[Sharovipteryx]]''
* ''[[Propalaeotherium]]''
* ''[[Ambulocetus]]''
* ''[[Pakicetus]]''
* ''[[Anurognathus]]''
* ''[[Dorudon]]''
* ''[[Rodhocetus]]''
* [[Ambulocetidi]]
* [[Remingtonocetidi]]
* [[Bazilosauridi]]
* ''[[Jeholopterus]]''
* ''[[Dimorphodon]]''
* [[Dinocefali]]
* [[Terapsidi]]
* [[Anteosauri]]
* [[Biarmosuki]]
* [[Gorgonopsi]]
* [[Tetanure]]
* ''[[Monolophosaurus]]''
* [[Arheoceti]]
* ''[[Dorygnathus]]''
* ''[[Buitreraptor]]''
* [[Protocetidi]]
* ''[[Kutchicetus]]''
* ''[[Remingtonocetus]]''
* ''[[Hatzegopteryx]]''
* [[Pakicetidi]]
* ''[[Quetzalcoatlus]]''
* ''[[Ornithocheirus]]''
* ''[[Tropeognathus]]''
* ''[[Macrauchenia]]''
* ''[[Pteranodon]]''
* ''[[Maiacetus]]''
* ''[[Protocetus]]''
* ''[[Paraceratherium]]''
* ''[[Anhanguera]]''
* ''[[Tupuxuara]]''
* ''[[Nyctosaurus]]''
* ''[[Homo gautengensis]]''
* ''[[Ardipithecus]]''
* ''[[Paranthropus]]''
* ''[[Homo heidelbergensis]]''
* ''[[Homo floresiensis]]''
* ''[[Australopithecus]]''
* ''[[Australopithecus bahrelghazali]]''
* ''[[Australopithecus garhi]]''
* ''[[Australopithecus anamensis]]''
* ''[[Paranthropus aethiopicus]]''
* ''[[Paranthropus robustus]]''
* ''[[Paranthropus boisei]]''
* [[Rane ljudske migracije]]
* [[Ichthyostegalia]]
* [[Paleoantropologija]]
* ''[[Pterodactylus]]''
* [[Hipoteza o multiregionalnom porijeklu modernog čovjeka]]
* ''[[Cearadactylus]]''
* ''[[Geosternbergia]]''
* [[Pterodaktiloidi]]
* [[Ramforinkoidi]]
* ''[[Pterodaustro]]''
* ''[[Arambourgiania]]''
* ''[[Campylognathoides]]''
* ''[[Pterorhynchus]]''
* ''[[Coloborhynchus]]''
* ''[[Istiodactylus]]''
* ''[[Ludodactylus]]''
* ''[[Preondactylus]]''
* ''[[Peteinosaurus]]''
* ''[[Angustinaripterus]]''
* ''[[Bellubrunnus]]''
* ''[[Sericipterus]]''
* ''[[Scaphognathus]]''
* [[Popis rodova pterosaura]]
* ''[[Aerotitan]]''
* ''[[Amblydectes]]''
* ''[[Aerodactylus]]''
* [[Popis rodova dinosaura]]
* ''[[Bakonydraco]]''
* ''[[Ctenochasma]]''
* ''[[Cycnorhamphus]]''
* ''[[Dsungaripterus]]''
* ''[[Feilongus]]''
* ''[[Germanodactylus]]''
* ''[[Gnathosaurus]]''
* ''[[Zhejiangopterus]]''
* ''[[Tupandactylus]]''
* ''[[Thalassodromeus]]''
* ''[[Rhamphorhynchus]]''
* ''[[Sinopterus]]''
* ''[[Ningchengopterus]]''
* [[Klasifikacija dinosaura]]
* ''[[Nemicolopterus]]''
* ''[[Liaoningopterus]]''
* ''[[Lonchodectes]]''
* ''[[Nurhachius]]''
* ''[[Noripterus]]''
* ''[[Haopterus]]''
* [[Filogenija pterosaura]]
* [[Alosauridi]]
* [[Terizinosauridi]]
* [[Plateosauridi]]
* [[Ceratosauridi]]
* [[Abelisauri]]
* ''[[Homo naledi]]''
* [[Efekat recentnosti]]
* [[Signor-Lippsov efekat]]
* [[Jaz sauropoda]]
{{div col end}}</text>
      <sha1>eq2tbf6b2y7a0m582y5unaq7nsp1z7y</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684055</id>
      <parentid>42684015</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T06:00:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>/* Razno */</comment>
      <origin>42684055</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21599" sha1="281a87q8s1dgtnlsydi3dyfbpzop6ds" xml:space="preserve">Članci koje sam napisala na hr wiki prebačeni ovdje, novi članci na ovoj wiki:

== Ptice ==
{{div col}}
* [[Medovođe]] 
* [[Bukavac nebogled]] 
* [[Papige]] 
* [[Plavoleđa mišjakinja]] 
* [[Prave kukavice]] 
* [[Ptica sekretar]] 
* [[Loriji]] 
* [[Riječni vodomari]] 
* [[Australski bukavac]] 
* [[Kakapo]] 
* [[Ćubaste čiope]] 
* [[Uljašica]] 
* [[Jakamari]] 
* [[Jastreb]] 
* [[Vodosjeci]] 
* [[Strigopidae]] 
* [[Čigre]] 
* [[Američki bukavac]] 
* [[Crveno-modra ara]] 
* [[Kakadui]] 
* [[Tukani]] 
* [[Svračci]] 
* [[Phaethontidae]] 
* [[Nimfa (ptica)]] 
* [[Kljunorošci]] 
* [[Guarauna]] 
* [[Velika rujnica]] 
* [[Kratkoprsti kobac]] 
* [[Dugorepa sjenica]] 
* [[Šljuke sjemenjarke]] 
* [[Mala njorka]] 
* [[Smeđi kivi]] 
* [[Neomorphinae]] 
* [[Botaurinae]] 
* [[Južnoamerički bukavac]] 
* [[Češljugar]] 
* [[Crkavica]] 
* [[Kostoberina]] 
* [[Lisasta guska]] 
* [[Veliki pomornik]] 
* [[Patka lastarka]] 
* [[Utva]] 
* [[Planinska ševa]] 
* [[Eja strnjarica]] 
* [[Nandu]] 
* [[Gusjenicojedi]] 
* [[Dugorepe sjenice]] 
* [[Bluna]] 
* [[Velika čaplja]] 
* [[Mala prutka]] 
* [[Patka kreketaljka]] 
* [[Kukuvije]] 
* [[Šumski pupavci]] 
* [[Pilari]] 
* [[Čaplja govedarica]] 
* [[Vijoglav]] 
* [[Žako]] 
* [[Pomornici]] 
* [[Dromah]] 
* [[Todiji]] 
* [[Zlatovrane]] 
* [[Kukavičja modrivrana]] 
* [[Dolinske modrivrane]] 
* [[Pčelarice]]
* [[Vodeni vodomari]] 
* [[Vodomari dupljaši]] 
* [[Šarenoglava patka]] 
* [[Žunice]] 
* [[Bradonjice]] 
* [[Čiope]] 
* [[Cvjetne ptice]] 
* [[Ševe]] 
* [[Brljci]] 
* [[Medosasi]] 
* [[Obični ćuk]]
* [[Neornithes]]
* [[Harpija (ptica)]]
{{div col end}}

== Gljive ==
{{div col}}
* [[Vještičino srce]] 
* [[Rujnica]] 
* [[Vukovo meso]] 
* [[Đurđevača]] 
* [[Smrčci]] 
* [[Vrganj]]
* [[Baršunasta panjevčica]] 
* [[Maglenka]] 
* [[Djevojačka krasnica]] 
* [[Zlatna krasnica]] 
* [[Crvena krasnica]] 
* [[Modrikača]] 
* [[Zelenka]] 
* [[Kraljevka]] 
* [[Jablanovača]] 
* [[Žućkasta pupavka]] 
* ''[[Amanita]]''
* [[Klobuk (gljiva)]] 
* [[Mikologija]] 
* [[Himenij]] 
* [[Stručak]] 
* [[Otisak spora]] 
* [[Micetizam]] 
* [[Jestiva gljiva]]
* [[Nematofagna gljiva]]
* [[Hlamidospora]]
* [[Teliospora]]
* [[Heterotalizam]]
* [[Dikarion]]
* [[Monokarion]]
* [[Plazmogamija]]
* [[Eciospora]]
* [[Ecij]]
* [[Peridij]]
* [[Gleba]]
* [[Kapilicij]]
* [[Kukica]]
* [[Homotalizam]]
* [[Urediniospora]]
* [[Pikniospora]]
* [[Heterokarion]]
* [[Kopčasta veza]]
* [[Gasteroidna gljiva]]
* [[Volva]]
{{div col end}}

== Biljke ==
{{div col}}
* [[Paludarij]]
* [[Vrt u boci]]
* [[Wardova kutija]]
* [[Orhidelirij]]
* [[Pteridomanija]]
* ''[[The Ferns of Great Britain and Ireland]]''
* [[Otiskivanje prirode]]
* ''[[Peristeria elata]]''
* ''[[Sterculia apetala]]''
* [[Graminoid]]
* [[Širokolisna zeljasta biljka]]
* [[Potporni korijen]]
* [[Miješak]]
* [[Podrast]]
* [[Biljni sok]]
* [[Anoksigena fotosinteza]]
* [[Kriptogam]]
* [[Zoospora]]
* [[Gametangij]]
* [[Zigospora]]
* [[Oogonij]]
* [[Arhegonij]]
* [[Anteridij]]
{{div col end}}

== Životinje ==
{{div col}}
* [[Pirka]] 
* [[Tasmanski vrag]] 
* [[Vitoroga antilopa]] 
* [[Afrički mravojed]] 
* [[Rakun]]
* [[Crveni panda]]
* [[Snježni leopard]]
* [[Vicenteova otrovna žaba]]
* ''[[Stephanolepis hispidus]]''
* ''[[Tachyspiza virgata]]''
* ''[[Odocoileus]]''
* [[Morski puž]]
* [[Patuljasti troprsti ljenjivac]]
* [[Terarij]]
* [[Grabežljiva riba]]
* [[Knidosak]]
* [[Unkenrefleks]]
* [[Mikrofauna]]
* [[Jazbina (životinje)]]
* [[Cerate]]
* [[Zooksantela]]
* [[Insekti u medicini]]
* [[Paučnjaci u medicini]]
* [[Ekomorfi Anolisa]]
* [[Intraspecijsko prepoznavanje]]
* [[Digitigradno kretanje]]
* [[Plantigradno kretanje]]
* [[Oligoleksija]]
* [[Polileksija]]
{{div col end}}

== Ekologija ==
{{div col}}
* [[Fauna Australije]]
* [[Fauna Škotske]]
* [[Megafauna]] 
* [[Šuma kelpa]] 
* [[Neritička zona]] 
* [[Pelagijska zona]] 
* [[Planinski travnjaci i šikare]] 
* [[Širokolisne i mješovite šume umjerenih predjela]] 
* [[Mediteranske šume i šikare]] 
* [[Tropske i subtropske vlažne širokolisne šume]] 
* [[Pustinje i vegetacija sušnih oblasti]] 
* [[Tropski i subtropski travnjaci, savane i šikare]] 
* [[Hladni izvori]] 
* [[Hidrotermalni izvori]] 
* [[Koraljni greben]] 
* [[Dužina od njuške do otvora]]
* [[Osteološki korelat]]
* [[Meristika]]
* [[Generalističke i specijalističke vrste]]
* [[Kozmopolitska rasprostranjenost]]
* [[Areal kretanja]]
* [[Hipoteza o oslobađanju mezopredatora]]
* [[Ekološko oslobađanje]]
* [[Sesilnost]]
* [[Bioerozija]]
* [[Vodni stres]]
* [[Raspon nelimitirajuće dostupnosti vode]]
* [[Raspoloživi vodni kapacitet]]
* [[Tačka trajnog venuća]]
* [[Kontinuum tlo–biljka–atmosfera]]
* [[Arborealno kretanje]]
* [[Fosorijalna životinja]]
* [[Aerobna digestija]]
* [[Hipoteza o oslobađanju od neprijatelja]]
* [[Kurzorijalna životinja]]
* [[Hipoteza gradijenta stresa]]
* [[Brahijacija]]
* [[Ključna vrsta]]
* [[Bioakumulacija]]
* [[Biomagnifikacija]]
* [[Paradoks planktona]]
* [[Alfa raznolikost]]
* [[Bogatstvo vrsta]]
* [[Plastisfera]]
* [[Mezopredator]]
{{div col end}}

== Evolucija ==
{{div col}}
* [[Dubokomorski gigantizam]] 
* [[Otočna patuljastost]] 
* [[Disgenika]]
* [[Evolutivna zamka]]
* [[Ekološka zamka]]
* [[Perceptivna zamka]]
* [[Evolutivna radijacija]]
* [[Neadaptivna radijacija]]
* [[Neekološka specijacija]]
* [[Biološka tamna materija]]
* [[Mezozojsko-kenozojsko širenje]]
* [[Hipoteza o Crvenom kralju]]
* [[Kontinuum mutualizma i parazitizma]]
* [[Fenotipski disparitet]]
* [[Evolutivna utrka u naoružanju]]
* [[Avalonska eksplozija]]
* [[Evolutivni kompromis]]
* [[Filogenetska inercija]]
* [[Plesiomorfija i simplesiomorfija]]
{{div col end}}

== Razno ==
{{div col}}
* [[Dinosaur Planet]]
* [[Šetnja s dinosaurima]]
* [[Šetnja s čudovištima]]
* [[Šetnja sa zvijerima]]
* [[Šetnja s pećinskim ljudima]]
* [[Ljuba]]
* [[Život na Marsu]]
* [[Davorin Popović]]
* [[Frutiger Aero]]
* [[Blobjekt]]
* [[Solarpunk]]
* [[Ahilova peta]]
* [[Y2K]]
* [[Biopunk]]
* [[Populuxe]]
* [[Raygun Gothic]]
* [[Visoka tehnologija]]
* [[Ludi naučnik]]
* [[Mikoheterotrofija]]
* [[Anautogenija]]
* [[Vitelogeneza]]
* [[Izolecitalna jajna ćelija]]
* [[Telolecitalna jajna ćelija]]
* [[Centrolecitalna jajna ćelija]]
* [[Pasteurova tačka]]
* [[Pasteurov efekat]]
* [[Bazen L'Atalante]]
* [[Mikroaerofil]]
* [[Aerotolerantni anaerob]]
* [[Canfieldov okean]]
* [[Crveni rub]]
* [[Rana Zemlja]]
* [[Hipoteza o ljubičastoj Zemlji]]
* [[Fotopigment]]
* [[Primarna atmosfera]]
* [[Sjenovita biosfera]]
* [[Aerobni organizam]]
* [[Obligatni aerob]]
* [[Kinetotrof]]
* [[Superokean]]
* [[Suessov efekat]]
* [[Lava planeta]]
* [[Vinogradskijev stupac]]
* [[Koraljni pijesak]]
* [[Zvjezdani vjetar]]
* [[Zvjezdana korona]]
* [[Fotosintetski pigment]]
* [[Mjehur zvjezdanog vjetra]]
* [[Fakultativno anaerobni organizam]]
* [[Epaksijalni i hipaksijalni mišići]]
* [[Sekundarna atmosfera]]
* [[Paradoks slabog mladog Sunca]]
* [[Prebiotička atmosfera]]
* [[Anaerobna respiracija]]
* [[Bakterijske ćelijske morfologije]]
* [[Duboko vrijeme]]
* [[Svijet pare]]
* [[Htonska planeta]]
* [[Hipotetski astronomski objekat]]
* [[Blaneta]]
* [[Planeta bez jezgre]]
* [[Cirkulplanetarni disk]]
* [[Emperipoleza]]
* [[Kriptogram]]
* [[Peripoleza]]
* [[Trbušasti mišić lista]]
* [[Entoza]]
* [[Ispuštanje plinova]]
* [[Lizogenija]]
* [[Lizogen]]
* [[Moron]]
* [[Litički ciklus]]
* [[Arbitrij]]
* [[Profag]]
* [[Mobilom]]
* [[Prirodna kompetentnost]]
* [[Pomoćni virus]]
* [[Heterodont]]
* [[Nehomologna rekombinacija]]
* [[Polarna mutacija]]
* [[Obrnuti tok elektrona]]
{{div col end}}

== Ekstremofili ==
{{div col}}
* [[Kapnofil]]
* [[Acidofil]]
* [[Hipolit (ekstremofil)]]
* [[Lipofilna bakterija]]
* [[Litofil]]
* [[Metalotolerantni organizam]]
* [[Osmofil]]
* [[Psamofil]]
{{div col end}}

== Biološka pravila ==
{{div col}}
* [[Biološka ograničenja]]
* [[Carrierovo ograničenje]]
{{div col end}}

== Termoregulacija kod životinja ==
{{div col}}
{{div col end}}

== Slušni aparati ==
{{div col}}
* [[Slušni aparat za dugotrajno nošenje]]
* [[Indeks kvalitete govora slušnog aparata]]
{{div col end}}

== Načini ishrane ==
{{div col}}
* [[Arahnofagija]]
* [[Kukcojed]] 
* [[Oofagija]]
* [[Avivor]]
* [[Entomofagija]]
* [[Ksilofagija]]
* [[Mizocitoza]]
* [[Mikrobivornost]]
* [[Bakterivor]]
* [[Saprofagija]]
* [[Tanatofag]]
* [[Mukofagija]]
* [[Vermivor]]
* [[Florivor]]
* [[Hipokarnivor]]
* [[Hiperkarnivor]]
* [[Spongivor]]
* [[Folivor]]
* [[Ksenofagija]]
* [[Graminivor]]
* [[Pedofagija]]
* [[Razlagač]]
* [[Geofagija]]
* [[Vršni predator]]
* [[Ofiofagija]]
* [[Nektarivor]]
* [[Interakcije potrošača i resursa]]
* [[Saprotrofna ishrana]]
* [[Holozojska ishrana]]
* [[Heterotrofna ishrana]]
* [[Lepidofagija]]
* [[Piscivor]]
* [[Hematofagija]]
* [[Mirmekofagija]]
* [[Koraljivor]]
* [[Gljiva mesožderka]]
* [[Oligofagija]]
* [[Fotoautotrof]]
* [[Durofagija]]
* [[Litoautotrof]]
* [[Moluskivori]]
* [[Placentofagija]]
* [[Predacija jaja]]
* [[Ljudožderna životinja]]
* [[Odvikavanje od dojenja]]
* [[Frugivori]]
* [[Predacija sjemena]]
* [[Melivorija]]
* [[Planktivor]]
* [[Nekrofagi]]
* [[Autotrof]]
* [[Hemolitoautotrof]]
* [[Palinivor]]
* [[Osteofagija]]
* [[Plastivor]]
* [[Fungivor]]
* [[Radiosinteza (metabolizam)]]
* [[Litotrof]]
* [[Organotrof]]
* [[Mezokarnivor]]
{{div col end}}

== Videoigre i sl. ==
{{div col}}
* ''[[Skateboard Park Tycoon]]''
* ''[[Plant Tycoon]]''
* ''[[Fish Tycoon]]''
* ''[[Feeding Frenzy 2]]''
* ''[[Feeding Frenzy]]''
* ''[[Big Kahuna Reef]]''
* ''[[Ricochet Lost Worlds]]''
* ''[[Virtual Villagers]]''
* ''[[Dino Island]]''
* ''[[Zoo Tycoon 2]]''
* ''[[Brother Bear (videoigra)]]''
* ''[[Tarzan (videoigra)]]''
* ''[[Atlantis Underwater Tycoon]]''
* ''[[School Tycoon]]''
* ''[[Diner Dash]]''
* ''[[Ratatouille (videoigra)]]''
* ''[[Madagascar (videoigra)]]''
* ''[[Age of Mythology]]''
* ''[[Tribal Trouble]]''
* ''[[ThinkTanks]]''
* ''[[Hugo: Bukkazoom!]]''
* ''[[Mall Tycoon]]''
* ''[[Bliss (fotografija)]]''
* ''[[Moon Tycoon]]''
* ''[[Deep Sea Tycoon]]''
* ''[[So Blonde]]''
* ''[[Ankh (videoigra)]]''
* ''[[Red Moon Desert]]''
* ''[[RimWorld]]''
* ''[[Spy Fox 2: &quot;Some Assembly Required&quot;]]''
* ''[[The Oregon Trail (1985)]]''
* ''[[Alien Hominid]]''
* ''[[Faunasphere]]''
* ''[[Platypus]]''
{{div col end}}

== Kultura i historija ==
{{div col}}
* Sažetak novela Dekamerona (uklopljeno u [[Dekameron]])
* [[Ezopove basne]]
* [[Faust]]
* [[Childe Harold's Pilgrimage]]
* [[Nauka u renesansi]]
* [[Visoki srednji vijek]]
* [[Srednjovjekovno domaćinstvo]]
* [[Demografija srednjeg vijeka]]
* [[Kriza kasnog srednjeg vijeka]]
* [[Renesansa 12. vijeka]]
* [[Kasni srednji vijek]]
* [[Srednjovjekovna književnost]]
* ''[[Livre des Merveilles du Monde]]''
* [[Saski ratovi]]
* [[Velika glad 1315–1317]]
* [[Makedonska renesansa]]
* [[Makedonska umjetnost (bizantska)]]
* [[Pariški psaltir]]
* [[Sedmi križarski rat]]
* [[Peti križarski rat]]
* [[Šesti križarski rat]]
* [[Aleksandrijski križarski rat]]
* [[Pastirski križarski rat (1251)]]
* [[Pastirski križarski rat (1320)]]
* [[Bosanski križarski rat]]
* [[Prvi švedski križarski rat]]
* [[Treći švedski križarski rat]]
* [[Drugi švedski križarski rat]]
* [[Norveški križarski rat]]
* [[Vojni pohod na Baleare 1113–1115]]
* [[Berberski križarski rat]]
* [[Deveti križarski rat]]
* [[Osmanska invazija Otranta]]
* [[Varninski križarski rat]]
* [[Križarski rat 1197]]
* [[Vendski križarski rat]]
* [[Mletački križarski rat]]
* [[Sjeverni križarski ratovi]]
* [[Savojski križarski rat]]
* [[Sijenska škola]]
* [[Bolonjska škola]]
* [[Lukanska škola]]
* [[Ferarska škola]]
* [[Firentinska škola]]
* [[Barunski križarski rat]]
* [[Livonski križarski rat]]
* [[Livonska rimovana hronika]]
* [[Prvi novgorodski ljetopis]]
* [[Hronika Henrika od Livonije]]
* [[Trgovačka ruta od Varjaga do Grka]]
* [[Despenserov križarski rat]]
* [[Šansonijer]]
* [[Pergaminho Sharrer]]
* [[Cancioneiro da Vaticana]]
* [[Cancioneiro da Biblioteca Nacional]]
* ''[[Il Canzoniere]]''
* [[Düsseldorfska slikarska škola]]
* [[Evropski dan sjećanja na žrtve svih totalitarnih i autoritarnih režima]]
* [[Froissartove Hronike]]
* [[Fridrihovski rokoko]]
* [[Zapadno slikarstvo]]
* [[Trgovačka ruta Volga]]
* [[Grčki učenjaci u renesansi]]
* [[Novo učenje]]
* [[Popis renesansnih humanista]]
* [[Renesansni humanizam]]
* [[Dolce Stil Novo]]
* [[Flamansko slikarstvo]]
* [[Holandsko i flamansko renesansno slikarstvo]]
* [[Renesansni latinski jezik]]
* [[Renesansni humanizam u Sjevernoj Evropi]]
* [[Lublinska renesansa]]
* [[Španska renesansa]]
* [[Engleska renesansa]]
* [[Normanski i srednjovjekovni London]]
* [[London u periodu Tudora]]
* [[London u periodu Stuarta]]
* [[London u 18. vijeku]]
* [[Talijanska renesansa]]
* [[Francuska renesansa]]
* [[De humani corporis fabrica]]
* [[Njemačka renesansa]]
* [[Renesansa u Nizozemskim]]
* [[Portugalska renesansa]]
* [[Poljska renesansa]]
* [[Belle Époque]]
* [[Dekadentni pokret]]
* [[Vesele devedesete]]
* [[Mašinsko doba]]
* [[Edisonada]]
* [[Robinzonada]]
* ''[[Le Temps]]''
* [[Miletska priča]]
* [[Romantizam u nauci]]
{{div col end}}

== Jules Verne ==
{{div col}}
* ''[[Un prêtre en 1839]]''
* ''[[Le Testament d'un excentrique]]''
* ''[[L'École des Robinsons]]''
* ''[[Un hivernage dans les glaces]]''
* ''[[Une ville flottante]]''
* ''[[Put oko svijeta za osamdeset dana]]''
* ''[[Un drame au Mexique]]''
* ''[[Un drame dans les airs]]''
* ''[[Voyages et Aventures du capitaine Hatteras]]''
* ''[[L'Étonnante Aventure de la Mission Barsac]]''
* ''[[Le Phare du bout du monde]]''
* ''[[L'Invasion de la mer]]''
* ''[[Maître Zacharius ou l'horloger qui avait perdu son âme, tradition genevoise]]''
* ''[[Les Confessions]]''
* ''[[Mathias Sandorf]]''
* ''[[De la Terre à la Lune]]''
* ''[[Autour de la Lune]]''
* ''[[Robur-le-Conquérant]]''
* ''[[Voyage à reculons en Angleterre et en Ecosse]]''
* ''[[Seconde patrie]]''
* ''[[Paris au XXe siècle]]''
* ''[[Michel Strogoff]]''
* ''[[L'Île mystérieuse]]''
* ''[[Face au drapeau]]''
* ''[[Le Pays des fourrures]]''
* ''[[Aventures de trois Russes et de trois Anglais dans l'Afrique australe]]''
* ''[[La Jangada - Huit Cents lieues sur l'Amazone]]''
* ''[[Le Rayon vert]]''
* ''[[Kéraban-le-têtu]]''
* ''[[L’Archipel en feu]]''
* ''[[Un Billet de loterie]]''
* ''[[Le Chemin de France]]''
* ''[[César Cascabel]]''
* ''[[Mistress Branican]]''
* ''[[Le Château des Carpathes]]''
* ''[[Claudius Bombarnac]]''
* ''[[Clovis Dardentor]]''
* ''[[Le Superbe Orénoque]]''
* ''[[Le Village aérien]]''
* ''[[Les Histoires de Jean-Marie Cabidoulin]]''
* ''[[Les Frères Kip]]''
* ''[[Bourses de voyage]]''
* ''[[Un drame en Livonie]]''
* ''[[Maître du monde]]''
* ''[[Martin Paz]]''
* ''[[Le Comte de Chanteleine]]''
* ''[[Les forceurs de blocus]]''
* ''[[Une ville idéale]]''
* ''[[Les Révoltés de la Bounty]]''
* ''[[Gil Braltar]]''
* ''[[L'Éternel Adam]]''
* ''[[L’Agence Thompson et Co]]''
* ''[[La Chasse au météore]]''
* ''[[Le Pilote du Danube]]''
* ''[[Les naufragés du &quot;Jonathan&quot;]]''
* ''[[Le Secret de Wilhelm Storitz]]''
* ''[[Le Docteur Ox]]''
* [[Verneova erupcija]]
* [[Michel Verne]]
* ''[[La maison à vapeur]]''
* ''[[Le Volcan d'or]]''
* ''[[Les Tribulations d'un Chinois en Chine]]''
* ''[[Les Indes noires]]''
* ''[[L'Étoile du sud]]''
* ''[[Nord contre Sud]]''
* ''[[Famille-sans-nom]]''
* ''[[Sans dessus dessous]]''
* ''[[Mirifiques Aventures de Maître Antifer]]''
* ''[[Le Sphinx des glaces]]''
* ''[[Frritt-Flacc]]''
* ''[[La Journée d’un journaliste américain en 2889]]''
* ''[[Le Chancellor: Journal du passager J.-R. Kazallon]]''
* ''[[Deux ans de vacances]]''
* ''[[Les Cinq cents millions de la Bégum]]''
* ''[[L'Île à hélice]]''
* ''[[Une fantaisie du docteur Ox]]''
* ''[[Hector Servadac]]''
* ''[[P'tit-Bonhomme]]''
* ''[[Voyage à travers l'impossible]]''
* ''[[Voyages extraordinaires]]''
* [[Kulturološki utjecaj Julesa Vernea]]
{{div col end}}

== Prethistorija ==
{{div col}}
* ''[[Gojirasaurus]]'' 
* ''[[Coelophysis]]'' 
* ''[[Deinocheirus]]'' 
* ''[[Gallimimus]]'' 
* ''[[Ornithomimus]]'' 
* ''[[Staurikosaurus]]'' 
* ''[[Eoraptor]]'' 
* ''[[Dilophosaurus]]'' 
* ''[[Ceratosaurus]]'' 
* ''[[Abelisaurus]]'' 
* ''[[Carnotaurus]]'' 
* ''[[Piatnitzkysaurus]]'' 
* ''[[Oviraptor]]'' 
* [[Saurischia]] 
* [[Teropodi]] 
* ''[[Deinonychus]]'' 
* ''[[Spinosaurus]]'' 
* [[Fiziologija dinosaura]] 
* ''[[Scipionyx]]'' 
* ''[[Microraptor]]'' 
* [[Sauropodomorfi]] 
* ''[[Achillobator]]'' 
* ''[[Mahakala]]'' 
* [[Dromeosauridi]] 
* [[Oviraptoridi]] 
* [[Tireofori]] 
* ''[[Pisanosaurus]]'' 
* [[Dilofosauridi]] 
* [[Ceratosauri]]
* [[Ankilosauri]]
* [[Hadrosauridi]]
* [[Celurosauri]]
* ''[[Edmontosaurus]]''
* ''[[Eustreptospondylus]]''
* ''[[Shuvuuia]]''
* ''[[Dromaeosaurus]]''
* [[Kompsognatidi]]
* [[Ornitopodi]]
* ''[[Ouranosaurus]]''
* [[Celofisoidi]]
* [[Alosauroidi]]
* [[Abelisauridi]]
* [[Terizinosauri]]
* ''[[Dilong]]''
* ''[[Troodon]]''
* ''[[Compsognathus]]''
* ''[[Pelecanimimus]]''
* ''[[Unenlagia]]''
* ''[[Ornitholestes]]''
* ''[[Therizinosaurus]]''
* ''[[Caudipteryx]]''
* ''[[Bambiraptor]]''
* ''[[Alvarezsaurus]]''
* [[Ornitomimosauri]]
* [[Deinonihosauri]]
* ''[[Hesperornis]]''
* ''[[Avimimus]]''
* ''[[Mei]]''
* [[Spinosauridi]]
* ''[[Velociraptor]]''
* [[Alvarezsauridi]]
* [[Maniraptoriformi]]
* [[Hererasauridi]]
* ''[[Sinornithosaurus]]''
* [[Celuridi]]
* [[Dromeosaurini]]
* [[Trudontidi]]
* ''[[Dryosaurus]]''
* ''[[Heterodontosaurus]]''
* [[Iguanodonti]]
* ''[[Camptosaurus]]''
* ''[[Corythosaurus]]''
* ''[[Hypsilophodon]]''
* ''[[Othnielosaurus]]''
* ''[[Tenontosaurus]]''
* ''[[Orodromeus]]''
* [[Pterosauri]]
* [[Pahicefalosauri]]
* ''[[Pachycephalosaurus]]''
* ''[[Dracorex]]''
* ''[[Stegoceras]]''
* ''[[Prenocephale]]''
* ''[[Maiasaura]]''
* ''[[Homalocephale]]''
* ''[[Edmontonia]]''
* ''[[Polacanthus]]''
* ''[[Sauropelta]]''
* [[Nodosauridi]]
* ''[[Nodosaurus]]''
* ''[[Minmi]]''
* [[Ankilosauridi]]
* ''[[Antarctopelta]]''
* ''[[Mymoorapelta]]''
* ''[[Gastonia]]''
* ''[[Minotaurasaurus]]''
* ''[[Ankylosaurus]]''
* ''[[Dyoplosaurus]]''
* ''[[Euoplocephalus]]''
* ''[[Scelidosaurus]]''
* [[Stegosauri]]
* [[Ceratopsi]]
* ''[[Parksosaurus]]''
* ''[[Huayangosaurus]]''
* ''[[Hesperosaurus]]''
* ''[[Wuerhosaurus]]''
* ''[[Tuojiangosaurus]]''
* ''[[Kentrosaurus]]''
* ''[[Tsintaosaurus]]''
* ''[[Olorotitan]]''
* ''[[Shantungosaurus]]''
* ''[[Hypacrosaurus]]''
* ''[[Gryposaurus]]''
* ''[[Prosaurolophus]]''
* ''[[Saurolophus]]''
* ''[[Postosuchus]]''
* ''[[Doedicurus]]''
* ''[[Dinofelis]]''
* ''[[Megaloceros]]''
* ''[[Megatherium]]''
* ''[[Hyaenodon]]''
* ''[[Deinotherium]]''
* ''[[Archaeotherium]]''
* ''[[Chalicotherium]]''
* ''[[Scutellosaurus]]''
* ''[[Othnielia]]''
* ''[[Micropachycephalosaurus]]''
* ''[[Titanoceratops]]''
* [[Anurognatidi]]
* [[Dimorfodontidi]]
* [[Ramforinkidi]]
* [[Aždarkidi]]
* [[Ornitokajridi]]
* [[Pteranodontidi]]
* [[Tapežaridi]]
* ''[[Moeritherium]]''
* ''[[Eudimorphodon]]''
* ''[[Sordes]]''
* ''[[Tapejara]]''
* ''[[Sharovipteryx]]''
* ''[[Propalaeotherium]]''
* ''[[Ambulocetus]]''
* ''[[Pakicetus]]''
* ''[[Anurognathus]]''
* ''[[Dorudon]]''
* ''[[Rodhocetus]]''
* [[Ambulocetidi]]
* [[Remingtonocetidi]]
* [[Bazilosauridi]]
* ''[[Jeholopterus]]''
* ''[[Dimorphodon]]''
* [[Dinocefali]]
* [[Terapsidi]]
* [[Anteosauri]]
* [[Biarmosuki]]
* [[Gorgonopsi]]
* [[Tetanure]]
* ''[[Monolophosaurus]]''
* [[Arheoceti]]
* ''[[Dorygnathus]]''
* ''[[Buitreraptor]]''
* [[Protocetidi]]
* ''[[Kutchicetus]]''
* ''[[Remingtonocetus]]''
* ''[[Hatzegopteryx]]''
* [[Pakicetidi]]
* ''[[Quetzalcoatlus]]''
* ''[[Ornithocheirus]]''
* ''[[Tropeognathus]]''
* ''[[Macrauchenia]]''
* ''[[Pteranodon]]''
* ''[[Maiacetus]]''
* ''[[Protocetus]]''
* ''[[Paraceratherium]]''
* ''[[Anhanguera]]''
* ''[[Tupuxuara]]''
* ''[[Nyctosaurus]]''
* ''[[Homo gautengensis]]''
* ''[[Ardipithecus]]''
* ''[[Paranthropus]]''
* ''[[Homo heidelbergensis]]''
* ''[[Homo floresiensis]]''
* ''[[Australopithecus]]''
* ''[[Australopithecus bahrelghazali]]''
* ''[[Australopithecus garhi]]''
* ''[[Australopithecus anamensis]]''
* ''[[Paranthropus aethiopicus]]''
* ''[[Paranthropus robustus]]''
* ''[[Paranthropus boisei]]''
* [[Rane ljudske migracije]]
* [[Ichthyostegalia]]
* [[Paleoantropologija]]
* ''[[Pterodactylus]]''
* [[Hipoteza o multiregionalnom porijeklu modernog čovjeka]]
* ''[[Cearadactylus]]''
* ''[[Geosternbergia]]''
* [[Pterodaktiloidi]]
* [[Ramforinkoidi]]
* ''[[Pterodaustro]]''
* ''[[Arambourgiania]]''
* ''[[Campylognathoides]]''
* ''[[Pterorhynchus]]''
* ''[[Coloborhynchus]]''
* ''[[Istiodactylus]]''
* ''[[Ludodactylus]]''
* ''[[Preondactylus]]''
* ''[[Peteinosaurus]]''
* ''[[Angustinaripterus]]''
* ''[[Bellubrunnus]]''
* ''[[Sericipterus]]''
* ''[[Scaphognathus]]''
* [[Popis rodova pterosaura]]
* ''[[Aerotitan]]''
* ''[[Amblydectes]]''
* ''[[Aerodactylus]]''
* [[Popis rodova dinosaura]]
* ''[[Bakonydraco]]''
* ''[[Ctenochasma]]''
* ''[[Cycnorhamphus]]''
* ''[[Dsungaripterus]]''
* ''[[Feilongus]]''
* ''[[Germanodactylus]]''
* ''[[Gnathosaurus]]''
* ''[[Zhejiangopterus]]''
* ''[[Tupandactylus]]''
* ''[[Thalassodromeus]]''
* ''[[Rhamphorhynchus]]''
* ''[[Sinopterus]]''
* ''[[Ningchengopterus]]''
* [[Klasifikacija dinosaura]]
* ''[[Nemicolopterus]]''
* ''[[Liaoningopterus]]''
* ''[[Lonchodectes]]''
* ''[[Nurhachius]]''
* ''[[Noripterus]]''
* ''[[Haopterus]]''
* [[Filogenija pterosaura]]
* [[Alosauridi]]
* [[Terizinosauridi]]
* [[Plateosauridi]]
* [[Ceratosauridi]]
* [[Abelisauri]]
* ''[[Homo naledi]]''
* [[Efekat recentnosti]]
* [[Signor-Lippsov efekat]]
* [[Jaz sauropoda]]
{{div col end}}</text>
      <sha1>281a87q8s1dgtnlsydi3dyfbpzop6ds</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Univerzitet u Bukureštu</title>
    <ns>0</ns>
    <id>153766</id>
    <revision>
      <id>42684010</id>
      <parentid>42413293</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:05:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>CommonsDelinker</username>
        <id>806</id>
      </contributor>
      <comment>Uklanjam datoteku [[c:File:Fundatia_Universitara_Carol_I_si_statuia_regelui_Carol_I.jpg|Fundatia_Universitara_Carol_I_si_statuia_regelui_Carol_I.jpg]]; na Ostavi ju je izbrisao račun [[c:User:Jameslwoodward|Jameslwoodward]]; razlog: per [[:c:Commons:Delet</comment>
      <origin>42684010</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2629" sha1="q9c8fkc9t8t7hdv3jg8l75svf1cmz55" xml:space="preserve">{{Infobox university|
|name=Univerzitet u Bukureštu
|native_name=Universitatea din București
|image_name=Bucharest (8273345546).jpg
|image_size=270px
|affiliations=[[ERASMUS]], [[Asocijacija univerziteta Evrope|AUE]]
|established=1864
|type=javni
|rector= Prof. Univ. Dr. Ioan Pânzaru
|students=34.000
|city=[[Bukurešt]]
|logo=Sigla-UB.jpg
|country=[[Rumunija]]
|website= {{url|www.unibuc.ro}} |
}}

'''Univerzitet u Bukureštu''' ({{lang-ro|Universitatea din București}}), je javni [[univerzitet]] u [[Bukurešt]]u u [[Rumunija|Rumuniji]]. Osnovan je 1864. [[ukaz]]om princa [[Alexandru Ioan Cuza|Alexandreua Ioana Cuze]]. Njime je transformiran [[Akademija Svetog Save]], koja je do tada predstavljala glavnu obrazovnu instituciju u [[Vlaška|Vlaškoj]]. Univerzitet u Bukureštu drugi je najstariji univerzitet na području današnje Rumunije i današnja vodeća institucija visokog obrazovanja u zemlji. Na univerzitetu je moguće završiti 97 programa preddiplomskog obrazovanja ''(bachelor)'', 211 programa na diplomskom nivou ''(master)'' i 21 poslediplomski program ''(doktorat)''.

==Historija==
1694. u Bukureštu je osnovana [[Koledž Svetog Save|Akademija Svetog Save]] na kojoj su predavanja izvođena na [[Grčki jezik|grčkom jeziku]]. 1776. vladar Vlaške Alexandru Ipsilanti inicirao je reforme u kojima su na akademiju uvedeni kolegiji [[Francuski jezik|francuskog]], [[Italijanski jezik|italijanskog]] i [[Latinski jezik|latinskog jezika]]. 1987. Carol Davila osnovao je ''Nacionalnu školu medicine ui farmacije'', a iste je godine položen i kamen temeljac ''Univerzitetske palače u Bukureštu''. 1859. osnovan je i pravni fakultet.

1864. je objedinjavanjem tri postojeća fakulteta ''(pravni, naučni i humanistički)'', osnovan Univerzitet u Bukureštu. U narednim su godinama osnivani i drugi fakulteti u okviru Univerziteta. 1884. osnovan je ''Teološki fakultet'', 1906. ''Geološki fakultet'', 1913. je osnovan ''Akademski institut elektrotehnologije'', 1921. ''Fakultet veterinarske medicine'', 1923. ''Farmacijski fakultet'' i 1924. ''Mina Minovici institut forenzičke medicine''.

1956. na univerzitetu su organizovane mirne demonstracije protiv komunističkog režima u [[Socijalistička Republika Rumunija|Narodnoj Republici Ruminiji]].

== Reference ==
{{izvori}}

== Vanjske veze ==
* {{en icon}} [http://www.unibuc.ro/en/home Službena stranica]

{{Institucionalna mreža univerziteta u evropskim glavnim gradovima}}
{{Međunarodni forum javnih univerziteta}}

{{Commonscat|University of Bucharest}}

[[Kategorija:Univerziteti u Rumuniji]]
[[Kategorija:Asocijacija univerziteta Evrope]]</text>
      <sha1>q9c8fkc9t8t7hdv3jg8l75svf1cmz55</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ernst May</title>
    <ns>0</ns>
    <id>155063</id>
    <revision>
      <id>42684070</id>
      <parentid>41818665</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T10:23:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Dr. Thomas Liptak</username>
        <id>299886</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Novi Frankfurt */ photo updated (2026)</comment>
      <origin>42684070</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9089" sha1="f3rpmhlhbzbp5qloye64m27d9ua3u2f" xml:space="preserve">{{Infokutija umjetnik
|ime        = Ernst May
|pokret           = [[funkcionalizam]]
|slika             = Frankfurtm zickzackhausen.jpg
|širina_slike              = 250px
|opis              = Kuće u nizu (Zickzackhausen) [[Frankfurt na Majni]]
|datum_rođenja      = [[27. 7.|27. jul]] [[1886]]&lt;br /&gt;[[Frankfurt na Majni]], {{flag|Njemačka}}
|datum_smrti             = [[11. 9.|11. septembar]]&lt;br /&gt; [[1970]]. [[Hamburg]] {{flag|Njemačka}}
|polje            = [[urbanizam]] - [[arhitektura]]
|praksa       = [[Frankfurt na Majni]], [[Sovjetski Savez|SSSR]]
|uticaj_na       = [[funkcionalizam]]
|uticaj_od= 
|djela  =
}}
'''Ernst May''' ([[Frankfurt na Majni]], [[27. 7.|27. jul]] [[1886]]. - [[Hamburg]], [[11. 9.|11. septembar]] [[1970]].), [[nemačka|njemački]] [[arhitekt]] i [[urbanizam|urbanist]].&lt;ref name=may&gt;{{cite web
 | url =http://eng.archinform.net/arch/206.htm
 | title =''Ernst May''
 | accessdate = 5. 05. 2012
 | language=engleski
 | publisher=archINFORM
}}&lt;/ref&gt;

''May'' je uspješno primijenio urbanistička rješenja u svom rodnom gradu [[Frankfurt na Majni|Frankfurtu na Maini]], za vrijeme [[Weimarska Republika|Weimarske republike]], a zatim je [[1930-e|1930-ih]] sa puno manje uspjeha pokušao te ideje prenijeti u [[Sovjetski Savez]] pri gradnji novih gradova u vrijeme [[Josif Staljin|Staljinove]] vladavine. Govorilo se da su takozvane ''Mayove brigade'' (sastavljene od njemačkih arhitekata i urbanista) uspjele podići dvadesetak potpuno novih gradova u tri godine, uključujući i grad [[Magnitogorsk]].

''Maya'' je ta avantura sa [[sovjetski Savez|sovjetima]] skupo koštala, zbog nje je izgubio domovinu, jer su u međuvremenu [[nacionalsocijalizam|nacisti]] došli na vlast u [[Nemačka|Njemačkoj]], a u [[Sovjetski Savez|SSSR]]-u je izgubio posao, tako da je dobar dio svog života proveo kao izbjeglica po [[Afrika|Africi]], tek pred kraj života vratio se u [[Nemačka|Njemačku]].
== Biografija ==
''May'' je bio sin kožarskog obrtnika. Školovao se u razdoblju od [[1908]]. do [[1912]]., dio školovanja proveo je u [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Britaniji]]&lt;ref name=may/&gt;, gdje se upoznao sa novim urbanističkim idejama - ''pokreta grada parka''. 
Školovanje je završio na ''Tehničkom univerzitetu u [[Minhen|Münchenu]]'' - [[1913]]., studirajući zajedno sa ''Friedrich von Thierschom'' i ''Theodorom Fischerom''&lt;ref name=may/&gt;, suosnivačima [[Deutscher Werkbund]]a (njemačko udruženje [[dizajn]]era). 
U vremenu od [[1913]]. do [[1914]]. radio je kao samostalni arhitekt u [[Frankfurt na Majni|Frankfurtu]], od 1914. do 1918. za vrijeme Prvi svjetski rat]] bio je u carskoj njemačkoj vojsci. Nakon rata pobijedio je na urbanističkom natječaju za gradnju periferijskih kuća u [[Wrocław]]u (tadašnji Breslau). Njegov koncept ''decentraliziranog planiranja'', bio je djelomično inspiriran principima ''grada parka''. Od [[1919]] . - [[1921]]. bio je tehnički direktor urbanističkog zavoda u [[Wrocław|Breslau]].&lt;ref name=may/&gt;
Zatim je dobio posao u rodnom [[Frankfurt na Majni|Frankfurtu]], kao gradski [[arhitekt]] i glavni [[urbanizam|urbanist]]). Radivši pod upravom gradonačelnika ''Ludwiga Landmanna'', imao je veliku slobodu planiranja, financiranja i zapošljavanja, - on je tu priliku izvrsno iskoristio.
To je bilo doba velike nestašice stanova, za vrijeme velike [[Prvi svjetski rat|poslijeratne]] njemačke krize i političke nestabilnosti.
[[Datoteka:Hallgartenschule3.jpg|thumb|left|260px|Škola ''Hallgartenschule'' u Frankfurtu]]

== Novi Frankfurt ==

''May'' je oko sebe okupio snažan tim vizionarskih arhitekata i inicirao zamašan projekt izgradnje stanova. ''Mayov'' rezultat bio je impresivan, u kratkom razdoblju uspio je izgraditi kompaktna naselja, sa kućama u nizu (koje su posjedovale i kvalitet individualnog stanovanja), dobro komunalno opremljenih, sa zajedničkim igralištima, školama, kino dvoranama i parkovima. Zbog lošeg i skromnog privrednog stanja u zemlji, koristio je pojednostavljene polufabricirane građevinske elemente pri gradnji. Ova naselja još i danas zrače svojom funkcionalnošću, i vrlo zorno manifestiraju ideale jednakosti, poput istog prava na dijelić sunčevog svijetla i komadić zajedničkih površina.
Od svih novih naselja koje je podigao danas je najpoznatiji - ''Römerstadt'', i dio grada sa kućama u nizu zvan ''Zickzackhausen''. 
''May'' je [[1926]]. pozvao [[levica|ljevičarsku]] [[Austrija|austrijsku]] arhitekticu [[Margarete Schütte-Lihotzky]] da se pridruži njegovom timu u [[Frankfurt na Majni|Frankfurtu]], jer je ona imala neobičan istančan osjećaj za probleme života, i unijela je funkcionalističku jasnoću u probleme stanovanja. Ona je nakon mnogo studija životnih navika i običaja projektirala [[Frankfurtska kuhinja|frankfurtsku kuhinju]] (današnju modernu kuhinju u kojoj je domaćici sve na dohvat ruke), a svoje ideje sublimirala je u rečenici ''izgradnja kuća je organizirana ugradnja navika stanovanja''.

''Mayev'' koncept ''Novog Frankfurta'' bio je popraćen uspjehom kako od strane kritike tako i od građana. Tako je ''John R. Mullin'' njegov rad opisao ''kao jedan od najznačajnijih urbanističkih eksperimenata u [[20. vijek]]u''.

U dvije godine ''May'' je izgradio više od 5 000 stambenih jedinica, te preko 15 000 jedinica u pet godina. Njegova aktivnost se toliko proširila da je izdavao je i vlastiti magazin - ''Zeitschrift Das Neue Frankfurt''.&lt;ref name=may/&gt;
Njegov rad privukao je pažnju stručne javnosti tako da je [[1929]]. dobio priznanje na [[Congrès International d'Architecture Moderne]].&lt;ref name=may/&gt; Ova nagrada, privukla je pažnju novih sovjetskih vlasti, koji su mu povjerili veliki posao u [[Sovjetski Savez|Sovjetskom Savezu]]. 
[[Datoteka:Frankfurt am Main, Siedlung Römerstadt, Hadrianstraße 19.jpg|thumb|right|280px|Kuća ''Rundling'' na Römerstadtu u Frankfurtu]]

== Mayeve Brigade u SSSR-u ==
''May'' je [[1930]]. pokupio gotovo cijelu ekipu iz [[Frankfurt na Majni|Frankfurta]] u tadašnji [[Sovjetski Savez|SSSR]].&lt;ref name=may/&gt;''Mayove Brigade'' brojale su 17 ljudi, uključivo gospođu ''Lihotsky'', njezinog muža ''Wilhelma Schuettea'', [[mađari|mađara]] na radu u Njemačkoj ''Freda Forbata'', [[švajcarska|švicarca]] ''Hansa Schmidta'' i [[Nizozemci|Holanđanina]] ''Marta Stama''. 
Nada u [[socijalizam|socijalistički]] raj bila je još uvijek svježa, i ''Mayeve Brigade'' poput ostalih sličnih grupa zapadnih planera nadala se planiranju i izgradnji čitavih novih gradova. Na kraju krajeva u ugovoru se govorilo o izgradnji dvadeset novih gradova u tri godine.

Prvi grad koji su trebali izgraditi bio je [[Magnitogorsk]], u stvarnosti je ''Magnitogorsk'' već bio u izgradnji, a prioritet pri gradnji i planiranju bio je [[rudnik]] oko kog se sve vrtilo. Lokalni rukovodioci nisu mogli o ničemu samostalno odlučiti, usput su bili i silno sumnjičavi, prema svemu pa je to ''Mayu'' išlo silno na živce. Radovi su se otezali, a uz njih se pojavila i korupcija, usput ''May'' se silno razočarao i klimatskim prilikama u krajevima gdje su radili jer je to bilo u [[Sibir]]u. 
Tako je i on jedva čekao da mu istekne ugovor - pri kraju [[1933]]., te je nakon toga otišao u tadašnju [[Ujedinjeno Kraljevstvo|britansku]] [[Afrika|afričku]] [[kolonija|koloniju]] [[Kenija|Keniju]] - [[1934]], jer se u [[Nemačka|Njemačku]] nije mogao vratiti. Neki od njegovih kolega našli su se u nebranom grožđu, jer ih [[Sovjetski Savez|Sovjeti]] više nisu htjeli a ni u [[Nemačka|Njemačku]] se više nisu mogli vratiti, tako su izgubili domovinu.

''May'' je radio kao samostalni arhitekt, na nekim projektima po [[Kenija|Keniji]], zatim se je nakon završetka rata vratio u [[Nemačka|Njemačku]]. Između [[1954]]. - [[1956]]. vodio je ured za planiranje u [[Hamburg]]u, a potom je radio na projektima većih stambenih zgrada po drugim gradovima, umro je [[1970]].&lt;ref name=may/&gt;

* U dokumentarnom filmu iz [[1995]]. ''Socgorod'' (Socijalistički grad) intervjuirani su neki od posljednjih živih članova tih grupa; ''Lihotzky'', ''Jan Rutgers'' iz Mayeve brigade i ''Phillipp Tolziner'' iz ''Brigade Bauhaus'', i prikazana četiri planirana grada; [[Magnitogorsk]], [[Orsk]], [[Novokuznjeck]] i ''Kemerovo''.

== Izvori ==
{{izvori}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Hannes Meyer}}
* [http://www.artandarchitecture.org.uk/search/results.html?_creators=%22ULAN6399%22&amp;display=May%2c+Ernst Slike Mayevog Frankfurta u Art &amp; Architecture] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120212153701/http://www.artandarchitecture.org.uk/search/results.html?_creators=%22ULAN6399%22&amp;display=May,+Ernst |date=2012-02-12 }} {{de icon}}
* [http://eng.archinform.net/arch/206.htm O Ernstu Mayu na portalu archINFORM] {{en icon}}
* [http://www.ernst-may-gesellschaft.de/ Über die ernst-may-gesellschaft] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140623094653/http://www.ernst-may-gesellschaft.de/ |date=2014-06-23 }} {{de icon}}
{{Lifetime|1886|1970|May, Ernst}}

{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Njemački arhitekti]]
[[Kategorija:Biografije, Njemačka]]</text>
      <sha1>f3rpmhlhbzbp5qloye64m27d9ua3u2f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Saradnja četnika s Nedićevom vladom</title>
    <ns>0</ns>
    <id>176884</id>
    <revision>
      <id>42683955</id>
      <parentid>42683946</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T12:22:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-40631-75</username>
        <id>376487</id>
      </contributor>
      <origin>42683955</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="569614" sha1="bjxtok5yo9jqjl15g7a332xwni38zah" xml:space="preserve">{{Sređivanje|razlog=Preterana upotreba citata}}
[[Datoteka:DragoljubMihailovic8e09281v.jpg|thumb|175px|Pukovnik [[Dragoljub Mihailović]]]]
'''Kolaboracija četnika s Nedićevom vladom''' predstavlja jedan vid [[Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu|kolaboracije četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu]]. Osnovni cilj saradnje [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] četnika sa kvislinškom Nedićevom vladom bila je borba protiv [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije]].

U prvoj godini okupacije, saradnja jedinica pod komandom Draže Mihailovića sa Nedićevom vladom se prvenstveno odvijala kroz [[Legalizovani četnici|legalizaciju četničkih odreda]]. Procesom legalizacije su mnogi četnici (oko dvije trećine pripadnika Mihailovićevih snaga u Srbiji 1941. godine&lt;ref&gt;[http://www.yuhistorija.com/serbian/drugi_sr_txt01c4.html Milan Radanović: Kolaboracija JVuO sa nemačkim okupatorom u Srbiji 1941-1944.]&lt;/ref&gt;) službeno postali oružana formacija integrisana u okupacioni sistem. 17. januara 1942. godine, prema nemačkim podacima, 72 oficira i 7.963 četnička borca su bili pod komandom srpske žandarmerije. Legalizovani četnici su tada bili većinom Pećančevi, dok su oko 2000-3000 njih bili Mihailovićevi četnici.{{sfn|Tomasevich|1975|p=127.}} Već sredinom maja 1942. godine, dva četnička pomoćna korpusa su brojila 13.400 oficira, podoficira i vojnika.{{sfn|Tomasevich|1975|p=127.}}

[[Jozo Tomasevich]], [[Sjedinjene Američke Države|američki]] istoričar [[Jugoslavija|jugoslovenskog]] porijekla, šire elaborira saradnju [[Vlada narodnog spasa Milana Nedića|Vlade narodnog spasa Milana Nedića]] i [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|Jugoslovenske vojske u otadžbini]], tvrdeći da se ona odvijala u više faza. Tomasevich navodi da je saradnja dviju stranâ počela ujesen 1941. godine, te da je trajala sve do kraja okupacije Jugoslavije:
{{izdvojeni citat|Svojevrsna suradnja između Nedićeve administracije i Mihailovićevih snaga koja je počela u jesen 1941. godine, trajala je do kraja njemačke okupacije. Prošla je kroz faze različitog intenziteta: isprva s Nedićem, zatim sa Mihailovićem u glavnoj ulozi. Također, treba napomenuti da su odnosi tijekom prve dvije godine okupacije, kad su Nedić i brojni ljudi u Srbiji mislili da će Njemačka dobiti rat, bili drugačiji od onoga što su postali tijekom druge polovice okupacije, kada je poraz Njemačke postao izvjesniji. Ali, glavni ciljevi dviju strana nikada se nisu promijenili. Zajednički cilj bio je boriti se protiv partizana i spriječiti njihovo pojavljivanje kao dominantne oružane skupine na kraju rata. I jedni i drugi su isto tako željeli svesti srpske gubitke na najmanju moguću mjeru, što se moglo učiniti samo sprječavanjem sabotaža i oružanog otpora njemačkim i bugarskim okupacijskim snagama, budući da su takvi činovi uvijek donosili krvave odmazde. Za četnike, dodatni motiv u suradnji s Nedićevom vladom je bilo stjecanje solidne baze u vojnom, upravnom i policijskom aparatu režima, tako da kada Nijemci i Bugari konačno odu, četnici mogu zauzeti državnu upravu i oružane snage prije partizana.{{sfn|Tomasevich|2001|pp=214.}}}}

== Saradnja sa Aćimovićevom upravom 1941. ==

Predsednik [[Savet komesara|Saveta komesara]], prve kvislinške vlade u okupiranoj Srbiji, [[Milan Aćimović]], tokom okupacije najviše se eksponirao u saradnji sa pokretom pod komandom Draže Mihailovića, još od prvih meseci okupacije. Na osnovu jednog potonjeg dokumenta, odnosno Aćimovićeve izjave, može se naslutiti da je Aćimović doprineo da okupator ne izvrši planirane aktivnosti uperene protiv Mihailovića još u junu 1941:

{{izdvojeni citat|Što se tiče moga stava prema nacionalnim ljudima u šumi, navešću jedan slučaj: odmah u početku okupacije, u toku meseca maja ili početkom juna, Nemci su bili organizovali jednu veću akciju da bi očistili naše šume od ostataka jugoslovenske vojske, kako su nam sami govorili. Tu se u prvom redu mislilo na Dražu i njegove ljude. Ja sam Nemcima isticao nekorisnost i čak štetnost te akcije, govoreći da će za vreme okupacije biti uvek ljudi koji će odlaziti u šumu i bolje je da tamo padnu pod uticaj jednog nacionalno trezvenog čoveka nego pod uticaj komunista. Nemci su te razloge primili i tako do te akcije nije došlo. Ja sam stajao na stanovištu da Dražin cilj mora da bude i naš cilj. Naš rad treba diskretno da koordinira, a nikako da se sukobljava. Između Draže, odnosno njegovih ljudi, i mene bio je stalni kontakt.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/155_3.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221019154413/https://znaci.org/00001/155_3.pdf |date=2022-10-19 }}, str. II/209-210.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/9_4.htm |title=Ratko Martinović - OD RAVNE GORE DO VRHOVNOG ŠTABA |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;}}

Aćimović tvrdi da je još prije formiranja Nedićeve vlade trebalo da 
dođe do sastanka između njega i Mihailovića u okolini Valjeva, ali da su partizani presjekli put. U izvještaju (bez datuma, moguće s početka 1944. godine&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_134.htm Izvod iz knjige poslatih telegrama Štaba Draže Mihailovica od 29. juna do 5. avgusta 1942. godine]&lt;/ref&gt;) Mihailovićevih predstavnika o razgovoru sa Milanom Aćimovićem još se dodaje:
{{izdvojeni citat|Reći ću vam da sam još u prvim danima okupacije, kada su došli ljudi sa Ravne gore kod mene, njima kazao: Pitajte Dražu da li on smatra ovaj naš posao nenacionalnim i nekorisnim po srpski narod, ako ga tako smatra, mi ćemo se odmah svi povući, jer ne želimo niti hoćemo da cepamo jedinstvo srpskog naroda. Kako su ta lica te moje reči prenela, ja ne znam, ali su mi doneli odgovor da treba ostati na poslu i raditi u korist naroda... Po mom mišljenju, u zemlji je trebalo voditi borbu protiv komunista. Što se tiče Draže, stajao sam na stanovištu da se borba protiv njega ne samo ne sme voditi nego se mora naći načina da se naš rad koordinira sa njegovim.&lt;ref name=&quot;znaci.org&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/11_4.htm RAVNA GORA POSTAJE STOŽER VELIKOSRPSKE BURŽOAZIJE]&lt;/ref&gt;}}

=== Uspostavljanje saradnje ===

Prvi kontakt pokreta pod rukovodstvom pukovnika Dragoljuba-Draže Mihailovića uspostavljen je krajem maja 1941. posredstvom rezervnog potporučnika Vladimira Lenca, vođe omladinske organizacije [[ZBOR|Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor]] [[Dimitrije Ljotić|Dimitrija Ljotića]] na [[Sveučilište u Zagrebu|Zagrebačkom sveučilištu]], koji se povlačio iz Bosne sa Mihailovićevom grupom, nakon Aprilskog rata, da bi se potom zajedno sa Mihailovićem stacionirao na [[Ravna Gora|Ravnoj gori]]. Prema tvrdnjama koje je 1949. objavio Ljotićev saradnik [[Boško Kostić]], potporučnik Lenac je dobio zadatak od pukovnika Mihailovića da uspostavi vezu sa Dimitrijem Ljotićem i da zatraži materijalnu pomoć za Mihailovićevu organizaciju. Ljotić je Lencu predložio da novac potraži od desetak imućnijih Beograđana, od kojih je prikupljena znatna suma novca. Lenac se više nije vraćao na Ravnu goru.
Prema Kostićevom svedočenju, oko 10. juna 1941. u Beograd je dolazio i Mihailovićev izaslanik poručnik Slavko Pipan, sa sličnim zadatkom kao i Lenac. Pipan se takođe sastao sa Ljotićem i, prema Kostićevom svedočenju, &quot;i Pipanu je data veća suma novca da ponese Draži&quot;. 
Slavko Pipan je posetio Beograd ponovo u drugoj polovini jula 1941. I ovog puta je usledio sastanak sa Ljotićem, na kom su bili prisutni Lenac, Kostić i Ratko Parežanin (koji je o ovom sastanku svedočio 1971). Ljotić je sugerisao Kostiću i Parežaninu da putuju na Ravnu goru kako bi se uspostavio tešnji kontakt sa Mihailovićem. Međutim, do ovog putovanja nije došlo zbog vesti da su ravnogorski četnici započeli saradnju sa partizanskim pokretom.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/11_4.htm |title=Nikola Milovanović, Draža Mihailović, Beograd, 1991 |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;

[[Tanasije Dinić]], rezervni pukovnik [[Jugoslovenska vojska|Jugoslovenske vojske]] i zamenik Milana Aćimovića, komesara Ministarstva unutrašnjih poslova i predsednika Saveta komesara (Dinić je bio jedan od glavnih stubova kvislinškog aparata; od 1942. do 1943. je na mjestu ministra unutrašnjih poslova, potom ministar socijalne politike i narodnog zdravlja u Nedićevoj vladi), u izjavi koju je dao na saslušanju pred isljednim organima [[OZNA]]-e, 25. februara 1946, pored ostalog je govorio i o kontaktima Milana Aćimovića sa Dražom Mihailovićem, te o navodnom protivljenju toj saradnji od strane Milana Nedića: 
{{izdvojeni citat|Saradnja između Aćimovića i Draže Mihailovića bila je Nemcima poznata, te prema tome ja nisam imao potrebe da o toj saradnji obaveštavam [[Gestapo]]. Ja se sećam još iz 1941. g., kada su Nemci sklopili sporazum sa [[Kosta Pećanac|Kostom Pećancem]]. Tom prilikom sam naišao u Upravni štab gde sam zatekao Aćimovića, Krausa, Kisela i, mislim, Helma. Pili su šampanjac i Aćimović je tada rekao kako ćemo proslaviti uskoro sastanak sa Dražom. Još pre ovoga Aćimović je dobio od Nemaca 10 miliona dinara, radi pomaganja organizacije DM. Aćimović je u svakom pogledu favorizovao i podržavao organizaciju D. M.&lt;ref name=&quot;znaci.org&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/11_4.htm RAVNA GORA POSTAJE STOŽER VELIKOSRPSKE BURŽOAZIJE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/154_5.pdf Milan Borković, n.d., Beograd, 1979.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221118094108/https://znaci.org/00001/154_5.pdf |date=2022-11-18 }}, str. I/375.&lt;/ref&gt;}}

Prema tvrdnjama pukovnika [[Jovan Trišić|Jovana Trišića]], vršioca dužnosti komandanta kvislinške žandarmerije od 24. juna 1941, s njegove je strane uspostavljen kontakt sa saradnicima Draže Mihailovića još 28. maja 1941. Veze između pukovnika Trišića i Mihailovića nastavljene su i kasnije tokom leta 1941, posredstvom jednog Trišićevog kurira. Ovi podaci publikovani su 1960.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/155_3.pdf Milan Borković, n.d., Beograd, 1979.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221019154413/https://znaci.org/00001/155_3.pdf |date=2022-10-19 }}, str. II/211, fus. 5.&lt;/ref&gt;

Pukovnik Trišić, s pozicije tadašnjeg zapovjednika žandarmerije, od prvih dana okupacije stupa u kontakt sa pukovnikom Mihailovićem i stavlja mu se u službu, a po sopstvenom svjedočenju u emigraciji:
{{izdvojeni citat|Svi žandarmi su odmah prihvatili sve nacionalne odrede, kako pukovnika Draže Mihailovića, tako isto đenerala [[Ljubo Novaković|Ljube Novakovića]] i vojvode [[Kosta Pećanac|Koste Pećanca]]...&lt;ref&gt;Јован П. Тришић, О Милану Недићу, Виндзор, 1960, стр. 90–91.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, Srpska državna straža 1942-1944. Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2020, str. 29–30.&lt;/ref&gt;|Pukovnik [[Jovan Trišić]]}}

Prema Trišićevim zapisima po okončanju rata, u ravnogorsku organizaciju ga je uključio major [[Radoslav Đurić]], i to sa zadatkom da pribavlja službene legitimacije i objave za putovanja, kao i da vrši obavještajnu djelatnost u korist četnikâ.&lt;ref&gt;Јован П. Тришић, „Први дани рата у Јужној Србији и прилажење покрету Драже Михаиловића“, у: Гласник српског историског-културног друштва „Његош“, 1962, свеска десет, стр. 86.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Rade Ristanović, Oblici otpora u okupiranom Beogradu (1941-1944). Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, 2019, str. 479.&lt;/ref&gt;

O kontaktima koje je uspostavio sa Mihailovićem tokom maja i juna 1941. godine, pukovnik Trišić u svojoj knjizi “O Milanu Nediću” piše:

{{izdvojeni citat|U Beograd sam stigao (iz Skoplja) 24. maja i svi žandarmi su upućeni u Komandu žandarmerije. Već 28. maja ja sam se lično sastao sa jednim Dražinim kurirom. Kurir je bila žena, koja je došla sa Ravne gore, noseći nekoliko pisama od Draže, a pored toga imala je i zadatak da uhvati vezu sa nekim đeneralima koji su bili u Beogradu kao i sa još nekim oficirima i viđenim ličnostima... Ja sam postavljen za v.d. komandanta žandarmerije u okupiranoj Srbiji, 24. juna 1941. ali sam od advokata Čede Arsenijevića ranije o tome bio obavešten, radi čega sam dva puta uputio na Ravnu goru moga kurira Milana Ivezića da o tome obavesti pukovnika Dražu i da mi Draža po tom pitanju daje svoje mišljenje. Draža se je s tim složio.&lt;ref name=&quot;znaci.org&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/11_4.htm RAVNA GORA POSTAJE STOŽER VELIKOSRPSKE BURŽOAZIJE]&lt;/ref&gt;}}

Sredinom jula 1941, pukovnik Trišić i njegovi saradnici su se sastali sa poručnikom [[Neško Nedić|Neškom Nedićem]], jednim od organizatora ravnogorskog pokreta u valjevskom kraju. Specijalni izaslanik Komesarijata unutrašnjih dela poslao je 17. jula iz Valjeva izvještaj Milanu Aćimoviću u kom se prenose stavovi poručnika Nedića o partizanima, s jedne, kao i o okupatorskim i kvislinškim vlastima, s druge strane:
{{izdvojeni citat|Poručnik Nedić bio je obučen u seljačko odelo, sa šubarom i izjavio je sledeće: &lt;br /&gt; 'Mi koji se nalazimo po šumama nemamo nikakve veze sa ovom terorističkom akcijom komunista. Oni su stupili sa nama u vezu i tražili da se pridruže nama. Mi smo ih odbili i prebacili im što vode ovakvu jednu akciju koja može Srbiji da nanese samo zlo.'

Tom prilikom pukovnik Draža Mihailović rekao je delegatu komunističke grupe doktoru Jovanoviću Miodragu, da ako se desi još jedan akt sabotaže od njihove strane, da će ih oni progoniti i uništiti...

Gospodin Nedić dalje navodi da oficiri i podoficiri i drugi koji se nalaze u šumi ne žele da čine ništa što bi moglo da izazove nemačke vlasti na reakciju. Pozdravljaju novu uredbu о ovogodišnjoj vršidbi žitarica, za koju kažu da je umesno doneta.

Isto tako priznaju rad ministra, gospodina Aćimovića i poznato im je sa kakvim se on teškoćama bori, kao i da njegovom zaslugom nisu novopopisani aktivni oficiri otišli u logore. [...]

Gospodin Nedić obećao je da će oni uticati na ona lica koja nisu komunisti, a koja se nalaze iz neobaveštenosti u njihovim grupama, da se vrate svojim kućama. Što se tiče vođa, ukoliko produže sa sabotažama oni će ih likvidirati. Oni dalje pozdravljaju akciju srpskih vlasti na uništenju ovih grupa, kao i svih onih koji se bave pljačkanjem i napadima na srpski živalj... Isto tako obećao je davanje podataka o mestu boravka komunističkih grupa žandarmima.&lt;ref name=&quot;znaci.org&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/11_4.htm RAVNA GORA POSTAJE STOŽER VELIKOSRPSKE BURŽOAZIJE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Ustanak i narodno-oslobodilački pokret u Srbiji 1941, Institut društvenih nauka, Beograd, 1963, str. 127-128.&lt;/ref&gt;}}

Pukovnik Trišić se u dva navrata i lično sastao sa Dražom Mihailovićem, u kući [[Živojin Mišić|vojvode Mišića]], u [[Struganik]]u, i to 14. jula i 19. avgusta 1941, preuzimajući instrukcije za dalji rad.&lt;ref&gt;Милисав Секулић, Пуковник Јован П. Тришић. Ратни дневник и биографија, Београд, 2014, стр. 96-102.&lt;/ref&gt; Kako Trišić navodi u svojim sjećanjima poslije rata, on nije sreo pukovnika Dražu Mihailovića prilikom prve posjete [[Ravna gora|Ravnoj gori]], već jednog od njegovih najbližih saradnika majora [[Aleksandar Mišić|Aleksandra Mišića]]. Trišić piše: „Govorilo se, uglavnom, o Komesarskoj upravi. Iz tog razgovora sam zaključio da Milan Aćimović i [[Ilija Paranos]] uživaju poverenje na Ravnoj gori... Dalje se govorilo o teškoj situaciji, čiji se kraj nije mogao da sagleda, o tome kako treba narodu pomoći i o saradnji između žandarmerije i Draže — ko će i kako održavati vezu.“&lt;ref&gt;Jovan Trišić, ''Prvi dani rata u Južnoj Srbiji i prilaženje pokretu pukovnika Draže Mihailovića'', »Glasnik« — Chicago, sveska 10/1962, str. 87–89.&lt;/ref&gt; Na sastanku održanom avgusta 1941. godine, pukovnici Mihailović i Trišić zaključuju usmeni sporazum o saradnji četnika i žandarmerije:
{{izdvojeni citat|S Dražom su bili major A. Mišić i poručnik Voja Popović. Razgovarali smo veći deo noći i sutradan pre podne. Dotakli smo sva pitanja od opšteg interesa po srpski narod, a posebno o tešnjem povezivanju naše akcije... U pogledu budućeg rada, rekao je [Mihailović — prim.] da zbog tadašnje teške situacije ne namerava da preduzima nikakve akcije većeg značaja, pri čemu je istakao da su Nemci vrlo jaki, da nama niko ne može da pruži nikakvu pomoć i da oskudevamo u svemu. Zbog tih razloga, naglasio je, nama je potrebno da se, prvo, dobro organizujemo, da se solidno pripremimo, dobro naoružamo i da čekamo pogodan momenat kako bi naša akcija bila od stvarne koristi saveznicima. Meni je stavio u dužnost da, po mogućstvu, pojačam žandarmerijske stanice, da žandarmeriju što bolje naoružam i da u njene redove ubacim što veći broj njegovog ljudstva. Izjavio je da je zadovoljan držanjem žandarmerije i izrazio nadu da će ona odigrati značajnu ulogu u danom momentu.&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, Britanski štićenik, Globus/Narodna knjiga/Prosveta, Zagreb—Beograd, 1979, str. 125.&lt;/ref&gt;|Pukovnik [[Jovan Trišić]], prvi komandant kvislinške [[Srpske žandarmerije]]}}

О održavanju dobrih odnosa s kvislinškom žandarmerijom i njenim komandantom pukovnikom Jovanom Trišićem, posvjedočio je 1946. godine [[Beogradski proces|na sudskom procesu]] i sâm general Dragoljub Mihailović:
{{izdvojeni citat|Optuženi: [...] Moja je težnja bila da sve one koji su nosili oružje „bušimo“, da ulazimo u njihove redove i da ih na taj način pridobijemo u šumu. Ja sam tako uspeo da pridobijem Jovana Trišića i da sa njim stvorim plan. I taj je bio uhvaćen sa tim planom i odveden u ropstvo.

Pretsednik: Šta je on bio?

Optuženi: Bio je pod Nemcima komandant žandarmerije. Ja sam ga privukao i pridobio da sprovedemo organizaciju i da dobijemo veći broj ljudstva.

Pretsednik: Vi ste se tada povezali sa žandarmerijom koja je bila tada u službi okupatora?

Optuženi: Tačno.&lt;ref&gt;Издајник и ратни злочинац Дража Михаиловић пред судом: Стенографске белешке и документа са суђења Драгољубу-Дражи Михаиловићу, Београд, 1946, стр. 113.&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Jovan Marjanović 1941&quot;&gt;Jovan Marjanović, Ustanak i narodno-oslobodilački pokret u Srbiji 1941, Institut društvenih nauka, Beograd, 1963, str. 193.&lt;/ref&gt;}}

Brojni oficiri Jugoslovenske vojske koji će se kasnije pridružiti [[JVuO]], tj. četnicima, u prvoj godini okupacije su bili na raznim dužnostima u strukturama kvislinške uprave. Tako je major [[Petar Baćović]], prije nego što je avgusta 1942. postao komandant četničke Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine, bio šef kabineta Milana Aćimovića, ministra unutrašnjih poslova.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_80.htm Izveštaj komandanta četničke grupe odreda od 6. maja 1942. Draži Mihailoviću o akcijama protiv partizanskih jedinica na širem području Višegrada i stanju četničkih jedinica]&lt;/ref&gt; Prema sjećanjima Ljotićevog sekretara [[Boška Kostića]], Petar Baćović je bio šef kabineta dr [[Miloša Radosavljevića]], koji je do 29. januara 1942. bio ministar [[Poljoprivreda|poljoprivrede]] u Nedićevoj vladi.&lt;ref&gt;Boško N. Kostić, Za istoriju naših dana – Odlomci iz zapisa za vreme okupacije, Lil (Francuska), 1949, str. 209.&lt;/ref&gt;

Takođe, [[Jezdimir Dangić]] je sarađivao sa kvislinškom upravom u Srbiji i to od prvih dana formiranja Saveta komesara Milana Aćimovića, s kojim je, sve do hapšenja od strane Njemaca aprila 1942, bio u najboljim odnosima. Od sredine maja do sredine avgusta 1941. godine, Dangić je bio na službi u Srpskoj žandarmeriji, a za vrijeme [[Ustanak u Srbiji|oružanog ustanka u Srbiji]] bio je raspoređen kao žandarmerijski oficir na granici prema [[Drina|Drini]], da bi nešto kasnije bio premješten u [[Bratunac]].&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, n.d., Beograd, 1979.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220904190938/https://znaci.org/00001/154_4.pdf |date=2022-09-04 }}, str. I/274.&lt;/ref&gt;

Od oktobra 1941. do kraja februara 1942. na službi u žandarmeriji u Beogradu bio je i kapetan [[Slavoljub Vranješević]], koji će od kraja 1943. biti Mihailovićev komandant zapadne Bosne.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_65.htm Izveštaj majora Radoslava Đurića od 26. marta 1942. Draži Mihailoviću o vojno-političkoj situaciji u istočnoj Bosni i stanju četničkih jedinica]&lt;/ref&gt;

Aćimovićeva uprava nije dugo potrajala, i ukinuta je 29. avgusta 1941. kada je uspostavljena Vlada nacionalnog spasa generala [[Milan Nedić|Milana Nedića]], ali je Aćimović u njoj nastavio obnašati funkciju ministra unutrašnjih poslova do 5. novembra 1942. godine.

Milan Aćimović je ostao u izuzetno bliskim odnosima sa Dražom Mihailovićem sve do maja 1945. godine, tj. do samog kraja okupacije. Na koncu, Aćimović je poginuo tokom [[Bitka na Zelengori|bitke na Zelengori]], dok se nalazio u Mihailovićevom štabu.&lt;ref&gt;Branislav Božović – Mladen Stefanović: MILAN AĆIMOVIĆ – DRAGI JOVANOVIĆ – DIMITRIJE LJOTIĆ, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1985, str. 98.&lt;/ref&gt;

=== Svjedočenja o vezama Aćimovića i Mihailovića ===

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik za Jugoistok njemačkog Ministarstva vanjskih poslova, nakon rata piše o saradnji Aćimovića i Mihailovića:
{{izdvojeni citat|Šta se sve događalo u četničkom taboru, o tome sam bio veoma dobro informisan. Nemački Vermaht je na svim frontovima imao odlične specijaliste za dešifrovanje poruka. Tako su šifrovane poruke Draže Mihailovića stizale i do mog radnog stola. Sem toga, stalno sam bio u vezi sa ministrom Aćimovićem, koji je bio politički izaslanik Draže Mihailovića u Beogradu, zatim sa posrednicima i kuririma, a bio sam i u direktnom kontaktu sa vođom četnika.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161.&lt;/ref&gt;}}

[[Aleksandar Cincar-Marković]], ministar spoljnih poslova [[Kraljevina Jugoslavija|Kraljevine Jugoslavije]], potvrdio je 1946. godine pred istražnim organima da je Milan Aćimović istupao pred Nijemcima u svojstvu političkog predstavnika Draže Mihailovića. U svojoj izjavi, Cincar-Marković, između ostalog, svjedoči o pokušajima ponovnog uspostavljanja kvislinške vlade u [[Kitzbühel]]u, na teritoriji [[Treći Reich|Trećeg Reicha]], gdje je bila smještena nakon evakuacije iz Beograda:
{{izdvojeni citat|Po pitanju priznanja Nedićeve vlade, pregovori koje su, sa nemačkom vladom, poveli Nedić i Spalajković prilično su se otegli iako su se oni pozivali na činjenicu da je Nemačka priznala i druge kvislinške vlade, kao bugarsku, rumunsku i mađarsku. Najzad, Nemačka je ponovo priznala Nedićevu vladu. Posle ovog priznanja Nedić i Ljotić su održali nekoliko sastanaka sa Nojbaherom i još nekim nemačkim funkcionerima, na kojima je bio i Milan Aćimović, koji je boravio sa grupom četnika u Semeringu, nedaleko od Beča i koji je zastupao interes četničkog vođe Draže Mihailovića. Na ovim sastancima, osećajući svu svoju političku malodušnost, prilikom upornog zahtevanja da se prizna Nedićeva vlada, Nedić i Ljotić su postavljali Nemcima nov zahtev: da to ne bude više srpska vlada, nego neki komitet sličan Vlasovljevom, da u ovaj komitet treba da uđu i predstavnici drugih organizacija, na prvom mestu Dražina organizacija. Ovo pitanje ostalo je nerešeno.&lt;ref&gt;AVII, Izjava Aleksandra Cincar-Markovića pred istražnim organima 1946.&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/11_73.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje OBMANE DRAŽE MIHAILOVIĆA]&lt;/ref&gt;}}

Iskaz Cincar-Markovića se gotovo u potpunosti poklapa sa tvrdnjama Boška Kostića, sekretara Dimitrija Ljotića, iznesenim u njegovim memoarima, izdatim u emigraciji nekoliko godina nakon rata:
{{izdvojeni citat|Za vreme našeg boravka u Beču Ljotić se prvo sastao sa đeneralom Nedićem i bivšim ministrom Milanom Aćimovićem, jednim od vodećih političkih ljudi Draže Mihajlovića. Na tom se sastanku razgovaralo šta treba činiti. Nedić je zahtevao, da ako on mora opet da obrazuje srpsku vladu, da u nju uđu đeneral Mihajlović i Ljotić i po četiri ministra iz njihovih grupa kao i dva neutralca. Dimitrije Ljotić se protivio tom traženju Nedićevom, smatrajući da Draža Mihajlović ne treba da ulazi ni u kakvu kombinaciju sa Nemcima.&lt;ref&gt;Boško N. Kostić, n. d., str. 186.&lt;/ref&gt;}}

Uvjerljivo svjedočenje o mnogostrukim vezama Milana Aćimovića sa Dražom Mihailovićem pružio je na [[Beogradski proces|Beogradskom procesu]] 1946. godine [[Dragomir Jovanović|Dragomir–Dragi Jovanović]], predsednik Beogradske opštine, upravnik grada Beograda i šef [[Srpske državne bezbednosti]] u rangu ministra Vlade narodnog spasa:
{{izdvojeni citat|Pretsednik: Je li Aćimović održavao veze sa organizacijom DM?

Optuženi: Jeste. Poznato mi je da je održavao.

Pretsednik: Od kada?

Optuženi: Ja znam da Aćimovićeve veze sa organizacijom DM datiraju od konca 1941. godine, da su u 1942. godini došle do kulminacije, i da je Aćimović zbog toga imao u vladi konflikt sa Nedićem i Ljotićem i da je, zbog sumnjičenja o održavanju tih veza, morao dati ostavku.

Pretsednik: A kakva je bila uloga Aćimovića u Beogradu prema organizaciji DM?

Optuženi: Aćimović je smatran kao politički eksponent te organizacije. Bar ja sam ga tako smatrao.

Pretsednik: Može li se to zaključiti iz izvesnih činjenica?

Optuženi: Može.

Pretsednik: Na primer?

Optuženi: Preko Aćimovića su išle sve stvari. Kod Aćimovića su dolazili ljudi koji su dolazili bili u Beograd zbog održavanja veza sa Nedićem, Aćimović je bio neka vrsta političke veze u Beogradu. Takav je slučaj bio i sa Rakovićem kada je došao u Beograd.
 
Pretsednik: A kada je on došao u Beograd?

Optuženi: Avgusta meseca 1944. godine.

Pretsednik: Je li on sedeo kod Aćimovića?

Optuženi: Ja sam ga dva do tri puta video kod Aćimovića, a jedanput kod Ilije Mihailovića.

Pretsednik: Iz čega bi se još moglo zaključiti da je Aćimović bio politički savetodavac, eksponent organizacije DM u Beogradu?

Optuženi: Ja sam vodio više puta razgovore s njime o tome. On je bio prilično zakopčan; ali, prema njegovom držanju i govoru mogao sam zaključiti – a on to nije ni krio – da on pripada pokretu Draže Mihailovića.&lt;ref name=&quot;Jovanović Dragomir-Dragi&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.znaci.org/00001/60_2_1.pdf |title=Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih |format=PDF |date= |accessdate=2014-03-16 |archive-date=2023-07-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230717115813/https://znaci.org/00001/60_2_1.pdf }}&lt;/ref&gt;|[[Dragomir Jovanović]] na [[Beogradski proces|Beogradskom procesu]]}}

== Saradnja sa Nedićevom vladom 1941. ==
{{main|Ustanak u Srbiji 1941.}}
Nakon izbijanja [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanka u Srbiji]], početkom jula 1941, ustanici su počeli oslobađati sve veći broj naseljenih mesta. [[Četnici]] pod komandom pukovnika Mihailovića uzimaju učešća u ustanku tek krajem avgusta 1941.
Međutim, istovremeno sa uzimanjem učešća u borbi protiv okupatora Mihailović je već početkom septembra 1941. uputio delegaciju na sastanak sa generalom Nedićem radi dogovora o zajedničkoj borbi protiv partizana. Delegaciju su činili potpukovnik Dragoslav Pavlović i potpukovnik Živojin Đurić i major [[Aleksandar Mišić]], dok im se u Beogradu pridružio major Radoslav Đurić.
O uspostavljanju veze pukovnika Mihailovića sa generalom Nedićem, šef Upravnog štaba opunomućenog komandanta korpusa u Srbiji general [[Harald Turner]] izvještava 6. novembra 1941:

{{izdvojeni citat|U vezi sa mojim dopisom o pukovniku Mihailoviću od 3. 11. 41. br. 4675/41 izveštavam vas o sledećem: &lt;br /&gt; I centrala Abvera izvestila je 2. 11. 41.:
1.) Srpski predsednik vlade Nedić ponovo pregovara sa pukovnikom Dražom Mihailovićem preko rtanjskog vojvode. Ovaj je poslednji put bio kod Mihailovića 4. 11, kada mu je dao iznos od 500 000 dinara i preneo časno obećanje generala Nedića da će se angažovati kod nemačkih vlasti da Mihailović ne bude zarobljen ili kažnjen.

2.) Dalje pregovore sa Mihailovićem je vodio pukovnik Popović koji mu je 1. 10. predao 500 000 dinara.

3.) Pukovnik Popović je 26. 10. bio poslednji put kod Mihailovića i predao mu još 2,500.000 dinara. Vratio se 30. 10. 41. sa Mihailovićevom izjavom da je ovaj spreman da se sa Nedićevim jedinicama bori protiv komunista pod uslovom da mu Nedić da obećanje da nemačke oružane snage neće preduzimati akciju protiv Mihailovića.&lt;ref name=&quot;znaci1981&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_243.htm Zbornik NOR-a, XIV/1, Beograd, 1981.], str. 868.&lt;/ref&gt;}}

Milan Nedić je na saslušanju pred jugoslovenskim organima 9. januara 1946. u vezi pregovora sa Mihailovićevim predstavnicima izjavio sledeće:

{{izdvojeni citat| Odmah po uspostavljanju moje vlade početkom septembra (1941.) kod mene je došla jedna delegacija Draže Mihailovića koju su sačinjavali pešadijski potpukovnik (Živojin) Đurić, major Aleksandar Mišić, i đeneralštabni (major Radoslav) Đurić sa originalnim punomoćjem Draže Mihailovića radi razgovora. Uslovi koje je postavio Draža bili su uglavnom ovi:

* Da se uspostavi red i mir u Srbiji.
* Da se povedu zajedničke borbe protiv partizanskih snaga.
* Da uspostavim vezu i legitimišem Dražu kod Nemaca.
* Da mu se dostavi izvesna svota novca radi isplate prinadležnosti njegovim oficirima i podoficirima.
* Da se po umirenju Srbije izvrši vojna akcija u Bosni radi umirenja.
* Da se pomogne Đukanović Vladi (treba: Blaži) u Crnoj Gori radi umirenja.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_3.htm Zbornik NOR-a, XIV/1, Beograd, 1981.], str. 17-18, fus. 13.&lt;/ref&gt;}}

Nedić je u istrazi takođe dodao: „Svi ovi predlozi i uslovi bili su prihvaćeni sa moje strane. Draža je dobio novac a Nemci su ovo odobrili.“&lt;ref&gt;Arhiv VII, k. 269, reg. br. 35/1.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, Britanski štićenik, Globus/Narodna knjiga/Prosveta, Zagreb—Beograd, 1979, str. 126.&lt;/ref&gt;

Prema istom saslušanju, Nedić je uglavnom prihvatio ove predloge:

{{izdvojeni citat|Pismeni ugovor između mene i te delegacije nije pravljen s obzirom da su sva trojica iz te delegacije bili moji oficiri meni dobro poznati, pa sam smatrao da nema potrebe za pismenim ugovorom, a oni to nisu ni tražili.
Između nas je napravljen sporazum o sledećem:

* O saradnji između mene, odnosno moje vlade i Draže Mihailovića za borbu protiv komunista u cilju njihovog uništenja.
* Da im odmah izdam novčanu pomoć da bi mogli izdati plate oficirima i podoficirima, kao i to da bi mogli kupiti životne namirnice za ishranu vojske.
* Da odmah odredimo jednog oficira za vezu koji će stalno biti pri štabu Draže Mihailovića.
* Da preko Nemaca izdejstvujem legalizaciju Draže Mihailovića i njegovih četnika u tome da ih Nemci ne gone i da se mogu slobodno kretati.
* Da posle čišćenja, odnosno uništenja komunista u Srbiji, moja vlada ukaže potrebnu pomoć Draži Mihailoviću radi smirenja građanskog rata u Bosni i Crnoj Gori.
* Da se posle formiranja vladinih odreda, s čime bi se bilo započelo, donese jedan operacijski plan između mene i Draže za čišćenje Srbije od komunista.&lt;ref&gt;Бранко Латас, Милован Џелебџић, Четнички покрет Драже Михаиловића, Београд, 1979, стр. 77.&lt;/ref&gt;}}

Nedić je na saslušanju istakao da je nakon sklapanja sporazuma odmah izdao novčanu pomoć, koju je delegacija ponela sa sobom. Nedić je potom odmah otišao kod komandanta Srbije, generala Hajnriha Dankelmana, s molbom da odobri legalizaciju Mihailovićevih četnika, što je Dankelman odmah prihvatio. Nedić je potom odredio generalštabnog majora Marka Olujevića za vezu između njega i Draže Mihailovića. Nedić je uskoro obavešten da je Mihailović u celini prihvatio postignuti sporazum.&lt;ref name=&quot;vojnoistorijski1941&quot;&gt;Žarko Jovanović, &quot;Kolaboracija Draže Mihailovića sa kvislinzima u Srbiji 1941.&quot;, Vojnoistorijski glasnik, 1-2/1998, Beograd, 1998, str. 83.&lt;/ref&gt;

O sastanku s četničkom delegacijom, i uopšte o pregovorima vođenim tokom 1941. sa Mihailovićem, general Nedić je 12. novembra 1941. godine, preko agencije »Rudnik«, obavijestio javnost u Srbiji:
{{izdvojeni citat|Londonski radio dao je juče uveče vesti o prilikama u Srbiji, pa je izneo i potpuno netačno tvrđenje kako su tobož nemačke vlasti pregovarale sa pukovnikom Dražom Mihailovićem. Međutim, suprotno tome tvrđenju istina je da je Draža Mihailović slao svoje posrednike kako meni, tako i nemačkim vlastima radi pregovora... &lt;br /&gt; U vezi sa ovim izjavljujem da sam prilikom obrazovanja moje vlade pokušao da sve srpske nacionalne snage ujedinim radi spasa naroda i otadžbine, pa sam u tom cilju pregovarao sa Kostom Pećancem i Dražom Mihailovićem... Što se tiče Draže Mihailovića, i on je izjavio da želi da sarađuje na uništenju elemenata nereda, pa je u tu svrhu primio i novac od srpske vlade. Međutim, on je istovremeno pregovarao i sa komunistima.&lt;ref&gt;''Novo vreme'', 13. XI 1941.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, Britanski štićenik, Globus/Narodna knjiga/Prosveta, Zagreb—Beograd, 1979, str. 165.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/155_3.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221019154413/https://znaci.org/00001/155_3.pdf |date=2022-10-19 }}, str. II/212, fus. 7.&lt;/ref&gt;|General [[Milan Nedić]]}}

Novinar [[Stanislav Krakov]] piše u emigraciji da je 6. septembra 1941. došlo do formiranja prvih oružanih jedinica Vlade Milana Nedića. Krakov, inače sestrić generala Nedića, citira riječi „jednog elitnog žandarmerijskog oficira” (njegov je identitet zaštitio inicijalima ''I. R. R.'') koji je prisustvovao smotri: „Ovaj 6-ti septembar je u stvari prvi dan građanskog rata u Srbiji”. Pored toga, Krakov navodi i sljedeće:
{{izdvojeni citat|Baš ovog 6-og septembra 1941, na [[Banjica|Banjici]], u prisustvu generala [[Pante Draškića]], ministra rada u Nedićevoj vladi i pomoćnika ministra unutrašnjih dela [[Ceke Đorđevića]], kao i većeg broja oficira izvršeno je svečano formiranje osam vojničkih jedinica, koje su dobile naziv «srpski oružani odredi». [...] Već od prvog dana osnivanja ovih odreda, koji su odmah sa Banjice upućeni na teren, ocrtao se kakav će biti njihov stav na terenu u pogledu komunističkih partizana, koje su imali da gone i razbijaju, i odreda Draže Mihailovića sa kojima im je naređeno da sarađuju.&lt;ref&gt;Станислав Краков, Генерал Милан Недић, Књига прва: На оштрици ножа, Минхен, Штампарија Искра, 1963, стр. 159—160.&lt;/ref&gt;}}

[[Artiljerija|Artiljerijski]] major [[Boško Todorović]] bio je prije okupacije na službi u obaveštajnom odeljenju Generalštaba [[Jugoslovenska vojska|Jugoslovenske vojske]]. Nakon [[Aprilski rat|aprilskog rata]], radio je ljeta 1941. u organizaciji DM u Beogradu, da bi krajem augusta 1941. prešao u [[Istočna Bosna|istočnu Bosnu]] kao opunomoćenik Draže Mihailovića,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_37.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje SRPSKI NACIONALISTIČKI OTPOR IZVAN SRBIJE]&lt;/ref&gt; s ciljem stvaranja četničke organizacije na tom području. Bio je i prvi četnički komandant koji će, novembra 1941, sa Italijanima sklopiti [[Kolaboracija četnika s fašističkom Italijom|sporazum o zajedničkoj borbi]] protiv NOP-a.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 1, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1981, str. 18.&lt;/ref&gt; Iz izvještaja koji je 2. septembra 1941. poslao Draži Mihailoviću iz istočne Bosne, gdje je smjestio štab, dâ se zaključiti i da je među četničkim oficirima bio jedan od prvih koji je pledirao za saradnju sa kvislinškom Vladom Milana Nedića:
{{izdvojeni citat|Vrlo je važno za Srpstvo, da se Bosna oslobodi od ustaša vojno-četničkom akcijom pre nego što naša poluslobodna vlada u Beogradu diplomatskom operacijom (koja se verovatno već vodi, što potvrđuju i pojedini neprovereni glasovi) postigne pripojenje Bosne okupiranoj Srbiji.

Mišljenja sam da preokret u držanju [[Pećančevi četnici|»crnih« četnika]] — njihovo stavljanje u službu Nedića i posredno Nemaca — treba iskoristiti za nas na sledeći način:

1.  obavestiti narod: a) da četnički odredi redovne vojske ostaju i dalje potčinjeni isključivo našoj Vrhovnoj komandi — Kralju, ma kako se držali dobrovoljni četnički odredi, »crni«, »crveni« i ostali. b) za našu ofanzivnu akciju u Srbiji još nije vreme, ali da je vreme za borbu u Bosni — cilj: bar poluoslobođenje i prisajedinjenje poluslobodnoj Srbiji; [...]

3.  Stupiti na pogodan način u vezu sa Nedićem i ispitati da li ostaje veran kralju i dobar Srbin — u kom slučaju neće ometati, ako neće potpomagati naš rad — ili je izdajica, u kom slučaju se treba povući van njegovog domašaja — u Bosnu, u južnu Srbiju i u Sandžak, pa odande preduzeti borbu i protiv njega, uz pomoć sviju Srba koji su ostali verni kralju i položenoj zakletvi.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_3.htm Izveštaj komandanta četničkog odreda &quot;Boško Jugović&quot; od 2. septembra 1941. o vojnoj situaciji u istočnoj Bosni i stavu prema srpskoj kvislinškoj vladi]&lt;/ref&gt;}}

Naredbom br. 2 od 7. septembra 1941. general Milan Nedić imenuje majora [[Velimir Piletić|Velimira Piletića]] na službu u vojnom odeljenju pri Predsedništvu Ministarskog saveta. Major Piletić će kasnije postati jedan od Mihailovićevih komandanata u [[Istočna Srbija|istočnoj Srbiji]].&lt;ref name=&quot;Jovan Marjanović 1941&quot;&gt;Jovan Marjanović, Ustanak i narodno-oslobodilački pokret u Srbiji 1941, Institut društvenih nauka, Beograd, 1963, str. 193.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;AVII—Nda—19—5—4.&lt;/ref&gt;

Potporučnik [[Pavle Mešković]] je bio sa pukovnikom Mihailovićem još od kraja aprila 1941. godine u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]]. Poslije toga, Mešković se nalazio u grupi od nekoliko desetina oficira i vojnika s kojima se Mihailović prebacio u Srbiju te stigao na [[Ravna gora|Ravnu goru]] 12/13. maja 1941. Kada je general Mihailović krenuo iz [[Srbija|Srbije]] za [[Crna Gora|Crnu Goru]] u proljeće 1942, odredio je Pavla Meškovića da bude njegov čovjek za vezu sa potpukovnikom [[Milanom Kalabićem]]. Nakon rata, Mešković je posvjedočio da je do povezivanja između Mihailovića i Nedića došlo već tokom embrionalne faze izgradnje kvislinškog aparata u okupiranoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Po ulasku Nemaca u Beograd, obrazovani su tamo Komesarijati za razne poslove. Njih je ubrzo potom, krajem avgusta, zamenila Srpska Vlada na čelu sa đeneralom Milanom Nedićem. Nedić saziva zbor oficira i podoficira koji nisu otišli u ropstvo. Mihailović odobrava odlazak onih koji su tražili savet, jer je većina bila sa porodicama, a on nije mogao preuzeti odgovornost za toliki broj porodica, kad bi sve te ljude povukao u šumu. Najveći deo oficira i podoficira u Nedićevim formacijama (Poljska, Granična i Državna straža) ušao je u te odrede sa znanjem i odobrenjem D. Mihailovića i drugih komandanata pokreta. Poljska straža bila nam je odana od prvog dana skoro stoprocentno.&lt;ref&gt;Павле Мешковић, »На Равној гори«, »Књига о Дражи«, Виндзор, Канада, 1956, стр. 57. и 173.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_5.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje PRVI KONTAKTI SA NOP I POKUŠAJI DA SE OBUSTAVI USTANAK]&lt;/ref&gt;}}

U »Političkom mjesečnom izvještaju« od 3. XII 1941, general Harald Turner iznosi detalje o pokušaju sklapanja sporazuma između Mihailovićevog pokreta i kvislinških strukturâ, uz blagoslov njemačkih vlasti:
{{izdvojeni citat|U toku meseca jula, na osnovu prethodnog odobrenja, komesar-ministar [[Milan Aćimović|Aćimović]] pokušao je da sa Mihailovićem sklopi sličan sporazum kao što je to učinjeno između [[Gestapo|policije državne bezbednosti Nemačke]] i [[Kosta Pećanac|Koste Pećanca]]. Međutim, Mihailović je to izbegao. Prvih dana po stupanju na čelo vlade, to isto, takođe sa nemačkim odobrenjem, pokušao je i predsednik Nedić, koji je verovao da će mu kao armijskom generalu poći za rukom da na svoju stranu privuče bar deo oficira koji su se nalazili kod Mihailovića.&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, Britanski štićenik, Globus/Narodna knjiga/Prosveta, Zagreb—Beograd, 1979, str. 124.&lt;/ref&gt;|General [[Harald Turner]]}}

=== Partizani razotkrivaju Mihailovića ===

Posle završetka razgovora i postizanja sporazuma sa generalom Nedićem, Mihailovićeva delegacija se iz Beograda vratila na Ravnu goru 6. septembra 1941. U međuvremenu na Ravnu goru je pošao i major Marko Olujević s poručnikom Slavkom Pipanom, obaveštajnim oficirom Draže Mihailovića. Njih dvojicu su, na putu za Ravnu goru, uhvatili partizani u Belanovici, 8. septembra 1941. Kod majora Olujevića, koji je ujedno bio i pomoćnik komandanta kvislinške žandarmerije, nađen je plan komande žandarmerije od 7. septembra 1941. za napad žandarma sa četnicima Draže Mihailovića sa linije Zvornik-Krupanj-Valjevo-Mionica. Posle saslušanja major Olujević je streljan 10. septembra, dok je poručnik Pipan uspeo da pobegne.&lt;ref&gt;Јован Марјановић, Устанак и НОП у Србији 1941, Београд, 1983, стр. 317.&lt;/ref&gt; Mihailović o svojoj saradnji sa Nedićem nije obavestio partizane.

Kolubarska četa [[Valjevski partizanski odred|Valjevskog partizanskog odreda]] je prilikom zarobljavanja poručnika Ernesta Pipana zaplenila i jedan dokument Ministarstva unutrašnjih dela, u kome komanda kvislinške žandarmerije 7. septembra 1941. naređuje komandantu 5. žandarmerijskog odreda:

{{izdvojeni citat|Kad sva tri odreda budu stigla na liniju Zvornik — Krupanj — Valjevo — Mionica uhvatiće vezu sa četničkim odredima koji pod komandom generalštabnog pukovnika g. Draže Mihailovića na toj liniji i sačekaće dalje naređenje za produženje dejstva.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, I/1, Beograd, 1949, str. 405-406.&lt;/ref&gt;}}

U knjizi „General Milan Nedić”, Stanislav Krakov navodi da je ovaj dokument potpisao novopostavljeni šef žandarmerije general [[Stevan Radovanović]]. Krakov donosi još izvoda iz ovog „vrlo opširnog naređenja”, za koje tvrdi da je „bilo izdato onda kada je Nedić posle odlaska Dražinih delegata čvrsto verovao u sprovođenje zajedničke akcije protiv komunista”:
{{izdvojeni citat|«(13) Saradnja sa četnicima i omladinom pokreta „Zbor” treba da bude najtešnja. Saradnja sa njima sastoji se u sledećem: Svi četnici i omladinci koji dejstvuju na teritoriji odreda potčinjeni su komandantu odreda. Komandant odreda je taj koji će naređivati sve što treba da se radi na terenu, a njegova naređenja ima da izvršuju svi četnici i omladinci. Ishrana četnika i omladinskih odelenja biće zajedno sa odredom...»&lt;ref&gt;Станислав Краков, н. д., стр. 160—161.&lt;/ref&gt;|General [[Stevan Radovanović]], komandant [[Srpske žandarmerije]]}}

Partizani su na osnovu zaplenjenih dokumenata uvideli da Mihailović igra dvostruku igru, učestvujući u partizanskom ustanku i istovremeno radeći na njegovom gušenju. Oni su uskoro otkrili i druge dokaze o Dražinoj kolaboraciji. Komandant [[Valjevski partizanski odred|Valjevskog partizanskog odreda]] [[Dragojlo Dudić]] u svoj dnevnik septembra 1941. godine zapisuje:

{{izdvojeni citat| &quot;12. septembar: U toku dana došao je kurir Kolubarske čete. U izvestaju stajalo je da su zarobili jedan auto Ministarstva unutrašnjih dela sa pomoćnikom komandanta žandarmerije, još jednim čovekom i šoferom žandarmom. Od materijala nađeno je nekoliko lažnih legitimacija i naredba Ministarstva unutrašnjih dela o organizaciji poternih odreda za komunistima. Iz ove naredbe jasno se vidi da je i Draža Mihailović, komandant četnika sa Ravne gore, u vezi sa ovom akcijom na strani vlade. Sad je svakome bila jasna uloga ovog žonglera koji se pravio prijateljem narodne borbe&quot;.&lt;ref&gt;Драгојло Дудић, Дневник 1941, Београд, 1981, стр. 187-189.&lt;/ref&gt;}}

O vezama štaba pukovnika Mihailovića sa kvislinškim formacijama govori i naredba generala [[Ljubo Novaković|Ljube Novakovića]] njegovim odredima, od 12. septembra 1941:

{{izdvojeni citat|Prema sigurnim podacima koje sam ovoga momenta dobio, odredi srpske oružane sile u sporazumu sa odredima pukovnika Draže Mihailovića stupili su javno i otvoreno u akciju i dok jedni odredi imaju podrške i naslona okupatorske vlasti, drugi dotle, da bi maskirali svoj pravi cilj, bore se protiv okupatorskih vlasti i formiraju neku regularnu vojsku, pod pretnjom smrtne kazne ko ne bude prišao njihovim redovima. Jedni i drugi rade sporazumno i sa veštom i prikrivenom namerom protivu četnika (Ljube Novakovića), a preko ovih i protivu celokupnog srpskog naroda.&lt;ref name=&quot;vojnoistorijski1941&quot;/&gt;}}

=== Nemci razotkrivaju Mihailovića ===

{{izdvojeni citat|Podstaknuti delimičnim uspešno vođenim borbama od strane komunista, nacionalni Srbi organizovali su takođe borbene formacije protiv Nemaca.&lt;ref&gt;OBAVEŠTENJE KOMANDNOG ŠTABA KOMANDANTA SRBIJE OD 16. SEPTEMBRA 1941. KOMANDAMA I USTANOVAMA VERMAHTA O RAZVOJU ORUŽANOG USTANKA - T501 roll 244, frames 334-337.&lt;/ref&gt;|Obaveštenje Komandnog štaba Komandanta Srbije od 16. septembra 1941. o razvoju oružanog ustanka}}

Prema svjedočanstvu [[Stanislava Krakova]], njemački okupacioni dužnosnici su od početka gledali s velikim podozrenjem na mogućnost zbližavanja između generalâ Mihailovića i Nedića, vidjevši u ovome prevashodno opasnost po interese [[Treći Reich|Trećeg Reicha]]:
{{izdvojeni citat|Ali Nedićevi prvi kontakti sa Dražom Mihailovićem — o čemu su Nemci bili brzo obavešteni — kao i držanje Nedićevih oružanih odreda na terenu gde su oni vodili isključivo borbu protiv komunista, dok je sa Mihailovićevim četnicima vladalo pravo bratstvo po oružju, povećavali su to urođeno nemačko nepoverenje prema ljudima sa Balkana.&lt;ref&gt;Станислав Краков, Генерал Милан Недић, Књига прва: На оштрици ножа, Минхен, Штампарија Искра, 1963, стр. 176.&lt;/ref&gt;}}

Ubrzo, koncem septembra ili početkom oktobra, Nedića je pozvao Dankelman veoma ljut i pokazao mu [[sastanak u Brajićima|sporazum]] sklopljen između Draže i [[Josip Broz Tito|Tita]]. Dankelman je govorio kako ih je pukovnik Mihailović obmanuo da mu daju slobodu kretanja.

Uskoro su podaci o učešću četničkih odreda u borbama protiv Nemaca postali očigledni, što je demotivisalo predstavnike nemačkog okupatora i kvislinške uprave da idu u pravcu saradnje sa Mihailovićem. Nemački okupator više nije imao poverenja u Mihailovića, naročito nakon što je saveznička propaganda počela da predstavlja Mihailovića kao navodnog vođu otpora u Jugoslaviji. O daljem nepoverenju okupatora i rezervisanosti Nedića prema Mihailovićevom pokretu, Harold Turner je rekapitulirao 3. novembra 1941:

{{izdvojeni citat| U međuvremenu je ustanovljeno da se Mihailovićevi odredi pod komandom pukovnika Misite kod Loznice i kapetana Račića kod Bogatića bore zajedno sa partizanima. Zatim da je 28. septembra zaključio sa komunistima pismeni sporazum o zajedničkom isterivanju nemačkih oružanih snaga iz Srbije, odnosno sa Balkana. Pismeni dokazi o saradnji pronađeni su u Kraljevu, Rudniku i Gornjem Milanovcu. (...) General-pukovnik Nedić je zvanično izjavio da izuzev slučaja Mišić više nikada nije posredno ili neposredno pregovarao sa Mihailovićem niti mu slao novac.

U sredu, 29.10.41. pojavio se kod Nedića pukovnik (Branislav) Pantić koji je boravio u Beogradu i po nalogu Mihailovića ponovio predlog o zajedničkoj borbi protiv komunista. Rekao mu je da Mihailović zahteva od Nedića 5.000 pušaka, 500 puškomitraljeza i 100 mitraljeza. Kada je Nedić bez okolišanja odbio taj zahtev kao glup i preteran, Pantić je upozorio Nedića da će se istog dana voditi pregovori preko opunomoćenog komandanta korpusa i da je Mihailoviću za pregovore obećana pratnja do Beograda.&lt;ref name=&quot;znaci1981&quot;/&gt;}}

Naime, deo nemačkih obaveštajnih struktura je smatrao da treba prihvatiti Mihailovićevu ponudu za saradnju sa Nemcima. Tehnički poslovi oko pregovora Draže Mihailovića sa Nemcima povereni su pukovniku Branislavu Pantiću i kapetanu Nenadu Mitroviću. Oni su 28. oktobra 1941. krenuli za Beograd, gde su se susreli sa nemačkim kapetanom [[Josef Matl|Jozefom Matlom]], oficirom vojno-obaveštajne službe Abver ([[Abwehr]]).

O Mihailovićevoj ponudi kapetan Matl je sačinio izvještaj (“''Predmet'': Četnički odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika Draže Mihailovića stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa nemačkim Vermahtom”), koji će nadređenima poslati 30. oktobra 1941. godine:
{{izdvojeni citat|Pukovnik Pantić je izjavio da je od strane pukovnika Draže Mihailovića ovlašćen da stupi u vezu sa predsednikom vlade generalom Nedićem, kao i sa nadležnim instancama u nemačkom Vermahtu, kako bi se četnički odredi jugoslovenske vojske, koji se nalaze pod komandom Draže Mihailovića stavili na raspolaganje u cilju suzbijanja komunizma u Srbiji. Izjava je punovažna. Pukovnik Pantić daje kao garanciju svoju oficirsku čast.
General Nedić je u to upućen na osnovu ličnih razgovora koje je s njim vodio pukovnik Pantić ujutro 28. 10; on odobrava taj korak i želi da se što pre pristupi njegovom sprovođenju i aktiviranju.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_238.htm Zbornik NOR-a, XIV/1, Beograd, 1981.], str. 857.&lt;/ref&gt;|Kapetan [[Josef Matl]]}}

Milan Nedić je smatrao da mu je pregovorima između Mihailovićevih predstavnika i predstavnika nemačkog okupatora ugrožen politički kredibilitet. Prethodno je Nedić odbio nastavak pregovora i materijalnu i vojnu pomoć Mihailovićevom pokretu, što zbog opreza prema Nemcima, osluškujući kakav je njihov stav o saradnji sa četnicima, što zbog bojazni da Mihailovićeva legalizacija kod okupatora može ugroziti njegovu političku poziciju. O ovome je takođe rekapitulirao Harold Turner, 6. novembra 1941:

{{izdvojeni citat|Nedić je ponovo odbio pregovore sa Mihailovićem, ali me je zamolio da mu objasnim kakvu igru Nemci igraju sa Mihailovićem. Uveravao sam general-pukovnika Nedića da može biti siguran da opunomoćeni komandant korpusa neće preduzimati nikakve akcije koje bi povredile ličnost ili politiku predsednika vlade Nedića. Njegovo mišljenje o Mihailovićevoj situaciji je sledeće: Mihailović se nalazi neposredno pred uništenjem, pitanje je samo vremena. Sam Mihailović oseća da sve više slabi i želi da dobije u vremenu da bi se spasao, naročito preko zime. On je potpuno nepouzdana ličnost i zato Nedić smatra da nema svrhe pregovarati.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_243.htm Zbornik NOR-a, XIV/1, Beograd, 1981.], str. 869-870.&lt;/ref&gt;}}

11. novembra Mihailović se [[sastanak u Divcima|sastao sa Nemcima u selu Divci]], ali su oni odbili njegove usluge i zatražili razoružanje četnika. Mihailović je odbio da položi oružje, ali je nastavio borbu protiv partizanskog pokreta, što je bilo od nesumnjive koristi nemačkom okupatoru. Našavši se u još težoj situaciji nakon prelaska Glavnog štaba NOV i POJ i glavnine partizanskih snaga u Bosnu i Sandžak, čemu je znatno doprinela Mihailovićeva spremnost da napada partizane u momentu kad oni pokušavaju da suzbiju nemačku ofanzivu, Mihailoviću se ponovo nametnula nužnost saradnje sa kvislinškim strukturama, naročito u kontekstu nemačke spremnosti da ga gone kao odmetnika.

U dnevnim izvještajima iz sredine novembra 1941, poslatih iz komande Jugoistoka, može se zaključiti da u glavnom štabu Vrhovne komande Wehrmachta nijesu znali ko je pukovnik Mihailović. Nezavisno od ovoga, njegova ponuda o zajedničkoj borbi protiv partizana je odbijena i zatraženo je polaganje oružja:
{{izdvojeni citat|13.11.41: Vrhovna komanda oružanih snaga traži provjeru vijesti da je /izvjesni/ Mihailović poslao delegate Nediću, i preko njih ponudio Nijemcima pregovore. Navodno je prijedlog odbijen, jer Nijemci žele da pregovaraju s njim direktno, a ne preko posrednika. Nakon savjetovanja komande Jugoistoka i njemačkog generala u Srbiji, Vrhovna komanda je telefonski obavještena o sljedećem:
Vođa bandi Mihailović je njemačkom generalu u Srbiji ponudio zajedničku borbu protiv komunista. Ponuda je odbijena sa zahtjevom za bezuslovnu kapitulaciju. Odgovor je izostao. Jučer prvi put zabilježene borbe između Mihailovićevih bandi i komunista. Ovo ne mjenja stav da se traži bezuslovna kapitulacija.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=124&amp;rec=311&amp;roll=175 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000119.]&lt;/ref&gt;}}

{{izdvojeni citat|17.11.41: Savjetovanje kod načelnika štaba komande Jugoistoka: Ponuda pukovnika Mihailovića da stavi svoje snage na raspolaganje za borbu protiv komunista je odbijena i zatražena je bezuslovna predaja. Mihailović je tražio da se konsultuje sa svojim komandatima. Mihailović također tražio oružje za borbu protiv komunista! Ovo je igra, borba između bandi za izvor oružja! Ipak, čini se da jedan dio Mihailovićevih bandi iskreno želi da se bori protiv komunista.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=127&amp;rec=311&amp;roll=175 NARA, T311, Roll 175, frames no. 000121—000122.]&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka za septembar 1941 (30. septembar 1941.).}}

=== Početak otvorenog sukoba sa partizanima, novembar 1941. ===
{{main|Napad četnika na Užičku Republiku}}

Sukob u ustaničkim redovima bio je katalizator saradnje ravnogorskih odreda sa formacijama srpske kvislinške vlade. „Čete pukovnika Draže Mihailovića“ sarađuju sa Nedićevim odredima u zauzimanju [[Ljig]]a 7. novembra i na prostoru [[Lazarevac]]-[[Belanovica]] 13. novembra. Takođe, pod komandom majora [[Milana Kalabića]] (otac [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]]), Požeški i Gornjomilanovački ravnogorski odred vode intenzivne borbe protiv partizana kod [[Rudnik (planina)|Rudnik]]a 19. i 20. novembra, a zabilježena je saradnja i majora [[Velimir Piletić|Velimira Piletića]] sa žandarmerijskim odredima u borbama sa partizana kod [[Kučevo|Kučeva]] 18. novembra 1941.&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, Srpska državna straža 1942-1944. Doktorska disertacija, [[Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu]], 2019, str. 46-47.&lt;/ref&gt; O žestini borbi koje su četnici Draže Mihailovića vodili skupa sa nedićevskim odredima napadajući na [[Slobodne teritorije u Narodnooslobodilačkom ratu|partizansku slobodnu teritoriju]], naročito svjedoči izvještaj komande Žandarmerije od 18. novembra 1941, u kome se, između ostalog, kaže:
{{izdvojeni citat|Komandant Kolubarske grupe major g. Kalabić depešom, poslatom 17 novembra o. g. iz Aranđelovca, javlja: „Danas mi je javljeno da se koncentrisalo do 480 komunista na prostoru od sela Garaša, Bosuta i Dragolja... Odmah sam uputio tri stotine četnika Ravnogoraca i sto mojih vojnika da ih napadnu. Borba je otpočela u 15 č. i završena око 18 č. u reonu sela Dragolja i Bosuta. Ubijeno je 64 komunista i 1 uhvaćen...“&lt;ref&gt;AVII—Nda—53—3—48.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Ustanak i narodno-oslobodilački pokret u Srbiji 1941, Institut društvenih nauka, Beograd, 1963, str. 351.&lt;/ref&gt;}}

Kako ni tražena efikasnija [[Savezničke sile u Drugom svjetskom ratu|saveznička]] pomoć, kao ni ona od majora [[Jezdimir Dangić|Jezdimira Dangića]],&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_14_1_27.htm Naređenje Draže Mihailovića od 9. novembra 1941. komandantu bosanskih četničkih odreda za prebacivanje četničkih jedinica iz istočne Bosne u rejon Užica i Kosjerića radi napada na partizane&lt;/ref&gt; nijesu mogle uslijediti brzinom koju je Mihailović želio, on i njegovi komandanti se odlučuju da zatraže pomoć direktno od komandanata Nedićevih i Pećančevih odreda koji su otvoreno služili okupatoru. O ovoj pomoći kapetan [[Ćirilo Dimitrijević]] (oficir [[Legalizovani četnici|legalizovanog]] ''Sandžačkog vojno-četničkog odreda'' (SČO) pod komandom majora [[Miloš Glišić|Miloša Glišića]]; početkom jula 1942. u svojstvu deputata SČO učestvovao je u pregovorima sa pukovnikom [[Milošem Masalovićem]], [[Cvetanom Đorđevićem]] i generalom Milanom Nedićem, koji mu je savjetovao „apsolutnu saradnju sa Italijanima“;&lt;ref&gt;ASŽ, Ž-28, NOR, kut. 13, f. Sandžački četnici, dok. 5а, str. 2–3.&lt;/ref&gt; potonji komandant Pribojske brigade JVuO&lt;ref&gt;{{harv|Живковић|2017|p=741, 778}}&lt;/ref&gt;), piše Mihailoviću 1943. godine, pored ostalog i sljedeće:
{{izdvojeni citat|Potom sam u svojstvu načelnika štaba Rudničke grupe odreda u najkritičinjim danima Ravne gore, bez odobrenja svoga komandanta slao municiju, opremu i puškomitraljeze na Ravnu goru, gde su trupe đenerala g. Mihailovića bile blokirane od komunista radi uništenja. Iz ovih dana imam telefonsko priznanje đenerala g. Mihailovića Draže, koji mi je tom prilikom zahvalio i naredio da mu se imam javiti kada dođe do izražaja.&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond Draže Mihailovića, VK—X 13.&lt;/ref&gt;}}

Sukob partizanskih i vojnočetničkih snaga od prvih dana novembra 1941, uticao je i na poručnika Nikolu Kalabića i njegovu buduću visoku poziciju u hijerarhiji ravnogorskog pokreta.

Naime, Mihailovićevo ustaničko sjedište, Ravna Gora je 10. novembra [[Napad četnika na Užičku Republiku|direktno ugrožena od partizanskih snaga]]. Gotovo svi odredi ostaju bez municije. Pred partizanskim naletom, odredi se povlače. Stanje je dramatično i vode se ogorčene borbe. Mihailović iz [[Brajići (Gornji Milanovac)|Brajića]] rukovodi operacijama, dijelom zakopavajući, dijelom uništavajući najpovjerljiviju arhivu.

U takvoj situaciji, poručnik Nikola Kalabić predlaže da se od njegovog oca Milana, penzionisanog žandarmerijskog majora, u tom trenutku komandanta jednog vladinog odreda u Ljigu, zatraži pomoć.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Bojan Dimitrijević: Nikola Kalabić između Čiče i Krcuna?! |url=https://savremenaistorija.com/2017/06/28/nikola-kalabic-izmedu-cice-i-krcuna/ |access-date=2023-12-28 |archive-date=2023-12-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20231228100857/https://savremenaistorija.com/2017/06/28/nikola-kalabic-izmedu-cice-i-krcuna/ }}&lt;/ref&gt;

Major Milan Kalabić (Kalabić je od kraja 1941. okružni načelnik u [[Kragujevac|Kragujevcu]]; 28. januara 1942. srpska vlada ga unaprjeđuje u čin potpukovnika&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, n.d., str. 34. i 60.&lt;/ref&gt;), na zahtjev Draže Mihailovića, stavio je četnicima na raspolaganje osam kamiona municije za borbu protiv partizanskih odreda. Municija je odmah prebačena u [[Ba (Ljig)|selo Ba]] i podijeljena Mihailovićevim odredima. Kako bi Mihailoviću dodatno olakšao situaciju, stariji Kalabić je istovremeno angažovao i sve svoje snage u borbi protiv partizana u oblasti planine Rudnik.

Od tada Nikola Kalabić postaje jedan od najvažnijih četničkih komandanta, a Milan Kalabić jedan od najodanijih saradnika Draže Mihailovića u srpskim kvislinškim redovima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_9.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje NAPAD NA UŽICE I BORBE OKO ČAČKA]&lt;/ref&gt;

Potpukovnik [[Manojlo Korać]], komandant Požeškog četničkog odreda (sredinom novembra 1941. legalizovanog pri Nedićevom upravnom aparatu, gdje će Korać postati načelnikom okruga Užičkog), u knjizi ratnih memoara “Između Draže i Nedića“, objavljenoj [[2015]]. u izdanju [[Kragujevac|kragujevačkih]] ''Pogleda'', prisjeća se da je prisustvovao susretu između Milana Kalabića i Draže Mihailovića, do kojeg je došlo u Belanovici krajem novembra 1941. godine. Tom prilikom je i Kalabić mlađi odsjeo kod svog oca nekoliko dana. Prema Koraćevom svjedočenju, na ovom je sastanku dotadašnja saradnja između kvislinških oružanih snaga i ravnogorskog pokreta konačno formalizirana:
{{izdvojeni citat|Posle kraćeg informativnog razgovora, pređosmo na stvar. Kalabić poče izlagati način vođenja dosadašnje borbe protiv komunista, kao i plan daljeg čišćenja Srbije od komunističkih delova i grupa. Posle toga izloži i način snabdevanja oružanih odreda hranom, novcem, municijom, oružjem, odećom, obućom i ostalom vojnom opremom. I najzad upozna ga sa svima naređenjima i instrukcijama đenerala Nedića u pogledu rada na terenu, kao i u svemu ostalom što je smatrao za potrebno da iznese. Đeneral Mihailović sasluša ovo izlaganje, a zatim zapita Kalabića, da li je u mogućnosti da nešto oružja, municije i obuće, koje dobija od srpske vlade, odvoji i pošalje na Ravnu Goru. Zatim se đeneral Mihailović zainteresova za dalji pokret i dislokaciju srpskih oružanih snaga đenerala Nedića, zahtevajući od Kalabića da na svaki način Požeški četnički odred uputi u Požegu, radi dalje borbe u tim krajevima. I najzad, zamoli majora Kalabića da po mogućstvu svoje objave za slobodno kretanje i legitimacije za nošenje oružja, izdaje i ljudstvu Ravne Gore koje mu se za to obrati, pošto su u to vreme, u očima Nemaca, naročito u okrugu Užičkom i Kragujevačkom, objave, putne isprave i oružne legitimacije sa potpisom majora Kalabića, imale puno poverenje, tako da je jedino sa njegovim ispravama kretanje bilo neometano od organa vlasti. Major Kalabić dade potrebna objašnjenja i obeća da za račun Ravne Gore učini sve što može, naročito u pogledu izdavanja objava i oružnih listova.&lt;ref&gt;Манојло Кораћ, Између Драже и Недића, Погледи, Крагујевац, 2015, стр. 222.&lt;/ref&gt;}}

Srpski istoričari Bojan Dimitrijević i Nemanja Dević ocjenjuju da je riječ o veoma važnoj epizodi u istoriji okupirane Srbije u Drugom svjetskom ratu: „U ovim događajima, koji su se pokazali ključnim u odbrani i održanju Ravnogorskog pokreta, pukovnik Mihailović definitivno stiče naklonost prema Kalabićima. U njemu je bila i tajna kasnijeg Nikolinog uspeha i napredovanja u pokretu, koje je proizilazilo iz velike pomoći koju je ravnogorcima pružao njegov otac“.&lt;ref name=&quot;leskovackizbornik.rs&quot;&gt;{{Cite web |url=https://leskovackizbornik.rs/index.php/zbornik/article/view/159 |title=Немања Девић, Бојан Димитријевић — МИЛАН КАЛАБИЋ: ОД РАТНИКА ЗА СТАРУ СРБИЈУ ДО РАВНОГОРЦА |access-date=2024-10-27 |archive-date=2024-07-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240720221112/http://leskovackizbornik.rs/index.php/zbornik/article/view/159 |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;

Četnici Draže Mihailovića su, uz posredstvo samozvanog vojvode [[Jovana Škavovića Škave]], 13. novembra 1941. [[Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.|predali Njemcima oko 365 zarobljenih partizana]]. Predaja zarobljenih partizana dogodila se u selu [[Slovac]], smještenom između [[Valjevo|Valjeva]] i [[Lajkovac|Lajkovca]]. Vojvoda [[Kolubara|kolubarski]] Škavović je priznavao komandu Koste Pećanca, ali je aktivno sarađivao i sa četnicima Draže Mihailovića u borbi protiv partizana. U predaji zarobljenika učestvovao je i potporučnik Pavle Mešković, ravnogorski oficir. Ovim je činom Mihailović htio ukazati okupatoru da su četnici i dalje voljni da sarađuju, iako je njegova inicijativa za saradnju bila odbijena 11. novembra 1941. na [[Sastanak u Divcima|pregovorima u Divcima]]. [[Wehrmacht]] je 27. novembra 1941. strijeljao najmanje 261 partizana zarobljenog i ustupljenog od strane četnika.&lt;ref&gt;Milan Radanović, Kazna i zločin: Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945), Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, Beograd, 2015, str. 58.&lt;/ref&gt;

Presudom Vrhovnog vojnog suda [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|FNRJ]] od [[15. juli|15. jula]] [[1946]]. godine u [[Beograd]]u, general Mihailović je bio proglašen odgovornim za izvršenje i ovog zločina:
{{izdvojeni citat|Optuženi Mihailović je u noći između 13. i 14. novembra 1941. godine, tj. iste noći kada se sastao sa gestapovcem, kapetanom Matlom, naredio svom komandantu Daki Tešmanoviću da oko 365 zarobljenih partizana preda Srpskoj državnoj straži u selu Slovac, iako je znao da će ih Srpska državna straža postreljati ili predati Nemcima. To je učinjeno tako da ih je Tešmanović predao Jovanu Škavi a ovaj Nemcima. Nemci su od ovih predatih partizana streljali oko 270, a ostale oterali u logore.&lt;ref name=&quot;Presuda&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/60_3_34.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima]&lt;/ref&gt;|Presuda Dragoljubu Mihailoviću}}

Partizansko-četnički sukobi i slabljenje snaga otpora pogodovali su njemačkom okupatoru da neometano pripremi [[Operacija Užice|završnu ofanzivu]] na slobodnu teritoriju [[Užička Republika|Užičke republike]]. U napadu na partizansku slobodnu teritoriju učestvovale su [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]eve, [[Kosta Pećanac|Pećančeve]] i Nedićeve jedinice pod komandom pukovnika [[Koste Mušickog]], kao i neke bivše jedinice Draže Mihailovića koje su ušle u sastav kvislinških snaga. Time su se ove jedinice i formalno legalizovale kod Nijemaca, ali su i dalje bile pod Mihailovićevom komandom.&lt;ref&gt;Радивоје Папић, ''Ужичка република 1941. Водич кроз изложбу'', Народни музеј Ужице, 2017, стр. 136.&lt;/ref&gt;

{{izdvojeni citat|Tada je nastala i najčudnovatija faktička koalicija u Drugom svetskom ratu, koju su sačinjavali u odnosu na Narodnooslobodilački pokret, kao jedinstvenog protivnika, četnici, Nemci, Britanci, Nedić, ustaše.&lt;ref&gt;Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu, 1939-1945, Beograd, 1992, str. 274.&lt;/ref&gt;|Profesor [[Branko Petranović]]}}

[[Boško Kostić]], sekretar [[Dimitrije Ljotić|Dimitrija Ljotića]], svjedoči u svojim memoarima da je slom partizanske Užičke republike nastupio kao posljedica vojne kooperacije „udruženih nacionalnih snaga“ u okupiranoj Srbiji: 
{{izdvojeni citat|Pošto su se sada nacionalisti ujedinili, to svi kreću na takozvanu Titovu „Sovjetsku Užičku republiku“. U ovim borbama učestvuju četnici pukovnika Mihajlovića pod komandom ppukovnika Manojla Koraća, majora Glišića, kapetana Vučka Ignjatovića, poručnika Predraga Rakovića, itd. Srpskim dobrovoljcima komanduje njihov komandant pukovnik Kosta Mušicki. U tim borbama učestvuju i podoficiri i žandarmi pod komandom ppukovnika Milana Kalabića i majora Savovića, i četnici Koste Pećanca. Samo blagodareći ovoj akciji udruženih nacionalnih snaga, razbijena je „Sovjetska Užička republika“, a partizani, na čelu sa Titom, oterani iz Srbije.&lt;ref&gt;Boško N. Kostić, Za istoriju naših dana - Odlomci iz zapisa za vreme okupacije, Lil (Francuska), 1949, str. 66–67.&lt;/ref&gt;}}

Pukovnik [[Jovan Trišić]], pomoćnik komandanta [[Srpske žandarmerije]], uhapšen je 9. novembra od strane [[Specijalne policije Uprave grada Beograda]]. Saslušavao ga je lično [[Ilija Paranos]], šef Specijalne policije. U Trišićevoj kancelariji, kao i u stanu, pronađeno je mnogo materijala koji je poslužio za optužbe, te je istog dana odveden u [[Logor Banjica|Banjički logor]]. Naime, pukovnik Jovan Trišić je brojnim ravnogorcima izdavao legitimacije o pripadnosti žandarmeriji kako bi se ovi nesmetano mogli kretati kroz okupirana područja. [[Gestapo]] je zaplijenio jednu takvu objavu i dobio priznanje od čovjeka kod koga je nađena da mu je izdata lično od strane Trišića. O hapšenju pukovnika Trišića, kao i o reakciji generala Nedića, piše u emigraciji Nedićev bliski rođak [[Stanislav Krakov]], predratni direktor [[Radio Beograd]]a i urednik više kvislinških glasila tokom okupacije:
{{izdvojeni citat|Šef Opšte policije Paranos, na naređenje Dragog Jovanovića, uputio je odmah dva svoja inspektora — napominjem da su obojica živi i danas — u Glavni generalštab gde se nalazila komanda žandarmerije. Oni su se javili kod komandanta generala Stevana Radovanovića — koji je takođe živ u emigraciji — pokazali mu akt Gestapoa i naređenje upravnika grada da izvrše pretres kancelarije Trišićeve i da ga uhapse. U prisustvu generala Radovanovića inspektori su ušli kod Trišića, saopštili mu odluku koju su dobili i izvršili pretres. U fijokama pisaćeg stola Trišićevog našli su više praznih žandarmerijskih legitimacija, istih kakva je nađena kod zarobljenog četnika, razna druga dokumenta i najzad mobilizacione spiskove aktivnih i rezervnih oficira pripadnika pokreta Draže Mihailovića sa njihovim adresama i svim podacima. Koliko se sećam mislim da je bilo 1200 imena, jer se o tome više puta u Nedićevom kabinetu govorilo. 
Sa Trišićem i sa nađenim kompromitujućim materijalom dva inspektora su se vratili u Upravu grada i referisali svome šefu Paranosu. Kada je ovaj video šta su njegovi činovnici našli kod Trišića, ne obaveštavajući Dragog Jovanovića, telefonirao je Masaloviću i molio da ga general Nedić odmah primi. Sa svim dokumentima je došao u kancelariju Nedićevu da referiše i da pita šta da radi. 
Nedić mu je naredio:
— ''Uništite odmah sav materijal koji ste našli i obavestite Gestapo da sem službenih hartija niste ništa drugo pronašli. Ne radi se samo o životu Trišića, već se radi o životima 1200 srpskih oficira''.&lt;ref&gt;Станислав Краков, Генерал Милан Недић, Књига прва: На оштрици ножа, Минхен, Штампарија Искра, 1963, стр. 265—266.&lt;/ref&gt;}}

Sumirajući rezultate [[Gušenje ustanka u Srbiji|operacije Užice]], Krakov piše i da je krupni operacijski zahvat masivnih okupatorsko-kolaboracionističkih formacija brzo slomio otpor partizanskih snagâ i [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovnog štaba NOPOJ]]:
{{izdvojeni citat|Dve nemačke pešadijske divizije 342-ga i 313-ta, oko i ispred kojih su se nalazili kao odbojnik — da spreče stradanje stanovništva — Nedićevi oružani odredi potpukovnika Velje Jovanovića, majora Milana Kalabića i Savovića, srpski dobrovoljci pod komandom pukovnika Koste Mušickog, Pećančevi četnici i svi «legalizovani» četnički odredi Mihailovićevi, koji su se sada vodili kao trupe srpske vlade, preplavili su tu teritoriju dotle držanu nesmetano od komunista i već istog dana su ušli u Čačak, Požegu, Kosjerić, te je Vrhovni štab Titov u najvećoj žurbi i neredu napustio Užice i sklonio se na Zlatibor. Sledeći dan, 29. novembra, nemački tenkovi su prodrli u Užice i odmah nastavili dalje za Zlatibor sa koga je celo komunističko vođstvo otstupalo ka Sandžaku u panici, dok su partizanski odredi bili desetkovani i razbijeni. Sa Titom je tada bio i engleski kapetan Hadson, koji je napustivši Mihailovića pridružio se partizanima. U ponedeljak, 1. decembra 1941. ostatci partizanskih snaga sa Titom na čelu napustili su konačno Srbiju da se u nju ne vrate skoro pune tri godine. Prešli su u Sandžak, koji se smatrao kao teritorija pod italijanskom upravom, te su Nemci tu na samoj granici između Srbije i Sandžaka prestali da gone već skoro smrvljenog protivnika.&lt;ref&gt;Станислав Краков, н. д., стр. 285—286.&lt;/ref&gt;}}

=== Nastavak saradnje sa kvislinškim strukturama, decembar 1941. ===
[[Datoteka:Četnici, SDS i SDK.png|350px|mini|levo|Četnici, Srpska državna straža i Prvi puk Srpskog dobrovoljačkog korpusa.]]
Uprkos odbacivanju od strane Nemaca, četnici su nastavili saradnju sa Nedićevom vladom. Vredi istaći da Nemci nisu uznemiravali Mihailovićeve četnike nakon njegovog odbijanja da prihvati kapitulaciju na sastanku u Divcima, 11. novembra 1941, dok su četnici izbegavali borbe sa nemačkim okupatorom još pre ovog datuma. Bilo je očigledno da je nemačka ofanziva na Užice zaobišla četničku Vrhovnu komandu i glavninu četničkih snaga na Ravnoj gori. Mihailović je imao informacije iz kvislinških izvora da će nemačke snage nakon okončanja borbi protiv partizana nastojati da eliminišu snage pod njegovom komandom. &quot;Stoga je Draža Mihailović požurio da iskoristi vreme kada ga okupator ne dira i da spasava što se spasti može. Mihailović je napravio plan da veći deo svojih četnika uključi u Nedićeve oružane odrede, da ih legalizuje kod Nemaca, da na taj način očuva svoje ljudstvo i da ga i dalje koristi u borbi protiv partizanskih odreda Srbije. U vezi s tim, Mihailović je na Ravnoj gori, 30. novembra 1941, održao sastanak četničkih komandanata sa teritorije obližnjih okruga (Nemci su već tada bili zauzeli Čačak i Užice, a glavnina partizanskih snaga povukla se u Sandžak).&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.], str. I/265-267.&lt;/ref&gt;

Zapisnik sa ovog sastanka nije sačuvan, ali o njemu svedoči izveštaj koji je Draži Mihailoviću decembra 1942. poslao poručnik [[Predrag Raković]], komandanta legalizovanog Ljubićkog četničkog odreda, kao i zapisnik sa sudskog saslušanja četničkog majora [[Miloš Glišić|Miloša Glišića]], načelnik štaba Požeškog četničkog odreda. On je na suđenju 1946. izjavio:

{{izdvojeni citat|Na Ravnoj gori sa Dražom je održano savetovanje komandanata odreda. Na ovom savetovanju Draža je naredio da se stupa u vezu sa Nedićevim odredima, radi popravljanja situacije. Rekao je da odredi i dalje ostaju pod njegovom komandom i da je ovo samo privremeno rešenje.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, n.d.], str. I/267.&lt;/ref&gt;}}

Britanski oficir za vezu [[Duane Hudson|Bil Hadson]] je stigao je na Ravnu goru noću između 7. i 8. decembra dok su Nemci vršili [[Operacija Mihailović|ofanzivu na Mihailovićevu komandu]]. On kaže da su se četnici izvukli prelaskom u Nedićeve odrede:
{{izdvojeni citat|Dobio sam utisak da bi britansku pomoć najbolje bilo koncentrisati na Mihailovića ako on još postoji nezavisan od Nedića. Rekao sam to Titu i njegovima i uputio sam se natrag u poplavu Nemaca i kvislinga. [...] Nisam našao nikakve ostatke Mihailovićevih ljudi, izuzev njega lično i nekoliko oficira. Svi drugi su se pretvorili u Nedićeve ljude i otišli, na potpuno razočaranje Švaba.&lt;ref name=&quot;Znaci.net&quot;&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/5_3.htm |title=William Deakin - EMBATTLED MOUNTAIN (Bojovna planina) |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;|[[Duane Hudson|Bil Hadson]]}}

Na osnovu odluke četničke Vrhovne komande na Ravnoj gori, četnički odredi pod komandom Draže Mihailovića u čačanskom kraju legalizovali su svoje delovanje u okviru kvislinških formacija početkom decembra 1941. i na taj način su se statusno izjednačili sa vladinim četnicima, odnosno četnicima vojvode Koste Pećanca. Samo dva dana po okončanju operacije Mihailović (10. decembra 1941) novopostavljeni vojnoupravni komandant Srbije general [[Paul Bader]] pisao je svojim pretpostavljenima:
{{izdvojeni citat|Mihailovićeva grupa može sad da se smatra razbijenom... Mnoge Mihailovićeve pristalice, izgleda da su pobegle u šume i planine. Postoje izveštaji prema kojima sve obezglavljene bande pokušavaju da se prebace u četničke jedinice Koste Pećanca. Znaci ukazuju na to da su neki srpski vladini krugovi, sve do pred kraj, hteli doći u vezu sa Mihailovićem, kako bi se poštedela srpska krv. Na istoj su liniji i nastojanja srpskog ministra predsednika Nedića, a koja imaju za cilj da spreče oštar postupak protiv Mihailovićevih pristalica, koji su, navodno, na to bili samo prisiljeni.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom I, knjiga 1, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1949, str. 636—637.&lt;/ref&gt;}}

Prethodno, tokom novembra 1941, legalizovan je Jelički četnički odred Miloja Mojsilovića, koji je prethodno priznavao komandu Draže Mihailovića.
O legalizaciji Mihailovićevih četnika u čačanskom kraju nedvosmisleno svedoči izveštaj poručnika [[Predrag Raković|Predraga Rakovića]], komandanta Ljubićkog četničkog odreda, Draži Mihailoviću iz decembra 1942. Raković navodi da je &quot;posle održane sednice na Ravnoj gori 30. novembra 1941. i prema dobivenim instrukcijama&quot; noću između 30-31. novembra krenuo ka Gornjoj Gorevnici gde se njegov odred od 200 boraca susreo sa 5. dobrovoljačkim odredom, formacijom Srpskog dobrovoljačkog korpusa, pod komandom potpukovnika [[Marisav Petrović|Marisava Petrovića]]. Istog dana je Raković zamoljen, kako se navodi, da sa Ljubićkim četničkim odredom &quot;pođe u pretres terena G. Gorevnice i čišćenje od komunista&quot;, pri čemu su četnici snabdeveni municijom od SDK. Uveče je Raković sa Petrovićem otišao u Čačak gde se susreo sa komandantom SDK, pukovnikom [[Kosta Mušicki|Kostom Mušickim]], koji je bio zapovednik kvislinških snaga u čišćenju zapadne Srbije od preostalih partizanskih snaga.

{{izdvojeni citat|Uglavnom to veče sam sa njima dogovorio da ostanem na terenu sa svojim odredom radi čišćenja terena od komunista, što mi je u stvari i bio zadatak kad sam pošao na svoj teren sa Ravne gore. (...) Uništenje komunista bilo je potrebno i meni i Nemcima i ljotićevcima, te smo se u ovom poslu složili i postali 'saveznici'.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_209.htm Zbornik NOR-a, XIV/1, Beograd, 1981.], str. 766-767.&lt;/ref&gt;}}

Sukladno dogovorima viših instanci, [[Prvi valjevski četnički odred]], čiji je komandant [[Neško Nedić]], izdao je 13. decembra 1941. naređenje za saradnju sa kvislinškim vlastima u borbi protiv partizana:

{{izdvojeni citat|
2) Da komandir opštinskih četa stupa u dodir sa postavljenom opštinskom upravom i ne pokazujući ovaj akt saopšti joj da je određen da formira oružane snage na teritoriji opštine koje će služiti kao potpora vlasti radi održavanja mira i poretka a naročito kao oružana snaga za suzbijanje komunista ako se i kad pojave na teritoriji opštine. Ovaj štab će preduzeti sve potrebne mere da ovakav rad bude prećutno odobren i od strane Nedićevih odnosno nemačkih vlasti. 
&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;
6) Komandiri će narediti svojim seoskim komandirima da odmah otpočnu sa patroliranjem. Ova mera je neophodna jer se komunisti pošto su razbijeni vuku kroz sva sela u bednom stanju i malim grupama a u interesu je naše stvari da ih odmah razoružavamo.
&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;
9) Početi odmah sa propagandom protiv komunista i svugde i na svakom mestu objasniti istinu da je do ovoga žalosnog stanja došlo zato što su oni u želji da preotmu vlast počeli borbu prerano. (...) Mi zato ne možemo i nećemo zajedno sa Nemcima, ali nećemo ni u otvorenu borbu, koju sada ne možemo izdržati. (...) Dotle dok ovaj momenat ne dođe mi moramo iskoristiti rasulo kod komunista da ih razoružamo te da nam na proleće ponovo ne ometu naš rad.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_33.htm Zbornik NOR-a, XIV/1, Beograd, 1981.], str. 90-91.&lt;/ref&gt;}}

Neposredno nakon odlaska glavnine četničkih snaga sa Ravne gore, pri čemu se većina četničkih odreda legalizovala kod Nemaca integrišući se u kvislinške snage, usledio je napad nemačkih snaga na četničku Vrhovnu komandu na Ravnoj gori. Kako je u svom izvještaju iz druge polovine 1942. godine naveo njemački kapetan [[Ernest Wiesshaupt]], tada su pukovniku Mihailoviću u pomoć pritekli najviši rukovodioci kvislinške uprave u Srbiji: „Istragom je dokazano da je jedan član Vlade, ministar unutrašnjih poslova [[Milan Aćimović|Aćimović]] u razgovoru pokušao da, preko pukovnika srpske pomoćne žandarmerije [[Kosta Mušicki|Mušickog]], dođe u vezu sa Mihailovićem. Dva srpska žandarmerijiska oficira kojima je poveren ovaj zadatak uhvaćena su od nemačkih jedinica. Protiv Mušickog i drugih okrivljenih žandarmerijskih i četničkih oficira preduzet je vojnosudski postupak“.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4.php?broj=544&amp;bk=2&amp;vol=12 Borbe protiv ustaničkog pokreta na području Jugoistoka od juna 1941. do avgusta 1942. godine], u Zbornik NOR-a, tom XII, knjiga 2: Dokumenti Nemačkog rajha 1941—1945, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1976, dokument br. 209, str. 1039.&lt;/ref&gt; Istoričari [[Kosta Nikolić]] i [[Bojan Dimitrijević]] tvrde: „Taj kontakt doveo je Nedića u veoma težak položaj, ali je on uspeo da ubedi Nemce kako za to nije znao i da je Aćimoviću izričito zabranio da ima bilo šta sa 'Mihailovićevim pitanjem'. Ipak, pukovnik Mušicki je uhapšen i ispitivan, ali je Nedić uspeo tokom 1942. da ga oslobodi“.&lt;ref&gt;Коста Николић, Бојан Б. Димитријевић, Генерал Драгољуб Михаиловић 1893-1946. Биографија, Београд, 2011, стр. 174.&lt;/ref&gt; Kosta Mušicki je uhapšen 9. decembra 1941. upravo zbog pomoći ravnogorskim četnicima. Boravio je izvesno vreme u nemačkom zatvoru. Milan Nedić je 3. decembra 1942. ponovo postavio pukovnika Mušickog za komandanta [[Srpski dobrovoljački SS korpus|Srpskog dobrovoljačkog korpusa]].&lt;ref&gt;Mладен Стефановић, Збор Димитрија Љотића 1934-1945, Београд, 1984, стр. 223.&lt;/ref&gt; Kosta Mušicki je u istražnom postupku 1946. naveo da je „uhapšen od strane Nemaca i izveden pred ratni sud zbog pokušaja uspostavljanja veza sa Dražom Mihailovićem“.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, n.d.], str. I/271, fus. 67.&lt;/ref&gt;

[[Operacija Mihailović|Nemački napad na Mihailovićev štab]] i delove njegovih snaga koje nisu legalizovane, u rejonu Ravne gore i u nekim okolnim selima, započeo je 6. decembra 1941. i trajao je dva dana. Mihailović je uspeo da izbegne hvatanje u Struganiku i da se skloni, nakon čega se nekoliko meseci skrivao u različitim delovima zapadne Srbije. Major kvislinške žandarmerije [[Milan Kalabić]], zapovednik dela kvislinških snaga u zapadnoj Srbiji, otac Mihailovićevog bliskog saradnika [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]], pomagao je Mihailoviću obaveštavajući ga o nemačkim poterama.&lt;ref&gt;Коста Николић, Бојан Б. Димитријевић, н.д., стр. 180.&lt;/ref&gt;

Osim hvatanja Mihailovićevih saradnika, zarobljavanja dijela boraca te bjekstva u ilegalu samog generala Mihailovića, njemačka ofanziva nije polučila znatniji uspjeh. Jedan od razloga bila je tih dana široko sprovođena [[Legalizovani četnici|legalizacija vojnih četnika]], tj. njihova integracija u oružane snage Vlade generala Nedića. U trenutku kada se biralo između progona ili prikrivanja među raznorodnim Nedićevim formacijama, izbor drugog rješenja pokazao se spasonosnim za Mihailovićevu organizaciju. Ova pragmatična solucija učiniće da veći dio pripadnika ravnogorskog pokreta preživi tešku zimu 1941/42. o trošku generala Nedića, učestvujući u operacijama protiv partizana ili ostajući kod svojih kuća.&lt;ref&gt;Бојан Б. Димитријевић, Војска Недићеве Србије 1941-1945, Институт за савремену историју, Београд, 2011, стр. 119.&lt;/ref&gt;

== Saradnja sa Nedićevom vladom krajem 1941. i tokom 1942. ==

{{izdvojeni citat|Onima u Upravi grada reći da nemilosrdno raščišćavaju sa komunistima.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/4_14_1_72.htm |title=ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV, KNJIGA 1 |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;|Depeša Draže Mihailovića od 17. aprila 1942. godine}}

=== Legalizacija četnika Draže Mihailovića ===
{{main|Legalizovani četnici}}
[[Datoteka:Smotra četnika.jpg|minijatura|Nemački okupator za vreme vršenja smotre legalnih četnika u Srbiji.]]

{{izdvojeni citat|Nedić je po svaku cenu hteo da spase Mihailovićeve odrede u Zapadnoj Srbiji od uništenja prilikom nemačke ofanzive. Već i ranije, on je bio u kontaktu s većinom baš tih četničkih komandanata u Zapadnoj Srbiji, jer ih je snabdevao oružjem i municijom u njihovoj borbi protiv komunista, te je tu vrlo brzo i efikasno bio postignut sporazum između Nedićevih i Mihailovićevih oficira. Svi četnički odredi na ugroženom terenu imali su da se u roku od nekoliko dana pre početka nemačke akcije «legalizuju», tj. da se stave Nediću na raspoloženje, stvarno ili fiktivno, te da se vode kao njegove jedinice; da budu snabdevene njegovim objavama i da, isto kao i ljudstvo oružanih odreda, odnosno dobrovoljci, primaju sve potrebe u municiji, hrani i novcu od predsednika srpske vlade.&lt;ref&gt;Станислав Краков, Генерал Милан Недић, Књига прва: На оштрици ножа, Минхен, Штампарија Искра, 1963, стр. 280.&lt;/ref&gt;|[[Stanislav Krakov]] o legalizaciji Mihailovićevih četničkih odreda}}

{{izdvojeni citat|Ne sme se izgubiti iz vida da je dužnost svih Srba, a prvenstveno svih delova srpske državne sile — pa bili to četnici, dobrovoljci ili stražari — da svim silama rade na održavanju mira, obnovi i stvaranju bolje budućnosti Srbije, kao i to da je naš zajednički zadatak jedan te isti, tj. uništenje svih komunističkih bandi.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, Beograd, 1979.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220904190938/https://znaci.org/00001/154_4.pdf |date=2022-09-04 }}, str. I/296.&lt;/ref&gt;|Pukovnik [[Borivoje Jonić]] u naredbi pripadnicima SDS-a od 13. juna 1942.}}

{{izdvojeni citat|Mihailović je prve nedelje 1942. godine proveo u Crnoj Gori i Sandžaku, uspostavljajući neposrednu kontrolu nad lokalnom četničkom organizacijom i stvarajući jednu planinsku bazu, iz koje su ranije partizani bili prisiljeni da povuku svoje glavne snage severno, u istočnu Bosnu. Mihailovićeva organizacija u Srbiji postojala je kao pasivna teritorijalna tvorevina, uglavnom na hartiji, pod zaštitom Nedićeve političke i vojne strukture.&lt;ref name=&quot;Znaci.net&quot;&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/5_3.htm |title=William Deakin - EMBATTLED MOUNTAIN (Bojovna planina) |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;|Sir [[William Deakin]], “The Embattled Mountain”}}

Prema navodima [[William Deakin|Williama Deakina]], Mihailović se početkom 1942. godine, gonjen od strane Nijemaca, sklonio u [[Sandžak]] (prije nego će preći u [[Crna Gora|Crnu Goru]] maja te godine), u zonu pod italijanskom okupacijom. Do početka 1942. godine &quot;ravnogorski pokret istopio se u redovima Nedićeve milicije i konačno se ponovo pojavio, umanjen, u Crnoj Gori.&quot;&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/5_3.htm |title=William Deakin, BOJOVNA PLANINA |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;

Mihailović se skrivao nekoliko mjeseci, ali je Nedićeva vlada do marta 1942. saznala gdje se nalazi, pa je s njemačkim znanjem i dopuštenjem došlo do sastanka između njega i [[Milan Aćimović|Milana Aćimovića]]. [[Paul Bader|General Bader]] je 26. marta obaviješten da je Mihailović obnovio ponudu srpskoj vladi »da joj se stavi na raspolaganje za borbu protiv komunista«. Budući da je general Mihailović sada bio ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva u [[Vlada Kraljevine Jugoslavije u egzilu|izbjegličkoj vladi]], njegova je nova ponuda imala sasvim drugi značaj, iako je u biti bila jednaka [[Sastanak u Divcima|onoj iz Divaca]] u novembru 1941. Bader je ipak odbio ponudu i naredio da se ta odluka saopći generalu Nediću, s napomenom da je Nedić slobodan to objaviti.&lt;ref&gt;NAW, mikrofilm br. T-501, rola 247, snimak 920; rola 257, snimak 1232.&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Jozo Tomasevich 1945&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/40_45.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje DVOJNA POLITIKA U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

Za to vrijeme, brojni su se ravnogorski komandanti u Srbiji legalizovali kod kvislinške Nedićeve uprave:

* [[Predrag Raković]] (Ljubićki četnički odred)
* [[Vučko Ignjatović]] (Požeški četnički odred)
* [[Miloš Glišić]] (Požeški četnički odred)
* [[Manojlo Korać]] (Užičko-požeški četnički odred)
* [[Momčilo Matić]] (Drinski samostalni četnički odred)
* [[Božidar Ćosović-Javorski]] (Javorski samostalni četnički odred)
* [[Dušan Radović Kondor]] (Zlatiborski četnički odred)
* [[Nikola Mladenović]] (Crnogorski četnički odred)
* [[Radovan Stojanović]] (Takovski četnički odred) 
* [[Vojislav Pantelić]] (Jadarski/Podrinski četnički odred)
* [[Svetolik Protić]] (Grupa valjevskih četničkih odreda)
* [[Dragiša Ninković]] (Kačerski četnički odred)
* [[Radojko Jovandarić]] (Kotlenički četnički odred)
* [[Dobrisav Ordagić]] (Račanski četnički odred)
* [[Živojin Lazović|Živan Lazović]] (u [[beograd]]skom okrugu) 
* [[Borivoje Rajković]] (u [[Kosjerić]]u) 
* [[Miloje Mojsilović]] (Jelički četnički odred)
* [[Dušan Smiljanić]] (Gružanski četnički odred)
* [[Ljubomir Jovanović Patak]] (komandant Srpske državne straže u [[Zaječar]]u)
* [[Ljubomir Mihailović Long]] (zamjenik komandanta Srpske državne straže u [[Jagodina|Jagodini]])
* [[Nikola Kalabić]], i dr.&lt;ref name=&quot;Branko Petranović 1945&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/92_4.pdf Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu, 1939-1945, Beograd, 1992.], str. 271.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/155_3.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.], str. I/270.&lt;/ref&gt;

Sekretar [[Dimitrije Ljotić|Dimitrija Ljotića]] [[Boško Kostić]] piše nakon rata o legalizaciji Mihailovićevih odreda sljedeće:
{{izdvojeni citat|Mnogi četnički odredi legalizovani su tada kao vladini. Tako, na primer, odred ppukovnika Manojla Koraća, majora Glišića, kapetana Vučka Ignjatovića. Drugi ravnogorski odred poručnika Predraga Rakovića u Čačku legalizuje komandant V dobrovoljačkog odreda Marisav Petrović. Rakovićev odred, koji je stacionirao u Čačku, dobija naziv „Samostalni četnički ljubićski odred Tanasko Rajić“. &lt;br /&gt; U to vreme djeneral Milan Nedić šalje za Ljig i Ravnu Goru: novac, spremu, municiju, obuću i hranu kako bi pomogao pukovnika Dražu Mihajlovića i njegove četnike.&lt;ref&gt;Boško N. Kostić, Za istoriju naših dana — Odlomci iz zapisa za vreme okupacije, Lil (Francuska), 1949, str. 67.&lt;/ref&gt;}}

Potpukovnik Manojlo Korać je bio komandant Mihailovićevog Zlatiborsko-užičkog odreda, a potom i Požeškog četničkog odreda. Požeški odred se legalizovao kod Vlade Milana Nedića novembra 1941. godine, dok je potpukovnik Korać u kvislinškom upravnom aparatu imenovan za načelnika okruga [[Užice|Užičkog]]. U rukopisu koji je 1945. sačinio o periodu okupacije, a koji je objavljen [[2015]]. pod naslovom “Između Draže i Nedića”, Korać se posebno osvrnuo na legalizaciju četnika Draže Mihailovića. O saradnji JVuO sa oružanim snagama Vlade narodnog spasa, potpukovnik Korać zapisuje lapidarnu napomenu: 
{{izdvojeni citat|Odredi đenerala Nedića su svugde i na svakom mestu pomagali ravnogorsku organizaciju.&lt;ref&gt;[https://www.pogledi.rs/pretplata-na-knjigu-potpukovnik-manojlo-korac-izmedju-draze-i%E2%80%88nedica.html Потпуковник Манојло Кораћ – Између Драже и Недића]&lt;/ref&gt;}}

[[Austrija|Austrijski]] istoričar [[Walter Manoschek]] u svojoj knjizi ''Serbien ist Judenfrei. Militärische Besatzungspolitik und Judenvernichtung in Serbien 1941/42'' (objavljenoj na [[Srpski jezik|srpskom jeziku]] [[2007]]. pod naslovom „Holokaust u Srbiji: Vojna okupaciona politika i uništavanje Jevreja 1941-1942“), poziva se na navode iz knjige „Bojovna planina“ F. W. Deakina, kao i na članak&lt;ref&gt;Josef Matl, Jugoslawien im zweiten Weltkrieg, Osteuropa Handbuch, Bd. 1, Jugoslawien, hg. v. Werner Markert, Köln—Graz 1954, s. 99—121.&lt;/ref&gt; kapetana ''[[Abwehr]]a'' [[Josef Matl|Josefa Matla]], potonjeg profesora [[Slavistika|slavistike]] na Univerzitetu u [[Graz]]u, te na sljedeći način ocjenjuje legalizaciju Mihailovićevih odreda krajem 1941. i njihovu saradnju sa kvislinškom Nedićevom vladom:
{{izdvojeni citat|Kao prvu meru Mihailović je odlučio da — sutradan nakon poraza partizana — legalizuje četničke odrede u sporazumu sa Nedićevom vladom i da se oružane Nedićeve formacije stave na raspolaganje radi ubacivanja u borbu protiv partizana. Od tada je četnike Nedićeva vlada i zvanično potpomagala novcem, hranom i odećom.&lt;ref name=&quot;Manošek&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/178_6.pdf Valter Manošek: HOLOKAUST U SRBIJI, poglavlje OTPOR I KOLABORACIJA U SRBIJI 1941. GODINE], Službeni list SRJ/Draslar partner, Beograd, 2007, str. 152—153.&lt;/ref&gt;}}

Izvode iz Matlova članka, objavljenog 1954. godine u [[Savezna Republika Njemačka|SR Njemačkoj]], a koji referiraju na saradnju Draže Mihailovića sa Nedićem i Ljotićem, prenio je u svojoj knjizi “Armijski đeneral Milan Nedić — Njegova uloga i delovanje u poslednjem ratu“ (izdatoj [[1976]]. u emigraciji u [[Melbourne]]u), profesor [[Lazo Kostić]], koji je u početnoj fazi okupacije vršio funkciju komesara saobraćaja u [[Komesarskoj upravi]] [[Milan Aćimović|Milana Aćimovića]]:
{{izdvojeni citat|Još u toku 1941. godine, Nedić je pomagao novcem, hranom i odećom četnički pokret u Srbiji, i nacionalne odrede koje je major Dangić predvodio u Bosni. Godine 1942, Nedić i Ljotić predložili su Draži Mihailoviću dalju pomoć u robi, municiji i novcu. Kao protivuslugu tražili su da Mihailović privremeno ne obrazuje vladu, pošto već postojeća dupla vlada, nemačka vojna uprava i vlada Nedićeva, i tako teško opterećuju stanovništvo zemlje. Nedić i Ljotić su se izjasnili spremnim da u buduće rade zajednički sa Mihailovićem pri imenovanju komandanata oružanih jedinica, kao i pri postavljanju okružnih načelnika. Međutim, smatrali su da je bolje da Mihailović u celosti do daljega sprovede izvan Srbije istu zadaću, kao što je oni sprovode u Srbiji, naime: čišćenje oblasti od komunističkih partizana. U danom trenutku — Nedić i Ljotić su spremni da vladu i sve njihove oružane odrede predaju Draži Mihailoviću, odnosno onoj ličnosti koju bi [[Petar II Karađorđević|Kralj]] odredio...&lt;ref&gt;Проф. Лазо Костић, ''Армијски ђенерал Милан Недић. Његова улога и деловање у последњем рату'', Приватно издање, Мелбурн (Аустралија), 1976, стр. 54—55.&lt;/ref&gt;}}

Kapetan [[Duane Hudson|Bill Hudson]], šef [[Ujedinjeno Kraljevstvo|britanske]] misije pri štabu Draže Mihailovića, u jednom izvještaju rekapitulira događaje s kraja 1941. i s početka 1942. godine. Pominjući ishod [[Sastanak u Divcima|sastanka u Divcima]], on veli da „ipak nije postignut nikakav sporazum“. Hudson piše i o taktičkoj kolaboraciji s okupatorom pri slamanju [[Užička republika|Užičke republike]] koja je prethodila legalizaciji četnika:
{{izdvojeni citat|Proterivanje partizana iz Srbije u zimu 1941–1942. predstavljalo je privremeni uspeh za Mihailovića. On je uspeo da učestvuje u nemačkoj ofanzivi protiv njih, a da nije otvoreno prešao na osovinsku stranu, i tako je zasnovao politiku ‘paralelne akcije’ pre nego ‘kolaboracije’ sa snagama okupatora, što je bilo dalje sprovođeno od strane njegovih potčinjenih komandanata u njihovim lokalnim mestima. S druge strane, izgleda da su Nemci posmatrali stav Mihailovića sa priličnim nepoverenjem, i kao da nisu znali da li da postupaju sa njim kao sa neprijateljem ili kao sa prijateljem... Mada je Mihailović nesumnjivo pružio Nemcima pomoć ulogom koju je odigrao za vreme njihove ofanzive protiv partizana, njegov položaj u odnosu prema okupatorskim vlastima bio je još uvek sumnjiv i opasan. Zbog toga je većina njegovih [Mihailovićevih — prim.] pristalica smatrala za opreznije da pređu u službu Nedićevog kvislinškog režima, mada su oni tajno i dalje mogli da održavaju vezu s njim...&lt;ref&gt;Боривоје М. Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941—1945. Друштво Хиландар, Ваљево, 2010, стр. 134—135.&lt;/ref&gt;}}

Iako je sa četničke strane general Nedić smatran za slugu okupatora (nazivali su ga i „beogradskim vezirom“), ipak su ga iskorišćavali za legalizaciju, dobijanje oružja i sakupljanje informacija. [[Zvonimir Vučković]], jedan od ravnogorskih komandanata koji nije bio legalizovan kod kvislinške vlade, piše u knjizi ratnih memoara da se, zahvaljujući legalizaciji, kontrola SDS našla u četničkim rukama.&lt;ref&gt;Zvonimir Vučković, Od otpora do građanskog rata, Beograd, 1990, str. 190.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Petranović, ''Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945'', Beograd, Vojnoizdavački i novinski centar, 1992, str. 390.&lt;/ref&gt;

Četnički odredi postali su integralni dio njemačke okupacione uprave. Nemački popis glavnih vladinih legalnih odreda od [[15. 5.|15. maja]] 1942, pod rednim brojevima 1 do 18 navodi [[Dimitrije Ljotić|Ljotićeve]] odrede, od 19 do 39 su Mihailovićevi, a od 40 do 100 [[Kosta Pećanac|Pećančevi]]. Mihailović je uspostavio veze sa Nedićevim komandantima [[Milan Kalabić|Milanom Kalabićem]], [[Radovan Stojanović|Radovanom Stojanovićem]] i drugima, radi borbe protiv partizana u Srbiji u toku zime 1941/42. i proleća 1942. godine.&lt;ref name=&quot;Presuda&quot;/&gt;

=== Dejstva legalizovanih odreda ===
[[Datoteka:Legalizovani četnici u Srbiji 1942.jpg|minijatura|Četnički odred Draže Mihailovića koji osigurava [[Logor Metino brdo|logor na Metinom brdu]].]]

Iako legalizovani kod [[Wehrmacht]]a i kvislinške vlade, ovi odredi su i dalje od Mihailovića primali naređenja, a od Nemaca oružje, hranu i odeću. Oni su, zajedno sa Nemcima, učestvovali u operacijama protiv preostalih partizanskih odreda u Srbiji, te hvatali i ubijali pripadnike [[Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije|pokreta otpora]].&lt;ref name=&quot;Presuda&quot;/&gt; Uspostavljeni sistem dvostrukog opštenja omogućavao je, na jednoj strani, nemačku nominalnu komandu, a na drugoj povinovanje Mihailovićevim tajnim instrukcijama. Uključivanjem Mihailovićevih četnika u [[Srpska državna straža|SDS]], narasta i nemačko nepoverenje u pouzdanost jedinica koje su naoružavali.&lt;ref name=&quot;Branko Petranović 1945&quot;/&gt; Profesor [[Branko Petranović]] piše: &quot;Nedić je dobijao nove snage za borbu protiv pripadnika Narodnooslobodilačkog pokreta, a Mihailović je spasavao odrede od uništavanja u jeku zime, progona i nemačkih represalija. Udruženim snagama mogli su zavesti četničku strahovladu i iskorenjivanje zaostalih grupa partizana, pojedinaca i njihovih simpatizera i jataka.&quot;

Sinergija Mihailovićevih legalizovanih odredâ i Nedićevih oružanih formacija bila je veoma bitna za totalni slom [[Ustanak u Srbiji|ustanka]], doprinijevši radikalnom čišćenju teritorije okupirane Srbije od partizanskih snagâ. Ovo je moguće zaključiti i na osnovu navodâ iz pisma kapetana [[Rudolfa Perhineka]], delegata Vrhovne komande JVuO za [[Crna Gora|Crnu Goru]] i [[Sandžak]], koje je 8. decembra 1941. poslao komandantu Rasinsko-bistričkog bataljona kapetanu Milivoju Obradoviću:
{{izdvojeni citat|Situacija je u Srbiji ovakva: &lt;/br&gt; Cela Srbija, koja je bila od komunista mestimično posednuta očišćena je pomoću Nedićevaca i naših četnika Draže Mihailovića i svi komunisti razbijeni, razoružani i pohvatani. U svim varošima postavljena je vlast četnika Jugoslovenske vojske, to jest Dražinih četnika. Da bi se sprečilo dalje nasilje Turaka, Nedićevci (u njemačkim uniformama) ušli su u Novi Pazar, istakli srpske zastave, pustili iz zatvora pohapšene Srbe i izdali odmah naredbu da niko nesme opaliti pušku ni na koga, ni opljačkati, ni popaliti jer će od vlasti biti streljan na licu mesta. Kako izgleda, ovako će biti [i] sa Sjenicom, jer su Nedićevci usput od N. Pazara do Sjenice vrlo rado primili četnike.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 18, reg. br. 1/5 (VK-X-1).&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pismo delegata Draže Mihailovića od 8. decembra 1941. komandantu četničkog Rasinsko-bistričkog bataljona povodom poziva Draže Mihailovića da Pavle Đurišić dođe kod njega i o situaciji u Srbiji |url=http://znaci.org/00001/4_14_1_32.htm |access-date=2022-09-09 |archive-date=2022-08-23 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220823085930/https://znaci.org/00001/4_14_1_32.htm }}&lt;/ref&gt;|Pismo delegata [[Dragoljub Mihailović|Draže Mihailovića]] od 8. decembra 1941. komandantu četničkog Rasinsko-bistričkog bataljona povodom poziva Draže Mihailovića da [[Pavle Đurišić]] dođe kod njega i o situaciji u Srbiji}}

Tokom decembra 1941. i početkom 1942. zabilježeni su brojni primjeri zločina i represalija u zapadnoj Srbiji, naročito u čačanskom, požeškom i užičkom kraju koje su združeno sprovodili [[Legalizovani četnici|legalizovani Mihailovićevi četnici]], [[četnici Koste Pećanca]], [[Srpski dobrovoljački korpus|Srpska dobrovoljačka komanda]] (preimenovana krajem 1942. u Srpski dobrovoljački korpus - SDK) i kvislinška Srpska žandarmerija (od 3.  marta 1942. [[Srpska državna straža]]).
[[Datoteka:Srpski dobrovoljački korpus sa četnicima Draže Mihailovića.png|350px|mini|desno|Srpska dobrovoljačka komanda sa legalizovanim četnicima, decembar 1941. godine]]

Krajem 1941. i početkom 1942. su kulminirali [[Zločini četnika nad partizanima u Srbiji 1941.|četnički zločini nad partizanima]] i njihovim simpatizerima. Okružno načelstvo u Kragujevcu je 14. februara 1942. izvestilo da se u vladinim odredima nalazi &quot;poglavito ono ljudstvo koje je bilo ili naklonjeno pukovniku Mihailoviću, ili je aktivno učestvovalo u njegovim odredima.&quot; Dalje se ističe da Dražini ljudi imaju ličnu mržnju protiv partizana, budući da &quot;stupaju u borbu protiv komunista sa naročitom strašću&quot;.&lt;ref&gt;Kosta Nikolić, Istorija ravnogorskog pokreta (knjiga I), Beograd 1999., str. 213-214.&lt;/ref&gt;

U izvještaju generalu Nediću s kraja marta 1942, ministar unutrašnjih poslova [[Milan Aćimović]] piše da je među oficirima Srpske državne straže mnogo onih koji „ispoljavaju simpatije prema pokretu generala Mihailovića. I čak ne bi hteli prema njemu ili njegovim akcijama da preduzmu naređene mere...“&lt;ref&gt;Vojni arhiv, Nedićeva arhiva, 82–2–4.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, Srpska državna straža 1942-1944. Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2020, str. 306—307.&lt;/ref&gt;

Potpukovnik [[Manojlo Korać]], s pozicije načelnika okruga Užičkog, izvještava 2. aprila 1942. godine ministra unutrašnjih poslova Milana Aćimovića o situaciji u okrugu, navodeći da ni tokom prethodnog mjeseca nije izostala „moja lična inicijativa u cilju preduzimanja energičnih mera na čišćenju terena od komunista i drugih elemenata opasnih po red i mir“:
{{izdvojeni citat|Po izvršenim prethodnim pripremama stavio sam u pokret radi zajedničke akcije i potpune saradnje užičko-zlatiborski četnički odred pod komandom Đoke Novakovića sa šest podoficira i pedeset četnika, jedno odelenje Srpske državne straže iz Užica pod komandom poručnika Sapundžića sa sto pet ljudi, od kojih dva oficira, četrdeset tri podoficira i pedeset devet redova — stražara, X. dobrovoljački odred sa jednim odelenjem iz Bajine Bašte pod komandom kapetana Zdravkovića i miliciju u snazi od sto petnaest ljudi pod komandom potporučnika Milašina Tijanića. Svi ovi odredi u borbama protiv komunista pokazali su hrabro držanje i potpuno zalaganje za izvršenje zadatka na uništenju komunističkih bandi, pa je tako u vremenu od 10 do 18 marta t.g., bez velikih gubitaka na našoj strani, polučen i potpuni uspeh.&lt;ref&gt;Зборник НОР-а, I/21, Документи квислиншких јединица и установа (1941-1944), Београд, 1965, стр. 244—245.&lt;/ref&gt;}}

Nakon formiranja Srpske državne straže, kvislinške jedinice su tokom februara 1942. reorganizovane i znatno ojačane, kako brojčano u ljudstvu, tako i u opremi. Prema nekim podacima, one su prvih mjeseci 1942. imale sljedeće brojno stanje: oko 8.000 pripadnika Srpske državne straže; oko 3.500 ljotićevaca, koji su bili uključeni u [[Srpski dobrovoljački korpus]]; oko 8.500 legalnih četnika, koji su bili pod Nedićevom komandom; sveukupno oko 20.000 vojnika i oko 1.000 oficira.&lt;ref&gt;AVII, NAV-N-T-501, S. 825 i 864, r. 247.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, Beograd, 1979.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220904190938/https://znaci.org/00001/154_4.pdf |date=2022-09-04 }}, str. I/246.&lt;/ref&gt;

U ratnom dnevniku Vrhovne komande [[Wehrmacht]]a data je opšta ocjena borbene vrijednosti, brojčane snage, kao i ideološke profilacije kvislinške SDS:
{{izdvojeni citat|Srpska državna straža Milana Nedića nije bila dobro naoružana. Na osnovu ugovora sa Vermahtom, nije smela da pređe brojku od 12.000 ljudi. Taj broj, međutim, ova naoružana formacija nije nikada ni dosegla. Bila je veoma bliska duhu pokreta Draže Mihailovića, a njena borbena vrednost nije bila visoka. U odnosu na četnički pokret, Straža je bila beznačajna, a isto to vredi i kada se uporede sa komunistima. Ono što može da opravda Stražu jeste činjenica, da nikada i nisu bili ušli u akciju sa većim snagama.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;/&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Kapetan [[Žarko Milurović]] u izvještaju poslatom 13. februara 1942. majoru [[Boško Todorović|Bošku Todoroviću]] (brat majora [[Žarko Todorović|Žarka Todorovića]]), komandantu operativnih jedinica istočne [[Bosna i Hercegovina|Bosne i Hercegovine]], piše da je, nakon povratka iz njemačkog zarobljeništva oktobra 1941. godine, radio na stvaranju Mihailovićeve organizacije u [[Slavonija|Slavoniji]] i [[Hrvatska|Hrvatskoj]], koja bi poslužila kao oslonac „akciji u Bosni, [[Kordun]]u, [[Lika|Lici]] i [[Srem]]u“:
{{izdvojeni citat|U tom cilju, uz pripomoć patriotskih elemenata iz tih krajeva u Beogradu (izbeglica), formirao sam »Slavonski četnički odred«, jačine oko 300 ljudi (izbeglica, koji su mučeni i čiji su roditelji poubijani), od prilike po 30 četnika iz Srezova: Osek, Našice, Slatina, Brod, Slav. Požega, Pakrac, N. Gradiška, Daruvar, Novska, Grubišno Polje—Garešnica... &lt;br /&gt; Pitanje opreme i naoružanja, rešeno je samo delomično. Naime gro odreda vrbovan je iz reda Nedićevih dobrovoljaca, žandarma, policajaca i četnika — rođeni u navedenim srezovima, a koji će u određeno vreme doći obučeni i naoružani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_58.htm Izveštaj kapetana Žarka Milurovića od 13. februara 1942. majoru Bošku Todoroviću o pokušaju organizovanja četničkih jedinica u Slavoniji]&lt;/ref&gt;}}

[[Boško N. Kostić]], Ljotićev sekretar, u memoarskoj knjizi “Za istoriju naših dana” zapisuje da je februara 1942. otputovao za [[Istanbul]], gdje se susreo sa službenicima tamošnjeg veleposlanstva [[Kraljevina Jugoslavija|Kraljevine Jugoslavije]].&lt;ref&gt;Boško N. Kostić, Za istoriju naših dana – Odlomci iz zapisa za vreme okupacije, Lil (Francuska), 1949, str. 77–78.&lt;/ref&gt; Kostić navodi da je generalnom konzulu Ljubomiru Hadži-Đorđeviću prenio novosti iz okupirane Jugoslavije, te Nedićeve i Ljotićeve poruke: 
{{izdvojeni citat|Generalnom konzulu Hadži-Đorđeviću izneo sam akciju đenerala Draže Mihajlovića. Pričao sam mu kako sam trebao i lično da idem u štab Dražin, ali da do tog nije došlo usled njegovog sporazuma s partizanima-komunistima. Prikazao sam mu kako je zajedničkim nacionalnim snagama pošlo za rukom da unište Titovu „Užičku republiku“, kako je posle toga došlo do legalizacije nekih četničkih odreda i kako Nedić i Ljotić sve čine od samog početka da dođe do jedinstva u nacionalnom frontu prema komunistima. Nedić i Ljotić smatraju da đeneral Mihajlović treba i dalje da ostane ilegalan, a da pitanja od opšteg narodnog interesa zajednički rešavaju da bi se što više spaslo srpskih glava.}}

U proleće i leto 1942, kada su znatne nemačke snage bile angažovane u Bosni u borbama protiv NOVJ, brojno stanje legalizovanih četnika u Srbiji je kontinuirano raslo. [[30. 4.|30. aprila]] [[1942]]. četnički komandanti [[Neško Nedić]] i Vojislav Popović šalju izveštaj Draži Mihailoviću o uspešnoj legalizaciji i naoružavanju četničkih odreda:

{{izdvojeni citat|Posle legalizacije raspoređeni: kapetan Komarčević, poručnik Radosavljević i ja u Zaječar. Poručnik Obradović u Knjaževac. Poručnik Aleksić u Zlot. Kapetan Marić u Žagubicu. Čika Sveta još nije pušten. Rad u Valjevu poveren odboru na bazi lančanog sistema. Vojničku stranu obrađuju u Valjevu major Vojteh i kapetan Selimir Popović, u Lazarevcu kapetan Voja Marković, na Ubu poručnik Ilija Lukić, u Mionici poručnik Kolarić. O svemu vodimo računa i održavamo veze. Komandant okružne straže u Zaječaru major Ljuba Jovanović radi dobro. Planove o fortifikaciji državne straže u opšte poslaćemo uskoro. Za sad Nemci dodelili graničnoj straži ovog okruga 32 mitraljeza sa po 1000 metaka i osam stotina pušaka sa po 100 metaka — sve englesko oružje. Molimo instrukcije i imena naših ljudi na ovom terenu kao i centar najlakše i najbrže veze sa vama.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/4_14_1_79.htm |title=Izvod iz knjige poslatih i primljenih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 25. aprila do 3. maja 1942. godine |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;}}

Kapetan Rudolf Perhinek, delegat Vrhovne komande JVuO za [[Crna Gora|Crnu Goru]] i [[Sandžak]], javlja 21. aprila 1942. Draži Mihailoviću da se susrio sa Milanom Nedićem:
{{izdvojeni citat|Sticajem okolnosti morao sam kod Nedića. Koristimo i to za C. Goru u našem duhu. Moraćemo na put. Javite gde moramo doći radi referata i ostalog za C. Goru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_81.htm Izvod iz knjige primljenih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 20. aprila do 10. maja 1942. godine]&lt;/ref&gt;}}

Vrhovna komanda JVuO poslala je kapetana Perhineka u [[Beograd]] na pregovore sa Milanom Nedićem radi dobijanja pomoći u hrani, oružju i municiji tokom predstojeće [[Treća neprijateljska ofanziva|operacije protiv partizanskih snaga]]. U istom kontekstu je generalu Nediću apel uputio i kapetan [[Pavle Đurišić]], komandant [[Crna Gora|crnogorskih]] četnika. Đurišić je pripremio i delegaciju iz [[Vasojevići|Vasojevića]], koja je upućena za Beograd 18. maja 1942; Perhinek se pridružio ovoj delegaciji. Zadatak delegacije bio je da uvjeri Nedića u neophodnost akcije na lijevoj obali [[Lim (rijeka)|Lim]]a, kao i njemačke okupacione vlasti u „potpunu lojalnost“, kako im ne bi pravile probleme.&lt;ref&gt;Arhiv Srbije, fond Ž-30, Zbirka fotografija, kut. 206, sl. 158.&lt;/ref&gt; Tako je otpočela sveobuhvatna četnička akcija protiv [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] u srezovima [[Bijelo Polje]], [[Mileševa]] i [[Pljevlja]].&lt;ref&gt;{{harv|Живковић|2017|p=589—590}}&lt;/ref&gt;

U jednom sumarnom izvještaju za mjesec februar 1942. godine iz njemačke [[114. lovačka divizija (Nemačka)|114. divizije]] govori se o vezama generala Nedića sa majorom Dangićem, kao i o preovlađujućem uticaju Draže Mihailovića na legalizovane četničke odrede u Srbiji, formiranim nakon [[Gušenje ustanka u Srbiji|razbijanja ustaničkih snaga]]. Divizijski oficiri napominju da je neophodna „pojačana budnost i stalno osmatranje svih naoružanih srpskih jedinica“:
{{izdvojeni citat|Nakon što je glavnina partizanskih snaga uništena, novu opasnost predstavljale su do tada mirne Mihailovićeve pristalice, kao i četnička udruženja lojalna vladi, čija se pouzdanost vremenom sve više dovodila u pitanje. Tokom [[Gušenje ustanka u istočnoj Bosni|velike operacije]], koju je u januaru izvela [[342. pešadijska divizija (Nemačka)|342. pješadijska divizija]] u bosansko-srpskom pograničnom području, zaplijenjeni su dokumenti iz kojih proizilazi da postoje veze između majora Dangića i Nedićeve vlade. Takođe, moglo bi se pretpostaviti da su veze između Dangića i Mihailovića sigurne, pošto je Dangić pojačanja za borbu protiv Hrvata dobivao uglavnom iz četničkih jedinica koje je kontrolirao Mihailović.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=190&amp;rec=315&amp;roll=2258 NARA, T315, Roll 2258, frame no. 000347.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Wachsamkeit und ständige Beobachtung aller bewaffneten serbischen Verbände war jedoch in erhöhtem Masse erforderlich. Nachdem die Hauptkräfte der Partisanen zerschlagen waren, bildeten eine neue Gefahr die bisher rühig gebliebenen Mihajlovic–Anhänger, daneben aber auch die regierungstreuen Cetnik–Verbände, deren Zuverlässigkeit im Laufe der Zeit immer mehr angezweifelt werden musste. Bei einem in Januar durchgeführten Grossunternehmen der 342.I.D. in bosnisch–serbischen Grenzgebiet waren Papiere erbeutet werden, aus denen hervorging, dass Verbindungen zwischen Major Dangic und der Regierung Nedic bestanden. Gleichfalls konnten Beziehungen zwischen Dangic und Mihajlovic als sicher angenommen werden, da Dangic seine Verstärkungen zum Kampf gegen die Kroaten im wesentlichen aus den von Mihajlovic beherrschten Cetnik–Verbänden empfing.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Kakvo je stanje vladalo u redovima nacionalističkih oružanih formacija u Srbiji i [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]] krajem 1941. i u prvoj polovini 1942. godine, doznaje se i iz izvještaja britanskog kapetana [[Duane Hudson|Bila Hadsona]], koji u knjizi „Bojovna planina“ prenosi Sir [[William Deakin]]:
{{izdvojeni citat|[[Kosta Pećanac]], šef “zvanične” predratne četničke organizacije, kompromitovao je “prave” četnike, koji su gledali u London kao u svoju zvezdu vodilju. Hiljade njegovih četnika pomagale su Nemce protiv partizana. Policijski oficir [[Jezdimir Dangić|Dangić]] komandovao je četničkim grupama u Bosni pod Mihailovićevim vođstvom. Bilo je nekoliko razbojničkih četničkih bandi bez nekog značaja. Draža Mihailović je rekao da je mnoge oficire prepustio Nediću, i četiri hiljade Nedićevih žandarma očekivalo je njegova naređenja.&lt;ref name=&quot;Znaci.net&quot;&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/5_3.htm |title=William Deakin - EMBATTLED MOUNTAIN (Bojovna planina) |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;|Sir [[William Deakin]], “The Embattled Mountain”}}

Kapetan Duane Hudson je pisao u oštrom kritičkom tonu i o činjenici da je Draža Mihailović bio „nagrađen najjačom britanskom propagandom“ (u prvom redu preko [[BBC]]-a), i to u trenutku kada je komandant JVuO „u velikom stepenu igrao ulogu kvislinga“:
{{izdvojeni citat|Izuzev ono nešto organizovanja u Srbiji, on [Mihailović — nap.] je učinio malo šta drugo sem što je, na nastojanje BBC-a, postao šef Nedićeve i [[Ilija Trifunović-Birčanin|Trifunović]]eve organizacije... Mihailoviću bi trebalo konačno reći da Britanci pretpostavljaju komuniste kvislinzima. Mi moramo povući crtu preko podsticanja BBC-a na saradnju sa Osovinom. Diverzantska dejstva i pretnje Osovini ostaće na njihovom sadašnjem minimumu sve dok (četničke vođe u Crnoj Gori, Hercegovini i Dalmaciji) viču &quot;Viva il [[Benito Mussolini|Duce]]&quot; uz Mihailovićev blagoslov i dok se on zadovoljava time da nam govori kako mu je odano devet desetina Nedićevih i Pećančevih ljudi...&lt;ref name=&quot;Znaci.net&quot;&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/5_3.htm |title=William Deakin - EMBATTLED MOUNTAIN (Bojovna planina) |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;}}

Profesor Deakin sumira sadržinu izvještaja britanskih oficirâ [[William Bailey|Bailey]]ja i Hudsona o aktivnosti generala Draže Mihailovića i njegove četničke organizacije u Srbiji:
{{izdvojeni citat|Bejlijevi i Hadsonovi izveštaji mogli bi se ukratko svesti na sledeće. Vojna struktura četničkog pokreta u zapadnoj, centralnoj i istočnoj Srbiji postojala je u tradicionalnom četničkom teritorijalnom obliku, sa uobičajenom vojnom komandom i nizom područnih komandi na kadrovskoj osnovi. Mihailovićev stav prema nekoj neposrednoj akciji, bilo u smislu sabotaže na komunikacijama i u rudarskim rejonima od bitnog značaja za nemački ratni napor ili napada na nemačke okupatorske snage, bio je ne samo pasivan već i neprijateljski. Mnogi od njegovih oficira bili su, po njegovim uputstvima, prikriveni kao članovi raznih poluvojničkih organizacija vlade generala Nedića u Beogradu, koju su kontrolisali Nemci.&lt;ref name=&quot;Znaci.net&quot;&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/5_3.htm |title=William Deakin - EMBATTLED MOUNTAIN (Bojovna planina) |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;|Sir [[William Deakin]], “The Embattled Mountain”}}

F. W. Deakin piše i da je Mihailović bio nezadovoljan radom kapetana Hudsona, i nosio se mišlju da na njegovo mjesto dođe kapetan [[Kristi Lorens]] ({{jez-eng|Christie Lawrence}}). Kapetan Lawrence je bio zarobljen od Njemaca na [[Krit]]u, da bi nakon bjekstva iz voza kojim su se transportovali ratni zarobljenici za Njemačku, dospio u Srbiju. Neposredno nakon završetka rata, Lawrence je objavio knjigu pod naslovom ''Irregular Adventure'' (“Neregularna avantura”) u kojoj se prisjeća svojih susreta sa Mihailovićem.&lt;ref&gt;Lawrence, Christie (1946). ''Irregular Adventure''. London: Faber and Faber, pp. 228—233.&lt;/ref&gt; Prenoseći Mihailovićev iskaz, Lawrence navodi da se ovaj odlučio na saradnju sa Nedićevim odredima u trenutku kada su mu Britanci, Hudsonovom krivicom, uskratili pomoć u naoružanju:
{{izdvojeni citat|Kada mi je Hadson rekao da više ništa neće doći, shvatio sam da sam za taj trenutak gotov. Nisam više ništa mogao učiniti. Osetio sam da po svaku cenu moram sačuvati neke od svojih četa (odreda). Eto zašto sam ih poslao da služe Nediću. Ja to nisam želeo. Nedić je uvek bio moj neprijatelj, čak i kad je bio Ministar vojske a ja samo pukovnik u Generalštabu. Ja mrzim da držim ljude tamo, u žandarmeriji. Ali čak i sada ne mogu opstati bez njih. Oni me štite kako od Nemaca tako i od partizana. Nijedan njihov pokret ne može proći bez mojega znanja, a za to zahvalnost dugujem uglavnom mojim nedićevcima.&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, Britanski štićenik, Globus/Narodna knjiga/Prosveta, Zagreb—Beograd, 1979, str. 230.&lt;/ref&gt;}}

Početkom maja 1942. godine, general Dragoljub Mihailović šalje više telegrama [[Vlada Kraljevine Jugoslavije u egzilu|emigrantskoj vladi]] u [[London]]u, sastavljenih od nekoliko kraćih izvještaja o [[Kosta Pećanac|Kosti Pećancu]], Milanu Nediću, partizanima, kao i o [[Bošnjaci|Muslimanima]]. U dijelu o generalu Milanu Nediću, između ostalog, general Draža Mihailović navodi:
{{izdvojeni citat|Za London sledeće: poseban izveštaj za Nedića. On svoje vojske nema. Sve je tajno uz nas. Na žalost ima oficira koji mu služe kao i Nemcima. On unapređuje oficire i obasipa ih parama. Imam dosta svojih oficira ubačenih u njegove redove. Nedić verno služi Nemcima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_83.htm Izvod iz knjige primljenih i poslatih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 5. do 14. maja 1942. godine]&lt;/ref&gt;|General [[Dragoljub Mihailović]]}}

Major [[Dobrivoje Marinković]], komandant četničkog Gorskog štaba XII (zajedno sa načelnikom štaba kapetanom Blagojem Đurkovićem), izvještava 19. maja 1942. generala Dražu Mihailovića&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 99, registarski broj 8/1 (S-V-16550/2).&lt;/ref&gt; da je u njihovoj zoni odgovornosti došlo do legalizacije čitavog niza ravnogorskih odreda. O jedinicama SDS sa ovog područja u izvještaju je navedeno: „Nedićevih odreda u ovoj okolini, nema, sem poljske Državne straže u [[Ribarska Banja|Ribarskoj Banji]] i [[Aleksinac|Aleksincu]], koja je pod komandom ovoga štaba.“ Četnicima je pošlo za rukom i da ljudstvo 12. [[Srpski dobrovoljački korpus|dobrovoljačkog]] odreda sa sjedištem u Aleksincu, pod komandom potpukovnika Nikole Vučkovića, inkorporiraju u svoju organizaciju. Major Marinković i kapetan Đurković pišu generalu Mihailoviću i da su se povezali sa velikim brojem četničkih vojvoda iz organizacije Koste Pećanca u srezovima aleksinačkom, [[Kruševac|kruševačkom]], [[Niš|niškom]], [[Ražanj|ražanjskom]], [[Sokobanja|sokobanjskom]] i drugim, nakon čega su se njihovi odredi ''de facto'' stavili pod komandu JVuO: 
{{izdvojeni citat|RAD NA PRIDOBIJANJU ORUŽANIH ODREDA.

1. — Od četničkih odreda pod komandom Koste Pećanca, stavili su se pod komandom ovoga štaba sledeći odredi:

a)  Rasinski četnički odred vojvode Drljevića u Kruševcu;

b)  Jasički četnički odred vojvode Petkovića, koji je sada i komandant sreza Rasinskog sa sedištem u Ribarskoj Banji na naše traženje, kako bi nam rad bio slobodniji, pošto odred Parnaveje nije registrovan.

v) Trnavski četnički odred vojvode Dimitrija Trnavskog sa sedištem u Žitkovcu, a sada privremeno u selu Azbresnici sreza Dobričkog pod čijom se zaštitom ovaj štab i kreće, kao njegovo odelenje.

g) Leskovački četnički odred vojvode Nikodija Leskovačkog, sa sedištem u Aleksincu.

d) Korvinski četnički odred poručnika Bogosava Stojanovića, sa sedištem u selu Belotincu a sada u Leskovcu.

đ) Bovanski četnički odred pod komandom vodnika Nikole Popovića, sa sedištem u selu Bovanu sreza Rasinskog.

2.— Veza je uhvaćena sa sledećim vojvodama, a pregovori za stavljanje pod našu komandu vodiće se ovih dana i to:

a)  Vojvodom Pukovačkim Dragutinom;

b)  Vojvodom Topličkim Vukojem Pećancem; rođak Koste Pećanca;

v) Vojvodom Istočkim;

g) Vojvodom Nikolom Koštrimovićem;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_86.htm Izveštaj delegata Štaba Draže Mihailovića za istočni sektor od 19. maja 1942. Draži Mihailoviću o radu na organizaciji četničkih jedinica i saradnji sa jedinicama Koste Pećanca]&lt;/ref&gt;}}

Major [[Radoslav Đurić]] (pseudonim »Herman«) obavještava 23. maja 1942. Vrhovnu komandu i Dražu Mihailovića da se povezao sa vojvodom [[Jordanom Kimićem]], komandantom legalizovanog četničkog odreda Koste Pećanca u [[Južna Srbija|južnoj Srbiji]]. Đurić navodi da Kimić ima „odred od 3000 naoružanih ljudi spremljenih za prelaz kad bude vreme“, budući da „prilazi potpuno nama sa svim ljudstvom“. Za Kimića Đurić tvrdi da je „u ovim krajevima vrlo popularan i svi ljudi idu samo s njim“. Radoslav Đurić predlaže Mihailoviću: „Da se Kimiću da ovlašćenje za Južnu Srbiju [naziv za [[Makedonija|Makedoniju]] — prim.]; da ja sa štabom budem sa njim kao Vaš istaknuti štab za granične srezove u Srbiji i Južnu Srbiju i da sa njim radim na organizaciji. Ako smatrate pogodnije, onda ću biti kod Kimića načelnik štaba.“ O situaciji na teritoriji južnosrbijanskih srezovâ, major Đurić piše sljedeće:
{{izdvojeni citat|Na terenu opšte raspoloženje za nas. Svi odredi i žandarmerija pridobijeni i izbušeni a rad po uputu pet u toku u srezu [[Lebane]], [[Leskovac]], [[Vlasotince]], [[Surdulica]] i [[Vladičin Han]].&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_88.htm Izvod iz knjige primljenih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 12. do 27. maja 1942. godine]&lt;/ref&gt;}}

U depešama poslatim Vrhovnoj komandi JVuO od 29. septembra do 1. oktobra 1942. godine,&lt;ref&gt;Раде Ристановић, Милутин Живковић, Милош Чорбић, Радио депеше Југословенске војске у отаџбини 1941‒1942, Институт за савремену историју, Београд, 2021, стр. 501.&lt;/ref&gt; gotovo dva mjeseca po hapšenju majora Dobrivoja Marinkovića od strane bugarskih okupacionih trupâ (nakon čega je otpremljen u [[Koncentracijski logor Mauthausen|logor Mauthausen]], gdje je skončao decembra iste godine), major Đurić (pseudonim »Herman«) kritizira indolentnost legalizovanih odreda i njihovih komandanata:
{{izdvojeni citat|Za reon Marinkovića, šta sam uradio, podneo sam izveštaj. Srez Kruševački dodelio sam [[Dragutin Keserović|Keseroviću]], a Dobrički Radojeviću. Za zamenika Marinkoviću odredio sam kapet. I klase Jovana Jovanovića i uputio mu mojeg delegata, jednog od najboljih organizatora rez. p.poruč. Stanimira Radenkovića. Rade isključivo po mojim uputstvima. U mom reonu svi komandanti brigada postavljeni od Marinkovića su legalni. To su: za srez Rasinski kapet. Petković, za srez Ražanjski akt. peš. kapet. Vesić, Moravski kapet. Novaković, a za srez Aleksinački niko nije bio određen. Za srez Sokobanjski kapet. Jovan Jovanović, jedini ilegalan. Postavio sam iste komandante brigada, ali naredio da moraju raditi na terenu, a ne uživati u varošima kao legalni... Legalne oficire narod nerado prima i komunisti koriste za propagandu, jer kažu da rade sa Nedićem. U koliko i dalje ostanu neaktivni vršiću smenu.}}

Krajem maja 1942. Mihailović je obaviješten i o kooperaciji četnika Pavla Đurišića sa legalizovanim Sandžačkim četničkim odredom pod komandom [[Miloš Glišić|Miloša Glišića]] i [[Vučko Ignjatović|Vučka Ignjatovića]] tokom [[Operacija Trio|operacije Trio]]. Major [[Petar Baćović]] piše o ponudi koju su komandanti iz Srbije uputili kapetanu Đurišiću da se, poput njih dvojice, stavi pod Nedićevu komandu: 
{{izdvojeni citat|Smatram da bi trebalo, Gospodine Ministru, i radi njega i radi uređenja svih drugih pitanja na teritoriji Crne Gore i Sandžaka, da što pre uputite ovamo majora Ostojića da se ispita situacija i dođe u dodir s ljudima. Smatram za dužnost da napomenem, da je major Glišić i Ignjatović tražili od kapetana Đurišića da ovaj dadne pismenu izjavu o stavljanju svojih odreda pod komandu generala Nedića, a da je Đurišić odbio da to učini.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_93.htm Izveštaj majora Petra Baćovića s kraja maja 1942. Draži Mihailoviću o borbama četničkih, italijanskih i Nedićevih jedinica protiv partizanskih snaga u Crnoj Gori i Sandžaku maja 1942. godine]&lt;/ref&gt;}}

Major Glišić je već tokom aprila radio na povezivanju sa kapetanom Đurišićem i njegovim komandantima u Crnoj Gori. Za ovo je dobio ovlašćenja kako od Milana Nedića, tako i od Vrhovne komande JVuO. Prepreku su mu činile [[Italijani|italijanske]] vlasti koje nijesu dopuštale prelazak njegovog ljudstva na lijevu obalu Lima, ali i njemački okupator, budući da Sandžački četnički odred (i to po odluci generala [[Paul Bader|Paula Badera]]&lt;ref name=&quot;Jozo Tomasevich 1945&quot;/&gt;), poput ostalih legalizovanih odreda, od polovine aprila biva direktno potčinjen komandantima lokalnih sektora njemačke oružane sile.&lt;ref&gt;Vojni arhiv, Nedićeva arhiva, kutija 29, fascikla 2, dokument br. 22, str. 1.&lt;/ref&gt; O susretu sa Đurišićevim ljudima major Miloš Glišić je obavijestio pukovnika [[Miloša Masalovića]], šefa kabineta generala Milana Nedića, zaključivši da „veza sa [[Crnogorci]]ma postaje svakim danom sve bolja i čvršća“.&lt;ref&gt;ASŽ, fond Ž-30, Zbirka fotografija, kut. 206, sl. 37.&lt;/ref&gt; Vezu sa Đurišićem je preko Glišića održavao i major [[Zaharije Ostojić]], koji se nalazio u VK JVuO. Pored toga, major Glišić se usredsredio da popravi odnose sa Talijanima, te će u narednom periodu na tome raditi svakodnevno.&lt;ref&gt;{{harv|Живковић|2017|p=556}}&lt;/ref&gt;

U junu 1942. broj legalizovanih četnika u Srbiji iznosio je 11.300. Nemci su sa nepoverenjem posmatrali činjenicu da kvislinške formacije neprestano narastaju popunjavanjem iz četničkih redova. Nosili su se mišlju da znatno smanje brojno stanje legalizovanih četnika; međutim, Nemci nisu imali dovoljno sopstvenih snaga u Srbiji kojima bi zamenili četnike, koji su im činili značajnu uslugu u progonu pripadnika, grupa i odreda NOVJ u Srbiji.

Srpska državna straža je bila najbrojnija kvislinška oružana formacija tokom Drugog svjetskog rata u okupiranoj Srbiji. Međutim, Nijemci nijesu imali u nju povjerenja iz dva osnovna razloga: prvo, smatrali su da je riječ o neborbenoj formaciji; drugo, da većina njenih pripadnika inklinira četničkom pokretu Draže Mihailovića. U jednom izvještaju&lt;ref&gt;AVII, NAV, N-T-120, 200/153725—27.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.], str. I/299-300.&lt;/ref&gt; iz 1942. godine upućenom [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]], ministru vanjskih poslova [[Treći Reich|Trećeg Reicha]], svoj stav o ovom problemu je definirao opunomoćenik njemačkog ministarstva u Beogradu [[Felix Benzler]]:
{{izdvojeni citat|Srpski izvršni organi su nemoćni pred ustaničkim pokretom. Srpska državna straža, koja preko svojih oficira snažno naginje Draži Mihailoviću, zatajuje naročito protiv njegovih pristalica.}}

Krajem maja 1942. godine, do njemačkog opunomoćenog generala i zapovjednika u Srbiji Paula Badera su stigle informacije o tome kako je general Mihailović razvio široku mrežu povjerenika „na srpskom prostoru nekadašnje okupirane jugoslovenske države“. Veza između Mihailovićevih odreda u Srbiji i SDS bila je do to mjere izražena da je general Bader predložio da svi legalni četnički odredi, kao i pojedini odredi SDS, budu razoružani.&lt;ref&gt;AVII, Nemačka arhiva (NMA), 27—1A—26, Izveštaj od 31. maja 1942.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Бојан Б. Димитријевић, Војска Недићеве Србије 1941-1945, Институт за савремену историју, Београд, 2011, стр. 152.&lt;/ref&gt;

Uz [[Manojla Koraća]], Mihailovićevog legalizovanog oficira i Nedićevog okružnog načelnika u Užicu, među najaktivnijim učesnicima progona partizana i njihovih simpatizera u užičkom kraju, posebno se isticao [[Folksdojčeri|folksdojčer]] i ljotićevac [[Miloš Vojinović]] (Henrih Lautner), komandant Desetog dobrovoljačkog odreda.&lt;ref&gt;Радивоје Папић, Ужичка република 1941. Водич кроз изложбу, Народни музеј Ужице, 2017, стр. 150.&lt;/ref&gt; Sjedište odreda je bilo u [[Bajina Bašta|Bajinoj Bašti]].

Tokom [[Borbe za Istočnu Bosnu 1942.|borbi za istočnu Bosnu]], major Radoslav Đurić (»Herman«) obavještava Vrhovnu komandu JVuO da je [[Jezdimir Dangić]] na sastanku sa potpukovnikom Manojlom Koraćem, te da će četnicima u pomoć pristići snage pod komandom potpukovnika [[Momčila Matića]] i Vojinovićev Deseti dobrovoljački odred:
{{izdvojeni citat|Iz Bosne 19-III: Situacija ozbiljna. Partizani drže [[Vlasenica|Vlasenicu]] i [[Milići|Miliće]] a opsaduju [[Rogatica|Rogaticu]] i [[Han Pijesak]]. [[Srebrenica]] i [[Drinjača]] u našim rukama. Prema [[Zvornik]]u samo naši odredi. Bosanci neće da se bore protiv partizana. Gde su partizani sa našim odredima, oficiri su morali napustiti odrede jer partizani ubijaju sve (odreda) oficire koje uhvate. Račićev odred hoće da se bori ali je slab brojno. Partizani jaki 2000 ljudi. Iz Užica krenuo Matić sa 1000 ljudi ka Rogatici. Po odobrenju Nedića, Dangić danas na sastanku sa Koraćem. Dakićev odred prišao partizanima. Dangić uopšte nema svojih snaga za borbu. Doći će i Ljotićevci iz Bajine Bašte u pojačanje.&lt;ref name=&quot;ReferenceD&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_69.htm Izvod iz knjige primljenih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 19. marta do 18. aprila 1942. godine]&lt;/ref&gt;|Depeša majora [[Radoslav Đurić|Radoslava Đurića]] Vrhovnoj komandi JVuO od 19. marta 1942. godine}}

U svom izvještaju od 26. marta 1942. godine, major Đurić upoznaje generala Dražu Mihailovića sa pojedinostima saradnje dobrovoljačke komande iz Bajine Bašte sa štabom istočnobosanskih četnika:
{{izdvojeni citat|U vezi sa akcijom u Bosni postoje mnoge ambicije kako lične pojedinaca, tako i pojedinih političkih partija i to: zemljoradnika (kdant pozadine kod Dangića vojvoda Botić, vojvoda Risto Đukanović), JRZ i Ljotićevaca. Ljotićevci rade preko komandanta njihovog odreda u B. Bašti — Lautnera. On je uspeo da postane intiman prijatelj Dangića, vrlo često su zajedno, pa čak i neki Nikić inspektor Ljotićevih odreda dolazi često u Dangićev štab.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_65.htm Izveštaj majora Radoslava Đurića od 26. marta 1942. Draži Mihailoviću o vojno-političkoj situaciji u istočnoj Bosni i stanju četničkih jedinica]&lt;/ref&gt;}}

[[Lazar Trklja]], ispred Operativnog štaba bosanskih četničkih odreda (šifra »505«), piše 11. aprila 1942. u depeši VK JVuO o teškoj situaciji nakon [[Ustaše|ustaške]] ofanzive.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, XIV/1, Beograd, 1981, str. 193.&lt;/ref&gt; Trklja navodi da se formacija SDK pod Vojinovićevom komandom na frontu pridružila četničkim snagama kapetana [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]]:
{{izdvojeni citat|Ustaše zauzele Vlasenicu, Drinjaču i [[Bratunac]]. Partizani su se i sa ova dva sreza povukli. U ova dva sreza ima oko 2000 četnika. Iz Srbije nema nikog još sem Račićevih ljudi i X. dobr. odreda iz Bajine Bašte; oni su na [[Drina|Drini]]. Nalazim se sa Račićem. Sve će biti po traženju.}}

Vazduhoplovni kapetan I klase [[Manojlo Pejić]], pomoćnik načelnika štaba Komande Bosanskih četničkih odreda majora [[Slavoljub Vranješević|Slavoljuba Vranješevića]],&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_27.htm Izveštaj majora Slavoljuba Vranješevića od 3. februara 1943. majoru Zahariju Ostojiću o vojno-političkoj situaciji u četničkim odredima zapadne Bosne i saradnji sa nemačkim i ustaško-domobranskim jedinicama]&lt;/ref&gt; juna 1943. je sastavio izvještaj, u kojem se dotakao svih bitnijih događaja u razvoju četničke organizacije u istočnoj i [[Srednja Bosna (oblast)|srednjoj Bosni]] od septembra 1941. do juna 1943.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. 164, str. 779.&lt;/ref&gt; Kapetan Pejić obavještava svoje nadređene o formacijama srpske kvislinške vlade koje su sarađivale sa bosanskim četničkim odredima:
{{izdvojeni citat|— Grupa Ljotića, izražena preko komandanta odreda Lautnera, koji nas je pomagao i spasavao narod; &lt;br&gt; — Major — tada »potpukovnik« Matić, već od ranije reflektira na neku veću funkciju u Bosni, zbog čega ruši sve 
ostale, održava vezu sa kap. Dakićem i prikuplja oko sebe izbegle bosanske četnike. &lt;br&gt; — Major, tada »potpukovnik« Korać, nema više ambicije za Bosnu, jer je sada okružni načelnik u Užicu, sa velikom vlašću, ali i on nas sve mrzi.}}

O povezanosti Henriha Lautnera sa Dragoslavom Račićem, ali i s drugim četničkim komandantima, svjedoči u svojim ratnim memoarima i Ljotićev sekretar [[Boško Kostić]]. U maju 1943. Kostić se sastao sa Čedom Vujovićem, delegatom Draže Mihailovića iz [[Čačak|čačanskog]] kraja. Nakon što mu se Vujović žalio na obračune između četnika i dobrovoljaca, Kostić je o Vojinoviću–Lautneru iznio sljedeće zapažanje:
{{izdvojeni citat|Što se tiče Vojnovića–Lautnera, meni nisu detalji poznati, pa bih ga molio da mi to iznese konkretno, kako bih o tome referisao Nediću i Ljotiću. Napomenuo sam pri tom da baš sad idem iz Užica gde sam i čuo i video, da Vojnović saradjuje sa pojedinim četničkim komandantima kao, na primer, sa Ajdačićem, Katanićem, Markovićem a znam da je četničkom komandantu Račiću učinio velike usluge i dao dosta municije a jednom prilikom mu je spasao i život. S druge strane znam, da je Vojnović–Lautner sa svojim odredom najviše doprineo da se preko krvave Drine prebaci u Srbiju mnogo hiljada srpske dece i drugih Srba i Srpkinja što su bežali pred ustaškim zlikovcima.&lt;ref&gt;Boško N. Kostić, Za istoriju naših dana – Odlomci iz zapisa za vreme okupacije, Lil (Francuska), 1949, str. 108–109.&lt;/ref&gt;}}

Sekretar Kostić je zamolio Vujovića i da prenese Mihailoviću čvrsta uvjeravanja Nedića i Ljotića:
{{izdvojeni citat|Nedić i Ljotić spremni su da Dražu pomažu [sa] oružjem, municijom, novčano i u svakom drugom pogledu, sve što budu mogli. Oni mole đenerala Mihajlovića, da sa svoje strane u Srbiji ne uspostavlja za sada, svoju vlast, jer da je narodu teško već i ovo dvovlašće, Nemaca i Nedićeve vlade. Trovlašće bi bilo još daleko teže, jer bi ono izazvalo velike zabune, da ne kažemo anarhiju, pošto bi bile dve srpske vlasti i narod ne bi znao koga da sluša. Nedić i Ljotić dalje poručuju, da srpska vlada u Beogradu neće postavljati više komadante oružanih jedinica niti okružne i sreske načelnike, bez prethodne saglasnosti đenerala Mihajlovića. Oni smatraju, da bi đeneral Mihajlović trebao da ostane izvan teritorije okupirane Srbije i da tamo čisti teren od komunista, a oni će u Srbiji taj isti posao da rade. U danom momentu spremni su da vlast i sve svoje oružane odrede predaju Draži ili licu koje Kralj bude odredio.&lt;ref&gt;Boško N. Kostić, n. d., str. 110.&lt;/ref&gt;}}

Lazar Trklja, Mihailovićev politički izaslanik u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni i Hercegovini]], potvrdio je u i svom ratnom dnevniku da je Vojinović–Lautner bio naklonjen »bosanskoj stvari«, tj. tamošnjoj organizaciji četnikâ:
{{izdvojeni citat|U Bajinoj Bašti bio je Ljotićev dobrovoljački odred. Istina, on je prema bosanskoj stvari bio naklonjen, ali nepomirljivi neprijatelj svake akcije koja se vezivala za London i bila antinemačka.&lt;ref&gt;[https://www.vladimirdimitrijevic.com/sr-yu/tekstovi/459-na-golgotskom-putu-ratni-dnevnik-lazara-trklje-1941-1944-otkopana-istina-sluzbeni-glasnik-beograd-2020-priredio-nikola-trklja-2.html Vladimir Dimitrijević: NA GOLGOTSKOM PUTU - RATNI DNEVNIK LAZARA TRKLjE 1941-1944 OTKOPANA ISTINA, SLUŽBENI GLASNIK, BEOGRAD 2020, PRIREDIO NIKOLA TRKLjA]&lt;/ref&gt;}}

Predratni [[Valjevo|valjevski]] [[ZBOR|zboraš]] [[Borivoje Karapandžić]], prosvetar u jedinicama SDK tokom okupacije, piše o saradnji dobrovoljačkih jedinica iz zapadne Srbije sa Mihailovićevim četnicima u istočnoj Bosni. Opisujući Vojinovićevu ključnu ulogu u spašavanju srpskih izbjeglica, u knjizi ''Građanski rat u Srbiji 1941—1945'' Karapandžić navodi, između ostalog, sljedeće:
{{izdvojeni citat|Prelazeći preko Drine, dobrovoljci su dolazili u dodir i s pojedinim četničkim odredima iz Istočnog dela Bosne. Pri tim dodirima, a i docnije, dobrovoljci su davali bosanskim četnicima i oružje i municiju, kao i druge potrebe. Sve što je moglo koristiti srpskoj braći u Bosni, dobrovoljci su im, takoreći otkidajući od sebe, s ljubavlju davali, izražavajući tom prilikom divljenje prema njihovoj četničkoj borbi. Razume se, ovu pomoć dobrovoljci su davali onim četničkim komandantima i njihovim odredima, koji su se beskompromisno borili protivu svih srpskih dušmana, a naročito protivu ustaša i komunista. Takvi komandanti su bili: major [[Jezdimir Dangić]], kapetan [[Stevan Damjanović|Stevan Damjanović – Leka]] i Đura Bižić, koji su i svoje živote položili na oltar Otadžbine, boreći se protivu srpskih din dušmana.&lt;ref&gt;Боривоје М. Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941—1945. Друштво Хиландар, Ваљево, 2010, стр. 201—202.&lt;/ref&gt;}}

U cilju zaustavljanja ustaškog nadiranja ka Drini, četničkom su vođstvu u istočnoj Bosni iz Vrhovne komande JVuO tada stizale naredbe i da svoje pokrete koordiniraju, između ostalih, zajedno sa potpukovnikom [[Radojkom Jovandarićem]], komandantom legalizovanog Kotleničkog četničkog odreda. Potpukovnik Jovandarić se na službi pri kvislinškoj upravi takođe nalazio u Bajinoj Bašti:
{{izdvojeni citat|21-III. — Neka Dangić stupi u vezu sa p.puk. Jovandarićem u Bajinoj Bašti da mu da prvu pomoć. Pripremamo slanje pomoći radi podizanja morala. Neka Račić prikupi sa svog najboljeg terena u Srbiji ljudstvo i privuče sebi za rad u Bosni. Pošaljite ljude Panteliću u Krupanj za pojačanje. Stupiti u vezu sa p. puk. Jovandar. u B. Bašti. Naredite svima u ime moje.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_72.htm Izvod iz knjige poslatih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 21. marta do 26. aprila 1942. godine]&lt;/ref&gt;}}

Narednog mjeseca, major [[Zaharije Ostojić]] (šifra »222«) šalje depešu u kojoj zahtijeva sljedeće:
{{izdvojeni citat|
''Br. 15 za 505, key 3, 15-IV-942 god.''

Javite da li je Dangić odveden. Potrebne snage uzeti od Račića, Mitića, Jovandarića i Matića. Svi su vam bliži i stupite sa njima u vezu. Čim nađete siguran teren, po datim uputstvima Laze [Trklje — prim.] baciće Vam se iz vazduha oružje, municija i ostalo. Učinite sve da se narod sačuva. Pošaljite detaljnije izveštaje o Hercegovini i odgovorite na ranije postavljena pitanja. — 222.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, XIV/1, Beograd, 1981, str. 206—207.&lt;/ref&gt;}}

O pomoći koju su srbijanski četnički odredi pružili četnicima u istočnoj Bosni, sadejstvujući s njima u borbi protiv ustaša na Drini u proljeće 1942. godine, Dražu Mihailovića je 4. maja 1942. obavijestio&lt;ref&gt;''Документи о издајству Драже Михаиловића — књига 1'', Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача, Београд, 1945, документ бр. 664, стр. 566—568.&lt;/ref&gt; i kapetan [[Dušan Radović Kondor]], komandant legalizovanog Zlatiborskog četničkog odreda:
{{izdvojeni citat|U toku prošlog meseca sa svojim odredom prebacio sam se preko Drine kod Starog broda, pa sam na položajima oko Perušića vodio borbu sa ustašama. Dana 2. maja t. g. povukao sam se na desnu obalu Drine, pod pritiskom neprijatelja. Dana 3. maja t. g. oko 9 časova na položajima oko Vežanje na Tari planini presreli su me Nemci i razoružali mojih 69 ljudi, iako sam imao odgovarajuće dokumente o legalnom postojanju odreda na teritoriji Srbije. Otpor nisam dao, jer nisam imao instrukcija. Svoje ljude, koji su mahom Bosanci prekaljeni kroz borbe i gerilske poduhvate, sačuvao sam i držim ih na okupu na pogodnom mestu. Oružje ću dobiti. Molim za hitno naređenje kuda da krenem i kom odredu da se priključim. Nalazim se u okolini Užica. S verom u Boga za Kralja i Otadžbinu.}}

Pripadnici četničke organizacije iz istočne Bosne su nastavili održavati kontakte sa kvislinškom upravom Milana Nedića i nakon hapšenja majora Jezdimira Dangića od strane njemačkih okupacionih vlasti. 20. maja 1942. prispio je u Beograd memorandum iz štaba istočnobosanskih četnika (upućen „gospodinu Milanu Nediću, predsedniku srpske vlade“), u kome se pružaju podaci o istorijatu četničkog pokreta i traži pomoć u novcu, ishrani i naoružanju. Četničke vođe obavještavaju generala Nedića da je vojvoda [[Stevan Botić]], nakon Dangićeva hapšenja, preuzeo dužnost komandanta. U memorandumu, četnici iz istočne Bosne mole Nedića da njihovu akciju pomaže što više može, tako što će za sreske načelnike i komandante oružanih odreda u brojnim mjestima [[Zapadna Srbija|zapadne Srbije]] postaviti ljude koji bi na četničku akciju u istočnoj Bosni gledali „pravilno, srpski i patriotski“.&lt;ref&gt;AVII, br. 9/2-1, k. 1a.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, n.d.], str. I/285.&lt;/ref&gt;

U depeši poslatoj 27. maja 1942. članu četničkog [[Centralnog nacionalnog komiteta]] (CNK) Lazaru Trklji, general Mihailović piše: „Ceo dosadašnji rad u Bosni poznat mi je kao i težnja vlade spasa... Naši ljudi moraju prekinuti svaku vezu sa Beogradom. Ako Beograd želi da pomaže ta pomoć neka se ukaže stanovništvu preko posrednika koji treba da budu pošteni bez političkih tendencija.“&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_112.htm Izvod iz knjige poslatih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 10. maja do 27. juna 1942. godine]&lt;/ref&gt; 30. juna 1942. Trklja odgovara Draži Mihailoviću: „Veza sa zvaničnim Beogradom sve je manja a i on nas se odriče.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_123.htm Izvod iz knjige primljenih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 29. juna do 18. jula 1942. godine]&lt;/ref&gt;

Vojvoda Stevan Botić, komandant Bosanskih četničkih odreda i njegov načelnik štaba kapetan [[Borivoje Mitranović]], u pismu poslatom 17. jula 1942. godine, obavještavaju jednog četničkog oficira zašto ipak ne žele prekinuti veze sa »zvaničnom Srbijom«:
{{izdvojeni citat|Došle su vesti od Čiče koje nismo mogli do kraja proveriti dali su od njega da se od njegove strane više ne računa sa celinom bosanske akcije i da se sve veze sa zvaničnom Srbijom prekinu... &lt;br /&gt; Mi smo se odovuda usprotivili prvo da mi ne možemo javno da prekinemo veze sa Srbijom time što bi se javno deklarisali za tu akciju gde smo svi zato što bi nam bio onemogućen svaki azil u Srbiju i kupovina municije i oružja, a da ne govorimo o nejači koja svakim danom otuda beži.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_122.htm Obaveštenje Gorskog štaba bosanskih četničkih odreda od 17. jula 1942. kapetanu Milivoju Kovačeviću o razlozima neslaganja sa politikom Draže Mihailovića prema četnicima u istočnoj Bosni]&lt;/ref&gt;}}

Četnički kapetan [[Pavle Grubač]] izvještava majora Petra Baćovića 23. jula 1942. o situaciji u istočnoj Bosni, navodeći da sarađuje sa potpukovnikom Momčilom Matićem, legalizovanim ravnogorskim oficirom i komandantom Nedićeve »Drinske grupe srpskih oružanih snaga«. Kapetan Grubač piše da se s potpukovnikom Matićem povezao i vojvoda Stevan Botić, koji je tih dana prešao preko [[Drina|Drine]] u Srbiju:
{{izdvojeni citat|Botić je preko svojih ljudi uspeo da je iz odreda potpukovnika Matića otišlo 36 ljudi sa oružjem i sada neznam da Matić neće imati neugodnosti kod Nemaca pošto su puške registrovane. Botić je sa time prekinuo svaku vezu sa Matićem koji mu je dao 11 sanduka municije i hrane, pre odlaska. [...] &lt;br /&gt; Sa Drinskom grupom stojim odlično. Oni mi izlaze u susret u svemu jer inače bez srestava nebih mogao izlaziti na kraj niti raditi.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_127.htm Izveštaj kapetana Pavla Grubača od 23. jula 1942. majoru Petru Baćoviću o radu Gorskog štaba bosanskih četničkih odreda i situaciji u istočnoj Bosni]&lt;/ref&gt;}}

U vjerodostojnost Botićevih navodâ mogao se i sâm Draža Mihailović uvjeriti iz izvještaja koji su mu krajem avgusta te godine dostavili vojvoda Dobroslav Jevđević i major Petar Baćović ispred Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine:
{{izdvojeni citat|U vezi sa dolaskom Trklje i Mitranovića u ove krajeve i njihove želje da se sastanu sa Đokom ja sam opširnije razgovarao sa Trkljom. Esencijalno je iz tog razgovora sledeće: Postoji po njihovom mnenju apsolutna potreba da se od strane Bosanaca održavaju veze sa Nedićevom vladom, jer je zvanična Srbija sigurno zaleđe i azil za bosanske izbeglice i jer se bez nje ne može voditi akcija u Bosni. U vezi toga sam konstatovao da oni drugim očima gledaju na Nedićevu akciju nego mi. U vezi sa tim oni žele da pokret u Bosni javno ne treba da bude identifikovan sa Dražinim pokretom, nego da figurira kao samostalan. To obrazlažu i tim da je Draža član londonske vlade i kao takav ne može pristati na likvidaciju turskog [tj. [[Bošnjaci|bošnjačkog]] — prim.] elementa i hrvatskog... Poznajemo odlično prilike u Bosni znamo da u ovom kraju ti ljudi nemaju baš nikoga, pa to saopštavamo, kao elemenat, koji može da posluži pri oceni šta da se uradi prema njima. Da bi bili tačno obavešteni primećujemo samo, da smo i kod nekih bosanskih izbeglica iz naroda primetili izvesnu sentimentalnost prema Nediću.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_162.htm Izveštaj majora Petra Baćovića i Dobrosava Jevđevića s kraja avgusta 1942. Draži Mihailoviću o političkoj situaciji u istočnoj Bosni i Hercegovini]&lt;/ref&gt;}}

Kapetan [[Siniša Ocokoljić|Siniša Ocokoljić Pazarac]], tada u svojstvu legalizovanog oficira na službi u [[Zaječar]]u, poslao je 22. juna te godine Vrhovnoj komandi JVuO depešu&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_111.htm Izvod iz knjige primljenih telegrama štaba Draže Mihailovića od 31. maja do 26. juna 1942. godine]&lt;/ref&gt; kojom obavještava da je uspostavio veze sa [[Sokolski pokret|sokolskom organizacijom]], kao i sa ljudstvom kvislinške SDS u glavnom gradu okupirane Srbije:
{{izdvojeni citat|Naredite da štab br. 2 preduzme hitno čišćenje izdajica u Beogradu. Ja ću gledati da angažujem pojedine sokolske trojke i žandarme koji su sigurni za taj cilj. Javite da li imate neko naređenje za rad Sokola u Beogradu. Kod mene je načelnik Sokola sa Čukarice. Oni su dobro organizovani. 700 žandarma iz Beograda traže instrukcije od mene.}}

General Mihailović je uvažio prijedloge kapetana Ocokoljića (pseudonim »Iliev«) nakon samo par dana:
{{izdvojeni citat|Preduzmite sve Vi i Stojanović [Miodrag, kapetan — prim.] da preobraćate tajno u naše redove sve pripadnike policijske straže i druge Nedićevce. Oficire pozvati da se izjasne. Neposlušne predložiti za lišenje čina sa obrazloženjem. Pozdravite sokole, neka se što bolje organizuju. Trojke neka postoje i nek malo sačekaju, još ne mogu u Beograd da stupe. Žandarmima iz Beograda daj da se što bolje organizuju za opštu stvar.&lt;ref&gt;Раде Ристановић, Милутин Живковић, Милош Чорбић, н. д., стр. 345.&lt;/ref&gt;}}

Nakon što je [[Milan Aćimović]], ministar unutrašnjih poslova u Vladi narodnog spasa, načelnicima okrugâ u Srbiji navodno izdao naređenje da održavaju dobre odnose sa četnicima, u depeši od 30. juna 1942.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_134.htm Izvod iz knjige poslatih telegrama štaba Draže Mihailovića od 29. juna do 5. avgusta 1942. godine]&lt;/ref&gt; general Mihailović upućuje svoje komandante na saradnju sa policijskim aparatom kvislinške uprave: 
{{izdvojeni citat|Aćimović naredio izvesnom broju okruž. i sres. načelnika da budu blagonaklonjeni prema nama kako bi po padu Nemačke preko njih imao sve konce vlasti u svojim rukama.

Imati na umu ovo, koristiti policiske njuške a ništa ne otkrivati niti im verovati. Obavestite sve susedne komandante.|[[Dragoljub Mihailović]]}}

U vrijeme dok je obavljao funkciju ministra unutrašnjih poslova u Vladi nacionalnog spasa, Milan Aćimović je predstavljao drugu ličnost po uticaju u kvislinškim strukturama, odmah iza generala Milana Nedića. U tom pogledu, karakteristično je kritički intonirano pismo s kraja ljeta 1942. godine, čiji je autor general [[Harald Turner]], načelnik Upravnog štaba njemačkog vojnog zapovjednika u Srbiji. Naime, nakon što je centrala [[Abwehr]]a u Beogradu poslala izvještaj u kom se Aćimović pokušava diskreditovati, i to na osnovu dostavâ poteklih iz krugova bliskih Dimitriju Ljotiću, dr Turner je ustao u njegovu odbranu, uputivši oštre prijekore centrali Abwehra zbog neosnovanih kleveta na Aćimovićev račun. Turner za Aćimovića tvrdi da od početka „stoji na odlučujućem mestu u javnom životu Srbije“, kao i da je u vrijeme [[Gušenje ustanka u Srbiji|gušenja ustanka u Srbiji]], upravo Aćimović predložio Nedića za predsjednika srpske vlade, čime su otklonjene prepreke za provedbu ove njemačke zamisli u djelo. Iz Turnerova odgovora postaje jasno da Aćimović ni svoje kontakte s generalom Dražom Mihailovićem nije mogao uspostaviti samostalno ili bez dozvole njemačkih obavještajnih strukturâ:
{{izdvojeni citat|Ovome [Nediću] je on [Aćimović] do današnjeg dana lojalno služio, isto tako kao što je lojalno sledio naređenjima nemačke vojne uprave... Nakon što su se smirile prilike u Srbiji, Aćimović je, kao ministar unutrašnjih poslova, a time i kao vrhovni šef državne sigurnosti, posle ministra predsednika imao izvršnu vlast u svojim rukama. Sa svoje strane je vođa pokreta Zbor, [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]], gledao da ostvari svoje političke namere i da u pogodnom trenutku on dođe na vlast. Već skoro tri četvrtine godine on se trudi da ugrozi, preko svojih poverljivih ljudi, poverenje prema Aćimoviću, i to metodom svojstvenom samo [[Balkan]]u, neistinitim klevetanjem... Tvrđenje da je jedan poverljiv čovek ministra Aćimovića pre izvesnog vremena razgovarao u [[Ljig]]u sa Dražom Mihailovićem, netačno je. Način na koji Aćimović, kao ministar unutrašnjih poslova, ima da saobraća sa Dražom Mihailovićem, ugovoren je između zapovednika Sigurnosne policije i [[Sicherheitsdienst|SD]]-a i pod kontrolom je istoga.&lt;ref&gt;Istorijski arhiv grada Beograda, sudski predmet Dragog Jovanovića, optužni materijal.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branislav Božović – Mladen Stefanović: MILAN AĆIMOVIĆ – DRAGI JOVANOVIĆ – DIMITRIJE LJOTIĆ, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1985, str. 84.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Бранислав Божовић, Специјална полиција у Београду 1941-1944, Завод за уџбенике, Београд, 2014, стр. 186—187.&lt;/ref&gt;}}

U avgustu 1942, centrala Abwehra u Beogradu je obavijestila nadređene da postoje izvještaji o tajnoj korespondenciji između Nedića i Aćimovića s jedne i Draže Mihailovića s druge strane. Desetog oktobra je [[Gestapo]] primio izvještaj četnika Nemanje Pavlovića, inače kurira obaveštajne službe Draže Mihailovića, u kojem je Milan Aćimović optužen za održavanje stalne veze sa pokretom DM. Pavlović konkretno navodi: Aćimović se u [[Svrljig|svrljiškom]] srezu sastao sa četničkim oficirima majorom Đurićem i majorom [[Velimir Piletić|Piletićem]] i predao im šifrovani izvještaj; Aćimović je izdao povjerljivo naređenje sreskim načelnicima da pomažu ravnogorce; po svoj prilici Aćimović šalje poštu za Mihailovića preko majora Jove Petrovića iz [[Subjel]]a kod [[Kosjerić]]a; Aćimović je naredio okružnom načelniku Popoviću da čuva Mihailovića i da za njim oprezno šalje potjere s tim da ga uvijek o tome unaprijed informiše. U zaključku izvještaja se navodi: »Aćimović radi punom parom za Dražu.«&lt;ref&gt;Branislav Božović – Mladen Stefanović: MILAN AĆIMOVIĆ – DRAGI JOVANOVIĆ – DIMITRIJE LJOTIĆ, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1985, str. 91.&lt;/ref&gt;

Draža Mihailović je [[18. 8.|18. avgusta]] 1942. naredio pukovniku [[Dragoslav Pavlović|Dragoslavu Pavloviću]], delegatu Vrhovne komande JVuO na terenu Zlatiborskog korpusa, da uništava &quot;komuniste&quot; pomoću legalizovanih odreda:

{{izdvojeni citat|Ne dozvoliti da se komunisti ustale ma u kom srezu. Prenesite naređenje da se sa komunistima raščisti u Rasinskom i Kruševačkom srezu. Pomoću legalizovanih odreda a koji su naši.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/4_14_1_149.htm |title=ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV, KNJIGA 1 |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;}}

Već 21. avgusta 1942, general Mihailović naređuje da svi legalizovani odredi &quot;najenergičnije unište komuniste na svojim prostorijama&quot;:
{{izdvojeni citat|Raspis svima: Saopštite svima legalizovanim odredima sledeće: Mnogi legalizovani odredi zaboravili su da je sada rat i da je njihova legalizacija samo maska za podzemni rad. Novac i ugodan život raznežio je mnoge koji misle da tako sačekaju kraj rata pa da posle samo izvlače koristi. Neka se zna da se o svakom vodi računa. Naređujem da svi legalizovani odredi najenergičnije unište komuniste na svojim prostorijama. Dalje da naše šumske odrede pomažu na svakom koraku novcem, hranom, municijom, oružjem kao i u izvođenju organizacije i propagande.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_149.htm Izvod iz knjige poslatih telegrama Štaba Draže Mihailovica od 5. do 21. avgusta 1942. godine]&lt;/ref&gt;|Raspis Draže Mihailovića od 21. avgusta 1942.}}

Nakon dva dana, Draža Mihailović preko »Feliksa« (tj. [[Zvonimir Vučković|Zvonimira Vučkovića]]) upozorava potpukovnika [[Dragoslav Pavlović|Dragoslava Pavlovića]] (pseudonim »Rodrigo«):
{{izdvojeni citat|Legalizovanim saopštiti da budu na oprezi jer će Nemci hapsiti sve. Neka zapaze trenutak i na vreme se bace u šumu. Neprijatelj treba da bude prevaren a ne oni.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_155.htm Izvod iz knjige poslatih telegrama Štaba Draže Mihailovica od 22. do 28. avgusta 1942. godine]&lt;/ref&gt;}}

U raspisu od 8. septembra 1942. upućenom svojim komandantima u [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupiranoj Jugoslaviji]] (između ostalih: [[Petar Baćović|Baćoviću]], Vučkoviću, [[Radoslav Đurić|Đuriću]], [[Miodrag Palošević|Paloševiću]], [[Dragutin Keserović|Keseroviću]], [[Siniša Ocokoljić|Ocokoljiću]], Rakoviću, Smiljaniću i dr.), Mihailović iznova kritikuje pasivnost legalizovanih odreda i naređuje stvaranje &quot;letećih jedinica&quot; koje ne bi bile legalne, ali bi se oslanjale na legalizovane odrede i služile bi za &quot;uništavanje neprijatelja&quot;:
{{izdvojeni citat|U mnogim našim krajevima oseća se zastoj u aktivnom radu. Mnogi legalizovani delovi prešli u mirnodopski život. Mnogi zaboravili da je rat, i da neprijatelja ima mnogo i svuda. Naređujem da svi kom-danti brigada organizuju leteće jedinice iako će to biti za svakog naređeno. Ove jedinice ne mogu biti legalne. Njihovo je mesto šuma i planina. Njihova akcija brza i odlučna, protiv svih i svakoga. Legalni delovi da im posluže kao baza za snabdevanje i prikrivanje, kao grom ove jedinice ima da uništavaju narodne izdajnike i sve unutrašnje neprijatelje, Ljotićevce, komuniste, Pećančeve. O formiranju ovih jedinica kao i o njihovom radu izveštavati. Pred događajima koji nastupaju, ovi leteći delovi poslužiće kao jezgro za mobilizaciju svih snaga brigada. Prednje saopštite svima susedima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_166.htm Izvod iz knjige poslatih telegrama štaba Draže Mihailovića od 3. do 9. septembra 1942. godine]&lt;/ref&gt;|[[Dragoljub Mihailović]]}}

General [[Asen Nikolov]], komandant bugarskog okupacionog korpusa, izvještava septembra 1942. njemačkog komandujućeg generala u Srbiji Paula Badera o velikom uplivu pripadnika JVuO u ljudstvu SDS, i navodi da su na jugu Srbije postojale „dobro zakamuflirane organizacije (štabovi) nacionalnog pokreta Draže Mihailovića... Članovi tog pokreta skrivaju se iza službenih položaja i ovlasti. Nalaze se među rukovodstvom vladinih četnika, među oficirima Srpske državne straže, među sveštenicima, učiteljima, državnim službenicima“.&lt;ref name=&quot;Jozo Tomasevich 1945&quot;/&gt;&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, n. d., str. 307.&lt;/ref&gt;

Početkom oktobra 1942, komandant Kolubarskog korpusa JVuO kapetan Petronije Nikolić (pseudonim »Peter«) informira generala Dražu Mihailovića o situaciji u sopstvenoj zoni odgovornosti:
{{izdvojeni citat|G. pukovniče [Mihailović je general od decembra 1941. godine — prim.], rad na organizaciji je uglavnom završen... Ceo naš rad zasnovan je na Vašim uputstvima i naređenjima. Kako u [[Obrenovac|Obrenovcu]] tako i po selima. Nama pripada sve i to sa najboljim domaćinima na čelu. Četnici, poljska straža, graničari, također su sa nama. Ljotićevaca, komunista i ostalih koji bi nas progonili, nema.&lt;ref&gt;Раде Ристановић, Милутин Живковић, Милош Чорбић, н. д., стр. 285.&lt;/ref&gt;}} 

Komandant italijanske 2. armije general [[Mario Roatta]] izvijestio je 23. septembra 1942. Vrhovnu komandu u [[Rim]]u o razgovoru vođenom sa [[Ilija Trifunović-Birčanin|Ilijom Trifunović]]em i [[Dobroslav Jevđević|Dobroslavom Jevđević]]em o nastavku [[Kolaboracija četnika s fašističkom Italijom|saradnje Italijana i četničkih odreda]] na teritoriji [[NDH]]. U izvještaju se navodi da dvojica vojvodâ prećutno priznaju postojanje sporazuma između Mihailovića i Nedića, tj. svojevrsne zajedničke strategije prema okupatorima u svrhu »spasavanja srpskog naroda«:
{{izdvojeni citat|Izveštavam da u novom razgovoru koji sam imao sa Trifunovićem, a kojemu je prisustvovao i Jevđević, i jedan i drugi su ponovo dozvolili mogućnost da Nedić i Draža Mihailović deluju sporazumno i da održavaju kontakte.

Mada pomenuti sagovornici nisu rekli, ipak treba smatrati da se osnov za sporazum sastoji u sledećem:

1) »spasavanje srpskog naroda« (koji je, navodno, već imao jedan milion žrtava) i očuvanje od daljih masovnih gubitaka;

2) formiranje, održavanje i ojačavanje oružanih formacija (četničkih) određenih da, u momentu kada bude mogućno i celishodno, stupe u akciju sjedinjeni pod komandom Mihailovića;

3) u vezi sa ciljem iznetim u tač. 1), i da bi se omogućilo izneto u 2), u međuvremenu se prilagoditi ambijentalnim prilikama, odnosno: sarađivati u Srbiji (Nedić) sa Nemcima, a u Hrvatskoj (poznate jedinice) sa Italijanima.

Mada je ovo što je dosad izneto očigledno, interesantno je da su pomenuta dva četnička rukovodioca delimično priznali a delimično ostavila da se shvati.&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 1: Dokumenti četničkog pokreta Draže Mihailovića, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1981, strana 886.&lt;/ref&gt;}}

U ljeto 1942. godine, italijanski nadležni organi su pustili iz ratnog zarobljeništva veliki broj odabranih oficira i podoficira [[Jugoslovenska vojska|Jugoslovenske vojske]], sa ciljem uspostavljanja potpune kontrole nad odredima [[Antikomunistička dobrovoljačka milicija|Antikomunističke dobrovoljačke milicije]] (MVAC). Major [[Žarko Todorović]], ilegalni ravnogorski komandant Beograda i Severnih pokrajina, izvijestio je generala Dražu Mihailovića 5. septembra 1942. o puštanju na slobodu potpukovnika [[Ilije Mihića]], potonjeg komandanta Ličkih četničkih odredâ:
{{izdvojeni citat|U Lici Ilija Mihić sa 50 oficira i 200 podoficira puštenih u tu svrhu iz italijanskog ropstva, uspostavlja rad sa srpskim življem po dogovoru sa Italijanima. Sedište [[Gračac]]. Pseudonim »Minziner Vilim«. Stupio je u vezu sa Nedićem preko Kukića. Sa nama nije tražio vezu. Poslaću mu poziv da nam se stavi pod komandu.&lt;ref&gt;AVII, ČA, K–294, reg. br. 5/1.&lt;/ref&gt;}}

Major Žarko Todorović pominje vezu potpukovnika Mihića sa pukovnikom [[Ilijom Kukićem]], koji je tokom 1942. komandovao Srpskim dobrovoljačkim korpusom, nakon što su Nijemci uhapsili pukovnika [[Kostu Mušickog]], upravo zato jer je pomagao Mihailovića i četnike. O izvjesnim vezama Mihića s Kukićem (a preko njega i s Milanom Nedićem), kao i sa italijanskim vlastima, general Mihailović je bio obaviješten krajem septembra 1942. i od strane vojvode Trifunovića-Birčanina, Mihićevog starješine: 
{{izdvojeni citat|Svoje bavljenje na [[Sušak]]u i u [[Rijeka|Fijumi]] iskoristio sam da dođem u lični dodir sa komandantom ličkih četničkih odreda potpukovnikom Ilijom Mihićem i njegovim oficirima, koji su došli sa terena. Tom prilikom konstatovao sam da ova naša četnička grupa radi pod dosta teškim uslovima. Svi pokreti oficira i njihova akcija na terenu pažljivo se kontrolišu ne samo od strane Italijana, već i od Hrvata, koji koriste svaku priliku da denunciraju četnike i otežaju im rad na organizaciji. [...] Kad sam upitao ppukovnika Mihića, da li je i u kakvoj nameri preko pukovnika Kukića uhvatio kontakt sa Nedićem, odlučno je izjavio da u tom pravcu nije preduzimao nikakve korake i da uopšte niti ima, niti želi sa Nedićem da ima ma kakvu vezu. Biće, međutim, potrebno da proverim o kom je Mihiću reč, pošto na mojoj teritoriji postoje još dva viša oficira sa istim prezimenom... O rezultatu ove provere izvestiću naknadno, a na našeg Mihića ću budno motriti.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_172.htm Pismo Ilije Trifunovića Birčanina s kraja septembra 1942. Draži Mihailoviću o razgovorima sa komandantom italijanske 2. armije o realizaciji plana uništenja partizanskih snaga u zapadnoj Bosni]&lt;/ref&gt;}}

Od 1941. do 1943. godine, [[italija]]nsko poslanstvo u Beogradu izvještavalo je vladu u [[Rim]]u o svim važnijim događajima na teritoriji okupirane [[Kraljevina Jugoslavija|Kraljevine Jugoslavije]]. Tako je i velika kriza Nedićeve vlade u drugoj polovini 1942. bila jedna od temâ kojom se bavila italijanska ambasada u glavnom gradu Srbije. Službenici italijanskog diplomatskog predstavništva su ukazivali na sukob između Nedića i Ljotića, kao i na njihove suprotstavljene pozicije. Kako je pisao prvi sekretar poslanstva Giorgio Spalazzi, Dimitrije Ljotić je urgirao kod njemačkih vlasti da intervenišu u cilju sređivanja situacije, zaprijetivši izlaskom svojih predstavnika iz vlade ukoliko do toga ne dođe. Ovo se prvenstveno odnosilo na generala Mihailovića, koga je Ljotić okarakterisao kao „gospodara skoro svih oružanih snaga, državnih organizacija i javnog mnjenja“, kojima je Nedić bio samo formalno na čelu. Spalazzi navodi i da se sâm general Nedić slagao sa tvrdnjom da je Draža Mihailović „onaj koji ima moć na terenu“, iz čega on zaključuje da su „[[Srbi]] potpuno protiv [[Sile Osovine|Osovine]]“, ali i da bi Ljotićeve predložene mjere dodatno pogoršale stanje u zemlji.&lt;ref&gt;DDI, Spalazzi a Ciano, serie IX, vol. IX, d. 105, 113.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Бојан Симић, Окупирана Србија у извештајима италијанског посланства у Београду (1941–1943). Војноисторијски гласник, Институт за стратегијска истраживања – Одељење за војну историју Министарства одбране Републике Србије, 2017, стр. 104.&lt;/ref&gt;

Generalštabni major Žarko Todorović (»Valter«) je Vrhovnoj komandi JVuO 15. decembra 1942. godine sugerirao sklapanje sporazuma sa Ljotićevom SDK:
{{izdvojeni citat|Vođstvo Ljotićevaca postalo mekše. Hoće sporazum. Predlažem da se pokuša sporazum, ali pod uslovima da prestanu sa prokazivanjem naših ljudi. Energičnija borba protiv komunista. Da nam daju višak neregistrovanog oružja, a mi njima da obećamo zakonski postupak sa njima posle rata.&lt;ref&gt;Раде Ристановић, Милутин Живковић, Милош Чорбић, н. д., стр. 647.&lt;/ref&gt;}}

Krajem 1942, komandant Rudničkog korpusa JVuO kapetan [[Dragiša Ninković]] (prethodno legalizovan u [[Požarevac|požarevačkom]] okrugu kod kvislinških vlasti;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_187.htm Izveštaj majora Miodraga Paloševića od 5. novembra 1942. Draži Mihailoviću o radu na organizovanju četničkih jedinica od 21. marta do 4. novembra 1942. godine]&lt;/ref&gt; pseudonim »Leonardo«) uspostavio je saradnju sa ljudstvom kvislinške SDS u njihovim stanicama u [[Belanovica|Belanovici]], [[Ljig]]u i [[Babajić]]u. Njemački okupator je saznao za ovo te stražari bivaju razoružani.&lt;ref&gt;Коста Николић, Историја равногорског покрета, I-III, Београд, 1999, стр. II/21.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, Srpska državna straža 1942-1944. Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2019, str. 309.&lt;/ref&gt;

Potpukovnik [[Milan Kalabić]], načelnik požarevačkog okruga, uhapšen je 3. oktobra 1942. godine od strane [[Gestapo]]a, nakon što se otkrilo da je dostavljao informacije i oružje pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini, u kojoj je jedan od komandanata bio i njegov sin [[Nikola Kalabić]]. Nakon mučenja i saslušanja, Milan Kalabić je strijeljan.{{sfn|Tomasevich|2001|pp=215.}} [[Marinski zbor Sjedinjenih Američkih Država|Mornarički]] pukovnik [[Albert B. Seitz]], pripadnik [[Ured za strateške usluge|OSS]] i član [[Sjedinjene Američke Države|američke]] vojne misije u Mihailovićevom štabu, ostavio je nakon rata zapis o Kalabićevoj smrti i njegovim vezama sa generalom Dražom Mihailovićem u knjizi ''Mihailovic: Hoax or Hero'' („Mihailović: prevarant ili heroj“). Zbog pogubljenja Kalabića starijeg, pukovnik Seitz isključuje samu mogućnost docnije saradnje Nikole Kalabića sa okupatorom, iako će on biti jedan od potpisnika [[Ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta|sporazuma sa Nijemcima]] krajem novembra 1943:
{{izdvojeni citat|Kada su Nemci napali Ravnu goru velikim snagama u decembru [1941. godine — prim.], prošao je on [Kalabić mlađi — prim.] kroz Srbiju u Šumadiju jugoistočno od Beograda. Kada je prolazio kroz srez gde mu je otac bio načelnik, koji se bio odlučio da ostane u službi i da pristane uz Nedića, Kalabić i njegovi ljudi bili su u bednom stanju — bez municije, polumrtvi od gladi, a jedino što ih je održavalo bila je njihova volja da prežive i da se bore. Otac se pobrinuo za to da mu sin i njegove pristalice budu potpuno nanovo opremljene.

U decembru 1942. godine Gestapo je otkrio da je starac potajno pomagao ne samo svoga sina, već i druge Mihailovićeve snage. Bio je uhapšen i osuđen na smrt. Način izvršenja ove smrtne kazne bio je užasan. Povlačili su ga preko razbijenog stakla dok nije umro, ali iz njegovih usta nije se čula ni jedna reč.

Kada sam kasnije preko ruskog radija čuo da Kalabić sarađuje sa Nemcima, mogao sam samo da držim pred očima sliku krvave izmrcvarene lešine ovog starca, voljenog od svoga sina, i u čudu se pitati kakvi to moraju biti ljudi koji mogu Amerikance smatrati toliko lakovernim.&lt;ref&gt;Albert Sajc, »Mihailović — šarlatan ili heroj?« Kolumbija, Ohajo, 1953.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_48.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje MIHAILOVIĆEVI KORPUSI POD KOMANDOM OKUPATORA]&lt;/ref&gt;}}

Iz ravnogorske komande Beograda (kapetan [[Aleksandar Saša Mihajlović]]) upozoravali su već 27. septembra 1942. na nesmotrenost potpukovnika Milana Kalabića, kao i na nadolazeće raspuštanje legalizovanih četničkih odreda od strane Nijemaca:
{{izdvojeni citat|Negativnim radom Kalabićevih odreda, došla je kaznena divizija u Požarevački okrug i ceo kraj nalazi se pred katastrofom. Po saznanju, pretstoji razoružanje tih odreda od strane nemačkih vlasti. A ovi su spremni da se povuku u šumu, a to bi bio povod za nemačku akciju. Da bi se sačuvao narod molim da naredite Kalabiću da stupi sa mnom u vezu i da primi moju sugestiju o rešenju tog pitanja. Da bi se izbegla katastrofa bolje je da se jedan mali deo oružja preda i time Nemci umire. Tamo bi ostala straža [SDS — prim.] pod oružjem, '''a to su sve naši ljudi'''.&lt;ref name=&quot;leskovackizbornik.rs&quot;/&gt;&lt;ref&gt;Раде Ристановић, Милутин Живковић, Милош Чорбић, н. д., стр. 962.&lt;/ref&gt;}}

U depeši od 22. decembra 1942, poručnik Nikola Kalabić prenosi Mihailoviću informacije o smrti svog oca, izražavajući odanost njemu i četničkom pokretu: „Stric [konspirativno ime Milana Kalabića — prim.] je u B[eograd]u sa još 16 oficira streljan. Žalim ga mnogo, ali sam presretan što je poginuo kao Dražin čovek. Istrajaću u ovoj borbi pa ma još ne znam kakav me udar zadesio. Živeo kralj! Živeo naš dragi Čiča! Živeo ravnogorski pokret!“ Istog dana, general Mihailović odgovara Kalabiću: „Hvala bogu da ste se spasli. Neizmerno žalim pale žrtve. Pored ovoga u Stricu sam izgubio najboljeg i svog i našeg prijatelja. Sve ćemo ih dostojno osvetiti.“&lt;ref name=&quot;leskovackizbornik.rs&quot;/&gt;&lt;ref&gt;Раде Ристановић, Милутин Живковић, Милош Чорбић, н. д., стр. 965.&lt;/ref&gt;

O hapšenju potpukovnika Kalabića, kao i o njegovom pogubljenju, Mihailović je radiogramom 23. decembra 1942. obavijestio i [[Vlada Kraljevine Jugoslavije u egzilu|emigrantsku vladu u Londonu]]:
{{izdvojeni citat|Nemci su streljali majora Milana Kalabića... Kalabića je Nedić smatrao za svog najboljeg prijatelja... U stvari, Milan Kalabić je bio naš najodaniji saradnik i učinio je velike usluge našoj stvari.&lt;ref&gt;Nikola Milovanović, Kroz tajni arhiv Udbe (drugo izdanje), Sloboda, Beograd, 1975, str. 144.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, Beograd, 1979.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220904190938/https://znaci.org/00001/154_4.pdf |date=2022-09-04 }}, str. I/269-270.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_13.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje LEGALIZACIJA MIHAILOVIĆEVIH ODREDA]&lt;/ref&gt;}}

Novinar [[Stanislav Krakov]], sestrić generala Milana Nedića te jedan od njegovih najbližih saradnika za vrijeme okupacije, u svojim ratnim memoarima potvrđuje da je potpukovnik Milan Kalabić, uz znanje predsjednika srpske kvislinške vlade, održavao vezu sa komandantom JVuO generalom Mihailovićem:
{{izdvojeni citat|Sve akcije moga ujaka [generala Nedića — prim.] za spasavanje Kalabića bile su bezuspešne, iako je učinio sve što je ljudski bilo moguće da spase svog vernog komandanta, jer je Kalabić sve svoje veze sa Mihailovićem vršio sa znanjem moga ujaka, te služio kao veza za snabdevanje Mihailovićevih odreda.&lt;ref&gt;Станислав Краков, Генерал Милан Недић, Књига друга: Прeпуна чаша чемера, Минхен, Штампарија Искра, 1968, стр. 454.&lt;/ref&gt;}}

Krakov navodi i da se oko [[Božić]]a 1942, tj. pred sâm kraj godine, dva puta sastao sa generalom Nedićem. On piše da ga je zatekao u turobnom raspoloženju, citirajući riječi koje je Milan Nedić govorio „samo svojim najbližim i najpoverljivijim saradnicima“:
{{izdvojeni citat|«Za [[srpski narod]], za svakog od nas, za mene lično ovo nisu dani [[Vitlejem]]a i mira među ljudima na zemlji. Ovo su dani [[Golgota|Golgote]], dani mučeništva i smrti, ali će dati [[Bog|Svevišnji]] da i za srpski narod dođu dani uskrsnuća. Vidim da je i Draža čuo moj glas i da je razumeo kolika se opasnost nadnela nad Srbijom. Razumeo je i, Bogu hvala, vlada i dalje mir i red. [...] Draža i ja radimo jedan isti posao, ali idemo različitim putevima. Moramo ići razdvojeni jer ne treba neprijatelj da oseti da smo na istom poslu».&lt;ref&gt;Станислав Краков, н. д., стр. 469—470.&lt;/ref&gt;|General [[Milan Nedić]]}}

=== Saradnja četnika sa Dragim Jovanovićem i Upravom grada Beograda ===
Tokom 1942. godine, uspostavljen je kontakt i između Draže Mihailovića i [[Dragomir Jovanović|Dragog Jovanovića]].
 
Dragi Jovanović je od 22. aprila 1941. izvanredni komesar za grad Beograd; u narednim mjesecima preuzeće funkcije upravnika grada Beograda i predsednika beogradske opštine. 25. avgusta 1942. godine, a po zamisli [[SS]]-generala [[Augusta fon Majsnera]], Milan Nedić će ga imenovati za šefa [[Srpska državna bezbednost|Srpske državne bezbednosti]] (SDB). Sa pozicije šefa SDB, budući u rangu i sa ovlašćenjima ministra u Nedićevoj vladi, Jovanović će ''de facto'' komandovati Srpskom državnom stražom do 5. novembra 1943.

Nakon što je četnički komandant u martu i aprilu 1942. naredio svojim podređenima da upotrebe uticaj na [[Specijalnu policiju Uprave grada Beograda]] za nemilosrdan obračun sa članovima ilegalne [[Komunistička partija Jugoslavije|KPJ]] (“Pomagati svim silama hapšenje komunista”, glasi naredba iz Vrhovne komande JVuO od 21. marta&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Izvod iz knjige poslatih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 21. marta do 26. aprila 1942. godine |url=http://www.znaci.org/00001/4_14_1_72.htm |access-date=2022-09-02 |archive-date=2022-09-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220902103450/https://znaci.org/00001/4_14_1_72.htm }}&lt;/ref&gt;), 15. avgusta iste godine generalu Mihailoviću je javljeno da je Jovanović kontaktirao izvjesne četničke komandante u Srbiji kako bi &quot;''preko određenog lica javio Čiči važna saopštenja''.&quot;&lt;ref&gt;Izvod iz knjige primljenih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 3. do 18. avgusta 1942. godine http://www.znaci.org/00001/4_14_1_145.htm {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220902103435/https://znaci.org/00001/4_14_1_145.htm |date=2022-09-02 }}&lt;/ref&gt; Već 17. avgusta, Mihailović odobrava kapetanu [[Siniša Ocokoljić|Siniši Ocokoljiću]] da stupi u kontakt preko inžinjera Bojovića, šuraka Dragog Jovanovića, uz upozorenje: &quot;''Budite oprezni jer Dragi je lopov''.&quot; Pet dana docnije, Draža Mihailović naređuje svojim ljudima u Komandi Beograda JVuO (»Jozef« je bio pseudonim za radio-stanicu četničke organizacije u glavnom gradu, kao i za ličnosti na njezinom čelu, poput kapetana [[Aleksandra Saše Mihajlovića]], [[Mladen Žujović|Mladena Žujovića]] i [[Vojin Andrić|Vojina Andrića]]) da koriste Specijalnu policiju protiv komunista:

{{izdvojeni citat|Dobili sigurne izveštaje da se komunisti dobro organizuju u Beogradu kao i da imaju i oružje. Tajno organizujte sve u Beogradu protiv komunista a u prvom redu sokole i policiju. Sad ne birajte sredstva za borbu, a u danom momentu postupite bez milosti protiv njih. Beograd ne sme biti u njihovim rukama.&lt;ref&gt;Izvod iz knjige poslatih telegrama Štaba Draže Mihailovica od 5. do 21. avgusta 1942. godine http://www.znaci.org/00001/4_14_1_149.htm {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220902103432/https://znaci.org/00001/4_14_1_149.htm |date=2022-09-02 }}&lt;/ref&gt;|Depeša Draže Mihailovića od 21. avgusta 1942. godine}}

Dragomir Dragi Jovanović je i preko svog ličnog sekretara Anđelka Božinovića pokušao uspostaviti kanal komunikacije sa ravnogorcima generala Mihailovića. Naime, na [[Beogradski proces|Beogradskom procesu]] 1946. prezentovana je depeša od 28. avgusta 1942. koju je potpisao major [[Žarko Todorović]] (pseudonim »Valter«), komandant Beograda JVuO, u kojoj stoji: „Dragi Jovanović se nudi preko Božinovića pod uslovom apsolutne diskrecije i prividno i dalje neprijateljskog stava. Hteo bi vezu samo preko jednog lica. Mišljenja sam da se iskoristi. Molim odgovorite i molim potpunu tajnost. Upotrebite pseudonim »Adolf« za njega. Kao ministar policije imaće dva pomoćnika, jedno vojno lice bar potpukovničkog čina.“&lt;ref&gt;''Документа са суђења Равногорском покрету'', књига 2, Београд, 2001, стр. 1571.&lt;/ref&gt; Mihailović je već sjutradan odgovorio sljedeće: „»Adolf« [tj. Dragi Jovanović — prim.] Ima da pogine, a sada ga koristiti da vidimo šta hoće kao Ministar policije. Napravi se da smo gotovo da se sa njim tajno sarađuje.“ Nakon par dana, Mihailović će »Valteru« iznova potcrtati: „Po pitanju Adolfa poslao sam Vam odavno odgovor iskoristite ga, a zna se šta mu sleduje.“&lt;ref&gt;Раде Ристановић, Милутин Живковић, Милош Чорбић, Радио депеше Југословенске војске у отаџбини 1941‒1942, Институт за савремену историју, Београд, 2021, стр. 626‒627.&lt;/ref&gt; Potpisujući se još uvijek kao pukovnik,  Mihailović šalje 22. januara 1942. depešu predsedniku Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije [[Slobodan Jovanović|Slobodanu Jovanoviću]]:
{{izdvojeni citat|Obratite pažnju na Anđelka Božinovića, policiskog komesara po kome je poslat jedan naš izveštaj od majora Žarka Todorovića za [[Istanbul|Carigrad]]. Izgleda da ga je Uprava Grada Beograda poslala sa nekom specijalnom misijom za račun [[Gestapo|Gestapa]]. Pukovnik Mihailović.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_105.htm Izvod iz zbirke telegrama Štaba Draže Mihailovića poslatih izbegličkoj jugoslovenskoj vladi od 4. novembra 1941. do 11. juna 1942. godine]&lt;/ref&gt;}}

Na području glavnog grada Srbije, Dragi Jovanović je tokom 1942. održavao vezu i sa kapetanom Sašom Mihajlovićem, koji će majora Todorovića naslijediti na čelu četničke organizacije u Beogradu, i to preko [[Ilije Paranosa]], potpredsednika Beogradske opštine (a ne Paranosa, šefa Specijalne policije UgB) i preko Komande Srpske državne straže, kojom je rukovodio Jovanović u svojstvu šefa SDB. Jovanović se i lično sastao sa Mihajlovićem novembra 1942. na [[Avala|Avali]].&lt;ref&gt;Бранислав Божовић, Специјална полиција у Београду 1941-1944, Завод за уџбенике, Београд, 2014, стр. 233.&lt;/ref&gt;

Dok se Mihailović sa svojim štabom nalazio u Crnoj Gori, njegova glavna politička veza u Srbiji bio je [[Ilija Mihailović]], bivši predsjednik [[Narodne skupštine]] i predsjednik [[Jugoslovenska nacionalna stranka|Jugoslovenske nacionalne stranke]] (JNS). Preko njega je Dragi Jovanović, juna 1942. godine, ugovorio sastanak sa Nikolom Kalabićem. Jovanović će o ovom susretu pred istražnim organima izjaviti: „Prvi put sam video jednog čoveka za koga sam znao da je iz okoline D. Mihailovića i član organizacije u leto 1942. i to je bio Nikola Kalabić, docnije komandant gorske garde Draže Mihailovića“.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/155_3.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, Beograd, 1979.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220904190938/https://znaci.org/00001/155_3.pdf |date=2022-09-04 }}, str. II/220.&lt;/ref&gt;

Specijalna policija održavala je kontakte sa komandama i obavještajnim punktovima ravnogorskog pokreta Draže Mihailovića po Srbiji. Saradnja sa četnicima obično se negativno odražavala na pripadnike [[Narodnooslobodilački pokret|Narodnooslobodilačkog pokreta]], koji su bili hvatani, zatim kažnjavani na vremenske kazne i kasnije puštani iz [[Logor Banjica|logora na Banjici]]. О njihovom su puštanju po pravilu obavještavane terenske službe Mihailovićeve organizacije koje bi puštena lica najčešće ubijale.&lt;ref&gt;[https://www.pisi.co.rs/content/logor-banjica-1941-1944-i/ Sima Begović, Logor Banjica 1941-1944, knjiga I], Institut za savremenu istoriju, Beograd, 1989, str. 54.&lt;/ref&gt;

Obavještajni organ Vrhovne komande JVuO Nikola Božić (»Artur«), inače pomoćnik [[Božidar Bećarević|Božidara Bećarevića]], šefa Antikomunističkog otseka Specijalne policije Uprave grada Beograda, 25. decembra 1942. informisao je Dražu Mihailovića o sljedećem:
{{izdvojeni citat|Jedini čovek od današnjih Srba faktora u Beogradu bio je Dragi Jovanović (u koga se još možemo mnogo i sigurno pouzdati) koji je stalno i pred Nedićevom vladom i Nemcima dokazivao da je prvenstvena i glavna opasnost u zemlji još uvek od komunista i da u tome pravcu treba preduzimati uporno energične mere. U svojim nadleštvima, u Srpskoj državnoj bezbednosti i u Upravi grada Beograda, on je u ovome smislu i jedini nagoveštavao mere. Pre nekoliko dana, uoči svoga odlaska iz Beograda, on je izričito izjavio našem poverljivom čoveku, da je potpuno uspeo da uveri Nemce da su izgrednici u Srbiji još uglavnom i jedino komunisti i da u tome pravcu treba preduzeti mere odmah posle katoličkih Božićnih praznika.&lt;ref name=&quot;ReferenceE&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/11_69.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje PORAZ MIHAILOVIĆEVIH SNAGA U SRBIJI I NOVI SPORAZUMI SA OKUPATOROM I KVISLINGOM MILANOM NEDIĆEM]&lt;/ref&gt;}}

Po okončanju rata, o vezi Jovanovića i Mihailovića pred isljednicima [[OZNA]]-e sâm Bećarević je izjavio:
{{izdvojeni citat|Mnogi organi iz UGB bili su na razne načine povezani sa četničkim organizacijama i posle jednog članka u ‛Ravnogorcu’, koji je donet zajedno sa [[Dušan Simović|Simović]]evom izjavom, nastala su masovna bekstva policijskih organa, a naročito stražara u odrede DM...
U vezi sa ovim bekstvima Jovanović je održao 3—4 konferencije sa organima UGB i na njima javno nam saopštio da je on naša veza prema organizaciji DM kao predstavniku legalne jugoslovenske kraljevske vlade u Londonu i da prema tome niko nema potrebe da se lično povezuje. Saopštio je čak i to da je svim četničkim organizacijama izdato naređenje od Vrh. komande DM da ne primaju policijske organe u svoje redove i da ovi moraju ostati na svojim mestima i nastaviti sa borbom protiv KPJ.&lt;ref&gt;IAB, istražni predmet Božidara Bećarevića, zapisnik o saslušanju od 14. jula 1949, str. 60.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Бранислав Божовић, н. д., стр. 594–595.&lt;/ref&gt;|[[Božidar Bećarević|Božidar Boško Bećarević]], šef Antikomunističkog otseka Specijalne policije Uprave grada Beograda}}

Dragomir Jovanović je 1946. na saslušanju&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Nedićeva arhiva, br. 19/7, kut. 1, str. 38.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/155_3.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, Beograd, 1979.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220904190938/https://znaci.org/00001/155_3.pdf |date=2022-09-04 }}, str. II/214—215.&lt;/ref&gt; pred istražnim organima svjedočio o svom kontaktu sa organizacijom generala Dragoljuba Mihailovića:
{{izdvojeni citat|Nisam bio član organizacije DM, ali sam sa istom imao veza i smatrao se isto toliko obavezan kao da sam član... Ja sam od konca 1941. osećao se lično vezan za organizaciju DM. Smatrao sam da je to pravi nacionalni put i da je to ono što sobom nosi budućnost. Smatrao sam da je potrebna koordinacija sa tom organizacijom u borbi protivu komunista. Odmah od početka u Upravi grada Beograda isključio sam na pogodan način svako intervenisanje, odnosno praćenje rada u cilju sprečavanja organizacije DM.|[[Dragomir-Dragi Jovanović]], upravnik grada Beograda}}

=== Zahlađenje odnosa i prekid saradnje ===
Nemački okupator je sredinom 1942. postepeno započeo proces razoružavanja legalizovanih četnika. Istovremeno, i četnički vođa Draža Mihailović uviđa da legalizacija ima i svojih loših strana. 2. septembra 1942. Draža Mihailović poziva svoje legalizovane četnike sa područja Valjeva da se vrate u šume:

{{izdvojeni citat|Legalizacija izgleda da je škodljiva za našu organizaciju, ljudi se uspavaju. U Valjevskom kraju Ljotić, Pećanac i Nemci vršljaju. Neka Neško i Voja preduzmu sve da se što pre bilo legalno ili ilegalno vrate na svoj teren. Novaca imam, nemojte da plate Nedićeve vezuju rad.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/4_14_1_163.htm |title=ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV, KNJIGA 1 |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;}}

Major [[Zaharije Ostojić]] u referatu od 4. septembra naglašava da je zbog legalizacije &quot;borbeni duh opao, disciplina takođe. Plate su donele kocku i pijančenja, starešinama su se osladili Nedićevi činovi&quot;, a nisu bili retki ni &quot;prijateljstva ni lumperaj sa okupatorom.&quot;&lt;ref&gt;Kosta Nikolić, Istorija ravnogorskog pokreta (knjiga I), Beograd 1999., str. 222.&lt;/ref&gt;

Obzirom da nije više bilo potrebe za gušenjem ustanka, okupator je proces razoružavanja legalizovanih četnika u znatnoj meri okončao do kraja 1942. kada je praktično rasformirana formacija pod komandom Koste Pećanca, a legalizovani ravnogorski četnici su se jednim delom ponovo našli u ilegalnom statusu, tj. u šumi, a manjim delom su inkorporirani u Srpsku državnu stražu. Ovo je doprinelo ponovnom jačanju četničke organizacije.

7. novembra 1942. godine Draža Mihailović je raspisom svima u Srbiji izdao naređenje za [[građanska neposlušnost|građansku neposlušnost]]:
{{izdvojeni citat|Proglašavam građansku neposlušnost prema okupatorskim vlastima i prema svima vlastima koje su u saradnji sa okupatorom. Za seljake: da više ne daju ni trunku namirnica ni stoke. Da više ne priznaju opštinske uprave. Jedina vlast u selima biće četnička. Predsednicima opština i opštinarima narediti da odmah podnesu ostavke a drugi se ne smeju primiti. Naterati ih da pobegnu u šumu. Naterati ih svima sredstvima da izvrše ova naređenja. Najstariji četovođa je kdt sela. Predsednik opštine i odbornici ako se plaše, neka dadu svoje. Neka se sve sakriva i neka građanska neposlušnost plane jednovremeno u svim selima od 12. o.m. Činovnici sviju struka neka sabotiraju rad, i sve natraške rade što je na štetu neprijatelja i Nedićevog upravnog sistema, činovnici da znaju da će veštim sabotiranjem i naopakim radom mnogo doprineti pobedi. Radnicima preporučiti sabotažu u svakom pogledu. Građanskom življu preporučiti prezir okupatora i svih onih koji za njega rade.&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 299, reg. br. 14/1: knjiga predatih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 7. do 23. novembra 1942.&lt;/ref&gt;|[[Dragoljub Mihailović|Draža Mihailović]]}}

Opisujući konsekvence sprovođenja njemačke odluke o raspuštanju legalizovanih četničkih odredâ, [[Paul Bader]], komandujući general i zapovjednik u Srbiji, na sastanku Štaba Komande Jugoistoka 7. decembra 1942. godine, između ostalog, izjavio je sljedeće:
{{izdvojeni citat|U borbi protiv Mihailovićevog pokreta postigli smo nove uspehe. Oko 10.000 četnika se borilo na našoj strani, a od toga se polovina povukla u šumu. Četvrtina, oko 4.000 ljudi je razoružana. Ostatak, oko 4.000 ljudi, još je uz nas. Cela građanska neposlušnost, koju je proglasio Mihailović, bio je samo udarac po vodi. Najavljene pretnje merama odmazde delovale su. Streljanja već i onih lica koja su osumnjičena za sabotažu pokazala su da su naše metode bile ispravne.&lt;ref&gt;NAW, Mf, T—312, Roll 468, fr. 8057753—56.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, Britanski štićenik, Globus/Narodna knjiga/Prosveta, Zagreb—Beograd, 1979, str. 328.&lt;/ref&gt;}}

Krajem 1942. dolazi do formiranja Prvog [[Kosovo|kosovskog]] korpusa JVuO (Gorski štab br. 127) sa četiri brigade: [[Laplje Selo|Lapska]], [[Gračanica (općina)|Gračanička]], [[Gnjilane|Gnjilanska]] i Leteća. Korpusom je komandovao kapetan [[Živojin Marković]]. U naređenju od 12. novembra 1942. godine, kapetan Marković zahtijeva od svih stanovnika, kao i od svih legalnih odredâ na pomenutom području, da se stave pod njegovu (tj. četničku) komandu: „Dosadašnje opštinske uprave i novi poredak uveden od generala Nedića, više se ne priznaje. Oni koji odbiju ovo naređenje, smatraće se izdajnicima.“&lt;ref&gt;Vojni arhiv, Četnici Draže Mihailovića 1941 – 1945, ČA – 101 – 1 – 76.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Ненад Миодраг Антонијевић, Ратни злочини на Косову и Метохији 1941-1945 годинe. Докторска дисертација, Филозофски факултет Универзитетa у Београду, Београд, 2015, стр. 462.&lt;/ref&gt;

Vredi napomenuti da Nemci 1942. nisu mnogo toga učinili na pacifikaciji Mihailovićevih četnika koji nisu bili legalizovani. Legalizacija većeg dela Mihailovićevih snaga 1942. omogućila je ovom korpusu da izbegne uništenje koje je bilo vrlo izvesno krajem 1941. i da nastavi borbu protiv partizana koje su četnici Draže Mihailovića smatrali najznačajnijim neprijateljem, nadajući se da se partizanski pokret neće više reorganizovati i oporaviti.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, n.d.], str. I/272-273.&lt;/ref&gt;

=== Saradnja majora Jezdimira Dangića sa Nedićevom vladom i Nijemcima ===
{{main|Borbe za Istočnu Bosnu 1942.}}

Major [[Jezdimir Dangić]] spadao je u red četničkih komandanata koji se nisu u potpunosti podvrgli komandi pukovnika Draže Mihailovića, iako su bili pod njegovim rukovodstvom. Mada je komandno bio podređen Draži Mihailoviću, Dangić je paralelno blisko sarađivao sa Milanom Nedićem. Dangićeva saradnja sa kvislinškom upravom u Srbiji datira još iz vremena Saveta komesara [[Milan Aćimović|Milana Aćimovića]]. Zapravo, Dangić je još sredinom maja 1941. pristupio kvislinškoj Srpskoj žandarmeriji. Međutim, 16. avgusta 1941. Dangić je prešao u [[Istočna Bosna|istočnu Bosnu]] gde je na osnovu uputstava Draže Mihailovića uspeo da stavi pod svoju komandu i reorganizuje sve pročetničke grupe. Dolaskom generala Milana Nedića na čelo Vlade narodnog spasa, 29. avgusta 1941. godine, odnosi između Beograda i Dangićevog štaba u istočnoj Bosni još više su se poboljšali, budući da je uspostavljena stalna veza koja je redovno funkcionirala. Nedić je pomagao Dangića svim sredstvima, šaljući mu oružje, municiju, obuću, odjeću, hranu, čak i pojedine oficire.

General Nedić je 25. septembra 1941. izdao naređenje komandantu Srpske žandarmerije generalu [[Stevan Radovanović|Stevanu Radovanoviću]] (Radovanović će na tom položaju naslijediti pukovnika [[Jovan Trišić|Jovana Trišića]], koji postaje njegovim zamjenikom), da poboljša veze sa Dangićevim štabom i da ga pomaže u svakom pogledu.&lt;ref&gt;AVII, Nća, k. 125, reg. br. 1/17-16.&lt;/ref&gt; U međuvremenu, Dangićevi su četnici počeli trpjeti poraze u sukobima sa partizanima, a nametnuta im je i borba sa [[Ustaše|ustašama]]. Usljed bojazni od uništenja, Dangić intenzivira saradnju sa Nedićem od koga dobiva preporuku za sastanak sa Nijemcima u Beogradu. Draža Mihailović je znao za Dangićevu namjeru da se sastane sa njemačkim oficirima i odobrio je, što će na [[Beogradski proces|svom suđenju]] i potvrditi.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, Beograd, 1979.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220904190938/https://znaci.org/00001/154_4.pdf |date=2022-09-04 }}, str. I/274-276.&lt;/ref&gt;

Prema izvještaju beogradske jedinice [[Abwehr]]a od 29. septembra 1941, zasnovanom na izvještajima jednog pouzdanika koji je bio u dodiru s njim, Dangić je praktički od svog dolaska u [[Bosna (oblast)|Bosnu]] održavao kontakte s Nedićevom administracijom koja ga je podupirala. U izvještaju se navodi da je Dangić imao i »dobre odnose s Nijemcima i da je činio sve kako bi izbjegao sukob između svojih trupa i Nijemaca.«&lt;ref&gt;Mikrofilm br. T-314, rola 1457, snimci 702-704, 711-712.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_46.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje SLUČAJ MAJORA DANGIĆA]&lt;/ref&gt;

Još od 16. avgusta 1941, kada je stigao u istočnu Bosnu, major Jezdimir Dangić je, preko kvislinških struktura Aćimovića i Nedića, otpočeo kontakt i s Nemcima, a zatim direktne pregovore između dve strane. Već 25. avgusta Dangić, u ime Štaba Bosanskih četničkih odreda, piše pismo Nemcima u [[Zvornik]]u, nudeći im predaju oružja pod uslovom da oni ili Italijani okupiraju područje istočne Bosne. Isto tako čine i njegovi potčinjeni, Aćim Babić i [[Boško Todorović]]. Aćimović i Nedić su vezu sa Dangićem održavali preko majora Momčila Matića, kapetana Bogdana Dakića i poručnika Kamenka Jeftića, dok je Dangić s Centrom [[Abwehr|Abver]]a u Beogradu i njegovim predstavnikom kapetanom dr [[Josef Matl|Jozefom Matlom]] bio u vezi preko kapetana Rista Ćukovića i poručnika Branka Kujačića. Ćuković je u isto vreme bio i nemački poverenik i slobodno se kretao od Zvornika do Beograda. Obostrana želja za postizanjem sporazuma iskazana je bila 
na posljednjim održanim sastancima četničkih predstavnika s pripadnicima Abvera, 20. i 30. decembra 1941. godine.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_12_2_23.htm Izveštaj opunomoćenog komandanta u Srbiji od 5. februara 1942. komandantu oružanih snaga na Jugoistoku o toku pregovora s četničkim majorom Dangićem u Beogradu]&lt;/ref&gt;

General [[Paul Bader]], vojnoupravni komandant Srbije, razgovarao je u Beogradu sa Milanom Nedićem, 19. januara 1942. Glavna tema razgovora ticala se mogućnosti saradnje sa četnicima Jezdimira Dangića. Bader iznosi da je Nedić na sastanku iskazao vrlo povoljno mišljenje o ovoj mogućnosti:

{{izdvojeni citat|Nedić je još jednom preuzeo izvesno jemstvo za Dangićevu iskrenost i vernost, a za sebe lično je tvrdio da će i on nepokolebljivo stajati uz Nemačku. Nedićeva izlaganja bila su duboko ozbiljna i, kako izgleda, intimno iskrena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1144&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 001139—001140.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Er übernahm nochmals eine gewisse Bürgschaft für die Aufrichtigkeit und Treue von Dangić und versicherte für sich persönlich, dass auch er unverbrüchlich zu Deutschland stehen wollte. &lt;/br&gt; Die Ausführungen von Neditsch waren von grossem Ernst und anscheinend von innerer Aufrichtigkeit getragen.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, n.d.], str. I/279.&lt;/ref&gt;}}

General Paul Bader je održao ovaj sastanak sa generalom Milanom Nedićem, kako bi od njega dobio neke bliže podatke o Dangiću i njegovim četnicima, znajući da između Dangićevog štaba i Nedićeve vlade postoje kontakti i bliska saradnja na planu borbe protiv partizanskih odreda. Na pitanje opunomoćenog komandujućeg generala upućeno Nediću, kakav je njegov stav prema Dangiću, Nedić je izjavio da u njega ima najveće poverenje: {{izdvojeni citat|Dangić je iz Bosne i bori se samo da bi zaštitio svoj rodni kraj od ustaških i hrvatskih nečoveštava. On nije ni bandit ni buntovnik. On je izjavio da neće da se bori protiv nemačkih oružanih snaga. On bi se bezuslovno potčinio Nemcima i borio se na njihovoj strani protiv ustanka, ako bi imao jemstvo da će njegovi zemljaci u Bosni biti zaštićeni od hrvatskih posezanja. Između Dangića i Mihailovića nije nikad postojala veza, jer njih dvojica u svom delanju polaze od sasvim različitih shvatanja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1142&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 001138.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Dangić wäre aus Bosnien und kämpfte nur für den Schutz seines Heimatsgebietes gegen die Unmenschlichkeiten der Ustaschas und der Kroaten. Er wäre weder ein Bandit noch ein Aufständischen. Er hätte erklärt, dass er nicht gegen die deutsche Wehrmacht kämpfen wollte. Er würde sich den Deutschen unbedingt unterstellen und an ihrer Seite gegen einen Aufstand fechten, wenn er die Gewähr hätte, dass seine Landsleute in Bosnien gegen Übergriffe der Kroaten geschützt würden. &lt;/br&gt; Zwischen Dangić und Mihailović hätte nie ein Zusammenhang bestanden, weil beide von einer ganz verschiedenen Auffassung aus handelten.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, n.d.], str. I/277.&lt;/ref&gt;|[[Milan Nedić]]}}

Prema Nedićevom tumačenju, Dangić je privrženik ideologije „[[Velika Srbija|Velike Srbije]]“. „On je ubeđen da se to može postići samo u vezi i pod zaštitom Nemačke. Jugoslaviju, naprotiv, smatra za promašenu konstrukciju, koja ne bi smela da se ponovi.“&lt;ref&gt;AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1136-1140. Zapisnik sa sastanka između Nedića i Badera od 19. I 1942, kome su prisustvovali i Nedićev savetnik Miloš Banković i šef komandnog štaba vojnoupravnog komandanta Srbije Erih Keviš.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1142&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 001138.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Ideologie, wie Neditch es nannte, wäre bei Dangić ein Grosserbien. Er wäre überzeugt, dass dies nur in einer Verbindung und unter dem Schutz Deutschlands zu erreichen wäre. Er hielte Jugoslavien dagegen für eine verfehlte Konstruktion, die nicht wiederholt werden dürfte.&quot;}})&lt;/ref&gt; Tom prilikom, general Nedić je nastojao ubijediti generala Badera u neupitnu lojalnost majora Dangića njemačkom okupatoru i kvislinškoj vladi u Beogradu:
{{izdvojeni citat|Njegov bi uticaj u Bosni mogao biti vrlo jak. Mogao je [Dangić], dakle, okupiti oko sebe onoliko ljudi koliko mu je potrebno u bilo kojem trenutku. Kada bi mu njemački Wehrmacht naredio da krene u borbu protiv komunista bilo gdje u Staroj Srbiji, on bi to svakako učinio, sam ili zajedno s njemačkim trupama. U stanju je da prikupi potrebne snage u bilo kojem trenutku. On, Nedić, bio je uvjeren da će Dangić ostati vjeran sadašnjoj srpskoj vladi i raditi za nju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1142&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 001138.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Sein Einfluss in Bosnien wäre sehr stark. Er könnte daher jederzeit soviel Leute um sich sammeln, wie er brauchte. Wenn ihm von der deutschen Wehrmacht befohlen würde, an irgend einer Stelle auch in Alt–Serbien den Kampf mit den Kommunisten aufzunehmen, so würde er das unbedingt tuen, allein oder mit deutschen Truppen zusammen. Er könnte dazu die erforderlichen Kräfte jederzeit aufbringen. Er, Neditch, wäre überzeugt, dass Dangić der jetztigen serbischen Regierung treu bleiben und sich für sie einsetzen werde.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Dangić je stigao u [[Beograd]] 31. januara 1942. sa Perom Đukanovićem, članom četničke Privremene uprave u istočnoj Bosni, na sastanak sa načelnikom Operativnog štaba nemačkog opunomoćenog komandanta u Srbiji pukovnikom Erihom Kevišem (Erich Kewisch).

Dangić je bio spreman priznati nemačku vojnu upravu u istočnoj Bosni, i boriti se protiv partizana. Zauzvrat, tražio je da ustaške i domobranske jedinice napuste taj prostor. Prilikom prvog razgovora Nedić i Dangić su zaključili da se mir u istočnoj Bosni može uspostaviti samo suradnjom četnika sa Nijemcima.

[[Datoteka:Mihailovićevi oficiri sa Nemcima.jpg|minijatura|Dangić i drugi četnički oficiri na pregovorima sa Nemcima u Beogradu.]]

O ovim pregovorima govori izveštaj Opunomoćenog komandanta u Srbiji od 5. februara 1942. komandantu oružanih snaga na Jugoistoku o toku pregovora s četničkim majorom Dangićem u Beogradu:

{{izdvojeni citat|Iz tog razgovora proizašla je principijelna saglasnost u pogledu namere da se u istočnoj Bosni, a samim tim i u Srbiji, uspostavi mir, da se prestane s masovnim ubijanjem, kao i jasno saznanje da bi se to moglo ostvariti samo u saradnji nemačkih oružanih snaga sa Dangićem. Dangić je pri tom izjavio da bi se sa svojim ljudima i pri jednom opštem ustanku na Balkanu i iskrcavanju Engleza nepokolebljivo verno borio na nemačkoj strani. On je pri tom izražavao, čak, svoje uverenje da bi samo nemačka pobeda mogla Srbiji da obezbedi pripadajući položaj na Balkanu, dok bi pobeda boljševizma značila uništenje svakog naroda, pa, dakle, i srpskog. Da Nedić zastupa isto mišljenje poznato je.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1094&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 001090—001091.]  &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Sie ergab die grundsätzliche Ubereinstimmung der Absicht, in Ost–Bosnien und damit auch in Serbien Ruhe zu schaffen, das Massenmorden zu beenden und die klare Erkenntnis, dass das nur in der Zusammenarbeit der deutschen Wehrmacht mit D. erreicht werden könnte. D. erklärte dabei, dass er mit seinen Leuten auch bei einem allgemeinen Balkanaufstand und einer Landung der Engländer unverbrüchlich treu auf deutscher Seite kämpfen würde. Er entwickelte dabei seine Überzeugung dahingehend, dass nur der deutsche Sieg Serbien zu der ihm gebührenden Stellung auf den Balkan verhelfen könnte, während der Sieg den Bolschewismus die Vernichtung jeden Volkes, also auch des serbischen bedeuten würde. Dass Nedić dieselbe Auffassung vertritt, ist bekannt.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_2_2.pdf  Zbornik NOR-a, XII/2, Beograd, 1976.] str. 111.&lt;/ref&gt;}}

Nemački general Bader, opunomoćeni zapovednik Srbije, bio je spreman prepustiti Dangiću osiguranje graničnih kotareva NDH na prostoru koji omeđuju reke [[Sava]], [[Drina]] i [[Bosna]], ali je za bilo kakvu promenu statusa istočne Bosne bila neophodna saglasnost [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]].

Major Dangić je uvjeravao njemačke oficire u neraskidivost svog savezništva sa predsjednikom srpske kvislinške vlade generalom Nedićem:

{{izdvojeni citat|Na kraju razgovora rekao je da bi kao apsolutni pristalica Nedića morao znati da li se Nedić slaže s jednim takvim uređenjem i da li mu za to daje svoju moralnu podršku. Zbog toga je generalštabni pukovnik Keviš predložio Dangiću da odmah s njim, pod njegovom ličnom zaštitom, pođe za Beograd da bi porazgovarao s Nedićem. Dangić je na to pristao.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1094&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 001090.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zum Schluss der Besprechung sagte er, dass er als unbedingter Nedić–Anhänger wissen müsse, ob Nedić mit einer solchen Regelung einverstanden sei und seine moralische Unterstützung dazu gäbe. Infolgedessen schlug Oberst i.G. Kewisch vor, D. solle sofort mit ihm und unter seinem persönlichen Schutz nach Belgrad mitkommen, um mit N. zu sprechen. D. war einverstanden.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Izveštaj&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_2_23.htm Izveštaj Opunomoćenog komandanta u Srbiji od 11. februara 1942. komandantu Jugoistoka o toku pregovora s majorom Dangićem u Beogradu]&lt;/ref&gt;|Izveštaj Opunomoćenog komandanta u Srbiji od 11. februara 1942. komandantu Jugoistoka o toku pregovora s majorom Dangićem u Beogradu}}

[[2. 2.|2. februara]] [[1942]]. nemački general Bader je pozvao predstavnike NDH, ministra [[Vjekoslav Vrančić|Vjekoslava Vrančića]] i [[hrvatsko domobranstvo|domobranskog]] pukovnika [[Fedor Dragojlov|Fedora Dragojlova]] u Beograd, na pregovore sa Dangićevim izaslanicima. Dangić je bio spreman priznati nemačku komandu, a uslovno i suverenost NDH. Predstavnici NDH su odbili bilo kakvu mogućnost prepuštanja vlasti četnicima u istočnoj Bosni i pregovori su okončani bez rezultata. Ovo je rezimirao Paul Bader:

{{izdvojeni citat|Dakle, nije uspelo da se hrvatski zastupnik ubedi u to da bi jedno neznatno odstupanje od hrvatskih suverenih prava, pod mojom komandom, bilo za zemlju i za prestiž hrvatske države bolje nego jedan uspeli ustanak, koji bi mogao ovladati najvećim delom zemlje i koštati stotine hiljada ljudskih života. Zbog toga mi je izgledalo besciljno da nastavim dalje razgovore sa Dangićem.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_2_23.htm Zbornik NOR-a, XII/2, Beograd, 1976.] str. 143-146.&lt;/ref&gt;}}

O pregovorima Jezdimira Dangića sa predstavnicima nemačkog okupatira i kvislinške vlade bila je obaveštena i četnička Vrhovna komanda, odnosno Draža Mihailović, zahvaljujući izveštaju poručnika Slobodana Vranića, koji je bio obavešten od strane učesnika o sastanku u kvislinškom Ministarstvu unutrašnjih poslova 1. februara 1942, na kojima je predlagano inkorporiranje istočne Bosne kvislinškoj tvorevini u Srbiji. Nakon što se predstavnici NDH nisu složili sa menjanjem granica, Dangić i predstavnici Nedićeve vlade su se složili da će se &quot;ovo pitanje za izvesno vreme, a najdalje za mesec dana ponovo staviti na dnevni red&quot;. U Vranićevom izveštaju se ističe da &quot;okupator pomaže našu borbu&quot;, aludirajući na borbu četnika u istočnoj Bosni protiv snaga NOP-a, i dodaje se da je odlučeno da bosanski četnici &quot;iz Srbije dobiju pomoć u ljudstvu i materijalu&quot;, uz posredstvo Nedićeve vlade.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_14_1_56.htm Zbornik NOR-a, XIV/1, Beograd, 1981.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230101180806/https://znaci.org/00001/4_14_1_56.htm |date=2023-01-01 }}, str. 151-154.&lt;/ref&gt;

U izvještaju koji je 18. februara 1942. ministru vanjskih poslova [[Galeazzo Ciano|Galeazzu Cianu]] iz [[italija]]nskog poslanstva u glavnom gradu Srbije uputio [[Francesco Giorgio Mameli]], specijalni izaslanik i opunomoćeni ministar u Beogradu, o odnosima na liniji Mihailović—Nedić—Njemci kaže se sljedeće:
{{izdvojeni citat|Draža Mihailović: Najpoznatiji vođa pobunjenika. Nijedna akcija nemačka ili srpska nije uspela do sada da ga zarobi. Ne zna se tačno gde je. Neke informacije ukazuju da je čas u Srbiji čas u Bosni. Nedić (i Nemci iza njega) imali su sa Dražom Mihailovićem duge i komplikovane pregovore potvrđene u dramatičnoj polemici sa Radio Londonom. Imenovan nakon toga od strane vlade u Londonu za ministra vojnog, postao je neprijatelj broj jedan. Bilo kako bilo, Nedić preko Dangićeve grupe održava direktne i indirektne kontakte sa njim. U složenoj igri snage Draže Mihailovića vrše ,jugoslovensku‘ akciju izvan Srbije, pokušavajući da podstaknu pobune u Hrvatskoj delujuću na [[Vlatko Maček|Mačekove]] elemente, bez da se suprotstavljaju programu ,Velike Srbije‘ na kojem su se Nedić i druge grupe ograničile.&lt;ref&gt;DDI, Mameli a Ciano, serie IX, vol. VIII, d. 283, 319.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Бојан Симић, Окупирана Србија у извештајима италијанског посланства у Београду (1941-1943). Војноисторијски гласник, Институт за стратегијска истраживања - Одељење за војну историју Министарства одбране Републике Србије, 2017, стр. 100-101, фус. 46.&lt;/ref&gt;}}

Neposredno pred Dangićevo hapšenje, Draža Mihailović je 9. aprila 1942. obaviješten depešom da pregovori Dangića i Nijemaca odlično napreduju:
{{izdvojeni citat|Dangić tražio novčanu pomoć i dobio 2 miliona. Pomoć u ljudima i oružju radi suzbijanja partizana obećana. Nemci mu stavili do znanja da će sav teren očišćen od partizana imati u potpunoj vlasti. Ovo za naše ravnanje.&lt;ref name=&quot;ReferenceD&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_69.htm Izvod iz knjige primljenih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 19. marta do 18. aprila 1942. godine]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00003/800.pdf#page=36 Damjan Pavlica: Draža za početnike - priručnik za borbu protiv revizije prošlosti], str. 40.&lt;/ref&gt;}}

Dangićevi kontakti sa nemačkom obaveštajnom službom nisu prekinuti posle prvih pregovora u Beogradu koji nisu dali rezultate zbog protivljenja NDH, iako četnici pod njegovom komandom i dalje nisu istupali protiv nemačke oružane sile. Dangić je i nakon toga nastavio da održava kontakte i saradnju sa kvislinškim formacijama u Srbiji i okružnim načelnicima u severozapadnoj Srbiji. Dangić je tokom februara i marta nekoliko puta lično dolazio u Beograd i sastajao se sa Milanom Nedićem. Nemci su se počeli pribojavati, zbog njihovog neispunjenja Dangićevih bezbednosnih očekivanja, da će italijanska Vrhovna komanda na Dangićev poziv odlučiti da italijanska vojska zauzme istočnu Bosnu. Kako bi preduhitrili ovakvu mogućnost, Nemci su u noći 11-12. aprila 1942. uhapsili Dangića u Rogatici i prebacili ga u Beograd, a potom sproveli u zarobljeništvo.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, n.d.], str. I/283-284.&lt;/ref&gt;

Major Mladen Mladenović, potonji komandant Čegarskog korpusa JVuO, u depeši Vrhovnoj komandi od 21. aprila 1942. iznosi veoma nepovoljnu ocjenu o Dangićevom ukupnom radu u istočnoj Bosni, kao i o njegovim pregovorima sa okupatorom i [[Kvisling|kvislinzima]]:
{{izdvojeni citat|Dangić je izbegao da primi moje postavljenje i time izvrši naređenje k-ta. Zbog toga je otišao i u opšte se nije obazirao na moje prisustvo. U Bgdu je vodio pregovore sa Ljotićem, Nedićem i Nemcima a i pisao je pismo Hitleru ne dajući nikome obaveštenje o svom radu u Bgdu. Poslednji moj zaključak je da je on (drug) i Ljotića i Nedića te je prihvatio da Ljotić uređuje pozadinu. Prema izvesnim znacima počeo je da izdaje k-tovu organizaciju i ljude pa svakom preti opasnost hapšenja. Sada je cela akcija u Bosni propala i ustaše su posele celu Bosnu do Drine. Prema mom izveštaju Dangić nije povukao konzekvence za svoj rad i dvoličnu ulogu te je zaslužio najtežu kaznu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_81.htm Izvod iz knjige poslatih i primljenih telegrama štaba Draže Mihailovića od 20. aprila do 10. maja 1942. godine]&lt;/ref&gt;}}

== Saradnja sa Nedićevom vladom 1943. ==
{{izdvojeni citat|Svi državni činovnici, pa i činovnici uprave grada Beograda, pojedinačno su držali veze sa pojedinim ljudima iz organizacije Draže Mihailovića i svi su bili uvereni da na taj način najbolje odgovaraju svojoj nacionalnoj dužnosti, smatrajući da je to organizacija koju pomaže i podržava legalna jugoslovenska vlada u inostranstvu.&lt;ref name=&quot;Jovanović Dragomir-Dragi&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.znaci.org/00001/60_2_1.pdf |title=Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih |format=PDF |date= |accessdate=2014-03-16 |archive-date=2023-07-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230717115813/https://znaci.org/00001/60_2_1.pdf }}&lt;/ref&gt;|Iz svjedočenja [[Dragomir Jovanović|Dragomira Jovanovića]] na [[Beogradski proces|Beogradskom procesu]] 1946. godine}}

{{izdvojeni citat|Mihailoviću je pošlo za rukom da iskoristi Nedićevu vlast, pa da stvori u Beogradu i Srbiji neku vrstu paralelne vlade, što nam je otežavalo da hapsimo četnike. Pa ipak, njihova snaga nije bila tolika, da bi mogla da predstavlja ozbiljniju opasnost po nas. Mi smo se, razume se, borili protiv te pojave.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;/&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

General Mihailović je [[2. 3.|2. marta]] 1943. godine, u jeku [[Operacija Weiss|četvrte neprijateljske ofanzive]], naredio svim svojim komandantima u Srbiji uništenje komunista uz pomoć [[Srpska državna straža|Nedićeve policije]]:
{{izdvojeni citat|Komunista je u Srbiji ostalo vrlo malo. U Zapadnoj Bosni uništavamo ih svakoga dana. U ljutoj nevolji drug Tito poziva na ustanak i zbog toga su se povampirile pojedine grupice. Zato najenergičnije zahtevam i naređujem da svaki na svojoj teritoriji uništi i poslednje ostatke komunista i izvesti me do 25 marta o izvršenju. Dokažite tim lupežima da u narodu nemaju nikoga i da im je jedino oružje bilo laž i propaganda. Skrećem pažnju da ima prostorija gde su komandanti na svom mestu i da nema nijednog komuniste. Za ovo uništenje iskoristiti Srpsku državnu stražu do maksimuma, jer komunisti rade protiv nas u Gestapou.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/60_1_6.pdf |title=Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih |format=PDF |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;|Mihailovićeva depeša 921 od 2. marta 1943.}}

General Milan Nedić je generala Mihailovića smatrao velikim rivalom, stoga mu je odgovaralo što se Draža Mihailović skoro godinu dana, od juna 1942. do maja 1943, nalazio van Srbije, u štabu [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]] nadomak [[Kolašin]]a. Iako Nediću nije odgovaralo da se organizacija Draže Mihailovića intenzivno širi po Srbiji od kraja 1942, nije ništa činio kako bi se angažovao u hvatanju Mihailovića i njegovog štaba nakon Mihailovićevog povratka u Srbiju.

{{izdvojeni citat|Narod je ogorčen, a naša stvar je u pitanju i tim više što je ovde svima znano da kraj kvislinških vlasti u [[Sopot]]u sedi i komandant sreza [[Kosmaj|kosmajskog]] sa dugom kosom i bradom i deli vunu sa načelnikom sreza, a svoje komandante i četovođe doziva u sresko mesto radi dogovora. Ađutant komandanta 4. brigade GG. [Gorske garde — prim.] Raka Savović takođe sedi u Sopotu, a što je najteže, svi znaju i o tome naveliko pričaju da u Sopotu sedi i radi neki Dobra koji je naš oficir za vezu sa Nemcima. Obična je stvar da komandanta sreza prate žandarmi iz Srpske državne straže. Vrlo je česta pojava da se skoro svaki od starešina, a naročito Obradović i Nikolić, čak i Soluncima i članovima Narodnih ravnogorskih odbora, obraćaju rečima: '''Jebem vam majku partizansku, svi ste vi partizani, sve ću vas pobiti i poklati'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_62.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje KORPUSI DRAŽE MIHAILOVIĆA POLAŽU ISPIT PRED OKUPATOROM U SRBIJI]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Kosta Nikolić, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga I, Beograd, 1999, str. 312–313.&lt;/ref&gt;|Četnički izveštaj iz sredine 1943. godine o stanju Gorske kraljeve garde u okolini Beograda}}

U radiogramu koji je Vrhovnoj komandi JVuO 26. februara 1943. poslao komandant 2. ravnogorskog korpusa poručnik [[Predrag Raković]], Draža Mihailović je obaviješten o tome da su četnicima, navodno bez znanja njemačkih obavještajnih strukturâ, svoje usluge ponudili visoki dužnosnici kvislinške uprave iz glavnog grada okupirane Srbije. Konkretno, riječ je o [[Dragomir Jovanović|Dragom Jovanoviću]] i [[Boško Bećarević|Bošku Bećareviću]]; Raković stoga sugeriše Mihailoviću: „Moje mišljenje iskoristiti ih dok su nam potrebni a posle [rata] im suditi.“&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 293, registarski broj 3/1.&lt;/ref&gt;

[[Specijalna policija Uprave grada Beograda]] (SP UgB) sarađivala je sa četnicima i u konkretnim akcijama protiv pripadnika Narodnooslobodilačkog pokreta. Čačanska brigada 2. ravnogorskog korpusa JVuO (pod komandom Predraga Rakovića), 70 agenata Specijalne policije i pripadnici SDS uhvatili su 28. februara 1943. u [[Вапа (Чачак)|selu Vapi]] četiri člana Okružnog komiteta KPJ za [[Čačak]] (kasnije su ih sve streljali) i zaplenili partijske materijale i arhivu komiteta. O tome je komandant Čačanske brigade kapetan [[Milorad Ristović]], 3. marta 1943, obavestio Dražu Mihailovića istakavši da je ta akcija u saradnji sa SDS »najveći uspeh čišćenja u ovom delu Srbije«.&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 289, reg. br. 9/1.&lt;/ref&gt; Istog dana je i poručnik Raković, komandant 2. ravnogorskog korpusa, javio Mihailoviću o zarobljavanju ove grupe i predaji zaplijenjene arhive Specijalnoj policiji UgB: „Sada se radi na uništavanju komunističkih simpatizera. U s. Vapi (3 km od Čačka) pre 7 dana pohvatan je okružni komitet komunističke organizacije. Krili su se u jednoj zemunici izgrađenoj potpuno pod zemljom u čisto komunističkom selu Vapi. Uhvaćena su 4 člana koji su sačinjavali ceo Okružni komunistički komitet. Zaplenjeno je: pušaka 4 kom, 1 puškomitraljez, geštetner i 10 kgr. arhive. Arhiva je predata Upravi grada Beograda — Odelenje specijalne policije, radi uspešnog gonjenja svih komunista na celoj teritoriji Srbije koji su imali veze sa ovim komitetom.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_67.htm Izveštaj komandanta 2. ravnogorskog korpusa od 3. marta 1943. Draži Mihailoviću o borbi protiv pripadnika NOP-a i pregovorima sa predstavnicima nemačkih okupacionih trupa]&lt;/ref&gt; Na ovo Mihailović odgovara:
{{izdvojeni citat|Zbilja ste postigli veliki uspeh u s. Vapi. Vidi se iz samih funkcija potčinjenih komunista... Ako ima interesantnih stvari u njihovim knjigama i propagandnom materijalu, pošaljite mi hitno.&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 297, reg. br. 1/1.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_114.htm Pismo Draže Mihailovića od 1. decembra 1944. komandantu Komande Sarajeva o ubacivanju četničkih i gestapovskih diverzantsko-terorističkih grupa u Srbiju]&lt;/ref&gt;|Depeša generala [[Dragoljub Mihailović|Draže Mihailovića]] od 4. marta 1943.}}

U periodu kada se na čelu Mihailovićeve organizacije u glavnom gradu Srbije (Komanda Beograd JVuO) nalazio major [[Žarko Todorović]], postojala je težnja da se sa vođstvom [[Ruski zaštitni korpus|Ruskog zaštitnog korpusa]] uspostavi saradnja. Razgovori su vođeni preko Vladimira Andrića, jednog od načelnika u vladi Milana Nedića, osobe bliske ruskoj emigraciji prije rata. Prema podacima njemačke obavještajne službe, sklopljen je dogovor na [[Antikomunizam|antikomunističkoj]] osnovi između generala Mihailovića i generala Gontareva, jednog od komandanata RZK, i važio je od maja 1942. do avgusta 1943. godine. Zbog ovih konekcijâ, [[Gestapo]] je u februaru 1943. godine uhapsio Žarka Todorovića i majora [[Pavla Babca]] sa četničke strane, kao i generala Gontareva i nekolicinu oficira RZK.&lt;ref&gt;Istorijski arhiv Beograda, BDS, B-921, dosije Babac Pavle.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Rade Ristanović, Oblici otpora u okupiranom Beogradu (1941-1944). Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, 2019, str. 463, 675.&lt;/ref&gt;

U zborniku ratnih sjećanja pripadnikâ Ruskog zaštitnog korpusa, objavljenom u [[New York|New Yorku]] 1963. godine pod naslovom ''Русский Корпус на Балканах во время II Великой Войны 1941–1945 г.г.'' (“Ruski korpus na Balkanu u vrijeme Drugog velikog rata 1941–1945”), data je generalna ocjena međusobnih odnosâ RZK i JVuO u razdoblju okupacije Srbije:
{{izdvojeni citat|Jedinice Ruskog korpusa nikada nisu izvodile nikakve neprijateljske akcije protiv četnika generala Draže Mihailovića, već su, naprotiv, uvek bile spremne da im ponude svaku pomoć i saradnju, iako sâm general nije, u početku, razumeo naše motive i izbegavao je komunikaciju sa komandantom i jedinicama Ruskog korpusa. No, ubrzo je i on shvatio da su nam zajednički glavni smrtni neprijatelj komunisti na čelu sa Titom. Ovi četnički odredi su se borili ili protiv Nemaca, ili zajedno sa Nemcima, delovima Ruskog korpusa, „ljotićevcima“ a protiv Titovih crvenih partizana, ili bi iznenada napadali „ljotićevce“ ili slabe delove Ruskog korpusa, kojima su se stalno obraćali za pomoć, uglavnom u municiji, i ova im nikada nije bila odbijena. Jedinice Ruskog korpusa nikada nisu napale četnike, ali su, delujući zajedno, uvek morale biti na oprezu i držati uši otvorene.&lt;ref&gt;Vertepov, Dmitriĭ Petrovich (1963). ''Русский Корпус на Балканах во время II Великой Войны 1941–1945 г.г.'' New York: Nashi vesti, 1963, p. 20. &lt;br /&gt; ({{jez-rus|&quot;Части Русского Корпуса никогда не вели никаких неприятельских действий против четников генерала Дражи Михайловича а, наоборот, всегда были готовы оказать им любую помощь и содействие, хотя сам генерал, в первое время, не понимал наших побуждений и избегал сношений с командиром и частями Русского Корпуса. Но, вскоре, и он понял, что нашим общим главным смертельным врагом являются коммунисты во главе с Тито. Эти четнические отряды воевали то против немцев, то вместе с немцами, частями Русского Корпуса, «льотичевцами», против красных партизан Тито, то, вдруг, нападали на «льотичевцев» или на слабые части Русского Корпуса, к которым они постоянно обращались за помощью, главным образом, огнеприпасами и никогда не получали отказа. Части Русского Корпуса никогда на четников не нападали, но, действуя совместно, всегда должны были быть начеку и держать ухо востро.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Posljednja dva [[Legalizovani četnici|legalizovana četnička odreda]] ([[Kosta Pećanac|Pećančev]] odred kojim je komandirao [[Mašan Đurović]] i Mihailovićev odred pod komandom potpukovnika [[Momčila Matića]]) raspuštena su sredinom marta 1943. Većina ljudstva iz ova dva odreda pridružila se Mihailovićevim ilegalnim odredima.&lt;ref name=&quot;Jozo Tomasevich 1945&quot;/&gt; Uopšte uzev, najveći dio oficirskog, tj. komandnog kadra (preko 60 lokalnih vojvodâ, pretežno iz [[Južna Srbija|južne Srbije]]) i boraca četničkih odreda Koste Pećanca prešao je pod komandu Jugoslovenske vojske u otadžbini. Između ostalih, ravnogorcima se pridružio i mlađi sin Koste Pećanca Milan Milovanović Pećanac, vojvoda [[Kuršumlija|kuršumlijski]].&lt;ref&gt;Момчило Павловић, Божица Младеновић, ''Коста Миловановић Пећанац 1879–1944. Биографија'', Институт за савремену историју, Београд, 2003, стр. 300—302, 305.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.pogledi.rs/spisak-pecancevih-vojvoda-koji-su-presli-kod-draze.html Погледи — Списак Пећанчевих војвода који су прешли код Драже]&lt;/ref&gt; Budući u posjedu informacija da se vojvodi suhoplaninskom sprema hapšenje, VK JVuO je 27. februara tražila da Đurović na ovo bude blagovremeno upozoren, iako se i dalje nalazio pod „[[Crne trojke|slovom Z]]“. Na putu za [[Crna Gora|Crnu Goru]], vojvodu Đurovića hvataju pripadnici JVuO i sprovode u štab generala Mihailovića. Poslije sastanka njih dvojice, ministar vojske i mornarice u jugoslovenskoj kraljevskoj vladi zaključuje da Mašan Đurović sada „sluša“. U okviru jedinice koja je zadržala naziv Ibarski četnički odred, vojvoda Mašan Đurović se krajem marta 1943. pridružio Mihailovićevim snagama u dolini [[Drina|Drine]] tokom [[Bitka na Drini (1943)|završnog segmenta]] [[Operacija Weiss|operacije »Weiss«]], stavljajući se na raspolaganje majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]]. Drugi dio Đurovićevih četnika pristupio je Javorskom korpusu JVuO, pod komandom kapetana [[Radomir Cvetić|Radomira Cvetića]], ostavši tako na terenu na kojem su i do tada operisali ([[Manastir Studenica|studenički]] i [[Deževa|deževski]] srez).&lt;ref&gt;Милутин Живковић, Ратни пут војводе сухопланинског Машана Ђуровића 1941—1943, Лесковачки зборник LIX, Народни музеј Лесковац, 2019, стр. 317—320.&lt;/ref&gt;

Legalizovani ravnogorski komandant koji se u Nedićevim strukturama najduže održao bio je potpukovnik Momčilo Matić. Potpukovnik Matić je u kvislinškom sistemu, kao zapovjednik Drinske grupe srpskih oružanih odreda, igrao veoma bitnu ulogu. Legalizovao se krajem novembra 1941,&lt;ref&gt;Мр Драган Крсмановић, Војне формације 1941. године у Ужичком округу, Историјска баштина (број 20), Историјски архив Ужице, 2011, стр. 93.&lt;/ref&gt; da bi na poziciji na kojoj se nalazio ostao neotkriven sve do proljeća 1943. godine. 3. marta 1943, potpukovnik Matić (pseudonim »Kapuco«) poslao je jedan od posljednjih radiograma Vrhovnoj komandi JVuO,&lt;ref&gt;AVII, ČA, K–293, reg. br. 3/1.&lt;/ref&gt; iz koga postaje očito da je on, iako nominalno pod komandom generala Milana Nedića, zapravo odgovorao generalu Draži Mihailoviću:
{{izdvojeni citat|Nedić mi usmeno saopštio 28. februara da dovedem celu grupu u Beograd do 15. marta radi preformiranja, moje je mišljenje radi likvidacije. Nemci to još nisu aminovali. U slučaju da je Nedićeva odluka izvršna, molim za naređenje gde da krenem sa najmanje 200 ljudi.}}

Međutim, Matić nije uspio da se sa štabom Drinske grupe blagovremeno skloni iz Užica, budući da je već 6. marta od strane Nijemaca uhapšen,&lt;ref&gt;Милутин Живковић, н. д., стр. 318.&lt;/ref&gt; da bi potom bio odveden u logor. Kapetan [[Nikola Kalabić]], komandant Gorske kraljeve garde JVuO, obavijestio je Mihailovića 20. marta: „Matićeva grupa nije zapravo razoružana, već samo što je jedna četa od 20 ljudi u Bosni... Ostalo ljudstvo [je] upućeno ... po Vašim ranijim instrukcijama delom preko Drine a većim delom preko Uvca i Lima, jedan deo priključio se Zlatiborskoj brigadi i [[Božidar Ćosović-Javorski|Boži Javorcu]]. Za ovo kriv je Matić jer se izrekao da će ići u šumu...“&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 293, registarski broj 4/1.&lt;/ref&gt; O sudbini Matićevih ljudi je VK JVuO sjutradan doznala nešto više i od kapetana Milorada Mitića, komandanta Zlatiborskog korpusa: „Matić iznenada razoružan i njegov štab. Odmah Nemci pojurili na teren da razoružaju ljudstvo. Uspeli samo u Bajinoj Bašti. Ostalo izbeglo. Većina van granice. Na reonu prihvaćeni. Pet šestina izbeglo.“&lt;ref&gt;AVII, ČA, K–293, reg. br. 4/1.&lt;/ref&gt; Na ovaj će način biti ostvarena bojazan njemačkih okupacionih vlasti da će se JVuO priključiti legalizovani odredi, nezavisno od toga da li su Pećančevi ili Mihailovićevi.

Upravo na opasnost od pridruživanja kvislinških snaga četničkim jedinicama upozorio je [[Paul Bader]], njemački komandujući general i zapovjednik u Srbiji, u petnaestodnevnom izvještaju o situaciji u zemlji, koji je 19. marta 1943. poslao Komandi Jugoistoka:
{{izdvojeni citat|Nastojanje DM-a da pridobije legalne srpske jedinice koje nose oružje, bilo putem terora ili putem ponuda, traje i dalje. Pri tome privlačna snaga DM pokreta, koji se sada bori protiv komunista u Hercegovini, nije za potcenjivanje u odnosu na nacionalne elemente Srbije. Tako su morala i oba poslednja još postojeća četnička bataljona potpukovnika Matića i Mašana Đurovića biti rasformirana da bi se sprečilo njihovo sadejstvo sa bataljonima DM u Hercegovini i Crnoj Gori.&lt;ref&gt;AVII, NAV—T-501, r. 249, s. 98—104.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XII, knjiga 3, Dokumenti jedinica, komandi i ustanova Nemačkog rajha: 1. januar — 31. decembar 1943, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1978, dok. 40, str. 184.&lt;/ref&gt;}}

Istovjetno obrazloženje za razoružanje preostala dva legalna četnička odreda u Srbiji dato je i u izvještaju za mjesec mart, koji je 1. aprila 1943. godine sastavljen u Komandi Jugoistoka. Oficiri Wehrmachta konstatuju da je do razvoja četničke organizacije došlo naročito u unutrašnjosti zemlje, gdje u „nižim seoskim upravnim vlastima“, kao i „među seoskim stanovništvom“, Draža Mihailović ima svoja uporišta:
{{izdvojeni citat|Mihailovićevi kontinuirani napori da pridobije pripadnike legalnih srpskih odreda pod oružjem pali su na plodno tlo. Posljednje dvije legalne četničke postrojbe morale su stoga biti raspuštene. Razoružanje raštrkanih odreda samo je djelomično uspjelo zbog nedostatka snaga. Može se očekivati da će se od ostataka ovih odreda oformiti nove bande DM. Mihailovićevi organizacioni štabovi, svaki sa po 40-50 ljudi u obezbjeđenju, jedine su potpuno mobilne snage DM u Srbiji. '''One izbjegavaju bilo kakav sudar sa njemačkom vojskom'''. Oni čak javljaju Nijemcima o pokretima komunista kako bi se izbjegle sabotaže i mjere odmazde.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=806&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6290055—56.] ({{jez-njem|&quot;Die Mihailovic–Bewegung gewinnt bei Fortsetzung der Vorbereitung des Volksaufstandes in den unteren ländlichen Verwaltungsbehörden und unter der Landbevölkerung an Boden, weil die Staatswache aus Überwachungegründen zu größeren Einheiten zusammengefaßt werden mußte und so dass Land von Truppen entblößt ist. Die fortgesetzten Bemühungen des Mihailovic, die legalen serbischen Waffenträger für sich an gewinnen, fielen auf fruchtbaren Boden. Die beiden letzten legalen Cetnik–Einheiten mußten daher aufgelöst werden. Die Entwaffnung der verstreut liegenden Abteilungen gelang mangels Kräften nur zum geringen Teil. Es ist damit zu rechnen, daß die Reste neue D.M.–Banden bilden. Die Mihailovic Organisationsstäbe mit ihrer Bedeckung von je etwa 40 – 50 Mann vermeiden als einzige im Augenblick voll mobile Kräfte im serbischen Raum jeden Zusammenstoß mit der deutschen Wehrmacht. Meldungen über Auftreten von Kommunisten werden sogar den Deutschen zugetragen, um Sabotageakte und Sühnemaßnahmen zu vermeiden.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Procjena situacije Komande Jugoistoka za mart 1943. (1. april 1943.)}}

22. marta 1943, nakon što je izašao na položaje kod [[Kalinovik]]a, kako bi lično preuzeo vođenje operacije protiv partizana u [[Bitka na Neretvi|bici na Neretvi]], Draža Mihailović (alias »222«) šalje iz Vrhovne komande JVuO depešu u kojoj naređuje da se u [[Crna Gora|Crnu Goru]] odmah upute trojica četničkih komandanata. Jedan od pozvanih u svrhu „definitivnog uništenja komunista“, bio je i [[Božidar Ćosović-Javorski]], bivši Pećančev vojvoda i komandant legalizovanog Javorskog četničkog odreda, rasformiranog&lt;ref&gt;{{harv|Живковић|2017|p=375}}&lt;/ref&gt; sredinom jula 1942:
{{izdvojeni citat|Obzirom na sadašnju situaciju naređujem sledeće: Neka Milutin Janković, Božo Javorac i Uroš Katanić svaki sa 500 ljudi naoružanih puškama i puškomitraljezima bez komore dođu i to: Janković u [[Žabljak]], Javorac u [[Šahovići|Šahoviće]], Katanić u [[Kolašin]]. Neka se krenu čas pre, pošto komuniste jurimo sa sviju strana da im nedamo vremena da se ma gde zadrže. Jurimo ih kao lovački psi divlju zver. Ne smemo im dozvoliti da se ma gde zadrže i organizuju narod. Samo tako imaćemo uspeha za definitivno uništenje komunista. Kažite im moju poruku, da će se sada pokazati šta vrede sva trojica. Njihov dolazak biće od istoriskog značaja... Od njihovog brzog dolaska zavisi da li ćemo potpuno uništiti sve komuniste. Inače će se prebaciti u Srbiju.&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 2: Dokumenti jedinica, komandi i ustanova četničkog pokreta Draže Mihailovića (1. januar — 8. septembar 1943), Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. 113, str. 548.&lt;/ref&gt;|General [[Dragoljub Mihailović]]}}

General Draža Mihailović obavještava 30. marta 1943. iz Kalinovika svoje podređene oficire o dolasku na front četnikâ pod komandom vojvode Đurovića:
{{izdvojeni citat|Mašanov odred stigao ovamo. Sa Mašanom videćemo šta ćemo.&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. 113, str. 564.&lt;/ref&gt;}}

Informišući generala Dražu Mihailovića o stanju na frontu te o snabdijevanju četničkih jedinica od strane italijanskih komandi u Crnoj Gori, major Pavle Đurišić, u izvještaju poslatom 1. maja 1943. godine, piše o otkazivanju slanja planirane delegacije generalu Milanu Nediću. Major Đurišić obavještava generala Mihailovića i o trenutnom mjestu boravka četničkog odreda Mašana Đurovića. Pored toga, Đurišić na originalan način interpretira ulogu »Nedićeve vojske«:
{{izdvojeni citat|Deputacija kod Nedića nije otišla. Misao za ovo potekla je kod većine ljudi, koji su uverenja da se crvenima ne može ništa bez pomoći sa strane. Ja sam prihvatio iz razloga što ta '''Nedićeva vojska je Vaša a ne njegova''', a kako su [[Srpski dobrovoljački korpus|Ljotići]] uputili korpus na [[istočni front]], to verovatno ne bi ni došli, jer ih nema. [...] Iz Kolašina Mašanove ljude uputio sam za Šahoviće da se prikupe. Prekjuče dobio sam izveštaj da su [otišli u] Zaton i naredio sam da se vrate, danas tek obavešten sam da nisu tamo i niko ne zna gde su.&lt;ref&gt;AVII, ČA, kut. 132, reg. br. 7/4.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. 142, str. 651—652.&lt;/ref&gt;|Iz izvještaja majora [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]] generalu [[Dragoljub Mihailović|Draži Mihailoviću]], 1. V 1943.}}

U ratnim memoarima novinara [[Stanislava Krakova]], bliskog saradnika i rođaka generala Milana Nedića, ova epizoda je pomenuta kao logičan nastavak saradnje Pećančevog odreda pod komandom vojvode Đurovića sa Mihailovićevim četnicima. Prema Krakovljevim navodima, predsjednik kvislinške vlade je odobrio Ðurovićevo pristupanje Mihailoviću:
{{izdvojeni citat|Đurović je imao jedan od najvećih Pećančevih odreda sa kojim se nalazio u dolini Ibra i na Raškoj, te je odatle učinio mnoge akcije na spasavanju Srba uništavanih od strane [[Albanci|Arnauta]] sa [[Kosovo|Kosova]], koji su stizali katkad i do samih, pa i preko pretkumanovskih granica Srbije... General Nedić je imao veliko poverenje u njega, smatrao njegov odred kao jedan od retko disciplinovanih i baš mi je isticao kako je Đurović dostavljao odredima Mihailovićevim tu na jugozapadnoj granici pretkumanovske Srbije oružje i municiju, koju mu je Nedić slao. Kada su krajem 1942. godine Pećančevi odredi bili raspušteni naređenjem SS-generala Majsnera, Mašan Đurović, nije hteo da svoj odred raspusti, niti da stupi u Državnu Stražu, jer bi se tada morao da rastane od najvećeg broja svojih ljudi već se uputio sa svojim odredom u Crnu Goru i u martu 1943. stigao je u štab Draže Mihailovića, koji je tada bio u selu Lipovu nedaleko od Kolašina. Iako je bio stavljen pod slovo «Z», on se nije plašio, znajući da je vršio samo rad na spasavanju Srba i da je u svakoj prilici pomagao odrede Mihailovićeve, da lično dođe kod generala Mihailovića. Ovaj ga je lepo primio i kao iskusnog borca protiv partizana, uputio ga je da sa svojim odredom dejstvuje u oblasti Foče protiv komunista. To je bio jedan od retkih odreda Mihailovićevih iz Srbije, koji je hteo da pristane da se bori u Sandžaku [u]mesto na svom ognjištu. [...] Iako se bio odvojio od njega, general Nedić je potpuno shvatio i odobrio prilaženje Đurovića jedinicama generala Mihailovića i čak bio zadovoljan da Mašan nije dozvolio da se njegov odred raspusti.&lt;ref&gt;Станислав Краков, Генерал Милан Недић, Књига друга: Прeпуна чаша чемера, Минхен, Штампарија Искра, 1968, стр. 343—344.&lt;/ref&gt;}}

Vlada [[Kraljevstvo Velika Britanija|Velike Britanije]] je u više navrata tokom 1943. godine pokušavala preko jugoslovenske izbjegličke vlade staviti do znanja generalu Mihailoviću da saradnja sa okupatorima i kvislinzima nije u skladu s operativnim planovima savezničkih štabova, kao i da nije u interesu samog četničkog pokreta. U jednoj poruci, tj. »Komunikaciji« od 11. maja, od njega se zahtijeva da prestane sa kolaboracijom sa Nijemcima i Italijanima, odnosno da »primarni objekt pokreta đenerala Mihailovića mora biti otpor Osovini«. Takođe je zahtijevano da se prekine svaka saradnja sa kvislinzima, naročito »kolaboracija sa đeneralom Nedićem«.&lt;ref&gt;AVII, kut. 281, reg. br. 20/1–4.&lt;/ref&gt; Istim saopštenjem vlada Ujedinjenog Kraljevstva stavila je do znanja Mihailoviću da će britanski oficiri biti upućeni u štabove NOVJ, i da će se partizanskim jedinicama ukazati materijalna pomoć. Britanski pukovnik [[William Bailey|Stanley Bailey]] je dostavio »Komunikaciju« Mihailoviću 28. maja 1943.&lt;ref&gt;Branko Latas, Pokušaj Britanaca da četnike D. M. pokrenu u akciju protiv Nemaca na Kosovu (1943—1944), „Kosova — Kosovo“ No. 4 (1975), Zavod za istoriju Kosova, Prishtinë/Priština, str. 209.&lt;/ref&gt;

Budući da je vremenom stekao „iskustvo dobrog pregovarača“, a u dužem periodu je uživao visok ugled kod četničke Vrhovne komande,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_134.htm Izvod iz knjige poslatih telegrama Štaba Draže Mihailovica od 29. juna do 5. avgusta 1942. godine]&lt;/ref&gt; kapetan Predrag Raković je bio osoba kome je komandant JVuO povjeravao delikatne zadatke. Upravo iz ovog razloga, kapetan Raković je bio jedan od ljudi koji su posredovali razgovorima u maju 1943. godine između povjerenika Milana Nedića i [[Dimitrije Ljotić|Dimitrija Ljotića]] s jedne i generala Draže Mihailovića s druge strane.&lt;ref&gt;Раде Ристановић, Прилози зa биографију равногорског команданта мајора Предрага Раковића: официрски досије војске Краљевине Југославије, Зборник радова Народног музеја Чачак, vol. 49, Чачак, 2020, стр. 130.&lt;/ref&gt;

Sredinom maja 1943. godine, iz Beograda su, na zahtjev Dimitrija Ljotića, u štab vojvode [[Momčilo Đujić|Momčila Đujića]] stigli Miroslav Peran i Krešimir Samodol. Obojica [[Hrvati]], Peran i Samodol su bili pripadnici Ljotićevog [[ZBOR]]-a u [[Šibenik]]u u predratnom periodu. Na taj način, veze između Ljotića i Đujića su bile uspostavljene ili čak obnovljene, pa je komandant Dinarske divizije JVuO od proljeća 1943. godine učvrstio radio i kurirske veze kako s vrhovnom komandom Draže Mihailovića, tako i sa kvislinškom vladom generala Milana Nedića. Peran i Samodol — sada u svojstvu obavještajaca Dinarske divizije, s Đujićevim ovlaštenjima — okupili su u Šibeniku, augusta 1943. godine, više od 60 pripadnika antikomunističke omladine. Naoružani od strane talijanskog okupatora, dobivali su prehranu i plaću od 500 lira. Bataljon je bio pod neposrednom komandom vojvode Đujića, i to kao »elitna« jedinica. Četnička komanda Šibenika (komandant potpukovnik Gumzej i načelnik štaba poručnik Kovač) pisala je 25. VIII [[Mladen Žujović|Mladenu Žujović]]u o šibenskim vođama »Zbora«:
{{izdvojeni citat|Pred tri mjeseca doputovali su u Šibenik iz Beograda položajni poručnici 5. dobrovoljačkog bataljona Peran Miroslav i Samodol Krešimir, aktivni članovi Ljotićeve [[ZBOR|organizacije »Zbor«]]. Imenovani, uz dobrovoljačku, imaju i legitimaciju [[Organizacija Todt|organizacije »TODT«]]. Po njihovom dosadašnjem nastojanju oko proturanja ideja koje nisu u saglasnosti sa radom dirigovanim od strane jugoslovenskog ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva, a prema prikupljenim provjerenim podacima postoji razlog opravdanoj sumnji da su imenovani upućeni ovamo sa povjerenim naročitim zadatkom. Napred imenovani nalaze se u Splitsko-šibenskom četničkom bataljonu u Žitniću, kao obavještajci [[Dinarska četnička divizija|četničke Dinarske divizije]].&lt;ref&gt;AVII, kut. 215, reg. br. 5/1—5.&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Pop izdaje&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.], str. 268—269.&lt;/ref&gt;}}

Miroslav Peran se očitovao kao iskreni saveznik njemačkog Wehrmachta, kao što se može zaključiti na osnovu njegove izjave date oficirima [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]], a koja je prevedena sa [[Srpskohrvatski jezik|srpskohrvatskog jezika]] i dostavljena štabu [[2. oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]]:
{{izdvojeni citat|Mi, pošteni elementi Sjeverne Dalmacije, bilo Hrvati ili pravoslavci, jedinstveni smo u namjeri da lojalno sarađujemo sa njemačkim Wehrmachtom u borbi protiv neprijatelja cijelog svijeta — komunizma. Naši ciljevi su jasni. Naša je čvrsta želja da naš jadni i napaćeni narod povedemo ka miru i redu. Stoga, molimo njemački Wehrmacht da nas podupre u ovoj borbi što je više moguće. Njegovi neprijatelji na ovom području i naši su neprijatelji. Mi se nalazimo u beskompromisnoj borbi protiv komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=483&amp;broj=979 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000976.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Wir ehrlichen Elemente von Norddalmatien ob Kroaten oder Pravoslaven sind nun fest entschlossen einig und loyal mit der Deutschen Wehrmacht an der Bekämpfung gegen den Weltfeind den Kommunismus mitzuarbeiten. Unsere Ziele sind klar. Es ist unser fester Wille, unser armes und gequältes Volk zum Frieden und zur Ordnung zu führen. Wir bitten deshalb die Deutsche Wehrmacht uns in diesem Kampfe so weit als möglich zu unterstützen. Die Feinde der Deutschen Wehrmacht in dieser Gegend, sind auch unsere Feinde. Wir befinden uns im kompromisslosen Kampf gegen den Kommunismus.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Prijevod izjave četničkog vođe Miroslava Perana iz Šibenika (22. septembar 1943. godine)}}

[[Prvoslav Odović]], predratni beogradski policajac i zamjenik [[Svetozar Vujković|Svetozara Vujkovića]], upravnika [[Logor Banjica|Banjičkog logora]], redovno je slao izvještaje Vrhovnoj komandi JVuO, odnosno Draži Mihailoviću, koji je preko njega nastojao da izvuče iz logora pripadnike svoje organizacije.&lt;ref&gt;Sima Begović, Logor Banjica 1941-1944, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 1989, knj. 2, str. 14.&lt;/ref&gt; U avgustu 1943. godine, Odović (u tom trenutku šef Predstojništva policije u [[Kruševac|Kruševcu]]; odgovoran za brojna hapšenja i mučenja pripadnika NOP-a) biva uhapšen od strane [[Srpski dobrovoljački korpus|ljotićevaca]] zbog saradnje sa četnicima pod komandom [[Dragutin Keserović|Dragutina Keserovića]], u vrijeme sukoba između ljotićevaca i četnika. Okupator ga je internirao u Njemačku, gdje je ostao i nakon rata.&lt;ref&gt;[https://pescanik.net/viktimizacija-zlocinaca/ Milan Radanović: Viktimizacija zločinaca]&lt;/ref&gt; Prvoslav Odović je kasnije odselio u [[Australija|Australiju]], gdje će sredinom 1951. godine biti među osnivačima [[Srpske narodne odbrane]] (SNO), jedne od najpoznatijih srpskih antikomunističkih i nacionalističkih organizacija u emigraciji.&lt;ref&gt;[https://www.vesti-online.com/sedam-decenija-ponosne-istorije/ Sedam decenija ponosne istorije]&lt;/ref&gt;

Veliki problem za funkcionisanje SDS je predstavljala duboka isprepletenost i povezanost mnogih njenih pripadnika sa Jugoslovenskom vojskom u otadžbini. Ovu infiltriranost su hapšenjima pokušavali da preduprede Nemci. Krajem jula 1943. godine, Gestapo će zbog ove saradnje uhapsiti gotovo ceo štab [[Niš]]ke oblasne komande, na čelu sa komandantom pukovnikom [[Filipom Dimitrijevićem]]. Takođe, masovna bekstva stražara i njihov odlazak u ravnogorske odrede u toku 1943. godine kulminiraju. U poternici iz decembra 1943. koju je izdala Komanda SDS, u kojoj se konstatuje broj „aktivnih begunaca“, nalazi se 808 pripadnika Straže.&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, Srpska državna straža 1942-1944. Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2019, str. 372.&lt;/ref&gt;

Kapetan [[Branivoj L. Petrović]], nakon izvršene inspekcije u Varvarinskom, Resavskom i Ivankovačkom korpusu JVuO, gdje je boravio kao delegat Vrhovne komande, podnio je 1. avgusta 1943. izvještaj generalu Mihailoviću u kome saradnju sa pripadnicima Srpske državne straže konstatuje kao notornu činjenicu, budući da je većina komandanata u tri korpusa bila prethodno legalizirana kod kvislinških vlasti. „S pravom se može reći da u pokretu Ravne Gore postoji i tajna sprega svih Nedićevih oficira, koji se uzajamno drže i pomažu“, žali se kapetan Petrović generalu Mihailoviću. U dijelovima izvještaja koji su posvećeni stanju u Varvarinskom, odnosno Ivankovačkom korpusu JVuO, o relacijama sa SDS-om Petrović zapisuje:
{{izdvojeni citat|Srpska Državna Straža je potpuno uz nas i sarađuje sa našim odredima... Na teritoriji ovoga korpusa S.D.S. sarađuje potpuno sa našim odredima.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, dokument br. 182, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, str. 869—878.&lt;/ref&gt;}}

Kapetan Petrović je rezimirao izvještaj Mihailoviću: „Ljudi koji vode stvari, nepodesni su po svojim moralnim i tehničkim sposobnostima. Narod želi na čelu da vidi svetle i čestite ljude, koji će biti primeri i uzori naših stremljenja. Legalizovani oficiri, bivše vojvode Koste Pećanca i Nedića, zboraši Ljotića i ceo taj elemenat, koji je do juče pod okriljem [[Svastika|hakenkrojca]] činio zulume, ne mogu danas da rade pod simbolom Ravne Gore i Vašeg imena. Narod to ne želi, ne prima, bar na terenima na kojima služe. I u koliko oni budu ostali, stav nepoverenja i rezervisanosti povećaće se.“

Prvorazredno svjedočanstvo o organizacionom jedinstvu četnika Draže Mihailovića i pripadnika Nedićevog kvislinškog aparata predstavlja izvještaj kapetana [[Aleksandra Saše Mihajlovića]] koji je 28. avgusta 1943. godine poslao generalu [[Miroslav Trifunović|Miroslavu Trifunoviću]].&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 127, registarski broj 1/12 (S-X-214).&lt;/ref&gt; Dragocjenost ovog dokumenta, pored toga što je u pitanju primarni izvor, ogleda se i u činjenici da su pomenuti oficiri Jugoslovenske vojske u otadžbini bili veoma visoko hijerarhijski pozicionirani. Naime, general Miroslav Trifunović je bio delegat Vrhovne komande JVuO za Srbiju i jedan od nekolicine četničkih komandanata (pored samog Draže Mihailovića) sa činom generala, dok je kapetan Aleksandar Mihajlović (pseudonim »Willy«) bio komandant beogradskih ravnogoraca od proljeća 1943, nakon što je uhapšen njegov prethodnik major Žarko Todorović, pa sve do završetka okupacije.

Kapetan Mihajlović izvještava generala Trifunovića (»Dietrich«): „Pored legalnih jedinica S.D.S. koje su potpuno uključene u našu organizaciju i na koje potpuno računam, organizacija Beogradske brigade (sela) potpuno je sprovedena... Krećemo se slobodno, patroliramo, držimo zasede i uopšte vladamo njima. Ovo mi je taj V Beogradski korpus sa: 1. beogradskom brigadom (sela), 2. brigadom (bataljon S.D.S. i Nedićeva Garda), 3. brigada vatrogasci, 4. brigada (Savso 13) i 5. brigada (razne sportske organizacije). O ovome molim Vas za najveću tajnost, jer vidite da ih nisam ni u svom naređenju Br. 240 izneo ostalim komandantima korpusa mada im verujem kao i sebi.“ Uz 1500 ljudi u ilegali, Mihajlović navodi da su mu „najveće nade“ legalne jedinice SDS i Beogradska brigada JVuO i da „stoga sve ljubomorno čuva[m]“. Mihajlović nastavlja: „Policija U.g.B. [Uprave grada Beograda — prim.] (kvartovski odredi, policiska škola, logor, saobraćajna policija) kompletni su pod mojom komandom. Ovo mi je drugi po sigurnosti adut u rukama.“ S druge strane, kapetan Mihajlović za šefa Specijalne policije UgB [[Iliju Paranosa]] tvrdi da je dvije i po godine bio „glavni inkvizitor naših ljudi“; stoga na preporuke iz Vrhovne komande JVuO za saradnju s njim odgovara da to ne bi bilo uputno, s obzirom da je „cela njegova policija [je] minirana i bez njegove pomoći“, te da osobe poput Paranosa „nikako ne služe na čast niti na ugled našega pokreta“. Kapetan Aleksandar Mihajlović zaključuje da se sa Srpskom državnom stražom ne treba konfrontirati, budući da ona, iz njegove perspektive, predstavlja savezničku vojsku:
{{izdvojeni citat|Pre nego što završim molim Vas još i to, da kod naših komandanata na terenu utičete, da ne razoružavaju i odvode stražare S.D.S. '''Sve su to naši ljudi na koje možemo stoprocentno računati'''. Zašto ih onda dirati kad i ovako pozitivno rade. Na taj način samo se stvaraju njima neprijatnosti što je potpuno nepotrebno a mi sami sebe slabimo. I o ovome smo i usmeno govorili i video sam da ste me razumeli pa Vas sada samo potsećam na to, a s obzirom na učestale ovakve slučajeve u poslednje vreme.&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 2: Dokumenti jedinica, komandi i ustanova četničkog pokreta Draže Mihailovića (1. januar — 8. septembar 1943), Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dokument 194, strane 914—922.&lt;/ref&gt;|Kapetan [[Aleksandar Mihajlović]], komandant Beograda JVuO}}

[[Kapitulacija Italije|Kapitulacijom Italije]] u septembru 1943. godine i očekivanim savezničkim iskrcavanjem na [[Jadran]]u, široko rasprostranjena pojava među pripadnicima SDS-a postaje napuštanje položaja (do tada ne toliko često) i odlazak u šumu, tj. u redove JVuO. U jednom izvještaju sa proputovanja iz sredine septembra, inspektor SDS piše da su bjekstva uzela maha u Kragujevačkom, Valjevskom i Šabačkom okrugu:
{{izdvojeni citat|Ja sam lično za ovih deset dana putovanja dobio utisak da su pripadnici SDS-a, koji su odbegli, kao i oni koji se za bekstvo spremaju, već odavno bili pripadnici organizacije DM, radeći legalno sve dok nisu dobili naređenje da se pripreme i odu u šumu.&lt;ref&gt;Vojni arhiv, Nedićeva arhiva, 50A–1–10.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, n. d., str. 310, fus. 823.&lt;/ref&gt;}}

Ova aktivnost je svoju kulminaciju dostigla 21. septembra 1943, kada Draža Mihailović izdaje naređenje koje su komandanti korpusa imali dostaviti sreskim komandama SDS-a kako bi ovi „u roku od 48 časova“ napustili svoju dosadašnju dužnost, te se „sa svojim ljudstvom, oružjem i spremom“ javili lokalnim komandantima JVuO radi ratnog rasporeda.&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, n. d., str. 310-311, fus. 824.&lt;/ref&gt; U Mihailovićevu naređenju, pored ostalog, stoji:
{{izdvojeni citat|Imam sigurne podatke da će Nemci uskoro početi sa razoružavanjem Srpske državne straže. Komandanti na čijim se terenima nalaze ovakvi odredi, uhvatiće vezu sa istima i narediti im da odmah sa celokupnim oružjem, spremom i materijalom, koji im stoji na raspoloženju izađu u šumu i pristupe u saradnju. Svima onima koji ne budu hteli izvršiti ovo naređenje, objaviti im otvoreno neprijateljstvo, smatrati ih izdajnicima Kralja i Otadžbine, silom ih razoružati i nemilosrdno ih uništavati na terenu.|[[Dragoljub Mihailović]]}}

Tog mjeseca će i poručnik [[Miloš Radosavljević]], komandant Valjevskog korpusa JVuO, narediti komandantima svojih brigada da „pristupe razoružanju legalnih srpskih odreda na svojoj teritoriji“, kao i da „razoružano ljudstvo koje pripada našoj organizaciji odmah uvrste u svoje [četničke — prim.] redove“, dok bi prema „izrodima i izdajnicima“ trebalo postupiti „po zakonu šume“.&lt;ref&gt;Коста Николић, Историја равногорског покрета, I, Београд, 1999, стр. 395.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite journal|last=Сегић|first=Дејан|date=2011|title=Четници и капитулација Италије 1943.|url=http://www.isi.mod.gov.rs/multimedia/dodaci/vig_1_2011_1554880246.pdf|journal=Војноисторијски гласник|publisher=Институт за стрaтегијска истраживања Одељења за војну историју Министарства одбране Републике Србије|volume=1/2011|pages=214}}&lt;/ref&gt;

Njemačka Komanda Jugoistoka je također bila u posjedu informacijâ o izričitom Mihailovićevom nalogu nadleštvima Srpske državne straže u unutrašnjosti zemlje da se priključe četnicima u šumi:
{{izdvojeni citat|Srbija: Opšta situacija nepromijenjena. Aktivnost bandi nastavlja da se intenzivira. Navodno, Mihailović je komandama Srpske državne straže u centralnoj Srbiji izdao naređenje da do 20. septembra odu u šumu. Dalja dezertiranja iz SDS i Srpske granične straže, posebno u sjeverozapadnoj Srbiji. Grupe DM su posljednjih dana spojene u jake jedinice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;broj=158&amp;roll=483 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000155.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: Zu allgemein: &lt;br /&gt; Lage unverändert. Bandentätigkeit hält verschärft an. An D. M. hat angeblich den SSW–Kommandos in Mittelserbien den Befehl erteilt, sich bis zum 20.9. in den Wald zu begeben. Weitere Desertierungen von SSW und SGW besonders in Nordwestserbien. D. M.– Gruppen wurden in den letzten Tagen zu starken Einheiten zusammengefasst.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Telegram komande Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka, (17. septembar 1943)}}

Kapetan I klase [[Dimitrije Antonović]] (pseudonim »Rudy«), komandant Kosmajskog korpusa JVuO, izvještavajući 5. septembra 1943. Dražu Mihailovića o aktivnostima jedinice pod njegovom komandom tokom ljeta te godine, piše o odnosu pripadnika kvislinške Srpske državne straže prema četnicima:
{{izdvojeni citat|Organi S.D.S. pomažu me ali baš ništa ne rade. Oni u glavnom mirnodobski žive i zadovoljni su, po njihovom mišljenju, što mogu i da sede na miru i čuvaju svoje glave za sutra i ujedno da rade za našu stvar. Njihova korist za nas je vrlo mala i ja sam preduzeo sve mere da ih što pre povučem, dok ih Švabe nisu razoružale. Sa njima, isto baš sa onima koji sarađuju sa nama, primoran sam da se svađam zbog njihove neaktivnosti i zbog toga što pokušavaju da kritikuju naše poslove. Ta kritika je u glavnom zato što se oni boje da ih mi našim radom ne otkrijemo.&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 2: Dokumenti četničkog pokreta Draže Mihailovića 1943, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. 201, str. 936—937.&lt;/ref&gt;}}

Kapetan Antonović navodi i da SDS asistira četnicima u borbama protiv partizana u selima na [[Kosmaj]]u: „18. jula Kosmajski odred imao je noćni sukob sa jednom grupom partizana u blizini sela Manića. U tom sukobu ubijen je »Jarac« [riječ je o Đorđu Jovanoviću, političkom komesaru Kosmajskog NOP odreda — prim.] — komandant Kosmajskog partizanskog odreda i kod njega je nađen štambilj »Kosmajskog narodnooslobodilačkog partizanskog odreda ,Rade Jovanovića’«. U tom sukobu ubijen je još jedan partizan. »Jarca« su organi S.D.S. odneli u Sopot i zakopali ga ali su ga partizani noću izvadili i sahranili na neko drugo mesto. Ko je tačno »Jarac« do danas nije tačno utvrđeno. Od naših u tom sukobu nije niko nastradao.“&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, XIV/2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, str. 935.&lt;/ref&gt;

Prema tvrdnjama [[Boško Kostić|Boška Kostića]], sekretara [[Dimitrije Ljotić|Dimitrija Ljotića]], Ljotić je u drugoj polovini 1943. pokušao da ugovori sastanak sa Mihailovićem, ali je to Mihailović odbio računajući na negativnu reakciju emigrantske vlade.

Boško Kostić je 1943. po drugi put boravio u [[Turska|Turskoj]]. U svojim memoarima on piše da je stigao u [[Istanbul]] na [[Vidovdan]] te godine i ostao sve do decembra. Upućen u misiju povezivanja sa službenicima [[Vlada Kraljevine Jugoslavije u egzilu|jugoslovenske vlade u emigraciji]], Kostić navodi da se sastao sa Lukom Lukovićem („generalnim konzulom u Carigradu“) te konzulom Vladom Perićem. Ljotićev sekretar citira pisanu poruku koju je general Milan Nedić adresirao na kralja [[Petar II Karađorđević|Petra II Karađorđevića]]:
{{izdvojeni citat|Vaše Veličanstvo, ja činim sve što je u mojoj moći da spasem što je moguće više srpskih života. Propaganda iz Londona sprečava me u ovom poslu. Ne smeta to što me napada, jer to čini moj teški zadatak sa okupatorskim snagama lakšim. Ali ja molim da me Vi ne tretirate kao [[Vidkun Kvisling|Kvizlinga]] i [[Ante Pavelić|Pavelića]], koji je do danas uništio 600.000 Srba u „Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“. Znam da u redovima srpskih oružanih snaga ima oko 80% oficira i ljudi koji pripadaju pokretu đenerala Mihajlovića i koji će se pripojiti njemu kada vreme za to dođe, da pomognu oslobođenju svoje zemlje. Ja sam spreman da predam vlast đeneralu Mihajloviću kada Nemci odu, da bi se održao zakon i red u zemlji dok se legalna vlada i Vaše Veličanstvo ne povrati. Radi toga, molim Vas da delujete na đenerala Mihajlovića da ne prouzrokuje prerane represalije nad nezaštićenim stanovništvom. Svaka nemačka glava se plaća sa sto srpskih. Za mene, međutim, svaka pojedinačna srpska glava je draža nego sto nemačkih. Posle oslobođenja zemlje spreman sam da izađem pred narodni sud. Za moja dela istorija će da sudi najbolje.&lt;ref&gt;Boško N. Kostić, Za istoriju naših dana – Odlomci iz zapisa za vreme okupacije, Lil (Francuska), 1949, str. 115–116.&lt;/ref&gt;|General [[Milan Nedić]]}}

Iz primarnih izvora se može zaključiti da je Boško Kostić vjerno rekonstruisao sadržinu Nedićevog pisma. Naime, konzul Vladimir Perić, inače obavještajni oficir [[Jugoslovenska vojska|Jugoslovenske vojske]], poslao je 9. jula 1943. Vladi Kraljevine Jugoslavije telegram, u kom prenosi navode iz razgovora sa Kostićem:
{{izdvojeni citat|Nedić je kralju veran i čini sve da spase što se spasti može, a o čemu će biti reči posle rata. Ne traži ni pomilovanje ni aboliciju, traži samo da se izvede pred sud i da sud da reč o njegovom radu za vreme okupacije. Moli da se ostavi da radi i ako se što želi od njega da mu dostavimo... Svi pokušaji Nedića da dođe u lični kontakt sa generalom Mihailovićem propali su. On moli da general Mihailović izabere mesto boravka gde želi i sa brojem ljudi koliko želi... Njegovo naoružanje i snabdevanje biće Nedićeva briga. Kada Nemci počnu evakuaciju, Nedić smatra da će njegova uloga tada biti završena i tada neka dođe general Mihailović ili lice koje Nj. V. Kralj odredi... Sve trupe koje je uspeo do sada da spremi, koje su već sada 80% za generala Mihailovića, staviće njemu na raspolaganje, njemu ili nekome drugome koji se odredi i kada za to dođe momenat.&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond Draže Mihailovića, VK—Y—514, 515, 516.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_43.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje OBAVEŠTAJNI CENTRI PURIĆEVE VLADE]&lt;/ref&gt;}}

Procjena vojno-političke situacije sačinjena od strane komandanta Jugoistoka feldmaršala [[Maximilian von Weichs|Maksimilijana fon Vajks]]a od 1. novembra 1943. godine, predstavlja jedan od najmarkantnijih dokumenata koji je neki od njemačkih okupacionih komandanata potpisao u toku rata. Feldmaršal fon Vajks, koji je od avgusta 1943. opunomoćeni komandant Jugoistoka, kada preuzima komandu i nad [[Armijska grupa F|Armijskom grupom »F«]], poput ostalih njemačkih vojnih i obavještajnih instanci, notira mnogostruke veze četničkog pokreta Draže Mihailovića s Nedićevom kvislinškom vladom:
{{izdvojeni citat|
U ''Srbiji'' Draža Mihailović pokušava da mobilizacijom ubrza izgradnju ''nacionalne srpske armije''.

U tom smislu apeluje na Srbe koji su ostali verni kralju i na iskonsku nacionalnu svest Srba. Sa aktivnim činovništvom vežu ga mnogi stari i novi odnosi. Otuda bi se moglo predvideti da bi u slučaju neprijateljskog napada koji bi imao sigurnog izgleda na uspeh državna moć prešla u njegove ruke.&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XII, knjiga 3: Dokumenti Nemačkog rajha 1943, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1978, dok. 156, str. 622.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_3_156.htm Procena komandanta Jugoistoka feldmaršala Vajksa od 1. novembra 1943. vojno-političke situacije na području Jugoslavije krajem oktobra 1943. godine]&lt;/ref&gt;}}

U ratnom dnevniku Vrhovne komande [[Wehrmacht]]a (zima 1943/1944. godine), naglašava se složenost odnosa na liniji [[JVuO]]—[[SDS]]—[[SDK]], ali i jedinstvo akcije ovih formacijâ prema [[NOVJ|jugoslovenskim partizanima]]:
{{izdvojeni citat|Odnosi između četnika, Nedićeve straže i Ljotićevih ljudi bili su veoma komplikovani. Ta tri pokreta nisu imali zajednički stav u odnosu prema okupacionoj sili, a jedino zajedničko bila im je borba protiv komunističkog pokreta.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;/&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta (Srbija i Mihailović zimi 1943/44.)}}

Počev od novembra 1943. godine, četnički su komandanti (poput [[Vojislav Lukačević|Lukačevića]], [[Jevrem Simić|Simića]], [[Nikola Kalabić|Kalabića]] i drugih) potpisali sa predstavnicima njemačkih okupacionih ustanova [[Ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta|ugovore o primirju]], kao i o saradnji u zajedničkoj borbi protiv snaga NOVJ. U prva tri članka ugovora potpisanog [[27. 11.|27. novembra]] [[1943]], pukovnik Jevrem Simić i kapetan Nikola Kalabić obavezali su se spram okupatora sljedeće:
{{izdvojeni citat|
1.   Primirje u srezovima Umka, Vračar, Grocka, podunavskom, kosmajskom, mladenovačkom, oplenačkom, aranđelovačkom, lepeničkom, kragujevačkom, gružanskom, kačerskom, kolubarskom. Četnici se obavezuju da ne vrše sudsku vlast samovoljno prema Nemcima i pripadnicima nemačke narodne grupe. U ugovor su uključeni nemački Vermaht i policija, bugarske oružane snage, Srpski dobrovoljački korpus, Srpska državna straža, Ruski zaštitni korpus, srpske vlasti i privredna preduzeća, a na četničkoj strani — četničke jedinice kapetana Kalabića i pukovnika Simića.

2.   Primirje treba da stvori podlogu — pretpostavku za zajedničku borbu protiv komunista.

3.   Potvrda Kalabića i Simića da se u potčinjenim jedinicama ne nalaze pripadnici sila koje su sa Nemačkom u ratu. Obaveza Kalabića i Simića da spreče i prekinu obaveštajne puteve koji bi mogli da daju obaveštenja neprijateljima velikonemačkog Vermahta o nemačkim vojnim pokretima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_262.htm Sporazum od 27. novembra 1943. između pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikole Kalabića sa nemačkim predstavnikom o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt;|Sporazum pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikole Kalabića sa nemačkim predstavnikom o saradnji u borbama protiv NOVJ (27. novembra 1943.)}}

Nakon potpisivanja ugovora između JVuO i Wehrmachta, uslijedila je negativna reakcija stanovništva okupirane Srbije. General [[Svetomir Đukić]] (pseudonim »Zu-Zu«), komandant Severnih pokrajina JVuO ([[Vojvodina]] i [[Slavonija]]), izvijestio je 8. decembra 1943. Dražu Mihailovića da su u Beograd došli bugarski političari i predstavnici bugarskih okupacionih trupa, sa kojima se sastao i vodio pregovore o borbi protiv NOVJ. Đukić naglašava da „po Beogradu kruže glasovi kako se Čiča [Mihailović — prim.] sporazumeo sa Nemcima i Nedićem, što je primljeno vrlo nepovoljno u narodu“, dodajući da je on (general Đukić) to odlučno demantovao.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 12067; reg. br. 21/1, kut. 275, d. 943.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Četničko-nemački sporazumi o saradnji u Srbiji (1943—1944), Vojnoistorijski glasnik br. 2/1978, Beograd, str. 344—345.&lt;/ref&gt;

Uviđajući opasnost od širenja vijesti o sklopljenim ugovorima, svojim je potčinjenim general Mihailović sugerisao da na njih reaguju opovrgavanjem. 30. novembra 1943. godine, komandant JVuO je potpukovniku Živojinu Đuriću (pseudonim »Sokrat«; ujedno šef Okružne komande SDS-a u [[Leskovac|Leskovcu]], kao i četničkog obavještajnog centra »Antikvarnica 1«), poručivao sljedeće: „Glasovi o sporazumu četnika sa Bugarima i Nemcima potpuno su izmišljeni. Demantujte sve ovo.“&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 275, reg. br. 21/1.&lt;/ref&gt; Nakon toga, major [[Dragutin Keserović]] obavještava Mihailovića da mu je okružni komandant Srpske državne straže iz [[Kraljevo|Kraljeva]] Dragutin Redić ponudio saradnju. General Mihailović je odgovorio dvosmisleno dopisom od 4. XII 1943:
{{izdvojeni citat|Koristite sve što Vam Redić nudi. Ponavljam Redić nudi i dajte mu zadatak neka se bije. Što se tiče Nemaca naš je stav nepromenjen. Mi nismo sklopili nikakav sporazum, ali trenutno tučemo opasnijeg neprijatelja, a komunisti su zlo koje moramo uništiti po svaku cenu.&lt;ref&gt;AVII, ČA, K–278, reg. br. 18/1.&lt;/ref&gt;|General [[Dragoljub Mihailović]]}}

Obavještajni oficiri iz [[187. rezervna divizija (Nemačka)|187. rezervne divizije]] javljaju 31. oktobra 1943. o saradnji sa Slavonskim četničkim odredom pod komandom majora [[Dušana Janjića]]. Za jedinicu se navodi da sa „nekih 16–20 ljudi vrši izviđačke zadatke na [[Psunj]]u“ te da se u borbama dobro pokazala, dok sam major Janjić „odaje dobar utisak“, budući da „mrzi [[Jevreji|Jevreje]], [[Masonerija|masone]], pa samim tim i komuniste i [[Ujedinjeno Kraljevstvo]] i [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]“:
{{izdvojeni citat|[[Slavonski Brod|Brodska]] podružnica zagrebačke ispostave [[Abwehr]]a ovih dana šalje 32 pouzdana Ljotićeva čovjeka četničkoj skupini Janjića, očito po nalogu iz Beograda. Ne postoje pisani sporazumi s četničkim vođom Janjićem.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=389&amp;rec=314&amp;roll=1544 NARA, T314, Roll 1544, frames no. 000383—000384.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nebenstelle Brod der Ast. Agram führt in diesen Tagen Cetnik—gruppe Janič anscheinend auf Weisung aus Belgrad 32 verlässliche Ljotič—Männer zu. Schriftliche Abmachungen mit Cetnikführer Janič nicht vorhanden.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 187. rezervne divizije o saradnji sa četnicima (31. oktobar 1943. godine)}}

U jednom njemačkom izvještaju s početka novembra 1943. godine posebno je posvećena pažnja saradnji sa četničkim snagama pod vođstvom [[Momčilo Đujić|Momčila Đujića]] i [[Mane Rokvić|Maneta Rokvića]]. Pored konstatacije da „četničke jedinice dobijaju naredbe direktno od lokalnih njemačkih komandanata“, u izvještaju se za zapovjednika Dinarske divizije JVuO decidirano tvrdi:
{{izdvojeni citat|Četnički vojvoda Đujić je sljedbenik Ljotićeva pokreta. U njegovom bližem okruženju vjerojatno ima starijih pravoslavaca koji su skloni pokretu Draže Mihailovića, ali trenutačno pod vodstvom Đujića nemaju utjecaja. Đujić već neko vrijeme pokušava za vođe jedinica postaviti mlade pravoslavce koji su bliski Ljotićevom pokretu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=344&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000340.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Der Cetnik–Vojvode Djujic ist Anhänger der Ljotic–Bewegung. In seiner näherer Umgebung sind wohl älteren Pravoslaven die zur D.M.–Bewegung neigen, jedoch derzeitig unter Führung von D. keinerlei Einfluss besitzen. D. bemüht sich seit einiger Zeit, junge, der Ljotic–Bewegung nahestehende Pravoslaven als Einheitsführer anzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj [[114. lovačka divizija|114. lovačke divizije]] komandi [[15. brdski armijski korpus|15. brdskog armijskog korpusa]] o rezultatima saradnje sa četnicima (5. XI 1943. godine)}}

Na drugoj strani, i zvaničnici [[Savezničke sile u Drugom svjetskom ratu|savezničkih]] zemalja notiraju saradnju generalâ Dragoljuba Mihailovića i Milana Nedića. U jednom obavještenju iz [[Ujedinjeno Kraljevstvo|britanskog]] [[Kancelarija za inostrane i poslove Commonwealtha|Foreign Officea]] poslatom 7. decembra 1943. veleposlaniku Ujedinjenog Kraljevstva u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], navode se razlozi za prekid odnosâ sa Dražom Mihailovićem:
{{izdvojeni citat|Nedavne informacije iz Srbije kazuju:

(1)  Da Mihailovićeva organizacija još uvek ima kontrolu nad većim delom stanovništva, ne samo zbog njihovog nacionalističkog stava već i zbog njihovog otpora prema komunizmu.

(2)  Da Mihailović ne samo da nije ni od kakve vojne i pomoći za saveznike već je postao izražena prepreka bilo kakvom obliku jugoslovenskog jedinstva.

(3)  Da je Mihailović toliko opsednut opasnošću od komunizma da je otvoreno priznao da više voli da brani Nedića i Nemce nego da se potčini partizanima.

(4)  Mada još uvek nema dokaza da Mihailović lično sarađuje sa Nemcima, velika je verovatnoća da sarađuje sa Nedićem i da su neki njegovi komandanti već potpisali sporazume sa Nemcima.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_249.htm Obaveštenje Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije od 7. decembra 1943. svom ambasadoru u Vašingtonu o saradnji četnika sa okupatorima i razlozima za prekid odnosa sa Dražom Mihailovićem]&lt;/ref&gt;}}

18. novembra 1943. britanski potpukovnik Koup (Cope) izveštava pretpostavljene da je od Mihailovićevog [[Radoslav Đurić|majora Đurića]] obavešten o saradnji četnika sa Nedićevom vladom. Potpukovnik Koup izveštava da većina ljudi pod Đurićevom komandom neće tolerisati ovu saradnju, neće se boriti protiv partizana u savezu sa Nedićem, i da je Đurić, uprkos suprotnim Mihailovićevim naređenjima, već kontaktirao lokalne partizane.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/11_48.htm |title=Nikola Milovanovic - DRAZA MIHAILOVIC |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;

Kapetan Mor (More) takođe obavještava svoje nadređene o saradnji Mihailovićevih i Nedićevih snaga u [[Južna Srbija|južnoj Srbiji]] i na [[Kosovo (oblast)|Kosovu]]. Dokumente o četničkoj kolaboraciji sa okupatorom i kvislinzima dostavljeni su 3. januara 1944. Foreign Officeu iz kabineta [[Winston Churchill|Winstona Churchilla]], predsjednika britanske vlade. Iz Jugoslavije ih je donio [[Fitzroy MacLean]], šef britanske vojne misije kod [[Josip Broz Tito|Tita]]. Brigadir MacLean je doveo u [[Kairo]] i jednog zarobljenog njemačkog oficira:
{{izdvojeni citat|''2. decembar'' &lt;br /&gt; Kapetan Mor, kod Mihailovićevih snaga u području južnog Kopaonika, izveštava da je nedavno razgovarao sa jednim Nedićevim oficirom koji se hvalio mobilizacijom Nedićevih snaga i saradnjom Nedić — Mihailović u borbi protiv partizana. &lt;br /&gt; Kapetan Mor tvrdi da je pre nedelju dana u štab četničkog vođe Markovića došao jedan Nedićev delegat. Ovaj delegat je obavestio da Nemci garantuju odeću, opremu i platu četnicima kao nagradu za antipartizansku aktivnost. &lt;br /&gt; Kapetan Mor kaže da je Marković odbio ovu ponudu, ali smatra da je isto ponuđeno svim četničkim vođama i da je teško verovati da u ovo nije umešan i Mihailović.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941—1944'' — Dokumenti, Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 84.&lt;/ref&gt;}}

Posljednjeg dana oktobra 1943, general Dragoljub Mihailović naređuje svojim komandantima da („s obzirom na današnju situaciju“) budu u pripravnosti da na „dati znak mobilišu sve do poslednjeg čoveka“ za borbu protiv partizana.&lt;ref&gt;Vojni arhiv, Beograd, Četnička arhiva, 22–2–13.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Mirjana Zorić, Bitka za Srbiju 1944. godine, Vojno delo, vol. 66, br. 3, Beograd, 2014, str. 292.&lt;/ref&gt; Kako bi opravdao saradnju s kvislinškom upravom, general Mihailović iznova lansira propagandnu parolu o navodnom prisustvu znatnog broja [[Ustaše|ustaša]] u redovima NOVJ:
{{izdvojeni citat|Naročito vodite računa da trupe treba podmladiti najboljim regrutima. Stvarajte što jače leteće brigade. Obratite pažnju da nam Nemci ne pobegnu. Preduzmite sve najhitnije da uspostavite vezu sa Nedićevim elementima. Pridobijajte čak i ljotićevce da pristupaju, jer partizani primaju sve, čak i krvne neprijatelje — ustaše. Moramo se u datom momentu pojačati, jer ko bude jači biće u pravu.|General [[Draža Mihailović]]}}

U depeši od 17. novembra 1943. general Draža Mihailović se obraća majoru Aleksandru Saši Mihajloviću (pseudonim »Vili«), komandantu [[Beograd]]a JVuO:
{{izdvojeni citat|Nacionalnoj službi preporučiti da uvek stupa u vezu sa našim odredima pa im se neće ništa desiti a dokle god ne stupe u vezu sa nama smatraju se neprijateljskim odredima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_42.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 7. novembra do 3. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;}}

Pripadnici Posavske brigade JVuO i lokalne SDS sukobili su se 7. septembra 1943. sa djelovima [[Kosmajski partizanski odred|Kosmajskog NOP odreda]] u ataru [[Vranić (Barajevo)|Vranić]]a, uz minimalne gubitke s obje strane. Među partizanima nalazilo se i nekoliko mladića iz sela. Nakon četiri dana, Vranić biva blokiran od strane SDS, Specijalne policije iz Beograda i jednog bataljona Posavske brigade pod komandom poručnika Dragana Lazića. Tada su četnici bez razloga ubili Milivoja Kojića, seljaka koji je čuvao stoku. Četnici, žandarmi i Specijalna policija izvršili su pretres u selu, uhapsivši devet seljaka. Četvorica seljaka su osumnjičena kao partizanski simpatizeri i sprovedena u zatvor Specijalne policije gdje su isljeđivani i mučeni, a zatim izolovani u [[Koncentracijski logor Banjica|logoru na Banjici]]. Nakon što su odbili da isporuče žito na ime rekvizicije, petorica uhapšenih su upućeni na prinudni rad na [[Čukarica|Čukarici]]. U oktobru, četnici Posavske brigade su uhvatili trojicu partizana iz Vranića i predali ih Specijalnoj policiji. Sva trojica su ubijena od strane okupatora.&lt;ref&gt;Arhiv Srbije, Zemaljska komisija, kutija 139, zločini broj 418, 1545, 1546, 1548, 1563, 1744, 1746.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Milan Radanović, Kazna i zločin: Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945), Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, Beograd, 2015, str. 124—125.&lt;/ref&gt;

U noći između 10. i 11. novembra 1943. godine, oko 50 pripadnika Sokobanjske brigade JVuO na čelu sa komandantom Acom Todorovićem upali su u [[Sokobanja|Sokobanju]] i uz pomoć gradske SDS uhvatili osam partizanskih simpatizera. Uhapšenici su sprovedeni u štab Deligradskog korpusa JVuO gde su isleđivani i mučeni u prisustvu komandanta korpusa Branivoja Petrovića i šefa propagande i islednika korpusa [[Vojina Andrića]]. Nakon isleđivanja streljani su u ataru sela [[Jošanica (Sokobanja)|Jošanica]]. Iste noći pokušano je hapšenje još jednog partizanskog simpatizera u varoši, ali se ovaj napadačima suprotstavio oružjem. Međutim, nakon desetak dana je uhapšen od strane pripadnika SDS, zatim predat četnicima i likvidiran u štabu Deligradskog korpusa.&lt;ref&gt;Јован Златић, Страдалаштво српског народа у Нишком ратном округу 1941-1944, IV, Равногорски покрет и Jугословенска војска у отаџбини, Ниш, 1998, стр. 207—222.&lt;/ref&gt; Četnici Aleksinačke brigade Deligradskog korpusa su 15. novembra nasilno odveli iz [[Aleksinac|Aleksinca]] Dušanku Stanisavljević i njenu 16-ogodišnju kćerku Nadeždu koje su isljeđivali u štabu brigade. Uhapšenice su potom predate kvislinškim organima i izolovane u [[Koncentracijski logor Crveni krst|logoru na Crvenom krstu]] u Nišu. Dušanka je ubijena u logoru a Nadežda je puštena sredinom 1944. godine.&lt;ref&gt;Зборник НОР-а, I/21, Београд, 1965, стр. 542.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Milan Radanović, n. d., str. 114, 116.&lt;/ref&gt;

1. decembra 1943. u selu [[Босута|Bosuti]] kod [[Aranđelovac|Aranđelovca]], [[Prva južnomoravska brigada]] NOVJ se sukobila sa jedinicama četničkog Korpusa Gorske garde pod komandom kapetana [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]], kao i Rudničkog korpusa JVuO kojim je komandovao kapetan [[Dragiša Ninković]]. Razvila se oštra borba; partizani odbacuju četnike, produživši pokret ka selu [[Darosava|Darosavi]]. Nakon dva dana, uslijedio je združeni napad na partizane od strane četnika i pripadnika Srpske državne straže (oko 3.000 ljudi). U izvještaju poslatom Mihailoviću 22. decembra 1943. iz štaba Rudničkog korpusa detaljno je opisan tok borbi:
{{izdvojeni citat|Po dolasku na Rudnik kapetan Ninković je primio komandu nad Rudničkim korpusom u duhu napred označenog naređenja Vrhovne komande. Preko telefona sa Rudnika uhvaćena je veza sa Kalabićem, koji se nalazio u Šatornji. Ugovoreno je da se napad na komuniste vrši u zoru 1 decembra... Rezultat u ovoj borbi je sledeći: kod nas poginulo 8, ranjeno 11 četnika. Kod komunista prema docnije tačno proverenim podacima oko 40 mrtvih i 36 ranjenih. Sutradan 2 decembra, Kalabić koji nije učestvovao u borbi u Bosuti produžio je pokret prema Darosavi, gde je uhvatio vezu sa Srpskom državnom stražom. Komunistička grupa krenula takođe u istom pravcu. 3 decembra izjutra Garda sa poljskom stražom napala je komuniste na tromeđi orašačkog, kosmajskog i kolubarskog sreza — Žuti Oglavak. Ova borba je takođe bila oštra, ali mnogo manje od borbe u Bosuti na dan 1. decembra. Ovaj korpus je istoga dana stigao u Darosavu ali borba je već bila svršena. Komunistička grupa se povukla prema s. Venčanima srez kolubarski. Dalje gonjenje komunista preko celog sreza kolubarskog i kačerskog sve do Rajca i to u stopu i neumorno, vršio je ovaj korpus.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_46.htm Izveštaj Štaba Rudničkog korpusa od 22. decembra 1943. Draži Mihailoviću o borbama protiv NOVJ u predelu planine Rudnik]&lt;/ref&gt;}}

Još jedan slučaj vojne saradnje ravnogorskih jedinica sa formacijama Srpske državne straže zabilježen je krajem novembra 1943. Prema evidenciji kvislinških vlasti, u [[Trstenik|Trsteničkom]] srezu dolazi do vatrenog okršaja prilikom pokušaja [[1. južnomoravska udarna brigada|Prve južnomoravske brigade NOVJ]] da izvede proboj na tom području. Četnici se i ovog puta bore na strani SDS-a: „U vezi izveštaja br. 332 tač. 3 u borbi kod sela Male Drenove, Milutovac i Poljne (18 km odnosno 20 s-z od Kruševca, sek. Kruševac, srez trstenički) gde su oko 250 komunista bili razbijeni od strane poterne grupe SDS s jedne strane i odreda pripadnika DM sa druge strane. Na mestu borbe ostalo je 36 komunističkih leševa dok je 20 komunista ranjeno. U borbi su ranjena 2 stražara a poginulo 8 četnika i 10 je ranjeno.“&lt;ref&gt;VA, NdA, 1–1/1–8, Pregled opšte situacije u zemlji po okruzima od 26. novembra do 3. decembra 1943.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, n. d., str. 214, fus. 594.&lt;/ref&gt;

Najkasnije tokom 1943. godine, četničkom pokretu se pridružio i [[Panta Draškić]], brigadni general [[Jugoslovenska vojska|Jugoslovenske vojske]]. Naime, po nalogu Draže Mihailovića, general Draškić ulazi novembra 1943. godine u Odbor za koordinaciju rada sa [[Bugari]]ma. Gestapo je otkrio ove aktivnosti, pa je Draškić uhapšen i početkom 1944. poslat u logor [[Osnabrück]].&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, n. d., str. 30, fus. 96.&lt;/ref&gt; Draškić je bio učesnik [[Balkanski ratovi|Balkanskih ratova]] i [[Prvi svjetski rat|Prvog svjetskog rata]]. U tom periodu (1913-1917), bio je i [[Ađutant|ordonans]] [[regent]]a [[Aleksandar I Karađorđević|Aleksandra Karađorđevića]]. Po obrazovanju Vlade narodnog spasa pod predsjedništvom generala Milana Nedića, general Panta Draškić se nalazio na čelu Ministarstva rada. Funkciju ministra obavljao je od 29. avgusta do 7. oktobra 1941. Zbog prihvatanja pozicije u kvislinškoj vladi, lišen je generalskog čina od strane [[Vlada Kraljevine Jugoslavije u egzilu|jugoslovenske emigrantske vlade]]; čin mu je vraćen nakon pristupanja Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini.

Krajem 1943. godine, Draža Mihailović formira u Beogradu grupu saradnika koji su dobili zadatak da uspostave vezu i povedu razgovore sa pojedinim bugarskim ličnostima koje su tražile veze sa njim. Pored generala Draškića, u toj grupi su bili i kapetan Aleksandar Mihajlović, četnički komandant Beograda, zatim general Svetomir Đukić, komandant Severnih pokrajina JVuO, kao i drugi političari, činovnici i industrijalci iz predratnog perioda, poput bivšeg [[Kraljevina Jugoslavija|kraljevskog]] ministra [[Aleksandar Cincar-Marković|Aleksandra Cincar-Markovića]]. Sa ovom grupom vezu je održavao potpukovnik [[Ljubomir Jovanović Patak]], komandant Timočkog korpusa JVuO. Jovanović izvještava Mihailovića o jednom bugarsko-četničkom sastanku u Beogradu:
{{izdvojeni citat|Prema mojim uputstvima, moj saradnik iz Beograda održao je sastanak pre 4 dana sa Ivanom Bojadžijevom, zetom [[Aleksandar Stambolijski|Stamboliskog]]. Pošto se sa Bojadžijevom od ranije poznavao, razgovarao je sa njim kao sa starim drugom i prijateljem o političkim prilikama, kao i o mogućnosti na zbližavanju i organizovanju snaga za ujedinjenje sa Bugarskom. [...] &lt;br /&gt; Bugarska buržoazija i deo vojske koji nisu bili u prošlosti za saradnju sa Jugoslavijom, sada pristaju na jednu takvu saradnju iz straha od boljševizacije zemlje. Za tu politiku oni bi štošta žrtvovali, pa i samu [[Dinastija Wettin|Koburšku monarhiju]]. Nužno se nameće što brža i šira akcija. Ovo je Bojadžijev izjavio u prisustvu Pante Draškića, đenerala i Ike Panića, industrijalca, koji su se stavili na raspoloženje našoj organizaciji u svemu, a naročito za saradnju sa Bugarima...&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond Draže Mihailovića, D—XLI—12077.&lt;/ref&gt;}}

Na ovaj Jovanovićev telegram, general Draža Mihailović je odgovorio 12. decembra 1943. godine:
{{izdvojeni citat|Ovde ste postigli vrlo dobar uspeh. Đeneral Panta Draškić i industrijalac Ika Panić — ponavljam, a ne Tika — obrazovaće bugarsko-jugoslovenski komitet... Bugarsko-jugoslovenski komitet održavaće vezu sa mnom preko generala Svete Đukića, a đeneralu Panti Draškiću poslaću hitno posebnu šifru...&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond D. M., D—30—538, 541.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_57.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje VEZE SA BUGARSKIM REAKCIONARIMA I OKUPATORIMA]&lt;/ref&gt;}}

Na sednici Nedićeve vlade, 25. novembra 1943, o pokretu Draže Mihailovića zaključeno je sledeće:
{{izdvojeni citat|U pogledu akcije DM može se kao bitno naglasiti sledeće: lojalan stav prema okupatorskim i srpskim vlastima, njihovim organima i njihovim oružanim odredima. Beskompromisna borba protiv komunista, svuda gde se god susretnu. U nekim okruzima i aktivna saradnja sa nemačkim i našim predstavnicima prilikom borbi protiv komunista.&lt;ref name=&quot;znaci2&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/155_3.pdf Milan Borković, n.d.], str. II/223-224.&lt;/ref&gt;}}

Na sednici vlade, 3. decembra 1943, o pokretu Draže Mihailovića ponovljena je povoljna konstatacija:
{{izdvojeni citat|Veoma je karakteristično da su u protekloj nedelji sa odredima DM na uništavanju komunista sarađivale i jedinice SDS, kao i dobrovoljački odredi, među kojima do sad nije bilo nikakvih nepotrebnih incidenata.&lt;ref name=&quot;znaci2&quot;/&gt;}}

U izvještaju poslatom iz njemačke [[2. oklopna armija|2. oklopne armije]] s početka oktobra 1943, konstatuje se da je major [[Siniša Ocokoljić|Siniša Ocokoljić Pazarac]] obavijestio generala Mihailovića o uspostavljenim vezama između prvog čovjeka ravnogorske organizacije u Beogradu majora Aleksandra Mihajlovića i njegovog pomoćnika kapetana Ivana Pavlovića sa Ilijom Paranosom{{efn|U ovom slučaju najvjerovatnije nije riječ o Iliji K. Paranosu, šefu Specijalne policije Uprave grada Beograda, već o istoimenoj, ali drugoj osobi koja je obnašala dužnost potpredsednika Beogradske opštine. Obojica Paranosâ su bili najbliži saradnici Dragomira Dragog Jovanovića.&lt;ref&gt;Olivera Milosavljević, Potisnuta istina. Kolaboracija u Srbiji 1941-1944. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2006, str. 377.&lt;/ref&gt;}}:
{{izdvojeni citat|Kap. Ocokoljić za gen. Mihailovića (27.9.43): Dana 22. septembra, Ilija Paranos, zamjenik gradonačelnika Beograda, major Saša Mihajlović i kapetan Ivan Pavlović, zamjenik majora Saše Mihajlovića, susreli su se s kapetanom Ocokoljićem. Paranos je izvijestio o posjeti generala Nedića Führerovom štabu: Nedić je proveo 14 minuta u razgovoru s [[Adolf Hitler|Hitlerom]], koji mu je rekao da želi pridobiti generala Mihailovića za saradnju. Bez oslona na Nijemce, general Mihailović nije mogao postići nikakav uspjeh protiv komunista. Iako je [[Josif Visarionovič Staljin|Staljin]] bio “veliki duh 20. stoljeća”, sva će njegova djela propasti pod silinom njemačkog oružja. Nedić je pregovarao s [[Joachim von Ribbentrop|Ribbentroppom]] o formiranju autonomne Srbije i uspostavi 15 dobrovoljačkih bataljona, u koje bi bila uključena i Srpska državna straža. Prema tome, Nedićevoj Srbiji bi se morao priključiti dio Srema, Sandžak i kosovska oblast. Za očekivati ​​je da će Nijemci pokušati stupiti u kontakt s generalom Mihailovićem.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=196&amp;broj=390 NARA, T313, Roll 196, frame no. 7457118.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;27.9. Hptm. Ocokoljic an Gen. Mihajlovic: &lt;br /&gt; Am 22.9. hatten Ilija Paranos, stv. Bürgermeister von Belgrad, Mjr. Sasa Mihajlovic und Hauptmann Ivan Pavlovic, Stellvertreter von Mjr. Sasa Mihajlovic, eine Zusammenkunft mit Hptm. Ocokoljic. Paranos berichtete über den Besuch von General Nedic in Führer–Hauptquartier: Nedic sprach 14 Minuten lang mit Hitler, der ihm mitteilte, daß er General Mihajlovic für eine Zusammenarbeit gewinnen wolle. General Mihajlovic könne ohne Anlehnung an die Deutschen zu keinen Erfolg gegen die Kommunisten kommen. Stalin sei zwar der &quot;große Geist des 20. Jahrhunderts&quot;, doch würden alle seine Werke unter der Wucht der deutschen Waffen zusammenbrechen. Mit Ribbentropp verhandelte Nedic über die Bildung eines autonomen Serbien sowie über die Aufstellung von 15 Freiwilligen–Btl., in die auch die Serb. Staatswache eingegliedert werden soll. Darnach müßten Nedic ein Teil von Syrmien, der Sandzak und das Kosovo–Gebiet zugewiesen werden. Es ist zu erwarten, daß die Deutschen versuchen, mit General Mihajlovic Fühlung aufzunehmen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dodatak dnevnom izvještaju obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 3. X 1943.}}

Obavještajni organi 2. oklopne armije javljaju i da je 22. oktobra u blizini [[Valjevo|Valjeva]] došlo do sastanka predstavnika gradskih kvislinških vlasti i jednog oficira SDK sa lokalnim četničkim zapovjednikom: 
{{izdvojeni citat|Policijska oblast IV-[[Šabac]] javlja (22.10.43) o pregovorima održanim u selu [[Lelić]] između okružnog načelnika Valjeva i komandanta 1. bataljona SDK sa vođom bandi Simićem [komandant Valjevske brigade JVuO]; Simić, u ime [potpukovnika] Milovanovića nudi: &lt;br /&gt; 1) prekid neprijateljstava, &lt;br /&gt; 2) podršku u borbi protiv komunista uz isporuku oružja, i &lt;br /&gt; 3) oslobađanje talaca. &lt;br /&gt; Također, od strane DM–bandi je garantirano da će [seoske] opštine podmiriti svoje obaveze. Vođa DM–bande Simić objasnio je na sastanku da oni sebe smatraju redovnim jugoslavenskim trupama, jer kralj Petar II nije potpisao kapitulaciju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;broj=312&amp;roll=196 NARA, T313, Roll 196, frame no. 7457040.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Polizei–Gebietskommandantur IV. Sabac &lt;br /&gt; BdS – 19.10.: Kreisvorsteher, Vizebürgermeister und Kdt. des I.Btl. SFK. aus Valjevo trafen sich im Dorf Lelic mit dem Bandenführer Simic, Kdr. der Valjevoer Brig. Bei der Besprechung wurden von Simic im Auftrage von Milovanovic folgende Punkte zur Verhandlung gebracht: &lt;br /&gt; 1.) Aufgabe der gegenseitigen Bekämpfung &lt;br /&gt; 2.) Unterstützung beim Kampf gegen die Komm. und Lieferung von Waffen &lt;br /&gt; 3.) Freilassung der Geiseln. &lt;br /&gt; Von Seiten der DM.–Banden wurde garantiert, daß die Gemeinden ihren Abgabepflichten nachkommen werden. DM–Bandenführer Simic erklärte bei der Besprechung, daß sie sich als reguläre jugosl. Truppen betrachten, da König Peter II. die Kapitulation nicht unterschrieben habe.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dodatak dnevnom izvještaju obavještajnog odjeljenja za 28. oktobar 1943. godine}}

{{izdvojeni citat|U beogradskim DM–krugovima uskoro se očekuje proglas ili apel generala Nedića, u kojem se obećava amnestija za ilegalne DM–elemente u šumi. To je povezano s činjenicom da je Balkan proglašen sovjetsko-ruskom interesnom sferom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;broj=312&amp;roll=196 NARA, T313, Roll 196, frame no. 7457040.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Besondere Tagesmeldungen BdS.: &lt;br /&gt; In Belgrader DM–Kreisen wird demnächst eine Proklamation bzw. ein Aufruf des Generals Nedic erwartet, worin für die illegalen DM–Elemente im Walde eine Amnestierung in Aussicht gestellt werden soll. Dies wird mit der Tatsache in Zusammenhang gebracht, daß der Balkan zur sowjetrussischen Interessenzone erklärt wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dodatak dnevnom izvještaju obavještajnog odjeljenja za 28. oktobar 1943. godine}}

Paralelno sa sklapanjem pisanih ugovorâ s njemačkim komandama u Srbiji, majori Siniša Ocokoljić i Saša Mihajlović predlažu okupatoru usklađivanje antipartizanske akcije JVuO i SDS:
{{izdvojeni citat|27.11. Vojni komandant Jugoistoka: &lt;/br&gt; Četničke vođe Ocokoljić i Mihajlović dostavile su, preko poverljivog lica, ponudu da zajedno sa SDS-om unište komuniste u beogradskom okrugu. Oni traže garancije da će, tokom određenog perioda, biti obustavljena sva protivdejstva nemačkih i drugih trupa na datom području.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=176&amp;rec=313&amp;roll=196 NARA, T313, Roll 196, frame no. 7456904.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;27.11. Mil.Befh.SO.: &lt;/br&gt; DM.–Führer Ocokoljic und Mihajlovic durch V–Mann Angebot abgegeben, Komm. im Kreis Belgrad zusammen mit SSW. zu vernichten. Sie bitten um Zusage, daß für eine bestimmte Zeit jede Gegenaktion der Deutschen und sonstigen Truppen in diesem Raum unterbleibt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Obavještajnog odjeljenja [[2. oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]], 1. XII 1943.}}

Navodi o kontaktima između Ocokoljića i Paranosa nalaze se i u jednom dokumentu četničke provenijencije. Krajem decembra 1943, u vrijeme potpisivanja ugovora o saradnji četnika i Njemaca u Srbiji, Mihailovićev obavještajac u Beogradu advokat Ratomir Pavlović (pseudonim »Vanda«), piše Vrhovnoj komandi Jugoslovenske vojske u otadžbini:
{{izdvojeni citat|Korpus S.D.S. u Beogradu u strogo poverljivoj naredbi saopštava oficirima Nedića i to: da je između Nemaca i Dražinih odreda u okrugu Užičkom, Valjevskom, Kragujevačkom, Šabačkom i Požarevačkom sklopljen sporazum o ne napadanju. Isti važi do 31 - XII - zaključno. Pazarac imao veze sa Paranosom iz opštine jer je isti bio oglašen od Gestapoa da vodi pregovore. Za Kalabića je vodio razgovore neki Kosta Košutić. Tako Gestapo doznaje imena komandanata i njihovu teritoriju.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16-30. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;}}

Ratomir (ili Ratimir) Rajko Pavlović radio je za Vrhovnu komandu JVuO pod pseudonimima »Vanda« i »Marga«. Nakon što mu je pošlo za rukom da operativno prodre u redove Specijalne policije Uprave grada Beograda (SP UgB), Pavlović je uspostavio tajni kontakt sa njenim šefom [[Ilijom K. Paranosom]]. U depešama koje je obavještajac Pavlović slao generalu Draži Mihailoviću, Ilija Paranos je označavan pseudonimom »Milka«. Paranos je predstavljao izvor važnih informacija za VK JVuO.&lt;ref&gt;Бранислав Божовић, Специјална полиција у Београду 1941-1944, Завод за уџбенике, Београд, 2014, стр. 314.&lt;/ref&gt;

Jedan od ljudi od najvećeg povjerenja Draže Mihailovića u okupiranom Beogradu bio je ing. Petar Milićević, viši železnički savetnik u penziji. Milićević je najprije djelovao pod pseudonimom »Lorenc«, da bi od početka 1943. godine preuzeo pseudonim »Ante«. U jednom od svojih izvještaja Mihailoviću, Milićević navodi da su za njega pristali da rade dva inspektora Uprave grada Beograda, pomenuvši jednoga od njih — Boška Ilića. Dvojica inspektorâ su bili angažirani na organizaciji četničkih trojki u Upravi grada Beograda i u njenim kvartovima, kao i za dostavljanje podataka o komunističkom pokretu u Beogradu i okolini.&lt;ref&gt;Istorijski arhiv grada Beograda, fond monografije o Beogradu, inventarski broj 8.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Бранислав Божовић, н. д., стр. 315.&lt;/ref&gt; Inače, Milićević se priključio ravnogorskom pokretu na samom početku rata 1941. Radio je legalno u glavnom gradu Srbije sve do decembra 1943, kada biva otkriven od strane ''[[Sicherheitsdienst]]a'' te prinuđen da pređe u ilegalni rad i uzme lažni identitet.&lt;ref&gt;Rade Ristanović, n. d., str. 492.&lt;/ref&gt;

29. decembra 1943. stiže u Vrhovnu komandu depeša koju je poslao major [[Velimir Piletić]] (pseudonim »Popesku«), komandant Krajinskog korpusa JVuO, u kojoj se, između ostalog, navodi:
{{izdvojeni citat|Srez [[Grocka]] po saznanju nije organizovan i ima partizana. Sada je za načelnika postavljen Sava Ivezić, kapetan i naš čovek. Neka mu se obrati naš organizator i komandant. Ivezić je premešten iz [[Bor]]a, gde je bio načelnik sreza. Popesku.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16-30. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;}}

[[Neško Nedić]], načelnik štaba Posavsko-kolubarske grupe korpusa JVuO, pisao je Draži Mihailoviću 31. decembra 1943. sa predlogom za opsežnu akciju protiv partizanskih pripadnika i simpatizera u [[Šumadija|Šumadiji]], uz asistenciju kvislinške policije:
{{izdvojeni citat|Rudnički korpus se može očistiti samo na taj način da mi upadnemo na njega sa jačim snagama, da mobilišemo ceo Rudnički korpus i da počnemo sa istrebljenjem simpatizera, odnosno sa otkrivanjem njihovih naoružanih pristalica i likvidiranjem... Inače, sve akcije čisto vojničke prirode, koje bi se povele, prošle bi bez rezultata kao i do sada. Zato se mora poći policijskim putem, dok im se kanali ne iseku, da se nemaju gde sklanjati, a tada ćemo tražiti glavninu da se obračunamo sa njom... Preduzete su opsežne mere. U naš aparat uključena je i policija da se tako dopunjujemo.&lt;ref&gt;Nikola Milovanović, Kroz tajni arhiv UDB-e, I-II, Beograd, 1986, str. I/152-153.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Milan Radanović, n. d., str. 128.&lt;/ref&gt;}}

Prema jednom njemačkom izvještaju sa kraja 1943. godine „80% Srpske državne straže i veliki broj činovništva potpomaže akciju D. Mihailovića i staće pod zastavu kralja Petra“.&lt;ref&gt;Vojni arhiv, Nedićeva arhiva, 24А–2–3.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, n. d., str. 313.&lt;/ref&gt;

Takođe, u arhivi opunomoćenog komandanta [[Sigurnosne policije]] ({{jez-nem|Befehlshaber der Sicherheitspolizei — BdS}}) pronađen je dosije generala [[Borivoja Jonića]], komandanta Srpske državne straže od juna 1942. do oktobra 1944. godine, koji je sastavljen od strane njemačkih obavještajaca. Pored ostalog, u dokumentu se za komandanta SDS tvrdi da je pod velikim uticajem i da „većinom radi prema naredbama Draže Mihailovića i malim delom prema diktatu radio stanice London“.&lt;ref&gt;Istorijski arhiv Beograda, fond BDS, Ј–423, Borivoje Jonić.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, n. d., str. 333—334.&lt;/ref&gt;

Brojni ravnogorski izvori slažu se sa ovom ocjenom. Tako četnički obavještajac kodnog imena »Janko« u jednom nedatiranom izvještaju navodi da „SDS na čelu sa đeneralom Jonićem, pukovnikom [[Branom Živkovićem]] i majorom [[Dačom Stojanovićem]] predstavlja našu organizaciju“. Ovaj obavještajac je tvrdio da ima pouzdane informacije o tome da će [[Srpska garda (Drugi svjetski rat)|Srpska garda]] i straža Uprave grada Beograda, kao sastavni djelovi SDS, u povoljnom trenutku pristupiti Mihailovićevim četnicima.&lt;ref&gt;Vojni arhiv, Četnička arhiva, kutija 121, fascikla 4, dokument 39.&lt;/ref&gt; Takođe, u jednom od izvještaja iz Komande Beograd JVuO od 14. juna 1943. procijenjivano je da je „raspoloženje ljudstva Srpske državne straže“ bilo oko 65% do 70% za ravnogorski pokret Draže Mihailovića.&lt;ref&gt;VA, ČA, k. 117, f. 2, d. 46.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Rade Ristanović, n. d., str. 550—551.&lt;/ref&gt;

Poručnik [[Vjekoslav Farkaš]] (pseudonim »Tip«), oficir Srpske državne straže u Beogradu, istodobno je bio i pripadnik JVuO. Poručnik Farkaš je rukovodio ''Protivkomunističkim odsekom'', formiranim u sklopu četničke obavještajne organizacije „Rodoljub“. Na čelu ove organizacije nalazio se major Jovan Petrović, još jedan član ravnogorskog pokreta u glavnom gradu Srbije koji se isticao dobrim vezama s ljudima iz Specijalne policije UgB. Major Petrović je generala Mihailovića obavijestio o formiranju odseka u izvještaju od 6. juna 1943.&lt;ref&gt;Бранислав Божовић, Специјална полиција у Београду 1941-1944, Завод за уџбенике, Београд, 2014, стр. 315.&lt;/ref&gt; Poručnik Farkaš je bio postavljen i za šefa radio-službe u Beogradu, i to po ličnoj naredbi komandanta Srbije JVuO generala Miroslava Trifunovića.&lt;ref&gt;Rade Ristanović, n. d., str. 506.&lt;/ref&gt;  Pišući u emigraciji o rukovodstvu SDS-a, Vjekoslav Farkaš navodi da je pukovnik Brana Živković bio „Načelnik Prvog odeljenja Srpske državne straže“, a istovremeno i „Komandant dela Jugoslovenske vojske u Otadžbini kamufliranog u vidu Srpske državne straže“, dok je, s druge strane, „Nedićev „đeneral“ Borivoje Jonić bio figura“, budući da „ispred njegovog nosa radilo se sve, a on nije video ni naslućivao ništa“. Znakovita je i Farkaševa generalna ocjena o karakteru SDS. Naime, on smatra da je pripadnicima ravnogorskog pokreta Straža služila kao paravan za legalno djelovanje:
{{izdvojeni citat|Maja meseca 1943, kao i često pre toga, morao sam na put. To nije bio nikakav problem, jer su nam odvratno zelena uniforma Srpske državne straže, razne objave i „naređenja” za „službeni put”, olakšavali kretanje po celoj Srbiji. Okupator nam nije pravio smetnje. Morali smo se čuvati jedino njegovih slugu, Ljotićevaca, koji su znali da će se Srpska državna straža, na jedan mig Dražin, pretvoriti u Jugoslovensku vojsku u Otadžbini, tj. skinuti masku i prikazati se u pravoj boji.&lt;ref&gt;Векослав А. Фаркаш, »Не целивах га у руку«, »Књига о Дражи«, Виндзор, Канада, 1956, стр. 304–305.&lt;/ref&gt;}}

Potvrde da je JVuO od prvog dana u Beogradu imala značajno uporište u strukturama vlasti, tj. da je veliki broj činovnika Uprave grada Beograda i pripadnika SDS pomagao ravnogorskom pokretu, nalaze se i u svjedočenjima funkcionera kvislinškog aparata pred jugoslovenskim vlastima po završetku rata. Prema iskazu [[Nikole Gubareva]], koji se nalazio na čelu III odseka Specijalne policije Uprave grada Beograda, 90% službenika UgB podržavalo je rad četničkog pokreta.&lt;ref&gt;IAB, BIA, F. XII, P. 1, Gubarev Nikola.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Rade Ristanović, n. d., str. 478.&lt;/ref&gt; Iz ugla beogradske policije, kooperaciju sa ravnogorcima najbolje opisuje [[Božidar Bećarević]], šef Antikomunističkog odseka SP UgB: 
{{izdvojeni citat|O zvaničnoj vezi i saradnji Specijalne policije kao celine sa organizacijama DM ne može biti ni govora, jer tako nešto nije postojalo, ali mislim da nije bilo ljudi ili ih je bar bilo malo, koji na ovaj ili onaj način nisu bili povezani sa raznim četničkim organizacijama i rukovodiocima. Mi smo Dražu Mihailovića smatrali za legalnog predstavnika jugoslovenske kraljevske vlade, koja je od saveznika bila međunarodno priznata i prirodno smo nastojali da se što čvršće sa njom povežemo. Ovo smo činili naročito mi iz IV odseka pošto smo se smatrali isključivo borcima protivu komunista, a takav naš rad bio je potpuno u skladu sa vladinom politikom koju je Draža u zemlju sprovodio ne samo po direktivama izbegličke vlade nego i angloameričkih vojnih i političkih predstavnika u njegovim štabovima. Mogu da kažem da su moji agenti i činovnici svuda veoma rado primani od četničkih organizacija i ovima svršavali mnoge poslove, kao što su: lažne isprave, putne objave, prenošenje oružja i municije, prenošenje propagandnog materijala, skrivanje četničkih rukovodilaca po stanovima i tome slično.&lt;ref&gt;IAB, OSB, istražni predmet Božidara Bećarevića, zapisnik o saslušanju od 14. jula 1949, str. 60.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Бранислав Божовић, Специјална полиција у Београду 1941-1944, Завод за уџбенике, Београд, 2014, стр. 595.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Радосав Р. Туцовић - Полицијски репресивни апарат нацистичке Немачке и његови домаћи инструменти: Анализа делатности Драгомира Јовановића и Аугуста Мајснера у окупираној Србији (1941–1944). Докторска дисертација, Филозофски факултет Универзитетa у Београду, 2021, стр. 187-188.&lt;/ref&gt;}}

Na [[Beogradski proces|suđenju Draži Mihailoviću]], upravnik grada Beograda [[Dragomir Jovanović]] je svjedočio da je 1943. stupio u neposredni kontakt sa majorom Aleksandrom Mihajlovićem, koji se nalazio na čelu Mihailovićeve organizacije u Beogradu. Dragi Jovanović tvrdi da se sa majorom Mihajlovićem „od kraja 1943. do konca sastao četiri do pet puta, i to uvek van Beograda“. Na pitanje predsjednika sudskog vijeća da li je sama SDS bila povezana sa majorom Mihajlovićem, Jovanović daje potvrdan odgovor:
{{izdvojeni citat|Pretsednik: Pa je li Saša Mihailović, odnosno beogradska organizacija kojoj je na čelu Saša Mihailović, stupala u taj lični odnos sa SDS?

Optuženi: Praktično SDS i Uprava grada Beograda je celo vreme vaspitana sa moje strane tako da u danom momentu može da posluži, kako sam ja pretpostavljao, nacionalnoj stvari i zbog toga nisam sprečavao tu vezu i znao sam da je uspostavljena ta veza preko tadašnjeg pukovnika Radulovića.

Pretsednik: A je li sama straža bila povezana sa Sašom Mihailovićem?

Optuženi: Bila je straža i kao organizacija i pojedinačno.

Pretsednik: Da li je to trebalo da bude vojska kojom je određenog momenta trebalo da raspolaže Saša Mihailović?

Optuženi: To je bila policija sa kojom je Saša Mihailović u danom momentu oslobođenja mogao da raspolaže po mojoj zamisli i po njegovoj.&lt;ref name=&quot;Jovanović Dragomir-Dragi&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.znaci.org/00001/60_2_1.pdf |title=Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih |format=PDF |date= |accessdate=2014-03-16 |archive-date=2023-07-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230717115813/https://znaci.org/00001/60_2_1.pdf }}&lt;/ref&gt;|[[Dragomir Dragi Jovanović]], upravnik grada Beograda}}

[[Radomir Milinković—Džek]], pešadijski kapetan, koji je rukovodio obaveštajnom službom komande Beograda Draže Mihailovića, otkriven je i uhapšen 1942. godine od strane Specijalne policije. Po zahtevu rukovodstva ravnogorskog pokreta, Dragomir Jovanović je oslobodio Milinkovića iz zatvora. Kasnije je Milinković, pošto je došlo do otvorene saradnje ravnogorskog pokreta i Nedićevih vladinih institucija, dobio legalnu kancelariju na prvom spratu zgrade Beogradske opštine.&lt;ref&gt;[https://www.pisi.co.rs/content/logor-banjica-1941-1944-ii/ Sima Begović, Logor Banjica 1941-1944, knjiga II], Institut za savremenu istoriju, Beograd, 1989, str. 14.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Istorijski arhiv Beograda, fond monografije o Beogradu, inv. br. 8, I, str. 123—125; istražni predmet Dragomira Jovanovića.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Бранислав Божовић, н. д., стр. 337.&lt;/ref&gt; Nakon okončanja rata, o radu obavještajne službe Komande Beograda na otkrivanju pristalica i saradnika NOP-a, Milinković je pred istražnim organima dao izjavu koja se u velikoj mjeri podudara sa svjedočenjima pripadnika bezbjednosno-policijskih struktura kvislinške uprave:
{{izdvojeni citat|Glavnu službu obaveštenja po liniji komunizma vršila je ustvari Specijalna policija, tj. IV otsek njen, na čelu sa Paranosom, Bećarevićem i Grujičićem. Poslove u Beogradu svršavala je izgleda sama i samo o tome izveštavala bilo Vrhovnu komandu preko specijalnog delegata ili preko beogradske grupe korpusa preko nekoga od svojih ljudi... Za one slučajeve koji su bili izvan domašaja beogradske policije dostavljali su se izveštaji VK (Vrhovnoj komandi JVuO — nap.) preko Dražinog ličnog obaveštajnog organa u Beogradu Rajka Pavlovića... Svi beogradski korpusi imali su u svome sastavu i ponekog agenta Specijalne policije, koji su dostavljali njima sitnije i manje važne izveštaje, a ponekad, kada je bilo, i krupnijih. Specijalnih organa izvan sastava Specijalne policije za rad po liniji komunizma smatram da nije bilo, a po mome mišljenju nije ni trebalo jer je Specijalna policija bila toliko revnosna, da nije za ostale ostajalo ništa da rade... Spiritus rektor borbe protiv komunizma bila je, dakle, Specijalna policija sa svojim stručnim aparatom – IV odseka, a nosilac glavne borbe i dostavljač za račun prvenstveno VK bio je Rajko Pavlović.&lt;ref&gt;Izjava Radomira Milinkovića »Džeka« pred istražnim organima 1945. (M—572).&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;ReferenceF&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/11_55.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje »OBAVEŠTAJNI CENTAR ŠTABA BR. 2«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Бранислав Божовић, н. д., стр. 314.&lt;/ref&gt;}}

I [[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova, svjedoči o privrženosti većeg dijela kolaboracionističke uprave pokretu Draže Mihailovića. Po [[Adolf Hitler|Hitlerovom]] naređenju, Hermann Neubacher je oktobra 1943. godine poslan u Beograd sa ciljem objedinjavanja svih antikomunističkih i [[Nacionalizam|nacionalističkih]] snaga, odnosno približavanja generalâ Mihailovića i Nedića. U svojim memoarima, pored ostalog, Neubacher zapisuje:
{{izdvojeni citat|U Beogradu, međutim, sve državne institucije su bile pune Dražinih pristalica, pa je tako i vođa četnika veoma dobro znao šta se tamo događa. Tako je Mihailović odmah bio obavešten o mojim nastojanjima da se promeni politika prema Srbiji i o mojoj borbi protiv streljanja talaca. Zbog toga je on, logično, morao da vidi u meni čoveka sa kojim može da vodi koristan razgovor. U njegovom taboru ja sam odmah dobio dobru ocenu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161.&lt;/ref&gt;}}

Veleposlanik Neubacher je predložio i stvaranje ''Velikosrpske federacije'', koju bi činile [[Srbija]], [[Crna Gora]] i [[Sandžak]], na čijem čelu bi bio general Nedić, ali će, nakon sastanka sa [[Adolf Hitler|Hitler]]om i [[Joachim von Ribbentrop|Ribbentrop]]om u decembru 1943, ovaj prijedlog biti odbačen.&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN - Službeni list SCG, Beograd, 2005, str. 154-155.&lt;/ref&gt;

Četničko vođstvo u Crnoj Gori bilo je posebno zainteresovano za stvaranje „federacije“. U tome je pružilo podršku [[Narodnoj upravi]] (političko tijelo stvoreno od strane Nijemaca u jesen 1943. u koje su ušle brojne [[Velika Srbija|iredentističke]] pristalice, kao i članovi [[Crnogorska federalistička stranka|CFS]]; jedna vrsta kvislinške vlade u Crnoj Gori) i prihvatilo saradnju sa njom. U [[Podgorica|Podgorici]] je 30. i 31. decembra 1943, zajedno sa predsjednikom Narodne uprave [[Ljubom Vuksanovićem]], major [[Đorđije Lašić]] organizovao konferenciju kontrarevolucionarnih snaga kojoj je prisustvovalo oko 500 četničkih oficira koji su svi već bili pristupili saradnji s njemačkim okupatorom. Na konferenciji je, uz Vuksanovića, učestvovao i jedan broj članova Narodne uprave. Tom prilikom, usvojena je rezolucija kojom se zahtijevalo:
{{izdvojeni citat|Da se svi članovi Narodne uprave odreknu svake partijsko-političke aktivnosti do potpunog uništenja komunizma, do svršetka rata... Da se u cilju efikasne borbe protiv komunizma stvori jedan jedinstveni antikomunistički srpski front s jedinstvenom komandom nad svim srpskim oružanim odredima, te u tom cilju, želimo, da general Nedić kao najstariji i kao najuvaženiji srpski oficir proširi svoju vlast i nad Crnom Gorom, jer je cio narod ovog kraja svestan svoje nemogućnosti da se sam pomaže i od komunizma brani. On očekuje spas od ovog jedinstva i od vojničkog starešine kakav je general Nedić.&lt;ref&gt;AII—T, X 1v—60 (44), Pismo majora Blaža Gojnića potpukovniku Petru Baćoviću iz januara 1944.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Dr Radoje Pajović, Kontrarevolucija u Crnoj Gori: Četnički i federalistički pokret 1941-1945, Istorijski institut SR Crne Gore u Titogradu, Obod, Cetinje, 1977, str. 455-456.&lt;/ref&gt;}}

[[Brigadir]] [[Krsto Zrnov Popović]], vođ [[Crnogorski komiti|Božićnog ustanka]] i komandant kvislinške [[Lovćenska brigada|Lovćenske brigade]], ostavio je, u zabilješkama koje je vodio za period od jula 1943. do marta 1944. godine, zapis o formiranju Narodne uprave na [[Cetinje|Cetinju]]. Popović piše o nemogućnosti da se trojica predstavnika Crnogorske (federalističke) stranke (kojoj je i sâm pripadao tokom [[1930-e|tridesetih]] godina, po povratku iz emigracije), budući u manjini, novembra 1943. nametnu kao vođstvo u Upravi:
{{izdvojeni citat|Naši su u Upravi sve ispustili, predsjedništvo, pa čak i vojsku. Mobilišu se četnici i u policiji i u žandarmeriji, rovare, rade na sve strane. Stvaraju zavjere, špijavaju, zatvaraju federaliste koga god mogu i hoće. Šajkače svuda i znakovi prave Srbije. Stižu agenti iz Srbije, rodom Crnogorci. Govori se da Nedić šalje pare, razumije se vojnim putem, preko povjerenika. Pjevaju se pjesme [[Petar I Karađorđević|Petru I]] i Srbiji. Stanje sve nesnosnije...&lt;ref&gt;Вељко Сјеклоћа, ''Крсто Поповић у историјској грађи и литератури''. Друго допуњено издање (Едиција „Свједочанства“), Издавачко предузеће „Обод“, Цетиње, 2001, стр. 253.&lt;/ref&gt;}} 

U depeši koju je 21. decembra 1943. godine poslao Vrhovnoj komandi JVuO, major Đorđije Lašić (pseudonim »Kocev«) pozvao je generala Dražu Mihailovića na „izmirenje“ sa generalom Nedićem, s obzirom da je „danas najpotrebnije jedinstvo i sloga“:
{{izdvojeni citat|Moja je dužnost da Vam predočim, apelujem da se ovo izgladi u interesu spasavanja ostataka Srpskoga naroda, jer je danas najpotrebnije jedinstvo i sloga. Za neuspeh snosićemo svi odgovornost... Ako ovo ne uradimo uspeha nema. Sve političke struje odbaciti radi jedinstva. Ako ne može mirno upotrebiti silu. Odbaciti sve što nije borbeno. [...] Za Vaše izmirenje sa Nedićem pozdravio bi ceo Srpski narod jednodušno, jer samo u tome vidi jedini spas. Lašić.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16-30. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;}}

Prethodno, iz obavještajnog odjeljenja [[2. oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]] javljeno je početkom decembra da je general Mihailović zatražio od majora Lašića, koji je uz Pavla Đurišića bio jedan od glavnih četničkih komandanta u [[Drugi svjetski rat u Crnoj Gori|okupiranoj Crnoj Gori]], da se poveže sa srpskom kvislinškom vladom i generalom Milanom Nedićem:
{{izdvojeni citat|Čovjek za vezu javlja 1. decembra: Draža Mihailović se trenutno nalazi u Sandžaku i dao je nalog majoru Lašiću da preko političke osobe ponudi Nediću svoju saradnju i time potvrdi svoje odvajanje od Londona. Lašić je želio posjetiti generala Keipera i ovo mu staviti do znanja. Lašić je zatražio od Arsa Petrovića da pripremi akciju i otputuje za Beograd.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=140&amp;rec=313&amp;roll=196 NARA, T313, Roll 196, frame no. 7456868.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;7.12. meldet A.T. 174 : V–Mann meldet 1.12. : DM befindet sich z.Zt. in Sandzak und hat Mjr. Lasic den Auftrag gegeben, durch eine politische Person seine Mitarbeit Nedic anzubieten, womit er seine Trennung von London bestätigt. Lasic wollte General Keiper besuchen und ihm das zur Kenntnis bringen. Lasic hat Arso Petrovic ersucht, die Aktion vorzubereiten und nach Belgrad zu reisen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dodatak dnevnom izvještaju obavještajnog odjeljenja za 9. decembar 1943.}}

U istom izvještaju je proslijeđena i poruka iz [[V SS brdskog korpusa]] od 8. decembra 1943, kojom obavještavaju svoje nadređene o namjeri slanja delegacije generalu Nediću i specijalnom izaslaniku Neubacheru od strane kapetana [[Milorad M. Popović|Milorada Popovića]], komandanta Nevesinjskog korpusa JVuO:
{{izdvojeni citat|5.SS brd. kor. za PzAOK 2 (8.12.43): Četnički kapetan Popović javlja da je srpsko nacionalno stanovništvo istočne Hercegovine potpuno opljačkano i da mu prijeti glad. Ovi nepodnošljivi uslovi ozbiljno ugrožavaju postojanje ovog sloja. Srbi iz istočne Hercegovine žele da pošalju deputaciju ambasadoru Neubacheru i generalu Nediću u Beograd i pitaju se da li i na koji način to može biti.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=139&amp;rec=313&amp;roll=196 NARA, T313, Roll 196, frame no. 7456867.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;8.12. V.SS.Geb.A.K. meldet : Cetnik–Hauptmann Popovic meldet, dass serbisch national gesinnte Bevölkerung der Ost–Herzegovina vollkommen ausgeplündert und vom Hunger bedroht ist. Durch diese untragbaren Zustände ist die Existenz dieser Schicht ärgstens bedroht. Die Serben der Ost–Herzegovina wollen Deputation zu Gesandten Neubacher und General Nedic nach Belgrad senden und fragen an, ob und auf welchem Wege dieses geschehen kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dodatak dnevnom izvještaju obavještajnog odjeljenja za 9. decembar 1943.}}

Kada je riječ o [[Istočna Hercegovina|istočnoj Hercegovini]], već u jednom njemačkom izvještaju iz prve polovine oktobra 1943. data je detaljna analiza okolnosti u kojima živi poglavito srpsko stanovništvo u ovoj oblasti. Nakon [[Kapitulacija Italije|kapitulacije Italije]] i zauzimanja njihove bivše okupacione zone od strane njemačkih trupâ, obavještajni oficiri [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS dobrovoljačke brdske divizije Prinz Eugen]] zapažaju da je raspoloženje hercegovačkih Srba (čiji se „najveći broj muških predstavnika i danas nalazi u četničkim redovima“) prevashodno uslovljeno zasićenošću ratom, tj. vojnim i političkim problemima. Ipak, kako navode njemački obavještajci, četničkom je vođstvu »borba protiv bandi« i dalje predstavljala osnovnu preokupaciju:
{{izdvojeni citat|Kako ne bi zaostajalo za bandama, vođstvo hercegovačkih četnika je izgleda bilo odlučno paktirati sa svakim od koga se može nadati da će im pružiti olakšanje u borbi protiv komunizma. Ovo olakšanje se prvenstveno očekuje od njemačkog Wehrmachta. Viši četnički rukovoditelji su iznova tražili kontakt s divizijom i molili za podršku u borbi protiv bandi. Sam [[Dobroslav Jevđević|Jevđević]] je želio priznati [[Nezavisna Država Hrvatska|hrvatsku državu]] ako bi time mogao doći do bilo kakvog dogovora s njemačkim Wehrmachtom u pogledu borbe protiv komunizma. Vrijedi napomenuti i da se veliki dio hercegovačkih četnika, uključujući i starješine, zakleo na vjernost generalu Nediću i da je težio pripajanju Srbiji. Putovanje srpskog premijera u [[Adolf Hitler|Führer]]ov glavni štab pratila je ova grupa s velikim zanimanjem.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1332&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001326.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die serbische Bevölkerung der Ost–Herzegowina, deren männliche Vertreter auch heute noch zum grössten Teil in den Reihen der Cetniks zu finden sind, ist zum grössten Teil kriegsmüde und nimmt allen politischen und militärischen Ereignissen gegenüber eine abwertende Haltung ein. Die Banden werden z.Zt. noch immer als Feind Nr. 1 angesehen, insbesondere von der Führung, die in der Bekämpfung der Banden in Hinblick auf eine allierte Landung und der Möglichkeit einer Entstehung des früheren Jugoslawiens in erster Linie eine innenpolitische Notwendigkeit sieht. Um gegenüber den Banden nicht ins Hintertreffen zu geraten, scheint die Führung der herzegowinischen Cetniks entschlossen zu sein, mit jedem zu paktieren, von dem sie sich eine Entlastung in Kampf gegen den Kommunismus erhoffen kann. In erster Linie wird diese Entlastung seitens der deutschen Wehrmacht erwartet. Höhere Cetnik–Führer haben wiederholt Verbindung zur Division gesucht und um Unterstützung in Kampf gegen die Banden gebeten. Jevdjević wollte selbst den kroatischen Staat anerkennen, wenn er dadurch zu irgendeiner Abmachung mit der deutschen Wehrmacht bezüglich des Kampfen gegen des Kommunismus kommen könnte. Bemerkenswert ist die Tatsache, dass ein grosser Teil der herzegowinischen Cetniks, darunter sich höhere Führer, sich zu General Nedić bekennt und einen Anschluss an Serbien erstrebt. Die Reise des serbischen Ministerpräsidenten ins Führerhauptquartier wurde seitens dieser Gruppe mit grossen Interesse verfolgt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Procjena situacije štaba 7. SS divizije Prinz Eugen za mjesec septembar 1943. godine}}

O entuzijazmu kod stanovnika istočne Hercegovine naklonjenog četnicima za priključenje Nedićevoj Srbiji piše i major [[Petar Baćović]] (pseudonim »Nav-Nav«) u depeši pristigloj 30. XII 1943. u VK JVuO:
{{izdvojeni citat|Narod neće moći izdržati bez pomoći u hrani. Ovu pomoć primiće od svakog ko mu je pruži jer su u pitanju familije za koje se, uostalom, borba i vodi. Nemci su proneli glas da će istočna Bosna i Hercegovina se priključiti Nediću. Svi govore: »Neka samo dođe i zavede vlast i red, a mi znamo što smo. Nama je potrebno mira i hleba, jer se više ovako ne može voditi borba sa svim neprijateljima, a pomoći nema ni odkuda«.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16. do 23. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;}}

Iz izvještaja [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|15. brdskog armijskog korpusa]], koji obuhvata period od 1. decembra 1943. do 10. januara 1944. godine, može se zaključiti i da vojvoda [[Uroš Drenović]], četnički zapovjednik u [[Bosanska Krajina|Bosanskoj Krajini]], održava vezu sa generalom Milanom Nedićem:
{{izdvojeni citat|Drenović, vođa četnika jz. od Banje Luke, namjeravao je otići za Srbiju. Kao razlog, naveo je iznova oživljeni ustaški teror, i njegovo toleriranje od strane njemačkih vlasti. Plan je do sada ostao neizvršen. Veze s Nedićem i Mihajlovićem mogu se smatrati sigurnima. Borbena vrijednost četnika pri komunističkom [[Prva banjalučka operacija|napadu na Banju Luku]] se pokazala kao mala. Uz samo jedan izuzetak, postigli su dobre rezultate u izviđanju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1088&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314, Roll 563, frame no. 001079.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Drenovic, der Führer der Cetniks SW Banja Luka, beabsichtigte nach Serbien zu gehen. Als Grund gab er den neu auflebenden Ustaschaterror und seine Duldung durch dtsch. Stellen an. Der Plan blieb bisher unausgeführt. Verbindungen mit Nedic und Mihajlovic dürfen als sicher gelten. Der Kampfwert der Cetniks beim komm. Angriff auf Banja Luka war gering. Sie leisteten mit einer Ausnahme allein gute Dienste bei der Aufklärung.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa za period od 1. decembra 1943. do 10. januara 1944 (12. I 1944.).}}

Takođe, 26. decembra 1943. vojvoda Drenović se sastao sa poručnikom Kirchnerom iz Wehrmachtove [[Brandenburger|divizije Brandenburg]]. Tom prilikom, pominjala se mogućnost odlaska komandanata bosanskih četnika za Srbiju i stavljanja na raspolaganje Milanu Nediću:
{{izdvojeni citat|Drenović moli za dozvolu da evakuiše familiju u Beograd, pod njemačku zaštitu; [[Vukašin Marčetić|Marčetić]] također moli za propusnicu za put u Srbiju, gdje se želi staviti na raspolaganje Nediću. U razgovoru se pomenula mogućnost stvaranja Srpske legije pod njemačkom komandom; četnici su ovu mogućnost oduševljeno pozdravili. Također su izrazili spremnost da se, poslije uništenja komunizma u Bosni, bore u Rusiji; jedini uslov je da ova jedinica bude sastavljena isključivo od Srba.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=233&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000229.]&lt;/ref&gt;|Izvještaj sa sastanka poručnika Kirchnera i Uroša Drenovića u Karanovcu na dan 26. decembra 1943 (27. decembar 1943.).}}

[[Boško N. Kostić]], lični sekretar [[Dimitrije Ljotić|Dimitrija Ljotića]], bilježi u svojoj memoarskoj knjizi ''Za istoriju naših dana'', izdatoj 1949. godine u [[Lille]]u, kako su tokom 1943. i 1944. godine intenzivirani kontakti između zvaničnika kvislinških vlasti u Srbiji i pripadnika četničkog pokreta s teritorije marionetske [[Nezavisna Država Hrvatska|Nezavisne Države Hrvatske]]. Prema Kostićevim navodima, tada je pri štabu Srpskog dobrovoljačkog korpusa uspostavljen bio i ''Spoljni otsek'', koji je imao za cilj da pomaže četničkim jedinicama van teritorije okupirane Srbije: 
{{izdvojeni citat|U toku 1943. i 1944. naročito su žive veze Beograda i četnika iz Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Like i drugih krajeva. Redovno dolaze i kuriri i odmah stupaju u vezu sa đeneralom Nedićem i D. Ljotićem, ostaju izvesno vreme u Beogradu i vraćaju se potom u svoje krajeve, svojim jedinicama... Štab Srpskog Dobrovoljačkog Korpusa bio je postao prihvatilište četnika i iz drugih naših krajeva, iz Like, Dalmacije, Bosne, Sandžaka... U štabu je bio osnovan takozvani Spoljni otsek kome je bio zadatak da prihvata, zbrinjava i pomaže četnike za vreme njihova boravka u Beogradu i da ih svojim kanalima prebacuje, posle svršena posla, na njihovu teritoriju. Spoljni otsek je dobijao od Srpske vlade novčana sretstva i slao ih u pojedine naše krajeve, nabavljao je, u granicama svojih mogućnosti, i oružje za četnike izvan okupiranog područja Srbije... Cilj je bio, da se ojačava i produbljuje ideja o potrebi jedinstvene nacionalne borbe na celom području srpskog naroda. Četnici, van okupiranog područja Srbije — tamo gde su se nalazili izmedju dva žrvnja, ustaškog i komunističkog, — vapili su za takvom borbom. I svi odreda osudjivali su svaku isključivost i netrpeljivost. Za njih su djeneral Draža Mihajlović, djeneral Milan Nedić i Dimitrije Ljotić vršili isti veliki narodni posao i stoga su smatrali kao nešto sasvim prirodno da posete i Nedića i Ljotića u Beogradu kad su posetili djenerala Dražu Mihajlovića na Ravnoj Gori ili na nekom drugom mestu u srpskim planinama.&lt;ref&gt;Boško N. Kostić, Za istoriju naših dana - Odlomci iz zapisa za vreme okupacije, Lil (Francuska), 1949, str. 139–142.&lt;/ref&gt;}}

== Saradnja sa Nedićevom vladom 1944. ==
{{main|Bitka za Srbiju 1944.|Sporazum Nedića i Mihailovića 1944.}}

{{izdvojeni citat|Da ojačamo položaj Nedića, bilo je u planu da Crnu Goru priključimo Srbiji. Crna Gora, koja je na početku i bila četničko leglo, izgledala je kao najpogodnije tlo odakle bi moglo da započne sakupljanje antikomunističkih snaga.

Na zahtev Nojbahera, mi smo oslobodili jednog od četničkih vođa iz Crne Gore i ponudili smo mu da organizuje antikomunističke snage u njegovom kraju. On je za protivuslugu zamolio da Nemci puste iz zatvora 2.000 njegovih četnika. Nemačka komanda za Jugoistok podržala je 6. januara 1944. taj predlog i, uz saglasnost Hermana Nojbahera, odobrila, da se prvo oslobode 500 pristalica Pavla Đurišića. Hitler je, međutim, 10. januara 1944. odbacio taj plan.

Krajem januara 1944, međutim, pokret Draže Mihailovića opet je krenuo drugim smerom. 26. januara 1944. održan je na Ravnoj gori [[Kongres u selu Ba|četnički kongres]], na kome je Mihailović prisutne delegate pozvao na borbu protiv okupatora. Ono što nam je posebno izgledalo opasno, da je sve češće dolazilo do saradnje između legalnih srpskih snaga Nedića i četnika, koji su ponovo ojačali. Time je kod Nemaca ugled Nedića pao.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;/&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta (Srbija i Mihailović zimi 1943/44.)}}

{{izdvojeni citat|Nasuprot našem nacionalnom frontu postoji samo jedan – drugi front a to je komunistički. '''Sve naše oružane snage sa nacionalnim četnicima moraju se ujediniti'''... Sutra mora doći ne do podvojenih formacija, nego do jedne Srpske vojske koja će biti u jednoj ruci i raditi za spas Srpstva... I do sada među nama nacionalistima postojao je prećutan sporazum, a sada mora doći do formalnog sporazuma, jer smo mi svi sinovi jedne zemlje. Gde još postoje neke oštrice izglađujte ih. Ako ne budemo danas, a naročito sutra, jedna duša i jedno telo znajte, mi ćemo propasti.&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, Srpska državna straža 1942-1944. Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2019, str. 238–239.&lt;/ref&gt;|General [[Milan Nedić]], o potrebi stvaranja „jedinstvenog nacionalnog fronta svih nacionalnih snaga u borbi protiv komunista“, jul–avgust 1944.}}

{{izdvojeni citat|Političku slogu Nedić-Draža Mihajlović treba posmatrati kao činjenicu.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVIĆA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ |url=http://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm |access-date=2022-08-09 |archive-date=2022-10-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221015183044/https://znaci.org/00001/4_14_4_229.htm }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=576&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000571.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Politische Einigung Nedic/D.M. ist als Faktum zu betrachten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 18. avgusta 1944. povodom ponude Draže Mihailovića za saradnju u borbi protiv NOVJ}}

Prvog dana 1944. godine, Okružno načelstvo u [[Užice|Užicu]] obavijestilo je svoje nadležne u Beogradu da se u tom kraju obje strane, tj. četnici i njemačka okupaciona sila, pridržavaju [[Ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta|ugovora potpisanih krajem 1943]]: 
{{izdvojeni citat|Pripadnici D.M. pokreta, koji su organizovani u borbi protiv partizana, održavaju i nadalje kontakt sa nemačkim trupama i vojnim vlastima, neposredno i preko komandanata SDS-a u Užicu.&lt;ref&gt;AVII, Nedićeva arhiva, 25-1-18.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_1.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_1.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 18.&lt;/ref&gt;}}

O prvim pozitivnim efektima potpisivanja četničko-njemačkih sporazuma po organizaciju JVuO na [[Kosovo|Kosovu]], major [[Radoslav Đurić]] (pseudonim »He-He«) javlja [[Dragoljub Mihailović|Draži Mihailoviću]] u depeši od 9. januara 1944:
{{izdvojeni citat|U [[Kosovska Mitrovica|Mitrovici]] je oslobođeno 60 naših političkih krivaca. Građanstvo je klicalo doslovno pred Nemcima. Živeo Draža Mihailović, živeo Nedić. Nemci su uhvatili neke vojnike [[Radomir Cvetić|Cvetića]] i [[Dragutin Keserović|Keserovića]] sa oružjem i odmah ih pustili. Nedić izdao naredbu da se naši ljudi slobodno mogu njemu javiti bez ikakve odgovornosti. Iz drugog kosovskog korpusa pobeglo je 5 naših vojnika Nediću.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

O javnom ispoljavanju podrške pučanstva četničkom pokretu u nazočnosti okupatora, Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske u otadžbini bila je obaviještena i 26. januara od strane »Saše«, tj. majora [[Aleksandra Mihajlovića]], komandanta Beograda JVuO, koji navodi da se slična manifestacija održala u [[Istočna Srbija|istočnoj Srbiji]]:
{{izdvojeni citat|U [[Zaječar]]u održan jedan veliki zbor 22 ov. m. u prisustvu Nemaca. Rečeno je da ima tri vlade koje se bore za spas srpskog naroda i to: vlada u [[Kairo|Kairu]], sa [[Petar II Karađorđević|Kraljem Petrom]], đenerala Nedića i Draže Mihailovića. Kad je narod čuo u najvećem oduševljenju pozdraviše Dražu Mihailovića i to u prisustvu Nemaca, koji su izjavili da će skoro napustiti Srbiju. Čika Uroš.&lt;ref name=&quot;ReferenceG&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

U depešama poslatim 14. i 16. januara 1944. kapetan [[Nikola Kalabić]] (pseudonimi »Ras-Rasa« i »Švarc«) informiše generala Mihailovića o žestokim [[Bitka za Ivanjicu januara 1944.|borbama za Ivanjicu]] koje se vode protiv [[2. proleterska divizija NOVJ|2. proleterske]] i [[5. krajiška divizija NOVJ|5. krajiške divizije NOVJ]]. Kalabić piše da se snage JVuO bore rame uz rame sa okupatorima i kvislinzima:
{{izdvojeni citat|(14. I) 2700 Bugara otišlo na položaj prema partizanima. Sada se na položaju nalaze snage četničke i poljske straže. &lt;br /&gt; (14. I) U borbi kod Ivanjice poginula 55 partizana, 40 zarobljeno, a mnoge su sami poneli i sakrili. Poljske straže poginulo 20, Bugara 9, a jedan nemački oficir ranjen na pet mesta. Ivanjica je stradala od artiljerije i građanstvo je prilično stradalo. Komunisti oterali i pobili 5 Nemaca iz feldžandarmerije. Pored toga oterali jednog pomorskog kapetana, apotekara i nešto poljske straže. &lt;br /&gt; (16. I) Na Javoru kod Kušića i Katića još se vodi borba između komunista s jedne i četnika, poljske straže, Nemaca i Bugara s druge strane. Komunista ima oko 3500. Opkoljeni su i sada bi trebalo dotući ih.&lt;ref name=&quot;ReferenceG&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;|Kapetan [[Nikola Kalabić]], komandant [[Korpusa Gorske garde JVuO]]}}

Inspektor četničkih trupa pukovnik [[Jevrem Simić]] (pseudonimi »Stipe« i »Drška«) obavještava Vrhovnu komandu JVuO 17. januara te godine da se povezao sa funkcionerima Nedićeve [[Nacionalne službe rada za obnovu Srbije]]. Pukovniku Simiću su se pridružili i delegat JVuO u [[Istočna Srbija|istočnoj Srbiji]] i jedan od Mihailovićevih najbližih saradnika od početka rata potpukovnik [[Dragoslav Pavlović]], kao i major [[Aleksandar Mihajlović]], komandant Beograda JVuO:
{{izdvojeni citat|Inženjer major Simić iz nacionalne službe u Beogradu do danas meni nepoznat, tražeći vezu sa Pavlovićem došao meni i javio: sa Pavlovićem imao sastanak 20. novembra u Sibnici na Homolju i ovaj ga angažovao za pregovore sa Nedićem rekavši: Ovo što Vam govorim, govorim Vam kao da govori Draža. Ukratko zadatak mu je da u tvoje ime pregovara sa Nedićem, da Nedić daje novac za nas. Da može javno da te grdi, da on čuva Beograd, a Draža zemlju i još slično. Simić je imao više sastanaka sa Nedićem, donosi izveštaj i želi da po razgovoru sa Pavlovićem ide k tebi. Ja sam mu rekao da čeka dok preko tebe ne dobijem odgovor Pavlovića. Sumnjam da si ti Pavloviću dao ovaj zadatak, jer da treba sa Nedićem pregovarati, dao bi meni, pošto sam bliži. Pavlović mu je dao naziv šifre i naredio da se preko Saše javlja i traži vezu. Odgovori da znam šta Simiću da kažem. Mnogo priča o neredu kod naših u Beogradu. Veli, ranije je sarađivao sa [vojvodom] Tribrođaninom iz Homolja.&lt;ref name=&quot;ReferenceG&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

13. januara 1944, pukovnik Simić javlja generalu Draži Mihailoviću da se jedinice JVuO i SDS zajedno bore protiv NOVJ i u rejonu [[Aranđelovac|Aranđelovca]] i [[Lazarevac|Lazarevca]]: 
{{izdvojeni citat|U [[Velika Ivanča|Velikoj Ivanči]] grupa crvenih oko 300 opkoljena od Rasovih [Kalabićevih — prim.] trupa i straže. Borba se čuje i oko Aranđelovca. Rezultat još ne znam. Telefonom javljeno: Oko [[Arilje|Arilja]] i Ivanjice ogorčene borbe, učestvuju i švapski tenkovi. Ovi i našima dali municiju za borbu. Avijacija greškom pobila dosta Bugara i komandanta u Lisanskoj klisuri, ubili 150 partizana. Tvoj Drška.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Pukovnik Simić implicitno podsjeća na kolaboraciju ravnogoraca sa kvislinškim strukturama kroz [[Legalizacija četnika u Srbiji|legalizaciju četnika u Srbiji]] (koja je nastavljena i nakon razoružavanja legalizovanih odredâ), sugerirajući Vrhovnoj komandi JVuO da u njegovoj zoni odgovornosti dođe do obustave ove prakse: „Upravo danas Paloša [potpukovnik Miodrag Palošević — prim.] teram na posao i pored dva naređenja nije još otišao u avalski korpus... Avalskom korpusu naredio sam da uz pomoć Paloša obrazuje jurišne brigade i ilegalne starešine da budu, a ne Nedićevi oficiri. Objasnio sam da sada nije starešina nad korpusom i da je korpus samostalan u svakom pogledu.“

U trenutku kada još nije bio poznat ishod [[Hermann Neubacher|Nojbaherove]] inicijative o formiranju ''Velikosrpske federacije'', četničko vođstvo računa na ovu mogućnost i pokušava profitirati iz te političke kombinacije. 22. januara 1944, potpukovnik [[Petar Baćović]] (pseudonim »Nav-Nav«) obavještava&lt;ref name=&quot;ReferenceG&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; generala Mihailovića o povezivanju četnika u [[Crna Gora|Crnoj Gori]] i [[Sandžak]]u sa sljedbom [[Dimitrije Ljotić|Dimitrija Ljotića]]:
{{izdvojeni citat|Dolaskom Srbijanske vojske u Crnu Goru, jedinstvo Srpstva dolazi sve više do izražaja. Svuda se manifestuje nerazdvojenost Srbije i Crne Gore. To znatno pojačava duh za borbu protiv komunista. Dolaskom Ljotićevih »Belih Orlova« oseća se živa akcija među Ljotićevcima u Crnoj Gori i ima izgleda, da će naročito po varošima uskoro postati opasnost za nas u toliko više, što okupljaju oko sebe sve one ličnosti, koje su kompromitovane svojim vezama sa okupatorima, Italijanima i Nemcima. Oni otvoreno prete da će okupatoru prestaviti svakoga onog, koji ne bude sa njima. Svi vojni komandanti primili su saradnju sa Nemcima u borbi protivu komunista i potpisali poznatu obavezu... Da li da naši ljudi stupaju u [kvislinšku] žandarmeriju ili ne?}}

Četnički komandant piše 24. januara 1944. vojvodi [[Momčilo Đujić|Momčilu Đujiću]]: „Izgleda da će Sandžak i Crna Gora biti priključeni Srbiji“. Istog dana, depešom je poslat i njegov odgovor potpukovniku Petru Baćoviću:
{{izdvojeni citat|Da li su već stigli u Crnu Goru neki Nedićevi ili Ljotićevi odredi i kuda. Neće oni prestavljati veliku opasnost za nas. Jedinstvo srpstva treba i sa naše strane što više da se ističe i nerazdvojivost Crne Gore i Srbije. Borbu protiv komunista moramo voditi svim srestvima... Sa Ljotićevcima treba taktizirati, ali mi ne možemo ići njihovim putem... Svi komandanti, sa malim izuzetkom, sigurni su ljudi. Ako se na drugi način ne može doći do oružja izvesni delovi mogu stupiti u žandarmeriju, stim da polože zakletvu i pobegnu u pogodnom momentu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;|General [[Dragoljub Mihailović]]}}

Od delegata VK JVuO za Crnu Goru, [[Boka kotorska|Boku]], Sandžak i [[Albanija|Albaniju]] majora [[Sava Vukadinovića]] (pseudonim »Dra-Dra«), koji će od proljeća 1944. biti načelnik štaba [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]], 1. februara stiže potvrda o skorom dolasku srpskih kvislinških jedinica, kao pomoć crnogorskim četnicima u borbi protiv snaga NOVJ:
{{izdvojeni citat|U Crnoj Gori se sa nestrpljenjem očekuje dolazak Nedićevih trupa koji je najavljen. Sprema im se doček. Dolaskom je narod oduševljen ne zbog simpatije naroda prema Nediću, već zbog toga što se dolaskom trupa Crna Gora nalazi ponovo uz bratsku Srbiju i time se manifestuje zajednička borba Srpstva protiv komunista. Dolaskom trupa pojačaće se moral Crnogoraca i rešenost za borbu do uništenja komunista, a u potpunosti [[Lovćenska brigada|zelenaše]] jednom za svagda likvidirati.&lt;ref name=&quot;ReferenceI&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_74.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 11. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Pukovnik Jevrem Simić javlja 28. januara generalu Draži Mihailoviću da je major [[Dušan Janjić]], komandant Sremsko-slavonskog četničkog odreda i komandant Psunjskog korpusa,&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knj. 3, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, str. 210.&lt;/ref&gt; posjetio generala Nedića. Pukovnik Simić (»Stipe«) u depeši navodi:
{{izdvojeni citat|Major Dušan Janjić, komandant našeg odreda u Banja Luci ponovo je bio [u] Beogradu i Božić proveo kod kuće. Nemci za ovo znali. Odlazio u kabinet Nedića. Tražio sam od Saše objašnjenje pošto mu je u kuću dolazio. Ovo me začuđuje. Znaš li ti šta treba ovo da znači.&lt;ref name=&quot;ReferenceG&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Uz asistenciju lokalne SDS i prećutnu saglasnost njemačkih okupacionih vlasti, četnici Ivankovačkog korpusa JVuO su u noći između 1. i 2. februara 1944. godine izvršili [[Masakr u Pomoravlju|pokolj u tri grada u Pomoravlju]].&lt;ref&gt;Boško Živanović — Damnjan Popović — Miodrag Jovanović: ''Pomoravlje u narodnooslobodilačkoj borbi 1941—1945'', Svetozarevo 1961, str. 340—342.&lt;/ref&gt; Potpukovnik [[Ljubomir Mihailović]] (pseudonim »Long«; nakon [[Legalizovani četnici|legalizacije]], bio je do polovine 1942. pomoćnik komandanta Srpske državne straže u [[Jagodina|Jagodini]]&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_10.htm Pismo komandanta Timočkog korpusa od 14. januara 1943. Branivoju Petroviću o potrebi zajedničke akcije protiv pripadnika Narodnooslobodilačke vojske na relaciji Zaječar—Niš]&lt;/ref&gt;), komandant Velikomoravske grupe korpusa (VMGK), izvještava 17. februara generala Mihailovića i Vrhovnu komandu o rezultatima četničke akcije:
{{izdvojeni citat|Noću između 1/2 - II preduzeo sam čišćenje komunista po varošima. Rezultat je ovaj: u Jagodini 17 muškaraca i 7 ženskih, u Ćupriji 9 muškaraca i 1 ženska, u Paraćinu 11 muškaraca i 1 ženska, svega 37 muškaraca i 9 žena. Sa ovim likvidirane su glavne vođe i organizatori. Neki komunisti su izmakli, ali su preduzete mere da se pohvataju. Narod je ovim zadovoljan. Načinom izvršenja pokazali smo prijateljima i neprijateljima našu snagu jedinstvo i organizatorsku sposobnost.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_84.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 13. do 29. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Nakon što je više četničkih komandanata  u Srbiji potpisalo [[Ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta|ugovore sa Wehrmachtom]], postala je saradnja stražara i „ilegalnih četnika DM“ pravilo, a ne izuzetak, tako da se pred Njemcima više nije ni pokušavala sakriti. O ovome vrlo ubjedljivo svjedoči i zvanični izvještaj Odeljenja za državnu zaštitu „o događajima u Srbiji od 11. do 17. februara 1944“:
{{izdvojeni citat|Bilo je sukoba SDS kao i u okrugu zaječarskom u kojima su odredi Srpske vlade gotovo redovno pomagani od ilegalnih četnika DM, poražavali komuniste na svakom koraku. Ova jedinstvena akcija udruženih nacionalnih snaga dala je za poslednja dva meseca veoma zadovoljavajuće rezultate, tako da je u tome vremenu palo više komunističkih vođa poznatih još iz prvih dana njihove aktivnosti u Srbiji...&lt;ref&gt;Vojni arhiv, Nedićeva arhiva, 1–1/2–9, Pregled opšte situacije u zemlji po okruzima od 11. do 17. februara 1944.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, Srpska državna straža 1942-1944. Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2020, str. 221.&lt;/ref&gt;}}

Već 1. februara 1944. godine, u izvještaju koji je okružni načelnik u [[Užice|Užicu]] uputio lično generalu Milanu Nediću, između ostalog, stajalo je sljedeće:
{{izdvojeni citat|Pošto su poslednje partizanske horde potisnute iz okruga, zahvaljujući oružanoj akciji nemačkih i bugarskih trupa, naših odreda Srpske državne poljske i granične straže, pripadnici DM, u saradnji sa našim odredima SDS, učestvuju u svim borbama protiv partizana.&lt;ref&gt;Arhiv Srbije, Fond MUP, br. 2093, neregistrovano.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/155_4.pdf Milan Borković, n.d.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230604192713/https://znaci.org/00001/155_4.pdf |date=2023-06-04 }}, str. II/295.&lt;/ref&gt;}}

10. februara 1944. godine, u Vrhovnu komandu JVuO stiže više depešâ koje je poslao potpukovnik [[Ljubomir Jovanović Patak]] (pseudonim »Mihovil«), iz kojih se vidi da je ovaj četnički komandant iz [[Istočna Srbija|istočne Srbije]], prema uputima i uz znanje Draže Mihailovića, bio povezan s brojnim kvislinškim dužnosnicima. Konkretno, riječ je o generalu [[Panti Draškiću]], ministru u prvom sazivu Vlade nacionalnog spasa, uhićenom od strane Nijemaca baš zbog veza s JVuO; zatim jednom od čelnih ljudi SDS-a pukovniku [[Branimiru Živkoviću]]; te majoru [[Trifunu Mikiću]], bivšem načelniku štaba [[Četnici Koste Pećanca|Srpske Četničke Komande]] Koste Pećanca:
{{izdvojeni citat|Pukovnik Branimir Živković načelnik štaba komande žandarmerije, na moj poziv pismom odgovorio je da želi da se ilegalizuje, o čemu je i Vas izvestio. Mislim da bi njegov dolazak kod nas dovukao veliki broj oficira, jer on uživa n[eograničeno?] poverenje, izrazio je želju da bude na ovom sektoru, trebalo bi mu poveriti veću komandu. Major Živojin Ristić, načelnik štaba pukovnika Pavlovića, obavestio me je da ste naredili da uhvatim vezu sa majorom Trifunom Mikićem, radi sastanka sa njim. Mikić je u redovima dobrovoljaca, verni saradnik Nemaca i naš otvoreni neprijatelj. Molim za izveštaj. [...] &lt;br /&gt; Đeneral Draškić, njegov tast moli za intervenciju, odnosno kome treba da se obrati u Beogradu radi njegovog oslobođenja.&lt;ref name=&quot;ReferenceI&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_74.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 11. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Istog dana, u štab Draže Mihailovića stiže i telegram poslat od strane pukovnika Jevrema Simića. Pukovnik Simić (»Drška«) obavještava komandanta JVuO da je od kapetana [[Milana Medića]], zamjenika komandanta Gorske kraljeve garde (tj. Nikole Kalabića), saznao da komandant Beograda JVuO major Aleksandar Mihajlović i dalje održava vezu sa Ilijom Paranosom, potpredsednikom Beogradske opštine i bliskim saradnikom [[Dragomir Dragi Jovanović|Dragog Jovanovića]]:
{{izdvojeni citat|Medić mi javlja:
Saša bio sa njim u mojoj blizini. Došao autom iz Beograda sa Paranosom, pomoćnikom u opštini Dragog Jovanovića, koga pretstavlja kao našeg najjačeg saradnika. Otkuda sad ovo kad ja znam ko je i šta Paranos i kakvi su odnosi između njega i Dragog.&lt;ref name=&quot;ReferenceI&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_74.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 11. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

U vreme nešto intenzivnijih sukoba između četnika Draže Mihailovića i snaga nemačkog okupatora u pojedinim delovima Šumadije, naročito u kragujevačkom i mladenovačkom okrugu, od sredine februara do kraja maja 1944, dolazi do jednog naizgled paradoksalnog sastanka. Naime, u prvoj polovini marta 1944. u selu Vranići pokraj Čačka došlo je do sastanka između generala [[Miroslav Trifunović|Miroslava Trifunovića]], istaknutog člana Vrhovne komande JVuO, i predstavnika nemačkog okupatora Šterkera, na kome se razgovaralo o mogućnosti sporazuma između okupatora i četnika Draže Mihailovića u pogledu borbene saradnje protiv NOVJ, što bi podrazumevalo i naoružavanje četnika. Sastanku je prisustvovao i [[Milan Aćimović]], ministar unutrašnjih poslova u kvislinškoj vladi Milana Nedića.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/155_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230604192713/https://znaci.org/00001/155_4.pdf |date=2023-06-04 }}, str. II/325.&lt;/ref&gt;

U izvještaju koji je 10. februara 1944. godine poručnik [[Jovan Pupavac]] (»Hugo«) poslao majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]], komandantu Zapadne Bosne, kao jedan od razloga za napuštanje [[Dinarska divizija|Dinarske divizije]], Pupavac pominje i saradnju vojvode [[Momčilo Đujić|Momčila Đujića]] sa [[Dimitrije Ljotić|Dimitrijem Ljotićem]]. Pupavac, koji je i u depeši od 23. decembra 1943. VK JVuO ukazivao na prisustvo Ljotićevih izaslanika u štabu vojvode Đujića, ali i na činjenicu da je ljudstvo divizije u potpunosti u službi Njemaca,&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16-30. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt; tvrdi da su ljotićevci veoma aktivni u Dinarskoj diviziji, te da se nalaze pod njemačkom zaštitom, kao i da Đujić ima puno povjerenje u njih:
{{izdvojeni citat|U sastavu Dinarske oblasti, posle dolaska Nemaca, Ljotićevci su postali najaktivniji. Predstavnik njihov je Samodol Krešimir, Ljotićev sekretar za Dalmaciju. U Šibeniku imadu svoju komandu. Njihov je rad isti kao i u Srbiji i dolazi vrlo često do tuče između naših boraca i njih. Pop Đujić sve to tolerira i ako su oni pod komandom njegovom. Popovi kao Ljotićevci postali su vrlo aktivni od dolaska Nemaca, a na žalost ima ih dosta pošto su ih zaštitili Talijani za vreme uprave u Dalmaciji. Pop Đujić ih smatra najvećim saradnicima i oni zajednički rešavaju sve stvari.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_73.htm Izveštaj komandanta 1. brigade Bosanskokrajiškog četničkog korpusa od 10. februara 1944. komandantu korpusa o saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji]&lt;/ref&gt;}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;font-size:85%;&quot;&gt;&lt;gallery mode=&quot;packed&quot; heights=&quot;200&quot;&gt; Ljotic i djujic.png|Dimitrije Ljotić i Momčilo Đujić sa saradnicima u Sloveniji, zima 1944/1945. 
&lt;/gallery&gt;&lt;/div&gt;

Pet dana nakon Pupavčeva izvještaja, sâm Momčilo Đujić (pseudonim »Dal-Dal«) javlja Draži Mihailoviću da je uspostavio kontakt sa Rokom Kalebom, pristalicom Ljotićevog [[ZBOR]]-a iz [[Dalmacije]]. Vojvoda Đujić traži od Mihailovića instrukcije za postupanje u vezi ponude za saradnju koju mu je upućena:
{{izdvojeni citat|Poručio mi je, da želi sa mnom razgovarati po pitanjima koja se tiču sudbine srpskog naroda u ovim krajevima i uspostave veze između đenerala Mihailovića i Nedića i Ljotića. Naglasio je, da je radi toga ovamo poslat od Ljotića i da mora sačekati moj odgovor. Ukoliko smatrate za vajdu pošaljite mi potrebne instrukcije i ovlastite me za ovaj razgovor.&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 3: Dokumenti četničkog pokreta Draže Mihailovića septembar 1943. — jul 1944, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. 84, str. 419.&lt;/ref&gt;}}

Ni sudski kapetan u Dinarskoj diviziji Ilija Jevtić nije bio ništa manje eksplicitniji kada je svojim nadređenim slao informacije o kolaboraciji pripadnika JVuO s okupatorom na teritoriji NDH a koja je nekad pripadala italijanskoj okupacionoj zoni. Kapetan Jevtić piše 20. februara 1944. majoru Slavoljubu Vranješeviću o četničkim odredima u [[Šibenik]]u, kao i u ostalim mjestima u [[Dalmacija|Dalmaciji]]:
{{izdvojeni citat|Četnika ima u Šibeniku. To je posebna grupa četnika, koji imaju vođstvo Ljotićevaca, sem njihovog političkog prestavnika bivšeg narodnog poslanika Slavka Grubišića, lekara, iz Šibenika, koji me je uveravao da je on kao veliki [[Jugosloveni|Jugosloven]] i [[Hrvati|Hrvat]] i dušom i srcem za Dražu Mihailovića. Ova grupa četnika drži Dalmatinsko primorje naravno sa Nemcima, čije su snage minimalne i koji nadoknađuju svoju snagu četnicima. U Splitu u ovo vreme nije bilo četnika odn. četničke komande, mada su četnici i njihove starešine odlazile u taj grad. U Drnišu, Kninu, Gračacu, Zadru, Obrovcu i drugim manjim mestima ima četnika i njihove komande. Četnici stanuju u kasarnama zajedno ili u blizini nemačkih vojnika. Sve se akcije izvode zajednički, ali po naređenju Nemaca i njihovih oficira. Četnici su vodiči i prethodnice. Sem nekoliko sela u svim drugim mestima gde se nalaze Nemci tu se nalaze i četnici. A kada Nemci izvrše zauzimanje kakvog mesta starešine četničke prave sebi reklamu da su to četnici učinili odn. tako se to javlja Vrhovnoj komandi.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_78.htm Izveštaj kapetana Ilije Jevtića od 20. februara 1944. komandantu zapadne Bosne o svom radu i saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji i Lici]&lt;/ref&gt;}}

Na jednom skupu četničke emigracije, decenijama nakon Drugog svjetskog rata (vjerovatno početkom [[1990-e|90-ih]] godina), vojvoda Momčilo Đujić je o generalu Milanu Nediću izjavio sljedeće: „Milan Nedić je spasio više od pola miliona Srba i 80 hiljada djece srpske, koja su uspjela da pobjegnu sa [[Ustaše|ustaškog]] noža. Milan Nedić je imao tešku ulogu, braćo i sestre... Da je mene neko pitao u početku rata: 'Hoćeš sa Milanom Nedićem ili sa Dražom u šumu?' — ja ne bih išao uz Nedića. Ja bih otišao u šumu kod Draže, jer u šumi je bilo lako. Mi smo bili svoji gospodari — puška ti, puška mi! A u Beogradu je trebalo klanjati pred Nijemcima i spašavati Srbiju da je ne raskopaju Bugari, Mađari, Arnauti i ostali neprijatelji... Braćo i sestre, nemojte se varati, to Vam kaže vojvoda Đujić...“ O saradnji Mihailovićevih četnika sa Nedićevom vladom, vojvoda Momčilo Đujić kaže: „Draža je govorio: 'Pošalji svoje kurire u Beograd, u tu ulicu, i u tu kuću...' I u toj kući bio je ministar finansija [[Bogoljub Kujundžić]]{{efn|U prvom sazivu Nedićeve Vlade nacionalnog spasa (od 29. avgusta 1941. do 7. novembra 1942. godine), Bogoljub Kujundžić se nalazio na čelu Ministarstva poljoprivrede i ishrane, da bi od 10. novembra 1942. do kraja okupacije obnašao funkciju ministra pravosuđa.}}, i taj je ministar finansija iz Nedićeve vlade, iz Nedićeve kase slao, i na Ravnu goru i meni na Dinaru, pune vreće novaca: [[Ante Pavelić|Pavelićevih]] kuna, talijanskih lira, bivših [jugoslovenskih — prim.] dinara... Dakle, oni [Mihailović i Nedić — prim.] su radili zajedno, umrli su zajedno, i tako, braćo...“&lt;ref&gt;[https://m.youtube.com/watch?v=hmznK0Z_XX8 YouTube: Vojvoda Momcilo Djujic]&lt;/ref&gt;

Kakvo je raspoloženje vladalo u srpskim kvislinškim redovima vis-à-vis saradnje sa ravnogorcima, Draža Mihailović je informisan u depeši od 13. februara 1944.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_84.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 13. do 29. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt; od strane majora [[Vladimira Komarčevića]] (»Dum-Dum«), komandanta Kolubarskog korpusa:
{{izdvojeni citat|Nedić u Beogradu sazvao sve komandante okružnih straža. Rekao im, sa Dražom pregovori privode se kraju i to će biti u redu. Komandanti se bunili zašto se Ljotićevcima daje sve, a straži ništa. Na ovo Nedić je zaplakao i uspeo da im objasni, zašto to mora tako da bude. Na jednoj večeri u Valjevu, Ljotić se u poverenju žalio svojim prijateljima da Dragi Jovanović pomoću Majsnera i drugih Švaba hoće da uzme vlast od Nedića. Dragi Jovanović uverava Švabe da im organizacija Dražina nije opasna, nego im je Nedić opasniji. On će ih u datom momentu udariti u leđa. Nedića štiti Nojbaher i neće Dragi Jovanović uspeti. Ljotić u Valjevu po završenim predavanjima skupio dobrovoljačke oficire i u poverenju rekao im: »Gospodo, vlast u ruke što čvršće. Dosta smo bili na dnu mora, sad moramo na površinu. Sa ovima se moramo obračunati.« Ovo se odnosi na nas. Dalje je kazao: »Sporazumevaju se sa Nemcima, a sa nama neće. Oni su prema tome osovina, a nas zovu peta kolona. U Beogradu možete nositi firmu Dražinu na grudima, Nemci neće da ih hapse«.}}

Kroz dvije će nedjelje major Komarčević obavijestiti generala Mihailovića i Vrhovnu komandu JVuO i o svojevrsnoj Ljotićevoj ponudi upućenoj četnicima:
{{izdvojeni citat|Po jednom čoveku Ljotić nam poručuje da sa nama neće primirje nego stalan mir i to znači da mi njemu priznamo rad sa okupatorom kao ispravan. Njihova uloga sa Nemcima da bude ravna našoj ulozi sa saveznicima i onda smo ravni. Po ovome trebao bi ovlašćen delegat od Čiče da govori. Podneću detaljan izveštaj. Major Komarčević.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_84.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 13. do 29. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

[[Živorad Vukosavljević]] (pseudonim »Knap«), načelnik štaba Severnih pokrajina JVuO, tj. Komande [[Vojvodina|Vojvodine]] i [[Slavonija|Slavonije]], na čijem se čelu nalazio general [[Svetomir Đukić]], piše 17. februara 1944. četničkoj Vrhovnoj komandi da se sastao sa Milanom Nedićem (u depeši od prethodnog dana, Vukosavljević za generala Nedića koristi pseudonim »Otac«), kao i sa komandantom SDS generalom Jonićem te tvrdi da su mu oni ponudili svakovrsnu pomoć i saradnju:
{{izdvojeni citat|Izvestio sam opširno o sastanku sa Nedićem i sa komandantom straže Jonjićem. Nedić traži stalnu vezu radi ujedinjenja srpskog fronta i daje sugestije za spasavanje Srba. Davaće obaveštenja i materijalnu pomoć. Veza da bude tajna, Jonjić se potpuno Vama stavlja na raspoloženje bez obzira na Nedića i on traži stalnu vezu a učiniće dosta u materijalnom smislu. Neke stvari mogu samo lično da Vam saopštim. Ostalo je za sada da Vam prenesem njihove želje i dobijem instrukcije. Šteta bi bilo ne iskoristiti ovo što nude.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_84.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 13. do 29. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

General Mihailović (alias »Laz-Laz«) odobrava Vukosavljeviću da se iskoristi veza sa Nedićem i Jonićem, budući da nakon šest dana naređuje:
{{izdvojeni citat|Pitajte Dragoslava Pavlovića, da li je zaista slao jednog čoveka kod oca Srbije. Preko Vukosavljevića treba pumpati oca Srbije a da to ne zna Sveta Đukić. Neka Vukosavljević iskoristi i komandanta straže [Jonića — prim.] i oca Srbije [Nedića].&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, str. 428.&lt;/ref&gt;}}

Kapetan [[Miloš Vignjević]] (pseudonim »Azed«), načelnik Štaba Zlatiborskog korpusa JVuO, u depeši od 23. februara 1944. obavještava Vrhovnu komandu:
{{izdvojeni citat|Nedić dodelio Pavlu Đurišiću i Lukačeviću 5 miliona dinara i 5 vagona žita, koje će se prebaciti vozom do Priboja. Opštine dobile naređenja iz Beograda da se prekinu odnosi sa četnicima D.M., tako glasi depeša. Nemački oficir za vezu u Užicama, Sigfrid izjavio jednom našem čoveku da se ovo odnosi samo na jednu jedinicu kod Beograda, a da ovde ostaje po starom. Ovaj korpus nije imao do sada nikakve veze sa okupatorom. Kapetan Vignjević.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_84.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 13. do 29. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Krajem februara 1944. godine, dvije čete iz sastava 1. bataljona [[Četvrta vojvođanska udarna brigada|4. vojvođanske NOU brigade]] pokušale su,  prelazom u [[Mačva|Mačvu]] preko [[Sava|Save]], izvršiti napad na lokalne četničke jedinice i pripadnike kvislinške [[Srpske granične straže]] (SGS). Međutim, usljed jakog otpora četnika i graničara u utvrđenim ogradama i bunkerima, napad je odbijen, dok je gotovo 40 boraca 4. vojvođanske brigade poginulo. Kapetan [[Vojislav Tufegdžić]], komandant Cerskog korpusa JVuO, pretpostavljene je 2. marta izvijestio o ishodu borbe:
{{izdvojeni citat|27 februara o.g. komunisti su ponovo izvršili prelaz u Mačvu kod sela Ravnja. Prelaz je trebao biti izvršen sa jačim snagama, ali je od naših delova i graničara primećen na vreme, te je uspeo samo izvestan deo da se prebaci, jer je još dok su bili na vodi, na njih otvorena jaka vatra iz automatskih oružja, te su im nanešeni veliki gubitci. Sa prebačenom grupom vođena je duža borba, u kojoj je poginulo - izbrojano 42 komunista i 29 zarobljeno, od kojih i dve žene. Ostatak je razbijen i nateran ponovo na reku te su se mnogi još i podavili. Zarobljeni komunisti su odmah na licu mesta pobijeni. Naši delovi nisu imali gubitaka u opšte, dok je poginulo 2—3 graničara i njihov komandant poručnik Bogić, inače odličan oficir iz naše organizacije. Nemci i dobrovoljci iz Šapca u opšte nisu krenuli u ovu borbu. Tako su komunisti i ovog puta dobili dobru lekciju i baš na terenu gde su mislili da imaju svojih pristalica.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_85.htm Izveštaj komandanta Cerskog korpusa od 2. marta 1944. o borbama protiv delova 4. vojvođanske brigade kod s. Ravnje]&lt;/ref&gt;}}

Nekoliko sedmicâ ranije, i major [[Dragoslav Račić]] (pseudonim »Jo-Jo«), komandant Cersko-majevičke grupe korpusa JVuO, izvještava o prebacivanju mačvanskih partizana iz [[Semberija|Semberije]] u [[Zapadna Srbija|zapadnu Srbiju]]: 
{{izdvojeni citat|Noću između 8/9 -II- prebacile su se jače komunističke snage iz Semberije u Mačvu kod sela Badovinaca. Sa letećim brigadama krećem za Mačvu. Žandarmerija [tj. SDS — prim.] se već bori. Naredite Komarčeviću da prikupi sve snage i bude spreman za pokret. Svakoga dana javljaću situaciju.&lt;ref name=&quot;ReferenceI&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_74.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 11. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}
 
O spremnosti kvislinških struktura na saradnju sa Mihailovićevim četnicima svjedoči i tekst Božidara Nedića, brata generala Milana Nedića, objavljen 24. marta 1944. godine u listu ''Novo vreme'', u kom se ističe jasan i nedvosmislen zaključak:
{{izdvojeni citat|Kažite svakom ko vam kaže da ima još nedićevaca, dražinovaca, ljotićevaca da je to laž, jer od danas ima samo Srba, s jedne, i komunista, s druge strane.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/155_4.pdf Milan Borković, n.d.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230604192713/https://znaci.org/00001/155_4.pdf |date=2023-06-04 }}, str. II/326.&lt;/ref&gt;}}

U sličnom je tonu i general Milan Nedić poručivao srpskoj javnosti da napravi izbor između dvije strane. U tekstu pod naslovom “Glas Srbije”, objavljenom u listu „Srpski narod“ 8. aprila 1944. godine, on piše: 
{{izdvojeni citat|Grokću puške, štepuju mitraljezi, trešte bombe, gruvaju topovi. To je odgovor Srbije [[Josif Visarionovič Staljin|Staljin]]u, [[Winston Churchill|Čerčil]]u, [[Dušan Simović|Dušanu Simoviću]] i svima i starim i novopečenim crvenjacima. […] Na oružje, Srbi, svi složno protivu crvenih dušmana. […] Neka svima budu primer udružene srpske oružane snage, koje se bratski, rame uz rame bore u [[Ibarska dolina|Ibarskoj dolini]]. Gorko se srpski demon [[Josip Broz Tito|Tito]] prevario u računu. Padaju njegovi partizansko-oslobodilački redovi. Kose srpski mitraljezi njegove partizane i partizanke kao snoplje. […] Kao brat do brata bore se tu divovski jedan pored drugog srpski dobrovoljci, srpski stražari i srpski četnici.&lt;ref&gt;Olivera Milosavljević, Potisnuta istina. Kolaboracija u Srbiji 1941-1944. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2006, str. 387.&lt;/ref&gt;|General [[Milan Nedić]]}}

Kapetan [[Predrag Raković]], komandant Drugog ravnogorskog korpusa JVuO, sastao se 21. marta 1944. sa [[Obersturmführer|obersturmführerom]] [[Schutzstaffel|SS]]-a Biermannom, njemačkim zapovjednikom [[Čačak|Čačka]]. Tom prilikom, kapetan Raković je okupacionom oficiru pružio „sigurne (pisane) garantije da ne postoje ni najmanje namere da se planira opšti ustanak“ ili sabotaže protiv Nijemaca, kao i da, što se jedinicâ JVuO tiče, na [[Područje Vojnog zapovednika Srbije|području Vojnog zapovednika Srbije]] i dalje važi primirje između četnika i okupatora. Pored toga, Raković je izrazio i „spremnost za borbu protiv komunista i izvan Srbije, uz isporuke municije“, uključujući tu i borbu „na drugim evropskim frontovima“. Sa svoje strane, obersturmführer Biermann je Rakovića, glede snabdijevanja četničkih trupa na frontu prema partizanima, uputio na lokalne postaje kvislinške policije (tj. Srpske državne straže):
{{izdvojeni citat|Hiljadu četnika, koji se pominju u poslednjem dopisu (od 21. III), krenuće ovih dana. R.[aković] moli da stalno dobija vagone za prevoz već pripremljenih namirnica za četnike u borbi, i to od Čačka do odredišne stanice. Gospodin major Nisen (FK 610) naknadno će mu saopštiti da se u vezi s tim obrati potpukovniku Milovanoviću iz Okružnog pol.[icijskog] načelstva u Užicu, koji raspolaže tovarnim prostorom za četničke jedinice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=281&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000268—000269.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;An präzisen macht Rakovic neuerlich im Auftrag von DM folgende: &lt;/br&gt; 1.) Sichere (schriftliche) Garantie, dass die geringsten Absichten bestehen, einen allgemeinen Aufstand zu planen oder Sabotagemassnahmen durchzuführen. &lt;/br&gt; 2.) Waffenstillstand im Territorium Serbien. &lt;/br&gt; 3.) Bereitschaft zur Bekämpfung der Kommunisten gegen Überlassung von Munition, auch ausserhalb Serbiens. &lt;/br&gt; 4.) Wunsch für eine Konferenz zwischen einem deutschen Bevollmächtigten und General Trifunovic. &lt;/br&gt; Dazu habe er in den letzten Tagen wiederholt auf funkentelegrafischem Wege den Auftrag von DM erhalten. Die im letzten Schreiben (21.3.) erwählten 1000 Cetniks würden in diesen Tagen abmarschieren. R. bat, laufend Waggons für bereitgehaltene Nahrungsmittel für die kämpfenden Cetniks ab Cacak bis zum Zielbahnhof zu erhalten. Nach Rücksprache mit Herrn Major Niessen (FK 610) wird ihm mitgeteilt, dass er sich dieserhalb an Oberstltn. Milovanovic von der Pol.Kreisstelle Uzice wenden müsse, der über den Frachtraum für Cetnikeinheiten verfüge. Rakovic teilt ferner mit, dass im DM–Hauptquartier über die Fortschritte der Russen an der Ostfront Besorgnis bestünde. Die Cetniks stünden auch für den Kampf gegen den Kommunismus an anderen europäischen Fronten bereit.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_269.htm Izveštaj Feldkomandanture u Čačku od 25. marta 1944. komandantu Jugoistoka o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa]&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 25. marta 1944. o pregovorima šefa Sicherheitdiensta u Čačku obersturmführera Biermanna sa kapetanom Predragom Rakovićem, komandantom 2. ravnogorskog korpusa JVuO}}

Tokom 1944, pripadnici 2. gvozdenog puka SDS pod komandom pukovnika [[Radovana Kusovca]] i pripadnici okružnog odreda SDS iz [[Leskovac|Leskovca]] pod komandom majora [[Aleksandra Stikića]] bili su nosioci terora nad stanovništvom [[Južna Srbija|južne Srbije]] koje je bilo naklonjeno partizanima. 2. gvozdeni puk je brojao oko 300 ljudi i imao je zadatak da vrši obezbeđivanje željezničke pruge [[Beograd]]—[[Solun]] u cilju sprečavanja partizana da vrše diverzije. Pod neposrednom komandom majora Stikića i kapetana [[Mihajla Zotovića]], puk je vršio upade u veći broj sela između Leskovca i [[Doljevac|Doljevca]]. Prilikom tih akcija počinjeni su razni zločini nad nenaoružanim meštanima za koje se sumnjalo da pomažu [[NOP]]. Kapetan Zotović je prednjačio u ovim zločinima, uzevši neposrednog učešća u ubijanju. U istrazi 1945. godine, podatke o nastanku ove formacije pružio je [[Dragutin Keserović]] (koji se tim povodom sastao sa pukovnikom Kusovcem), jedan od najistaknutijih komandanata JVuO u Srbiji:
 
{{izdvojeni citat|Marta 1944. dobio sam naređenje od Draže u kome mi naređuje da pomognem pukovnika Kusovca u formiranju 2. gvozdenog puka na terenu Prokuplja, tj. da mu stavim [na raspolaganje] potreban broj obveznika sa teritorije Toplice. Marta meseca došao je Kusovac kod mene u civilnom odelu u blizini Kuršumlijske banje kuda sam prolazio idući ka Rači. Pokazao mi je punomoćje D. M. datirano februara ili marta meseca, u kome ga Draža ovlašćuje da formira II gvozdeni Nedićev puk na teritoriji Prokuplja. U punomoćju je naznačeno da treba da se obrati meni da mu dozvolim da vrbuje potreban broj ljudi na teritoriji Toplice. U razgovoru sam mu saopštio da nemam ništa protiv toga da on formira, odnosno popuni, Gvozdeni puk na mojoj teritoriji i da mu neću praviti u tom pogledu nikakve smetnje. Gvozdeni puk formiran je kao Nedićeva jedinica, ali je bio u stvari pod komandom Dražinom. Ljudstvo je dao Draža, a oružje i opremu Nedić.&lt;ref&gt;Бојан Б. Димитријевић, Војска Недићеве Србије 1941-1945, Београд, 2014, стр. 418.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Milan Radanović, Kazna i zločin: Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945), Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, Beograd, 2015, str. 317-318.&lt;/ref&gt;|Pukovnik [[Dragutin Keserović]]}}

11. aprila 1944. godine Nojbaher je razgovarao sa generalom Hansom Felberom, a potom i sa Nedićem, o odnosu prema prema četnicima Draže Mihailovića. Nakon razgovora Felber je 12. aprila izvestio Komandu Vermahta:

{{izdvojeni citat|U jučerašnjem razgovoru ministar-predsednik Nedić je saopštio gospodinu poslaniku Nojbaheru o dosadašnjem toku njegovih 'pregovora' sa Dražom Mihailovićem sledeće:

# Nedić je poručio D. M. da je nacionalno jedinstvo pred komunističkom opasnošću životna potreba svih Srba. 
# Pretpostavka za saradnju je da odredi D. M. potpuno obustave sve akcije ne samo protiv Nemaca već i protiv Nedićevih vlasti. 
# Najbolje bi bilo kad bi D. M. napustio zemlju, ali Nedić je saglasan da i dalje trpi njegov (Dražin) boravak u šumi, kao i brojno ograničenu gardu, za čije bi se izdržavanje sam Nedić brinuo. 
# Tajne pregovore, bez znanja nemačkih službenih mesta, on (Nedić) odbija. Svi njegovi predlozi bili bi dati pod uslovom da Nemci na njih pristanu.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/11_62.htm |title=Nikola Milovanovic - DRAZA MIHAILOVIC |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=464&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000460—000461.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;I. In der gestrigen Besprechung teilte Ministerpräsident Nedić Herrn Gesandten Neubacher über den bisherigen Verlauf seiner &quot;Verhandlungen&quot; mit DM folgendes mit: &lt;br /&gt; 1) Nedić hat DM sagen lassen, die nationale Einigkeit sei angesichts der kommunistischen Gefahr ein auch von Nedić anerkanntes Erfordernis. &lt;br /&gt; 2) Voraussetzung für ein Zusammengehen sei die vollkommene Einstellung jeder Opposition nicht nur gegen die deutsche Wehrmacht, sondern vor allem auch gegen die serbischen Behörden, sowie die Unterlassung jeglicher selbständigen Aktionen gegenüber der Bevölkerung. &lt;br /&gt; 3) Am besten wäre es, wenn DM das Land verlassen würde. Nedić sei aber bereit, einen weiteren Aufenthalt im Walde zu dulden, desgleichen eine beschränkte Garde, für deren Unterhalt er auch aufkommen würde. Das Gros hätte er zu entlassen und auf die Felder zu schicken. &lt;br /&gt; 4) Geheime Verhandlungen ohne Wissen der deutschen Dienststellen lehne er ab. Alle seine Vorschläge trügen den Vorbehalt der deutschen Zustimmung.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U proljeće 1944. godine, Nijemci, Nedić i Ljotić su pomogli [[Pavle Đurišić|Pavlu Đurišiću]] pri stvaranju [[Crnogorski dobrovoljački korpus|Crnogorskog dobrovoljačkog korpusa]], čije su jedinice prvi put upotrijebljene u [[Sandžak]]u, a kasnije po cijeloj [[Crna Gora|Crnoj Gori]]. Tada je iz [[Kruševac|Kruševca]] u Sandžak poslan II bataljon Petog puka [[Srpski dobrovoljački korpus|Srpskog dobrovoljačkog korpusa]] pod komandom kapetana I klase Vojislava Najdanovića sa 893 dobrovoljca kako bi pomogao Đurišiću,&lt;ref&gt;Младен Стефановић, Збор Димитрија Љотића, Београд, Народна књига, 1984, стр. 280.&lt;/ref&gt; a [[Mihailo Olćan]], bivši ministar narodne privrede u Nedićevoj vladi i Ljotićev bliski drug, došao je s ovim bataljonom u Sandžak kao oficir za vezu između Đurišića i Nedića. Neko vrijeme je kao oficir za vezu služio i novinar [[Ratko Parežanin]]. Peti puk SDK je aprila 1944, zajedno sa Đurišićevim četnicima, učestvovao i u [[Operacija Frühlingserwachen (1944)|operaciji »Frühlingserwachen«]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=364&amp;rec=314&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000357.]&lt;/ref&gt; Crnogorski dobrovoljački korpus (CDK) dijelom su sačinjavale bivše Đurišićeve trupe koje su Nijemci [[Razoružanje četnika|pustili iz zarobljeništva]], ali većinom je bila riječ o četnicima, koji su pod imenom »nacionalnih snaga« ostali u Crnoj Gori. Što se tiče organizacije, formalne lojalnosti, komandnih kanala i opskrbe, Đurišićeve snage su bile dio kvislinških trupâ koje su organizirali i izdržavali Nijemci, ali tijesno povezane sa Ljotićevim Srpskim dobrovoljačkim korpusom (SDK). Usprkos svemu tome, Đurišić, pa tako i njegove trupe, nastavile su sa svojom prvotnom odanošću Draži Mihailoviću i njegovoj organizaciji.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_64.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje KOLABORACIJA IZVAN SRBIJE DO OKTOBRA 1944.]&lt;/ref&gt; CDK je imao oko 5.000 pripadnika. General Nedić je Đurišića tada unaprijedio u čin potpukovnika. Prethodno, u isti čin ga je unaprijedio i [[Petar II Karađorđević|kralj Petar II]], i to na Mihailovićev prijedlog.&lt;ref&gt;Dr Radoje Pajović, Kontrarevolucija u Crnoj Gori: Četnički i federalistički pokret 1941—1945, Obod, Cetinje, 1977, str. 472.&lt;/ref&gt;

{{izdvojeni citat|Nemci su naoružali 5. 649 crnogorskih dobrovoljaca, ali je [[Adolf Hitler|Firer]] zabranio, da se oni stave pod zajedničku komandu Srpskog dobrovoljačkog korpusa.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;/&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta (Balkan od 1. aprila do 31. decembra 1944.)}}

[[Ratko Parežanin]], kao jedan od ljudi koji je 1935. skupa sa Dimitrijem Ljotićem utemeljio JNP Zbor, bio je za vrijeme okupacije na poziciji šefa Vaspitnog odseka SDK. Nakon rata, Parežanin je posvjedočio koliko je savez Đurišić—Nedić—Ljotić bio čvrst, kao i kakva je bila njegova uloga u održavanju veze između četnika Pavla Đurišića i kvislinške vlade u Beogradu:
{{izdvojeni citat|Od dolaska 2. bataljona 5. puka Srpskog dobrovoljačkog korpusa u Sandžak kod vojvode Pavla Đurišića — februara 1944. godine — dobrovoljci su bili u stalnim vezama sa četničkim odredima Crne Gore i Sandžaka. Iz dana u dan te veze su se pojačavale. Posle kraćeg vremena došlo je i do formalnog ujedinjavanja naših jedinica... U to vreme od strane Nedića naimenovan je Đurišić za pomoćnika Koste Mušickog, komandanta SDK i unapređen u čin potpukovnika... Od starijih najpre je bio Mihailo Olćan veza sa Pavlom i njegovim četnicima. Docnije sam ja pridodat Olćanu sa nekoliko mlađih drugova. Kad je Olćan napustio ovo mesto, Ljotić je preporučio Nediću da me postavi za vezu između Nedićeve Srbije i četnika Crne Gore i Sandžaka. Nedić je prihvatio ovaj predlog i odredio me pismenim aktom za neku vrstu „zamenika” kod vojvode Đurišića.&lt;ref&gt;[https://www.antenam.net/istorija/362442-jesen-cetnika-u-crnoj-gori-1944 Vladimir Jovanović: Jesen četnika – u Crnoj Gori 1944. (Antena M)]&lt;/ref&gt;}}

Parežanin dopisuje: „U poslednje vreme Pavle Đurišić je imao svoju stalnu delegaciju u štabu SDK. Njen je zadatak bio održavanje veze sa dobrovoljcima i snabdevanje četničkih jedinica u Sandžaku od strane Nedićeve vlade (oružje, odeća, obuća, pa i novac).”

U kvislinškim [[mediji]]ma u Srbiji tog vremena, kao pozitivan primjer upravo se izdvajala saradnja jedinicâ vlade Milana Nedića i snagâ pod komandom Pavla Đurišića. U prvoj polovini maja 1944. Đurišić je otputovao za Beograd, gdje se sastao sa Nedićem, [[Hermann Neubacher|Hermannom Neubacherom]] i [[Maximilian von Weichs|Maximilianom von Weichsom]], komandantom Jugoistoka, a postavljen je i za pomoćnika komandanta SDK generala [[Koste Mušickog]].&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_161.htm Izveštaj komandanta Vučedolske brigade od 22. maja 1944. Komandi operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine i Komandi Trebinjskog korpusa o teškoj situaciji kod četničkih jedinica u Crnoj Gori]&lt;/ref&gt; Pavle Đurišić se tada srio i sa Mihailom Olćanom, u tom periodu političkim komesarom SDK.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://zanimljivaistorija.com/2017/12/12/mihailo-olcan/|title=Mihailo Olćan|last=|first=|date=|website=|publisher=Zanimljiva istorija|archive-url=https://web.archive.org/web/20210923112219/https://zanimljivaistorija.com/2017/12/12/mihailo-olcan/|archive-date=23. 09. 2021|dead-url=|access-date=}}&lt;/ref&gt; U „Novom vremenu“, u broju od 21. i 22. maja 1944 (u tekstu naslovljenom “Crna Gora zahteva slogu svih Srba”), objavljena je fotografija Olćana i Đurišića. Major Pavle Đurišić je tom prilikom obećao: „Jedno mogu da garantujem a to je da ću očistiti od komunista krajeve Sandžaka i Crne Gore.”&lt;ref&gt;[https://www.antenam.net/drustvo/religija/296066-novi-cetnicki-parastos-micovic-i-ostojic-krivotvore-istoriju-sada-na-krnovu Vladimir Jovanović — Novi četnički parastos: Mićović i Ostojić krivotvore istoriju, sada na Krnovu]&lt;/ref&gt; 13. jula 1944. godine, [[Radio Beograd]] je pohvalio Đurišića za službu [[Sile Osovine|silama Osovine]].{{sfn|Maclean|1957|p=210.}} Prethodno, list „Novo vreme“ u broju od 12. juna 1944. prenosi riječi generala Milana Nedića: 
{{izdvojeni citat|Moje staro vojničko srce zadrhtalo je kada sam čuo za podvige junačkih četa sokola Pavla Đurišića, kada su počele da stižu vesti da uz moje oružane odrede bratski pristupaju u borbu protiv srpskih dušmana i ostali srpski nacionalni borci.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/155_4.pdf Milan Borković, n.d.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230604192713/https://znaci.org/00001/155_4.pdf |date=2023-06-04 }}, str. II/329.&lt;/ref&gt;}}
[[File:Vojvoda Pavle Đurišić u Beogradu, s nemačkim oficirom u nemačkom automobilu ispred zgrade Narodne skupštine.jpg|thumb|Prilikom posjete [[Beograd]]u maja 1944. godine, komandant crnogorskih četnika [[Pavle Đurišić]] (na zadnjem sjedištu, u sredini) otvoreno se stavlja u službu okupacionih i kvislinških vlasti u Srbiji. Fotografija je načinjena ispred zdanja [[Narodna skupština Republike Srbije|Narodne skupštine]].]]

O kontaktima potpukovnika Đurišića s Nedićem, Nijemcima i ljotićevcima u Beogradu, obaviješten je bio i general Dragoljub Mihailović, i to od strane majora [[Aleksandra Mihajlovića Vilija]], komandanta beogradskih ravnogoraca. Naime, 20. maja 1944. godine, major Mihajlović piše: „Iz redova SDK predviđa se formiranje jedne crnogorske jedinice. Naziv, jačina i sastav za sada nepoznati”.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 277, reg. br. 6/1.&lt;/ref&gt; U drugom radiogramu poslatom tog dana, major Mihajlović prenosi VK JVuO dodatne informacije:
{{izdvojeni citat|Kako saznajemo major Pavle Đurišić nalazi se u Beogradu, gde je primljen od strane Nedića. Saznaje se da mu je odobreno formiranje odreda od 7.000 ljudi. Dobio je 10.000 metara platna i dva kamiona. Formiranje i opremu odobrili Nemci.&lt;ref&gt;AVII, ČA, K—277, reg. br. 6/1.&lt;/ref&gt;}}

Svjestan da bi ovakvo Đurišićevo javno istupanje moglo prouzročiti veliku političku štetu JVuO, kako u zemlji tako i u inostranstvu, general Mihailović je 24. maja poslao depešu majoru [[Vojislav Lukačević|Vojislavu Lukačeviću]] (pseudonim »Ram-Ram«), kojom ga upozorava:
{{izdvojeni citat|U »Novom Vremenu« od 21. i 22. maja, izašla je Pavlova slika sa ministrom Olćanom, kao i Pavlova izjava Vremenu. Hitno smo ovo demantovali preko demokratske Jugoslavije. Pavlu preporučujem da nam ne pravi ovakve nezgode jer posle toga dolaze otvoreni napadi preko Londona, koje nam škodi u narodu.&lt;ref name=&quot;ReferenceJ&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Po povratku iz Beograda, potpukovnik Đurišić preduzima užurbane pripreme za formiranje Crnogorskog dobrovoljačkog korpusa. Procijenivši da CDK može mobilisati 5.649 ljudi, Đurišić u pismu od 12. juna moli generala Nedića da razliku preko 5.000 uvaži.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Beograd, Četnička arhiva, CG—X—444, Pismo Pavla Đurišića Milanu Nediću od 12. juna 1944.&lt;/ref&gt; Na temelju razgovora u Beogradu, Đurišić je za CDK sačinio prijedlog budžeta, koji je početkom juna dostavio Nediću. U njemu se za period od 1. juna do 31. decembra 1944. godine, na ime redovnih i ličnih, materijalnih i vanrednih izdataka, traži 289,976.800 [[dinar]]a. Prijedlogom budžeta nijesu predviđena sredstva za nabavku oružja, odjeće i posteljine, budući da su to obećale obezbijediti njemačke okupacione snage.&lt;ref&gt;AVII, ČA, CG—X—444, Predlog budžeta za CDK.&lt;/ref&gt; Iz Đurišićeva pisma Nediću se doznaje da je već oko 20. maja za Beograd poslana tročlana delegacija u sastavu: Dušan Arsović, načelnik Đurišićevog štaba, Veljko Tomović, Đurišićev ađutant, kao i potporučnik Hojs, njemački oficir za vezu&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=174&amp;rec=313&amp;roll=488 NARA, T313, Roll 488, frame no. 000171.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Lt.Heuß, Verbindungsoffizier zu major Lukacevic, wird bis auf weiteres zu Cetnik–Führer Djurisic abgestellt. Rgt.Pfeiffer stellt geiegneten Vertreter für Heuß für begrenzte Zeit.&quot;}})&lt;/ref&gt; pri Đurišićevom štabu. Delegacija se vratila početkom juna sa pozitivnim vijestima za komandanta četnika u Crnoj Gori i Sandžaku. Naime, Milan Nedić je po Arsoviću obavijestio Pavla Đurišića da mu je, u cilju opremanja CDK, uputio deset vagona [[Žito|žita]] (od čega pet za potrebe vojske), zatim tri vagona ratne opreme (oko 3.000 pušaka, 150 automata, oko 80 teških mitraljeza, 38 minobacača, šest topova, 2.000 pari cipela, 300 litara nafte, odjeća), kao i 20 kamiona koji će svu opremu iz [[Raška|Raške]] prebaciti do Đurišićevog štaba u [[Prijepolje|Prijepolju]]. General Nedić je takođe odobrio i kredit od pet miliona dinara, namijenjen za područje [[Stara Crna Gora|stare Crne Gore]].&lt;ref&gt;Dr Radoje Pajović, Kontrarevolucija u Crnoj Gori: Četnički i federalistički pokret 1941—1945, Obod, Cetinje, 1977, str. 472—474.&lt;/ref&gt;

Pored Đurišića, general Milan Nedić je pokušavao od okupatora obezbijediti izvor snabdijevanja i za potpukovnika [[Đorđije Lašić|Đorđija Lašića]], jednog od četničkih komandanata u [[Drugi svjetski rat u Crnoj Gori|okupiranoj Crnoj Gori]]. U izvještaju Komande Jugoistoka od 6. maja 1944. godine (samo dan nakon pogibije Đorđija Lašića u [[Savezničko bombardovanje Podgorice|savezničkom bombardovanju Podgorice]]), navodi se sljedeće:
{{izdvojeni citat|Predsjednik srpske vlade Nedić nekoliko puta dolazio radi snabdijevanja majora Lašića [Đorđe] sa 20-30 mitraljeza i 1000 kompleta italijanske opreme; rečeno mu je da se Lašić obrati direktno Feldkomandanturi 1040; Feldkomandantura će ispitati da li je Lašić pouzdan i voljan za borbu na strani Wehrmachta; ukoliko jeste, Feldkomandantura će ga snabdijeti u okviru svojih mogućnosti, a naročito mitraljezima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=695&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000691.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Der serb. Ministerpräsident Nedic wurde schon des öfteren hier wegen Unterstützung des Major Lasic Djordje aus Podgorica im Kampfe gegen die Kommunisten vorstellig. Insbesondere bittet er um Zuteilung von 20 – 30 MG und insgesamt 1000 komplette Ausrüstungen aus italienischen Beutebeständen. Der Ministerpräsident wurde gebeten, den Major Lasic Djordje an die F.K.1040 zu verweisen. Es ist zu prüfen, ob die Leute des Major Lasic Djordje zuverlässig und einsatzbereit an Seite der deutschen Wehrmacht kämpfen. Bei positivem Ergebnis ist der Major Lasic Djordje im Rahmen der bisherigen Unterstützung nationaler Verbände nach fen vorhandenen Mitteln, insbesonders mit MG, zu unterstützen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Opunomoćeni komandant Jugoistoka za Feldkomandanturu 1040, Crna Gora (6. maj 1944.)}}

Krajem aprila 1944. u selu Trbušanima pokraj Čačka ponovo je došlo do sastanka četnika Draže Mihailovića sa Milanom Aćimovićem i nemačkim predstavnikom Šterkerom. Izaslanici Draže Mihailovića na ovom sastanku su, sem generala Trifunovića, bili dr [[Živko Topalović]] i kapetan [[Predrag Raković]]. Na sastanku su četnički predstavnici podneli zahteve o potrebi u oružju i municiji.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/155_4.pdf Milan Borković, n.d.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230604192713/https://znaci.org/00001/155_4.pdf |date=2023-06-04 }}, str. II/327.&lt;/ref&gt;

Tokom [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|partizanskog prodora u Srbiju]], ravnogorske snage su se borile zajedno sa njemačkim, bugarskim i kvislinškim snagama ([[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]] i [[Ruski zaštitni korpus|RZK]]) protiv [[2. proleterska divizija NOVJ|Druge]] i [[5. krajiška divizija NOVJ|Pete divizije]] NOVJ. U publikaciji ''Građanski rat u Srbiji 1941—1945'', izdatoj u emigraciji, pristalica Ljotićeva [[ZBOR]]-a [[Borivoje Karapandžić]] navodi poimence ljotićevske, nedićevske i četničke komandante koji su se nalazili na čelu odredâ raspoređenih u jugozapadnoj Srbiji, kako bi pokušali zaustaviti ofanzivu snagâ NOVJ:
{{izdvojeni citat|Komunističke divizije izvršile su snažan pokušaj forsiranja reke Ibra. Njima su se suprotstavile sledeće nacionalne snage: IV puk Srpskog Dobrovoljačkog Korpusa (Komandant major Voja Dimitrijević), II puk SDK (Komandant major Marisav Petrović), Drugi bataljon I puka SDK (Komandant kapetan Mijat Bardak), Prvi bataljon III puka SDK (Komandant kapetan Mladen Štaljanić), Javorski Korpus (Komandant major Radomir Cvetić), Prvi Ravnogorski korpus (Komandant poručnik Zvonko Vučković), Drugi Ravnogorski korpus (Komandant kapetan Predrag Raković), Kosovski korpus (Komandant kapetan Žika Marković) i jedinice Srpske državne straže pod komandom potpukovnika Dragutina Redića, Komandanta SDS Oblasti kraljevačke. Borbom je rukovodio zajednički Operativni štab, na čijem je čelu stajao Načelnik štaba Srpskog Dobrovoljačkog Korpusa potpukovnik Radoslav Tatalović.&lt;ref&gt;Боривоје М. Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941—1945. Друштво Хиландар, Ваљево, 2010, стр. 261—262.&lt;/ref&gt;}}

U knjizi “Moja misija u Crnoj Gori”, Ratko Parežanin potvrđuje Karapandžićeve navode o zajedničkoj borbi Mihailovićevih četnika i Ljotićevih dobrovoljaca u vrijeme izvođenja »Titove ofanzive prema Ibru«:
{{izdvojeni citat|U Srbiji se, naročito u poslednje vreme, radilo mnogo na objedinjavanju četnika i dobrovoljaca, ali sve je išlo nekako mučno i sporo. Bilo je s vremena na vreme saradnje i međusobnog pomaganja na terenu, pojedinačno, ali je na drugim mestima opet dolazilo do razmirica pa i do sukoba. Nade za jedinstvo bile su naročito oživele prilikom Titove ofanzive prema Ibru. Tada smo se zajednički borili sa četnicima na raznim sektorima. Lično sam gledao veće četničke jedinice gde se zajednički bore sa dobrovoljcima — oko [[Kraljevo|Kraljeva]] i [[Čačak|Čačka]] — sreo sam se jednom prilikom i sa Zvonkom Vučkovićem. Tada su se Marisav Petrović, Vlado Lenac i Zvonko zajedno i slikali. Naši su u ovo vreme sve činili da se četnicima pomaže i direktno u borbama i u pozadini... '''Verovali smo da će ovo bratstvo u oružju i zajednički prolivenoj krvi mnogo štošta iz nesrećne bliske prošlosti prekriti velom zaborava i da će nam omogućiti bratsku saradnju i borbu u odbrani od najvećeg protivnika, komunizma'''... Ljotić je u tom pogledu bio neumoran. Slao je kurire i posrednike do Draže Mihajlovića i zalagao se stalno za izmirenje i jedinstveni front. Nastojao je na razne načine da dođe u neposredan kontakt sa Dražom. Između Ljotića i Nedića postojala je puna saglasnost.&lt;ref&gt;Ратко Парежанин, Моја мисија у Црној Гори, Нова Искра, Минхен, 1974, стр. 8—9.&lt;/ref&gt;}}

[[Radosav Grujičić]] (pseudonim »Radovan«), inspektor [[Specijalne policije]] [[Uprave grada Beograda]], javlja 27. marta 1944. Draži Mihailoviću (»Br. 88«) da je dva dana ranije u [[Užice|Užicu]] primio znatnu količinu oružja od okupatora, i to preko 144 hiljade metaka, 400 mina za minobacače i 400 granata za topove kalibra 45&amp;nbsp;mm.&lt;ref&gt;AVII, ČA, kut. 18, reg. br. 10/7—2.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Četničko-nemački sporazumi o saradnji u Srbiji 1943—1944, Vojnoistorijski glasnik br. 2/1978, Beograd, str. 356.&lt;/ref&gt;  Grujičić obavještava Mihailovića i o položajima koje prema snagama NOVJ zauzimaju četnici, kvislinzi i okupatori u jugozapadnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Za sada u okolini Ivanjice nalaze se sledeće snage: Cvetić i Marković na liniji Mučanj — Kušiće, jedan bataljon bugara Katići, jedan bataljon bugara Prilike plus 4 tenka, puk dobrovoljaca dve čete rusa i 4 tenka, Ivanjica tri bataljona bugara i dve čete nemaca koji su ovog momenta stigli.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_100.htm Izveštaj obaveštajca Radovana od 27. marta 1944. Draži Mihailoviću o dobijenoj municiji od okupatora u Užicu]&lt;/ref&gt;}}

General Dragoljub Mihailović (alias »88«) istog dana naređuje kapetanu Miloradu Mitiću (»Ratibor«), komandantu iz zapadne Srbije, koordinaciju borbenih manevara sa Nijemcima, Bugarima i kvislinzima:
{{izdvojeni citat|Vrlo dobro je što su prešli u napad SDS. B.[ugari] N.[emci] Naše jedinice stalno vrše napade. Ovo je zgodna prilika da se uništi ova komunistička grupa, samo jedinice N. SDS. LJ.[otićevci] B. treba da napadaju, a ne da se brane. Mi ćemo još prikupiti snaga, koje će takođe preduzeti napade. [...] Inače svima ostalim našim jedinicama, koje su sada u dodiru sa komunistima, naređeno je da najenergičnije napadaju, i da komunistima nedaju mira. Za municiju se i dalje starajte... Morate voditi računa da nedolazi do intimnijeg dodira naših snaga i onih drugih, jer bi to bilo nezgodno. Naši će biti aktivni i bez toga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_101.htm Pismo Draže Mihailovića od 27. marta 1944. kapetanu Miloradu Mitiću o saradnji četnika i okupatora u borbama protiv NOVJ u jugozapadnoj Srbiji]&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 8. aprila 1944. koji je kapetan [[Živojin Marković]], komandant 2. kosovskog korpusa poslao Draži Mihailoviću u kome ga obavještava o stanju četničkih organizacija na [[Kosovo (oblast)|Kosovu]], pored ostalog, piše: 
{{izdvojeni citat|Pojedini korpusi učestvuju u zajednici sa okupatorom i sa satelitima u borbi protiv partizana. Po onome gde je pretežnija opasnost od partizana kao što je bio slučaj u Ibru, gde su se našli, na jednoj liniji jednovremeno Ljotićevci, Nedićevci, Arnautska Šuc policija, Bugari, Nemci i Javorski korpus (major Cvetić). To ima psiholoških reperkusija na narod. Treba, po mom mišljenju, raditi da se Nemci, Ljotićevci, Arnauti i drugi nađu u prvim linijama, a ne naši redovi... Cvetićevi vojnici slobodno šetaju po Raškoj i Ibarskom dolinom, a okupator to gleda.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 101, reg. br. 10/3.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_256.htm Obaveštenje brigadira Armstronga od 8. aprila 1944. Draži Mihailoviću o poruci generala Padžeta da četnički komandanti sarađuju sa Nemcima i opasnosti da članovi britanske misije kod četnika padnu u ruke Nemaca]&lt;/ref&gt;}}

Pukovnik Jevrem Simić dostavio je pismom od 18. aprila 1944. generalu Draži Mihailoviću informacije o borbenom rasporedu snagâ JVuO, SDK, SDS i njemačkog Wehrmachta u jugozapadnoj Srbiji, naspram jedinicâ [[NOV i POJ]] koje ih napadaju:
{{izdvojeni citat|Raspored Nemačko-satelističkih snaga je:

Krdžaliski [dobrovoljački — prim.] drugi puk pod komandom Marisava [Petrovića] u Čajetini, a jedan bataljon je 17 ovog meseca otišao iz Bele reke verovatno ka Katićima.

Nemci: 4.000 sa nešto lakih topova, na prostoru Čajetina — Palisad — Kraljeve vode — Kokin Brod.

Bugari: Na utvrđenoj Borovoj glavi ovu ojačavaju i ima ih 1.500.

S.D.S.: Njih 230 u utvrđenjima sela Rožanstvo.

Marković: 360 ljudi zatvara Visoku. Odredi su istureni na Okruglici.

Kondor: sa 1340 ljudi na liniji Klekovo — Ljubiš — Sirogojne. Grupno zatvara sve pravce sa rezervom spremnom za udar.

Kalait: jedan bataljon sa 80 Nemaca u Štitkovu, a dve čete na Pavlovića Brodu. Sam Kalait sa ostalim odredima je sa Pavlom.

Cvetić: sa njim veze nemam.

Zvonkov odred pod komandom poručnika Nenadića zajedno sa Nemcima je u Negbini.

U toku 17 ovog meseca Marković je do 11 časova vodio borbu sa crvenima napadnut od tri njegove kolone. Posle borbe od tri sata gde je dolazilo i do borbe prsa u prsa, povukao je se. Crveni su zauzeli Katiće, Maću, Vodice, Šarenik i tu se zadržali.

Rezultat: Marković ima 6 mrtvih i 4 ranjena. Nađeno je 21 mrtvih kod crvenih.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_120.htm Pismo delegata Vrhovne komande od 18. aprila 1944. Draži Mihailoviću o saradnji četnika sa nemačkim i bugarskim trupama u borbama protiv NOVJ u jugozapadnom delu Srbije]&lt;/ref&gt;}}

Potpukovnik [[Radoslav Tatalović]], načelnik štaba Srpskog dobrovoljačkog korpusa, 18. aprila 1944. podnosi izvještaj generalu [[Hans Felber|Hansu Felberu]] (od avgusta 1943. opunomoćeni komandant Jugoistoka; okupirana Srbija spadala je u njegovu zonu odgovornosti) u kome izražava zadovoljstvo saradnjom sa Javorskim korpusom JVuO pod komandom majora [[Radomir Cvetić|Radomira Cvetića]]:
{{izdvojeni citat|Saradnja sa četničkom grupom Cvetić je veoma dobra.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=255&amp;broj=811 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000807.] ({{jez-njem|&quot;Die Zusammenarbeit mit der Cetnikgruppe Cvetic ist sehr gut.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;ReferenceH&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt;|Zapisi o obilasku Vojnog zapovjednika Jugoistoka [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|operacije Kammerjäger]] (18-20. april 1944. godine)}}

U izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa Felbera od 13. maja 1944. Vrhovnoj komandi Wehrmachta, još jednom se notira potpora koju trupe potpukovnika Tatalovića pružaju četnicima Draže Mihailovića, u ovom slučaju na teritoriji NDH:
{{izdvojeni citat|
D) Grupa “Tatalović”

Srpski dobrovoljački korpus uključio se kod [[Ljubovija|Ljubovije]] u borbe na hrvatskoj obali Drine i prihvatio četnike koji su se povlačili.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=736 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000732.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gruppe Tatalovic. Bei Ljubovija griff SFK in Kämpfe auf kroat.Drina–Ufer ein u. nahm ausweichende Cetniks auf.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o borbama sa 2. i 5. NOU divizijom na komunikaciji Užice - Višegrad]&lt;/ref&gt;}}

Referišući o situaciji u Srbiji, general Felber je u svom izvještaju od 22. aprila 1944. o suradnji četnika sa Nijemcima i kvislinzima zabilježio sljedeće:
{{izdvojeni citat|
Srbija:

Pod pritiskom crvenih snaga koje su prodrle u južnu Srbiju, ponovo je porasla spremnost svih nacionalno orijentisanih krugova pod vođstvom okupacione vlasti da poduzmu borbu protiv komunizma. Javljeno je da je sâm Draža Mihailović u jednom govoru tražio lojalnu suradnju s okupacionim snagama kako bi otklonio komunističku opasnost u Srbiji. Vidljiv znak ovog novog razvoja je činjenica da se u južnoj Srbiji Nijemci, Srpski dobrovoljački korpus i DM–četnici bore rame uz rame.&lt;ref name=&quot;ReferenceH&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=553&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000549.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: Unter dem Druck der in S–Serbien eingedrungenen roten Kräfte ist die Bereitschaft aller nationalgesinnten Kreise unter Führung der Besatzungsmacht, den Kampf gegen den Kommunismus aufzunehmen, wieder gewachsen. DM selbst soll in einer Rede zu loyaler Zusammenarbeit mit Okkupator aufgefordert haben, um die kommunistische Gefahr in Serbien zu beseitigen. &lt;br /&gt; Einen sichtbaren Ausdruck hat diese Entwicklung darin gefunden, dass in S–Serbien Deutsche, SFK und DM–Cetniks Seite an Seite kämpfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju koji su aprila 1944. sačinili službenici [[Ured za strateške usluge|Ureda za strateške usluge]] (''Office of Strategic Services (OSS)''; preteča savremene [[CIA|Centralne obavještajne agencije]] [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]), sugeriše se da bi „generala [Mihailovića] trebalo promatrati u istom svjetlu kao i Nedića, Ljotića i bugarske okupacione snage“.&lt;ref&gt;Sabrina P. Ramet, ''The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918-2005'', Indiana University Press, 2006, pp. 134.&lt;/ref&gt;

U noći 28/29. aprila 1944, pripadnici Resavske brigade JVuO pod komandom Vukašina Petkovića i lokalna SDS uhvatili su devet stanovnika [[Svilajnac|Svilajnca]]. Jedan uhapšenik je uspeo da pobegne, a ostali su sprovedeni u selo [[Дивостин|Divostin]] gde su zaklani. Sačuvano je potresno svedočenje Radosava Vidulovića, četnika pod Petkovićevom komandom, koji je 1944. ostavio pisanu belešku o pokolju u Divostinu: 
{{izdvojeni citat|Jedne noći, kad smo bivakovali kod sela Crkvenca, Vukašin [Petković] je došao u našu sobu i pitao: ’Ko hoće da ide sa mnom, imamo večeras da koljemo?’ Svi smo digli ruke uvis, jer, kako sam čuo, ko ne digne ruku, rđavo prolazi. Vukašin je odvojio pet trojki i otišao sa njima u nepoznatom pravcu. Posle pola sata vratili su se sa krvavim rukama i jedan sa prebijenom puškom. Svi koji su došli rekli su nam: ’'''Ala smo ih klali'''.’ Jedan je pričao kako mu se puška prebila kad je jednog udario po glavi. Jer oni prvo udare čoveka puškom u potiljak pa, kada padne, onda ga jedan prekolje. Svi su se smejali kako su ih poklali. Po izvršenom delu, vojnici su se prali od krvi, a takođe i kame koje su bile krvave.&lt;ref&gt;Коста Николић, „О неким проблемима у раду организације Југословенске војске у отаџбини на југу Србије 1942-1944.“, Лесковачки зборник, LI, Лесковац, 2011, стр. 263.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Milan Radanović, Kazna i zločin: Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945), Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, Beograd, 2015, str. 151.&lt;/ref&gt;}}

U jednom izvještaju od 5. maja 1944, neimenovani pripadnik ravnogorskog pokreta se žali na stanje u Resavskom korpusu, kao i na poručnika Vukašina Petkovića, navodeći da je stanovništvo okupirane Srbije ogorčeno zbog četničkih zločina te njihove neskrivene saradnje sa kvislinzima i okupatorom: 
{{izdvojeni citat|Najgori je poručnik Vukašin Petković. U aprilu je ubio: Iliju Bućina, sveštenika, poznatog nacionalnog radnika; Mihaila Jovanovića, nacionalnog borca iz Južne Srbije i ličnog prijatelja [[Aleksandar I Karađorđević|kralja Aleksandra]]; Čedomira Protića, Ivana Dimitrijevića i još dva obućara, pod optužbom da su komunisti! Poručnik Petković u narodu dobio ime “Car grkljan”. Nečuveni teror nad narodom. '''Narod nas smatra izvršiocem Nedićevih želja, nemačkim slugama'''. Stradalo je mnogo žena koje nisu htele da budu ljubavnice pojedinim starešinama. Ko može ovakvim zulumima i zverstvima stati na put?&lt;ref&gt;Vojni arhiv Beograd, Četnička arhiva, 87–2–12.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Коста Николић, н. ч., стр. 272.&lt;/ref&gt;}}

Na zajedničkoj konferenciji svih kolaboracionističkih oružanih formacija, koja je održana 2. maja 1944. godine, [[Marisav Petrović]], jedan od komandanata SDK, optužio je generala [[Borivoje Jonić|Borivoja Jonića]] da su njegove jedinice (tj. SDS) „saradnici DM“ i dodao da „DM na ovaj način ima 95% pristalica u Srbiji“.&lt;ref&gt;Rade Ristanović, Oblici otpora u okupiranom Beogradu (1941-1944). Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, 2019, str. 545.&lt;/ref&gt;

I sâm Borivoje Jonić će u svojim poslijeratnim zapisima istaći do koje mjere je bila izražena saradnja SDS sa Dragoljubom Mihailovićem i JVuO: 
{{izdvojeni citat|S.D.S. ne samo da je od svoga osnivanja sarađivala sa četničkom organizacijom, no je iste za svo vreme snabdevala oružjem, municijom, obućom, odećom i drugim potrebama. Zbog ove saradnje koju su Nemci progonili i kažnjavali smrću, brojno stanje straže smanjivalo se i bezbroj puta popunjavalo. '''Straža je bila glavni depo za popunu četničke organizacije u Srbiji'''. Preko straže išla je glavna obaveštajna služba četničke organizacije – u sve pravce i izvan Srbije... Može se slobodno reći i tvrditi da je 50% starešina i 25% ljudstva S. D. S. eliminisano iz njenih redova zbog saradnje i povezanosti sa ravnogorskim pokretom.&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, Srpska državna straža 1942-1944. Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2020, str. 312-313.&lt;/ref&gt;}}

General Jonić precizira na koje je sve još načine Straža ukazivala pomoć Mihailovićevim četnicima: 
{{izdvojeni citat|Dotur novca, obuće, odeće i životnih potreba; štampanje novina i propagandnog materijala i rasturanje istog; snabdevanjem sa oružjem i municijom do najviših mogućih granica; fingirana otmica novca i drugih potreba za D. M. iz vozova i kamiona gde je S. D. S. u pripremama i izvršavanju učestvovala; ranjenici i bolesnici D. M. lečili su se u vojnim i građanskim bolnicama kao pripadnici S. D. S; snabdevanje lekovima i sanitetskim materijalom četnika, što je uzimato za S. D. S; ukazivanje specijalnih usluga savezničkim misijama kod D. M. od strane S. D. S. a posebno engleskom pukovniku Beliju u Šapcu, američkom pukovniku Mak Daulu sa misijom u Mačvi i u selu Vrčinu kod Beograda; preuzimanje u više slučajeva savezničkih padobranaca i predaja istih četnicima radi transportovanja u njihove baze, i. t. d.&lt;ref&gt;Петар Мартиновић Бајица, ''Милан Недић'', Београд, 2003, стр. 362-364.&lt;/ref&gt;|General [[Borivoje Jonić]], komandant Srpske državne straže od 1942. do 1944. godine}}

Takođe, u ratnim memoarima kapetana [[Zvonimir Vučković|Zvonimira Vučkovića]], komandanta 1. ravnogorskog korpusa, nailazi se na potvrdu ocjene o naklonjenosti velike većine pripadnika SDS-a Mihailovićevom pokretu:
{{izdvojeni citat|Viši oficiri u štabu vrhovne komande, pomagani od nekih političara koji se nisu mirili sa odlukama [[Svetosavski kongres|Baškog kongresa]], vršili su pritisak na Dražu da bez odlaganja prihvati saradnju generala Nedića. Oni su morali znati da nama ta saradnja nije bila potrebna, jer je skoro cela SDS bila na našoj strani, ali saradnja sa Nedićem značila je u stvari saradnju sa onima koji iza njega stoje, a oni su verovali da mi sa te strane možemo izvući neku značajnu korist...&lt;ref&gt;Звонимир Вучковић, Сећања из рата. Од отпора до грађанског рата, Ваљево, 2005, стр. 384.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, n.d, str. 313.&lt;/ref&gt;}}

Major [[Aleksandar M. Mihajlović]], komandant Beograda JVuO, u izvještaju koji je Draži Mihailoviću poslao 22. aprila 1944. godine, svjedoči iz prve ruke o potpuno haotičnom stanju u redovima okupatora i kvislinga nakon [[Savezničko bombardovanje Jugoslavije|savezničkog bombardovanja glavnog grada Jugoslavije]] za [[Uskrs]] 1944: „Što se tiče vlasti, naših i nemačkih, ona je potpuno dezorijentisana i razbijena. Tri dana u Beogradu nije bilo takoreći nikakve vlasti. Svi su oni bili pogubili glave. Vlada je izbegla na Avalu, Uprava grada sklonila se na periferiju, komanda SDS takođe je izbegla na periferiju, Nemci se evakuišu preko Save i Dunava... Jedino su se kvartovski odredi SDS držali prilično dobro i požrtvovano su se zalagali za spasavanje stanovništva.“ Major Mihajlović piše i da je vanredna situacija rezultirala novim približavanjem srpskih nacionalističkih i kolaboracionističkih snagâ:
{{izdvojeni citat|Opšti zaključak: bombardovanje saveznika je uspelo, ali sa srazmernim ogromnim žrtvama našeg življa. &lt;br /&gt; II. — Čim je nestalo dosadašnje vlasti u Beogradu svi su požurili da mi se stave na raspoloženje. Jedan od prvih bio je đeneral Jonić. Ja sam se sastao sa njim sada prvi put. Rekao mi je da je od Vas dobio naređenje da naš odred snabdeva oružjem i municijom i izjavio mi je gotovost da ovo izvrši. Međutim, ogradio se da on ne raspolaže ni oružjem ni municijom, već mi treba da na terenu sa njihovim odredima uhvatimo vezu i da od njih ovo dobijemo, jer su oni u mogućnosti da to pred Nemcima rashoduju. Kako se bio proneo glas da je invazija Balkana otpočela, stavio mi se potpuno na raspoloženje u slučaju da naša akcija sad otpočne. Pored Jonića došao mi je i Dragi Jovanović. I sa njim sam se sastao. S njegove strane tražio je da se kod saveznika interveniše da se Beograd više ne bombarduje, jer mnogo strada naše nedužno stanovništvo. Molio je da ova intervencija potekne sa Vaše strane. Zatim, razgovarali smo u vezi njegovog postavljenja za komesara na teritoriji koja se poklapa sa Avalskim korpusom. Glavna tema je bila prihvat izbeglica i njihovo zbrinjavanje, pošto se to na terenu bez asistencije naših NRO [Narodnih ravnogorskih odbora] ne može sprovesti. Sa svoje strane tražio sam od njega da za sada nastane da se održi red u Beogradu, jer dok su Nemci u njemu ja nemam nameru da intervenišem u slučaju nekih nemira, tražio sam hranu za izdržavanje beogradskih izbeglica i pomoć od njega u oružju i municiji.&lt;ref&gt;''Документи о издајству Драже Михаиловића — књига 1'', Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача, Београд, 1945, документ бр. 711, стр. 625—628.&lt;/ref&gt;}}

U dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 16. maj 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=908&amp;rec=78&amp;roll=331 National Archive Washington, T78, Roll 331, frame no. 6288808.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;LAGE SW– SERBIEN: &lt;/br&gt; RESTE 2. UND 5. DIV. IM ZLATAR– GEB. (S NOVA VAROS) VEREINIGT. &lt;/br&gt; DAMIT HAT DIE DIV.– GRUPPE MORACA, IN ZWEIMONATIGEN KAEMPFEN DEZIMIERT, DEN TITO– AUFTRAG, IN SO– SERBIEN EINE KOMM. BASIS ZU SCHAFFEN, ZUNAECHST AUFGEBEN MUESSEN.– &lt;/br&gt; BEI GERINGEN DEUTSCHEN, Z. T. ERHEBL. CETNIK– UND SFK– VERLUSTEN VERLOR DER FEIND IM VERLAUF DIESER KAEMPFE 2736 TOTE, 108 GEF. UND 64 UEBERLAEUFER.&quot;}})&lt;/ref&gt; upućenom Vrhovnoj komandi oružanih snaga [[Treći Rajh|Velikonjemačkog Rajha]], govori se o žestokim borbama okupatora i kolaboracionista protiv snagâ NOVJ prilikom partizanske ofanzive ka Srbiji:
{{izdvojeni citat|Srbija: ostaci 2. i 5. divizije su se sjedinili na planini Zlatar (južno od Nove Varoši). Time je nakon dva mjeseca skončao pokušaj div. grupe Morača, koja je izgubila tri četvrtine svoje snage, da izvrši Titovu naredbu o stvaranju komunističke baze u jugoistočnoj Srbiji. Nasuprot malim njemačkim i na nekim mjestima priličnim četničkim i dobrovoljačkim gubicima, neprijatelj je izgubio 2736 mrtvih, 108 zarobljenih i 64 prebjega.}}

General-major [[Kurt von Geitner]], načelnik štaba njemačkog komandanta Srbije Hansa Felbera, u drugoj polovini maja 1944. izvještava da četničke jedinice, zajedno sa SDK i stražarima, obezbjeđuju granicu okupirane Srbije od partizanskog upada:
{{izdvojeni citat|Četničke jedinice pod majorom Weyelom, SDK i policija osiguravaju jugozapadnu granicu; Usljed pritiska crvenih, te pomanjkanja municije, čak i oni četnički komandanti koji su dosad bili suzdržani, sada žele da pregovaraju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=771&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000767.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikverbände unter Major Weyel mit I./Pol.5 und I./SFK 1 sichern an SW–Grenze und sperren Strasse Nova Varos – Bistrica. &lt;/br&gt; Unter rotem Druck und wegen Mun. Mangel zunehmende Verhandlungsbereitschaft bisher zurückhaltender Cetnik–Verbände.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka za 19. maj 1944.}}

General von Geitner zapaža još jedan primjer lokalne saradnje ravnogoraca i jedinicâ srpske kvislinške vlade: „U rejonu Aranđelovca, tokom borbi između manjih komunističkih bandi i snagâ DM [skupa] sa SDS-om, navodno ubijen 21 komunist, osmero zarobljenih, koji su od strane četnika strijeljani.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=771&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000767.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Raum Arandjelovac bei Kämpfen zwischen kleinerem ko. Banden und DM mit SSW angeblich 21 Komm. tot, 8 Gefangene, die von Cetniks erschossen wurden.&quot;}})&lt;/ref&gt;

Istovremeno, u ratnom dnevniku Vrhovne komande [[Vermaht]]a se odaje priznanje četnicima i dobrovoljcima za odbacivanje snaga NOVJ iz Srbije:
{{izdvojeni citat|Srpski dobrovoljački korpus i četnici pokazali su se kao dobri i pouzdani borci u borbama sa komunistima marta, aprila i maja, kada je Tito pokušao, bezuspešno, da prodre u Srbiju.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;/&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta (Balkan od 1. aprila do 31. decembra 1944.)}}

Vrhovna komanda njemačkih oružanih snaga uočava da je i u tom periodu glavni povod za zbližavanje Nedića i Mihailovića bio »porast komunističke opasnosti«, kao i da se ova saradnja pokušala sakriti od nadležnih njemačkih komandi u okupiranoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Koncem maja 1944. došlo je do drugog pokušaja Tita da upadne u Srbiju, ali je njegov pokušaj ponovo propao, pa nije ni prešao reku Ibar. Zasluge za to imaju dobrovoljci Dimitrija Ljotića, koji su zaustavili komuniste. Sa porastom komunističke opasnosti, od godine 1944, došlo je do neslužbenog približavanja između Nedića i Mihailovića, ali nemačka strana nije mogla da dozna sve pojedinosti tog razvoja.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;/&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Autori dnevnika ocjenjuju da je u posljednjoj godini okupacije došlo i do otopljavanja odnosa na liniji Ljotić—Mihailović: „Napetost i neslaganje sa pokretom Draže Mihailovića tek je popustila godine 1944. Do tada su četnici čak vršili represalije nad porodicama Dobrovoljačkog korpusa.“&lt;ref name=&quot;Živković&quot;/&gt;

U zabilješci iz ratnog dnevnika ađutanta generala Hansa Felbera od 7. maja 1944. godine, pominje se Felberov obilazak jedinicâ na frontu u zapadnoj Srbiji, gdje se nalaze »u borbi protiv bandi«, tj. partizana:
{{izdvojeni citat|(7.5.44) Putovanje glavnokomandujućeg generala pješadije Felbera u pratnji rittmeistera Geschera, kapetana Gölsa i sonderführera Horaka u oblast Valjevo—Kosjerić—Užice—Kremna—Višegrad—Dobrun—Bajina Bašta. Posvuda sastanci s čelnicima jedinicâ koje su tamo raspoređene u borbi protiv bandi: [[Brandenburger|puka Brandenburg]], 696. odreda poljske žandarmerije, Bugara i SDK, kao i sa četničkim vođama Rakovićem i Kalabićem. Povratak putem Kragujevac—Topola 11. maja, dolazak u Beograd u 19 sati.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=807&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frames no. 000803—000804.] ({{jez-njem|&quot;7.5.44 Fahrt des O.B. Gen.d.Inf. Felber in Begleitung von Rittm. Gescher, Hptm. Göls und Sdf. Horak in das Gebiet von Valjevo—Kosjerici—Uzice—Kremna—Visegrad—Dobrun—Bajina Basta. Überall Besprechungen mit den Führern der dort im Kampf gegen die Banden eingesetzten Verbände des Rgt. Brandenburg, der Feldgend.Abt. 696, der Bulgaren und des SFK, sowie mit den Cetniks—Führern Rakovic und Kalabic. Rückfahrt über Kragujevac—Topola am 11.5., Eintreffen in Belgrad 19.00 Uhr.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju poslatom 17. maja te godine od strane Vojnog zapovjednika Jugoistoka je primijećeno: „U posljednje vrijeme povećan broj dezerterstava iz Srpske državne straže kod Draže Mihailovića.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=757 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000753.] ({{jez-njem| &lt;br /&gt; &quot;In letzter Zeit erhöhte Desertierungen der SSW zu DM.&quot;}})&lt;/ref&gt; Četiri dana ranije, u izvještaju poslatom Glavnom komandantu Jugoistoka feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|von Weichsu]], general Felber u kratkim crtama ocjenjuje ulogu SDS:
{{izdvojeni citat|Srpska državna straža ostaje nepouzdana. Prisan odnos sa četnicima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=727&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000723.] ({{jez-njem|&quot;SSW nach wie vor unzuverlässig. Innige Beziehung zu den Cetniks.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Raport generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|Maximilianu von Weichsu]], 13. maj 1944. godine}}

Početkom maja 1944. [[Dimitrije Ljotić]], šef JNP [[Zbor]], pokrenuo je inicijativu za saradnju sa Mihailovićevim snagama. Ljotić i njegov sekretar [[Boško Kostić]] susreli su se 17. maja 1944. u selu Brđani kod [[Gornji Milanovac|Gornjeg Milanovca]] sa generalom [[Miroslav Trifunović|Miroslavom Trifunovićem]]. Razgovori su trajali tri dana.&lt;ref&gt;Koстa Николић, Бојан Б. Димитријевић, н. д., стр. 380.&lt;/ref&gt;

Prema sećanju Boška Kostića, objavljenom 1949, na sastanku između Ljotića i Mihailovićevih predstavnika dogovoreno je sledeće:
{{izdvojeni citat|Rezultat tih razgovora bio je sledeći: zajednička borba protiv komunizma; organizacija DM ostaje potpuna; sporazumno sa DM postavljanje okružnih i sreskih načelnika; četnici DM neće napadati nedićevce; u svim bitnim stvarima Nedić ima da se sporazume sa DM. Inače, u ostalim stvarima Nedićeve odluke imaju se izvršavati; DM prima u načelu izdržavanje u novcu i namirnicama od Nedićeve vlade u kom cilju (DM) saopštava vladi svoj normalni sastav; DM ima svog delegata kod Nedića; regrutovanju za Nedićeve oružane jedinice neće se činiti nikakve prepreke od strane DM; zajednički antikomunistički front u srpstvu izvan Srbije, Nedić će odmah potpomoći stvaranje četničkih odreda radi čišćenja Srema od komunizma, u kom cilju će pomoći u oružjem, municijom i ostalom spremom do 4.000 ljudi.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/155_4.pdf Milan Borković, n. d., Beograd, 1979.], str. II/327-328.&lt;/ref&gt;}}

[[Josef Matl]], [[Austrijanci|austrijski]] [[Slavistika|slavista]] i kapetan njemačke vojne obavještajne službe (''[[Abwehr]]''), bio je autoritativni poznavalac četničkog pitanja i osoba koja je tokom rata održavala kontakte sa brojnim Mihailovićevim povjerenicima. O sastanku Ljotića sa Trifunovićem, kao i o povezivanju kvislinških struktura sa Pavlom Đurišićem, Matl nakon rata piše:
{{izdvojeni citat|U toku nove nemačke politike koja je započela u jesen 1943. naimenovanjem Hermana Nojbahera za specijalnog opunomoćenika za Jugoistok, koji je dobio zadatak da na celom području Jugoistoka prikupi sve antikomunističke snage, došlo je do sporazuma između Nedića, Ljotića i Pavla Đurišića, komandanta četničkih odreda u Crnoj Gori i Sandžaku. Ovim sporazumom trebalo je koordinirati borbu srpskih dobrovoljačkih jedinica i četničkih odreda Pavla Đurišića, no usled stalnih intriga u štabu Mihailovića protiv saradnje sa Nedićem i Ljotićem, tek na osnovu pregovora između Ljotića i generala Miroslava Trifunovića, Mihailovićevog opunomoćenika, između 17. i 19. maja 1944. došlo je do stvarnog ujedinjavanja svih nacionalnih snaga [...] i do odgovarajućeg koordiniranja političkih zadataka u duhu zajedničkog antikomunističkog fronta.&lt;ref&gt;Josef Matl, ''Jugoslawien im zweiten Weltkrieg'', Osteuropa Handbuch, Bd. 1, Jugoslawien, hg. v. Werner Markert, Köln—Graz 1954, s. 99—121.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Venceslav Glišić, Teror i zločini nacističke Nemačke u Srbiji 1941-1945, Institut za istoriju radničkog pokreta Srbije, Rad, Beograd, 1970, str. 225, fus. 44.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Бранислав Божовић, Специјална полиција у Београду 1941-1944, Завод за уџбенике, Београд, 2014, стp. 344.&lt;/ref&gt;}}

Borivoje Karapandžić navodi da je „dobar deo sporazuma“ sproveden, ali ne „u celosti“, zbog četničkih napada na pojedine dobrovoljačke komandante (poput Marisava Petrovića), ili predstavnike Nedićevih vlasti. Ipak, on piše:
{{izdvojeni citat|Đeneral Mihailović poslao je odmah u Beograd kao svoga punomoćnika kod đenerala Milana Nedića kapetana Predraga Rakovića, Komandanta Drugog Ravnogorskog korpusa, čija je kancelarija bila u samom Predsedništvu Vlade, a kome je po izričnoj Dražinoj želji bio politički savetnik [[Aleksandar Cincar-Marković|Aleksandar Cincar — Marković]], Ministar Spoljnih poslova u Vladi Cvetković — Maček, koja je zaključila [[Vojni puč 27. marta 1941.|Pakt s Nemcima]] 25. marta 1941. Zatim je data celokupna sprema sa oružjem i municijom, tako da je u samom Sremu formiran Sremski četnički odred na čelu s majorom Srdićem, dok je Komandant Sremskog korpusa sa sedištem u Srbiji bio divizijski đeneral Sveta Đukić. Pa, onda, đeneral Milan Nedić izdao je naređenje Narodnoj Banci, koja je dostavila đeneralu Mihailoviću veću sumu novca za potrebe “Jugoslovenske Vojske u Otadžbini”, itd.&lt;ref&gt;Боривоје М. Карапанџић, н. д., стр. 282.&lt;/ref&gt;}}

5. maja 1944. u [[Манастир Радовашница|manastiru Radovašnici]] održan je sastanak pripadnika kvislinških struktura iz [[Šabac|šabačkog]] okruga sa majorom [[Dragoslav Račić|Dragoslavom Račićem]], komandantom Cersko-majevičke grupe korpusa JVuO, na kom se raspravljalo o modalitetima saradnje dviju stranâ. U zapisniku sa sastanka prenesen je govor okružnog načelnika Stevanovića:
{{izdvojeni citat|U svom govoru od 26 marta t.g. general Nedić pozvao je nacionaliste da prestanu sa međusobnim raspravama i borbama i da se ujedine u borbu protiv najvećeg neprijatelja Srpstva — komunizma. Taj apel naišao je na puno razumevanje kod četničkih organizacija D.M. u mnogim okruzima i tako je postignuta puna saradnja. Od strane nemačke sile dato je odobrenje i pomoć da ova saradnja dođe do punog izražaja. U želji da se takva saradnja postigne i u Okrugu Šabačkom Okružni načelnik sa svojim komandantima čini apel na majora Račića, kao najvišeg funkcionera organizacije D.M. u Okrugu, da i on u tom pogledu izvrši svoju srpsku dužnost. Ovo je naročito nužno učiniti zbog toga, jer su komunističke bande već otpočele svoj pakleni posao i u ovom okrugu.&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 127, reg. br. 2/17.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_139.htm Naređenje komandanta Cersko-majevičke grupe korpusa od 6. maja 1944. komandantu azbukovačkog sreza da se razgovori sa Nemcima vode po odobrenju Štaba Grupe korpusa]&lt;/ref&gt;}}

Već sjutradan je Račić donio naredbu kojom se zabranjuje vođenje pregovorâ s okupatorom bez njegova znanja i dopuštenja, dok je za kvislinške jedinice, koje je trebalo da posluže za posrednu nabavku naoružanja za JVuO, preporučio sljedeće:
{{izdvojeni citat|Pošto je u izgledu da će Nemci dati još oružja za odrede srpske državne straže, granične straže i dobrovoljačkih jedinica, a imamo sigurnih podataka da će to oružje biti u najkraćem roku pod našom komandom to, — naređujem;

1. — Da komandanti srezova odobre da ode u Srpsku državnu stražu, graničnu stražu i dobrovoljačke odrede onoliko ljudi koliko bude traženo. Samo voditi računa da ljudstvo bude obrađeno u našem duhu i u nacionalnom pogledu ispravno. Ljudstvo obraditi u duhu naređenja koje je izdato u ovom pogledu.

Do daljeg naređenja ne činiti pritisak na familije onih koji su u Nedićevim odredima i ne zahtevati da iz istih beže. A ako neko od njih pobegne posavetovati ga da se za sada vrati na svoje mesto i staviti mu na znanje da neće iskusiti nikakvu kaznu što se za izvesno vreme udaljio iz ovih jedinica. Za ovo imamo sigurnih podataka.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 3, str. 548—550.&lt;/ref&gt;}}

O neuspjehu partizanske ofanzive u Srbiji u proljeće 1944, kao i o intenzitetu i žestini borbi koje su se vodile, svjedoči i izvještaj od 8. maja 1944. poslat Draži Mihailoviću od strane komandanta Zlatiborskog korpusa JVuO kapetana [[Dušana Radovića Kondora]] (pseudonim »Debol«) u kom je navedeno sljedeće:
{{izdvojeni citat|Celog dana 7-og maja, Nemci, Bugari, Dobrovoljci i moje zlatiborske i račanske snage vodile su jaku borbu sa kolonama crvenih na prostoru Solotuša, Bioska, Kadinjača, Zaglavak, Dub. Bugarska artiljerija dejstvuje vrlo uspešno. Odred nemačkih padobranaca na Kadinjači naneo mnogo gubitaka crvenima. Po prikupljenim podacima na brzu ruku na prostoru Ponikava ima oko 500 komunističkih leševa. U toku noći crveni otstupaju u neredu preko Tare u pravcu Zaovina i Mokre Gore, a izvesni delovi u pravcu Šljivovice. Okupator ih goni. Sa brigadama produžujem gonjenje. Juče smo ubili ili zarobili najmanje 80 komunista.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 101.&lt;/ref&gt;}}

Jedinice JVuO, koje tada sudjeluju na strani okupatorsko-kvislinških formacijâ u okviru ''Borbene grupe Weyel'', ubrojane su u »Sopstvene snage« u izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera za 10. maj 1944.:
{{izdvojeni citat|II. ''Situacija kod naših snaga''.

A) Grupa »Holman« je, posle odbijanja jačih neprijateljevih napada na isturenu četu III. bat. kod Bioska (6 km sz. od Kremne) i ponovnih pokušaja noćnog proboja kod Mokre Gore, danas izjutra otpočela pokret sa III/ »Brdbg.«, 297. izv. bat., 698. bat. Feldžand. i II/»Brdbg.« u cilju napada na neprijatelja na planini Tari. I. bat. sa novodovedenim četnicima i SDS goni neprijatelja u rejonu Jablanica — Semegnjevo.

B) Borbena grupa »Vajel« je sa Severnom četničkom kolonom u nastupanju preko puta Užice — Bioska u pravcu Šljivovica i sa Južnom četničkom grupom vrši zaprečavanje puta Užice — Ljubiš i južno odatle.

C) 24. bug. div. učestvuje u napadu protiv neprijatelja na Tari sa 2 čete 11/64. i tenkovima preko manastira Rače (6 km jjz. od Bajine Bašte), a sa I/64. u pokretu iz Dervente prema jugoistoku u pravcu Bjeluša.

III/64, nalazi se kod Kremne, sa zadatkom osiguravanja puta. Z.[apadno] odatle nalazi se i 200 četnika sa istim zadatkom. Ojačani I/63. dostigao je Čajetinu. Na dodeljenu 13. btr/1. izvršen je napad kod Mačkata. Bliži izveštaj još nije dostavljen.

D) Grupa »Tatalović«. Angažovanjem minobacača od strane 1/2. SDK rasteran je neprijatelj, koji je s. od Fakovića, na obali Drine, sa hrvatske strane, izgradio položaje.

I/l. SDK stigao je kod II/l. SDK u rejonu Zaglavak.

III. ''Namere''.

Gonjenje neprijatelja na Tari i u planini Zlatiboru uz dovlačenje novih raspoloživih bug. i četničkih snaga i snaga SDK.

''Ostali deo Srbije''.

Prema izveštajima stanovnika, snage DM u rejonu j. od Kruševca vode žestoke odbrambene borbe protiv nadmoćnih kom. bandi.

20 km sz. od Prokuplja otpočeo je poduhvat lovačkih četa 27. bug. div. sa 4 nem. jurišna topa i 1 četom SDS. Na strani neprijatelja 15 mrtvih. Zaplenjena su tri skladišta životnih namirnica.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_53.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 10. maja 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o dejstvima protiv 2. i 5. NOU divizije na komunikaciji Užice — Višegrad], Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd — dokument 53.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=713&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000709—000710.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. II. Eigene Lage. &lt;/br&gt; A) Gruppe Hollmann trat nach Abwehr stärkerer Feindangriffe gegen vorgeschobene Kp. des III.Btl. bei Visoka (6 NW Kremna) und erneuter nächtlicher Durchbruchsversuche bei Mokra Gora heute morgen mit III./Brdbg., A.A.297, Fg.Abt.696 und II./Brdbg. zum Angriff gegen Feind in der Tara planina an. &lt;/br&gt; I.Btl. jagt mit neu herangeführten Cetniks und SSW Feind im Raum Jablanica–Semegnevo. &lt;/br&gt; B) Gruppe Weyel ist mit nördlicher Cetnikkolonne über Strasse Uzice – Bioska in Richtung Slivovica im Vorgehen und sperrt mit südlicher Cetnikgruppe Strasse Uzice – Ljubis und südlich davon. &lt;/br&gt; C) 24.bulg.Div. beteiligt sich an Angriff gegen Feind in der Tara mit 2 Kp. II./64 und Panzern über Kloster Raca (6 SSW Bajina Basta), I./64 von Derventa antretend nach Südosten in Richtung Bijelusa. &lt;/br&gt; III./64 zur Strassensicherung bei Kremna. W davon 200 Cetniks mit dem gleichen Auftrag. &lt;/br&gt; Verstärktes I./63 hat Cajetina erreicht. Zugeteilte Battr. 13/1 wurde bei Mackat angegriffen. Nähere Meldung steht noch aus. &lt;/br&gt; D) Gruppe Tatalovic. Feind, der N Fakovic auf kroat.Drina–Ufer Stellungen ausbaute, durch Gr.We.Einsatz von I./SFK 2 vertrieben. &lt;/br&gt; I./SFK l bei II./SFK l im Raum Zaglavak eingetroffen. &lt;/br&gt; III. Absichten. &lt;/br&gt; Jagen des Feindes in der Tara und im Zlatibor–Gebirge unter Herausziehen weiterer verfügbarer bulg., SFK– und Cetnik–Kräfte. &lt;/br&gt; Übriges Serbien. &lt;/br&gt; Nach Einwohnermeldungen sollen DM–Kräfte im Raum S Krusevac in heftigen Abwehrkämpfen gegen überlegene komm. Banden stehen. &lt;/br&gt; 20 NW Prokuplje Unternehmen Jagdkpn.27.b.Div. mit 4 dt. Sturmgeschützen und 1 Kp. SSW angelaufen. 15 Feindtote, 3 Lebensmittellager erbeutet.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

11. maja 1944. godine, general Dragoljub Mihailović šalje naređenje četničkim komandantima u Srbiji, između ostalih i potpukovniku Dragutinu Keseroviću (pseudonim »Orel«), urgirajući da se iskoristi akcija okupatora i kvislinga protiv partizanskih snaga:
{{izdvojeni citat|Dali ima nekih priprema od strane Nemaca i Nedićevaca za akciju protiv komunista na Jastrebcu i u Moravskom srezu. Javite koju prostoriju sada drže komunisti. Iskoristite svaku akciju okupatora i nedićevaca protiv crvenih samo na pogodan način.&lt;ref name=&quot;ReferenceJ&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Sinhronizovano djelovanje [[Specijalne policije Uprave grada Beograda]] i obavještajne službe Komande Beograda JVuO u borbi protiv pripadnika [[Narodnooslobodilački pokret|NOP]] i ilegalne [[Komunistička partija Jugoslavije|KPJ]] nastavljeno je tokom 1944. godine. Major Aleksandar Saša Mihajlović (pseudonim »Vili«) izvještava Dražu Mihailovića 13. maja da su saradnici NOP-a iz Beograda nastavili sa svojim propagandnim radom u bližoj okolini grada, gdje su se sklonili nakon bombardovanja. Kako bi spriječio njihovu aktivnost, major Mihajlović piše da je poduzeo navedene mjere:
{{izdvojeni citat|Po svim selima odmah su sačinjeni spiskovi svih izbeglica i ovi su dostavljeni Specijalnoj policiji u svrhu provere da se među njima ne nalaze i komunisti. Nezavisno od ovih proveravanja Specijalne policije naša obaveštajna služba, putem sopstvenih organa, uspela je da prikupi mnogo podataka o komunistima koji se sada sređuju i koji će biti kroz neki dan dostavljeni Specijalnoj policiji sa nalogom da se odmah pristupi hapšenju.&lt;ref name=&quot;ReferenceF&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/11_55.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje »OBAVEŠTAJNI CENTAR ŠTABA BR. 2«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond Draže Mihailovića, S—W—1200.&lt;/ref&gt;}}

U noći između 29. i 30. maja 1944, vojnici Posavske brigade JVuO opljačkali su magacin oružja SDS u [[Obrenovac|Obrenovcu]], ali je komandant Posavsko-kolubarske grupe korpusa major Vladimir Komarčević naredio da se oružje vrati. Svoj postupak prema pripadnicima SDS major Komarčević obrazlaže na sljedeći način:
{{izdvojeni citat|'''Niko više ne postoji u našoj organizaciji kome nije jasno da je celokupan SDS u najtešnjoj saradnji sa nama'''. Ovde vidim samo samovolju i neozbiljne postupke ljudi nedoraslih položaju na kome se nalaze.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 71, reg. br. 4/5.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Бојан Б. Димитријевић, Војска Недићеве Србије 1941-1945, Институт за савремену историју, Београд, 2011, стр. 322.&lt;/ref&gt;}}

General Hans Felber, vojnoupravni komandant Jugoistoka, poslao je posljednjeg dana maja 1944. godine Komandi Jugoistoka (“na ruke” general-majora Arthura Wintera, načelnika štaba [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]]) prijedlog koji je sadržavao sljedeće:
{{izdvojeni citat|Prema koncepciji vojnog zapovjednika Jugoistoka, tješnje povezivanje Crne Gore i Sandžaka sa Srbijom jest poželjno i sa vojnog stanovišta. To će prije svega ojačati poziciju premijera Nedića, a samim tim će pokret Draže Mihailovića, koji je veoma jak u zemlji, približiti premijeru Nediću. Isto tako, i otpor DM–pokreta prema njemačkoj okupacijskoj vlasti biće ublažen. Tada bi bilo lakše iskoristiti snage okupljene u pokretu DM za borbu protiv komunista; s druge strane bi se povećala brojnost ove jedinice, što je trenutno otežano zbog snažnog protivljenja Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Unutar Srbije smanjili bi se unutarstranački sukobi i nemiri, a sve bi se snage mogle upotrijebiti za odbranu od komunističkih prijetnji. Na istoj je liniji i željeno usklađivanje Crnogorskog dobrovoljačkog korpusa sa [u borbi] dokazanim SDK-om.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=871&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000867.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach Auffassung Militärbefehlshaber Südost ist auch vom militärischen Standpunkt aus die Herbeiführung einer engeren Bindung von Montenegro und des Sandschak an Serbien erwünscht. Dadurch wird vor allem die Position des Minister–präsidenten Nedic gestärkt und damit die in Lande sehr starke DM–Bewegung an den Min.Präs. Nedic herangeführt. Ebenso wird auch die Gegnerschaft der DM–Bewegung gegen die deutsche Besatzungsmacht gemildert werden. Es wäre dann leichter, für den Kampf gegen die Kommunisten die in der DM–Bewegung steckenden Kräfte auszunutzen und andererseits die z.Zt. durch die erhebliche Gegnerschaft zum SFK erschwerte Aufstockung dieses Verbandes durchzuführen. Innerhalb Serbiens würden die Parteikämpfe und die Unruhen abnehmen und alle Kräfte gegen die Abwehr kommunistischer Bedrohungen eingesetzt werden können. Auch die erwünschte Gleichschaltung des Montenegrinischen Freiwilligen Korps mit den bewährten S.F.K. liegt auf der gleichen Linie.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Kapetan [[Dragomir Gaga Topalović]], komandant Rudničkog korpusa JVuO, u pismu od 3. juna 1944. upućenom komandantu Kačerske brigade potporučniku Milovanu Nedeljkoviću, naređuje usklađivanje dejstava četničkih jedinicâ u okolini Beograda sa onima kvislinške vlade te njemačkog i bugarskog okupatora, a protiv [[Kosmajski NOP odred|Kosmajskog odreda]]:
{{izdvojeni citat|Prema podacima s kojima raspolažem komunci nalaze se na vrh [[Bukulja|Bukulje]].                                                       

S njima je, priča se, i sam [[Radivoje Jovanović|Bradonja]]. Njihova jačina iznosi oko 120—150.

Pošto su zauzeli dobar položaj, ja sam predložio kapetanu Mihajloviću da izvršimo blokadu cele Bukulje, pa da ih napadnemo i uništimo po sledećem planu:

1.  — Bugari ima da napadnu iz [[Aranđelovac|Aranđelovca]] samu Bukulju.

2.  — Nemci ima da posednu Garaše prema Darosavi, do škole.

3.  — Poljska straža iz [[Belanovica|Belanovice]] da uhvati vezu sa Nemcima iz Aranđelovca do Jelovika.

4.  — Kačerska brigada [JVuO — prim.] ima da hvata vezu sa S.D.S. iz Belanovice i dalje put ka Jeloviku i Vukosavcima.

5.  — S.D.S. iz Aranđelovca da nastavi putem između Bukulje i Jelovika — Vukosavca u produženju sve do Kamenara.

6.  — 2 brigada K.G.G. [Korpus Gorske garde JVuO — prim.] od Kamenara do Brezovca. I dalje na [[Venčac]].

Čekam odgovor od kapetana Mihajlovića i ako on uspe da natera njih onda treba da krenemo zajedno u akciju. Čas polaska javiću. Vi ostanite na mestu gde ste sad, a ja ću da krenem bliže Kamenaru, kako bi bio bliže mestu odakle treba da počne akcija.

Vi stupite u vezu sa poljskom stražom iz Belanovice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_173.htm Pismo komandanta Rudničkog korpusa od 3. juna 1944. komandantu Kačerske brigade o potrebi sadejstva četnika sa okupatorskim trupama i nedićevcima za napad na delove Kosmajskog NOP odreda na Bukulji]&lt;/ref&gt;}}

Komandant Borbene grupe »Željezna vrata« koja je bila stacionirana u [[Istočna Srbija|istočnoj Srbiji]], u izvještaju od 7. juna 1944. piše o sastanku oficira [[Srpske granične straže]] kapetana Ivaniševića i poručnika Bogdana Price, komandanta Ramske brigade JVUO, u selu [[Carevac]] kod [[Veliko Gradište|Velikog Gradišta]]. Poručnik Prica je tom prilikom navodno obećao kapetanu SGS da četnici „za sada neće preduzimati nikakva neprijateljstva protiv njemačkih okupacionih trupâ“.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=1236&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001232.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gelegentlich einer Reise im Grenzbezirk ist der Kommandeur der SGW–Kreisgrenzabteilung Pozarevac, Hptm. Ivanisevic im Dorfe C a r e v a c (10 südl. Gradiste) mit dem Cetnikführer und Kommandeur der Ramski brigade, Oblt. Bogdan P r i c a zusammengetroffen und mit demselben in ein Gespräch gekommen. &lt;/br&gt; 3. Der Cetnikführer hat sich auch dahingehend ausgeschprochen, daß sie z.Zt. keine Feindseligkeiten gegen die deutsche Besatzungstruppe unternehmen werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;

U kvislinškom listu „Novo vreme“ od 13. juna ovako se opisuje situacija ljeta 1944. u okupiranoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Nacionalni četnici su se u velikom broju stavili pod nemačku komandu za borbu protiv boljševičkih Titovih partizana, koji su tokom poslednja dva meseca uzaludno pokušavali da iz istočne Bosne prodru u srpsku oblast. Četnici se bore rame uz rame sa odredima SDK i SDS. Usled boljševičke opasnosti okupile su se na taj način sve nacionalne snage srpskog naroda za zajedničku borbu protiv glavnog neprijatelja boljševizma.&lt;ref&gt;Бранислав Божовић, н. д., стр. 323.&lt;/ref&gt;}}

Povezanost Draže Mihailovića i Milana Nedića nije predstavljala nepoznanicu ni za [[Edmund Glaise von Horstenau|Edmunda Glaisea von Horstenaua]], njemačkog opunomoćenog generala u [[NDH|Nezavisnoj Državi Hrvatskoj]]. General Horstenau je u drugoj polovini juna 1944. boravio u Beogradu, gdje je deset dana vršio dužnost komandanta Jugoistoka umjesto generala Hansa Felbera. U svom ratnom dnevniku, Edmund Glaise von Horstenau zapisuje:
{{izdvojeni citat|U nedelju uveče, 25. juna 1944, avionom sam otišao iz Beograda. Moje slavno vreme kao vojnog zapovednika za Jugoistok bilo je time okončano. Kada sam napustio Srbiju, imao sam osećaj da je nemačka pozicija i ovde obična kula od karata. Najuticajniji čovek u Srbiji i dalje je Draža Mihailović. Nije mu naškodio ni poraz koji je doživeo od Tita na području NDH. Pripadnici Draže Mihailovića nalaze se i u kabinetu Milana Nedića. Sa Nedićem sam se sreo dva puta. On je čovek koga treba uzeti ozbiljno. Danas bi on sigurno dobro razmislio da li da prihvati ponuđeno mesto predsednika srpske vlade.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 508.&lt;/ref&gt;}}

Prilježni autori ratnog dnevnika Vrhovne komande Wehrmachta koriste identičnu formulaciju za uzak krug ljudi oko predsjednika srpske kvislinške vlade:
{{izdvojeni citat|Ponovo se potvrdilo staro iskustvo, da radikalni pokreti imaju najveći broj pristalica, pa su se tako pristalice Mihailovića mogle naći i u najbližem okruženju Milana Nedića i njegove Straže.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;/&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

U svojim ratnim memoarima i [[Hermann Neubacher]] navodi da je u proljeće 1944. došlo do uspostavljanja „službenih veza“ između Mihailovića i Nedića:
{{izdvojeni citat|Nedić je moje dosadašnje kontakte sa Glavnim štabom Draže Mihailovića pratio sa ljubomorom i nepoverenjem. On se bojao da se Nemačka sprema da zaigra na četničku kartu, a oni su bili njegovi protivnici. Kada je Nedić uvideo da nema ništa od toga da se ojača njegov položaj time što bi zabeležio uspehe na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu, kako sam ja predlagao, onda je i sam počeo da traži kontakte sa četnicima. U vladu je uveo jednog Dražinog pristalicu [riječ je o generalu [[Miodrag Damjanović|Miodragu Damjanoviću]] — prim.], koji je došao na mesto ubijenog [u atentatu od strane četnika — prim.] državnog sekretara [Cvetana] Đorđevića. Na ovaj način su uspostavljene službene veze sa Glavnim štabom Draže Mihailovića. O tim stvarima sam bio obavešten. Najzad, ja sam i sâm nameravao da dođe do toga i to tako što bih ojačao položaj Nedića, koji bi bio ovenčan uspehom.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/172.htm Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN], Službeni list SCG, Beograd, 2005, str. 158.&lt;/ref&gt;}}

Još u martu te godine, najviši okupacioni dužnosnici zapazili su ovu tendenciju kod najbližih Nedićevih saradnika. Dnevni red sastanka između generala Felbera i poslanika [[Hermann Neubacher|Neubachera]], održanom kod vojnog komandanta Jugoistoka 4. marta 1944, uključivao je pitanje: »Gdje se sada skriva [[Vojislav Lukačević|Lukačević]]?«, nakon što su Nijemci uhapsili njegovog načelnika štaba majora [[Rudolfa Perhineka]].&lt;ref name=&quot;ReferenceH&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; Takođe, jedna od na sastanku pretresenih tačaka bila je i posjeta [[Đorđa Perića]], šefa Srpske državne propagande pri Predsedništvu kvislinške vlade: 
{{izdvojeni citat|Posjeta šefa srpske državne propagande Perića Ic (Ob. odjeljenje). &lt;br /&gt; Predmet razgovora: Nedić, bez političke inicijative, vojnik koji izvršava naređenja. Njegovo okruženje je više za Dražu Mihailovića, pokušavajući izmijeniti Nedićev negativan stav. Cijela stvar je pokušaj da nam se pruži podrška za pregovore s Dražom Mihailovićem.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=222&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000218.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Besuch Peritsch, Chef der Serb.Staatspropaganda bei Ic.
Gegenstand: Nedic, ohne politische Initiative, Soldat, der Befehl ausführt. Seine Umgebung ist mehr für DM, versucht, Nedic ablehnende Einstellung zu ändern. Das Ganze ein Versuch, ist bei uns Rückendeckung für Unterhandlungen mit DM zu schaffen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Samo tri dana potom, major Aleksandar Mihajlović, komandant Beograda JVuO, izvještava generala Mihailovića o uspostavljenim kontaktima sa Perićem:
{{izdvojeni citat|U svrhu da se obaveštajna služba, kako ona čisto vojne prirode, tako i politička, postavi na što solidniju osnovu i postignu što je moguće bolji rezultati, ovaj štab je preduzeo mere da se stavi u vezu sa ljudima koji po prirodi svoga položaja mogu da budu dobro informisani. Tako je, ovih dana, između ostalih, uspostavljena veza i sa šefom Nedićeve propagande Đorđem Perićem, koji je izjavio gotovost da sa nama sarađuje.&lt;ref name=&quot;ReferenceF&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/11_55.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje »OBAVEŠTAJNI CENTAR ŠTABA BR. 2«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond Draže Mihailovića, S—W—1189.&lt;/ref&gt;}}

O stepenu infiltriranosti pripadnika Mihailovićeve organizacije u institucijama Nedićeve kvislinške uprave svjedoči i general-major [[August Winter]], načelnik štaba [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], u izvještaju koji će 5. jula 1944. godine, ispred Komande Jugoistoka, poslati Vrhovnoj komandi [[Wehrmacht]]a u [[Berlin]]u. General Winter informiše nadređene o „gubitku autoriteta Nedićevih upravnih organa u zemlji“, kao i o tome da oni „svoje zadatke mogu da izvršavaju samo utoliko ukoliko nalogoprimci Draže Mihailovića ili mesni četnički rukovodioci to dopuste“, te zaključuje:
{{izdvojeni citat|Nedićev upravni aparat je, zahvaljujući datim unutrašnjim političkim odnosima, duboko prožet pristalicama D. M. sve do vrha.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_87.htm Izveštaj komandanta Jugoistoka od 5. jula 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o vojno-političkoj situaciji u Srbiji i mogućnostima saradnje sa četnicima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=311&amp;roll=191 NARA, T311, Roll 191, frames no. 000770—000773.] ({{jez-njem|&quot;Hiermit im Zusammenhang steht der Autoritätsverlust der Nedić–Verwaltungsorgane im Lande, die ihre Aufgaben nur soweit durchführen können, als die D.M.–Beauftragten oder örtlichen Cetnik–Führer solchen zuzulassen belieben. Ein entsprechender und ausreichender Nachdruck durch deutsche Polizeiorgane ist bei der geringen Zahl der in der Masse nicht reichdeutschen Kräfte praktisch ausgeschlossen. Die Nedić–Verwaltungsapparat ist in Auswirkung der gegebenen innerpolitischen Verhältnisse weitgehend mit D.M.–Anhängern bis in die Spitzen durchsetzt.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Posredstvom komandanta IV puka SDK majora Vojislava Dimitrijevića i Moačanina, člana najvišeg rukovodstva četničke omladinske organizacije Srbije, u julu 1944. došlo je do sastanka između Dimitrija Ljotića i majora [[Ljubiše Terzića]], jednog od četničkih komandanta, u selu [[Lipe (Smederevo)|Lipe]] kod [[Smederevo|Smedereva]]. (U vrijeme sastanka sa Ljotićem, major Terzić je načelnik štaba Velikomoravske grupe korpusa JVuO; od septembra 1943. do januara 1944. bio je načelnik ađutanture Vrhovne komande JVuO.) Sastanak je trajao jedan dan, a glavna tema razgovora i ovom prilikom bila je kako ujediniti sve „nacionalne snage za borbu protiv komunizma“.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/155_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.], str. II/330.&lt;/ref&gt; O ovom sastanku je Boško Kostić,  sekretar Dimitrija Ljotića, ostavio   sljedeći zapis:
{{izdvojeni citat|Terzić je jednako gledao na situaciju kao i Ljotić. Njemu je bilo jasno da će Saveznici otsad pomagati samo Tita, pa utoliko pre nacionalisti treba da se drže zajednički. O pojedinim ličnostima iz okoline djenerala Draže Mihajlovića izražavao se vrlo nepovoljno. Major Terzić rekao je Ljotiću da pojedini ljudi iz okoline djenerala Mihajlovića ometaju definitivni sporazum nacionalista, jer se plaše da ne izgube svoje položaje. Oni znaju da svi četnički odredi u Srbiji saradjuju sa dobrovoljcima i stražarima, ali, eto, opet ometaju sporazum...&lt;ref&gt;Boško N. Kostić, Za istoriju naših dana — Odlomci iz zapisa za vreme okupacije, Lil (Francuska), 1949, str. 158.&lt;/ref&gt;}}

Povodom sastanka sa generalom Miroslavom Trifunovićem, Dimitrije Ljotić je 14. jula 1944. poslao pismo&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 18, registarski broj 7/22.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Бојан Б. Димитријевић, Војска Недићеве Србије 1941-1945, Институт за савремену историју, Београд, 2011, стр. 334.&lt;/ref&gt; Draži Mihailoviću u kome se navodi:
{{izdvojeni citat|Gospodine generale, 18. maja imao sam sreću da se sastanem, kao delegat generala Nedića, sa generalom Trifunovićem. Iako je taj sastanak doveo do jednog sporazuma, od njega praktično još ništa nije bilo, mada bi zaista trebalo, s obzirom na vrlo teška vremena. Mnogo puta sam tražio sastanak sa Vama, za ove tri godine, ali do njega nikada nije došlo, jer Vi to niste hteli. Gotov sam opet da Vam to ponudim, ako Vi smatrate da to možete prihvatiti. Nalazim da bi to bilo od koristi za naš narod. Ko god je bio kod Vas, govori o Vama sa velikim pohvalama, kao o čoveku krotkom, skromnom, širokogrudom i ljudi koji su sa Vama govorili ne mogu verovati da biste Vi ovako odgovorili na ovako širokogrudu ponudu generala Nedića.}}

Tokom [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Trumpf«]] u [[Južna Srbija|južnoj Srbiji]], od početka jula do početka avgusta 1944. godine, nastavilo se taktičko potčinjavanje četničkih jedinicâ njemačkoj ''Borbenoj grupi Weyel''. U izvještaju Komande Jugoistoka od 14. jula 1944. pominje se i sadejstvo ravnogorskih četnika i formacijâ kvislinške vlade:
{{izdvojeni citat|U planinama jugoistočno od [[Niš]]a, četnici i Srpska granična straža u borbi sa tamošnjim crvenim neprijateljskim snagama (22. crvena banditska divizija). Drum [[Leskovac]] — [[Lebane]] ponovo miniran. Srpska državna straža i četnici u borbi s komunistima jugoist. od [[Lazarevac|Lazarevca]]; navodno 23 neprijatelja ubijena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=756&amp;rec=311&amp;roll=191 NARA, T311, Roll 191, frames no. 000927—000932.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Gebirge SO Nisch Cetniks und SGW im Kampf mit dort. roten Feindkräften (22. rote Banden–Div.) &lt;/br&gt; Strasse Leskovac – Lebane erneut vermint. SSW und Cetniks bei Kampf mit Komm. SO Lazarevac angebl. 23 Fd.– Tote.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj komandanta Jugoistoka od 14. jula 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta}}

Želja okupatora da se sa svim kvislinškim i kolaboracionističkim snagama, pod svaku cijenu i uz što manje sopstvenih gubitaka, spriječi prodor snagâ NOVJ iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine u Srbiju, izražena je i u izvještaju Operativnog odeljenja Beograd — Dedinje Armijske grupe »F« od 19. jula: 
{{izdvojeni citat|Srbija: Pokreti crvenih divizija u južnom delu Srbije su od sve većeg značaja. [[Topličko-jablanička operacija|Operacija »Keraus«]]: glavnina 27. bugarske divizije krenula je 19. 7. iz doline Toplice u pravcu juga. Borbena grupa »Dizener« (5 bataljona Srpskog dobrovoljačkog korpusa i 1 tenkovska četa) kreće 20. 7. sa linije [[Leskovac]] — [[Lebane]] u pravcu severozapada. Četnička grupa »Vajel« sa zadatkom zaprečavanja linije Matorovska — Tulari nalazi se u naizmeničnim borbama sa crvenim snagama koje su prodrle preko Toplice u pravcu zapada sve do prostora [[Brus]]a. Južno od toga isturene jedinice komunista doprle su u pravcu [[Ibar|Ibra]] do prostora severno od [[Podujevo|Podujeva]].

Za ojačanje Ibarske doline upućen je dodatni ruski bataljon (I bataljon 5. puka [[Ruski zaštitni korpus|Ruskog zaštitnog korpusa]]). 

Na zapadnim granicama Srbije produžava se Titov marš, 9 — 12 crvеnih divizija prikupljeno je u prostoru [[Berane]] — [[Zvornik]] sa zadatkom upada u Srbiju. 

Borbe za [[Prokuplje]] — Brus se još ne mogu sagledati.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_218.htm ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XII — DOKUMENTI NEMAČKOG RAJHA — KNJIGA 4]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=980&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frames no. 000839—000840.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: &lt;/br&gt; Bewegungen roter Divisionen in Südserbien von wachsender Bedeutung. &lt;/br&gt; &quot;Kehraus&quot;: Masse 27.bulg.Div. aus Toplica–Tal 19.7. nach S angetreten. Kgr. Diesener (5 SFK–Btlne. und 1 Pz.Kp.) antritt 20.7. aus Linie Leskovac – Lebane nach NW. &lt;/br&gt; Cetnik–Gruppe Weyel mit Sperrauftrag in Linie Matorovska – Tulari mit Tn. in wechselvollen Kämpfen gegen–über Toplica nach W bis in Raum Brus vorgedrungene rote Kräfte. S davon vorderste Tle.Komm. N Podujevo Richtung Ibar. &lt;/br&gt; Zur Verstärkung Ibartal ein weiteres Russen–Btl. (I./RZK 5) dorthin abgedreht. &lt;/br&gt; An der W–Grenze Serbiens geht der Aufmarsch der Tito–Kräfte weiter, 9 – 12 rote Divisionen versammeln sich im Raum Berane – Zvornik mit dem Auftrag, nach Serbien einzufallen. &lt;/br&gt; Die Kämpfe um Prokuplje – Brus sind noch nicht zu übersehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvod iz ratnog dnevnika Grupe armija »F« za period od 1. jula do 31. decembra 1944. godine}}

Narednog će mjeseca njemački nadležni organi javljati i o zajedničkim defanzivnim akcijama kvislinške SDS i JVuO. Tako je 15. VIII 1944. štab Armijske grupe »F« izviješten od strane Komande Jugoistoka: „Četničke jedinice iz pravca [[Trstenik]]a i [[Kruševac|Kruševca]], koje napreduju ka jugu, zauzele su [[Aleksandrovac]] uz slab otpor neprijatelja. Napadi crvenih na [[Vlasotince]] i [[Grdelica|Grdelicu]] odbijeni od strane Srpske granične straže i četnikâ.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=410&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289663.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;CETNIK – VERBAENDE AUS TRSTENIK– KRUSEVAC NACH S ANGETRETEN GEGEN SCHWACHEN FD.–WIDERSTAND ALEKSANDROVAC GENOMMEN.– &lt;/br&gt; ROTE ANGRIFFE AUF VLASETINCE [sic] UND GRDELICA DURCH SGW UND CETNIKS ABGEWEHRT.–&quot;}})&lt;/ref&gt; 28. avgusta, iz istog je izvora u Armijsku grupu »F« stigla i sljedeća informacija: „Nakon teških borbi sa SDS-om i četnicima, kom[unističke] snage spalile [[Boljevac]] a zatim se premjestile u pravcu sjeverozapada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=318&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289571.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;KOMM KRAEFTE NACH SCHWEREN KAEMPFEN MIT SSW UND CETNIKS BOLJEVAC IN BRAND GESTECKT UND DANN IN NW– RICHTUNG ABGESETZT.&quot;}})&lt;/ref&gt;

Nakon što je napustio Srbiju posljednjeg dana maja 1944, predsjednik četničkog [[Centralnog nacionalnog komiteta]] [[Živko Topalović]] je početkom avgusta te godine sastavio memorandum, u kom se bavi situacijom u zemlji i raspoloženjem stanovništva okupirane Jugoslavije, a koji je uputio vladama [[Savezničke sile u Drugom svjetskom ratu|savezničkih zemalja]]. Topalović donosi podatke o [[Lista njemačkih operacija protiv četnika u Drugom svjetskom ratu|antičetničkoj]] »[[Operacija Hajka|operaciji Treibjagd]]« i navodi da je pitanje učešća srpskih jedinica u njemačkoj operaciji izazvalo podjelu u kvislinškom taboru, kao i još jednu od brojnih kriza kabineta generala Milana Nedića:
{{izdvojeni citat|U Nedićevoj vladi i među njegovim saradnicima izbio je rascep oko toga: treba li ili ne, da i Nedićeve i Ljotićeve oružane snage zajedno sa Nemcima napadnu na vojne odrede Mihailovićeve. Veliki broj političkih saradnika Nedićevih i Ljotićevih, a gotovo svi komandanti S.D.S. i izvestan broj komandanata dobrovoljačkog korpusa (Ljotićevci) izjasnili su se protivu takve oružane akcije sa motivacijom: da je sav narod u Srbiji uz Dražu Mihailovića, da bi se u toku borbe njihove snage priključile Mihailoviću i da bi takva borba imala za jedini rezultat opustošenje mnogih srpskih sela. U ovoj dubokoj režimskoj krizi, Nedić je dao ostavku, koju mu Nemci nisu uvažili, ali on dugo vremena nije dolazio u kancelariju, niti je napuštao svoju kuću.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_5.htm Memorandum Živka Topalovića, predsednika četničkog Centralnog nacionalnog komiteta, od 4. avgusta 1944. o stanju u Jugoslaviji krajem maja 1944. upućen savezničkim vladama]&lt;/ref&gt;}}

=== Sporazum Nedića i Mihailovića ===
{{main|Durmitorska operacija|Sporazum Nedića i Mihailovića 1944.}}
{{izdvojeni citat|Nemačka komanda javlja, da je Nedić ponudio, nakon upada komunista u Srbiju, u ime veoma ozbiljno ugoženog Srpstva, vojnu saradnju svih srpskih snaga. Nedić je naglasio, da on takođe službeno govori i u ime Mihailovića, koga je nedavno posetio. Od nemačkih vojnih vlasti zatražio je dozvolu, da odmah formira srpsku vojsku u snazi od 50.000 boraca, koja bi se regrutovala iz četničkih jedinica. Komanda Vermahta za Jugoistok, posle razgovora sa Hermanom Nojbaherom, rešila je da se izađe u susret Nedićevoj molbi.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |publisher=Scribd.com |date= |accessdate=2014-03-16 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 17. avgusta 1944.}}

Od 30. jula do 1. avgusta 1944. godine, u sjedištu Vlade nacionalnog spasa u [[Beograd]]u, održana je trodnevna konferencija kojoj su prisustvovali svi okružni načelnici i komandanti okrugâ u [[Nedićeva Srbija|okupiranoj Srbiji]]. Na tom sastanku, general Nedić je izrazio želju za ujedinjenjem svih [[Nacionalizam|nacionalističkih]] snaga u zemlji:  
{{izdvojeni citat|Otadžbina je u opasnosti! Došli smo do pravog srpskog puta koji predstavlja ujedinjeno srpstvo. Sloga i bratstvo svih Srba mora se sprovesti do kraja. Odbijen je moj predlog o učešću dva ministra, naklonjena organizaciji D.M., u moju vladu. Predlog je odbijen od Draže Mihajlovića, ali i to je pravilno gledište s obzirom na današnje prilike. Događaji lete strahovito brzo. Rešavajući momenti su blizu. Istrebljenje Srpstva moramo sprečiti. '''Sve naše oružane snage moraju se ujediniti sa nacionalnim četnicima. To je vrhovni zakon Otadžbine, jer to hoće ceo srpski narod.''' Jedna nacionalna snaga u jedinstvenom duhu mora da se ispolji na jednom putu i u jednom pravcu. Krv naše krvi mora da progovori.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Nedićeva arhiva, 121–4–21&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_1.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230415161748/https://znaci.org/00001/172_1.pdf |date=2023-04-15 }}, str. 26.&lt;/ref&gt;|General [[Milan Nedić]]}}

U ljeto 1944. godine, konačno je sazrela ideja o sastanku generalâ Milana Nedića i Dragoljuba Mihailovića. O sastanku sa Mihailovićem Nedić je pred jugoslovenskim istražnim organima, 9. januara 1946. godine, pored ostalog, izjavio sljedeće:
{{izdvojeni citat|U 1944. godini Draža Mihailović je tražio da odredim izvesne delegate radi pregovora. Sa svoje strane sam odredio Iliju Mihailovića i Dimitrija Ljotića. Ilija Mihailović [bivši narodni poslanik i član najužeg vođstva bivše [[Jugoslovenska nacionalna stranka|Jugoslovenske nacionalne stranke]] (JNS) — nap.] je u više navrata odlazio kod Draže i bio je uvek primljen, dok je Ljotić bio dva puta, ali samo u štabu, dok od strane Draže Mihailovića nije bio lično primljen. Jula meseca, posredstvom Dragog Jovanovića, došlo je do prvog sastanka [sastanak je održan u avgustu, a ne u julu — nap.] između mene i D. M. Na ovom sastanku radilo se o tome da se stvori aparat koji će u datom momentu posle nemačkog sloma da preuzme vlast u zemlji. Tom prilikom postavljeni su mi od Draže uslovi za liferovanje oružja. Njegovi zahtevi u ovom pogledu bili su suviše veliki, ali su delimično od moje strane prihvaćeni i ispunjeni.&lt;ref name=&quot;ReferenceE&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/11_69.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje PORAZ MIHAILOVIĆEVIH SNAGA U SRBIJI I NOVI SPORAZUMI SA OKUPATOROM I KVISLINGOM MILANOM NEDIĆEM]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;AVII, Izjava Milana Nedića pred istražnim organima 1946. godine.&lt;/ref&gt;}}

Draža Mihailović i Milan Nedić sastali su se 12. i 13. avgusta 1944. u selu [[Ražana]] pokraj Kosjerića. Na sastanku su prisustvovali četnički komandanti: pukovnik [[Luka Baletić]], potpukovnik [[Mirko Lalatović]], major [[Dragoslav Račić]], major [[Nikola Kalabić]], a od Nedićevih saradnika: [[Dragomir Jovanović|Dragi Jovanović]], šef kvislinške policije i upravnik grada Beograda, kao i general [[Miodrag Damjanović]], šef Nedićevog kabineta.

Sastanak je ugovorio, kako je priznao pred istražnim organima 1946, Dragi Jovanović. On se prethodno u Aranđelovcu sastao sa četničkim komandantima Račićem, Kalabićem i [[Neško Nedić|Neškom Nedićem]]. Na sastanku je dogovoreno da se radi na susretu Nedića i Mihailovića u cilju objedinjavanja antikomunističkih snaga. Jovanović se potom vratio u Beograd gde je dobio Nedićevu saglasnost za organizovanje sastanka sa Mihailovićem.&lt;ref&gt;Бранко Латас, Милован Џелебџић, Четнички покрет Драже Михаиловића 1941-1945, Београд, 1979, стр. 311-312.&lt;/ref&gt;

Milan Nedić se u istrazi 1946. prisjetio još nekih detalja s ovog sastanka:

{{izdvojeni citat|Susret, kako između mene i Draže, tako i ostalih oficira, bio je srdačan i prijateljski. Sećam se da sam se sa Kalabićem poljubio, a on mi je rekao: 'Zaštitniče moga jadnog oca!', stavljajući mi glavu na grudi. Draža je tražio od mene da mu izložim opštu situaciju i razvoj budućih događaja. Ja sam mu kazao da Nemci propadaju i da će morati uskoro da se povuku iz zemlje. Predočio sam mu opasnost od komunista koji nadiru sa sviju strana, pa je stoga potrebno da se obrazuje jedan srpski front od mojih odreda i četničkih, pa da ujedinjeni brzo i efikasno spasimo Srpstvo i Srbiju od komunističkih upada. Draža me je saslušao i prihvatio moj predlog.  Sporazumeli smo se da oružje i municiju izdejstvujemo preko Nemaca, pošto će na tome raditi Raković. U pogledu novca, bilo je odlučeno da moja vlada mesečno daje po 100 miliona dinara. '''Dalje smo se sporazumeli da se sve oružane formacije vlade stave pod komandu Draže Mihailovića radi koordinacije u borbi protiv komunista.'''&lt;ref&gt;Коста Николић, Бојан Б. Димитријевић, н.д., стр. 389, фус. 79.&lt;/ref&gt;}}

{{izdvojeni citat|
* Vlada stavlja odmah na raspoloženje generalu Draži Mihailoviću za plate oficirima, podoficirima i ostalima 10 miliona dinara, s tim da prestane pljačkanje državnih pošta i ostalog.
* General Nedić, odnosno vlada, preuzimaju na sebe obavezu da kod Nemaca izdejstvuje odmah 30.000 pušaka, 3 miliona puščanih i mitraljeskih metaka, 500 puško-mitraljeza i 500 bacača granata.
* General Mihailović garantuje Nediću, a ovaj preuzima obavezu pred Nemcima, da se ovo oružje neće ni u kom slučaju upotrebiti protiv Nemaca.
* Nedić i vlada, voljni su, ukoliko okupator dozvoljava, da se i sve oružane formacije vlade radi koordiniranja akcije protiv komunista, stave pod komandu Draže Mihailovića.
* Vlada je voljna, ukoliko dobavi, da mu odmah stavi na raspoloženje i neodređeni broj uniformi i obuće!&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;|Tačke sporazuma Nedića i Mihailovića od avgusta 1944.}}

Na [[Beogradski proces|Beogradskom procesu]] 1946. godine, na pitanja predsednika sudskog veća o neposrednim rezultatima sastanka sa generalom Milanom Nedićem general Draža Mihailović se ovako odredio:
{{izdvojeni citat|Pretsednik: Da li ste vi posle razgovora preko Nedića primili od Nemaca izvesnu količinu oružja?

Optuženi: Sve što sam iz Beograda primao preko [[Predrag Raković|Raković]]a, koji je radio stvarno po mom nalogu sa [[Miodrag Damjanović|Damjanovićem]], primio sam.

Pretsednik: Da li je bilo iz nemačkih magazina?

Optuženi: Ne znam.

Pretsednik: Koliko ste pušaka primili?

Optuženi: Ne znam.

Pretsednik: Veće količine? Otprilike?

Optuženi: Ne znam.

Pretsednik: Je li dve, 20, 30?

Optuženi: Ne, to ne znam tačno.

Pretsednik: Primali ste.

Optuženi: To je primljeno.

Pretsednik: Pa vidite, vi ste primili 10.000 pušaka.

Optuženi: Može da bude, ja broj ne znam.

Pretsednik: Dozvoljavate li tu mogućnost?

Optuženi: Ne, ne znam cifru.

Pretsednik: Možda sedam, jedanaest ili petnaest hiljada.

Optuženi: Može da bude 10.000.

Pretsednik: Kako ste pokušali tih 10.000 pušaka da izvučete iz Beograda?

Optuženi: Mogle su se izvlačiti kamionima za naoružanje Srpske državne straže, trebalo je da se popune obveznici.

Pretsednik: Koliko je broj trupa imala Srpska državna straža?

Optuženi: Mislim ukupno oko 20.000.&lt;ref&gt;Издајник и ратни злочинац Дража Михаиловић пред судом: Стенографске белешке и документа са суђења Драгољубу-Дражи Михаиловићу, Београд, 1946, стр. 236–237.&lt;/ref&gt;}}

Na temelju postignutog sporazuma, general Milan Nedić je, sada s mnogo više samopouzdanja nego ranije, mogao istupiti pred dužnosnike njemačke okupacione sile u pogledu zahtjeva za naoružanjem:
{{izdvojeni citat|Srpski ministar predsjednik Nedić, prilikom prijema kod komandanta Jugoistoka 17. 8, po nalogu srpske vlade a jednovremeno po nalogu i Draže Mihailovića, ukazujući na akutnu opasnost za Srbiju od komunizma, kao i na razvoj situacije u Bugarskoj, zatim na dosadašnju skoro besplodnu lojalnost prema njemačkoj okupacionoj sili, postavio je zahtjev za odobrenje jačih srpskih trupnih kontingenata uključujući tu i zahtjev za teškim oružjem. O detaljima pregovora sa ministrom predsjednikom Nedićem biće poslat poseban izvještaj Vrhovnoj komandi Wehrmachta.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1099&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000957.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Der serbische Ministerpräsident Nedic hat am 17.8. beim Empfang durch dem Mil.Befh.Südost im Auftrag der serbischen Regierung und zugleich des DM unter Hinweis auf die akute Gefährdung Serbiens durch den Kommunismus und auf die Entwicklung der bulgarischen Lage sowie bisher fast fruchtloser Loyalität serbischer Regierung der deutschen Besatzungsmacht gegenüber den Antrag auf Genehmigung starker serbischer Truppenkontingente einschliesslich schwerer Waffen gestellt. Über die Einzelheiten der Verhandlungen mit Ministerpräsident Nedic wird an OKW eine besondere Meldung noch ergehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U [[teleks]]u poslatom 19. avgusta 1944. iz [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] Vrhovnoj komandi Wehrmachta urgira se za prihvatanje ponude Nedića i Mihailovića, ali i upozorava na dalekosežne posljedice kako za njemačku vojsku, tako i za privredu Trećeg Reicha, ukoliko bi rukovodstvo u [[Berlin]]u odbilo ovu ponudu:
{{izdvojeni citat|Nedić je postavio zahtev za hitnu isporuku 3 miliona metaka pešadijske municije, odobrenje za formiranje srpske vojske koja bi brojala 50.000 ljudi, čije regrutovanje bi trebalo da usledi od četničkih jedinica Draže Mihailovića, te isporuku oružja uključujući pritom i teško naoružanje.

U iscrpnom razgovoru između komandanta Jugoistoka, specijalnog opunomoćenika Ministarstva inostranih poslova za Jugoistok i vojnoupravnog komandanta Jugoistoka utvrđeno je sledeće:

a) da razvoj komunističke opasnosti u i oko Srbije zahteva korišćenje svih antikomunističkih snaga,

b) da bi principijelno odbijanje ponude Nedića i Draže Mihailovića silom prilika dovelo do:

postavljanja svih Srba protiv nemačke okupacione sile, do prelaza pojedinih četničkih jedinica u komunistički zaraženu Narodnooslobodilačku vojsku, u slučaju generalnog otkaza pomoći, dalje bi dovelo do većih uspeha dobro naoružanih Titovih bandi protiv slabih jedinica Draže Mihailovića na srpskom prostoru, dovelo bi i do konačnog prekida svih komunikacija, naročito prema Grčkoj, konačno bi dovelo do prekida mogućnosti korišćenja izvora ratne privrede neophodne za Vermaht i otadžbinu (žitarice, drvo, antimon, bakar, ruda hroma).&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=648&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000643—000644.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Unter eindringlichem Hinweis auf ein notwendigesvolles deutsches Vertrauen, das allein den Erfolg einer gemeinsamen Kampfführung herbeiführen könne, hat Nedic den Antrag gestellt auf : &lt;/br&gt; a) Sofortlieferung von 3 Mill. Schuss Inf.Munition, deren Verteilung er sich vorbehälten werde, &lt;/br&gt; b) Genehmigung der Sofortaufstellung eines 50 000 Mann zählenden serbischen Heereskörpers, dessen Rekrutierung aus den im Kampf erprobten Cetnik–Verbänden des Draja Mihailovic erfolgen soll, &lt;/br&gt; c) Waffenlieferung hierzu einschl. schwerer Waffen. &lt;/br&gt; 3.) In eingehender Aussprache zwischen O.B.Südost, Mil.Bef.Südost und den Sonderbevollmächtigten des Auswärtigen Amtes für den Südosten wurde festgestellt und wird hiermit gemeldet : &lt;/br&gt; a) Die Entwicklung der kommunistischen Gefahr in und um Serbien verlangt die Nutzbarmachung aller antikommunistischen Kräfte, &lt;/br&gt; b) eine grundsätzliche Ablehnung des Nedic–DM–Angebotes führt zwingend : &lt;/br&gt; b1) zu einer Einstellung aller Serben insbesondere der kampfwilligen Verbände gegen die Besatzungsmacht, &lt;/br&gt; b2) für den Fall einer generellen Absage zu einem Abgleiten einzelner Cetnikteile zum kommunistisch verseuchten V.B.–Heer, &lt;/br&gt; b3) zu weiteren Grosserfolgen der gut ausgerüsteten Tito–Banden gegen die schwachen DM–Verbände im serbischen Raum, &lt;/br&gt; b4) zu einer endgültigen Unterbindung aller Verkehrswege insbesondere nach Griechenland. &lt;/br&gt; b5) zu einem Ausfall der für Wehrmacht und Heimat notwendigen kriegswirtschaftlichen Ausnutzung des Landes (Getreide, Holz, Antimon, Kupfer, Chromerz).&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Posle sastanka u Ražani, postojala je stalna veza između štaba DM i Nedićeve vlade. Glavni posrednik u svemu ovome bio je [[Milan Aćimović]]. Za delegata za vezu sa Nedićem, Draža Mihailović je odredio kapetana [[Predrag Raković|Predraga Rakovića]], a Nedić Iliju Mihailovića. Došavši u Beograd, Predrag Raković se nastanio kod Milana Aćimovića i svakodnevno odlazio generalu Nediću. Raković je koordinirao rad oružanih odreda Nedićeve vlade i Mihailovićevih jedinica u borbi protiv NOP-a u Srbiji. Preko Rakovića, Milan Nedić je upućivao oružje i municiju za Mihailovićeve jedinice. Ubrzo po njegovom dolasku u Beograd, Nedić je Rakovića doveo u vezu sa komandantom Jugoistoka generalom Felberom i njegovim načelnikom štaba Gajtnerom. Od tada je kapetan Raković održavao vezu i između generalâ Felbera i Mihailovića, koristeći se tom vezom za dobijanje oružja i municije, ali i za efikasnije koordiniranje borbenih dejstava nemačkih i četničkih jedinica u Srbiji u borbama protiv NOVJ.&lt;ref name=&quot;ReferenceE&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/11_69.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje PORAZ MIHAILOVIĆEVIH SNAGA U SRBIJI I NOVI SPORAZUMI SA OKUPATOROM I KVISLINGOM MILANOM NEDIĆEM]&lt;/ref&gt;

U narednom periodu, Dragomir Jovanović je nastavio održavati kontakte sa ravnogorskom organizacijom. Prema ličnom priznanju pred isljednicima [[OZNA]]-e, vrlo brzo je ugovorio i svoj sastanak sa generalom Mihailovićem. Jovanović svjedoči da se taj sastanak odigrao 28. avgusta, u [[Pranjani]]ma kod [[Gornji Milanovac|Gornjeg Milanovca]]. Tom prilikom, navodno je Mihailovića informisao o pripremama Njemaca za povlačenje i prenio mu informacije o oskudnim vojnim jedinicama kojima je u tom trenutku okupator raspolagao.&lt;ref&gt;Радосав Р. Туцовић, Полицијски репресивни апарат нацистичке Немачке и његови домаћи инструменти: Анализа делатности Драгомира Јовановића и Аугуста Мајснера у окупираној Србији (1941–1944). Докторска дисертација, Филозофски факултет Универзитетa у Београду, 2021, стр. 292.&lt;/ref&gt;

=== Nemačka ocena Mihailovića ===
[[Datoteka:First Vrede sa četnicima.jpg|thumb|Nemački kapetan Wrede i četnički komandanti [[Nikola Kalabić]], Dragoslav Račić i [[Neško Nedić]], nakon potpisanog sporazuma o zajedničkoj borbi protiv partizana, u Topoli 11. avgusta 1944. (''nemački izvor'')&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_536.jpg Wredeova zabeleška str.1]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_537.jpg Wredeova zabeleška str.2]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_538.jpg Wredeova zabeleška str.3]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_539.jpg Wredeova zabeleška str.4]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;]]

Neposredno uoči sastanka između Nedića i Mihailovića, u [[Topola|Topoli]] se 11. avgusta 1944. odigrao sastanak između predstavnika nemačke komande Jugoistoka i predstavnika Draže Mihailovića, na kome je major [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|JVuO]] [[Dragoslav Račić]] uverio nemačke predstavnike u spremnost na saradnju Mihailovićevog pokreta sa nemačkim okupatorom:
{{izdvojeni citat|Političko zauzimanje stava Draže Mihailovića i njegovog pokreta potpuno se izmenilo. Oni su spremni da u potpunosti sa nama sarađuju. Oni predlažu stvaranje jednog nacionalnog fronta koji bi obuhvatio Srpsku državnu stražu, Srpski dobrovoljački korpus, formacije Draže Mihailovića i sve nacionalne snage orijentisane protiv komunista. Pokret Draže Mihailovića je spreman da ide u celosti u ovaj front. Osnovni zadatak je opšta mobilizacija i stvaranje jedne srpske nacionalne armije, za uništenje komunizma u Srbiji. Kada komunizam u Srbiji bude pobeđen, DM—pokret je spreman da se uključi prema naređenju nemačkog rukovodstva na Balkanu i ma gde drugo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=535&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000501.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_227.htm Zbornik NOR-a, XIV/4, Beograd, 1985.], str. 1069.&lt;/ref&gt;}}

Na istom sastanku, kapetan knez Vrede (Rittmeister Fürst Wrede) sumirao je prijedloge predstavnika Draže Mihailovića na sljedeći način:
{{izdvojeni citat|1) DM želi da razgovara sa opunomoćenikom [[adolf Hitler|firera]] za jugoistočni prostor.

2) On teži okupljanju svih nacionalnih srpskih snaga.

3) Mobilizacija i naoružavanje svih za oružje sposobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoružavanje i vođstvo pod nemačkim Vermahtom.

4) DM moli da sam ostane u ilegali.

5) Pripadnici DM—pokreta ne treba da budu u nemačkim uniformama.

6) Mesto sastanka ne treba ni u kom slučaju da bude Beograd ili neki veći grad.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_14_4_227.htm Zbornik NOR-a, XIV/4, Beograd, 1985.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230818195525/https://www.znaci.org/00001/4_14_4_227.htm |date=2023-08-18 }}, str. 1070.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000502—000503.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) DM wünscht mit dem Bevollm. des Führers für den Südostraum zu sprechen. &lt;/br&gt; 2.) Er fordert Zusammenschluss aller nat. serb. Kräfte. &lt;/br&gt; 3.) Mobilisierung und Bewaffnung aller waffenfähigen nat. Serben zum Kampf gegen den Kommunismus. Ausrüstung und Führung durch die deutsche Wehrmacht. &lt;/br&gt; 4.) DM bittet selbst illegal bleiben zu können &lt;/br&gt; 5.) Die Angeh. der DM–Bewegung sollen nicht in dt. Uniform gekleidet werden. &lt;/br&gt; 6.) Ort der Zusammenkunft soll keinesfalls Belgrad oder eine grössere Stadt sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-S33882, Adolf Hitler retouched.jpg|thumb|175px|Vođa [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]] [[Adolf Hitler]] smatrao je Dražu Mihailovića nepouzdanim i dopuštao je samo taktičku saradnju sa četnicima u borbi protiv partizanskog pokreta.]]
Sledeće sedmice, 18. avgusta je održan sastanak na najvišem nivou u nemačkoj komandi Jugoistoka. Tu su još jednom sumirani Mihailovićevi predlozi:
{{izdvojeni citat|
a) Bezuslovno obećanje, da nijedan nemački vojnik neće biti napadnut od četnika. Davanje talaca.&lt;br/&gt; b) Zajednička borba isključivo protiv komunista u cilju uspostavljanja mira i reda. Nemci i četnici ne moraju biti neprijatelji. &lt;br/&gt; c) Neprijatelj br. 1 su komunisti i svi oni koji ih podržavaju ili ne sadejstvuju u borbi protiv komunista. &lt;br/&gt; d) Draža Mihajlović moli, da ga se privuče organizovanju Srpskog dobrovoljačkog korpusa i organizovanju Dobrovoljačkog korpusa. &lt;br/&gt; e) Bilo kakva veza s partizanima je nemoguća.&lt;br/&gt; f) Draža Mihailović moli da se stvori prijateljskije raspoloženje, da bi se oslobodilo četnike, koji su uhapšeni u Srbiji, bez posredovanja četnika. &lt;br/&gt; g) U slučaju invazije nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista će se produžiti. Četnici hoće da spreče vezu partizana s invazionim trupama. &lt;br /&gt; h) Draža Mihajlović nema veze s Englezima. On i ne želi više da je ima, odgovarajući engleskom držanju prema srpskom narodu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=570&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000565—000566.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Das Verhandlungsangebot des DM sieht folgende wesentlichen Punkte vor: &lt;/br&gt; a) Unbedingtes Versprechen, kein deutscher Soldat werde von Cetniken überfällen. Geiselgestellung. &lt;/br&gt; b) Gemeinsamer Kampf ausschliesslich gegen Kommunisten zur Herstellung von Ruhe und Ordnung. Deutsche und Cetniken brauchen nicht Feinde zu sein. &lt;/br&gt; c) Feind Nr. 1 sind Kommunisten und alle, die sie unterstützen oder im Kampfe gegen Kommunisten nicht mitwirken. &lt;/br&gt; d) DM bittet, ihn zu Ausbau des SFK und Aufbau Freikorps heranzuziehen. &lt;/br&gt; e) Irgendeine Verbindung mit Partisanen ist unmöglich. &lt;/br&gt; f) DM bittet zur Hebung freundschaftlicher Stimmung um Freilassung der in Serbien verhafteten Cetniken ohne Vermittlung der Cetniken. &lt;/br&gt; g) Im Invasionsfall kein Kampf gegen Deutsche. Kampf gegen Kommunisten wird weitergeführt. Verbindung der Partisanen zu Invasionstruppen wollen Cetniken verhindern. &lt;/br&gt; h) DM ohne Verbindung zu Engländern. Er will auch keine mehr haben, entsprechend engl. Verhalten gegen serb. Volk.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm Zbornik NOR-a, XIV/4, Beograd, 1985.], str. 1072.&lt;/ref&gt;}}

Na sastanku je specijalni nemački izaslanik za Balkan [[Hermann Neubacher]] ocenio da obećanja Draže Mihailovića u pogledu lojalnog držanja treba uzeti ozbiljno, pošto je dokazao on „da je toliki antikomunista, da je usprkos engleskim ponudama dao prednost prosjačenju kod okupatora pred slogom s crvenom stranom“. Ovi pregovori završili su formulisanjem inicijative za formiranje srpske armije od 50.000 ljudi za borbu protiv komunizma kojom bi rukovodio [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]], a koju bi opremila nacistička Nemačka. U izvještaju sa sastanka naglašava se da „treba pozdraviti predlog za formiranje srpskog jedinstvenog fronta“,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm Zbornik NOR-a, XIV/4, Beograd, 1985.], str. 1072-1080.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=584&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000579.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Der Vorschlag zur Bildung einer serbischen Einheitsfront ist zu begrüssen.&quot;}})&lt;/ref&gt; te zaključuje sljedeće:
{{izdvojeni citat|Svaki dogovor s D. Mihailovićem mora da dovede do odluka koje će imati naročiti profil. Namera D. Mihailovića, da sam ostane u pozadini a Nedića da upotrebi kao reklamnu tablu, politički nam nije nepoželjna.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=578&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000573.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Jede Besprechung mit D.M. muss zu profilierten Entscheidungen führen. Die Absicht D–M.'s, selbst im Hintergrund zu bleiben und Nedic als Aushängeschild zu benutzen, ist uns politisch nicht unerwünscht.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U dnevnom izvještaju Operativnog odeljenja [[Beograd]] — [[Dedinje]] [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 17. avgusta 1944, konstatuje se da „vojno-politička situacija na Jugoistoku trenutno se karakteriše sa dva teška vojnopolitička problema“, te da je drugi „problem“ — četnička ponuda kvislinškim i okupacionim vlastima:
{{izdvojeni citat|Ponuda Draže Mihailovića da se četničke jedinice potčine nemačkom komandovanju za zajedničku borbu protiv komunista i njegov zahtev za oružjem. Draža Mihailović se pri tom oficijelno priključio ministru predsedniku Nediću, koji je bio zamolio za razgovor sa komandantom Jugoistoka. Prijem srpskog ministra-predsednika Nedića kod komandanta Jugoistoka utvrđen je za 17. 8. uveče. Pre toga održan je razgovor, pod rukovodstvom general-feldmaršala barona fon Vajksa, o ponudi za pregovore Draže Mihailovića. Učesnici ovog sastanka su bili:

Gospodin general-feldmaršal baron fon Vajks, naročiti opunomoćenik Ministarstva inostranih poslova ministar Nojbaher, vojnoupravni komandant Jugoistoka general pešadije Felber, general-major Gajtner, načelnik Operativnog odeljenja generalštabni pukovnik Zelmajer, koji zastupa načelnika štaba komandanta Jugoistoka, načelnik Obaveštajnog odeljenja generalštabni potpukovnik Harling, ađutant komandanta Jugoistoka potporučnik Riter.

Gospodin komandant i ministar Nojbaher izjasnili su se za prihvatanje ponude o pregovorima sa Dražom Mihailovićem.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1094&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311,  Roll 190, frames no. 000952—000953.]&lt;/ref&gt;}}

General [[Hermann Behrends]], viši vođa [[Schutzstaffel|SS]] i policije u okupiranoj Srbiji, u izvještaju poslatom Vrhovnoj komandi Wehrmachta za period od 1. do 31. avgusta 1944. godine, svojim pretpostavljenim dostavlja podatke o sastanku Nedića sa Mihailovićem, kao i o Nedićevom zahtjevu za formiranjem „srpske nacionalne vojske“ upućenom Komandi Jugoistoka:
{{izdvojeni citat|Crvena opasnost, koja počinje sve više da preti, a prema kojoj se srpski narod i danas još u svojoj pretežnoj većini drži negativno, ubrzala je, pre svega, u nacionalnim krugovima razvoj, koji pod zanemarivanjem svih dosada postojećih suprotnosti, hoće da stvori mogućnost efikasne odbrane stvaranjem jednog nacionalnog bloka. Kako kod pokreta DM, tako i kod rukovodstva Srpskog dobrovoljačkog korpusa, ispoljile su se u izveštajnom periodu težnje istoga pravca i u velikoj meri dovele do zbližavanja između ovih dosada neprijateljskih nacionalnih grupa. Takođe i Nedićeva vlada je u toku ovog razvoja otkrila svoje dosada manje ili više ilegalne veze sa pokretom DM-a i sada uspostavila zvaničan dodir sa pokretom DM-a. Ovaj osnovni unutrašnjo-politički preokret došao je do vidljivog izraza sastankom između ministra pretsednika Nedića i Draže Mihajlovića, koji je održan 12 i 13.8. u Donjoj Šatornji. Prilikom ovog razgovora očigledno je došlo do sporazuma, koji je imao za posledicu da se srpska vlada sada u velikoj meri i javno identifikuje sa željama pokreta DM-a. Nekoliko dana docnije, usledila je poseta cele vlade Vojnom zapovedniku za Jugoistok, prilikom koje je ministar pretsednik Nedić ultimativno tražio formiranje, opremanje i naoružavanje jedne srpske nacionalne vojske od približno 50.000 ljudi, čiji bi temelj, izgleda, obrazovao Srpski dobrovoljački korpus, a u koju bi se uključili borbeni odredi pokreta DM.&lt;ref name=&quot;ReferenceK&quot;&gt;[https://znaci.org/00003/522.htm ''Nemačka obaveštajna služba'', knjiga VIII, Beograd, 1956], dokument br. 312, strane 903—921.&lt;/ref&gt;}}

General Behrends je zabilježio i da se u [[Šumadija|Šumadiji]], nadomak [[Beograd]]a, provodi „velika akcija“ protiv jedinicâ NOVJ, u kojoj učestvuju združene snage [[Nikola Kalabić|Kalabićevih]] četnika, kvislinških trupâ i okupatora:
{{izdvojeni citat|''Situacija kod neprijatelja u Srbiji'':

''Okrug Beograd'': &lt;br /&gt; ''Komunisti'': Znatno pojačana dejstva Šumadijske, Kosmajske i Podunavske brigade u prostoru Sopot — Lazarevac — Aranđelovac — Azanja — Drugovac. Prepadi na opštine, uništenje znatnog broja vršalica, ubistva činovnika i pojedinih seljaka. U dva maha infiltriranje komunističkih bandi iz Srema u jačini od 150—200 ljudi preko Save na prostoru zapadno od Umke. Obrazovanje baza komunističke delatnosti na planini Kosmaj kao i u prostoru Azanje.
 
''DM'': Neprekidne borbe protiv gore navedenih komunističkih bandi. Velika akcija komandanta DM-a, majora Kalabića, sa oko 4.000 ljudi, potpomognuta Srpskim dobrovoljačkim korpusom — Srpskom državnom stražom i nemačkim jedinicama, još je u toku.&lt;ref name=&quot;ReferenceK&quot;&gt;[https://znaci.org/00003/522.htm ''Nemačka obaveštajna služba'', knjiga VIII, Beograd, 1956], dokument br. 312, strane 903—921.&lt;/ref&gt;}}

I Hermann Neubacher se u svojim memoarima osvrnuo na uspostavljanje »antikomunističkog fronta«, kao i na sastanak Nedića i Mihailovića: 
{{izdvojeni citat|Crvena armija napredovala je i približavala se granicama Srbije, Tito je postajao sve moćniji na čitavom jugoslovenskom prostoru, pa je u toj situaciji Nedić hteo da sebi osigura pozicije time što će da se poveže sa svojim jačim, nacionalističkim konkurentom, sa Dražom. S druge strane, Mihailoviću je, takođe, bio potreban Nedić, premda ga nije ozbiljno uzimao kao budući faktor moći, ali se nadao da će uz njegovu pomoć da se dokopa nemačkog oružja, pre nego što započne povlačenje Vermahta iz Srbije. U avgustu 1944. došlo je do susreta Nedića i Draže Mihailovića. Oni su se sreli u prostoriji koja je bila potpuno zamračena. Na taj način, niko od njih dvojice nije mogao da dokaže da su se stvarno sreli. I ovo je tipično za balkanske metode zavere. Komunisti su pretili da će da zavladaju celom zemljom, i zato je Mihailović zahtevao od Nedića da mu pruži finansijsku pomoć, te da pokuša sve da bi od Nemaca dobio toliko oružja da može da naoruža pedeset hiljada svojih pristalica. Na taj bi se način Nedić iskupio kod četnika i boraca pokreta otpora, jer je prethodno godinama sarađivao sa Nemcima. Tako bi se stvorio zajednički antikomunistički front.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/172.htm Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN], Službeni list SCG, Beograd, 2005, strane 158—159.&lt;/ref&gt;}}

Zabrinutost najviših njemačkih instanci uslovljena prodorom snaga [[NOVJ]] s juga, tj. iz pravca [[Crna Gora|Crne Gore]], bila je očigledna. U procjeni situacije u Srbiji od 9. avgusta 1944. godine, feldmaršal [[Maximilian von Weichs]], komandant Jugoistoka, zapisuje sljedeće:
{{izdvojeni citat|U Srbiji upad više Titovih operativnih jedinica. U prostoru između Ibra i Morave jake crvene snage iz Crne Gore nalaze se u napredovanju protiv četničkih jedinica, policije, Srpskog dobrovoljačkog korpusa i bugarskih bataljona koji su im bačeni u susret. Radi se, što više ne predstavlja neki znak pitanja, o II korpusu sa oko 3 crvene divizije. Crvena 37. divizija nalaza se trenutno u napredovanju iz prostora severno od Prijepolja za Ivanjicu. Treba računati da će ona ubrzo dostići odsek Ibra severno od Ušća. Divizijama XII korpusa je pošlo za rukom, kako im je bilo i naređeno, da krenu maršem u pravcu severnog dela Crne Gore. Uprkos preduzetog gonjenja od strane 7. SS-divizije, mora se računati sa njihovim prispećem u predeo Pljevalja u toku par dana. Ukratko, dobila se slika o jednom velikom i skoro planskom toku Titove ofanzive, koja je već dugo očekivana u cilju zauzimanja južnog dela Srbije, čak i ako su pojedinačne jedinice koje učestvuju potučene i mada se XII korpus bori sa velikim poteškoćama oko snabdevanja. Na osnovu podataka iz pouzdanih izvora, može se zaključiti da crvene snage koje su prispele u Srbiju, posle njihovog sjedinjenja sa jedinicama Glavnog štaba Srbije, žele da se učvrste sa obe strane železničke pruge Stalać — Niš — Đevđelija i da glavne saobraćajne arterije Jugoistoka potpuno prekinu, te da južni deo Srbije isključe od svih uticaja četnika DM, kako bi ga učinili oblašću komunističkog gospodarenja.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1065&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311,  Roll 190, frames no. 000923—000924.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In Serbien Einbruch mehrer Tito–Verbände. Im Raum zwischen Ibar und Morava starke rote Kräfte aus Montenegro im Vorgehen gegen die ihnen entgegengeworfenen Cetnik–Verbänden, Polizei, SFK und Bulgaren–Btlne. Es handelt sich fraglos um das II. Korps mit etwa 3 roten Divisionen. &lt;/br&gt; Die rote 37. Div. befindet sich z.Zt. im Vorgehen aus Raum nördlich Prije Polje auf Ivanjica. In Kürze ist mit ihrem Auftreten am Ibarabschnitt nördlich Usce zu rechnen. &lt;/br&gt; Den Divisionen des XII. Korps ist es gelungen, sich wie befohlen in Richtung N–Montenegro in Marsch zu setzen. Trotz sofort eingeleiterer Verfolgung durch Teile 7.SS–Div. muss mit Eintreffen in Gegend Pljevlja in wenigen Tagen gerechnet werden. &lt;/br&gt; Zusammenfassend ergibt sich das Bild eines in grossem fast planmässigen Verlaufs der seit langem erwarteten Tito–Offensive zur Inbesitznahme S–Serbiens, wenn auch einzelne der beteiligten Verbände angeschlagen sind und das XII. Korps mit grossen Versorgungsschwerigkeiten zu kämpfen hat. Aus sicheren Quellen kann geschlossen werden, dass die in Serbien eingetroffenen roten Kräfte nach ihrer Vereinigung mit den Verbände des Hauptstabes Serbien sich beiderseits der Eisenbahn Stalac – Nisch – Grdelica festsetzen wollen, um die Hauptverkehrsader des Südostens nachhaltig zu unterbrechen und Süd–Serbien unter Ausschaltung aller DM–Einflüsse zum kommunistischen Herrschaftsgebiet zu machen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemačke snage u Srbiji sve do kraja leta 1944. nisu bile dovoljno velike kako bi same uspešno mogle zaustaviti nekoliko partizanskih ofanziva. Zbog toga je nemački okupator bio prinuđen da angažuje snage [[Bugari|bugarskog]] okupatora, zatim snage [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|JVuO]], [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]] i [[Srpska državna straža|SDS]]. O značaju koje su snage JVuO, SDK i SDS odigrale u ovim borbama kao pomoćne nemačke snage, svedoči jedan sumarni nemački izveštaj iz druge polovine avgusta 1944. u kome se navode gubici SDK, SDS i „lojalnih četnika” (jedinice JVuO koje su sarađivale sa okupatorom u vojnim akcijama) od 15. marta do 15. avgusta 1944. U izveštaju se navodi da su snage „lojalnih četnika” u tom razdoblju imale gubitke od 1.749 poginulih, 2.089 ranjenih i 120 nestalih, snage SDS (skupa sa [[Srpskom graničnom stražom]]) imale su gubitke od 160 poginulih, 120 ranjenih i 28 nestalih, dok su dobrovoljci izgubili 140 vojnika, uz 312 ranjenih i 89 nestalih.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=978&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000968.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 116.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Milan Radanović, Kazna i zločin: Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945), Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, Beograd, 2015, str. 200.&lt;/ref&gt;

U izvještaju Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka upućenom 15. avgusta 1944. komandi Jugoistoka, navodi se sljedeće:
{{izdvojeni citat|Sada je u toku formiranje nacionalnog srpskog jedinstvenog fronta protiv komunizma sa ciljem potpunog razumevanja između Nedićeve vlade i pokreta D. M. da se zajedničkom borbom spreči boljševizacija Srbije. Za vođenje ove borbe, uz formiranje nacionalne srpske armije, zahteva se od nemačkog Vermahta pomoć u opremi i naoružanju. Dok će onda vojni delovi srpskog nacionalnog pokreta biti spremni da se bezuslovno stave pod nemačku komandu, dotle je držanje političkog sektora još nejasno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_109.htm Izveštaj Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. komandantu Jugoistoka o vojno-političkoj i privrednoj situaciji u Srbiji]&lt;/ref&gt;}}

Hermann Neubacher je, kao pristalica elastičnije politike prema Mihailoviću, sugerisao preko komande Jugoistoka da se od zaplijenjenog oružja, koje se nalazilo u [[Mađarska|Mađarskoj]], izvjesna količina dodijeli Mihailoviću. U izvještaju upućenom 16. avgusta 1944. [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]], ministru inostranih poslova Reicha, Neubacher posebno naglašava:
{{izdvojeni citat|Treba pretpostaviti da se Draža Mihailović poslednjih nedelja preko posrednika u velikoj meri složio i s Nedićem o opasnosti situacije i o potrebi za zajedničkim nastupanjem nacionalnih trupa. U svakom slučaju, i Nedić sa svojim sledbenicima ne vidi, već na osnovu slabljenja sopstvenog političkog položaja u zemlji, sada nikakav drugi put za spasavanje nacionalnog srpstva do pakta sa Dražom Mihailovićem.&lt;ref name=&quot;ReferenceE&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/11_69.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje PORAZ MIHAILOVIĆEVIH SNAGA U SRBIJI I NOVI SPORAZUMI SA OKUPATOROM I KVISLINGOM MILANOM NEDIĆEM]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;AVII, Mikroteka, N—T—312, rolna 780, snimak 371754.&lt;/ref&gt;}}

Milan Nedić se 18. avgusta 1944. na zajedničkoj sednici kvislinške vlade sa nemačkim glavnim komandantom za Jugoistok, garantovao je da će se pokret pod komandom generala Mihailovića suzdržati od &quot;neprijateljskih dejstava protiv Nemaca&quot;. Nedić je garantovao nemačkom okupatoru:
{{izdvojeni citat|Ljudstvo Draže Mihailovića u buduće će osiguravati bezbednost cesta, železnice, transporta žita, rudnika i ostale pogone koji su od značaja za Nemce. Srpske nacionalne jedinice su pod Nedićevom komandom, koga priznaje pokret Draže Mihailovića, spremne za odlučnu borbu protiv komunizma. Nedić je istovremeno izjavio da je samo u tom slučaju sposoban da preuzme odgovornost vlade, u koliko bude bezodvlačno potpomognut nemačkim oružjem...&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_230.htm Zbornik NOR-a, XIV/4, Beograd, 1985.], str. 1081.&lt;/ref&gt;}}

U ratnom dnevniku&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt; komande Grupe armija »F« se navodi da se vrše posljednje pripreme za sastanak na vrhu u Berlinu (Hitler — Neubacher — von Weichs):
{{izdvojeni citat|
20. 8. 1944

Operativno odeljenje Beograd — Dedinje

18.15 časova:

Generalštabni major Brudermiler saopštava generalštabnom pukovniku Zelmajeru telefonski da je Vrhovna komanda Vermahta saglasna sa svim predlozima i da će tu svoju saglasnost potvrditi i telegramom.

Na pitanje generalštabnog majora Brudermilera po predmetu ponude Nedić—Draža Mihailović, generalštabni pukovnik Zelmajer mu je odgovorio da je komandant Jugoistoka dopisom Obaveštajno odeljenje/oficir Abvera str. pov. 6630/44 od 19. 8. 44 (uporedi operacijski dnevnik, prilog 143/VIII) izvestio Vrhovnu komandu Vermahta sledeće:

1.) šta je Draža Mihailović zahtevao preko Nedića,

2.) stav po ovom komandanta Jugoistoka,

3.) da general-feldmaršal baron fon Vajks i ministar Nojbaher žele da zajedno podnesu referat Fireru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1110&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000968.]&lt;/ref&gt;}}

U zabilješkama koje je osoblje komandanta Jugoistoka feldmaršala [[Maximilian von Weichs|Maximiliana von Weichs]]a pripremilo za njegov sastanak s Hitlerom 22. augusta 1944. godine, razmotrena je vojno-politička situacija u Srbiji i Jugoslaviji. U dokumentu se daje ocjena dosadašnjih odnosa generalâ Nedića i Mihailovića i tvrdi da, iako je imao stanovite zadrške prema generalu Mihailoviću, general Nedić sada postao jedan od Mihailovićevih zagovornika pred Nijemcima, tako da se konačno može reći da postoji ujedinjeni srpski antikomunistički front u kojem Mihailović ima podršku više od „90% svih Srba“.&lt;ref name=&quot;ReferenceH&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=971&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000961.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es muss als erwissen gelten, dass heute über 90% aller Serben hinter DM stellen. Wenn sich jetzt der Ministerpräsident Nedic, der sich bisher eine gewisse Zurückhaltung dem DM gegenüber auferlegte, vor diesen stellt und für ihn spricht, dann erscheint damit endgultig und offiziell die Versammlung aller Serben zum Kampf gegen den Kommunismus vollzogen.&quot;}})&lt;/ref&gt;

U vrijeme kad je von Weichs morao napustiti Beograd da podnese izvještaj Hitleru, došlo je do sastanka između Nedića i Mihailovića. Prema obavijesti&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=973&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000963.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;DM will sich aus Rücksicht auf die eigene Bevölkerung und im Hinblick auf die Zukunft wie bisher zurückhalten. Er will den Kampf gegen den Kommunismus führen, die politischen Bindungen zur Besatzungsmacht sollen Reservat des Minister-präsidenten sein und bleiben.&quot;}})&lt;/ref&gt; koju je primio von Weichs, položaj dvojice generala u ovoj novoj kombinaciji bio je politički uvjetovan:
{{izdvojeni citat|Iz obzira prema srpskom narodu i s obzirom na budućnost, Draža Mihailović će kao i do sada ostati u pozadini. Borbu protiv komunizma vodit će ipak on, dok će političke veze sa okupacionom silom i dalje ostati u domeni predsjednika vlade Nedića.}}

U ratnom dnevniku Vrhovne komande [[Wehrmacht]]a za 22. avgust 1944. godine, preneseni su zaključci sa sastanka održanog u [[Berlin]]u između Adolfa Hitlera, Hermanna Neubachera i Maximiliana von Weichsa. Hitler je odbacio ideju Neubachera i von Weichsa  o naoružavanju armije od pedeset hiljada ljudi, zato što je po interese [[Treći Reich|Velikonjemačkog Reicha]] smatrao opasnim potpuno zbližavanje Nedića i Mihailovića, dozvolivši ipak da se „delimično ispune srpske želje“:
{{izdvojeni citat|Nojbaher i general fon Vajks predočili su Fireru stanje u Srbiji: očekivani upad Tita u Srbiju i skoro povlačenje bugarskog okupacione vojske iz Srbije biće veoma nepovoljno po Vermaht, jer naše snage u Srbiji danas nisu dovoljne da se efikasno suoče sa novonastalom situacijom. Četnici su u Srbiji od marta do avgusta 1944. izgubili u borbama sa komunistima oko 5.000 boraca, a prema nemačkoj okupacionoj sili u poslednje vreme nisu više neprijateljski raspoloženi. Oko 10.000 četnika bore se zajedno sa nemačkim trupama u južnoj Srbiji i to pod komandom nemačkog majora Vajela. Da je došlo do jedinstva između Nedića i Mihailovića znači da je došlo do ujedinjenja svih Srba i obojici to obezbeđuje podršku 90% naroda.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;/&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta (“Susret Tita sa Čerčilom u Rimu“)}}

Dakle, uprkos zalaganju nemačke komande Balkana, nemački vrhovni vođa [[Adolf Hitler]] je 22. avgusta 1944. odbacio Mihailovićevu inicijativu, ocenjujući da će to oružje &quot;jednom kasnijom prilikom biti upravljeno protiv Nemaca.&quot; On je odobrio samo taktičku saradnju sa četnicima.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%A5%D0%B8%D1%82%D0%BB%D0%B5%D1%80%D1%83_%D0%BE_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%83_%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_22.8.1944 Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944.]{{dead link}}&lt;/ref&gt;

28. avgusta 1944, Operativno odjeljenje Beograd — Dedinje Armijske grupe »F« obavještava nadležne u Berlinu da Nedić, i pored Hitlerove suzdržanosti, insistira na ustupanju neophodnog oružja četnicima:
{{izdvojeni citat|Kod srbijanskih četnika nervoza je u porastu zbog razvoja situacije u Rumuniji i Bugarskoj. Predsednik vlade Nedić je ipak juče izjavio da će i dalje ostati lojalan prema nama (generalštabni potpukovnik fon Harling: Nedić vrši najoštriji pritisak da se izda obećano oružje odredima Draže Mihailovića).&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=24&amp;rec=311&amp;roll=191 NARA, T311, Roll 191, frame no. 000018.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei dem serbischen Cetniks zunehmende Nervosität infolge der Entwicklung der Lage in Rumänien und Bulgarien. Ministerpräsident Nedic hat jedoch gestern erklärt, dass er weiter zu uns lojal stehen werde. (Oberstlt.i.G.v.Harling: Nedic drängt schärfstens nach zugesagter Waffenlieferung an die DM—Verbände.)&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nasuprot Hitlerovom mišljenju, Nojbaher je [[30. 8.|30. avgusta]] i dalje tvrdio da Draža Mihailović, poput Milana Nedića, verno služi nemačkim interesima, i da se &quot;do danas trudio da ne zauzme neprijateljsko držanje prema okupatoru&quot;. To isto smatra i za ostale vodeće Srbe, koji su se, pod parolom »dajte nam oružje — onda pripadamo Vama«, lojalno držali.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/4_14_4_231.htm |title=Zabeleška obaveštajne grupe nemačkih komandi na Jugoistoku od 30. avgusta 1944. sa savetovanja u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;

=== Posljedice sporazuma ===

[[26. 8.|26. avgusta]] 1944. godine [[Vlada Kraljevine Jugoslavije u egzilu|Jugoslovenska izbeglička vlada]] priznala je [[Josip Broz Tito|Tita]] za svog legitimnog predstavnika i vođu, a [[Ivan Šubašić]] je zadržao mesto predsednika Jugoslovenske izbegličke vlade. Vrhovna komanda njemačkih oružanih snaga zapazila je tom prilikom:
{{izdvojeni citat|Sporazum Tita sa londonskom vladom u izbjeglištvu značio je težak, ako ne i smrtonosni, udarac za Nedićevu vladu i četnike.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;/&gt; &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Einigung Titos mit der Londoner Exilregierung bedeutete einen schweren, wenn nicht tödlichen Schlag für die Regierung Nedic und die Cetniks.&quot;}})}}

Na osnovu avgustovskog sporazuma sa Nedićem, Mihailovićevim četnicima je isporučena veća količinu oružja, municije i opreme, iz nemačkih magacina.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;

Odluka o objedinjavanju svih domaćih antipartizanskih snaga i njihovom ulasku u sastav JVuO donijeta je na sastancima između predstavnika kvislinške vlade i kvislinških vojnih formacija sa predstavnicima JVuO, održanim početkom septembra, najprije u [[Beograd]]u, potom u [[Pranjani]]ma.

Na inicijativu Nedićevog ministra prosvete [[Velibor Jonić|Velibora Jonića]], 2. septembra održan je u Beogradu sastanak na kome su se okupili komandant SDK general [[Kosta Mušicki]], komandant SDS general [[Borivoje Jonić]], bivši komandant SDS general [[Stevan Radovanović]], povjerenik JVuO za Beograd Ivan Pavlović, [[Boško Bećarević]], šef Antikomunističkog odseka Specijalne policije Uprave grada Beograda, kao i upravnik grada Beograda [[Dragomir Dragi Jovanović]]. Prema Jonićevu svjedočenju pred istražnim organima po završetku rata, glavna tema sastanka je bilo vojničko objedinjavanje i izrada zajedničkog plana za „odbranu Beograda i sprečavanje nereda na taj način što će se onemogućiti pobuna komunista i simpatizera NOP-a u Beogradu, što će se oduzeti od Nemaca vojni i značajni objekti da ne bi bili bačeni u vazduh, jednom rečju da se Beograd vojnički osvoji i na taj način spreči ulazak NOV-a i Crvene Armije... Računalo se posle toga da se pozove i kralj, obrazuje vlada i cela Jugoslavija stavi pod njegovom upravom...“&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, Srpska državna straža 1942-1944. Doktorska disertacija, [[Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu]], 2020, str. 240-241.&lt;/ref&gt;

Istog dana, neposredno nakon ovog sastanka, komandant SDS Borivoje Jonić (rođeni brat ministra Velibora Jonića) izdao je „Instrukciju za rad SDS“. General Borivoje Jonić navodi da se „jednodušno i spontano, ceo Srpski narod opredelio za Kralja, monarhiju i slobodnu i nezavisnu državu, zasnovanu na demokratskim principima“. U „Instrukciji“ piše:
{{izdvojeni citat|U vezi s tim i sve današnje oružane Srpske snage ujedinjene su i bore se na braniku Srpskog nacionalizma. Svaka Srpska nacionalna oružana snaga ima za sobom svoj rad, život i borbu. Svaka od njih imala je i opravdanih razloga za svoje ustrojstvo i današnje postojanje. Sve postojeće male razlike u zadatku i dodeljenoj ulozi u završnici ovog rata nestale su, '''TAKO DA DANAS IMAMO JEDNU JEDINSTVENU I NEDELJIVU SRPSKU VOJSKU''', sa kojom hteli — ne hteli, moraju računati svi naši prijatelji i neprijatelji... U ostvarenju postavljenog jednog cilja, vođeni jednom idejom vodiljom, jednodušni i ujedinjeni, svi Srpski oružani odredi — '''NACIONALNI ČETNICI, STRAŽARI, GRANIČARI, DOBROVOLJCI I GARDISTI''', dobili su i u završnici rata svaki svoju ulogu i svoj zadatak... Na Srpsku državnu stražu se računa da ona u interesu Kralja, Otadžbine i naroda mora svoj zadatak u potpunosti da izvrši.&lt;ref&gt;Vojni arhiv, Nedićeva arhiva, 140–4–3, Instrukcija za rad SDS, 2. septembar 1944.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, n. d., str. 241.&lt;/ref&gt;}}

Već narednog dana, 3. septembra, general Jonić je izdao naredbu u kojoj najprije konstatuje da „u poslednje vreme dešava se, da pojedini oficiri i ostali pripadnici SDS, dobijaju neposredno naređenje od pojedinih četničkih komanada na terenu da pređu na službu u četničke jedinice“. Stoga, general Jonić podcrtava svojim potčinjenim da je „Načelnik štaba Vrhovne komande, armiski đeneral Gospodin Draža Mihailović saopštio Pretsedniku Srpske vlade: da oficiri i svi ostali pripadnici SDS imaju ostati na službi u SDS, da nije potrebno da pomenuta lica prelaze u sastav četničkih jedinica bez njegovog zahteva upućenog Pretsedniku Srpske vlade i po dobivenoj saglasnosti Pretsednika Srpske vlade“.&lt;ref&gt;VA, NdA, 140–4–4, Komanda SDS svim štabovima i jedinicama SDS, 3. septembra 1944.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, n. d., str. 242.&lt;/ref&gt;

Nakon sastanka od 2. septembra, 6. septembra je uslijedio novi sastanak. Na poziv ravnogorske komande Beograda, u selo Pranjani (nedaleko od [[Ravna gora|Ravne gore]], blizu [[Čačak|Čačka]]) su došli predstavnici svih kolaboracionističkih vojnih formacija na sastanak sa Dražom Mihailovićem. Predstavnik SDK je bio kapetan Radoslav Protić, ispred SDS je bio prisutan major Ljubiša Mikić, dok je [[Srpsku graničnu stražu]] predstavljao major Dragiša Jevtić. Pored Mihailovića, ispred Vrhovne komande JVuO, sastanku su prisustvovali potpukovnici [[Mirko Lalatović]] i [[Luka Baletić]]. Kako navodi [[Dimitrije Ljotić|Ljotićev]] sekretar [[Boško Kostić]], Mihailović je tada donio odluku o objedinjavanju svih „nacionalnih snaga“ i njihovom ulaženju u sastav Jugoslovenske vojske u otadžbini. Sve tri kolaboracionističke formacije trebalo je privremeno da zadrže svoju strukturu i starješinski kadar.&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, n. d., str. 242—243.&lt;/ref&gt;

Kostić bilježi i riječi Draže Mihailovića sa sastanka:
{{izdvojeni citat|Ovom prilikom đeneral Draža Mihajlović je rekao delegatima: &lt;br /&gt; „Vi legalni odredi treba da činite jezgro naše buduće vojske...“&lt;ref&gt;Boško N. Kostić, Za istoriju naših dana — Odlomci iz zapisa za vreme okupacije, Lil (Francuska), 1949, str. 165.&lt;/ref&gt;}}

[[6. 9.|6. septembra]] [[1944]]. [[Srpska državna straža]] je stavljena pod komandu generala [[Dragoljub Mihailović|Dragoljuba Mihailovića]].&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_14_4_61.htm Zbornik NOR-a, XIV/4, Beograd, 1985.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221024030236/https://www.znaci.org/00001/4_14_4_61.htm |date=2022-10-24 }}, str. 211-212.&lt;/ref&gt; Sjutradan je general [[Miroslav Trifunović|Miroslav Trifunović Dronja]], četnički komandant Srbije, radiogramom obavijestio Dražu Mihailovića:

{{izdvojeni citat|Na dan 6. septembra 1944. javio mi se komandant Srpske državne straže đeneral Borivoje Jonić, koji mi je stavio pod komandu Srpsku državnu stražu. To isto je učinio i đeneral Kosta Mušicki sa svojim dobrovoljcima.&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/11_73.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje OBMANE DRAŽE MIHAILOVIĆA]&lt;/ref&gt;}}

Samo dan ranije, general Draža Mihailović primio je u Koceljevi kod [[Šabac|Šapca]] generala Kostu Mušickog i razgovarao s njim o koordiniranju dejstava snagâ JVuO i SDK u borbi protiv NOVJ.&lt;ref name=&quot;Milan Borković 1944&quot;&gt;[http://www.znaci.org/00001/155_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230604192713/https://znaci.org/00001/155_4.pdf |date=2023-06-04 }}, str. II/337.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Boško N. Kostić, n. d., str. 166.&lt;/ref&gt;

General Miroslav Trifunović je 7. septembra 1944. obavijestio potčinjene da je Srpska državna straža u potpunosti integrisana u Mihailovićevu JVuO, i da će nadalje biti pod njegovom neposrednom komandom:
{{izdvojeni citat|Pošto je SDS ušla u sastav naše vojske i dobila specijalan zadatak, to zabranjujem pozivanje i uzimanje oficira, podoficira i vojnika iz njenog sastava bez moga odobrenja.

Isto tako zabranjujem uzimanje prevoznih sredstava i oružja SDS.

Ako se gde desio koji slučaj pozivanja i uzimanja ljudstva, ono se ima odmah vratiti u svoju jedinicu. Naročito odmah vratiti oduzeto oružje i prevozna sredstva jer se na njih računa pri izvršenju datog im zadatka.

Straža stoji u pogledu zadataka pod mojom komandom i ako se ima potrebe za njeno korišćenje tražiti ga od mene.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 127, registarski broj 38/1.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_61.htm Obaveštenje štaba Komande Srbije od 7. septembra 1944. potčinjenim jedinicama o ulasku jedinica Srpske državne straže u sastav četničkih jedinica pod komandom štaba Komande Srbije], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XIV, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1985 – dokument broj 61.&lt;/ref&gt;|General [[Miroslav Trifunović]], komandant Srbije JVuO}}

Poslije sastanka u Pranjanima, 8. septembra 1944. godine, komandant Srbije JVuO general Miroslav Trifunović iznova je naredio da se „ništa ne uzima od Srpske državne straže“ jer „ovi delovi oružane sile imaju se smatrati kao naše jedinice. Svako vrbovanje, odvođenje i primanje pripadnika Državne i Granične straže ima se potpuno obustaviti.“&lt;ref&gt;Vojni arhiv Beograd, Četnička arhiva, 77–4–10.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, n. d., str. 312, fus. 831.&lt;/ref&gt;

I njemački je okupator registrovao stavljanje srpskih kvislinških formacijâ pod komandu generala Mihailovića. Tako će se na kraju jednog izvještaja o situaciji u okupiranoj Jugoslaviji od 8. novembra 1944, sačinjenog za potrebe [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] u vrijeme povlačenja s [[Balkan]]a, naći i sljedeći podatak: „Potvrđeno: General Jonić prenio 12. IX naređenje generala Mihailovića Srpskoj državnoj straži.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=707&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001193.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bestätigt: General Jonic, übermittelte 12.9. Befehle des General Mihajlovic an die SSW.&quot;}})&lt;/ref&gt;

Nakon što su jedinice [[Prvi proleterski korpus NOVJ|Prvog proleterskog korpusa NOVJ]] zauzele [[Požega|Požegu]], major [[Dragoslav Račić]], komandant [[Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrte grupe jurišnih korpusa JVuO]], elitne četničke formacije tokom [[Bitka za Srbiju|bitke za Srbiju]], izdao je potčinjenim komandantima sljedeće naređenje:
{{izdvojeni citat|Prva, šesta i 37. komunistička divizija sa glavninom svojih snaga nalazi se južno od Užica u oblasti Čajetine. Sa prednjim delovima komunisti su blokirali Užice i zauzeli Požegu držeći i položaje između Požege i Užica.

U Užicu nalaze se jedan bataljon Nemaca, jedan Bataljon Dobrovoljaca i bataljon SDS. Na Jelovoj Gori Zlatiborski korpus. U oblasti Karana naš četvrti jurišni korpus, a između Karana i Požege Zapadno Moravska grupa kapetana Miloševića. U Jančićima novoformirani prvi korpus.

Iz Čačka danas su krenuli dva bataljona Nemaca. U Čačku kao rezerva ostaju dva bataljona dobrovoljaca.

Četvrta grupa jurišnih korpusa izvršiće koncentrični napad na Požegu, gde će se koncentrisati naše snage i produžiti u pravcu Užica.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_58.htm Zapovest Štaba 4. grupe jurišnih korpusa od 4. septembra 1944. komandantima 1, 3. i 5. jurišnog korpusa i Šumadijske brigade za napad na jedinice 1. proleterskog korpusa NOVJ u rejonu Užičke Požege], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XIV, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1985 – dokument broj 58, strane 201—205.&lt;/ref&gt;|Major [[Dragoslav Račić|Dragoslav S. Račić]], komandant [[Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrte grupe jurišnih korpusa JVuO]]}}

Kako bi naglasio strateški značaj ponovnog zauzimanja Požege za održanje ravnogorskih četnikâ u Srbiji, njihovom ključnom uporištu, major Račić je istog dana (4. IX), kada je formirana operativna grupa od 1500 ljudi iz sastava 1. ravnogorskog korpusa JVuO, u direktivi&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 77, registarski broj 48/3.&lt;/ref&gt; tim povodom zapisao: „Po padu Požege udruženim snagama očistiće se prostor do Užica odakle će se preduzeti opšta akcija svih antikomunističkih snaga prema Zlatiboru i prema Višegradu za tučenje komunističkih snaga i izbacivanje iz Srbije. Naša ideja manevra je tući komuniste u oblasti Požege i Užica, a potom prikupiti sve snage za dalje uništenje crvenih na prostoru Srbije... '''Prema tome borba u koju stupamo je odlučujuća za Srbiju, odlučujuća za Jugoslaviju i za ceo Balkan, jer od naše pobede ili poraza i od brzine rada zavisi da li će na naše tlo Amerikanci ili Sovjeti'''.“

U ovom periodu, ravnogorski odredi su pomagali i mobilizaciju snaga Vlade nacionalnog spasa. Prema naredbi od 25. avgusta 1944. ponovo je formiran 1. bataljon SDS u Beogradu. 3. septembra 1944, popunu u ljudstvu za 1. bataljon obezbijedio je kapetan [[Nikola Kalabić]], komandant [[Gorske garde]] JVuO. Ovaj je bataljon 5. septembra upućen u [[Sopot]], da bi već sljedećeg dana ušao u sastav JVuO. Na licu mjesta su od ovog bataljona stvorena dva i upućena ka [[Aranđelovac|Aranđelovcu]], ali su kasnije uništena od strane [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]].&lt;ref&gt;Kоста Николић, Историја Равногорског покрета 1941-1945, књига друга, Београд, 1999, стр. 243-244, 268.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Борис Томанић, Горска гарда Њ. в. краља Петра Другог у орашачком срезу. Формација, борбе, злочини. Војноисторијски гласник, Институт за стратегијска истраживања – Одељење за војну историју Министарства одбране Републике Србије, 2017, стр. 129.&lt;/ref&gt;

I u Šabačkom okrugu, shodno sporazumu sa komandantom III puka SDK, ravnogorske okružne vlasti su po naređenju majora Dragoslava Račića, komandanta Cersko-majevičke grupe korpusa JVuO, odobrile mobilizaciju 520 ljudi za popunu III dobrovoljačkog puka u [[Šabac|Šapcu]].&lt;ref&gt;AVII, Ča, kut. 77, reg. br. 42/3.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Бојан Б. Димитријевић, Војска Недићеве Србије 1941-1945, Београд, 2011, стр. 346.&lt;/ref&gt;

Kolaboracija jedinica Srpskog dobrovoljačkog korpusa sa snagama JVuO pod komandom Draže Mihailovića dostigla je vrhunac tokom ključne bitke za oslobođenje Srbije. Riječ je o [[Bitka na Jelovoj gori|bici na Jelovoj gori]], u kojoj su četnici bili poraženi te praktično izbačeni iz Srbije. Naime, u blizini [[Valjevo|Valjeva]], 11. septembra 1944. partizani su napali kolonu u kojoj se nalazio Dragoljub Mihailović, četnička Vrhovna komanda, [[Centralni nacionalni komitet]] i američka vojna misija sa pukovnikom [[Robert Harbold McDowell|McDowellom]] na čelu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_72.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje SLOM NJEMAČKO-ČETNIČKE OBRANE U ZAPADNOJ SRBIJI]&lt;/ref&gt; Jedinice NOVJ su nastavile da gone ovu četničku grupu i 13. septembra opkolili su Mihailovića na sektoru [[Divci]]—[[Mionica]]. Našavši se u gotovo bezizlaznoj situaciji, Mihailović se radio-vezom obratio za pomoć [[Kosta Mušicki|Kosti Mušickom]], komandantu SDK. General Mušicki je telefonom naredio III bataljonu Prvog puka SDK iz Valjeva da krene Mihailoviću u pomoć. Ljotićevci su stigli u posljednji čas i znatno pomogli četnicima s Mihailovićem na čelu da se izvuku iz partizanskog obruča i upute prema [[Koceljeva|Koceljevi]].&lt;ref&gt;Младен Стефановић, Збор Димитрија Љотића, Београд, Народна књига, 1984, стр. 287.&lt;/ref&gt; Ovom prilikom, partizani su zaplijenili arhive četničke Vrhovne komande i Centralnog nacionalnog komiteta.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/77.htm Đorđe Orlović: Šesta lička proleterska divizija „Nikola Tesla“, Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd, 1990, str. 424.]&lt;/ref&gt;
[[Datoteka:Dimitrije Ljotić i supružnici Dragojla i Milovan Popović izlaze iz Zavoda za prinudno vaspitanje omladine.png|200px|mini|desno|Supružnici Dragojla i Milovan Popović u društvu Dimitrija Ljotića prilikom njegove posjete Zavodu za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci.]]

[[Milovan Popović]], upravnik [[Zavod za prinudno vaspitanje omladine|Zavoda za prinudno vaspitanje omladine]] u [[Smederevska Palanka|Smederevskoj Palanci]] i simpatizer Ljotićevog [[ZBOR]]-a, napustio je Zavod 10. septembra 1944. i pridružio se Mihailovićevim četnicima, dok je Zavod formalno prestao da postoji 3. oktobra 1944.&lt;ref&gt;Александар Стојановић, Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци: старе контроверзе и нова тумачења. Институт за новију историју Србије, 2016, стр. 61.&lt;/ref&gt; 4. septembra 1944, upravnik Milovan Popović depešom obavještava Velibora Jonića, ministra prosvete i vera u vladi Milana Nedića:
{{izdvojeni citat|Čast mi je izvestiti Vas da sam u vezi Vašeg strogo poverljivog akta br. 16 od 30 avgusta 1944 godine poslao danas u srpske oružane odrede po dobrovoljnoj prijavi i slobodnom izboru 104 pitomca i to: u Srpski dobrovoljački korpus 53, u Srpsku državnu stražu 26 i u odrede Draže Mihailovića 25.&lt;ref&gt;''Документи о издајству Драже Михаиловића — књига 1'', Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача, Београд, 1945, док. бр. 653, стр. 548.&lt;/ref&gt;}}

Prije rata, Milovan Popović se nalazio na čelu [[Antikomunističke lige]],&lt;ref&gt;Бранислав Божовић, Специјална полиција у Београду 1941-1944, Завод за уџбенике, Београд, 2014, стр. 498, фус. 187.&lt;/ref&gt; a bio je i asistent na [[Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu|Filozofskom fakultetu]] u Beogradu. Popović je bio jedan od organizatora [[Antimasonska izložba|Antimasonske izložbe]] oktobra 1941. Zavod za prinudno vaspitanje omladine bio je specijalni logor za izolaciju i ideološku indoktrinaciju prokomunističke omladine, formiran od strane kvislinških vlasti u Smederevskoj Palanci, 22. septembra 1942. Osnivanje logora bilo je omogućeno Uredbom o prinudnom vaspitanju omladine (15. jul 1942), koju je potpisao predsednik kvislinške vlade Milan Nedić. Tokom dve godine postojanja logora, kroz to mesto za izolaciju prošlo je 1.270 omladinaca i omladinki, od kojih je skoro polovina bila iz Beograda (mahom aktivisti i aktivni simpatizeri srednjoškolske organizacije [[Savez komunističke omladine Jugoslavije|SKOJ]]-a). Zatvorena omladina je bila podvrgnuta sistematskom ideološkom prevaspitanju, koje su vršili logorski „vaspitači“ – pripadnici organizacije NP Zbor. Zamenica upravnika logora i upravnica ženskog dela logora bila je Popovićeva supruga, Dragojla Ostojić Popović.&lt;ref&gt;Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44. Priručnik za čitanje grada. Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, Beograd, 2016, str. 71-72.&lt;/ref&gt; Upravnik Popović je tretman zatočenika Zavoda okarakterisao kao „blag režim, ali uvek pod znakom mača“.&lt;ref&gt;Александар Стојановић, н. ч., стр. 52.&lt;/ref&gt; U depeši poslatoj 21. marta 1945. vojvodi [[Momčilo Đujić|Momčilu Đujiću]], general Mihailović o Popoviću zapisuje kratku opasku: „Potpukovnik Milovan Popović, zabušant, neupotrebljiv.”&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_192.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša štaba Vrhovne komande od 12. decembra 1944. do 7. aprila 1945. godine]&lt;/ref&gt; Popović je ostao u JVuO sve do kraja rata i poginuo je 1945. godine u [[Bosna (regija)|Bosni]] kao četnički odmetnik.&lt;ref&gt;Branislav Božović – Mladen Stefanović: MILAN AĆIMOVIĆ – DRAGI JOVANOVIĆ – DIMITRIJE LJOTIĆ, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1985, str. 298.&lt;/ref&gt; Isljednik IV (antikomunističkog) odseka beogradske Specijalne policije [[Sergije Golubjev]] posvjedočio je poslije rata o Popovićevoj pogibiji u redovima JVuO:

{{izdvojeni citat|Znam da je logor u Smederevskoj Palanci bio raspušten 1944. godine... Upravnik istog Popović (Milovan) sa odredom straže koja je čuvala logor i sa nekoliko vaspitača pobegao [je] iz logora i priključio se štabu DM. Prilikom nekog napada on je poginuo, dok je njegova žena dr Dragojla uspela da pobegne u Nemačku, gde sam je lično video u Beču.&lt;ref&gt;Историјски архив Београда, 4224/МГ — 626.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Бранислав Божовић, Специјална полиција у Београду 1941-1944, Завод за уџбенике, Београд, 2014, стр. 367, фус. 791.&lt;/ref&gt;}}

Boško N. Kostić, lični sekretar Dimitrija Ljotića, ostavio je u emigraciji zapis o Popovićevom prisustvu u Mihailovićevom štabu.&lt;ref&gt;Boško N. Kostić, n. d., str. 215.&lt;/ref&gt; On navodi da je Mihailovića zamolio da Popović, zajedno s njim (Kostićem) pođe za [[Slovenija|Sloveniju]], gdje su se okupile sve nacionalne snage pod komandom generala [[Miodrag Damjanović|Miodraga Damjanovića]]:
{{izdvojeni citat|Zamolih đenerala Mihajlovića da pošalje s nama i Milovana Popovića, koji je bio šef antikomunističkog odeljenja u štabu Draže Mihajlovića. Popovića traži [[Matija Parac|đeneral Parac]] za propagandu, a mi bi ga, eventualno, poslali u [[Švajcarska|Švajcarsku]] radi naše nacionalne propagande, jer njega svi smatramo jednim od najboljih poznavalaca komunizma. Đeneral Mihajlović je odgovorio da nema ništa protiv, smatra čak da je ideja dobra i naredio je da se odmah pozove Milovan Popović. Kako se M. Popović nalazio u dvorištu, ubrzo uđe unutra našto mu đeneral Mihajlović reče: „Vas traži đeneral Parac. Spremite se da s g. Kostićem putujete u Sloveniju.“}}

Kostićevo svjedočenje se u potpunosti poklapa sa navodima još jednog ljotićevskog emigranta. Riječ je o  [[Borivoju Karapandžiću]], predratnom članu JNP ZBOR, koji je za vrijeme okupacije bio referent Odeljenja državne propagande za Okrug valjevski&lt;ref&gt;Milan Radanović, Kazna i zločin: Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945), Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, Beograd, 2015, str. 249, fus. 653.&lt;/ref&gt; i prosvetar u jedinicama SDK. U knjizi ''Građanski rat u Srbiji 1941—1945'', objavljenoj [[1958]]. godine u [[Cleveland, Ohio|Clevelandu]] ([[Sjedinjene Američke Države|SAD]]), Karapandžić piše sljedeće:
{{izdvojeni citat|Za Upravnika Zavoda u Smederevskoj Palanci đeneral Nedić postavio je Generalnog sekretara predratnog Jugoslovenskog Antimarksističkog Komiteta Milovana Popovića (bio posle Ratka Živadinovića), jednog od najspremnijih antimarksističkih teoretičara i najbeskompromisnijih antikomunističkih boraca, koga je 1944. godine Draža Mihailović postavio za Šefa propagande Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini.&lt;ref&gt;Боривоје М. Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941—1945. Друштво Хиландар, Ваљево, 2010, стр. 149.&lt;/ref&gt;}}

U neposrednoj okolini Beograda, izvršeno je okupljanje jedinicâ Srpske državne straže, Srpske granične straže, kao i raznih četničkih grupâ. 5. oktobra 1944, sve ove jedinice su napustile Beograd i uputile se ka [[Jagodina|Jagodini]]. Nakon dolaska u Jagodinu 6. oktobra, a u dogovoru sa Mihailovićevim komandantom Srbije generalom Miroslavom Trifunovićem, od tih je od jedinica formiran [[Srpska državna straža|Srpski udarni korpus]] (SUK) sa tri divizije. Za komandanta korpusa imenovan je divizijski general [[Stevan Radovanović]], za njegovog pomoćnika brigadni general Borivoje Jonić (komandant SDS), za načelnika štaba major [[Danilo Dača Stojanović]], dok su za komandante divizijâ imenovani: [[Branimir Brana Živković]] (do tada načelnik Operativnog odeljenja SDS), Dragutin Redić (do tada komandant SDS Kraljevačke oblasti) i [[Ljudevit Pogačar]] (do tada komandant SGS), svi pukovnici. SUK je tada brojao oko 6.800 ljudi.&lt;ref&gt;Боривоје М. Карапанџић, н. д., стр. 337.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1985, str. 211, fus. 2.&lt;/ref&gt; Kao dio Mihailovićeve vojske, SUK se konstantno borio sa jedinicama [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]]. Zajedno sa nemačkom vojskom i četnicima iz Srbije tokom novembra [[1944]], SUK učestvuje u [[proboj četnika i Nemaca iz Srbije|proboju Armijske grupe E kroz Sandžak]] i [[Proboj Armijske grupe E kroz istočnu Bosnu|istočnu Bosnu]].
Ipak, jedinice SDK nisu se povukle iz Srbije u pravcu Bosne, kako su to učinile objedinjene jedinice JVuO i SDS, već u pravcu [[Slovenija|Slovenije]], preko teritorije [[Srem]]a i [[Slavonija|Slavonije]] odnosno preko teritorije [[NDH]]. Jedinice JVuO i SDS napustile su teritoriju Srbije 15-20. oktobra 1944. Nemci su izvršili evakuaciju jedinica SDK kako bi ih spasili od uništenja u sukobu sa [[Crvena armija|Crvenom armijom]] i NOVJ. Dimitrije Ljotić je 4. oktobra 1944. uputio delegaciju od 33 pripadnika SDK i fašističkog pokreta Zbor u Crnu Goru, kako bi ubedili [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]], komandanta crnogorskih četnika da se evakuišu u pravcu Slovenije, gde je planirano da se povuku i Ljotićeve jedinice.

Njemačke vojne vlasti su 1. oktobra izvijestile generala Nedića da je njegova vlada razriješena dužnosti, 
te da Beograd od 3. oktobra postaje operativna vojna zona. Nakon rata, general Borivoje Jonić će posvjedočiti da je u Nedićevom kabinetu 2. oktobra održan sastanak kojem su, pored Nedića i Jonića, prisustvovali general [[Miodrag Damjanović]], šef kabineta Milana Nedića, zatim komandant SDK general Kosta Mušicki i pukovnik Ljudevit Pogačar, komandant Srpske granične straže. Na sastanku je Nedić prisutne obavijestio da će se sa članovima vlade evakuisati u [[Austrija|Austriju]] i da su svi oslobođeni položene zakletve. Generalu Joniću je poručio da bi pripadnici SDS i SGS trebalo da se priključe odredima JVuO.&lt;ref&gt;Nebojša Stambolija, n. d., str. 263.&lt;/ref&gt; Kao razlog(e) za pridruživanje kvislinških snaga Mihailoviću, general Milan Nedić je naveo:
{{izdvojeni citat|Situacija je po našu nacionalnu stvar propala. Sovjetska armija ulazi u Srbiju, a za njima i komunisti koji će uzeti vlast. Mi se moramo ukloniti. Ja sa članovima vlade odlazim u Austriju. Dobrovoljački korpus doneo je odluku da ide u Sloveniju. Vas, Joniću, Srpsku državnu stražu i ceo srpski narod ostavljam Draži Mihailoviću, jer ste vi od početka pripadali njemu!&lt;ref&gt;Петар Мартиновић Бајица, ''Милан Недић'', Београд, 2003, стр. 371.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branislav Božović – Mladen Stefanović: MILAN AĆIMOVIĆ – DRAGI JOVANOVIĆ – DIMITRIJE LJOTIĆ, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1985, str. 274.&lt;/ref&gt;}}

Trećeg oktobra, Milan Nedić je održao posljednju sjednicu Vlade u Beogradu i tom prilikom saopštio ministrima da njihova evakuacija može početi svakog trenutka. Jedan primarni izvor najbolje oslikava kakva je panika zavladala među pripadnicima kvislinškog aparata i članovima Mihailovićeve organizacije neposredno prije povlačenja iz glavnog grada. Riječ je o pismu&lt;ref&gt;AVII, Nedićeva arhiva, reg. br. 2/2, fas. 2, kut. 164.&lt;/ref&gt; koje je (u ponoć istog dana) sastavio Nedićev ministar privrede dr [[Milorad Nedeljković]], a koje je namijenio Odeljenju državne propagande pri Predsedništvu Ministarskog saveta. U pismu dr Nedeljkovića, između ostalog, navedeno je i sljedeće:
{{izdvojeni citat|Danas na sednici Vlade donesene su važne, sudbonosne odluke... Gospodin predsednik nam je saopštio da je nemački komandant za Jugoistok večeras proglasio Beograd i Srbiju operativnim područjem u najstrožem smislu. Od ovog trenutka (ponoć) važi opsadno stanje u Beogradu. Funkciju srpske vlade preuzimaju nemačke vlasti. Srpska vlada premešta se u Nemačku da preuzme tamo svoju političku i nacionalnu dužnost, okupljajući oko sebe sve Srbe koji se tamo nalaze (preko 300.000), kao i one koji će se ovih dana evakuisati, i to je sva naša inteligencija, činovništvo i srpski oružani odredi (S.D. straža, S.D. korpus, Granična straža i Srpska garda). Danas su dobili pasoš u Nemačkom poslanstvu i svi članovi Ravnogorskog pokreta i mnogi političari iz demokratskih frakcija. Saopštavam Vama i svima činovnicima, ko god želi da se evakuiše, neka se javi u Predsedništvu Vlade. Voz za vozom ići će neprekidno, sve će formalno svršavati Kabinet Predsedništva. U šumu je nemoguće ići, jer je usled odlaska Draže Mihailovića preko Drine za Hercegovinu (Italiju) izazvano rasulo u njegovim odredima i četnici se razilaze i neće više da se biju. Ovo je njihovo usmeno zvanično izjavljivanje u Predsedništvu danas ceo dan.&lt;ref&gt;Бранислав Божовић, н. д., Београд, 2014, стр. 369.&lt;/ref&gt;}}

General [[Hans-Gustav Felber]], vojnoupravni komandant Jugoistoka, izdao je 6. oktobra 1944. naređenje da komanda nad odredima Srpske državne straže i Granične straže ima preći u ruke generala Miodraga Damjanovića, šefa kabineta generala Nedića:
{{izdvojeni citat|Gospodine premijeru [Nediću]! &lt;br /&gt; Slažem se da se general-majoru Damjanoviću povjeri zapovjedništvo nad srpskim oružanim snagama, s izuzetkom [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]]. Po mom mišljenju, ovaj korpus mora ostati u provjerenim rukama generala Mušickog.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=875&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000871.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;An den Präsidenten den serbischen Ministerrates Herrn Generaloberst Nedić. Herr Ministerpräsident! &lt;br /&gt; Ich bin damit einverstanden, dass der Generalmajor Damjanović mit der Führung der serbischen bewaffneten Verbände mit Ausnahme des SFK betraut wird. Dieses Korps muss meiner Auffassung noch in den bewährten Händen des General Mušićki [sic!] bleiben. Mit dem Ausdruck meiner vorzüglichen Hochachtung.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Naredba generala Hansa Felbera od 6. X 1944. godine}}

Kao glavni Mihailovićev pouzdanik u Nedićevoj upravi, general Damjanović se sa komandantima Straže odmah stavio pod komandu JVuO. Ove jedinice, preimenovane u Srpski udarni korpus, pridružile su se tako ostalim četničkim trupama u povlačenju prema Sandžaku. Ovo je savezništvo, pak, bilo kratkog daha i ubrzo će se raspasti.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_74.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNICI SE POVLAČE IZ SRBIJE]&lt;/ref&gt;

Pripadnici SDS su iz Jagodine, preko Kruševca, 14. oktobra 1944. pristigli u Kraljevo gde su se sastali sa četnicima i stavili se pod Mihailovićevu komandu. Pravac povlačenja SDS i glavnine JVuO išao je od Kraljeva preko Raške, Novog Pazara, Sjenice, Prijepolja i Pljevalja ka istočnoj Bosni, uz učestale sukobe sa NOVJ i evidentne gubitke.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/155_5.pdf Milan Borković, n. d., Beograd, 1979.], str. II/355-359.&lt;/ref&gt;

[[Božidar Bećarević|Božidar Boško Bećarević]], prije nego što je početkom oktobra 1944. pobjegao iz Srbije u [[Beč]], bio je šef IV (antikomunističkog) odseka Specijalne policije Uprave grada Beograda. U Beču je, po nalogu [[Gestapo]]a, radio na organizovanju i pripremanju [[Lovačke grupe Jugoistok|grupa za izvršenje diverzantsko-terorističkih zadataka]] u Srbiji. Draža Mihailović je 1. decembra 1944. uputio pismo pukovniku [[Gojko Borota|Gojku Boroti]], komandantu Romanijskog korpusa JVuO u kome ga obavještava o ubacivanju diverzantsko-terorističkih grupa u Srbiju i ulozi Vrhovne komande JVuO u tome. Pukovnika Borotu, koji je bio četnički oficir za vezu sa njemačkim snagama u [[Sarajevo|Sarajevu]], general Mihailović obavještava da bi Bećarević trebalo da bude jedan od organizatora ovih skupina u službi Gestapoa:
{{izdvojeni citat|Beć.[arević] sa njegovim ljudstvom može biti primljen i prebačen u Srbiju. Veoma je važno da niko ne zna za njihovo ubacivanje u Srbiju, pa čak ni dolazak kod nas. Naš svet suviše mnogo priča i ja dobro krijem još odavde sve one koje ubacujem. Zato ćemo prihvat Beć. sa njegovim ljudima organizovati tako da niko ovde ne zna za njih. Pitanje je samo da li je bolje da ih prebacimo iz oblasti Semberije ili u oblasti Višegrada. To kao i sve detalje dogovorićemo se kad dođete kod mene.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_114.htm Pismo Draže Mihailovića od 1. decembra 1944. komandantu Komande Sarajeva o ubacivanju četničkih i gestapovskih diverzantsko-terorističkih grupa u Srbiju]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Milan Radanović, n. d., str. 515, fus. 1385.&lt;/ref&gt;}}

Kako je u praksi izgledalo rukovođenje Srpskim udarnim korpusom (SUK) od strane generala Draže Mihailovića, može se vidjeti i iz njegova naređenja od 26. decembra 1944. godine za napad na [[Tuzla|Tuzlu]]:
{{izdvojeni citat|NAREĐUJEM:

1.  — Diviziski đeneral [[Steva Radovanović]] zadržaće pod svojom neposrednom komandom I i II diviziju SUK-a i Vlaseničku brigadu kapetana Tuševljakovića.

Komandu nad II divizijom na mesto poč. puk. Redića privremeno da primi đeneral straže Borivoje Jonić.

General Radovanović sa I i II divizijom i Vlaseničkom brigadom izvršiće širi bočni obuhvat prema komunističkom levom boku i zato sve svoje snage da krene pravcem: s. Zukići — s. Naseoci — s. Svojat — s. Lukavica — s. Bašigovci i dalje na severni deo s. Đurđevika. General Radovanović neka odmah sastavi radio stanicu I divizije iz svoga korpusa i neka veštiji radio telegrafista uspostavi vezu samnom sa ispravnom stanicom, a neispravnu stanicu poslati odmah u Vrhovnu komandu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_127.htm Zapovest štaba Vrhovne komande JVUO od 26. decembra 1944. potčinjenim jedinicama za napad na Tuzlu]&lt;/ref&gt;|General [[Dragoljub Mihailović]]}}

Mjesec dana ranije, general Borivoje Jonić je od štaba Draže Mihailovića zatražio da se ljudstvo SUK-a preda [[Saveznici u Drugom svetskom ratu|savezničkim]] snagama. General Jonić moli 26. novembra 1944. da se „izveštaj dostavi Vrhovnoj Komandi kojoj sam ja kao i svi pripadnici SUK-a svom dušom odan i za koju sam radio i žrtvovao se do maksimuma od 1941. godine pa do danas“. Istog dana, general Stevan Radovanović (Jonićev pretpostavljeni), u dopisu komandantu Srbije JVuO generalu Miroslavu Trifunoviću, sumira ratni angažman generala Jonića na sljedeći način:
{{izdvojeni citat|Prednji raport pomoćnika mog dostavljam Komandantu s molbom da se dostavi Vrhovnoj Komandi. G. đeneral Jonić bio je komandant Srpske državne straže i kao takav stavio je Srpsku državnu stražu na raspoloženje Vrhovnoj Komandi, ma da je mogao svu SDS da raspusti, kako je i dobio naređenje od đenerala Nedića. On, kao nacionalista koji je za 2 1/2 godine svoje službe to i pokazao pomažući pokret đenerala Draže Mihailovića u svima pravcima nije hteo da SDS raspusti već ju je stavio na raspoloženje Vrhovnoj Komandi i đeneralu Draži Mihailoviću.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_107.htm Raport pomoćnika komandanta Srpskog udarnog korpusa od 26. novembra 1944. komandantu korpusa da se korpus preda anglo-američkim trupama]&lt;/ref&gt;|General [[Stevan Radovanović]], komandant [[Srpski udarni korpus|Srpskog udarnog korpusa Jugoslovenske vojske u Otadžbini]]}}

== Suđenje Mihailoviću i kolaboracionistima 1946. ==
{{main|Beogradski proces}}
[[Datoteka:Draža pred sudom.jpg|thumb|desno|Optuženi [[Dragoljub Mihailović]] na [[Beogradski proces|suđenju u Beogradu]] [[1946]].]]

Na posleratnom [[Beogradski proces|suđenju u Beogradu]] 1946. godine Draži Mihailoviću je, između ostalog, stavljena na teret saradnja sa [[vojna uprava u Srbiji|kvislinškom upravom u Srbiji]]. Mihailović se branio kako je saradnja sa kvislinškom vladom išla slučajno, mimo njegove želje:

:Optuženi Mihailović: Sa Nedićem je bio sastanak... je taj sastanak za mene došao neočekivano, nisam ga želeo ni u kom slučaju. To se desilo jedno posle podne kada sam se odlučio da dođem na taj sastanak, da jedanput vidim šta hoće. Bio sam tada u selu Skakavicama. Uveče je došlo do toga sastanka, za koji, ponavljam, nisam nikakve želje imao. Šta me je upravo navelo na to, sam ne znam.
:Pretsednik: Ko je bio prisutan na tome sastanku?
:Optuženi: [[Luka Baletić]], [[Mirko Lalatović]], a ovde se još pominju i [[Nikola Kalabić]], [[Dragoslav Račić]], Damjanović i Nedić.
:Pretsednik: Kakav je bio tok tih pregovora i šta se imalo na tome sastanku da postigne između vas i Nedića?
:Optuženi: Ništa. Da kažem svašta i ništa...
:Pretsednik: Pa kakvi su onda zaključci?
:Optuženi: Nikakvi. Nešto su trabunjali oni koji su doveli do toga sastanka.

Na insistiranje predsednika suda čemu taj sastanak sa Nedićem, Mihailović je na kraju izjavio da je na sastanak otišao &quot;iz dosade&quot;:
:Pretsednik: Kad na tom sastanku uopšte ništa nije postignuto, tako da je to bio jalov razgovor, zašto vam je bio potreban taj sastanak?
:Optuženi: Uopšte je bio nepotreban. Verujem da je to bilo iz dosade, što me je moralo pritiskivati neko traženje, inače nikakvog razloga nije bilo.

U nastavku odbrane, optuženi Mihailović je nastojao da prikaže kako je čak i liferovanje oružja od strane Nemaca išlo gotovo mimo njegove volje:
:Pretsednik: Da nastavimo s ovim vašim sastankom sa Milanom Nedićem avgusta 1944 god. Da li vam je Nedić obećao ili se obavezao da će preko Nemaca uspeti da vam se liferuje veća količina oružja?
:Optuženi: Ja nisam tražio da se meni liferuje od Nemaca.
:Pretsednik: A da li vam je on obećao?
:Optuženi: Nisam tražio.
:Pretsednik: A da li vam je obećao, Sud to pita, da li vam je Nedić obećao ili se obavezao?
:Optuženi: Ja sam kazao da neću od njih.
:Pretsednik: Jeste li hteli da primite od [[Srpska državna straža|SDS]].
:Optuženi: Uvek. Zato sam kroz sve vreme i uzimao.
:Pretsednik: Ko je snabdevao obućom, hranom i odećom SDS?
:Optuženi: Sve su to snabdevali Nemci.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;

Praveći analogiju sa partizanskom taktikom vršenja [[Napadi na garnizone NDH|napada na garnizone NDH]] u cilju dolaženja do veće količine oružja i municije, u završnoj je riječi general Mihailović pravdao četničku saradnju sa oružanim formacijama vlade generala Nedića na sljedeći način:

{{izdvojeni citat|Sa nekoliko reči da se osvrnem na SDS i njeno iskorišćavanje. Nemam oružja i do njega nisam mogao da dođem na drugi način. Partizani nisu ništa drukčije radili sa domobranima. Ja verujem i znam da su neki domobrani po tri puta hvatani i opet puštani. SDS rad nije bio dobar. Kad smo počeli rad odozdo on nije uspevao, a kad smo počeli odozgo uspevali smo. Upisivali smo vojnike. Pod zakletvom smo slali vojnike i naredili da ne pođu pojedinačno nego po nekoliko njih i više zajedno u jedinice SDS. Tako smo dosta uradili.&lt;ref name=&quot;Završna reč&quot;&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/60_3_21.pdf |title=Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima |format=PDF |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;|Završna reč optuženog Dragoljuba Mihailovića}}

Uprkos ovakvoj odbrani, sudsko veće je u članu 3. presude utvrdilo da je Mihailović kriv:

{{izdvojeni citat|Što je od samog početka svoje izdajničke delatnosti stupio u vezu sa Nedićem i drugim kvislinzima, otvorenim slugama okupatora, u cilju da održi okupaciju i objedini sve izdajničke snage protiv oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije;&lt;ref name=&quot;Presuda&quot;&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/60_3_34.pdf |title=Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima |format=PDF |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;|Presuda Dragoljubu Mihailoviću}}

== Tumačenja ==

Brojni domaći i strani autori ukazivali su na saradnju četničkog pokreta Draže Mihailovića sa kvislinškom vladom Milana Nedića, kao na pojavu specifičnu za [[Nedićeva Srbija|teritoriju okupirane Srbije u Drugom svjetskom ratu]].

[[Stanislav Krakov]], predratni pripadnik [[Dimitrije Ljotić|Ljotićevog]] [[ZBOR]]-a, sestrić generala Milana Nedića i jedan od najbližih saradnika predsjednika srpske kvislinške vlade, piše o savezništvu Nedića i Mihailovića:
{{izdvojeni citat|U istoriji okupirane Srbije i Jugoslavije može se zabeležiti sa nepobitnom tačnošću, da nijedan jedini put, ni u kakvoj prilici i na ma kome mestu nije došlo ni do jednog sukoba između četnika Draže Mihailovića i Oružanih odreda Nedićevih koji su potom dobili ime Srpske državne straže. Na protiv, od samog početka osnivanja tih Nedićevih oružanih odreda, pa do zavođenja komunističke vladavine u Jugoslaviji, vladala je bratska saradnja između odreda Nedićevih i Mihailovićevih, te su ovi drugi, kada god im je pretilo uništenje od nemačkih trupa, nalazili utočište u Nedićevim trupama, ulazeći tu kao „[[Legalizovani četnici|legalizovani odredi]]”. Iako je general Nedić bio stavljen kroz londonski radio pod [[Crne trojke|slovo „Z”]] kao „narodni izdajnik”, on je i pre i posle ovog nedostojnog, recimo iz taktičkih potreba proisteklog sramoćenja, bio najbolji snabdevač jedinica Draže Mihailovića i izliferovao im je bar deset puta više oružja, municije, svake spreme i novca, nego što su to mogli da učine [[Vlada Kraljevine Jugoslavije u egzilu|Jugoslovenska vlada u egzilu]] i hteli da učine oni engleski naredbodavci pred kojima se drhtalo, a koji su tretirali ceo junački nacionalni pokret otpora Mihailovićev kao jednu kolonijalnu trupu koja mora da izvršava svako njihovo naređenje, pa makar ono vodilo uništenju srpskog naroda ili izdaji Kraljevine Jugoslavije u to vreme sovjetskim satelitima — komunističkim partizanima.&lt;ref&gt;Станислав Краков, Генерал Милан Недић, Књига друга: Прeпуна чаша чемера, Минхен, Штампарија Искра, 1968, стр. 346.&lt;/ref&gt;}}

Novinar i književnik [[Ratko Parežanin]], urednik časopisa „Iskra”, ljotićevskog glasila štampanog u [[Minhen]]u, za vrijeme okupacije se nalazio na mjestu šefa Vaspitnog odseka [[Srpski dobrovoljački korpus|Srpskog dobrovoljačkog korpusa]].&lt;ref&gt;Petranović, Branko (1992). ''Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945''. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar, str. 416.&lt;/ref&gt; Decenijama po okončanju rata, Parežanin reinterpretira politiku generala Nedića i njegov rezon da se upusti u kolaboraciju, kao i odnos koji su Nedić i Ljotić imali prema Draži Mihailoviću:
{{izdvojeni citat|Suština Nedićeve politike u okupiranoj Srbiji bila je u ovome: &lt;br /&gt; Rat će trajati dugo. Jedini način da se srpski narod, pod okolnostima u kojima se našao, održi jeste da se uspostavi red i mir u okupiranoj Srbiji. Okupator će jednog dana morati da ode. Srbi ga danas ne mogu oterati niti doprineti njegovom odlasku... Od prvog dana Nedićeve vlade težilo se sporazumu sa četnicima Draže Mihailovića. Nedić ih je, u sporazumu sa Ljotićem, pomagao novcem, oružjem, intervencijama kod Nemaca kadgod je to bilo moguće. Molio je četnike da ne ruše vlast i red u zemlji koje on drži i stvara. Poručivao je Draži Mihailoviću da nema potrebe da ruši njegovu vlast u zemlji, jer je on spreman svakoga trenutka ustupiti svoje mesto njemu ili onom licu koje on odredi. Nedić je bez prestanka bio svom dušom odan srpskom narodu i [[Petar II Karađorđević|Kralju Petru II]], po svojim osećanjima bio je na strani zapadnih saveznika, ali je smatrao kao svoju svetu dužnost, kao nešto najpreče i najvažnije, očuvati srpski narod od biološkog istrebljenja, naročito posle već podnetih žrtava koje su do tada iznosile više stotina hiljada mrtvih.&lt;ref&gt;Ратко Парежанин, Други светски рат и Димитрије В. Љотић, Минхен, 1971, стр. 339—340.&lt;/ref&gt;}}

[[Srbi|Srpski]] crkveni istoričar dr [[Đoko Slijepčević]], saradnik Ratka Parežanina u Vaspitnom odseku SDK, u knjizi “Jugoslavija uoči i za vreme Drugog svetskog rata“ uočava kvalitativnu razliku u relacijama koje su sa Milanom Nedićem gajili četnici van okupirane Srbije na jednoj, te pripadnici JVuO u Srbiji na drugoj strani:
{{izdvojeni citat|General Milan Nedić je bio prijatelj četnika i pomagao ih gde je, kako je i kada je mogao. Odnos četnika prema njemu nije, međutim, bio isti: dok su svi četnici i svi nacionalni borci izvan okupiranog područja Srbije osećali i poštovanje i divljenje prema generalu Milanu Nediću, jer im je on pomagao u granicama svojih mogućnosti, četnici sa okupiranog područja Srbije nisu uvek imali korektan i pošten stav prema generalu Milanu Nediću.&lt;ref&gt;Dr Đoko Slijepčević, Jugoslavija uoči i za vreme Drugog svetskog rata, Minhen, 1978, str. 361.&lt;/ref&gt;}}

I [[Borivoje Karapandžić]], takođe ljotićevski emigrant, ukazuje u svojoj knjizi “Građanski rat u Srbiji 1941—1945“ na „neminovnost saradnje” JVuO sa SDK i SDS, i tvrdi da je ova saradnja gotovo isključivo proishodila iz obostranog straha od »komunističke opasnosti«:
{{izdvojeni citat|Ma koliko da su se nacionalni borci između sebe gložili, pa čak i s oružjem jedni druge napadali, činjenica je — da su nacionalni odredi u Srbiji često između sebe sarađivali i borili se rame uz rame protivu zajedničkog neprijatelja. Kadgod se na pomolu ukazala ma i najmanja komunistička opasnost, a naročito kada su komunisti pokazivali nameru da iz Pavelićeve „Nezavisne Države Hrvatske” prodru u Nedićevu Srbiju, uvek se, tada, stvarao zajednički nacionalni front protivu komunizma. Međusobno su sarađivali i zajednički išli u borbu protivu istih dušmana i četničke jedinice đenerala Mihailovića i Srpski dobrovoljci i pripadnici Srpske Državne Straže. [...] Što je dolazilo do ove neminovne saradnje, najpre se ima zahvaliti samim srpskim nacionalnim borcima, koji su se u časovima opšte opasnosti od komunizma instinktivno oslanjali jedni na druge. A zatim, velika zasluga za ovo pripada đeneralu Milanu Nediću i Dimitriju Ljotiću, koji su, neprestano, sve od sebe činili da se sporazumu sa đeneralom Dražom Mihailovićem u pogledu zajedničke saradnje i ostvarenja jedinstvenog nacionalnog fronta. U tome smislu, obojica su preduzimali čitav niz mera, da bi se sastali i sa đeneralom Mihailovićem i sa njegovim odgovornim komandantima da bi ih pridobili za zajedničku antikomunističku saradnju.&lt;ref&gt;Боривоје М. Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941—1945. Друштво Хиландар, Ваљево, 2010, стр. 259.&lt;/ref&gt;}}

[[Lazo M. Kostić]], predratni profesor [[Univerzitet u Beogradu|Beogradskog univerziteta]], u prvim mjesecima okupacije se nalazio na poziciji komesara (ministra) saobraćaja u [[Komesarskoj upravi]] [[Milan Aćimović|Milana Aćimovića]]. U apologetskoj knjizi “Armijski đeneral Milan Nedić — Njegova uloga i delovanje u poslednjem ratu“, izdatoj u [[Melbourne]]u [[1976]]. godine, profesor Kostić piše:
{{izdvojeni citat|Kad su Sovjetske trupe, u jesen 1944, došle pred Beograd, Nedić je raspustio svoje vojne snage, koje su tada sa njegovim šefom kabineta, đeneralom [[Miodrag Damjanović|Miodragom Damjanovićem]], definitivno prišle đeneralu Draži Mihailoviću i od tada su bile deo njegovih trupa. I do tada su Nedićeve trupe samo po formi bile legalne, dok su ustvari to bili najbolji Dražini vojnici. To je sam Draža rekao pri smotri Srpske državne straže, u selu [[Vrapci (Sokolac)|Vrapci]], u Istočnoj Bosni, u početku 1945. Tada je Draža u govoru, održanom pred postrojenom Stražom, rekao da je Straža pretstavljala pluća njegove organizacije i da se nada da će ona to biti i dalje, u toliko više, što “Srbi nemaju saveznika ni prijatelja nigde u svetu, te ima da se borba nastavi do pobede ili do smrti“.&lt;ref&gt;Проф. Лазо Костић, ''Армијски ђенерал Милан Недић. Његова улога и деловање у последњем рату'', Приватно издање, Мелбурн (Аустралија), 1976, стр. 8.&lt;/ref&gt;}}

[[Jozo Tomasevich]], [[Sjedinjene Američke Države|američki]] istoričar [[Jugoslavija|jugoslovenskog]] porijekla, u svojoj posthumno objavljenoj knjizi ''War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration'' (“Rat i revolucija u Jugoslaviji, 1941-1945. Okupacija i kolaboracija“) iz 2001. godine, šire elaborira saradnju [[Vlada narodnog spasa Milana Nedića|Vlade narodnog spasa Milana Nedića]] i [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|Jugoslovenske vojske u otadžbini]], tvrdeći da se ona odvijala u više faza. Tomasevich navodi da je saradnja dviju stranâ počela ujesen 1941. godine, te da je trajala sve do kraja okupacije:
{{izdvojeni citat|Svojevrsna suradnja između Nedićeve administracije i Mihailovićevih snaga koja je počela u jesen 1941. godine, trajala je do kraja njemačke okupacije. Prošla je kroz faze različitog intenziteta: isprva s Nedićem, zatim sa Mihailovićem u glavnoj ulozi. Također, treba napomenuti da su odnosi tijekom prve dvije godine okupacije, kad su Nedić i brojni ljudi u Srbiji mislili da će Njemačka dobiti rat, bili drugačiji od onoga što su postali tijekom druge polovice okupacije, kada je poraz Njemačke postao izvjesniji. Ali, glavni ciljevi dviju strana nikada se nisu promijenili. Zajednički cilj bio je boriti se protiv partizana i spriječiti njihovo pojavljivanje kao dominantne oružane skupine na kraju rata. I jedni i drugi su isto tako željeli svesti srpske gubitke na najmanju moguću mjeru, što se moglo učiniti samo sprječavanjem sabotaža i oružanog otpora njemačkim i bugarskim okupacijskim snagama, budući da su takvi činovi uvijek donosili krvave odmazde. Za četnike, dodatni motiv u suradnji s Nedićevom vladom je bilo stjecanje solidne baze u vojnom, upravnom i policijskom aparatu režima, tako da kada Nijemci i Bugari konačno odu, četnici mogu zauzeti državnu upravu i oružane snage prije partizana.{{sfn|Tomasevich|2001|pp=214. &lt;br /&gt; ({{jez-eng|&quot;The collaboration of sorts between the Nedić administration and the Mihailović forces that began in the fall of 1941 lasted to the end of the German occupation. It went through phases of varying intensity with first Nedić, then Mihailović, playing the principal role. It should also be noted that during the first two years or so of occupation, when Nedić and many people in Serbia thought that Germany would win the war, relations were different from what they became during the latter half of the occupation, when Germany's defeat became more certain. But the main objectives of the two parties never changed. The common goal was to fight the Partisans and keep them from emerging as the dominant armed group at the end of the war. Both also wanted to keep Serbian losses to a minimum, which could only be done by preventing acts of sabotage and armed resistance against the German and Bulgarian occupation forces, since such acts invariably brought bloody reprisals. For the Chetniks, a further motive in collaborating with the Nedić government was to gain a solid base in the military, administrative, and police apparatus of the regime, so that when the Germans and Bulgarians finally left, the Chetniks could seize the government organization and armed forces before the Partisans did.&quot;}})}}}}

Sir [[William Deakin]], profesor [[Istorija|istorije]] na [[Univerzitet u Oxfordu|Univerzitetu u Oxfordu]] i saradnik britanskog premijera [[Winston Churchill|Winstona Churchilla]] nakon rata, u svojoj knjizi ''The Embattled Mountain'' (objavljena 1973. u prevodu na [[srpskohrvatski jezik]] pod naslovom “Bojovna planina“), slaže se sa tezom da je važan čimbenik približavanja Dragoljuba Mihailovića i Milana Nedića predstavljala politika odmazde njemačkog okupatora:
{{izdvojeni citat|Divljačke mere odmazde Nemaca prilikom ugušivanja ustanka u Srbiji u jesen i zimu 1941, sećanja na slične austrijske i bugarske kaznene ekspedicije u Srbiji i Makedoniji za vreme prvog svetskog rata, kao i oskudne britanske avionske pošiljke upućivane Mihailoviću od novembra 1941, bili su mu argumenti za njegov tadašnji stav potpune pasivnosti i sračunate saradnje s Nedićevim vlastima. Svaki neposredni otpor naneo bi zlo srpskom stanovništvu, naročito u ravnicama i dolinama, izazvao bi obnovljene masovne neprijateljske represalije, koje bi stanovništvo desetkovale i učinile nemogućim neki uspešan budući ustanak u saradnji sa britanskim ili američkim iskrcavanjem.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/5_3.htm |title=William Deakin — EMBATTLED MOUNTAIN (Bojovna planina) |publisher=Znaci.org |date= |accessdate=2014-03-16}}&lt;/ref&gt;}}

Pukovnik [[William Bailey|Stanley William Bailey]], koji je od 25. decembra 1942. do 29. januara 1944. bio oficir za vezu u štabu generala Mihailovića, gdje je predvodio misiju [[Britanska imperija|britanske]] [[Uprava za specijalne operacije|Uprave za specijalne operacije]] u okupiranoj Jugoslaviji, u svom osvrtu na događaje iz Drugog svjetskog rata zaključuje da je Mihailović četničku kolaboraciju sa kvislinškim strukturama u Srbiji smatrao ratnim lukavstvom, ali da ga je „na kraju upropastila“ upravo taktika koju je sâm odabrao:
{{izdvojeni citat|Jedan od načina kojima su se Mihailovićeve pristaše i sljedbenici služili da prikriju svoju pravu prirodu sastojao se u tome da su stupali ili u jedinice srpskog kvislinga generala Nedića, predsjednika marionetske vlade u Beogradu, ili u odrede Dimitrija Ljotića, zloglasnog srpskog fašista. Mihailović je tvrdio da to lukavstvo predstavlja dopustiv postupak jer će te njegove pristaše ionako prijeći na njegovu stranu čim im on naredi, a tada će, u najmanju ruku, donijeti sa sobom i svoje oružje i opremu, možda i dovesti svoje drugove. Međutim, u očima drugih promatrača ta je praksa bila manje opravdana. Kako bilo da bilo, jedno je sigurno. Mihailović se tim potezom prvi put izložio optužbi da surađuje s neprijateljem, da se upustio u kolaboraciju, koja ga je na kraju upropastila.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.znaci.org/00001/171_7.pdf |title=Elisabeth Barker — BRITANSKA POLITIKA PREMA JUGOISTOČNOJ EVROPI U DRUGOM SVJETSKOM RATU |publisher=Znaci.org |date= |accessdate=2024-07-17}}, str. 326.&lt;/ref&gt;}}

Profesor istorije Jugoslavije na [[Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu|Filozofskom fakultetu u Beogradu]] [[Branko Petranović]] posmatra saradnju sa kvislinškim strukturama u Srbiji i Jugoslaviji kao specijalni slučaj šireg fenomena kolaboracije JVuO s okupatorom. Petranović uočava da je glavni ideološki motiv četničke kolaboracije bio [[antikomunizam]]: 
{{izdvojeni citat|Kao vrhovni komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini, Mihailović je dozvoljavao saradnju svojih jedinica sa silama Osovine i kvislinzima, posredno (legalizacija) ili direktno. Saradnja se ostvarivala lečenjem četnika u italijanskim, nemačkim i kvislinškim bolnicama, dobijanjem naoružanja i municije, hrane, zajedničkim dejstvima na sektorima fronta ugroženim od partizana. Saradnja je proizilazila i iz činjenice da je četnička strategija polazila od uništenja komunista posredstvom okupatora u okviru Drugog svetskog rata.&lt;ref&gt;Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945, Beograd, Vojnoizdavački i novinski centar, 1992, str. 391.&lt;/ref&gt;}}

Dr [[Milovan Pisarri]], istoričar i naučni saradnik [[Institut za filozofiju i društvenu teoriju|Instituta za filozofiju i društvenu teoriju]], oslanja se upravo na tezu profesora Petranovića o antikomunizmu kao ključnom okidaču za kolaboraciju četnika s okupatorima i kvislinzima. U monografiji “Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta“,&lt;ref&gt;[https://www.frs.org.rs/stradanje-roma-u-srbiji-za-vreme-holokausta/ Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta (Forum Roma Srbije)]{{Dead link|date=April 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt; dr Pisarri eksplicira ovu epizodu iz istorije Drugog svjetskog rata i okupacije Jugoslavije na sljedeći način:
{{izdvojeni citat|Između snaga četnika i kvislinga, pre svega je postojao zajednički stav da su komunisti najveći neprijatelji: ako su oni za kvislinge predstavljali zlo koje je trebalo uništiti, jer je bila reč o najvećem neprijatelju nacionalsocijalističkog poretka, za četnike su oni bili ozbiljna i realna pretnja za ponovno uspostavljanje centralističke monarhije, sa Srbijom i Srbima na čelu. Ratne okolnosti su dozvolile da se u ime tog zajedničkog interesa oružje uperi upravo protiv komunista, i to u više navrata, sve do kraja rata. Upravo u ime antikomunizma, posle [[Sastanak u Divcima|pregovora s Nemcima]] u novembru 1941. godine, započela je posebna vrsta saradnje između vlade Milana Nedića i Jugoslovenske vojske u otadžbini, koju je Mihailović dozvoljavao preko legalizacije određenog broja njegovih odreda, preko dobijanja oružja, finansijske pomoći, hrane ili preko zajedničkog dejstva u oblastima ugroženim od partizana.&lt;ref&gt;Milovan Pisarri, Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta, Forum za primenjenu istoriju, Beograd, 2014, str. 54.&lt;/ref&gt;}}

U doktorskoj tezi ''The Transformation of Mihailović’s Chetnik Movement: From Royalist Yugoslav Forces to Serb Nationalist Guerrillas'' (“Transformacija Mihailovićevog četničkog pokreta: Od rojalističkih jugoslovenskih snaga do srpske nacionalističke gerile“), odbranjenoj 2011. godine na [[Simon Fraser University]] u [[Britanska Kolumbija|Britanskoj Kolumbiji]] ([[Kanada]]), srpski istoričar [[Aleksandar Petrović (istoričar)|Aleksandar Petrović]], na osnovu jedne naredbe&lt;ref&gt;AVII, ČA, K—299, reg. br. 3/1.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_1_134.htm Izvod iz knjige poslatih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 29. juna do 5. avgusta 1942. godine]&lt;/ref&gt; Draže Mihailovića od 29. juna 1942. godine, izvlači sveobuhvatan zaključak o prirodi kolaboracije četnika s okupatorima i kvislinzima:
{{izdvojeni citat|Iako je ovo očito bila Mihailovićeva direktiva jednom od njegovih zapovjednika u Srbiji, ta izjava je uhvatila samu suštinu četničke strateške linije razmišljanja u čitavoj okupiranoj Jugoslaviji. Budući da su bile dopuštene ‘sve prevare’, četnici su stupili u saradnju s njemačkim i italijanskim okupacijskim trupama, kao i sa njihovim domaćim kvislinzima u Srbiji, Crnoj Gori i NDH; četničke trupe pod ‘dvostrukim zapovjedništvom’ (nominalno zapovjedništvo [[Sile Osovine|Osovine]] i skriveno zapovjedništvo Mihailovića) krile su se pod raznim etiketama: [[Dobrovoljačka antikomunistička milicija|MVAC]] u italijanskim krajevima, [[Srpska državna straža|SDS]] pa čak i [[Četnici Koste Pećanca|Pećančeve trupe]] u Srbiji. Kao rezultat, Mihailović je, u teoriji, imao na raspolaganju značajne snage koje su nominalno pripadale taboru Osovine, ali spremne da se pridruže jezgru njegovih ‘ilegalnih’ trupa u trenutku kada se proglasi opšti ustanak.&lt;ref&gt;Aleksandar Petrovic, The Transformation of Mihailović’s Chetnik Movement: From Royalist Yugoslav Forces to Serb Nationalist Guerrillas (PhD Thesis), Simon Fraser University, Fall 2011, p. 100. &lt;br /&gt; ({{jez-eng|&quot;Although this was clearly Mihailović’s directive to one of his commanders in Serbia, the statement captured the quintessential Chetnik strategic line of thinking throughout occupied Yugoslavia. Given that ‘all trickeries’ were allowed, the Chetniks entered into collaboration with German and Italian occupation troops as well as their domestic quislings in Serbia, Montenegro and the ISC; Chetnik troops under a ‘double command’ (Axis nominal command and Mihailović’s hidden command) were hiding under a variety of labels: MVAC in the Italian areas, the SSG and even Pećanac’s troops in Serbia. As a result, Mihailović, in theory, had a significant force at his disposal nominally belonging to the Axis camp, but ready to join his core ‘illegal’ troops the moment a general uprising was proclaimed.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

[[Bojan Dimitrijević]], saradnik [[Institut za savremenu istoriju|Instituta za savremenu istoriju]] u [[Beograd]]u, u analizi odnosa kvislinških vlasti u Srbiji prema četničkom pokretu u jesen 1942, kada Nijemci razoružavaju legalizovane Mihailovićeve i Pećančeve odrede, iznosi sljedeći zaključak:
{{izdvojeni citat|Odnos JVuO s aparatom Vlade generala Nedića, pre svega sa snagama SDS i SGS, bio je kompleksan u ovom periodu i delikatan za razumevanje. Mnogi od Nedićevih pripadnika ovih delova bili su patrioti koji su pružali značajnu pomoć Mihailovićevoj organizaciji. Ove pristalice ravnogorske borbe činile su sve što je u njihovoj moći da pomognu JVuO.&lt;ref&gt;Бојан Б. Димитријевић, Војска Недићеве Србије 1941-1945, Институт за савремену историју, Београд, 2011, стр. 405.&lt;/ref&gt;}}

U doktorskoj disertaciji “Partizanski pokret u Srbiji 1941—1944“, srpskog istoričara mlađe generacije [[Nemanje Ž. Devića]], tvrdi se da [[Legalizacija četnika u Srbiji|legalizacija četnikâ]] kod Vlade nacionalnog spasa nije došla kao plod Mihailovićeve naredbe „već stihijski i u skladu sa shvatanjima stanja na terenu od strane pojedinih komandanata“, te da je „većina Mihailovićevih bližih saradnika i komandanata iz 1941. ostala (je) u ilegali“.&lt;ref&gt;Немања Девић, Партизански покрет у Србији: 1941–1944. Докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2019, стр. 280–281.&lt;/ref&gt; Ipak, Dević ne poriče da je postojala sustavna kolaboracija pripadnika Mihailovićeve organizacije sa Nedićevim strukturama, često i na osnovi staleške solidarnosti među oficirima vojske, žandarmerije ili tajne službe prve Jugoslavije, a koji će po okupaciji otići u JVuO ili kvislinški tabor:

{{izdvojeni citat|Tako dolazi i do procesa tzv. legalizacije, odnosno ulaska dela Mihailovićevih snaga u sastav oružanih snaga vlade generala Nedića... Za kontakt sa prvim Nedićevim snagama i ovog puta je poslužio [[Milan Kalabić]]; potom su se spone uspostavljale često i na ličnoj osnovi i kroz predratna poznanstva kolega i klasnih drugova... Oni koji su prišli Nediću, ušli su u već postojeće Pećančeve odrede, ili [su] raspoređeni u novu kategoriju ''nezavisnih četničkih odreda''. Nediću je ovaj proces dobro došao iz više razloga, ali najviše zbog priliva ljudstva koje je uključio u svoje planove i, prvenstveno, u borbu protiv partizana. Mihailović je, opet, korist ostvario time što je dobio svoje ljude duboko infiltrirane u okupacioni sistem, sa alibijem pred Nemcima, a koji će mu u narednom periodu biti od nemerljive vrednosti za dostavljanje oružja, municije, podataka... Međutim, kad se pojedini Mihailovićevi oficiri, pogotovo u zapadnoj Srbiji, budu uneli u ulogu Pećančevih i Nedićevih komandanata, ogreznuvši u kolaboraciju ili u vršenje zločina nad partizanima, čak ih i, zarobljene, predajući Nemcima – pa se 1943. vratiti u strukturu JVuO – to će stvoriti ogromne poteškoće ravnogorskoj organizaciji, jer se imidž kompromitovanih nije dao lako ispraviti. Jednom viđeni u društvu Nemaca, takvi oficiri bili su u narodu, čak i među ravnogorcima koji su 1941–1943. ostali u šumi, zauvek obeleženi kao sumnjivi i nepoželjni.}}

U završnom poglavlju monografije o ratnom putu komandanta Prvog ravnogorskog korpusa [[Zvonimir Vučković|Zvonimira Vučkovića]], srpski istoričar dr Miloš Timotijević promatra odnos Milana Nedića i Dragoljuba Mihailovića kroz prizmu četničke kolaboracije sa okupatorima, za koju tvrdi da je isprva bila taktička, ali da je vremenom poprimila strateški karakter:
{{izdvojeni citat|Slabost pokreta generala Mihailovića uslovila je taktičku saradnju sa svim protivnicima partizana, a u Srbiji i sa Nemcima. Prećutna legalizacija ravnogoraca kod vlade Milana Nedića omogućila je njihov biološki opstanak i uništavanje partizana 1942, a kontakti pojedinih komandanata sa okupatorom nisu bili samo vojne, već i obaveštajne prirode. Ti odnosi bili su duboki, razgranati, dugotrajni. Takva saradnja sa okupatorom nije bila incident i prolazna pojava, već opredeljenje da se uz pomoć Nemaca suzbije ili potpuno uništi suparnički partizanski pokret i spremno dočeka iskrcavanje zapadnih saveznika. Taktička saradnja na mnogim područjima prerasla je u strateško delovanje na samom terenu s ciljem progona komunista, što se najčešće pretvaralo u kažnjavanje njihovih simpatizera i porodica. Posledice takvog delovanja JVuO bile su katastrofalne po samu organizaciju generala Mihailovića, a na isti način narod je osuđivao preventivna ubistva partizana. I dalje ostaje otvoreno pitanje da li je to dovoljno da se ravnogorcima odrekne antifašistički karakter. [...] Milan Nedić i Dimitrije Ljotić optuživani su za otvorenu saradnju sa okupatorom i nacionalnu izdaju. Tek pod pritiskom partizana došlo je do saradnje u okviru „nacionalnog fronta“, pred sam kraj nemačke okupacije Srbije, nevoljno, nedosledno, i uz insistiranje na potpunoj kontroli ravnogoraca u sklopu zalaganja za vezivanje sa zapadnim saveznicima.&lt;ref&gt;Милош Тимотијевић, Звонко Вучковић — Ратна биографија (1941-1944): Расправа о проблемима прошлости и садашњости, ЈП Службени гласник, Београд, 2015, стр. 449, 451.&lt;/ref&gt;}}

U disertaciji “Oblici otpora u okupiranom Beogradu (1941—1944)“ odbranjenoj 2019. godine na [[Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu|Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu]], dr [[Rade Ristanović]], naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, piše da se saradnja četnika Draže Mihailovića sa Srpskom državnom stražom odvijala tokom čitavog perioda okupacije:
{{izdvojeni citat|Srpska državna straža predstavljala je svojevrsnu čekaonicu, magacin i obaveštajni kanal za Ravnogorski pokret otpora tokom celokupnog perioda okupacije.&lt;ref name=&quot;Rade Ristanović 1944&quot;&gt;Rade Ristanović, Oblici otpora u okupiranom Beogradu (1941-1944). Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, 2019, str. 549.&lt;/ref&gt;}}

Dr [[Nebojša Stambolija]] tvrdi u svojoj disertaciji “Srpska državna straža 1942—1944.“ da je dinamiku odnosa ravnogorskih četnika i Nedićevih struktura diktirala „suprotnost javnog i tajnog delovanja“:
{{izdvojeni citat|Odnos monarhističkog pokreta otpora pod vođstvom Draže Mihailovića i pripadnika Nedićevog aparata vlasti je tokom okupacije odlikovala suprotnost javnog i tajnog delovanja. Javno, organi kolaboracionističke vlade gotovo u jednaku ravan stavljaju „komuniste“ i „dražinovce“, čak ponekad ističući kao veću opasnost pokret Draže Mihailovića. Sa druge strane, tajno, veliki broj visokih predstavnika kolaboracionističkog aparata pomažu ravnogorski pokret na razne načine (obaveštajno, finansijski, materijalno, naoružanjem). Logistika za izvođenje ove „tajne“ saradnje bili su ljudi na terenu, pripadnici vladinih oružanih odreda, legalizovani četnici, žandarmerija, a nakon marta 1942. tu ulogu preuzimaju pripadnici Srpske državne straže. [...] Reorganizacija sistema bezbednosti stvaranjem Srpske državne straže bila je signal za Mihailovićeve ljude da kontaktom sa kolegama oficirima koji su ušli u sastav straže pokušaju da se infiltriraju kako bi došli do naoružanja i informacija ili, kasnije kada prilike budu povoljnije, stave te odrede pod svoju kontrolu. [...] Jedan od presudnih razloga velikog uticaja [Mihailovićevih četnikâ na SDS — prim.] bilo je i veliko prisustvo bivših ravnogoraca u oružanim odredima „srpske vlade“, a potom i u SDS, kao posledica njihove legalizacije nakon nemačke ofanzive krajem 1941. i uništenja ustaničke teritorije u zapadnoj Srbiji.&lt;ref name=&quot;Nebojša Stambolija 1944&quot;&gt;Nebojša Stambolija, Srpska državna straža 1942-1944. Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2019, str. 306–307.&lt;/ref&gt;}}

== Literatura ==
* {{cite book
  | last = Tomasevich
  | first = Jozo
  | authorlink = Jozo Tomasevich
  | year = 1975
  | title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks
  | publisher = Stanford University Press
  | location = Stanford
  | isbn = 978-0-8047-0857-9
  | url = http://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&amp;printsec=frontcover
  | ref = harv
  }}
* {{cite book
  | last = Tomasevich
  | first = Jozo
  | year = 2001
  | title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: Occupation and Collaboration
  | publisher = Stanford University Press
  | location = Stanford
  | isbn = 978-0-8047-3615-2
  | url = http://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC&amp;printsec=frontcover
  | ref = harv
  }}
* {{cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Милутин Д.|title=Санџак 1941–1943|url=|year=2017|publisher=Филозофски Факултет, Универзитет у Београду|isbn=}}

== Napomene ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Povezano ==
* [[Nedićeva Srbija]]
* [[Ustanak u Srbiji 1941.]]
* [[Propaganda Nedićeve vlade]]
* [[Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu]]  
* [[Legalizacija četnika u Srbiji]]

== References ==
&lt;references /&gt;
{{Kolaboracija u Jugoslaviji}}

[[Kategorija:Četnici]]
[[Kategorija:Ustanak u Srbiji (1941.)]]
[[Kategorija:Dragoljub Mihailović]]
[[Kategorija:Srbija u Drugom svjetskom ratu]]
[[Kategorija:Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu]]
[[Kategorija:Odnosi između učesnika u Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji]]</text>
      <sha1>bjxtok5yo9jqjl15g7a332xwni38zah</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Bruce Springsteen</title>
    <ns>0</ns>
    <id>183198</id>
    <revision>
      <id>42683982</id>
      <parentid>42655094</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T16:05:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42683982</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24280" sha1="amf6f78p5m9musrgbwl8d503b38dgzh" xml:space="preserve">{{Glazbenik|
| Ime             = Bruce Springsteen
| Rodno_ime       = Bruce Frederick Joseph Springsteen
| Background      = solo_izvođač
| Img             = Bruce springsteen front.jpg
| Rođenje         = [[23. 9.|23. rujna]] [[1949]].&lt;br /&gt;Long Branche, [[New Jersey]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
| Smrt            = 
| Pseudonim       = 
| Zanimanje       = pjevač, gitarist, kantautor
| Žanr            = [[Rock and Roll|Rock]]&lt;br /&gt;Heartland rock&lt;br /&gt;Folk
| Angažman        = 
| Producentska_kuća = [[Columbia Records]]
| Značajni_instrumenti = [[Fender Telecaster]]
| Glazbeno_djelovanje           = [[1965]]. –
| URL         = [http://www.brucespringsteen.net/ Službene stranice]
| nagrade         = Dobitnik diskografske nagrade [[Porin (nagrada)|Porin]]
}}
'''Bruce Frederick Joseph Springsteen''' ([[Long Branch]], [[New Jersey]], [[23. 9.|23. rujna]] [[1949]].), [[sjedinjene Američke Države|američki]] [[rock and Roll|rock]] pjevač, kantautor i gitarist. Springsteen djeluje kao solo glazbenik s pratećim [[E Street Band]]om.

== Biografija ==

=== Rani život ===
Springsteen je rođen i odrastao u Freeholdu, [[New Jersey]]. Njegov otac, Douglas Frederick Springsteen, bio vozač autobusa [[holandija|nizozemskog]] i [[Irska|irskog]] podrijetla. Njegova majka, Adele Ann Zirilli, radila je na sudu, a roditelji su joj bili imigranti iz [[Italija|Italije]]. Odgojen kao [[katoličanstvo|katolik]], Springsteen je pohađao crkvenu školu, u kojoj se nije slagao s redovnicama i drugim učenicima. Nije se uklopio ni u srednju školu. Završio je srednju školu, ali mu to nije bilo tako važno, pa se čak nije ni pojavio na završnoj ceremoniji. Kad je sa sedam godina vidio [[Elvis Presley|Elvisa Presleyja]] u emisiji Eda Sullivana, počeo se sve više zanimati za glazbu. S 13 godina kupio je svoju prvu gitaru za 18 dolara i počeo vježbati s lokalnim gitaristom. [[1965]]. godine otišao je do kuće Texa i Marion Vinyard, koji su sponzorirali mlade bendove u gradu. Oni su mu pomogli da postane prvi gitarist benda The Castiles, a kasnije je postao i pjevač grupe. The Castiles su snimili dvije svoje pjesme i svirali svugdje, pa i u [[Greenwich Village]]u. Marion Vinyard rekla je jednom kako je povjerovala Springsteenu kad je, kao mladić, rekao da će postići veliki uspjeh. Njegova sestra, Pamela Sue Springsteen, kratko se bavila glumom, ali je ubrzo napustila film kako bi se posvetila fotografskoj karijeri.

Od [[1969]]. do [[1971]]., Springsteen je nastupao po New Jerseyju sa Steveom Van Zandtom, Dannyjem Federicijem i Vinijem Lopezom u bendu zvanom Child, kasnije preimenovanom u Steel Mill.

Iako je kasnije postao glazbenik svjetskog ugleda, Springsteenovi korijeni odražavali su se u njegovoj glazbi, a on sam često je spominjao &quot;veliku državu New Jersey&quot; na svojim koncertima.

Springsteen je često bio poznatiji po svom nadimku &quot;The Boss&quot;. Premda je prvotno izjavio da mu se ne sviđa - ponekad tako na koncertima u šali zove sam sebe. Nadimak je dobio dok je kao mladić tijekom šezdesetih svirao s bendom po klubovima. Na sebe bi uzimao zadatak da naplaćuje gaže za bend i sam raspodjeljuje novac među članovima.

=== 1972. - 1974. ===
[[1972]]. potpisao je ugovor za solo album s [[Columbia Records]], uz pomoć Johna Hammonda, koji je deset godina prije potpisao ugovor s [[Bob Dylan]]om. Springsteen je u studio doveo stare poznanike te na taj način osnovao E Street Band. Njegov prvi album, ''[[Greetings from Asbury Park, N.J.]]'', objavljen u siječnju [[1973]]., osvojio je kritiku, iako je prodaja albuma bila slaba. Zbog snažnih tekstova i glazbom s korijenima u folk-rocku, kao u pjesmama &quot;Blinded by the Light&quot; i &quot;For You&quot;, kritičari su ga uspoređivali s Bob Dylanom.

U rujnu 1973. izašao je drugi Springsteenov album, ''[[The Wild, the Innocent &amp; the E Street Shuffle]]'', i opet pokupio pohvale kritičara, ali bez komercijalnog uspjeha. Springsteenove pjesme postale su većeg formata i tematskog opsega, s E Street Bandom u pozadini koji je pružao manje [[folk]], a više R&amp;B zvuk, a tekstovi su često romantizirali tinejdžerski ulični život.

22. svibnja [[1974]]. u bostonskom listu ''The Real Paper'', glazbeni kritičar [[Jon Landau]] napisao je kritiku sa Springsteenova koncerta: &quot;Vidio sam budućnost rock and rolla, a ona se zove Bruce Springsteen. I kad sam se poželio osjećati mlađim, pružio mi je osjećaj kao da slušam glazbu prvi put.&quot; Landau je kasnije postao Springsteenov menadžer i producent, pomažući mu da završi novi, antologijski album, ''[[Born to Run]]''. Springsteen je davao sve od sebe da napravi album koji će biti komercijalno uspješan.

=== 1975. - 1981. ===
Izlaskom albuma ''Born to Run'', u kolovozu [[1975]]., Springsteen je konačno postigao veliki uspjeh. Singlovi &quot;Born to Run&quot;, &quot;Thunder Road&quot;, &quot;Tenth Avenue Freeze-out&quot; i &quot;Jungleland&quot; postali su veliki hitovi na radio postajama te su ostali prisutni na njima do danas. Obožavatelji su smatrali da je to jedan od najboljih rock and roll albuma svih vremena i definitivno Springsteenov najbolji uradak. Učvrstio ga je kao iskrenu i dinamičnu rock &amp; roll ličnost koja govori za i u ime velikog dijela rock publike. Kao vrhunac uspjeha, Springsteen se pojavio na naslovnicama ''[[Time (časopis)|Timea]]'' i ''[[Newsweek]]a'' u istom tjednu, 27. listopada 1975. Zanimanje za njega iznenada je poprimilo masovne razmjere pa se Springsteen i bunio tijekom svoje prve prekomorske avanture, trgajući promotivne postere prije koncerta u [[London]]u.

Pravna bitka s bivšim menadžerom Mikeom Appelom nije dopuštala Springsteenu ulazak u studio više od dvije godine, a u to vrijeme držao je E Street Band na okupu velikom američkom turnejom. Iako je često nastupao sa optimističnim žarom, nove pjesme koje je pisao i često ih prvi put izvodio na koncertima, bile su dosta mračniji ton za razliku od velikog dijela njegova prijašnjeg rada. Nagodivši se s Appelom [[1977]]., Springsteen se konačno vratio u studio i snimio ''[[Darkness on the Edge of Town]]'' ([[1978]].). Glazbeno, ovaj album bio je prekretnica u Springsteenovoj karijeri. Pjesme su bile kompleksnije i pažljivije napisane te su počele reflektirati Springsteenovu intelektualnu i političku svijest. Neki Springsteenovi obožavatelji smatraju kako je ''Darkness'' njegov najbolji i najdosljedniji album; pjesme kao što su &quot;Badlands&quot; i &quot;The Promised Land&quot; postale su obavezni dio koncertnog repertoara u godinama koje su slijedile, dok se pjesma &quot;Prove it All Night&quot; jako dugo emitirala na radio postajama.
[[Datoteka:Springsteen 05051981 01 200.jpg|mini|desno|Springsteen na The River Touru. Drammenshallen, [[Drammen]], Norveška, 5. svibnja 1981.]]
Kasnih sedamdesetih, Springsteen je zaradio izgradio jaku reputaciju u [[pop]] svijetu kao kantautor čiji je materijal mogao pomoći drugim bendovima da se probiju s hit-singlom. [[Mannfred Mann's Earth Band]] došao je na prvu poziciju američku pop-liste s obradom pjesme Blinded by the Light početkom 1977. [[Patti Smith]] dostigla je trinaestu poziciju sa svojom izvedbom Springsteenove neobjavljene pjesme &quot;Because the Night&quot; 1978., dok su [[The Pointer Sisters]] imali hit broj 2 [[1979]]. sa također neobjavljenom Springsteenovom pjesmom &quot;Fire&quot;.

Springsteen se nastavio fokusirati na život radne klase i na dvostrukom albumu ''[[The River]]'' iz [[1980]]., koji je konačno donio njegov vlastiti prvi hit-singl &quot;Hungry Heart&quot;. Album se sastojao od dijametralno suprotnih pjesama, od onih veselih do emocionalno intenzivnih balada. Album se prodavao dobro, a nastavak je pružila velika turneja 1980. i [[1981]]., koja je pružila koncerte u [[Evropa|Europi]], da bi završila velikim stadionskim koncertima u većim američkim gradovima.

=== 1982. - 1989. ===
Springsteen je odjednom skrenuo s normalne rock putanje, koja je uključivala ''The River'', da bi snimio akustični solo album ''[[Nebraska (album)|Nebraska]]'' [[1982]]. Prema njegovoj biografiji, Springsteen se nalazio u depresivnom stanju kad je napisao ovaj materijal, a rezultat je bio surovi opis američkog života. Naslovna pjesma govorila je o ubojstvu Charlesa Starkweathera. Prema Marshu, Springsteenovu biografu, album je zapravo počeo s demo snimkom za nove pjesme koje bi trebao odsvirati s E Street Bandom - ali tijekom snimanja, Springsteen i producent Landau zaključili su da pjesme zvuče bolje u akustičnoj solo verziji.

Dok se ''Nebraska'' nije prodavala osobito uspješno, zaradila je odlične ocjene kritičara (proglašen je albumom godine u izboru kritičara magazina ''[[Rolling Stone]]'') i utjecala na neke kasnije radove drugih velikih glazbenika, kao na [[U2]] s albumom ''[[The Joshua Tree]]''. Album je pomogao da se stvori novi glazbeni žanr, poznat kao lo-fi glazba. Springsteen nije išao na turneju nakon izlaska albuma.

Springsteen je vjerojatno najpoznatiji po albumu ''[[Born in the U.S.A.]]'' ([[1984]].), koji je prodan u 15 milijuna primjeraka i postao jedan od najprodavanijih albuma svih vremena, a sedam singlova našlo je mjesto u top 10. Nakon albuma slijedila je velika uspješna svjetska turneja. Naslovna pjesma bio je ogorčeni komentar tretmana Vijetnamskih veterana, među kojima su bili i neki od članova Springsteenova pratećeg benda. Pjesma je naširoko pogrešno interpretirana kao [[nacionalizam|nacionalistička]], te je u vezi s predsjedničkom kampanjom 1984. postala dio predizborne kampanje. Springsteen je također odbio nekoliko milijunskih ugovora od strane korporacije [[Chrysler]] za korištenje pjesme u njihovoj reklami. (Kasnije je Springsteen izvodio pjesmu samo na akustičnoj gitari kako bi istaknuo pravo značenje pjesme.). &quot;Dancing in the Dark&quot; bio je najveći od sedam hit-singlova s albuma, završivši na drugom mjestu Billboardove ljestvice. U videospotu za pjesmu nastupila je mlada [[Courteney Cox|Courtney Cox]] plešući na pozornici sa Springsteenom. Bio je to nastup koji će biti odskočna daska u glumičinoj karijeri.

[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-1988-0719-38, Bruce Springsteen, Konzert in der DDR.jpg|mini|lijevo|Springsteen na koncertu u sklopu turneje Tunnel of Love Express u Istočnom Berlinu, 19. srpnja 1988.]]

Period s albumom ''Born in the U.S.A.'' predstavljao je Springsteenov vrhunac u popularnoj kulturi te je stekao najširi krug obožavatelja koji je ikad imao. ''[[Live/1975-85]]'', peterostruki box-set (također izdan na tri CD-a), izdan je krajem [[1986]]. te također postigao veliki uspjeh, prodavši se u 13 milijuna primjeraka u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]-u i postao prvi box-set koji je osvojio prvo mjesto na ljestvici najprodavanijih albuma u Americi. Jedan je od najprodavanijih live albuma svih vremena.

Nakon ovog komercijalnog vrhunca, Springsteen je [[1987]]. objavio mnogo mirniji i zamišljeniji album ''[[Tunnel of Love]]'', zreli pogled na pronađenu, izgubljenu i prokockanu ljubav. Album proriče raspad njegovog prvog braka s glumicom Julianne Phillips.

Album je imao nastavak turnejom Tunnel of Love Express koja je uzdrmala obožavatelje zbog promjena pozornice, nedostatka hitova na koncertima i pjesama aranžiranih za puhaće instrumente; tijekom europske turneje [[1988]]., Springsteenova veza s pratećom pjevačicom E Street Banda, [[Patti Scialfa]], postala je javna. Kasnije iste godine, Springsteen je ponovno završio na naslovnicama zbog turneje Human Rights Now! za [[Amnesty International]]. U jesen [[1989]]., Springsteen je raspustio E Street Band, a on i Scialfa su se preselili u [[Kalifornija|Kaliforniju]].

=== 1990-e ===
Springsteen se oženio Scialfom [[1991]].; dobili su troje djece, 1991., 1993. i 1995.

[[1992]]., nakon riskiranja zbog &quot;odlaska u [[Hollywood]]&quot; zbog selidbe u [[Los Angeles]] (radikalan potez za nekog tako povezanog s industrijskim životom New Jerseya) i suradnje s drugim glazbenicima, Springsteen je objavio dva albuma odjednom. ''[[Human Touch]]'' i ''[[Lucky Town]]'' bili su još više introspektivni nego bilo koji od njegovih prethodnih albuma. Osim toga, također se isticala njegova samopouzdanost koju je isijavao. Za razliku od svoja prva dva albuma, na kojima je sanjao o sreći, i sljedeća četiri, koja su pokazala strah od nje, Springsteen na trenutke na albumu ''Lucky Town'', tvrdi da je sretan.

Neki obožavatelji E Street Banda imali su (a imaju ga i dalje) slabo mišljenje o ova dva albuma (pogotovo ''Human Touch''), te nisu pratili turneju s bendom zvanim &quot;Other Band&quot;, nazvanom &quot;Other Band Tour&quot;. Za druge obožavatelje, međutim, koji su poznavali Springsteena nakon 1975. i konsolidacije E Street Banda, the &quot;Other Band&quot; Tour bila je jedinstvena prilika da vide Springsteena kako surađuje na pozornici s drugom grupom glazbenika.

Pojava električnog benda u emisiji [[MTV]]-a ''MTV Plugged'' (koncert je poslije izdan pod imenom ''[[In Concert/MTV Plugged]]'') prihvaćena je s neodobravanjem.

Springsteen, višestruki dobitnik [[Grammy]]ja, također je osvojio [[Oscar]]a [[1994]]. za svoju pjesmu &quot;Streets of Philadelphia&quot;, koja se pojavila na [[soundtrack]]u filma ''[[Philadelphia (1993)|Philadelphia]]''. Pjesma, zajedno s filmom, dočekana je s odobravanjem zbog suosjećajnog portreta [[homoseksualnost|homoseksualca]] koji umire od [[AIDS]]-a. Videospot za pjesmu snimljen s originalnim Springsteenovim glasom, snimljenim pomoću skrivenog mikrofona i nadosnimljen ranije snimljenom instrumentalnom dijelu. Ova tehnika nastala je na snimanju videospota &quot;Brilliant Disguise&quot;.

[[1995]]., nakon privremene reorganizacije E Street Banda radi snimanja nekoliko pjesama za njegov prvi ''Greatest Hits'' album, izdao je svoj drugi (uglavnom) solo album odsviran na gitari, ''[[The Ghost of Tom Joad]]''. Album je slabije primljen nego hvaljena i slična ''Nebraska'', ponajviše zbog nemelodičnosti i pjevanja kroz nos. Na dugoj svjetskoj, akustičnoj, solo turneji Ghost of Tom Joad Tour na maloj pozornici, odsvirane su i starije poznate pjesme, ali u akustičnoj verziji, pa je Springsteen morao tražiti od publike da bude mirna tijekom nastupa.

[[1999]]. Springsteen i E Street Band ponovno su službeno udružili snage i otišli na široku turneju, nazvanu &quot;Reunion Tour&quot;, koja je trajala više od godinu dana.

=== 2000-e ===
Springsteenova Reunion turneja sa E Street Bandom završila je trijumfalno desetodnevnom rasprodanom svirkom u [[Madison Square Garden]]u u [[New York]]u sredinom [[2000]]. Koncerti su izazvali kontroverze zbog nove pjesme &quot;American Skin (41 Shots)&quot; o policijskom ubojstvu Amadou Dialloa. Zadnji koncerti u Madison Square Gardenu snimljeni su te izdani na [[CD]]-u i [[DVD]]-u kao ''[[Bruce Springsteen &amp; the E Street Band: Live in New York City]]''.

[[2002]]. Springsteen je objavio prvi studijski album nakon 18 godina, ''[[The Rising]]'', koji je producirao [[Brendan O'Brien]]. Album, najvećim dijelom reakcija na napade 11. rujna, pokupio je pohvale i od kritike i od publike. Postao je najprodavaniji Springsteenov novi materijal u 15 godina. Springsteen i bend odsvirali su nekoliko pjesama na &quot;The Today Show&quot; iz njegovog rodnog Asbury Parka u kolovozu 2002., pri tom pripremajući pozornicu za novu turneju. &quot;The Rising Tour&quot; počela je u isto vrijeme, prolazeći kroz razne pozornice u Americi i Europi kako bi promovirala album, da bi se vratila na višenoćne stadionske koncerte [[2003]]. I dok je Springsteen zadržao odane obožavatelje svugdje (posebno u Europi), njegova opća popularnost opala je tijekom godina u nekim južnim i srednjozapadnim predjelima SAD-a. Ali još je bila snažna u Europi i duž američkih obala. Bez presedana je njegov 10-dnevni koncert na stadionu Giantsa u New Jerseyu, a zaradu od ulaznica nije dostigao nijedan drugi glazbenik.

Na dodjeli Grammyja 2003., Springsteen je izveo pjesmu grupe [[The Clash]] &quot;London Calling&quot; zajedno s [[Elvis Costello|Elvisom Costellom]], [[Dave Grohl|Daveom Grohlom]] i članom E Street Banda Stevenom van Zandtom u počast pokojnom [[Joe Strummer|Joeu Strummeru]]; Springsteen i The Clash jedno vrijeme su bili smatrani za rivale po prodaji albuma, u vrijeme duplog ''The River'' i trostrukog ''Sandinistal''.
[[Datoteka:Bruce Springsteen 20080815.jpg|mini|250px|desno|Springsteen na koncertu 2008. (s bubnjarom [[Max Weinberg|Maxom Weinbergom]] iza sebe)]]
[[2004]]. Springsteen je najavio da će on i the E Street Band sudjelovati na politički motiviranoj turneji &quot;Vote for Change&quot;, u suradnji s Johnom Mellencampom, Johnom Fogertyjem, the [[Dixie Chicks]], [[R.E.M. (sastav)|R.E.M.]], [[Jurassic 5]], [[Dave Matthews Band]]om, [[Jackson Browne]]om i drugim glazbenicima. Svi koncerti trebali su biti održani u državama s neodlučnim glasačima, kako bi pomogli MoveOn.org i ohrabrili ljude da glasaju protiv [[George W. Bush|Georgea W. Busha]]. Finalni kocert održan je u [[Washington]]u, na kojem su nastupili mnogi glazbenici zajedno. Nekoliko dana poslije, Springsteen je održao jedan takav koncert u New Jerseyu. Dok je u proteklim godinama Springsteen svirao dobrotvorne koncerte za ciljeve u koje je vjerovao - protiv nuklearne energije, za vijetnamske veterane, Amnesty International i institut Christic - uvijek se suzdržavao od izjava koje bi favorizirale nekog političkog kandidata. Springsteenova pjesma &quot;No Surrender&quot; postala glavna glazbena tema neuspješne predsjedničke kampanje [[John Kerry|Johna Kerryja]]; u zadnjim danima kampanje, izveo je akustičnu verziju pjesme i neke svoje stare pjesme na Kerryjevim skupovima.

''[[Devils &amp; Dust]]'' objavljen je [[26. 4.|26. travnja]] [[2005]]., a snimljen je s E Street Bandom. To je tihi, pretežito akustični album, sličan kao ''Nebraska'' i ''The Ghost of Tom Joad'', iako malo više instrumentalniji. Dio materijala napisan je gotovo 10 godina prije, tijekom ili malo nakon turneje Ghost of Tom Joad Tour. Neke pjesme su već bile izvedene uživo, ali nikad objavljene. Naslovna pjesma govori o osjećajima i strahovima običnog vojnika o ratu u [[Irak]]u. Starbucks je odbio sponzorirati album, djelomično zbog njegova seksualno eksplicitnog sadržaja, ali i zbog Springsteenove anti-korporativne politike. Bez obzira na to, album je bio najprodavaniji u 10 zemalja ([[Sjedinjene Američke Države|SAD]], [[Austrija]], [[Švajcarska|Švicarska]], [[Švedska]], [[Danska]], [[Italija]], [[Nemačka|Njemačka]], [[Holandija|Nizozemska]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo]] i [[Irska]]).

Springsteen je započeo solo turneju Devils &amp; Dust Tour u isto vrijeme kad je album i objavljen, svirajući u manjim i većim mjestima. Broj publike bio je razočaravajući u nekim regijama, a ulaznice su se svugdje mogle naći puno lakše nego prije. Za razliku od svoje turneje sredinom devedesetih, na ovoj je svirao više instrumenata dajući tako raznolikost svojim solo nastupima.

U studenom 2005. senatori iz New Jerseya Frank Lautenberg i John Corzine predložili su u američkom [[Senat SAD|Senat]] dodjelu priznanja Springsteenu kako bi odali počast za 30. obljetnicu izlaska albuma ''Born to Run''. Općenito, ovakva su priznanja glatko prolazila na glasovanju. Iz nepoznatih razloga, ovo priznanje nije prošlo na glasovanju. U istom mjesecu, radio Sirius Satellite započeo je 24-satni glazbeni maraton koji je ttrajao cijeli tjedan, a zvao se &quot;E Street Radio&quot;. Neprekidno se emitirala Springsteenova glazba, uključujući i rijetke pjesme, intervjui i koncerti s E Street Bandom snimljeni tijekom karijere.
[[Datoteka:Bruce Springsteen Milan 2006 05 12.jpg|mini|250px|desno|Springsteen i Sessions Band u [[Milano|Milanu]] 2006.]]U travnju [[2006]]. Springsteen je objavio još jedan neobični album, ''[[We Shall Overcome: The Seeger Sessions]]'', projekt s 15 izvornih američkih folk pjesama [[Pete Seeger|Petea Seegera]]. Snimljen je s velikim ansamblom glazbenika, među kojima su bili Patti Scialfa, Soozie Tyrell i The Miami Horns od prošlih suradnika. Za razliku od prijašnjih albuma, ovaj je snimljen u tri dana, a često se može čuti Springsteena kako uzvikuje upute bendu tijekom snimanja pjesama. Turneja The Bruce Springsteen with The Seeger Sessions Band Tour počela je istog mjeseca, a na njoj je sviralo 18 glazbenika ansambla zvanih Seeger Sessions Band. Turneja je bila vrlo uspješna u Europi, uvijek rasprodana i hvaljena od kritičara, ali novine su izvještavale da u Americi nije zapažena velika zainteresiranost. Krajem 2006., The Seeger Sessions tour dvaput je obišla Europu te jednom Ameriku.

Springsteenov predposljednji album, nazvan ''[[Magic (album Brucea Springsteena)|Magic]]'', objavljen je [[2. 10.|2. listopada]] [[2007]]. Snimljen je s E Street Bandom, sadrži deset novih pjesama plus &quot;Long Walk Home&quot;, koja je prethodno izvedena sa Sessions Bandom, i skrivenom pjesmom, &quot;Terry's Song&quot;, posvetom Springsteenovu dugogodišnjem asistentu Terryju Magovernu koji je umro 30. srpnja 2007. Prvi singl &quot;Radio Nowhere&quot; objavljen je za slobodni download 28. kolovoza. 7. listopada album se našao na prvim mjestima top ljestvica u Irskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Turneja Magic s E Street Bandom počela je s izlaskom albuma po Sjevernoj Americi i Europi.

27. siječnja 2009. objavljuje album ''[[Working on a Dream]]''.

== Diskografija ==
{{Glavni|Diskografija Brucea Springsteena}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Bruce Springsteen}}
* [http://www.brucespringsteen.net/ Bruce Springsteen] Službena stranica
* [http://www.brucebase.org.uk/ Brucebase] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060825220144/http://www.brucebase.org.uk/ |date=2006-08-25 }} - Online reference about live performances and studio sessions 
* [http://www.springsteenlyrics.com/ Bruce Springsteen Lyrics] - Stihovi i detaljne informacije o svakoj Sprinsgteenovoj pjesmi
* [http://www.castiles.net/ Rani dani Brucea Springsteena] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070710233947/http://www.castiles.net/ |date=2007-07-10 }}
* [http://www.lostintheflood.priv.at/ Lost In The Flood] - Kolekcionarska stranica
* [http://www.brucespringsteen.it/ The Killing Floor database] - Set-liste, stihovi, povijest benda i vodič za kolekcionare
* {{imdb ime|id=0819803|ime=Bruce Springsteen}}
* [http://www.shorefire.com/clients/bspringsteen/ Bruce Springsteen] official [[Shore Fire Media]] publicity site
* [http://www.springsteentracker.com/ Pogled na sve Springsteenove turneje na karti] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210210221115/http://www.springsteentracker.com/ |date=2021-02-10 }}
* [http://www.trampslikeus.co.uk/ Tramps Like Us] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130518075443/http://trampslikeus.co.uk/ |date=2013-05-18 }} - Bruce Springsteen online community
* [http://www.rollingstone.com/artists/brucespringsteen/biography Bruce Springsteen] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071230074133/http://www.rollingstone.com/artists/brucespringsteen/biography |date=2007-12-30 }} at [[Rolling Stone]]
* [http://www.hudsonreporter.com/site/index.cfm?newsid=16711623&amp;BRD=1291&amp;PAG=461&amp;dept_id=523584&amp;rfi=8 Bruce Springsteen-related places in New Jersey] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081005190542/http://www.hudsonreporter.com/site/index.cfm?newsid=16711623&amp;BRD=1291&amp;PAG=461&amp;dept_id=523584&amp;rfi=8 |date=2008-10-05 }}
* [http://www.mtv.com/music/artist/springsteen_bruce/artist.jhtml Bruce Springsteen] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120620071404/http://www.mtv.com/music/artist/springsteen_bruce/artist.jhtml |date=2012-06-20 }} at [[MTV]]
* [http://allmusic.com/cg/amg.dll?p=amg&amp;sql=11:jifpxqr5ldae/ Bruce Springsteen] profile at [[Allmusic.com]]
* [http://video.aol.com/video-category/bruce-springsteen/402_5505/page/1/view-type/detail/per-page/24 Music Videos of The Boss]

{{Bruce Springsteen}}
{{Oscar za najbolju originalnu pjesmu}}
{{Golden Globe Award for Best Original Song}}
{{Authority control}}

{{Lifetime|1949||Springsteen, Bruce}}

[[Kategorija:Bruce Springsteen| ]]
[[Kategorija:Američki rock pjevači]]
[[Kategorija:Američki rock gitaristi]]
[[Kategorija:Američki kantautori]]
[[Kategorija:Dobitnici Oscara za najbolju pjesmu]]
[[Kategorija:Dobitnici i dobitnice Zlatnog globusa]]
[[Kategorija:Dobitnici i dobitnice Brit Award]]
[[Kategorija:Dobitnici i dobitnice Grammy Award]]
[[Kategorija:Dobitnici i dobitnice Tony Award]]</text>
      <sha1>amf6f78p5m9musrgbwl8d503b38dgzh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi</title>
    <ns>2</ns>
    <id>205351</id>
    <revision>
      <id>42683985</id>
      <parentid>42683849</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T16:30:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* Općenito */</comment>
      <origin>42683985</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="202524" sha1="08rpj0h6hl2e8h26cid9yrbz727kmwv" xml:space="preserve">&lt;center&gt;
&lt;div style=&quot;font-family: Optima, Trebuchet MS, sans-serif&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;background:white; border:thin solid blue; padding:;.1em; margin: 0em 1em 1em 1em&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;border: thick solid #DDDDCC;thin solid yellow&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;border: thin solid blue; padding-top:.6em&quot;&gt;
{| style=&quot;font-family:Optima, Trebuchet MS, sans-serif;&quot; 
| &lt;center&gt;[[File:Edgar Allan Poe 2.jpg|96px|link=Korisnik:Edgar Allan Poe]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[File:Denis Diderot by Louis-Michel van Loo.jpg|96px|link=Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[File:Piet Mondrian and Pétro van Doesburg.jpg|x120px|link=Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[File:Benedetto da maiano, incoronazione di ferdinando I d'aragona e sei musici, 1490 ca., 01.JPG|x120px|link=Korisnik:Edgar Allan Poe/Nagrade]]&lt;/center&gt;
|-
| style=&quot;margin-top:-.5em&quot; |
 &lt;center&gt;[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Korisnička stranica]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|Razgovor]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi|Doprinosi]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[Korisnik:Edgar Allan Poe/Nagrade|Nagrade]]&lt;/center&gt;
|-
| colspan=7 |
&lt;hr&gt;
|-
| colspan=7 style=&quot;padding:.3em; font-family:Helvetica, Arial, Verdana, sans-serif&quot; |
&lt;center&gt;'''Poruku mi možete ostaviti [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Razgovor_sa_korisnikom:Edgar_Allan_Poe&amp;action=edit&amp;section=new ovdje]'''&lt;/center&gt;
|}
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/center&gt;

Ovdje se nalazi '''popis članaka koje sam napisao ili nadopunio''' tokom svog rada na ovoj Wikipediji, poredan tematski. 

==Književnost==

{| style=&quot;border-spacing: 2px; border: 1px solid darkgray;&quot; width=&quot;100%&quot;
|-
! style=&quot;border: 1px solid silver; background-color:#AAD0FF;&quot; colspan=&quot;5&quot; | 
'''Književnost'''
|- style=&quot;text-align: center;&quot;
| style=&quot;border: 1px solid silver; background-color:#AAD0FF;&quot; width=&quot;15%&quot;| '''Općenito'''
| style=&quot;font-size:smaller; text-align: left&quot; colspan=&quot;4&quot;|
{{small|1.}} [[Ekspresionizam]] • {{small|2.}} [[Gotička fikcija]] • {{small|3.}} [[Humanizam]] • {{small|4.}} [[Klasicizam]] • {{small|5.}} [[Galgenhumor]] • {{small|6.}} ''[[Nouveau roman]]'' • {{small|7.}} [[Južnjačka gotika]] • {{small|8.}} [[Struja svijesti (književnost)|Struja svijesti]] •  {{small|9.}} [[Izgubljeni grad (fikcija)]] • {{small|10.}} [[Čehovljev pištolj]]
|- style=&quot;text-align: center;&quot;
| style=&quot;border: 1px solid silver; background-color:#AAD0FF;&quot; width=&quot;15%&quot;| '''Književne nagrade'''
| style=&quot;font-size:smaller; text-align: left&quot; colspan=&quot;4&quot;|
{{small|1.}} [[Nagrada Agatha]] • {{small|2.}} [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Nobelova nagrada za književnost]] • {{small|3.}} [[NIN-ova nagrada]] • {{small|4.}} [[Velika nagrada za teatar Francuske akademije]] 
|-
! style=&quot;border: 1px solid silver; background-color:#AAD0FF;&quot; colspan=&quot;5&quot; | 
'''Nacionalne književnosti'''
|- style=&quot;text-align: center;&quot;
| style=&quot;border: 1px solid silver; background-color:#AAD0FF;&quot; width=&quot;15%&quot;| '''Općenito'''
| style=&quot;font-size:smaller; text-align: left&quot;colspan=&quot;4&quot;| 
{{small|1.}} [[Kostarikanska književnost]] 
|-
! style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; colspan=&quot;5&quot; | {{flagicon|ENG}} '''Engleska književnost'''
|- style=&quot;text-align: center;&quot;
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; width=&quot;15%&quot;| '''Autori'''
| style=&quot;font-size:smaller; text-align: left&quot; colspan=&quot;4&quot;|
{{small|1.}} [[Douglas Adams]] • {{small|2.}} [[Jane Austen]] • {{small|3.}} [[George Bellairs]] • {{small|4.}} [[Anne Brontë]] • {{small|5.}} [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Lewis Carroll]] • {{small|6.}} [[Geoffrey Chaucer]] • {{small|7.}} [[Gilbert Keith Chesterton]] • {{small|8.}} [[Agatha Christie]] • {{small|9.}} [[Daniel Defoe]] • {{small|10.}} [[Adrian Conan Doyle]] • {{small|11.}} [[Arthur Conan Doyle]] • {{small|12.}} [[Gervase od Tilburyja]] • {{small|13.}} [[John le Carré]] • {{small|14.}} [[Karoline Leach]] • {{small|15.}} [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Bertrand Russell]] • {{small|16.}} [[Edgar Wallace]] • {{small|17.}} [[Tom Stoppard]]
|- style=&quot;text-align: center;&quot;
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; colspan=&quot;5&quot;| '''Djela'''
|-
| style=&quot;font-size:smaller; text-align: left&quot; colspan=&quot;2&quot; rowspan=&quot;2&quot; |
# ''[[Titus Andronicus]]''
# ''[[A Christmas Carol]]''
# ''[[Through the Looking-Glass]]'' (&quot;[[The Walrus and the Carpenter]]&quot; • &quot;[[Haddocks' Eyes]]&quot;)
# ''[[Euclid and his Modern Rivals]]''
# ''[[The Nursery &quot;Alice&quot;]]''
# [[:kategorija:Djela Agathe Christie|djela Agathe Christie]] ([[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Ten Little Niggers]]'')
# ''[[The Floating Admiral]]''
# ''[[Animal Farm]]''
# ''[[Our Story (knjiga)|Our Story]]''
# ''[[Born Fighter]]''
# ''[[My Story (Ronnie Kray)|My Story]]''
# ''[[In the Shadow of the Dreamchild]]''
# ''[[A Way of Life: Over Thirty Years of Blood, Sweat and Tears]]''
# ''[[The Constant Gardener]]''

| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; colspan=&quot;3&quot;| '''Sherlock Holmes'''
|-
| style=&quot;font-size:smaller; text-align: left&quot; colspan=&quot;3&quot; |
&quot;[[How Watson Learned the Trick]]&quot; • ''[[The Adventures of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[A Scandal in Bohemia]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Red-Headed League|The Red-Headed League]]&quot; • &quot;[[The Man with the Twisted Lip]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Copper Beeches|The Copper Beeches]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Blue Carbuncle|The Blue Carbuncle]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Speckled Band|The Speckled Band]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Noble Bachelor|The Noble Bachelor]]&quot; • &quot;[[The Boscombe Valley Mystery]]&quot; • &quot;[[A Case of Identity]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Beryl Coronet|The Beryl Coronet]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Engineer's Thumb|The Engineer's Thumb]]&quot; • &quot;[[The Five Orange Pips]]&quot;) • ''[[The Memoirs of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[Silver Blaze]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Cardboard Box|The Cardboard Box]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Yellow Face|The Yellow Face]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Stockbroker's Clerk|The Stockbroker's Clerk]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Gloria Scott|The ''Gloria Scott'']]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Reigate Squire|The Reigate Squire]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Musgrave Ritual|The Musgrave Ritual]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Crooked Man|The Crooked Man]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Resident Patient|The Resident Patient]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Greek Interpreter|The Greek Interpreter]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Naval Treaty|The Naval Treaty]]&quot; • &quot;[[The Final Problem]]&quot;) • ''[[The Return of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[The Adventure of the Empty House|The Empty House]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Norwood Builder|The Norwood Builder]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Dancing Men|The Dancing Men]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Solitary Cyclist|The Solitary Cyclist]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Priory School|The Priory School]]&quot; • &quot;[[The Adventure of Black Peter|Black Peter]]&quot; • &quot;[[The Adventure of Charles Augustus Milverton|Charles Augustus Milverton]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Six Napoleons|The Six Napoleons]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Three Students|The Three Students]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Golden Pince-Nez|The Golden Pince-Nez]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Missing Three-Quarter|The Missing Three-Quarter]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Abbey Grange|The Abbey Grange]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Second Stain|The Second Stain]]&quot;) • ''[[His Last Bow]]'' (&quot;[[The Adventure of Wisteria Lodge|Wisteria Lodge]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Red Circle|The Red Circle]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Bruce-Partington Plans|The Bruce-Partington Plans]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Dying Detective|The Dying Detective]]&quot; • &quot;[[The Disappearance of Lady Frances Carfax|Lady Frances Carfax]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Devil's Foot|The Devil's Foot]]&quot; • &quot;[[His Last Bow (priča)|His Last Bow]]&quot;) • ''[[The Case-Book of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[The Adventure of the Mazarin Stone|The Mazarin Stone]]&quot; • &quot;[[The Problem of Thor Bridge|Thor Bridge]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Creeping Man|The Creeping Man]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Sussex Vampire|The Sussex Vampire]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Three Garridebs|The Three Garridebs]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Illustrious Client|The Illustrious Client]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Three Gables|The Three Gables]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Blanched Soldier|The Blanched Soldier]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Lion's Mane|The Lion's Mane]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Retired Colourman|The Retired Colourman]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Veiled Lodger|The Veiled Lodger]]&quot; • &quot;[[The Adventure of Shoscombe Old Place|Shoscombe Old Place]]&quot;) • ''[[The Valley of Fear]]'' • ''[[A Study in Scarlet]]'' • ''[[The Sign of the Four]]'' • ''[[The Hound of the Baskervilles]]''
----
{{small|1.}} ''[[The Exploits of Sherlock Holmes]]''
|- style=&quot;text-align: center;&quot;
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; colspan=&quot;5&quot;| '''Likovi i franšize'''
|- style=&quot;text-align: center;&quot;
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; width=&quot;20%&quot;| '''Sherlock Holmes'''
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; width=&quot;20%&quot;| '''Agatha Christie'''
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; width=&quot;20%&quot;| '''''Harry Potter'''''
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; width=&quot;20%&quot;| '''Carrollova ''Alice'''''
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; width=&quot;20%&quot;| '''Ostalo'''
|- style=&quot;font-size:smaller; text-align: left&quot; |
| 
# [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Sherlock Holmes]]
# [[Dr. Watson]]
# [[Sebastian Moran]]
# [[Inspektor Lestrade]]
# [[Mycroft Holmes]]
# [[Profesor Moriarty]]
# [[Irene Adler]]
# [[Mary Morstan]]
----
# [[Klub Diogenes]]
| 
# [[Hercule Poirot]]
# [[Miss Marple]]
# [[Tommy i Tuppence]]
# [[Viši inspektor Japp]]
# [[Arthur Hastings]]
# [[Parker Pyne]]
# [[Ariadne Oliver]]
# [[Gospođica Lemon]]
| 
# [[Sirius Black]]
# [[Remus Lupin]]
# [[Severus Snape]]
# [[Armando Dippet]]
# [[Gabrielle Delacour]]
# [[Alastor Moody]]
# [[Barty Crouch]]
# [[Phineas Nigellus Black]]
| 
# [[Jubjub]]
# [[Bijeli Skakač (Through the Looking-Glass)|Bijeli Skakač]]
# [[Ovca (Through the Looking-Glass)|Ovca]]
# [[Crveni Kralj (Through the Looking-Glass)|Crveni Kralj]]
# [[Grifon (Alice's Adventures in Wonderland)|Grifon]]
# [[Alice (Alice's Adventures in Wonderland)|Alice]]
# [[Ludi Šeširdžija]]
# [[Gusjenica (Alice's Adventures in Wonderland)|Gusjenica]]
|
# [[James Bond (lik)]]
|}

===Engleska književnost===

{{Navbox generic
|titlestyle = color:red; background:white; border:1px solid #EF4135;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi s područja engleske književnosti
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:red;background:white; border:1px solid #EF4135;
|belowstyle= text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid #EF4135;
|groupstyle = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid #EF4135;

|above= 

|group1 = Pisci
|list1= [[Gervase Tilburyski]] • [[Geoffrey Chaucer]] • [[Daniel Defoe]] • [[Jane Austen]] • [[Anne Brontë]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Lewis Carroll]] • [[Arthur Conan Doyle]] • [[Gilbert Keith Chesterton]] • [[Edgar Wallace]] • [[Adrian Conan Doyle]] • [[Agatha Christie]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Bertrand Russell]] • [[George Bellairs]] • [[Douglas Adams]] • [[John le Carré]] • [[Karoline Leach]]

|group2 = Djela
|list2= ''[[A Christmas Carol]] • [[Through the Looking-Glass]] ''(&quot;[[The Walrus and the Carpenter]]&quot; • &quot;[[Haddocks' Eyes]]&quot;)'' • [[Euclid and his Modern Rivals]] • [[The Nursery &quot;Alice&quot;]] • [[A Study in Scarlet]] • [[The Sign of the Four]] • [[The Hound of the Baskervilles]] • [[The Floating Admiral]] • ''[[:kategorija:Djela Agathe Christie|Djela Agathe Christie]] ([[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Ten Little Niggers]]'')'' • [[Animal Farm]] • [[The Exploits of Sherlock Holmes]] • [[Our Story (knjiga)|Our Story]] • [[Born Fighter]] • [[A Way of Life: Over Thirty Years of Blood, Sweat and Tears]] • [[My Story (Ronnie Kray)|My Story]] • [[In the Shadow of the Dreamchild]] • [[The Constant Gardener]]'' • &quot;[[How Watson Learned the Trick]]&quot; • ''[[The Adventures of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[A Scandal in Bohemia]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Red-Headed League|The Red-Headed League]]&quot; • &quot;[[The Man with the Twisted Lip]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Copper Beeches|The Copper Beeches]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Blue Carbuncle|The Blue Carbuncle]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Speckled Band|The Speckled Band]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Noble Bachelor|The Noble Bachelor]]&quot; • &quot;[[The Boscombe Valley Mystery]]&quot; • &quot;[[A Case of Identity]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Beryl Coronet|The Beryl Coronet]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Engineer's Thumb|The Engineer's Thumb]]&quot; • &quot;[[The Five Orange Pips]]&quot;) • ''[[The Memoirs of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[Silver Blaze]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Cardboard Box|The Cardboard Box]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Yellow Face|The Yellow Face]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Stockbroker's Clerk|The Stockbroker's Clerk]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Gloria Scott|The ''Gloria Scott'']]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Reigate Squire|The Reigate Squire]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Musgrave Ritual|The Musgrave Ritual]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Crooked Man|The Crooked Man]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Resident Patient|The Resident Patient]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Greek Interpreter|The Greek Interpreter]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Naval Treaty|The Naval Treaty]]&quot; • &quot;[[The Final Problem]]&quot;) • ''[[The Return of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[The Adventure of the Empty House|The Empty House]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Norwood Builder|The Norwood Builder]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Dancing Men|The Dancing Men]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Solitary Cyclist|The Solitary Cyclist]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Priory School|The Priory School]]&quot; • &quot;[[The Adventure of Black Peter|Black Peter]]&quot; • &quot;[[The Adventure of Charles Augustus Milverton|Charles Augustus Milverton]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Six Napoleons|The Six Napoleons]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Three Students|The Three Students]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Golden Pince-Nez|The Golden Pince-Nez]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Missing Three-Quarter|The Missing Three-Quarter]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Abbey Grange|The Abbey Grange]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Second Stain|The Second Stain]]&quot;) • ''[[His Last Bow]]'' (&quot;[[The Adventure of Wisteria Lodge|Wisteria Lodge]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Red Circle|The Red Circle]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Bruce-Partington Plans|The Bruce-Partington Plans]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Dying Detective|The Dying Detective]]&quot; • &quot;[[The Disappearance of Lady Frances Carfax|Lady Frances Carfax]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Devil's Foot|The Devil's Foot]]&quot; • &quot;[[His Last Bow (priča)|His Last Bow]]&quot;) • ''[[The Case-Book of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[The Adventure of the Mazarin Stone|The Mazarin Stone]]&quot; • &quot;[[The Problem of Thor Bridge|Thor Bridge]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Creeping Man|The Creeping Man]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Sussex Vampire|The Sussex Vampire]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Three Garridebs|The Three Garridebs]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Illustrious Client|The Illustrious Client]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Three Gables|The Three Gables]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Blanched Soldier|The Blanched Soldier]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Lion's Mane|The Lion's Mane]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Retired Colourman|The Retired Colourman]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Veiled Lodger|The Veiled Lodger]]&quot; • &quot;[[The Adventure of Shoscombe Old Place|Shoscombe Old Place]]&quot;) • ''[[The Valley of Fear]]'' • ''[[Titus Andronicus]]''

|group3 = Likovi
|list3= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid #EF4135;

|group1 = Holmes
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Sherlock Holmes]] • [[Dr. Watson]] • [[Sebastian Moran]] • [[Inspektor Lestrade]] • [[Mycroft Holmes]] • [[Profesor Moriarty]] • [[Irene Adler]] • [[Mary Morstan]]

|group2 = ''Harry Potter''
|list2= [[Sirius Black]] • [[Remus Lupin]] • [[Severus Snape]] • [[Armando Dippet]] • [[Gabrielle Delacour]] • [[Alastor Moody]] • [[Barty Crouch]] • [[Phineas Nigellus Black]]

|group3 = ''Alice''
|list3= [[Jubjub]] • [[Bijeli Skakač (Through the Looking-Glass)|Bijeli Skakač]] • [[Ovca (Through the Looking-Glass)|Ovca]] • [[Crveni Kralj (Through the Looking-Glass)|Crveni Kralj]] • [[Grifon (Alice's Adventures in Wonderland)|Grifon]] • [[Alice (Alice's Adventures in Wonderland)|Alice]] • [[Ludi Šeširdžija]] • [[Gusjenica (Alice's Adventures in Wonderland)|Gusjenica]]

|group4 = Christie
|list4= [[Hercule Poirot]] • [[Miss Marple]] • [[Tommy i Tuppence]] • [[Viši inspektor Japp]] • [[Arthur Hastings]] • [[Parker Pyne]] • [[Ariadne Oliver]] • [[Gospođica Lemon]]

}}

|group4=Ostalo
|list4= [[Klub Diogenes]]

|below=

}}

===Francuska književnost===

{{Navbox generic
|titlestyle = color:#FFFFFF; background:#0055A4; border:1px solid #EF4135;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi s područja francuske književnosti
|groupstyle = text-align:center; color:#FFFFFF; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:#FFFFFF;background:#0055A4; border:1px solid #EF4135;
|belowstyle= text-align:center; color:#FFFFFF; background:#0055A4; border:1px solid #EF4135;
|groupstyle = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#0055A4; border:1px solid #EF4135;

|above= [[Francuska književnost|&lt;span style=&quot;color:white&quot;&gt;Francuska književnost&lt;/span&gt;]]

|group1 = Pisci
|list1= ''[[La Pléiade]]'' ([[Pierre de Ronsard]] • [[Joachim du Bellay]]) • [[Margarita od Navarre]] • [[Clément Marot]] • [[Théodore-Agrippa d'Aubigné]] • [[Jean de La Fontaine]] • [[Molière]] • [[Alphonse de Lamartine]] • [[Alexandre Dumas (sin)|Alexandre Dumas, ''fils'']] • [[Alexandre Dumas (otac)|Alexandre Dumas, ''père'']] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Victor Hugo]] • [[Sully Prudhomme]] • [[Frédéric Mistral]] • [[Louis Aragon]] • [[Roger Martin du Gard]] • [[Eugène Ionesco]] • [[Jean-Paul Sartre]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Albert Camus]] • [[Jacques Prévert]] • [[François Villon]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[André Malraux]] • [[Jean Genet]] • [[Max Jacob]] • [[François-René de Chateaubriand]] • [[Pierre-Augustin Caron de Beaumarchais]] • [[George Sand]] • [[Paul Claudel]] • [[François Mauriac]] • [[Patrick Modiano]] • [[Romain Rolland]] • [[Claude Simon]] • [[Saint-John Perse]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Jean Anouilh]]

|group2 = Djela
|list2= ''[[La Chanson de Roland]] • [[Roman de la Rose]] • [[L'Avare ou l'École du mensonge]] • [[Bug-Jargal]] • [[Le Rhin]] • [[Torquemada (drama)|Torquemada]] • [[L'Éducation sentimentale]] • [[Madame Bovary]] • [[Les Rougon-Macquart, Histoire naturelle et sociale d'une famille sous le Second Empire]] ''(''[[Germinal]] • [[Nana (roman)|Nana]]'')'' • [[La Nausée]] • ''[[:Kategorija:Djela Eugènea Ionescoa|djela Eugènea Ionescoa]]'' • [[En attendant Godot]]'' • ''[[À l'échelle humaine]]'' • [[:Kategorija:Djela Andréa Malrauxa|djela Andréa Malrauxa]] • ''[[Le Barbier de Séville]]'' • ''[[Le Mariage de Figaro]]'' • ''[[La Mère coupable]]'' • ''[[Hernani (drama)|Hernani]]'' • &quot;[[Le Bateau ivre]]&quot; • ''[[Les Fleurs du mal]]'' • [[:Kategorija:Djela Jeana Anouilha|djela Jeana Anouilha]] (osim ''Becketa''; [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Antigone]]'')

|below= [[Emma Bovary|&lt;span style=&quot;color:white&quot;&gt;Emma Bovary&lt;/span&gt;]] • [[Bérenger|&lt;span style=&quot;color:white&quot;&gt;Bérenger&lt;/span&gt;]]

}}

===Ruska književnost===

{{Navbox generic
|titlestyle = color:#FFFFFF; background:red; border:1px solid #0039A6;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi s područja ruske književnosti
|abovestyle=text-align:center; color:#FFFFFF; background:red; border:1px solid #0039A6;
|belowstyle= text-align:center; color:#FFFFFF; background:red; border:1px solid #0039A6;
|groupstyle = text-align:center; color:#FFFFFF; background:red; border:1px solid #0039A6;

|above= [[Ruska književnost|&lt;span style=&quot;color:white&quot;&gt;Ruska književnost&lt;/span&gt;]] (nedovršeno)

|group1 = Pisci
|list1= [[Ivan Krilov]] • [[Ivan Gončarov]] • [[Aleksandar Blok]] • [[Isak Babelj]] • [[Andrej Platonov]] • [[Danil Harms]] • [[Mihail Šolohov]] • [[Vladimir Dudincev]] • [[Eduard Limonov]]

|group2 = Djela
|list2= ''[[Šinelj]] • [[Zločin i kazna]] • [[Tri sestre]]''

|below= 

}}

===Američka književnost===

{{Navbox generic
|titlestyle = color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi s područja američke književnosti
|abovestyle=text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|belowstyle= text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|groupstyle = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;

|above= 

|group1 = Pisci
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Edgar Allan Poe]] ([[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Smrt Edgara Allana Poea|smrt]] • [[Bibliografija Edgara Allana Poea|bibliografija]]) • [[Emily Dickinson]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[William Faulkner]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[H. P. Lovecraft]] ([[:Kategorija:H. P. Lovecraft|kategorija]])

|group2 = Djela
|list2= ''[[The Raven]] • [[The Murders in the Rue Morgue]] • [[The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket]] • [[Adventures of Huckleberry Finn]] • [[The Da Vinci Code]] • [[Franz Kafka: The Office Writings]]'' • [[:Kategorija:Djela Williama Faulknera|djela Williama Faulknera]]

|below= [[Auguste Dupin|&lt;span style=&quot;color:white&quot;&gt;C. Auguste Dupin&lt;/span&gt;]] • [[Yoknapatawpha|&lt;span style=&quot;color:white&quot;&gt;Yoknapatawpha&lt;/span&gt;]] • [[Obitelj Compson|&lt;span style=&quot;color:white&quot;&gt;Obitelj Compson&lt;/span&gt;]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Ono (lik)|{{color|white|Ono}}]]

}}

===Japanska književnost===

{{Navbox generic
|titlestyle = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi s područja japanske književnosti
|abovestyle=text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|belowstyle= text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|groupstyle = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;

|above= 

|group1 = Pisci
|list1= [[Chikamatsu Monzaemon]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Edogawa Ranpo]] • [[Shūji Terayama]] • [[Project Itō]] • [[Sanjūgo Naoki]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Osamu Dazai]] ([[Samoubojstvo Osamua Dazaija|suicid]] • [[:Kategorija:Djela Osamua Dazaija|djela]]) • [[Shizuko Ōta]]

|group2 = Djela
|list2= &quot;[[Ningen Isu]]&quot; • &quot;[[Rashōmon]]&quot; • ''[[Noruwei no Mori]]'' • ''[[Nihon Ōdai Ichiran]]'' • [[Bibliografija Osamua Dazaija]] ([[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Ningen Shikkaku]]'')

|below= [[Kogorō Akechi|{{color|red|Kogorō Akechi}}]] • ''[[Buraiha|{{color|red|Buraiha}}]]'' • [[Ja-roman|{{color|red|Ja-roman}}]] • ''[[Shayō-zoku|{{color|red|Shayō-zoku}}]]'' • [[Yōzō Ōba|{{color|red|Yōzō Ōba}}]]

}}

===Ostalo===

{{Navbox generic
|titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Ostali doprinosi s područja književnosti
|abovestyle=
|belowstyle= 
|groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|above= 

|group1 = Afrika 

|list1= {{Navbox subgroup
|group1 = {{nowrap|{{flagicon|ANG}} Angola}}
|group1style = background-color:#d81e05; color:yellow; text-align:center; border:1px solid black;
|list1=[[José Luandino Vieira]] • [[Pepetela]]

|group2 = {{flagicon|GAN}} Gana
|group2style = text-align:center; background:yellow; color:black; border: 1px solid black;
|list2=[[J. E. Casely Hayford]]

|group3 = {{flagicon|TOG}} Togo
|group3style = text-align:center; background:#FFCE00; color:#006A4E; border: 1px solid #006A4E;
|list3=[[Félix Couchoro]]


}} 


|group2 = Amerike 
|group2style = 
|list2= {{Navbox subgroup
|group1 = {{nowrap|{{flagicon|BRA}} Brazil}}
|group1style = background-color:#FFCC29; color:#3E4095; text-align:center; border:1px solid #00A859;
|list1=[[Machado de Assis]]

|group2 = {{nowrap|{{flagicon|KUB}} Kuba}}
|group2style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid red;
|list2=[[Nicolás Guillén]]

|group3 = {{nowrap|{{flagicon|VEN}} Venezuela}}
|group3style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid #FCD116;
|list3=[[Rufino Blanco-Fombona]]

|group4 = {{nowrap|{{flagicon|HON}} Honduras}}
|group4style = background-color:#0073CF; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list4=[[Argentina Díaz Lozano]] • [[Froylán Turcios]] • [[Lucila Gamero de Medina]]

|group5 = {{nowrap|{{flagicon|SUR}} Surinam}}
|group5style = background:#C8102E; border:1px solid #007A33; color: #FFCD00; text-align:center;
|list5=[[Bernardo Ashetu]] • [[Johanna Schouten-Elsenhout]]

}}  

|group3 = Azija  
|group3style =
|list3= {{Navbox subgroup
|group1 = {{flagicon|IZR}} Izrael
|group1style = text-align:center; color:blue; background:white; border:1px solid blue;
|list1= [[Shmuel Yosef Agnon]]

|group2 = {{flagicon|KIN}} Kina
|group2style = text-align:center; background:#DD0000; color:gold; border: 1px solid silver;
|list2= [[Gao Xingjian]] • [[Mo Yan]]

|group3 = {{flagicon|SJKOR}} Sjeverna Koreja
|group3style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid #0073CF;
|list3=''[[Segi wa tŏburŏ]]''

|group4 = {{flagicon|Kambodža}} Kambodža
|group4style = text-align:center; background:blue; color: white; border:1px solid red;
|list4=''[[Reamker]]'' • [[Preah Ko i Preah Keo]] • [[Kmerski teatar sjena]]

}}  

|group4 = Europa 
|group4style = 
|list4= {{Navbox subgroup
|group1 = {{flagicon|AUT}} Austrija
|group1style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid silver;
|list1= [[Karl Bruckner]]

|group2 = {{flagicon|ČEŠ}} Češka
|group2style =  text-align:center; color:white; background:#DD0000; border:1px solid #000080;
|list2= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background:#DD0000; border:1px solid #000080;

|group1 = Pisci
|list1= [[Karel Čapek]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Franz Kafka]] • [[Max Brod]]

|group2 = Djela
|list2= ''[[Der Process]] • ''&quot;[[Vor dem Gesetz]]&quot;'' • ''&quot;[[Die Verwandlung]]&quot;''''}}

|group3 = {{flagicon|DAN}} Danska
|group3style = text-align:center; background:#D21034; color:white; border: 1px solid silver;
|list3=[[Johannes Vilhelm Jensen]]

|group4 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group4style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list4= ''[[U registraturi]]''

|group5 = {{flagicon|IRS}} Irska
|group5style = text-align:center; color:white; background:green; border:1px solid silver;
|list5= [[Oscar Wilde]] • [[Bram Stoker]]

|group6 = {{flagicon|MAĐ}} Mađarska
|group6style = color:#FFFFFF;background:#009246; border:1px solid #EF4135;
|list6= [[Ferenc Molnár]]

|group7 = {{flagicon|NOR}} Norveška
|group7style = text-align:center; background:#EF2B2D; color:white; border: 1px solid #002868;
|list7= [[Bjørnstjerne Bjørnson]]

|group8 = {{flagicon|ŠVE}} Švedska
|group8style = text-align:center; color:yellow; background:blue; border:1px solid yellow;
|list8= [[Carl Gustaf Verner von Heidenstam]]

|group9 = {{flagicon|ITA}} Italija
|group9style = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#009246; border:1px solid #EF4135;
|list9= [[Giacomo Casanova]] • [[Luigi Pirandello]] • [[Dario Fo]]

|group10 = {{flagicon|NJE}} Njemačka
|group10style = text-align:center; color:#000000; background:#FFCC00; border:1px solid #FF0000;
|list10= [[Ernst Theodor Amadeus Hoffmann]] • [[Herta Müller]]

|group11 = {{flagicon|EST}} Estonija
|group11style = text-align:center; color:white; background:#0072CE; border:1px solid black;
|list11= {{Navbox subgroup
| groupstyle = ttext-align:center; color:white; background:#0072CE; border:1px solid black;

|group1 = Pisci
|list1= [[Carl Robert Jakobson]] • [[Johann Voldemar Jannsen]] • [[Friedrich Reinhold Kreutzwald]] • [[Marie Under]] • [[Anton Hansen Tammsaare]] • [[Lydia Koidula]]

|group2 = Djela
|list2= ''[[Kalevipoeg]]''}}

|group12 = {{flagicon|POLJ}} Poljska
|group12style = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|list12= [[Wisława Szymborska]] • [[Olga Tokarczuk]] • [[Władysław Reymont]]

|group13 = {{flagicon|ŠPA}} Španjolska
|group13style = text-align:center; color:gold; background:#FF0000; border:1px solid gold;
|list13= [[Gonzalo Fernández de Oviedo]]

}}  

|group5 = Oceanija 
|group5style = 
|list5={{Navbox subgroup
|group1 = {{nowrap|{{flagicon|AUS}} Australija}}
|group1style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list1= [[Banjo Paterson]]

|group2 = {{nowrap|{{flagicon|FIJ}} Fidži}}
|group2style = background-color:#68BFE5; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list2= [[Vilsoni Hereniko]]
}}  

|group6 = {{nowrap|Antički Rim}}
|group6style = text-align:center; color:#E4D96F; background:white; border:1px solid #E4D96F;
|list6 = [[Vergilije]] • [[Tit Makcije Plaut]]


|below= 

}}

==Glazba==

===Teorija i terminologija u glazbi===

{{Navbox
| name      = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
| title     = Doprinosi s područja teorije i glazbene terminologije
| titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| image     = 
| imageleft =
| bodyclass = hlist

| list1 =
''[[Ballets Russes]]'' • [[Muzička nagrada Léonie Sonning]] • ''[[Musique concrète]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Novi val]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Synthpop]] • [[Novi romantizam]] • ''[[Laulupidu]]'' • [[Tintinnabuli]] • [[Kawina (muzika)|Kawina]] • [[Kaseko]] • [[Tamborito]]

|list2={{Navbox subgroup
|abovestyle=background-color:#EBF5FF; color:black; text-align:center
|above= '''Eurosong'''
|list1={{flagicon|ŠVI}} [[Pjesma Eurovizije 1989.|1989.]] • {{flagicon|SFRJ}} [[Pjesma Eurovizije 1990.|1990.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|EST}} [[Eurosong 2002.|2002.]] • {{flagicon|TUR}} [[Pjesma Eurovizije 2004.|2004.]] • {{flagicon|GRČ}} [[Pjesma Eurovizije 2006|2006.]] •  {{flagicon|FIN}} [[Pjesma Eurovizije 2007|2007.]] • {{flagicon|SRB}} [[Pjesma Eurovizije 2008.|2008.]] • {{flagicon|NOR}} [[Pjesma Eurovizije 2010.|2010.]] • {{flagicon|NJE}} [[Eurosong 2011|2011.]] • {{flagicon|AZE}} [[Eurosong 2012|2012.]] • {{flagicon|DAN}} [[Eurosong 2014|2014.]]}}
}}

===Biografije===

{{Navbox generic
|titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi o skladateljima (po razdobljima)
|abovestyle=
|belowstyle= 
|groupstyle = 

|above= 

|group1 = Barok
|group1style = text-align:center; background:#bfb1a3; color:white; border:1px solid silver;
|list1= [[Georg Friedrich Händel]]

|group2 = Klasicizam
|group2style = background:#6495ED; color:white; border:1px solid silver;
|list2= [[Jan Václav Stamic]]

|group3 = Romantizam
|group3style = text-align:center; background:#9955BB; color:white; border:1px solid silver;
|list3= [[Vincenzo Bellini]] • [[Johann Strauss mlađi]] • [[Giacomo Meyerbeer]] • [[Cezar Antonovič Kjui]] • [[Davorin Jenko]] • [[Charles-François Gounod]] • [[Gabriel Fauré]]

|group4 = XX. stoljeće
|group4style = text-align:center; color:black; background:red; border:1px solid black;
|list4= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:red; border:1px solid black;

|group1 = Impresionizam
|list1= [[Maurice Ravel]]

|group3 = Avangarda
|list3= [[Pierre Schaeffer]] • [[Olivier Messiaen]] • [[Pierre Boulez]]

|group2 = Modernizam
|list2= [[Benjamin Britten]] • [[Umberto Giordano]] • [[Erik Satie]] • ''[[Les Six]]'' ([[Georges Auric|Auric]] • [[Louis Durey|Durey]] • [[Arthur Honegger|Honegger]] • [[Darius Milhaud|Milhaud]] • [[Francis Poulenc|Poulenc]] • [[Germaine Tailleferre|Tailleferre]]) • [[Ernesto Nazareth]]

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:red; border:1px solid black;

|group1 = Neoklasicizam
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Dmitrij Šostakovič]] • [[Igor Stravinski]]

|group2 = Ekspresionizam
|list2= [[Arnold Schönberg]] • [[Anton Webern]] • [[Alban Berg]]

}}

|group5 = Ostalo
|list5= [[Władysław Szpilman]] • [[Alfi Kabiljo]] • [[Arvo Pärt]]
}}


|below= 

}}
{{Navbox generic
|titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi o pop izvođačima
|abovestyle=
|belowstyle= 
|groupstyle =  background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|above= 

|group1 = Solisti
|list1= [[Ringo Starr]] • [[Jem]] • [[Mark Hollis]] • [[Rob Thomas]] • [[Gloria Estefan]] • [[Celia Cruz]] • [[Hajrudin Varešanović]] • [[Marija Šestić]] • [[Sandra Nurmsalu]] • [[Ott Lepland]] • [[Kurt Calleja]] • [[Petar Nalič]] • [[Dima Bilan]] • [[Aleksej Vorobjov]] • [[Kōji Wada]] • [[Ajumi Mijazaki]] • [[Ai Maeda (pjevačica)|Ai Maeda]] • [[Hitomi Shimatani]] • [[Akiko Shikata]] • [[Yūgo Kanno]] • [[Tōru Kitajima]] ([[:Kategorija:TK from 凛として時雨|diskografija]]) • [[Jelena Tomašević]] • [[Milan Stanković]] • [[Harel Skaat]] • [[K'naan]] • [[Jessy Matador]] • [[Amaury Vassili]] • [[Stereo Mike]] • [[Loukas Giorkas]] • [[Lena Meyer-Landrut]] • [[Frank Schindel]] • [[Andy Knote]] • [[Stefan Raab]] • [[Milli Vanilli]] • [[Gréta Salóme Stefánsdóttir]] • [[Jón Jósep Snæbjörnsson]] • [[Olia Tira]] • [[Ivi Adamou]] • [[Emmelie de Forest]] • [[Daniel Jones]] • [[Darren Hayes]] • [[Knez (pjevač)|Knez]] • [[Hayley Westenra]] • [[Lorde]] • [[Kimbra]] • [[Sinn Sisamouth]] • [[Ros Serey Sothea]] • [[Angélique Kidjo]] • [[Tanel Padar]] • [[Dave Benton]] • [[Liam Payne]] • [[Miyoko Nakamura]] • [[Masatoshi Nakano]] • [[Dara (bugarska pjevačica)|Dara]] • [[Rubén Blades]]

|group2 = Bendovi
|list2= [[Blue]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Talk Talk]] • [[The Beach Boys]] • [[The Byrds]] • [[Toto (sastav)|Toto]] • [[Regina (bend)|Regina]] • [[Urban Symphony]] • [[maNga]] • [[Glazbena družina Petra Naliča]] • [[A Friend In London]] • [[Aqua Timez]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Ling Tosite Sigure]] • [[EGOIST]] • [[Nothing's Carved in Stone]] • [[Savage Garden]] • [[Nick Cave and the Bad Seeds]] • [[Quasarr]] • [[Moranbong Band]] • [[OMC (bend)|OMC]] • [[U pol’ 9 kod Sabe]] • [[Soul Militia]]

}}

=== Opus === 

{{Navbox generic
|titlestyle = color:white; background:#E34234; border:1px solid silver;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz kompozicije
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:white;background:#E34234; border:1px solid silver;
|belowstyle= text-align:center; color:white; background:#E34234; border:1px solid silver;
|groupstyle = text-align:center; color:white; background:#E34234; border:1px solid silver;

|above= 

|group1 = Opere
|list1= ''[[Trubadur (opera)|Il trovatore]]'' • [[Korejska revolucionarna opera]] (''[[Kkot panŭn ch'ŏnyŏ]]'' • ''[[P'ibada]]'')

|group2 = Baleti
|list2= ''[[Žar-ptica]] • [[Posvećenje proljeća]] • [[Petruška]]''

|group3 = Instrumentalna djela
|list3= ''[[Islamej]] • [[Boléro]]''

|group4 = Himne
|list4= &quot;[[Kimigayo]]&quot; • &quot;[[Noble patria, tu hermosa bandera]]&quot; • &quot;[[God Bless Our Homeland Ghana]]&quot; • &quot;[[Advance Australia Fair]]&quot; • &quot;[[Hino Nacional Brasileiro]]&quot; • &quot;[[Aegukka]]&quot; • &quot;[[La Bayamesa]]&quot; • &quot;[[Angola Avante]]&quot; • &quot;[[God Defend New Zealand]]&quot; • &quot;[[Gloria al Bravo Pueblo]]&quot; • &quot;[[Nokor Reach]]&quot; • &quot;[[Pjesma Kmerske Republike]]&quot; • &quot;[[Dap Prampi Mesa Chokchey]]&quot; • &quot;[[Himna Narodne Republike Kampućije]]&quot; • &quot;[[Državna himna Hondurasa]]&quot; • &quot;[[L'Aube Nouvelle]]&quot; • &quot;[[God Bless Fiji]]&quot; • &quot;[[Mu isamaa, mu õnn ja rõõm]]&quot; • &quot;[[Himna Estonske Sovjetske Socijalističke Republike]]&quot; • &quot;[[God zij met ons Suriname]]&quot; • &quot;[[Majulah Singapura]]&quot; • &quot;[[Himno Istmeño]]&quot;

|below= 

}}
{{Navbox generic
|titlestyle = color:white; background:#E34234; border:1px solid silver;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz pop skladbe
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:white;background:#E34234; border:1px solid silver;
|belowstyle= text-align:center; color:white; background:#E34234; border:1px solid silver;
|groupstyle = text-align:center; color:white; background:#E34234; border:1px solid silver;

|above= 

|group1 = Albumi
|list1= ''[[Vrijeme je]] • [[Kad poludimo]] • [[Kad pogledaš me preko ramena]] • [[Sreća (Hari Mata Hari)|Sreća]] • [[Umineko no Naku Koro ni (EP)|Umineko no Naku Koro ni]]'' • ''[[Hotel Nacional (album)|Hotel Nacional]]'' • ''[[Girl You Know It's True (album)|Girl You Know It's True]]'' • [[:Kategorija:Albumi benda Ling tosite sigure|albumi benda Ling tosite sigure]] • [[:Kategorija:Albumi benda Talk Talk|albumi benda Talk Talk]]

|group2 = Pjesme
|list2= &quot;[[Russians]]&quot; • &quot;[[Wavin' Flag]]&quot; • &quot;[[Manijači]]&quot; • &quot;[[Molitva (pjesma)|Molitva]]&quot; • &quot;[[Rijeka bez imena]]&quot; • &quot;[[Vjerujem u ljubav]]&quot; • &quot;[[I love you mi vida]]&quot; • &quot;[[Lejla]]&quot; • &quot;[[Oro (pjesma)|Oro]]&quot; • &quot;[[Bistra voda]]&quot; • &quot;[[Rändajad]]&quot; • &quot;[[Lane moje]]&quot; • &quot;[[La La Love]]&quot; • &quot;[[Never Forget]]&quot; • &quot;[[Satellite (pjesma Lene Meyer-Landrut)|Satellite]]&quot; • &quot;[[Lost and Forgotten]]&quot; • &quot;[[Ovo je Balkan]]&quot; • &quot;[[Milim]]&quot; • &quot;[[What's Another Year?]]&quot; • &quot;[[Rock me]]&quot; • &quot;[[Lako je sve (pjesma)|Lako je sve]]&quot; • &quot;[[Zauvijek moja]]&quot; • &quot;[[Wadde hadde dudde da?]]&quot; • &quot;[[Love in Rewind]]&quot; • &quot;[[Hold Me Now]]&quot; • &quot;[[We Could Be the Same]]&quot; • &quot;[[Allez Ola]]&quot; • &quot;[[Everybody (pjesma)|Everybody]]&quot; • &quot;[[Refrain]]&quot; • &quot;[[Munja i grom]]&quot; • &quot;[[Korake ti znam]]&quot; • &quot;[[Party for Everybody]]&quot; • &quot;[[Crno i belo]]&quot; • &quot;[[Kuula (pjesma)|Kuula]]&quot; • &quot;[[This is the Night (pjesma Kurta Calleje)|This is the Night]]&quot; • &quot;[[Only Teardrops]]&quot; • &quot;[[Tomorrow (pjesma Gianluce Bezzine)|Tomorrow]]&quot; • &quot;[[Moja ljubavi]]&quot; • &quot;[[Svadbarskim sokakom]]&quot; • [[:Kategorija:Pjesme benda Ling tosite sigure|pjesme benda Ling tosite sigure]] • [[:Kategorija:Pjesme benda Talk Talk|pjesme benda Talk Talk]] • &quot;[[Adio (pjesma)|Adio]]&quot; • &quot;[[How Bizarre (pjesma)|How Bizzare]]&quot; • &quot;[[Cambodia (pjesma)|Cambodia]]&quot; • &quot;[[Bangaranga]]&quot;

|group4 = Instrumentalna djela
|list4= 

|group3 = OST
|list3= &quot;[[Butter-Fly]]&quot; • &quot;[[brave heart]]&quot; • &quot;[[keep On]]&quot; • &quot;[[I wish]]&quot; • &quot;[[Katayoku no Tori]]&quot; • &quot;[[VII (pjesma)|VII]]&quot;

|below= 

}}

==Likovna umjetnost==

===Umjetnici===

{{Navbox generic
|titlestyle = text-align:center; color:#702963; background: #DF73FF; border:1px solid #702963;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz umjetnike
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:#702963;background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|belowstyle= text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|groupstyle = text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;

|above= 

|group1 = Slikari&lt;br&gt;Ilustratori/Crtači
|group1style = text-align:center; color:#882D17; background:#CC7722; border:1px solid #882D17;
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Salvador Dalí]] • [[Egon Schiele]] • [[Gustav Klimt]] • [[Kazimir Maljevič]] • [[Vasilij Kandinski]] • [[Georges Braque]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Piet Mondrian]] • [[Georges Seurat]] • [[John Tenniel]] • [[Isaak Brodskij]] • [[Dmitrij Vrubelj]] • [[Sidney Paget]] • [[Gonzalo Morales Sáurez]] • [[Albert Namatjira]] • [[Paul Signac]] • [[Pedro Américo]] • [[Akira Amano]] • [[Arturo Michelena]] • [[Martín Tovar y Tovar]] • [[Kristjan Raud]] • [[Paul Raud]]

|group2 = Kipari&lt;br&gt;Dizajneri
|group2style = text-align:center; color:#C04000; background:#FF7E00; border:1px solid #C04000;
|list2= [[Auguste Rodin]] • [[Gustav Fabergé]] • [[Petar Karl Fabergé]] • [[Leonid Sherwood]] • [[Yves Saint Laurent]] • [[Jesús Rafael Soto]]

|group3 = Arhitekti
|group3style = text-align:center; color:#555555; background:#E5E4E2; border:1px solid #555555;
|list3= [[Frank Lloyd Wright]] • [[Ibo Bonilla]] • [[Carlos Raúl Villanueva]]

|group4 = Fotografi
|group4style = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|list4= [[Félix Nadar]] • [[Alberto Korda]]

|below= 

}}

===Umjetnost===

{{Navbox generic
|titlestyle = text-align:center; color:#702963; background: #DF73FF; border:1px solid #702963;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz umjetnost
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:#702963;background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|belowstyle= text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|groupstyle = text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;

|above= 

|group1 = Slikarstvo
|group1style = text-align:center; color:#882D17; background:#CC7722; border:1px solid #882D17;
|list1= ''[[Krik]] • [[Nedjeljno poslijepodne na otoku La Grande Jatte]] • [[Kupači kod Asnièresa]] • [[Izbij Bijele Crvenim klinom]] • [[Bijelo na bijelom]] • [[Gospode! Pomozi mi preživjeti ovu smrtonosnu ljubav]] • [[Veliki val kod Kanagawe]] • [[Posvećenje Napoleona I (David)|Posvećenje Napoleona I]] • [[Napoleon I na carskom tronu]] • [[Napoleon u svojoj studiji]] • [[Nedovršeni portret generala Bonapartea]]'' 

|group2 = Kiparstvo&lt;br&gt;Dizajn
|group2style = text-align:center; color:#C04000; background:#FF7E00; border:1px solid #C04000;
|list2= ''[[Telefon sa slušalicom od jastoga]] • [[Sofa u obliku usta Mae West]]'' • [[Koh-i-Noor]] • ''[[Senbazuru]]'' • ''[[Gandhijeva tri majmuna]]'' • [[Toranj Juche|Toranj ''Juche'']] • [[Veliki spomenik na brdu Mansu]] • [[Mola (tekstil)]]

|group3 = Arhitektura
|group3style = text-align:center; color:#555555; background:#E5E4E2; border:1px solid #555555;
|list3= [[Guggenheimov muzej u Bilbau]] • [[Opatija Westminster]] • [[Dvorac Osu]] • [[Dvorac Cape Coast]] • [[Dvorac Elmina]] • [[Elizejska palača]] • ''[[Palais Bourbon]]'' • ''[[Palais Luxembourg]]'' • ''[[Les Invalides]]'' • [[Palača Tuileries]] • [[Rowan Oak]] • [[Trg Kim Il-sunga]] • [[Kongresna dvorana Mansudae]] • [[Međunarodni aerodrom José Martí]] • [[Presidio Modelo]] • [[Aerodrom Quatro de Fevereiro]] • [[Međunarodni aerodrom Simón Bolívar (Venezuela)]] • [[Univerzitetski grad u Caracasu]] • [[Museo de Bellas Artes (Caracas)]] • [[Muzej moderne umjetnosti Jesús Soto]] • [[Kizuna (most)]] • [[Međunarodni aerodrom u Phnom Penhu]] • [[Muzej genocida Tuol Sleng]] • [[El Cajón (brana)]] • [[Vrata bez povratka (Ouidah)]] • [[Musée Honmè]] • [[Međunarodni aerodrom u Nadiju]] • [[Međunarodni aerodrom u Nausoriju]] • [[Fort Zeelandia (Paramaribo)]] • [[Fort Nieuw-Amsterdam]] • [[Zatvor Outram]] • [[Stara Gradska vijećnica (Singapur)]] • [[Transpanamski cjevovod]]

|group4 = Općenito
|group4style = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|list4= [[De Stijl]] • [[Camp (stil)|Camp]] • [[Salon (Pariz)|Salon]]

|below= 

}}

==Filmska umjetnost==

===Opći pojmovi===

{{Navbox
| name      = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
| title     = Doprinosi s područja filmografije
| titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| image     = 
| imageleft =
| bodyclass = hlist

| list1 =
[[Ekranizacija]] • [[Production I.G]] • [[noitaminA]]

|list2=
}}

===Biografije===

{{Navbox generic
|titlestyle = color:black; background:white; border:1px solid black;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi o filmašima
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|belowstyle= text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;

|above= 

|group1 = Glumci
|list1=  {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid #EF4135;

|group1 = {{flagicon|SAD}} Sjedinjene Države
|group1style = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|list1= [[Dean Winters]] • [[Tobin Bell]] • [[Ed O'Neill]] • [[Mariska Hargitay]] • [[Tamara Tunie]] • [[Sam Waterston]] • [[Diane Neal]] • [[B.D. Wong]] • [[Robert Sean Leonard]] • [[Peter Jacobson]] • [[Matt Damon]] • [[Andy García]] • [[Billy Dee Williams]] • [[Robert Forster]]

|group2 = {{nowrap|{{flagicon|UK}} Ujedinjeno Kraljevstvo}}
| group2style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid #CC0000;
|list2= [[Ian Hart]] • [[Emma Watson]] • [[Hugh Fraser]] • [[Philip Jackson]] • [[David Suchet]] • [[Pauline Moran]] • [[Alan Rickman]] • [[David Thewlis]] • [[Linus Roache]] • [[Albert Finney]] • [[Phil Davis]] • [[Rupert Penry-Jones]] • [[Steve Pemberton]] • [[Sam Stockman]] • [[George Rossi]] • [[Hannah Walters]] • [[Johnny Harris]] • [[Ben Bishop]] • [[Christopher Fulford]] • [[Claire Rushbrook]] • [[Alex Jennings]] • [[Eille Norwood]] • [[Arthur Wontner]] • [[Clive Brook]]

|group3 = {{nowrap|{{flagicon|AUS}} Australija}}
| group3style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list3= [[Costas Mandylor]] • [[Chris Hemsworth]] • [[Liam Hemsworth]] • [[Luke Hemsworth]] • [[Mia Wasikowska]] • [[Jesse Spencer]]

|group4 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group4style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list4= [[Duško Gruborović]]

|group5 = {{flagicon|RUS}} Rusija
|group5style = color:#FFFFFF; background:red; border:1px solid #0039A6;
|list5= [[Vasilij Livanov]] • [[Igor Petrenko]] • [[Andrej Panjin]] • [[Stanislav Govoruhin]]

|group6 = {{flagicon|FRA}} Francuska
|group6style = color:#FFFFFF; background:#0055A4; border:1px solid #EF4135;
|list6 = [[Irène Jacob]]

|group7 = {{flagicon|JAP}} Japan
|group7style = text-align:center; color:red;background:white; border:1px solid #EF4135;
|list7= [[Kazuhiro Yamaji]] • [[Ryōhei Kimura]]

|group8 = {{nowrap|{{flagicon|KAN}} Kanada}}
| group8style = background-color:white; color:red; text-align:center; border-top: 1px solid #FF0000; border-bottom: 1px solid #FF0000; border-left: 1px solid white; border-right: 1px solid white;
|list8= [[Matt Frewer]]

|group9 = {{nowrap|{{flagicon|VEN}} Venezuela}}
| group9style =  background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid #FCD116;
|list9= [[Édgar Ramírez]]
}}

|group2 = Režiseri
|list2= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid #EF4135;

|group1 = {{flagicon|SAD}} Sjedinjene Države
|group1style = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|list1=  [[Bryan Singer]]
|group2 = {{nowrap|{{flagicon|UK}} Ujedinjeno Kraljevstvo}}
| group2style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid #CC0000;
|list2= [[Alfred Hitchcock]]

|group3 = {{nowrap|{{flagicon|ITA}} Italija}}
| group3style = text-align:center; color:#FFFFFF;background:#009246; border:1px solid #EF4135;
|list3= [[Federico Fellini]]

|group4 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group4style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list4= [[Branko Ivanda]] • [[Goran Kulenović]] • [[Dražen Žarković]]


|group5 = {{flagicon|JAP}} Japan
|group5style = text-align:center; color:red;background:white; border:1px solid #EF4135;
|list5= [[Hirojuki Kakudō]] • [[Itsurō Kawasaki]] • [[Naoyoshi Shiotani]] • [[Katsuyuki Motohiro]] • [[Kiyotaka Suzuki]]

|group6 = {{nowrap|{{flagicon|AUS}} Australija}}
| group6style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list6= [[Peter Weir]]

|group7 = {{nowrap|{{flagicon|NZL}} Novi Zeland}}
| group7style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list7= [[Martin Campbell]] • [[Niki Caro]]

|group8 = {{nowrap|{{flagicon|SUR}} Surinam}}
| group8style = background:#C8102E; border:1px solid #007A33; color: #FFCD00; text-align:center;
|list8= [[Pim de la Parra]]

|group9 = {{nowrap|{{flagicon|POLJ}} Poljska}}
| group9style = background:white; border:1px solid red; color: red; text-align:center;
|list9= [[Agnieszka Holland]]

|group10 = {{nowrap|{{flagicon|LAT}} Latvija}}
| group10style = background:#77353D; border:1px solid silver; color: white; text-align:center;
|list10= [[Gints Zilbalodis]]

}}

|group3 = Scenaristi&lt;br&gt;Producenti
|list3= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid #EF4135;

|group1 = {{flagicon|SAD}} Sjedinjene Države
|group1style = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|list1=  [[Peter Blake]] • [[Katie Jacobs]] • [[Paul Attanasio]] • [[Lawrence Kaplow]]

|group2 = {{flagicon|JAP}} Japan
|group2style = text-align:center; color:red;background:white; border:1px solid #EF4135;
|list2= [[Akijoshi Hongo]] • [[Reiko Joshida]] • [[Satoru Nishizono]] • [[Jōji Wada]] • [[Makoto Fukami]] • [[Kōji Yamamoto]] • [[Tō Ubukata]] • [[Jun Kumagai]]

|group3 = {{flagicon|KAN}} Kanada
|group3style = text-align:center; color:red;background:white; border:1px solid #EF4135;
|list3= [[David Shore]]

|group4 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group4style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list4= [[Ivan Maloča]] • [[Zoran Lazić]] • [[Tonći Kožul]] • [[Vlado Bulić]] • [[Branko Ružić (scenarist)|Branko Ružić]] • [[Koraljka Meštrović]] • [[Antonio Gabelić]] • [[Irena Krčelić]] • [[Nikolina Čuljak]]

}}

|below= 

}}

===Filmovi i serije===

{{Navbox generic
|titlestyle = color:black; background:white; border:1px solid black;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi o filmovima
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|belowstyle= text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;

|above= 

|group1 = {{flagicon|SAD}} Sjedinjene Države
|group1style = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|list1= ''[[Psycho]]'' • ''[[The Birds]]'' • ''[[Vertigo]]'' • ''[[Frenzy]]'' • ''[[Marnie]]'' • ''[[Rear Window]]'' • ''[[Rebecca]]'' • ''[[Mr. &amp; Mrs. Smith (1941)|Mr. &amp; Mrs. Smith]]'' • [[The Man Who Knew Too Much (1956)|''The Man Who Knew Too Much'' (1956)]] • ''[[Topaz (1969)|Topaz]]'' • [[Saw (2003)|''Saw'' (2003)]] • ''[[Saw (2004)|Saw]]'' • ''[[Saw II]]'' • ''[[Saw III]]'' • ''[[Saw IV]]'' • ''[[Saw V]]'' • ''[[From Hell (2001)|From Hell]]'' • [[The Count of Monte Cristo (2002)|''The Count of Monte Cristo'' (2002)]] • ''[[Notorious (1946)|Notorious]]'' • [[Sherlock Holmes (film, 1922)|''Sherlock Holmes'' (1922)]] • [[The Return of Sherlock Holmes (film, 1929)|''The Return of Sherlock Holmes'' (1929)]] • [[Sherlock Holmes (film, 1932)|''Sherlock Holmes'' (1932)]] • [[A Study in Scarlet (film, 1933)|''A Study in Scarlet'' (1933)]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[It (film, 2017)|''It'' (2017)]]

|group2 = {{nowrap|{{flagicon|UK}} Ujedinjeno Kraljevstvo}}
| group2style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid #CC0000;
|list2= ''[[Sherlock Holmes and the Case of the Silk Stocking]]'' • [[The Hound of the Baskervilles (film, 2002)|''The Hound of the Baskervilles'' (2002)]] • ''[[Harry Potter and the Philosopher's Stone (2001)|Harry Potter and the Philosopher's Stone]]'' • ''[[Harry Potter and the Chamber of Secrets (2002)|Harry Potter and the Chamber of Secrets]]'' • ''[[Harry Potter and the Prisoner of Azkaban (2004)|Harry Potter and the Prisoner of Azkaban]]'' • ''[[Harry Potter and the Goblet of Fire (2005)|Harry Potter and the Goblet of Fire]]'' • ''[[Harry Potter and the Order of the Phoenix (2007)|Harry Potter and the Order of the Phoenix]]'' • ''[[Harry Potter and the Half-Blood Prince (2009)|Harry Potter and the Half-Blood Prince]]'' • ''[[Harry Potter and the Deathly Hallows - Part 1]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Harry Potter and the Deathly Hallows - Part 2]]'' • ''[[Agatha]]'' • ''[[The Krays]]'' • [[The Trial (1993)|''The Trial'' (1993)]] • ''[[Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Murder on the Orient Express (1974)|''Murder on the Orient Express'' (1974)]] • ''[[Murder, She Said]]'' • ''[[Murder Most Foul]]'' • ''[[Murder Ahoy!]]'' • ''[[Murder at the Gallop]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Sherlock Holmes (2009)|''Sherlock Holmes'' (2009)]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Sherlock Holmes: A Game of Shadows]]'' • [[The Valley of Fear (film, 1916)|''The Valley of Fear'' (1916)]] • [[A Study in Scarlet (film, 1914)|''A Study in Scarlet'' (1914)]] • [[The Hound of the Baskervilles (film, 1921)|''The Hound of the Baskervilles'' (1921)]] • [[The Sign of Four (film, 1923)|''The Sign of Four'' (1923)]] • ''[[The Sleeping Cardinal]]'' • ''[[The Missing Rembrandt]]'' • ''[[The Triumph of Sherlock Holmes]]'' • [[The Sign of Four (film, 1932)|''The Sign of Four'' (1932)]] • [[Silver Blaze (film, 1937)|''Silver Blaze'' (1937)]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Naked (film, 1993)|Naked]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[The Killing Fields (film)|The Killing Fields]]''

|group3 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group3style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list3= ''[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Lea i Darija]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Svećenikova djeca]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Smrt Djevojčice sa žigicama (film)|Smrt Djevojčice sa žigicama]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Mirotvorac (film)|Mirotvorac]]''

|group4 = {{flagicon|JAP}} Japan
|group4style = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|list4 = [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Digimon Adventure (film)|''Digimon Adventure'' (film)]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Psycho-Pass: The Movie]]'' • ''[[Saraba hakobune]]'' • ''[[Issun-bōshi (film)|Issun-bōshi]]''

|group5 = {{flagicon|NJE}} Njemačka
|group5style = text-align:center; color:#000000; background:#FFCC00; border:1px solid #FF0000;
|list5 = [[Der Hund von Baskerville (film, 1914)|''Der Hund von Baskerville'' (1914)]] • [[Der Hund von Baskerville (film, 1929)|''Der Hund von Baskerville'' (1929)]]

|group6 = {{flagicon|SSSR}} Sovjetski Savez
|group6style = text-align:center; color:#FFD700; background:red; border:1px solid #FFD700;
|list6 = ''[[Priključenja Šerloka Holmsa i doktora Vatsona]]'' (''[[Šerlok Holms i doktor Vatson]]'' • [[Priključenja Šerloka Holmsa i doktora Vatsona (film)|''Priključenja Šerloka Holmsa i doktora Vatsona'' (film)]] • ''[[Priključenja Šerloka Holmsa i doktora Vatsona: Sobaka Baskervilej|Sobaka Baskervilej]]'' • ''[[Priključenja Šerloka Holmsa i doktora Vatsona: Sokroviša Agri|Sokroviša Agri]]'' • ''[[Priključenja Šerloka Holmsa i doktora Vatsona: Dvadcatij vek načinajecja|Dvadcatij vek načinajecja]]'') • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Desjat negritjat]]

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|group1 = {{flagicon|RUS}} Rusija
| group1style =text-align:center; color:#FFFFFF; background:red; border:1px solid #0039A6;
|list1 =''[[Savva. Serdce voina]]''

}}

|group7 = {{flagicon|FRA}} Francuska
|group7style = color:#FFFFFF; background:#0055A4; border:1px solid #EF4135;
|list7 = ''[[Espoir, sierra de Teruel]]'' • ''[[Un chant d'amour]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Z (film)|Z]]''

|group8 = {{nowrap|{{flagicon|NZL}} Novi Zeland}}
| group8style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border: 1px solid silver
|list8= ''[[Whale Rider]]''

|group9 = {{nowrap|{{flagicon|KAN}} Kanada}}
| group9style = background-color:white; color:red; text-align:center; border-top: 1px solid #FF0000; border-bottom: 1px solid #FF0000; border-left: 1px solid white; border-right: 1px solid white;
|list9= ''[[The Hound of the Baskervilles (film, 2000)|The Hound of the Baskervilles]]'' • ''[[The Sign of Four (film, 2001)|The Sign of Four]]'' • ''[[The Royal Scandal]]'' • ''[[The Case of the Whitechapel Vampire]]''

|group10 = {{nowrap|{{flagicon|VEN}} Venezuela}}
| group10style =  background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid #FCD116;
|list10= ''[[Punto y raya]]''

|group11 = {{nowrap|{{flagicon|HON}} Honduras}}
| group11style = background-color:#0073CF; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list11= ''[[Morazán (film)|Morazán]]''

|group12 = {{nowrap|{{flagicon|FIJ}} Fidži}}
| group12style = background-color:#68BFE5; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list12= ''[[The Land Has Eyes]]''

|group13 = {{nowrap|{{flagicon|SUR}} Surinam}}
| group13style = background:#C8102E; border:1px solid #007A33; color: #FFCD00; text-align:center;
|list13= ''[[Wan Pipel]]''

|group14 = {{nowrap|{{flagicon|LAT}} Latvija}}
| group14style = background:#77353D; border:1px solid silver; color: white; text-align:center;
|list14= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Straume]]''

|group15= Likovi
|list15 = [[King Kong]]

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border: 1px solid black;

|group1 = ''Star Wars''
|list1 = [[Darth Sidious]] • [[Yoda]] • [[Darth Vader]] • [[Qui-Gon Jinn]] • [[General Grievous]]

|group2 = ''Saw''
|list2 = [[Mark Hoffman]]

}}

}}
{{Navbox generic
|titlestyle = color:black; background:white; border:1px solid black;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi o serijama
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|belowstyle= text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;

|above= 

|group1 = {{flagicon|SAD}} Sjedinjene Države
|group1style = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|list1= ''[[Law &amp; Order: Special Victims Unit]] ''([[:Kategorija:Zakon i red: Odjel za žrtve|kategorija]])'' • [[Law &amp; Order: Criminal Intent]] ''([[:Kategorija:Zakon i red: Zločinačke nakane|kategorija]])'' • [[Law &amp; Order]] ''([[:Kategorija:Zakon i red|kategorija]])'' • [[House, M.D.]] ''([[:Kategorija:Dr. House|kategorija]])'' • [[Toro i Pončo]] '' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[It (miniserija)|''It'' (miniserija)]]

|group2 = {{nowrap|{{flagicon|UK}} Ujedinjeno Kraljevstvo}}
| group2style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid #CC0000;
|list2= ''[[Agatha Christie's Poirot]] • [[The Adventures of Sherlock Holmes (televizijska serija)|The Adventures of Sherlock Holmes]] • [['Allo 'Allo!]] • [[Blackadder]] • [[Whitechapel (serija)|Whitechapel]] ''([[:Kategorija:Whitechapel|kategorija]])'' ''

|group3 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group3style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list3= ''[[Nad lipom 35]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Bitange i princeze]]'' ([[:Kategorija:Bitange i princeze|kategorija]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] &quot;[[Epizoda 9 (Bitange i princeze, sezona 1)|Epizoda 9 (S1)]]&quot;)

|group4 = {{flagicon|JAP}} Japan
|group4style = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|list4 = ''[[Digimon Adventure]] ''([[:Kategorija:Digimon Adventure|kategorija]] • [[Popis epizoda Digimon Adventurea|popis epizoda]])'' '' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Psycho-Pass]]'' ([[:Kategorija:Psycho-Pass|kategorija]] • [[:Kategorija:Epizode animea Psycho-Pass|Epizode - sezona 1]] [ [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] &quot;[[Perfect World]]&quot; • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] &quot;[[Saint's Supper]]&quot; • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] &quot;[[The Gates of Judgment]]&quot; ] / [[:Kategorija:Epizode animea Psycho-Pass 2|2]] [ [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] &quot;[[The Scales of Justice 〈299/300〉]]&quot; ])

|group5 = {{flagicon|RUS}} Rusija
|group5style = text-align:center; color:#FFFFFF; background:red; border:1px solid #0039A6;
|list5= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Šerlok Holms (TV serija)|Šerlok Holms]]''

|group6= Likovi
|list6 = {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;

|group1 = ''SVU''
|list1 = [[Donald Cragen]] • [[Melinda Warner]] • [[Casey Novak]] • [[Dani Beck]] • [[Chester Lake]] • [[Elizabeth Donnelly]] • [[Brian Cassidy]] • [[Monique Jeffries]] • [[Kim Greylek]] • [[George Huang]]

|group2 = ''L&amp;O''
|list2 = [[Michael Cutter]] • [[Cyrus Lupo]] • [[Connie Rubirosa]] • [[Abbie Carmichael]] • [[Emil Skoda]] • [[Rey Curtis]] • [[Kevin Bernard]] • [[Jack McCoy]]

|group3 = ''CI''
|list3 = [[Nola Falacci]] • [[Danny Ross]] • [[Zach Nichols]]

|group4 = ''House''
|list4 =  [[Gregory House]] • [[James Wilson]] • [[Robert Chase]] • [[Chris Taub]] • [[Lucas Douglas]] • [[Henry Dobson]] • [[John i Blythe House]] • [[Darryl Nolan]]

|group5 = ''Whitechapel''
|list5 =  [[Emerson Kent]] • [[Finlay Mansell]] • [[Megan Riley]]

|group6 = ''[[Digimon]]''&lt;br&gt;&lt;small&gt;([[Popis Digimona]])&lt;/small&gt;
|list6 =  [[Taichi Jagami]] • [[Gospodari tame]] ([[Machinedramon]] • [[Piedmon]] • [[Puppetmon]] • [[MetalSeadramon]]) • [[Izzy Izumi]] • [[Devimon]] • [[Whamon]] • [[Phantomon]] • [[Apocalymon]] • [[Andromon]] • [[Datamon]] • [[Bakemon]] • [[Etemon]] • [[Monzaemon]] • [[Digitamamon]] • [[Meramon]] • [[MetalEtemon]] • [[Seadramon]] • [[Myotismon]] • [[VenomMyotismon]] • [[Centarumon]] • [[Piximon]] • [[Ogremon]] • [[Wizardmon]] • [[Shellmon]] • [[Elecmon]] • [[Frigimon]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Leomon]] • [[SaberLeomon]] • [[DemiDevimon]] • [[LadyDevimon]]

}}

}}

==Strip i mange==

{{Navbox
| name      = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
| title     = Doprinosi s područja stripa
| titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| image     = 
| imageleft =
| bodyclass = hlist

| list1 =
[[Stripovska smrt]]

|list2=
}}

===Batman===

{{Navbox generic
|titlestyle =  text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title=Batman
|groupstyle = text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;
|abovestyle= text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;
|belowstyle=  text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;
|groupstyle =  text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;

|above= 

|group1 = Likovi
|group1style = text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Batman]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Joker (strip)|Joker]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Penguin]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Riddler]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Mr. Freeze]] • [[Robin]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Catwoman]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Two-Face]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Mad Hatter (DC comics)|Mad Hatter]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Calendar Man]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Scarecrow]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Professor Pyg]] • [[Dollotroni]] • [[Son of Pyg]] • [[Hugo Strange]]

|group2 = Autori
| group2style = text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;
|list2= [[Bob Kane]] • [[Bill Finger]] • [[Jerry Robinson]]
&lt;!--
|group3 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group3style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list3= ''[[Nad lipom 35]]''

|group4 = {{flagicon|JAP}} Japan
|group4style = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|list4 = ''[[Digimon Adventure]] ''([[:Kategorija:Digimon Adventure|kategorija]] • [[Popis epizoda Digimon Adventurea|popis epizoda]])'' ''

|group5= Likovi
|list5 = {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;

|group1 = ''SVU''
|list1 = [[Donald Cragen]] • [[Melinda Warner]] • [[Casey Novak]] • [[Dani Beck]] • [[Chester Lake]] • [[Elizabeth Donnelly]] • [[Brian Cassidy]] • [[Monique Jeffries]] • [[Kim Greylek]] • [[George Huang]]

|group2 = ''L&amp;O''
|list2 = [[Michael Cutter]] • [[Cyrus Lupo]] • [[Connie Rubirosa]] • [[Abbie Carmichael]] • [[Emil Skoda]] • [[Rey Curtis]] • [[Kevin Bernard]] • [[Jack McCoy]]

|group3 = ''CI''
|list3 = [[Nola Falacci]] • [[Danny Ross]] • [[Zach Nichols]]

|group4 = ''House''
|list4 =  [[Gregory House]] • [[James Wilson]] • [[Robert Chase]] • [[Chris Taub]] • [[Lucas Douglas]] • [[Henry Dobson]] • [[John i Blythe House]] • [[Darryl Nolan]]

|group5 = ''Whitechapel''
|list5 =  [[Emerson Kent]] • [[Finlay Mansell]] • [[Megan Riley]]

|group6 = ''[[Digimon]]''&lt;br&gt;&lt;small&gt;([[Popis Digimona]])&lt;/small&gt;
|list6 =  [[Taiči Jagami]] • [[Gospodari tame]] ([[Machinedramon]] • [[Piedmon]] • [[Puppetmon]] • [[MetalSeadramon]]) • [[Izzy Izumi]] • [[Devimon]] • [[Whamon]] • [[Phantomon]] • [[Apocalymon]] • [[Andromon]] • [[Datamon]] • [[Bakemon]] • [[Etemon]] • [[Monzaemon]] • [[Digitamamon]] • [[Meramon]] • [[MetalEtemon]] • [[Seadramon]] • [[Myotismon]] • [[VenomMyotismon]] • [[Centarumon]] • [[Piximon]] • [[Ogremon]] • [[Wizardmon]] • [[Shellmon]] • [[Elecmon]] • [[Frigimon]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Leomon]] • [[SaberLeomon]] • [[DemiDevimon]] • [[LadyDevimon]]

}}--&gt;

}}

===Bleach===

{{Navbox 
|titlestyle =  
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title=Bleach
|groupstyle =
|abovestyle=
|belowstyle=  
|groupstyle =  

|above= 

|group1 = 
|group1style = 
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Bleach (manga)|Bleach]]'' ([[Lista poglavlja i tankōbon izdanja mange Bleach|poglavlja]]) • [[Bleach (anime)|Anime]] • [[Tite Kubo]]

&lt;!--
|group2 = Autori
| group2style = text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;
|list2= [[Bob Kane]] • [[Bill Finger]] • [[Jerry Robinson]]

|group3 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group3style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list3= ''[[Nad lipom 35]]''

|group4 = {{flagicon|JAP}} Japan
|group4style = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|list4 = ''[[Digimon Adventure]] ''([[:Kategorija:Digimon Adventure|kategorija]] • [[Popis epizoda Digimon Adventurea|popis epizoda]])'' ''

|group5= Likovi
|list5 = {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;

|group1 = ''SVU''
|list1 = [[Donald Cragen]] • [[Melinda Warner]] • [[Casey Novak]] • [[Dani Beck]] • [[Chester Lake]] • [[Elizabeth Donnelly]] • [[Brian Cassidy]] • [[Monique Jeffries]] • [[Kim Greylek]] • [[George Huang]]

|group2 = ''L&amp;O''
|list2 = [[Michael Cutter]] • [[Cyrus Lupo]] • [[Connie Rubirosa]] • [[Abbie Carmichael]] • [[Emil Skoda]] • [[Rey Curtis]] • [[Kevin Bernard]] • [[Jack McCoy]]

|group3 = ''CI''
|list3 = [[Nola Falacci]] • [[Danny Ross]] • [[Zach Nichols]]

|group4 = ''House''
|list4 =  [[Gregory House]] • [[James Wilson]] • [[Robert Chase]] • [[Chris Taub]] • [[Lucas Douglas]] • [[Henry Dobson]] • [[John i Blythe House]] • [[Darryl Nolan]]

|group5 = ''Whitechapel''
|list5 =  [[Emerson Kent]] • [[Finlay Mansell]] • [[Megan Riley]]

|group6 = ''[[Digimon]]''&lt;br&gt;&lt;small&gt;([[Popis Digimona]])&lt;/small&gt;
|list6 =  [[Taiči Jagami]] • [[Gospodari tame]] ([[Machinedramon]] • [[Piedmon]] • [[Puppetmon]] • [[MetalSeadramon]]) • [[Izzy Izumi]] • [[Devimon]] • [[Whamon]] • [[Phantomon]] • [[Apocalymon]] • [[Andromon]] • [[Datamon]] • [[Bakemon]] • [[Etemon]] • [[Monzaemon]] • [[Digitamamon]] • [[Meramon]] • [[MetalEtemon]] • [[Seadramon]] • [[Myotismon]] • [[VenomMyotismon]] • [[Centarumon]] • [[Piximon]] • [[Ogremon]] • [[Wizardmon]] • [[Shellmon]] • [[Elecmon]] • [[Frigimon]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Leomon]] • [[SaberLeomon]] • [[DemiDevimon]] • [[LadyDevimon]]

}}--&gt;

}}

==Prirodne znanosti==

===Općenito===

{{Navbox generic
|titlestyle = text-align:center; color:#808080; background: #DCDCDC; border:1px solid #808080;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz znanost
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:#702963;background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|belowstyle= text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|groupstyle = text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;

|above= 

|group1 = Fizika
|group1style = text-align:center; color:#6699CC; background:#73C2FB; border:1px solid #6699CC;
|list1= [[Čvor (mjerna jedinica)]] • [[Veber]] • [[Kirchhoffovi zakoni spektroskopije]] • [[Kirchhoffovi zakoni]] • [[Paulijeva jednadžba]] • [[RIKEN]] • [[Laplaceov demon]]

|group2 = Kemija
|group2style = text-align:center; color:#800080; background:#C9A0DC; border:1px solid #800080;
|list2= [[Eksploziv]] • [[Mendeljejevovi predviđeni elementi]] • [[Primordijski elementi]] • [[Arsenatna kiselina]] • [[Orsinijeva bomba]]

|group3 = Biologija&lt;br&gt;Medicina
|group3style = text-align:center; color:#01796F; background:	#50C878; border:1px solid #01796F;
|list3= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#01796F; background:	#50C878; border:1px solid #01796F;

|group1=Biologija
|list1= [[Gušter]] • ''[[Bufo periglenes]]'' • ''[[Doryanthes excelsa]]'' • ''[[Varanus giganteus]]'' • ''[[Phyllopteryx]]'' • ''[[Callocephalon fimbriatum]]'' • ''[[Lycalopex vetulus]]'' • ''[[Bothrops insularis]]'' • ''[[Bletilla striata]]'' •  [[Divovska sabljasta antilopa]] • ''[[Laniarius brauni]]'' • [[Pelorus Jack]] • [[Snareski pingvin]] • ''[[Agathis australis]]'' • ''[[Leiopelmatidae]]'' • [[Haastov orao]] • [[Srebrna paprat]] • [[Novozelandski dugorepi šišmiš]] • [[Sisavac iz Saint Bathansa]] • ''[[Icterus icterus]]'' • ''[[Cattleya mossiae]]'' • [[Kuprej]] • ''[[Sphaerocoryne affinis]]'' • [[Ruatanski aguti]] • ''[[Brachylophus]]'' • [[Plava otrovna žaba]] • [[Papilionanthe Miss Joaquim|''Papilionanthe'' Miss Joaquim]]

|group2=Medicina
|list2= [[Guillain-Barréov sindrom]]

}}

|group4 = Tehnologija
|group4style = text-align:center; color:#B8860B; background:#DAA520; border:1px solid #B8860B;
|list4= [[Metalurgija]] • [[Vatreno oružje]] 

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#B8860B; background:#DAA520; border:1px solid #B8860B;

|group1=Računalna tehnologija
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Apple Inc.]] ([[Korisnik:Rjecina2|suradnja]]) • ''[[Crash Twinsanity]] • [[Sly 3: Honor Among Thieves]] • [[The Da Vinci Code (igra)|The Da Vinci Code]]'' • [[HOLMES2]] • [[Japanese Movie Database]] • [[Red Star OS]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Ori and the Blind Forest]]'' • ''[[Ori and the Will of the Wisps]]''
}}

|group5 = Geografija
|group5style = text-align:center; color:#964B00; background:#E1A95F; border:1px solid #964B00;
|list5= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#964B00; background:#E1A95F; border:1px solid #964B00;

|group1=Država
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Benin}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Estonija}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Fidži}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Francuska}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Honduras}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Kambodža}} • {{flag|Škotska}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Venezuela}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Surinam}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Sjeverna Koreja}}

|group2=Naselja
|list2= {{nowrap begin}}
{{flagicon|ANG}} [[Benguela]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Cabinda (grad)|Cabinda]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Cambambe]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Cuito]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Huambo]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Lobito]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Lubango]]{{•w}}
{{flagicon|ANG}} [[Lucapa]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Malanje]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Namibe]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Klosterneuburg]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Waterloo (Belgija)|Waterloo]]{{•w}} 
{{flagicon|BEN}} [[Parakou]]{{•w}} 
{{flagicon|BEN}} [[Djougou]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Bohicon]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Allada]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Kandi, Benin|Kandi]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Ouidah]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Abomey-Calavi]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Ganvié]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Vratislavice]]{{•w}} 
{{flagicon|FIJ}} [[Labasa]]{{•w}} 
{{flagicon|FIJ}} [[Nadi]]{{•w}} 
{{flagicon|FIJ}} [[Nausori]]{{•w}} 
{{flagicon|FIJ}} [[Sigatoka]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Besançon]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Colombey-les-Deux-Églises]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Jœuf]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Mérignac]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Vichy]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Ho, Gana|Ho]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Kumasi]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Sekondi-Takoradi]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Tema, Gana|Tema]]{{•w}} 
{{flagicon|HON}} [[Trujillo, Honduras|Trujillo]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Caprese Michelangelo]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Nabari]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Satoshō]]{{•w}}
{{flagicon|Kambodža}} [[Kampong Cham]]{{•w}}
{{flagicon|Kambodža}} [[Sihanoukville]]{{•w}}
{{flagicon|Kambodža}} [[Battambang]]{{•w}}
{{flagicon|Kambodža}} [[Siem Reap]]{{•w}}
{{flagicon|Kambodža}} [[Poipet]]{{•w}}
{{flagicon|CRC}} [[San José, Kostarika|San José]]{{•w}} 
{{flagicon|CRC}} [[Ujarrás]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Baracoa]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Bayamo]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Cienfuegos]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Guantánamo]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Las Tunas (grad)|Las Tunas]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Manzanillo, Kuba|Manzanillo]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Pinar del Río]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Puerto Padre]] {{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Santa Clara, Kuba|Santa Clara]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Voorhout]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Dunedin]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Nelson, Novi Zeland|Nelson]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Waitangi, Northland|Waitangi]]{{•w}} 
{{flagicon|PAN}} [[La Villa de los Santos]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Oranienbaum]]{{•w}} 
{{flagicon|SIN}} [[Bedok]]{{•w}}
{{flagicon|SJKOR}} [[Ch'ŏngjin]]{{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[Hamhŭng]]{{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[Namp'o]]{{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[P'anmunjŏm]]{{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[Rasŏn]]{{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[Sinŭiju]]{{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[Wŏnsan]]{{•w}} 
{{flagicon|SUR}} [[Moiwana]]
{{nowrap end}}

|group3=Ostalo
|list3= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#964B00; background:#E1A95F; border:1px solid #964B00;

|group1 = Administracija
|list1 = [[Uljanovska oblast]] • [[Provincije Kostarike]] • [[Regioni Francuske]] • [[:Kategorija:Provincije Sjeverne Koreje|Provincije Sjeverne Koreje]] • [[Cabinda (provincija)]] • [[Rossov zavisni teritorij]] • [[Kraljevstvo Novi Zeland]] • [[Regije Novog Zelanda]] ([[Tasman (distrikt)|Tasman]] • [[Otago (regija)|Otago]] • [[Marlborough (regija)|Marlborough]] • [[Southland (regija)|Southland]] • [[Canterbury (regija, Novi Zeland)|Canterbury]] • [[West Coast (regija)|West Coast]]) • [[Scottova baza]] • [[Savezni teritoriji Venezuele]] • [[Obala komaraca]] • [[Departmani Benina]]

|group2 = Otoci&lt;br&gt;Poluotoci
|list2 = [[Iwo Jima]] • [[Ilha da Queimada Grande]] • [[Isla de la Juventud]] • [[Kermadecovi otoci]] • [[Los Roques (arhipelag)]] • [[Margaritin otok]] • [[Koh Kong (otok)|Koh Kong]] • [[Baia dos Tigres]] • [[Tigrov otok]] • [[Labuđi otoci]] • [[Viti Levu]] • [[Vanua Levu]] • [[Ceva-I-Ra]] • [[Koro (otok)|Koro]] • [[Kadavu]] • [[Taveuni]] • [[Rotuma]] • [[Uea]] • [[Bau (otok)|Bau]] • [[Naissaar]] • [[Pulau Ujong]] • [[Pedra Branca (Singapur)]]

|group3 = Hidrologija
|list3 = [[Arenal]] • [[Crvena Volta (rijeka)|Crvena Volta]] • [[Jezero Bosumtwi|Bosumtwi]] • [[Cascade de Gavarnie]] • [[Parnaíba (rijeka)|Parnaíba]] • [[Taedong]] • [[Korejski zaljev]] • [[Istočnokorejski zaljev]] • [[Tumen (rijeka)|Tumen]] • [[Rajsko jezero]] • [[Laguna de Leche]] • [[Zaljev Guantánamo]] • [[Cookov prolaz]] • [[Slapovi Calandula]] • [[Waikato (rijeka)|Waikato]] • [[Rotorua (jezero)|Rotorua]] • [[Tonlé Sap]] • [[Kwanza]] • [[Cunene]] • [[Lucala]] • [[Sangkae]] • [[Río Coco]] • [[Honduraški zaljev]] • [[Aguán]] • [[Ouémé (rijeka)|Ouémé]] • [[Oti (rijeka)|Oti]] • [[Beninski zaljev]] • [[Couffo (rijeka)|Couffo]] • [[Zou (rijeka)|Zou]] • [[Rewa (rijeka)|Rewa]] • [[Sigatoka (rijeka)|Sigatoka]] • [[Bligh Water]] • [[Valaste (vodopad)]] 

|group4 = Geologija
|list4 = [[Mount Afadjato]] • [[Irazú]] • [[Pico da Neblina]] • [[Sierra Maestra]] • [[Serra da Chela]] • [[Mount Earnslaw]] • [[Južne Alpe]] • [[Pico Bolívar]] • [[Pico Humboldt]] • [[Pico Bonpland]] • [[Roraima (tepui)|Roraima]] • [[Kukenán (tepui)|Kukenán]] • [[Phnom Aural]] • [[Kardamonske planine]] • [[Slonovske planine]] • [[Phnom Kulen]] • [[Morro do Moco]] • [[Cerro Las Minas]] • [[Atakora (planinski lanac)|Atakora]] • [[Mont Sokbaro]] • [[Mont Agou]] • [[Mount Tomanivi]] • [[Van Asch Van Wijck (planinski lanac)]] • [[Barú]]

|group5 = Ostalo
|list5 = [[Park Ueno]] • ''[[Outback]]'' • [[Skijalište Masikryong]] • [[Pjongjanško vrijeme]] • [[Močvara Zapata]] • [[Park Johna Lennona]] • ''[[Lluvia de peces]]'' • [[Koraljna obala (Fidži)]] • [[Vanalinn]] • [[Singapurska luka]]

}}

}}

|below= 

}}

===Znanstvenici===

{{Navbox generic
|titlestyle = text-align:center; color:#808080; background: #DCDCDC; border:1px solid #808080;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz znanstvenike
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:#702963;background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|belowstyle= text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|groupstyle = text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;

|above= 

|group1 = Fizičari
|group1style = text-align:center; color:#6699CC; background:#73C2FB; border:1px solid #6699CC;
|list1= [[Antoine Henri Becquerel]] • [[Heinrich Rudolf Hertz]] • [[Carl Hellmuth Hertz]] • [[Gustav Ludwig Hertz]] • [[Michael Faraday]] • [[Wilhelm Conrad Röntgen]] • [[Gerardus 't Hooft]] • [[Max Born]] • [[Edward Teller]] • [[Charles-Augustin de Coulomb]] • [[Joseph Henry]] • [[Wilhelm Eduard Weber]] • [[Lise Meitner]] • [[Gustav Robert Kirchhoff]] • [[Igor Kurčatov]] • [[Evangelista Torricelli]] • [[Erwin Schrödinger]] • [[Albert Einstein]] • [[Louis de Broglie]] • [[Wolfgang Pauli]] • [[Jean Baptiste Perrin]] • [[Arthur Holly Compton]] • [[Owen Willans Richardson]] • [[Čandrasekara Venkata Raman]] • [[Charles Thomson Rees Wilson]] • [[Carl David Anderson]] • [[George Paget Thomson]] • [[Victor Franz Hess]] • [[Isidor Isaac Rabi]] • [[Clinton Joseph Davisson]] • [[Aleksandar Prohorov]] • [[Henri Poincaré]] • [[Hideki Yukawa]] • [[Shin'ichirō Tomonaga]] • [[Joshio Nishina]] • [[William Lawrence Bragg]] • [[Brian Schmidt]] • [[William Henry Bragg]] • [[Mark Oliphant]] • [[Jean d'Alembert]] • [[Abdus Salam]]

|group2 = Kemičari
|group2style = text-align:center; color:#800080; background:#C9A0DC; border:1px solid #800080;
|list2= [[Dmitrij Mendeljejev]] • [[Pierre Curie]] • [[Henry Cavendish]] • [[William Ramsay]] • [[Francis William Aston]] • [[Adolf von Baeyer]] • [[Eduard Buchner]] • [[Jacobus Henricus van 't Hoff]] • [[Henri Moissan]] • [[John Warcup Cornforth]] • [[Alan MacDiarmid]] • [[Glenn T. Seaborg]]

|group3 = Liječnici
|group3style = text-align:center; color:#01796F; background:	#50C878; border:1px solid #01796F;
|list3= [[Alexander Fleming]] • [[Hakaru Hashimoto]] • [[Tomisaku Kawasaki]] • [[Mikito Takajasu]] • [[Hidejo Noguchi]] • [[Kitasato Shibasaburō]] • [[Howard Florey]] • [[Robin Warren]] • [[Barry J. Marshall]] • [[Elizabeth Blackburn]] • [[Peter C. Doherty]] • [[Frank Macfarlane Burnet]] • [[John Carew Eccles]] • [[Dominique-Jean Larrey]] • [[Carlos Chagas]] • [[Sergej Korsakov]] • [[Arístides Agramonte]] • [[Carlos Finlay]] • [[John Marshall Macdonald]] • [[Baruj Benacerraf]] • [[Jacinto Convit]] • [[Salvador Moncada]] • [[Friedrich Robert Faehlmann]] • [[Jean Itard]] • [[Georges Mathé]]

|group4 = Izumitelji
|group4style = text-align:center; color:#B8860B; background:#DAA520; border:1px solid #B8860B;
|list4= [[Ferdinand Porsche]] • [[André Citroën]] • [[Gottlieb Daimler]] • [[Eli Whitney]] • [[Humberto Fernández-Morán]]

|group5 = Geografi
|group5style = text-align:center; color:#964B00; background:#E1A95F; border:1px solid #964B00;
|list5= [[Vladimir Tagancev]]

|below= 

}}

==Društvene znanosti==

===Općenito===

{{Navbox generic
|titlestyle = text-align:center; color:#808080; background: #DCDCDC; border:1px solid #808080;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz društvene znanosti
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:#702963;background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|belowstyle= text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|groupstyle = text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;

|above= 

|group1 = Povijest
|group1style = text-align:center; color:#800000; background:#C19A6B; border:1px solid #800000;
|list1= [[Povijest Europe]] (nedovršeno)

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#800000; background:#C19A6B; border:1px solid #800000;

|group1 = pre-XX vijek.
|list1 = [[Banket kestenja]] • [[Osmanski interegnum]] • [[Šogunat Tokugawa]] • [[Kultura Diquis]] • [[Zlatna Obala (danska kolonija)]] • [[Zlatna Obala (portugalska kolonija)]] • [[Zlatna Obala (švedska kolonija)]] • [[Zlatna Obala (nizozemska kolonija)]] • [[Bushrangeri]] • [[Plesna epidemija iz 1518.]] • [[Edikt iz Nantesa]] • [[Edikt iz Fontainebleaua]] • [[Kolonijalni Brazil]] • [[Generalna kapetanija Kuba]] • [[Guvernorat Kuba]] • [[Loango-Angola]] • [[Provincija Venezuela]] • ''[[Klein-Venedig]]'' • [[Funan]] • [[Mračno doba (Kambodža)]] • [[Longvek]] • [[Generalna kapetanija Gvatemala]] • [[Podzemni grad Agongointo-Zoungoudo]] • [[Obala robova]] • [[Kraljevstvo Dahomej]] • [[Carstvo Oyo]] • [[Kralj Dahomeja]] • [[Dahomejski godišnji običaji]] • [[Društvo za Surinam]] • [[Invazija Surinama (1667)|Invazija Surinama]] • [[Napad na Fort Zeelandiju (1667)|Napad na Fort Zeelandiju]] • [[Kraljevina Singapura]] • ''[[Malajski anali]]'' • [[Temasek]] • [[Grčko herojsko doba]] • [[Gran Coclé]] • [[Castilla de Oro]] • [[Drakeov napad na Panamu]] • [[Pljačka Paname]] • [[Darijenska spletka]]

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#800000; background:#C19A6B; border:1px solid #800000;

|group1 = XVIII. vijek
|list1 = [[Savjet drevnih]] • [[Prva Francuska Republika]] • [[Konzulat (Francuska)]] • [[Direktorij (Francuska)]] • [[Komitet javnog spasa]] • [[Jakobinska diktatura]] • [[Termidorska reakcija]] • [[Puč 18. brumairea]] • [[Žirondinci]] • [[Septembarski masakri]] • [[Bijeg u Varennes]] • [[Žirondinski ustavni projekt]] • [[Kraljevstvo Francuska (1791-1792)]] • [[Prva industrijska revolucija]] • [[Vicekraljevstvo Nova Granada]] • [[Generalna kapetanija Venezuela]] • ''[[Kambodžanske kraljevske kronike]]'' 

|group2 = XIX. vijek
|list2 = [[Posvećenje Napoleona I]] • [[Kraljevina Holandija]] • [[Kraljevina Vestfalija]] • [[Burbonska restauracija]] • [[Druga industrijska revolucija]] • [[Monroeova doktrina]] • [[Zlatna Obala (britanska kolonija)]] • [[Pobuna u Eureki]] • [[Julska Monarhija]] • [[Francuska revolucija 1848.]] • [[Druga Francuska Republika]] • [[Dani lipnja]] • [[Predsjednički izbori u Francuskoj 1848.]] • [[Francuski ustavni referendum 1851.]] • [[Referendum o Drugom Francuskom Carstvu 1852.]] • [[Pariški sporazum (1856)]] • [[Pariški kongres (1856)]] • [[Orsinijev atentat]] • [[Bitka kod Sedana (1870)]] • [[Treća Francuska Republika]] • [[Suđenje tridesetorici]] • [[Kriza 16. svibnja 1877.]] • [[Panamski skandali]] • [[Tonkinska afera]] • [[Protektorat Annam]] • [[Kočinkina]] • [[Zastupnički dom (Francuska)]] • [[Predstavnički dom (Francuska)]] • [[Incident u Fashodi]] • [[Predsjednički izbori u Brazilu 1891.]] • [[Ujedinjeno Kraljevstvo Portugala, Brazila i Algarva]] • [[Kraljevina Brazil]] • [[Nezavisnost Brazila]] • [[Brazilsko Carstvo]] • [[Brazilski rat za nezavisnost]] • [[Prva Brazilska Republika]] • [[Desetogodišnji rat]] • [[Mali rat (Kuba)]] • [[Kubanski rat za nezavisnost]] • [[Američka vojna uprava na Kubi]] • [[Tellerov amandman]] • [[Pariški sporazum (1898)]] • [[Novi Zeland (kolonija)]] • [[Ratovi mušketa]] • [[Novozelandski ratovi]] • [[Sewellovo ministarstvo (1856.)]] • [[Vrhovna hunta]] • [[Prva Venezuelanska Republika]] • [[Venezuelanski rat za nezavisnost]] ([[Bitka na jezeru Maracaibo]]) • [[Druga Venezuelanska Republika]] • [[Manifest iz Cartagene]] • [[Divna kampanja]] • [[Dekret o ratu do smrti]] • [[Treća Venezuelanska Republika]] • [[Kongres u Angosturi]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Velika Kolumbija]] • [[Država Venezuela]] • [[Savezni rat]] • [[Sjedinjene Države Venezuele]] • [[Venezuelanska kriza (1895)]] • [[Francuski protektorat u Kambodži]] • [[Tonkin (francuski protektorat)]] • [[Comayagua (provincija)]] • [[Državni udar u Hondurasu 1827.]] • [[Prvi francusko-dahomejski rat]] • [[Drugi francusko-dahomejski rat]] • [[Francuski Dahomej]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Francuska Zapadna Afrika]] • [[Kraljevstvo Fidži]] • [[Fidži (kolonija)]] • ''[[Ärkamisaeg]]'' • [[Singapurski sporazum 1819.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Tjesnačka naselja]] • [[Anglo-nizozemski sporazum (1824)]] • [[Nezavisnost Paname]] • [[Akt o nezavisnosti Paname]]

|group3 = XX. vijek&lt;br&gt;(do 1914.)
|list3 = [[Plattov amandman]] • [[Republika Kuba (1902–1959)]] • [[Pacifikacija Kube]] • [[Novi Zeland (dominion)]] • [[Venezuelanska kriza (1902–1903)]] • [[Nizozemsko-venezuelanski rat]]

}}

|group2 = Prvi svjetski rat&lt;br&gt;(1914. - 1918.)
|list2 = {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#800000; background:#C19A6B; border:1px solid #800000;

|group1 = Općenito
|list1 = [[Prvi svjetski rat]] • [[Središnje sile]] 

|group2 = Bitke
|list2 = [[Bitka kod Tannenberga (1914.)|Bitka kod Tannenberga]] • [[Cerska bitka]] • [[Kolubarska bitka]] • [[Ofenziva od 100 dana]] • [[Druga bitka na Marni]] • [[Ofenziva Meuse-Argonne]] • [[Bitka na granicama]] • [[Nivelleova ofenziva]] • [[Bitka kod grebena Vimy]]

|group3 = Ostalo
|list3 = [[Sarajevski atentat]] • [[Oktobarska revolucija]] • [[Mir u Brest-Litovsku]] • [[Ruska revolucija (1917.)|Ruska revolucija 1917.]] • [[Britanski Togoland]] • ''[[Entente Cordiale]]'' • [[Francusko-ruska alijansa]] • [[Anglo-ruska antanta]] • [[Sovjetska Republika Naissaar]] • [[Manifest narodā Estonije]] • [[Njemačka okupacija Estonije u Prvom svjetskom ratu]] • [[Singapurska pobuna 1915.]]

}}

|group3 = Međuratno razdoblje&lt;br&gt;(1918. - 1939.)
|list3 = [[Pariška mirovna konferencija 1919.]] • [[Münchenski sporazum]] • [[Abdikacijska kriza]] • [[Ugovori iz Locarna]] • [[Briand-Cerettijev sporazum]] • [[Briand-Kelloggov pakt]] • [[Kriza 6. veljače 1934.]] • [[Predsjednički izbori u Brazilu 1930.]] • [[Brazilska revolucija 1930.]] • [[Privremena vojna junta (1930)]] • [[Vargasova era]] • [[Pentarhija iz 1933.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Estonski rat za nezavisnost]] • [[Estonska radnička komuna]] • [[Rusko-estonski sporazum iz Tartua]] • [[Vaps (pokret)]] • [[Pokušaj državnog udara u Estoniji 1924.]] • [[Suđenje 149-orki]] • [[Baltička antanta]] • [[Doba šutnje]]

|group4 = Drugi svjetski rat&lt;br&gt;(1939. - 1945.)
|list4 =  {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#800000; background:#C19A6B; border:1px solid #800000;

|group1 = Općenito
|list1 = [[Drugi svjetski rat]] • [[Uzroci Drugog svjetskog rata]] • [[Saveznici]] • [[Sile Osovine]] • [[Posljedice Drugog svjetskog rata]]

|group2 = Bitke
|list2 = [[Operacija Bagration]] • [[Bitka za Francusku]] • [[Bitka kod La Plate]] • [[Saveznička invazija Sicilije]] • [[Operacija Anton|Operacija ''Anton'']] • [[Operacija Dragoon|Operacija ''Dragoon'']] • [[Praški ustanak]] • [[Ljetni rat]] • [[Bitka za Singapur]] • [[Operacija Jaywick|Operacija ''Jaywick'']] • [[Bombardiranje Singapura (1944–1945)]] • [[Bombardiranje Singapura (1941)]] • [[Operacija Tiderace|Operacija ''Tiderace'']] • [[Operacija Struggle|Operacija ''Struggle'']]

|group3 = Ostalo
|list3 = [[Schindlerovi židovi]] • [[Hitlerov pozdrav]] • [[Operacija Valkira]] • [[Vichyevska Francuska]] • [[Republika Slovačka (1939. - 1945.)]] • [[Riomski proces]] • [[Glasovanje o delegaciji punih ustavnih ovlasti Philippeu Pétainu]] • [[Njemačka vojna uprava u Belgiji i sjevernoj Francuskoj]] • [[Njemačka vojna uprava u okupiranoj Francuskoj]] • ''[[Militärverwaltung]]'' • [[Slobodna Francuska]] • [[Apel 18. juna]] • [[Privremena vlada Francuske Republike]] • [[Čehoslovačka vlada u egzilu]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Benešovi dekreti]] • [[Japanska okupacija Kambodže]] • [[Njemačka okupacija Estonije u Drugom svjetskom ratu]] • ''[[Generalbezirk Estland]]'' • [[Estonska samouprava]] • [[Reichskommissariat Ostland|''Reichskommissariat'' Ostland]] • [[Bijeg podmornice Orzeł|Bijeg podmornice ''Orzeł'']] • [[Shōnan-tō]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Sook Ching]] • [[Sōjūsetsu incident]] • [[Operacija Gustavus|Operacija ''Gustavus'']] • [[Operacija Zipper|Operacija ''Zipper'']] • [[Britanska vojna uprava (Malaja)]]

}}

|group5 = Hladni rat&lt;br&gt;(1945. - 1991.)
|list5 =  [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Hladni rat]] • [[Elizejski ugovor]] • [[Nixonov posjet Kini 1972.]] • [[Angolski građanski rat]] • [[Trumanova doktrina]] • [[Socijalistička Republika Rumunjska]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Demokratska Kampućija]] • [[Zapadna Njemačka]] • [[Kostarikanski građanski rat]] • [[Gana (krunska zemlja)]] • [[Neredi u Accri 1948.]] • [[Velika šestorica (Gana)]] • [[Politika bijele Australije]] • [[Ustavna kriza u Australiji 1975.]] • [[Četvrta Francuska Republika]] • [[Peta Francuska Republika]] • [[Maj 1968]] • [[Druga Brazilska Republika]] • [[Državni udar u Brazilu 1964.]] • [[Vojna diktatura u Brazilu]] • [[Brazilska vojna hunta (1969)]] • [[Narodna Republika Koreja]] • [[Sovjetska civilna uprava]] • [[Privremeni narodni komitet za Sjevernu Koreju]] • [[Korejska demilitarizirana zona]] • [[Bitka za Incheon]] • [[Operacija Pokpoong]] • [[Podjela Koreje]] • [[Korejski sporazum o primirju]] • [[Bombaški napad u Rangoonu]] • [[Ubojstva sjekirom u P'anmunjŏmu]] • [[Kasarne Moncada]] • [[Operacija Mongoose]] • [[Operacija Northwoods]] • [[Cubana de Aviación let 455]] • [[Narodna Republika Angola]] • [[Demokratska Narodna Republika Angola]] • [[Republika Cabinda]] • [[Angolski rat za nezavisnost]] • [[Alvorski sporazum]] • [[Češka i Slovačka Federativna Republika]] • [[ANZUS]] • [[Paktomanija]] • ''[[El Trienio Adeco]]'' • [[Četvrta Venezuelanska Republika]] • [[Pakt iz Puntofija]] • [[Državni udar u Venezueli 1958.]] • [[Državni udar u Venezueli 1945.]] • [[Francuska unija]] • [[Francuska zajednica]] • [[Kraljevina Kambodža (1953–1970)]] • [[Bangkoška zavjera]] • [[Operacija Menu]] • [[Operacija Freedom Deal]] • [[Državni udar u Kambodži 1970.]] • [[Kmerska Republika]] • [[Predsjednički izbori u Kambodži 1972.]] • [[Predstavnička skupština kampućijskog naroda]] • [[Santebal]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Kambodžanski genocid]] ([[Kambodžanska polja smrti]] • [[Drvo smrti]] • [[Choeung Ek]] • [[Masakr u Ba Chúcu]]) • [[Narodna Republika Kampućija]] • [[Plan K5]] • [[Država Kambodža]] • [[Kambodžansko-vijetnamski rat]] • [[Koalicijska vlada Demokratske Kampućije]] • [[Pariški mirovni sporazum (1991)]] • [[Državni udar u Hondurasu 1963.]] • [[Državni udar u Hondurasu 1975.]] • [[Honduraška vojna hunta (1956–1957)]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Fudbalski rat]] • [[Sahelsko-beninska unija]] • [[Republika Dahomej]] • [[Državni udar u Dahomeju 1963.]] • [[Predsjedničko vijeće (Dahomej)]] • [[Predsjednički izbori u Dahomeju 1970.]] • [[Državni udar u Dahomeju 1972.]] • [[Narodna Republika Benin]] • [[Pokušaj državnog udara u Beninu 1977.]] • [[Fidži (dominion)]] • [[Državni udari na Fidžiju 1987.]] • [[Operacija Morris Dance]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Estonska vlada u egzilu]] • [[Deklaracija suvereniteta Estonske SSR]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Raspjevana revolucija]] • [[Fosforitni rat]] • [[Pismo četrdesetorice]] • [[Surinam (Kraljevina Nizozemska)]] • [[Državni udar u Surinamu 1980.]] • [[Nacionalni vojni savjet (Surinam)]] • [[Decembarska ubojstva]] • [[Surinamski unutrašnji rat]] • [[Masakr u Moiwani]] • [[Državni udar u Surinamu 1990.]] • [[Singapur (kolonija)]] • [[Singapur (savezna država)]] • [[Malezijski sporazum]] • [[Sporazum o nezavisnosti Singapura (1965)]] • [[Proglašenje Singapura]] • [[Referendum o integraciji Singapura 1962.]] • [[Izvanredno stanje u Poljskoj]]

|group6 = 1990-e&lt;br&gt;XXI. vijek
|list6 = [[Crno proljeće (Kuba)]] • [[Opći izbori u Angoli 1992.]] • [[Masakr na Noć vještica]] • [[Pokušaji državnih udara u Venezuel 1992.]] • [[Bolivarska revolucija]] • [[Pokušaj državnog udara u Venezueli 2002.]] • [[Prijelazna uprava Ujedinjenih nacija u Kambodži|UNTAC]] • [[Privremena vlada nacionalnog jedinstva i nacionalnog spasa Kambodže]] • [[Ustavna kriza u Hondurasu 2009.]] • [[Državni udar u Hondurasu 2009.]] • [[UTAGE let 141]] • [[Državni udar na Fidžiju 2000.]] • [[Državni udar na Fidžiju 2006.]] • [[Prosvjedi u Surinamu 1999.]]


}}

|group2 = Pravo&lt;br&gt;Kriminologija
|group2style = text-align:center; color:black; background:silver; border:1px solid black;
|list2= [[Scotland Yard]] • [[Old Bailey]] • ''[[Volksgerichtshof]]'' • [[Vrhovni sud Kostarike]] • [[Vrhovni sud Gane]] • [[Ustav Australije]] • [[Ustav Gane]] • [[Ustav Francuske (1791)]] • [[Ustav Francuske (1793)]] • [[Ustav Francuske (1795)]] • [[Ustav Francuske (1799)]] • [[Ustav Francuske (1802)]] • [[Ustav Francuske (1804)]] • [[Povelja iz 1814.]] • [[Dopunski akt ustavima Prvog Carstva]] • [[Povelja iz 1830.]] • [[Ustav Francuske (1848)]] • [[Ustav Francuske (1852)]] • [[Francuski ustavni zakoni (1875)]] • [[Ferryjevi zakoni]] • [[Francuski ustavni zakon (1940)]] • [[Francuski ustavni zakon (1945)]] • [[Ustav Francuske (1946)]] • [[Ustav Francuske]] • [[Ustav Brazila]] • [[Ustav Sjeverne Koreje]] • [[Ustav Kube]] • [[Bustamanteov kodeks]] • [[Ustav Angole]] • [[Ustavni sud (Češka)]] • [[Macdonaldova trijada]] • [[Vrhovni sud Novog Zelanda]] • [[Ustav Novog Zelanda]] • [[Panoptikon]] • [[Deklaracija nezavisnosti Novog Zelanda]] • [[Sporazum iz Waitangija]] • [[Vrhovni sud pravde (Venezuela)]] • [[Ustav Venezuele]] • [[Deklaracija nezavisnosti (Venezuela)]] • [[Ustav Kambodže]] • [[Kambodžanski tribunal]] • [[Ustav Hondurasa]] • [[Vrhovni sud pravde (Honduras)]] • [[Ustav Benina]] • [[Kvazisud]] • ''[[modus operandi]]'' • [[Ustav Fidžija]] • [[Zakon o pomirbi, toleranciji i jedinstvu]] • [[Ustav Estonije]] • [[Ustav Surinama]] • [[Vrhovni sud Singapura]] • [[Ustav Paname]] • [[Vrhovni sud pravde (Panama)]]

|group3 = Politika
|group3style = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;
|list3= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1 = Općenito
|list1 = [[Nacizam]] • ''[[Révolution nationale]]'' • [[Koronelizam]] • ''[[Juche]]'' • ''[[Songun]]'' • ''[[Songbun]]'' • [[Neutralna država]] • [[Čavizam]] • [[Nulta godina (Kambodža)|Nulta godina]] • ''[[Françafrique]]'' • ''[[Corregimiento]]'' • ''[[Comarca]]''

|group2 = Posebno
|list2 = [[Popis njemačkih ministara obrane]] • [[Premijer Ujedinjenog Kraljevstva]] • [[Hitlerov kabinet]] • [[Premijer Japana]] • ''[[Kokkai]]'' • [[Nacionalna stranka oslobođenja (Kostarika)|PLN]] • [[Stranka građanske akcije|PAC]] • [[Libertarijanski pokret|ML]] • [[Predsjednik Kostarike]] • [[Zakonodavna skupština (Kostarika)]] • [[Predsjednik Gane]] • [[Premijer Gane]] • [[Stranka narodne konvencije|CPP]] • [[Parlament Gane]] • [[Državni savjet (Gana)]] • [[Premijer Australije]] • [[Parlament Australije]] • [[Generalni guverner Australije]] • [[Premijer Francuske]] • [[Predsjednik Francuske]] • [[Francuski parlament]] • [[Senat (Francuska)]] • [[Narodna skupština (Francuska)]] • [[Kongres Francuskog parlamenta]] • [[Predsjednik Brazila]] • ''[[Congresso Nacional]]'' • ''[[Senado Federal]]'' • ''[[Câmara dos Deputados]]'' • [[Premijer Brazila]] • [[Vječni predsjednik republike]] • [[Vrhovna narodna skupština]] • [[Premijer Sjeverne Koreje]] • [[Administrativna podjela Sjeverne Koreje]] • [[Spisak vrhovnih vođa Sjeverne Koreje]] • [[Spisak državnih poglavara Sjeverne Koreje]] • ''[[Ch'ŏndogyo Ch'ŏngudang]]'' • [[Predsjednik Kube]] • [[Premijer Kube]] • [[Nacionalna skupština narodne sile]] • [[Predsjednik Angole]] • [[Potpredsjednik Angole]] • [[Premijer Angole]] • [[Narodna skupština (Angola)]] • [[Generalni guverner Novog Zelanda]] • [[Premijer Novog Zelanda]] • [[Parlament Novog Zelanda]] • [[Predstavnički dom (Novi Zeland)]] • [[Zakonodavno vijeće (Novi Zeland)]] • [[Laburistička stranka Novog Zelanda]] • [[Zelena stranka Aotearoe Novog Zelanda]] • [[Prvo Novi Zeland]] • [[Kolonijalni tajnik Novog Zelanda]] • [[Predsjednik Venezuele]] • [[Narodna skupština (Venezuela)]] • [[Demokratska akcija (Venezuela)]] • [[Parlament Kambodže]] • [[Senat (Kambodža)]] • [[Narodna skupština (Kambodža)]] • [[Kralj Kambodže]] • [[Premijer Kambodže]] • [[Liberalna stranka (Kambodža)]] • [[Demokratska stranka (Kambodža)]] • [[Sangkum]] • [[Komunistička partija Kampućije]] • [[Nacionalni kongres (Honduras)]] • [[Predsjednik Hondurasa]] • [[Narodna skupština (Benin)]] • [[Predsjednik Benina]] • [[Premijer Benina]] • [[Conseil de l'Entente]] • [[Partija narodne revolucije Benina]] • [[Predsjednik Fidžija]] • [[Premijer Fidžija]] • [[Parlament Fidžija]] • [[Senat (Fidži)]] • [[Predstavnički dom (Fidži)]] • [[Veliko vijeće poglavica]] • [[Guverner Fidžija]] • [[Generalni guverner Fidžija]] • [[Administrativna podjela Fidžija]] • [[Premijer Kraljevstva Fidži]] • [[Ratu]] • [[Glavni ministar Fidžija]] • [[Zakonodavno vijeće (Fidži)]] • ''[[Riigikogu]]'' • [[Premijer Estonije]] • ''[[Riigihoidja]]'' • [[Komunistička partija Estonije]] • [[Predsjednik Surinama]] • [[Potpredsjednik Surinama]] • [[Premijer Surinama]] • [[Narodna skupština (Surinam)]] • [[Generalni guverner Surinama]] • [[Parlament Singapura]] • [[Predsjednik Singapura]] • [[Premijer Singapura]] • [[Stranka narodne akcije]] • [[Singapurska samouprava]] • [[Guverner Singapura]] • [[Yang di-Pertuan Negara]] • [[Zakonodavno vijeće (Singapur)]] • [[Zakonodavna skupština (Singapur)]] • [[Glavni ministar Singapura]] • [[Narodna skupština (Panama)]] • [[Narodna skupština predstavnika corregimienta|Narodna skupština predstavnika ''corregimienta'']] • [[Predsjednik Paname]] • [[Corregimiento (Panama)|''Corregimiento'' (Panama)]] 


}}

|group4 = Vojna znanost
|group4style = text-align:center; color:#556B2F; background:#6B8E23; border:1px solid #556B2F;
|list4= [[Regia Marina]] • [[Royal Navy]] • [[Vojska Kostarike]] • ''[[Maréchal de France]]'' • ''[[École spéciale militaire de Saint-Cyr]]'' • [[Korejska narodna armija]] • [[USS Pueblo (AGER-2)]] • ''[[Movimiento 26 de Julio]]'' • [[Oružane snage Angole]] • [[Kubanske revolucionarne oružane snage]] • ''[[Generalissimus]]'' • [[Khmer Issarak]] • [[Dahomejske Amazonke]] • [[Oružane snage Republike Fidži]] • ''[[Junglecommando]]'' • [[Singapurska strategija]] • ''[[Kenpei]]''

|group5 = Lingvistika
|group5style = text-align:center; color:black; background: white; border:1px solid black;
|list5 = [[Joruba jezik]] • [[Fon jezik]] • [[Fidžijski jezik]] • [[Fidžijski hindski jezik]] • [[Rotumanski jezik]]

|group6 = Ostalo
|group6style = text-align:center; color:#808080; background: #DCDCDC; border:1px solid #808080;
|list6= [[Kultura Sovjetskoga Saveza]] • [[Centar za obiteljske evidencije]] • [[Stair House]] • [[David Livingstone Centre]] • [[Psihijatrijska bolnica Broadmoor]] • [[The Blind Beggar]] • [[Oni (folklor)]] • ''[[Hanami]]'' • [[Tri mudra majmuna]] • ''[[The Strand Magazine]]'' • [[221B Baker Street]] • [[Museo Nacional de Costa Rica]] • [[Mekatelyu]] • [[Nacionalni park Tortuguero]] • [[Nacionalni park Poás]] • [[Waakye]] • [[Ganci]] • [[Sveučilište u Adelaideu]] • [[Sveučilište u Melbourneu]] • [[Marianne]] • [[Čudovište iz Rajskog jezera]] • ''[[Rodong Sinmun]]'' • [[Korejska centralna novinska agencija]] • [[Festival Arirang]] • [[Vargaška tragedija]] • [[Kambodžanski riel]] • [[Novi ljudi]] • [[Nacionalni autonomni univerzitet Hondurasa]] • [[Naša Gospa od Suyape]] • [[Zapadnoafrički CFA franak]] • [[Srednjoafrički CFA franak]] • [[Chupa Chups]] • [[Univerzitet na Fidžiju]] • [[Fidžijski dolar]] • [[Nacionalni park Sigatoka Sand Dunes]] • ''[[Cibi]]'' • [[Estonska marka]] • ''[[Postimees]]'' • [[Zastava Estonske Sovjetske Socijalističke Republike]] • [[Surinamski dolar]] • [[Surinamski gulden]] • [[Planska područja u Singapuru]] • [[Regije Singapura]] • [[Japanski okupacijski dolar]] • [[Panamska balboa]] • ''[[Shinjū]]''


|below= 

}}

===Biografije===

{{Navbox generic
|titlestyle = text-align:center; color:#808080; background: #DCDCDC; border:1px solid #808080;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz društvene znanosti
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:#702963;background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|belowstyle= text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|groupstyle = text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;

|above= 

|group1 = Povijest
|group1style = text-align:center; color:#800000; background:#C19A6B; border:1px solid #800000;
|list1= [[Slavko Goldstein]]

|group2 = Pravo&lt;br&gt;Kriminologija
|group2style = text-align:center; color:black; background:silver; border:1px solid black;
|list2= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:silver; border:1px solid black;


|group1 = Pravo
|list1 = [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Roland Freisler]] • [[Clarence Darrow]] • [[Moisés Vieites]] • [[Antonio Sánchez de Bustamante y Sirvén]] • [[Justo Arosemena]]

|group2 = Kriminologija
|list2 = [[Vlado Černozemski]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Braća Kray]] • [[George Cornell]] • [[Jack McVitie]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Leopold i Loeb]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Jack Trbosjek]] ([[:Kategorija:Jack Trbosjek|kategorija /uz izuzetke/]]) • [[Igor Guzenko]] • [[Issei Sagawa]] • [[Charles Augustus Howell]] • [[Charlotte Corday]] • [[Charles-Henri Sanson]] • [[Felice Orsini]] • [[Sante Geronimo Caserio]] • [[Leonard Read]] • [[Sogomon Tejlirjan]]


}}

|group3 = Politika
|group3style = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;
|list3= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1 = Amerike
|list1 = {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1 = {{flagicon|SAD}} Sjedinjene Države
|list1 =[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Harry S. Truman]] • [[William H. Seward]] • [[William Jennings Bryan]] • [[Harvey Milk]] • [[Dan White]] • [[George Moscone]] • [[Frank B. Kellogg]] • [[Fiorello H. La Guardia]]

|group2 = {{flagicon|KAN}} Kanada
|list2=  [[Lester B. Pearson]] • [[Pierre Trudeau]]

|group3 = {{flagicon|Kostarika}} Kostarika
|list3=  [[Juan Mora Fernández]] • [[José María Castro Madriz]] • [[Federico Tinoco Granados]] • [[Otilio Ulate Blanco]] • [[José Figueres Ferrer]] • [[Rafael Ángel Calderón Guardia]] • [[Laura Chinchilla]] • [[Óscar Arias]]

|group4 = {{flagicon|Brazil}} Brazil
|list4=  [[Deodoro da Fonseca]] • [[Pedro I od Brazila]] • [[Pedro II od Brazila]] • [[Arthur Bernardes]] • [[Venceslau Brás]] • [[Washington Luís]] • [[Júlio Prestes]] • [[Getúlio Vargas]] • [[Plínio Salgado]] • [[João Goulart]] • [[Humberto Castelo Branco]] • [[Artur da Costa e Silva]] • [[Ernesto Geisel]]

|group5 = {{flagicon|Kuba}} Kuba
|list5=  [[Carlos Saladrigas Zayas]] • [[Ramón Zaydín]] • [[Anselmo Alliegro y Milá]] • [[Félix Lancís Sánchez]] • [[Tomás Estrada Palma]] • [[Ramón Grau]] • [[Gerardo Machado]] • [[Camilo Cienfuegos]]

|group6 = {{flagicon|Venezuela}} Venezuela 
|list6=  [[José Antonio Páez]] • [[Cristóbal Mendoza]] • [[Francisco de Miranda]] • [[Rómulo Gallegos]] • [[Rafael Urdaneta]] • [[Juan Vicente Gómez]] • [[Cipriano Castro]] • [[Rafael Caldera]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Rómulo Betancourt]]

|group7 = {{flagicon|HON}} Honduras
|list7=  [[Juan Orlando Hernández]] • [[Dionisio de Herrera]] • [[Francisco Morazán]] • [[José Francisco Zelaya]] • [[Francisco Ferrera]] • [[Ramón Villeda Morales]] • [[Julio Lozano Díaz]] • [[Oswaldo López Arellano]] • [[Juan Alberto Melgar]] • [[Manuel Zelaya]] • [[Roberto Micheletti]]

|group8 = {{flagicon|SUR}} Surinam
|list8=  [[Chan Santokhi]] • [[Ronnie Brunswijk]] • [[Johan Ferrier]] • [[Henck Arron]] • [[Dési Bouterse]]

|group9 = {{flagicon|PAN}} Panama
|list9=  [[José Raúl Mulino]] • [[Mariano Arosemena]]

}}


|group2 = Europa
|list2=  {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1={{flagicon|UK}} Ujedinjeno Kraljevstvo
|list1=[[Edward VIII.]] • [[George VI.]] • [[Herbert Henry Asquith]] • [[Clement Attlee]] • [[Tom Driberg]] • [[Robert Boothby, baron Boothby]] • [[Arnold Wienholt Hodson]] • [[Spencer Perceval]] • [[Stamford Raffles]]

|group2 = {{flagicon|SSSR}} Sovjetski Savez
|list2 = [[Nikita Hruščov]] • [[Jurij Andropov]] • [[Konstantin Černjenko]] • [[Andrej Gromijko]] • [[Vjačeslav Molotov]] 

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1 = {{flagicon|RUS}} Rusija
|list1 = [[Boris Jeljcin]]

|group2 = {{flagicon|GRU}} Gruzija
|list2 = [[Eduard Ševarnadze]]

|group3 = {{flagicon|EST}} Estonija
|list3 = [[Jaan Anvelt]] • [[Karl Kark]] • [[Konstantin Päts]] • [[Jaan Tõnisson]] • [[Kaarel Eenpalu]] • [[Jüri Uluots]] • [[Hjalmar Mäe]] • [[Johannes Vares]] • [[Jüri Ratas]] • [[Alar Karis]] • [[Johannes Käbin]] • [[Edgar Savisaar]]

}}

|group3 = {{flagicon|FRA}} Francuska
|list3 = [[Charles de Gaulle]] • [[Philippe de Gaulle]] • [[Pierre Laval]] • [[Adolphe Thiers]] • [[Louis Barthou]] • [[Jean Monnet]] • [[Philippe d'Orléans, grof od Pariza|Philippe d'Orléans]] • [[Emmanuel Joseph Sieyès]] • [[Roger Ducos]] • [[Jean-Paul Marat]] • [[Louis Antoine de Saint-Just]] • [[Camille Desmoulins]] • [[Joséphine de Beauharnais]] • [[Joseph Fouché]] • [[Lucien Bonaparte]] • [[Élisa Bonaparte]] • [[Louis Bonaparte]] • [[Napoléon Louis Bonaparte]] • [[Jérôme Bonaparte]] • [[François Guizot]] • [[Lazare Carnot]] • [[Louis-Mathieu Molé]] • [[Victor de Broglie (1785–1870)|Victor de Broglie]] • [[Louis Blanc]] • [[Alexis de Tocqueville]] • [[Louis Eugène Cavaignac]] • [[Eugénie de Montijo]] • [[Napoléon Eugène Louis Bonaparte]] • [[Louis Jules Trochu]] • [[Patrice de Mac Mahon]] • [[Louis Auguste Blanqui]] • [[Léon Gambetta]] • [[Marie François Sadi Carnot]] • [[Jules Grévy]] • [[Albert de Broglie]] • [[Jules Armand Dufaure]] • [[William Henry Waddington]] • [[Jules Ferry]] • [[Jean Casimir-Perier]] • [[Charles Dupuy]] • [[Félix Faure]] • [[Émile Loubet]] • [[Raymond Poincaré]] • [[Aristide Briand]] • [[Paul Deschanel]] • [[Alexandre Millerand]] • [[Gaston Doumergue]] • [[Paul Doumer]] • [[Édouard Herriot]] • [[Pierre-Étienne Flandin]] • [[André Tardieu]] • [[Édouard Daladier]] • [[Albert Lebrun]] • [[André Maginot]] • [[Léon Blum]] • [[Vincent Auriol]] • [[René Coty]] • [[Alain Poher]] • [[Valéry Giscard d'Estaing]]

|group4 = {{flagicon|NJE}} Njemačka
|list4 = [[Konrad Adenauer]] (suradnja) 

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1 = {{flagicon|NJE|empire}} Njemačko Carstvo
|list1 = 

|group2 = {{flagicon|NJE}} Weimarska Republika
|list2 = [[Wilhelm Cuno]] • [[Gustav Stresemann]] • [[Wilhelm Marx]] • [[Joseph Wirth]] • [[Philipp Scheidemann]] • [[Gustav Bauer]] • [[Konstantin Fehrenbach]] • [[Hans Luther]] • [[Hugo Haase]] • [[Kurt von Schleicher]]

|group3 = {{flagicon|NJE|Nazi}} Treći Reich
|list3 = [[Heinrich Himmler]] • [[Lutz Graf Schwerin von Krosigk]] • [[Martin Bormann]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Joseph Goebbels]] • [[Edmund Veesenmayer]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Hermann Göring]] • [[Walther Funk]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Reinhard Heydrich]] • [[Karl-Siegmund Litzmann]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Alfred Rosenberg]]

|group4 = {{flagicon|DDR}} Istočna Njemačka
|list4 = [[Walter Ulbricht]]

}}

|group5 = {{flagicon|ITA}} Italija
|list5 = [[Giovanni Giolitti]]

|group6 = {{flagicon|ŠPA}} Španjolska
|list6 = [[Francisco Franco]]

|group7 = {{flagicon|POLJ}} Poljska
|list7 = [[Wojciech Jaruzelski]] • [[Bronisław Komorowski]]

|group8 = {{flagicon|ŠVE}} Švedska
|list8 = [[Olof Palme]]

|group9 = {{flagicon|AUT}} Austrija
|list9 = [[Karl Renner]]

|group10 = {{flagicon|GRČ}} Grčka
|list10 = [[Ioannis Metaxas]]

|group12 = {{flagicon|Austro-Ugarska}} Austro-Ugarska
|list12 = [[Marija Terezija|Maria Theresia]] • [[Josip II., car Svetog Rimskog Carstva|Joseph II.]] • [[Leopold II., car Svetog Rimskog Carstva|Leopold II.]] • [[Karlo VI., car Svetog Rimskog Carstva|Karl VI.]] • [[Franjo I., car Svetog Rimskog Carstva|Franz I.]] • [[Franjo II., car Svetog Rimskog Carstva|Franz II.]] • [[Ferdinand I. Austrijski|Ferdinand I.]] • [[Franjo Josip I.|Franz Joseph I.]] (dopuna) • [[Aleksandar Drašković]] • [[Sofija Chotek]] • [[Marie-Louise od Austrije]]

|group13 = {{flagicon|SRB}} Srbija
|list13 = [[Ilija Garašanin]] • [[Milan Nedić]] • [[Aleksandar I. Karađorđević]]

|group14 = {{flagicon|MAĐ}} Mađarska
|list14 = [[Lajos Kossuth]] • [[Károly Khuen-Héderváry]] • [[Miklós Horthy]]

|group15 = {{flagicon|FIN}} Finska
|list15 = [[Jaana Pelkonen]] • [[Carl Gustaf Emil Mannerheim]]

|group16 = {{flagicon|RUM}} Rumunjska
|list16 = [[Ion Antonescu]] • [[Nicolae Ceauşescu]]

|group17 = {{flagicon|ČEŠ}} Češka
|list17 = [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Edvard Beneš]]
}}

|group3= Azija i&lt;br&gt;Oceanija
|list3= [[Kir Mlađi]]

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1 = {{flagicon|JAP}} Japan
|list1 = [[Hirohito]] • [[Itō Hirobumi]] • [[Hideki Tōjō]] • [[Hara Takashi]] • [[Tsuyoshi Inukai]] • [[Keisuke Okada]] • [[Fumio Gotō]] • [[Yasuo Fukuda]] • [[Eisaku Satō]] • [[Car Taishō]] • [[Minamoto no Yoritomo]] • [[Yasuhiro Nakasone]]

|group2 = {{flagicon|Kina}} Kina
|list2 = [[Pu Yi]]

|group3 = {{flagicon|VIJ}} Vijetnam
|list3 = [[Hồ Chí Minh]] • [[Lê Đức Thọ]]

|group4 = {{flagicon|Tajvan}} Republika Kina/Tajvan
|list4 = [[Sun Jat-sen]] • [[Chiang Kai-shek]]

|group5 = {{flagicon|Indija}} Indija
|list5 = [[Jawaharlal Nehru]]

|group6 = [[File:Flag of Korea 1882.svg|22px|border]] Koreja
|list6 = [[Sunjong od Koreje]]

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1= {{flagicon|Sjeverna Koreja}} Sjeverna Koreja
|list1 = [[Kim Il-sung]] • [[Kim Jong-il]] • [[Kim Yŏng-nam]] • [[Kim Il (političar)|Kim Il]]

|group2 = {{flagicon|Južna Koreja}} Južna Koreja
|list2 = 

}}

|group7 = {{flagicon|IZR}} Izrael
|list7 = [[Menahem Begin]]

|group8 = {{flagicon|Kambodža}} Kambodža
|list8 = [[Norodom Sihanouk]] • [[Norodom Sihamoni]] • [[Ponhea Yat]] • [[Ang Duong]] • [[Norodom od Kambodže]] • [[Sisowath od Kambodže]] • [[Sisowath Monivong]] • [[Sơn Ngọc Thành]] • [[Penn Nouth]] • [[Nuon Chea]] • [[Ieng Sary]] • [[Pol Pot]] • [[Khieu Samphan]] • [[Kang Kek Iew]] • [[Hun Sen]]
 
|group9 = {{flagicon|Jordan}} Jordan
|list9 = [[Hussein I., kralj Jordana|Hussein I.]]

|group12 = {{flagicon|AUS}} Australija
|list12 = [[Edmund Barton]] • [[Ben Chifley]] • [[Harold Holt]] • [[John Curtin]] • [[Robert Menzies]] • [[Gough Whitlam]] • [[John Kerr]] • [[Malcolm Fraser]] • [[Stanley Bruce]]

|group11 = {{flagicon|NZL}} Novi Zeland
|list11 = [[Patsy Reddy]] • [[William Hobson]] • [[James Busby]] • [[Henry Sewell]] • [[Alfred Domett]] • [[John Ballance]] • [[Richard Seddon]] • [[Michael Joseph Savage]] • [[Peter Fraser (novozelandski političar)|Peter Fraser]]

|group10 = {{flagicon|Mjanmar}} Mjanmar
|list10 = [[U Thant]]

|group13 = {{flagicon|FIJ}} Fidži
|list13 = [[Seru Epenisa Cakobau]] • [[Kamisese Mara]] • [[Sitiveni Rabuka]] • [[Timoci Bavadra]] • [[Penaia Ganilau]] • [[Josefa Iloilo]] • [[Frank Bainimarama]] • [[Jioji Konrote]] • [[Epeli Nailatikau]]

|group14 = {{flagicon|SIN}} Singapur
|list14 = [[Tharman Shanmugaratnam]] • [[Lee Hsien Loong]] • [[Lawrence Wong]] • [[David Marshall (singapurski političar)|David Marshall]] • [[Lim Yew Hock]] • [[Yusof bin Ishak]]

}}

|group4= Afrika
|list4= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1= {{flagicon|EGI}} Egipat
|list1= [[Gamal Abdel Nasser]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Anwar Sadat]] • [[Hosni Mubarak]]

|group2= {{flagicon|ANG}} Angola
|list2= [[Agostinho Neto]] • [[Lopo do Nascimento]] • [[Fernando José de França Dias Van-Dúnem]] • [[José Eduardo dos Santos]] • [[Jonas Savimbi]] • [[João Lourenço]]

|group3= {{flagicon|SOM}} Somalija
|list3= [[Mohamed Siad Barre]]

|group4= {{flagicon|ZIM}} Zimbabve
|list4= [[Robert Mugabe]]

|group5={{flagicon|TOG}} Togo
|list5= [[Faure Gnassingbé]]

|group6={{flagicon|CIV}} Obala Bjelokosti
|list6=[[Félix Houphouët-Boigny]]

|group7={{flagicon|Gvineja}} Gvineja
|list7= [[Ahmed Sékou Touré]]

|group8={{flagicon|GAN}} Gana
|list8= [[Samia Nkrumah]] • [[John Dramani Mahama]] • [[John Atta Mills]] • [[John Agyekum Kufuor]] • [[Jerry Rawlings]] • [[Hilla Limann]] • [[Fred Akuffo]] • [[Ignatius Kutu Acheampong]] • [[Edward Akufo-Addo]] • [[Nii Amaa Ollennu]] • [[Akwasi Afrifa]] • [[Joseph Arthur Ankrah]] • [[Kofi Abrefa Busia]] • [[Nana Akufo-Addo]]

|group9={{flagicon|BEN}} Benin
|list9= [[Gangnihessou]] • [[Dakodonou]] • [[Houegbadja]] • [[Hangbè]] • [[Agaja]] • [[Ghézo]] • [[Béhanzin]] • [[Agoli-Agbo]] • [[Toffa I]] • [[Sourou-Migan Apithy]] • [[Hubert Maga]] • [[Justin Ahomadégbé-Tomêtin]] • [[Christophe Soglo]] • [[Émile Derlin Zinsou]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Mathieu Kérékou]] • [[Thomas Boni Yayi]] • [[Patrice Talon]]

}}

}}

|group4 = Vojna znanost
|group4style = text-align:center; color:#556B2F; background:#6B8E23; border:1px solid #556B2F;
|list4= {{Navbox subgroup
| groupstyle =text-align:center; color:#556B2F; background:#6B8E23; border:1px solid #556B2F;

|group1= {{flagicon|SAD}} Sjedinjene Države
|list1= [[Douglas MacArthur]] • [[Omar Bradley]]

|group2= {{flagicon|UK}} Ujedinjeno Kraljevstvo
|list2= [[Andrew Cunningham]] • [[Harold Alexander]] • [[Jean Conan Doyle]] • [[John Jellicoe]] • [[Bernard Freyberg]] • [[Ivan Lyon]]

|group3= {{flagicon|FRA}} Francuska
|list3= [[Philippe Pétain]] • [[Louis Franchet d'Esperey]] • [[Joseph Jacques Césaire Joffre]] • [[Ferdinand Foch]] • [[Gilbert du Motier, markiz de La Fayette]] • [[Joachim Murat]] • [[Michel Ney]] • [[Pierre-Charles Villeneuve]] • [[Georges Ernest Boulanger]] • [[Robert Nivelle]] • [[François Darlan]] • [[Henri Giraud]] • [[Maxime Weygand]] • [[Maurice Gamelin]] • [[Bob Denard]]

|group4= {{flagicon|ITA}} Italija
|list4= [[Alfredo Guzzoni]] • [[Angelo Iachino]] 

|group5= {{flagicon|POLJ}} Poljska
|list5= [[Edward Rydz-Śmigły]]

|group6= {{flagicon|VIJ}} Vijetnam
|list6= [[Võ Nguyên Giáp]]

|group7= {{flagicon|NJE}} Njemačka
|list7= {{Navbox subgroup
| groupstyle =text-align:center; color:#556B2F; background:#6B8E23; border:1px solid #556B2F;

|group1={{flagicon|NJE|empire}} Njemačko Carstvo
|list1= [[Alfred von Schlieffen]] • [[Erich Ludendorff]] • [[Erich von Falkenhayn]] • [[August von Mackensen]] • [[Reinhard Scheer]] • [[Franz von Hipper]] • [[Colmar Freiherr von der Goltz]] • [[Alfred von Tirpitz]] • [[Adolf von Seckendorff]]

|group2={{flagicon|NJE|Nazi}} Treći Reich
|list2= [[Karl Dönitz]] • [[Wilm Hosenfeld]] • [[Friedrich Paulus]] • [[Erich von Manstein]] • [[Wilhelm Keitel]]

}}

|group8= {{flagicon|Austro-Ugarska}} Austro-Ugarska
|list8= [[Oskar Potiorek]] • [[Conrad von Hötzendorf]] • [[Alois Hitler]]

|group9= {{flagicon|JAP}} Japan
|list9= [[Isoroku Jamamoto]] • [[Princ Akihito Komatsu]] • [[Takamori Saigō]]

|group10= {{flagicon|SRB}} Srbija
|list10= [[Pavle Jurišić Šturm]]

|group11= {{flagicon|RUS}} Rusija
|list11={{Navbox subgroup
| groupstyle =text-align:center; color:#556B2F; background:#6B8E23; border:1px solid #556B2F;

|group1={{flagicon|RUS}} Rusko Carstvo
|list1= [[Aleksej Brusilov]] • [[Pjotr Wrangel]] • [[Nikolaj Judenič]]

|group2={{flagicon|SSSR}} Sovjetski Savez
|list2= [[Georgij Žukov]] • [[Konstantin Rokosovski]] • [[Nikolaj Kuznjecov]]

}}

|group12= {{flagicon|SJKOR}} Sjeverna Koreja
|list12= [[Nam Il]]

|group13= {{flagicon|EST}} Estonija
|list13 = [[Johan Laidoner]] • [[Ain-Ervin Mere]]

}}

|group5 = Filozofi
|group5style = text-align:center; color:#6699CC; background:#73C2FB; border:1px solid #6699CC;
|list5= [[Baruch de Spinoza]] • [[Émile Durkheim]] • [[Jean-François Lyotard]] • [[Jacques Derrida]] • [[Louis Althusser]] • [[José Ortega y Gasset]] • [[Jeremy Bentham]]

|group6 = Ostalo
|group6style = text-align:center; color:#808080; background: #DCDCDC; border:1px solid #808080;
|list6= [[David Livingstone]] • [[Oskar Schindler]] • [[Emilie Schindler]] • [[Wallis Simpson]] • [[Alice Pleasance Liddell]] • [[Ottla Kafka]] • [[Sadako Sasaki]] • [[Peter Turkson]] • [[Theodosia Okoh]] • [[Joan Sutherland]] • [[Maria Letizia Ramolino]] • [[Jan Palach]] • [[Pedro Álvares Cabral]] • [[Bernhard Schwarz]] • [[Michel Wieviorka]] • [[Carlos Manuel de Céspedes]] • [[Elián González]] • [[Diogo Cão]] • [[Paulo Dias de Novais]] • [[Irene Sáez]] • [[Anthelme Mangin]] • [[Dith Pran]] • [[Sydney Schanberg]] • [[Charles Delaunay]] • [[Poe Toaster]] • [[Virginia Eliza Clemm Poe]] • [[Lempira (vođa Lenka)|Lempira]] • [[Udre Udre]] • [[Aleksandar Langfang]] • [[Bayard Rustin]] • [[Aleksandar Holiga]] • [[Sang Nila Utama]] • [[Elizabeth Choy]] • [[Lav XIV]] • [[Lim Bo-seng]] • [[Shimeko Tanabe]] • [[Hatsuyo Oyama]] • [[Michiko Tsushima]] • [[Tomie Yamazaki]] • [[Valentina Tereškova]] • [[Rodrigo de Bastidas]] • [[Sebastián Hurtado de Corcuera]]


|below= 

}}

==Sport==

{{Navbox generic
|titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Općenito o sportu (po sportovima)
|groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
|belowstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = [[File:Football pictogram.svg|20px]] Nogomet
|list1= {{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = Reprezentacije
|list1= {{nowrap begin}}
{{flagicon|ANG}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Angole|Angola]] {{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Australije|Australija]] {{•w}} 
{{flagicon|BEN}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Benina|Benin]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|FRA}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Francuske|Francuska]] {{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Gane|Gana]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|HON}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Hondurasa|Honduras]] {{•w}} 
{{flagicon|Kambodža}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Kambodže|Kambodža]] {{•w}} 
{{flagicon|CRC}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Kostarike|Kostarika]] {{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Kube|Kuba]] {{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Poljske|Poljska]] {{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Ukrajine|Ukrajina]] {{•w}}  
{{flagicon|VEN}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Venezuele|Venezuela]] {{•w}}
{{flagicon|FIJ}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Fidžija|Fidži]] {{•w}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|EST}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Estonije|Estonija]] {{•w}}
{{flagicon|SUR}} [[Fudbalska reprezentacija Surinama|Surinam]] {{•w}}
{{flagicon|SIN}} [[Fudbalska reprezentacija Singapura|Singapur]] {{•w}}
{{flagicon|PAN}} [[Fudbalska reprezentacija Paname|Panama]]
{{nowrap end}}

|group2 = Klubovi
|list2= {{nowrap begin}}
{{flagicon|ENG}} [[Arsenal FC]] {{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Fulham FC]] {{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[4.25]] {{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[Pyongyang City SC]] {{•w}} 
{{flagicon|SUR}} [[Inter Moengotapoe]]
{{nowrap end}}

|group3 = Lige
|list3= {{nowrap begin}}
{{flagicon|FRA}} [[Ligue 1]]
{{nowrap end}}

|group4 = Prvenstva
|list4= {{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[FIFA Svjetsko prvenstvo|Svjetsko prvenstvo]]
|list1= {{nowrap begin}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|FRA|1830}} [[FIFA Svjetsko prvenstvo 1938|1938.]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|BRA|1889a}} [[FIFA Svjetsko prvenstvo 1950|1950.]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|FRA}} [[FIFA Svjetsko prvenstvo 1998|1998.]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|BRA}} [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2014|2014.]] {{•w}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|RUS}} [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2018.|2018.]] {{•w}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|Katar}} [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2022.|2022.]] {{•w}}
{{flagicon|Kanada}} / {{flagicon|Meksiko}} / {{flagicon|SAD}} [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|2026.]]
{{nowrap end}}

{{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = Finala
|list1= {{nowrap begin}}
[[Finale FIFA Svjetskog prvenstva 1954.|1954.]] {{•w}} 
[[Nizozemska - Zapadna Njemačka (finale Svjetskog prvenstva u nogometu 1974.)|1974.]] {{•w}} 
[[Brazil - Francuska (finale FIFA Svjetskog prvenstva 1998)|1998.]] {{•w}} 
[[Italija - Francuska (finale Svjetskog prvenstva u nogometu 2006.)|2006.]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Francuska – Hrvatska (finale FIFA Svjetskog prvenstva 2018.)|2018.]]
{{nowrap end}}

}}

|group2 = [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[UEFA Euro|Europsko prvenstvo]]
|list2= {{nowrap begin}}
{{flagicon|POLJ}} / {{flagicon|UKR}} [[UEFA Euro 2012|2012.]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|FRA}} [[UEFA Euro 2016.|2016.]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|EU}} [[UEFA Euro 2020.|2020.]] {{•w}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|NJE}} [[UEFA Euro 2024.|2024.]]
{{nowrap end}}

|group3 = Olimpijske igre
|list3= 

|group4 = Kup nacija
|list4 = {{nowrap begin}}
{{flagicon|GAN}} [[Afrički kup nacija 1963.|1963.]] {{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Afrički kup nacija 1978.|1978.]] {{•w}} 
{{flagicon|GAN}} / {{flagicon|Nigerija}} [[Afrički kup nacija 2000.|2000.]] {{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Afrički kup nacija 2008.|2008.]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|ANG}} [[Afrički kup nacija 2010.|2010.]]
{{nowrap end}}

|group5 = [[AFC Azijski kup|Azijski kup]]
|list5 = {{nowrap begin}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|SIN}} [[AFC Azijski kup 1984.|1984.]]
{{nowrap end}}

}}

|group5 = Ostalo
|list5= {{nowrap begin}}
[[FIFA 100]] {{•w}} 
[[Australija - Američka Samoa (kvalifikacijska utakmica za FIFA Svjetsko prvenstvo 2002)|Australija 31:0 Američka Samoa]] {{•w}} 
[[Nagrade FIFA Svjetskog prvenstva]] {{•w}} 
[[Trofej Artemio Franchi]] {{•w}} 
[[Urugvaj - Brazil (finalna runda FIFA Svjetskog prvenstva 1950)|''Maracanaço'']] {{•w}} 
''[[Brazil - Njemačka (polufinale FIFA Svjetskog prvenstva 2014)|Mineiraço]]'' {{•w}} 
[[Portugal - Sjeverna Koreja (četvrtfinale FIFA Svjetskog prvenstva 1966)|Portugal 5:3 Sjeverna Koreja]] {{•w}} 
[[Maskote FIFA Svjetskih prvenstava]] {{•w}} 
&quot;[[Laka konjica (Mađarska)|Laka konjica]]&quot; {{•w}}
&quot;[[Bitka za Bern (FIFA Svjetsko prvenstvo 1954.)|Bitka za Bern]]&quot;
{{nowrap end}}

{{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = Suci
|list1= {{nowrap begin}}
{{flagicon|ARG}} [[Néstor Pitana]] {{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Frank De Bleeckere]] {{•w}} 
{{flagicon|UZB}} [[Ravšan Irmatov]]
{{nowrap end}}

|group2 = Stadioni
|list2 = {{nowrap begin}}
[[Estadio Nacional de Costa Rica (2011)]] {{•w}} 
[[Stadion Ohene Djan|Ohene Djan]] {{•w}} 
[[Stadion Baba Yara|Baba Yara]] {{•w}} 
[[Stade de France]] {{•w}} 
[[Estádio 11 de Novembro]] {{•w}} 
[[Stade de l'Amitié]]
{{nowrap end}}

}}

}}

|group2 = [[File:Ice hockey pictogram.svg|20px]] Hokej na ledu
|list2= {{nowrap begin}}
{{flagicon|KAN}} [[Hokej na ledu na ZOI 2010. - muškarci]]
{{nowrap end}}

|group3 = [[File:Handball pictogram.svg|20px]] Rukomet
|list3= {{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = Reprezentacije
|list1= {{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = EHF
|list1= {{nowrap begin}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|FRA}} [[Francuska rukometna reprezentacija|Francuska]] {{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Srpska rukometna reprezentacija|Srbija]] {{•w}} 
{{flagicon|UK}} [[Rukometna reprezentacija Ujedinjenog Kraljevstva|Ujedinjeno Kraljevstvo]] {{•w}} 
{{flagicon|MAĐ}} [[Rukometna reprezentacija Mađarske|Mađarska]] {{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Rukometna reprezentacija Španjolske|Španjolska]] {{•w}} 
{{flagicon|FIN}} [[Rukometna reprezentacija Finske|Finska]] {{•w}} 
{{flagicon|BJE}} [[Rukometna reprezentacija Bjelorusije|Bjelorusija]] {{•w}} 
{{flagicon|MAK}} [[Rukometna reprezentacija Makedonije|Makedonija]] {{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Rukometna reprezentacija Crne Gore|Crna Gora]] {{•w}} 
{{flagicon|SLO}} [[Rukometna reprezentacija Slovenije|Slovenija]] {{•w}} 
{{flagicon|AUT}} [[Rukometna reprezentacija Austrije|Austrija]] {{•w}} 
{{flagicon|BIH}} [[Rukometna reprezentacija Bosne i Hercegovine|Bosna i Hercegovina]] {{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Rukometna reprezentacija Islanda|Island]] {{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Rukometna reprezentacija Češke|Češka]] {{•w}} 
{{flagicon|SLK}} [[Rukometna reprezentacija Slovačke|Slovačka]] {{•w}} 
{{flagicon|EST}} [[Rukometna reprezentacija Estonije|Estonija]]
{{nowrap end}}

|group2 = AHF
|list2= {{nowrap begin}}
{{flagicon|JKO}} [[Rukometna reprezentacija Južne Koreje|Južna Koreja]] {{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Rukometna reprezentacija Katara|Katar]] {{•w}}
{{flagicon|SAU}} [[Rukometna reprezentacija Saudijske Arabije|Saudijska Arabija]] {{•w}}
{{flagicon|JAP}} [[Rukometna reprezentacija Japana|Japan]] {{•w}}
{{flagicon|UAE}} [[Rukometna reprezentacija Ujedinjenih Arapskih Emirata|Ujedinjeni Arapski Emirati]] {{•w}}
{{flagicon|SJKOR}} [[Rukometna reprezentacija Sjeverne Koreje|Sjeverna Koreja]] {{•w}}
{{flagicon|SIN}} [[Rukometna reprezentacija Singapura|Singapur]]
{{nowrap end}}

|group3 = CAHB
|list3= {{nowrap begin}}
{{flagicon|TUN}} [[Rukometna reprezentacija Tunisa|Tunis]] {{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Rukometna reprezentacija Egipta|Egipat]] {{•w}}
{{flagicon|ALŽ}} [[Rukometna reprezentacija Alžira|Alžir]] {{•w}}
{{flagicon|ANG}} [[Rukometna reprezentacija Angole|Angola]] {{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Rukometna reprezentacija Benina|Benin]] {{•w}}
{{flagicon|COD}} [[Rukometna reprezentacija Demokratske Republike Kongo|DR Kongo]]
{{nowrap end}}

|group4 = OCHF
|list4= {{nowrap begin}}
{{flagicon|AUS}} [[Rukometna reprezentacija Australije|Australija]] {{•w}}
{{flagicon|NZL}} [[Rukometna reprezentacija Novog Zelanda|Novi Zeland]] {{•w}}
{{flagicon|Cookovi Otoci}} [[Rukometna reprezentacija Cookovog Otočja|Cookovi Otoci]] {{•w}}
{{flagicon|Nova Kaledonija}} [[Rukometna reprezentacija Nove Kaledonije|Nova Kaledonija]] {{•w}}
{{flagicon|FIJ}} [[Rukometna reprezentacija Fidžija|Fidži]]
{{nowrap end}}

|group5 = PATHF
|list5= {{nowrap begin}}
{{flagicon|ČIL}} [[Čileanska rukometna reprezentacija|Čile]] {{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Rukometna reprezentacija Argentine|Argentina]] {{•w}}
{{flagicon|BRA}} [[Rukometna reprezentacija Brazila|Brazil]] {{•w}}
{{flagicon|HON}} [[Rukometna reprezentacija Hondurasa|Honduras]] {{•w}}
{{flagicon|CRC}} [[Rukometna reprezentacija Kostarike|Kostarika]] {{•w}}
{{flagicon|KUB}} [[Rukometna reprezentacija Kube|Kuba]] {{•w}}
{{flagicon|VEN}} [[Rukometna reprezentacija Venezuele|Venezuela]] {{•w}}
{{flagicon|PAN}} [[Rukometna reprezentacija Paname|Panama]]
{{nowrap end}}

 }}

|group2 = Klubovi
|list2= {{flagicon|FRA}} [[Montpellier HB]]

|group3 = Prvenstva
|list3= 

{{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Svjetsko prvenstvo u rukometu za muškarce|Svjetsko prvenstvo]]
|list1= {{flagicon|NJE|Nazi}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Njemačka 1938.|1938.]] • {{flagicon|ŠVE}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Švedska 1954.|1954.]] • {{flagicon|FRA}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Francuska 1970.|1970.]] • {{flagicon|FRA}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Francuska 2001.|2001.]] • {{flagicon|HRV}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Hrvatska 2009.|2009.]] &lt;small&gt;(osim dvorana)&lt;/small&gt; • {{flagicon|ŠVE}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Švedska 2011.|2011.]] • {{flagicon|ŠPA}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Španjolska 2013.|2013.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|Katar}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Katar 2015.|2015.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|FRA}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Francuska 2017.|2017.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|DAN}} / {{flagicon|NJE}} [[IHF Svjetsko prvenstvo 2019.|2019.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|EGI}} [[IHF Svjetsko prvenstvo 2021.|2021.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|POLJ}}{{flagicon|ŠVE}} [[IHF Svjetsko rukometno prvenstvo 2023.|2023.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|DAN}}{{flagicon|HRV}}{{flagicon|NOR}} [[IHF Svjetsko rukometno prvenstvo 2025.|2025.]]

|group2 = [[Europsko prvenstvo u rukometu|Europsko prvenstvo]]
|list2= {{flagicon|POR}} [[Europsko prvenstvo u rukometu - Portugal 1994.|1994.]] • {{flagicon|AUT}} [[Europsko prvenstvo u rukometu - Austrija 2010.|2010.]] • {{flagicon|SRB}} [[Europsko prvenstvo u rukometu - Srbija 2012.|2012.]] • {{flagicon|DAN}} [[Europsko prvenstvo u rukometu - Danska 2014.|2014.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|POLJ}} [[Europsko prvenstvo u rukometu - Poljska 2016.|2016.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|HRV}} [[Europsko prvenstvo u rukometu - Hrvatska 2018.|2018.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|AUT}}{{flagicon|NOR}}{{flagicon|ŠVE}} [[EHF Euro 2020.|2020.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|MAĐ}}{{flagicon|SLK}} [[EHF Euro 2022.|2022.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|NJE}} [[EHF Euro 2024.|2024.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|DAN}}{{flagicon|NOR}}{{flagicon|ŠVE}} [[EHF Euro 2026.|2026.]]

|group3 = [[Rukomet na Olimpijskim igrama|Olimpijske igre]]
|list3= {{flagicon|FIN}} [[Rukomet na Ljetnim olimpijskim igrama 1952.|1952.]] • {{flagicon|SAD}} [[Rukomet na OI 1996. - muškarci|1996. (M)]] • {{flagicon|KIN}} [[Rukomet na OI 2008. - muškarci|2008. (M)]] • {{flagicon|UK}} [[Rukomet na Olimpijadi 2012. - muškarci|2012. (M)]] • {{flagicon|BRA}} [[Rukomet na Olimpijadi 2016. - muškarci|2016. (M)]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|JAP}} [[Rukomet na Olimpijadi 2020. – Muškarci|2020. (M)]] • {{flagicon|FRA}} [[Rukomet na Olimpijadi 2024. – Muškarci|2024. (M)]]

|group4 = [[Oceanijski kup nacija (rukomet)|Oceanijsko prvenstvo]]
|list4= {{flagicon|NZL}} [[Oceanijski kup nacija - Novi Zeland 2010.|2010.]] • {{flagicon|AUS}} [[Oceanijski kup nacija 2012 (rukomet)|2012.]]

|group5 = [[Afrički rukometni kup nacija|Afričko prvenstvo]]
|list5= {{flagicon|ANG}} [[Afrički rukometni kup nacija - Angola 2008.|2008.]]

}}

|group4 = Ostalo
|list4= [[Rivalstvo Francuske i Hrvatske u rukometu]] • [[IHF-ov igrač godine]] • [[IHF]] • [[EHF Kuća slavnih]]


}}

|group4 = [[File:Tennis pictogram.svg|20px]] Tenis
|list4= {{flagicon|UK}} [[Wimbledon 2009.]] • {{flagicon|UK}} [[Wimbledon 2011.]]

|group5 = [[File:Basketball pictogram.svg|20px]] Košarka
|list5= [[FIBA EuroBasket]] • &quot;[[Havlicek je ukrao loptu!]]&quot; • [[FIBA Kuća slavnih]] ([[Lista članova FIBA Kuće slavnih|članovi]]) • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[FIBA Svjetsko prvenstvo u košarci]]

{{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = Reprezentacije
|list1 = {{flagicon|BEN}} [[Košarkaška reprezentacija Benina|Benin]] • {{flagicon|HON}} [[Košarkaška reprezentacija Hondurasa|Honduras]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|SAD}} &quot;[[Muška olimpijska košarkaška reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država iz 1992.|Dream Team]]&quot; • {{flagicon|EST}} [[Košarkaška reprezentacija Estonije|Estonija]] • {{flagicon|SUR}} [[Košarkaška reprezentacija Surinama|Surinam]] • {{flagicon|SIN}} [[Košarkaška reprezentacija Singapura|Singapur]] • {{flagicon|PAN}} [[Košarkaška reprezentacija Paname|Panama]]

|group2 = Klubovi
|list2 = [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|SAD}} [[Boston Celtics]] ([[Spisak igrača Boston Celticsa|igrači]])

}}

| group6 = [[File:Rugby union pictogram.svg|20px]] Ragbi	
| list6  = {{nowrap begin}}	
{{flagicon|NZL}} [[Ragbi reprezentacija Novog Zelanda|Novi Zeland]] • {{flagicon|FIJ}} [[Ragbi reprezentacija Fidžija|Fidži]] ([[Ragbi sedam reprezentacija Fidžija|ragbi sedam]])
{{nowrap end}}

| group7 = [[File:Baseball pictogram.svg|20px]] Bejzbol
| list7  = {{nowrap begin}}	
{{flagicon|PAN}} [[Bejzbolska reprezentacija Paname|Panama]]
{{nowrap end}}

|below = {{flagicon|SRB}} [[Srbija na OI 2008.]]

}}

===Sportaši===

{{Navbox
| name      = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
| title     = Doprinosi o sportašima
| titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| image     = 
| imageleft =
| bodyclass = hlist

| group1 = [[File:Athletics pictogram.svg|20px]] Atletika
| list1  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|ANG}} [[João N'Tyamba]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Jack Metcalfe]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Roman Šebrle]]{{•w}} 
{{flagicon|JAM}} [[Usain Bolt]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Dayron Robles]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Peter Snell]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Andrej Silnov]]{{•w}} 
{{flagicon|SLO}} [[Primož Kozmus]]
{{nowrap end}}

| group2 = [[File:Boxing pictogram.svg|20px]] Boks
| list2  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|GAN}} [[Clement Quartey]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Eddie Blay]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Prince Amartey]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Teófilo Stevenson]]{{•w}}  
{{flagicon|PAN}} [[Roberto Durán]]{{•w}} 
{{flagicon|PAN}} [[Panama Al Brown]]{{•w}} 
{{flagicon|VEN}} [[Francisco Rodríguez (boksač, rođen 1945.)|Francisco Rodríguez]]
{{nowrap end}}

| group3 = [[File:F1 pictogram.svg|20px]] Formula 1
| list3  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|AUS}} [[Jack Brabham]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Alan Jones]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Nelson Piquet]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Alain Prost]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Denny Hulme]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Bruce McLaren]]
{{nowrap end}} 

| group4 = [[File:Basketball pictogram.svg|20px]] Košarka
| list4  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|BRA}} [[Nenê]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Leandro Barbosa]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Oscar Schmidt]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Anderson Varejão]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Tiago Splitter]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Jan Veselý]]{{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|DR Kongo}}{{flagicon|SAD}} [[Dikembe Mutombo]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Tony Parker]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Joakim Noah]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Boris Diaw]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Nicolas Batum]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Pape Sy]]{{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|LIT}} [[Arvydas Sabonis]]{{•w}}
{{flagicon|NZL}} [[Sean Marks]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Steven Adams]]{{•w}}
{{flagicon|PAN}} [[Rolando Frazer]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Aleksandar Belov]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Danny Ainge]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Red Auerbach]]{{•w}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|SAD}} [[Larry Bird]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Chuck Cooper (košarkaš)|Chuck Cooper]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Bob Cousy]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[John Havlicek]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Tom Heinsohn]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Dennis Johnson]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[K. C. Jones]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Sam Jones (košarkaš)|Sam Jones]]{{•w}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|SAD}} [[Kevin McHale (košarkaš)|Kevin McHale]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Robert Parish]]{{•w}}
{{flagicon|VEN}} [[Greivis Vásquez]]
{{nowrap end}}

| group5 = [[File:Fencing pictogram.svg|20px]] Mačevanje
| list5  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|KUB}} [[Ramón Fonst]]{{•w}} 
{{flagicon|VEN}} [[Rubén Limardo]]
{{nowrap end}}

| group6 = [[File:Swimming pictogram.svg|20px]] Plivanje
| list6  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|AUS}} [[Ian Thorpe]]{{•w}} 
{{flagicon|CRC}} [[Claudia Poll]]{{•w}} 
{{flagicon|CRC}} [[Silvia Poll]]
{{nowrap end}}

| group7 = [[File:Rugby union pictogram.svg|20px]] Ragbi
| list7  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|NZL}} [[Jonah Lomu]]
{{nowrap end}}

| group8 = [[File:Alpine skiing pictogram.svg|20px]] Skijanje
| list8  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|GAN}} [[Kwame Nkrumah-Acheampong]]
{{nowrap end}}

| group9 = [[File:Tennis pictogram.svg|20px]] Tenis
| list9  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|FRA}} [[Yannick Noah]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[René Lacoste]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Marion Bartoli]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Richard Gasquet]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Jannik Sinner]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Anthony Wilding]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Carlos Alcaraz]]
{{nowrap end}}

| group10 = [[File:Weightlifting pictogram.svg|20px]] Dizanje utega
| list10  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|SIN}} [[Tan Howe Liang]]
{{nowrap end}}

| group11 = [[File:Table tennis pictogram.svg|20px]] Stolni tenis
| list11  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|SIN}} [[Feng Tianwei]]
{{nowrap end}}

}}
{{Navbox
| name = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
| titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| title = Doprinosi o rukometašima
| listclass = hlist


| group1 = Europa
| list1  = 
{{nowrap begin}}
{{flagicon|AUT}} [[Thomas Bauer]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Mykola Bilyk]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Robert Weber (rukometaš)|Robert Weber]]{{•w}}
{{flagicon|BJE}} [[Sjargej Rutenka]]{{•w}} 
{{flagicon|BJE}} [[Jurij Šaucou]]{{•w}} 
{{flagicon|BJE}} [[Mihail Jakimovič]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}}  [[Veselin Vujović]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}}  [[Žarko Marković]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}}  [[Rade Mijatović]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Miloš Vujović]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Vasko Ševaljević]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Branko Vujović]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Filip Jícha]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Jan Filip (rukometaš)|Jan Filip]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Ondřej Zdráhala]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Daniel Kubeš]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[David Juříček]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Flemming Ladefoged Hansen|Flemming Hansen]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Søren Stryger]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Kasper Hvidt]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Jan Eiberg Jørgensen|Jan Jørgensen]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Lasse Svan Hansen]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Michael Damgaard]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Allan Damgaard]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Rasmus Lauge Schmidt]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Nikolaj Jacobsen]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Magnus Landin]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Mathias Gidsel]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Anders Eggert]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Simon Pytlick]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Magnus Saugstrup]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Emil Jakobsen]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Lukas Jørgensen]]{{•w}}
{{flagicon|FRO}} [[Elias Ellefsen á Skipagøtu]]{{•w}}
{{flagicon|FRO}} [[Hákun West av Teigum]]{{•w}}
{{flagicon|GRU}} [[Giorgi Chovrebadze]]{{•w}}
{{flagicon|HRV}} [[Marko Mamić]]{{•w}}
{{flagicon|HRV}} [[Igor Karačić]]{{•w}}
{{flagicon|HRV}} [[Zlatko Saračević]]{{•w}}
{{flagicon|HRV}} [[Alvaro Načinović]]{{•w}} 
{{flagicon|HRV}} [[Ivan Martinović]]{{•w}} 
{{flagicon|HRV}} [[Goran Perkovac]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Guðjón Valur Sigurðsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Þórir Ólafsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Ólafur Stefánsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Aron Pálmarsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Alexander Petersson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Dagur Sigurðsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Snorri Steinn Guðjónsson]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Guðmundur Guðmundsson]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Kristján Andrésson]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Ómar Ingi Magnússon]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Viktor Gísli Hallgrímsson]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Bjarki Már Elísson]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Alfreð Gíslason]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Orri Freyr Þorkelsson]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Viggó Kristjánsson]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Gísli Þorgeir Kristjánsson]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Leo Prantner]]{{•w}}
{{flagicon|LAT}} [[Dainis Krištopāns]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[László Nagy]]{{•w}} 
{{flagicon|MAĐ}} [[Gábor Császár]]{{•w}} 
{{flagicon|MAĐ}} [[Máté Lékai]]{{•w}} 
{{flagicon|MAĐ}} [[Timuzsin Schuch]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Bence Bánhidi]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[József Éles]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Roland Mikler]]{{•w}} 
{{flagicon|MAĐ}} [[Bence Imre]]{{•w}} 
{{flagicon|MAK}} [[Filip Lazarov]]{{•w}} 
{{flagicon|MAK}} [[Naumče Mojsovski]]{{•w}} 
{{flagicon|MAK}} [[Dejan Manaskov]]{{•w}}
{{flagicon|MAK}} [[Stojanče Stoilov]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Kay Smits]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Luc Steins]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Rutger ten Velde]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Dani Baijens]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Arjen Versteijnen]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Niels Versteijnen]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Christian Berge]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Sander Sagosen]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Frank Løke]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Kent Robin Tønnesen]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Torbjørn Bergerud]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Christian O'Sullivan]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Bjarte Myrhol]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Kristian Bjørnsen]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Magnus Abelvik Rød]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Magnus Jøndal]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Håvard Tvedten]]{{•w}} 
{{flagicon|NOR}} [[Alexander Blonz]]{{•w}} 
{{flagicon|NOR}} [[August Pedersen]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Hans Theilig]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Henning Fritz]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Daniel Stephan]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Uwe Gensheimer]]{{•w}}  
{{flagicon|NJE}} [[Andreas Wolff]]{{•w}}  
{{flagicon|NJE}} [[Tobias Reichmann]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Thomas Knorr]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Volker Zerbe]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Christian Sprenger]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Florian Kehrmann]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Stefan Kretzschmar]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Fabian Wiede]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Timo Kastening]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Hendrik Pekeler]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Christian Schwarzer]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Michael Kraus (rukometaš)|Michael Kraus]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Johannes Golla]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Juri Knorr]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Renārs Uščins]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Marko Grgić]]{{•w}}
{{flagicon|POLJ}} [[Sławomir Szmal]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Krzysztof Lijewski]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Marcin Lijewski]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Bartosz Jurecki]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Michał Jurecki]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Mariusz Jurkiewicz]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Mariusz Jurasik]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Carlos Resende]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Alfredo Quintana]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Rui Silva (rukometaš)|Rui Silva]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Paulo Pereira]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Pedro Portela]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Martim Costa]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Luís Frade]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[António Areia]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Salvador Salvador]]{{•w}}
{{flagicon|RUM}} [[Gheorghe Gruia]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Dmitrij Kovaljev]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Konstantin Igropulo]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Timur Dibirov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Dmitrij Torgovanov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Eduard Kokšarov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Vasilij Kudinov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Denis Krivošljikov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Sergej Pogorelov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Dmitrij Žitnjikov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Valerij Gopin]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Sergej Kosorotov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Vladimir Maksimov (rukometaš)|Vladimir Maksimov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Andrej Lavrov]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Dragan Gajić]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Uroš Zorman]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Vid Kavtičnik]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Jure Dolenec]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Aleš Pajovič]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Blaž Janc]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Tettey Banfro]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Aleks Vlah]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Domen Novak (rukometaš)|Domen Novak]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Domen Makuc]]{{•w}}
{{flagicon|SRB}} [[Momir Ilić]]{{•w}}
{{flagicon|SRB}} [[Dragan Škrbić]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Mladen Bojinović]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Jovica Cvetković]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Žarko Šešum]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Arpad Šterbik]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Darko Stanić]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Rastko Stojković]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Ivan Nikčević]]{{•w}}
{{flagicon|SRB}} [[Petar Nenadić]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Alberto Entrerríos]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Raúl Entrerríos]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Julen Aguinagalde]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Rafael Guijosa]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Viran Morros]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Talant Dujšebajev]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Andrei Xepkin]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Iker Romero]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Jaume Fort Mauri]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[David Barrufet]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Alex Dujšebajev]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Daniel Dujšebajev]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Jordi Ribera]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Ferrán Solé]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Jorge Maqueda]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Roberto García Parrondo]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Gonzalo Pérez de Vargas]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Mateo Garralda]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Enric Masip]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Aleix Gómez]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Gedeón Guardiola]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Daniel Fernández (rukometaš)|Daniel Fernández]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Marcos Fis]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Ian Barrufet]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Stefan Lövgren]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Magnus Wislander]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Ola Lindgren]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Staffan Olsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Ljubomir Vranješ]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Peter Gentzel]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Magnus Andersson (rukometaš)|Magnus Andersson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Johan Jakobsson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Tomas Svensson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Tobias Karlsson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Kim Andersson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Johan Petersson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Erik Hajas]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Pierre Thorsson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Jerry Tollbring]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Niclas Ekberg]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Albin Lagergren]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Jesper Nielsen]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Jim Gottfridsson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Hampus Wanne]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Andreas Palicka]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Yngve Lamberg]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Dalibor Doder]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Per Carlén]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Oscar Bergendahl]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Eric Johansson (rukometaš)|Eric Johansson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Felix Claar]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI|size=16px}} [[Andy Schmid]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI|size=16px}} [[Marc Baumgartner]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI|size=16px}} [[Lenny Rubin]]{{•w}}
{{flagicon|UK}}  [[Steven Larsson]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Oleg Velikij]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Sergij Bilik]]
{{nowrap end}}

{{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| listclass = hlist

|group1 = {{flagicon|FRA}} Francuska
|list1= 
{{nowrap begin}}
[[Thierry Omeyer]]{{•w}} 
[[Nikola Karabatić]]{{•w}} 
[[Daniel Narcisse]]{{•w}} 
[[Didier Dinart]]{{•w}} 
[[Jérôme Fernandez]]{{•w}} 
[[Luc Abalo]]{{•w}} 
[[Claude Onesta]]{{•w}} 
[[Guillaume Gille]]{{•w}} 
[[Joël Abati]]{{•w}} 
[[Guillaume Joli]]{{•w}} 
[[William Accambray]]{{•w}} 
[[Bruno Martini (rukometaš)|Bruno Martini]]{{•w}} 
[[Grégory Anquetil]]{{•w}} 
[[Jackson Richardson]]{{•w}} 
[[Olivier Girault]]{{•w}} 
[[Andrej Golić]]{{•w}} 
[[Patrick Cazal]]{{•w}} 
[[Stéphane Stoecklin]]{{•w}} 
[[Bertrand Gille]]{{•w}} 
[[Michaël Guigou]]{{•w}} 
[[Cédric Sorhaindo]]{{•w}} 
[[Sébastien Bosquet]]{{•w}} 
[[Xavier Barachet]]{{•w}} 
[[Mathieu Grébille]]{{•w}} 
[[Cyril Dumoulin]]{{•w}} 
[[Kentin Mahé]]{{•w}} 
[[Cédric Burdet]]{{•w}} 
[[Franck Junillon]]{{•w}} 
[[Laurent Puigségur]]{{•w}} 
[[Daouda Karaboué]]{{•w}} 
[[Samuel Honrubia]]{{•w}} 
[[Frédéric Volle]]{{•w}} 
[[Kevynn Nyokas]]{{•w}} 
[[Grégoire Detrez]]{{•w}} 
[[Arnaud Bingo]]{{•w}} 
[[Bertrand Roiné]]{{•w}} 
[[Sébastien Ostertag]]{{•w}} 
[[Alain Portes]]{{•w}} 
[[Daniel Costantini]]{{•w}} 
[[Denis Lathoud]]{{•w}} 
[[Stéphane Plantin]]{{•w}} 
[[Christian Gaudin]]{{•w}} 
[[Philippe Gardent]]{{•w}} 
[[Patrice Canayer]]{{•w}} 
[[Pascal Mahé]]{{•w}} 
[[Cédric Paty]]{{•w}} 
[[Sylvain Nouet]]{{•w}} 
[[Thimothey N'Guessan]]{{•w}} 
[[Valentin Porte]]{{•w}} 
[[Igor Anić]]{{•w}} 
[[Vincent Gérard]]{{•w}} 
[[Olivier Nyokas]]{{•w}} 
[[Ludovic Fabregas]]{{•w}} 
[[Benoît Kounkoud]]{{•w}} 
[[Théo Derot]]{{•w}} 
[[Nedim Remili]]{{•w}}
[[Adrien Dipanda]]{{•w}}
[[Dika Mem]]{{•w}}
[[Raphaël Caucheteux]]{{•w}}
[[Melvyn Richardson]]{{•w}}
[[Hugo Descat]]{{•w}}
[[Guéric Kervadec]]{{•w}}
[[Philippe Debureau]]{{•w}}
[[Nicolas Tournat]]{{•w}}
[[Yann Genty]]{{•w}}
[[Romain Lagarde]]{{•w}} 
[[Dylan Nahi]]{{•w}} 
[[Aymeric Minne]]{{•w}}
[[Yanis Lenne]]{{•w}}
[[Thibaut Briet]]{{•w}}
[[Elohim Prandi]]{{•w}}
[[Rémi Desbonnet]]{{•w}}
[[Samir Bellahcene]]{{•w}}
[[Karl Konan]]{{•w}}
[[Charles Bolzinger]]
{{nowrap end}}

}}


| group2 =  Afrika
| list2 = 
{{nowrap begin}}
{{flagicon|ALŽ}} [[Salah Bouchekriou]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Salim Nedjel Hammou]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Messaoud Berkous]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Hassan Mustafa]]{{•w}} 
{{flagicon|EGI}} [[Husein Zaki]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Ahmed al-Ahmar]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Jahia Omar]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Ali Zein]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Ibrahim al-Masri]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Jehia al-Dera]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Seif al-Dera]]{{•w}}
{{flagicon|COD}} [[Gauthier Mvumbi]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Wael Jallouz]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Issam Tej]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Wissem Hmam]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Amine Bannour]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Islem Jbeli]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Leandro Semedo]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Délcio Pina]]
{{nowrap end}}

| group3 = Azija i Oceanija
| list3 = 
{{nowrap begin}}
{{flagicon|AUS}} [[Bevan Calvert]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Ognjen Matić]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Taip Ramadani]]{{•w}} 
{{flagicon|BHR}} [[Husein al-Sajad]]{{•w}}
{{flagicon|JAP}} [[Jin Watanabe (rukometaš)|Jin Watanabe]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Kyung-Shin Yoon]]{{•w}} 
{{flagicon|JKO}} [[Jae-Won Kang]]{{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Ahmad Madadi]]{{•w}}
{{flagicon|KUV}} [[Seif al-Davani]]
{{nowrap end}}

| group4 =  Amerike
| list4 = 
{{nowrap begin}} 
{{flagicon|ARG}} [[Eduardo Gallardo]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[Diego Simonet]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[Pablo Simonet]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[Sebastián Simonet]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[James Parker (rukometaš)|James Parker]]{{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Leonel Maciel]]{{•w}}
{{flagicon|BRA}} [[Thiagus dos Santos]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Jean-Pierre Dupoux]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Haniel Langaro]]{{•w}}
{{flagicon|BRA}} [[Rudolph Hackbarth]]{{•w}}
{{flagicon|ČIL}} [[Rodrigo Salinas Muñoz]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Erwin Feuchtmann]]{{•w}}
{{flagicon|ČIL}} [[Esteban Salinas]]{{•w}}
{{flagicon|KUB}} [[Rafael Capote]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Rolando Uríos]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Carlos Pérez (rukometaš)|Carlos Pérez]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Roberto Julián Duranona]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Julio Fis]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Frankis Marzo]]{{•w}} 
{{flagicon|SAD}} [[Ian Hüter]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Patrick Hüter]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Gary Hines]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Samuel Hoddersen]]
{{nowrap end}}

}}
{{Navbox
| name = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
| titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| title = Doprinosi o nogometašima 
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; text-align:center; border:1px solid silver;
| listclass = hlist

| group1 = Europa
| list1 = {{nowrap begin}} 
{{flagicon|ALB}} [[Lorik Cana]]{{•w}} 
{{flagicon|ALB}} [[Armando Sadiku]]{{•w}} 
{{flagicon|ALB}} [[Klaus Gjasula]]{{•w}}  
{{flagicon|ALB}} [[Qazim Laçi]]{{•w}} 
{{flagicon|ALB}} [[Nedim Bajrami]]{{•w}} 
{{flagicon|AUT}} [[Alessandro Schöpf]]{{•w}} 
{{flagicon|AUT}} [[Aleksandar Dragović]]{{•w}} 
{{flagicon|AUT}} [[Stefan Lainer]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Michael Gregoritsch]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Christoph Baumgartner]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Saša Kalajdžić]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Maximilian Wöber]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Gernot Trauner]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Alex Manninger]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Romano Schmid]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Kevin De Bruyne]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Marouane Fellaini]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Romelu Lukaku]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Dries Mertens]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Divock Origi]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Jan Vertonghen]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Axel Witsel]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Radja Nainggolan]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Toby Alderweireld]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Michy Batshuayi]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Yannick Carrasco]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Eden Hazard]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Adnan Januzaj]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Nacer Chadli]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Thomas Meunier]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Thibaut Courtois]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Thorgan Hazard]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Alexis Saelemaekers]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Leandro Trossard]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Charles De Ketelaere]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Hans Vanaken]]{{•w}}
{{flagicon|BUG}} [[Dimitar Berbatov]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Mirko Vučinić]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Predrag Mijatović]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Boban Bajković]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Dragoslav Jevrić]]{{•w}} 
{{flagicon|ČSSR}} [[Oldřich Nejedlý]]{{•w}} 
{{flagicon|ČSSR}} [[Antonín Panenka]]{{•w}} 
{{flagicon|ČSSR}} [[Josef Masopust]]{{•w}} 
{{flagicon|ČSSR}} [[Ivo Viktor]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Václav Pilař]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Petr Jiráček]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Jan Laštůvka]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Tomáš Hübschman]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Petr Čech]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Tomáš Rosický]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Jan Koller]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Karel Poborský]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Tomáš Necid]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Milan Škoda]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Patrik Schick]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Tomáš Holeš]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Robin Hranáč]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Lukáš Provod]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Ladislav Krejčí (fudbaler, rođen 1999.)|Ladislav Krejčí]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Michal Sadílek]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Nicklas Bendtner]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Michael Krohn-Dehli]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Yussuf Poulsen]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Christian Eriksen]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Simon Kjær]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Mathias Jørgensen]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Nicolai Jørgensen]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Lasse Schöne]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Pierre-Emile Højbjerg]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Mikkel Damsgaard]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Andreas Christensen]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Joakim Mæhle]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Kasper Dolberg]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Martin Braithwaite]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Thomas Delaney]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Morten Hjulmand]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Bobby Charlton]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Kevin Keegan]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Paul Ince]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Gary Lineker]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Geoff Hurst]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Gordon Banks]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Peter Shilton]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[David Seaman]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Glen Johnson]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Danny Welbeck]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Theo Walcott]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[John Terry]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Steven Gerrard]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Gary Neville]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Owen Hargreaves]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Ashley Young]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Ashley Cole]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Joleon Lescott]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Wayne Rooney]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Sol Campbell]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Daniel Sturridge]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Raheem Sterling]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Luke Shaw]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Eric Dier]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Jamie Vardy]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Jack Grealish]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Marcus Rashford]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Harry Kane]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Jesse Lingard]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Kieran Trippier]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Jordan Henderson]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Harry Maguire]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Dele Alli]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Jude Bellingham]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Bukayo Saka]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Ezri Konsa]]{{•w}}
{{flagicon|EST}} [[Andres Oper]]{{•w}}
{{flagicon|EST}} [[Martin Reim]]{{•w}}
{{flagicon|FIN}} [[Joel Pohjanpalo]]{{•w}}
{{flagicon|FIN}} [[Lukáš Hrádecký]]{{•w}}
{{flagicon|FRA}} [[Fabien Barthez]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Lilian Thuram]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Marcus Thuram]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Patrick Vieira]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Thierry Henry]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Alou Diarra]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Claude Makélélé]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Florent Malouda]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Vikash Dhorasoo]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Alain Giresse]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Didier Deschamps]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Raymond Kopa]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Marius Trésor]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Marcel Desailly]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Luis Fernández]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Aimé Jacquet]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Nicolas Anelka]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Bixente Lizarazu]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Youri Djorkaeff]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Jean Vincent (fudbaler)|Jean Vincent]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Sylvain Wiltord]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Hugo Lloris]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Manuel Amoros]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Robert Pirès]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Franck Ribéry]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[David Trézéguet]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Raymond Domenech]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Samir Nasri]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Jérémy Ménez]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Yohan Cabaye]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Laurent Blanc]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Éric Abidal]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Olivier Giroud]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Blaise Matuidi]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Paul Pogba]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Moussa Sissoko]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Mathieu Valbuena]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Dimitri Payet]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Kingsley Coman]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Patrice Evra]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Antoine Griezmann]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Kylian Mbappé]]{{•w}}
{{flagicon|FRA}} [[Benjamin Pavard]]{{•w}}
{{flagicon|FRA}} [[Raphaël Varane]]{{•w}}
{{flagicon|FRA}} [[Samuel Umtiti]]{{•w}}
{{flagicon|FRA}} [[Presnel Kimpembe]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Adrien Rabiot]]{{•w}}
{{flagicon|FRA}} [[Aurélien Tchouaméni]]{{•w}}
{{flagicon|FRA}} [[Théo Hernandez]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Randal Kolo Muani]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Willy Sagnol]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Bradley Barcola]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[William Saliba]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Mike Maignan]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Youssouf Fofana (francuski fudbaler)|Youssouf Fofana]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Ousmane Dembélé]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Michael Olise]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Dayot Upamecano]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[Sokratis Papastatopulos]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[Jorgos Karagunis]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[Kostas Fortunis]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[Teofanis Gekas]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[Andreas Samaris]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[Konstantinos Mitroglu]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[Lazaros Hristodulopulos]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[José Holebas]]{{•w}} 
{{flagicon|GRU}} [[Georges Mikautadze]]{{•w}} 
{{flagicon|GRU}} [[Giorgi Mamardašvili]]{{•w}}
{{flagicon|IRS}} [[Sean St Ledger]]{{•w}} 
{{flagicon|IRS}} [[Ciaran Clark]]{{•w}} 
{{flagicon|IRS}} [[Wes Hoolahan]]{{•w}} 
{{flagicon|IRS}} [[Robbie Brady]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Gylfi Sigurðsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Birkir Bjarnason]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Birkir Már Sævarsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Jón Daði Böðvarsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Arnór Ingvi Traustason]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Kolbeinn Sigþórsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Ragnar Sigurðsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Alfreð Finnbogason]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Gianluigi Buffon]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Antonio Cassano]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Mario Balotelli]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Riccardo Montolivo]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Antonio Nocerino]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Alessandro Diamanti]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Roberto Di Matteo]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Antonio Di Natale]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Andrea Pirlo]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Claudio Marchisio]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Graziano Pellè]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Emanuele Giaccherini]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Éder (italijanski fudbaler)|Éder]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Giorgio Chiellini]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Leonardo Bonucci]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Andrea Barzagli]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Marco Parolo]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Lorenzo Insigne]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Mattia De Sciglio]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Simone Zaza]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Matteo Darmian]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Manuel Locatelli]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Matteo Pessina]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Federico Chiesa]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Andrea Belotti]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Jorge Luiz Frello Filho|Jorginho]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Federico Bernardeschi]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Domenico Berardi]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Gianluigi Donnarumma]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Leonardo Spinazzola]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Alessandro Bastoni]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Riccardo Calafiori]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Mattia Zaccagni]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Gábor Király]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Zoltán Stieber]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Ádám Szalai]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Balázs Dzsudzsák]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Zoltán Gera]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Attila Fiola]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[András Schäfer]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Barnabás Varga]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Kevin Csoboth]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Sándor Kocsis]]{{•w}}
{{flagicon|MAK}} [[Ivan Tričkovski]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Edwin van der Sar]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Dirk Kuijt]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Ruud van Nistelrooij]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Marco van Basten]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Wesley Sneijder]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Giovanni van Bronckhorst]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Robin van Persie]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Bert van Marwijk]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Jetro Willems]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Arjen Robben]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Stefan de Vrij]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Jasper Cillessen]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Memphis Depay]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Leroy Fer]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Klaas-Jan Huntelaar]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Ron Vlaar]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Daley Blind]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Steven Berghuis]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Teun Koopmeiners]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Luuk de Jong]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Georginio Wijnaldum]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Patrick Kluivert]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Maarten Stekelenburg]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Wout Weghorst]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Denzel Dumfries]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Cody Gakpo]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Davy Klaassen]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Donyell Malen]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Xavi Simons]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Crysencio Summerville]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Brian Brobbey]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Jan Paul van Hecke]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Quinten Timber]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Justin Kluivert]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Leo Østigård]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Marcus Holmgren Pedersen]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Thelo Aasgaard]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Jørgen Strand Larsen]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Antonio Nusa]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Andreas Schjelderup]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Miroslav Klose]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Jens Lehmann]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Michael Ballack]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Sami Khedira]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Marco Reus]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Arne Friedrich]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Philipp Lahm]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Marko Marin]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Lukas Podolski]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Jürgen Klopp]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Mario Gómez]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Manuel Neuer]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} {{nowrap|[[Bastian Schweinsteiger]]}}{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Thomas Müller]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Mats Hummels]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[André Schürrle]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Joachim Löw]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Shkodran Mustafi]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Jérôme Boateng]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Julian Draxler]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Joshua Kimmich]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Jonas Hector]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Robin Gosens]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Leon Goretzka]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Youssoufa Moukoko]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Niclas Füllkrug]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Florian Wirtz]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Jamal Musiala]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Robert Andrich]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Antonio Rüdiger]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Emre Can]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Deniz Undav]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Nico Schlotterbeck]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Felix Nmecha]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Nathaniel Brown (fudbaler)|Nathaniel Brown]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Jonathan Tah]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Nadiem Amiri]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Nick Woltemade]]{{•w}}
{{flagicon|POLJ}} [[Bartosz Bosacki]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Łukasz Fabiański]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Artur Boruc]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Tomasz Kuszczak]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Mariusz Lewandowski]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Piotr Giza]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Ireneusz Jeleń]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Jakub Błaszczykowski]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Włodzimierz Smolarek]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Robert Lewandowski]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Arkadiusz Milik]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Kamil Glik]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Grzegorz Krychowiak]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Thiago Cionek]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Jan Bednarek]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Karol Linetty]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Piotr Zieliński]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Kacper Kozłowski (fudbaler)|Kacper Kozłowski]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Adam Buksa]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Krzysztof Piątek]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Grzegorz Lato]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Képler Laveran Lima Ferreira|Pepe]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[José Mourinho]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Luís Figo]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Cristiano Ronaldo]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Silvestre Varela]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Hélder Postiga]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[João Moutinho]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Bruno Alves]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Renato Sanches]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Ricardo Quaresma]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Éder (portugalski fudbaler)|Éder]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Rui Patrício]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Raphaël Guerreiro]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Diogo Jota]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Ricardo Horta]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Gonçalo Ramos]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Francisco Conceição]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[João Neves]]{{•w}} 
{{flagicon|RUM}} [[Mircea Lucescu]]{{•w}} 
{{flagicon|RUM}} [[Răzvan Raţ]]{{•w}} 
{{flagicon|RUM}} [[Ciprian Marica]]{{•w}} 
{{flagicon|RUM}} [[Bogdan Stancu]]{{•w}}
{{flagicon|RUM}} [[Vlad Chiricheș]]{{•w}}
{{flagicon|RUM}} [[Răzvan Marin]]{{•w}} 
{{flagicon|RUM}} [[Denis Drăguș]]{{•w}}
{{flagicon|RUM}} [[Nicolae Stanciu (fudbaler, rođen 1993.)|Nicolae Stanciu]]{{•w}}
{{flagicon|RUM}} [[Gheorghe Hagi]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Roman Pavljučenko]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Konstantin Zirjanov]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Andrej Aršavin]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Dmitri Torbinski]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Alan Dzagojev]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Roman Širokov]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Aleksandar Kokorin]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Aleksandar Keržakov]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Vasilij Berezucki]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Aleksej Berezucki]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Sergej Ignaševič]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Denis Glušakov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Denis Čerišev]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Artem Dzjuba]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Fjodor Smolov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Mário Fernandes (fudbaler)|Mário Fernandes]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Daler Kuzjajev]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Aleksej Mirančuk]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Rinat Dasajev]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Oleg Saljenko]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Valentin Ivanov (sovjetski fudbaler)|Valentin Kozmič Ivanov]]{{•w}}
{{flagicon|SJI}} [[Gareth McAuley]]{{•w}}
{{flagicon|SJI}} [[Niall McGinn]]{{•w}}
{{flagicon|SMK}} [[Ezđan Alioski]]{{•w}} 
{{flagicon|SLK}} [[Ondrej Duda]]{{•w}} 
{{flagicon|SLK}} [[Vladimír Weiss (fudbaler rođen 1989.)|Vladimír Weiss III]]{{•w}} 
{{flagicon|SLK}} [[Marek Hamšík]]{{•w}} 
{{flagicon|SLK}} [[Martin Dúbravka]]{{•w}} 
{{flagicon|SLK}} [[Juraj Kucka]]{{•w}}
{{flagicon|SLK}} [[Ivan Schranz]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Erik Janža]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Josip Iličić]]{{•w}}  
{{flagicon|SLO}} [[Jure Balkovec]]{{•w}}    
{{flagicon|SRB}} [[Milan Jovanović]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Marko Pantelić]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Miloš Krasić]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Zdravko Kuzmanović]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Vladan Lukić]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Ilija Petković]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Filip Kasalica]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Dragan Stojković]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Branislav Ivanović]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Boško Janković]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Vlada Avramov]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Aleksandar Mitrović (fudbaler)|Aleksandar Mitrović]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠKO}} [[Callum McGregor]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠKO}} [[Ryan Porteous]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠKO}} [[John McGinn]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Juan Gutiérrez Moreno|Juanito]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[David de Gea]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Cesc Fàbregas]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Javier Clemente]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[David Silva]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Jesús Navas]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Xabi Alonso]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Gerard Piqué]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Sergio Ramos]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Jordi Alba]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Álvaro Morata]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Nolito]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Nacho (fudbaler rođen 1990.)|Nacho]]{{•w}}  
{{flagicon|ŠPA}} [[Diego Costa]]{{•w}}  
{{flagicon|ŠPA}} [[Iago Aspas]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Isco]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Koke (fudbaler rođen 1992.)|Koke]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[José Antonio Reyes]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Gerard Moreno (fudbaler)|Gerard Moreno]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Aymeric Laporte]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Pablo Sarabia]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Ferran Torres]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Pedri]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Mikel Oyarzabal]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Rodri (fudbaler, rođen 1996.)|Rodri]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Marco Asensio]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Carlos Soler (fudbaler)|Carlos Soler]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Fabián Ruiz]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Lamine Yamal]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Nico Williams]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Robin Le Normand]]{{•w}}  
{{flagicon|ŠPA}} [[Mikel Merino]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Álex Baena]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Luis de la Fuente (fudbaler, rođen 1961.)|Luis de la Fuente]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Viktor Claesson]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Andreas Isaksson]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Olof Mellberg]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Sebastian Larsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Zlatan Ibrahimović]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Andreas Granqvist]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Ola Toivonen]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Ludwig Augustinsson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Emil Forsberg]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Sven-Göran Eriksson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Viktor Gyökeres]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Mattias Svanberg]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Anthony Elanga]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Yasin Ayari]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Blerim Džemaili]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Ludovic Magnin]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Admir Mehmedi]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Haris Seferović]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Granit Xhaka]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Xherdan Shaqiri]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Breel Embolo]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Fabian Schär]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Stephan Lichtsteiner]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Ricardo Rodríguez (fudbaler)|Ricardo Rodríguez]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Steven Zuber]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Josip Drmić]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Yann Sommer]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Manuel Akanji]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Ruben Vargas]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Denis Zakaria]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Remo Freuler]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Michel Aebischer]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Kwadwo Duah]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Dan Ndoye]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Zeki Amdouni]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Miro Muheim]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Johan Manzambi]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Cedric Itten]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Nihat Kahveci]]{{•w}} 
{{flagicon|TUR}} [[Semih Şentürk]]{{•w}} 
{{flagicon|TUR}} [[Volkan Demirel]]{{•w}} 
{{flagicon|TUR}} [[Uğur Boral]]{{•w}} 
{{flagicon|TUR}} [[Hamit Altıntop]]{{•w}} 
{{flagicon|TUR}} [[Emre Mor]]{{•w}} 
{{flagicon|TUR}} [[Ozan Tufan]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Burak Yılmaz]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Merih Demiral]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Çağlar Söyüncü]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Ahmet Yılmaz Çalık]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Halil Dervişoğlu]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[İrfan Kahveci]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Kerem Aktürkoğlu]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Mert Müldür]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Samet Akaydin]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Hakan Çalhanoğlu]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Cenk Tosun]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Kaan Ayhan]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Andrij Ševčenko]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Andrij Pjatov]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Oleksandr Šovkovski]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Bohdan Šust]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Andrij Vorobjej]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Anatolij Timoščuk]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Oleh Husjev]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Maksim Kalinjičenko]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Oleksij Bjelik]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Vjačeslav Ševčuk]]{{•w}}  
{{flagicon|UKR}} [[Andrij Jarmolenko]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Roman Jaremčuk]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Ruslan Malinovskij]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Artem Dovbik]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Mikola Šaparenko]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Oleg Blohin]]{{•w}}
{{flagicon|WAL}} [[Hal Robson-Kanu]]{{•w}}
{{flagicon|WAL}} [[Neil Taylor (fudbaler)|Neil Taylor]]{{•w}}
{{flagicon|WAL}} [[Ashley Williams (fudbaler)|Ashley Williams]]{{•w}}
{{flagicon|WAL}} [[Sam Vokes]]{{•w}}
{{flagicon|WAL}} [[Joe Allen (fudbaler rođen 1990.)|Joe Allen]]{{•w}}
{{flagicon|WAL}} [[Kieffer Moore]]{{•w}}
{{flagicon|WAL}} [[Connor Roberts (fudbaler, rođen 1995.)|Connor Roberts]]
{{nowrap end}}

| group2 = Afrika
| list2 = {{nowrap begin}} 
{{flagicon|ANG}} [[Luís Oliveira Gonçalves]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Flávio da Silva Amado|Flávio]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Akwá]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Manucho]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Nando Rafael]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Rui Marques]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Gilberto (angolski fudbaler)|Gilberto]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Abdelmoumene Djabou]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Islam Slimani]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Yacine Brahimi]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Sofiane Feghouli]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Rafik Halliche]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Nadhir Benbouali]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Amine Gouiri]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Rafik Belghali]]{{•w}} 
{{flagicon|BEN}} [[Stéphane Sessègnon]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Moussa Latoundji]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Oumar Tchomogo]]{{•w}}
{{flagicon|COD}} [[Yoane Wissa]]{{•w}}
{{flagicon|COD}} [[Fiston Mayele]]{{•w}}
{{flagicon|COD}} [[Brian Cipenga]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Mohamed Salah]]{{•w}} 
{{flagicon|EGI}} [[Ahmed Fathi]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Essam al-Hadari]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Imam Ašur]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Muhammad Hani]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Mustafa Ziko]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Trézéguet (egipatski fudbaler)|Trézéguet]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Mahmud Saber]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Rami Rabia]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Hosam Abdelmagid]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Jaser Ibrahim]]{{•w}}
{{flagicon|Zlatna Obala}} [[Arthur Wharton]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Sammy Adjei]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Samuel Kuffour]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Stephen Appiah]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Kevin-Prince Boateng]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Emmanuel Frimpong]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Tony Yeboah]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Abedi Pele]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Asamoah Gyan]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Sulley Muntari]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Richard Kingson]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[André Ayew]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[John Boye]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Osman Bukari]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Mohammed Kudus]]{{•w}}
{{flagicon|GAN}} [[Mohammed Salisu]]{{•w}}
{{flagicon|GAN}} [[Iñaki Williams]]{{•w}}
{{flagicon|GAN}} [[Caleb Yirenkyi]]{{•w}}
{{flagicon|GAN}} [[Derrick Luckassen]]{{•w}}
{{flagicon|JAR}} [[Teboho Mokoena (fudbaler, rođen 1997.)|Teboho Mokoena]]{{•w}}
{{flagicon|JAR}} [[Sphephelo Sithole]]{{•w}}
{{flagicon|JAR}} [[Themba Zwane]]{{•w}}
{{flagicon|JAR}} [[Thapelo Maseko]]{{•w}}
{{flagicon|JAR}} [[Jayden Adams]]{{•w}}
{{flagicon|CMR}} [[Joël Matip]]{{•w}} 
{{flagicon|CMR}} [[Roger Milla]]{{•w}} 
{{flagicon|CMR}} [[Jean-Charles Castelletto]]{{•w}}
{{flagicon|CMR}} [[Eric Maxim Choupo-Moting]]{{•w}}
{{flagicon|CMR}} [[Vincent Aboubakar]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Aziz Bouhaddouz]]{{•w}} 
{{flagicon|MAR}} [[Khalid Boutaïb]]{{•w}} 
{{flagicon|MAR}} [[Youssef En-Nesyri]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Nayef Aguerd]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Hakim Ziyech]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Romain Saïss]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Zakaria Aboukhlal]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Badr Benoun]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Abdelhamid Sabiri]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Achraf Dari]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Ismael Saibari]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Gessime Yassine]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Soufiane Rahimi]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Yassine Bounou]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Issa Diop (fudbaler)|Issa Diop]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Neil El Aynaoui]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Chemsdine Talbi]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Azzedine Ounahi]]{{•w}}
{{flagicon|Nigerija}} [[Joseph Yobo]]{{•w}} 
{{flagicon|Nigerija}} [[Ahmed Musa]]{{•w}} 
{{flagicon|Nigerija}} [[Victor Moses]]{{•w}} 
{{flagicon|NGA}} [[Oghenekaro Etebo]]{{•w}}
{{flagicon|CIV}} [[Didier Drogba]]{{•w}} 
{{flagicon|CIV}} [[Wilfried Bony]]{{•w}} 
{{flagicon|CIV}} [[Gervinho]]{{•w}} 
{{flagicon|CIV}} [[Amad Diallo]]{{•w}} 
{{flagicon|CIV}} [[Franck Kessié]]{{•w}} 
{{flagicon|CIV}} [[Nicolas Pépé]]{{•w}} 
{{flagicon|SEN}} [[Ibrahima Gueye]]{{•w}} 
{{flagicon|SEN}} [[M'Baye Niang]]{{•w}} 
{{flagicon|SEN}} [[Sadio Mané]]{{•w}} 
{{flagicon|SEN}} [[Moussa Wagué]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Kalidou Koulibaly]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Famara Diédhiou]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Boulaye Dia]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Bamba Dieng]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Ibrahim Mbaye]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Pape Gueye]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Habib Diarra]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Iliman Ndiaye]]{{•w}}
{{flagicon|TOG}} [[Kossi Agassa]]{{•w}} 
{{flagicon|TOG}} [[Alaixys Romao]]{{•w}} 
{{flagicon|TUN}} [[Ferjani Sassi]]{{•w}} 
{{flagicon|TUN}} [[Yassine Meriah]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Wahbi Khazri]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Dylan Bronn]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Fakhreddine Ben Youssef]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Omar Rekik]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Ellyes Skhiri]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Hazem Mastouri]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Vozinha]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Hélio Varela]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Kevin Pina (fudbaler)|Kevin Pina]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Diney (fudbaler, rođen 1995.)|Diney]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Deroy Duarte]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Laros Duarte]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Sidny Lopes Cabral]]
{{nowrap end}}

| group3 = Azija i Oceanija
| list3 = {{nowrap begin}} 
{{flagicon|AUS}} [[Tim Cahill]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Mark Schwarzer]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Archie Thompson]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Harry Kewell]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Mile Jedinak]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Mark Bresciano]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Aziz Behich]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Daniel Arzani]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Craig Goodwin]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Mathew Leckie]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Connor Metcalfe]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Nestory Irankunda]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Cameron Burgess]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Harry Souttar]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Jackson Irvine]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Awer Mabil]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Lucas Herrington]]{{•w}}
{{flagicon|FIJ}} [[Roy Krishna]]{{•w}}
{{flagicon|FIJ}} [[Esala Masi]]{{•w}}
{{flagicon|IRK}} [[Ejman Husein]]{{•w}}
{{flagicon|IRN}} [[Mohammad Mohebi]]{{•w}}
{{flagicon|IRN}} [[Reza Gučan-Nežad]]{{•w}}
{{flagicon|IRN}} [[Mehdi Taremi]]{{•w}}
{{flagicon|IRN}} [[Karim Ansarifard]]{{•w}} 
{{flagicon|IRN}} [[Ruzbeh Češmi]]{{•w}}
{{flagicon|IRN}} [[Ramin Rezaijan]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Hidetoshi Nakata]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Keisuke Honda]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Shinji Okazaki]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Ao Tanaka]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Kaoru Mitoma]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Daizen Maeda]]{{•w}}
{{flagicon|JAP}} [[Keito Nakamura]]{{•w}}
{{flagicon|JAP}} [[Daichi Kamada]]{{•w}}
{{flagicon|JAP}} [[Ayase Ueda]]{{•w}}
{{flagicon|JAP}} [[Kaishū Sano]]{{•w}}
{{flagicon|JOR}} [[Ali Alvan]]{{•w}}
{{flagicon|JOR}} [[Jazan al-Arab]]{{•w}}
{{flagicon|JOR}} [[Nizar al-Rašdan]]{{•w}}
{{flagicon|JOR}} [[Musa al-Taamri]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Koo Ja-cheol]]{{•w}} 
{{flagicon|JKO}} [[Lee Keun-ho]]{{•w}} 
{{flagicon|JKO}} [[Son Heung-min]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Hong Myeong-bo]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Kim Young-gwon]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Jo Gyu-seong]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Hwang Hui-chan]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Baek Seung-ho]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Hwang In-beom]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[O Hyeon-gyu]]{{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Sād al-Šēb]]{{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Mohammed Muntari]]{{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Boualem Khoukhi]]{{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Mohamed Manai]]{{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Mahmud Abu Nada]]{{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Hasan al-Hejdus]]{{•w}}
{{flagicon|NZL}} [[Shane Smeltz]]{{•w}}
{{flagicon|NZL}} [[Elijah Just]]{{•w}}
{{flagicon|NZL}} [[Finn Surman]]{{•w}}
{{flagicon|SAU}} [[Salman al-Faradž]]{{•w}}
{{flagicon|SAU}} [[Fahad al-Muvalad]]{{•w}}
{{flagicon|SAU}} [[Salem al-Davsari]]{{•w}}
{{flagicon|SAU}} [[Saleh al-Šehri]]{{•w}}
{{flagicon|SAU}} [[Abdulelah al-Amri]]{{•w}}
{{flagicon|SAU}} [[Hassan al-Tambakti]]{{•w}}
{{flagicon|Sjeverna Koreja}} [[Ji Yun-Nam]]{{•w}} 
{{flagicon|Sjeverna Koreja}} [[Pak Sŭng-jin]]{{•w}}
{{flagicon|Sjeverna Koreja}} [[Ri Dong-un]]{{•w}}
{{flagicon|Sjeverna Koreja}} [[Yang Sŭng-kuk]]{{•w}}
{{flagicon|UZB}} [[Abbosbek Fayzullayev]]{{•w}}
{{flagicon|UZB}} [[Eldor Shomurodov]]{{•w}}
{{flagicon|UZB}} [[Abduvohid Neʼmatov]]
{{nowrap end}}

| group4 = Amerike
| list4 = {{nowrap begin}} 
{{flagicon|CUW}} [[Livano Comenencia]]{{•w}} 
{{flagicon|HAI}} [[Wilson Isidor]]{{•w}} 
{{flagicon|HON}} [[Noel Valladares]]{{•w}} 
{{flagicon|HON}} [[Carlo Costly]]{{•w}} 
{{flagicon|HON}} [[Maynor Figueroa]]{{•w}} 
{{flagicon|HON}} [[José Cardona]]{{•w}}
{{flagicon|HON}} [[Porfirio Armando Betancourt]]{{•w}}
{{flagicon|HON}} [[Gilberto Yearwood]]{{•w}}
{{flagicon|HON}} [[Wilson Palacios]]{{•w}}
{{flagicon|HON}} [[Milton Palacios]]{{•w}}
{{flagicon|HON}} [[Jerry Palacios]]{{•w}}
{{flagicon|HON}} [[Johnny Palacios]]{{•w}}
{{flagicon|KAN}} [[Alphonso Davies]]{{•w}}
{{flagicon|KAN}} [[Atiba Hutchinson]]{{•w}}
{{flagicon|KAN}} [[Cyle Larin]]{{•w}}
{{flagicon|KAN}} [[Nathan Saliba]]{{•w}}
{{flagicon|KAN}} [[Promise David]]{{•w}}
{{flagicon|KAN}} [[Stephen Eustáquio]]{{•w}}
{{flagicon|Kostarika}} [[Paulo Wanchope]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Joel Campbell]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Walter Centeno]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Rolando Fonseca]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Óscar Duarte]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Marco Ureña]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Bryan Ruiz]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Celso Borges]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Giancarlo González]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Christian Bolaños]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Michael Umaña]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Kendall Waston]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Yeltsin Tejeda]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Keysher Fuller]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Juan Pablo Vargas]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Tomás Fernández]]{{•w}}
{{flagicon|KUB}} [[José Magriñá]]{{•w}}
{{flagicon|KUB}} [[Héctor Socorro]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Oribe Peralta]]{{•w}} 
{{flagicon|MEX}} [[Rafael Márquez]]{{•w}} 
{{flagicon|MEX}} [[Andrés Guardado]]{{•w}} 
{{flagicon|MEX}} [[Javier Hernández Balcázar|Javier Hernández]]{{•w}} 
{{flagicon|MEX}} [[Giovani dos Santos]]{{•w}} 
{{flagicon|MEX}} [[Hirving Lozano]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Edson Álvarez]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Henry Martín]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Luis Chávez (fudbaler)|Luis Chávez]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Gilberto Mora (fudbaler, rođen 2008.)|Gilberto Mora]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Julián Quiñones]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Raúl Jiménez]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Luis Romo]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Álvaro Fidalgo]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Mateo Chávez]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Guillermo Ochoa]]{{•w}}
{{flagicon|PAN}} [[Felipe Baloy]]{{•w}}
{{flagicon|PAN}} [[Aníbal Godoy]]{{•w}}
{{flagicon|PAN}} [[Luis Tejada]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Clint Dempsey]]{{•w}} 
{{flagicon|SAD}} [[John Anthony Brooks|John Brooks]]{{•w}} 
{{flagicon|SAD}} [[Jermaine Jones]]{{•w}} 
{{flagicon|SAD}} [[Julian Green]]{{•w}} 
{{flagicon|SAD}} [[Timothy Weah]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Haji Wright]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Folarin Balogun]]{{•w}} 
{{flagicon|SAD}} [[Giovanni Reyna]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Tim Ream]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Alex Freeman]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Sebastian Berhalter]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Auston Trusty]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Malik Tillman]]{{•w}}
{{flagicon|TIT}} [[Dwight Yorke]] 

{{flagicon|ARG}} [[Diego Maradona]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[Marcos Rojo]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[Ezequiel Garay]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[Gabriel Mercado]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[Enzo Fernández (fudbaler, rođen 2001.)|Enzo Fernández]]{{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Alexis Mac Allister]]{{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Julián Álvarez (fudbaler)|Julián Álvarez]]{{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Nahuel Molina]]{{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Gonzalo Montiel]]{{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Leandro Paredes]]{{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Giovani Lo Celso]]{{•w}}
{{flagicon|BRA}} [[Dida]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Adriano]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Kaká]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Pelé]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Marcelo]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Oscar (fudbaler rođen 1991)|Oscar]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[David Luiz]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Fernandinho (fudbaler)|Fernandinho]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Thiago Silva]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Willian Borges da Silva|Willian]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Hulk (fudbaler)|Hulk]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Zico]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Leônidas da Silva]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Leovegildo Lins da Gama Júnior|Júnior]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Philippe Coutinho]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Paulinho]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Renato Augusto]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Richarlison]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Lucas Paquetá]]{{•w}}
{{flagicon|BRA}} [[Rodrygo]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Pedro (fudbaler, rođen 1997.)|Pedro]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Marquinhos]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Matheus Cunha]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Alexis Sánchez]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Jean Beausejour]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Jorge Valdívia]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Charles Aránguiz]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Mauricio Pinilla]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Gonzalo Jara]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Marcelo Díaz]]{{•w}} 
{{flagicon|EKV}} [[Enner Valencia]]{{•w}} 
{{flagicon|EKV}} [[Hernán Galíndez]]{{•w}} 
{{flagicon|EKV}} [[Piero Hincapié]]{{•w}} 
{{flagicon|EKV}} [[Jeremy Sarmiento]]{{•w}} 
{{flagicon|EKV}} [[Moisés Caicedo]]{{•w}} 
{{flagicon|EKV}} [[Gonzalo Plata]]{{•w}} 
{{flagicon|EKV}} [[Nilson Angulo]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Mario Yepes]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Pablo Armero]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Teófilo Gutiérrez]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[James Rodríguez]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Juan Guillermo Cuadrado|Juan Cuadrado]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Jackson Martínez]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Juan Fernando Quintero|Juan Quintero]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Carlos Sánchez Moreno|Carlos Sánchez]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Faryd Mondragón]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Yerry Mina]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Carlos Bacca]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Mateus Uribe]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Luis Muriel]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Radamel Falcao]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Daniel Muñoz (fudbaler)|Daniel Muñoz]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Jaminton Campaz]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Jhon Arias (fudbaler)|Jhon Arias]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Davinson Sánchez]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Cucho Hernández]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[José Luis Chilavert]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[Damián Bobadilla]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[Maurício (fudbaler, rođen 2001.)|Maurício]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[Matías Galarza (paragvajski fudbaler)|Matías Galarza]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[José Canale]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[Fabián Balbuena]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[Antonio Sanabria]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[Gustavo Gómez]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[Julio Enciso (fudbaler, rođen 2004.)|Julio Enciso]]{{•w}}
{{flagicon|PER}} [[Christian Cueva]]{{•w}} 
{{flagicon|PER}} [[André Carrillo]]{{•w}} 
{{flagicon|PER}} [[Paolo Guerrero]]{{•w}}
{{flagicon|PER}} [[Teófilo Cubillas]]{{•w}}
{{flagicon|SUR}} [[Humphrey Mijnals]]{{•w}}
{{flagicon|SUR}} [[André Kamperveen]]{{•w}}
{{flagicon|SUR}} [[Kenneth Kluivert]]{{•w}}
{{flagicon|URU}} [[Maximiliano Pereira|Maxi Pereira]]{{•w}}
{{flagicon|URU}} [[José María Giménez]]{{•w}}
{{flagicon|URU}} [[Pedro Rocha]]{{•w}}
{{flagicon|URU}} [[Giorgian de Arrascaeta]]{{•w}}
{{flagicon|URU}} [[Álvaro Recoba]]{{•w}}
{{flagicon|URU}} [[Maximiliano Araújo]]{{•w}}
{{flagicon|URU}} [[Agustín Canobbio]]{{•w}}
{{flagicon|VEN}} [[Juan Arango]]{{•w}}
{{flagicon|VEN}} [[Rafael Dudamel]]{{•w}}
{{flagicon|VEN}} [[Salomón Rondón]]
{{nowrap end}}

}}</text>
      <sha1>08rpj0h6hl2e8h26cid9yrbz727kmwv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683987</id>
      <parentid>42683985</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T16:31:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* Biografije */</comment>
      <origin>42683987</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="202592" sha1="0l4bbne9rh0h8d3msaud7ys3t6uidgb" xml:space="preserve">&lt;center&gt;
&lt;div style=&quot;font-family: Optima, Trebuchet MS, sans-serif&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;background:white; border:thin solid blue; padding:;.1em; margin: 0em 1em 1em 1em&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;border: thick solid #DDDDCC;thin solid yellow&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;border: thin solid blue; padding-top:.6em&quot;&gt;
{| style=&quot;font-family:Optima, Trebuchet MS, sans-serif;&quot; 
| &lt;center&gt;[[File:Edgar Allan Poe 2.jpg|96px|link=Korisnik:Edgar Allan Poe]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[File:Denis Diderot by Louis-Michel van Loo.jpg|96px|link=Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[File:Piet Mondrian and Pétro van Doesburg.jpg|x120px|link=Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[File:Benedetto da maiano, incoronazione di ferdinando I d'aragona e sei musici, 1490 ca., 01.JPG|x120px|link=Korisnik:Edgar Allan Poe/Nagrade]]&lt;/center&gt;
|-
| style=&quot;margin-top:-.5em&quot; |
 &lt;center&gt;[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Korisnička stranica]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|Razgovor]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi|Doprinosi]]&lt;/center&gt;
| &lt;center&gt;[[Korisnik:Edgar Allan Poe/Nagrade|Nagrade]]&lt;/center&gt;
|-
| colspan=7 |
&lt;hr&gt;
|-
| colspan=7 style=&quot;padding:.3em; font-family:Helvetica, Arial, Verdana, sans-serif&quot; |
&lt;center&gt;'''Poruku mi možete ostaviti [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Razgovor_sa_korisnikom:Edgar_Allan_Poe&amp;action=edit&amp;section=new ovdje]'''&lt;/center&gt;
|}
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/center&gt;

Ovdje se nalazi '''popis članaka koje sam napisao ili nadopunio''' tokom svog rada na ovoj Wikipediji, poredan tematski. 

==Književnost==

{| style=&quot;border-spacing: 2px; border: 1px solid darkgray;&quot; width=&quot;100%&quot;
|-
! style=&quot;border: 1px solid silver; background-color:#AAD0FF;&quot; colspan=&quot;5&quot; | 
'''Književnost'''
|- style=&quot;text-align: center;&quot;
| style=&quot;border: 1px solid silver; background-color:#AAD0FF;&quot; width=&quot;15%&quot;| '''Općenito'''
| style=&quot;font-size:smaller; text-align: left&quot; colspan=&quot;4&quot;|
{{small|1.}} [[Ekspresionizam]] • {{small|2.}} [[Gotička fikcija]] • {{small|3.}} [[Humanizam]] • {{small|4.}} [[Klasicizam]] • {{small|5.}} [[Galgenhumor]] • {{small|6.}} ''[[Nouveau roman]]'' • {{small|7.}} [[Južnjačka gotika]] • {{small|8.}} [[Struja svijesti (književnost)|Struja svijesti]] •  {{small|9.}} [[Izgubljeni grad (fikcija)]] • {{small|10.}} [[Čehovljev pištolj]]
|- style=&quot;text-align: center;&quot;
| style=&quot;border: 1px solid silver; background-color:#AAD0FF;&quot; width=&quot;15%&quot;| '''Književne nagrade'''
| style=&quot;font-size:smaller; text-align: left&quot; colspan=&quot;4&quot;|
{{small|1.}} [[Nagrada Agatha]] • {{small|2.}} [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Nobelova nagrada za književnost]] • {{small|3.}} [[NIN-ova nagrada]] • {{small|4.}} [[Velika nagrada za teatar Francuske akademije]] 
|-
! style=&quot;border: 1px solid silver; background-color:#AAD0FF;&quot; colspan=&quot;5&quot; | 
'''Nacionalne književnosti'''
|- style=&quot;text-align: center;&quot;
| style=&quot;border: 1px solid silver; background-color:#AAD0FF;&quot; width=&quot;15%&quot;| '''Općenito'''
| style=&quot;font-size:smaller; text-align: left&quot;colspan=&quot;4&quot;| 
{{small|1.}} [[Kostarikanska književnost]] 
|-
! style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; colspan=&quot;5&quot; | {{flagicon|ENG}} '''Engleska književnost'''
|- style=&quot;text-align: center;&quot;
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; width=&quot;15%&quot;| '''Autori'''
| style=&quot;font-size:smaller; text-align: left&quot; colspan=&quot;4&quot;|
{{small|1.}} [[Douglas Adams]] • {{small|2.}} [[Jane Austen]] • {{small|3.}} [[George Bellairs]] • {{small|4.}} [[Anne Brontë]] • {{small|5.}} [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Lewis Carroll]] • {{small|6.}} [[Geoffrey Chaucer]] • {{small|7.}} [[Gilbert Keith Chesterton]] • {{small|8.}} [[Agatha Christie]] • {{small|9.}} [[Daniel Defoe]] • {{small|10.}} [[Adrian Conan Doyle]] • {{small|11.}} [[Arthur Conan Doyle]] • {{small|12.}} [[Gervase od Tilburyja]] • {{small|13.}} [[John le Carré]] • {{small|14.}} [[Karoline Leach]] • {{small|15.}} [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Bertrand Russell]] • {{small|16.}} [[Edgar Wallace]] • {{small|17.}} [[Tom Stoppard]]
|- style=&quot;text-align: center;&quot;
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; colspan=&quot;5&quot;| '''Djela'''
|-
| style=&quot;font-size:smaller; text-align: left&quot; colspan=&quot;2&quot; rowspan=&quot;2&quot; |
# ''[[Titus Andronicus]]''
# ''[[A Christmas Carol]]''
# ''[[Through the Looking-Glass]]'' (&quot;[[The Walrus and the Carpenter]]&quot; • &quot;[[Haddocks' Eyes]]&quot;)
# ''[[Euclid and his Modern Rivals]]''
# ''[[The Nursery &quot;Alice&quot;]]''
# [[:kategorija:Djela Agathe Christie|djela Agathe Christie]] ([[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Ten Little Niggers]]'')
# ''[[The Floating Admiral]]''
# ''[[Animal Farm]]''
# ''[[Our Story (knjiga)|Our Story]]''
# ''[[Born Fighter]]''
# ''[[My Story (Ronnie Kray)|My Story]]''
# ''[[In the Shadow of the Dreamchild]]''
# ''[[A Way of Life: Over Thirty Years of Blood, Sweat and Tears]]''
# ''[[The Constant Gardener]]''

| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; colspan=&quot;3&quot;| '''Sherlock Holmes'''
|-
| style=&quot;font-size:smaller; text-align: left&quot; colspan=&quot;3&quot; |
&quot;[[How Watson Learned the Trick]]&quot; • ''[[The Adventures of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[A Scandal in Bohemia]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Red-Headed League|The Red-Headed League]]&quot; • &quot;[[The Man with the Twisted Lip]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Copper Beeches|The Copper Beeches]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Blue Carbuncle|The Blue Carbuncle]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Speckled Band|The Speckled Band]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Noble Bachelor|The Noble Bachelor]]&quot; • &quot;[[The Boscombe Valley Mystery]]&quot; • &quot;[[A Case of Identity]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Beryl Coronet|The Beryl Coronet]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Engineer's Thumb|The Engineer's Thumb]]&quot; • &quot;[[The Five Orange Pips]]&quot;) • ''[[The Memoirs of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[Silver Blaze]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Cardboard Box|The Cardboard Box]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Yellow Face|The Yellow Face]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Stockbroker's Clerk|The Stockbroker's Clerk]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Gloria Scott|The ''Gloria Scott'']]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Reigate Squire|The Reigate Squire]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Musgrave Ritual|The Musgrave Ritual]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Crooked Man|The Crooked Man]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Resident Patient|The Resident Patient]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Greek Interpreter|The Greek Interpreter]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Naval Treaty|The Naval Treaty]]&quot; • &quot;[[The Final Problem]]&quot;) • ''[[The Return of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[The Adventure of the Empty House|The Empty House]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Norwood Builder|The Norwood Builder]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Dancing Men|The Dancing Men]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Solitary Cyclist|The Solitary Cyclist]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Priory School|The Priory School]]&quot; • &quot;[[The Adventure of Black Peter|Black Peter]]&quot; • &quot;[[The Adventure of Charles Augustus Milverton|Charles Augustus Milverton]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Six Napoleons|The Six Napoleons]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Three Students|The Three Students]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Golden Pince-Nez|The Golden Pince-Nez]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Missing Three-Quarter|The Missing Three-Quarter]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Abbey Grange|The Abbey Grange]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Second Stain|The Second Stain]]&quot;) • ''[[His Last Bow]]'' (&quot;[[The Adventure of Wisteria Lodge|Wisteria Lodge]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Red Circle|The Red Circle]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Bruce-Partington Plans|The Bruce-Partington Plans]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Dying Detective|The Dying Detective]]&quot; • &quot;[[The Disappearance of Lady Frances Carfax|Lady Frances Carfax]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Devil's Foot|The Devil's Foot]]&quot; • &quot;[[His Last Bow (priča)|His Last Bow]]&quot;) • ''[[The Case-Book of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[The Adventure of the Mazarin Stone|The Mazarin Stone]]&quot; • &quot;[[The Problem of Thor Bridge|Thor Bridge]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Creeping Man|The Creeping Man]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Sussex Vampire|The Sussex Vampire]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Three Garridebs|The Three Garridebs]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Illustrious Client|The Illustrious Client]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Three Gables|The Three Gables]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Blanched Soldier|The Blanched Soldier]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Lion's Mane|The Lion's Mane]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Retired Colourman|The Retired Colourman]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Veiled Lodger|The Veiled Lodger]]&quot; • &quot;[[The Adventure of Shoscombe Old Place|Shoscombe Old Place]]&quot;) • ''[[The Valley of Fear]]'' • ''[[A Study in Scarlet]]'' • ''[[The Sign of the Four]]'' • ''[[The Hound of the Baskervilles]]''
----
{{small|1.}} ''[[The Exploits of Sherlock Holmes]]''
|- style=&quot;text-align: center;&quot;
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; colspan=&quot;5&quot;| '''Likovi i franšize'''
|- style=&quot;text-align: center;&quot;
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; width=&quot;20%&quot;| '''Sherlock Holmes'''
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; width=&quot;20%&quot;| '''Agatha Christie'''
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; width=&quot;20%&quot;| '''''Harry Potter'''''
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; width=&quot;20%&quot;| '''Carrollova ''Alice'''''
| style=&quot;border: 1px solid #C8102E; background-color:white; color:#C8102E;&quot; width=&quot;20%&quot;| '''Ostalo'''
|- style=&quot;font-size:smaller; text-align: left&quot; |
| 
# [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Sherlock Holmes]]
# [[Dr. Watson]]
# [[Sebastian Moran]]
# [[Inspektor Lestrade]]
# [[Mycroft Holmes]]
# [[Profesor Moriarty]]
# [[Irene Adler]]
# [[Mary Morstan]]
----
# [[Klub Diogenes]]
| 
# [[Hercule Poirot]]
# [[Miss Marple]]
# [[Tommy i Tuppence]]
# [[Viši inspektor Japp]]
# [[Arthur Hastings]]
# [[Parker Pyne]]
# [[Ariadne Oliver]]
# [[Gospođica Lemon]]
| 
# [[Sirius Black]]
# [[Remus Lupin]]
# [[Severus Snape]]
# [[Armando Dippet]]
# [[Gabrielle Delacour]]
# [[Alastor Moody]]
# [[Barty Crouch]]
# [[Phineas Nigellus Black]]
| 
# [[Jubjub]]
# [[Bijeli Skakač (Through the Looking-Glass)|Bijeli Skakač]]
# [[Ovca (Through the Looking-Glass)|Ovca]]
# [[Crveni Kralj (Through the Looking-Glass)|Crveni Kralj]]
# [[Grifon (Alice's Adventures in Wonderland)|Grifon]]
# [[Alice (Alice's Adventures in Wonderland)|Alice]]
# [[Ludi Šeširdžija]]
# [[Gusjenica (Alice's Adventures in Wonderland)|Gusjenica]]
|
# [[James Bond (lik)]]
|}

===Engleska književnost===

{{Navbox generic
|titlestyle = color:red; background:white; border:1px solid #EF4135;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi s područja engleske književnosti
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:red;background:white; border:1px solid #EF4135;
|belowstyle= text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid #EF4135;
|groupstyle = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid #EF4135;

|above= 

|group1 = Pisci
|list1= [[Gervase Tilburyski]] • [[Geoffrey Chaucer]] • [[Daniel Defoe]] • [[Jane Austen]] • [[Anne Brontë]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Lewis Carroll]] • [[Arthur Conan Doyle]] • [[Gilbert Keith Chesterton]] • [[Edgar Wallace]] • [[Adrian Conan Doyle]] • [[Agatha Christie]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Bertrand Russell]] • [[George Bellairs]] • [[Douglas Adams]] • [[John le Carré]] • [[Karoline Leach]]

|group2 = Djela
|list2= ''[[A Christmas Carol]] • [[Through the Looking-Glass]] ''(&quot;[[The Walrus and the Carpenter]]&quot; • &quot;[[Haddocks' Eyes]]&quot;)'' • [[Euclid and his Modern Rivals]] • [[The Nursery &quot;Alice&quot;]] • [[A Study in Scarlet]] • [[The Sign of the Four]] • [[The Hound of the Baskervilles]] • [[The Floating Admiral]] • ''[[:kategorija:Djela Agathe Christie|Djela Agathe Christie]] ([[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Ten Little Niggers]]'')'' • [[Animal Farm]] • [[The Exploits of Sherlock Holmes]] • [[Our Story (knjiga)|Our Story]] • [[Born Fighter]] • [[A Way of Life: Over Thirty Years of Blood, Sweat and Tears]] • [[My Story (Ronnie Kray)|My Story]] • [[In the Shadow of the Dreamchild]] • [[The Constant Gardener]]'' • &quot;[[How Watson Learned the Trick]]&quot; • ''[[The Adventures of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[A Scandal in Bohemia]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Red-Headed League|The Red-Headed League]]&quot; • &quot;[[The Man with the Twisted Lip]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Copper Beeches|The Copper Beeches]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Blue Carbuncle|The Blue Carbuncle]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Speckled Band|The Speckled Band]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Noble Bachelor|The Noble Bachelor]]&quot; • &quot;[[The Boscombe Valley Mystery]]&quot; • &quot;[[A Case of Identity]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Beryl Coronet|The Beryl Coronet]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Engineer's Thumb|The Engineer's Thumb]]&quot; • &quot;[[The Five Orange Pips]]&quot;) • ''[[The Memoirs of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[Silver Blaze]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Cardboard Box|The Cardboard Box]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Yellow Face|The Yellow Face]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Stockbroker's Clerk|The Stockbroker's Clerk]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Gloria Scott|The ''Gloria Scott'']]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Reigate Squire|The Reigate Squire]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Musgrave Ritual|The Musgrave Ritual]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Crooked Man|The Crooked Man]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Resident Patient|The Resident Patient]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Greek Interpreter|The Greek Interpreter]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Naval Treaty|The Naval Treaty]]&quot; • &quot;[[The Final Problem]]&quot;) • ''[[The Return of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[The Adventure of the Empty House|The Empty House]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Norwood Builder|The Norwood Builder]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Dancing Men|The Dancing Men]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Solitary Cyclist|The Solitary Cyclist]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Priory School|The Priory School]]&quot; • &quot;[[The Adventure of Black Peter|Black Peter]]&quot; • &quot;[[The Adventure of Charles Augustus Milverton|Charles Augustus Milverton]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Six Napoleons|The Six Napoleons]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Three Students|The Three Students]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Golden Pince-Nez|The Golden Pince-Nez]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Missing Three-Quarter|The Missing Three-Quarter]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Abbey Grange|The Abbey Grange]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Second Stain|The Second Stain]]&quot;) • ''[[His Last Bow]]'' (&quot;[[The Adventure of Wisteria Lodge|Wisteria Lodge]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Red Circle|The Red Circle]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Bruce-Partington Plans|The Bruce-Partington Plans]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Dying Detective|The Dying Detective]]&quot; • &quot;[[The Disappearance of Lady Frances Carfax|Lady Frances Carfax]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Devil's Foot|The Devil's Foot]]&quot; • &quot;[[His Last Bow (priča)|His Last Bow]]&quot;) • ''[[The Case-Book of Sherlock Holmes]]'' (&quot;[[The Adventure of the Mazarin Stone|The Mazarin Stone]]&quot; • &quot;[[The Problem of Thor Bridge|Thor Bridge]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Creeping Man|The Creeping Man]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Sussex Vampire|The Sussex Vampire]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Three Garridebs|The Three Garridebs]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Illustrious Client|The Illustrious Client]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Three Gables|The Three Gables]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Blanched Soldier|The Blanched Soldier]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Lion's Mane|The Lion's Mane]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Retired Colourman|The Retired Colourman]]&quot; • &quot;[[The Adventure of the Veiled Lodger|The Veiled Lodger]]&quot; • &quot;[[The Adventure of Shoscombe Old Place|Shoscombe Old Place]]&quot;) • ''[[The Valley of Fear]]'' • ''[[Titus Andronicus]]''

|group3 = Likovi
|list3= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid #EF4135;

|group1 = Holmes
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Sherlock Holmes]] • [[Dr. Watson]] • [[Sebastian Moran]] • [[Inspektor Lestrade]] • [[Mycroft Holmes]] • [[Profesor Moriarty]] • [[Irene Adler]] • [[Mary Morstan]]

|group2 = ''Harry Potter''
|list2= [[Sirius Black]] • [[Remus Lupin]] • [[Severus Snape]] • [[Armando Dippet]] • [[Gabrielle Delacour]] • [[Alastor Moody]] • [[Barty Crouch]] • [[Phineas Nigellus Black]]

|group3 = ''Alice''
|list3= [[Jubjub]] • [[Bijeli Skakač (Through the Looking-Glass)|Bijeli Skakač]] • [[Ovca (Through the Looking-Glass)|Ovca]] • [[Crveni Kralj (Through the Looking-Glass)|Crveni Kralj]] • [[Grifon (Alice's Adventures in Wonderland)|Grifon]] • [[Alice (Alice's Adventures in Wonderland)|Alice]] • [[Ludi Šeširdžija]] • [[Gusjenica (Alice's Adventures in Wonderland)|Gusjenica]]

|group4 = Christie
|list4= [[Hercule Poirot]] • [[Miss Marple]] • [[Tommy i Tuppence]] • [[Viši inspektor Japp]] • [[Arthur Hastings]] • [[Parker Pyne]] • [[Ariadne Oliver]] • [[Gospođica Lemon]]

}}

|group4=Ostalo
|list4= [[Klub Diogenes]]

|below=

}}

===Francuska književnost===

{{Navbox generic
|titlestyle = color:#FFFFFF; background:#0055A4; border:1px solid #EF4135;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi s područja francuske književnosti
|groupstyle = text-align:center; color:#FFFFFF; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:#FFFFFF;background:#0055A4; border:1px solid #EF4135;
|belowstyle= text-align:center; color:#FFFFFF; background:#0055A4; border:1px solid #EF4135;
|groupstyle = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#0055A4; border:1px solid #EF4135;

|above= [[Francuska književnost|&lt;span style=&quot;color:white&quot;&gt;Francuska književnost&lt;/span&gt;]]

|group1 = Pisci
|list1= ''[[La Pléiade]]'' ([[Pierre de Ronsard]] • [[Joachim du Bellay]]) • [[Margarita od Navarre]] • [[Clément Marot]] • [[Théodore-Agrippa d'Aubigné]] • [[Jean de La Fontaine]] • [[Molière]] • [[Alphonse de Lamartine]] • [[Alexandre Dumas (sin)|Alexandre Dumas, ''fils'']] • [[Alexandre Dumas (otac)|Alexandre Dumas, ''père'']] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Victor Hugo]] • [[Sully Prudhomme]] • [[Frédéric Mistral]] • [[Louis Aragon]] • [[Roger Martin du Gard]] • [[Eugène Ionesco]] • [[Jean-Paul Sartre]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Albert Camus]] • [[Jacques Prévert]] • [[François Villon]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[André Malraux]] • [[Jean Genet]] • [[Max Jacob]] • [[François-René de Chateaubriand]] • [[Pierre-Augustin Caron de Beaumarchais]] • [[George Sand]] • [[Paul Claudel]] • [[François Mauriac]] • [[Patrick Modiano]] • [[Romain Rolland]] • [[Claude Simon]] • [[Saint-John Perse]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Jean Anouilh]]

|group2 = Djela
|list2= ''[[La Chanson de Roland]] • [[Roman de la Rose]] • [[L'Avare ou l'École du mensonge]] • [[Bug-Jargal]] • [[Le Rhin]] • [[Torquemada (drama)|Torquemada]] • [[L'Éducation sentimentale]] • [[Madame Bovary]] • [[Les Rougon-Macquart, Histoire naturelle et sociale d'une famille sous le Second Empire]] ''(''[[Germinal]] • [[Nana (roman)|Nana]]'')'' • [[La Nausée]] • ''[[:Kategorija:Djela Eugènea Ionescoa|djela Eugènea Ionescoa]]'' • [[En attendant Godot]]'' • ''[[À l'échelle humaine]]'' • [[:Kategorija:Djela Andréa Malrauxa|djela Andréa Malrauxa]] • ''[[Le Barbier de Séville]]'' • ''[[Le Mariage de Figaro]]'' • ''[[La Mère coupable]]'' • ''[[Hernani (drama)|Hernani]]'' • &quot;[[Le Bateau ivre]]&quot; • ''[[Les Fleurs du mal]]'' • [[:Kategorija:Djela Jeana Anouilha|djela Jeana Anouilha]] (osim ''Becketa''; [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Antigone]]'')

|below= [[Emma Bovary|&lt;span style=&quot;color:white&quot;&gt;Emma Bovary&lt;/span&gt;]] • [[Bérenger|&lt;span style=&quot;color:white&quot;&gt;Bérenger&lt;/span&gt;]]

}}

===Ruska književnost===

{{Navbox generic
|titlestyle = color:#FFFFFF; background:red; border:1px solid #0039A6;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi s područja ruske književnosti
|abovestyle=text-align:center; color:#FFFFFF; background:red; border:1px solid #0039A6;
|belowstyle= text-align:center; color:#FFFFFF; background:red; border:1px solid #0039A6;
|groupstyle = text-align:center; color:#FFFFFF; background:red; border:1px solid #0039A6;

|above= [[Ruska književnost|&lt;span style=&quot;color:white&quot;&gt;Ruska književnost&lt;/span&gt;]] (nedovršeno)

|group1 = Pisci
|list1= [[Ivan Krilov]] • [[Ivan Gončarov]] • [[Aleksandar Blok]] • [[Isak Babelj]] • [[Andrej Platonov]] • [[Danil Harms]] • [[Mihail Šolohov]] • [[Vladimir Dudincev]] • [[Eduard Limonov]]

|group2 = Djela
|list2= ''[[Šinelj]] • [[Zločin i kazna]] • [[Tri sestre]]''

|below= 

}}

===Američka književnost===

{{Navbox generic
|titlestyle = color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi s područja američke književnosti
|abovestyle=text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|belowstyle= text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|groupstyle = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;

|above= 

|group1 = Pisci
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Edgar Allan Poe]] ([[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Smrt Edgara Allana Poea|smrt]] • [[Bibliografija Edgara Allana Poea|bibliografija]]) • [[Emily Dickinson]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[William Faulkner]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[H. P. Lovecraft]] ([[:Kategorija:H. P. Lovecraft|kategorija]])

|group2 = Djela
|list2= ''[[The Raven]] • [[The Murders in the Rue Morgue]] • [[The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket]] • [[Adventures of Huckleberry Finn]] • [[The Da Vinci Code]] • [[Franz Kafka: The Office Writings]]'' • [[:Kategorija:Djela Williama Faulknera|djela Williama Faulknera]]

|below= [[Auguste Dupin|&lt;span style=&quot;color:white&quot;&gt;C. Auguste Dupin&lt;/span&gt;]] • [[Yoknapatawpha|&lt;span style=&quot;color:white&quot;&gt;Yoknapatawpha&lt;/span&gt;]] • [[Obitelj Compson|&lt;span style=&quot;color:white&quot;&gt;Obitelj Compson&lt;/span&gt;]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Ono (lik)|{{color|white|Ono}}]]

}}

===Japanska književnost===

{{Navbox generic
|titlestyle = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi s područja japanske književnosti
|abovestyle=text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|belowstyle= text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|groupstyle = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;

|above= 

|group1 = Pisci
|list1= [[Chikamatsu Monzaemon]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Edogawa Ranpo]] • [[Shūji Terayama]] • [[Project Itō]] • [[Sanjūgo Naoki]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Osamu Dazai]] ([[Samoubojstvo Osamua Dazaija|suicid]] • [[:Kategorija:Djela Osamua Dazaija|djela]]) • [[Shizuko Ōta]]

|group2 = Djela
|list2= &quot;[[Ningen Isu]]&quot; • &quot;[[Rashōmon]]&quot; • ''[[Noruwei no Mori]]'' • ''[[Nihon Ōdai Ichiran]]'' • [[Bibliografija Osamua Dazaija]] ([[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Ningen Shikkaku]]'')

|below= [[Kogorō Akechi|{{color|red|Kogorō Akechi}}]] • ''[[Buraiha|{{color|red|Buraiha}}]]'' • [[Ja-roman|{{color|red|Ja-roman}}]] • ''[[Shayō-zoku|{{color|red|Shayō-zoku}}]]'' • [[Yōzō Ōba|{{color|red|Yōzō Ōba}}]]

}}

===Ostalo===

{{Navbox generic
|titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Ostali doprinosi s područja književnosti
|abovestyle=
|belowstyle= 
|groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|above= 

|group1 = Afrika 

|list1= {{Navbox subgroup
|group1 = {{nowrap|{{flagicon|ANG}} Angola}}
|group1style = background-color:#d81e05; color:yellow; text-align:center; border:1px solid black;
|list1=[[José Luandino Vieira]] • [[Pepetela]]

|group2 = {{flagicon|GAN}} Gana
|group2style = text-align:center; background:yellow; color:black; border: 1px solid black;
|list2=[[J. E. Casely Hayford]]

|group3 = {{flagicon|TOG}} Togo
|group3style = text-align:center; background:#FFCE00; color:#006A4E; border: 1px solid #006A4E;
|list3=[[Félix Couchoro]]


}} 


|group2 = Amerike 
|group2style = 
|list2= {{Navbox subgroup
|group1 = {{nowrap|{{flagicon|BRA}} Brazil}}
|group1style = background-color:#FFCC29; color:#3E4095; text-align:center; border:1px solid #00A859;
|list1=[[Machado de Assis]]

|group2 = {{nowrap|{{flagicon|KUB}} Kuba}}
|group2style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid red;
|list2=[[Nicolás Guillén]]

|group3 = {{nowrap|{{flagicon|VEN}} Venezuela}}
|group3style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid #FCD116;
|list3=[[Rufino Blanco-Fombona]]

|group4 = {{nowrap|{{flagicon|HON}} Honduras}}
|group4style = background-color:#0073CF; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list4=[[Argentina Díaz Lozano]] • [[Froylán Turcios]] • [[Lucila Gamero de Medina]]

|group5 = {{nowrap|{{flagicon|SUR}} Surinam}}
|group5style = background:#C8102E; border:1px solid #007A33; color: #FFCD00; text-align:center;
|list5=[[Bernardo Ashetu]] • [[Johanna Schouten-Elsenhout]]

}}  

|group3 = Azija  
|group3style =
|list3= {{Navbox subgroup
|group1 = {{flagicon|IZR}} Izrael
|group1style = text-align:center; color:blue; background:white; border:1px solid blue;
|list1= [[Shmuel Yosef Agnon]]

|group2 = {{flagicon|KIN}} Kina
|group2style = text-align:center; background:#DD0000; color:gold; border: 1px solid silver;
|list2= [[Gao Xingjian]] • [[Mo Yan]]

|group3 = {{flagicon|SJKOR}} Sjeverna Koreja
|group3style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid #0073CF;
|list3=''[[Segi wa tŏburŏ]]''

|group4 = {{flagicon|Kambodža}} Kambodža
|group4style = text-align:center; background:blue; color: white; border:1px solid red;
|list4=''[[Reamker]]'' • [[Preah Ko i Preah Keo]] • [[Kmerski teatar sjena]]

}}  

|group4 = Europa 
|group4style = 
|list4= {{Navbox subgroup
|group1 = {{flagicon|AUT}} Austrija
|group1style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid silver;
|list1= [[Karl Bruckner]]

|group2 = {{flagicon|ČEŠ}} Češka
|group2style =  text-align:center; color:white; background:#DD0000; border:1px solid #000080;
|list2= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background:#DD0000; border:1px solid #000080;

|group1 = Pisci
|list1= [[Karel Čapek]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Franz Kafka]] • [[Max Brod]]

|group2 = Djela
|list2= ''[[Der Process]] • ''&quot;[[Vor dem Gesetz]]&quot;'' • ''&quot;[[Die Verwandlung]]&quot;''''}}

|group3 = {{flagicon|DAN}} Danska
|group3style = text-align:center; background:#D21034; color:white; border: 1px solid silver;
|list3=[[Johannes Vilhelm Jensen]]

|group4 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group4style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list4= ''[[U registraturi]]''

|group5 = {{flagicon|IRS}} Irska
|group5style = text-align:center; color:white; background:green; border:1px solid silver;
|list5= [[Oscar Wilde]] • [[Bram Stoker]]

|group6 = {{flagicon|MAĐ}} Mađarska
|group6style = color:#FFFFFF;background:#009246; border:1px solid #EF4135;
|list6= [[Ferenc Molnár]]

|group7 = {{flagicon|NOR}} Norveška
|group7style = text-align:center; background:#EF2B2D; color:white; border: 1px solid #002868;
|list7= [[Bjørnstjerne Bjørnson]]

|group8 = {{flagicon|ŠVE}} Švedska
|group8style = text-align:center; color:yellow; background:blue; border:1px solid yellow;
|list8= [[Carl Gustaf Verner von Heidenstam]]

|group9 = {{flagicon|ITA}} Italija
|group9style = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#009246; border:1px solid #EF4135;
|list9= [[Giacomo Casanova]] • [[Luigi Pirandello]] • [[Dario Fo]]

|group10 = {{flagicon|NJE}} Njemačka
|group10style = text-align:center; color:#000000; background:#FFCC00; border:1px solid #FF0000;
|list10= [[Ernst Theodor Amadeus Hoffmann]] • [[Herta Müller]]

|group11 = {{flagicon|EST}} Estonija
|group11style = text-align:center; color:white; background:#0072CE; border:1px solid black;
|list11= {{Navbox subgroup
| groupstyle = ttext-align:center; color:white; background:#0072CE; border:1px solid black;

|group1 = Pisci
|list1= [[Carl Robert Jakobson]] • [[Johann Voldemar Jannsen]] • [[Friedrich Reinhold Kreutzwald]] • [[Marie Under]] • [[Anton Hansen Tammsaare]] • [[Lydia Koidula]]

|group2 = Djela
|list2= ''[[Kalevipoeg]]''}}

|group12 = {{flagicon|POLJ}} Poljska
|group12style = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|list12= [[Wisława Szymborska]] • [[Olga Tokarczuk]] • [[Władysław Reymont]]

|group13 = {{flagicon|ŠPA}} Španjolska
|group13style = text-align:center; color:gold; background:#FF0000; border:1px solid gold;
|list13= [[Gonzalo Fernández de Oviedo]]

}}  

|group5 = Oceanija 
|group5style = 
|list5={{Navbox subgroup
|group1 = {{nowrap|{{flagicon|AUS}} Australija}}
|group1style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list1= [[Banjo Paterson]]

|group2 = {{nowrap|{{flagicon|FIJ}} Fidži}}
|group2style = background-color:#68BFE5; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list2= [[Vilsoni Hereniko]]
}}  

|group6 = {{nowrap|Antički Rim}}
|group6style = text-align:center; color:#E4D96F; background:white; border:1px solid #E4D96F;
|list6 = [[Vergilije]] • [[Tit Makcije Plaut]]


|below= 

}}

==Glazba==

===Teorija i terminologija u glazbi===

{{Navbox
| name      = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
| title     = Doprinosi s područja teorije i glazbene terminologije
| titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| image     = 
| imageleft =
| bodyclass = hlist

| list1 =
''[[Ballets Russes]]'' • [[Muzička nagrada Léonie Sonning]] • ''[[Musique concrète]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Novi val]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Synthpop]] • [[Novi romantizam]] • ''[[Laulupidu]]'' • [[Tintinnabuli]] • [[Kawina (muzika)|Kawina]] • [[Kaseko]] • [[Tamborito]]

|list2={{Navbox subgroup
|abovestyle=background-color:#EBF5FF; color:black; text-align:center
|above= '''Eurosong'''
|list1={{flagicon|ŠVI}} [[Pjesma Eurovizije 1989.|1989.]] • {{flagicon|SFRJ}} [[Pjesma Eurovizije 1990.|1990.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|EST}} [[Eurosong 2002.|2002.]] • {{flagicon|TUR}} [[Pjesma Eurovizije 2004.|2004.]] • {{flagicon|GRČ}} [[Pjesma Eurovizije 2006|2006.]] •  {{flagicon|FIN}} [[Pjesma Eurovizije 2007|2007.]] • {{flagicon|SRB}} [[Pjesma Eurovizije 2008.|2008.]] • {{flagicon|NOR}} [[Pjesma Eurovizije 2010.|2010.]] • {{flagicon|NJE}} [[Eurosong 2011|2011.]] • {{flagicon|AZE}} [[Eurosong 2012|2012.]] • {{flagicon|DAN}} [[Eurosong 2014|2014.]]}}
}}

===Biografije===

{{Navbox generic
|titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi o skladateljima (po razdobljima)
|abovestyle=
|belowstyle= 
|groupstyle = 

|above= 

|group1 = Barok
|group1style = text-align:center; background:#bfb1a3; color:white; border:1px solid silver;
|list1= [[Georg Friedrich Händel]]

|group2 = Klasicizam
|group2style = background:#6495ED; color:white; border:1px solid silver;
|list2= [[Jan Václav Stamic]]

|group3 = Romantizam
|group3style = text-align:center; background:#9955BB; color:white; border:1px solid silver;
|list3= [[Vincenzo Bellini]] • [[Johann Strauss mlađi]] • [[Giacomo Meyerbeer]] • [[Cezar Antonovič Kjui]] • [[Davorin Jenko]] • [[Charles-François Gounod]] • [[Gabriel Fauré]]

|group4 = XX. stoljeće
|group4style = text-align:center; color:black; background:red; border:1px solid black;
|list4= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:red; border:1px solid black;

|group1 = Impresionizam
|list1= [[Maurice Ravel]]

|group3 = Avangarda
|list3= [[Pierre Schaeffer]] • [[Olivier Messiaen]] • [[Pierre Boulez]]

|group2 = Modernizam
|list2= [[Benjamin Britten]] • [[Umberto Giordano]] • [[Erik Satie]] • ''[[Les Six]]'' ([[Georges Auric|Auric]] • [[Louis Durey|Durey]] • [[Arthur Honegger|Honegger]] • [[Darius Milhaud|Milhaud]] • [[Francis Poulenc|Poulenc]] • [[Germaine Tailleferre|Tailleferre]]) • [[Ernesto Nazareth]]

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:red; border:1px solid black;

|group1 = Neoklasicizam
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Dmitrij Šostakovič]] • [[Igor Stravinski]]

|group2 = Ekspresionizam
|list2= [[Arnold Schönberg]] • [[Anton Webern]] • [[Alban Berg]]

}}

|group5 = Ostalo
|list5= [[Władysław Szpilman]] • [[Alfi Kabiljo]] • [[Arvo Pärt]]
}}


|below= 

}}
{{Navbox generic
|titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi o pop izvođačima
|abovestyle=
|belowstyle= 
|groupstyle =  background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|above= 

|group1 = Solisti
|list1= [[Ringo Starr]] • [[Jem]] • [[Mark Hollis]] • [[Rob Thomas]] • [[Gloria Estefan]] • [[Celia Cruz]] • [[Hajrudin Varešanović]] • [[Marija Šestić]] • [[Sandra Nurmsalu]] • [[Ott Lepland]] • [[Kurt Calleja]] • [[Petar Nalič]] • [[Dima Bilan]] • [[Aleksej Vorobjov]] • [[Kōji Wada]] • [[Ajumi Mijazaki]] • [[Ai Maeda (pjevačica)|Ai Maeda]] • [[Hitomi Shimatani]] • [[Akiko Shikata]] • [[Yūgo Kanno]] • [[Tōru Kitajima]] ([[:Kategorija:TK from 凛として時雨|diskografija]]) • [[Jelena Tomašević]] • [[Milan Stanković]] • [[Harel Skaat]] • [[K'naan]] • [[Jessy Matador]] • [[Amaury Vassili]] • [[Stereo Mike]] • [[Loukas Giorkas]] • [[Lena Meyer-Landrut]] • [[Frank Schindel]] • [[Andy Knote]] • [[Stefan Raab]] • [[Milli Vanilli]] • [[Gréta Salóme Stefánsdóttir]] • [[Jón Jósep Snæbjörnsson]] • [[Olia Tira]] • [[Ivi Adamou]] • [[Emmelie de Forest]] • [[Daniel Jones]] • [[Darren Hayes]] • [[Knez (pjevač)|Knez]] • [[Hayley Westenra]] • [[Lorde]] • [[Kimbra]] • [[Sinn Sisamouth]] • [[Ros Serey Sothea]] • [[Angélique Kidjo]] • [[Tanel Padar]] • [[Dave Benton]] • [[Liam Payne]] • [[Miyoko Nakamura]] • [[Masatoshi Nakano]] • [[Dara (bugarska pjevačica)|Dara]] • [[Rubén Blades]]

|group2 = Bendovi
|list2= [[Blue]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Talk Talk]] • [[The Beach Boys]] • [[The Byrds]] • [[Toto (sastav)|Toto]] • [[Regina (bend)|Regina]] • [[Urban Symphony]] • [[maNga]] • [[Glazbena družina Petra Naliča]] • [[A Friend In London]] • [[Aqua Timez]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Ling Tosite Sigure]] • [[EGOIST]] • [[Nothing's Carved in Stone]] • [[Savage Garden]] • [[Nick Cave and the Bad Seeds]] • [[Quasarr]] • [[Moranbong Band]] • [[OMC (bend)|OMC]] • [[U pol’ 9 kod Sabe]] • [[Soul Militia]]

}}

=== Opus === 

{{Navbox generic
|titlestyle = color:white; background:#E34234; border:1px solid silver;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz kompozicije
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:white;background:#E34234; border:1px solid silver;
|belowstyle= text-align:center; color:white; background:#E34234; border:1px solid silver;
|groupstyle = text-align:center; color:white; background:#E34234; border:1px solid silver;

|above= 

|group1 = Opere
|list1= ''[[Trubadur (opera)|Il trovatore]]'' • [[Korejska revolucionarna opera]] (''[[Kkot panŭn ch'ŏnyŏ]]'' • ''[[P'ibada]]'')

|group2 = Baleti
|list2= ''[[Žar-ptica]] • [[Posvećenje proljeća]] • [[Petruška]]''

|group3 = Instrumentalna djela
|list3= ''[[Islamej]] • [[Boléro]]''

|group4 = Himne
|list4= &quot;[[Kimigayo]]&quot; • &quot;[[Noble patria, tu hermosa bandera]]&quot; • &quot;[[God Bless Our Homeland Ghana]]&quot; • &quot;[[Advance Australia Fair]]&quot; • &quot;[[Hino Nacional Brasileiro]]&quot; • &quot;[[Aegukka]]&quot; • &quot;[[La Bayamesa]]&quot; • &quot;[[Angola Avante]]&quot; • &quot;[[God Defend New Zealand]]&quot; • &quot;[[Gloria al Bravo Pueblo]]&quot; • &quot;[[Nokor Reach]]&quot; • &quot;[[Pjesma Kmerske Republike]]&quot; • &quot;[[Dap Prampi Mesa Chokchey]]&quot; • &quot;[[Himna Narodne Republike Kampućije]]&quot; • &quot;[[Državna himna Hondurasa]]&quot; • &quot;[[L'Aube Nouvelle]]&quot; • &quot;[[God Bless Fiji]]&quot; • &quot;[[Mu isamaa, mu õnn ja rõõm]]&quot; • &quot;[[Himna Estonske Sovjetske Socijalističke Republike]]&quot; • &quot;[[God zij met ons Suriname]]&quot; • &quot;[[Majulah Singapura]]&quot; • &quot;[[Himno Istmeño]]&quot;

|below= 

}}
{{Navbox generic
|titlestyle = color:white; background:#E34234; border:1px solid silver;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz pop skladbe
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:white;background:#E34234; border:1px solid silver;
|belowstyle= text-align:center; color:white; background:#E34234; border:1px solid silver;
|groupstyle = text-align:center; color:white; background:#E34234; border:1px solid silver;

|above= 

|group1 = Albumi
|list1= ''[[Vrijeme je]] • [[Kad poludimo]] • [[Kad pogledaš me preko ramena]] • [[Sreća (Hari Mata Hari)|Sreća]] • [[Umineko no Naku Koro ni (EP)|Umineko no Naku Koro ni]]'' • ''[[Hotel Nacional (album)|Hotel Nacional]]'' • ''[[Girl You Know It's True (album)|Girl You Know It's True]]'' • [[:Kategorija:Albumi benda Ling tosite sigure|albumi benda Ling tosite sigure]] • [[:Kategorija:Albumi benda Talk Talk|albumi benda Talk Talk]]

|group2 = Pjesme
|list2= &quot;[[Russians]]&quot; • &quot;[[Wavin' Flag]]&quot; • &quot;[[Manijači]]&quot; • &quot;[[Molitva (pjesma)|Molitva]]&quot; • &quot;[[Rijeka bez imena]]&quot; • &quot;[[Vjerujem u ljubav]]&quot; • &quot;[[I love you mi vida]]&quot; • &quot;[[Lejla]]&quot; • &quot;[[Oro (pjesma)|Oro]]&quot; • &quot;[[Bistra voda]]&quot; • &quot;[[Rändajad]]&quot; • &quot;[[Lane moje]]&quot; • &quot;[[La La Love]]&quot; • &quot;[[Never Forget]]&quot; • &quot;[[Satellite (pjesma Lene Meyer-Landrut)|Satellite]]&quot; • &quot;[[Lost and Forgotten]]&quot; • &quot;[[Ovo je Balkan]]&quot; • &quot;[[Milim]]&quot; • &quot;[[What's Another Year?]]&quot; • &quot;[[Rock me]]&quot; • &quot;[[Lako je sve (pjesma)|Lako je sve]]&quot; • &quot;[[Zauvijek moja]]&quot; • &quot;[[Wadde hadde dudde da?]]&quot; • &quot;[[Love in Rewind]]&quot; • &quot;[[Hold Me Now]]&quot; • &quot;[[We Could Be the Same]]&quot; • &quot;[[Allez Ola]]&quot; • &quot;[[Everybody (pjesma)|Everybody]]&quot; • &quot;[[Refrain]]&quot; • &quot;[[Munja i grom]]&quot; • &quot;[[Korake ti znam]]&quot; • &quot;[[Party for Everybody]]&quot; • &quot;[[Crno i belo]]&quot; • &quot;[[Kuula (pjesma)|Kuula]]&quot; • &quot;[[This is the Night (pjesma Kurta Calleje)|This is the Night]]&quot; • &quot;[[Only Teardrops]]&quot; • &quot;[[Tomorrow (pjesma Gianluce Bezzine)|Tomorrow]]&quot; • &quot;[[Moja ljubavi]]&quot; • &quot;[[Svadbarskim sokakom]]&quot; • [[:Kategorija:Pjesme benda Ling tosite sigure|pjesme benda Ling tosite sigure]] • [[:Kategorija:Pjesme benda Talk Talk|pjesme benda Talk Talk]] • &quot;[[Adio (pjesma)|Adio]]&quot; • &quot;[[How Bizarre (pjesma)|How Bizzare]]&quot; • &quot;[[Cambodia (pjesma)|Cambodia]]&quot; • &quot;[[Bangaranga]]&quot;

|group4 = Instrumentalna djela
|list4= 

|group3 = OST
|list3= &quot;[[Butter-Fly]]&quot; • &quot;[[brave heart]]&quot; • &quot;[[keep On]]&quot; • &quot;[[I wish]]&quot; • &quot;[[Katayoku no Tori]]&quot; • &quot;[[VII (pjesma)|VII]]&quot;

|below= 

}}

==Likovna umjetnost==

===Umjetnici===

{{Navbox generic
|titlestyle = text-align:center; color:#702963; background: #DF73FF; border:1px solid #702963;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz umjetnike
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:#702963;background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|belowstyle= text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|groupstyle = text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;

|above= 

|group1 = Slikari&lt;br&gt;Ilustratori/Crtači
|group1style = text-align:center; color:#882D17; background:#CC7722; border:1px solid #882D17;
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Salvador Dalí]] • [[Egon Schiele]] • [[Gustav Klimt]] • [[Kazimir Maljevič]] • [[Vasilij Kandinski]] • [[Georges Braque]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Piet Mondrian]] • [[Georges Seurat]] • [[John Tenniel]] • [[Isaak Brodskij]] • [[Dmitrij Vrubelj]] • [[Sidney Paget]] • [[Gonzalo Morales Sáurez]] • [[Albert Namatjira]] • [[Paul Signac]] • [[Pedro Américo]] • [[Akira Amano]] • [[Arturo Michelena]] • [[Martín Tovar y Tovar]] • [[Kristjan Raud]] • [[Paul Raud]]

|group2 = Kipari&lt;br&gt;Dizajneri
|group2style = text-align:center; color:#C04000; background:#FF7E00; border:1px solid #C04000;
|list2= [[Auguste Rodin]] • [[Gustav Fabergé]] • [[Petar Karl Fabergé]] • [[Leonid Sherwood]] • [[Yves Saint Laurent]] • [[Jesús Rafael Soto]]

|group3 = Arhitekti
|group3style = text-align:center; color:#555555; background:#E5E4E2; border:1px solid #555555;
|list3= [[Frank Lloyd Wright]] • [[Ibo Bonilla]] • [[Carlos Raúl Villanueva]]

|group4 = Fotografi
|group4style = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|list4= [[Félix Nadar]] • [[Alberto Korda]]

|below= 

}}

===Umjetnost===

{{Navbox generic
|titlestyle = text-align:center; color:#702963; background: #DF73FF; border:1px solid #702963;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz umjetnost
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:#702963;background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|belowstyle= text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|groupstyle = text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;

|above= 

|group1 = Slikarstvo
|group1style = text-align:center; color:#882D17; background:#CC7722; border:1px solid #882D17;
|list1= ''[[Krik]] • [[Nedjeljno poslijepodne na otoku La Grande Jatte]] • [[Kupači kod Asnièresa]] • [[Izbij Bijele Crvenim klinom]] • [[Bijelo na bijelom]] • [[Gospode! Pomozi mi preživjeti ovu smrtonosnu ljubav]] • [[Veliki val kod Kanagawe]] • [[Posvećenje Napoleona I (David)|Posvećenje Napoleona I]] • [[Napoleon I na carskom tronu]] • [[Napoleon u svojoj studiji]] • [[Nedovršeni portret generala Bonapartea]]'' 

|group2 = Kiparstvo&lt;br&gt;Dizajn
|group2style = text-align:center; color:#C04000; background:#FF7E00; border:1px solid #C04000;
|list2= ''[[Telefon sa slušalicom od jastoga]] • [[Sofa u obliku usta Mae West]]'' • [[Koh-i-Noor]] • ''[[Senbazuru]]'' • ''[[Gandhijeva tri majmuna]]'' • [[Toranj Juche|Toranj ''Juche'']] • [[Veliki spomenik na brdu Mansu]] • [[Mola (tekstil)]]

|group3 = Arhitektura
|group3style = text-align:center; color:#555555; background:#E5E4E2; border:1px solid #555555;
|list3= [[Guggenheimov muzej u Bilbau]] • [[Opatija Westminster]] • [[Dvorac Osu]] • [[Dvorac Cape Coast]] • [[Dvorac Elmina]] • [[Elizejska palača]] • ''[[Palais Bourbon]]'' • ''[[Palais Luxembourg]]'' • ''[[Les Invalides]]'' • [[Palača Tuileries]] • [[Rowan Oak]] • [[Trg Kim Il-sunga]] • [[Kongresna dvorana Mansudae]] • [[Međunarodni aerodrom José Martí]] • [[Presidio Modelo]] • [[Aerodrom Quatro de Fevereiro]] • [[Međunarodni aerodrom Simón Bolívar (Venezuela)]] • [[Univerzitetski grad u Caracasu]] • [[Museo de Bellas Artes (Caracas)]] • [[Muzej moderne umjetnosti Jesús Soto]] • [[Kizuna (most)]] • [[Međunarodni aerodrom u Phnom Penhu]] • [[Muzej genocida Tuol Sleng]] • [[El Cajón (brana)]] • [[Vrata bez povratka (Ouidah)]] • [[Musée Honmè]] • [[Međunarodni aerodrom u Nadiju]] • [[Međunarodni aerodrom u Nausoriju]] • [[Fort Zeelandia (Paramaribo)]] • [[Fort Nieuw-Amsterdam]] • [[Zatvor Outram]] • [[Stara Gradska vijećnica (Singapur)]] • [[Transpanamski cjevovod]]

|group4 = Općenito
|group4style = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|list4= [[De Stijl]] • [[Camp (stil)|Camp]] • [[Salon (Pariz)|Salon]]

|below= 

}}

==Filmska umjetnost==

===Opći pojmovi===

{{Navbox
| name      = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
| title     = Doprinosi s područja filmografije
| titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| image     = 
| imageleft =
| bodyclass = hlist

| list1 =
[[Ekranizacija]] • [[Production I.G]] • [[noitaminA]]

|list2=
}}

===Biografije===

{{Navbox generic
|titlestyle = color:black; background:white; border:1px solid black;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi o filmašima
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|belowstyle= text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;

|above= 

|group1 = Glumci
|list1=  {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid #EF4135;

|group1 = {{flagicon|SAD}} Sjedinjene Države
|group1style = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|list1= [[Dean Winters]] • [[Tobin Bell]] • [[Ed O'Neill]] • [[Mariska Hargitay]] • [[Tamara Tunie]] • [[Sam Waterston]] • [[Diane Neal]] • [[B.D. Wong]] • [[Robert Sean Leonard]] • [[Peter Jacobson]] • [[Matt Damon]] • [[Andy García]] • [[Billy Dee Williams]] • [[Robert Forster]]

|group2 = {{nowrap|{{flagicon|UK}} Ujedinjeno Kraljevstvo}}
| group2style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid #CC0000;
|list2= [[Ian Hart]] • [[Emma Watson]] • [[Hugh Fraser]] • [[Philip Jackson]] • [[David Suchet]] • [[Pauline Moran]] • [[Alan Rickman]] • [[David Thewlis]] • [[Linus Roache]] • [[Albert Finney]] • [[Phil Davis]] • [[Rupert Penry-Jones]] • [[Steve Pemberton]] • [[Sam Stockman]] • [[George Rossi]] • [[Hannah Walters]] • [[Johnny Harris]] • [[Ben Bishop]] • [[Christopher Fulford]] • [[Claire Rushbrook]] • [[Alex Jennings]] • [[Eille Norwood]] • [[Arthur Wontner]] • [[Clive Brook]]

|group3 = {{nowrap|{{flagicon|AUS}} Australija}}
| group3style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list3= [[Costas Mandylor]] • [[Chris Hemsworth]] • [[Liam Hemsworth]] • [[Luke Hemsworth]] • [[Mia Wasikowska]] • [[Jesse Spencer]]

|group4 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group4style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list4= [[Duško Gruborović]]

|group5 = {{flagicon|RUS}} Rusija
|group5style = color:#FFFFFF; background:red; border:1px solid #0039A6;
|list5= [[Vasilij Livanov]] • [[Igor Petrenko]] • [[Andrej Panjin]] • [[Stanislav Govoruhin]]

|group6 = {{flagicon|FRA}} Francuska
|group6style = color:#FFFFFF; background:#0055A4; border:1px solid #EF4135;
|list6 = [[Irène Jacob]]

|group7 = {{flagicon|JAP}} Japan
|group7style = text-align:center; color:red;background:white; border:1px solid #EF4135;
|list7= [[Kazuhiro Yamaji]] • [[Ryōhei Kimura]]

|group8 = {{nowrap|{{flagicon|KAN}} Kanada}}
| group8style = background-color:white; color:red; text-align:center; border-top: 1px solid #FF0000; border-bottom: 1px solid #FF0000; border-left: 1px solid white; border-right: 1px solid white;
|list8= [[Matt Frewer]]

|group9 = {{nowrap|{{flagicon|VEN}} Venezuela}}
| group9style =  background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid #FCD116;
|list9= [[Édgar Ramírez]]
}}

|group2 = Režiseri
|list2= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid #EF4135;

|group1 = {{flagicon|SAD}} Sjedinjene Države
|group1style = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|list1=  [[Bryan Singer]]
|group2 = {{nowrap|{{flagicon|UK}} Ujedinjeno Kraljevstvo}}
| group2style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid #CC0000;
|list2= [[Alfred Hitchcock]]

|group3 = {{nowrap|{{flagicon|ITA}} Italija}}
| group3style = text-align:center; color:#FFFFFF;background:#009246; border:1px solid #EF4135;
|list3= [[Federico Fellini]]

|group4 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group4style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list4= [[Branko Ivanda]] • [[Goran Kulenović]] • [[Dražen Žarković]]


|group5 = {{flagicon|JAP}} Japan
|group5style = text-align:center; color:red;background:white; border:1px solid #EF4135;
|list5= [[Hirojuki Kakudō]] • [[Itsurō Kawasaki]] • [[Naoyoshi Shiotani]] • [[Katsuyuki Motohiro]] • [[Kiyotaka Suzuki]]

|group6 = {{nowrap|{{flagicon|AUS}} Australija}}
| group6style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list6= [[Peter Weir]]

|group7 = {{nowrap|{{flagicon|NZL}} Novi Zeland}}
| group7style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list7= [[Martin Campbell]] • [[Niki Caro]]

|group8 = {{nowrap|{{flagicon|SUR}} Surinam}}
| group8style = background:#C8102E; border:1px solid #007A33; color: #FFCD00; text-align:center;
|list8= [[Pim de la Parra]]

|group9 = {{nowrap|{{flagicon|POLJ}} Poljska}}
| group9style = background:white; border:1px solid red; color: red; text-align:center;
|list9= [[Agnieszka Holland]]

|group10 = {{nowrap|{{flagicon|LAT}} Latvija}}
| group10style = background:#77353D; border:1px solid silver; color: white; text-align:center;
|list10= [[Gints Zilbalodis]]

}}

|group3 = Scenaristi&lt;br&gt;Producenti
|list3= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid #EF4135;

|group1 = {{flagicon|SAD}} Sjedinjene Države
|group1style = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|list1=  [[Peter Blake]] • [[Katie Jacobs]] • [[Paul Attanasio]] • [[Lawrence Kaplow]]

|group2 = {{flagicon|JAP}} Japan
|group2style = text-align:center; color:red;background:white; border:1px solid #EF4135;
|list2= [[Akijoshi Hongo]] • [[Reiko Joshida]] • [[Satoru Nishizono]] • [[Jōji Wada]] • [[Makoto Fukami]] • [[Kōji Yamamoto]] • [[Tō Ubukata]] • [[Jun Kumagai]]

|group3 = {{flagicon|KAN}} Kanada
|group3style = text-align:center; color:red;background:white; border:1px solid #EF4135;
|list3= [[David Shore]]

|group4 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group4style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list4= [[Ivan Maloča]] • [[Zoran Lazić]] • [[Tonći Kožul]] • [[Vlado Bulić]] • [[Branko Ružić (scenarist)|Branko Ružić]] • [[Koraljka Meštrović]] • [[Antonio Gabelić]] • [[Irena Krčelić]] • [[Nikolina Čuljak]]

}}

|below= 

}}

===Filmovi i serije===

{{Navbox generic
|titlestyle = color:black; background:white; border:1px solid black;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi o filmovima
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|belowstyle= text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;

|above= 

|group1 = {{flagicon|SAD}} Sjedinjene Države
|group1style = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|list1= ''[[Psycho]]'' • ''[[The Birds]]'' • ''[[Vertigo]]'' • ''[[Frenzy]]'' • ''[[Marnie]]'' • ''[[Rear Window]]'' • ''[[Rebecca]]'' • ''[[Mr. &amp; Mrs. Smith (1941)|Mr. &amp; Mrs. Smith]]'' • [[The Man Who Knew Too Much (1956)|''The Man Who Knew Too Much'' (1956)]] • ''[[Topaz (1969)|Topaz]]'' • [[Saw (2003)|''Saw'' (2003)]] • ''[[Saw (2004)|Saw]]'' • ''[[Saw II]]'' • ''[[Saw III]]'' • ''[[Saw IV]]'' • ''[[Saw V]]'' • ''[[From Hell (2001)|From Hell]]'' • [[The Count of Monte Cristo (2002)|''The Count of Monte Cristo'' (2002)]] • ''[[Notorious (1946)|Notorious]]'' • [[Sherlock Holmes (film, 1922)|''Sherlock Holmes'' (1922)]] • [[The Return of Sherlock Holmes (film, 1929)|''The Return of Sherlock Holmes'' (1929)]] • [[Sherlock Holmes (film, 1932)|''Sherlock Holmes'' (1932)]] • [[A Study in Scarlet (film, 1933)|''A Study in Scarlet'' (1933)]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[It (film, 2017)|''It'' (2017)]]

|group2 = {{nowrap|{{flagicon|UK}} Ujedinjeno Kraljevstvo}}
| group2style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid #CC0000;
|list2= ''[[Sherlock Holmes and the Case of the Silk Stocking]]'' • [[The Hound of the Baskervilles (film, 2002)|''The Hound of the Baskervilles'' (2002)]] • ''[[Harry Potter and the Philosopher's Stone (2001)|Harry Potter and the Philosopher's Stone]]'' • ''[[Harry Potter and the Chamber of Secrets (2002)|Harry Potter and the Chamber of Secrets]]'' • ''[[Harry Potter and the Prisoner of Azkaban (2004)|Harry Potter and the Prisoner of Azkaban]]'' • ''[[Harry Potter and the Goblet of Fire (2005)|Harry Potter and the Goblet of Fire]]'' • ''[[Harry Potter and the Order of the Phoenix (2007)|Harry Potter and the Order of the Phoenix]]'' • ''[[Harry Potter and the Half-Blood Prince (2009)|Harry Potter and the Half-Blood Prince]]'' • ''[[Harry Potter and the Deathly Hallows - Part 1]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Harry Potter and the Deathly Hallows - Part 2]]'' • ''[[Agatha]]'' • ''[[The Krays]]'' • [[The Trial (1993)|''The Trial'' (1993)]] • ''[[Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Murder on the Orient Express (1974)|''Murder on the Orient Express'' (1974)]] • ''[[Murder, She Said]]'' • ''[[Murder Most Foul]]'' • ''[[Murder Ahoy!]]'' • ''[[Murder at the Gallop]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Sherlock Holmes (2009)|''Sherlock Holmes'' (2009)]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Sherlock Holmes: A Game of Shadows]]'' • [[The Valley of Fear (film, 1916)|''The Valley of Fear'' (1916)]] • [[A Study in Scarlet (film, 1914)|''A Study in Scarlet'' (1914)]] • [[The Hound of the Baskervilles (film, 1921)|''The Hound of the Baskervilles'' (1921)]] • [[The Sign of Four (film, 1923)|''The Sign of Four'' (1923)]] • ''[[The Sleeping Cardinal]]'' • ''[[The Missing Rembrandt]]'' • ''[[The Triumph of Sherlock Holmes]]'' • [[The Sign of Four (film, 1932)|''The Sign of Four'' (1932)]] • [[Silver Blaze (film, 1937)|''Silver Blaze'' (1937)]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Naked (film, 1993)|Naked]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[The Killing Fields (film)|The Killing Fields]]''

|group3 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group3style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list3= ''[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Lea i Darija]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Svećenikova djeca]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Smrt Djevojčice sa žigicama (film)|Smrt Djevojčice sa žigicama]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Mirotvorac (film)|Mirotvorac]]''

|group4 = {{flagicon|JAP}} Japan
|group4style = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|list4 = [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Digimon Adventure (film)|''Digimon Adventure'' (film)]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Psycho-Pass: The Movie]]'' • ''[[Saraba hakobune]]'' • ''[[Issun-bōshi (film)|Issun-bōshi]]''

|group5 = {{flagicon|NJE}} Njemačka
|group5style = text-align:center; color:#000000; background:#FFCC00; border:1px solid #FF0000;
|list5 = [[Der Hund von Baskerville (film, 1914)|''Der Hund von Baskerville'' (1914)]] • [[Der Hund von Baskerville (film, 1929)|''Der Hund von Baskerville'' (1929)]]

|group6 = {{flagicon|SSSR}} Sovjetski Savez
|group6style = text-align:center; color:#FFD700; background:red; border:1px solid #FFD700;
|list6 = ''[[Priključenja Šerloka Holmsa i doktora Vatsona]]'' (''[[Šerlok Holms i doktor Vatson]]'' • [[Priključenja Šerloka Holmsa i doktora Vatsona (film)|''Priključenja Šerloka Holmsa i doktora Vatsona'' (film)]] • ''[[Priključenja Šerloka Holmsa i doktora Vatsona: Sobaka Baskervilej|Sobaka Baskervilej]]'' • ''[[Priključenja Šerloka Holmsa i doktora Vatsona: Sokroviša Agri|Sokroviša Agri]]'' • ''[[Priključenja Šerloka Holmsa i doktora Vatsona: Dvadcatij vek načinajecja|Dvadcatij vek načinajecja]]'') • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Desjat negritjat]]

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|group1 = {{flagicon|RUS}} Rusija
| group1style =text-align:center; color:#FFFFFF; background:red; border:1px solid #0039A6;
|list1 =''[[Savva. Serdce voina]]''

}}

|group7 = {{flagicon|FRA}} Francuska
|group7style = color:#FFFFFF; background:#0055A4; border:1px solid #EF4135;
|list7 = ''[[Espoir, sierra de Teruel]]'' • ''[[Un chant d'amour]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Z (film)|Z]]''

|group8 = {{nowrap|{{flagicon|NZL}} Novi Zeland}}
| group8style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border: 1px solid silver
|list8= ''[[Whale Rider]]''

|group9 = {{nowrap|{{flagicon|KAN}} Kanada}}
| group9style = background-color:white; color:red; text-align:center; border-top: 1px solid #FF0000; border-bottom: 1px solid #FF0000; border-left: 1px solid white; border-right: 1px solid white;
|list9= ''[[The Hound of the Baskervilles (film, 2000)|The Hound of the Baskervilles]]'' • ''[[The Sign of Four (film, 2001)|The Sign of Four]]'' • ''[[The Royal Scandal]]'' • ''[[The Case of the Whitechapel Vampire]]''

|group10 = {{nowrap|{{flagicon|VEN}} Venezuela}}
| group10style =  background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid #FCD116;
|list10= ''[[Punto y raya]]''

|group11 = {{nowrap|{{flagicon|HON}} Honduras}}
| group11style = background-color:#0073CF; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list11= ''[[Morazán (film)|Morazán]]''

|group12 = {{nowrap|{{flagicon|FIJ}} Fidži}}
| group12style = background-color:#68BFE5; color:white; text-align:center; border:1px solid silver;
|list12= ''[[The Land Has Eyes]]''

|group13 = {{nowrap|{{flagicon|SUR}} Surinam}}
| group13style = background:#C8102E; border:1px solid #007A33; color: #FFCD00; text-align:center;
|list13= ''[[Wan Pipel]]''

|group14 = {{nowrap|{{flagicon|LAT}} Latvija}}
| group14style = background:#77353D; border:1px solid silver; color: white; text-align:center;
|list14= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Straume]]''

|group15= Likovi
|list15 = [[King Kong]]

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border: 1px solid black;

|group1 = ''Star Wars''
|list1 = [[Darth Sidious]] • [[Yoda]] • [[Darth Vader]] • [[Qui-Gon Jinn]] • [[General Grievous]]

|group2 = ''Saw''
|list2 = [[Mark Hoffman]]

}}

}}
{{Navbox generic
|titlestyle = color:black; background:white; border:1px solid black;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi o serijama
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|belowstyle= text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;
|groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;

|above= 

|group1 = {{flagicon|SAD}} Sjedinjene Države
|group1style = text-align:center; color:#FFFFFF; background:#B22234; border:1px solid #3C3B6E;
|list1= ''[[Law &amp; Order: Special Victims Unit]] ''([[:Kategorija:Zakon i red: Odjel za žrtve|kategorija]])'' • [[Law &amp; Order: Criminal Intent]] ''([[:Kategorija:Zakon i red: Zločinačke nakane|kategorija]])'' • [[Law &amp; Order]] ''([[:Kategorija:Zakon i red|kategorija]])'' • [[House, M.D.]] ''([[:Kategorija:Dr. House|kategorija]])'' • [[Toro i Pončo]] '' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[It (miniserija)|''It'' (miniserija)]]

|group2 = {{nowrap|{{flagicon|UK}} Ujedinjeno Kraljevstvo}}
| group2style = background-color:#1C2D8C; color:white; text-align:center; border:1px solid #CC0000;
|list2= ''[[Agatha Christie's Poirot]] • [[The Adventures of Sherlock Holmes (televizijska serija)|The Adventures of Sherlock Holmes]] • [['Allo 'Allo!]] • [[Blackadder]] • [[Whitechapel (serija)|Whitechapel]] ''([[:Kategorija:Whitechapel|kategorija]])'' ''

|group3 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group3style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list3= ''[[Nad lipom 35]]'' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Bitange i princeze]]'' ([[:Kategorija:Bitange i princeze|kategorija]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] &quot;[[Epizoda 9 (Bitange i princeze, sezona 1)|Epizoda 9 (S1)]]&quot;)

|group4 = {{flagicon|JAP}} Japan
|group4style = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|list4 = ''[[Digimon Adventure]] ''([[:Kategorija:Digimon Adventure|kategorija]] • [[Popis epizoda Digimon Adventurea|popis epizoda]])'' '' • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Psycho-Pass]]'' ([[:Kategorija:Psycho-Pass|kategorija]] • [[:Kategorija:Epizode animea Psycho-Pass|Epizode - sezona 1]] [ [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] &quot;[[Perfect World]]&quot; • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] &quot;[[Saint's Supper]]&quot; • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] &quot;[[The Gates of Judgment]]&quot; ] / [[:Kategorija:Epizode animea Psycho-Pass 2|2]] [ [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] &quot;[[The Scales of Justice 〈299/300〉]]&quot; ])

|group5 = {{flagicon|RUS}} Rusija
|group5style = text-align:center; color:#FFFFFF; background:red; border:1px solid #0039A6;
|list5= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Šerlok Holms (TV serija)|Šerlok Holms]]''

|group6= Likovi
|list6 = {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;

|group1 = ''SVU''
|list1 = [[Donald Cragen]] • [[Melinda Warner]] • [[Casey Novak]] • [[Dani Beck]] • [[Chester Lake]] • [[Elizabeth Donnelly]] • [[Brian Cassidy]] • [[Monique Jeffries]] • [[Kim Greylek]] • [[George Huang]]

|group2 = ''L&amp;O''
|list2 = [[Michael Cutter]] • [[Cyrus Lupo]] • [[Connie Rubirosa]] • [[Abbie Carmichael]] • [[Emil Skoda]] • [[Rey Curtis]] • [[Kevin Bernard]] • [[Jack McCoy]]

|group3 = ''CI''
|list3 = [[Nola Falacci]] • [[Danny Ross]] • [[Zach Nichols]]

|group4 = ''House''
|list4 =  [[Gregory House]] • [[James Wilson]] • [[Robert Chase]] • [[Chris Taub]] • [[Lucas Douglas]] • [[Henry Dobson]] • [[John i Blythe House]] • [[Darryl Nolan]]

|group5 = ''Whitechapel''
|list5 =  [[Emerson Kent]] • [[Finlay Mansell]] • [[Megan Riley]]

|group6 = ''[[Digimon]]''&lt;br&gt;&lt;small&gt;([[Popis Digimona]])&lt;/small&gt;
|list6 =  [[Taichi Jagami]] • [[Gospodari tame]] ([[Machinedramon]] • [[Piedmon]] • [[Puppetmon]] • [[MetalSeadramon]]) • [[Izzy Izumi]] • [[Devimon]] • [[Whamon]] • [[Phantomon]] • [[Apocalymon]] • [[Andromon]] • [[Datamon]] • [[Bakemon]] • [[Etemon]] • [[Monzaemon]] • [[Digitamamon]] • [[Meramon]] • [[MetalEtemon]] • [[Seadramon]] • [[Myotismon]] • [[VenomMyotismon]] • [[Centarumon]] • [[Piximon]] • [[Ogremon]] • [[Wizardmon]] • [[Shellmon]] • [[Elecmon]] • [[Frigimon]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Leomon]] • [[SaberLeomon]] • [[DemiDevimon]] • [[LadyDevimon]]

}}

}}

==Strip i mange==

{{Navbox
| name      = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
| title     = Doprinosi s područja stripa
| titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| image     = 
| imageleft =
| bodyclass = hlist

| list1 =
[[Stripovska smrt]]

|list2=
}}

===Batman===

{{Navbox generic
|titlestyle =  text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title=Batman
|groupstyle = text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;
|abovestyle= text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;
|belowstyle=  text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;
|groupstyle =  text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;

|above= 

|group1 = Likovi
|group1style = text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Batman]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Joker (strip)|Joker]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Penguin]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Riddler]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Mr. Freeze]] • [[Robin]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Catwoman]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Two-Face]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Mad Hatter (DC comics)|Mad Hatter]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Calendar Man]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Scarecrow]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Professor Pyg]] • [[Dollotroni]] • [[Son of Pyg]] • [[Hugo Strange]]

|group2 = Autori
| group2style = text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;
|list2= [[Bob Kane]] • [[Bill Finger]] • [[Jerry Robinson]]
&lt;!--
|group3 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group3style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list3= ''[[Nad lipom 35]]''

|group4 = {{flagicon|JAP}} Japan
|group4style = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|list4 = ''[[Digimon Adventure]] ''([[:Kategorija:Digimon Adventure|kategorija]] • [[Popis epizoda Digimon Adventurea|popis epizoda]])'' ''

|group5= Likovi
|list5 = {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;

|group1 = ''SVU''
|list1 = [[Donald Cragen]] • [[Melinda Warner]] • [[Casey Novak]] • [[Dani Beck]] • [[Chester Lake]] • [[Elizabeth Donnelly]] • [[Brian Cassidy]] • [[Monique Jeffries]] • [[Kim Greylek]] • [[George Huang]]

|group2 = ''L&amp;O''
|list2 = [[Michael Cutter]] • [[Cyrus Lupo]] • [[Connie Rubirosa]] • [[Abbie Carmichael]] • [[Emil Skoda]] • [[Rey Curtis]] • [[Kevin Bernard]] • [[Jack McCoy]]

|group3 = ''CI''
|list3 = [[Nola Falacci]] • [[Danny Ross]] • [[Zach Nichols]]

|group4 = ''House''
|list4 =  [[Gregory House]] • [[James Wilson]] • [[Robert Chase]] • [[Chris Taub]] • [[Lucas Douglas]] • [[Henry Dobson]] • [[John i Blythe House]] • [[Darryl Nolan]]

|group5 = ''Whitechapel''
|list5 =  [[Emerson Kent]] • [[Finlay Mansell]] • [[Megan Riley]]

|group6 = ''[[Digimon]]''&lt;br&gt;&lt;small&gt;([[Popis Digimona]])&lt;/small&gt;
|list6 =  [[Taiči Jagami]] • [[Gospodari tame]] ([[Machinedramon]] • [[Piedmon]] • [[Puppetmon]] • [[MetalSeadramon]]) • [[Izzy Izumi]] • [[Devimon]] • [[Whamon]] • [[Phantomon]] • [[Apocalymon]] • [[Andromon]] • [[Datamon]] • [[Bakemon]] • [[Etemon]] • [[Monzaemon]] • [[Digitamamon]] • [[Meramon]] • [[MetalEtemon]] • [[Seadramon]] • [[Myotismon]] • [[VenomMyotismon]] • [[Centarumon]] • [[Piximon]] • [[Ogremon]] • [[Wizardmon]] • [[Shellmon]] • [[Elecmon]] • [[Frigimon]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Leomon]] • [[SaberLeomon]] • [[DemiDevimon]] • [[LadyDevimon]]

}}--&gt;

}}

===Bleach===

{{Navbox 
|titlestyle =  
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title=Bleach
|groupstyle =
|abovestyle=
|belowstyle=  
|groupstyle =  

|above= 

|group1 = 
|group1style = 
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Bleach (manga)|Bleach]]'' ([[Lista poglavlja i tankōbon izdanja mange Bleach|poglavlja]]) • [[Bleach (anime)|Anime]] • [[Tite Kubo]]

&lt;!--
|group2 = Autori
| group2style = text-align:center; color:yellow; background:black; border:1px solid yellow;
|list2= [[Bob Kane]] • [[Bill Finger]] • [[Jerry Robinson]]

|group3 = {{flagicon|HRV}} Hrvatska
|group3style = text-align:center; color:white; background:red; border:1px solid blue;
|list3= ''[[Nad lipom 35]]''

|group4 = {{flagicon|JAP}} Japan
|group4style = text-align:center; color:red; background:white; border:1px solid red;
|list4 = ''[[Digimon Adventure]] ''([[:Kategorija:Digimon Adventure|kategorija]] • [[Popis epizoda Digimon Adventurea|popis epizoda]])'' ''

|group5= Likovi
|list5 = {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:white; border:1px solid black;

|group1 = ''SVU''
|list1 = [[Donald Cragen]] • [[Melinda Warner]] • [[Casey Novak]] • [[Dani Beck]] • [[Chester Lake]] • [[Elizabeth Donnelly]] • [[Brian Cassidy]] • [[Monique Jeffries]] • [[Kim Greylek]] • [[George Huang]]

|group2 = ''L&amp;O''
|list2 = [[Michael Cutter]] • [[Cyrus Lupo]] • [[Connie Rubirosa]] • [[Abbie Carmichael]] • [[Emil Skoda]] • [[Rey Curtis]] • [[Kevin Bernard]] • [[Jack McCoy]]

|group3 = ''CI''
|list3 = [[Nola Falacci]] • [[Danny Ross]] • [[Zach Nichols]]

|group4 = ''House''
|list4 =  [[Gregory House]] • [[James Wilson]] • [[Robert Chase]] • [[Chris Taub]] • [[Lucas Douglas]] • [[Henry Dobson]] • [[John i Blythe House]] • [[Darryl Nolan]]

|group5 = ''Whitechapel''
|list5 =  [[Emerson Kent]] • [[Finlay Mansell]] • [[Megan Riley]]

|group6 = ''[[Digimon]]''&lt;br&gt;&lt;small&gt;([[Popis Digimona]])&lt;/small&gt;
|list6 =  [[Taiči Jagami]] • [[Gospodari tame]] ([[Machinedramon]] • [[Piedmon]] • [[Puppetmon]] • [[MetalSeadramon]]) • [[Izzy Izumi]] • [[Devimon]] • [[Whamon]] • [[Phantomon]] • [[Apocalymon]] • [[Andromon]] • [[Datamon]] • [[Bakemon]] • [[Etemon]] • [[Monzaemon]] • [[Digitamamon]] • [[Meramon]] • [[MetalEtemon]] • [[Seadramon]] • [[Myotismon]] • [[VenomMyotismon]] • [[Centarumon]] • [[Piximon]] • [[Ogremon]] • [[Wizardmon]] • [[Shellmon]] • [[Elecmon]] • [[Frigimon]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Leomon]] • [[SaberLeomon]] • [[DemiDevimon]] • [[LadyDevimon]]

}}--&gt;

}}

==Prirodne znanosti==

===Općenito===

{{Navbox generic
|titlestyle = text-align:center; color:#808080; background: #DCDCDC; border:1px solid #808080;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz znanost
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:#702963;background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|belowstyle= text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|groupstyle = text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;

|above= 

|group1 = Fizika
|group1style = text-align:center; color:#6699CC; background:#73C2FB; border:1px solid #6699CC;
|list1= [[Čvor (mjerna jedinica)]] • [[Veber]] • [[Kirchhoffovi zakoni spektroskopije]] • [[Kirchhoffovi zakoni]] • [[Paulijeva jednadžba]] • [[RIKEN]] • [[Laplaceov demon]]

|group2 = Kemija
|group2style = text-align:center; color:#800080; background:#C9A0DC; border:1px solid #800080;
|list2= [[Eksploziv]] • [[Mendeljejevovi predviđeni elementi]] • [[Primordijski elementi]] • [[Arsenatna kiselina]] • [[Orsinijeva bomba]]

|group3 = Biologija&lt;br&gt;Medicina
|group3style = text-align:center; color:#01796F; background:	#50C878; border:1px solid #01796F;
|list3= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#01796F; background:	#50C878; border:1px solid #01796F;

|group1=Biologija
|list1= [[Gušter]] • ''[[Bufo periglenes]]'' • ''[[Doryanthes excelsa]]'' • ''[[Varanus giganteus]]'' • ''[[Phyllopteryx]]'' • ''[[Callocephalon fimbriatum]]'' • ''[[Lycalopex vetulus]]'' • ''[[Bothrops insularis]]'' • ''[[Bletilla striata]]'' •  [[Divovska sabljasta antilopa]] • ''[[Laniarius brauni]]'' • [[Pelorus Jack]] • [[Snareski pingvin]] • ''[[Agathis australis]]'' • ''[[Leiopelmatidae]]'' • [[Haastov orao]] • [[Srebrna paprat]] • [[Novozelandski dugorepi šišmiš]] • [[Sisavac iz Saint Bathansa]] • ''[[Icterus icterus]]'' • ''[[Cattleya mossiae]]'' • [[Kuprej]] • ''[[Sphaerocoryne affinis]]'' • [[Ruatanski aguti]] • ''[[Brachylophus]]'' • [[Plava otrovna žaba]] • [[Papilionanthe Miss Joaquim|''Papilionanthe'' Miss Joaquim]]

|group2=Medicina
|list2= [[Guillain-Barréov sindrom]]

}}

|group4 = Tehnologija
|group4style = text-align:center; color:#B8860B; background:#DAA520; border:1px solid #B8860B;
|list4= [[Metalurgija]] • [[Vatreno oružje]] 

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#B8860B; background:#DAA520; border:1px solid #B8860B;

|group1=Računalna tehnologija
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Apple Inc.]] ([[Korisnik:Rjecina2|suradnja]]) • ''[[Crash Twinsanity]] • [[Sly 3: Honor Among Thieves]] • [[The Da Vinci Code (igra)|The Da Vinci Code]]'' • [[HOLMES2]] • [[Japanese Movie Database]] • [[Red Star OS]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] ''[[Ori and the Blind Forest]]'' • ''[[Ori and the Will of the Wisps]]''
}}

|group5 = Geografija
|group5style = text-align:center; color:#964B00; background:#E1A95F; border:1px solid #964B00;
|list5= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#964B00; background:#E1A95F; border:1px solid #964B00;

|group1=Država
|list1= [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Benin}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Estonija}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Fidži}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Francuska}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Honduras}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Kambodža}} • {{flag|Škotska}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Venezuela}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Surinam}} • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flag|Sjeverna Koreja}}

|group2=Naselja
|list2= {{nowrap begin}}
{{flagicon|ANG}} [[Benguela]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Cabinda (grad)|Cabinda]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Cambambe]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Cuito]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Huambo]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Lobito]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Lubango]]{{•w}}
{{flagicon|ANG}} [[Lucapa]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Malanje]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Namibe]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Klosterneuburg]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Waterloo (Belgija)|Waterloo]]{{•w}} 
{{flagicon|BEN}} [[Parakou]]{{•w}} 
{{flagicon|BEN}} [[Djougou]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Bohicon]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Allada]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Kandi, Benin|Kandi]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Ouidah]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Abomey-Calavi]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Ganvié]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Vratislavice]]{{•w}} 
{{flagicon|FIJ}} [[Labasa]]{{•w}} 
{{flagicon|FIJ}} [[Nadi]]{{•w}} 
{{flagicon|FIJ}} [[Nausori]]{{•w}} 
{{flagicon|FIJ}} [[Sigatoka]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Besançon]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Colombey-les-Deux-Églises]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Jœuf]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Mérignac]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Vichy]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Ho, Gana|Ho]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Kumasi]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Sekondi-Takoradi]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Tema, Gana|Tema]]{{•w}} 
{{flagicon|HON}} [[Trujillo, Honduras|Trujillo]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Caprese Michelangelo]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Nabari]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Satoshō]]{{•w}}
{{flagicon|Kambodža}} [[Kampong Cham]]{{•w}}
{{flagicon|Kambodža}} [[Sihanoukville]]{{•w}}
{{flagicon|Kambodža}} [[Battambang]]{{•w}}
{{flagicon|Kambodža}} [[Siem Reap]]{{•w}}
{{flagicon|Kambodža}} [[Poipet]]{{•w}}
{{flagicon|CRC}} [[San José, Kostarika|San José]]{{•w}} 
{{flagicon|CRC}} [[Ujarrás]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Baracoa]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Bayamo]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Cienfuegos]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Guantánamo]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Las Tunas (grad)|Las Tunas]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Manzanillo, Kuba|Manzanillo]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Pinar del Río]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Puerto Padre]] {{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Santa Clara, Kuba|Santa Clara]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Voorhout]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Dunedin]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Nelson, Novi Zeland|Nelson]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Waitangi, Northland|Waitangi]]{{•w}} 
{{flagicon|PAN}} [[La Villa de los Santos]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Oranienbaum]]{{•w}} 
{{flagicon|SIN}} [[Bedok]]{{•w}}
{{flagicon|SJKOR}} [[Ch'ŏngjin]]{{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[Hamhŭng]]{{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[Namp'o]]{{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[P'anmunjŏm]]{{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[Rasŏn]]{{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[Sinŭiju]]{{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[Wŏnsan]]{{•w}} 
{{flagicon|SUR}} [[Moiwana]]
{{nowrap end}}

|group3=Ostalo
|list3= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#964B00; background:#E1A95F; border:1px solid #964B00;

|group1 = Administracija
|list1 = [[Uljanovska oblast]] • [[Provincije Kostarike]] • [[Regioni Francuske]] • [[:Kategorija:Provincije Sjeverne Koreje|Provincije Sjeverne Koreje]] • [[Cabinda (provincija)]] • [[Rossov zavisni teritorij]] • [[Kraljevstvo Novi Zeland]] • [[Regije Novog Zelanda]] ([[Tasman (distrikt)|Tasman]] • [[Otago (regija)|Otago]] • [[Marlborough (regija)|Marlborough]] • [[Southland (regija)|Southland]] • [[Canterbury (regija, Novi Zeland)|Canterbury]] • [[West Coast (regija)|West Coast]]) • [[Scottova baza]] • [[Savezni teritoriji Venezuele]] • [[Obala komaraca]] • [[Departmani Benina]]

|group2 = Otoci&lt;br&gt;Poluotoci
|list2 = [[Iwo Jima]] • [[Ilha da Queimada Grande]] • [[Isla de la Juventud]] • [[Kermadecovi otoci]] • [[Los Roques (arhipelag)]] • [[Margaritin otok]] • [[Koh Kong (otok)|Koh Kong]] • [[Baia dos Tigres]] • [[Tigrov otok]] • [[Labuđi otoci]] • [[Viti Levu]] • [[Vanua Levu]] • [[Ceva-I-Ra]] • [[Koro (otok)|Koro]] • [[Kadavu]] • [[Taveuni]] • [[Rotuma]] • [[Uea]] • [[Bau (otok)|Bau]] • [[Naissaar]] • [[Pulau Ujong]] • [[Pedra Branca (Singapur)]]

|group3 = Hidrologija
|list3 = [[Arenal]] • [[Crvena Volta (rijeka)|Crvena Volta]] • [[Jezero Bosumtwi|Bosumtwi]] • [[Cascade de Gavarnie]] • [[Parnaíba (rijeka)|Parnaíba]] • [[Taedong]] • [[Korejski zaljev]] • [[Istočnokorejski zaljev]] • [[Tumen (rijeka)|Tumen]] • [[Rajsko jezero]] • [[Laguna de Leche]] • [[Zaljev Guantánamo]] • [[Cookov prolaz]] • [[Slapovi Calandula]] • [[Waikato (rijeka)|Waikato]] • [[Rotorua (jezero)|Rotorua]] • [[Tonlé Sap]] • [[Kwanza]] • [[Cunene]] • [[Lucala]] • [[Sangkae]] • [[Río Coco]] • [[Honduraški zaljev]] • [[Aguán]] • [[Ouémé (rijeka)|Ouémé]] • [[Oti (rijeka)|Oti]] • [[Beninski zaljev]] • [[Couffo (rijeka)|Couffo]] • [[Zou (rijeka)|Zou]] • [[Rewa (rijeka)|Rewa]] • [[Sigatoka (rijeka)|Sigatoka]] • [[Bligh Water]] • [[Valaste (vodopad)]] 

|group4 = Geologija
|list4 = [[Mount Afadjato]] • [[Irazú]] • [[Pico da Neblina]] • [[Sierra Maestra]] • [[Serra da Chela]] • [[Mount Earnslaw]] • [[Južne Alpe]] • [[Pico Bolívar]] • [[Pico Humboldt]] • [[Pico Bonpland]] • [[Roraima (tepui)|Roraima]] • [[Kukenán (tepui)|Kukenán]] • [[Phnom Aural]] • [[Kardamonske planine]] • [[Slonovske planine]] • [[Phnom Kulen]] • [[Morro do Moco]] • [[Cerro Las Minas]] • [[Atakora (planinski lanac)|Atakora]] • [[Mont Sokbaro]] • [[Mont Agou]] • [[Mount Tomanivi]] • [[Van Asch Van Wijck (planinski lanac)]] • [[Barú]]

|group5 = Ostalo
|list5 = [[Park Ueno]] • ''[[Outback]]'' • [[Skijalište Masikryong]] • [[Pjongjanško vrijeme]] • [[Močvara Zapata]] • [[Park Johna Lennona]] • ''[[Lluvia de peces]]'' • [[Koraljna obala (Fidži)]] • [[Vanalinn]] • [[Singapurska luka]]

}}

}}

|below= 

}}

===Znanstvenici===

{{Navbox generic
|titlestyle = text-align:center; color:#808080; background: #DCDCDC; border:1px solid #808080;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz znanstvenike
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:#702963;background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|belowstyle= text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|groupstyle = text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;

|above= 

|group1 = Fizičari
|group1style = text-align:center; color:#6699CC; background:#73C2FB; border:1px solid #6699CC;
|list1= [[Antoine Henri Becquerel]] • [[Heinrich Rudolf Hertz]] • [[Carl Hellmuth Hertz]] • [[Gustav Ludwig Hertz]] • [[Michael Faraday]] • [[Wilhelm Conrad Röntgen]] • [[Gerardus 't Hooft]] • [[Max Born]] • [[Edward Teller]] • [[Charles-Augustin de Coulomb]] • [[Joseph Henry]] • [[Wilhelm Eduard Weber]] • [[Lise Meitner]] • [[Gustav Robert Kirchhoff]] • [[Igor Kurčatov]] • [[Evangelista Torricelli]] • [[Erwin Schrödinger]] • [[Albert Einstein]] • [[Louis de Broglie]] • [[Wolfgang Pauli]] • [[Jean Baptiste Perrin]] • [[Arthur Holly Compton]] • [[Owen Willans Richardson]] • [[Čandrasekara Venkata Raman]] • [[Charles Thomson Rees Wilson]] • [[Carl David Anderson]] • [[George Paget Thomson]] • [[Victor Franz Hess]] • [[Isidor Isaac Rabi]] • [[Clinton Joseph Davisson]] • [[Aleksandar Prohorov]] • [[Henri Poincaré]] • [[Hideki Yukawa]] • [[Shin'ichirō Tomonaga]] • [[Joshio Nishina]] • [[William Lawrence Bragg]] • [[Brian Schmidt]] • [[William Henry Bragg]] • [[Mark Oliphant]] • [[Jean d'Alembert]] • [[Abdus Salam]]

|group2 = Kemičari
|group2style = text-align:center; color:#800080; background:#C9A0DC; border:1px solid #800080;
|list2= [[Dmitrij Mendeljejev]] • [[Pierre Curie]] • [[Henry Cavendish]] • [[William Ramsay]] • [[Francis William Aston]] • [[Adolf von Baeyer]] • [[Eduard Buchner]] • [[Jacobus Henricus van 't Hoff]] • [[Henri Moissan]] • [[John Warcup Cornforth]] • [[Alan MacDiarmid]] • [[Glenn T. Seaborg]]

|group3 = Liječnici
|group3style = text-align:center; color:#01796F; background:	#50C878; border:1px solid #01796F;
|list3= [[Alexander Fleming]] • [[Hakaru Hashimoto]] • [[Tomisaku Kawasaki]] • [[Mikito Takajasu]] • [[Hidejo Noguchi]] • [[Kitasato Shibasaburō]] • [[Howard Florey]] • [[Robin Warren]] • [[Barry J. Marshall]] • [[Elizabeth Blackburn]] • [[Peter C. Doherty]] • [[Frank Macfarlane Burnet]] • [[John Carew Eccles]] • [[Dominique-Jean Larrey]] • [[Carlos Chagas]] • [[Sergej Korsakov]] • [[Arístides Agramonte]] • [[Carlos Finlay]] • [[John Marshall Macdonald]] • [[Baruj Benacerraf]] • [[Jacinto Convit]] • [[Salvador Moncada]] • [[Friedrich Robert Faehlmann]] • [[Jean Itard]] • [[Georges Mathé]]

|group4 = Izumitelji
|group4style = text-align:center; color:#B8860B; background:#DAA520; border:1px solid #B8860B;
|list4= [[Ferdinand Porsche]] • [[André Citroën]] • [[Gottlieb Daimler]] • [[Eli Whitney]] • [[Humberto Fernández-Morán]]

|group5 = Geografi
|group5style = text-align:center; color:#964B00; background:#E1A95F; border:1px solid #964B00;
|list5= [[Vladimir Tagancev]]

|below= 

}}

==Društvene znanosti==

===Općenito===

{{Navbox generic
|titlestyle = text-align:center; color:#808080; background: #DCDCDC; border:1px solid #808080;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz društvene znanosti
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:#702963;background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|belowstyle= text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|groupstyle = text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;

|above= 

|group1 = Povijest
|group1style = text-align:center; color:#800000; background:#C19A6B; border:1px solid #800000;
|list1= [[Povijest Europe]] (nedovršeno)

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#800000; background:#C19A6B; border:1px solid #800000;

|group1 = pre-XX vijek.
|list1 = [[Banket kestenja]] • [[Osmanski interegnum]] • [[Šogunat Tokugawa]] • [[Kultura Diquis]] • [[Zlatna Obala (danska kolonija)]] • [[Zlatna Obala (portugalska kolonija)]] • [[Zlatna Obala (švedska kolonija)]] • [[Zlatna Obala (nizozemska kolonija)]] • [[Bushrangeri]] • [[Plesna epidemija iz 1518.]] • [[Edikt iz Nantesa]] • [[Edikt iz Fontainebleaua]] • [[Kolonijalni Brazil]] • [[Generalna kapetanija Kuba]] • [[Guvernorat Kuba]] • [[Loango-Angola]] • [[Provincija Venezuela]] • ''[[Klein-Venedig]]'' • [[Funan]] • [[Mračno doba (Kambodža)]] • [[Longvek]] • [[Generalna kapetanija Gvatemala]] • [[Podzemni grad Agongointo-Zoungoudo]] • [[Obala robova]] • [[Kraljevstvo Dahomej]] • [[Carstvo Oyo]] • [[Kralj Dahomeja]] • [[Dahomejski godišnji običaji]] • [[Društvo za Surinam]] • [[Invazija Surinama (1667)|Invazija Surinama]] • [[Napad na Fort Zeelandiju (1667)|Napad na Fort Zeelandiju]] • [[Kraljevina Singapura]] • ''[[Malajski anali]]'' • [[Temasek]] • [[Grčko herojsko doba]] • [[Gran Coclé]] • [[Castilla de Oro]] • [[Drakeov napad na Panamu]] • [[Pljačka Paname]] • [[Darijenska spletka]]

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#800000; background:#C19A6B; border:1px solid #800000;

|group1 = XVIII. vijek
|list1 = [[Savjet drevnih]] • [[Prva Francuska Republika]] • [[Konzulat (Francuska)]] • [[Direktorij (Francuska)]] • [[Komitet javnog spasa]] • [[Jakobinska diktatura]] • [[Termidorska reakcija]] • [[Puč 18. brumairea]] • [[Žirondinci]] • [[Septembarski masakri]] • [[Bijeg u Varennes]] • [[Žirondinski ustavni projekt]] • [[Kraljevstvo Francuska (1791-1792)]] • [[Prva industrijska revolucija]] • [[Vicekraljevstvo Nova Granada]] • [[Generalna kapetanija Venezuela]] • ''[[Kambodžanske kraljevske kronike]]'' 

|group2 = XIX. vijek
|list2 = [[Posvećenje Napoleona I]] • [[Kraljevina Holandija]] • [[Kraljevina Vestfalija]] • [[Burbonska restauracija]] • [[Druga industrijska revolucija]] • [[Monroeova doktrina]] • [[Zlatna Obala (britanska kolonija)]] • [[Pobuna u Eureki]] • [[Julska Monarhija]] • [[Francuska revolucija 1848.]] • [[Druga Francuska Republika]] • [[Dani lipnja]] • [[Predsjednički izbori u Francuskoj 1848.]] • [[Francuski ustavni referendum 1851.]] • [[Referendum o Drugom Francuskom Carstvu 1852.]] • [[Pariški sporazum (1856)]] • [[Pariški kongres (1856)]] • [[Orsinijev atentat]] • [[Bitka kod Sedana (1870)]] • [[Treća Francuska Republika]] • [[Suđenje tridesetorici]] • [[Kriza 16. svibnja 1877.]] • [[Panamski skandali]] • [[Tonkinska afera]] • [[Protektorat Annam]] • [[Kočinkina]] • [[Zastupnički dom (Francuska)]] • [[Predstavnički dom (Francuska)]] • [[Incident u Fashodi]] • [[Predsjednički izbori u Brazilu 1891.]] • [[Ujedinjeno Kraljevstvo Portugala, Brazila i Algarva]] • [[Kraljevina Brazil]] • [[Nezavisnost Brazila]] • [[Brazilsko Carstvo]] • [[Brazilski rat za nezavisnost]] • [[Prva Brazilska Republika]] • [[Desetogodišnji rat]] • [[Mali rat (Kuba)]] • [[Kubanski rat za nezavisnost]] • [[Američka vojna uprava na Kubi]] • [[Tellerov amandman]] • [[Pariški sporazum (1898)]] • [[Novi Zeland (kolonija)]] • [[Ratovi mušketa]] • [[Novozelandski ratovi]] • [[Sewellovo ministarstvo (1856.)]] • [[Vrhovna hunta]] • [[Prva Venezuelanska Republika]] • [[Venezuelanski rat za nezavisnost]] ([[Bitka na jezeru Maracaibo]]) • [[Druga Venezuelanska Republika]] • [[Manifest iz Cartagene]] • [[Divna kampanja]] • [[Dekret o ratu do smrti]] • [[Treća Venezuelanska Republika]] • [[Kongres u Angosturi]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Velika Kolumbija]] • [[Država Venezuela]] • [[Savezni rat]] • [[Sjedinjene Države Venezuele]] • [[Venezuelanska kriza (1895)]] • [[Francuski protektorat u Kambodži]] • [[Tonkin (francuski protektorat)]] • [[Comayagua (provincija)]] • [[Državni udar u Hondurasu 1827.]] • [[Prvi francusko-dahomejski rat]] • [[Drugi francusko-dahomejski rat]] • [[Francuski Dahomej]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Francuska Zapadna Afrika]] • [[Kraljevstvo Fidži]] • [[Fidži (kolonija)]] • ''[[Ärkamisaeg]]'' • [[Singapurski sporazum 1819.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Tjesnačka naselja]] • [[Anglo-nizozemski sporazum (1824)]] • [[Nezavisnost Paname]] • [[Akt o nezavisnosti Paname]]

|group3 = XX. vijek&lt;br&gt;(do 1914.)
|list3 = [[Plattov amandman]] • [[Republika Kuba (1902–1959)]] • [[Pacifikacija Kube]] • [[Novi Zeland (dominion)]] • [[Venezuelanska kriza (1902–1903)]] • [[Nizozemsko-venezuelanski rat]]

}}

|group2 = Prvi svjetski rat&lt;br&gt;(1914. - 1918.)
|list2 = {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#800000; background:#C19A6B; border:1px solid #800000;

|group1 = Općenito
|list1 = [[Prvi svjetski rat]] • [[Središnje sile]] 

|group2 = Bitke
|list2 = [[Bitka kod Tannenberga (1914.)|Bitka kod Tannenberga]] • [[Cerska bitka]] • [[Kolubarska bitka]] • [[Ofenziva od 100 dana]] • [[Druga bitka na Marni]] • [[Ofenziva Meuse-Argonne]] • [[Bitka na granicama]] • [[Nivelleova ofenziva]] • [[Bitka kod grebena Vimy]]

|group3 = Ostalo
|list3 = [[Sarajevski atentat]] • [[Oktobarska revolucija]] • [[Mir u Brest-Litovsku]] • [[Ruska revolucija (1917.)|Ruska revolucija 1917.]] • [[Britanski Togoland]] • ''[[Entente Cordiale]]'' • [[Francusko-ruska alijansa]] • [[Anglo-ruska antanta]] • [[Sovjetska Republika Naissaar]] • [[Manifest narodā Estonije]] • [[Njemačka okupacija Estonije u Prvom svjetskom ratu]] • [[Singapurska pobuna 1915.]]

}}

|group3 = Međuratno razdoblje&lt;br&gt;(1918. - 1939.)
|list3 = [[Pariška mirovna konferencija 1919.]] • [[Münchenski sporazum]] • [[Abdikacijska kriza]] • [[Ugovori iz Locarna]] • [[Briand-Cerettijev sporazum]] • [[Briand-Kelloggov pakt]] • [[Kriza 6. veljače 1934.]] • [[Predsjednički izbori u Brazilu 1930.]] • [[Brazilska revolucija 1930.]] • [[Privremena vojna junta (1930)]] • [[Vargasova era]] • [[Pentarhija iz 1933.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Estonski rat za nezavisnost]] • [[Estonska radnička komuna]] • [[Rusko-estonski sporazum iz Tartua]] • [[Vaps (pokret)]] • [[Pokušaj državnog udara u Estoniji 1924.]] • [[Suđenje 149-orki]] • [[Baltička antanta]] • [[Doba šutnje]]

|group4 = Drugi svjetski rat&lt;br&gt;(1939. - 1945.)
|list4 =  {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:#800000; background:#C19A6B; border:1px solid #800000;

|group1 = Općenito
|list1 = [[Drugi svjetski rat]] • [[Uzroci Drugog svjetskog rata]] • [[Saveznici]] • [[Sile Osovine]] • [[Posljedice Drugog svjetskog rata]]

|group2 = Bitke
|list2 = [[Operacija Bagration]] • [[Bitka za Francusku]] • [[Bitka kod La Plate]] • [[Saveznička invazija Sicilije]] • [[Operacija Anton|Operacija ''Anton'']] • [[Operacija Dragoon|Operacija ''Dragoon'']] • [[Praški ustanak]] • [[Ljetni rat]] • [[Bitka za Singapur]] • [[Operacija Jaywick|Operacija ''Jaywick'']] • [[Bombardiranje Singapura (1944–1945)]] • [[Bombardiranje Singapura (1941)]] • [[Operacija Tiderace|Operacija ''Tiderace'']] • [[Operacija Struggle|Operacija ''Struggle'']]

|group3 = Ostalo
|list3 = [[Schindlerovi židovi]] • [[Hitlerov pozdrav]] • [[Operacija Valkira]] • [[Vichyevska Francuska]] • [[Republika Slovačka (1939. - 1945.)]] • [[Riomski proces]] • [[Glasovanje o delegaciji punih ustavnih ovlasti Philippeu Pétainu]] • [[Njemačka vojna uprava u Belgiji i sjevernoj Francuskoj]] • [[Njemačka vojna uprava u okupiranoj Francuskoj]] • ''[[Militärverwaltung]]'' • [[Slobodna Francuska]] • [[Apel 18. juna]] • [[Privremena vlada Francuske Republike]] • [[Čehoslovačka vlada u egzilu]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Benešovi dekreti]] • [[Japanska okupacija Kambodže]] • [[Njemačka okupacija Estonije u Drugom svjetskom ratu]] • ''[[Generalbezirk Estland]]'' • [[Estonska samouprava]] • [[Reichskommissariat Ostland|''Reichskommissariat'' Ostland]] • [[Bijeg podmornice Orzeł|Bijeg podmornice ''Orzeł'']] • [[Shōnan-tō]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Sook Ching]] • [[Sōjūsetsu incident]] • [[Operacija Gustavus|Operacija ''Gustavus'']] • [[Operacija Zipper|Operacija ''Zipper'']] • [[Britanska vojna uprava (Malaja)]]

}}

|group5 = Hladni rat&lt;br&gt;(1945. - 1991.)
|list5 =  [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Hladni rat]] • [[Elizejski ugovor]] • [[Nixonov posjet Kini 1972.]] • [[Angolski građanski rat]] • [[Trumanova doktrina]] • [[Socijalistička Republika Rumunjska]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Demokratska Kampućija]] • [[Zapadna Njemačka]] • [[Kostarikanski građanski rat]] • [[Gana (krunska zemlja)]] • [[Neredi u Accri 1948.]] • [[Velika šestorica (Gana)]] • [[Politika bijele Australije]] • [[Ustavna kriza u Australiji 1975.]] • [[Četvrta Francuska Republika]] • [[Peta Francuska Republika]] • [[Maj 1968]] • [[Druga Brazilska Republika]] • [[Državni udar u Brazilu 1964.]] • [[Vojna diktatura u Brazilu]] • [[Brazilska vojna hunta (1969)]] • [[Narodna Republika Koreja]] • [[Sovjetska civilna uprava]] • [[Privremeni narodni komitet za Sjevernu Koreju]] • [[Korejska demilitarizirana zona]] • [[Bitka za Incheon]] • [[Operacija Pokpoong]] • [[Podjela Koreje]] • [[Korejski sporazum o primirju]] • [[Bombaški napad u Rangoonu]] • [[Ubojstva sjekirom u P'anmunjŏmu]] • [[Kasarne Moncada]] • [[Operacija Mongoose]] • [[Operacija Northwoods]] • [[Cubana de Aviación let 455]] • [[Narodna Republika Angola]] • [[Demokratska Narodna Republika Angola]] • [[Republika Cabinda]] • [[Angolski rat za nezavisnost]] • [[Alvorski sporazum]] • [[Češka i Slovačka Federativna Republika]] • [[ANZUS]] • [[Paktomanija]] • ''[[El Trienio Adeco]]'' • [[Četvrta Venezuelanska Republika]] • [[Pakt iz Puntofija]] • [[Državni udar u Venezueli 1958.]] • [[Državni udar u Venezueli 1945.]] • [[Francuska unija]] • [[Francuska zajednica]] • [[Kraljevina Kambodža (1953–1970)]] • [[Bangkoška zavjera]] • [[Operacija Menu]] • [[Operacija Freedom Deal]] • [[Državni udar u Kambodži 1970.]] • [[Kmerska Republika]] • [[Predsjednički izbori u Kambodži 1972.]] • [[Predstavnička skupština kampućijskog naroda]] • [[Santebal]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Kambodžanski genocid]] ([[Kambodžanska polja smrti]] • [[Drvo smrti]] • [[Choeung Ek]] • [[Masakr u Ba Chúcu]]) • [[Narodna Republika Kampućija]] • [[Plan K5]] • [[Država Kambodža]] • [[Kambodžansko-vijetnamski rat]] • [[Koalicijska vlada Demokratske Kampućije]] • [[Pariški mirovni sporazum (1991)]] • [[Državni udar u Hondurasu 1963.]] • [[Državni udar u Hondurasu 1975.]] • [[Honduraška vojna hunta (1956–1957)]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Fudbalski rat]] • [[Sahelsko-beninska unija]] • [[Republika Dahomej]] • [[Državni udar u Dahomeju 1963.]] • [[Predsjedničko vijeće (Dahomej)]] • [[Predsjednički izbori u Dahomeju 1970.]] • [[Državni udar u Dahomeju 1972.]] • [[Narodna Republika Benin]] • [[Pokušaj državnog udara u Beninu 1977.]] • [[Fidži (dominion)]] • [[Državni udari na Fidžiju 1987.]] • [[Operacija Morris Dance]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Estonska vlada u egzilu]] • [[Deklaracija suvereniteta Estonske SSR]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Raspjevana revolucija]] • [[Fosforitni rat]] • [[Pismo četrdesetorice]] • [[Surinam (Kraljevina Nizozemska)]] • [[Državni udar u Surinamu 1980.]] • [[Nacionalni vojni savjet (Surinam)]] • [[Decembarska ubojstva]] • [[Surinamski unutrašnji rat]] • [[Masakr u Moiwani]] • [[Državni udar u Surinamu 1990.]] • [[Singapur (kolonija)]] • [[Singapur (savezna država)]] • [[Malezijski sporazum]] • [[Sporazum o nezavisnosti Singapura (1965)]] • [[Proglašenje Singapura]] • [[Referendum o integraciji Singapura 1962.]] • [[Izvanredno stanje u Poljskoj]]

|group6 = 1990-e&lt;br&gt;XXI. vijek
|list6 = [[Crno proljeće (Kuba)]] • [[Opći izbori u Angoli 1992.]] • [[Masakr na Noć vještica]] • [[Pokušaji državnih udara u Venezuel 1992.]] • [[Bolivarska revolucija]] • [[Pokušaj državnog udara u Venezueli 2002.]] • [[Prijelazna uprava Ujedinjenih nacija u Kambodži|UNTAC]] • [[Privremena vlada nacionalnog jedinstva i nacionalnog spasa Kambodže]] • [[Ustavna kriza u Hondurasu 2009.]] • [[Državni udar u Hondurasu 2009.]] • [[UTAGE let 141]] • [[Državni udar na Fidžiju 2000.]] • [[Državni udar na Fidžiju 2006.]] • [[Prosvjedi u Surinamu 1999.]]


}}

|group2 = Pravo&lt;br&gt;Kriminologija
|group2style = text-align:center; color:black; background:silver; border:1px solid black;
|list2= [[Scotland Yard]] • [[Old Bailey]] • ''[[Volksgerichtshof]]'' • [[Vrhovni sud Kostarike]] • [[Vrhovni sud Gane]] • [[Ustav Australije]] • [[Ustav Gane]] • [[Ustav Francuske (1791)]] • [[Ustav Francuske (1793)]] • [[Ustav Francuske (1795)]] • [[Ustav Francuske (1799)]] • [[Ustav Francuske (1802)]] • [[Ustav Francuske (1804)]] • [[Povelja iz 1814.]] • [[Dopunski akt ustavima Prvog Carstva]] • [[Povelja iz 1830.]] • [[Ustav Francuske (1848)]] • [[Ustav Francuske (1852)]] • [[Francuski ustavni zakoni (1875)]] • [[Ferryjevi zakoni]] • [[Francuski ustavni zakon (1940)]] • [[Francuski ustavni zakon (1945)]] • [[Ustav Francuske (1946)]] • [[Ustav Francuske]] • [[Ustav Brazila]] • [[Ustav Sjeverne Koreje]] • [[Ustav Kube]] • [[Bustamanteov kodeks]] • [[Ustav Angole]] • [[Ustavni sud (Češka)]] • [[Macdonaldova trijada]] • [[Vrhovni sud Novog Zelanda]] • [[Ustav Novog Zelanda]] • [[Panoptikon]] • [[Deklaracija nezavisnosti Novog Zelanda]] • [[Sporazum iz Waitangija]] • [[Vrhovni sud pravde (Venezuela)]] • [[Ustav Venezuele]] • [[Deklaracija nezavisnosti (Venezuela)]] • [[Ustav Kambodže]] • [[Kambodžanski tribunal]] • [[Ustav Hondurasa]] • [[Vrhovni sud pravde (Honduras)]] • [[Ustav Benina]] • [[Kvazisud]] • ''[[modus operandi]]'' • [[Ustav Fidžija]] • [[Zakon o pomirbi, toleranciji i jedinstvu]] • [[Ustav Estonije]] • [[Ustav Surinama]] • [[Vrhovni sud Singapura]] • [[Ustav Paname]] • [[Vrhovni sud pravde (Panama)]]

|group3 = Politika
|group3style = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;
|list3= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1 = Općenito
|list1 = [[Nacizam]] • ''[[Révolution nationale]]'' • [[Koronelizam]] • ''[[Juche]]'' • ''[[Songun]]'' • ''[[Songbun]]'' • [[Neutralna država]] • [[Čavizam]] • [[Nulta godina (Kambodža)|Nulta godina]] • ''[[Françafrique]]'' • ''[[Corregimiento]]'' • ''[[Comarca]]''

|group2 = Posebno
|list2 = [[Popis njemačkih ministara obrane]] • [[Premijer Ujedinjenog Kraljevstva]] • [[Hitlerov kabinet]] • [[Premijer Japana]] • ''[[Kokkai]]'' • [[Nacionalna stranka oslobođenja (Kostarika)|PLN]] • [[Stranka građanske akcije|PAC]] • [[Libertarijanski pokret|ML]] • [[Predsjednik Kostarike]] • [[Zakonodavna skupština (Kostarika)]] • [[Predsjednik Gane]] • [[Premijer Gane]] • [[Stranka narodne konvencije|CPP]] • [[Parlament Gane]] • [[Državni savjet (Gana)]] • [[Premijer Australije]] • [[Parlament Australije]] • [[Generalni guverner Australije]] • [[Premijer Francuske]] • [[Predsjednik Francuske]] • [[Francuski parlament]] • [[Senat (Francuska)]] • [[Narodna skupština (Francuska)]] • [[Kongres Francuskog parlamenta]] • [[Predsjednik Brazila]] • ''[[Congresso Nacional]]'' • ''[[Senado Federal]]'' • ''[[Câmara dos Deputados]]'' • [[Premijer Brazila]] • [[Vječni predsjednik republike]] • [[Vrhovna narodna skupština]] • [[Premijer Sjeverne Koreje]] • [[Administrativna podjela Sjeverne Koreje]] • [[Spisak vrhovnih vođa Sjeverne Koreje]] • [[Spisak državnih poglavara Sjeverne Koreje]] • ''[[Ch'ŏndogyo Ch'ŏngudang]]'' • [[Predsjednik Kube]] • [[Premijer Kube]] • [[Nacionalna skupština narodne sile]] • [[Predsjednik Angole]] • [[Potpredsjednik Angole]] • [[Premijer Angole]] • [[Narodna skupština (Angola)]] • [[Generalni guverner Novog Zelanda]] • [[Premijer Novog Zelanda]] • [[Parlament Novog Zelanda]] • [[Predstavnički dom (Novi Zeland)]] • [[Zakonodavno vijeće (Novi Zeland)]] • [[Laburistička stranka Novog Zelanda]] • [[Zelena stranka Aotearoe Novog Zelanda]] • [[Prvo Novi Zeland]] • [[Kolonijalni tajnik Novog Zelanda]] • [[Predsjednik Venezuele]] • [[Narodna skupština (Venezuela)]] • [[Demokratska akcija (Venezuela)]] • [[Parlament Kambodže]] • [[Senat (Kambodža)]] • [[Narodna skupština (Kambodža)]] • [[Kralj Kambodže]] • [[Premijer Kambodže]] • [[Liberalna stranka (Kambodža)]] • [[Demokratska stranka (Kambodža)]] • [[Sangkum]] • [[Komunistička partija Kampućije]] • [[Nacionalni kongres (Honduras)]] • [[Predsjednik Hondurasa]] • [[Narodna skupština (Benin)]] • [[Predsjednik Benina]] • [[Premijer Benina]] • [[Conseil de l'Entente]] • [[Partija narodne revolucije Benina]] • [[Predsjednik Fidžija]] • [[Premijer Fidžija]] • [[Parlament Fidžija]] • [[Senat (Fidži)]] • [[Predstavnički dom (Fidži)]] • [[Veliko vijeće poglavica]] • [[Guverner Fidžija]] • [[Generalni guverner Fidžija]] • [[Administrativna podjela Fidžija]] • [[Premijer Kraljevstva Fidži]] • [[Ratu]] • [[Glavni ministar Fidžija]] • [[Zakonodavno vijeće (Fidži)]] • ''[[Riigikogu]]'' • [[Premijer Estonije]] • ''[[Riigihoidja]]'' • [[Komunistička partija Estonije]] • [[Predsjednik Surinama]] • [[Potpredsjednik Surinama]] • [[Premijer Surinama]] • [[Narodna skupština (Surinam)]] • [[Generalni guverner Surinama]] • [[Parlament Singapura]] • [[Predsjednik Singapura]] • [[Premijer Singapura]] • [[Stranka narodne akcije]] • [[Singapurska samouprava]] • [[Guverner Singapura]] • [[Yang di-Pertuan Negara]] • [[Zakonodavno vijeće (Singapur)]] • [[Zakonodavna skupština (Singapur)]] • [[Glavni ministar Singapura]] • [[Narodna skupština (Panama)]] • [[Narodna skupština predstavnika corregimienta|Narodna skupština predstavnika ''corregimienta'']] • [[Predsjednik Paname]] • [[Corregimiento (Panama)|''Corregimiento'' (Panama)]] 


}}

|group4 = Vojna znanost
|group4style = text-align:center; color:#556B2F; background:#6B8E23; border:1px solid #556B2F;
|list4= [[Regia Marina]] • [[Royal Navy]] • [[Vojska Kostarike]] • ''[[Maréchal de France]]'' • ''[[École spéciale militaire de Saint-Cyr]]'' • [[Korejska narodna armija]] • [[USS Pueblo (AGER-2)]] • ''[[Movimiento 26 de Julio]]'' • [[Oružane snage Angole]] • [[Kubanske revolucionarne oružane snage]] • ''[[Generalissimus]]'' • [[Khmer Issarak]] • [[Dahomejske Amazonke]] • [[Oružane snage Republike Fidži]] • ''[[Junglecommando]]'' • [[Singapurska strategija]] • ''[[Kenpei]]''

|group5 = Lingvistika
|group5style = text-align:center; color:black; background: white; border:1px solid black;
|list5 = [[Joruba jezik]] • [[Fon jezik]] • [[Fidžijski jezik]] • [[Fidžijski hindski jezik]] • [[Rotumanski jezik]]

|group6 = Ostalo
|group6style = text-align:center; color:#808080; background: #DCDCDC; border:1px solid #808080;
|list6= [[Kultura Sovjetskoga Saveza]] • [[Centar za obiteljske evidencije]] • [[Stair House]] • [[David Livingstone Centre]] • [[Psihijatrijska bolnica Broadmoor]] • [[The Blind Beggar]] • [[Oni (folklor)]] • ''[[Hanami]]'' • [[Tri mudra majmuna]] • ''[[The Strand Magazine]]'' • [[221B Baker Street]] • [[Museo Nacional de Costa Rica]] • [[Mekatelyu]] • [[Nacionalni park Tortuguero]] • [[Nacionalni park Poás]] • [[Waakye]] • [[Ganci]] • [[Sveučilište u Adelaideu]] • [[Sveučilište u Melbourneu]] • [[Marianne]] • [[Čudovište iz Rajskog jezera]] • ''[[Rodong Sinmun]]'' • [[Korejska centralna novinska agencija]] • [[Festival Arirang]] • [[Vargaška tragedija]] • [[Kambodžanski riel]] • [[Novi ljudi]] • [[Nacionalni autonomni univerzitet Hondurasa]] • [[Naša Gospa od Suyape]] • [[Zapadnoafrički CFA franak]] • [[Srednjoafrički CFA franak]] • [[Chupa Chups]] • [[Univerzitet na Fidžiju]] • [[Fidžijski dolar]] • [[Nacionalni park Sigatoka Sand Dunes]] • ''[[Cibi]]'' • [[Estonska marka]] • ''[[Postimees]]'' • [[Zastava Estonske Sovjetske Socijalističke Republike]] • [[Surinamski dolar]] • [[Surinamski gulden]] • [[Planska područja u Singapuru]] • [[Regije Singapura]] • [[Japanski okupacijski dolar]] • [[Panamska balboa]] • ''[[Shinjū]]''


|below= 

}}

===Biografije===

{{Navbox generic
|titlestyle = text-align:center; color:#808080; background: #DCDCDC; border:1px solid #808080;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Doprinosi vezani uz društvene znanosti
|groupstyle = text-align:center; color:red; border:1px solid silver;
|abovestyle=text-align:center; color:#702963;background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|belowstyle= text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;
|groupstyle = text-align:center; color:#702963; background:#DF73FF; border:1px solid #702963;

|above= 

|group1 = Povijest
|group1style = text-align:center; color:#800000; background:#C19A6B; border:1px solid #800000;
|list1= [[Slavko Goldstein]]

|group2 = Pravo&lt;br&gt;Kriminologija
|group2style = text-align:center; color:black; background:silver; border:1px solid black;
|list2= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:black; background:silver; border:1px solid black;


|group1 = Pravo
|list1 = [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Roland Freisler]] • [[Clarence Darrow]] • [[Moisés Vieites]] • [[Antonio Sánchez de Bustamante y Sirvén]] • [[Justo Arosemena]]

|group2 = Kriminologija
|list2 = [[Vlado Černozemski]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Braća Kray]] • [[George Cornell]] • [[Jack McVitie]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Leopold i Loeb]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Jack Trbosjek]] ([[:Kategorija:Jack Trbosjek|kategorija /uz izuzetke/]]) • [[Igor Guzenko]] • [[Issei Sagawa]] • [[Charles Augustus Howell]] • [[Charlotte Corday]] • [[Charles-Henri Sanson]] • [[Felice Orsini]] • [[Sante Geronimo Caserio]] • [[Leonard Read]] • [[Sogomon Tejlirjan]]


}}

|group3 = Politika
|group3style = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;
|list3= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1 = Amerike
|list1 = {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1 = {{flagicon|SAD}} Sjedinjene Države
|list1 =[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Harry S. Truman]] • [[William H. Seward]] • [[William Jennings Bryan]] • [[Harvey Milk]] • [[Dan White]] • [[George Moscone]] • [[Frank B. Kellogg]] • [[Fiorello H. La Guardia]]

|group2 = {{flagicon|KAN}} Kanada
|list2=  [[Lester B. Pearson]] • [[Pierre Trudeau]]

|group3 = {{flagicon|Kostarika}} Kostarika
|list3=  [[Juan Mora Fernández]] • [[José María Castro Madriz]] • [[Federico Tinoco Granados]] • [[Otilio Ulate Blanco]] • [[José Figueres Ferrer]] • [[Rafael Ángel Calderón Guardia]] • [[Laura Chinchilla]] • [[Óscar Arias]]

|group4 = {{flagicon|Brazil}} Brazil
|list4=  [[Deodoro da Fonseca]] • [[Pedro I od Brazila]] • [[Pedro II od Brazila]] • [[Arthur Bernardes]] • [[Venceslau Brás]] • [[Washington Luís]] • [[Júlio Prestes]] • [[Getúlio Vargas]] • [[Plínio Salgado]] • [[João Goulart]] • [[Humberto Castelo Branco]] • [[Artur da Costa e Silva]] • [[Ernesto Geisel]]

|group5 = {{flagicon|Kuba}} Kuba
|list5=  [[Carlos Saladrigas Zayas]] • [[Ramón Zaydín]] • [[Anselmo Alliegro y Milá]] • [[Félix Lancís Sánchez]] • [[Tomás Estrada Palma]] • [[Ramón Grau]] • [[Gerardo Machado]] • [[Camilo Cienfuegos]]

|group6 = {{flagicon|Venezuela}} Venezuela 
|list6=  [[José Antonio Páez]] • [[Cristóbal Mendoza]] • [[Francisco de Miranda]] • [[Rómulo Gallegos]] • [[Rafael Urdaneta]] • [[Juan Vicente Gómez]] • [[Cipriano Castro]] • [[Rafael Caldera]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Rómulo Betancourt]]

|group7 = {{flagicon|HON}} Honduras
|list7=  [[Juan Orlando Hernández]] • [[Dionisio de Herrera]] • [[Francisco Morazán]] • [[José Francisco Zelaya]] • [[Francisco Ferrera]] • [[Ramón Villeda Morales]] • [[Julio Lozano Díaz]] • [[Oswaldo López Arellano]] • [[Juan Alberto Melgar]] • [[Manuel Zelaya]] • [[Roberto Micheletti]]

|group8 = {{flagicon|SUR}} Surinam
|list8=  [[Chan Santokhi]] • [[Ronnie Brunswijk]] • [[Johan Ferrier]] • [[Henck Arron]] • [[Dési Bouterse]]

|group9 = {{flagicon|PAN}} Panama
|list9=  [[José Raúl Mulino]] • [[Mariano Arosemena]]

}}


|group2 = Europa
|list2=  {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1={{flagicon|UK}} Ujedinjeno Kraljevstvo
|list1=[[Edward VIII.]] • [[George VI.]] • [[Herbert Henry Asquith]] • [[Clement Attlee]] • [[Tom Driberg]] • [[Robert Boothby, baron Boothby]] • [[Arnold Wienholt Hodson]] • [[Spencer Perceval]] • [[Stamford Raffles]]

|group2 = {{flagicon|SSSR}} Sovjetski Savez
|list2 = [[Nikita Hruščov]] • [[Jurij Andropov]] • [[Konstantin Černjenko]] • [[Andrej Gromijko]] • [[Vjačeslav Molotov]] 

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1 = {{flagicon|RUS}} Rusija
|list1 = [[Boris Jeljcin]]

|group2 = {{flagicon|GRU}} Gruzija
|list2 = [[Eduard Ševarnadze]]

|group3 = {{flagicon|EST}} Estonija
|list3 = [[Jaan Anvelt]] • [[Karl Kark]] • [[Konstantin Päts]] • [[Jaan Tõnisson]] • [[Kaarel Eenpalu]] • [[Jüri Uluots]] • [[Hjalmar Mäe]] • [[Johannes Vares]] • [[Jüri Ratas]] • [[Alar Karis]] • [[Johannes Käbin]] • [[Edgar Savisaar]]

}}

|group3 = {{flagicon|FRA}} Francuska
|list3 = [[Charles de Gaulle]] • [[Philippe de Gaulle]] • [[Pierre Laval]] • [[Adolphe Thiers]] • [[Louis Barthou]] • [[Jean Monnet]] • [[Philippe d'Orléans, grof od Pariza|Philippe d'Orléans]] • [[Emmanuel Joseph Sieyès]] • [[Roger Ducos]] • [[Jean-Paul Marat]] • [[Louis Antoine de Saint-Just]] • [[Camille Desmoulins]] • [[Joséphine de Beauharnais]] • [[Joseph Fouché]] • [[Lucien Bonaparte]] • [[Élisa Bonaparte]] • [[Louis Bonaparte]] • [[Napoléon Louis Bonaparte]] • [[Jérôme Bonaparte]] • [[François Guizot]] • [[Lazare Carnot]] • [[Louis-Mathieu Molé]] • [[Victor de Broglie (1785–1870)|Victor de Broglie]] • [[Louis Blanc]] • [[Alexis de Tocqueville]] • [[Louis Eugène Cavaignac]] • [[Eugénie de Montijo]] • [[Napoléon Eugène Louis Bonaparte]] • [[Louis Jules Trochu]] • [[Patrice de Mac Mahon]] • [[Louis Auguste Blanqui]] • [[Léon Gambetta]] • [[Marie François Sadi Carnot]] • [[Jules Grévy]] • [[Albert de Broglie]] • [[Jules Armand Dufaure]] • [[William Henry Waddington]] • [[Jules Ferry]] • [[Jean Casimir-Perier]] • [[Charles Dupuy]] • [[Félix Faure]] • [[Émile Loubet]] • [[Raymond Poincaré]] • [[Aristide Briand]] • [[Paul Deschanel]] • [[Alexandre Millerand]] • [[Gaston Doumergue]] • [[Paul Doumer]] • [[Édouard Herriot]] • [[Pierre-Étienne Flandin]] • [[André Tardieu]] • [[Édouard Daladier]] • [[Albert Lebrun]] • [[André Maginot]] • [[Léon Blum]] • [[Vincent Auriol]] • [[René Coty]] • [[Alain Poher]] • [[Valéry Giscard d'Estaing]]

|group4 = {{flagicon|NJE}} Njemačka
|list4 = [[Konrad Adenauer]] (suradnja) 

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1 = {{flagicon|NJE|empire}} Njemačko Carstvo
|list1 = 

|group2 = {{flagicon|NJE}} Weimarska Republika
|list2 = [[Wilhelm Cuno]] • [[Gustav Stresemann]] • [[Wilhelm Marx]] • [[Joseph Wirth]] • [[Philipp Scheidemann]] • [[Gustav Bauer]] • [[Konstantin Fehrenbach]] • [[Hans Luther]] • [[Hugo Haase]] • [[Kurt von Schleicher]]

|group3 = {{flagicon|NJE|Nazi}} Treći Reich
|list3 = [[Heinrich Himmler]] • [[Lutz Graf Schwerin von Krosigk]] • [[Martin Bormann]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Joseph Goebbels]] • [[Edmund Veesenmayer]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Hermann Göring]] • [[Walther Funk]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Reinhard Heydrich]] • [[Karl-Siegmund Litzmann]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Alfred Rosenberg]]

|group4 = {{flagicon|DDR}} Istočna Njemačka
|list4 = [[Walter Ulbricht]]

}}

|group5 = {{flagicon|ITA}} Italija
|list5 = [[Giovanni Giolitti]]

|group6 = {{flagicon|ŠPA}} Španjolska
|list6 = [[Francisco Franco]]

|group7 = {{flagicon|POLJ}} Poljska
|list7 = [[Wojciech Jaruzelski]] • [[Bronisław Komorowski]]

|group8 = {{flagicon|ŠVE}} Švedska
|list8 = [[Olof Palme]]

|group9 = {{flagicon|AUT}} Austrija
|list9 = [[Karl Renner]]

|group10 = {{flagicon|GRČ}} Grčka
|list10 = [[Ioannis Metaxas]]

|group12 = {{flagicon|Austro-Ugarska}} Austro-Ugarska
|list12 = [[Marija Terezija|Maria Theresia]] • [[Josip II., car Svetog Rimskog Carstva|Joseph II.]] • [[Leopold II., car Svetog Rimskog Carstva|Leopold II.]] • [[Karlo VI., car Svetog Rimskog Carstva|Karl VI.]] • [[Franjo I., car Svetog Rimskog Carstva|Franz I.]] • [[Franjo II., car Svetog Rimskog Carstva|Franz II.]] • [[Ferdinand I. Austrijski|Ferdinand I.]] • [[Franjo Josip I.|Franz Joseph I.]] (dopuna) • [[Aleksandar Drašković]] • [[Sofija Chotek]] • [[Marie-Louise od Austrije]]

|group13 = {{flagicon|SRB}} Srbija
|list13 = [[Ilija Garašanin]] • [[Milan Nedić]] • [[Aleksandar I. Karađorđević]]

|group14 = {{flagicon|MAĐ}} Mađarska
|list14 = [[Lajos Kossuth]] • [[Károly Khuen-Héderváry]] • [[Miklós Horthy]]

|group15 = {{flagicon|FIN}} Finska
|list15 = [[Jaana Pelkonen]] • [[Carl Gustaf Emil Mannerheim]]

|group16 = {{flagicon|RUM}} Rumunjska
|list16 = [[Ion Antonescu]] • [[Nicolae Ceauşescu]]

|group17 = {{flagicon|ČEŠ}} Češka
|list17 = [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Edvard Beneš]]
}}

|group3= Azija i&lt;br&gt;Oceanija
|list3= [[Kir Mlađi]]

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1 = {{flagicon|JAP}} Japan
|list1 = [[Hirohito]] • [[Itō Hirobumi]] • [[Hideki Tōjō]] • [[Hara Takashi]] • [[Tsuyoshi Inukai]] • [[Keisuke Okada]] • [[Fumio Gotō]] • [[Yasuo Fukuda]] • [[Eisaku Satō]] • [[Car Taishō]] • [[Minamoto no Yoritomo]] • [[Yasuhiro Nakasone]]

|group2 = {{flagicon|Kina}} Kina
|list2 = [[Pu Yi]]

|group3 = {{flagicon|VIJ}} Vijetnam
|list3 = [[Hồ Chí Minh]] • [[Lê Đức Thọ]]

|group4 = {{flagicon|Tajvan}} Republika Kina/Tajvan
|list4 = [[Sun Jat-sen]] • [[Chiang Kai-shek]]

|group5 = {{flagicon|Indija}} Indija
|list5 = [[Jawaharlal Nehru]]

|group6 = [[File:Flag of Korea 1882.svg|22px|border]] Koreja
|list6 = [[Sunjong od Koreje]]

{{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1= {{flagicon|Sjeverna Koreja}} Sjeverna Koreja
|list1 = [[Kim Il-sung]] • [[Kim Jong-il]] • [[Kim Yŏng-nam]] • [[Kim Il (političar)|Kim Il]]

|group2 = {{flagicon|Južna Koreja}} Južna Koreja
|list2 = 

}}

|group7 = {{flagicon|IZR}} Izrael
|list7 = [[Menahem Begin]]

|group8 = {{flagicon|Kambodža}} Kambodža
|list8 = [[Norodom Sihanouk]] • [[Norodom Sihamoni]] • [[Ponhea Yat]] • [[Ang Duong]] • [[Norodom od Kambodže]] • [[Sisowath od Kambodže]] • [[Sisowath Monivong]] • [[Sơn Ngọc Thành]] • [[Penn Nouth]] • [[Nuon Chea]] • [[Ieng Sary]] • [[Pol Pot]] • [[Khieu Samphan]] • [[Kang Kek Iew]] • [[Hun Sen]]
 
|group9 = {{flagicon|Jordan}} Jordan
|list9 = [[Hussein I., kralj Jordana|Hussein I.]]

|group12 = {{flagicon|AUS}} Australija
|list12 = [[Edmund Barton]] • [[Ben Chifley]] • [[Harold Holt]] • [[John Curtin]] • [[Robert Menzies]] • [[Gough Whitlam]] • [[John Kerr]] • [[Malcolm Fraser]] • [[Stanley Bruce]]

|group11 = {{flagicon|NZL}} Novi Zeland
|list11 = [[Patsy Reddy]] • [[William Hobson]] • [[James Busby]] • [[Henry Sewell]] • [[Alfred Domett]] • [[John Ballance]] • [[Richard Seddon]] • [[Michael Joseph Savage]] • [[Peter Fraser (novozelandski političar)|Peter Fraser]]

|group10 = {{flagicon|Mjanmar}} Mjanmar
|list10 = [[U Thant]]

|group13 = {{flagicon|FIJ}} Fidži
|list13 = [[Seru Epenisa Cakobau]] • [[Kamisese Mara]] • [[Sitiveni Rabuka]] • [[Timoci Bavadra]] • [[Penaia Ganilau]] • [[Josefa Iloilo]] • [[Frank Bainimarama]] • [[Jioji Konrote]] • [[Epeli Nailatikau]]

|group14 = {{flagicon|SIN}} Singapur
|list14 = [[Tharman Shanmugaratnam]] • [[Lee Hsien Loong]] • [[Lawrence Wong]] • [[David Marshall (singapurski političar)|David Marshall]] • [[Lim Yew Hock]] • [[Yusof bin Ishak]]

}}

|group4= Afrika
|list4= {{Navbox subgroup
| groupstyle = text-align:center; color:white; background: black; border:1px solid silver;

|group1= {{flagicon|EGI}} Egipat
|list1= [[Gamal Abdel Nasser]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Anwar Sadat]] • [[Hosni Mubarak]]

|group2= {{flagicon|ANG}} Angola
|list2= [[Agostinho Neto]] • [[Lopo do Nascimento]] • [[Fernando José de França Dias Van-Dúnem]] • [[José Eduardo dos Santos]] • [[Jonas Savimbi]] • [[João Lourenço]]

|group3= {{flagicon|SOM}} Somalija
|list3= [[Mohamed Siad Barre]]

|group4= {{flagicon|ZIM}} Zimbabve
|list4= [[Robert Mugabe]]

|group5={{flagicon|TOG}} Togo
|list5= [[Faure Gnassingbé]]

|group6={{flagicon|CIV}} Obala Bjelokosti
|list6=[[Félix Houphouët-Boigny]]

|group7={{flagicon|Gvineja}} Gvineja
|list7= [[Ahmed Sékou Touré]]

|group8={{flagicon|GAN}} Gana
|list8= [[Samia Nkrumah]] • [[John Dramani Mahama]] • [[John Atta Mills]] • [[John Agyekum Kufuor]] • [[Jerry Rawlings]] • [[Hilla Limann]] • [[Fred Akuffo]] • [[Ignatius Kutu Acheampong]] • [[Edward Akufo-Addo]] • [[Nii Amaa Ollennu]] • [[Akwasi Afrifa]] • [[Joseph Arthur Ankrah]] • [[Kofi Abrefa Busia]] • [[Nana Akufo-Addo]]

|group9={{flagicon|BEN}} Benin
|list9= [[Gangnihessou]] • [[Dakodonou]] • [[Houegbadja]] • [[Hangbè]] • [[Agaja]] • [[Ghézo]] • [[Béhanzin]] • [[Agoli-Agbo]] • [[Toffa I]] • [[Sourou-Migan Apithy]] • [[Hubert Maga]] • [[Justin Ahomadégbé-Tomêtin]] • [[Christophe Soglo]] • [[Émile Derlin Zinsou]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Mathieu Kérékou]] • [[Thomas Boni Yayi]] • [[Patrice Talon]]

}}

}}

|group4 = Vojna znanost
|group4style = text-align:center; color:#556B2F; background:#6B8E23; border:1px solid #556B2F;
|list4= {{Navbox subgroup
| groupstyle =text-align:center; color:#556B2F; background:#6B8E23; border:1px solid #556B2F;

|group1= {{flagicon|SAD}} Sjedinjene Države
|list1= [[Douglas MacArthur]] • [[Omar Bradley]]

|group2= {{flagicon|UK}} Ujedinjeno Kraljevstvo
|list2= [[Andrew Cunningham]] • [[Harold Alexander]] • [[Jean Conan Doyle]] • [[John Jellicoe]] • [[Bernard Freyberg]] • [[Ivan Lyon]]

|group3= {{flagicon|FRA}} Francuska
|list3= [[Philippe Pétain]] • [[Louis Franchet d'Esperey]] • [[Joseph Jacques Césaire Joffre]] • [[Ferdinand Foch]] • [[Gilbert du Motier, markiz de La Fayette]] • [[Joachim Murat]] • [[Michel Ney]] • [[Pierre-Charles Villeneuve]] • [[Georges Ernest Boulanger]] • [[Robert Nivelle]] • [[François Darlan]] • [[Henri Giraud]] • [[Maxime Weygand]] • [[Maurice Gamelin]] • [[Bob Denard]]

|group4= {{flagicon|ITA}} Italija
|list4= [[Alfredo Guzzoni]] • [[Angelo Iachino]] 

|group5= {{flagicon|POLJ}} Poljska
|list5= [[Edward Rydz-Śmigły]]

|group6= {{flagicon|VIJ}} Vijetnam
|list6= [[Võ Nguyên Giáp]]

|group7= {{flagicon|NJE}} Njemačka
|list7= {{Navbox subgroup
| groupstyle =text-align:center; color:#556B2F; background:#6B8E23; border:1px solid #556B2F;

|group1={{flagicon|NJE|empire}} Njemačko Carstvo
|list1= [[Alfred von Schlieffen]] • [[Erich Ludendorff]] • [[Erich von Falkenhayn]] • [[August von Mackensen]] • [[Reinhard Scheer]] • [[Franz von Hipper]] • [[Colmar Freiherr von der Goltz]] • [[Alfred von Tirpitz]] • [[Adolf von Seckendorff]]

|group2={{flagicon|NJE|Nazi}} Treći Reich
|list2= [[Karl Dönitz]] • [[Wilm Hosenfeld]] • [[Friedrich Paulus]] • [[Erich von Manstein]] • [[Wilhelm Keitel]]

}}

|group8= {{flagicon|Austro-Ugarska}} Austro-Ugarska
|list8= [[Oskar Potiorek]] • [[Conrad von Hötzendorf]] • [[Alois Hitler]]

|group9= {{flagicon|JAP}} Japan
|list9= [[Isoroku Jamamoto]] • [[Princ Akihito Komatsu]] • [[Takamori Saigō]]

|group10= {{flagicon|SRB}} Srbija
|list10= [[Pavle Jurišić Šturm]]

|group11= {{flagicon|RUS}} Rusija
|list11={{Navbox subgroup
| groupstyle =text-align:center; color:#556B2F; background:#6B8E23; border:1px solid #556B2F;

|group1={{flagicon|RUS}} Rusko Carstvo
|list1= [[Aleksej Brusilov]] • [[Pjotr Wrangel]] • [[Nikolaj Judenič]]

|group2={{flagicon|SSSR}} Sovjetski Savez
|list2= [[Georgij Žukov]] • [[Konstantin Rokosovski]] • [[Nikolaj Kuznjecov]]

}}

|group12= {{flagicon|SJKOR}} Sjeverna Koreja
|list12= [[Nam Il]]

|group13= {{flagicon|EST}} Estonija
|list13 = [[Johan Laidoner]] • [[Ain-Ervin Mere]]

|group14= {{flagicon|PAN}} Panama 
|list14 = [[José de Fábrega]]

}}

|group5 = Filozofi
|group5style = text-align:center; color:#6699CC; background:#73C2FB; border:1px solid #6699CC;
|list5= [[Baruch de Spinoza]] • [[Émile Durkheim]] • [[Jean-François Lyotard]] • [[Jacques Derrida]] • [[Louis Althusser]] • [[José Ortega y Gasset]] • [[Jeremy Bentham]]

|group6 = Ostalo
|group6style = text-align:center; color:#808080; background: #DCDCDC; border:1px solid #808080;
|list6= [[David Livingstone]] • [[Oskar Schindler]] • [[Emilie Schindler]] • [[Wallis Simpson]] • [[Alice Pleasance Liddell]] • [[Ottla Kafka]] • [[Sadako Sasaki]] • [[Peter Turkson]] • [[Theodosia Okoh]] • [[Joan Sutherland]] • [[Maria Letizia Ramolino]] • [[Jan Palach]] • [[Pedro Álvares Cabral]] • [[Bernhard Schwarz]] • [[Michel Wieviorka]] • [[Carlos Manuel de Céspedes]] • [[Elián González]] • [[Diogo Cão]] • [[Paulo Dias de Novais]] • [[Irene Sáez]] • [[Anthelme Mangin]] • [[Dith Pran]] • [[Sydney Schanberg]] • [[Charles Delaunay]] • [[Poe Toaster]] • [[Virginia Eliza Clemm Poe]] • [[Lempira (vođa Lenka)|Lempira]] • [[Udre Udre]] • [[Aleksandar Langfang]] • [[Bayard Rustin]] • [[Aleksandar Holiga]] • [[Sang Nila Utama]] • [[Elizabeth Choy]] • [[Lav XIV]] • [[Lim Bo-seng]] • [[Shimeko Tanabe]] • [[Hatsuyo Oyama]] • [[Michiko Tsushima]] • [[Tomie Yamazaki]] • [[Valentina Tereškova]] • [[Rodrigo de Bastidas]] • [[Sebastián Hurtado de Corcuera]]


|below= 

}}

==Sport==

{{Navbox generic
|titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
|name  = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
|title= Općenito o sportu (po sportovima)
|groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
|belowstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = [[File:Football pictogram.svg|20px]] Nogomet
|list1= {{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = Reprezentacije
|list1= {{nowrap begin}}
{{flagicon|ANG}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Angole|Angola]] {{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Australije|Australija]] {{•w}} 
{{flagicon|BEN}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Benina|Benin]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|FRA}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Francuske|Francuska]] {{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Gane|Gana]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|HON}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Hondurasa|Honduras]] {{•w}} 
{{flagicon|Kambodža}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Kambodže|Kambodža]] {{•w}} 
{{flagicon|CRC}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Kostarike|Kostarika]] {{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Kube|Kuba]] {{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Poljske|Poljska]] {{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Ukrajine|Ukrajina]] {{•w}}  
{{flagicon|VEN}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Venezuele|Venezuela]] {{•w}}
{{flagicon|FIJ}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Fidžija|Fidži]] {{•w}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|EST}} [[Fudbalska ili nogometna reprezentacija Estonije|Estonija]] {{•w}}
{{flagicon|SUR}} [[Fudbalska reprezentacija Surinama|Surinam]] {{•w}}
{{flagicon|SIN}} [[Fudbalska reprezentacija Singapura|Singapur]] {{•w}}
{{flagicon|PAN}} [[Fudbalska reprezentacija Paname|Panama]]
{{nowrap end}}

|group2 = Klubovi
|list2= {{nowrap begin}}
{{flagicon|ENG}} [[Arsenal FC]] {{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Fulham FC]] {{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[4.25]] {{•w}} 
{{flagicon|SJKOR}} [[Pyongyang City SC]] {{•w}} 
{{flagicon|SUR}} [[Inter Moengotapoe]]
{{nowrap end}}

|group3 = Lige
|list3= {{nowrap begin}}
{{flagicon|FRA}} [[Ligue 1]]
{{nowrap end}}

|group4 = Prvenstva
|list4= {{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[FIFA Svjetsko prvenstvo|Svjetsko prvenstvo]]
|list1= {{nowrap begin}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|FRA|1830}} [[FIFA Svjetsko prvenstvo 1938|1938.]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|BRA|1889a}} [[FIFA Svjetsko prvenstvo 1950|1950.]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|FRA}} [[FIFA Svjetsko prvenstvo 1998|1998.]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|BRA}} [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2014|2014.]] {{•w}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|RUS}} [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2018.|2018.]] {{•w}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|Katar}} [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2022.|2022.]] {{•w}}
{{flagicon|Kanada}} / {{flagicon|Meksiko}} / {{flagicon|SAD}} [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|2026.]]
{{nowrap end}}

{{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = Finala
|list1= {{nowrap begin}}
[[Finale FIFA Svjetskog prvenstva 1954.|1954.]] {{•w}} 
[[Nizozemska - Zapadna Njemačka (finale Svjetskog prvenstva u nogometu 1974.)|1974.]] {{•w}} 
[[Brazil - Francuska (finale FIFA Svjetskog prvenstva 1998)|1998.]] {{•w}} 
[[Italija - Francuska (finale Svjetskog prvenstva u nogometu 2006.)|2006.]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Francuska – Hrvatska (finale FIFA Svjetskog prvenstva 2018.)|2018.]]
{{nowrap end}}

}}

|group2 = [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[UEFA Euro|Europsko prvenstvo]]
|list2= {{nowrap begin}}
{{flagicon|POLJ}} / {{flagicon|UKR}} [[UEFA Euro 2012|2012.]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|FRA}} [[UEFA Euro 2016.|2016.]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|EU}} [[UEFA Euro 2020.|2020.]] {{•w}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|NJE}} [[UEFA Euro 2024.|2024.]]
{{nowrap end}}

|group3 = Olimpijske igre
|list3= 

|group4 = Kup nacija
|list4 = {{nowrap begin}}
{{flagicon|GAN}} [[Afrički kup nacija 1963.|1963.]] {{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Afrički kup nacija 1978.|1978.]] {{•w}} 
{{flagicon|GAN}} / {{flagicon|Nigerija}} [[Afrički kup nacija 2000.|2000.]] {{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Afrički kup nacija 2008.|2008.]] {{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|ANG}} [[Afrički kup nacija 2010.|2010.]]
{{nowrap end}}

|group5 = [[AFC Azijski kup|Azijski kup]]
|list5 = {{nowrap begin}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|SIN}} [[AFC Azijski kup 1984.|1984.]]
{{nowrap end}}

}}

|group5 = Ostalo
|list5= {{nowrap begin}}
[[FIFA 100]] {{•w}} 
[[Australija - Američka Samoa (kvalifikacijska utakmica za FIFA Svjetsko prvenstvo 2002)|Australija 31:0 Američka Samoa]] {{•w}} 
[[Nagrade FIFA Svjetskog prvenstva]] {{•w}} 
[[Trofej Artemio Franchi]] {{•w}} 
[[Urugvaj - Brazil (finalna runda FIFA Svjetskog prvenstva 1950)|''Maracanaço'']] {{•w}} 
''[[Brazil - Njemačka (polufinale FIFA Svjetskog prvenstva 2014)|Mineiraço]]'' {{•w}} 
[[Portugal - Sjeverna Koreja (četvrtfinale FIFA Svjetskog prvenstva 1966)|Portugal 5:3 Sjeverna Koreja]] {{•w}} 
[[Maskote FIFA Svjetskih prvenstava]] {{•w}} 
&quot;[[Laka konjica (Mađarska)|Laka konjica]]&quot; {{•w}}
&quot;[[Bitka za Bern (FIFA Svjetsko prvenstvo 1954.)|Bitka za Bern]]&quot;
{{nowrap end}}

{{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = Suci
|list1= {{nowrap begin}}
{{flagicon|ARG}} [[Néstor Pitana]] {{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Frank De Bleeckere]] {{•w}} 
{{flagicon|UZB}} [[Ravšan Irmatov]]
{{nowrap end}}

|group2 = Stadioni
|list2 = {{nowrap begin}}
[[Estadio Nacional de Costa Rica (2011)]] {{•w}} 
[[Stadion Ohene Djan|Ohene Djan]] {{•w}} 
[[Stadion Baba Yara|Baba Yara]] {{•w}} 
[[Stade de France]] {{•w}} 
[[Estádio 11 de Novembro]] {{•w}} 
[[Stade de l'Amitié]]
{{nowrap end}}

}}

}}

|group2 = [[File:Ice hockey pictogram.svg|20px]] Hokej na ledu
|list2= {{nowrap begin}}
{{flagicon|KAN}} [[Hokej na ledu na ZOI 2010. - muškarci]]
{{nowrap end}}

|group3 = [[File:Handball pictogram.svg|20px]] Rukomet
|list3= {{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = Reprezentacije
|list1= {{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = EHF
|list1= {{nowrap begin}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|FRA}} [[Francuska rukometna reprezentacija|Francuska]] {{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Srpska rukometna reprezentacija|Srbija]] {{•w}} 
{{flagicon|UK}} [[Rukometna reprezentacija Ujedinjenog Kraljevstva|Ujedinjeno Kraljevstvo]] {{•w}} 
{{flagicon|MAĐ}} [[Rukometna reprezentacija Mađarske|Mađarska]] {{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Rukometna reprezentacija Španjolske|Španjolska]] {{•w}} 
{{flagicon|FIN}} [[Rukometna reprezentacija Finske|Finska]] {{•w}} 
{{flagicon|BJE}} [[Rukometna reprezentacija Bjelorusije|Bjelorusija]] {{•w}} 
{{flagicon|MAK}} [[Rukometna reprezentacija Makedonije|Makedonija]] {{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Rukometna reprezentacija Crne Gore|Crna Gora]] {{•w}} 
{{flagicon|SLO}} [[Rukometna reprezentacija Slovenije|Slovenija]] {{•w}} 
{{flagicon|AUT}} [[Rukometna reprezentacija Austrije|Austrija]] {{•w}} 
{{flagicon|BIH}} [[Rukometna reprezentacija Bosne i Hercegovine|Bosna i Hercegovina]] {{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Rukometna reprezentacija Islanda|Island]] {{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Rukometna reprezentacija Češke|Češka]] {{•w}} 
{{flagicon|SLK}} [[Rukometna reprezentacija Slovačke|Slovačka]] {{•w}} 
{{flagicon|EST}} [[Rukometna reprezentacija Estonije|Estonija]]
{{nowrap end}}

|group2 = AHF
|list2= {{nowrap begin}}
{{flagicon|JKO}} [[Rukometna reprezentacija Južne Koreje|Južna Koreja]] {{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Rukometna reprezentacija Katara|Katar]] {{•w}}
{{flagicon|SAU}} [[Rukometna reprezentacija Saudijske Arabije|Saudijska Arabija]] {{•w}}
{{flagicon|JAP}} [[Rukometna reprezentacija Japana|Japan]] {{•w}}
{{flagicon|UAE}} [[Rukometna reprezentacija Ujedinjenih Arapskih Emirata|Ujedinjeni Arapski Emirati]] {{•w}}
{{flagicon|SJKOR}} [[Rukometna reprezentacija Sjeverne Koreje|Sjeverna Koreja]] {{•w}}
{{flagicon|SIN}} [[Rukometna reprezentacija Singapura|Singapur]]
{{nowrap end}}

|group3 = CAHB
|list3= {{nowrap begin}}
{{flagicon|TUN}} [[Rukometna reprezentacija Tunisa|Tunis]] {{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Rukometna reprezentacija Egipta|Egipat]] {{•w}}
{{flagicon|ALŽ}} [[Rukometna reprezentacija Alžira|Alžir]] {{•w}}
{{flagicon|ANG}} [[Rukometna reprezentacija Angole|Angola]] {{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Rukometna reprezentacija Benina|Benin]] {{•w}}
{{flagicon|COD}} [[Rukometna reprezentacija Demokratske Republike Kongo|DR Kongo]]
{{nowrap end}}

|group4 = OCHF
|list4= {{nowrap begin}}
{{flagicon|AUS}} [[Rukometna reprezentacija Australije|Australija]] {{•w}}
{{flagicon|NZL}} [[Rukometna reprezentacija Novog Zelanda|Novi Zeland]] {{•w}}
{{flagicon|Cookovi Otoci}} [[Rukometna reprezentacija Cookovog Otočja|Cookovi Otoci]] {{•w}}
{{flagicon|Nova Kaledonija}} [[Rukometna reprezentacija Nove Kaledonije|Nova Kaledonija]] {{•w}}
{{flagicon|FIJ}} [[Rukometna reprezentacija Fidžija|Fidži]]
{{nowrap end}}

|group5 = PATHF
|list5= {{nowrap begin}}
{{flagicon|ČIL}} [[Čileanska rukometna reprezentacija|Čile]] {{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Rukometna reprezentacija Argentine|Argentina]] {{•w}}
{{flagicon|BRA}} [[Rukometna reprezentacija Brazila|Brazil]] {{•w}}
{{flagicon|HON}} [[Rukometna reprezentacija Hondurasa|Honduras]] {{•w}}
{{flagicon|CRC}} [[Rukometna reprezentacija Kostarike|Kostarika]] {{•w}}
{{flagicon|KUB}} [[Rukometna reprezentacija Kube|Kuba]] {{•w}}
{{flagicon|VEN}} [[Rukometna reprezentacija Venezuele|Venezuela]] {{•w}}
{{flagicon|PAN}} [[Rukometna reprezentacija Paname|Panama]]
{{nowrap end}}

 }}

|group2 = Klubovi
|list2= {{flagicon|FRA}} [[Montpellier HB]]

|group3 = Prvenstva
|list3= 

{{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[Svjetsko prvenstvo u rukometu za muškarce|Svjetsko prvenstvo]]
|list1= {{flagicon|NJE|Nazi}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Njemačka 1938.|1938.]] • {{flagicon|ŠVE}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Švedska 1954.|1954.]] • {{flagicon|FRA}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Francuska 1970.|1970.]] • {{flagicon|FRA}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Francuska 2001.|2001.]] • {{flagicon|HRV}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Hrvatska 2009.|2009.]] &lt;small&gt;(osim dvorana)&lt;/small&gt; • {{flagicon|ŠVE}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Švedska 2011.|2011.]] • {{flagicon|ŠPA}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Španjolska 2013.|2013.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|Katar}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Katar 2015.|2015.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|FRA}} [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Francuska 2017.|2017.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|DAN}} / {{flagicon|NJE}} [[IHF Svjetsko prvenstvo 2019.|2019.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|EGI}} [[IHF Svjetsko prvenstvo 2021.|2021.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|POLJ}}{{flagicon|ŠVE}} [[IHF Svjetsko rukometno prvenstvo 2023.|2023.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|DAN}}{{flagicon|HRV}}{{flagicon|NOR}} [[IHF Svjetsko rukometno prvenstvo 2025.|2025.]]

|group2 = [[Europsko prvenstvo u rukometu|Europsko prvenstvo]]
|list2= {{flagicon|POR}} [[Europsko prvenstvo u rukometu - Portugal 1994.|1994.]] • {{flagicon|AUT}} [[Europsko prvenstvo u rukometu - Austrija 2010.|2010.]] • {{flagicon|SRB}} [[Europsko prvenstvo u rukometu - Srbija 2012.|2012.]] • {{flagicon|DAN}} [[Europsko prvenstvo u rukometu - Danska 2014.|2014.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|POLJ}} [[Europsko prvenstvo u rukometu - Poljska 2016.|2016.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|HRV}} [[Europsko prvenstvo u rukometu - Hrvatska 2018.|2018.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|AUT}}{{flagicon|NOR}}{{flagicon|ŠVE}} [[EHF Euro 2020.|2020.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|MAĐ}}{{flagicon|SLK}} [[EHF Euro 2022.|2022.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|NJE}} [[EHF Euro 2024.|2024.]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|DAN}}{{flagicon|NOR}}{{flagicon|ŠVE}} [[EHF Euro 2026.|2026.]]

|group3 = [[Rukomet na Olimpijskim igrama|Olimpijske igre]]
|list3= {{flagicon|FIN}} [[Rukomet na Ljetnim olimpijskim igrama 1952.|1952.]] • {{flagicon|SAD}} [[Rukomet na OI 1996. - muškarci|1996. (M)]] • {{flagicon|KIN}} [[Rukomet na OI 2008. - muškarci|2008. (M)]] • {{flagicon|UK}} [[Rukomet na Olimpijadi 2012. - muškarci|2012. (M)]] • {{flagicon|BRA}} [[Rukomet na Olimpijadi 2016. - muškarci|2016. (M)]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|JAP}} [[Rukomet na Olimpijadi 2020. – Muškarci|2020. (M)]] • {{flagicon|FRA}} [[Rukomet na Olimpijadi 2024. – Muškarci|2024. (M)]]

|group4 = [[Oceanijski kup nacija (rukomet)|Oceanijsko prvenstvo]]
|list4= {{flagicon|NZL}} [[Oceanijski kup nacija - Novi Zeland 2010.|2010.]] • {{flagicon|AUS}} [[Oceanijski kup nacija 2012 (rukomet)|2012.]]

|group5 = [[Afrički rukometni kup nacija|Afričko prvenstvo]]
|list5= {{flagicon|ANG}} [[Afrički rukometni kup nacija - Angola 2008.|2008.]]

}}

|group4 = Ostalo
|list4= [[Rivalstvo Francuske i Hrvatske u rukometu]] • [[IHF-ov igrač godine]] • [[IHF]] • [[EHF Kuća slavnih]]


}}

|group4 = [[File:Tennis pictogram.svg|20px]] Tenis
|list4= {{flagicon|UK}} [[Wimbledon 2009.]] • {{flagicon|UK}} [[Wimbledon 2011.]]

|group5 = [[File:Basketball pictogram.svg|20px]] Košarka
|list5= [[FIBA EuroBasket]] • &quot;[[Havlicek je ukrao loptu!]]&quot; • [[FIBA Kuća slavnih]] ([[Lista članova FIBA Kuće slavnih|članovi]]) • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] [[FIBA Svjetsko prvenstvo u košarci]]

{{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;

|group1 = Reprezentacije
|list1 = {{flagicon|BEN}} [[Košarkaška reprezentacija Benina|Benin]] • {{flagicon|HON}} [[Košarkaška reprezentacija Hondurasa|Honduras]] • [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|SAD}} &quot;[[Muška olimpijska košarkaška reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država iz 1992.|Dream Team]]&quot; • {{flagicon|EST}} [[Košarkaška reprezentacija Estonije|Estonija]] • {{flagicon|SUR}} [[Košarkaška reprezentacija Surinama|Surinam]] • {{flagicon|SIN}} [[Košarkaška reprezentacija Singapura|Singapur]] • {{flagicon|PAN}} [[Košarkaška reprezentacija Paname|Panama]]

|group2 = Klubovi
|list2 = [[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|SAD}} [[Boston Celtics]] ([[Spisak igrača Boston Celticsa|igrači]])

}}

| group6 = [[File:Rugby union pictogram.svg|20px]] Ragbi	
| list6  = {{nowrap begin}}	
{{flagicon|NZL}} [[Ragbi reprezentacija Novog Zelanda|Novi Zeland]] • {{flagicon|FIJ}} [[Ragbi reprezentacija Fidžija|Fidži]] ([[Ragbi sedam reprezentacija Fidžija|ragbi sedam]])
{{nowrap end}}

| group7 = [[File:Baseball pictogram.svg|20px]] Bejzbol
| list7  = {{nowrap begin}}	
{{flagicon|PAN}} [[Bejzbolska reprezentacija Paname|Panama]]
{{nowrap end}}

|below = {{flagicon|SRB}} [[Srbija na OI 2008.]]

}}

===Sportaši===

{{Navbox
| name      = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
| title     = Doprinosi o sportašima
| titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| image     = 
| imageleft =
| bodyclass = hlist

| group1 = [[File:Athletics pictogram.svg|20px]] Atletika
| list1  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|ANG}} [[João N'Tyamba]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Jack Metcalfe]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Roman Šebrle]]{{•w}} 
{{flagicon|JAM}} [[Usain Bolt]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Dayron Robles]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Peter Snell]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Andrej Silnov]]{{•w}} 
{{flagicon|SLO}} [[Primož Kozmus]]
{{nowrap end}}

| group2 = [[File:Boxing pictogram.svg|20px]] Boks
| list2  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|GAN}} [[Clement Quartey]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Eddie Blay]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Prince Amartey]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Teófilo Stevenson]]{{•w}}  
{{flagicon|PAN}} [[Roberto Durán]]{{•w}} 
{{flagicon|PAN}} [[Panama Al Brown]]{{•w}} 
{{flagicon|VEN}} [[Francisco Rodríguez (boksač, rođen 1945.)|Francisco Rodríguez]]
{{nowrap end}}

| group3 = [[File:F1 pictogram.svg|20px]] Formula 1
| list3  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|AUS}} [[Jack Brabham]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Alan Jones]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Nelson Piquet]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Alain Prost]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Denny Hulme]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Bruce McLaren]]
{{nowrap end}} 

| group4 = [[File:Basketball pictogram.svg|20px]] Košarka
| list4  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|BRA}} [[Nenê]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Leandro Barbosa]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Oscar Schmidt]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Anderson Varejão]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Tiago Splitter]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Jan Veselý]]{{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|DR Kongo}}{{flagicon|SAD}} [[Dikembe Mutombo]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Tony Parker]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Joakim Noah]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Boris Diaw]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Nicolas Batum]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Pape Sy]]{{•w}} 
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|LIT}} [[Arvydas Sabonis]]{{•w}}
{{flagicon|NZL}} [[Sean Marks]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Steven Adams]]{{•w}}
{{flagicon|PAN}} [[Rolando Frazer]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Aleksandar Belov]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Danny Ainge]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Red Auerbach]]{{•w}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|SAD}} [[Larry Bird]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Chuck Cooper (košarkaš)|Chuck Cooper]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Bob Cousy]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[John Havlicek]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Tom Heinsohn]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Dennis Johnson]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[K. C. Jones]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Sam Jones (košarkaš)|Sam Jones]]{{•w}}
[[Datoteka:LinkFA-star.png|14px]] {{flagicon|SAD}} [[Kevin McHale (košarkaš)|Kevin McHale]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Robert Parish]]{{•w}}
{{flagicon|VEN}} [[Greivis Vásquez]]
{{nowrap end}}

| group5 = [[File:Fencing pictogram.svg|20px]] Mačevanje
| list5  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|KUB}} [[Ramón Fonst]]{{•w}} 
{{flagicon|VEN}} [[Rubén Limardo]]
{{nowrap end}}

| group6 = [[File:Swimming pictogram.svg|20px]] Plivanje
| list6  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|AUS}} [[Ian Thorpe]]{{•w}} 
{{flagicon|CRC}} [[Claudia Poll]]{{•w}} 
{{flagicon|CRC}} [[Silvia Poll]]
{{nowrap end}}

| group7 = [[File:Rugby union pictogram.svg|20px]] Ragbi
| list7  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|NZL}} [[Jonah Lomu]]
{{nowrap end}}

| group8 = [[File:Alpine skiing pictogram.svg|20px]] Skijanje
| list8  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|GAN}} [[Kwame Nkrumah-Acheampong]]
{{nowrap end}}

| group9 = [[File:Tennis pictogram.svg|20px]] Tenis
| list9  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|FRA}} [[Yannick Noah]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[René Lacoste]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Marion Bartoli]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Richard Gasquet]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Jannik Sinner]]{{•w}} 
{{flagicon|NZL}} [[Anthony Wilding]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Carlos Alcaraz]]
{{nowrap end}}

| group10 = [[File:Weightlifting pictogram.svg|20px]] Dizanje utega
| list10  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|SIN}} [[Tan Howe Liang]]
{{nowrap end}}

| group11 = [[File:Table tennis pictogram.svg|20px]] Stolni tenis
| list11  = {{nowrap begin}}
{{flagicon|SIN}} [[Feng Tianwei]]
{{nowrap end}}

}}
{{Navbox
| name = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
| titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| title = Doprinosi o rukometašima
| listclass = hlist


| group1 = Europa
| list1  = 
{{nowrap begin}}
{{flagicon|AUT}} [[Thomas Bauer]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Mykola Bilyk]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Robert Weber (rukometaš)|Robert Weber]]{{•w}}
{{flagicon|BJE}} [[Sjargej Rutenka]]{{•w}} 
{{flagicon|BJE}} [[Jurij Šaucou]]{{•w}} 
{{flagicon|BJE}} [[Mihail Jakimovič]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}}  [[Veselin Vujović]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}}  [[Žarko Marković]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}}  [[Rade Mijatović]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Miloš Vujović]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Vasko Ševaljević]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Branko Vujović]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Filip Jícha]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Jan Filip (rukometaš)|Jan Filip]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Ondřej Zdráhala]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Daniel Kubeš]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[David Juříček]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Flemming Ladefoged Hansen|Flemming Hansen]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Søren Stryger]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Kasper Hvidt]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Jan Eiberg Jørgensen|Jan Jørgensen]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Lasse Svan Hansen]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Michael Damgaard]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Allan Damgaard]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Rasmus Lauge Schmidt]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Nikolaj Jacobsen]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Magnus Landin]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Mathias Gidsel]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Anders Eggert]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Simon Pytlick]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Magnus Saugstrup]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Emil Jakobsen]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Lukas Jørgensen]]{{•w}}
{{flagicon|FRO}} [[Elias Ellefsen á Skipagøtu]]{{•w}}
{{flagicon|FRO}} [[Hákun West av Teigum]]{{•w}}
{{flagicon|GRU}} [[Giorgi Chovrebadze]]{{•w}}
{{flagicon|HRV}} [[Marko Mamić]]{{•w}}
{{flagicon|HRV}} [[Igor Karačić]]{{•w}}
{{flagicon|HRV}} [[Zlatko Saračević]]{{•w}}
{{flagicon|HRV}} [[Alvaro Načinović]]{{•w}} 
{{flagicon|HRV}} [[Ivan Martinović]]{{•w}} 
{{flagicon|HRV}} [[Goran Perkovac]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Guðjón Valur Sigurðsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Þórir Ólafsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Ólafur Stefánsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Aron Pálmarsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Alexander Petersson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Dagur Sigurðsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Snorri Steinn Guðjónsson]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Guðmundur Guðmundsson]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Kristján Andrésson]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Ómar Ingi Magnússon]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Viktor Gísli Hallgrímsson]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Bjarki Már Elísson]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Alfreð Gíslason]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Orri Freyr Þorkelsson]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Viggó Kristjánsson]]{{•w}}
{{flagicon|ISL}} [[Gísli Þorgeir Kristjánsson]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Leo Prantner]]{{•w}}
{{flagicon|LAT}} [[Dainis Krištopāns]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[László Nagy]]{{•w}} 
{{flagicon|MAĐ}} [[Gábor Császár]]{{•w}} 
{{flagicon|MAĐ}} [[Máté Lékai]]{{•w}} 
{{flagicon|MAĐ}} [[Timuzsin Schuch]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Bence Bánhidi]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[József Éles]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Roland Mikler]]{{•w}} 
{{flagicon|MAĐ}} [[Bence Imre]]{{•w}} 
{{flagicon|MAK}} [[Filip Lazarov]]{{•w}} 
{{flagicon|MAK}} [[Naumče Mojsovski]]{{•w}} 
{{flagicon|MAK}} [[Dejan Manaskov]]{{•w}}
{{flagicon|MAK}} [[Stojanče Stoilov]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Kay Smits]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Luc Steins]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Rutger ten Velde]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Dani Baijens]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Arjen Versteijnen]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Niels Versteijnen]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Christian Berge]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Sander Sagosen]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Frank Løke]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Kent Robin Tønnesen]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Torbjørn Bergerud]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Christian O'Sullivan]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Bjarte Myrhol]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Kristian Bjørnsen]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Magnus Abelvik Rød]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Magnus Jøndal]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Håvard Tvedten]]{{•w}} 
{{flagicon|NOR}} [[Alexander Blonz]]{{•w}} 
{{flagicon|NOR}} [[August Pedersen]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Hans Theilig]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Henning Fritz]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Daniel Stephan]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Uwe Gensheimer]]{{•w}}  
{{flagicon|NJE}} [[Andreas Wolff]]{{•w}}  
{{flagicon|NJE}} [[Tobias Reichmann]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Thomas Knorr]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Volker Zerbe]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Christian Sprenger]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Florian Kehrmann]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Stefan Kretzschmar]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Fabian Wiede]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Timo Kastening]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Hendrik Pekeler]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Christian Schwarzer]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Michael Kraus (rukometaš)|Michael Kraus]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Johannes Golla]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Juri Knorr]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Renārs Uščins]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Marko Grgić]]{{•w}}
{{flagicon|POLJ}} [[Sławomir Szmal]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Krzysztof Lijewski]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Marcin Lijewski]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Bartosz Jurecki]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Michał Jurecki]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Mariusz Jurkiewicz]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Mariusz Jurasik]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Carlos Resende]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Alfredo Quintana]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Rui Silva (rukometaš)|Rui Silva]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Paulo Pereira]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Pedro Portela]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Martim Costa]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Luís Frade]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[António Areia]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Salvador Salvador]]{{•w}}
{{flagicon|RUM}} [[Gheorghe Gruia]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Dmitrij Kovaljev]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Konstantin Igropulo]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Timur Dibirov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Dmitrij Torgovanov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Eduard Kokšarov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Vasilij Kudinov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Denis Krivošljikov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Sergej Pogorelov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Dmitrij Žitnjikov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Valerij Gopin]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Sergej Kosorotov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Vladimir Maksimov (rukometaš)|Vladimir Maksimov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Andrej Lavrov]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Dragan Gajić]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Uroš Zorman]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Vid Kavtičnik]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Jure Dolenec]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Aleš Pajovič]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Blaž Janc]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Tettey Banfro]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Aleks Vlah]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Domen Novak (rukometaš)|Domen Novak]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Domen Makuc]]{{•w}}
{{flagicon|SRB}} [[Momir Ilić]]{{•w}}
{{flagicon|SRB}} [[Dragan Škrbić]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Mladen Bojinović]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Jovica Cvetković]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Žarko Šešum]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Arpad Šterbik]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Darko Stanić]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Rastko Stojković]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Ivan Nikčević]]{{•w}}
{{flagicon|SRB}} [[Petar Nenadić]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Alberto Entrerríos]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Raúl Entrerríos]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Julen Aguinagalde]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Rafael Guijosa]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Viran Morros]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Talant Dujšebajev]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Andrei Xepkin]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Iker Romero]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Jaume Fort Mauri]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[David Barrufet]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Alex Dujšebajev]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Daniel Dujšebajev]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Jordi Ribera]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Ferrán Solé]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Jorge Maqueda]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Roberto García Parrondo]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Gonzalo Pérez de Vargas]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Mateo Garralda]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Enric Masip]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Aleix Gómez]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Gedeón Guardiola]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Daniel Fernández (rukometaš)|Daniel Fernández]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Marcos Fis]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Ian Barrufet]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Stefan Lövgren]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Magnus Wislander]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Ola Lindgren]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Staffan Olsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Ljubomir Vranješ]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Peter Gentzel]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Magnus Andersson (rukometaš)|Magnus Andersson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Johan Jakobsson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Tomas Svensson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Tobias Karlsson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Kim Andersson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Johan Petersson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Erik Hajas]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Pierre Thorsson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Jerry Tollbring]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Niclas Ekberg]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Albin Lagergren]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Jesper Nielsen]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Jim Gottfridsson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Hampus Wanne]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Andreas Palicka]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Yngve Lamberg]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Dalibor Doder]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Per Carlén]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Oscar Bergendahl]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Eric Johansson (rukometaš)|Eric Johansson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Felix Claar]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI|size=16px}} [[Andy Schmid]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI|size=16px}} [[Marc Baumgartner]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI|size=16px}} [[Lenny Rubin]]{{•w}}
{{flagicon|UK}}  [[Steven Larsson]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Oleg Velikij]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Sergij Bilik]]
{{nowrap end}}

{{Navbox subgroup
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| listclass = hlist

|group1 = {{flagicon|FRA}} Francuska
|list1= 
{{nowrap begin}}
[[Thierry Omeyer]]{{•w}} 
[[Nikola Karabatić]]{{•w}} 
[[Daniel Narcisse]]{{•w}} 
[[Didier Dinart]]{{•w}} 
[[Jérôme Fernandez]]{{•w}} 
[[Luc Abalo]]{{•w}} 
[[Claude Onesta]]{{•w}} 
[[Guillaume Gille]]{{•w}} 
[[Joël Abati]]{{•w}} 
[[Guillaume Joli]]{{•w}} 
[[William Accambray]]{{•w}} 
[[Bruno Martini (rukometaš)|Bruno Martini]]{{•w}} 
[[Grégory Anquetil]]{{•w}} 
[[Jackson Richardson]]{{•w}} 
[[Olivier Girault]]{{•w}} 
[[Andrej Golić]]{{•w}} 
[[Patrick Cazal]]{{•w}} 
[[Stéphane Stoecklin]]{{•w}} 
[[Bertrand Gille]]{{•w}} 
[[Michaël Guigou]]{{•w}} 
[[Cédric Sorhaindo]]{{•w}} 
[[Sébastien Bosquet]]{{•w}} 
[[Xavier Barachet]]{{•w}} 
[[Mathieu Grébille]]{{•w}} 
[[Cyril Dumoulin]]{{•w}} 
[[Kentin Mahé]]{{•w}} 
[[Cédric Burdet]]{{•w}} 
[[Franck Junillon]]{{•w}} 
[[Laurent Puigségur]]{{•w}} 
[[Daouda Karaboué]]{{•w}} 
[[Samuel Honrubia]]{{•w}} 
[[Frédéric Volle]]{{•w}} 
[[Kevynn Nyokas]]{{•w}} 
[[Grégoire Detrez]]{{•w}} 
[[Arnaud Bingo]]{{•w}} 
[[Bertrand Roiné]]{{•w}} 
[[Sébastien Ostertag]]{{•w}} 
[[Alain Portes]]{{•w}} 
[[Daniel Costantini]]{{•w}} 
[[Denis Lathoud]]{{•w}} 
[[Stéphane Plantin]]{{•w}} 
[[Christian Gaudin]]{{•w}} 
[[Philippe Gardent]]{{•w}} 
[[Patrice Canayer]]{{•w}} 
[[Pascal Mahé]]{{•w}} 
[[Cédric Paty]]{{•w}} 
[[Sylvain Nouet]]{{•w}} 
[[Thimothey N'Guessan]]{{•w}} 
[[Valentin Porte]]{{•w}} 
[[Igor Anić]]{{•w}} 
[[Vincent Gérard]]{{•w}} 
[[Olivier Nyokas]]{{•w}} 
[[Ludovic Fabregas]]{{•w}} 
[[Benoît Kounkoud]]{{•w}} 
[[Théo Derot]]{{•w}} 
[[Nedim Remili]]{{•w}}
[[Adrien Dipanda]]{{•w}}
[[Dika Mem]]{{•w}}
[[Raphaël Caucheteux]]{{•w}}
[[Melvyn Richardson]]{{•w}}
[[Hugo Descat]]{{•w}}
[[Guéric Kervadec]]{{•w}}
[[Philippe Debureau]]{{•w}}
[[Nicolas Tournat]]{{•w}}
[[Yann Genty]]{{•w}}
[[Romain Lagarde]]{{•w}} 
[[Dylan Nahi]]{{•w}} 
[[Aymeric Minne]]{{•w}}
[[Yanis Lenne]]{{•w}}
[[Thibaut Briet]]{{•w}}
[[Elohim Prandi]]{{•w}}
[[Rémi Desbonnet]]{{•w}}
[[Samir Bellahcene]]{{•w}}
[[Karl Konan]]{{•w}}
[[Charles Bolzinger]]
{{nowrap end}}

}}


| group2 =  Afrika
| list2 = 
{{nowrap begin}}
{{flagicon|ALŽ}} [[Salah Bouchekriou]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Salim Nedjel Hammou]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Messaoud Berkous]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Hassan Mustafa]]{{•w}} 
{{flagicon|EGI}} [[Husein Zaki]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Ahmed al-Ahmar]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Jahia Omar]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Ali Zein]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Ibrahim al-Masri]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Jehia al-Dera]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Seif al-Dera]]{{•w}}
{{flagicon|COD}} [[Gauthier Mvumbi]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Wael Jallouz]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Issam Tej]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Wissem Hmam]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Amine Bannour]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Islem Jbeli]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Leandro Semedo]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Délcio Pina]]
{{nowrap end}}

| group3 = Azija i Oceanija
| list3 = 
{{nowrap begin}}
{{flagicon|AUS}} [[Bevan Calvert]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Ognjen Matić]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Taip Ramadani]]{{•w}} 
{{flagicon|BHR}} [[Husein al-Sajad]]{{•w}}
{{flagicon|JAP}} [[Jin Watanabe (rukometaš)|Jin Watanabe]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Kyung-Shin Yoon]]{{•w}} 
{{flagicon|JKO}} [[Jae-Won Kang]]{{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Ahmad Madadi]]{{•w}}
{{flagicon|KUV}} [[Seif al-Davani]]
{{nowrap end}}

| group4 =  Amerike
| list4 = 
{{nowrap begin}} 
{{flagicon|ARG}} [[Eduardo Gallardo]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[Diego Simonet]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[Pablo Simonet]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[Sebastián Simonet]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[James Parker (rukometaš)|James Parker]]{{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Leonel Maciel]]{{•w}}
{{flagicon|BRA}} [[Thiagus dos Santos]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Jean-Pierre Dupoux]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Haniel Langaro]]{{•w}}
{{flagicon|BRA}} [[Rudolph Hackbarth]]{{•w}}
{{flagicon|ČIL}} [[Rodrigo Salinas Muñoz]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Erwin Feuchtmann]]{{•w}}
{{flagicon|ČIL}} [[Esteban Salinas]]{{•w}}
{{flagicon|KUB}} [[Rafael Capote]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Rolando Uríos]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Carlos Pérez (rukometaš)|Carlos Pérez]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Roberto Julián Duranona]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Julio Fis]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Frankis Marzo]]{{•w}} 
{{flagicon|SAD}} [[Ian Hüter]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Patrick Hüter]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Gary Hines]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Samuel Hoddersen]]
{{nowrap end}}

}}
{{Navbox
| name = Korisnik:Edgar Allan Poe/Doprinosi
| titlestyle = background-color:#AAD0FF; color:black; text-align:center; border:1px solid silver;
| title = Doprinosi o nogometašima 
| groupstyle = background-color:#AAD0FF; text-align:center; border:1px solid silver;
| listclass = hlist

| group1 = Europa
| list1 = {{nowrap begin}} 
{{flagicon|ALB}} [[Lorik Cana]]{{•w}} 
{{flagicon|ALB}} [[Armando Sadiku]]{{•w}} 
{{flagicon|ALB}} [[Klaus Gjasula]]{{•w}}  
{{flagicon|ALB}} [[Qazim Laçi]]{{•w}} 
{{flagicon|ALB}} [[Nedim Bajrami]]{{•w}} 
{{flagicon|AUT}} [[Alessandro Schöpf]]{{•w}} 
{{flagicon|AUT}} [[Aleksandar Dragović]]{{•w}} 
{{flagicon|AUT}} [[Stefan Lainer]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Michael Gregoritsch]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Christoph Baumgartner]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Saša Kalajdžić]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Maximilian Wöber]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Gernot Trauner]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Alex Manninger]]{{•w}}
{{flagicon|AUT}} [[Romano Schmid]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Kevin De Bruyne]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Marouane Fellaini]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Romelu Lukaku]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Dries Mertens]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Divock Origi]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Jan Vertonghen]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Axel Witsel]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Radja Nainggolan]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Toby Alderweireld]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Michy Batshuayi]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Yannick Carrasco]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Eden Hazard]]{{•w}} 
{{flagicon|BEL}} [[Adnan Januzaj]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Nacer Chadli]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Thomas Meunier]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Thibaut Courtois]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Thorgan Hazard]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Alexis Saelemaekers]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Leandro Trossard]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Charles De Ketelaere]]{{•w}}
{{flagicon|BEL}} [[Hans Vanaken]]{{•w}}
{{flagicon|BUG}} [[Dimitar Berbatov]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Mirko Vučinić]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Predrag Mijatović]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Boban Bajković]]{{•w}} 
{{flagicon|CG}} [[Dragoslav Jevrić]]{{•w}} 
{{flagicon|ČSSR}} [[Oldřich Nejedlý]]{{•w}} 
{{flagicon|ČSSR}} [[Antonín Panenka]]{{•w}} 
{{flagicon|ČSSR}} [[Josef Masopust]]{{•w}} 
{{flagicon|ČSSR}} [[Ivo Viktor]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Václav Pilař]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Petr Jiráček]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Jan Laštůvka]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Tomáš Hübschman]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Petr Čech]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Tomáš Rosický]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Jan Koller]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Karel Poborský]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Tomáš Necid]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Milan Škoda]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Patrik Schick]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Tomáš Holeš]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Robin Hranáč]]{{•w}}
{{flagicon|ČEŠ}} [[Lukáš Provod]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Ladislav Krejčí (fudbaler, rođen 1999.)|Ladislav Krejčí]]{{•w}} 
{{flagicon|ČEŠ}} [[Michal Sadílek]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Nicklas Bendtner]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Michael Krohn-Dehli]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Yussuf Poulsen]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Christian Eriksen]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Simon Kjær]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Mathias Jørgensen]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Nicolai Jørgensen]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Lasse Schöne]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Pierre-Emile Højbjerg]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Mikkel Damsgaard]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Andreas Christensen]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Joakim Mæhle]]{{•w}} 
{{flagicon|DAN}} [[Kasper Dolberg]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Martin Braithwaite]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Thomas Delaney]]{{•w}}
{{flagicon|DAN}} [[Morten Hjulmand]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Bobby Charlton]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Kevin Keegan]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Paul Ince]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Gary Lineker]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Geoff Hurst]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Gordon Banks]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Peter Shilton]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[David Seaman]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Glen Johnson]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Danny Welbeck]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Theo Walcott]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[John Terry]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Steven Gerrard]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Gary Neville]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Owen Hargreaves]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Ashley Young]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Ashley Cole]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Joleon Lescott]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Wayne Rooney]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Sol Campbell]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Daniel Sturridge]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Raheem Sterling]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Luke Shaw]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Eric Dier]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Jamie Vardy]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Jack Grealish]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Marcus Rashford]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Harry Kane]]{{•w}} 
{{flagicon|ENG}} [[Jesse Lingard]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Kieran Trippier]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Jordan Henderson]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Harry Maguire]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Dele Alli]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Jude Bellingham]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Bukayo Saka]]{{•w}}
{{flagicon|ENG}} [[Ezri Konsa]]{{•w}}
{{flagicon|EST}} [[Andres Oper]]{{•w}}
{{flagicon|EST}} [[Martin Reim]]{{•w}}
{{flagicon|FIN}} [[Joel Pohjanpalo]]{{•w}}
{{flagicon|FIN}} [[Lukáš Hrádecký]]{{•w}}
{{flagicon|FRA}} [[Fabien Barthez]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Lilian Thuram]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Marcus Thuram]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Patrick Vieira]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Thierry Henry]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Alou Diarra]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Claude Makélélé]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Florent Malouda]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Vikash Dhorasoo]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Alain Giresse]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Didier Deschamps]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Raymond Kopa]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Marius Trésor]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Marcel Desailly]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Luis Fernández]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Aimé Jacquet]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Nicolas Anelka]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Bixente Lizarazu]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Youri Djorkaeff]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Jean Vincent (fudbaler)|Jean Vincent]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Sylvain Wiltord]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Hugo Lloris]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Manuel Amoros]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Robert Pirès]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Franck Ribéry]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[David Trézéguet]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Raymond Domenech]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Samir Nasri]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Jérémy Ménez]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Yohan Cabaye]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Laurent Blanc]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Éric Abidal]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Olivier Giroud]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Blaise Matuidi]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Paul Pogba]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Moussa Sissoko]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Mathieu Valbuena]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Dimitri Payet]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Kingsley Coman]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Patrice Evra]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Antoine Griezmann]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Kylian Mbappé]]{{•w}}
{{flagicon|FRA}} [[Benjamin Pavard]]{{•w}}
{{flagicon|FRA}} [[Raphaël Varane]]{{•w}}
{{flagicon|FRA}} [[Samuel Umtiti]]{{•w}}
{{flagicon|FRA}} [[Presnel Kimpembe]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Adrien Rabiot]]{{•w}}
{{flagicon|FRA}} [[Aurélien Tchouaméni]]{{•w}}
{{flagicon|FRA}} [[Théo Hernandez]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Randal Kolo Muani]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Willy Sagnol]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Bradley Barcola]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[William Saliba]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Mike Maignan]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Youssouf Fofana (francuski fudbaler)|Youssouf Fofana]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Ousmane Dembélé]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Michael Olise]]{{•w}} 
{{flagicon|FRA}} [[Dayot Upamecano]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[Sokratis Papastatopulos]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[Jorgos Karagunis]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[Kostas Fortunis]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[Teofanis Gekas]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[Andreas Samaris]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[Konstantinos Mitroglu]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[Lazaros Hristodulopulos]]{{•w}} 
{{flagicon|GRČ}} [[José Holebas]]{{•w}} 
{{flagicon|GRU}} [[Georges Mikautadze]]{{•w}} 
{{flagicon|GRU}} [[Giorgi Mamardašvili]]{{•w}}
{{flagicon|IRS}} [[Sean St Ledger]]{{•w}} 
{{flagicon|IRS}} [[Ciaran Clark]]{{•w}} 
{{flagicon|IRS}} [[Wes Hoolahan]]{{•w}} 
{{flagicon|IRS}} [[Robbie Brady]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Gylfi Sigurðsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Birkir Bjarnason]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Birkir Már Sævarsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Jón Daði Böðvarsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Arnór Ingvi Traustason]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Kolbeinn Sigþórsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Ragnar Sigurðsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ISL}} [[Alfreð Finnbogason]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Gianluigi Buffon]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Antonio Cassano]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Mario Balotelli]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Riccardo Montolivo]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Antonio Nocerino]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Alessandro Diamanti]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Roberto Di Matteo]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Antonio Di Natale]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Andrea Pirlo]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Claudio Marchisio]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Graziano Pellè]]{{•w}} 
{{flagicon|ITA}} [[Emanuele Giaccherini]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Éder (italijanski fudbaler)|Éder]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Giorgio Chiellini]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Leonardo Bonucci]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Andrea Barzagli]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Marco Parolo]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Lorenzo Insigne]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Mattia De Sciglio]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Simone Zaza]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Matteo Darmian]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Manuel Locatelli]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Matteo Pessina]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Federico Chiesa]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Andrea Belotti]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Jorge Luiz Frello Filho|Jorginho]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Federico Bernardeschi]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Domenico Berardi]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Gianluigi Donnarumma]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Leonardo Spinazzola]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Alessandro Bastoni]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Riccardo Calafiori]]{{•w}}
{{flagicon|ITA}} [[Mattia Zaccagni]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Gábor Király]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Zoltán Stieber]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Ádám Szalai]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Balázs Dzsudzsák]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Zoltán Gera]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Attila Fiola]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[András Schäfer]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Barnabás Varga]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Kevin Csoboth]]{{•w}}
{{flagicon|MAĐ}} [[Sándor Kocsis]]{{•w}}
{{flagicon|MAK}} [[Ivan Tričkovski]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Edwin van der Sar]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Dirk Kuijt]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Ruud van Nistelrooij]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Marco van Basten]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Wesley Sneijder]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Giovanni van Bronckhorst]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Robin van Persie]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Bert van Marwijk]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Jetro Willems]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Arjen Robben]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Stefan de Vrij]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Jasper Cillessen]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Memphis Depay]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Leroy Fer]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Klaas-Jan Huntelaar]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Ron Vlaar]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Daley Blind]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Steven Berghuis]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Teun Koopmeiners]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Luuk de Jong]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Georginio Wijnaldum]]{{•w}} 
{{flagicon|NIZ}} [[Patrick Kluivert]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Maarten Stekelenburg]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Wout Weghorst]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Denzel Dumfries]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Cody Gakpo]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Davy Klaassen]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Donyell Malen]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Xavi Simons]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Crysencio Summerville]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Brian Brobbey]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Jan Paul van Hecke]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Quinten Timber]]{{•w}}
{{flagicon|NIZ}} [[Justin Kluivert]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Leo Østigård]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Marcus Holmgren Pedersen]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Thelo Aasgaard]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Jørgen Strand Larsen]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Antonio Nusa]]{{•w}}
{{flagicon|NOR}} [[Andreas Schjelderup]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Miroslav Klose]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Jens Lehmann]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Michael Ballack]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Sami Khedira]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Marco Reus]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Arne Friedrich]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Philipp Lahm]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Marko Marin]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Lukas Podolski]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Jürgen Klopp]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Mario Gómez]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Manuel Neuer]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} {{nowrap|[[Bastian Schweinsteiger]]}}{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Thomas Müller]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Mats Hummels]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[André Schürrle]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Joachim Löw]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Shkodran Mustafi]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Jérôme Boateng]]{{•w}} 
{{flagicon|NJE}} [[Julian Draxler]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Joshua Kimmich]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Jonas Hector]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Robin Gosens]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Leon Goretzka]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Youssoufa Moukoko]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Niclas Füllkrug]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Florian Wirtz]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Jamal Musiala]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Robert Andrich]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Antonio Rüdiger]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Emre Can]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Deniz Undav]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Nico Schlotterbeck]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Felix Nmecha]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Nathaniel Brown (fudbaler)|Nathaniel Brown]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Jonathan Tah]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Nadiem Amiri]]{{•w}}
{{flagicon|NJE}} [[Nick Woltemade]]{{•w}}
{{flagicon|POLJ}} [[Bartosz Bosacki]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Łukasz Fabiański]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Artur Boruc]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Tomasz Kuszczak]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Mariusz Lewandowski]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Piotr Giza]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Ireneusz Jeleń]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Jakub Błaszczykowski]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Włodzimierz Smolarek]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Robert Lewandowski]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Arkadiusz Milik]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Kamil Glik]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Grzegorz Krychowiak]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Thiago Cionek]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Jan Bednarek]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Karol Linetty]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Piotr Zieliński]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Kacper Kozłowski (fudbaler)|Kacper Kozłowski]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Adam Buksa]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Krzysztof Piątek]]{{•w}} 
{{flagicon|POLJ}} [[Grzegorz Lato]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Képler Laveran Lima Ferreira|Pepe]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[José Mourinho]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Luís Figo]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Cristiano Ronaldo]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Silvestre Varela]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Hélder Postiga]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[João Moutinho]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Bruno Alves]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Renato Sanches]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Ricardo Quaresma]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Éder (portugalski fudbaler)|Éder]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[Rui Patrício]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Raphaël Guerreiro]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Diogo Jota]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Ricardo Horta]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Gonçalo Ramos]]{{•w}}
{{flagicon|POR}} [[Francisco Conceição]]{{•w}} 
{{flagicon|POR}} [[João Neves]]{{•w}} 
{{flagicon|RUM}} [[Mircea Lucescu]]{{•w}} 
{{flagicon|RUM}} [[Răzvan Raţ]]{{•w}} 
{{flagicon|RUM}} [[Ciprian Marica]]{{•w}} 
{{flagicon|RUM}} [[Bogdan Stancu]]{{•w}}
{{flagicon|RUM}} [[Vlad Chiricheș]]{{•w}}
{{flagicon|RUM}} [[Răzvan Marin]]{{•w}} 
{{flagicon|RUM}} [[Denis Drăguș]]{{•w}}
{{flagicon|RUM}} [[Nicolae Stanciu (fudbaler, rođen 1993.)|Nicolae Stanciu]]{{•w}}
{{flagicon|RUM}} [[Gheorghe Hagi]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Roman Pavljučenko]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Konstantin Zirjanov]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Andrej Aršavin]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Dmitri Torbinski]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Alan Dzagojev]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Roman Širokov]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Aleksandar Kokorin]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Aleksandar Keržakov]]{{•w}} 
{{flagicon|RUS}} [[Vasilij Berezucki]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Aleksej Berezucki]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Sergej Ignaševič]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Denis Glušakov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Denis Čerišev]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Artem Dzjuba]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Fjodor Smolov]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Mário Fernandes (fudbaler)|Mário Fernandes]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Daler Kuzjajev]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Aleksej Mirančuk]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Rinat Dasajev]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Oleg Saljenko]]{{•w}}
{{flagicon|RUS}} [[Valentin Ivanov (sovjetski fudbaler)|Valentin Kozmič Ivanov]]{{•w}}
{{flagicon|SJI}} [[Gareth McAuley]]{{•w}}
{{flagicon|SJI}} [[Niall McGinn]]{{•w}}
{{flagicon|SMK}} [[Ezđan Alioski]]{{•w}} 
{{flagicon|SLK}} [[Ondrej Duda]]{{•w}} 
{{flagicon|SLK}} [[Vladimír Weiss (fudbaler rođen 1989.)|Vladimír Weiss III]]{{•w}} 
{{flagicon|SLK}} [[Marek Hamšík]]{{•w}} 
{{flagicon|SLK}} [[Martin Dúbravka]]{{•w}} 
{{flagicon|SLK}} [[Juraj Kucka]]{{•w}}
{{flagicon|SLK}} [[Ivan Schranz]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Erik Janža]]{{•w}}
{{flagicon|SLO}} [[Josip Iličić]]{{•w}}  
{{flagicon|SLO}} [[Jure Balkovec]]{{•w}}    
{{flagicon|SRB}} [[Milan Jovanović]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Marko Pantelić]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Miloš Krasić]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Zdravko Kuzmanović]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Vladan Lukić]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Ilija Petković]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Filip Kasalica]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Dragan Stojković]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Branislav Ivanović]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Boško Janković]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Vlada Avramov]]{{•w}} 
{{flagicon|SRB}} [[Aleksandar Mitrović (fudbaler)|Aleksandar Mitrović]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠKO}} [[Callum McGregor]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠKO}} [[Ryan Porteous]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠKO}} [[John McGinn]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Juan Gutiérrez Moreno|Juanito]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[David de Gea]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Cesc Fàbregas]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Javier Clemente]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[David Silva]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Jesús Navas]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Xabi Alonso]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Gerard Piqué]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Sergio Ramos]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Jordi Alba]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Álvaro Morata]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Nolito]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Nacho (fudbaler rođen 1990.)|Nacho]]{{•w}}  
{{flagicon|ŠPA}} [[Diego Costa]]{{•w}}  
{{flagicon|ŠPA}} [[Iago Aspas]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Isco]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Koke (fudbaler rođen 1992.)|Koke]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[José Antonio Reyes]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Gerard Moreno (fudbaler)|Gerard Moreno]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Aymeric Laporte]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Pablo Sarabia]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Ferran Torres]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Pedri]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Mikel Oyarzabal]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Rodri (fudbaler, rođen 1996.)|Rodri]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Marco Asensio]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Carlos Soler (fudbaler)|Carlos Soler]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Fabián Ruiz]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Lamine Yamal]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Nico Williams]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠPA}} [[Robin Le Normand]]{{•w}}  
{{flagicon|ŠPA}} [[Mikel Merino]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Álex Baena]]{{•w}}
{{flagicon|ŠPA}} [[Luis de la Fuente (fudbaler, rođen 1961.)|Luis de la Fuente]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Viktor Claesson]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Andreas Isaksson]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Olof Mellberg]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Sebastian Larsson]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Zlatan Ibrahimović]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Andreas Granqvist]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVE}} [[Ola Toivonen]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Ludwig Augustinsson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Emil Forsberg]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Sven-Göran Eriksson]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Viktor Gyökeres]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Mattias Svanberg]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Anthony Elanga]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVE}} [[Yasin Ayari]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Blerim Džemaili]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Ludovic Magnin]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Admir Mehmedi]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Haris Seferović]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Granit Xhaka]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Xherdan Shaqiri]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Breel Embolo]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Fabian Schär]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Stephan Lichtsteiner]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Ricardo Rodríguez (fudbaler)|Ricardo Rodríguez]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Steven Zuber]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Josip Drmić]]{{•w}} 
{{flagicon|ŠVI}} [[Yann Sommer]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Manuel Akanji]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Ruben Vargas]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Denis Zakaria]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Remo Freuler]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Michel Aebischer]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Kwadwo Duah]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Dan Ndoye]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Zeki Amdouni]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Miro Muheim]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Johan Manzambi]]{{•w}}
{{flagicon|ŠVI}} [[Cedric Itten]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Nihat Kahveci]]{{•w}} 
{{flagicon|TUR}} [[Semih Şentürk]]{{•w}} 
{{flagicon|TUR}} [[Volkan Demirel]]{{•w}} 
{{flagicon|TUR}} [[Uğur Boral]]{{•w}} 
{{flagicon|TUR}} [[Hamit Altıntop]]{{•w}} 
{{flagicon|TUR}} [[Emre Mor]]{{•w}} 
{{flagicon|TUR}} [[Ozan Tufan]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Burak Yılmaz]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Merih Demiral]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Çağlar Söyüncü]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Ahmet Yılmaz Çalık]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Halil Dervişoğlu]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[İrfan Kahveci]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Kerem Aktürkoğlu]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Mert Müldür]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Samet Akaydin]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Hakan Çalhanoğlu]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Cenk Tosun]]{{•w}}
{{flagicon|TUR}} [[Kaan Ayhan]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Andrij Ševčenko]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Andrij Pjatov]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Oleksandr Šovkovski]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Bohdan Šust]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Andrij Vorobjej]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Anatolij Timoščuk]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Oleh Husjev]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Maksim Kalinjičenko]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Oleksij Bjelik]]{{•w}} 
{{flagicon|UKR}} [[Vjačeslav Ševčuk]]{{•w}}  
{{flagicon|UKR}} [[Andrij Jarmolenko]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Roman Jaremčuk]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Ruslan Malinovskij]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Artem Dovbik]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Mikola Šaparenko]]{{•w}}
{{flagicon|UKR}} [[Oleg Blohin]]{{•w}}
{{flagicon|WAL}} [[Hal Robson-Kanu]]{{•w}}
{{flagicon|WAL}} [[Neil Taylor (fudbaler)|Neil Taylor]]{{•w}}
{{flagicon|WAL}} [[Ashley Williams (fudbaler)|Ashley Williams]]{{•w}}
{{flagicon|WAL}} [[Sam Vokes]]{{•w}}
{{flagicon|WAL}} [[Joe Allen (fudbaler rođen 1990.)|Joe Allen]]{{•w}}
{{flagicon|WAL}} [[Kieffer Moore]]{{•w}}
{{flagicon|WAL}} [[Connor Roberts (fudbaler, rođen 1995.)|Connor Roberts]]
{{nowrap end}}

| group2 = Afrika
| list2 = {{nowrap begin}} 
{{flagicon|ANG}} [[Luís Oliveira Gonçalves]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Flávio da Silva Amado|Flávio]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Akwá]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Manucho]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Nando Rafael]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Rui Marques]]{{•w}} 
{{flagicon|ANG}} [[Gilberto (angolski fudbaler)|Gilberto]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Abdelmoumene Djabou]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Islam Slimani]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Yacine Brahimi]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Sofiane Feghouli]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Rafik Halliche]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Nadhir Benbouali]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Amine Gouiri]]{{•w}} 
{{flagicon|ALŽ}} [[Rafik Belghali]]{{•w}} 
{{flagicon|BEN}} [[Stéphane Sessègnon]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Moussa Latoundji]]{{•w}}
{{flagicon|BEN}} [[Oumar Tchomogo]]{{•w}}
{{flagicon|COD}} [[Yoane Wissa]]{{•w}}
{{flagicon|COD}} [[Fiston Mayele]]{{•w}}
{{flagicon|COD}} [[Brian Cipenga]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Mohamed Salah]]{{•w}} 
{{flagicon|EGI}} [[Ahmed Fathi]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Essam al-Hadari]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Imam Ašur]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Muhammad Hani]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Mustafa Ziko]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Trézéguet (egipatski fudbaler)|Trézéguet]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Mahmud Saber]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Rami Rabia]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Hosam Abdelmagid]]{{•w}}
{{flagicon|EGI}} [[Jaser Ibrahim]]{{•w}}
{{flagicon|Zlatna Obala}} [[Arthur Wharton]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Sammy Adjei]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Samuel Kuffour]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Stephen Appiah]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Kevin-Prince Boateng]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Emmanuel Frimpong]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Tony Yeboah]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Abedi Pele]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Asamoah Gyan]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Sulley Muntari]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Richard Kingson]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[André Ayew]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[John Boye]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Osman Bukari]]{{•w}} 
{{flagicon|GAN}} [[Mohammed Kudus]]{{•w}}
{{flagicon|GAN}} [[Mohammed Salisu]]{{•w}}
{{flagicon|GAN}} [[Iñaki Williams]]{{•w}}
{{flagicon|GAN}} [[Caleb Yirenkyi]]{{•w}}
{{flagicon|GAN}} [[Derrick Luckassen]]{{•w}}
{{flagicon|JAR}} [[Teboho Mokoena (fudbaler, rođen 1997.)|Teboho Mokoena]]{{•w}}
{{flagicon|JAR}} [[Sphephelo Sithole]]{{•w}}
{{flagicon|JAR}} [[Themba Zwane]]{{•w}}
{{flagicon|JAR}} [[Thapelo Maseko]]{{•w}}
{{flagicon|JAR}} [[Jayden Adams]]{{•w}}
{{flagicon|CMR}} [[Joël Matip]]{{•w}} 
{{flagicon|CMR}} [[Roger Milla]]{{•w}} 
{{flagicon|CMR}} [[Jean-Charles Castelletto]]{{•w}}
{{flagicon|CMR}} [[Eric Maxim Choupo-Moting]]{{•w}}
{{flagicon|CMR}} [[Vincent Aboubakar]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Aziz Bouhaddouz]]{{•w}} 
{{flagicon|MAR}} [[Khalid Boutaïb]]{{•w}} 
{{flagicon|MAR}} [[Youssef En-Nesyri]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Nayef Aguerd]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Hakim Ziyech]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Romain Saïss]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Zakaria Aboukhlal]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Badr Benoun]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Abdelhamid Sabiri]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Achraf Dari]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Ismael Saibari]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Gessime Yassine]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Soufiane Rahimi]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Yassine Bounou]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Issa Diop (fudbaler)|Issa Diop]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Neil El Aynaoui]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Chemsdine Talbi]]{{•w}}
{{flagicon|MAR}} [[Azzedine Ounahi]]{{•w}}
{{flagicon|Nigerija}} [[Joseph Yobo]]{{•w}} 
{{flagicon|Nigerija}} [[Ahmed Musa]]{{•w}} 
{{flagicon|Nigerija}} [[Victor Moses]]{{•w}} 
{{flagicon|NGA}} [[Oghenekaro Etebo]]{{•w}}
{{flagicon|CIV}} [[Didier Drogba]]{{•w}} 
{{flagicon|CIV}} [[Wilfried Bony]]{{•w}} 
{{flagicon|CIV}} [[Gervinho]]{{•w}} 
{{flagicon|CIV}} [[Amad Diallo]]{{•w}} 
{{flagicon|CIV}} [[Franck Kessié]]{{•w}} 
{{flagicon|CIV}} [[Nicolas Pépé]]{{•w}} 
{{flagicon|SEN}} [[Ibrahima Gueye]]{{•w}} 
{{flagicon|SEN}} [[M'Baye Niang]]{{•w}} 
{{flagicon|SEN}} [[Sadio Mané]]{{•w}} 
{{flagicon|SEN}} [[Moussa Wagué]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Kalidou Koulibaly]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Famara Diédhiou]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Boulaye Dia]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Bamba Dieng]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Ibrahim Mbaye]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Pape Gueye]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Habib Diarra]]{{•w}}
{{flagicon|SEN}} [[Iliman Ndiaye]]{{•w}}
{{flagicon|TOG}} [[Kossi Agassa]]{{•w}} 
{{flagicon|TOG}} [[Alaixys Romao]]{{•w}} 
{{flagicon|TUN}} [[Ferjani Sassi]]{{•w}} 
{{flagicon|TUN}} [[Yassine Meriah]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Wahbi Khazri]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Dylan Bronn]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Fakhreddine Ben Youssef]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Omar Rekik]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Ellyes Skhiri]]{{•w}}
{{flagicon|TUN}} [[Hazem Mastouri]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Vozinha]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Hélio Varela]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Kevin Pina (fudbaler)|Kevin Pina]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Diney (fudbaler, rođen 1995.)|Diney]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Deroy Duarte]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Laros Duarte]]{{•w}}
{{flagicon|ZEL}} [[Sidny Lopes Cabral]]
{{nowrap end}}

| group3 = Azija i Oceanija
| list3 = {{nowrap begin}} 
{{flagicon|AUS}} [[Tim Cahill]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Mark Schwarzer]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Archie Thompson]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Harry Kewell]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Mile Jedinak]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Mark Bresciano]]{{•w}} 
{{flagicon|AUS}} [[Aziz Behich]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Daniel Arzani]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Craig Goodwin]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Mathew Leckie]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Connor Metcalfe]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Nestory Irankunda]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Cameron Burgess]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Harry Souttar]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Jackson Irvine]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Awer Mabil]]{{•w}}
{{flagicon|AUS}} [[Lucas Herrington]]{{•w}}
{{flagicon|FIJ}} [[Roy Krishna]]{{•w}}
{{flagicon|FIJ}} [[Esala Masi]]{{•w}}
{{flagicon|IRK}} [[Ejman Husein]]{{•w}}
{{flagicon|IRN}} [[Mohammad Mohebi]]{{•w}}
{{flagicon|IRN}} [[Reza Gučan-Nežad]]{{•w}}
{{flagicon|IRN}} [[Mehdi Taremi]]{{•w}}
{{flagicon|IRN}} [[Karim Ansarifard]]{{•w}} 
{{flagicon|IRN}} [[Ruzbeh Češmi]]{{•w}}
{{flagicon|IRN}} [[Ramin Rezaijan]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Hidetoshi Nakata]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Keisuke Honda]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Shinji Okazaki]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Ao Tanaka]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Kaoru Mitoma]]{{•w}} 
{{flagicon|JAP}} [[Daizen Maeda]]{{•w}}
{{flagicon|JAP}} [[Keito Nakamura]]{{•w}}
{{flagicon|JAP}} [[Daichi Kamada]]{{•w}}
{{flagicon|JAP}} [[Ayase Ueda]]{{•w}}
{{flagicon|JAP}} [[Kaishū Sano]]{{•w}}
{{flagicon|JOR}} [[Ali Alvan]]{{•w}}
{{flagicon|JOR}} [[Jazan al-Arab]]{{•w}}
{{flagicon|JOR}} [[Nizar al-Rašdan]]{{•w}}
{{flagicon|JOR}} [[Musa al-Taamri]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Koo Ja-cheol]]{{•w}} 
{{flagicon|JKO}} [[Lee Keun-ho]]{{•w}} 
{{flagicon|JKO}} [[Son Heung-min]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Hong Myeong-bo]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Kim Young-gwon]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Jo Gyu-seong]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Hwang Hui-chan]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Baek Seung-ho]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[Hwang In-beom]]{{•w}}
{{flagicon|JKO}} [[O Hyeon-gyu]]{{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Sād al-Šēb]]{{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Mohammed Muntari]]{{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Boualem Khoukhi]]{{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Mohamed Manai]]{{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Mahmud Abu Nada]]{{•w}}
{{flagicon|KAT}} [[Hasan al-Hejdus]]{{•w}}
{{flagicon|NZL}} [[Shane Smeltz]]{{•w}}
{{flagicon|NZL}} [[Elijah Just]]{{•w}}
{{flagicon|NZL}} [[Finn Surman]]{{•w}}
{{flagicon|SAU}} [[Salman al-Faradž]]{{•w}}
{{flagicon|SAU}} [[Fahad al-Muvalad]]{{•w}}
{{flagicon|SAU}} [[Salem al-Davsari]]{{•w}}
{{flagicon|SAU}} [[Saleh al-Šehri]]{{•w}}
{{flagicon|SAU}} [[Abdulelah al-Amri]]{{•w}}
{{flagicon|SAU}} [[Hassan al-Tambakti]]{{•w}}
{{flagicon|Sjeverna Koreja}} [[Ji Yun-Nam]]{{•w}} 
{{flagicon|Sjeverna Koreja}} [[Pak Sŭng-jin]]{{•w}}
{{flagicon|Sjeverna Koreja}} [[Ri Dong-un]]{{•w}}
{{flagicon|Sjeverna Koreja}} [[Yang Sŭng-kuk]]{{•w}}
{{flagicon|UZB}} [[Abbosbek Fayzullayev]]{{•w}}
{{flagicon|UZB}} [[Eldor Shomurodov]]{{•w}}
{{flagicon|UZB}} [[Abduvohid Neʼmatov]]
{{nowrap end}}

| group4 = Amerike
| list4 = {{nowrap begin}} 
{{flagicon|CUW}} [[Livano Comenencia]]{{•w}} 
{{flagicon|HAI}} [[Wilson Isidor]]{{•w}} 
{{flagicon|HON}} [[Noel Valladares]]{{•w}} 
{{flagicon|HON}} [[Carlo Costly]]{{•w}} 
{{flagicon|HON}} [[Maynor Figueroa]]{{•w}} 
{{flagicon|HON}} [[José Cardona]]{{•w}}
{{flagicon|HON}} [[Porfirio Armando Betancourt]]{{•w}}
{{flagicon|HON}} [[Gilberto Yearwood]]{{•w}}
{{flagicon|HON}} [[Wilson Palacios]]{{•w}}
{{flagicon|HON}} [[Milton Palacios]]{{•w}}
{{flagicon|HON}} [[Jerry Palacios]]{{•w}}
{{flagicon|HON}} [[Johnny Palacios]]{{•w}}
{{flagicon|KAN}} [[Alphonso Davies]]{{•w}}
{{flagicon|KAN}} [[Atiba Hutchinson]]{{•w}}
{{flagicon|KAN}} [[Cyle Larin]]{{•w}}
{{flagicon|KAN}} [[Nathan Saliba]]{{•w}}
{{flagicon|KAN}} [[Promise David]]{{•w}}
{{flagicon|KAN}} [[Stephen Eustáquio]]{{•w}}
{{flagicon|Kostarika}} [[Paulo Wanchope]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Joel Campbell]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Walter Centeno]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Rolando Fonseca]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Óscar Duarte]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Marco Ureña]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Bryan Ruiz]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Celso Borges]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Giancarlo González]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Christian Bolaños]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Michael Umaña]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Kendall Waston]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Yeltsin Tejeda]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Keysher Fuller]]{{•w}} 
{{flagicon|Kostarika}} [[Juan Pablo Vargas]]{{•w}} 
{{flagicon|KUB}} [[Tomás Fernández]]{{•w}}
{{flagicon|KUB}} [[José Magriñá]]{{•w}}
{{flagicon|KUB}} [[Héctor Socorro]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Oribe Peralta]]{{•w}} 
{{flagicon|MEX}} [[Rafael Márquez]]{{•w}} 
{{flagicon|MEX}} [[Andrés Guardado]]{{•w}} 
{{flagicon|MEX}} [[Javier Hernández Balcázar|Javier Hernández]]{{•w}} 
{{flagicon|MEX}} [[Giovani dos Santos]]{{•w}} 
{{flagicon|MEX}} [[Hirving Lozano]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Edson Álvarez]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Henry Martín]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Luis Chávez (fudbaler)|Luis Chávez]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Gilberto Mora (fudbaler, rođen 2008.)|Gilberto Mora]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Julián Quiñones]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Raúl Jiménez]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Luis Romo]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Álvaro Fidalgo]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Mateo Chávez]]{{•w}}
{{flagicon|MEX}} [[Guillermo Ochoa]]{{•w}}
{{flagicon|PAN}} [[Felipe Baloy]]{{•w}}
{{flagicon|PAN}} [[Aníbal Godoy]]{{•w}}
{{flagicon|PAN}} [[Luis Tejada]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Clint Dempsey]]{{•w}} 
{{flagicon|SAD}} [[John Anthony Brooks|John Brooks]]{{•w}} 
{{flagicon|SAD}} [[Jermaine Jones]]{{•w}} 
{{flagicon|SAD}} [[Julian Green]]{{•w}} 
{{flagicon|SAD}} [[Timothy Weah]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Haji Wright]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Folarin Balogun]]{{•w}} 
{{flagicon|SAD}} [[Giovanni Reyna]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Tim Ream]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Alex Freeman]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Sebastian Berhalter]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Auston Trusty]]{{•w}}
{{flagicon|SAD}} [[Malik Tillman]]{{•w}}
{{flagicon|TIT}} [[Dwight Yorke]] 

{{flagicon|ARG}} [[Diego Maradona]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[Marcos Rojo]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[Ezequiel Garay]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[Gabriel Mercado]]{{•w}} 
{{flagicon|ARG}} [[Enzo Fernández (fudbaler, rođen 2001.)|Enzo Fernández]]{{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Alexis Mac Allister]]{{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Julián Álvarez (fudbaler)|Julián Álvarez]]{{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Nahuel Molina]]{{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Gonzalo Montiel]]{{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Leandro Paredes]]{{•w}}
{{flagicon|ARG}} [[Giovani Lo Celso]]{{•w}}
{{flagicon|BRA}} [[Dida]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Adriano]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Kaká]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Pelé]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Marcelo]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Oscar (fudbaler rođen 1991)|Oscar]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[David Luiz]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Fernandinho (fudbaler)|Fernandinho]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Thiago Silva]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Willian Borges da Silva|Willian]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Hulk (fudbaler)|Hulk]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Zico]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Leônidas da Silva]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Leovegildo Lins da Gama Júnior|Júnior]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Philippe Coutinho]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Paulinho]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Renato Augusto]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Richarlison]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Lucas Paquetá]]{{•w}}
{{flagicon|BRA}} [[Rodrygo]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Pedro (fudbaler, rođen 1997.)|Pedro]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Marquinhos]]{{•w}} 
{{flagicon|BRA}} [[Matheus Cunha]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Alexis Sánchez]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Jean Beausejour]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Jorge Valdívia]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Charles Aránguiz]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Mauricio Pinilla]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Gonzalo Jara]]{{•w}} 
{{flagicon|ČIL}} [[Marcelo Díaz]]{{•w}} 
{{flagicon|EKV}} [[Enner Valencia]]{{•w}} 
{{flagicon|EKV}} [[Hernán Galíndez]]{{•w}} 
{{flagicon|EKV}} [[Piero Hincapié]]{{•w}} 
{{flagicon|EKV}} [[Jeremy Sarmiento]]{{•w}} 
{{flagicon|EKV}} [[Moisés Caicedo]]{{•w}} 
{{flagicon|EKV}} [[Gonzalo Plata]]{{•w}} 
{{flagicon|EKV}} [[Nilson Angulo]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Mario Yepes]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Pablo Armero]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Teófilo Gutiérrez]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[James Rodríguez]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Juan Guillermo Cuadrado|Juan Cuadrado]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Jackson Martínez]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Juan Fernando Quintero|Juan Quintero]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Carlos Sánchez Moreno|Carlos Sánchez]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Faryd Mondragón]]{{•w}} 
{{flagicon|KOL}} [[Yerry Mina]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Carlos Bacca]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Mateus Uribe]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Luis Muriel]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Radamel Falcao]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Daniel Muñoz (fudbaler)|Daniel Muñoz]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Jaminton Campaz]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Jhon Arias (fudbaler)|Jhon Arias]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Davinson Sánchez]]{{•w}}
{{flagicon|KOL}} [[Cucho Hernández]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[José Luis Chilavert]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[Damián Bobadilla]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[Maurício (fudbaler, rođen 2001.)|Maurício]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[Matías Galarza (paragvajski fudbaler)|Matías Galarza]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[José Canale]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[Fabián Balbuena]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[Antonio Sanabria]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[Gustavo Gómez]]{{•w}}
{{flagicon|PAR}} [[Julio Enciso (fudbaler, rođen 2004.)|Julio Enciso]]{{•w}}
{{flagicon|PER}} [[Christian Cueva]]{{•w}} 
{{flagicon|PER}} [[André Carrillo]]{{•w}} 
{{flagicon|PER}} [[Paolo Guerrero]]{{•w}}
{{flagicon|PER}} [[Teófilo Cubillas]]{{•w}}
{{flagicon|SUR}} [[Humphrey Mijnals]]{{•w}}
{{flagicon|SUR}} [[André Kamperveen]]{{•w}}
{{flagicon|SUR}} [[Kenneth Kluivert]]{{•w}}
{{flagicon|URU}} [[Maximiliano Pereira|Maxi Pereira]]{{•w}}
{{flagicon|URU}} [[José María Giménez]]{{•w}}
{{flagicon|URU}} [[Pedro Rocha]]{{•w}}
{{flagicon|URU}} [[Giorgian de Arrascaeta]]{{•w}}
{{flagicon|URU}} [[Álvaro Recoba]]{{•w}}
{{flagicon|URU}} [[Maximiliano Araújo]]{{•w}}
{{flagicon|URU}} [[Agustín Canobbio]]{{•w}}
{{flagicon|VEN}} [[Juan Arango]]{{•w}}
{{flagicon|VEN}} [[Rafael Dudamel]]{{•w}}
{{flagicon|VEN}} [[Salomón Rondón]]
{{nowrap end}}

}}</text>
      <sha1>0l4bbne9rh0h8d3msaud7ys3t6uidgb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Miraj Grbić</title>
    <ns>0</ns>
    <id>219970</id>
    <revision>
      <id>42683983</id>
      <parentid>9049018</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T16:25:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48634-44</username>
        <id>390401</id>
      </contributor>
      <comment>/* */  ispravka odakle je on</comment>
      <origin>42683983</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2981" sha1="sf2wukye8w8qxlqwzk10hu458kp2dqt" xml:space="preserve">{{Filmski umjetnik
|ime             = Miraj Grbić
|slika           = 
|veličina        = 
|opis slike      = 
|rodno ime       = 
|pseudonim       = 
|rođenje         = [[17. 7.|17. srpnja]] [[1976|1976.]]
|mjesto rođenja  = [[Sarajevo]], [[Bosna i Hercegovina|BiH]]
|smrt            = 
|mjesto smrti    = 
|zanimanje       = 
|godine rada     = 
|web             = 
|supruga         = [[Marija Omaljev-Grbić]]
|suprug          = 
|važnije uloge   = 
|važniji filmovi = 
|oscar           = 
|emmy            = 
|tony            = 
|zlatni globus   = 
|bafta           = 
|cesar           = 
|goya            = 
|afi             = 
|olivier         = 
|saturn          = 
|ostale_nagrade  = 
}}

'''Miraj Grbić''' ([[Sarajevo]], [[17. 7.|17. srpnja]] [[1976|1976.]]), [[bosna i Hercegovina|bosanskohercegovački]] [[teatar|kazališni]], [[televizija|televizijski]] i [[film]]ski [[glumci|glumac]]. IZ VRTOČA

== Filmografija ==
=== Televizijske uloge ===
* ''[[Ruža vjetrova (TV serija)|Ruža vjetrova]]'' kao Ranko Mrčela ([[2012]].-[[2013]])
* ''[[Lud, zbunjen, normalan]]'' kao Čombe ([[2007]].-[[2013]].)
* ''[[Kućni ljubimci (TV serija)|Kućni ljubimci]]'' kao Rade ([[2009]].-[[2010]].)
* ''[[Dolina sunca (telenovela)|Dolina sunca]]'' kao odvjetnik Mišković ([[2009]].)
* ''[[Crna hronika (TV serija)|Crna hronika]]'' kao Zebra ([[2004]].)
* ''[[Viza za budućnost]]'' kao advokat ([[2002]].)

=== Filmske uloge ===
* ''[[Halimin put]]'' ([[2012]].)
* ''[[Larin izbor: Izgubljeni princ]]'' kao Dinkov pomoćnik ([[2012]].)
* ''[[Body Complete (2012)|Body Complete]]'' kao Haric ([[2012]].)
* ''[[Nemoguća misija: Protokol duh]]'' kao Bogdan ([[2011]].)
* ''[[Little hands]]'' kao Marsel ([[2011]].)
* ''[[As if I'm not there (2010)|As if I'm not there]]'' kao kapetan ([[2010]].)
* ''[[Duhovi Sarajeva (2007)|Duhovi Sarajeva]]'' kao Amel ([[2007]].)
* ''[[Lov u Bosni (2007)|Lov u Bosni]]'' kao Goran ([[2007]].)
* ''[[Teško je biti fin (2007)|Teško je biti fin]]'' kao recepcioner ([[2007]].)
* ''[[Sve džaba (2006)|Sve džaba]]'' kao Rođo ([[2006]].)
* ''[[Go West (2005)|Go West]]'' kao Dragan ([[2005]].)
* ''[[Ram za sliku moje domovine (2005)|Ram za sliku moje domovine]]'' kao četnik ([[2005]].)
* ''[[Ljeto u zlatnoj dolini (2003)|Ljeto u zlatnoj dolini]]'' kao Ćupo ([[2003]].)
* ''[[Tu (2003)|Tu]]'' kao Žutan ([[2003]].)
* ''[[Remake (2003)|Remake]]'' kao stražar Mitar ([[2003]].)
* ''[[Zaboravljena poslovica (2003)|Zaboravljena poslovica]]'' kao Crvenokosi ([[2003]].)
* ''[[Igraj do kraja (2002)|Igraj do kraja]]'' ([[2002]].)
* ''[[Tunel (2000)|Tunel]]'' kao Milan ([[2000]].)
* ''[[Hop, Skip &amp; Jump (1999)|Hop, Skip &amp; Jump]]'' ([[2008]].)

== Vanjske veze ==
* {{imdb ime|id=1096977|ime=Miraj Grbić}}

{{Lifetime|1976||Grbić, Miraj}}
[[Kategorija:Bosanskohercegovački filmski glumci]]
[[Kategorija:Bosanskohercegovački televizijski glumci]]
[[Kategorija:Bosanskohercegovački teatarski glumci]]
[[Kategorija:Biografije, Sarajevo]]</text>
      <sha1>sf2wukye8w8qxlqwzk10hu458kp2dqt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683984</id>
      <parentid>42683983</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T16:27:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>NDG</username>
        <id>284813</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Reverted edits by [[Special:Contribs/~2026-48634-44|~2026-48634-44]] ([[User talk:~2026-48634-44|talk]]) to last version by Orijentolog: test edits, please use the sandbox</comment>
      <origin>9049018</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2970" sha1="cwu9s7f4exbdwm5tl9ulrmcruz7tp4b" xml:space="preserve">{{Filmski umjetnik
|ime             = Miraj Grbić
|slika           = 
|veličina        = 
|opis slike      = 
|rodno ime       = 
|pseudonim       = 
|rođenje         = [[17. 7.|17. srpnja]] [[1976|1976.]]
|mjesto rođenja  = [[Sarajevo]], [[Bosna i Hercegovina|BiH]]
|smrt            = 
|mjesto smrti    = 
|zanimanje       = 
|godine rada     = 
|web             = 
|supruga         = [[Marija Omaljev-Grbić]]
|suprug          = 
|važnije uloge   = 
|važniji filmovi = 
|oscar           = 
|emmy            = 
|tony            = 
|zlatni globus   = 
|bafta           = 
|cesar           = 
|goya            = 
|afi             = 
|olivier         = 
|saturn          = 
|ostale_nagrade  = 
}}

'''Miraj Grbić''' ([[Sarajevo]], [[17. 7.|17. srpnja]] [[1976|1976.]]), [[bosna i Hercegovina|bosanskohercegovački]] [[teatar|kazališni]], [[televizija|televizijski]] i [[film]]ski [[glumci|glumac]].

== Filmografija ==
=== Televizijske uloge ===
* ''[[Ruža vjetrova (TV serija)|Ruža vjetrova]]'' kao Ranko Mrčela ([[2012]].-[[2013]])
* ''[[Lud, zbunjen, normalan]]'' kao Čombe ([[2007]].-[[2013]].)
* ''[[Kućni ljubimci (TV serija)|Kućni ljubimci]]'' kao Rade ([[2009]].-[[2010]].)
* ''[[Dolina sunca (telenovela)|Dolina sunca]]'' kao odvjetnik Mišković ([[2009]].)
* ''[[Crna hronika (TV serija)|Crna hronika]]'' kao Zebra ([[2004]].)
* ''[[Viza za budućnost]]'' kao advokat ([[2002]].)

=== Filmske uloge ===
* ''[[Halimin put]]'' ([[2012]].)
* ''[[Larin izbor: Izgubljeni princ]]'' kao Dinkov pomoćnik ([[2012]].)
* ''[[Body Complete (2012)|Body Complete]]'' kao Haric ([[2012]].)
* ''[[Nemoguća misija: Protokol duh]]'' kao Bogdan ([[2011]].)
* ''[[Little hands]]'' kao Marsel ([[2011]].)
* ''[[As if I'm not there (2010)|As if I'm not there]]'' kao kapetan ([[2010]].)
* ''[[Duhovi Sarajeva (2007)|Duhovi Sarajeva]]'' kao Amel ([[2007]].)
* ''[[Lov u Bosni (2007)|Lov u Bosni]]'' kao Goran ([[2007]].)
* ''[[Teško je biti fin (2007)|Teško je biti fin]]'' kao recepcioner ([[2007]].)
* ''[[Sve džaba (2006)|Sve džaba]]'' kao Rođo ([[2006]].)
* ''[[Go West (2005)|Go West]]'' kao Dragan ([[2005]].)
* ''[[Ram za sliku moje domovine (2005)|Ram za sliku moje domovine]]'' kao četnik ([[2005]].)
* ''[[Ljeto u zlatnoj dolini (2003)|Ljeto u zlatnoj dolini]]'' kao Ćupo ([[2003]].)
* ''[[Tu (2003)|Tu]]'' kao Žutan ([[2003]].)
* ''[[Remake (2003)|Remake]]'' kao stražar Mitar ([[2003]].)
* ''[[Zaboravljena poslovica (2003)|Zaboravljena poslovica]]'' kao Crvenokosi ([[2003]].)
* ''[[Igraj do kraja (2002)|Igraj do kraja]]'' ([[2002]].)
* ''[[Tunel (2000)|Tunel]]'' kao Milan ([[2000]].)
* ''[[Hop, Skip &amp; Jump (1999)|Hop, Skip &amp; Jump]]'' ([[2008]].)

== Vanjske veze ==
* {{imdb ime|id=1096977|ime=Miraj Grbić}}

{{Lifetime|1976||Grbić, Miraj}}
[[Kategorija:Bosanskohercegovački filmski glumci]]
[[Kategorija:Bosanskohercegovački televizijski glumci]]
[[Kategorija:Bosanskohercegovački teatarski glumci]]
[[Kategorija:Biografije, Sarajevo]]</text>
      <sha1>cwu9s7f4exbdwm5tl9ulrmcruz7tp4b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1210.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>223615</id>
    <revision>
      <id>42684020</id>
      <parentid>42683434</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:13:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Alekol</username>
        <id>2231</id>
      </contributor>
      <origin>42684020</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3571" sha1="quzpx2msuqlpkk43gd2h7mc6i9wvtpe" xml:space="preserve">{{godina}}
{{godina u drugim kalendarima|1210}}
{{commonscat|1210}}

== Događaji ==
* mart - [[Katarski križarski rat]]: Simon de Montfort osvaja [[Bram]] u Okcitaniji nakon kraće opsade.

* [[16. 4.]] - Tradicionalni datum kada je papa [[Inocent III]] odobrio red [[Franjo Asiški|Franje Asiškog]] - početak Reda male braće tj. [[franjevci|franjevaca]].

* [[17. 7.]] - Bitka kod Gestilrena: prognani švedski kralj [[Sverker II od Švedske|Sverker II]] se pokušao vratiti ali je poginuo. Kralj [[Erik X od Švedske|Erik X]] se miri sa Danskom (ženi se princezom Rikissom) i crkvom (u novembru ga je krunisao raniji neprijatelj, nadbiskup Valerius).
* [[22. 7.]] - [[Katarski križarski rat]]: Simon de Montfort zauzima [[Minerve (Hérault)|Minerve]] nakon mesec i po dana opsade.

* avgust/septembar - [[Livonski križarski rat]], Bitka kod Ümere: Estonci su porazili [[Livonski red]]

* [[3. 10.]] - [[Jean Brienne]] je krunisan u Akri za [[Kraljevina Jeruzalem|jerusalimskog]] kralja (do 1225), kao suprug Marije Monferatske.

* [[4. 11.]] - U Lahoru je umro Qutb ud-Din Aibak (Kutbudin Ajbeg), osnivač [[Delhijski sultanat|Delhijskog sultanata]]. Za naslednika je imenovan neki Aram Šah (do juna 1211). Neki turkički plemići mu se protive i započinju pobunu.
* [[18. 11.]] - Papa [[Inocent III]] je ekskomunicirao svetog rimskog cara [[Otto IV, car Svetog Rimskog Carstva|Otta IV,]], nakon što je prekršio njihov sporazum i počeo da zauzima zemlje u Italiji.
* [[21. 11.]] - Koliko se zna, Erik X je prvi krunisani švedski kralj. 
* [[22. 11.]] - [[Katarski križarski rat]]: Simon de Montfort osvaja zamak Termes nakon tri i po meseca opsade. Simon zatim zauzima još nekoliko mesta.

* [[12. 12.]] - Japan [[Kamakura period]]a. car Cučimikado je abdicirao u korist brata Đuntokua (do 1221), mada je pretežniji njihov otac Go-Toba, manastirski vladar, [[insei]]; pravu vlast ima regent šoguna Hōjō Yoshitoki.

=== Kroz godinu ===
* &quot;Obće nezadovoljstvo&quot; u Ugarskoj i Hrvatskoj, gdje je kraljičin brat Bertold kaločki nadbiskup odn. ban, kao i zbog &quot;nesnosljive ćudi kraljičine&quot; i kraljevog &quot;ugađanja strancima&quot;. Protivnici su pokušali poslati izaslanike u Carigrad, kod Gejze, mlađeg brata Bele III (ili Gezi-Aleksiju, jednom od Gezinih sinova), ali ih je uhvatio knez Splita [[Domald]], koji je za to nagrađen župom Cetinom sa Triljem, čime postaje najmoćniji velikaš u Hrvatskoj.&lt;ref&gt;Klaić, 194&lt;/ref&gt;
* [[Hermann von Salza]] je velikim majstor [[Teutonski viteški red|Teutonskog viteškog reda]] (do 1239).
* Epirski vladar [[Mihajlo I Komnin Duka]] je napadao latinsku kraljevinu Solun, nad kojom prevlast ima latinski car Henrik; sklopio je ugovor o vazalstvu sa Venecijom.
* Ahajski knez Geoffrey od Villehardouinea je osvojio [[Akrokorint]] nakon petogodišnje opsade.

== Rođenja ==
{{Main|:Kategorija:Rođeni 1210.}}
* [[5. 5.]] - [[Afonso III od Portugala]] i Algarve († [[1279]]))
* {{circa}} [[Domentijan]], srpski monah i pisac († &gt;1264)
* {{circa}} [[Birger Jarl]], švedski državnik († [[1266]]))
* {{circa}} Teobaldo Visconti, papa [[Grgur X]], blaženik († [[1276]])
* {{circa}} Giacomo Savelli, papa [[Honorije IV]] († [[1287]])

== Smrti ==
{{Main|:Kategorija:Umrli 1210.}}
* {{circa}} [[Gervazije iz Canterburyja]], engleski hroničar (* ca. 1141)
* {{circa}} [[Jean Bodel]], francuski pjesnik (* ca 1165)
* {{circa}} [[Gottfried von Strassburg]], pisac 
* [[4. 11.]] - Qutb ud-Din Aibak, osnivač Delhijskog sultanata (* 1150=

[[Kategorija:1210.| ]]
[[Kategorija:1210-e]]
[[Kategorija:Godine]]</text>
      <sha1>quzpx2msuqlpkk43gd2h7mc6i9wvtpe</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Korisnik:Duma/U radu4</title>
    <ns>2</ns>
    <id>232970</id>
    <revision>
      <id>42684057</id>
      <parentid>42683752</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T06:07:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>/* Balegari */</comment>
      <origin>42684057</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="25954" sha1="4t4w4falhcmuvo5lbfscgx7uhv3zcbd" xml:space="preserve">[[File:Klepto.JPG|thumb|upright=1.35|[[Fregata minor|Smeđokrili brzan]]i (''Fregata minor'') jure [[Sula sula|crvenonogu blunu]] (''Sula sula'') kako bi joj ukrale hranu]]
'''Kleptoparasitism''' (originally spelled '''clepto-parasitism''',&lt;ref&gt;{{cite book|last1=Rothschild |first1=M. |author1-link=Miriam Rothschild |last2=Clay |first2=T. |year=1957 |title=Fleas, Flukes and Cuckoos. A study of bird parasites |location=New York |publisher=Macmillan |url=https://www.biodiversitylibrary.org/item/28804#page/30/mode/1up |page=10}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite book|editor-last=Proffitt |editor-first=M. |year=1997 |chapter=kleptoparasitism |title=Oxford English Dictionary. Additions Series |volume=3 |location=New York |publisher=Oxford University Press |page=145 |isbn=978-0-19-860027-5}}&lt;/ref&gt; meaning &quot;[[parasitism]] by [[theft]]&quot;) is a form of [[feeding behavior]] in which one animal — i.e. the '''kleptoparasite''' — deliberately takes [[food]] from another animal, often via [[aggressive]] confrontations. The strategy is [[evolutionarily stable strategy|evolutionarily stable]] when stealing is less costly than direct [[predation]], such as when food is scarce or when physically weaker/less assertive victims are abundant and unlikely to fight back.

Many kleptoparasites are [[arthropod]]s, especially [[bee]]s and [[wasp]]s, but including some [[true flies]], [[dung beetle]]s, [[Hemiptera|bug]]s and [[spider]]s. [[Cuckoo bee]]s are specialized kleptoparasites which lay their eggs either on the pollen masses made by other bees, or on the insect hosts of [[parasitoid wasp]]s. They are an instance of [[Emery's rule]], which states that insect social parasites tend to be closely related to their hosts. The behavior also occurs among [[vertebrate]]s including [[bird]]s such as [[skua]]s, who persistently chase and harass other seabirds until they disgorge their food; and [[hypercarnivorous]] [[mammal]]s such as [[spotted hyena]]s and [[lion]]s, who routinely rob killed [[prey]] from each other and other [[mesopredator]]s such as [[cheetah]]s. Other species might also opportunistically indulge in kleptoparasitism, especially when driven by the desperation of hunger and when [[scavenging]] isn't an option.

== Strategija ==
Kleptoparasitism is a feeding strategy where one animal deliberately steals food from another. This may be intraspecific, involving stealing from members of the same species, or interspecific, from members of other species.&lt;ref name=&quot;Broom Ruxton 1998&quot;&gt;{{cite journal |last1=Broom |first1=Mark |last2=Ruxton |first2=Graeme D. |author2-link=Graeme Ruxton |title=Evolutionarily stable stealing: game theory applied to kleptoparasitism |journal=[[Annals of Human Genetics]] |volume=62 |issue=5 |year=1998  |doi=10.1111/j.1469-1809.1998.ahg625_0453_5.x |url=&lt;!--NOT REDUNDANT to DOI--&gt;https://academic.oup.com/beheco/article/9/4/397/273249 |pages=453–464|s2cid=56407575 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Furness 1987&quot;&gt;{{cite book |last=Furness |first=R. W. |year=1987 |chapter=Kleptoparasitism in seabirds |title=Seabirds: feeding ecology and role in marine ecosystems |editor-last=Croxall |editor-first=J. P. |location=Cambridge |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0521301787 }}&lt;/ref&gt; The term denotes a form of [[parasitism]] involving [[theft]], from Greek κλέπτω (kléptō, 'steal').&lt;ref name=&quot;Nishimura 2010 pp. 253–258&quot;&gt;{{cite book |last=Nishimura |first=K. |title=Encyclopedia of Animal Behavior |chapter=Kleptoparasitism and Cannibalism |publisher=Elsevier |year=2010 |doi=10.1016/b978-0-08-045337-8.00279-5 |pages=253–258|isbn=9780080453378 }}&lt;/ref&gt; The strategy has been widely studied in [[bird]]s; in four families, all [[seabird]]s, the [[Frigatebird|Fregatidae]], [[Sheathbill|Chionididae]], [[Skua|Stercoraridae]], and [[Laridae]], it occurs in more than a quarter of the species.&lt;ref name=&quot;Brockmann Barnard 1979&quot;&gt;{{cite journal |last1=Brockmann |first1=H. Jane |last2=Barnard |first2=C. J. |title=Kleptoparasitism in birds |journal=Animal Behaviour |volume=27 |year=1979  |doi=10.1016/0003-3472(79)90185-4 |pages=487–514|s2cid=53151684 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Furness 1987&quot;/&gt;

Such a strategy should be followed only if it is [[Evolutionarily stable strategy|evolutionarily stable]], meaning that it offers a [[Adaptation|selective advantage]] to individuals that practise it. Kleptoparasitism costs time and energy which could otherwise be spent directly on feeding, so this cost must be outweighed by the benefit in energy gained from the stolen food. Mathematical modelling suggests that when food is abundant, ordinary feeding is the best strategy; when food abundance falls below a critical level, kleptoparasitism suddenly becomes advantageous, and aggressive interactions become common. Similarly, when potential victims are rare or widely dispersed, the time needed to find them may not be justified by the food that might be stolen from them, resulting in [[frequency-dependent selection]].&lt;ref name=&quot;Broom Ruxton 1998&quot;/&gt;&lt;ref name=&quot;Brockmann Barnard 1979&quot;/&gt;

== Taksonomska zastupljenost ==
=== Člankonošci ===
==== Pčele i ose ====
[[File:Cuckoo bee.jpg|thumb|Pčela-kukavica iz roda ''[[Nomada]]'']]

There are many lineages of [[cuckoo bee]]s, all of which lay their eggs in the nest cells of other [[bee]]s, often within the same family.&lt;ref name=&quot;SlaterRosenblatt2005&quot;&gt;{{cite book |last1=Slater |first1=Peter J. B. |last2=Rosenblatt |first2=Jay S. |last3=Snowdon |first3=Charles T. |author4=Timothy J. Roper |author5=H. Jane Brockmann |author-link5=H. Jane Brockmann |author6=Marc Naguib |display-authors=3 |title=Advances in the Study of Behavior |url=https://books.google.com/books?id=WQl2s_xwfagC&amp;pg=PA365 |date=30 January 2005 |publisher=Academic Press |isbn=978-0-08-049015-1 |page=365}}&lt;/ref&gt; ''[[Bombus bohemicus]]'', for example, parasitises several other species in its genus, including ''[[Bombus terrestris|B. terrestris]]'', ''[[Bombus lucorum|B. lucorum]]'', and ''[[Bombus cryptarum|B. cryptarum]]''.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Kreuter |first1=Kirsten |last2=Bunk |first2=Elfi Bunk |year=2011 |title=How the social parasitic bumblebee ''Bombus bohemicus'' sneaks into power of reproduction |journal=Behavioral Ecology and Sociobiology |volume=66 |issue=3 |pages=475–486 |doi=10.1007/s00265-011-1294-z|s2cid=7124725 }}&lt;/ref&gt; These are instances of [[Emery's rule]], named for the Italian entomologist [[Carlo Emery]], which asserts that  [[social parasitism (biology)|social parasites]] among insects, including kleptoparasites, tend to be closely related to their hosts.&lt;ref name=&quot;RD&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.nature.com/scitable/knowledge/library/social-parasitism-in-ants-13256421 |title=Social Parasitism in Ants |last=Deslippe |first=Richard |publisher=Nature Education Knowledge |year=2010 |accessdate=25 May 2022}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Emery_1909&quot;&gt;{{cite journal |last=Emery |first=Carlo |author-link=Carlo Emery |title=Über den Ursprung der dulotischen, parasitischen und myrmekophilen Ameisen |language=de |trans-title=On the Origin of Dulotic&lt;!--Gk. Doulos, slave--&gt;, Parasitic, and Myrmecophilic Ants |journal=Biologisches Centralblatt |volume=29 |pages=352–362 |year=1909}}&lt;/ref&gt; The largest [[monophyletic]] lineage of kleptoparasitic bees is [[Nomadinae]] (a subfamily of [[Apidae]]), which comprises several hundred species in 35 genera.&lt;ref&gt;{{cite journal |last=Roig-Alsina |first=A. |year=1991 |jstor=25085241 |title=Cladistic analysis of the Nomadinae s. str. with description of a new genus (Hymenoptera: Anthophoridae) |journal=Journal of the Kansas Entomological Society |volume=64 |issue=1 |pages=23–37}}&lt;/ref&gt;

{|class=&quot;wikitable&quot;
|+ Some bees and their parasites&lt;ref name=&quot;SlaterRosenblatt2005&quot; /&gt;
! Host genus !! Parasite genus
|-
|''[[Bombus]]'' ||''[[Bombus]]'' (''[[Psithyrus]]'')
|-
|''[[Anthophora]]'' ||''[[Melecta]]'', ''[[Zacosmia]]''
|-
|''[[Amegilla]]'' ||''[[Thyreus]]''
|-
|''[[Megachile]]'' ||''[[Coelioxys]]''
|}

The [[cuckoo wasp]]s (Chrysididae) lay their eggs in the nests of [[potter wasp|potter]] and [[mud dauber]] wasps. Other families of [[wasp]]s have &quot;cuckoo&quot; species that parasitise related species, as for example ''[[Polistes sulcifer]]'', which parasitises a related species, ''[[Polistes dominula|P. dominula]]''.&lt;ref name=&quot;Dapporto&quot;&gt;{{cite journal |last1=Dapporto |first1=L. |last2=Cervo |first2=R. |last3=Sledge |first3=M.F. |last4=Turillazzi |first4=S. |title=Rank integration in dominance hierarchies of host colonies by the paper wasp social parasite ''Polistes sulcifer'' (Hymenoptera, Vespidae) |journal=Journal of Insect Physiology |publisher=Elsevier BV |volume=50 |issue=2–3 |year=2004 |doi=10.1016/j.jinsphys.2003.11.012 |pages=217–223|pmid=15019524 |bibcode=2004JInsP..50..217D }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Ortolani&quot;&gt;{{cite journal |last1=Ortolani |first1=I. |last2=Cervo |first2=R. |year=2009 |title=Coevolution of daily activity timing in a host-parasite system |journal=Biological Journal of the Linnean Society |volume=96 |issue=2 |pages=399–405 |doi=10.1111/j.1095-8312.2008.01139.x|doi-access=free }}&lt;/ref&gt; Numerous other wasp families have genera or larger lineages of which some or all members are kleptoparasitic (e.g., the genus ''[[Ceropales]]'' in [[Pompilidae]] and the tribe [[Nyssonini]] in [[Crabronidae]]).&lt;ref name=&quot;SlaterRosenblatt2005&quot;/&gt; Some of these species are [[inquiline]]s and [[brood parasite]]s rather than kleptoparasites.&lt;ref name=Erler&gt;{{cite journal |last1=Erler |first1=S. |last2=Lattorff |first2=H. M. G. |title=The degree of parasitism of the bumblebee (''Bombus terrestris'') by cuckoo bumblebees (''Bombus'' (''Psithyrus'') ''vestalis'') |journal=Insectes Sociaux |date=2010 |volume=57 |issue=4 |pages=371–377 |doi=10.1007/s00040-010-0093-2 |s2cid=853556 }}&lt;/ref&gt; 

Others are dubbed kleptoparasitoids, namely [[parasitoid]]s that select hosts that have been parasitized by another female. Kleptoparasitoids may make use of the punctures made by previous parasitoids on their hosts; may follow the trails or traces left by parasitoids to locate hosts; or use hosts already weakened by other parasitoids.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Kraaijeveld |first1=A. R. |year=1999 |title=Kleptoparasitism as an explanation for paradoxical oviposition decisions of the parasitoid ''Asobara tabida'' |journal=Journal of Evolutionary Biology |volume=12 |pages=129–133 |doi=10.1046/j.1420-9101.1999.00016.x |doi-access=free }}&lt;/ref&gt; Especially the latter is referred to as pirate parasitism.&lt;ref&gt;{{Cite journal |last1=Kuramitsu |first1=Kazumu |last2=Kainoh |first2=Yooichi |last3=Konno |first3=Kotaro |date=2025-03-11 |title=Multiparasitism enables a specialist endoparasitoid to complete parasitism in an unsuitable host caterpillar |journal=Scientific Reports |language=en |volume=15 |issue=1 |pages=8361 |doi=10.1038/s41598-025-91403-3  |doi-access=free|issn=2045-2322 |pmc=11897168 |pmid=40069222}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite journal |last=Takahashi |first=Kota |last2=Piyasaengthong |first2=Narisara |last3=Kuramitsu |first3=Kazumu |date=2025-12-20 |title=Pirate parasitism as a potential escape from evolutionary traps: experimental evidence from invasive Spodoptera frugiperda (Lepidoptera: Noctuidae) and native Asian parasitoids |url=https://doi.org/10.1007/s10530-025-03730-1 |journal=Biological Invasions |language=en |volume=28 |issue=1 |pages=13 |doi=10.1007/s10530-025-03730-1 |issn=1573-1464}}&lt;/ref&gt;

==== Muhe ====
[[File:Kleptoparasitism video - Fly feeding on captured prey of a spider 2011.ogv|thumb|left|''[[Sarcophaga]]'' sp. se hrani zarobljenim plijenom ([[Tipulidae]]) pauka (video, 1&amp;nbsp;m 44&amp;nbsp;s)]]
[[File:Craticulina sp.jpg|thumb|Muha vrste ''[[Craticulina|Craticulina seriata]]'' je kleptoparazit [[Bembicini|pješčanih osa]], koja odlaže svoje larve na hranu rezerviranu za larve osa]]

Some [[fly|true flies]] (Diptera) are kleptoparasites; the strategy is especially common in the subfamily [[Miltogramminae]] of the family [[Sarcophagidae]]. There are also some kleptoparasites in the [[Family (taxonomy)|families]] [[Chloropidae]] and [[Milichiidae]]. Some adult milichiids, for example, visit [[spider web]]s where they scavenge on half-eaten [[Halyomorpha halys|stink bug]]s. Others are associated with robber flies ([[Asilidae]]), or ''[[Crematogaster]]'' [[ant]]s.&lt;ref&gt;Wild, A.L. &amp; Brake, I. 2009. Field observations on ''Milichia patrizii'' ant-mugging flies (Diptera: Milichiidae: Milichiinae) in KwaZulu-Natal, South Africa. ''[[African Invertebrates]]'' '''50''' (1): 205–212.[http://www.africaninvertebrates.org.za/Wild_Brake_2009_50_1_428.aspx] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090515152051/http://www.africaninvertebrates.org.za/Wild_Brake_2009_50_1_428.aspx|date=2009-05-15}}&lt;/ref&gt; Flies in the genus ''[[Bengalia]]'' ([[Calliphoridae]]) steal food and pupae transported by [[ant]]s and are often found beside their foraging trails.&lt;ref&gt;Sivinski, J., S. Marshall and E. Petersson (1999) Kleptoparasitism and phoresy in the diptera. ''Florida Entomologist'' '''82''' (2) [http://www.fcla.edu/FlaEnt/fe82p179.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080910130953/http://www.fcla.edu/FlaEnt/fe82p179.pdf|date=2008-09-10}}&lt;/ref&gt; ''[[Musca albina]]'' ([[Muscidae]]) reportedly shows kleptoparasitic behaviour, laying eggs only in dung balls being interred by one of several co-occurring dung-rolling [[Scarabaeidae|scarab]] species.&lt;ref&gt;Marshall, S.A. &amp; Pont, A.C. (2013). The kleptoparasitic habits of ''Musca albina'' Wiedemann, 1830 (Diptera: Muscidae). ''[[African Invertebrates]]'' '''54'''(2): 427–430.{{usurped|1=[https://web.archive.org/web/20131113235620/http://africaninvertebrates.org/ojs/index.php/AI/article/view/311]}}&lt;/ref&gt;

==== Balegari ====
[[Scarabaeidae|Balegari]] premještaju velike količine izmeta kičmenjaka, kotrljajući kuglice balege u svoja gnijezda kako bi nahranili svoje ličinke. Nekoliko manjih vrsta balegara ne skuplja izmet samostalno, već ga uzimaju iz gnijezda većih vrsta. Na primjer, vrste roda ''[[Onthophagus]]'' ulaze u kuglice izmeta, dok su bube iz roda ''[[Scarabaeus]]'' te koje ih prave.&lt;ref&gt;{{cite journal |last=Hammond |first=P. M. |title=Kleptoparasitic Behaviour of ''Onthophagus suturalis'' Peringuey (Coleoptera: Scarabaeidae) and Other Dung-Beetles |journal=The Coleopterists Bulletin |date=September 1976 |volume=30 |issue=3 |pages=245–249 |doi=10.5962/p.371983 |jstor=3999694|url=https://www.biodiversitylibrary.org/part/371983 }}&lt;/ref&gt;

==== Pravi tvrdokrilci ====
[[File:Velia.caprai.jpg|right|thumb|''[[Velia caprai]]'' ([[Ardeni]], Belgija)]]
Mnogi poluvodeni tvrdokrilci ([[Heteroptera]]) su kleptoparaziti pripadnika svoje vlastite vrste. U jednom istraživanju, kad god bi insekt ''[[Velia caprai]]'' uzeo plijen teži od 7,9 mg, drugi insekti iste vrste bi mu se pridružili i uspješno pojeli dijelove plijena.&lt;ref name=Erlandsson&gt;{{cite journal |last=Erlandsson |first=Ann |year=1988 |title=Food sharing vs monopolising prey: a form of kleptoparasitism in ''Velia caprai'' (Heteroptera) |jstor=3566063 |journal=[[Oikos (journal)|Oikos]] |volume=53 |issue=2 |pages=203–206 |doi=10.2307/3566063 |bibcode=1988Oikos..53..203E }}&lt;/ref&gt;

==== Pauci ====
[[File:Argyrodes flavescens at Nayikayam Thattu.jpg|thumb|upright|''[[Argyrodes flavescens]]'' na paučini vrste ''[[Argiope pulchella]]'']]

Kleptoparazitski [[pauci]], koji kradu ili se hrane plijenom koji uhvate drugi pauci, poznati su po tome što se javljaju u pet porodica:
* [[Theridiidae]] (vrste roda ''[[Argyrodes]]'')
* [[Dictynidae]] (''[[Archaeodictyna ulova]]'')
* [[Salticidae]] (vrste rodova ''[[Portia]]'' i ''[[Simaetha]]'')
* [[Symphytognathidae]] (''[[Curimagua bayano]]'')
* [[Mysmenidae]] (''[[Isela okuncana]]'', ''[[Isela inquilina]]'' i vrste roda ''[[Mysmenopsis]]'').&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Coyl |first1=F. A. |last2=O'Shields |first2=T. C. |last3=Perlmutter |first3=D. G. |year=1991 |title=Observations on the behaviour of the kleptoparasitic spider, ''Mysmenopsis furtiva'' (Araneae, Mysmenidae) |url=http://americanarachnology.org/JoA_free/JoA_v19_n1/JoA_v19_p62.pdf |journal=Journal of Arachnology |volume=19 |pages=62–66 |access-date=2006-07-11 |archive-date=2006-05-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060513044600/http://www.americanarachnology.org/JoA_free/JoA_v19_n1/JoA_v19_p62.pdf |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;

=== Kičmenjaci ===
==== Ptice ====
A few bird species are specialist kleptoparasites, while many others are opportunistic. [[Skua]]s (including jaegers) and [[frigatebird]]s rely heavily on chasing other seabirds to obtain food. Other species—including [[bird of prey|raptors]], [[gull]]s, [[terns]], [[coot]]s, and some [[duck]]s and [[shorebird]]s—do so opportunistically. Among opportunists such as the [[roseate tern]], parent birds involved in kleptoparasitism are more successful in raising broods than non-kleptoparasitic individuals.&lt;ref name=&quot;Handbook&quot;&gt;{{cite book |last1=Ehrlich |first1=Paul R. |author-link=Paul R. Ehrlich |last2=Dobkin |first2=David S. |last3=Wheye |first3=Darryl |last4=Pimm |first4=Stuart L. |title=The Birdwatcher's Handbook |year=1994 |publisher=Oxford University Press |location=Oxford |isbn=0-19-858407-5 |url=https://archive.org/details/birdwatchershand00ehrl }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Shealer Spendelow 2005&quot;&gt;{{cite journal |last1=Shealer |first1=David A. |last2=Spendelow |first2=Jeffrey A. |last3=Hatfield |first3=Jeff S. |last4=Nisbet |first4=Ian C. T. |year=2005 |title=The adaptive significance of stealing in a marine bird and its relationship to parental quality |journal=Behavioral Ecology |volume=16 |issue=2 |pages=371–376 |doi=10.1093/beheco/ari008 |hdl=10.1093/beheco/ari008 |hdl-access=free }}&lt;/ref&gt; [[Bald eagle]]s have been seen attacking smaller raptors, such as [[osprey]]s, to steal fish from them.&lt;ref&gt;{{cite journal |last=Jorde |first=D.G. |author2=Lingle, G |title=Kleptoparasitism by Bald Eagles wintering in South-Central Nebraska |journal=Journal of Field Ornithology |volume=59 |issue=2 |pages=183–188 |year=1998 |url=http://elibrary.unm.edu/sora/JFO/v059n02/p0183-p0188.pdf |access-date=2007-08-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070810182534/http://elibrary.unm.edu/sora/JFO/v059n02/p0183-p0188.pdf |archive-date=2007-08-10 |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Among [[passerine]] birds, [[masked shrike]]s have been recorded stealing food from [[wheatear]]s,&lt;ref&gt;{{cite book |last1=Harris |first1=Tony |last2=Franklin |first2=Kim |year=2000 |title=Shrikes &amp; Bush-Shrikes |publisher=Christopher Helm |location=London |isbn=0-7136-3861-3}}&lt;/ref&gt; and [[Eurasian blackbird]]s have been recorded stealing smashed [[snail]]s from other [[thrush (bird)|thrushes]].&lt;ref name=&quot;Handbook&quot;/&gt;

During [[seabird]] nesting seasons, frigatebirds soar above [[seabird colony|seabird colonies]], waiting for parent birds to return to their [[nest]]s with food for their young. As the returning birds approach the colony, the frigatebirds, which are fast and agile, swoop in to pursue them vigorously; they sometimes seize [[tropicbird]]s by their long tail plumes. The name ''frigatebird'', as well as many of the frigatebirds' colloquial names, including ''[[magnificent frigatebird|man-o'-war bird]]'' and ''pirate of the sea'', denote this behaviour.&lt;ref name=&quot;Sibley&quot;&gt;{{cite book |last=Sibley |first=David |author-link=David Allen Sibley |title=The Sibley Guide to Bird Life and Behaviour |year=2001 |publisher=Christopher Helm |location=London |isbn=0-7136-6250-6}}&lt;/ref&gt; However, the amount of food obtained by kleptoparasitism in the [[magnificent frigatebird]] may be marginal.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Calixto-Albarrán |first1=Itzia |last2=Osorno |first2=José-Luis |year=2000 |title=The diet of the Magnificent Frigatebird during chick rearing |journal=[[The Condor (journal)|The Condor]] |volume=102 |issue=3 |pages=569–576 |doi=10.1650/0010-5422(2000)102[0569:tdotmf]2.0.co;2|s2cid=84078011 |doi-access=free }}&lt;/ref&gt;

Gulls are both perpetrators and victims of opportunistic kleptoparasitism, particularly during the breeding season. While the victim is most often another member of the same species, other (principally smaller) gulls and terns can also be targeted. In the [[Americas]], as [[brown pelican]]s surface and empty the water from their bills, they sometimes have their food stolen by [[Heermann's gull]]s and [[laughing gull]]s, which lurk nearby and grab escaping food items.&lt;ref name=&quot;HBWgull&quot;&gt;{{cite book |editor-last=del Hoyo |editor-first=Josep |editor2-last=Elliott |editor2-first=Andrew |editor3-last=Sargatal |editor3-first=Jordi |title=Handbook of Birds of the World |volume=3 |publisher=Lynx Edicions |location=Barcelona |year=1996 |isbn=84-87334-20-2 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/handbookofbirdso0001unse }}&lt;/ref&gt; [[Great black-backed gull]]s are skilled kleptoparasites, stealing from other gulls and from raptors. Several species of gull steal food from humans, for example takeaway food at seaside resorts.&lt;ref name=&quot;Sample 2019&quot;&gt;{{cite news |last1=Sample |first1=Ian |title=Stare seagulls out to save your snacks, researcher says |url=https://www.theguardian.com/environment/2019/aug/07/stare-seagulls-out-to-save-your-snacks-researcher-says |access-date=1 September 2022 |work=[[The Guardian]] |date=7 August 2019}}&lt;/ref&gt;
&lt;!--Several species of coots and gallinules engaging in kleptoparasitism. [[American coot]]s often feed in the company of other waterfowl species, and occasionally rob diving ducks—including [[ring-necked duck]]s, [[Redhead (duck)|redheads]] and [[canvasback]]—when they surface with food. [[Eurasian coot]]s steal from conspecifics, as well as from diving and dabbling ducks, and swans. [[Allen's gallinule]]s rob both conspecifics and [[African pygmy goose|African pygmy geese]].&lt;ref&gt;{{cite book |last1=Taylor |first1=Barry |last2=van Perlo |first2=Ber |title=Rails |publisher=Christopher Helm |location=London |year=1998 |isbn=1-873403-59-3 |pages= }}&lt;/ref&gt;--&gt;

&lt;gallery mode=&quot;packed&quot;&gt;
File:Western Gull chasing Elegant Tern.jpg|[[Larus occidentalis|Obalni galeb]] (''Larus occidentalis'') juri za čigrom vrste ''[[Thalasseus elegans]]''
File:Fight, lucha. (50206561093).jpg|[[Chroicocephalus ridibundus|Riječni galeb]] (''Chroicocephalus ridibundus'') pokušava da ukrade ribu koju je ulovila [[Sterna hirundo|obična čigra]] (''Sterna hirundo'')
File:Kleptoparasitism Great Cormorant.jpg|[[Veliki vranac]] (''Phalacrocorax carbo'') u letu je oteo ribu od onog na vodi
&lt;/gallery&gt;

==== Sisari ====
Odnos između [[pjegava hijena|pjegavih hijena]] i [[lav]]ova, u kojem svaka vrsta krade plijen druge,&lt;ref&gt;{{cite book |last=Estes |first=Richard D. |year=1999 |title=The Safari Companion: A Guide to Watching African Mammals |publisher=Chelsea Green |page=294 |isbn=1-890132-44-6 |url=https://archive.org/details/safaricompaniong00este_0/page/294 }}&lt;/ref&gt; oblik je kleptoparazitizma.&lt;ref name=Erlandsson /&gt; [[Gepard]]i su česte mete. Medvjedi, kojoti i vukovi su vrlo oportunistički nastrojeni i svi imaju takvo ponašanje. Kleptoparazitsko ponašanje primijećeno je i kod [[Javanski makaki|javanskih makakija]]. Sve vrste hijena ispoljavaju takvo ponašanje kada mogu, kao i [[šakal]]i.&lt;ref&gt;Estes, op. cit., 281–295, 339–346&lt;/ref&gt; Ljudi u lovu često uzimaju ostatke svježe ulovljenih životinja od drugih mesoždera, poput lavova i euroazijskog [[ris]]a.&lt;ref name=&quot;BBCEN&quot;&gt;{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/earth/hi/earth_news/newsid_8167000/8167681.stm |title=People steal meat from wild lions |last=Walker |first=Matt |date=24 July 2009 |publisher=BBC Earth News |access-date=2009-08-01}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Schoe&quot;&gt;{{cite journal |doi=10.1111/j.1365-2028.2008.00975.x |last1=Schoe |first1=Marjolein |first2=Hans H. |last2=de Iongh |first3=Barbara M. |last3=Croes |date=6 Jul 2009 |title=Humans displacing lions and stealing their food in Bénoué National Park, North Cameroon |journal=African Journal of Ecology |volume=47 |pages=445 |publisher=Blackwell |issue=3 |doi-access= |bibcode=2009AfJEc..47..445S }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Krofel |first1=Miha |last2=Kos |first2=Ivan |last3=Linnell |first3=John |last4=Odden |first4=John |last5=Teurlings |first5=Ivonne |title=Human Kleptoparasitism on Eurasian Lynx (Lynx Lynx L.) in Slovenia and Norway |journal=Varstvo Narave |date=2008 |volume=21 |pages=93–103 |url=https://scandlynx.nina.no/Portals/Scandlynx/Publikasjoner/Krofel_2008_human_klepto_VN.pdf |access-date=2022-05-25 |archive-date=2022-06-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220616231341/https://scandlynx.nina.no/Portals/Scandlynx/Publikasjoner/Krofel_2008_human_klepto_VN.pdf |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Primijećeno je da [[Rissov delfin|Rissovi delfini]] jure direktno na [[ulješura|ulješure]], zbog čega one otvore usta; predloženo je da uočeno uznemiravanje rezultira [[regurgitacija|regurgitacijom]], nakon čega Rissovi delfini jedu hranu koju je ulješura izbacila iz sebe. Ovo ponašanje je rijetko i može biti oportunističko.&lt;ref name=&quot;Smultea Bacon 2014&quot;&gt;{{cite journal |last1=Smultea |first1=Mari A. |last2=Bacon |first2=Cathy E. |last3=Lomac-MacNair |first3=Kate |last4=Visser |first4=Fleur |last5=Bredvik |first5=Jessica |title=Rare Mixed-Species Associations Between Sperm Whales and Risso's and Northern Right Whale Dolphins Off the Southern California Bight: Kleptoparasitism and Social Parasitism? |journal=Northwestern Naturalist |volume=95 |issue=1 |year=2014 |issn=1051-1733 |doi=10.1898/nwn13-11.1 |pages=43–49|s2cid=86227330 }}&lt;/ref&gt;

&lt;gallery mode=&quot;packed&quot;&gt;
Cheetah with impala kill.jpg|[[Gepard]] je ulovio [[impala|impalu]] i pojeo dio nje, stvorivši metu za kleptoparazitizam
Hyenas at stolen impala kill.jpg|Malo kasnije, [[pjegava hijena|hijene]] su otjerale geparda i hrane se strvinom
&lt;/gallery&gt;

== Povezano ==
{{Commons category|Kleptoparasitism}}
* [[Evolutivni modeli dijeljenja hrane]]
* [[Kleptomanija]]

== Reference ==
{{reflist|30em}}

== Vanjske poveznice ==
{{načini ishrane}}</text>
      <sha1>4t4w4falhcmuvo5lbfscgx7uhv3zcbd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684085</id>
      <parentid>42684057</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T11:56:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>/* Muhe */</comment>
      <origin>42684085</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="25985" sha1="kephgz18l3lqymgv6hze90y79jkznai" xml:space="preserve">[[File:Klepto.JPG|thumb|upright=1.35|[[Fregata minor|Smeđokrili brzan]]i (''Fregata minor'') jure [[Sula sula|crvenonogu blunu]] (''Sula sula'') kako bi joj ukrale hranu]]
'''Kleptoparasitism''' (originally spelled '''clepto-parasitism''',&lt;ref&gt;{{cite book|last1=Rothschild |first1=M. |author1-link=Miriam Rothschild |last2=Clay |first2=T. |year=1957 |title=Fleas, Flukes and Cuckoos. A study of bird parasites |location=New York |publisher=Macmillan |url=https://www.biodiversitylibrary.org/item/28804#page/30/mode/1up |page=10}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite book|editor-last=Proffitt |editor-first=M. |year=1997 |chapter=kleptoparasitism |title=Oxford English Dictionary. Additions Series |volume=3 |location=New York |publisher=Oxford University Press |page=145 |isbn=978-0-19-860027-5}}&lt;/ref&gt; meaning &quot;[[parasitism]] by [[theft]]&quot;) is a form of [[feeding behavior]] in which one animal — i.e. the '''kleptoparasite''' — deliberately takes [[food]] from another animal, often via [[aggressive]] confrontations. The strategy is [[evolutionarily stable strategy|evolutionarily stable]] when stealing is less costly than direct [[predation]], such as when food is scarce or when physically weaker/less assertive victims are abundant and unlikely to fight back.

Many kleptoparasites are [[arthropod]]s, especially [[bee]]s and [[wasp]]s, but including some [[true flies]], [[dung beetle]]s, [[Hemiptera|bug]]s and [[spider]]s. [[Cuckoo bee]]s are specialized kleptoparasites which lay their eggs either on the pollen masses made by other bees, or on the insect hosts of [[parasitoid wasp]]s. They are an instance of [[Emery's rule]], which states that insect social parasites tend to be closely related to their hosts. The behavior also occurs among [[vertebrate]]s including [[bird]]s such as [[skua]]s, who persistently chase and harass other seabirds until they disgorge their food; and [[hypercarnivorous]] [[mammal]]s such as [[spotted hyena]]s and [[lion]]s, who routinely rob killed [[prey]] from each other and other [[mesopredator]]s such as [[cheetah]]s. Other species might also opportunistically indulge in kleptoparasitism, especially when driven by the desperation of hunger and when [[scavenging]] isn't an option.

== Strategija ==
Kleptoparasitism is a feeding strategy where one animal deliberately steals food from another. This may be intraspecific, involving stealing from members of the same species, or interspecific, from members of other species.&lt;ref name=&quot;Broom Ruxton 1998&quot;&gt;{{cite journal |last1=Broom |first1=Mark |last2=Ruxton |first2=Graeme D. |author2-link=Graeme Ruxton |title=Evolutionarily stable stealing: game theory applied to kleptoparasitism |journal=[[Annals of Human Genetics]] |volume=62 |issue=5 |year=1998  |doi=10.1111/j.1469-1809.1998.ahg625_0453_5.x |url=&lt;!--NOT REDUNDANT to DOI--&gt;https://academic.oup.com/beheco/article/9/4/397/273249 |pages=453–464|s2cid=56407575 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Furness 1987&quot;&gt;{{cite book |last=Furness |first=R. W. |year=1987 |chapter=Kleptoparasitism in seabirds |title=Seabirds: feeding ecology and role in marine ecosystems |editor-last=Croxall |editor-first=J. P. |location=Cambridge |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0521301787 }}&lt;/ref&gt; The term denotes a form of [[parasitism]] involving [[theft]], from Greek κλέπτω (kléptō, 'steal').&lt;ref name=&quot;Nishimura 2010 pp. 253–258&quot;&gt;{{cite book |last=Nishimura |first=K. |title=Encyclopedia of Animal Behavior |chapter=Kleptoparasitism and Cannibalism |publisher=Elsevier |year=2010 |doi=10.1016/b978-0-08-045337-8.00279-5 |pages=253–258|isbn=9780080453378 }}&lt;/ref&gt; The strategy has been widely studied in [[bird]]s; in four families, all [[seabird]]s, the [[Frigatebird|Fregatidae]], [[Sheathbill|Chionididae]], [[Skua|Stercoraridae]], and [[Laridae]], it occurs in more than a quarter of the species.&lt;ref name=&quot;Brockmann Barnard 1979&quot;&gt;{{cite journal |last1=Brockmann |first1=H. Jane |last2=Barnard |first2=C. J. |title=Kleptoparasitism in birds |journal=Animal Behaviour |volume=27 |year=1979  |doi=10.1016/0003-3472(79)90185-4 |pages=487–514|s2cid=53151684 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Furness 1987&quot;/&gt;

Such a strategy should be followed only if it is [[Evolutionarily stable strategy|evolutionarily stable]], meaning that it offers a [[Adaptation|selective advantage]] to individuals that practise it. Kleptoparasitism costs time and energy which could otherwise be spent directly on feeding, so this cost must be outweighed by the benefit in energy gained from the stolen food. Mathematical modelling suggests that when food is abundant, ordinary feeding is the best strategy; when food abundance falls below a critical level, kleptoparasitism suddenly becomes advantageous, and aggressive interactions become common. Similarly, when potential victims are rare or widely dispersed, the time needed to find them may not be justified by the food that might be stolen from them, resulting in [[frequency-dependent selection]].&lt;ref name=&quot;Broom Ruxton 1998&quot;/&gt;&lt;ref name=&quot;Brockmann Barnard 1979&quot;/&gt;

== Taksonomska zastupljenost ==
=== Člankonošci ===
==== Pčele i ose ====
[[File:Cuckoo bee.jpg|thumb|Pčela-kukavica iz roda ''[[Nomada]]'']]

There are many lineages of [[cuckoo bee]]s, all of which lay their eggs in the nest cells of other [[bee]]s, often within the same family.&lt;ref name=&quot;SlaterRosenblatt2005&quot;&gt;{{cite book |last1=Slater |first1=Peter J. B. |last2=Rosenblatt |first2=Jay S. |last3=Snowdon |first3=Charles T. |author4=Timothy J. Roper |author5=H. Jane Brockmann |author-link5=H. Jane Brockmann |author6=Marc Naguib |display-authors=3 |title=Advances in the Study of Behavior |url=https://books.google.com/books?id=WQl2s_xwfagC&amp;pg=PA365 |date=30 January 2005 |publisher=Academic Press |isbn=978-0-08-049015-1 |page=365}}&lt;/ref&gt; ''[[Bombus bohemicus]]'', for example, parasitises several other species in its genus, including ''[[Bombus terrestris|B. terrestris]]'', ''[[Bombus lucorum|B. lucorum]]'', and ''[[Bombus cryptarum|B. cryptarum]]''.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Kreuter |first1=Kirsten |last2=Bunk |first2=Elfi Bunk |year=2011 |title=How the social parasitic bumblebee ''Bombus bohemicus'' sneaks into power of reproduction |journal=Behavioral Ecology and Sociobiology |volume=66 |issue=3 |pages=475–486 |doi=10.1007/s00265-011-1294-z|s2cid=7124725 }}&lt;/ref&gt; These are instances of [[Emery's rule]], named for the Italian entomologist [[Carlo Emery]], which asserts that  [[social parasitism (biology)|social parasites]] among insects, including kleptoparasites, tend to be closely related to their hosts.&lt;ref name=&quot;RD&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.nature.com/scitable/knowledge/library/social-parasitism-in-ants-13256421 |title=Social Parasitism in Ants |last=Deslippe |first=Richard |publisher=Nature Education Knowledge |year=2010 |accessdate=25 May 2022}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Emery_1909&quot;&gt;{{cite journal |last=Emery |first=Carlo |author-link=Carlo Emery |title=Über den Ursprung der dulotischen, parasitischen und myrmekophilen Ameisen |language=de |trans-title=On the Origin of Dulotic&lt;!--Gk. Doulos, slave--&gt;, Parasitic, and Myrmecophilic Ants |journal=Biologisches Centralblatt |volume=29 |pages=352–362 |year=1909}}&lt;/ref&gt; The largest [[monophyletic]] lineage of kleptoparasitic bees is [[Nomadinae]] (a subfamily of [[Apidae]]), which comprises several hundred species in 35 genera.&lt;ref&gt;{{cite journal |last=Roig-Alsina |first=A. |year=1991 |jstor=25085241 |title=Cladistic analysis of the Nomadinae s. str. with description of a new genus (Hymenoptera: Anthophoridae) |journal=Journal of the Kansas Entomological Society |volume=64 |issue=1 |pages=23–37}}&lt;/ref&gt;

{|class=&quot;wikitable&quot;
|+ Some bees and their parasites&lt;ref name=&quot;SlaterRosenblatt2005&quot; /&gt;
! Host genus !! Parasite genus
|-
|''[[Bombus]]'' ||''[[Bombus]]'' (''[[Psithyrus]]'')
|-
|''[[Anthophora]]'' ||''[[Melecta]]'', ''[[Zacosmia]]''
|-
|''[[Amegilla]]'' ||''[[Thyreus]]''
|-
|''[[Megachile]]'' ||''[[Coelioxys]]''
|}

The [[cuckoo wasp]]s (Chrysididae) lay their eggs in the nests of [[potter wasp|potter]] and [[mud dauber]] wasps. Other families of [[wasp]]s have &quot;cuckoo&quot; species that parasitise related species, as for example ''[[Polistes sulcifer]]'', which parasitises a related species, ''[[Polistes dominula|P. dominula]]''.&lt;ref name=&quot;Dapporto&quot;&gt;{{cite journal |last1=Dapporto |first1=L. |last2=Cervo |first2=R. |last3=Sledge |first3=M.F. |last4=Turillazzi |first4=S. |title=Rank integration in dominance hierarchies of host colonies by the paper wasp social parasite ''Polistes sulcifer'' (Hymenoptera, Vespidae) |journal=Journal of Insect Physiology |publisher=Elsevier BV |volume=50 |issue=2–3 |year=2004 |doi=10.1016/j.jinsphys.2003.11.012 |pages=217–223|pmid=15019524 |bibcode=2004JInsP..50..217D }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Ortolani&quot;&gt;{{cite journal |last1=Ortolani |first1=I. |last2=Cervo |first2=R. |year=2009 |title=Coevolution of daily activity timing in a host-parasite system |journal=Biological Journal of the Linnean Society |volume=96 |issue=2 |pages=399–405 |doi=10.1111/j.1095-8312.2008.01139.x|doi-access=free }}&lt;/ref&gt; Numerous other wasp families have genera or larger lineages of which some or all members are kleptoparasitic (e.g., the genus ''[[Ceropales]]'' in [[Pompilidae]] and the tribe [[Nyssonini]] in [[Crabronidae]]).&lt;ref name=&quot;SlaterRosenblatt2005&quot;/&gt; Some of these species are [[inquiline]]s and [[brood parasite]]s rather than kleptoparasites.&lt;ref name=Erler&gt;{{cite journal |last1=Erler |first1=S. |last2=Lattorff |first2=H. M. G. |title=The degree of parasitism of the bumblebee (''Bombus terrestris'') by cuckoo bumblebees (''Bombus'' (''Psithyrus'') ''vestalis'') |journal=Insectes Sociaux |date=2010 |volume=57 |issue=4 |pages=371–377 |doi=10.1007/s00040-010-0093-2 |s2cid=853556 }}&lt;/ref&gt; 

Others are dubbed kleptoparasitoids, namely [[parasitoid]]s that select hosts that have been parasitized by another female. Kleptoparasitoids may make use of the punctures made by previous parasitoids on their hosts; may follow the trails or traces left by parasitoids to locate hosts; or use hosts already weakened by other parasitoids.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Kraaijeveld |first1=A. R. |year=1999 |title=Kleptoparasitism as an explanation for paradoxical oviposition decisions of the parasitoid ''Asobara tabida'' |journal=Journal of Evolutionary Biology |volume=12 |pages=129–133 |doi=10.1046/j.1420-9101.1999.00016.x |doi-access=free }}&lt;/ref&gt; Especially the latter is referred to as pirate parasitism.&lt;ref&gt;{{Cite journal |last1=Kuramitsu |first1=Kazumu |last2=Kainoh |first2=Yooichi |last3=Konno |first3=Kotaro |date=2025-03-11 |title=Multiparasitism enables a specialist endoparasitoid to complete parasitism in an unsuitable host caterpillar |journal=Scientific Reports |language=en |volume=15 |issue=1 |pages=8361 |doi=10.1038/s41598-025-91403-3  |doi-access=free|issn=2045-2322 |pmc=11897168 |pmid=40069222}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite journal |last=Takahashi |first=Kota |last2=Piyasaengthong |first2=Narisara |last3=Kuramitsu |first3=Kazumu |date=2025-12-20 |title=Pirate parasitism as a potential escape from evolutionary traps: experimental evidence from invasive Spodoptera frugiperda (Lepidoptera: Noctuidae) and native Asian parasitoids |url=https://doi.org/10.1007/s10530-025-03730-1 |journal=Biological Invasions |language=en |volume=28 |issue=1 |pages=13 |doi=10.1007/s10530-025-03730-1 |issn=1573-1464}}&lt;/ref&gt;

==== Muhe ====
[[File:Kleptoparasitism video - Fly feeding on captured prey of a spider 2011.ogv|thumb|left|''[[Sarcophaga]]'' sp. se hrani zarobljenim plijenom ([[Tipulidae]]) pauka (video, 1&amp;nbsp;m 44&amp;nbsp;s)]]
[[File:Craticulina sp.jpg|thumb|Muha vrste ''[[Craticulina|Craticulina seriata]]'' je kleptoparazit [[Bembicini|pješčanih osa]] i odlaže svoje larve na hranu koja je namijenjena za larve osa]]

Neke [[Diptera|prave muhe]] (Diptera) su kleptoparaziti; ova strategija je posebno česta kod pripadnika potporodice [[Miltogramminae]] unutar porodice [[Sarcophagidae]]. Neki kleptoparaziti postoje i u porodicama [[Chloropidae]] i [[Milichiidae]]. Neke odrasle jedinke porodice Milichiidae, na primjer, posjećuju [[paučina|paučine]], gdje se hrane polupojedenim [[Halyomorpha halys|smrdibubama]]. Druge su povezane s muhama grabežnicama ([[Asilidae]]) ili [[mrav]]ima iz roda ''[[Crematogaster]]''.&lt;ref&gt;Wild, A.L. &amp; Brake, I. 2009. Field observations on ''Milichia patrizii'' ant-mugging flies (Diptera: Milichiidae: Milichiinae) in KwaZulu-Natal, South Africa. ''[[African Invertebrates]]'' '''50''' (1): 205–212.[http://www.africaninvertebrates.org.za/Wild_Brake_2009_50_1_428.aspx] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090515152051/http://www.africaninvertebrates.org.za/Wild_Brake_2009_50_1_428.aspx|date=2009-05-15}}&lt;/ref&gt; Muhe iz roda ''[[Bengalia]]'' ([[Calliphoridae]]) kradu hranu i kukuljice koje prenose mravi i često se mogu pronaći pored staza kojima se oni inače kreću u potrazi za hranom.&lt;ref&gt;Sivinski, J., S. Marshall and E. Petersson (1999) Kleptoparasitism and phoresy in the diptera. ''Florida Entomologist'' '''82''' (2) [http://www.fcla.edu/FlaEnt/fe82p179.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080910130953/http://www.fcla.edu/FlaEnt/fe82p179.pdf|date=2008-09-10}}&lt;/ref&gt; ''[[Musca albina]]'' ([[Muscidae]]) navodno pokazuje kleptoparazitsko ponašanje, polažući jaja samo u kugle balege koje zakopava jedna od nekoliko vrsta [[Scarabaeidae|balegara]].&lt;ref&gt;Marshall, S.A. &amp; Pont, A.C. (2013). The kleptoparasitic habits of ''Musca albina'' Wiedemann, 1830 (Diptera: Muscidae). ''[[African Invertebrates]]'' '''54'''(2): 427–430.{{usurped|1=[https://web.archive.org/web/20131113235620/http://africaninvertebrates.org/ojs/index.php/AI/article/view/311]}}&lt;/ref&gt;

==== Balegari ====
[[Scarabaeidae|Balegari]] premještaju velike količine izmeta kičmenjaka, kotrljajući kuglice balege u svoja gnijezda kako bi nahranili svoje ličinke. Nekoliko manjih vrsta balegara ne skuplja izmet samostalno, već ga uzimaju iz gnijezda većih vrsta. Na primjer, vrste roda ''[[Onthophagus]]'' ulaze u kuglice izmeta, dok su bube iz roda ''[[Scarabaeus]]'' te koje ih prave.&lt;ref&gt;{{cite journal |last=Hammond |first=P. M. |title=Kleptoparasitic Behaviour of ''Onthophagus suturalis'' Peringuey (Coleoptera: Scarabaeidae) and Other Dung-Beetles |journal=The Coleopterists Bulletin |date=September 1976 |volume=30 |issue=3 |pages=245–249 |doi=10.5962/p.371983 |jstor=3999694|url=https://www.biodiversitylibrary.org/part/371983 }}&lt;/ref&gt;

==== Pravi tvrdokrilci ====
[[File:Velia.caprai.jpg|right|thumb|''[[Velia caprai]]'' ([[Ardeni]], Belgija)]]
Mnogi poluvodeni tvrdokrilci ([[Heteroptera]]) su kleptoparaziti pripadnika svoje vlastite vrste. U jednom istraživanju, kad god bi insekt ''[[Velia caprai]]'' uzeo plijen teži od 7,9 mg, drugi insekti iste vrste bi mu se pridružili i uspješno pojeli dijelove plijena.&lt;ref name=Erlandsson&gt;{{cite journal |last=Erlandsson |first=Ann |year=1988 |title=Food sharing vs monopolising prey: a form of kleptoparasitism in ''Velia caprai'' (Heteroptera) |jstor=3566063 |journal=[[Oikos (journal)|Oikos]] |volume=53 |issue=2 |pages=203–206 |doi=10.2307/3566063 |bibcode=1988Oikos..53..203E }}&lt;/ref&gt;

==== Pauci ====
[[File:Argyrodes flavescens at Nayikayam Thattu.jpg|thumb|upright|''[[Argyrodes flavescens]]'' na paučini vrste ''[[Argiope pulchella]]'']]

Kleptoparazitski [[pauci]], koji kradu ili se hrane plijenom koji uhvate drugi pauci, poznati su po tome što se javljaju u pet porodica:
* [[Theridiidae]] (vrste roda ''[[Argyrodes]]'')
* [[Dictynidae]] (''[[Archaeodictyna ulova]]'')
* [[Salticidae]] (vrste rodova ''[[Portia]]'' i ''[[Simaetha]]'')
* [[Symphytognathidae]] (''[[Curimagua bayano]]'')
* [[Mysmenidae]] (''[[Isela okuncana]]'', ''[[Isela inquilina]]'' i vrste roda ''[[Mysmenopsis]]'').&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Coyl |first1=F. A. |last2=O'Shields |first2=T. C. |last3=Perlmutter |first3=D. G. |year=1991 |title=Observations on the behaviour of the kleptoparasitic spider, ''Mysmenopsis furtiva'' (Araneae, Mysmenidae) |url=http://americanarachnology.org/JoA_free/JoA_v19_n1/JoA_v19_p62.pdf |journal=Journal of Arachnology |volume=19 |pages=62–66 |access-date=2006-07-11 |archive-date=2006-05-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060513044600/http://www.americanarachnology.org/JoA_free/JoA_v19_n1/JoA_v19_p62.pdf |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;

=== Kičmenjaci ===
==== Ptice ====
A few bird species are specialist kleptoparasites, while many others are opportunistic. [[Skua]]s (including jaegers) and [[frigatebird]]s rely heavily on chasing other seabirds to obtain food. Other species—including [[bird of prey|raptors]], [[gull]]s, [[terns]], [[coot]]s, and some [[duck]]s and [[shorebird]]s—do so opportunistically. Among opportunists such as the [[roseate tern]], parent birds involved in kleptoparasitism are more successful in raising broods than non-kleptoparasitic individuals.&lt;ref name=&quot;Handbook&quot;&gt;{{cite book |last1=Ehrlich |first1=Paul R. |author-link=Paul R. Ehrlich |last2=Dobkin |first2=David S. |last3=Wheye |first3=Darryl |last4=Pimm |first4=Stuart L. |title=The Birdwatcher's Handbook |year=1994 |publisher=Oxford University Press |location=Oxford |isbn=0-19-858407-5 |url=https://archive.org/details/birdwatchershand00ehrl }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Shealer Spendelow 2005&quot;&gt;{{cite journal |last1=Shealer |first1=David A. |last2=Spendelow |first2=Jeffrey A. |last3=Hatfield |first3=Jeff S. |last4=Nisbet |first4=Ian C. T. |year=2005 |title=The adaptive significance of stealing in a marine bird and its relationship to parental quality |journal=Behavioral Ecology |volume=16 |issue=2 |pages=371–376 |doi=10.1093/beheco/ari008 |hdl=10.1093/beheco/ari008 |hdl-access=free }}&lt;/ref&gt; [[Bald eagle]]s have been seen attacking smaller raptors, such as [[osprey]]s, to steal fish from them.&lt;ref&gt;{{cite journal |last=Jorde |first=D.G. |author2=Lingle, G |title=Kleptoparasitism by Bald Eagles wintering in South-Central Nebraska |journal=Journal of Field Ornithology |volume=59 |issue=2 |pages=183–188 |year=1998 |url=http://elibrary.unm.edu/sora/JFO/v059n02/p0183-p0188.pdf |access-date=2007-08-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070810182534/http://elibrary.unm.edu/sora/JFO/v059n02/p0183-p0188.pdf |archive-date=2007-08-10 |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Among [[passerine]] birds, [[masked shrike]]s have been recorded stealing food from [[wheatear]]s,&lt;ref&gt;{{cite book |last1=Harris |first1=Tony |last2=Franklin |first2=Kim |year=2000 |title=Shrikes &amp; Bush-Shrikes |publisher=Christopher Helm |location=London |isbn=0-7136-3861-3}}&lt;/ref&gt; and [[Eurasian blackbird]]s have been recorded stealing smashed [[snail]]s from other [[thrush (bird)|thrushes]].&lt;ref name=&quot;Handbook&quot;/&gt;

During [[seabird]] nesting seasons, frigatebirds soar above [[seabird colony|seabird colonies]], waiting for parent birds to return to their [[nest]]s with food for their young. As the returning birds approach the colony, the frigatebirds, which are fast and agile, swoop in to pursue them vigorously; they sometimes seize [[tropicbird]]s by their long tail plumes. The name ''frigatebird'', as well as many of the frigatebirds' colloquial names, including ''[[magnificent frigatebird|man-o'-war bird]]'' and ''pirate of the sea'', denote this behaviour.&lt;ref name=&quot;Sibley&quot;&gt;{{cite book |last=Sibley |first=David |author-link=David Allen Sibley |title=The Sibley Guide to Bird Life and Behaviour |year=2001 |publisher=Christopher Helm |location=London |isbn=0-7136-6250-6}}&lt;/ref&gt; However, the amount of food obtained by kleptoparasitism in the [[magnificent frigatebird]] may be marginal.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Calixto-Albarrán |first1=Itzia |last2=Osorno |first2=José-Luis |year=2000 |title=The diet of the Magnificent Frigatebird during chick rearing |journal=[[The Condor (journal)|The Condor]] |volume=102 |issue=3 |pages=569–576 |doi=10.1650/0010-5422(2000)102[0569:tdotmf]2.0.co;2|s2cid=84078011 |doi-access=free }}&lt;/ref&gt;

Gulls are both perpetrators and victims of opportunistic kleptoparasitism, particularly during the breeding season. While the victim is most often another member of the same species, other (principally smaller) gulls and terns can also be targeted. In the [[Americas]], as [[brown pelican]]s surface and empty the water from their bills, they sometimes have their food stolen by [[Heermann's gull]]s and [[laughing gull]]s, which lurk nearby and grab escaping food items.&lt;ref name=&quot;HBWgull&quot;&gt;{{cite book |editor-last=del Hoyo |editor-first=Josep |editor2-last=Elliott |editor2-first=Andrew |editor3-last=Sargatal |editor3-first=Jordi |title=Handbook of Birds of the World |volume=3 |publisher=Lynx Edicions |location=Barcelona |year=1996 |isbn=84-87334-20-2 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/handbookofbirdso0001unse }}&lt;/ref&gt; [[Great black-backed gull]]s are skilled kleptoparasites, stealing from other gulls and from raptors. Several species of gull steal food from humans, for example takeaway food at seaside resorts.&lt;ref name=&quot;Sample 2019&quot;&gt;{{cite news |last1=Sample |first1=Ian |title=Stare seagulls out to save your snacks, researcher says |url=https://www.theguardian.com/environment/2019/aug/07/stare-seagulls-out-to-save-your-snacks-researcher-says |access-date=1 September 2022 |work=[[The Guardian]] |date=7 August 2019}}&lt;/ref&gt;
&lt;!--Several species of coots and gallinules engaging in kleptoparasitism. [[American coot]]s often feed in the company of other waterfowl species, and occasionally rob diving ducks—including [[ring-necked duck]]s, [[Redhead (duck)|redheads]] and [[canvasback]]—when they surface with food. [[Eurasian coot]]s steal from conspecifics, as well as from diving and dabbling ducks, and swans. [[Allen's gallinule]]s rob both conspecifics and [[African pygmy goose|African pygmy geese]].&lt;ref&gt;{{cite book |last1=Taylor |first1=Barry |last2=van Perlo |first2=Ber |title=Rails |publisher=Christopher Helm |location=London |year=1998 |isbn=1-873403-59-3 |pages= }}&lt;/ref&gt;--&gt;

&lt;gallery mode=&quot;packed&quot;&gt;
File:Western Gull chasing Elegant Tern.jpg|[[Larus occidentalis|Obalni galeb]] (''Larus occidentalis'') juri za čigrom vrste ''[[Thalasseus elegans]]''
File:Fight, lucha. (50206561093).jpg|[[Chroicocephalus ridibundus|Riječni galeb]] (''Chroicocephalus ridibundus'') pokušava da ukrade ribu koju je ulovila [[Sterna hirundo|obična čigra]] (''Sterna hirundo'')
File:Kleptoparasitism Great Cormorant.jpg|[[Veliki vranac]] (''Phalacrocorax carbo'') u letu je oteo ribu od onog na vodi
&lt;/gallery&gt;

==== Sisari ====
Odnos između [[pjegava hijena|pjegavih hijena]] i [[lav]]ova, u kojem svaka vrsta krade plijen druge,&lt;ref&gt;{{cite book |last=Estes |first=Richard D. |year=1999 |title=The Safari Companion: A Guide to Watching African Mammals |publisher=Chelsea Green |page=294 |isbn=1-890132-44-6 |url=https://archive.org/details/safaricompaniong00este_0/page/294 }}&lt;/ref&gt; oblik je kleptoparazitizma.&lt;ref name=Erlandsson /&gt; [[Gepard]]i su česte mete. Medvjedi, kojoti i vukovi su vrlo oportunistički nastrojeni i svi imaju takvo ponašanje. Kleptoparazitsko ponašanje primijećeno je i kod [[Javanski makaki|javanskih makakija]]. Sve vrste hijena ispoljavaju takvo ponašanje kada mogu, kao i [[šakal]]i.&lt;ref&gt;Estes, op. cit., 281–295, 339–346&lt;/ref&gt; Ljudi u lovu često uzimaju ostatke svježe ulovljenih životinja od drugih mesoždera, poput lavova i euroazijskog [[ris]]a.&lt;ref name=&quot;BBCEN&quot;&gt;{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/earth/hi/earth_news/newsid_8167000/8167681.stm |title=People steal meat from wild lions |last=Walker |first=Matt |date=24 July 2009 |publisher=BBC Earth News |access-date=2009-08-01}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Schoe&quot;&gt;{{cite journal |doi=10.1111/j.1365-2028.2008.00975.x |last1=Schoe |first1=Marjolein |first2=Hans H. |last2=de Iongh |first3=Barbara M. |last3=Croes |date=6 Jul 2009 |title=Humans displacing lions and stealing their food in Bénoué National Park, North Cameroon |journal=African Journal of Ecology |volume=47 |pages=445 |publisher=Blackwell |issue=3 |doi-access= |bibcode=2009AfJEc..47..445S }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Krofel |first1=Miha |last2=Kos |first2=Ivan |last3=Linnell |first3=John |last4=Odden |first4=John |last5=Teurlings |first5=Ivonne |title=Human Kleptoparasitism on Eurasian Lynx (Lynx Lynx L.) in Slovenia and Norway |journal=Varstvo Narave |date=2008 |volume=21 |pages=93–103 |url=https://scandlynx.nina.no/Portals/Scandlynx/Publikasjoner/Krofel_2008_human_klepto_VN.pdf |access-date=2022-05-25 |archive-date=2022-06-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220616231341/https://scandlynx.nina.no/Portals/Scandlynx/Publikasjoner/Krofel_2008_human_klepto_VN.pdf |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Primijećeno je da [[Rissov delfin|Rissovi delfini]] jure direktno na [[ulješura|ulješure]], zbog čega one otvore usta; predloženo je da uočeno uznemiravanje rezultira [[regurgitacija|regurgitacijom]], nakon čega Rissovi delfini jedu hranu koju je ulješura izbacila iz sebe. Ovo ponašanje je rijetko i može biti oportunističko.&lt;ref name=&quot;Smultea Bacon 2014&quot;&gt;{{cite journal |last1=Smultea |first1=Mari A. |last2=Bacon |first2=Cathy E. |last3=Lomac-MacNair |first3=Kate |last4=Visser |first4=Fleur |last5=Bredvik |first5=Jessica |title=Rare Mixed-Species Associations Between Sperm Whales and Risso's and Northern Right Whale Dolphins Off the Southern California Bight: Kleptoparasitism and Social Parasitism? |journal=Northwestern Naturalist |volume=95 |issue=1 |year=2014 |issn=1051-1733 |doi=10.1898/nwn13-11.1 |pages=43–49|s2cid=86227330 }}&lt;/ref&gt;

&lt;gallery mode=&quot;packed&quot;&gt;
Cheetah with impala kill.jpg|[[Gepard]] je ulovio [[impala|impalu]] i pojeo dio nje, stvorivši metu za kleptoparazitizam
Hyenas at stolen impala kill.jpg|Malo kasnije, [[pjegava hijena|hijene]] su otjerale geparda i hrane se strvinom
&lt;/gallery&gt;

== Povezano ==
{{Commons category|Kleptoparasitism}}
* [[Evolutivni modeli dijeljenja hrane]]
* [[Kleptomanija]]

== Reference ==
{{reflist|30em}}

== Vanjske poveznice ==
{{načini ishrane}}</text>
      <sha1>kephgz18l3lqymgv6hze90y79jkznai</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684087</id>
      <parentid>42684085</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T11:58:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>/* Muhe */</comment>
      <origin>42684087</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="26118" sha1="a3dqx726y7q3xi9fdiarh4c0x7typwg" xml:space="preserve">[[File:Klepto.JPG|thumb|upright=1.35|[[Fregata minor|Smeđokrili brzan]]i (''Fregata minor'') jure [[Sula sula|crvenonogu blunu]] (''Sula sula'') kako bi joj ukrale hranu]]
'''Kleptoparasitism''' (originally spelled '''clepto-parasitism''',&lt;ref&gt;{{cite book|last1=Rothschild |first1=M. |author1-link=Miriam Rothschild |last2=Clay |first2=T. |year=1957 |title=Fleas, Flukes and Cuckoos. A study of bird parasites |location=New York |publisher=Macmillan |url=https://www.biodiversitylibrary.org/item/28804#page/30/mode/1up |page=10}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite book|editor-last=Proffitt |editor-first=M. |year=1997 |chapter=kleptoparasitism |title=Oxford English Dictionary. Additions Series |volume=3 |location=New York |publisher=Oxford University Press |page=145 |isbn=978-0-19-860027-5}}&lt;/ref&gt; meaning &quot;[[parasitism]] by [[theft]]&quot;) is a form of [[feeding behavior]] in which one animal — i.e. the '''kleptoparasite''' — deliberately takes [[food]] from another animal, often via [[aggressive]] confrontations. The strategy is [[evolutionarily stable strategy|evolutionarily stable]] when stealing is less costly than direct [[predation]], such as when food is scarce or when physically weaker/less assertive victims are abundant and unlikely to fight back.

Many kleptoparasites are [[arthropod]]s, especially [[bee]]s and [[wasp]]s, but including some [[true flies]], [[dung beetle]]s, [[Hemiptera|bug]]s and [[spider]]s. [[Cuckoo bee]]s are specialized kleptoparasites which lay their eggs either on the pollen masses made by other bees, or on the insect hosts of [[parasitoid wasp]]s. They are an instance of [[Emery's rule]], which states that insect social parasites tend to be closely related to their hosts. The behavior also occurs among [[vertebrate]]s including [[bird]]s such as [[skua]]s, who persistently chase and harass other seabirds until they disgorge their food; and [[hypercarnivorous]] [[mammal]]s such as [[spotted hyena]]s and [[lion]]s, who routinely rob killed [[prey]] from each other and other [[mesopredator]]s such as [[cheetah]]s. Other species might also opportunistically indulge in kleptoparasitism, especially when driven by the desperation of hunger and when [[scavenging]] isn't an option.

== Strategija ==
Kleptoparasitism is a feeding strategy where one animal deliberately steals food from another. This may be intraspecific, involving stealing from members of the same species, or interspecific, from members of other species.&lt;ref name=&quot;Broom Ruxton 1998&quot;&gt;{{cite journal |last1=Broom |first1=Mark |last2=Ruxton |first2=Graeme D. |author2-link=Graeme Ruxton |title=Evolutionarily stable stealing: game theory applied to kleptoparasitism |journal=[[Annals of Human Genetics]] |volume=62 |issue=5 |year=1998  |doi=10.1111/j.1469-1809.1998.ahg625_0453_5.x |url=&lt;!--NOT REDUNDANT to DOI--&gt;https://academic.oup.com/beheco/article/9/4/397/273249 |pages=453–464|s2cid=56407575 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Furness 1987&quot;&gt;{{cite book |last=Furness |first=R. W. |year=1987 |chapter=Kleptoparasitism in seabirds |title=Seabirds: feeding ecology and role in marine ecosystems |editor-last=Croxall |editor-first=J. P. |location=Cambridge |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0521301787 }}&lt;/ref&gt; The term denotes a form of [[parasitism]] involving [[theft]], from Greek κλέπτω (kléptō, 'steal').&lt;ref name=&quot;Nishimura 2010 pp. 253–258&quot;&gt;{{cite book |last=Nishimura |first=K. |title=Encyclopedia of Animal Behavior |chapter=Kleptoparasitism and Cannibalism |publisher=Elsevier |year=2010 |doi=10.1016/b978-0-08-045337-8.00279-5 |pages=253–258|isbn=9780080453378 }}&lt;/ref&gt; The strategy has been widely studied in [[bird]]s; in four families, all [[seabird]]s, the [[Frigatebird|Fregatidae]], [[Sheathbill|Chionididae]], [[Skua|Stercoraridae]], and [[Laridae]], it occurs in more than a quarter of the species.&lt;ref name=&quot;Brockmann Barnard 1979&quot;&gt;{{cite journal |last1=Brockmann |first1=H. Jane |last2=Barnard |first2=C. J. |title=Kleptoparasitism in birds |journal=Animal Behaviour |volume=27 |year=1979  |doi=10.1016/0003-3472(79)90185-4 |pages=487–514|s2cid=53151684 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Furness 1987&quot;/&gt;

Such a strategy should be followed only if it is [[Evolutionarily stable strategy|evolutionarily stable]], meaning that it offers a [[Adaptation|selective advantage]] to individuals that practise it. Kleptoparasitism costs time and energy which could otherwise be spent directly on feeding, so this cost must be outweighed by the benefit in energy gained from the stolen food. Mathematical modelling suggests that when food is abundant, ordinary feeding is the best strategy; when food abundance falls below a critical level, kleptoparasitism suddenly becomes advantageous, and aggressive interactions become common. Similarly, when potential victims are rare or widely dispersed, the time needed to find them may not be justified by the food that might be stolen from them, resulting in [[frequency-dependent selection]].&lt;ref name=&quot;Broom Ruxton 1998&quot;/&gt;&lt;ref name=&quot;Brockmann Barnard 1979&quot;/&gt;

== Taksonomska zastupljenost ==
=== Člankonošci ===
==== Pčele i ose ====
[[File:Cuckoo bee.jpg|thumb|Pčela-kukavica iz roda ''[[Nomada]]'']]

There are many lineages of [[cuckoo bee]]s, all of which lay their eggs in the nest cells of other [[bee]]s, often within the same family.&lt;ref name=&quot;SlaterRosenblatt2005&quot;&gt;{{cite book |last1=Slater |first1=Peter J. B. |last2=Rosenblatt |first2=Jay S. |last3=Snowdon |first3=Charles T. |author4=Timothy J. Roper |author5=H. Jane Brockmann |author-link5=H. Jane Brockmann |author6=Marc Naguib |display-authors=3 |title=Advances in the Study of Behavior |url=https://books.google.com/books?id=WQl2s_xwfagC&amp;pg=PA365 |date=30 January 2005 |publisher=Academic Press |isbn=978-0-08-049015-1 |page=365}}&lt;/ref&gt; ''[[Bombus bohemicus]]'', for example, parasitises several other species in its genus, including ''[[Bombus terrestris|B. terrestris]]'', ''[[Bombus lucorum|B. lucorum]]'', and ''[[Bombus cryptarum|B. cryptarum]]''.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Kreuter |first1=Kirsten |last2=Bunk |first2=Elfi Bunk |year=2011 |title=How the social parasitic bumblebee ''Bombus bohemicus'' sneaks into power of reproduction |journal=Behavioral Ecology and Sociobiology |volume=66 |issue=3 |pages=475–486 |doi=10.1007/s00265-011-1294-z|s2cid=7124725 }}&lt;/ref&gt; These are instances of [[Emery's rule]], named for the Italian entomologist [[Carlo Emery]], which asserts that  [[social parasitism (biology)|social parasites]] among insects, including kleptoparasites, tend to be closely related to their hosts.&lt;ref name=&quot;RD&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.nature.com/scitable/knowledge/library/social-parasitism-in-ants-13256421 |title=Social Parasitism in Ants |last=Deslippe |first=Richard |publisher=Nature Education Knowledge |year=2010 |accessdate=25 May 2022}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Emery_1909&quot;&gt;{{cite journal |last=Emery |first=Carlo |author-link=Carlo Emery |title=Über den Ursprung der dulotischen, parasitischen und myrmekophilen Ameisen |language=de |trans-title=On the Origin of Dulotic&lt;!--Gk. Doulos, slave--&gt;, Parasitic, and Myrmecophilic Ants |journal=Biologisches Centralblatt |volume=29 |pages=352–362 |year=1909}}&lt;/ref&gt; The largest [[monophyletic]] lineage of kleptoparasitic bees is [[Nomadinae]] (a subfamily of [[Apidae]]), which comprises several hundred species in 35 genera.&lt;ref&gt;{{cite journal |last=Roig-Alsina |first=A. |year=1991 |jstor=25085241 |title=Cladistic analysis of the Nomadinae s. str. with description of a new genus (Hymenoptera: Anthophoridae) |journal=Journal of the Kansas Entomological Society |volume=64 |issue=1 |pages=23–37}}&lt;/ref&gt;

{|class=&quot;wikitable&quot;
|+ Some bees and their parasites&lt;ref name=&quot;SlaterRosenblatt2005&quot; /&gt;
! Host genus !! Parasite genus
|-
|''[[Bombus]]'' ||''[[Bombus]]'' (''[[Psithyrus]]'')
|-
|''[[Anthophora]]'' ||''[[Melecta]]'', ''[[Zacosmia]]''
|-
|''[[Amegilla]]'' ||''[[Thyreus]]''
|-
|''[[Megachile]]'' ||''[[Coelioxys]]''
|}

The [[cuckoo wasp]]s (Chrysididae) lay their eggs in the nests of [[potter wasp|potter]] and [[mud dauber]] wasps. Other families of [[wasp]]s have &quot;cuckoo&quot; species that parasitise related species, as for example ''[[Polistes sulcifer]]'', which parasitises a related species, ''[[Polistes dominula|P. dominula]]''.&lt;ref name=&quot;Dapporto&quot;&gt;{{cite journal |last1=Dapporto |first1=L. |last2=Cervo |first2=R. |last3=Sledge |first3=M.F. |last4=Turillazzi |first4=S. |title=Rank integration in dominance hierarchies of host colonies by the paper wasp social parasite ''Polistes sulcifer'' (Hymenoptera, Vespidae) |journal=Journal of Insect Physiology |publisher=Elsevier BV |volume=50 |issue=2–3 |year=2004 |doi=10.1016/j.jinsphys.2003.11.012 |pages=217–223|pmid=15019524 |bibcode=2004JInsP..50..217D }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Ortolani&quot;&gt;{{cite journal |last1=Ortolani |first1=I. |last2=Cervo |first2=R. |year=2009 |title=Coevolution of daily activity timing in a host-parasite system |journal=Biological Journal of the Linnean Society |volume=96 |issue=2 |pages=399–405 |doi=10.1111/j.1095-8312.2008.01139.x|doi-access=free }}&lt;/ref&gt; Numerous other wasp families have genera or larger lineages of which some or all members are kleptoparasitic (e.g., the genus ''[[Ceropales]]'' in [[Pompilidae]] and the tribe [[Nyssonini]] in [[Crabronidae]]).&lt;ref name=&quot;SlaterRosenblatt2005&quot;/&gt; Some of these species are [[inquiline]]s and [[brood parasite]]s rather than kleptoparasites.&lt;ref name=Erler&gt;{{cite journal |last1=Erler |first1=S. |last2=Lattorff |first2=H. M. G. |title=The degree of parasitism of the bumblebee (''Bombus terrestris'') by cuckoo bumblebees (''Bombus'' (''Psithyrus'') ''vestalis'') |journal=Insectes Sociaux |date=2010 |volume=57 |issue=4 |pages=371–377 |doi=10.1007/s00040-010-0093-2 |s2cid=853556 }}&lt;/ref&gt; 

Others are dubbed kleptoparasitoids, namely [[parasitoid]]s that select hosts that have been parasitized by another female. Kleptoparasitoids may make use of the punctures made by previous parasitoids on their hosts; may follow the trails or traces left by parasitoids to locate hosts; or use hosts already weakened by other parasitoids.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Kraaijeveld |first1=A. R. |year=1999 |title=Kleptoparasitism as an explanation for paradoxical oviposition decisions of the parasitoid ''Asobara tabida'' |journal=Journal of Evolutionary Biology |volume=12 |pages=129–133 |doi=10.1046/j.1420-9101.1999.00016.x |doi-access=free }}&lt;/ref&gt; Especially the latter is referred to as pirate parasitism.&lt;ref&gt;{{Cite journal |last1=Kuramitsu |first1=Kazumu |last2=Kainoh |first2=Yooichi |last3=Konno |first3=Kotaro |date=2025-03-11 |title=Multiparasitism enables a specialist endoparasitoid to complete parasitism in an unsuitable host caterpillar |journal=Scientific Reports |language=en |volume=15 |issue=1 |pages=8361 |doi=10.1038/s41598-025-91403-3  |doi-access=free|issn=2045-2322 |pmc=11897168 |pmid=40069222}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite journal |last=Takahashi |first=Kota |last2=Piyasaengthong |first2=Narisara |last3=Kuramitsu |first3=Kazumu |date=2025-12-20 |title=Pirate parasitism as a potential escape from evolutionary traps: experimental evidence from invasive Spodoptera frugiperda (Lepidoptera: Noctuidae) and native Asian parasitoids |url=https://doi.org/10.1007/s10530-025-03730-1 |journal=Biological Invasions |language=en |volume=28 |issue=1 |pages=13 |doi=10.1007/s10530-025-03730-1 |issn=1573-1464}}&lt;/ref&gt;

==== Muhe ====
[[File:Kleptoparasitism video - Fly feeding on captured prey of a spider 2011.ogv|thumb|left|''[[Sarcophaga]]'' sp. se hrani zarobljenim plijenom ([[Tipulidae]]) pauka (video, 1&amp;nbsp;m 44&amp;nbsp;s)]]
[[File:Craticulina sp.jpg|thumb|Muha vrste ''[[Craticulina|Craticulina seriata]]'' je kleptoparazit [[Bembicini|pješčanih osa]] i odlaže svoje larve na hranu koja je namijenjena za larve osa]]

Neke [[Diptera|prave muhe]] (Diptera) su kleptoparaziti; ova strategija je posebno česta kod pripadnika potporodice [[Miltogramminae]] unutar porodice [[Sarcophagidae]]. Neki kleptoparaziti postoje i u porodicama [[Chloropidae]] i [[Milichiidae]]. Neke odrasle jedinke porodice Milichiidae, na primjer, posjećuju [[paučina|paučine]], gdje se hrane polupojedenim [[Halyomorpha halys|smrdibubama]]. Druge su povezane s muhama grabežnicama ([[Asilidae]]) ili [[mrav]]ima iz roda ''[[Crematogaster]]''.&lt;ref&gt;Wild, A.L. &amp; Brake, I. 2009. Field observations on ''Milichia patrizii'' ant-mugging flies (Diptera: Milichiidae: Milichiinae) in KwaZulu-Natal, South Africa. ''[[African Invertebrates]]'' '''50''' (1): 205–212.[http://www.africaninvertebrates.org.za/Wild_Brake_2009_50_1_428.aspx] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090515152051/http://www.africaninvertebrates.org.za/Wild_Brake_2009_50_1_428.aspx|date=2009-05-15}}&lt;/ref&gt; Muhe iz roda ''[[Bengalia]]'' ([[Calliphoridae]]) kradu hranu i kukuljice koje prenose mravi i često se mogu pronaći pored staza kojima se oni inače kreću u potrazi za hranom.&lt;ref&gt;Sivinski, J., S. Marshall and E. Petersson (1999) Kleptoparasitism and phoresy in the diptera. ''Florida Entomologist'' '''82''' (2) [http://www.fcla.edu/FlaEnt/fe82p179.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080910130953/http://www.fcla.edu/FlaEnt/fe82p179.pdf|date=2008-09-10}}&lt;/ref&gt; ''[[Musca albina]]'' ([[Muscidae]]) navodno pokazuje kleptoparazitsko ponašanje, polažući jaja samo u kugle balege koje zakopava jedna od nekoliko vrsta [[Scarabaeidae|balegara]].&lt;ref&gt;Marshall, S.A. &amp; Pont, A.C. (2013). The kleptoparasitic habits of ''Musca albina'' Wiedemann, 1830 (Diptera: Muscidae). ''[[African Invertebrates]]'' '''54'''(2): 427–430.{{usurped|1=[https://web.archive.org/web/20131113235620/http://africaninvertebrates.org/ojs/index.php/AI/article/view/311]}}&lt;/ref&gt; To se također smatra kleptoparazitizmom, pošto u tom slučaju jedna vrsta iskorištava resurse koje je već pribavila druga vrsta.

==== Balegari ====
[[Scarabaeidae|Balegari]] premještaju velike količine izmeta kičmenjaka, kotrljajući kuglice balege u svoja gnijezda kako bi nahranili svoje ličinke. Nekoliko manjih vrsta balegara ne skuplja izmet samostalno, već ga uzimaju iz gnijezda većih vrsta. Na primjer, vrste roda ''[[Onthophagus]]'' ulaze u kuglice izmeta, dok su bube iz roda ''[[Scarabaeus]]'' te koje ih prave.&lt;ref&gt;{{cite journal |last=Hammond |first=P. M. |title=Kleptoparasitic Behaviour of ''Onthophagus suturalis'' Peringuey (Coleoptera: Scarabaeidae) and Other Dung-Beetles |journal=The Coleopterists Bulletin |date=September 1976 |volume=30 |issue=3 |pages=245–249 |doi=10.5962/p.371983 |jstor=3999694|url=https://www.biodiversitylibrary.org/part/371983 }}&lt;/ref&gt;

==== Pravi tvrdokrilci ====
[[File:Velia.caprai.jpg|right|thumb|''[[Velia caprai]]'' ([[Ardeni]], Belgija)]]
Mnogi poluvodeni tvrdokrilci ([[Heteroptera]]) su kleptoparaziti pripadnika svoje vlastite vrste. U jednom istraživanju, kad god bi insekt ''[[Velia caprai]]'' uzeo plijen teži od 7,9 mg, drugi insekti iste vrste bi mu se pridružili i uspješno pojeli dijelove plijena.&lt;ref name=Erlandsson&gt;{{cite journal |last=Erlandsson |first=Ann |year=1988 |title=Food sharing vs monopolising prey: a form of kleptoparasitism in ''Velia caprai'' (Heteroptera) |jstor=3566063 |journal=[[Oikos (journal)|Oikos]] |volume=53 |issue=2 |pages=203–206 |doi=10.2307/3566063 |bibcode=1988Oikos..53..203E }}&lt;/ref&gt;

==== Pauci ====
[[File:Argyrodes flavescens at Nayikayam Thattu.jpg|thumb|upright|''[[Argyrodes flavescens]]'' na paučini vrste ''[[Argiope pulchella]]'']]

Kleptoparazitski [[pauci]], koji kradu ili se hrane plijenom koji uhvate drugi pauci, poznati su po tome što se javljaju u pet porodica:
* [[Theridiidae]] (vrste roda ''[[Argyrodes]]'')
* [[Dictynidae]] (''[[Archaeodictyna ulova]]'')
* [[Salticidae]] (vrste rodova ''[[Portia]]'' i ''[[Simaetha]]'')
* [[Symphytognathidae]] (''[[Curimagua bayano]]'')
* [[Mysmenidae]] (''[[Isela okuncana]]'', ''[[Isela inquilina]]'' i vrste roda ''[[Mysmenopsis]]'').&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Coyl |first1=F. A. |last2=O'Shields |first2=T. C. |last3=Perlmutter |first3=D. G. |year=1991 |title=Observations on the behaviour of the kleptoparasitic spider, ''Mysmenopsis furtiva'' (Araneae, Mysmenidae) |url=http://americanarachnology.org/JoA_free/JoA_v19_n1/JoA_v19_p62.pdf |journal=Journal of Arachnology |volume=19 |pages=62–66 |access-date=2006-07-11 |archive-date=2006-05-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060513044600/http://www.americanarachnology.org/JoA_free/JoA_v19_n1/JoA_v19_p62.pdf |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;

=== Kičmenjaci ===
==== Ptice ====
A few bird species are specialist kleptoparasites, while many others are opportunistic. [[Skua]]s (including jaegers) and [[frigatebird]]s rely heavily on chasing other seabirds to obtain food. Other species—including [[bird of prey|raptors]], [[gull]]s, [[terns]], [[coot]]s, and some [[duck]]s and [[shorebird]]s—do so opportunistically. Among opportunists such as the [[roseate tern]], parent birds involved in kleptoparasitism are more successful in raising broods than non-kleptoparasitic individuals.&lt;ref name=&quot;Handbook&quot;&gt;{{cite book |last1=Ehrlich |first1=Paul R. |author-link=Paul R. Ehrlich |last2=Dobkin |first2=David S. |last3=Wheye |first3=Darryl |last4=Pimm |first4=Stuart L. |title=The Birdwatcher's Handbook |year=1994 |publisher=Oxford University Press |location=Oxford |isbn=0-19-858407-5 |url=https://archive.org/details/birdwatchershand00ehrl }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Shealer Spendelow 2005&quot;&gt;{{cite journal |last1=Shealer |first1=David A. |last2=Spendelow |first2=Jeffrey A. |last3=Hatfield |first3=Jeff S. |last4=Nisbet |first4=Ian C. T. |year=2005 |title=The adaptive significance of stealing in a marine bird and its relationship to parental quality |journal=Behavioral Ecology |volume=16 |issue=2 |pages=371–376 |doi=10.1093/beheco/ari008 |hdl=10.1093/beheco/ari008 |hdl-access=free }}&lt;/ref&gt; [[Bald eagle]]s have been seen attacking smaller raptors, such as [[osprey]]s, to steal fish from them.&lt;ref&gt;{{cite journal |last=Jorde |first=D.G. |author2=Lingle, G |title=Kleptoparasitism by Bald Eagles wintering in South-Central Nebraska |journal=Journal of Field Ornithology |volume=59 |issue=2 |pages=183–188 |year=1998 |url=http://elibrary.unm.edu/sora/JFO/v059n02/p0183-p0188.pdf |access-date=2007-08-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070810182534/http://elibrary.unm.edu/sora/JFO/v059n02/p0183-p0188.pdf |archive-date=2007-08-10 |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Among [[passerine]] birds, [[masked shrike]]s have been recorded stealing food from [[wheatear]]s,&lt;ref&gt;{{cite book |last1=Harris |first1=Tony |last2=Franklin |first2=Kim |year=2000 |title=Shrikes &amp; Bush-Shrikes |publisher=Christopher Helm |location=London |isbn=0-7136-3861-3}}&lt;/ref&gt; and [[Eurasian blackbird]]s have been recorded stealing smashed [[snail]]s from other [[thrush (bird)|thrushes]].&lt;ref name=&quot;Handbook&quot;/&gt;

During [[seabird]] nesting seasons, frigatebirds soar above [[seabird colony|seabird colonies]], waiting for parent birds to return to their [[nest]]s with food for their young. As the returning birds approach the colony, the frigatebirds, which are fast and agile, swoop in to pursue them vigorously; they sometimes seize [[tropicbird]]s by their long tail plumes. The name ''frigatebird'', as well as many of the frigatebirds' colloquial names, including ''[[magnificent frigatebird|man-o'-war bird]]'' and ''pirate of the sea'', denote this behaviour.&lt;ref name=&quot;Sibley&quot;&gt;{{cite book |last=Sibley |first=David |author-link=David Allen Sibley |title=The Sibley Guide to Bird Life and Behaviour |year=2001 |publisher=Christopher Helm |location=London |isbn=0-7136-6250-6}}&lt;/ref&gt; However, the amount of food obtained by kleptoparasitism in the [[magnificent frigatebird]] may be marginal.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Calixto-Albarrán |first1=Itzia |last2=Osorno |first2=José-Luis |year=2000 |title=The diet of the Magnificent Frigatebird during chick rearing |journal=[[The Condor (journal)|The Condor]] |volume=102 |issue=3 |pages=569–576 |doi=10.1650/0010-5422(2000)102[0569:tdotmf]2.0.co;2|s2cid=84078011 |doi-access=free }}&lt;/ref&gt;

Gulls are both perpetrators and victims of opportunistic kleptoparasitism, particularly during the breeding season. While the victim is most often another member of the same species, other (principally smaller) gulls and terns can also be targeted. In the [[Americas]], as [[brown pelican]]s surface and empty the water from their bills, they sometimes have their food stolen by [[Heermann's gull]]s and [[laughing gull]]s, which lurk nearby and grab escaping food items.&lt;ref name=&quot;HBWgull&quot;&gt;{{cite book |editor-last=del Hoyo |editor-first=Josep |editor2-last=Elliott |editor2-first=Andrew |editor3-last=Sargatal |editor3-first=Jordi |title=Handbook of Birds of the World |volume=3 |publisher=Lynx Edicions |location=Barcelona |year=1996 |isbn=84-87334-20-2 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/handbookofbirdso0001unse }}&lt;/ref&gt; [[Great black-backed gull]]s are skilled kleptoparasites, stealing from other gulls and from raptors. Several species of gull steal food from humans, for example takeaway food at seaside resorts.&lt;ref name=&quot;Sample 2019&quot;&gt;{{cite news |last1=Sample |first1=Ian |title=Stare seagulls out to save your snacks, researcher says |url=https://www.theguardian.com/environment/2019/aug/07/stare-seagulls-out-to-save-your-snacks-researcher-says |access-date=1 September 2022 |work=[[The Guardian]] |date=7 August 2019}}&lt;/ref&gt;
&lt;!--Several species of coots and gallinules engaging in kleptoparasitism. [[American coot]]s often feed in the company of other waterfowl species, and occasionally rob diving ducks—including [[ring-necked duck]]s, [[Redhead (duck)|redheads]] and [[canvasback]]—when they surface with food. [[Eurasian coot]]s steal from conspecifics, as well as from diving and dabbling ducks, and swans. [[Allen's gallinule]]s rob both conspecifics and [[African pygmy goose|African pygmy geese]].&lt;ref&gt;{{cite book |last1=Taylor |first1=Barry |last2=van Perlo |first2=Ber |title=Rails |publisher=Christopher Helm |location=London |year=1998 |isbn=1-873403-59-3 |pages= }}&lt;/ref&gt;--&gt;

&lt;gallery mode=&quot;packed&quot;&gt;
File:Western Gull chasing Elegant Tern.jpg|[[Larus occidentalis|Obalni galeb]] (''Larus occidentalis'') juri za čigrom vrste ''[[Thalasseus elegans]]''
File:Fight, lucha. (50206561093).jpg|[[Chroicocephalus ridibundus|Riječni galeb]] (''Chroicocephalus ridibundus'') pokušava da ukrade ribu koju je ulovila [[Sterna hirundo|obična čigra]] (''Sterna hirundo'')
File:Kleptoparasitism Great Cormorant.jpg|[[Veliki vranac]] (''Phalacrocorax carbo'') u letu je oteo ribu od onog na vodi
&lt;/gallery&gt;

==== Sisari ====
Odnos između [[pjegava hijena|pjegavih hijena]] i [[lav]]ova, u kojem svaka vrsta krade plijen druge,&lt;ref&gt;{{cite book |last=Estes |first=Richard D. |year=1999 |title=The Safari Companion: A Guide to Watching African Mammals |publisher=Chelsea Green |page=294 |isbn=1-890132-44-6 |url=https://archive.org/details/safaricompaniong00este_0/page/294 }}&lt;/ref&gt; oblik je kleptoparazitizma.&lt;ref name=Erlandsson /&gt; [[Gepard]]i su česte mete. Medvjedi, kojoti i vukovi su vrlo oportunistički nastrojeni i svi imaju takvo ponašanje. Kleptoparazitsko ponašanje primijećeno je i kod [[Javanski makaki|javanskih makakija]]. Sve vrste hijena ispoljavaju takvo ponašanje kada mogu, kao i [[šakal]]i.&lt;ref&gt;Estes, op. cit., 281–295, 339–346&lt;/ref&gt; Ljudi u lovu često uzimaju ostatke svježe ulovljenih životinja od drugih mesoždera, poput lavova i euroazijskog [[ris]]a.&lt;ref name=&quot;BBCEN&quot;&gt;{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/earth/hi/earth_news/newsid_8167000/8167681.stm |title=People steal meat from wild lions |last=Walker |first=Matt |date=24 July 2009 |publisher=BBC Earth News |access-date=2009-08-01}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Schoe&quot;&gt;{{cite journal |doi=10.1111/j.1365-2028.2008.00975.x |last1=Schoe |first1=Marjolein |first2=Hans H. |last2=de Iongh |first3=Barbara M. |last3=Croes |date=6 Jul 2009 |title=Humans displacing lions and stealing their food in Bénoué National Park, North Cameroon |journal=African Journal of Ecology |volume=47 |pages=445 |publisher=Blackwell |issue=3 |doi-access= |bibcode=2009AfJEc..47..445S }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Krofel |first1=Miha |last2=Kos |first2=Ivan |last3=Linnell |first3=John |last4=Odden |first4=John |last5=Teurlings |first5=Ivonne |title=Human Kleptoparasitism on Eurasian Lynx (Lynx Lynx L.) in Slovenia and Norway |journal=Varstvo Narave |date=2008 |volume=21 |pages=93–103 |url=https://scandlynx.nina.no/Portals/Scandlynx/Publikasjoner/Krofel_2008_human_klepto_VN.pdf |access-date=2022-05-25 |archive-date=2022-06-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220616231341/https://scandlynx.nina.no/Portals/Scandlynx/Publikasjoner/Krofel_2008_human_klepto_VN.pdf |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Primijećeno je da [[Rissov delfin|Rissovi delfini]] jure direktno na [[ulješura|ulješure]], zbog čega one otvore usta; predloženo je da uočeno uznemiravanje rezultira [[regurgitacija|regurgitacijom]], nakon čega Rissovi delfini jedu hranu koju je ulješura izbacila iz sebe. Ovo ponašanje je rijetko i može biti oportunističko.&lt;ref name=&quot;Smultea Bacon 2014&quot;&gt;{{cite journal |last1=Smultea |first1=Mari A. |last2=Bacon |first2=Cathy E. |last3=Lomac-MacNair |first3=Kate |last4=Visser |first4=Fleur |last5=Bredvik |first5=Jessica |title=Rare Mixed-Species Associations Between Sperm Whales and Risso's and Northern Right Whale Dolphins Off the Southern California Bight: Kleptoparasitism and Social Parasitism? |journal=Northwestern Naturalist |volume=95 |issue=1 |year=2014 |issn=1051-1733 |doi=10.1898/nwn13-11.1 |pages=43–49|s2cid=86227330 }}&lt;/ref&gt;

&lt;gallery mode=&quot;packed&quot;&gt;
Cheetah with impala kill.jpg|[[Gepard]] je ulovio [[impala|impalu]] i pojeo dio nje, stvorivši metu za kleptoparazitizam
Hyenas at stolen impala kill.jpg|Malo kasnije, [[pjegava hijena|hijene]] su otjerale geparda i hrane se strvinom
&lt;/gallery&gt;

== Povezano ==
{{Commons category|Kleptoparasitism}}
* [[Evolutivni modeli dijeljenja hrane]]
* [[Kleptomanija]]

== Reference ==
{{reflist|30em}}

== Vanjske poveznice ==
{{načini ishrane}}</text>
      <sha1>a3dqx726y7q3xi9fdiarh4c0x7typwg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Charlie Chan</title>
    <ns>0</ns>
    <id>239885</id>
    <revision>
      <id>42684040</id>
      <parentid>41426708</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T01:40:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42684040</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3121" sha1="it0n4y6n3vymvhz1hdsdafuzbiwn981" xml:space="preserve">[[Datoteka:Charlie Chan's Secret (1936) - Warner Oland 2.jpg|thumb|250px|right|Švedski glumac [[Warner Oland]] kao Charlie Chan u filmu ''[[Charlie Chan's Secret]]'' iz 1936. godine.]]

'''Charlie Chan''' je fiktivni lik [[Kineski Amerikanci|kinesko-američkog]] policijskog detektiva čiji je autor američki književnik [[Earl Derr Biggers]]. Prvi put se pojavio 1925. kao kao jedan od sporednih likova detektivskog romana ''[[The House Without a Key]]'', čija je radnja bila smještena na [[Havaji|Havaje]], da bi u kasnijim nastavcima bio protagonist. Inspiriran stvarnim likom [[Chang Apana|Changa Apane]], kineskog policijskog detektiva na Havajima, Charlie Chan je, po riječima samog autora, bio zamišljen kao svojevrstan odgovor na [[rasizam|rasističke]] i [[ksenofobija|ksenofobne]] stereotipovima o [[Žuta opasnost|Žutoj opasnosti]] koji su dominirali američkom popularnom kulturom 1920-ih. Charlie Chan je bio opisan kao dobroćudni, uvijek pristojni i besprijekorno odjeveni debeljko. 

Romani su doživjeli uspjeh, te su već 1926. postali predmetom filmskih ekranizacija. Lik Chana su, ovisno o produkciji, tumačili [[Azijati|orijentalni]], ali i [[Bijelci|bijeli]] glumci. Veliku popularnost su doživjeli u predratnoj Kini. 

Lik Charlieja Chana je kasnije postao predmetom rasprava između teoretičara podijeljenih između onih koji ga slave kao razbijanje kulturnih stereotipova i onih koji ga osuđuju kao njihovu potvrdu.

== Vanjske veze ==
{{commons category}}
* The &quot;Charlie Chan&quot; Novels
*: [http://gutenberg.net.au/ebooks02/0200671.txt The House Without A Key]
*: [http://gutenberg.net.au/ebooks02/0200681.txt The Chinese Parrot]
*: [http://gutenberg.net.au/ebooks02/0200691.txt Behind That Curtain]
*: [http://gutenberg.net.au/ebooks02/0200701.txt The Black Camel ]
*: [http://gutenberg.net.au/ebooks07/0700761h.html Charlie Chan Carries On]
*: [http://gutenberg.net.au/ebooks02/0200711.txt Keeper Of The Keys]
* [http://www.charliechan.net/ Charlie Chan fansite] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130927050100/http://charliechan.net/ |date=2013-09-27 }}
* [http://charliechanfamily.tripod.com/index.html The Charlie Chan Family Home] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304140731/http://charliechanfamily.tripod.com/index.html |date=2016-03-04 }}
* [http://books.wwnorton.com/books/detail.aspx?ID=20497 Charlie Chan Biography]
* [http://www.thevintageplayhouse.com/Articles.asp?ID=134 About Charlie Chan] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120520005311/http://www.thevintageplayhouse.com/Articles.asp?ID=134 |date=2012-05-20 }}
* [http://www.oldtimeradiofans.com/template.php?show_name=Charlie%20Chan Public-domain Charlie Chan radio programs] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101219071129/http://oldtimeradiofans.com/template.php?show_name=Charlie%20Chan |date=2010-12-19 }}

{{Charlie Chan}}
{{Authority control}}

[[Kategorija:Američka književnost]]
[[Kategorija:Književni likovi]]
[[Kategorija:Filmski likovi]]
[[Kategorija:Likovi iz TV-serija]]
[[Kategorija:Stripovski likovi]]
[[Kategorija:Fiktivni policajci i inspektori]]</text>
      <sha1>it0n4y6n3vymvhz1hdsdafuzbiwn981</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Korisnik:Duma/U radu5</title>
    <ns>2</ns>
    <id>252974</id>
    <revision>
      <id>42684012</id>
      <parentid>42683937</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:08:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <origin>42684012</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6016" sha1="8ha3bk4wtzp19wdae59pxhfvexjuvmv" xml:space="preserve">{{Distinguish|[[stidnica|vulvom]]}}
[[File:Amanita caesarea.JPG|thumb|right|200px|Volva je istaknuti dio u obliku čaše u podnožju gljive vrste ''[[Amanita caesarea]]''.]]
[[File:Basidioma agaric veils.png|thumb|right|upright=1.2|Pojednostavljeni dijagram bazidioma agaričnog tipa u (A) ranoj fazi razvoja i (B) nakon što se tijelo potpuno proširi. (1) je univerzalni veo, vanjski sloj koji štiti bazidiom u razvoju; (4) je volva, ostatak univerzalnog vela u podnožju bazidioma.]]

U [[mikologija|mikologiji]], '''volva''' je struktura nalik čašici u podnožju [[gljive]] koja je ostatak bilo [[univerzalni veo|univerzalnog vela]]&lt;ref name=&quot;Kirk 2008&quot;/&gt; ili [[peridij]]a, omotača koji obavija nezrela plodna tijela [[Gasteroidna gljiva|gasteroidnih gljiva]].&lt;ref name=&quot;Miller 1988&quot;/&gt; Ova [[Makroskopska skala|makro]]karakteristika je važna za identificiranje divljih gljiva zato što je lako uočljiva i [[taksonomija|taksonomski]] značajna osobina, koja je često značajka pripadnika porodice [[Amanitaceae]]. To je naročito važno zbog nesrazmjerno velikog broja smrtonosno [[Trovanje gljivama|otrovnih]] vrsta koje su pripadnici te porodice.

Volva gljive je često djelimično ili potpuno pod zemljom, te stoga prilikom identifikacije gljive treba pripaziti na njeno prisustvo.&lt;ref name=&quot;Kuo 2007&quot;/&gt; Rezanje ili čupanje gljive i naknadni pokušaj identifikacije bez obraćanja pažnje na tu osobinu može biti fatalna greška.

Iako je volva najpoznatija karakteristika vrsta roda ''[[Amanita]]'' i porodice [[Phallaceae]], kao i drugih iz reda [[Phallales]], može se pojaviti i kod drugih rodova, uključujući:
* ''[[Volvariella]]''
* ''[[Volvopluteus]]''
* ''[[Volvanarius]]''
* ''[[Battarrea]]''

Neke druge vrste, kao što su ''[[Leucocoprinus amanitoides]],'' ''[[Leucoagaricus volvatus]]'' i ''[[Leucoagaricus bivelatus]]'', također imaju volvu, iako ona nije tipična za njih.&lt;ref&gt;{{Cite journal |last=Akers |first=Brian P. |last2=Ovrebo |first2=Clark L. |date=2005 |title=Leucoagaricus bivelatus, a new volvate leptoid species |url=http://www.cybertruffle.org.uk/cyberliber/59575/0091/0307.htm |journal=Mycotaxon |volume=91 |pages=303-308}}&lt;/ref&gt;

Većina od gotovo 300 vrsta opisanih u rodu ''[[Conocybe]]'' nema volvu, ali postoji mali broj vrsta koje posjeduju malenu volvu, iako to kod nekih nije odmah primjetno ukoliko rastu u balegi. Među vrste roda ''Conocybe'' s volvom spadaju: ''[[Conocybe anthuriae|C.&amp;nbsp;anthuriae]]'',&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal |last=Watling |first=Roy |last2=Hausknecht |first2=Anton |date=1997 |title=Conocybe anthuriae, a new volvate species from Mauritius (Africa) |url=https://www.zobodat.at/pdf/OestZPilz_6_0055-0059.pdf |journal=Österreichische Zeitschrift für Pilzkunde |volume=6}}&lt;/ref&gt; ''[[Conocybe corneri|C.&amp;nbsp;corneri]]'',&lt;ref name=&quot;:3&quot;&gt;{{Cite journal |last=Watling |first=Roy |date=1979 |title=Observations on the Bolbitiaceae XVII Volvate Species of Conocybe |url=https://www.zobodat.at/pdf/Sydowia-Beihefte_8_0401-0415.pdf |journal=Sydowia Beihefte |volume=8 |pages=401 - 415}}&lt;/ref&gt; ''[[Conocybe hornana|C&amp;nbsp;hornana]]'',&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; ''[[Conocybe locellina|C.&amp;nbsp;locellina]]'',&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; [[Conocybe vaginata|C.&amp;nbsp;vaginata]],&lt;ref name=&quot;:32&quot;&gt;{{Cite journal |last=Watling |first=Roy |date=1979 |title=Observations on the Bolbitiaceae XVII Volvate Species of Conocybe |url=https://www.zobodat.at/pdf/Sydowia-Beihefte_8_0401-0415.pdf |journal=Sydowia Beihefte |volume=8 |pages=401 - 415}}&lt;/ref&gt; ''[[Conocybe volvata|C.&amp;nbsp;volvata]]'',&lt;ref&gt;{{Cite journal |last=Agretious Thomas |first=K. |last2=Hausknecht |first2=Anton |last3=Manimohan |first3=P. |date=2001 |title=Bolbitiaceae of Kerala State, India: New species and new and noteworthy records. |url=https://www.zobodat.at/pdf/OestZPilz_10_0087-0114.pdf |journal=Österreichische Zeitschrift für Pilzkunde |volume=10 |pages=87 - 114}}&lt;/ref&gt; ''[[Conocybe volviornata|C.&amp;nbsp;volviornata]]''&lt;ref&gt;{{Cite journal |last=Horak |first=Egon |last2=Hausknecht |first2=Anton |last3=Desjardin |first3=Dennis E. |date=2002 |title=Notes on extra-European taxa of Bolbitiaceae (Agaricales, Basidiomycota) |url=https://www.zobodat.at/pdf/OestZPilz_11_0213-0264.pdf |journal=Österreichische Zeitschrift für Pilzkunde |volume=11 |pages=226}}&lt;/ref&gt; i ''[[Conocybe volviradicata|C. volviradicata]].''&lt;ref&gt;{{Cite journal |last=Watling |first=Roy |last2=Işiloğlu |first2=Mustafa |last3=Sermenli |first3=Hayrünisa Baş |date=2011-02-11 |title=Observations on the Bolbitiaceae 31. Conocybe volviradicata sp. nov. |url=https://www.ingentaconnect.com/content/mtax/mt/2010/00000114/00000001/art00020 |journal=Mycotaxon |volume=114 |issue=1 |pages=145–149 |doi=10.5248/114.145|doi-access=free }}&lt;/ref&gt;
&lt;gallery&gt;
File:Volvariella bombycina Volva.jpg| ''[[Volvariella bombycina]]''
File:Volvariella surrecta.jpg| ''[[Volvariella surrecta]]'', koja raste parazitski
File:Volvopluteus gloiocephalus Volva.jpg| ''[[Volvopluteus gloiocephalus]]''
&lt;/gallery&gt;

== Povezano ==
* [[Prsten (mikologija)|Prsten]]
* [[Djelimični veo]]

== Reference ==
{{Reflist|refs=

&lt;ref name=&quot;Kirk 2008&quot;&gt;{{cite book |vauthors=Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA |title=Dictionary of the Fungi |edition=10th |publisher=CAB International |location=Wallingford, UK |year=2008 |page=727 |isbn=978-0-85199-826-8}}&lt;/ref&gt;

&lt;ref name=&quot;Kuo 2007&quot;&gt;{{cite book |author=Kuo M. |title=100 Edible Mushrooms |publisher=The University of Michigan Press |location=Ann Arbor, Michigan |year=2007 |page=[https://archive.org/details/100ediblemushroo00kuom/page/45 45] |isbn=978-0-472-03126-9 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/100ediblemushroo00kuom/page/45 }}&lt;/ref&gt;

&lt;ref name=&quot;Miller 1988&quot;&gt;{{cite book |vauthors=Miller HR, Miller OK |title=Gasteromycetes: Morphological and Developmental Features, with Keys to the Orders, Families, and Genera |publisher=Mad River Press |location=Eureka, California |year=1988 |page=133 |isbn=0-916422-74-7}}&lt;/ref&gt;

}}

Kategorija:Morfologija i anatomija gljiva</text>
      <sha1>8ha3bk4wtzp19wdae59pxhfvexjuvmv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684017</id>
      <parentid>42684012</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:11:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <origin>42684017</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7685" sha1="ngc4ezp5f37omdutmtnrqb4gfclrr5k" xml:space="preserve">'''Reverse electron flow''' (also known as '''reverse electron transport''') is a mechanism in [[microbial metabolism]].  [[Chemolithotroph]]s using an [[electron donor]] with a higher [[redox potential]] than [[NADP|NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;/NAD(P)H]], such as nitrite or sulfur compounds, must use energy to reduce NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;.  This energy is supplied by consuming [[proton motive force]] to drive electrons in a reverse direction through an [[electron transport chain]] and is thus the reverse process as forward electron transport.  In some cases, the energy consumed in reverse electron transport is five times greater than energy gained from the forward process.&lt;ref&gt;{{cite book | last1=Kim | first1=B. H. |author2-link=Geoffrey Michael Gadd | last2=Gadd | first2=G. M. | year=2008 | title=Bacterial Physiology and Metabolism | url=https://archive.org/details/bacterialphysiol0000kimb | url-access=registration | publisher=Cambridge University Press | location=Cambridge, UK }}&lt;/ref&gt;  [[Autotroph]]s can use this process to supply reducing power for inorganic [[carbon fixation]].

'''Reverse electron transfer''' ('''RET''') is the process that can occur in respiring [[mitochondria]], when a small fraction of electrons from [[redox|reduced]] [[ubiquinol]] is driven upstream by the [[membrane potential]] towards [[mitochondrial complex I]]. This results in [[redox|reduction]] of [[oxidized]] [[pyridine]] nucleotide ([[Nicotinamide adenine dinucleotide|NAD]]&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; or [[NADP]]&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;). This is a reversal of the [[exergonic]] reaction of forward [[electron transfer]] in the mitochondrial complex I when electrons travel from [[NADH]] to [[ubiquinone]].

== Mehanizam ==
The term &quot;Reverse electron transfer&quot; is used in regard to the reversibility of the reaction performed by complex I of the mitochondrial or bacterial [[respiratory chain]]. [[Complex I]]  is responsible for the [[oxidation]] of [[NADH]] generated in [[catabolism]] when in the ''forward'' reaction electrons from the nucleotide (NADH) are transferred to membrane [[ubiquinone]] and energy is saved in the form of [[proton-motive force]].  The reversibility of the electron transfer reactions at complex I  was first discovered when [[Britton Chance|Chance]] and Hollunger have shown that the addition of [[succinate]] to mitochondria in State 4 leads to an [[uncoupler]]-sensitive reduction of the intramitochondrial [[Nucleotide|nucleotides]] (NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;).&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Chance |first1=Britton |author-link1=Britton Chance |last2=Hollunger |first2=Gunnar |title=Energy-Linked Reduction of Mitochondrial Pyridine Nucleotide |journal=Nature |date=March 1960 |volume=185 |issue=4714 |pages=666–672 |doi=10.1038/185666a0|pmid=13809106 |bibcode=1960Natur.185..666C |s2cid=4267386 }}&lt;/ref&gt; When succinate is oxidized by intact mitochondria, complex I can [[catalyze]] ''reverse'' electron transfer when electrons from [[ubiquinol]] (QH&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;, formed during oxidation of succinate) is driven by the proton-motive force to complex I flavin toward the nucleotide-binding site.

Since the discovery of the reverse electron transfer in the 1960s it was regarded as in vitro phenomenon, until the role of RET in the development of [[ischemia]]/[[reperfusion injury]] has been recognized in the brain&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Niatsetskaya |first1=Z. V. |last2=Sosunov |first2=S. A. |last3=Matsiukevich |first3=D. |last4=Utkina-Sosunova |first4=I. V. |last5=Ratner |first5=V. I. |last6=Starkov |first6=A. A. |last7=Ten |first7=V. S. |title=The Oxygen Free Radicals Originating from Mitochondrial Complex I Contribute to Oxidative Brain Injury Following Hypoxia-Ischemia in Neonatal Mice |journal=Journal of Neuroscience |date=2012-02-29 |volume=32 |issue=9 |pages=3235–3244 |doi=10.1523/JNEUROSCI.6303-11.2012|pmid=22378894 |pmc=3296485 }}&lt;/ref&gt; and heart.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Chouchani |first1=Edward T. |last2=Pell |first2=Victoria R. |last3=Gaude |first3=Edoardo |last4=Aksentijević |first4=Dunja |last5=Sundier |first5=Stephanie Y. |last6=Robb |first6=Ellen L. |last7=Logan |first7=Angela |last8=Nadtochiy |first8=Sergiy M. |last9=Ord |first9=Emily N. J. |last10=Smith |first10=Anthony C. |last11=Eyassu |first11=Filmon |last12=Shirley |first12=Rachel |last13=Hu |first13=Chou-Hui |last14=Dare |first14=Anna J. |last15=James |first15=Andrew M. |last16=Rogatti |first16=Sebastian |last17=Hartley |first17=Richard C. |last18=Eaton |first18=Simon |last19=Costa |first19=Ana S. H. |last20=Brookes |first20=Paul S. |last21=Davidson |first21=Sean M. |last22=Duchen |first22=Michael R. |last23=Saeb-Parsy |first23=Kourosh |last24=Shattock |first24=Michael J. |last25=Robinson |first25=Alan J. |last26=Work |first26=Lorraine M. |last27=Frezza |first27=Christian |last28=Krieg |first28=Thomas |last29=Murphy |first29=Michael P. |title=Ischaemic accumulation of succinate controls reperfusion injury through mitochondrial ROS |journal=Nature |date=2014-11-20 |volume=515 |issue=7527 |pages=431–435 |doi=10.1038/nature13909|pmid=25383517 |pmc=4255242 |bibcode=2014Natur.515..431C }}&lt;/ref&gt; During ischemia substantial amount of succinate is generated in cerebral&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Sahni |first1=PV |last2=Zhang |first2=J |last3=Sosunov |first3=S |last4=Galkin |first4=A |last5=Niatsetskaya |first5=Z |last6=Starkov |first6=A |last7=Brookes |first7=PS |last8=Ten |first8=VS |title=Krebs cycle metabolites and preferential succinate oxidation following neonatal hypoxic-ischemic brain injury in mice. |journal=Pediatric Research |date=2018 |volume=83 |issue=2 |pages=491–497 |doi=10.1038/pr.2017.277 |pmid=29211056|pmc=5866163 }}&lt;/ref&gt; or cardiac tissue&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Pisarenko |first1=O |last2=Studneva |first2=I |last3=Khlopkov |first3=V |title=Metabolism of the tricarboxylic acid cycle intermediates and related amino acids in ischemic guinea pig heart. |journal=Biomedica Biochimica Acta |date=1987 |volume=46 |issue=8–9 |pages=568–571 |pmid=2893608}}&lt;/ref&gt; and upon reperfusion it can be oxidized by mitochondria initiating reverse electron transfer reaction. Reverse electron transfer supports the highest rate of mitochondrial Reactive Oxygen Species ([[Reactive oxygen species|ROS]]) production, and complex I [[flavin mononucleotide]]  (FMN) has been identified as the site where one-electron reduction of oxygen takes place.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Andreyev |first1=A. Yu. |last2=Kushnareva |first2=Yu. E. |last3=Starkov |first3=A. A. |title=Mitochondrial metabolism of reactive oxygen species |journal=Biochemistry (Moscow) |date=2005 |volume=70 |issue=2 |pages=200–214 |doi=10.1007/s10541-005-0102-7|pmid=15807660 |s2cid=17871230 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Quinlan |first1=Casey L. |last2=Perevoshchikova |first2=Irina V. |last3=Hey-Mogensen |first3=Martin |last4=Orr |first4=Adam L. |last5=Brand |first5=Martin D. |title=Sites of reactive oxygen species generation by mitochondria oxidizing different substrates |journal=Redox Biology |date=2013 |volume=1 |issue=1 |pages=304–312 |doi=10.1016/j.redox.2013.04.005|pmid=24024165 |pmc=3757699 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Stepanova |first1=Anna |last2=Kahl |first2=Anja |last3=Konrad |first3=Csaba |last4=Ten |first4=Vadim |last5=Starkov |first5=Anatoly S |last6=Galkin |first6=Alexander |title=Reverse electron transfer results in a loss of flavin from mitochondrial complex I: Potential mechanism for brain ischemia reperfusion injury |journal=Journal of Cerebral Blood Flow &amp; Metabolism |date=December 2017 |volume=37 |issue=12 |pages=3649–3658 |doi=10.1177/0271678X17730242|pmid=28914132 |pmc=5718331 }}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist}}

Kategorija:Metabolizam</text>
      <sha1>ngc4ezp5f37omdutmtnrqb4gfclrr5k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684034</id>
      <parentid>42684017</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T22:19:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <origin>42684034</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8020" sha1="ddcwcia5cxuvgc0xw79tvuo99otny3d" xml:space="preserve">'''Obrnuti tok elektrona''' (također poznat kao '''obrnuti transport elektrona''') je mehanizam u [[mikrobni metabolizam|mikrobnom metabolizmu]]. [[Hemolitotrofi]] koji koriste [[donor elektrona|donora elektrona]] s višim [[Redoks-potencijal|redoks potencijalom]] od [[Nikotinamid adenin dinukleotid fosfat|NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;/NAD(P)H]], kao što su nitriti ili sumporni spojevi, moraju koristiti energiju za redukciju NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;. Ova energija se osigurava trošenjem [[hemiosmoza|protonske pokretačke sile]] za pokretanje elektrona u obrnutom smjeru kroz [[lanac transporta elektrona]] i stoga je to obrnut proces u odnosu na standardni, direktni transport elektrona. U nekim slučajevima, energija potrošena u obrnutom transportu elektrona je pet puta veća od energije dobivene iz direktnog procesa.&lt;ref&gt;{{cite book | last1=Kim | first1=B. H. |author2-link=Geoffrey Michael Gadd | last2=Gadd | first2=G. M. | year=2008 | title=Bacterial Physiology and Metabolism | url=https://archive.org/details/bacterialphysiol0000kimb | url-access=registration | publisher=Cambridge University Press | location=Cambridge, UK }}&lt;/ref&gt; [[Autotrofi]] mogu koristiti ovaj proces za obezbjeđivanje redukcijske snage za [[fiksacija ugljika|fiksiranje neorganskog ugljika]].

Obrnuti transport elektrona je proces koji se može odvijati u [[mitohondrija]]ma koje vrše respiraciju, kada se mali dio elektrona iz [[redoks|reduciranog]] [[ubihinol]]a pomiče uzvodno [[Membranski potencijal|membranskim potencijalom]] prema [[NADH dehidrogenaza (ubihinon)|mitohondrijalnom kompleksu I]]. To rezultira [[redoks|redukcijom]] [[redoks|oksidiranog]] [[piridin]]skog nukleotida ([[Nikotinamid adenin dinukleotid|NAD]]&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; ili [[Nikotinamid adenin dinukleotid fosfat|NADP]]&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;). Ovo je obrnuta [[Eksergonski proces|egzergonijska]] reakcija direktnog [[Transfer elektrona|transporta elektrona]] u mitohondrijalnom kompleksu I kada elektroni putuju od [[Nikotinamid adenin dinukleotid|NADH]] do [[ubihinon]]a.

== Mehanizam ==
The term &quot;Reverse electron transfer&quot; is used in regard to the reversibility of the reaction performed by complex I of the mitochondrial or bacterial [[respiratory chain]]. [[Complex I]]  is responsible for the [[oxidation]] of [[NADH]] generated in [[catabolism]] when in the ''forward'' reaction electrons from the nucleotide (NADH) are transferred to membrane [[ubiquinone]] and energy is saved in the form of [[proton-motive force]].  The reversibility of the electron transfer reactions at complex I  was first discovered when [[Britton Chance|Chance]] and Hollunger have shown that the addition of [[succinate]] to mitochondria in State 4 leads to an [[uncoupler]]-sensitive reduction of the intramitochondrial [[Nucleotide|nucleotides]] (NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;).&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Chance |first1=Britton |author-link1=Britton Chance |last2=Hollunger |first2=Gunnar |title=Energy-Linked Reduction of Mitochondrial Pyridine Nucleotide |journal=Nature |date=March 1960 |volume=185 |issue=4714 |pages=666–672 |doi=10.1038/185666a0|pmid=13809106 |bibcode=1960Natur.185..666C |s2cid=4267386 }}&lt;/ref&gt; When succinate is oxidized by intact mitochondria, complex I can [[catalyze]] ''reverse'' electron transfer when electrons from [[ubiquinol]] (QH&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;, formed during oxidation of succinate) is driven by the proton-motive force to complex I flavin toward the nucleotide-binding site.

Since the discovery of the reverse electron transfer in the 1960s it was regarded as in vitro phenomenon, until the role of RET in the development of [[ischemia]]/[[reperfusion injury]] has been recognized in the brain&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Niatsetskaya |first1=Z. V. |last2=Sosunov |first2=S. A. |last3=Matsiukevich |first3=D. |last4=Utkina-Sosunova |first4=I. V. |last5=Ratner |first5=V. I. |last6=Starkov |first6=A. A. |last7=Ten |first7=V. S. |title=The Oxygen Free Radicals Originating from Mitochondrial Complex I Contribute to Oxidative Brain Injury Following Hypoxia-Ischemia in Neonatal Mice |journal=Journal of Neuroscience |date=2012-02-29 |volume=32 |issue=9 |pages=3235–3244 |doi=10.1523/JNEUROSCI.6303-11.2012|pmid=22378894 |pmc=3296485 }}&lt;/ref&gt; and heart.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Chouchani |first1=Edward T. |last2=Pell |first2=Victoria R. |last3=Gaude |first3=Edoardo |last4=Aksentijević |first4=Dunja |last5=Sundier |first5=Stephanie Y. |last6=Robb |first6=Ellen L. |last7=Logan |first7=Angela |last8=Nadtochiy |first8=Sergiy M. |last9=Ord |first9=Emily N. J. |last10=Smith |first10=Anthony C. |last11=Eyassu |first11=Filmon |last12=Shirley |first12=Rachel |last13=Hu |first13=Chou-Hui |last14=Dare |first14=Anna J. |last15=James |first15=Andrew M. |last16=Rogatti |first16=Sebastian |last17=Hartley |first17=Richard C. |last18=Eaton |first18=Simon |last19=Costa |first19=Ana S. H. |last20=Brookes |first20=Paul S. |last21=Davidson |first21=Sean M. |last22=Duchen |first22=Michael R. |last23=Saeb-Parsy |first23=Kourosh |last24=Shattock |first24=Michael J. |last25=Robinson |first25=Alan J. |last26=Work |first26=Lorraine M. |last27=Frezza |first27=Christian |last28=Krieg |first28=Thomas |last29=Murphy |first29=Michael P. |title=Ischaemic accumulation of succinate controls reperfusion injury through mitochondrial ROS |journal=Nature |date=2014-11-20 |volume=515 |issue=7527 |pages=431–435 |doi=10.1038/nature13909|pmid=25383517 |pmc=4255242 |bibcode=2014Natur.515..431C }}&lt;/ref&gt; During ischemia substantial amount of succinate is generated in cerebral&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Sahni |first1=PV |last2=Zhang |first2=J |last3=Sosunov |first3=S |last4=Galkin |first4=A |last5=Niatsetskaya |first5=Z |last6=Starkov |first6=A |last7=Brookes |first7=PS |last8=Ten |first8=VS |title=Krebs cycle metabolites and preferential succinate oxidation following neonatal hypoxic-ischemic brain injury in mice. |journal=Pediatric Research |date=2018 |volume=83 |issue=2 |pages=491–497 |doi=10.1038/pr.2017.277 |pmid=29211056|pmc=5866163 }}&lt;/ref&gt; or cardiac tissue&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Pisarenko |first1=O |last2=Studneva |first2=I |last3=Khlopkov |first3=V |title=Metabolism of the tricarboxylic acid cycle intermediates and related amino acids in ischemic guinea pig heart. |journal=Biomedica Biochimica Acta |date=1987 |volume=46 |issue=8–9 |pages=568–571 |pmid=2893608}}&lt;/ref&gt; and upon reperfusion it can be oxidized by mitochondria initiating reverse electron transfer reaction. Reverse electron transfer supports the highest rate of mitochondrial Reactive Oxygen Species ([[Reactive oxygen species|ROS]]) production, and complex I [[flavin mononucleotide]]  (FMN) has been identified as the site where one-electron reduction of oxygen takes place.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Andreyev |first1=A. Yu. |last2=Kushnareva |first2=Yu. E. |last3=Starkov |first3=A. A. |title=Mitochondrial metabolism of reactive oxygen species |journal=Biochemistry (Moscow) |date=2005 |volume=70 |issue=2 |pages=200–214 |doi=10.1007/s10541-005-0102-7|pmid=15807660 |s2cid=17871230 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Quinlan |first1=Casey L. |last2=Perevoshchikova |first2=Irina V. |last3=Hey-Mogensen |first3=Martin |last4=Orr |first4=Adam L. |last5=Brand |first5=Martin D. |title=Sites of reactive oxygen species generation by mitochondria oxidizing different substrates |journal=Redox Biology |date=2013 |volume=1 |issue=1 |pages=304–312 |doi=10.1016/j.redox.2013.04.005|pmid=24024165 |pmc=3757699 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Stepanova |first1=Anna |last2=Kahl |first2=Anja |last3=Konrad |first3=Csaba |last4=Ten |first4=Vadim |last5=Starkov |first5=Anatoly S |last6=Galkin |first6=Alexander |title=Reverse electron transfer results in a loss of flavin from mitochondrial complex I: Potential mechanism for brain ischemia reperfusion injury |journal=Journal of Cerebral Blood Flow &amp; Metabolism |date=December 2017 |volume=37 |issue=12 |pages=3649–3658 |doi=10.1177/0271678X17730242|pmid=28914132 |pmc=5718331 }}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist}}

Kategorija:Metabolizam</text>
      <sha1>ddcwcia5cxuvgc0xw79tvuo99otny3d</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684035</id>
      <parentid>42684034</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T22:33:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <origin>42684035</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8081" sha1="t4kqs14uemyncif23venrh35739s2m9" xml:space="preserve">'''Obrnuti tok elektrona''' (također poznat kao '''obrnuti transport elektrona''') je mehanizam u [[mikrobni metabolizam|mikrobnom metabolizmu]]. [[Hemolitotrofi]] koji koriste [[donor elektrona|donora elektrona]] s višim [[Redoks-potencijal|redoks potencijalom]] od [[Nikotinamid adenin dinukleotid fosfat|NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;/NAD(P)H]], kao što su nitriti ili sumporni spojevi, moraju koristiti energiju za redukciju NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;. Ova energija se osigurava trošenjem [[hemiosmoza|protonske pokretačke sile]] za pokretanje elektrona u obrnutom smjeru kroz [[lanac transporta elektrona]] i stoga je to obrnut proces u odnosu na standardni, direktni transport elektrona. U nekim slučajevima, energija potrošena u obrnutom transportu elektrona je pet puta veća od energije dobivene iz direktnog procesa.&lt;ref&gt;{{cite book | last1=Kim | first1=B. H. |author2-link=Geoffrey Michael Gadd | last2=Gadd | first2=G. M. | year=2008 | title=Bacterial Physiology and Metabolism | url=https://archive.org/details/bacterialphysiol0000kimb | url-access=registration | publisher=Cambridge University Press | location=Cambridge, UK }}&lt;/ref&gt; [[Autotrofi]] mogu koristiti ovaj proces za obezbjeđivanje redukcijske snage za [[fiksacija ugljika|fiksiranje neorganskog ugljika]].

Obrnuti transport elektrona je proces koji se može odvijati u [[mitohondrija]]ma koje vrše respiraciju, kada se mali dio elektrona iz [[redoks|reduciranog]] [[ubihinol]]a pomiče uzvodno [[Membranski potencijal|membranskim potencijalom]] prema [[NADH dehidrogenaza (ubihinon)|mitohondrijalnom kompleksu I]]. To rezultira [[redoks|redukcijom]] [[redoks|oksidiranog]] [[piridin]]skog nukleotida ([[Nikotinamid adenin dinukleotid|NAD]]&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; ili [[Nikotinamid adenin dinukleotid fosfat|NADP]]&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;). Ovo je obrnuta [[Eksergonski proces|egzergonijska]] reakcija direktnog [[Transfer elektrona|transporta elektrona]] u mitohondrijalnom kompleksu I kada elektroni putuju od [[Nikotinamid adenin dinukleotid|NADH]] do [[ubikinon]]a.

== Mehanizam ==
Termin &quot;obrnuti tok elektrona&quot; koristi se u vezi s reverzibilnošću reakcije koju izvodi kompleks I mitohondrijalnog ili bakterijskog [[lanac transporta elektrona|respiratornog lanca]]. [[NADH dehidrogenaza (ubihinon)|Kompleks I]] je odgovoran za [[redoks|oksidaciju]] [[Nikotinamid adenin dinukleotid|NADH]] stvorenog u [[katabolizam|katabolizmu]] kada se u normalnoj reakciji elektroni iz nukleotida (NADH) prenose na membranski ubikinon, a energija se čuva u obliku [[hemiosmoza|protonske motivacijske sile]]. Reverzibilnost reakcija transporta elektrona na kompleksu I prvi put je otkrivena kada su [[Britton Chance|Chance]] i Hollunger dokazali da dodavanje [[sukcinat]]a mitohondrijama u stanju 4 dovodi do redukcije intramitohondrijalnih [[nukleotid]]a (NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;) osjetljive na [[razdruživač|razdruživanje]].&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Chance |first1=Britton |author-link1=Britton Chance |last2=Hollunger |first2=Gunnar |title=Energy-Linked Reduction of Mitochondrial Pyridine Nucleotide |journal=Nature |date=March 1960 |volume=185 |issue=4714 |pages=666–672 |doi=10.1038/185666a0|pmid=13809106 |bibcode=1960Natur.185..666C |s2cid=4267386 }}&lt;/ref&gt; Kada intaktna mitohondrija oksidira sukcinat, kompleks I može [[kataliza|katalizirati]] obrnuti prijenos elektrona kada se elektroni iz [[ubikinol]]a (QH&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;, nastao tokom oksidacije sukcinata) pokreću protonskom motivacijskom silom na flavin kompleksa I prema mjestu vezivanja nukleotida.

Od otkrića obrnutog toga elektrona 1960-ih, smatran je ''in vitro'' fenomenom, sve dok njegova uloga u razvoju [[Ishemija|ishemijsko]]-[[reperfuziona povreda|reperfuzijskog oštećenja]] nije prepoznata u mozgu&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Niatsetskaya |first1=Z. V. |last2=Sosunov |first2=S. A. |last3=Matsiukevich |first3=D. |last4=Utkina-Sosunova |first4=I. V. |last5=Ratner |first5=V. I. |last6=Starkov |first6=A. A. |last7=Ten |first7=V. S. |title=The Oxygen Free Radicals Originating from Mitochondrial Complex I Contribute to Oxidative Brain Injury Following Hypoxia-Ischemia in Neonatal Mice |journal=Journal of Neuroscience |date=2012-02-29 |volume=32 |issue=9 |pages=3235–3244 |doi=10.1523/JNEUROSCI.6303-11.2012|pmid=22378894 |pmc=3296485 }}&lt;/ref&gt; i srcu.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Chouchani |first1=Edward T. |last2=Pell |first2=Victoria R. |last3=Gaude |first3=Edoardo |last4=Aksentijević |first4=Dunja |last5=Sundier |first5=Stephanie Y. |last6=Robb |first6=Ellen L. |last7=Logan |first7=Angela |last8=Nadtochiy |first8=Sergiy M. |last9=Ord |first9=Emily N. J. |last10=Smith |first10=Anthony C. |last11=Eyassu |first11=Filmon |last12=Shirley |first12=Rachel |last13=Hu |first13=Chou-Hui |last14=Dare |first14=Anna J. |last15=James |first15=Andrew M. |last16=Rogatti |first16=Sebastian |last17=Hartley |first17=Richard C. |last18=Eaton |first18=Simon |last19=Costa |first19=Ana S. H. |last20=Brookes |first20=Paul S. |last21=Davidson |first21=Sean M. |last22=Duchen |first22=Michael R. |last23=Saeb-Parsy |first23=Kourosh |last24=Shattock |first24=Michael J. |last25=Robinson |first25=Alan J. |last26=Work |first26=Lorraine M. |last27=Frezza |first27=Christian |last28=Krieg |first28=Thomas |last29=Murphy |first29=Michael P. |title=Ischaemic accumulation of succinate controls reperfusion injury through mitochondrial ROS |journal=Nature |date=2014-11-20 |volume=515 |issue=7527 |pages=431–435 |doi=10.1038/nature13909|pmid=25383517 |pmc=4255242 |bibcode=2014Natur.515..431C }}&lt;/ref&gt; Tokom ishemije, značajna količina sukcinata se stvara u cerebralnom&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Sahni |first1=PV |last2=Zhang |first2=J |last3=Sosunov |first3=S |last4=Galkin |first4=A |last5=Niatsetskaya |first5=Z |last6=Starkov |first6=A |last7=Brookes |first7=PS |last8=Ten |first8=VS |title=Krebs cycle metabolites and preferential succinate oxidation following neonatal hypoxic-ischemic brain injury in mice. |journal=Pediatric Research |date=2018 |volume=83 |issue=2 |pages=491–497 |doi=10.1038/pr.2017.277 |pmid=29211056|pmc=5866163 }}&lt;/ref&gt; ili srčanom tkivu&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Pisarenko |first1=O |last2=Studneva |first2=I |last3=Khlopkov |first3=V |title=Metabolism of the tricarboxylic acid cycle intermediates and related amino acids in ischemic guinea pig heart. |journal=Biomedica Biochimica Acta |date=1987 |volume=46 |issue=8–9 |pages=568–571 |pmid=2893608}}&lt;/ref&gt; i nakon reperfuzije može se oksidirati mitohondrijama, pokrećući reakciju obrnutog transporta elektrona. Obrnuti transport elektrona podržava najveću stopu proizvodnje mitohondrijskih reaktivnih vrsta kisika ([[Reaktivne vrste kisika|ROS]]), a kompleks I [[flavin mononukleotid]] (FMN) je identificiran kao mjesto gdje se odvija redukcija kisika za jedan elektron.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Andreyev |first1=A. Yu. |last2=Kushnareva |first2=Yu. E. |last3=Starkov |first3=A. A. |title=Mitochondrial metabolism of reactive oxygen species |journal=Biochemistry (Moscow) |date=2005 |volume=70 |issue=2 |pages=200–214 |doi=10.1007/s10541-005-0102-7|pmid=15807660 |s2cid=17871230 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Quinlan |first1=Casey L. |last2=Perevoshchikova |first2=Irina V. |last3=Hey-Mogensen |first3=Martin |last4=Orr |first4=Adam L. |last5=Brand |first5=Martin D. |title=Sites of reactive oxygen species generation by mitochondria oxidizing different substrates |journal=Redox Biology |date=2013 |volume=1 |issue=1 |pages=304–312 |doi=10.1016/j.redox.2013.04.005|pmid=24024165 |pmc=3757699 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Stepanova |first1=Anna |last2=Kahl |first2=Anja |last3=Konrad |first3=Csaba |last4=Ten |first4=Vadim |last5=Starkov |first5=Anatoly S |last6=Galkin |first6=Alexander |title=Reverse electron transfer results in a loss of flavin from mitochondrial complex I: Potential mechanism for brain ischemia reperfusion injury |journal=Journal of Cerebral Blood Flow &amp; Metabolism |date=December 2017 |volume=37 |issue=12 |pages=3649–3658 |doi=10.1177/0271678X17730242|pmid=28914132 |pmc=5718331 }}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist}}

Kategorija:Metabolizam</text>
      <sha1>t4kqs14uemyncif23venrh35739s2m9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684049</id>
      <parentid>42684035</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T05:57:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <origin>42684049</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8094" sha1="irqf1j5qfm0fmekmyqlufqozmu9alyw" xml:space="preserve">'''Obrnuti tok elektrona''' (također poznat kao '''obrnuti transport elektrona''') je mehanizam u [[mikrobni metabolizam|mikrobnom metabolizmu]]. [[Hemolitotrofi]] koji koriste [[donor elektrona|donora elektrona]] s višim [[Redoks-potencijal|redoks potencijalom]] od [[Nikotinamid adenin dinukleotid fosfat|NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;/NAD(P)H]], kao što su nitriti ili sumporni spojevi, moraju koristiti energiju za redukciju NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;. Ova energija se osigurava trošenjem [[hemiosmoza|protonske pokretačke sile]] za pokretanje elektrona u obrnutom smjeru kroz [[lanac transporta elektrona]] i zato je to obrnut proces u odnosu na standardni, direktni transport elektrona. U nekim slučajevima, energija potrošena u obrnutom transportu elektrona je pet puta veća od energije dobijene iz direktnog procesa.&lt;ref&gt;{{cite book | last1=Kim | first1=B. H. |author2-link=Geoffrey Michael Gadd | last2=Gadd | first2=G. M. | year=2008 | title=Bacterial Physiology and Metabolism | url=https://archive.org/details/bacterialphysiol0000kimb | url-access=registration | publisher=Cambridge University Press | location=Cambridge, UK }}&lt;/ref&gt; [[Autotrofi]] mogu koristiti ovaj proces za obezbjeđivanje redukcijske snage za [[fiksacija ugljika|fiksiranje neorganskog ugljika]].

Obrnuti transport elektrona je proces koji se može odvijati u [[mitohondrija]]ma koje vrše respiraciju kada se mali dio elektrona iz [[redoks|reduciranog]] [[ubikinol]]a pomiče uzvodno [[Membranski potencijal|membranskim potencijalom]] prema [[NADH dehidrogenaza (ubihinon)|mitohondrijalnom kompleksu I]]. To rezultira [[redoks|redukcijom]] [[redoks|oksidiranog]] [[piridin]]skog nukleotida ([[Nikotinamid adenin dinukleotid|NAD]]&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; ili [[Nikotinamid adenin dinukleotid fosfat|NADP]]&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;). To je obrnuta [[Eksergonski proces|egzergonijska]] reakcija direktnog [[Transfer elektrona|transporta elektrona]] u mitohondrijalnom kompleksu I, kada elektroni putuju od [[Nikotinamid adenin dinukleotid|NADH]] do [[ubikinon]]a.

== Mehanizam ==
Termin &quot;obrnuti tok elektrona&quot; koristi se u vezi s reverzibilnošću reakcije koju izvodi kompleks I mitohondrijalnog ili bakterijskog [[lanac transporta elektrona|respiratornog lanca]]. [[NADH dehidrogenaza (ubihinon)|Kompleks I]] je odgovoran za [[redoks|oksidaciju]] [[Nikotinamid adenin dinukleotid|NADH]] stvorenog u [[katabolizam|katabolizmu]] kada se u normalnoj reakciji elektroni iz nukleotida (NADH) prenose na membranski ubikinon, a energija se čuva u obliku [[hemiosmoza|protonske pokretačke sile]]. Reverzibilnost reakcija transporta elektrona na kompleksu I prvi put je otkrivena kada su [[Britton Chance|Chance]] i Hollunger dokazali da dodavanje [[sukcinat]]a mitohondrijama u stanju 4 dovodi do redukcije intramitohondrijalnih [[nukleotid]]a (NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;) osjetljive na [[razdruživač|razdruživanje]].&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Chance |first1=Britton |author-link1=Britton Chance |last2=Hollunger |first2=Gunnar |title=Energy-Linked Reduction of Mitochondrial Pyridine Nucleotide |journal=Nature |date=March 1960 |volume=185 |issue=4714 |pages=666–672 |doi=10.1038/185666a0|pmid=13809106 |bibcode=1960Natur.185..666C |s2cid=4267386 }}&lt;/ref&gt; Kada intaktna mitohondrija oksidira sukcinat, kompleks I može [[kataliza|katalizirati]] obrnuti prijenos elektrona, prilikom kojeg se elektroni iz [[ubikinol]]a (QH&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;, nastao tokom oksidacije sukcinata) pokreću protonskom pokretačkom silom na flavin kompleksa I, prema mjestu vezivanja nukleotida.

Od otkrića obrnutog toka elektrona 1960-ih, on je smatran ''[[in vitro]]'' fenomenom, sve dok nije prepoznata njegova uloga u razvoju [[Ishemija|ishemijsko]]-[[reperfuziona povreda|reperfuzijskih oštećenja]] u mozgu&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Niatsetskaya |first1=Z. V. |last2=Sosunov |first2=S. A. |last3=Matsiukevich |first3=D. |last4=Utkina-Sosunova |first4=I. V. |last5=Ratner |first5=V. I. |last6=Starkov |first6=A. A. |last7=Ten |first7=V. S. |title=The Oxygen Free Radicals Originating from Mitochondrial Complex I Contribute to Oxidative Brain Injury Following Hypoxia-Ischemia in Neonatal Mice |journal=Journal of Neuroscience |date=2012-02-29 |volume=32 |issue=9 |pages=3235–3244 |doi=10.1523/JNEUROSCI.6303-11.2012|pmid=22378894 |pmc=3296485 }}&lt;/ref&gt; i srcu.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Chouchani |first1=Edward T. |last2=Pell |first2=Victoria R. |last3=Gaude |first3=Edoardo |last4=Aksentijević |first4=Dunja |last5=Sundier |first5=Stephanie Y. |last6=Robb |first6=Ellen L. |last7=Logan |first7=Angela |last8=Nadtochiy |first8=Sergiy M. |last9=Ord |first9=Emily N. J. |last10=Smith |first10=Anthony C. |last11=Eyassu |first11=Filmon |last12=Shirley |first12=Rachel |last13=Hu |first13=Chou-Hui |last14=Dare |first14=Anna J. |last15=James |first15=Andrew M. |last16=Rogatti |first16=Sebastian |last17=Hartley |first17=Richard C. |last18=Eaton |first18=Simon |last19=Costa |first19=Ana S. H. |last20=Brookes |first20=Paul S. |last21=Davidson |first21=Sean M. |last22=Duchen |first22=Michael R. |last23=Saeb-Parsy |first23=Kourosh |last24=Shattock |first24=Michael J. |last25=Robinson |first25=Alan J. |last26=Work |first26=Lorraine M. |last27=Frezza |first27=Christian |last28=Krieg |first28=Thomas |last29=Murphy |first29=Michael P. |title=Ischaemic accumulation of succinate controls reperfusion injury through mitochondrial ROS |journal=Nature |date=2014-11-20 |volume=515 |issue=7527 |pages=431–435 |doi=10.1038/nature13909|pmid=25383517 |pmc=4255242 |bibcode=2014Natur.515..431C }}&lt;/ref&gt; Tokom ishemije, značajna količina sukcinata se stvara u cerebralnom&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Sahni |first1=PV |last2=Zhang |first2=J |last3=Sosunov |first3=S |last4=Galkin |first4=A |last5=Niatsetskaya |first5=Z |last6=Starkov |first6=A |last7=Brookes |first7=PS |last8=Ten |first8=VS |title=Krebs cycle metabolites and preferential succinate oxidation following neonatal hypoxic-ischemic brain injury in mice. |journal=Pediatric Research |date=2018 |volume=83 |issue=2 |pages=491–497 |doi=10.1038/pr.2017.277 |pmid=29211056|pmc=5866163 }}&lt;/ref&gt; ili srčanom tkivu&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Pisarenko |first1=O |last2=Studneva |first2=I |last3=Khlopkov |first3=V |title=Metabolism of the tricarboxylic acid cycle intermediates and related amino acids in ischemic guinea pig heart. |journal=Biomedica Biochimica Acta |date=1987 |volume=46 |issue=8–9 |pages=568–571 |pmid=2893608}}&lt;/ref&gt; i nakon reperfuzije ga mogu oksidirati mitohondrije, pokrećući reakciju obrnutog transporta elektrona. Obrnuti transport elektrona podržava najveću stopu proizvodnje mitohondrijskih reaktivnih vrsta kisika ([[Reaktivne vrste kisika|ROS]]), a [[flavin mononukleotid]] (FMN) kompleksa I je identificiran kao mjesto gdje se odvija redukcija kisika za jedan elektron.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Andreyev |first1=A. Yu. |last2=Kushnareva |first2=Yu. E. |last3=Starkov |first3=A. A. |title=Mitochondrial metabolism of reactive oxygen species |journal=Biochemistry (Moscow) |date=2005 |volume=70 |issue=2 |pages=200–214 |doi=10.1007/s10541-005-0102-7|pmid=15807660 |s2cid=17871230 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Quinlan |first1=Casey L. |last2=Perevoshchikova |first2=Irina V. |last3=Hey-Mogensen |first3=Martin |last4=Orr |first4=Adam L. |last5=Brand |first5=Martin D. |title=Sites of reactive oxygen species generation by mitochondria oxidizing different substrates |journal=Redox Biology |date=2013 |volume=1 |issue=1 |pages=304–312 |doi=10.1016/j.redox.2013.04.005|pmid=24024165 |pmc=3757699 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Stepanova |first1=Anna |last2=Kahl |first2=Anja |last3=Konrad |first3=Csaba |last4=Ten |first4=Vadim |last5=Starkov |first5=Anatoly S |last6=Galkin |first6=Alexander |title=Reverse electron transfer results in a loss of flavin from mitochondrial complex I: Potential mechanism for brain ischemia reperfusion injury |journal=Journal of Cerebral Blood Flow &amp; Metabolism |date=December 2017 |volume=37 |issue=12 |pages=3649–3658 |doi=10.1177/0271678X17730242|pmid=28914132 |pmc=5718331 }}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist}}

Kategorija:Metabolizam</text>
      <sha1>irqf1j5qfm0fmekmyqlufqozmu9alyw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684056</id>
      <parentid>42684049</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T06:03:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <origin>42684056</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9881" sha1="566pizth2yi8hmsb9653raq8s7eg6me" xml:space="preserve">[[File:Phagoptosis.png|thumb|Do fagoptoze dolazi kada signali na površini (ciljne) ćelije aktiviraju fagocitne receptore na fagocitu, izazivajući unos u fagosom, gdje se ćelija ubija i probavlja.]]
'''Phagoptosis''' (cell death by phagocytosis) is a type of cell death caused by the cell being phagocytosed (i.e. eaten) by another cell, and therefore this form of cell death is prevented by blocking [[phagocytosis]].&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{cite journal |last=Brown |first=Guy C. |date=2024 |title=Cell death by phagocytosis |url=https://doi.org/10.1038/s41577-023-00921-6 |journal=Nature Reviews Immunology |volume=24 |issue= 2|pages=91–102 |doi=10.1038/s41577-023-00921-6 |pmid=37604896|url-access=subscription }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;NRN&quot;&gt;{{cite journal|last=Brown|first=Guy C.|author2=Neher, Jonas J.|title=Microglial phagocytosis of live neurons|journal=Nature Reviews Neuroscience|date=20 March 2014|volume=15|issue=4|pages=209–216|doi=10.1038/nrn3710|pmid=24646669|s2cid=679487}}&lt;/ref&gt; 

Phagocytosis of an otherwise-viable cell may occur because the cell is recognised as stressed, activated, [[Cellular senescence|senescent]], damaged, pathogenic or non-self, or is misrecognised. Cells are phagocytosed as a result of: i) expressing [[Eat-me signals|&quot;eat-me&quot; signals]] on their surface, ii) losing &quot;don’t-eat-me&quot; signals, and/or iii) binding of [[opsonin]]s. It is clear that otherwise-viable cells can expose/bind such phagocytosis-promoting signals as a result of cell stress, activation or senescence. Phagoptosis is probably the most common form of cell death in the body as it is responsible for [[erythrocyte]] turnover. And there is increasing evidence that it mediates physiological death of [[Neutrophil|neutrophils]], [[T cell]]s, [[platelet]]s and [[stem cell]]s, and thereby regulates inflammation, immunity, [[clotting]] and [[neurogenesis]]. Phagoptosis is a major form of host defence against pathogens and cancer cells. However, recent evidence indicates that excessive phagoptosis may kill host cells in inflammatory conditions, contributing to haemophagic conditions, and neuronal loss in the inflamed brain.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== Mehanizam ==
Phagoptosis is normally caused by: the cell exposing on its surface so-called &quot;eat-me&quot; signals, and/or the cell no longer exposing &quot;don't-eat-me&quot; signals and/or the cell being [[Opsonisation|opsonised]] i.e. binding soluble proteins that tag the cell for phagocytosis. For example, [[phosphatidylserine]] is an &quot;eat-me&quot; signal that, when exposed on the surface of a cell, triggers phagocytes (i.e. cells that eat other cells) to eat that cell. Phosphatidylserine is normally found on the inside of healthy cells, but can become exposed on the surface of dying, activated or stressed cells. Phagocytosis of such cells requires specific receptors on the phagocyte that recognise either phosphatidylserine directly or opsonins bound to the phosphatidylserine or other &quot;eat-me&quot; signals, such as [[calreticulin]]. &quot;Don't-eat-me&quot; signals include [[CD47]], which when expressed on the surface of a cell, inhibit phagocytosis of that cell, by activating SIRP-alpha receptors on the phagocyte. [[Opsonins]] are normally soluble proteins, which when bound to the surface of a cell induce phagocytes to phagocytose that cell. Opsonins include [[Mfge8]], [[Gas6]], [[Protein S]], antibodies and complement factors [[C1q]] and [[C3b]].&lt;ref name=&quot;NRN&quot; /&gt;

== Funkcije ==
Phagoptosis has multiple functions including removal and disposal of: pathogenic cells, aged cells, damaged cells, stressed cells and activated cells. Pathogenic cells such as bacteria can be opsonised by antibodies or complement factors, enabling their phagocytosis and phagoptosis by macrophages and neutrophils. &quot;Aged&quot; erythrocytes and neutrophils, as well as &quot;activated&quot; platelets, neutrophils and T-cells, are thought to be phagocytosed alive by [[Macrophage|macrophages]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

'''Development.''' Phagoptosis removes excess cells during development in the worm, ''[[C. elegans]]''.&lt;ref&gt;Hoeppner, D.J. et al (2001). Engulfment genes cooperate with ced-3 to promote cell death in Caenorhabditis elegans. Nature 412, 202-206&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Reddien, P. et al (2001). Phagocytosis promotes programmed cell death in C. elegans. Nature 412, 198-202&lt;/ref&gt; During mammalian development multiple cells undergo programmed cell senescence and are then phagocytosed by macrophages.&lt;ref&gt;Muñoz-Espín D et al Programmed cell senescence during mammalian embryonic development. Cell. 2013;155:1104-18.&lt;/ref&gt; Brain macrophages ([[microglia]]) can regulate the number of [[neural precursor cell]]s in the developing brain by phagocytosing these otherwise viable precursors and thus limiting [[neurogenesis]].&lt;ref&gt;Cunningham, C. L., Martinez-Cerdeno, V. &amp; Noctor, S. C. Microglia Regulate the Number of Neural Precursor Cells in the Developing Cerebral Cortex. Journal of Neuroscience 33, 4216–4233 (2013).&lt;/ref&gt;

'''Turnover of blood cells.''' Red blood cells (erythrocytes) live for roughly 4 months in the blood before being phagocytosed by macrophages. Old erythrocytes do not die, but rather display changes in the cell surface that enable macrophages to recognise them as old or damaged, including exposure of phosphatidylserine, [[Desilylation|desialylation]] of [[Glycoprotein|glycoproteins]], loss or changed conformation of the &quot;don't-eat-me&quot; signal CD47, and exposure of novel [[Antigen|antigens]] that bind [[endogenous]] antibodies.&lt;ref&gt;Lutz HU, Bogdanova A. Mechanisms tagging senescent red blood cells for clearance in healthy humans. Front Physiol. 2013;4:387&lt;/ref&gt; Neutrophils have a daily rhythm of entry and exit from the blood, driven by neutrophil “aging” in the circulation, causing decreased expression of [[CD62L]] and increased expression of [[CXCR4]], which directs the “aged” neutrophils to the [[bone marrow]], where they are phagocytosed by macrophages.&lt;ref&gt;Casanova-Acebes M, et al. Rhythmic Modulation of the Hematopoietic Niche through Neutrophil Clearance. Cell. 2013;153:1025-35.&lt;/ref&gt; However, it is still unclear how or why neutrophils turnover at such an enormous rate. Antigen recognition causes phosphatidylserine exposure on activated T-cells, which is recognized by [[TIM-4|Tim-4]] on macrophages, inducing phagoptosis of the activated T-cells, and thus the contraction phase of the [[Adaptive immune system|adaptive response]].&lt;ref&gt;Albacker, L.A. et al (2010) TIM-4, a receptor for phosphatidylserine, controls adaptive immunity by regulating the removal of antigen-specific T cells. J Immunol. 185, 6839-49&lt;/ref&gt;

'''Host defence against pathogens.''' Phagocytosis of otherwise-viable pathogens, such as bacteria, can be mediated by neutrophils, monocytes, macrophages, microglia and [[Dendritic cell|dendritic]] cells, and is central to host defence against pathogens.&lt;ref&gt;Lovewell RR, Patankar YR, Berwin B. Mechanisms of phagocytosis and host clearance of Pseudomonas aeruginosa. Am J Physiol Lung Cell Mol Physiol. 2014 306:L591-603. Mayadas TN, Cullere X, Lowell CA. The multifaceted functions of neutrophils. Annu Rev Pathol. 2014;9:181-218.&lt;/ref&gt; Dendritic cells can phagocytose viable neutrophils, and present antigens derived from bacteria or cancer cell debris previously phagocytosed by the neutrophils.&lt;ref&gt;Alfaro C et al. Dendritic cells take up and present antigens from viable and apoptotic polymorphonuclear leukocytes. PLoS One. 2011;6:e29300.&lt;/ref&gt; Thus phagoptosis can contribute to host defence in a variety of ways.

'''Host defence against cancer.''' It has been known for some time that animals defend themselves against cancer by [[Antibody-mediated immune response|antibody-mediated]] or antibody-independent phagocytosis of viable [[tumour cells]] by macrophages. Recognition of viable cancer cells for phagocytosis may be based on the expression of novel antigens, senescence markers, phosphatidylserine or calreticulin. More recently it has become clear that most human cancer cells overexpress CD47 on their surface to prevent themselves being phagocytosed, and that if this ‘don’t-eat-me’ signalling is blocked then a variety of cancers can be cleared from the body.&lt;ref&gt;Chao MP, Majeti R, Weissman IL. Programmed cell removal: a new obstacle in the road to developing cancer. Nat Rev Cancer. 2011 Dec 8;12(1):58-67.&lt;/ref&gt; Thus it would appear that phagoptosis is an important defence against cancer, but that tumour cells can suppress this, and blocking this suppression is an attractive therapeutic option.

'''Pathological phagoptosis of blood cells.''' [[Hemophagocytosis]] is a clinical condition, found in many infectious and inflammatory disorders, where activated macrophages have engulfed apparently viable blood cells, resulting in reduced white or red cell count (cytopenia). [[Interferon gamma|IFN]]-γ (and possibly other [[Cytokine|cytokines]]) appears to drive hemophagocytosis during infection by directly stimulating phagoptosis of blood cells by macrophages.&lt;ref&gt;Zoller, E.E. et al (2011) Hemophagocytosis causes a consumptive anemia of inflammation. J Exp Med. 208, 1203-14&lt;/ref&gt; [[Hemophagocytic lymphohistiocytosis]] (HLH) is characterized by excessive engulfment of [[Hematopoietic stem cell|hematopoietic stem cells]] (HSCs) by bone marrow macrophages, and this has been found to result from down regulation of CD47 expression on HSCs, enabling macrophages to eat them alive.&lt;ref&gt;Kuriyama T et al (2012) Engulfment of hematopoietic stem cells caused by down-regulation of CD47 is critical in the pathogenesis of hemophagocytic lymphohistiocytosis. Blood 120:4058-67.&lt;/ref&gt;

'''Pathological phagoptosis in the brain.''' Microglial phagocytosis of stressed-but-viable neurons occurs under inflammatory conditions, and may contribute to neuronal loss in brain pathologies.&lt;ref name=&quot;NRN&quot; /&gt;

== Reference ==
&lt;references/&gt;

Kategorija:Ćelijski procesi</text>
      <sha1>566pizth2yi8hmsb9653raq8s7eg6me</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Castets-en-Dorthe</title>
    <ns>0</ns>
    <id>275717</id>
    <revision>
      <id>42684036</id>
      <parentid>42111442</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T23:02:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42684036</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4650" sha1="hkvoguvty66j41yha7t8oybssitcxps" xml:space="preserve">{{Naseljeno mesto u Francuskoj2
| mesto = Kastet an Dort
| originalni_naziv = Castets-en-Dorthe
| slika = Castets-en-Dorthe Mairie.jpg
| opis_slike =
| grb =  
 | država = {{FRA}}
| region = Akvitanija
| departman = Gironde
| prefektura = Langon
| kanton = Langon
| gšir = 44.5627777777778
| gduž =-0.151944444444444
| nadm visina = 20
| maksimalna_nadmorska_visina = 56
| minimalna_nadmorska_visina = 6
| površina-km = 8,69
| površina-he = 869
| stanovništvo        = 1124&lt;ref&gt;{{Insee}}&lt;/ref&gt;
| godina_stanovništvo = 2011-01-01
| gustina = 137,86
| predsednik =
| vreme_službovanja =
| INSEE = 33106
| poštanski kod = 33210
}}

'''Kastet an Dort''' ({{jez-fra|Castets-en-Dorthe}}) je naselje i opština u jugozapadnoj [[Francuska|Francuskoj]] u regionu [[Akvitanija]], u departmanu [[Departman Žironda u Francuskoj|Žironda]] koja pripada prefekturi Langon.

Po podacima iz [[1999]]. godine u opštini je živelo 1124 stanovnika, a gustina naseljenosti je iznosila 129&amp;nbsp;stanovnika/km². Opština se prostire na površini od 8,69&amp;nbsp;km². Nalazi se na srednjoj nadmorskoj visini od 20 metara (maksimalnoj 56 m, a minimalnoj 6 m).

== Demografija ==
{{DemografijaFR|
1962=887|
1968=920|
1975=889|
1982=829|
1990=996|
1999=1124|
2006=|
2011=1198|
sansdoublescomptes= 1962}}

&lt;!-- =============================================================================================
                                       POČETAK GRAFIKA
===============================================================================================--&gt;
&lt;center&gt;
:''Grafik promene broja stanovnika u toku poslednjih godina''
&lt;timeline&gt;
ImageSize = width:250 height:200
PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20
TimeAxis = orientation:horizontal
AlignBars = justify
Colors =
  id:gray1 value:gray(0.9)                           
                                                  
DateFormat = yyyy
Period = from:1960 till:2010
ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1960
                                    
PlotData =
  bar:1500 color:gray1 width:1       
  from:start till:end             
  bar:1000 color:gray1              
  from:start till:end            
  bar:500 color:gray1           
  from:start till:end         
  bar:0 color:gray1       
                       
                    
LineData =
  layer:front    
  points:(48,128)(84,124) color:blue  width:2 #1962 tot 1968. Inwonertal 1962: 953 1968: 920
  points:(84,124)(100,121)    color:blue    width:2 #1975: 889
  points:(100,121)(128,114)   color:blue    width:2 #1982: 829
  points:(128,114)(160,133)   color:blue    width:2 #1990: 996
  points:(160,133)(196,147)   color:blue    width:2 #1999: 1124
  
&lt;/timeline&gt;
&lt;/center&gt;
&lt;!-- =============================================================================================
                                       KRAJ GRAFIKA
===============================================================================================--&gt;

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
{{refbegin|2}}
* {{HughesEncyclopediaOfContemporaryFrenchCulture}}
* {{RobbDiscoveryOfFrance}}
* {{ArdaghFrance}}
* {{JonesCambridgeIllustratedHistoryOfFrance}}
* {{SowerwineFranceSince1870}}
* {{RobertsFrance}}
{{refend}}

== Vanjske veze ==

{{Commonscat|Castets-en-Dorthe}}
* Baza podataka: [http://www.insee.fr Insee] {{fr}}
* [http://www.canaldumidi.com/Canal-des-Deux-Mers.php http://www.canaldumidi.com/Canal-des-Deux-Mers.php] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080922170409/http://www.canaldumidi.com/Canal-des-Deux-Mers.php |date=2008-09-22 }}
* [http://archive.wikiwix.com/cache/?url=http://www.ign.fr/affiche_rubrique.asp?rbr_id=1087%26CommuneId=34340 Castets-en-Dorthe na stranici Nacionalnog geografskog instituta Francuske] {{fr}}
* [http://www.insee.fr/fr/methodes/nomenclatures/cog/fichecommunale.asp?codedep=33&amp;codecom=106 Castets-en-Dorthe na stranici organizacije INSEE] {{fr}}
* [http://www.lion1906.com/Pages/ResultatProximiteCoord.php?RadLat1=0.777767196098625&amp;RadLong1=-0.00265193083581183 Najbliža naselja (kilometraža, pravac i koordinate)]{{Dead link|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{fr}}
* [http://www.lion1906.com/Pages/ResultatLocalisation.php?InseeVille=330106 Položaj mesta Castets-en-Dorthe na mapi Francuske (sa osnovnim podacima o mestu)]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{fr}}
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&amp;latitude=44.5627777777778&amp;longitude=-.151944444444444&amp;zoom=8 Plan naselja Castets-en-Dorthe na mapi (Mapquest)]

{{Departman Žironda u Francuskoj}}
{{Departmani Francuske}}
{{Klica-Francuska}}</text>
      <sha1>hkvoguvty66j41yha7t8oybssitcxps</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Combs-la-Ville</title>
    <ns>0</ns>
    <id>284416</id>
    <revision>
      <id>42684058</id>
      <parentid>42647599</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T06:10:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42684058</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5628" sha1="i1od6fcqrugttci87uh7q37taid94qp" xml:space="preserve">{{Naseljeno mesto u Francuskoj2
| mesto =Komb la Vil
| originalni_naziv =Combs-la-Ville
| slika =Mairiecombs.JPG
| opis_slike =
| grb =Blason Combs-la-Ville.svg
| država={{FRA}}
| region =Pariski region
| departman =Seine-et-Marne
| prefektura =Melen
| kanton =Kom la Vil
|geografska_širina=  48°40'11.99&quot; SGŠ
|geografska_dužina=   2°33'36.00&quot; IGD
| gšir = 48.67
| gduž = 2.56
| nadm visina =89
| maksimalna_nadmorska_visina =
| minimalna_nadmorska_visina =
| površina-km = 14,48
| površina-he =1 .448
| stanovništvo        = 21091&lt;ref&gt;{{Insee}}&lt;/ref&gt;
| godina_stanovništvo = 2011-01-01
|gustina=1 457|
| predsednik =
| vreme_službovanja =
| INSEE =77122
|poštanski_kod=77380
|pozicijaX=162
|pozicijaY=84
}}

'''Komb la Vil''' ({{jez-fra|Combs-la-Ville}}) je naselje i opština u [[Francuska|Francuskoj]] u regionu [[Pariski region]], u departmanu [[Departman Sena i Marna u Francuskoj|Sena i Marna]] koja pripada prefekturi Melen.

Po podacima iz [[1999]]. godine u opštini je živelo 21 091 stanovnika, a gustina naseljenosti je iznosila 1 457|&amp;nbsp;stanovnika/km². Opština se prostire na površini od 14,48&amp;nbsp;km². Nalazi se na srednjoj nadmorskoj visini od 89 metara.

== Demografija ==
{{DemografijaFR|
1962=4692|
1968=6192|
1975=11093|
1982=13759|
1990=19973|
1999=20953|
2006=|
2011=21908|
sansdoublescomptes= 1962}}

&lt;!-- =============================================================================================
                                       POČETAK GRAFIKA
===============================================================================================--&gt;
&lt;center&gt;
:''Grafik promene broja stanovnika u toku poslednjih godina''
&lt;timeline&gt;
ImageSize = width:250 height:200
PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20
TimeAxis = orientation:horizontal
AlignBars = justify
Colors =
  id:gray1 value:gray(0.9)                           
                                                  
DateFormat = yyyy
Period = from:1960 till:2010
ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1960
                                    
PlotData =
  bar:30000 color:gray1 width:1       
  from:start till:end             
  bar:20000 color:gray1              
  from:start till:end            
  bar:10000 color:gray1           
  from:start till:end         
  bar:0 color:gray1       
                       
                    
LineData =
  layer:front    
  points:(48,47)(84,55) color:blue  width:2 #1962 tot 1968. Inwonertal 1962: 4692 1968: 6192
  points:(84,55)(100,83)    color:blue    width:2 #1975: 11093
  points:(100,83)(128,98)   color:blue    width:2 #1982: 13759
  points:(128,98)(160,133)   color:blue    width:2 #1990: 19973
  points:(160,133)(196,139)   color:blue    width:2 #1999: 20953
  
&lt;/timeline&gt;
&lt;/center&gt;
&lt;!-- =============================================================================================
                                       KRAJ GRAFIKA
===============================================================================================--&gt;

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
{{refbegin|2}}
* {{HughesEncyclopediaOfContemporaryFrenchCulture}}
* {{RobbDiscoveryOfFrance}}
* {{ArdaghFrance}}
* {{JonesCambridgeIllustratedHistoryOfFrance}}
* {{SowerwineFranceSince1870}}
* {{RobertsFrance}}
{{refend}}

== Vanjske veze ==

{{Commonscat|Combs-la-Ville}}
* Baza podataka: [http://www.insee.fr Insee] {{fr}}
* [http://www.combs-la-ville.fr http://www.combs-la-ville.fr] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110220193353/http://www.combs-la-ville.fr/ |date=2011-02-20 }}
* [http://www.combslaville.com http://www.combslaville.com] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141217030346/http://combslaville.com/ |date=2014-12-17 }}
* [http://www.senart.com/web/3881.htm http://www.senart.com/web/3881.htm] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20061221143602/http://www.senart.com/web/3881.htm |date=2006-12-21 }}
* [http://www.senartais.com/ http://www.senartais.com/] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070704035001/http://www.senartais.com/ |date=2007-07-04 }}
* [http://city.zorgloob.com/?ville=30405&amp;lib=COMBS%20LA%20VILLE http://city.zorgloob.com/?ville=30405&amp;lib=COMBS%20LA%20VILLE] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160820001326/http://city.zorgloob.com/?ville=30405&amp;lib=COMBS%20LA%20VILLE |date=2016-08-20 }}
* [http://www.ac-creteil.fr/Lycees/77/galileecombs/ http://www.ac-creteil.fr/Lycees/77/galileecombs/] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20061217162637/http://www.ac-creteil.fr/Lycees/77/galileecombs/ |date=2006-12-17 }}
* [http://ump-combs.over-blog.com/ http://ump-combs.over-blog.com/]
* [http://www.combsnotreville.com/ http://www.combsnotreville.com/] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070316071145/http://www.combsnotreville.com/ |date=2007-03-16 }}
* [http://www.cacv-karate.fr/ http://www.cacv-karate.fr/] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070930072627/http://www.cacv-karate.fr/ |date=2007-09-30 }}
* [http://www.judoclv.fr/ http://www.judoclv.fr/] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070311010429/http://www.judoclv.fr/ |date=2007-03-11 }}
* [http://www.pcv-combs.net/ http://www.pcv-combs.net/] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20061218153218/http://www.pcv-combs.net/ |date=2006-12-18 }}
* [http://www.cuisine-francaise.com/restaurants-combs-la-ville-42936.htm http://www.cuisine-francaise.com/restaurants-combs-la-ville-42936.htm]

{{Departman Sena i Marna u Francuskoj}}
{{Departmani Francuske}}
{{Klica-Francuska}}

{{Koordinate|48_40_11.99_N_2_33_36.00_E_type:city_region:FR|48° 40' 11.99&quot; SG Š, 2° 33' 36.00&quot; IGD}}</text>
      <sha1>i1od6fcqrugttci87uh7q37taid94qp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Hollfeld</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1359880</id>
    <revision>
      <id>42684062</id>
      <parentid>42531959</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T09:58:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Gliwi</username>
        <id>135182</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>([[c:GR|GR]])  [[File:Wappen Hollfeld.png]] → [[File:DEU Hollfeld COA.svg]] PNG → SVG</comment>
      <origin>42684062</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3019" sha1="mu5tflrx8mevfwiwj4we8fn9e6xuqm4" xml:space="preserve">{{Grad u Nemačkoj
 | naziv               = Holfeld
 | izvorni_naziv       = ''Hollfeld''
 | slika               = Ansicht von Hollfeld 2007.JPG
 | opis_slike          = Holfeld
 | gradska_zastava     = 
 | grb                 = DEU Hollfeld COA.svg
 | država              = [[Njemačka]]
 | pokrajina           = [[Bavarska]]
 | lokacija            = 
 | osnivanje           = 
 | stanovništvo        = 5.200&lt;ref&gt;Broj stanovnika po [http://web.archive.org/web/20100919050210/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/AdministrativeUebersicht,templateId=renderPrint.psml njem. Saveznom zavodu za statistiku]. [http://web.archive.org/web/20100827050647/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Archiv/GV2000VJ/2Q__30062010__Auszug,property=file.xls Stanje] 30. 6. 2010.&lt;/ref&gt;
 | gustina             = 64
 | aglomeracija        = 
 | površina            = 80,7
 | gšir                = 49.93703
 | gduž                = 11.29097
 | nadmorska_visina    = 403
 | registarska_oznaka  = BT
 | pozivni_broj        = 09274
 | poštanski_kod       = 96142
 | dan_grada           = 
 | veb-strana          = [http://www.hollfeld.de/ www.hollfeld.de]
 | gradonačelnik       = ''Karin Barwisch''
 | stranka             = [[Freie Wähler|Bürgerforum]]
 | ije                 = da
 }}

'''Holfeld''' ({{jez-nem|Hollfeld}}) je grad u [[Njemačka|njemačkoj]] saveznoj državi [[Bavarska]]. Jedno je od 33 opštinska središta okruga [[Okrug Bajrojt|Bajrojt]]. Prema procjeni iz 2010. u gradu je živjelo 5.200 stanovnika. Posjeduje regionalnu šifru (''AGS'') 9472154.

== Geografski i demografski podaci ==
[[Datoteka:Hollfeld in BT.svg|mini|levo|250px|Položaj grada u okrugu Bajrojt]]
Holfeld se nalazi u saveznoj državi [[Bavarska]] u okrugu Bajrojt. Grad se nalazi na nadmorskoj visini od 403 metra. Površina opštine iznosi 80,7&amp;nbsp;km². U samom gradu je, prema procjeni iz 2010. godine, živjelo 5.200 stanovnika. Prosječna gustina stanovništva iznosi 64 stanovnika/km².

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
{{refbegin|2}}
* {{BergerGeographischeNamenInDeutschland}}
* {{FulbrookConciseHistoryOfGermany}}
* {{ShawUrbanHistoricalGeography}}
* {{HomeGermany}}
* {{HammDemographicChange}}
* {{BerghahnModernGermany}}
* {{KleinerAtlas}}
* {{GrosserAtlas}}
{{refend}}

== Vanjske veze ==
{{Portal Nemačka}}
{{Commonscat|Hollfeld}}

* [http://www.hollfeld.de/ Zvanični sajt opštine] {{de}}
* [http://www.destatis.de/ Nem. Savezni zavod za statistiku] {{de}}
* [http://www.staedtetag.de Stalna konferencija gradova i opština] {{de}}
* [http://www.kommon.de/ KommOn] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140429185843/http://www.kommon.de/ |date=2014-04-29 }} - Informacioni sistem gradova, opština i okruga. {{de}}

{{Nezavisni gradovi i opštine u okrugu Bajrojt}}

[[Kategorija:Gradovi u Bavarskoj|Holfeld]]</text>
      <sha1>mu5tflrx8mevfwiwj4we8fn9e6xuqm4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Branko Radaković</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1406231</id>
    <revision>
      <id>42683960</id>
      <parentid>42647346</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T13:40:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42683960</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8692" sha1="rhtkl6uezm1r84t5q4prq4leu98u9xz" xml:space="preserve">{{Umetnik (SR)
| ime                 = Branko Radaković
| slika               = 
| širina_slike        = 
| opis_slike          = 
| puno_ime            = 
| datum_rođenja        = [[26. januar]] [[1982]].
| mesto_rođenja        = [[Paraćin]]
| država_rođenja       = [[SFRJ]]
| datum_smrti         = 
| mesto_smrti         = 
| država_smrti        = 
| polje             = [[film]], [[slikarstvo]], [[muzika]], [[poezija]]
| boja             = #CCCC99
}}
'''Branko Radaković''' je srpski multimedijalni umetnik. Rođen je [[26. januar]]a [[1982]]. u [[Paraćin]]u, gde je završio gimnaziju [[2001]].&lt;ref name=&quot;art&quot;&gt;Artinfo vesti: [http://www.artinfo.co.rs/ceo_profil.php?korisnik_id=277#info_1 Profil Branko Radaković] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140108232255/http://www.artinfo.co.rs/ceo_profil.php?korisnik_id=277#info_1 |date=2014-01-08 }}, pristup 15.5.2013&lt;/ref&gt;
Sa jedanaest godina počinje da se bavi umetnošću. Godine [[2002]]. seli se za Kikindu. Diplomirao je [[2005]]. na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u [[Beograd]]u. Iste te godine nastanio se u [[Bač]]u, gde i danas živi i predaje likovnu kulturu u osnovnoj školi.&lt;ref name=&quot;art&quot; /&gt;
Bavi se različitim vrstama umetničkog izraza: [[slikarstvo]]m, [[muzika|muzikom]], [[poezija|poezijom]].&lt;ref name=&quot;art&quot; /&gt; Napisao je zbirku pesama [[Trag koji ostaje]].

Godine [[2006]]. počinje da se bavi filmom&lt;ref&gt;[http://www.izlazak.com/component/content/article/60-ostale-vesti/6741-branko-radakovi-/ ''Intervju sa Brankom Radakovićem'']&lt;/ref&gt; sa kojima je učestvovao na mnogobrojnim festivalima u [[Srbija|Srbiji]] i svetu,&lt;ref&gt;{{Cite web |title=''Films by Branko Radaković at Various Festivals'' |url=http://www.fcs.rs/eng/generic.php?page=vest&amp;id=233 |access-date=2014-05-22 |archive-date=2013-10-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131014062454/http://www.fcs.rs/eng/generic.php?page=vest&amp;id=233 |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt; a njegov [[kinematografija|kinematografski rad]] izuzetno cene i domaći i svetski filmski kritičari.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=''2 or 3 things i know about film/Roadway for Life That Doesn't Exist'' |url=http://2or3thingsiknowaboutfilm.blogspot.com/2013/04/roadway-for-life-that-doesnt.html |access-date=2014-05-22 |archivedate=2013-10-22 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131022171213/http://2or3thingsiknowaboutfilm.blogspot.com/2013/04/roadway-for-life-that-doesnt.html |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;

== Filmografija ==
* Vreme (2007)
* [[Nedostupna sloboda]] (2007)
* [[Putokaz za život koji ne postoji]] (2007)
* [[Vreme koje prolazi]] (2007)
* [[Sećanje]] (2007)
* Talasi (2007)
* [[Put u Evropu]] (2007)
* Jesen (2007)
* [[Lice istine]] (2007)
* [[Sloboda i performans]] (2008)
* [[Reportaža o dva umetnika]] (2009)
* [[Most ljubavi]] (2009)
* Iluzija (2009)
* [[Skrivena projekcija]] (2009)
* [[Podeljena Srbija]] (2009)
* [[Ovo nije film]] (2010)
* [[Najkraći film na svetu]] (2010)
* [[Za sada bez dobrog naslova, a i bez političara]] (2010)
* [[Glas Božiji u narodu]] (2010)
* [[Pozdrav video kasetama!]] (2010)
* Pušenje (2011)
* Priroda (2011)
* [[Postojim]] (2011)
* San (2011)
* [[Bilo jednom u Paraćinu]] (2011)
* Turist (2012)
* [[To moram]] (2012)
* Zima (2012)
* Pogledi (2013)
* [[Kultura cveta]] (2013)
* Čist srpski film u 2013. godini (2013)
* Nada za vuka (2013)
* Lokacija (2014)
* To moram (2014)
* Da li je to sve što možeš? (2015) 
* Limunovo drvo (2015) 
* Putovanja (2017)
*Marketing (2018)

== Nagrade ==
* [[2001]]. XXX đački [[Vukov sabor]], Savezna likovna smotra, [[Tršić (Loznica)|Tršić]] - Nagrada za crtež&lt;ref&gt;Art info vesti: [http://www.artinfo.co.rs/ceo_profil.php?korisnik_id=277#info_65 „Branko Radaković - Profil - Nagrade“] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140108232255/http://www.artinfo.co.rs/ceo_profil.php?korisnik_id=277#info_65 |date=2014-01-08 }}, pristup 15.5.2013&lt;/ref&gt;
* [[2012]]. 2. revija nezavisnih off-filmova Srbije u „Srpskom Holivudu-u“, selo [[Mutanj]], na planini [[Rudnik]] - Druga nagrada za srednjemetražni film „To moram“&lt;ref&gt;Akter: [http://akter.co.rs/30-kultura/11173-zavrena-revija-nezavisnih-filmova-na-rudniku.html ''Završena revija nezavisnih filmova na Rudniku''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130616083051/http://akter.co.rs/30-kultura/11173-zavrena-revija-nezavisnih-filmova-na-rudniku.html |date=2013-06-16 }}, Tanjug, 31.07.2012, pristup 15.5.2013&lt;/ref&gt;
* [[2013]]. 8. festival dokumentarnog filma „Zlatna buklija“, Velika Plana - Specijalna nagrada za film „Glas Božiji u narodu“&lt;ref&gt;Filmske radosti: [http://www.filmske-radosti.com/novo/Vesti/Specijalna-nagrada-za-dokumentarac-Glas-Boziji-u-narodu-i-premijera-najnovijeg-filma-Branka-Radakovica ''Specijalna nagrada za dokumentarac Glas Božiji u narodu i premijera najnovijeg filma Branka Radakovića''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131225102252/http://www.filmske-radosti.com/novo/Vesti/Specijalna-nagrada-za-dokumentarac-Glas-Boziji-u-narodu-i-premijera-najnovijeg-filma-Branka-Radakovica |date=2013-12-25 }}, 20.4. 2013, pristup 15.5.2013&lt;/ref&gt;
* [[2013]]. ProFiRe Short Film Festival, Edinburg, Škotska - Nagrada za najbolju režiju za film „Turist“&lt;ref&gt;Filmski centar Srbije: [http://www.fcs.rs/generic.php?page=vest&amp;id=1951/''Nagrada za kratki film Turist u Škotskoj''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170423153454/http://www.fcs.rs/generic.php?page=vest&amp;id=1951%2F |date=2017-04-23 }}, pristup 24.12.2013&lt;/ref&gt;
* [[2014]]. 9. festival dokumentarnog filma „Zlatna buklija“, Velika Plana - U kategoriji „Prva nagrada 'Zlatna buklija' za obrađene teme“, dugometražni dokumentarac „Lokacija“ osvojio je nagradu „Zlatna buklija“ za portret&lt;ref&gt;Art info vesti: [http://www.artinfo.co.rs/ceo_profil.php?korisnik_id=277#info_65 „Branko Radaković - Profil - Nagrade“] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140108232255/http://www.artinfo.co.rs/ceo_profil.php?korisnik_id=277#info_65 |date=2014-01-08 }}, pristup 20.4.2014&lt;/ref&gt;
* [[2016]]. 11. festival dokumentarnog filma „Zlatna buklija“, Velika Plana - Specijalna nagrada za dugometražni dokumentarac „Limunovo drvo“&lt;ref&gt;Tačno: [http://www.tacno.net/beograd/branko-radakovic-dobio-specijalnu-nagradu-za-film-limunovo-drvo/ ''Branko Radaković dobio specijalnu nagradu za film LIMUNOVO DRVO''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170731200802/http://www.tacno.net/beograd/branko-radakovic-dobio-specijalnu-nagradu-za-film-limunovo-drvo/ |date=2017-07-31 }}, pristup 9.5.2016&lt;/ref&gt;
* [[2016]]. 5. revija nezavisnih off-filmova Srbije u „Srpskom Holivudu-u“, selo [[Mutanj]], na planini [[Rudnik]] - Druga nagrada za dugometražni dokumentarac „Limunovo drvo“&lt;ref&gt;Tačno: [http://www.tacno.net/beograd/jos-jedna-nagrada-za-film-limunovo-drvo-branka-radakovica/ ''Još jedna nagrada za film LIMUNOVO DRVO Branka Radakovića''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20171109023249/http://www.tacno.net/beograd/jos-jedna-nagrada-za-film-limunovo-drvo-branka-radakovica/ |date=2017-11-09 }}, Tačno, 1.8.2016, pristup 8.8.2016&lt;/ref&gt;
* [[2016]]. 25. FESTEF, [[Kučevo]] - Srebrni pastir za najbolji scenario za dugometražni dokumentarac „Limunovo drvo“&lt;ref&gt;Rockomotiva [http://www.rockomotiva.com/fresh/vesti/film-limunovo-drvo-osvojio-jos-dve-nagrade/ ''Film „Limunovo drvo“ osvojio još dve nagrade''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20171109032116/http://www.rockomotiva.com/fresh/vesti/film-limunovo-drvo-osvojio-jos-dve-nagrade/ |date=2017-11-09 }}, Rockomotiva, 7.8.2016, Pristup 8.8.2016&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
* {{IMDb ime|id=5374866|name=Branko Radaković}}
* [http://www.lookerweekly.com/interview/cesto-se-osecam-kao-vanzemaljac/ Intervju sa Brankom Radakovićem Looker Weekly] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140523012654/http://www.lookerweekly.com/interview/cesto-se-osecam-kao-vanzemaljac/ |date=2014-05-23 }}
* [http://dobrevibracije.org/Section/portret/2013/20130305_branko%20radakovic.html Intervju sa Brankom Radakovićem Dobre vibracije] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130422003303/http://www.dobrevibracije.org/Section/portret/2013/20130305_branko%20radakovic.html |date=2013-04-22 }}
* [http://www.izlazak.com/component/content/article/60-ostale-vesti/6741-branko-radakovi-/ Intervju sa Brankom Radakovićem Izlazak]
* [http://beldocs.rs/opomena-za-nasu-kulturu/ Intervju sa Brankom Radakovićem BELDOCS]{{Dead link|date=August 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}

{{Lifetime|1982||Radaković, Branko}}

[[Kategorija:Srpski umjetnici]]
[[Kategorija:Biografije, Paraćin]]</text>
      <sha1>rhtkl6uezm1r84t5q4prq4leu98u9xz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ljubotinj</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1445116</id>
    <revision>
      <id>42683957</id>
      <parentid>42676512</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T13:07:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48679-78</username>
        <id>390354</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>42683957</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6586" sha1="4asno8a1bhctiu4ceb73gppde8frkj8" xml:space="preserve">{{Infokutija crnogorsko pleme
| slika             = Old Montenegro and Tribes Map-sr.svg
| opis              = Mapa Stare Crne Gore
| mjesto            = *[[Riječka nahija]]
| rodonačelnik      =
| poznate_ličnosti  = * [[Visarion II Kolinović]]
* [[Petar Lubarda]]
* [[Labud Kusovac]]
* [[Ljubo Vučković]]
* [[Miloš Vučković]]
* [[Peko Dapčević]]
* [[Vlado Dapčević]]
* [[Đuro Vujović]]
* [[Petar Pero Ćetković]]
* [[Milovan Drecun]]
* [[Đuro Šoć]]
| oblast            = [[Stara Crna Gora]]
| bratska_plemena   = 
| rivali            = 
}}
'''Ljubotinj''' je bio [[plemena Crne Gore|pleme]] iz [[Riječka nahija|Riječke nahije]] u [[Stara Crna Gora|Staroj Crnoj Gori]].&lt;ref&gt;{{cite web|title=Plemena|url=http://www.njegos.org/clans/plemena.htm|work=http://www.njegos.org/}}&lt;/ref&gt; Danas je Ljubotinj [[geografija|geografska]] odrednica i odgovara teritoriji nekadašnjeg plemena.

== Historija ==

Pleme je u početku bilo ograničeno na jugozapadni dio oblasti, kao i pleme [[Ceklin]]. Najstarije sjedište plemena je bilo pod brdom Viranjem, tačnije u Viranj-rupi. To područje je visoka kotlina sa svih strana okružena brdima i planinama. Tu se i danas nalaze glavna ljubotinjska naselja: [[Boguti (Cetinje)|Boguti]], [[Mužovići]], [[Prekornica]] i [[Vignjevići]]. Predio je i koljevka brastava koji se sebe smatraju za prave Ljubotinjanje, i to:&lt;ref name=&quot;Erdeljanović 1978 180&quot;&gt;{{harvnb | Erdeljanović | 1978 | p=180 }}&lt;/ref&gt;
{{columns-list|
* Sarapi
* Džonovi
* Radomani
* Vujovići
* Pejakovići
* Ratkovići
* Drecuni
* Lubarde
* Prlje
* Šabani
* Šoći
* Vučkovići
*Milaševići
}}
Za vrijeme [[Osmansko carstvo|Turaka]], tačnije krajem [[16. vek|16.]] i početkom [[17. vek|17. vijeka]], pleme je imalo veliki ugled, što pokazuje to da su Turci postavljali [[spahija|spahije]] iz ovog plemena, koje su oni smatrali vladarima cijele Crne Gore. Taj značaj plemena uticao je na susjedna naselja – [[Začir]], [[Dubovo (Cetinje)|Dubovu]] i [[Smokovci|Smokovce]] – koja su prišla plemenu i stupila u plemensku zajednicu.&lt;ref name=&quot;Erdeljanović 1978 180&quot;/&gt;

U borbama između Ceklinjana i Bjelica, Ljubotinjani su podržali Ceklinjanje i zauzvrat su dobili zemljište na sjeveroistoku do brda Kramolina i put prema [[Skadarsko jezero|Skadarskom jezeru]].&lt;ref name=&quot;Erdeljanović 1978 180&quot;/&gt; Zbog prenaseljenosti u Ljubotinju, pripadnici pleme su čineći razne neprilike starom stanovništvu u [[Donje Selo (Cetinje)|Donjem Selu]], tako da su se oni raselili, a Ljubotinjani su do sredine [[18. vek|18. vijeka]] u potpunosti zauzeli to zemljište.&lt;ref name=&quot;Erdeljanović 1978 181&quot;&gt;{{harvnb | Erdeljanović | 1978 | p=181 }}&lt;/ref&gt;

Stari pripadnici plemena nisu dozvolili pridošlicama iz Začira, Dubove i Smokovce da se nasele na prostor novih teritorija, tako da je Donje Selo imalo stanovništvo istovjetno po sastavu i porijeklu s onim u starom ljubotinjskom sjedištu. Od Ceklinjana su kupili prostor između Ceklinštaka i Đurđeva Žrijela, pa su tu podigli mnogo stalna i privremena naselja.&lt;ref name=&quot;Erdeljanović 1978 181&quot;/&gt;

28. juna 1876. godine, 43 Ljubotinjanina, trojica Građana i dvojica Dobrljana, herojski su poginuli na samim vratima Podgorice, u Zagoriču i Doljanima, hrabro jurišajući na Turke. U toj bici, koja je zadivila Crnu Goru, borbu bez šansi, protiv daleko brojnijeg neprijatelja, oni su svjesno pošli u smrt i za slobodu dali sve što su imali, čak i svoje živote. Ljubotinj je bio zavijen u crno. Nikad kao tih dana u njemu se nije tako rano smrkavalo. Četrdeset i tri humke, korota i crne marame. Ljubotinjske rane su se čule nadaleko, govorio je i kralj Nikola, koji je ovim junacima posvetio svoje &quot;Ljubotinjsko kolo&quot;.

Kralj Nikola nikad nije zaboravio ljubotinjske junake. To najbolje govori spomenik ispod Gorice, na kome su uklesani kraljevi stihovi, koje mnogi Ljubotinjani, i dan danas, znaju napamet...

&quot;Ovaj spomenik podiže njegovo visočanstvo, naš uvaženi gospodar knjaz Nikola Petrović - Njegoš, Ljubotinjanima, Dobrljanima i Građanima, koji pogiboše u Zagoriču, 28. juna 1876. godine, i ispjeva im ove stihove januara 1892. godine:

''S poštovanjem pristupite''

''grobu ovih mučenika''

''u kom leže''

''48 ljubotinjskih ubojnika&quot;.''

Slijede zatim imena i prezimena ovih junaka:

Luka Perišin Šoć, Ilija Nikolin Šoć, Savo Perišin Šoć, Ilija Perov Šoć, Joko Golubov Šoć, Lazar Milanov Šoć, pop Joko Drecun, podkomandir garde, Prele Kruška, potkomandir bataljona, pop Filip Kaluđerović, pop Ilja Jovetić, Vuko Mićov Kusovac, barjaktar, Filip Stevov Drecun, Mato Perišin Jovetić, Marko Mitrov Vujović, Joko Ivašev Kolinović, Petar Đurov Sjekloća, Milo Perov Đongaz, Periša Mitrov Popović, Andrija Ilijin Smokovac,  Ilija Nikolin Drecun, Mićan Nikolin Drecun, Filip Nikolin Drecun, Andrija Jokov Vukićević, Savo Nikolin Vukićević, Bogdan Perišin Jovetić, Ilija Ivov Vukićević, Đuro Ilijin Jovetić, Niko Andrijin Đurašević, Andrija Savov Jovetić, Mićun Petrov Đurašević, Joko Petrov Marković, Zrno Đurov Markišić, Joko Ilijin Smokovac, Prele Đurov Pejaković, Mato Nikolin Smokovac, Savo Ilijin Pejaković, Joko Markov Smokovac, Ivo Đukanov Kaluđerović, Petar Markov Smokovac, Mitar Đukanov Kaluđerović, Mićo Popov Jovetić, Marko Dragov Đurović, Ilija Gigov Duletić, Marko Kojov Kusovac, Pero Pejanov Vujović, Nikola Mitrov Popović, Ivo Jovov Šaban i Nikola Ivašev Kolinović.

Na spomeniku, koji je obnovljen i 1976, dopisano je:

&quot;''Po odobrenju njegovog veličanstva kralja Nikole,''

''ovdje počivaju i kosti popa Maša Kusovca, poginulog na Fundini, 1876. godine''&quot;.

== Savremena Crna Gora ==

Ljubotinj se danas nalazi na prostoru [[Prijestonica Cetinje|Prijestonice Cetinje]] i podjeljeno je između više naselja. Formirane su mjesna kancelarija&lt;ref&gt;{{cite web|title=Mjesne kancelarije|url=http://www.cetinje.me/index.php/me/gradska-uprava/mjesna-samouprava/mjesne-kancelarije|work=http://www.cetinje.me/}}&lt;/ref&gt; i mjesna zajednice sa nazivom Ljubotinja u imenu,&lt;ref&gt;{{cite web|title=Mjesne zajednice|url=http://www.cetinje.me/index.php/me/gradska-uprava/mjesna-samouprava/mjesne-zajednice|work=http://www.cetinje.me/}}&lt;/ref&gt; ali naseljeno mjesto sa tim imenom nepostoji.

== Povezano ==
* [[Riječka nahija]]

== Izvori ==
=== Reference ===
{{reflist|2}}

=== Literatura ===
* {{Cite book |ref= harv|last=Erdeljanović|first=Jovan |title=Stara Crna Gora |year=1978|url=https://books.google.ba/books?id=dfLprQEACAAJ&amp;dq |publisher=Slovo ljubve |location= Beograd}}

[[Kategorija:Starocrnogorci]]</text>
      <sha1>4asno8a1bhctiu4ceb73gppde8frkj8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Bučin</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1452730</id>
    <revision>
      <id>42683992</id>
      <parentid>42353681</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T18:02:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42683992</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2067" sha1="qot8nbfrp23yxxoxrag8e59xqfdgrhc" xml:space="preserve">{{Naseljeno mesto u Makedoniji-lat
|mesto              = Bučin
|izvorno_ime        = &lt;small&gt;{{jez-mak|Бучин}}&lt;/small&gt;
|grb                = 
|slika              = Игралиште во Бучин.jpg
|opis_slike         = 
|opština            = Kruševo
|populacija         = 738
|nadm visina        = 610
|gšir               = 41.2758
|gduž               = 21.3152
|pozivni broj       = (+389) 48
|poštanski kod      = 7550
|registarska oznaka =BT
}}
'''Bučin''' ({{jez-mak|Бучин}}) je naselje u [[Republika Makedonija|Republici Makedoniji]], u zapadnom delu države. Bučin pripada [[Opština Kruševo|opštini Kruševo]].

== Prirodni uslovi ==
Naselje Bučin je smešteno u zapadnom delu [[Republika Makedonija|Republike Makedonije]]. Od najbližeg većeg grada, [[Prilep]]a, naselje je udaljeno 30&amp;nbsp;km zapadno.

Bučin se nalazi na zapadnom obodu [[Pelagonija|Pelagonije]], najveće [[Visoravan|visoravni]] [[Republika Makedonija|Republike Makedonije]]. Naseljski atar je na istoku [[Ravnica|ravničarski]], dok se ka zapadu izdižu najjužnija brda [[Buševa planina|Buševe planine]]. Kroz naselje protiče [[Crna Reka (Makedonija)|Crna reka]], koja na datom mestu iz [[Planina|planinskog]] ulazi u [[Ravnica|ravničarski]] predeo [[Pelagonija|Pelagonije]]. Nadmorska visina naselja je približno 610 metara.

Klima u naselju je [[kontinentalna klima|kontinentalna]].

== Historija ==

== Stanovništvo ==
Po popisu stanovništva iz [[2002]]. godine Bučin je imao 738 stanovnika.

Pretežno stanovništvo u naselju su etnički [[Makedonci]] (100%).

Većinska veroispovest u naselju je [[pravoslavlje]].

== Povezano ==
* [[Opština Kruševo]]

== Izvori ==
* [http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Popis u Makedoniji 2002. - Knjiga 10.]

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Bučin}}
* [http://www.krusevo.gov.mk/ www.krusevo.gov.mk Zvanična stranica opštine Kruševo] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20201215010024/http://www.krusevo.gov.mk/ |date=2020-12-15 }}

{{Opština Kruševo}}

[[Kategorija:Opština Kruševo]]</text>
      <sha1>qot8nbfrp23yxxoxrag8e59xqfdgrhc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Crkva Svete Trojice u Bjelovaru</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1467349</id>
    <revision>
      <id>42684060</id>
      <parentid>42678524</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T08:20:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42684060</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1801" sha1="9nfrpebpuhmbylvzecx5hognk09svxs" xml:space="preserve">[[Datoteka:Ortodox Church in Bjelovar.jpg|200px|minijatura|desno|Pravoslavna crkva sv. Trojice u Bjelovaru]]
'''Pravoslavna crkva svete Trojice u Bjelovaru''' je pravoslavna crkva  [[Srpska pravoslavna crkva|Srpske pravoslavne crkve]]  s kraja 18. stoljeća.

Pravoslavna crkva svete Trojice u [[Bjelovar]]u jednobrodna je [[barok]]no-klasicistička građevina podignuta krajem 18. i u prvoj polovini 19. stoljeća. Unutrašnjost joj je temeljito restaurirana krajem 19. i početkom 20. stoljeća prema projektima [[Hermann Bollé|Hermanna Bolléa]]. Plan je obuhvaćao brojne neogotičke i neorenesanse elemente, no od svega je ostvaren samo [[zvonik]] bez neogotičkih ukrasa. Par godina kasnije, osim novoga dekorativnog oslika na zidovima, do danas sačuvanoga, u crkvu je tom prilikom postavljen novi [[neobizantski stil|neobizantski]] [[ikonostas]] s ikonama koje su radili neki od najuglednijih hrvatskih slikara toga vremena: [[Celestin Medović]], [[Bela Čikoš Sesija]] i [[Ivan Tišov]]. Njihov rad je utjecao na mladu srednjoškolku [[Nasta Rojc|Nastu Rojc]], koja je kasnije postala jedna od prvih [[Hrvatska|hrvatskih]] akademski obrazovanih slikarica.

== Izvori ==
{{Commonscat|Holy Trinity Orthodox Church (Bjelovar)}}
* [http://hrcak.srce.hr/file/82688 Arhitektura ikonostasa u opusu Hermana Bolléa, Prostor, Znanstveni časopis za arhitekturu i urbanizam br. 18 (2010), 1 (39); Zagreb, 2010., str. 62 – 79.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200809172949/http://hrcak.srce.hr/file/82688 |date=2020-08-09 }}

{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Crkve u Bjelovaru]]
[[Kategorija:Barokne crkve|Trojica]]
[[Kategorija:Neoklasicistička arhitektura]]
[[Kategorija:Pravoslavne crkve u Hrvatskoj|Trojica]]
[[Kategorija:Crkve Mitropolije zagrebačko-ljubljanske|Trojica]]</text>
      <sha1>9nfrpebpuhmbylvzecx5hognk09svxs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Drago Čelić</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1470081</id>
    <revision>
      <id>42684063</id>
      <parentid>41895890</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T10:00:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>MatthiasTheSoccerFan</username>
        <id>78935</id>
      </contributor>
      <comment>https://eu-football.info/_player.php?id=3355</comment>
      <origin>42684063</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2371" sha1="1tkpi496vh9c6mnkqpkjth00mv2ypsp" xml:space="preserve">{{Trener/izbornik/igrač
|ime                        = Drago Čelić
|slika                      =
|puno ime                   = 
|visina                     =
|nadimak                    =
|datum rođenja              = [[19. kolovoza]] [[1962.]]
|mjesto rođenja             =
|država rođenja             =
|datum smrti                =
|mjesto smrti               =
|država smrti               =
|mlade godine               = [[1980.]] - [[1983.]] &lt;br&gt; [[1983.]] - [[1988.]]
|juniorski klubovi          = [[NK Solin|Solin]] &lt;br&gt; [[HNK Hajduk Split|Hajduk]] 
|godina                     = 1988. - 1990. &lt;br&gt; ? &lt;br&gt; ? &lt;br&gt; ? &lt;br&gt; ? 
|profesionalni klubovi      = Hajduk &lt;br&gt; Hertha &lt;br&gt; KFC Jena &lt;br&gt; Linz &lt;br&gt; Publicum Celje
|nastupi(golovi)            = 470/51
|godine u reprezentaciji    = [[1990.]] - [[1993.]]
|reprezentacija             = {{NogRep|HRV}}
|nastupi u reprezentaciji(golovi)   = 3/0
|godine treniranja          = rujan 1997. - srpanj 1998. &lt;br&gt; ? - siječanj 2003. &lt;br&gt; ? &lt;br&gt; ? &lt;br&gt; ? 
|klubovi                    = [[RNK Split]] &lt;br&gt; [[RNK Split]] &lt;br&gt; [[NK Mladost Proložac|Mladost Proložac]] &lt;br&gt; [[NK Imotski|Imotski]] &lt;br&gt; [[NK Kamen Ivanbegovina|Kamen]]
|nastupi                    =
|napomena                   =
}}
'''Drago Čelić''' ([[1. siječnja]] [[1970.]]), hrvatski nogometaš i trener.

Igrao je u redovima [[split]]skog [[HNK Hajduk Split|Hajduka]], poznat po neumornom trčanju i velikom zalaganju. Odigrao je više od 400 utakmica za HNK Hajduk. Tri puta je igrao za reprezentaciju Hrvatske Igračku karijeru nastavio u inozemstvu. Igrao je za BSC Hertha Berlin, CZ Jena, Linz i Publikum Celje. Po okončanju igranja, vraća se u [[Split]] i preuzima dužnosti u [[NK Split]]. U povijesnoj utakmici hrvatske nogometne reprezentacije protiv SAD-a u kojoj je na Maksimiru Hrvatska pobijedila s 2:0, Drago Čelić je igrao punih 90 minuta.

Nakon razlaza sa NK Splitom, preuzima drugoligaša NK Imotski, potom je kratko vodio i NK Mladost iz Prološca. Kao trener još je vodio NK Kamen Ivanbegovina koji klub je iz 2.ŽNL doveo do 3.HNL. Trenirao je još HNK Mosor Zrnovnica i NK Neretva.

{{mrva-biog-nogomet-hrvatska}}

{{DEFAULTSORT:Čelić, Drago}}
[[Kategorija:Fudbaleri Hajduka]]
[[Kategorija:Treneri RNK Splita]]
[[Kategorija:Hrvatski fudbalski treneri]]
[[Kategorija:Hrvatski fudbaleri]]
[[Kategorija:Fudbaleri Herthe]]</text>
      <sha1>1tkpi496vh9c6mnkqpkjth00mv2ypsp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kolponomos</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3388127</id>
    <revision>
      <id>42684037</id>
      <parentid>42360283</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T23:50:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ta-tea-two-te-to</username>
        <id>151553</id>
      </contributor>
      <origin>42684037</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3898" sha1="iy75fjpucarcozuq7gqwqkslbdxocbw" xml:space="preserve">{{Taksokvir
| boja = pink
| naziv = ''Kolponomos''
| raspon_fosila = Rani [[miocen]]
| slika = Kolponomos newportensis NT.jpg
| slika_širina = 250px
| slika_opis = Ilustracija ''Kolponomos newportensis''
| regnum = [[Animalia]]
| phylum = [[Chordata]]
| classis = [[Mammalia]]
| ordo = [[Carnivora]]
| subordo = [[Caniformia]]
| superfamilia = [[Ursoidea]]
| familia = [[Ursidae]]
| familia_autorstvo = [[Johann Fischer von Waldheim|G. Fischer de Waldheim]], 1817.
| genus = †'''''Kolponomos'''''
| genus_autorstvo = Stirton 1960.
| razdioba_stupanj = Vrste
| razdioba = 
''[[Kolponomos clallamensis]]'' &lt;small&gt;([[Ruben A. Stirton|Stirton]], 1960.)&lt;/small&gt;&lt;br/&gt;
''[[Kolponomos newportensis]]'' &lt;small&gt;(Tedford et al., 1994.)&lt;ref name=Tedfordetal&gt;{{cite journal| last = Tedford | first = R. H. | authorlink = Richard H. Tedford | coauthors = Barnes, L. G.; Ray, C. E. |year = 1994|title = The early Miocene littoral ursoid carnivoran ''Kolponomos'': Systematics and mode of life.|journal = Proceedings of the San Diego Society of Natural History | volume = 29 |pages = 11–32 | url = http://www.biodiversitylibrary.org/pdf1/000389400021705.pdf}}&lt;/ref&gt;&lt;/small&gt;
}}
'''''Kolponomos''''' je izumrli rod [[Morski sisavci|morskih]] [[medvjedi|medvjeda]] koji je živio za vrijeme [[miocen]]a, prije oko 20 milijuna godina.

Opisao ga je 1960. Ruben A. Stirton, paleontolog u Američkom muzeju prirodne povijesti prema djelomičnoj [[lubanja|lubanji]] i vilici nađenih na [[Olimpijski poluotok|Olimpijskom poluotoku]]. Stirton je mislio da fosilni nalaz pripada porodici [[rakuni|rakuna]], ali fosilni nalazi Douglasa Emlonga pokazali su da pripada porodici medvjeda.

== Opis ==
Vrste ''Kolponomos'' imale su spuštene njuške i široke, jake kutnjake koji bi odgovarali prehrani morskim beskralješnjacima s tvrdom ljuskom, a njihove uske njuške i naprijed usmjerene oči ukazuju da su imali stereoskopski vid. ☃☃ Velakhvatišta i mišića vrata i robusne kosti stopalu a kombacijije s ovim značajkama sugeriraju da je ''Kolponomos'' ispunio jedinstvenu nišu među morskim zvijerima, kojoj je danas bliska samo vrlo daleka srodnica [[morska vidra]]. Međutim, zbog nedostatka cjelovitog kostura teško je zaključivati o ostalim prilagodbama ovog roda.

Na temelju poznate lubanje i čeljusti, može se zaključiti da je ''Kolponomos je'' [[Konvergentna evolucija|konvergentno razvio]] značajke donje čeljusti i zagriza koje imaju sličnosti sa suvremenim medvjedima, morskim vidrama, pa čak i sabljozubim ''[[Smilodon]]om.'' Prednji dio čeljusti postaje funkcionalni osnov uporišta i kod ''Kolponomosa'' i kod ''Smilodona''. Ipak, morfologija zuba i oblici jakog okluzivnog trošenja zajednički su s morskom vidrom. Denticija ''Kolponomosa'' bila je manje učinkovita, ali je pokazivala veću krutost nego u morske vidre.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Citiranje časopisa|author=Tseng|first=Z. Jack|title=A unique feeding strategy of the extinct marine mammal Kolponomos: convergence on sabretooths and sea otters|date=2016-03-16|journal=Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences|volume=283|issue=1826|pages=20160044}}&lt;/ref&gt; Brian Switek napisao je da je ''Kolponomos'' grizao poput sabljozubog tigra, a hrskao poput medvjeda.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.nationalgeographic.com/science/phenomena/2016/03/03/prehistoric-mammal-bit-like-a-sabercat-crunched-like-a-bear/|title=Prehistoric Animal Bit Like a Sabercat, Crunched Like a Bear|date=2016-03-03|work=Science|language=en|accessdate=2019-12-07}}&lt;/ref&gt;

== Izvori ==
{{izvori}}

== Vanjske veze ==
* [http://paleodb.org/cgi-bin/bridge.pl?action=checkTaxonInfo&amp;taxon_no=41316 ''Kolponomos'' - The Paleobiology Database] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120210040059/http://paleodb.org/cgi-bin/bridge.pl?action=checkTaxonInfo&amp;taxon_no=41316 |date=2012-02-10 }}

[[Kategorija:Medvjedi]]
[[Kategorija:Izumrli medvjedi]]</text>
      <sha1>iy75fjpucarcozuq7gqwqkslbdxocbw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Modul:Coordinates</title>
    <ns>828</ns>
    <id>4478529</id>
    <revision>
      <id>42683973</id>
      <parentid>42597226</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T15:32:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42683973</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="25241" sha1="mzpc2ziwddypq7cpyn61404jejstpoz" xml:space="preserve">--[[
This module is intended to replace the functionality of {{Coord}} and related
templates.  It provides several methods, including

{{#invoke:Coordinates | coord }} : General function formatting and displaying
coordinate values.

{{#invoke:Coordinates | dec2dms }} : Simple function for converting decimal
degree values to DMS format.

{{#invoke:Coordinates | dms2dec }} : Simple function for converting DMS format
to decimal degree format.

{{#invoke:Coordinates | link }} : Export the link used to reach the tools

]]

require('strict')

local math_mod = require(&quot;Module:Math&quot;)
local coordinates = {};
local isSandbox = mw.getCurrentFrame():getTitle():find('sandbox', 1, true);

local current_page = mw.title.getCurrentTitle()
local page_name = mw.uri.encode( current_page.prefixedText, 'WIKI' );
local coord_link = 'https://geohack.toolforge.org/geohack.php?pagename=' .. page_name .. '&amp;params='

--[[ Helper function, replacement for {{coord/display/title}} ]]
local function displaytitle(coords)
	return mw.getCurrentFrame():extensionTag{
		name = 'indicator',
		args = { name = 'coordinates' },
		content = '&lt;span id=&quot;coordinates&quot;&gt;[[Geografske koordinate|Koordinate]]: ' .. coords .. '&lt;/span&gt;'
	}
end

--[[ Helper function, used in detecting DMS formatting ]]
local function dmsTest(first, second)
	if type(first) ~= 'string' or type(second) ~= 'string' then
		return nil
	end
	local s = (first .. second):upper()
	return s:find('^[NS][EW]$') or s:find('^[EW][NS]$')
end


--[[ Wrapper function to grab args, see Module:Arguments for this function's documentation. ]]
local function makeInvokeFunc(funcName)
	return function (frame)
		local args = require('Module:Arguments').getArgs(frame, {
			wrappers = 'Template:Coord'
		})
		return coordinates[funcName](args, frame)
	end
end

--[[ Helper function, handle optional args. ]]
local function optionalArg(arg, supplement)
	return arg and arg .. supplement or ''
end

--[[
Formats any error messages generated for display
]]
local function errorPrinter(errors)
	local result = &quot;&quot;
	for i,v in ipairs(errors) do
		result = result .. '&lt;strong class=&quot;error&quot;&gt;Koordinate: ' .. v[2] .. '&lt;/strong&gt;&lt;br /&gt;'
	end
	return result
end

--[[
Determine the required CSS class to display coordinates

Usually geo-nondefault is hidden by CSS, unless a user has overridden this for himself
default is the mode as specificied by the user when calling the {{coord}} template
mode is the display mode (dec or dms) that we will need to determine the css class for
]]
local function displayDefault(default, mode)
	if default == &quot;&quot; then
		default = &quot;dec&quot;
	end

	if default == mode then
		return &quot;geo-default&quot;
	else
		return &quot;geo-nondefault&quot;
	end
end

--[[
specPrinter

Output formatter.  Takes the structure generated by either parseDec
or parseDMS and formats it for inclusion on Wikipedia.
]]
local function specPrinter(args, coordinateSpec)
	local uriComponents = coordinateSpec[&quot;param&quot;]
	if uriComponents == &quot;&quot; then
		-- RETURN error, should never be empty or nil
		return &quot;ERROR param was empty&quot;
	end
	if args[&quot;name&quot;] then
		uriComponents = uriComponents .. &quot;&amp;title=&quot; .. mw.uri.encode(coordinateSpec[&quot;name&quot;])
	end

	local geodmshtml = '&lt;span class=&quot;geo-dms&quot; title=&quot;Maps, aerial photos, and other data for this location&quot;&gt;'
			.. '&lt;span class=&quot;latitude&quot;&gt;' .. coordinateSpec[&quot;dms-lat&quot;] .. '&lt;/span&gt; '
			.. '&lt;span class=&quot;longitude&quot;&gt;' ..coordinateSpec[&quot;dms-long&quot;] .. '&lt;/span&gt;'
			.. '&lt;/span&gt;'

	local lat = tonumber( coordinateSpec[&quot;dec-lat&quot;] ) or 0
	local geodeclat
	if lat &lt; 0 then
		-- FIXME this breaks the pre-existing precision
		geodeclat = tostring(coordinateSpec[&quot;dec-lat&quot;]):sub(2) .. &quot;°S&quot;
	else
		geodeclat = (coordinateSpec[&quot;dec-lat&quot;] or 0) .. &quot;°N&quot;
	end

	local long = tonumber( coordinateSpec[&quot;dec-long&quot;] ) or 0
	local geodeclong
	if long &lt; 0 then
		-- FIXME does not handle unicode minus
		geodeclong = tostring(coordinateSpec[&quot;dec-long&quot;]):sub(2) .. &quot;°W&quot;
	else
		geodeclong = (coordinateSpec[&quot;dec-long&quot;] or 0) .. &quot;°E&quot;
	end

	local geodechtml = '&lt;span class=&quot;geo-dec&quot; title=&quot;Maps, aerial photos, and other data for this location&quot;&gt;'
			.. geodeclat .. ' '
			.. geodeclong
			.. '&lt;/span&gt;'

	local geonumhtml = '&lt;span class=&quot;geo&quot;&gt;'
			.. coordinateSpec[&quot;dec-lat&quot;] .. '; '
			.. coordinateSpec[&quot;dec-long&quot;]
			.. '&lt;/span&gt;'

	local inner = '&lt;span class=&quot;' .. displayDefault(coordinateSpec[&quot;default&quot;], &quot;dms&quot; ) .. '&quot;&gt;' .. geodmshtml .. '&lt;/span&gt;'
				.. '&lt;span class=&quot;geo-multi-punct&quot;&gt;&amp;#xfeff; / &amp;#xfeff;&lt;/span&gt;'
				.. '&lt;span class=&quot;' .. displayDefault(coordinateSpec[&quot;default&quot;], &quot;dec&quot; ) .. '&quot;&gt;';

	if not args[&quot;name&quot;] then
		inner = inner .. geodechtml
				.. '&lt;span style=&quot;display:none&quot;&gt;&amp;#xfeff; / ' .. geonumhtml .. '&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;'
	else
		inner = inner .. '&lt;span class=&quot;vcard&quot;&gt;' .. geodechtml
				.. '&lt;span style=&quot;display:none&quot;&gt;&amp;#xfeff; / ' .. geonumhtml .. '&lt;/span&gt;'
				.. '&lt;span style=&quot;display:none&quot;&gt;&amp;#xfeff; (&lt;span class=&quot;fn org&quot;&gt;'
				.. args[&quot;name&quot;] .. '&lt;/span&gt;)&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;'
	end

    local stylesheetLink = 'Module:Coordinates' .. ( isSandbox and '/sandbox' or '' ) .. '/styles.css'
	return mw.getCurrentFrame():extensionTag{
		name = 'templatestyles', args = { src = stylesheetLink }
	} .. '&lt;span class=&quot;plainlinks nourlexpansion&quot;&gt;[' .. coord_link .. uriComponents ..
	' ' .. inner .. ']&lt;/span&gt;'
end

--[[ Helper function, convert decimal to degrees ]]
local function convert_dec2dms_d(coordinate)
	local d = math_mod._round( coordinate, 0 ) .. &quot;°&quot;
	return d .. &quot;&quot;
end

--[[ Helper function, convert decimal to degrees and minutes ]]
local function convert_dec2dms_dm(coordinate)
	coordinate = math_mod._round( coordinate * 60, 0 );
	local m = coordinate % 60;
	coordinate = math.floor( (coordinate - m) / 60 );
	local d = coordinate % 360 ..&quot;°&quot;

	return d .. string.format( &quot;%02d′&quot;, m )
end

--[[ Helper function, convert decimal to degrees, minutes, and seconds ]]
local function convert_dec2dms_dms(coordinate)
	coordinate = math_mod._round( coordinate * 60 * 60, 0 );
	local s = coordinate % 60
	coordinate = math.floor( (coordinate - s) / 60 );
	local m = coordinate % 60
	coordinate = math.floor( (coordinate - m) / 60 );
	local d = coordinate % 360 ..&quot;°&quot;

	return d .. string.format( &quot;%02d′&quot;, m ) .. string.format( &quot;%02d″&quot;, s )
end

--[[
Helper function, convert decimal latitude or longitude to
degrees, minutes, and seconds format based on the specified precision.
]]
local function convert_dec2dms(coordinate, firstPostfix, secondPostfix, precision)
	local coord = tonumber(coordinate)
	local postfix
	if coord &gt;= 0 then
		postfix = firstPostfix
	else
		postfix = secondPostfix
	end

	precision = precision:lower();
	if precision == &quot;dms&quot; then
		return convert_dec2dms_dms( math.abs( coord ) ) .. postfix;
	elseif precision == &quot;dm&quot; then
		return convert_dec2dms_dm( math.abs( coord ) ) .. postfix;
	elseif precision == &quot;d&quot; then
		return convert_dec2dms_d( math.abs( coord ) ) .. postfix;
	end
end

--[[
Convert DMS format into a N or E decimal coordinate
]]
local function convert_dms2dec(direction, degrees_str, minutes_str, seconds_str)
	local degrees = tonumber(degrees_str)
	local minutes = tonumber(minutes_str) or 0
	local seconds = tonumber(seconds_str) or 0

	local factor = 1
	if direction == &quot;S&quot; or direction == &quot;W&quot; then
		factor = -1
	end

	local precision = 0
	if seconds_str then
		precision = 5 + math.max( math_mod._precision(seconds_str), 0 );
	elseif minutes_str and minutes_str ~= '' then
		precision = 3 + math.max( math_mod._precision(minutes_str), 0 );
	else
		precision = math.max( math_mod._precision(degrees_str), 0 );
	end

	local decimal = factor * (degrees+(minutes+seconds/60)/60)
	return string.format( &quot;%.&quot; .. precision .. &quot;f&quot;, decimal ) -- not tonumber since this whole thing is string based.
end

--[[
Checks input values to for out of range errors.
]]
local function validate( lat_d, lat_m, lat_s, long_d, long_m, long_s, source, strong )
	local errors = {};
	lat_d = tonumber( lat_d ) or 0;
	lat_m = tonumber( lat_m ) or 0;
	lat_s = tonumber( lat_s ) or 0;
	long_d = tonumber( long_d ) or 0;
	long_m = tonumber( long_m ) or 0;
	long_s = tonumber( long_s ) or 0;

	if strong then
		if lat_d &lt; 0 then
			table.insert(errors, {source, &quot;latitude degrees &lt; 0 with hemisphere flag&quot;})
		end
		if long_d &lt; 0 then
			table.insert(errors, {source, &quot;longitude degrees &lt; 0 with hemisphere flag&quot;})
		end
		--[[
		#coordinates is inconsistent about whether this is an error.  If globe: is
		specified, it won't error on this condition, but otherwise it will.

		For not simply disable this check.

		if long_d &gt; 180 then
			table.insert(errors, {source, &quot;longitude degrees &gt; 180 with hemisphere flag&quot;})
		end
		]]
	end

	if lat_d &gt; 90 then
		table.insert(errors, {source, &quot;latitude degrees &gt; 90&quot;})
	end
	if lat_d &lt; -90 then
		table.insert(errors, {source, &quot;latitude degrees &lt; -90&quot;})
	end
	if lat_m &gt;= 60 then
		table.insert(errors, {source, &quot;latitude minutes &gt;= 60&quot;})
	end
	if lat_m &lt; 0 then
		table.insert(errors, {source, &quot;latitude minutes &lt; 0&quot;})
	end
	if lat_s &gt;= 60 then
		table.insert(errors, {source, &quot;latitude seconds &gt;= 60&quot;})
	end
	if lat_s &lt; 0 then
		table.insert(errors, {source, &quot;latitude seconds &lt; 0&quot;})
	end
	if long_d &gt;= 360 then
		table.insert(errors, {source, &quot;longitude degrees &gt;= 360&quot;})
	end
	if long_d &lt;= -360 then
		table.insert(errors, {source, &quot;longitude degrees &lt;= -360&quot;})
	end
	if long_m &gt;= 60 then
		table.insert(errors, {source, &quot;longitude minutes &gt;= 60&quot;})
	end
	if long_m &lt; 0 then
		table.insert(errors, {source, &quot;longitude minutes &lt; 0&quot;})
	end
	if long_s &gt;= 60 then
		table.insert(errors, {source, &quot;longitude seconds &gt;= 60&quot;})
	end
	if long_s &lt; 0 then
		table.insert(errors, {source, &quot;longitude seconds &lt; 0&quot;})
	end

	return errors;
end

--[[
parseDec

Transforms decimal format latitude and longitude into the
structure to be used in displaying coordinates
]]
local function parseDec( lat, long, format )
	local coordinateSpec = {}
	local errors = {}

	if not long then
		return nil, {{&quot;parseDec&quot;, &quot;Missing longitude&quot;}}
	elseif not tonumber(long) then
		return nil, {{&quot;parseDec&quot;, &quot;Longitude could not be parsed as a number: &quot; .. long}}
	end

	errors = validate( lat, nil, nil, long, nil, nil, 'parseDec', false );
	coordinateSpec[&quot;dec-lat&quot;]  = lat;
	coordinateSpec[&quot;dec-long&quot;] = long;

	local mode = coordinates.determineMode( lat, long );
	coordinateSpec[&quot;dms-lat&quot;]  = convert_dec2dms( lat, &quot;N&quot;, &quot;S&quot;, mode)  -- {{coord/dec2dms|{{{1}}}|N|S|{{coord/prec dec|{{{1}}}|{{{2}}}}}}}
	coordinateSpec[&quot;dms-long&quot;] = convert_dec2dms( long, &quot;E&quot;, &quot;W&quot;, mode)  -- {{coord/dec2dms|{{{2}}}|E|W|{{coord/prec dec|{{{1}}}|{{{2}}}}}}}

	if format then
		coordinateSpec.default = format
	else
		coordinateSpec.default = &quot;dec&quot;
	end

	return coordinateSpec, errors
end

--[[
parseDMS

Transforms degrees, minutes, seconds format latitude and longitude
into the a structure to be used in displaying coordinates
]]
local function parseDMS( lat_d, lat_m, lat_s, lat_f, long_d, long_m, long_s, long_f, format )
	local coordinateSpec, errors, backward = {}, {}

	lat_f = lat_f:upper();
	long_f = long_f:upper();

	-- Check if specified backward
	if lat_f == 'E' or lat_f == 'W' then
		lat_d, long_d, lat_m, long_m, lat_s, long_s, lat_f, long_f, backward = long_d, lat_d, long_m, lat_m, long_s, lat_s, long_f, lat_f, true;
	end

	errors = validate( lat_d, lat_m, lat_s, long_d, long_m, long_s, 'parseDMS', true );
	if not long_d then
		return nil, {{&quot;parseDMS&quot;, &quot;Missing longitude&quot; }}
	elseif not tonumber(long_d) then
		return nil, {{&quot;parseDMS&quot;, &quot;Longitude could not be parsed as a number:&quot; .. long_d }}
	end

	if not lat_m and not lat_s and not long_m and not long_s and #errors == 0 then
		if math_mod._precision( lat_d ) &gt; 0 or math_mod._precision( long_d ) &gt; 0 then
			if lat_f:upper() == 'S' then
				lat_d = '-' .. lat_d;
			end
			if long_f:upper() == 'W' then
				long_d = '-' .. long_d;
			end

			return parseDec( lat_d, long_d, format );
		end
	end

	coordinateSpec[&quot;dms-lat&quot;]  = lat_d..&quot;°&quot;..optionalArg(lat_m,&quot;′&quot;) .. optionalArg(lat_s,&quot;″&quot;) .. lat_f
	coordinateSpec[&quot;dms-long&quot;] = long_d..&quot;°&quot;..optionalArg(long_m,&quot;′&quot;) .. optionalArg(long_s,&quot;″&quot;) .. long_f
	coordinateSpec[&quot;dec-lat&quot;]  = convert_dms2dec(lat_f, lat_d, lat_m, lat_s) -- {{coord/dms2dec|{{{4}}}|{{{1}}}|0{{{2}}}|0{{{3}}}}}
	coordinateSpec[&quot;dec-long&quot;] = convert_dms2dec(long_f, long_d, long_m, long_s) -- {{coord/dms2dec|{{{8}}}|{{{5}}}|0{{{6}}}|0{{{7}}}}}

	if format then
		coordinateSpec.default = format
	else
		coordinateSpec.default = &quot;dms&quot;
	end

	return coordinateSpec, errors, backward
end

--[[
Check the input arguments for coord to determine the kind of data being provided
and then make the necessary processing.
]]
local function formatTest(args)
	local result, errors
	local backward, primary = false, false

	local function getParam(args, lim)
		local ret = {}
		for i = 1, lim do
			ret[i] = args[i] or ''
		end
		return table.concat(ret, '_')
	end

	if not args[1] then
		-- no lat logic
		return errorPrinter( {{&quot;formatTest&quot;, &quot;Missing latitude&quot;}} )
	elseif not tonumber(args[1]) then
		-- bad lat logic
		return errorPrinter( {{&quot;formatTest&quot;, &quot;Unable to parse latitude as a number:&quot; .. args[1]}} )
	elseif not args[4] and not args[5] and not args[6] then
		-- dec logic
		result, errors = parseDec(args[1], args[2], args.format)
		if not result then
			return errorPrinter(errors);
		end
		-- formatting for geohack: geohack expects D_N_D_E notation or D;D notation
		-- wikiminiatlas doesn't support D;D notation
		-- #coordinates parserfunction doesn't support negative decimals with NSWE
		result.param = table.concat({
			math.abs(tonumber(args[1])),
			((tonumber(args[1]) or 0) &lt; 0) and 'S' or 'N',
			math.abs(tonumber(args[2])),
			((tonumber(args[2]) or 0) &lt; 0) and 'W' or 'E',
			args[3] or ''}, '_')
	elseif dmsTest(args[4], args[8]) then
		-- dms logic
		result, errors, backward = parseDMS(args[1], args[2], args[3], args[4],
			args[5], args[6], args[7], args[8], args.format)
		if args[10] then
			table.insert(errors, {'formatTest', 'Extra unexpected parameters'})
		end
		if not result then
			return errorPrinter(errors)
		end
		result.param = getParam(args, 9)
	elseif dmsTest(args[3], args[6]) then
		-- dm logic
		result, errors, backward = parseDMS(args[1], args[2], nil, args[3],
			args[4], args[5], nil, args[6], args['format'])
		if args[8] then
			table.insert(errors, {'formatTest', 'Extra unexpected parameters'})
		end
		if not result then
			return errorPrinter(errors)
		end
		result.param = getParam(args, 7)
	elseif dmsTest(args[2], args[4]) then
		-- d logic
		result, errors, backward = parseDMS(args[1], nil, nil, args[2],
			args[3], nil, nil, args[4], args.format)
		if args[6] then
			table.insert(errors, {'formatTest', 'Extra unexpected parameters'})
		end
		if not result then
			return errorPrinter(errors)
		end
		result.param = getParam(args, 5)
	else
		-- Error
		return errorPrinter({{&quot;formatTest&quot;, &quot;Unknown argument format&quot;}}) .. '[[Category:Stranice sa neispravnim koordinatama]]'
	end
	result.name = args.name

	local extra_param = {'dim', 'globe', 'scale', 'region', 'source', 'type'}
	for _, v in ipairs(extra_param) do
		if args[v] then
			table.insert(errors, {'formatTest', 'Parameter: &quot;' .. v .. '=&quot; should be &quot;' .. v .. ':&quot;' })
		end
	end

	local ret = specPrinter(args, result)
	if #errors &gt; 0 then
		ret = ret .. ' ' .. errorPrinter(errors) .. '[[Category:Stranice sa neispravnim koordinatama]]'
	end
	return ret, backward
end

--[[
Generate Wikidata tracking categories.
]]
local function makeWikidataCategories(qid)
	local ret
	local qid = qid or mw.wikibase.getEntityIdForCurrentPage()
	if mw.wikibase and current_page.namespace == 0 then
		if qid and mw.wikibase.entityExists(qid) and mw.wikibase.getBestStatements(qid, &quot;P625&quot;) and mw.wikibase.getBestStatements(qid, &quot;P625&quot;)[1] then
			local snaktype = mw.wikibase.getBestStatements(qid, &quot;P625&quot;)[1].mainsnak.snaktype
			if snaktype == 'value' then
				-- coordinates exist both here and on Wikidata, and can be compared.
				ret = 'Koordinate na Wikipodacima'
			elseif snaktype == 'somevalue' then
				ret = 'Koordinate na Wikipodacima sa nepoznatom vrednošću'
			elseif snaktype == 'novalue' then
				ret = 'Koordinate na Wikipodacima bez vrednosti'
			end
		else
			-- We have to either import the coordinates to Wikidata or remove them here.
			ret = 'Koordinate koje nisu na Wikipodacima'
		end
	end
	if ret then
		return string.format('[[Category:%s]]', ret)
	else
		return ''
	end
end

--[[
link

Simple function to export the coordinates link for other uses.

Usage:
	{{#invoke:Coordinates | link }}

]]
function coordinates.link(frame)
	return coord_link;
end

--[[
dec2dms

Wrapper to allow templates to call dec2dms directly.

Usage:
	{{#invoke:Coordinates | dec2dms | decimal_coordinate | positive_suffix |
		negative_suffix | precision }}

decimal_coordinate is converted to DMS format.  If positive, the positive_suffix
is appended (typical N or E), if negative, the negative suffix is appended.  The
specified precision is one of 'D', 'DM', or 'DMS' to specify the level of detail
to use.
]]
coordinates.dec2dms = makeInvokeFunc('_dec2dms')
function coordinates._dec2dms(args)
	local coordinate = args[1]
	local firstPostfix = args[2] or ''
	local secondPostfix = args[3] or ''
	local precision = args[4] or ''

	return convert_dec2dms(coordinate, firstPostfix, secondPostfix, precision)
end

--[[
Helper function to determine whether to use D, DM, or DMS
format depending on the precision of the decimal input.
]]
function coordinates.determineMode( value1, value2 )
	local precision = math.max( math_mod._precision( value1 ), math_mod._precision( value2 ) );
	if precision &lt;= 0 then
		return 'd'
	elseif precision &lt;= 2 then
		return 'dm';
	else
		return 'dms';
	end
end

--[[
dms2dec

Wrapper to allow templates to call dms2dec directly.

Usage:
	{{#invoke:Coordinates | dms2dec | direction_flag | degrees |
		minutes | seconds }}

Converts DMS values specified as degrees, minutes, seconds too decimal format.
direction_flag is one of N, S, E, W, and determines whether the output is
positive (i.e. N and E) or negative (i.e. S and W).
]]
coordinates.dms2dec = makeInvokeFunc('_dms2dec')
function coordinates._dms2dec(args)
	local direction = args[1]
	local degrees = args[2]
	local minutes = args[3]
	local seconds = args[4]

	return convert_dms2dec(direction, degrees, minutes, seconds)
end

--[[
coord

Main entry point for Lua function to replace {{coord}}

Usage:
	{{#invoke:Coordinates | coord }}
	{{#invoke:Coordinates | coord | lat | long }}
	{{#invoke:Coordinates | coord | lat | lat_flag | long | long_flag }}
	...

	Refer to {{coord}} documentation page for many additional parameters and
	configuration options.

Note: This function provides the visual display elements of {{coord}}.  In
order to load coordinates into the database, the {{#coordinates:}} parser
function must also be called, this is done automatically in the Lua
version of {{coord}}.
]]
coordinates.coord = makeInvokeFunc('_coord')
function coordinates._coord(args)
	if not tonumber(args[1]) and not args[2] then
		args[3] = args[1]; args[1] = nil
		local entity = mw.wikibase.getEntityObject(args.qid)
		if entity
			and entity.claims
			and entity.claims.P625
			and entity.claims.P625[1].mainsnak.snaktype == 'value'
		then
			local precision = entity.claims.P625[1].mainsnak.datavalue.value.precision
			args[1] = entity.claims.P625[1].mainsnak.datavalue.value.latitude
			args[2] = entity.claims.P625[1].mainsnak.datavalue.value.longitude
			if precision then
				precision = -math_mod._round(math.log(precision)/math.log(10),0)
				args[1] = math_mod._round(args[1],precision)
				args[2] = math_mod._round(args[2],precision)
			end
		end
	end

	local contents, backward = formatTest(args)
	local Notes = args.notes or ''
	local Display = args.display and args.display:lower() or 'inline'

	-- it and ti are short for inline,title and title,inline
	local function isInline(s)
		-- Finds whether coordinates are displayed inline.
		return s:find('inline') ~= nil or s == 'i' or s == 'it' or s == 'ti'
	end
	local function isInTitle(s)
		-- Finds whether coordinates are displayed in the title.
		return s:find('title') ~= nil or s == 't' or s == 'it' or s == 'ti'
	end

	local function coord_wrapper(in_args)
		-- Calls the parser function {{#coordinates:}}.
		return mw.getCurrentFrame():callParserFunction('#coordinates', in_args) or ''
	end

	local text = ''
	if isInline(Display) then
		text = text .. '&lt;span class=&quot;geo-inline&quot;&gt;' .. contents .. Notes .. '&lt;/span&gt;'
	end
	if isInTitle(Display) then
		-- Add to output since indicator content is invisible to Lua later on
		if not isInline(Display) then
			text = text .. '&lt;span class=&quot;geo-inline-hidden noexcerpt&quot;&gt;' .. contents .. Notes .. '&lt;/span&gt;'
		end
		text = text .. displaytitle(contents .. Notes) .. makeWikidataCategories(args.qid)
	end
	if not args.nosave then
		local page_title, count = mw.title.getCurrentTitle(), 1
		if backward then
			local tmp = {}
			while not string.find((args[count-1] or ''), '[EW]') do tmp[count] = (args[count] or ''); count = count+1 end
			tmp.count = count; count = 2*(count-1)
			while count &gt;= tmp.count do table.insert(tmp, 1, (args[count] or '')); count = count-1 end
			for i, v in ipairs(tmp) do args[i] = v end
		else
			while count &lt;= 9 do args[count] = (args[count] or ''); count = count+1 end
		end
		if isInTitle(Display) and not page_title.isTalkPage and page_title.subpageText ~= 'doc' and page_title.subpageText ~= 'testcases' then args[10] = 'primary' end
		args.notes, args.format, args.display = nil
		text = text .. coord_wrapper(args)
	end
	return text
end

--[[
coord2text

Extracts a single value from a transclusion of {{Coord}}.
IF THE GEOHACK LINK SYNTAX CHANGES THIS FUNCTION MUST BE MODIFIED.

Usage:

    {{#invoke:Coordinates | coord2text | {{Coord}} | parameter }}

Valid values for the second parameter are: lat (signed integer), long (signed integer), type, scale, dim, region, globe, source

]]
function coordinates._coord2text(coord,type)
	if coord == '' or type == '' or not type then return nil end
	type = mw.text.trim(type)
	if type == 'lat' or type == 'long' then
        local coordString = mw.ustring.match(coord,'[%.%d]+°[NS] [%.%d]+°[EW]')
        if not coordString then
            return nil
        end
		local result = mw.text.split(coordString, ' ')
        local negative
		if type == 'lat' then
			result, negative = result[1], 'S'
		else
			result, negative = result[2], 'W'
		end
        if not result then
            return nil
        end
		result = mw.text.split(result, '°')
        if not result[1] then
            return nil
        end
		if result[2] == negative then result[1] = '-'..result[1] end
		return result[1]
	else
		return mw.ustring.match(coord, 'params=.-_' .. type .. ':(.-)[ _]')
	end
end

function coordinates.coord2text(frame)
	return coordinates._coord2text(frame.args[1],frame.args[2]) or ''
end

--[[
coordinsert

Injects some text into the Geohack link of a transclusion of {{Coord}} (if that text isn't already in the transclusion). Outputs the modified transclusion of {{Coord}}.
IF THE GEOHACK LINK SYNTAX CHANGES THIS FUNCTION MUST BE MODIFIED.

Usage:

    {{#invoke:Coordinates | coordinsert | {{Coord}} | parameter:value | parameter:value | … }}

Do not make Geohack unhappy by inserting something which isn't mentioned in the {{Coord}} documentation.

]]
function coordinates.coordinsert(frame)
	-- for the 2nd or later integer parameter (the first is the coord template, as above)
	for i, v in ipairs(frame.args) do
		if i ~= 1 then
			-- if we cannot find in the coord_template the i_th coordinsert parameter e.g. region
			if not mw.ustring.find(frame.args[1], (mw.ustring.match(frame.args[i], '^(.-:)') or '')) then
				-- find from the params= up to the first possibly-present underscore
				-- and append the i_th coordinsert parameter and a space
				-- IDK why we're adding a space but it does seem somewhat convenient
				frame.args[1] = mw.ustring.gsub(frame.args[1], '(params=.-)_? ', '%1_'..frame.args[i]..' ')
			end
		end
	end
	if frame.args.name then
		-- if we can't find the vcard class
		if not mw.ustring.find(frame.args[1], '&lt;span class=&quot;vcard&quot;&gt;') then
			-- take something that looks like a coord template and add the vcard span with class and fn org class
			local namestr = frame.args.name
			frame.args[1] = mw.ustring.gsub(
				frame.args[1],
				'(&lt;span class=&quot;geo%-default&quot;&gt;)(&lt;span[^&lt;&gt;]*&gt;[^&lt;&gt;]*&lt;/span&gt;&lt;span[^&lt;&gt;]*&gt;[^&lt;&gt;]*&lt;span[^&lt;&gt;]*&gt;[^&lt;&gt;]*&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;)(&lt;/span&gt;)',
				'%1&lt;span class=&quot;vcard&quot;&gt;%2&lt;span style=&quot;display:none&quot;&gt;&amp;#xfeff; (&lt;span class=&quot;fn org&quot;&gt;' .. namestr .. '&lt;/span&gt;)&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;%3'
			)
			-- then find anything from coordinates parameters to the 'end' and attach the title parameter
			frame.args[1] = mw.ustring.gsub(
				frame.args[1],
				'(&amp;params=[^&amp;&quot;&lt;&gt;%[%] ]*) ',
				'%1&amp;title=' .. mw.uri.encode(namestr) .. ' '
			)
		end
	end
	
	-- replace the existing indicator with a new indicator using the modified content
	frame.args[1] = mw.ustring.gsub(
		frame.args[1],
		'(&lt;span class=&quot;geo%-inline[^&quot;]*&quot;&gt;(.+)&lt;/span&gt;)\127[^\127]*UNIQ%-%-indicator%-%x+%-%-?QINU[^\127]*\127',
		function (inline, coord) return inline .. displaytitle(coord) end
	)

	return frame.args[1]
end

return coordinates</text>
      <sha1>mzpc2ziwddypq7cpyn61404jejstpoz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>George Gabriel Stokes</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4540270</id>
    <revision>
      <id>42683996</id>
      <parentid>42415118</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T19:48:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>JayCubby</username>
        <id>259676</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>([[c:GR|GR]])  [[File:Ggstokes.jpg]] → [[File:Portrait of George Gabriel Stokes (1819-1903), Physicist and Mathematician (2551115803).jpg]] better</comment>
      <origin>42683996</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3528" sha1="qnzxq0na84o0uwybowl3goh67q3bq97" xml:space="preserve">{{Znanstvenik
| ime                     = George Gabriel Stokes 
| slika                   = Portrait of George Gabriel Stokes (1819-1903), Physicist and Mathematician (2551115803).jpg
| slika_širina            = 200px
| naslov                  = 
| datum_rođenja           = [[13. augusta]] [[1819]].
| mjesto_rođenja          = [[Skreen]], [[Sligo]], [[Irska]]
| datum_smrti             = [[1. februara]] [[1903]].
| mjesto_smrti            = [[Cambridge]], [[Ujedinjeno kraljevstvo]]
| prebivalište            = 
| državljanstvo           =
| narodnost               = 
| etnicitet               = 
| polje                   = [[Fizika]], [[matematika]]
| radna_institucija       = [[Sveučilište u Cambridgeu]]
| alma_mater              =
| doktorski_mentor        =
| doktorski_studenti      =
| poznat_po               =  [[Stokesov zakon]], &lt;br&gt; [[Stokesov teorem]], &lt;br&gt; [[Navier-Stokesove jednadžbe]]
| autor_kratica_bot       = 
| autor_kratica_zoo       = 
| nagrade                 = 
| religija                = 
| fusnote                 = 
}}

'''George Gabriel Stokes''' ([[Skreen]], 13. augusta 1819. – [[Cambridge]], 1. februara 1903.), irsko-engleski [[matematičar]] i [[fizičar]]. [[Profesor]] matematike na [[Sveučilište u Cambridgeu|Sveučilištu u Cambridgeu]]. Bio je [[Tajnik (dužnost)|tajnik]] (1854. – 1885.) i [[predsjednik]] (1885. – 1890.) [[Kraljevsko društvo za poboljšanje znanja o prirodi|Kraljevskog društva]] ([[Engleski jezik|eng]]. ''Royal Society''). Autor je značajnih radova iz [[matematika|matematike]] (Stokesov teorem u analizi) i [[fizika|fizike]] (Stokesov zakon u [[Hidrodinamika|hidrodinamici]] i [[optika|optici]]). Dao je značajan doprinos razumijevanju [[mehanika fluida|dinamike fluida]]. Bavio se istraživanjem [[viskoznost]]i [[fluid]]a i pridonio formulaciji jednadžba koje opisuju viskoznost (1845.), a koje se danas nazivaju [[Navier-Stokesove jednadžbe]]. Proučavajući površinske [[val]]ove, razvio je nelinearnu teoriju solitona (1847.), vrlo intenzivih [[električno polje|električnih]] i [[magnetsko polje|magnetskih polja]] stvorenih u svojstvenim [[Rezonancija|rezonantnim]] područjima na mjestima znatnijih promjena koncentracije [[plazma|plazme]] izazvanih međudjelovanjem valova i čestica, te izveo izraz za grupnu brzinu valova (1876.), prvi je teorijski istraživao unutarnje valove (1847.). Važno je i njegovo proučavanje promjena [[sila teže|sile teže]] na površini [[Zemlja|Zemlje]] (1849.).
[[datoteka:Stokes sphere.svg|mini|200px|lijevo|Stokesov zakon, u [[hidrodinamika|hidrodinamici]]: strujnice i [[sila|sile]].]]

== Stokesov zakon ==
'''Stokesov zakon''', u [[Hidrodinamika|hidrodinamici]], glasi: ''sferno tijelo koje se giba u viskoznoj tekućini svladava silu otpora F&lt;sub&gt;d&lt;/sub&gt; koja iznosi'':

:&lt;math&gt;F_d = 6 \pi\,\mu\,r\,v\,&lt;/math&gt;
 
gdje je: ''η'' - dinamička [[viskoznost]], ''v'' - [[brzina]] tijela, ''r'' - [[polumjer]].

Stokesov zakon, u [[optika|optici]], glasi: [[valna duljina]] [[Luminiscencija|luminiscentnoga]] zračenja uvijek je veća ili jednaka valnoj duljini istovrsnoga [[zračenje|zračenja]] koje ju je izazvalo.&lt;ref&gt;'''Stokes, George Gabriel''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=58223] &quot;Hrvatska enciklopedija&quot;, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{izvori}}

{{Lifetime|1819|1903|Stokes, George Gabriel}}

[[Kategorija:Engleski fizičari]]
[[Kategorija:Engleski matematičari]]
[[Kategorija:Irski matematičari]]</text>
      <sha1>qnzxq0na84o0uwybowl3goh67q3bq97</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Crkva svetog Georgija u Sopotnici</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4573639</id>
    <revision>
      <id>42684061</id>
      <parentid>42678498</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T08:42:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42684061</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6497" sha1="gexp8fdugz1p25fouhucr2ttlcl7576" xml:space="preserve">[[Datoteka:Novo_Gorazde-Church_of_Saint_George,_15th_c.jpg|thumb|300px|Crkva sv. Georgija u Sopotnici, kod Goražda.]]
'''Crkva sv. Georgija u Sopotnici''' je hram [[Srpska pravoslavna crkva|Srpske pravoslavne crkve]] – [[Mitropolija dabrobosanska|Dabrobosanska mitropolija]], u opštini [[Novo Goražde]]. Proglašena ja za [[nacionalni spomenik BiH]]. &lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&amp;lang=1&amp;action=view&amp;id=3057 |title=Crkva sv. Georgija u Sopotnici |work=kons.gov.ba |accessdate=13. 10. 2016 |archive-date=2022-07-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220713112454/http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&amp;lang=1&amp;action=view&amp;id=3057 }}&lt;/ref&gt;

== Lokacija ==
Smještena je  u naselju Donja Sopotnica u podnožju brda Gradina, uz magistralni put [[Goražde]] – [[Višegrad]].&lt;ref name=&quot;Šćepanica&quot;&gt;{{Cite web |url= https://hrcak.srce.hr/file/275993 |title= Tatjana Mićević-Đurić, Valerija Soldo-Rešetar - Likovne umjetnosti i obitelj Kosača |work= Filozofski fakulte, Mostar, 2017. |accessdate= 19. 11. 2023 |archive-date= 2024-09-17 |archive-url= https://web.archive.org/web/20240917085114/https://hrcak.srce.hr/file/275993 |url-status= dead }}&lt;/ref&gt; 

== Historija ==
Na ktitorskom natpisu veličine 125x21,5 cm stoji da ju je podigao [[Stjepan Vukčić Kosača]]: 
{{Citat|''V ljeto 1446. god. az rab Hristu Bogu gospodin Herceg Stefan vazdvigoh hram svetoga velikomučenika Hristova Georgija mole (se) jemu da pomolit se za mnje grešnom Vladice moemu Hristu.''}}

U drugom natpisu se bratstvo [[manastir]]a obavještava o zamonašenju kaluđera Isaije. Natpis je sačinio Vasilije Ivanović, kaluđer, a po osobinama jezika i pisma (stil pisma, način ligiranja i duktus slova) datuje se u 15-16 vijek. 

{{Citat|''Ase pisa Vasilije Ivanovik, bratie tako glet gdje iže ostavit otcai mater mene radi p(a) az budu emu mati I otac. Isai est moi učenik se slišav (?) ostaviv otca I mater, I bih Bogu edinomu rob, prostate me obratie''}}. 

Ovaj natpis potvrđuje da je crkva svetog Georgija u to vrijeme bila [[manastir]]. Manastirski  karakter crkve potvrđuje i prvi popis stanovništva u [[Bosanski sandžak|Bosanskom sandžaku]] iz 1468/69. godine kao i prvi poimenični popis [[sandžak]]a vilajeta Hercegovina iz 1477. godine koji govori da crkva raspolaže znatnim zemljišnim posjedom. 

Crkva je bila proširena za vrijeme patrijarha [[Makarije Sokolović|Makarija Sokolovića]] (druga polovina 16. vijeka - u periodu kada je osmanska uprava dozvoljavala popravku i proširenje hrišćanskih bogomolja). Zvonik je prigrađen krajem 19. Vijeka.

U [[manastir]]u je između 1519. i 1526. godine radila [[štamparija]] Božidara Goraždanina, koja je neposredno po [[Osmanlije|osmanskoj]] okupaciji, snabdijevala crkve i manastire bogoslužbenim knjigama. Pod okriljem crkve štampane su u 16. vjeku tri knjige: Služabnik (ili Liturgijar), Psaltir sa Posledovanjem i Časlovcem  i Molitvenik (ili Trebnik). Po preseljenju štamparije u [[Rumunija|Rumuniju]], tridesetih godina 16. vijeka, vršen je i prepisivački rad. Zna se da je 1550. godine prepisano Četverojevanđelje.

Crkva je oštećena u [[Rat u Bosni i Hercegovini|ratu 1992-1995]] godine i obnovljena u periodu od 2000-2002. godine.

== Opis ==
Građena je u nekoliko faza. Najstariji dio sličan je prvoj [[Šćepanica|crkvi svetog Stjepana]] u Šćepan Polju, ali ne ponavlja oblik slobodnoga grčkoga krsta, nego se krst sužava u sjevernome i južnome kraku, dok se zapadni - [[narteks]] i istočni - [[prezbiterij]], produžavaju. Istočni dio završava polukružnom [[Apsida|apsidom]]. Ta je crkva bila nadsvođena prelomljenim, izrazito visokim svodom ojačanim pojasnicama i bila je bez kupole. Naknadno, ali ne dugo nakon gradnje crkve, dozidana je kapela u sjeveroistočnome dijelu, uglavljena između sjeverne pijevnice i oltarske apside iz koje se ulazilo u taj jednostavni pravougaoni
paraklis. Dok se tom prigradnjom nije bitnije utjecalo na izmjenu crkvenoga prostora, intervencija iz 16. stoljeća ga je u dosta velikoj mjeri promijenila. Tada je zbog želje da se prostor crkve poveća, zapadni dio dograđen i preuređen u veći nadsvođeni narteks.&lt;ref name=&quot;Šćepanica&quot;/&gt;

== Arheologija ==
[[Arheologija|Arheolozi]] su pronalaskom temelja manastirskog konaka potvrdili njegovo postojanje. 

=== Tri ugrađene ploče iz rimskog perioda ===
U neposrednoj blizini crkve je nalazište iz [[Bosna i Hercegovina u Rimskom carstvu|rimskog perioda]] koje je predstavljalo jednu od putnih stanica ili manji vojni logor (veksilaciju). Od ostataka naselja i nekog svetilišta koje se vjerovatno tu nalazilo, do danas su sačuvana tri spomenika- ploče koje su uzidane u zidove crkve.
 
Dvije mermerne ploče sa epigrafskim oznakama od skraćenica i brojeva, koje predstavljaju posvete bogovima, uzidane su u oltarskoj prostoriji, na njenim bočnim zidovima. Mermerna ploča veličine 47x44 cm sa skraćenicama i brojevima: ''I.O.M.Cor. (CIL.III 837=13856),'' i druga mermerna ploča veličine 59x41 cm sa skraćenicama i brojevima: ''TERM(ino) (C.III 8371=13856),'' 

Na trećoj ploči od crvenkastog [[mermer]]a, na vanjskoj južnoj fasadi, u bareljefu visine 79 i širine 64 cm, prikazano je rimsko božanstvo [[Merkur (mitologija)|Merkur]].
 
Četvrti rimski spomenik, prema navodima istraživača [[Arthur Evans|Arthura Evansa]] s kraja [[19. vijek]]a i koji je predstavljao bareljef orla izrađenog u [[Porfir|porfiritskom]] mermeru, nestao je prilikom obnove crkve krajem 19. vijeka. 

=== Nekropola stećaka ===
Crkva je podignuta na prostoru nekropole sa [[stećci]]ma, na kojem je i nakon izgradnje crkve nastavljeno ukopavanje. Nekoliko stećaka sa natpisima je ugrađeno u zid crkve. Na jednom je natpis koji objašnjava da pod njim leži knez Radoslav Širinić.

== Literatura ==
* Danilo Dželetović,  Istorija i stradanje Hercegove crkve, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo, 2007.
* Zdravko Kajmaković, Naše starine XIV-XV, Godišnjak Zavoda za zaštitu spomenika kulture prirodnih znamenitosti i rijetkosti Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1981. - Drina u doba Kosača

== Reference ==
{{Refspisak}}
{{portal|Bosna i Hercegovina}}
{{Commonscat|Saint George church (Sopotnica)}}

[[Kategorija:Rimska arheološka nalazišta u BiH]]
[[Kategorija:Crkve u Republici Srpskoj|S]]
[[Kategorija:Kosače]]
[[Kategorija:Gornje Podrinje]]
[[Kategorija:Nekropole stećaka|S]]
[[Kategorija:Nacionalni spomenici u Novom Goraždu]]</text>
      <sha1>gexp8fdugz1p25fouhucr2ttlcl7576</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Dan Arefata</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4617919</id>
    <revision>
      <id>42684079</id>
      <parentid>42504350</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T11:34:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 3 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42684079</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33154" sha1="fnscnuidonetwze9opalo202upl30f9" xml:space="preserve">{{Praznik
| naziv praznika = Dan Arefata
| image          = [[Datoteka:Pilgrims cover Arafat's roads, plains and mountain - Flickr - Al Jazeera English.jpg|250px]]
| opis           = Hodočasnici na brdu [[Arefat]] kod [[Meka|Meke]]
| službeni naziv = {{jez-arap|يوم عرفة}}, ''Javm Arafah''
| nadimak        = 
| praznik u      = [[Arefat]], [[Meka]], [[Saudijska Arabija|KSA]]&lt;br /&gt;(centar hodočašća)
| tip            = islamski
| značenje       = sjećanje na [[Muhamed]]ovu [[Oproštajna propovijed|oproštajnu propovijed]] i završetak poruke [[islam]]a
| početak        = 
| kraj           = 
| datum          = 9. [[Zu-l-hidždže|zul-hidžeta]]
| proslave       = 
| običaji        = [[Namaz (islam)|molitva]], učenje, [[pokajanje]],&lt;br /&gt;[[Post u islamu|post]] (ovisno o [[Pravci u islamu|pravcu]])
| povezan sa     = [[Hadž]]om i [[Kurban-bajram]]om
}}
'''Dan Arefata''' ({{jez-arap|يوم عرفة}}, ''Javm Arafah'') je [[Islamski blagdani|islamski blagdan]] koji se obilježava 9. [[Zu-l-hidždže|zul-hidžeta]] po lunarnom [[Islamski kalendar|kalendaru]]. Dan se smatra jednim od najboljih dana kod [[Muslimani (vjernici)|muslimana]] jer je jedan od deset odabranih u tom mjesecu, a tokom njega [[Hodočasnik|hodočasnici]] se zaustavljaju i borave na brdu [[Arefat]]u, što je jedan od najvažnijih stubova [[hadž]]a. Samo brdo smješteno je jugoistočno od [[Meka|Meke]], na putu koji je povezuje s [[Taif]]om, i od grada je udaljeno otprilike 22 [[Kilometar|km]]. Postoji više predaja koje govore o tome zašto je Arefat nazvan tim imenom, među kojima se najpouzdanijima smatraju one o [[Islamski pogled na Adama|Ademu]]&lt;ref name=&quot;Sunna&quot;&gt;{{cite web|title=يوم عرفة و عيد الأضحى المبارك|publisher=Sunna|url=http://www.sunna.info/Lessons/islam_439.html|accessdate=13. 5. 2018}}&lt;/ref&gt; i [[Abraham|Ibrahimu]].&lt;ref name=&quot;Islam4u&quot;&gt;{{cite web|title=لماذا سمي يوم عرفة بهذا الاسم؟|publisher=Islam4u|url=http://www.islam4u.com/ar/daily_question_show.php?fq_id=407|accessdate=13. 5. 2018}}&lt;/ref&gt;

Izlaskom [[Sunce|Sunca]] devetog dana mjeseca zu-l-hidžeta, [[hodočasnik]] ([[hadžija]]) napušta [[Mina (Saudijska Arabija)|Minu]] kretajući se u pravcu Arefata radi boravka na njemu. Boravkom na bilo kojem dijelu područja Arefata realizira se obavezni ritual hadža, bez obzira je li hodočasnik [[pješak]], [[Jahanje|jahač]] ili ležao tamo. Međutim, ukoliko se hodočasnik ne bude nalazio unutar granica označenog arefatskog područja na taj dan, njegov hadž neće biti ispravan.&lt;ref&gt;{{cite web|title=إخراج المني يفسد الصوم|publisher=Fatwa Online|url=http://fatwa.islamweb.net/fatwa/index.php?page=showfatwa&amp;lang=A&amp;Id=58377|date=20. 1. 2003|accessdate=13. 5. 2018}}{{Dead link|date=September 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt; Boravak na Arefatu se smatra jednim od najvažnijih stupova hadža i u tom pogledu [[Proroci u islamu|poslanik]] [[Muhamed]] kaže: &quot;Hadž je Arefat, pa tko dođe prije [[sabah-namaz]]a (jutarnja molitva) u noći okupljanja, upotpunit će svoj hadž&quot;.&lt;ref&gt;[[Tirmizi]]: ''[[Sunen Tirmizi|Sunan]]''; [[Ahmed ibn Hanbel]]: ''[[Musnad Ahmad ibn Hanbal|Musnad]]''&lt;/ref&gt;

Prenesene su neke poslaničke predaje koje govore o vrijednosti ovog dana. Među njima je ona koju prenosi [[Abu Hurajra]] od Muhameda, u kojoj kaže: &quot;Allah se ponosi pred stanovnicima nebesa s hodočasnicima prisutnim na Arefatu. On se njima obraća: 'Gledajte u Moje robove, došli su Meni, uprljani, uprašeni'&quot;.&lt;ref&gt;[[Hakim al-Nišapuri]]: ''[[Al-Mustadrak ala al-Sahihain]]''&lt;/ref&gt; Postoji predaja od [[Aiša|Aiše]] koja prenosi Muhamedove riječi: &quot;Nema dana u kom Allah više svojih robova oslobodi od vatre od dana Arefata. On se Svojom manifestacijom približi, a zatim se ponosi hadžijama pred [[meleci]]ma govoreći: 'Što ovi žele? O meleci moji, posvjedočite da Sam ovima oprostio'&quot;.&lt;ref&gt;[[Nesai]]: ''[[Sunen Nesai|Sunan]]''; [[Muslim ibn al-Hadždžadž|Muslim ibn al-Hadžadž]]: ''[[Sahih Muslim]]''&lt;/ref&gt;

Vrijeme boravka na Arefatu je od polovine Dana Arefata pa sve do [[Zora|zore]] narednog dana, a on je prvi dan [[Kurban-bajram]]a. Hodočasnik tog dana dvije obavezne popodnevne molitve ([[Podne-namaz|podne]] i [[Ikindija-namaz|ikindiju]]) obavlja spajajući ih i skraćeno s učenjem jednog [[ezan]]a i dva [[ikamet]]a. Hodočasniku se preporučuje da na Dana Arefata mnogo uči [[Dova|dove]] i [[Telbija|telbiju]] (riječi odazivanja na Božiji poziv), a to proizlazi iz [[Muhamed]]ovih riječi: &quot;Najbolja od svih je dova na Dan Arefata. Najbolje što sam ja kazao i [[Proroci u islamu|vjerovjesnici]] prije mene jest [[zikr]]: Nema boga osim [[Allah]]a, [[Tavhid|Jedinog]], koji nema sudruga, Njegova je vlast i hvala i On može sve&quot;.&lt;ref&gt;[[Tirmizi]]: ''[[Sunen Tirmizi|Sunan]]''; [[Malik ibn Anas]]: ''[[Muvata Imam Malik|Muvata]]''&lt;/ref&gt;

Hodočasnici ostaju na Arefatu sve do zalaska Sunca, kada kreću s Arefata prema [[Muzdalifa|Muzdelifi]] kako bi tamo proveli noć i zajedno obavili dvije noćne molitve (spajajući [[Akšam-namaz|akšam]] i [[Jacija-namaz|jaciju]]) i to nešto kasnije, što znači da će se čekati s akšamom sve dok ne nastupi vrijeme za jaciju. Preporučeno je da tu hodočasnici uče dove i zikre, te pripreme [[kamen]]čiće za Minu.&lt;ref name=&quot;DalilAlhaj&quot;&gt;{{cite web|title=الإفاضة من عرفات إلى مزدلفة|publisher=Dalil-Alhaj|url=http://www.dalil-alhaj.com/alifada_mt.htm|accessdate=13. 5. 2018|archive-date=2018-10-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20181011064719/http://dalil-alhaj.com/alifada_mt.htm}}&lt;/ref&gt; Potom tu provode ostatak noći sve do jutarnje molitve ([[Sabah-namaz|sabaha]]), poslije čega kreću prema Mini kako bi bacali kamenčiće na [[Kamenovanje šejtana|veliki džemret]].

== Imenovanje ==
[[Datoteka:Bu8rton Mount ARatat.gif|mini|desno|225px|[[Richard Francis Burton|Burtonov]] crtež [[Arefat]]a tokom hadža [[1857]]. (1273. [[Islamski kalendar|AH]])]]
Dan Arefata je blagdan stajanja na brdu [[Arefat]] (ili Arefa) u devetom danu mjeseca zul-hidžeta. [[Hakim al-Nišapuri|Nišapuri]] navodi: &quot;Arefat [termin] je [[množina]] riječi arefa&quot;, a [[Šejh Tabarsi|Tabarsi]] piše: &quot;Arefat je ime poznate doline u kojoj je obavezno boraviti, a Dan Arefata je dan boravka u njoj&quot;.&lt;ref&gt;{{cite web|last=al-Šeik|first=Tarik|title=أسرار الوقوف بعرفة|publisher=Al-Ahram|location=Kairo|url=http://www.ahram.org.eg/NewsQ/434432.aspx|archiveurl=https://web.archive.org/web/20151025170005/http://www.ahram.org.eg/NewsQ/434432.aspx|date=22. 9. 2015|archivedate=25. 10. 2015|accessdate=13. 5. 2018}}&lt;/ref&gt; Više je predaja o porijeklu termina Arefat, a dvije među njima smatraju se najpouzdanijima. Prema prvoj, otac ljudskog roda [[Islamski pogled na Adama|Adem]] sastao se i upoznao s [[Hava|Havom]] upravo na ovom mjestu, nakon što su izgnani iz [[dženet]]a ([[raj]]a), te je stoga ono nazvano Arefatom (termin ima isti konsonantni korijen kao i {{jez-arap|عرف}} odnosno ''urf'', dosl. ''upoznavanje'' i ''spoznaja'').&lt;ref name=&quot;Sunna&quot;/&gt; Prema drugoj, [[melek]] [[Džibril]] je poslaniku [[Abraham|Ibrahimu]] tokom zajedničkog putovanja pokazivao mjesta i propise hodočašća (hadža) i tada ga je upitao: &quot;Jesi li spoznao, jesi li spoznao?&quot;, a Ibrahim je kazao: &quot;Spoznao sam, spoznao sam&quot;, i tako je nazvan Arefat.&lt;ref name=&quot;Islam4u&quot;/&gt; Obje predaje u svom [[Tafsir al-Kurtubi|tafsiru]] navodi [[al-Kurtubi]]:&lt;ref&gt;{{cite web|title=ما سبب تسمية وادي منى وجبل عرفة بهذه أسماء؟|publisher=Fatwa Online|url=http://fatwa.islamweb.net/fatwa/index.php?page=showfatwa&amp;Option=FatwaId&amp;Id=52025|date=16. 1. 2002|accessdate=13. 5. 2018|archive-date=2018-05-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20180513174833/http://fatwa.islamweb.net/fatwa/index.php?page=showfatwa&amp;Option=FatwaId&amp;Id=52025|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;
{{citat|Rekli su da je Arefat dobio to ime zato što se ljudi međusobno upoznaju na tom mjestu. Rečeno je da je Džibril putovao sa Ibrahimom i pokazivao mu mjesta (mešahid) i upitao ga: 'Jesi li spoznao (earefte), jesi li spoznao?'. Rečeno je da se Adem, nakon što je spušten iz dženeta, susreo i upoznao sa Havom na tom mjestu.|al-Kurtubi}}

== Pozadina ==

=== Oproštajni hadž ===
{{glavni|Oproštajna propovijed|l1=Oproštajni hadž}}
[[Datoteka:THE PLAN OF ARAFAT (1814).jpg|mini|desno|225px|Karta područja [[Arefat]]a iz [[1814]].]]
U pratnji brojnih [[ashab]]a muslimana, [[Muhamed]] je 10. hidžretske godine iz [[Medina|Medine]] namjeravao otići u [[Meka|Meku]] kako bi izvršio vjersku obavezu [[hadž]],&lt;ref name=&quot;Islamweb&quot;&gt;{{cite web|title=باب قصة حجة الوداع|publisher=Islamweb|url=https://library.islamweb.net/newlibrary/display_book.php?idfrom=5091&amp;idto=5102&amp;bk_no=79&amp;ID=121#docu|accessdate=13. 5. 2018|archivedate=2016-04-04|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160404174911/https://library.islamweb.net/newlibrary/display_book.php?idfrom=5091&amp;idto=5102&amp;bk_no=79&amp;ID=121#docu|deadurl=yes}}&lt;/ref&gt; koji je postao obavezan 9. hidžretske godine.&lt;ref&gt;{{cite web|title=في أي سنة من الهجرة فرض الحج؟|publisher=Islamqa|url=https://islamqa.info/ar/109291|date=18. 11. 2007|accessdate=13. 5. 2018}}&lt;/ref&gt; Nakon što je stigao na mikat (mjesto početka hadžijskog rituala) zul-hilejfa, klanjao je [[Namaz (islam)|namaz]] u džamiji, a odatle je sjeo na svoju devu Kasvu i nastavio dalje učeći glasno [[Telbija|telbije]]: &quot;Odazivam Ti se Bože, odazivam, odazivam Ti se, Ti nemaš sudruga, odazivam Ti se. Hvala, blagodati i vlast pripadaju samo Tebi. Ti nemaš sudruga&quot;. Stigao je do [[Kaba|Kabe]], dotakao ugao i obavio sedam tavafa (ritual kružne šetnje). Ubrzano se kretao tri, a uobičajeno četiri puta. Potom je stigao do mekama Ibrahima, pa je učio: &quot;I obavite namaz kod mekama Ibrahima&quot; ([[Al-Bakara|2:125]]). Zatim je klanjao dva [[rekat]]a i načinio je mjesto (mekam) između njega i Kabe, vratio se do polaznog ugla kojeg je dotakao, te se kroz kapiju uputio prema Safi. Kada se približio, proučio je sljedeći [[ajet]]: &quot;Safa i Merva su neka od Alahovih znamenja&quot; ([[Al-Bakara|2:158]]).

Obred je započeo od Safe, kretajući se do Merve, a kada je obavio posljednje kretanje oko Merve, stojeći na njoj obratio se hodočasnicima ispred sebe rekavši: &quot;Ako primim neku naredbu, ja joj ne okrećem leđa. Nisam potvrdio obavezu klanja kurbana za umru. Onaj tko ne bude imao kurban, nek se opredijeli za obavljanje umre&quot;. Potom je ustao [[Suraka ibn Malik]] pa je rekao: &quot;[[Alah]]ov poslaniče, samo ove godine ili za svagda?&quot;. Potom je Muhamed isprepleo prste jedne ruke s prstima druge i odgovorio: &quot;Ja ću uvijek dva puta činiti umru na hadžu&quot;. [[Ali|Ali ibn Abu Talib]] je pristupio Muhamedu iz pravca [[Jemen]]a i rekao: &quot;Što si kazao kada si hadž učinio obaveznim?&quot;. Odgovoreno mu je: &quot;Rekao sam Bože moj, ja sam sljedbenik onoga što je slijedio tvoj poslanik. Sa mnom je hedj (kurban), a još odluku nisam donio. Bilo je ukupno stotinu kurbana koje je iz pravca Jemena doveo Ali uz one sa kojima je došao poslanik. Ljudi koji su sa sobom imali kurban, donijeli su odluke i učinili taksir osim poslanika&quot;.

U danu tervije uputili su se na [[Mina (Saudijska Arabija)|Minu]] obaviti [[hadž]]ijske obrede. U tom danu Muhamed je klanjao [[Podne-namaz|podne]], [[Ikindija-namaz|ikindiju]], [[Akšam-namaz|akšam]], [[Jacija-namaz|jaciju]] i [[sabah-namaz]]. Zatim je ostao sve dok [[Sunce]] nije izašlo i naredio je da se u džamiji [[Masdžid al-Namira|Namiri]] napravi bina. Odatle je krenuo prema [[Arefat]]u pa je u džamiji Namiri zatekao napravljenu binu, odakle se obratio prisutnima:&lt;ref name=&quot;Islamweb&quot;/&gt;
{{citat|Zaista, vaša krv i imovina su sveti i nepovredivi kao što je svet ovaj dan. U ovom vašem mjesecu, u ovom vašem mjestu. Evo! Sve što se tiče džahilijetskog vremena pod mojim je nogama i ukinuto je. Ukinute su i krvne osvete iz džahilijetskog vremena. Prvi zahtjev za krvnu osvetu koju sam ukinuo odnosio se na sina Rabije ibn Harisa, koji je odrastao u plemenu Sa'd, a ubio ga je Hezil. I ukinuta je lihva iz predislamskog perioda kako se sve i ukidaju, a prva od naših lihvi koja je ukinuta je ona Abasa ibn Abdul-Mutaliba. Bojte se Alaha u pogledu žena! O ljudi, točno je da imate određena prava u odnosu na vaše žene, ali i one imaju prava nad vama. Zapamtite da ste ih uzeli kao svoje žene uz Njegovu dozvolu i da su one Božiji emanet vama. Ako se pridržavaju svojih obaveza prema vama, onda im pripada pravo da ih hranite i odijevate. Dobro postupajte prema svojim ženama i budite ljubazni prema njima jer su vaši partneri i odani pomagači. Vaše je pravo da one ne surađuju s nekima mimo vašeg dopuštenja kako ne bi bile nečasne. Vi ćete biti pitani na Sudnjem danu, [sada mi recite] što biste rekli? Oni [ljudi] su rekli: 'Mi ćemo svjedočiti da si prenio poruku, da si zapečatio ciklus poslanstva te da si dao mudre, iskrene savjete'. On [časni poslanik] je onda podigao ruke prema nebu i tri puta kazao ljudima: 'O Alahu, posvjedoči, Alahu, posvjedoči'!}}
Nakon održanog govora, klanjao je podne i ikindiju s jednim [[ezan]]om i dva [[ikamet]]a, i ništa više nije činio između ta dva namaza. Zatim je jahajući stigao do određenog mjesta (mevkif), spustio se s devom na pustinjski pijesak, ostavivši uzde ispred sebe. Okrenuo se prema [[Kibla|kibli]] i tako stajao sve dok [[Sunce]] nije zašlo i dok nije nestala njegova blaga svjetlost. Potom je stigao u [[Muzdalifa|Muzdelifu]] gdje je klanjao akšam i jaciju s jednim ezanom i dva ikameta, ne dodajući ništa između toga. Zaspao je i u zoru je obavio sabah-namaz. Uzjahao je devu i krenuo putem dok nije stigao do [[Masdžid al-Haram|al-Harama]]. Okrenuo se prema kibli pa je učio [[Dova|dove]], [[tekbir]] i [[tehlil]] sve dok Sunce nije izašlo. Zatim je došao do velikog džemreta koga je kamenovao sa sedam kamenčića. Sa svakim kamenčićem je izgovarao tekbir, potom je skrenuo na mjesto gdje se kolju kurbani, te zaklao svoj kurban. Uzjahao je devu i uputio se prema Kabi, gdje je klanjao podne-namaz i pio vodu sa [[Zemzem]]a.&lt;ref name=&quot;Islamweb&quot;/&gt;

=== Brdo Arefat ===
{{glavni|Arefat}}
[[Datoteka:Covering the mountain - Flickr - Al Jazeera English.jpg|mini|desno|225px|[[Hadžija|Hadžije]] na brdu [[Arefat]] tokom hadža [[2009]]. (1430. [[Islamski kalendar|AH]])]]
[[Arefat]] se nalazi izvan granica [[Masdžid al-Haram|prostora harema]], na putu koji povezuje [[Meka|Meku]] s [[Taif]]om. Smješten je oko 22 [[Kilometar|km]] jugoistočno od centra Meke, 10 km od [[Mina (Saudijska Arabija)|Mine]] i 6,0 km od [[Muzdalifa|Muzdelife]], a ukupna [[površina]] mu je otprilike 10,4 [[km²]]. Arefat je područje koje čini [[ravnica]] s uzvisinom po sredini koja ima oblik [[Luk (matematika)|luka]], čija dužina i širina iznose oko tri kilometra.&lt;ref name=&quot;SatelNews30102012&quot;&gt;{{cite web|title=ماذا تعرف عن جبل عرفه؟ معلومات عن جبل الرحمة|publisher=Satel News|url=http://www.satelnews.com/%D9%85%D8%A7%D8%B0%D8%A7-%D8%AA%D8%B9%D8%B1%D9%81-%D8%B9%D9%86-%D8%AC%D8%A8%D9%84-%D8%B9%D8%B1%D9%81%D9%87-%D8%9F-%D9%85%D8%B9%D9%84%D9%88%D9%85%D8%A7%D8%AA-%D8%B9%D9%86-%D8%AC%D8%A8%D9%84-%D8%A7/|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160305161524/http://www.satelnews.com/%D9%85%D8%A7%D8%B0%D8%A7-%D8%AA%D8%B9%D8%B1%D9%81-%D8%B9%D9%86-%D8%AC%D8%A8%D9%84-%D8%B9%D8%B1%D9%81%D9%87-%D8%9F-%D9%85%D8%B9%D9%84%D9%88%D9%85%D8%A7%D8%AA-%D8%B9%D9%86-%D8%AC%D8%A8%D9%84-%D8%A7/|date=30. 10. 2012|archivedate=5. 3. 2016|accessdate=13. 5. 2018}}&lt;/ref&gt;

Područje Arefata je omeđeno s četiri [[Granica|granice]]. Prva među njima završava na rubu istočnog puta, druga do rubova planine koja se pruža iza područja Arefata, treća kod [[voćnjak]]a koji se nastavljaju na selo Arefat, okrenuto lijevo prema Kabi iz pozicije Arefata. Posljednja odnosno četvrta završava u dolini Arne. Krajem [[20. vijek]]a oko područja Arefata postavljeni su znakovi koji pokazuju njegove granice, tako da se hodočasnici mogu lakše orijentirati.&lt;ref&gt;{{cite web|title=المبحَثُ السَّابِعُ: اشتراطُ أَمْنِ الطَّريقِ لتحقيقِ الاستطاعَةِ|publisher=Dorar|location=Dammam|url=https://dorar.net/feqhia/2903|accessdate=13. 5. 2018}}&lt;/ref&gt;

Granice Arefata iz pravca harema [[Kaba|Kabe]] su obilježene putokazom u mjestu Zi-l-Medžaz i Araka, a to su područja u kojima hodočasnik ne može boraviti s obzirom da se nalaze izvan granica Arefata. Tamo se nalaze dvije [[Zastava|zastave]], na početku i na kraju područja, a između njih smještena je Arna za koju poslanik [[Muhamed]] kaže: &quot;Sav Arefat je mjesto boravka osim središta Arne&quot;. Sa zapadne strane, Arefat je ograničen dolinom Arne u kojoj je smještena džamija [[Masdžid al-Namira|Namira]]. U novije vrijeme, nakon proširenja, džamija se našla unutar područja Arefata osim njenog prednjeg dijela koji je ostao izvan granica.&lt;ref name=&quot;SatelNews30102012&quot;/&gt;

== Trajanje ==
[[Datoteka:Pilgrims must spend the time within a defined area on the plain of Arafat. - Flickr - Al Jazeera English.jpg|mini|desno|225px|Oznaka granice područja [[Arefat]]a]]
[[Datoteka:Muslims who are not at the Hajj join them in spirit by fasting this day. - Flickr - Al Jazeera English.jpg|mini|desno|225px|Dio džamije [[Masdžid al-Namira|Namire]] gdje se održava [[Podne-namaz|podne]] i [[ikindija-namaz]]]]
Dan Arefata počinje od [[Zora|zore]] devetog dana mjeseca [[Zu-l-hidždže|zul-hidžeta]] i traje sve do rađanja zore [[Kurban-bajram|Kurban-bajramskog blagdana]]. Završava nastupanjem [[sabah-namaz]]a, čime završava i vrijeme boravka na [[Arefat]]u za [[hodočasnik]]e ([[Hadžija|hadžije]]), tj. s rađanjem zore dana Eida (Bajrama). Glede početka boravka na Arefatu postoje razlike među [[Pravci u islamu|islamskim pravcima]] i [[mezheb]]ima.

Kod [[Sunizam|sunita]], prema [[Hanefijski mezheb|hanefijama]] i [[Šafijski mezheb|šafijama]] ono je početak Sunčevog zevala ([[zenit]]a) Dana Arefata, dok je prema [[Malikijski mezheb|malikijama]] vrijeme boravka na Arefatu još od noći, budući da je boravak tamo obavezan tokom cijelog [[dan]]a. Ukoliko se bez opravdanog razloga boravak namjerno izostavi, tada podliježe djelima iskupljenja (fedj). Prema [[Hanbelijski mezheb|hanbelijama]], vrijeme boravka počinje od izlaska Sunca na Dan Arefata (9. zul-hidžeta) do rađanja zore bajramskog dana, a Dan Arefata za one koji nisu na hodočašću završava se zalaskom Sunca istog dana.&lt;ref&gt;{{cite web|title=تحديد يوم عرفة بدءاً وانتهاءاً|publisher=Fatwa Online|url=http://fatwa.islamweb.net/fatwa/index.php?page=showfatwa&amp;Option=FatwaId&amp;Id=13595|date=16. 1. 2002|accessdate=13. 5. 2018|archive-date=2018-08-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20180807220531/http://fatwa.islamweb.net/fatwa/index.php?page=showfatwa&amp;Option=FatwaId&amp;Id=13595|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;

Boravak na [[Arefat]]u kod sunita predstavlja jedan od stupova [[hadž]]a i stoga je hadž ispravan jedino s njim, a tko izostavi boravak na Arefatu ostao je bez hadža. Ovaj stav argumentiraju [[ajet]]om [[Kuran]]a u kome [[Alah]] kaže: &quot;A kada pođete s Arefata, spominjite Alaha kod [[Masdžid al-Haram|Masdžida al-Harama]]&quot; ([[Al-Bakara|2:198]]), uzimajući tako da je boravak na Arefatu obavezan i da boravak na [[Muzdalifa|Muzdelifi]] slijedi poslije boravka na Arefatu. Dokaze uzimaju i iz [[Suna|sune]], npr. od [[Muhamed]]a se prenosi predaja u kojoj kaže: &quot;Hadž je Arefat&quot;.&lt;ref name=&quot;alAdvani&quot;&gt;{{cite web|last=al-Advani|first=Rašid ibn Muajaz|title=فضل يوم عرفة|url=http://www.saaid.net/mktarat/hajj/155.htm|accessdate=13. 5. 2018}}&lt;/ref&gt;

Također, u jednom od njihovih [[hadis]]a stoji: &quot;Došao sam [[Muhamed|Alahovom poslaniku]] na Muzdelifi dok je izlazio radi [[Namaz (islam)|namaza]], pa sam rekao: 'Alahov poslaniče, došao sam s planine Taj, iscrpio sam se od putovanja i umoran sam. Alaha mi, nisam prošao ni jednu planinu, a da se nisam zaustavio na njoj. Imam li ja išta od [[hadž]]a?' Alahov poslanik je kazao: 'Tko bude prisutan na ovom našem namazu, boravi s nama sve do napuštanja, tko je boravio na [[Arefat]]u prije toga noću ili danju, njegov hadž će biti potpun, biti će čist od svih [[grijeh]]a'&quot;.&lt;ref name=&quot;Dorar&quot;&gt;{{cite web|title=المبحَثُ السَّادِسُ: الاستطاعَةُ المالِيَّةُ|publisher=Dorar|location=Dammam|url=https://dorar.net/feqhia/2901|accessdate=13. 5. 2018}}&lt;/ref&gt; Pod zaustavljanjem (vukuf) na Arefatu se podrazumijeva boravak na njemu i nikakvo stajanje na nogama nije obavezno, a to se argumentira [[Suna|sunom]] da je Muhamed boravio na Arefatu jašući na svojoj [[Deva|devi]].&lt;ref name=&quot;Dorar&quot;/&gt;

Među [[Šijitizam|šijitima]], [[Imamizam|imamiti]] smatraju da je boravak na Arefatu deveti dan [[Zu-l-hidždže|zul-hidžeta]] obavezan (vadžib), a to podrazumijeva od početka popodneva do zalaska Sunca. Dopušteno je odgađanje boravka od zevala (zenita) do mjere u kojoj se može obaviti [[gusul]] (obredno kupanje), te obaviti dva obavezna popodnevna namaza zajedno ([[Podne-namaz|podne]] i [[Ikindija-namaz|ikindija]]). Boravak u ovom točno određenom vremenu je obavezan, a grijeh je u to vrijeme svojevoljno napustiti to mjesto, iako boravak tamo nije sami stup hadža. Izostavljanje boravaka na Arefatu u tom vremenu samo po sebi neće [[hadž]] učiniti nevažećim. Stoga, onaj koji svojevoljno (neopravdano) napusti to mjesto, njegov hadž nije ispravan.

Onaj koji boravak na Arefatu ne izostavi namjerno, nego to učini iz zaborava, neznanja ili sličnih razloga, to ga ispričava, međutim, obavezan mu je boravak na Arefatu jedan dio noći uoči Bajrama (Eida) sa namjerom boravka (vukufa) i njegov hadž će biti ispravan. Ovo se odnosi na onoga koji opravdano nije obavio vukuf na Arefatu i nije mogao prisustvovati obaveznom boravku na njemu. Isto tako, boravak kod Meš’ara prije izlaska sunca mu je obaveza; a ukoliko se on plaši da će to propustiti te noći, obavezno mu je da skrati svoj boravak kod [[Masdžid al-Haram|Masdžida al-Harama]] i njegov hadž će biti ispravan.&lt;ref&gt;{{cite web|last=al-Sistani|first=Ali|authorlink=Ali al-Sistani|title=الوقوف بعرفات|publisher=Sistani|url=http://www.sistani.org/arabic/book/14/3550/|accessdate=13. 5. 2018}}&lt;/ref&gt;

Kod [[Zejdizam|zejdita]], nastupanje Dana Arefata određuje se tako da će ovisiti o istraživanju. Ukoliko nije bilo istraživanja vukuf (boravak hadžija) nije dopušten, budući da je njegova izvjesnost obavezna. Ukoliko je njegovo nastupanje utvrđeno istraživanjem onda je vukuf dopušten sve dok se pogrešnost nije obistinila, a vremena još uvijek preostalo. Ako je konsenzusom ustanovljeno da nema naznaka o nastupanju dana Arefata onda je dopušteno odložiti ga jedan dan. Ne postoji razlika između osmog, devetog ili desetog dana.

=== Nakon boravka na Arefatu ===
[[Hadžija|Hadžije]] ostaju na Arefatu sve do zalaska [[Sunce|Sunca]], nakon čega hodočasnici hrle k [[Muzdalifa|Muzdelifi]] kako bi tamo proveli [[noć]]. Tu hadžije obavljaju dva noćna [[Namaz (islam)|namaza]] (akšam i jacija), zajedno s malo odlaganja. Dakle, [[Akšam-namaz|akšam]] se ne klanja sve dok ne nastupi vrijeme [[Jacija-namaz|jacije]]. Vjerske su preporuke da hodočasnik dosta uči [[Dova|dovu]] i [[zikr]], te da se pripremi za [[kamenovanje šejtana]] na [[Mina (Saudijska Arabija)|Mini]] tako što će prikupiti dovoljan broj [[kamen]]čića. Na Muzdelifi ostaje sve dok ne obavi [[sabah-namaz]]. Nakon toga hodočasnik kreće prema Mini kako bi na veliki džemret bacio kamenčiće.&lt;ref name=&quot;DalilAlhaj&quot;/&gt;

== Značaj blagdana ==
[[Datoteka:Praying at Arafat - Flickr - Al Jazeera English.jpg|mini|desno|225px|[[Dova]] na Dan Arefata drži se najboljom praksom]]
[[Muslimani (vjernici)|Muslimani]] su jednoglasni u pogledu vrijednosti Dana Arefata,&lt;ref name=&quot;alAdvani&quot;/&gt; zbog toga što je on u svetim [[Mjesec (jedinica)|mjesecima]]: &quot;Broj mjeseci u [[Alah]]a je dvanaest, prema [[Kuran|Alahovoj knjizi]], od dana kada je [[Nebo|nebesa]] i [[Zemlja|Zemlju]] stvorio, a četiri su svijeta&quot; ([[At-Tavba|9:36]]). Također, njegovo bivanje je jedan od dana hadžijskih mjeseci (&quot;Hadž je u određenim mjesecima&quot;, [[Al-Bakara|2:197]]) i jedan je od određenih dana (&quot;Da bi koristi imali i da bi u određene dane, prilikom klanja kurbana, kojim ih je Alah opskrbio, Njegovo ime spominjali&quot;, [[Al-Hadž|22:28]]).

[[Abdalah ibn Abas|Ibn Abas]] kaže da su određeni dani (''ejam ma'lumat'') ustvari deset dana [[Zu-l-hidždže|zul-hidžeta]], a Dan Arefata je jedan od tih deset dana s kojima se Alaha kune (&quot;Tako mi deset noći&quot;, [[Al-Fadžr|89:2]]). Ibn Abas kaže o njoj: &quot;Tu je deseta noć zul-hidžeta&quot;. [[Ibn Kasir]] kaže: &quot;To je tačno. Shodno onome što kaže [[Muhamed|Alahov poslanik]] o njoj: Nema dana u kojima je dobro djelo Alahu draže od djela u ovim danima, dakle ovih deset dana&quot;. Rekli su: &quot;Alahov poslaniče, čak ni [[džihad]] na Božijem putu?&quot;. Odgovorio je: &quot;Čak ni džihad na Božijem putu izuzev ako čovjek navlastito izađe sa svojim imetkom, i ništa od toga ne vrati&quot;.

Smatra se da je u ovom danu Alah upotpunio [[Islam|islamsku vjeru]], kao što kaže [[Omar|Omar ibn Hatab]]: &quot;Jedan [[Jevreji|Jevrej]] je rekao: 'O [[Amir al-Mu'minin|zapovjedniče vjernika]], postoji [[ajet]] u vašoj knjizi koga vi učite. Da je nama Jevrejima objavljen takav ajet mi bismo taj dan uzeli za blagdan'. Upitao je: 'Koji je to ajet?' On je rekao: 'Danas sam vam vašu vjeru usavršio, svoju blagodat prema vama upotpunio, i zadovoljan sam da vam vjera bude islam'&quot; ([[Al-Ma'ide|5:3]]). Omar je kazao: &quot;Mi znamo za taj dan kada je poslaniku objavljeno dok je stajao na [[Arefat]]u jednog [[Petak|petka]]&quot;.

Kao što se smatra [[Islamski blagdani|blagdanom]] boravak na Arefatu, a to je [[suna]] poslanika islama, pa je Muhamed rekao: &quot;Dan Arefata, dan [[Kurban-bajram|klanja kurbana]] i dani boravka na [[Mina (Saudijska Arabija)|Mini]] su blagdani za nas [[Muslimani (vjernici)|muslimane]]. U njemu je [[dova]] od ogromnnog značaja&quot;. Muhamed je također kazao: &quot;Najbolja dova je ona koja se uči na Dan Arefata jer se putem nje uvećava broj onih koji su oslobođeni vatre&quot;, o čemu dodaje: &quot;Nema dana u kojem Alah oslobodi više robova od vatre od Dana Arefata. Toga dana, [[Alah]] se ponosi pred stanovnicima nebesa s onima koji su prisutni na Arefatu&quot;. U [[hadis]]u je rečeno: &quot;Alah se pred stanovnicima nebesa ponosi [[hadžija]]ma koji se nalaze na Arefatu&quot;. Obzirom da se boravak na Arefatu smatra jednim od stupova [[hadž]]a, Muhamed je kazao: &quot;Hadž je Arefat&quot;.&lt;ref name=&quot;alAdvani&quot;/&gt;

=== Post Dana Arefata ===
Oni koji nisu na hodočašću potiču se da Dan Arefata provedu u [[Post u islamu|postu]] s obzirom na veliku nagradu koju to djelo ima. [[Sunizam|Suniti]] to obrazlažu [[hadis]]om zbirke ''[[Sahih Buhari]]'' koji kaže: &quot;Post na Dan Arefata kod [[Alah]]a se računa oprostom [[grijeh]]a čitave minule godine i narednu godinu&quot;.&lt;ref&gt;{{cite web|title=فضل صيام يوم عرفة والعمل الصالح فيه|publisher=Fatwa Online|url=http://fatwa.islamweb.net/fatwa/index.php?page=showfatwa&amp;Option=FatwaId&amp;Id=58344|date=25. 1. 2005|accessdate=13. 5. 2018|archive-date=2018-08-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20180807220529/http://fatwa.islamweb.net/fatwa/index.php?page=showfatwa&amp;Option=FatwaId&amp;Id=58344|url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Za [[Hadžija|hadžije]] post ovog dana nije dopušten s obzirom da je [[Muhamed]] mrsio kada bi stigao na [[Arefat]].&lt;ref&gt;{{cite web|last=ibn Baz|first=Abd al-Aziz|authorlink=Abd al-Aziz ibn Baz|title=حكم صوم يوم عرفة للحاج وغيره|url=https://binbaz.org.sa/node/620|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150926015709/https://binbaz.org.sa/node/620|archivedate=26. 9. 2015|accessdate=13. 5. 2018}}&lt;/ref&gt; U jednom od hadisa je preneseno da je Muhamed zabranio post na Dan Arefata na brdu.&lt;ref&gt;{{cite web|last=al-Zahrani|first=Jahja ibn Musa|title=صوم يوم عرفة|url=http://www.saaid.net/Doat/yahia/7.htm|accessdate=13. 5. 2018}}&lt;/ref&gt;

Gledište [[Šijitizam|šijita]] o postu se razlikuje ovisno o specifičnom pravcu, no generalno izvode zaključak da kada se pouzdano pojavi [[Lunarni ciklus|mlađak]] mjeseca [[Zu-l-hidždže|zul-hidžeta]], post na Dan Arefata neće čovjeka oslabiti ni u kojoj mjeri od obavljanja nekih aktivnosti toga dana, te je zato bolje postiti ga. To dokazuju predajom koja kaže: &quot;Post na Dan Arefata ima vrijednost posta čitave godine&quot;. On također kaže da [[Hasan ibn Ali|Hasan]] nije postio ovaj dan, ali je zato postio [[Husein ibn Ali|Husein]].&lt;ref&gt;{{cite book|last=Tusi|first=Abu Džafar Muhamed ibn Hasan|authorlink=Abu Džafar al-Tusi|title=[[Al-Istibsar]]|volume=2|publisher=Dar al-Kutub al-Islamija|location=Teheran|page=133|origyear=1390 AP|year=2011|oclc=247479936}}&lt;/ref&gt;

=== Tekbir ===
{{glavni|Tekbir}}
[[Tekbir]] predstavlja izgovaranje vjerske fraze: &quot;[[Alah]] je najveći, Alah je najveći, nema Boga osim Alaha, Alah je najveći, Alah je najveći i Njemu pripada hvala&quot;. Ili jednostavno samo: &quot;Alah je najveći&quot;. Tako postoji potpuni i ograničeni tekbir. Prvi je onaj koji se izgovara u bilo kom vremenu, a drugi je onaj koji se izgovara poslije obaveznih [[Namaz (islam)|namaza]]. Brojni učenjaci navode da je poseban tekbir onaj koji je povezan sa [[Kurban-bajram]]om. On se uči od [[sabah-namaz]]a na Dan Arefata za one koji nisu na [[hadž]]u. Glede [[hadžija]], on počinje od [[podne]] dana bajrama, a dotad se izgovara [[Telbija|telbiju]] ponavljajući je sve do [[Ikindija-namaz|ikindije-namaza]] posljednjeg dana [[tešrik]]a. [[Suna]] je da [[Muškarac|muškarci]] tekbir izgovaraju na glas, dok [[Žena|žene]] to ne čine.&lt;ref&gt;{{cite web|title=ما صفـة التكبير المطلق، والتكبير المقيد؟|publisher=Islamway|url=https://ar.islamway.net/fatwa/16450/%D9%85%D8%A7-%D8%B5%D9%81%D8%A9-%D8%A7%D9%84%D8%AA%D9%83%D8%A8%D9%8A%D8%B1-%D8%A7%D9%84%D9%85%D8%B7%D9%84%D9%82-%D9%88%D8%A7%D9%84%D8%AA%D9%83%D8%A8%D9%8A%D8%B1-%D8%A7%D9%84%D9%85%D9%82%D9%8A%D8%AF|date=9. 10. 2007|accessdate=13. 5. 2018}}&lt;/ref&gt;

== Statistika posjećenosti ==
Prema [[Saudijska Arabija|saudijskim]] podacima, posjećenost na Dan Arefata iznosi:
{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! [[Islamski kalendar|AH]]
! [[Datum]]
! [[Hadžija|Hadžije]]
|-
| 1428.&lt;ref name=&quot;Sabq1582017&quot;&gt;{{cite web|title=الإحصاء: المملكة استضافت  24 مليون حاج في آخر ١٠ سنوات|publisher=Sabq Online Newspaper|location=Riyadh|url=https://sabq.org/%D8%A7%D9%84%D8%A5%D8%AD%D8%B5%D8%A7%D8%A1-%D8%A7%D9%84%D9%85%D9%85%D9%84%D9%83%D8%A9-%D8%A7%D8%B3%D8%AA%D8%B6%D8%A7%D9%81%D8%AA-%D9%85%D9%84%D9%8A%D9%88%D9%86-%D8%AD%D8%A7%D8%AC-%D9%81%D9%8A-%D8%A2%D8%AE%D8%B1-%D8%B3%D9%86%D9%88%D8%A7%D8%AA|date=15. 8. 2017|accessdate=13. 5. 2018}}&lt;/ref&gt;
| align=right | [[18. 12.]] [[2007]].
| align=right | 2,454.325
|-
| 1429.&lt;ref name=&quot;Sabq1582017&quot;/&gt;
| align=right | [[7. 12.]] [[2008]].
| align=right | 2,408.849
|-
| 1430.&lt;ref name=&quot;Sabq1582017&quot;/&gt;
| align=right | [[26. 11.]] [[2009]].
| align=right | 2,312.278
|-
| 1431.&lt;ref name=&quot;Sabq1582017&quot;/&gt;
| align=right | [[15. 11.]] [[2010]].
| align=right | 2,789.399
|-
| 1432.&lt;ref name=&quot;Sabq1582017&quot;/&gt;
| align=right | [[5. 11.]] [[2011]].
| align=right | 2,927.717
|-
| 1433.&lt;ref name=&quot;Sabq1582017&quot;/&gt;
| align=right | [[25. 10.]] [[2012]].
| align=right | 3,161.573
|-
| 1434.&lt;ref name=&quot;Sabq1582017&quot;/&gt;
| align=right | [[14. 10.]] [[2013]].
| align=right | 1,980.249
|-
| 1435.&lt;ref name=&quot;Sabq1582017&quot;/&gt;
| align=right | [[3. 10.]] [[2014]].
| align=right | 2,085.238
|-
| 1436.&lt;ref name=&quot;Sabq1582017&quot;/&gt;
| align=right | [[23. 9.]] [[2015]].
| align=right | 1,952.817
|-
| 1437.&lt;ref&gt;{{cite web|title=GaStat: The Total number of Pilgrims for the Hajj Season of 1437H is (1,862,909)|publisher=General Authority for Statistics|location=Riyadh|url=https://www.stats.gov.sa/en/news/113|year=2017|accessdate=13. 5. 2018}}{{Dead link|date=January 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;
| align=right | [[11. 9.]] [[2016]].
| align=right | 1,862.909
|-
| 1438.&lt;ref&gt;{{cite web|title=GaStat: The Total Number of Pilgrims for the Hajj Season of 1438H. Reached (2,352,122) Pilgrim|publisher=General Authority for Statistics|location=Riyadh|url=https://www.stats.gov.sa/en/news/206|year=2017|accessdate=13. 5. 2018|archive-date=2022-08-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20220810093629/https://www.stats.gov.sa/en/news/206}}&lt;/ref&gt;
| align=right | [[31. 8.]] [[2017]].
| align=right | 2,352.122
|}

== Reference ==
{{izvori|2}}

== Vanjske veze ==
* Indžić, Abdulkadir (28. 12. 2007): [http://www.islamskazajednica.ba/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=2595:tajne-arefata-temeljnog-dijela-hadfdfa&amp;catid=85&amp;Itemid=222 ''Tajne Arefata temeljnog dijela hadždža''], Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini
* Karčić, Harun (23. 9. 2015): [http://balkans.aljazeera.net/vijesti/dan-arefata-najvaznija-etapa-hadza ''Dan Arefata, najvažnija etapa hadža''], [[Al Jazeera Balkans]]

[[Kategorija:Praznici|Arefat]]
[[Kategorija:Hadž]]
[[Kategorija:Islam]]</text>
      <sha1>fnscnuidonetwze9opalo202upl30f9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Vibha Anand</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4620716</id>
    <revision>
      <id>42684018</id>
      <parentid>42491139</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:12:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-49010-32</username>
        <id>390481</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>42684018</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1080" sha1="iu9hg8a279715kawk0olkazspbg67vc" xml:space="preserve">{{Kutijica za glumce
| ime            = Vibha Anand
| puno_ime       = Vibha Anand
| slika          =
| opis_slike     = 
| datum_rođenja = {{Birth date and age|1990|9|8|df=y}}
| mesto_rođenja   = [[Mumbai]]
| država_rođenja = {{flagcountry|IND}}
| datum_smrti = 
| mesto_smrti = 
| država_smrti = 
| supružnik      =
| partner        = 
| oskar          = 
| sagawards      = 
| zlatni globus  = 
| saturn         = 
}}
'''Vibha Anand''' je [[Indija|indijska]] [[glumac|glumica]].

== Filmografija ==

{| class=&quot;wikitable sortable&quot;
|-
! Godina !! Srpskohrvatski naziv !! Originalni naziv !! Uloga
|-
| 2008–2010 || ''Mala nevesta'' || ''[[Balika Vadhu]]'' || Sugna Shyam Singh
|-
| 2011 || – || ''[[Sanskaar Laxmi]]'' || Laxmi Angad Purohit 
|-
| 2008–2009 || – || ''[[Shree (TV serija)|Shree]]'' || Kangna 
|-
| 2009–2010 || – || ''[[Sukh By Chance]]'' || Namrata 
|-
| 2010 || – || ''[[Isi Life Mein]]'' || Nupur 
|-
|}

== Vanjske veze ==

{{DEFAULTSORT:Anand, Vibha}}
[[Kategorija:Rođeni 1990.]]
[[Kategorija:Žive osobe]]
[[Kategorija:Indijske glumice]]</text>
      <sha1>iu9hg8a279715kawk0olkazspbg67vc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Collegium Artisticum</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4645891</id>
    <revision>
      <id>42684048</id>
      <parentid>42260545</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T05:41:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42684048</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2836" sha1="nyryh0pe7oepw6u8xv6fcdcme8ivadl" xml:space="preserve">[[Datoteka:Collegium Artisticum LOGO.jpg|mini|300p|'''Collegium Artisticum''']]
Gradska galerija '''Collegium Artisticum''' (Kolegijum artistikum) osnovana je 6. aprila 1975. godine u [[Sarajevo|Sarajevu]] kao galerija tri umjetnička udruženja u Bosni i Hercegovini: Udruženje likovnih umjetnika BiH ([[Udruženje likovnih umjetnika Bosne i Hercegovine|ULUBiH]]), Udruženje likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera ([[Udruženje likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera Bosne i Hercegovine|ULUPUBiH]]) i Asocijacije arhitekata BiH (AABiH), preuzimajući naziv progresivne umjetničke grupe Collegium Artisticum.&lt;ref name=Leka&gt;Alma Leka - Muzeji, zbirke i galerije u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 2012.&lt;/ref&gt;

Collegium Artisticum očuvao se do danas kao značajna kulturna institucija grada Sarajeva, gdje se organizuju brojni umjetnički programi. Svake godine od otvorenja, osim između 1992. i 1998. godine, organizuje i kolektivnu Šestoaprilsku izložbu članova tri umjetnička udruženja.

U okviru gradske galerije Collegium Artisticum izdavao se [[časopis]] za kulturu i vizuelne umjetnosti ''[[Vizura (časopis)|Vizura]]''.&lt;ref&gt;[http://www.slobodnaevropa.org/content/radio_27_strajo_krsmanovic_collegium_artisticum/2270456.html Krsmanović: Kritika je rak rana društva] Radio slobodna Evropa&lt;/ref&gt;

Danas Galerija djeluje kao jedna od organizacionih jedinica JU Centar za kulturu Kantona Sarajevo.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://mks.ks.gov.ba/sites/mks.ks.gov.ba/files/odluka_o_spajanju_javnih_ustanova_kulture_u_ju_bkcks_precisceni_tekst.pdf |title=Odluka o spajanju JU kulture u JU &quot;Centar za kulturu Kantona Sarajevo&quot; |access-date=2019-12-11 |archive-date=2019-12-11 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191211162856/http://mks.ks.gov.ba/sites/mks.ks.gov.ba/files/odluka_o_spajanju_javnih_ustanova_kulture_u_ju_bkcks_precisceni_tekst.pdf |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; JU &quot;Centar za kulturu Kantona Sarajevo&quot; osnovana je 2015. godine spajanjem tri Javne ustanove kulture i to JU &quot;[[Bosanski kulturni centar]]&quot; , JU &quot;Sarajevo art&quot; i JU &quot;Collegium artisticum&quot;.

== Umjetnički pokret  ==
Kulturno-umjetnička grupa Collegium Artisticum osnovana je pri [[Sarajevska filharmonija|Sarajevskoj filharmoniji]] 1939. godine u Sarajevu. Njeni osnivači su slikar [[Vojo Dimitrijević]], muzičar [[Oskar Danon]], plesačica i koreografkinja [[Ana Rajs]] i arhitekta [[Jahiel Finci]]. Zbog svojih političkih [[Prostorna orijentacija|orijentacija]] u kontekstu [[Kraljevina Jugoslavija|Kraljevine Jugoslavije]], Collegium Artisticum je bio ubrzo i zabranjen.

== Reference ==
{{reference}}

== Vanjske veze ==
* [https://web.archive.org/web/20100409075053/http://www.collegium.ba/ Zvanični veb-sajt] (ugašen; arhiva)

[[Kategorija:Bosanskohercegovačka umjetnost]]
[[Kategorija:Kultura u Sarajevu]]</text>
      <sha1>nyryh0pe7oepw6u8xv6fcdcme8ivadl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Amphicynodontinae</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4661067</id>
    <revision>
      <id>42684038</id>
      <parentid>42509436</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T23:51:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ta-tea-two-te-to</username>
        <id>151553</id>
      </contributor>
      <origin>42684038</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7674" sha1="7xbj8b0yv6n8sbadz1qzhoxjh74jd97" xml:space="preserve">{{Taksokvir|boja=pink|classis=[[Mammalia]]|dvoimeno_autorstvo=|dvoimeno=|subfamilia _autorstvo=Simpson, 1945|subfamilia=[[Amphicynodontinae]]|familia=[[Ursidae]]|ordo=[[Carnivora]]|phylum=[[Chordata]]|naziv=''Amphicynodontinae''|regnum=[[Animalia]]|slika_opis=Ilustracija ''[[Kolponomos newportensis]]''|slika_širina=250px|slika=Kolponomos newportensis NT.jpg|raspon_fosila=[[Eocen]] - [[miocen]]|status=EX|karta_raspon=}}

'''Amphicynodontinae''' je vjerojatni [[klad]] izumrlih životinja iz podreda Arctoidea. Dok jedni smatraju ovu grupu izumrlom potporodicom [[Medvjedi|medvjeda]],&lt;ref name=&quot;mcLellanreiner1992&quot; /&gt; niz morfoloških dokaza povezuje ih s [[Perajari|perajarima]], jer su djelomično živjeli u vodi.&lt;ref name=&quot;Tedfordetal&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Rybczynski07&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Berta2018&quot; /&gt; Prema McKenna i Bell (1997.), Amphicynodontinae se klasificiraju kao [[perajari]] u nadporodici [[Perajari|Phocoidea]].&lt;ref name=&quot;Hunt 1990&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Lento 1995&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;wangetal2005&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Rybczynski07&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Higdon 2007&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Berta2018&quot; /&gt;

Fosili ovih sisavaca pronađeni su u [[Holarktik|Europi, Sjevernoj Americi i Aziji]].&lt;ref name=&quot;Berta2018&quot; /&gt; Amphicynodontine ne treba miješati s [[Amphicyonoidea]] (medvjedima), zasebnom obitelji [[zvijeri]] koja je sestrinski klad od Arctoidea unutar [[Psolike zvijeri|psolikih zvijeri]], ali koja se u starijim publikacijama može navesti kao klada izumrlih Arctoidea.

== Sistematika ==
Podporodica † Amphicynodontinae &lt;small&gt;(Simpson, 1945)&lt;/small&gt;

* † ''[[Amphicticeps]]'' &lt;small&gt;(Matthew i Granger, 1924)&lt;/small&gt;
** † ''Amphicticeps makhchinus'' &lt;small&gt;(Wang i sur., 2005.)&lt;/small&gt;
** † ''Amphicticeps dorog'' &lt;small&gt;(Wang i sur., 2005.)&lt;/small&gt;
** † ''Amphicticeps shackelfordi'' &lt;small&gt;(Matthew i Granger, 1924)&lt;/small&gt;
* † ''[[Parictis]]'' &lt;small&gt;(Scott, 1893.)&lt;/small&gt;
** † ''Parictis primaevus'' &lt;small&gt;(Scott, 1893.)&lt;/small&gt;
** † ''Parictis personi'' &lt;small&gt;(Chaffee, 1954.)&lt;/small&gt;
** † ''Parictis montanus'' &lt;small&gt;(Clark i Guensburg, 1972)&lt;/small&gt;
** † ''Parictis parvus'' &lt;small&gt;(Clark i Beerbower, 1967.)&lt;/small&gt;
** † ''Parictis gilpini'' &lt;small&gt;(Clark i Guensburg, 1972)&lt;/small&gt;
** † ''Parictis dakotensis'' &lt;small&gt;(Clark, 1936.)&lt;/small&gt;
* † ''[[Kolponomos]]'' &lt;small&gt;(Stirton, 1960.)&lt;/small&gt;
** † ''Kolponomos newportensis'' &lt;small&gt;(&lt;/small&gt; ''Tedford'' &lt;small&gt;i sur., 1994.)&lt;/small&gt;
** † ''Kolponomos clallamensis'' &lt;small&gt;(Stirton, 1960.)&lt;/small&gt;
* † ''[[Allocyon]]'' &lt;small&gt;(Merriam, 1930.)&lt;/small&gt;
** † ''Allocyon loganensis'' &lt;small&gt;(Merriam, 1930.)&lt;/small&gt;
* † ''[[Pachycynodon]]'' &lt;small&gt;(Schlosser, 1888)&lt;/small&gt;
** † ''Pachycynodon tedfordi'' &lt;small&gt;(Wang i Qiu, 2003)&lt;/small&gt;
** † ''Pachycynodon tenuis'' &lt;small&gt;(Teilhard de Chardin, 1915)&lt;/small&gt;
** † ''Pachycynodon filholi'' &lt;small&gt;(Schlosser, 1888.)&lt;/small&gt;
** † ''Pachycynodon boriei'' &lt;small&gt;(Filhol, 1876)&lt;/small&gt;
** † ''Pachycynodon crassirostris'' &lt;small&gt;(Schlosser, 1888.)&lt;/small&gt;
* † ''[[Amphicynodon]]'' &lt;small&gt;(Filhol, 1881.)&lt;/small&gt;
** † ''Amphicynodon mongoliensis'' &lt;small&gt;(Janovskaja, 1970.)&lt;/small&gt;
** † ''Amphicynodon teilhardi'' &lt;small&gt;(Matthew i Granger, 1924)&lt;/small&gt;
** † ''Amphicynodon typicus'' &lt;small&gt;(Schlosser, 1888.)&lt;/small&gt;
** † ''Amphicynodon chardini'' &lt;small&gt;(Cirot i De Bonis, 1992.)&lt;/small&gt;
** † ''Amphicynodon cephalogalinus'' &lt;small&gt;(Teilhard, 1915)&lt;/small&gt;
** † ''Amphicynodon gracilis'' &lt;small&gt;(Filhol, 1874)&lt;/small&gt;
** † ''Amphicynodon crassirostris'' &lt;small&gt;(Filhol, 1876)&lt;/small&gt;
** † ''Amphicynodon brachyrostris'' &lt;small&gt;(Filhol, 1876)&lt;/small&gt;
** † ''Amphicynodon leptorhynchus'' &lt;small&gt;(Filhol, 1874)&lt;/small&gt;
** † ''Amphicynodon velaunus'' &lt;small&gt;(Aymard, 1846.)&lt;/small&gt;

== Izvori ==
{{izvori|refs=&lt;ref name=mcLellanreiner1992&gt;{{cite journal | last1 = McLellan | first1 = B. | last2 = Reiner | first2 = D.C. | year = 1992 | title = A review of bear evolution | journal = International Association for Bear Research and Management | volume = 9 | issue = 1 | pages = 85–96 | doi = 10.2307/3872687 | jstor = 3872687 | url = http://pdfs.semanticscholar.org/a5db/fd5dd863f9d68bc07d99e5bea2a4540647ab.pdf | access-date = 2020-10-07 | archive-date = 2020-02-19 | archive-url = https://web.archive.org/web/20200219120709/https://pdfs.semanticscholar.org/a5db/fd5dd863f9d68bc07d99e5bea2a4540647ab.pdf | dead-url = yes }}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;Tedfordetal&quot;&gt;{{Cite journal | last1 = Tedford | first1 = R. H. | authorlink = Richard H. Tedford | last2 = Barnes | first2 = L. G. | last3 = Ray | first3 = C. E. | title = The early Miocene littoral ursoid carnivoran ''Kolponomos'': Systematics and mode of life | year = 1994 | journal = Proceedings of the San Diego Society of Natural History | volume = 29 | pages = 11–32 | url = https://www.biodiversitylibrary.org/pdf1/000389400021705.pdf | accessdate = 24 July 2010 | archive-url=https://web.archive.org/web/20120922142556/http://www.biodiversitylibrary.org/pdf1/000389400021705.pdf | archive-date=2012-09-22 }}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;Rybczynski07&quot;&gt;{{cite journal |  last1=Rybczynski|first1=N. | last2=Dawson|first2=M.R. | last3=Tedford|first3=R.H. | year = 2009 | title = A semi-aquatic Arctic mammalian carnivore from the Miocene epoch and origin of Pinnipedia |  url=https://archive.org/details/sim_nature-uk_2009-04-23_458_7241/page/1020| journal = Nature | volume = 458 | issue =  7241 | pages = 1021–24 | doi = 10.1038/nature07985 | pmid = 19396145}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;Berta2018&quot;&gt;{{cite journal | last1=Berta|first1=A. | last2=Morgan|first2=C. | last3=Boessenecker|first3=R.W. | year = 2018 | title = The Origin and Evolutionary Biology of Pinnipeds: Seals, Sea Lions, and Walruses | journal = Annual Review of Earth and Planetary Sciences | volume = 46 | pages = 203–228 | doi = 10.1146/annurev-earth-082517-010009}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;Hunt 1990&quot;&gt;{{cite journal|author1=Hunt, R. M. Jr. |author2=Barnes, L. G. |year=1994|title=Basicranial evidence for ursid affinity of the oldest pinnipeds|journal=Proceedings of the San Diego Society of Natural History|volume=29|pages=57–67|url=https://archive.org/details/cbarchive_36692_basicranialevidenceforursidaff1990|format=PDF}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;Lento 1995&quot;&gt;{{cite journal |author1=Lento, G. M. |author2=Hickson, R. E. |author3=Chambers, G. K. |author4=Penny, D. |year=1995 |url=http://mbe.oxfordjournals.org/cgi/reprint/12/1/28 |title=Use of spectral analysis to test hypotheses on the origin of pinnipeds |journal=Molecular Biology and Evolution |volume=12 |issue=1 |pages=28–52 |pmid=7877495 |doi=10.1093/oxfordjournals.molbev.a040189|doi-access=free }}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;wangetal2005&quot;&gt;{{Cite journal |author1=Wang, X. |author2=McKenna, M. C. |author3=Dashzeveg, D. |title=''Amphicticeps'' and ''Amphicynodon'' (Arctoidea, Carnivora) from Hsanda Gol Formation, central Mongolia and phylogeny of basal arctoids with comments on zoogeography. |doi=10.1206/0003-0082(2005)483[0001:AAAACF]2.0.CO;2 |journal=American Museum Novitates |volume=483 |issue=3483 |page=216 |year=2005|hdl=2246/5674 }}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;Higdon 2007&quot;&gt;{{Cite journal |author1=Higdon, J. W. |author2=Bininda-Emonds, O. R. |author3=Beck, R. M. |author4=Ferguson, S. H. |title=Phylogeny and divergence of the pinnipeds (Carnivora: Mammalia) assessed using a multigene dataset |doi=10.1186/1471-2148-7-216 |journal=BMC Evolutionary Biology |volume=7 |page=216 |year=2007 |pmid=17996107 |pmc=2245807}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref name=&quot;mckennabell1997&quot;&gt;{{cite book | last1 = McKenna | first1 = M.C. | last2 = Bell | first2 = S. | year = 1997 | title = Classification of Mammals Above the Species Level. | url = | publisher = Columbia University Press, New York}}&lt;/ref&gt;}}</text>
      <sha1>7xbj8b0yv6n8sbadz1qzhoxjh74jd97</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>César Azpilicueta</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4668145</id>
    <revision>
      <id>42684075</id>
      <parentid>42644864</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T10:35:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42684075</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7347" sha1="5zc1tymcaqh0wb21jymqdqnh2kz6c0b" xml:space="preserve">{{Infokutija nogometaš
| imenogometaša             = César Azpilicueta
| slika                     = Cesar Azpilicueta.jpg
| punoime                   = César Azpilicueta Tanco
| nadimak                   = 
| datumrođenja              = [[28. kolovoza]] [[1989.]]
| rodnigrad                 = {{flagicon|ŠPA}} [[Zizur Mayor]]
| rodnadržava               = [[Španjolska]]
| datumsmrti                = 
| gradsmrti                 = 
| državasmrti               = 
| nacionalnost              = 
| državljanstvo             = {{flagicon|ŠPA}} [[Španjolska|španjolsko]]
| visina                    = 1.78 m

| pozicija                  = desni bek
| trenutniklub              = {{flagicon|ŠPA}} [[Sevilla FC|Sevilla]]
| brojnadresu               = 

| datumimjestodebija        =
| omladinskegodine          = 
| omladinskipogoni          = 

| godine1                    = 2007 – 2010
| klubovi1                   = {{flagicon|ŠPA}} [[CA Osasuna|Osasuna]]
| nastupi(golovi)1           = 99 (0)
| godine2                    = 2010 – 2012
| klubovi2                   = {{flagicon|FRA|1976}} [[Olympique de Marseille|Marseille]]
| nastupi(golovi)2           = 47 (1)
| godine3                    = 2012 – 2023
| klubovi3                   = {{flagicon|ENG}} [[Chelsea F.C.|Chelsea]]
| nastupi(golovi)3           = 349 (10)
| godine4                    = 2023 – 2025
| klubovi4                   = {{flagicon|ŠPA}} [[Atlético Madrid]]
| nastupi(golovi)4           = 39 (1)
| godine5                    = 2025 –
| klubovi5                   = {{flagicon|ŠPA}} [[Sevilla FC|Sevilla]]
| nastupi(golovi)5           = 0 (0)
| godine6                    = 
| klubovi6                   = 
| nastupi(golovi)6           = 
| godine7                    = 
| klubovi7                   = 
| nastupi(golovi)7           = 
| godine8                    = 
| klubovi8                   = 
| nastupi(golovi)8           = 
| godine9                    = 
| klubovi9                   = 
| nastupi(golovi)9           = 
| godine10                   = 
| klubovi10                  = 
| nastupi(golovi)10          = 
| godine11                   = 
| klubovi11                  = 
| nastupi(golovi)11          = 
| godine12                   = 
| klubovi12                  = 
| nastupi(golovi)12          = 
| godine13                   = 
| klubovi13                  = 
| nastupi(golovi)13          = 
| godine14                   = 
| klubovi14                  = 
| nastupi(golovi)14          = 
| godine15                   = 
| klubovi15                  = 
| nastupi(golovi)15          = 
| godine16                   = 
| klubovi16                  = 
| nastupi(golovi)16          = 
| godine17                   = 
| klubovi17                  = 
| nastupi(golovi)17          = 
| godine18                   = 
| klubovi18                  = 
| nastupi(golovi)18          = 
| godine19                   = 
| klubovi19                  = 
| nastupi(golovi)19          = 
| godine20                   = 
| klubovi20                  = 
| nastupi(golovi)20          = 
| godine21                   = 
| klubovi21                  = 
| nastupi(golovi)21          = 
| godine22                   = 
| klubovi22                  = 
| nastupi(golovi)22          = 
| godine23                   = 
| klubovi23                  = 
| nastupi(golovi)23          = 
| godine24                   = 
| klubovi24                  = 
| nastupi(golovi)24          = 
| godine25                   = 
| klubovi25                  = 
| nastupi(golovi)25          = 

| reprezentacija             =
| nacionalnegodine1          = 2013 – 2022
| nacionalneekipe1           = {{NogRep|ŠPA}}
| nacionalninastupi(golovi)1 = 44 (1)
| nacionalnegodine2          = 
| nacionalneekipe2           = 
| nacionalninastupi(golovi)2 = 
| nacionalnegodine3          = 
| nacionalneekipe3           = 
| nacionalninastupi(golovi)3 = 
| nacionalnegodine4          = 
| nacionalneekipe4           = 
| nacionalninastupi(golovi)4 = 

| trenergodine               =
| trenerklubovi              =

| zadnjiuređaj               = 31.8.2025
| zadnjiuređajrep            = 
}}
'''César Azpilicueta Tanco''' ([[Zizur Mayor]],&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.infoatleti.es/jugador/cesar-azpilicueta|title=Azpilicueta|publisher=infoatleti|access-date=13-07-2024}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://elpais.com/deportes/2023-07-06/cesar-azpilicueta-un-pretoriano-para-simeone.html|title=César Azpilicueta, un pretoriano ‘Premier’ para Simeone|publisher=El País|date=6-07-2023|access-date=13-07-2024}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.marca.com/futbol/premier-league/2023/01/25/63d005e822601d151d8b45c7.html|title=El quinto centenario de Azpilicueta: &quot;Cuando llegué al Chelsea no imaginaba jugar X partidos&quot;|publisher=Marca|date=25-01-2023|access-date=13-07-2024}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://as.com/futbol/azpilicueta-otro-capitan-para-simeone-n/|title=Azpilicueta, otro capitán para Simeone|publisher=As|date=14-07-2023|access-date=13-07-2024|archive-date=2023-07-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20230714123309/https://as.com/futbol/azpilicueta-otro-capitan-para-simeone-n/|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.elmundo.es/deportes/futbol/eurocopa/2021/06/16/60ca37f3fdddff2a6b8b4608.html|title=Azpilicueta: &quot;Si te va a afectar, mejor no leer nada&quot;|publisher=El Mundo|date=16-06-2021|access-date=13-07-2024}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.abc.es/deportes/futbol/futbol-azpilicueta-201006280000_noticia.html|title=El capitán de la sub-21, César Azpilicueta, ficha por el Marsella|publisher=ABC|date=28-06-2010|access-date=13-07-2024}}&lt;/ref&gt; [[28. kolovoza]] [[1989.]]) [[Španjolci|španjolski]] je profesionalni [[nogometaš]], koji igra za [[Sevilla FC|Sevillu]] i [[Španjolska nogometna reprezentacija|reprezentaciju Španjolske]], kao obrambeni igrač.

Prošavši omladinski pogon [[CA Osasuna|Osasune]], proveo je tri sezone u [[La Liga|La Ligi]] do prelaska u [[Olympique de Marseille]], s kojim je osvojio četiri trofeja. U ljeto [[2012.]] godine, prešao je u Chelsea, s kojim je osvojio [[UEFA Europska liga|Europsku ligu]] u svojoj prvoj sezoni i duplu krunu u Engleskoj dvije godine kasnije. Godine [[2023.]] prešao je u [[Atlético Madrid]].

Azpilicueta je za mladu reprezentaciju Španjolske debitirao [[2005.]] godine, predstavljao je svoju zemlju na dva Europska prvenstva za mlade igrače, osvojivši [[zlato]] [[2011.]] godine. Svoj prvi nastup za seniorsku ekipu imao je [[2013.]] godine. Igrao je za reprezentaciju Španjolske na Svjetskom prvenstvu 2014. i Europskom prvenstvu 2016. godine, ali i na drugim natjecanjima.

== Vanjske veze ==
{{commons category}}
*[https://www.chelseafc.com/en/teams/first-team/cesar-azpilicueta?pageTab=biography Chelsea official profile]
*{{Soccerbase}}
*{{NFT player}}
*{{FIFA player}}

== Reference ==
{{reflist}}

{{Sastav Španjolska 2014 SP}}
{{Sastav Španjolska 2016 EP}}
{{Sastav Španjolska 2018 SP}}
{{Sastav Španija 2020 EP}}
{{Sastav Španjolska 2022 SP}}
{{Authority control}}
{{Životni vijek|1989||Azpilicueta, César}}

[[Kategorija:Španski fudbaleri]]
[[Kategorija:Fudbaleri Olympique Marseillea]]
[[Kategorija:Fudbaleri Chelseaja]]
[[Kategorija:Fudbaleri Atlético Madrida]]
[[Kategorija:Fudbaleri Seville]]
[[Kategorija:Fudbaleri Osasune]]</text>
      <sha1>5zc1tymcaqh0wb21jymqdqnh2kz6c0b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Wikipedija:Igralište</title>
    <ns>4</ns>
    <id>4669001</id>
    <revision>
      <id>42683958</id>
      <parentid>42579162</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T13:28:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48692-50</username>
        <id>390362</id>
      </contributor>
      <origin>42683958</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="472" sha1="iq1d5rr596y2jrnxk2xuizuvlhg27xe" xml:space="preserve">{{Molimo ne dirajte ovu liniju (naslov igrališta)}}&lt;!--
*              Dobro došli na igralište!              *
*                 Ne dirajte ovaj dio                 *
*            Stranica se sporadično prazni            *
*   Slobodno testirajte uređivanje ispod ove linije   *
■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■--&gt;
Uki Caci trifkovic</text>
      <sha1>iq1d5rr596y2jrnxk2xuizuvlhg27xe</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683991</id>
      <parentid>42683958</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T17:27:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Vipz</username>
        <id>151311</id>
      </contributor>
      <comment>očišćeno</comment>
      <origin>42683991</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="453" sha1="g1ge3o0gbactzrru5dhfrs8jk89q4eu" xml:space="preserve">{{Molimo ne dirajte ovu liniju (naslov igrališta)}}&lt;!--
*              Dobro došli na igralište!              *
*                 Ne dirajte ovaj dio                 *
*            Stranica se sporadično prazni            *
*   Slobodno testirajte uređivanje ispod ove linije   *
■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■--&gt;</text>
      <sha1>g1ge3o0gbactzrru5dhfrs8jk89q4eu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Modul:Message box/ambox.css</title>
    <ns>828</ns>
    <id>4674685</id>
    <revision>
      <id>42684003</id>
      <parentid>42682795</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T20:56:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42684003</origin>
      <model>sanitized-css</model>
      <format>text/css</format>
      <text bytes="3569" sha1="e021ht6ecginugc0dmgc8be55pdsq7i" xml:space="preserve">.ambox {
	border: 1px solid #a2a9b1;
	/* @noflip */
	border-left: 10px solid #36c;  /* Default &quot;notice&quot; blue */
	background-color: #fbfbfb;
	box-sizing: border-box;
}

/* Single border between stacked boxes. Take into account base templatestyles,
 * user styles, and Template:Dated maintenance category.
 * remove link selector when T200206 is fixed
 */
.ambox + link + .ambox,
.ambox + link + style + .ambox,
.ambox + link + link + .ambox,
/* TODO: raise these as &quot;is this really that necessary???&quot;. the change was Dec 2021 */
.ambox + .mw-empty-elt + link + .ambox,
.ambox + .mw-empty-elt + link + style + .ambox,
.ambox + .mw-empty-elt + link + link + .ambox {
	margin-top: -1px;
}

/* For the &quot;small=left&quot; option. */
/* must override .ambox + .ambox styles above */
html body.mediawiki .ambox.mbox-small-left {
	/* @noflip */
	margin: 4px 1em 4px 0;
	overflow: hidden;
	width: 238px;
	border-collapse: collapse;
	font-size: 88%;
	line-height: 1.25em;
}

.ambox-speedy {
	/* @noflip */
	border-left: 10px solid #b32424;    /* Red */
	background-color: #fee7e6;          /* Pink */
}

.ambox-delete {
	/* @noflip */
	border-left: 10px solid #b32424;    /* Red */
}

.ambox-content {
	/* @noflip */
	border-left: 10px solid #f28500;    /* Orange */
}

.ambox-style {
	/* @noflip */
	border-left: 10px solid #fc3;       /* Yellow */
}

.ambox-move {
	/* @noflip */
	border-left: 10px solid #9932cc;    /* Purple */
}

.ambox-protection {
	/* @noflip */
	border-left: 10px solid #a2a9b1;    /* Gray-gold */
}

.ambox .mbox-text {
	border: none;
	/* @noflip */
	padding: 0.25em 0.5em;
	width: 100%;
}

.ambox .mbox-image {
	border: none;
	/* @noflip */
	padding: 2px 0 2px 0.5em;
	text-align: center;
}

.ambox .mbox-imageright {
	border: none;
	/* @noflip */
	padding: 2px 0.5em 2px 0;
	text-align: center;
}

/* An empty narrow cell */
.ambox .mbox-empty-cell {
	border: none;
	padding: 0;
	width: 1px;
}

.ambox .mbox-image-div {
	width: 52px;
}

@media (min-width: 720px) {
	.ambox {
		margin: 0 10%;                  /* 10% = Will not overlap with other elements */
	}
}

@media print {
	body.ns-0 .ambox {
		display: none !important;
	}
}

/* Sakriva automatsku Minervinu ikonu unutar kutije */
body.skin-minerva .ambox .minerva-ambox-icon {
	display: none !important;
}

/* Uklanja Minervino ograničenje visine i donji razmak teksta */
html.client-js body.skin-minerva .ambox .mbox-text-div,
html.client-js body.skin-minerva .ambox .mbox-text-span {
	height: auto !important;
	max-height: none !important;
	margin-bottom: 0 !important;
}

/* Postavlja &quot;Saznajte više&quot; desno i odvaja ga od teksta */
body.skin-minerva .ambox .ambox-learn-more {
	float: right !important;
	position: relative !important;
	top: -1px !important;
	right: 0 !important;
	bottom: auto !important;
	left: -4px !important;
	margin-left: 1.2em !important;
	white-space: nowrap;
}

/* Uklanja gradijent koji prekriva završetak teksta */
body.skin-minerva .ambox .ambox-learn-more::before {
	display: none !important;
}

/* Dodaje mali razmak između uzastopnih kutija */
body.skin-minerva .ambox,
body.skin-vector .ambox {
	margin-top: 0 !important;
	margin-bottom: 0.2em !important;
}

/* Postavlja tematski prilagodljivu pozadinu i boju teksta u Vectoru */
body.skin-vector .ambox {
	background-color: var(--background-color-neutral-subtle, #f8f9fa) !important;
	color: var(--color-base, #202122) !important;
}

/* Postavlja tematsku pozadinu kutije za brzo brisanje */
body.skin-vector .ambox.ambox-speedy {
	background-color: var(--background-color-error-subtle, #ffe9e5) !important;
}</text>
      <sha1>e021ht6ecginugc0dmgc8be55pdsq7i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Korisnik:Zavičajac/igralište</title>
    <ns>2</ns>
    <id>4676787</id>
    <revision>
      <id>42683952</id>
      <parentid>42683929</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T12:06:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Zavičajac</username>
        <id>76707</id>
      </contributor>
      <origin>42683952</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4244" sha1="k5hdvparyqxmmx2glug2v7ei4mklwte" xml:space="preserve">https://commons.wikimedia.org/wiki/Special:UploadWizard https://www.krnjeusa.net/tragovi-starih-naselja/5-arheolosko-nalaziste-u-vrtocu/
https://www.hbsume.ba/show_page/131/drvar-povijesni-podaci
https://katera.news/lat/zaboravljeni-partizanski-spomen-kompleks-korcanica-na-grmecu
https://www.dinarskogorje.com/klekova269a.html
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/uploads/odluke_srp/Novi%20Travnik_nekropola%20Bistro%20SR.pdf
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/nacionalnispomenici?sort=idgrad&amp;rows=50&amp;page=18
https://scispace.com/pdf/omladinske-radne-akcije-kontinuiteti-i-odmaci-iz-iskustva-56i3z2pi8a.pdf
https://balkans.aljazeera.net/blogs/2020/3/29/moje-sjecanje-sa-omladinskih-radnih-akcija


* 2026. – [[Morski rezervat Akaba]] Jordan&lt;ref&gt;[https://ich.unesco.org/en/state/austria-AT Nematerijalna kulturna baština u Austriji - ich.unesco.org - Pristupljeno 19.11.2021.]&lt;/ref&gt;
 

* 2026. – [[Nacionalni rezervat divljih životinja Okefenokee]] Kategorija:Svjetska baština u Sjedinjenim Američkim Državama
* 2026. – [[Wadi Wurayah]]    Kategorija:Svjetska baština u Ujedinjenim Arapskim Emiratima
* 2026. – [[Getbol, Korejske plimne ravnice]] Južna Koreja


{{UNESCO-svjetska baština
|ime mjesta = Morski rezervat Akaba
|image = Diving in Aqaba.jpg
|godina = 2026. 
|vrst baštine = kulturno dobro 
|mjerilo = ix, x
|ugroženost = ne
|poveznica = https://whc.unesco.org/en/list/1742
|država = {{flag|Jordan}} 
}}
''' Morski rezervat Akaba''' Posjed, smješten na najsjevernijem vrhu Crvenog mora, sastoji se od mozaika koraljnih grebena, morskih trava i mezofotnih grebena koji podržavaju raznoliki morski život i ekološke procese. Prepoznat kao najsjeverniji tropski koraljni grebenski sustav na svijetu, ovo je područje poznato po toplinski otpornim koraljima, koji su se tijekom posljednjih 10.000 godina prilagodili morskim toplinskim valovima, visokoj slanosti i povišenim ljetnim temperaturama. Rezervat štiti važne morske genetske resurse i podržava iznimnu bioraznolikost, uključujući više od 150 vrsta tvrdih koralja, više od 500 vrsta riba i 1.000 vrsta mekušaca. Njegov endemizam koralja globalno je značajan, podržavajući približno 61% svih endemskih tvrdih koraljnih vrsta Crvenog mora, dok je više od 80 vrsta riba endemično za Crveno more ili Zaljev Akaba.&lt;ref name=&quot;nomin&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/document/224843 |title= Tekst nominacije |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

== Svjetska baština ==
Morski rezervat Akaba upisan je na listu [[UNESCO]]-ove [[Svjetska baština|svjetske baštine]].&lt;ref name=&quot;Akaba&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/list/1742 |title= Morski rezervat Akaba |work= UNESCO: Svjetska baština - whc.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt; Odluka je donešena na 48-om zasjedanju Komiteta za svjetsku baštinu od 19-29 jula 2026. god. u [[Busan]]u, [[Južna Koreja]]&lt;ref name=&quot;zasjedanje&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/newproperties/ |title= Spomenici upisani na listu svjetske baštine 2026. god. |work= UNESCO: Svjetska baština, /www.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026}}{{en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/jo |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

=== Galerija ===
&lt;gallery&gt;
File:Roça Monte Café - Condução de Cacau para Fermentação.jpg|Prevoz kakoa na fermentaciju
File:Infrastructures de l'ancienne roça de Monte Café (São Tomé) (7).jpg|Sanzal (Radničke barake)
File:Infrastructures de l'ancienne roça de Monte Café (São Tomé) (11).jpg|Infrastruktura u Monte Caféu
File:Infrastructures de l'ancienne roça de Monte Café (São Tomé) (1).jpg|Kafedžinica u Monte Caféu
File:Roça Água Izé, Forma de Serviçaes.jpg|Roça Água
File:Sulphation squad, Diogo Vaz Plantation, São Tomé e Príncipe, early 1920s.png|Plantaža Diogo Vaz, početkom 1920-ih
File:Chocolat 100% cacao-Terreiro Velho-Sao Tomé-et-Principe.jpg|Čokolada sa 100% kakao
&lt;/gallery&gt;

== Izvori ==
{{Reflista}}

{{Commonscat|Roças in São Tomé and Príncipe}}
[[Kategorija:Svjetska baština u Jordanu]</text>
      <sha1>k5hdvparyqxmmx2glug2v7ei4mklwte</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683967</id>
      <parentid>42683952</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T15:27:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Zavičajac</username>
        <id>76707</id>
      </contributor>
      <origin>42683967</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8629" sha1="5ozlmm49lfwpzuak0wjkpbgi9t570ne" xml:space="preserve">https://commons.wikimedia.org/wiki/Special:UploadWizard https://www.krnjeusa.net/tragovi-starih-naselja/5-arheolosko-nalaziste-u-vrtocu/
https://www.hbsume.ba/show_page/131/drvar-povijesni-podaci
https://katera.news/lat/zaboravljeni-partizanski-spomen-kompleks-korcanica-na-grmecu
https://www.dinarskogorje.com/klekova269a.html
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/uploads/odluke_srp/Novi%20Travnik_nekropola%20Bistro%20SR.pdf
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/nacionalnispomenici?sort=idgrad&amp;rows=50&amp;page=18
https://scispace.com/pdf/omladinske-radne-akcije-kontinuiteti-i-odmaci-iz-iskustva-56i3z2pi8a.pdf
https://balkans.aljazeera.net/blogs/2020/3/29/moje-sjecanje-sa-omladinskih-radnih-akcija


* 2026. – [[Morski rezervat Akaba]] Jordan&lt;ref&gt;[https://ich.unesco.org/en/state/austria-AT Nematerijalna kulturna baština u Austriji - ich.unesco.org - Pristupljeno 19.11.2021.]&lt;/ref&gt;
 

* 2026. – [[Nacionalni rezervat divljih životinja Okefenokee]] Kategorija:Svjetska baština u Sjedinjenim Američkim Državama
* 2026. – [[Wadi Wurayah]]    Kategorija:Svjetska baština u Ujedinjenim Arapskim Emiratima
* 2026. – [[Getbol, Korejske plimne ravnice]] Južna Koreja


{{UNESCO-svjetska baština
|ime mjesta = Morski rezervat Akaba
|image = Diving in Aqaba.jpg
|godina = 2026. 
|vrst baštine = kulturno dobro 
|mjerilo = ix, x
|ugroženost = ne
|poveznica = https://whc.unesco.org/en/list/1742
|država = {{flag|Jordan}} 
}}
''' Morski rezervat Akaba''' Posjed, smješten na najsjevernijem vrhu Crvenog mora, sastoji se od mozaika koraljnih grebena, morskih trava i mezofotnih grebena koji podržavaju raznoliki morski život i ekološke procese. Prepoznat kao najsjeverniji tropski koraljni grebenski sustav na svijetu, ovo je područje poznato po toplinski otpornim koraljima, koji su se tijekom posljednjih 10.000 godina prilagodili morskim toplinskim valovima, visokoj slanosti i povišenim ljetnim temperaturama. Rezervat štiti važne morske genetske resurse i podržava iznimnu bioraznolikost, uključujući više od 150 vrsta tvrdih koralja, više od 500 vrsta riba i 1.000 vrsta mekušaca. Njegov endemizam koralja globalno je značajan, podržavajući približno 61% svih endemskih tvrdih koraljnih vrsta Crvenog mora, dok je više od 80 vrsta riba endemično za Crveno more ili Zaljev Akaba.&lt;ref name=&quot;nomin&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/document/224843 |title= Tekst nominacije |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

== Svjetska baština ==
Morski rezervat Akaba upisan je na listu [[UNESCO]]-ove [[Svjetska baština|svjetske baštine]].&lt;ref name=&quot;Akaba&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/list/1742 |title= Morski rezervat Akaba |work= UNESCO: Svjetska baština - whc.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt; Odluka je donešena na 48-om zasjedanju Komiteta za svjetsku baštinu od 19-29 jula 2026. god. u [[Busan]]u, [[Južna Koreja]]&lt;ref name=&quot;zasjedanje&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/newproperties/ |title= Spomenici upisani na listu svjetske baštine 2026. god. |work= UNESCO: Svjetska baština, /www.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026}}{{en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/jo |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

&quot;To Jordan stavlja u središte jednog od ključnih globalnih izazova dvadeset prvog stoljeća: klimatskih promjena. Dok koraljni grebeni diljem svijeta i dalje trpe neviđene događaje izbjeljivanja uzrokovana porastom temperature mora i zakiseljavanjem oceana, koraljni grebeni sjevernog Crvenog mora pokazali su izvanrednu sposobnost podnošenja okolišnog stresa. Znanstvenici sve više smatraju grebene Akabe među najotpornijim koraljnim ekosustavima na Zemlji na klimatske promjene, nudeći vrijedne uvide u budući opstanak tropskih grebena širom svijeta.&quot;

U bistrim vodama Crvenog mora
Lako možemo naslutiti njegovu stjenovitu siluetu. Koraljni greben Akabskog zaliva ima prekrasnu paletu plave i crvene boje koja će oduševiti ljubitelje podvodnog života. Ako se slučajno nađete u Akabi zbog ronjenja, moći ćete vidjeti izvanrednu morsku raznolikost! Zaista, uprkos relativno malom vodenom tijelu u Akabskom zalivu, preko 13 km od 27 km obale zauzimaju rubni grebeni, koraljni grebeni i grebeni koji se protežu do 150 m širine.
Osim toga, mogu se promatrati veće vrste poput raža i napoleona. Morski psi i dupini su rjeđi jer se nikada ne približavaju obali osim u potrazi za hranom, a najmlađi vole plivati blizu površine, uživajući u toploj vodi. Dakle, ako putujete Jordanom s dobrom srećom, možda ćete ga i vidjeti!

Inače, sipa, lignje i hobotnice su dobro zastupljene, osobito noću.

Ronjenje usred ovog ekosustava je prilično zanimljivo, osobito jer je lako dostupno s obale. Jednom ste imali priliku podijeliti trenutak s ogromnom zelenom kornjačom koja je željela jesti morske alge. Promatranje toga definitivno bi bio vrhunac za ronioca.

Brodolomi, cijeli podvodni ekosustav
Potapanje čamaca je raširena praksa diljem svijeta. Razlog je što su olupine omiljena mjesta za razvoj koralja. Ovisno o točnim uvjetima, orijentaciji i materijalu, vrsta koralja na olupinama može biti različita. Na primjer, na terasi uglavnom nalazimo mekane koralje. Alternativno, na čeličnim konstrukcijama formiraju se vapnenačke alge, dajući koraljima osnovu za razvoj. Tako se, nakon godina, pojavljuje koraljni greben koji nudi novo stanište za morski život. Cedar Pride Wreck ima više od 20 godina rasta koralja na svojim površinama, osobito na terasi gdje mekani koralji rastu na fantastičan način.
Jedno od najpoznatijih ronilačkih mjesta u Jordanu je brodolom Cedar Pride u zaljevu Akabe. Budući da je to jedna od rijetkih olupina lako dostupnih s obale, većina ronilaca koji su prošli pored Akabe dolazi istražiti ovaj podvodni ostatak. Od dubine od 16 m do 27 m, olupina je također prikladna za ronioce na otvorenoj vodi koje prati Diving Master.

Cedar Pride je namjerno potopljen za roničare prije nekoliko godina, 1985. No, prije nego što je postao najpoznatija ronilačka atrakcija u Jordanu, brod je bio ponosni španjolski teretni brod. Dugačka 74 metra i teška 1.161 tonu. Izvorno izgrađen u Gijonu, Španjolska. Brod je konačno dobio svoj posljednji naziv kada ga je kupila libanonska brodarska tvrtka Cedar Pride.

U kolovozu 1982., kada je brod stigao u jordansku luku Akabu, nitko nije znao da će to biti njegovo posljednje putovanje. Dok je bio na sidru i u balastu, požar se brzo proširio strojarnicom i smještajnim prostorom. Dvoje članova posade izgubilo je živote. Šteta od požara koji je uslijedio onemogućila je brodu da isplovi.

Budući da nitko nije preuzeo odgovornost za popravke broda, sljedeće tri godine brod je ostao plutati i bez svrhe – ležeći neaktivan i napušten. Sve dok kralj Jordana, sam strastveni ronioc, nije pokazao interes za brod. Kako je trup još bio netaknut, smislio je plan da potopi brod kako bi stvorio atrakciju za ronioce i utočište za bioraznolikost mora.
Zahvaljujući koraljnom grebenu u Zaljevu Akaba, koji igra ključnu ulogu u podršci visokim razinama biološke raznolikosti, kao i u pružanju ključnih ekosustavnih dobara i usluga poput staništa za ribarstvo, zaštite obale i turističke rekreacije. Iza toga, obala je dom drevnom koraljnom grebenu na kojem je zabilježeno više od 151 vrste koralja (koje grade grebene) i više od 120 vrsta mekih koralja.


&lt;ref name=&quot;marina&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.experiencejordan.com/the-incredible-aqaba-marine-reserve/ |title= Tekst nominacije |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;


=== Galerija ===
&lt;gallery&gt;
File:Roça Monte Café - Condução de Cacau para Fermentação.jpg|Prevoz kakoa na fermentaciju
File:Infrastructures de l'ancienne roça de Monte Café (São Tomé) (7).jpg|Sanzal (Radničke barake)
File:Infrastructures de l'ancienne roça de Monte Café (São Tomé) (11).jpg|Infrastruktura u Monte Caféu
File:Infrastructures de l'ancienne roça de Monte Café (São Tomé) (1).jpg|Kafedžinica u Monte Caféu
File:Roça Água Izé, Forma de Serviçaes.jpg|Roça Água
File:Sulphation squad, Diogo Vaz Plantation, São Tomé e Príncipe, early 1920s.png|Plantaža Diogo Vaz, početkom 1920-ih
File:Chocolat 100% cacao-Terreiro Velho-Sao Tomé-et-Principe.jpg|Čokolada sa 100% kakao
&lt;/gallery&gt;

== Izvori ==
{{Reflista}}

{{Commonscat|Aqaba}}
[[Kategorija:Svjetska baština u Jordanu]</text>
      <sha1>5ozlmm49lfwpzuak0wjkpbgi9t570ne</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683972</id>
      <parentid>42683967</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T15:31:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Zavičajac</username>
        <id>76707</id>
      </contributor>
      <origin>42683972</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3624" sha1="mvqxfxvcepxgqp9f7wjvndyjwni7vc1" xml:space="preserve">https://commons.wikimedia.org/wiki/Special:UploadWizard https://www.krnjeusa.net/tragovi-starih-naselja/5-arheolosko-nalaziste-u-vrtocu/
https://www.hbsume.ba/show_page/131/drvar-povijesni-podaci
https://katera.news/lat/zaboravljeni-partizanski-spomen-kompleks-korcanica-na-grmecu
https://www.dinarskogorje.com/klekova269a.html
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/uploads/odluke_srp/Novi%20Travnik_nekropola%20Bistro%20SR.pdf
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/nacionalnispomenici?sort=idgrad&amp;rows=50&amp;page=18
https://scispace.com/pdf/omladinske-radne-akcije-kontinuiteti-i-odmaci-iz-iskustva-56i3z2pi8a.pdf
https://balkans.aljazeera.net/blogs/2020/3/29/moje-sjecanje-sa-omladinskih-radnih-akcija


* 2026. – [[Morski rezervat Akaba]] Jordan&lt;ref&gt;[https://ich.unesco.org/en/state/austria-AT Nematerijalna kulturna baština u Austriji - ich.unesco.org - Pristupljeno 19.11.2021.]&lt;/ref&gt;
 

* 2026. – [[Nacionalni rezervat divljih životinja Okefenokee]] Kategorija:Svjetska baština u Sjedinjenim Američkim Državama
* 2026. – [[Wadi Wurayah]]    Kategorija:Svjetska baština u Ujedinjenim Arapskim Emiratima
* 2026. – [[Getbol, Korejske plimne ravnice]] Južna Koreja


{{UNESCO-svjetska baština
|ime mjesta = Morski rezervat Akaba
|image = Diving in Aqaba.jpg
|godina = 2026. 
|vrst baštine = kulturno dobro 
|mjerilo = ix, x
|ugroženost = ne
|poveznica = https://whc.unesco.org/en/list/1742
|država = {{flag|Jordan}} 
}}
''' Morski rezervat Akaba''' Posjed, smješten na najsjevernijem vrhu Crvenog mora, sastoji se od mozaika koraljnih grebena, morskih trava i mezofotnih grebena koji podržavaju raznoliki morski život i ekološke procese. Prepoznat kao najsjeverniji tropski koraljni grebenski sustav na svijetu, ovo je područje poznato po toplinski otpornim koraljima, koji su se tijekom posljednjih 10.000 godina prilagodili morskim toplinskim valovima, visokoj slanosti i povišenim ljetnim temperaturama. Rezervat štiti važne morske genetske resurse i podržava iznimnu bioraznolikost, uključujući više od 150 vrsta tvrdih koralja, više od 500 vrsta riba i 1.000 vrsta mekušaca. Njegov endemizam koralja globalno je značajan, podržavajući približno 61% svih endemskih tvrdih koraljnih vrsta Crvenog mora, dok je više od 80 vrsta riba endemično za Crveno more ili Zaljev Akaba.&lt;ref name=&quot;nomin&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/document/224843 |title= Tekst nominacije |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

== Svjetska baština ==
Morski rezervat Akaba upisan je na listu [[UNESCO]]-ove [[Svjetska baština|svjetske baštine]].&lt;ref name=&quot;Akaba&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/list/1742 |title= Morski rezervat Akaba |work= UNESCO: Svjetska baština - whc.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt; Odluka je donešena na 48-om zasjedanju Komiteta za svjetsku baštinu od 19-29 jula 2026. god. u [[Busan]]u, [[Južna Koreja]]&lt;ref name=&quot;zasjedanje&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/newproperties/ |title= Spomenici upisani na listu svjetske baštine 2026. god. |work= UNESCO: Svjetska baština, /www.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026}}{{en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/jo |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

=== Galerija ===
&lt;gallery&gt;
File:Aqaba Beach - panoramio (1).jpg|Plaža
File:Beach visitors of Aqaba - panoramio (2).jpg|

&lt;/gallery&gt;

== Izvori ==
{{Reflista}}

{{Commonscat|Aqaba}}
[[Kategorija:Svjetska baština u Jordanu]</text>
      <sha1>mvqxfxvcepxgqp9f7wjvndyjwni7vc1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683977</id>
      <parentid>42683972</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T15:39:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Zavičajac</username>
        <id>76707</id>
      </contributor>
      <origin>42683977</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7927" sha1="p0jke858220jm6omkan9tm0yhe3r6m1" xml:space="preserve">https://commons.wikimedia.org/wiki/Special:UploadWizard https://www.krnjeusa.net/tragovi-starih-naselja/5-arheolosko-nalaziste-u-vrtocu/
https://www.hbsume.ba/show_page/131/drvar-povijesni-podaci
https://katera.news/lat/zaboravljeni-partizanski-spomen-kompleks-korcanica-na-grmecu
https://www.dinarskogorje.com/klekova269a.html
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/uploads/odluke_srp/Novi%20Travnik_nekropola%20Bistro%20SR.pdf
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/nacionalnispomenici?sort=idgrad&amp;rows=50&amp;page=18
https://scispace.com/pdf/omladinske-radne-akcije-kontinuiteti-i-odmaci-iz-iskustva-56i3z2pi8a.pdf
https://balkans.aljazeera.net/blogs/2020/3/29/moje-sjecanje-sa-omladinskih-radnih-akcija


* 2026. – [[Morski rezervat Akaba]] Jordan&lt;ref&gt;[https://ich.unesco.org/en/state/austria-AT Nematerijalna kulturna baština u Austriji - ich.unesco.org - Pristupljeno 19.11.2021.]&lt;/ref&gt;
 

* 2026. – [[Nacionalni rezervat divljih životinja Okefenokee]] Kategorija:Svjetska baština u Sjedinjenim Američkim Državama
* 2026. – [[Wadi Wurayah]]    Kategorija:Svjetska baština u Ujedinjenim Arapskim Emiratima
* 2026. – [[Getbol, Korejske plimne ravnice]] Južna Koreja


{{UNESCO-svjetska baština
|ime mjesta = Morski rezervat Akaba
|image = Diving in Aqaba.jpg
|godina = 2026. 
|vrst baštine = kulturno dobro 
|mjerilo = ix, x
|ugroženost = ne
|poveznica = https://whc.unesco.org/en/list/1742
|država = {{flag|Jordan}} 
}}
''' Morski rezervat Akaba''' Posjed, smješten na najsjevernijem vrhu Crvenog mora, sastoji se od mozaika koraljnih grebena, morskih trava i mezofotnih grebena koji podržavaju raznoliki morski život i ekološke procese. Prepoznat kao najsjeverniji tropski koraljni grebenski sustav na svijetu, ovo je područje poznato po toplinski otpornim koraljima, koji su se tijekom posljednjih 10.000 godina prilagodili morskim toplinskim valovima, visokoj slanosti i povišenim ljetnim temperaturama. Rezervat štiti važne morske genetske resurse i podržava iznimnu bioraznolikost, uključujući više od 150 vrsta tvrdih koralja, više od 500 vrsta riba i 1.000 vrsta mekušaca. Njegov endemizam koralja globalno je značajan, podržavajući približno 61% svih endemskih tvrdih koraljnih vrsta Crvenog mora, dok je više od 80 vrsta riba endemično za Crveno more ili Zaljev Akaba.&lt;ref name=&quot;nomin&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/document/224843 |title= Tekst nominacije |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

== Svjetska baština ==
Morski rezervat Akaba upisan je na listu [[UNESCO]]-ove [[Svjetska baština|svjetske baštine]].&lt;ref name=&quot;Akaba&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/list/1742 |title= Morski rezervat Akaba |work= UNESCO: Svjetska baština - whc.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt; Odluka je donešena na 48-om zasjedanju Komiteta za svjetsku baštinu od 19-29 jula 2026. god. u [[Busan]]u, [[Južna Koreja]]&lt;ref name=&quot;zasjedanje&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/newproperties/ |title= Spomenici upisani na listu svjetske baštine 2026. god. |work= UNESCO: Svjetska baština, /www.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026}}{{en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/jo |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

&quot;To Jordan stavlja u središte jednog od ključnih globalnih izazova dvadeset prvog stoljeća: klimatskih promjena. Dok koraljni grebeni diljem svijeta i dalje trpe neviđene događaje izbjeljivanja uzrokovana porastom temperature mora i zakiseljavanjem oceana, koraljni grebeni sjevernog Crvenog mora pokazali su izvanrednu sposobnost podnošenja okolišnog stresa. Znanstvenici sve više smatraju grebene Akabe među najotpornijim koraljnim ekosustavima na Zemlji na klimatske promjene, nudeći vrijedne uvide u budući opstanak tropskih grebena širom svijeta.&quot;


sim toga, mogu se promatrati veće vrste poput raža i napoleona. Morski psi i dupini su rjeđi jer se nikada ne približavaju obali osim u potrazi za hranom, a najmlađi vole plivati blizu površine, uživajući u toploj vodi. Dakle, ako putujete Jordanom s dobrom srećom, možda ćete ga i vidjeti!
Inače, sipa, lignje i hobotnice su dobro zastupljene, osobito noću.
Ronjenje usred ovog ekosustava je prilično zanimljivo, osobito jer je lako dostupno s obale. Jednom ste imali priliku podijeliti trenutak s ogromnom zelenom kornjačom koja je željela jesti morske alge. Promatranje toga definitivno bi bio vrhunac za ronioca.

Kao što možda znate, Crveno more je širom svijeta poznato kao raj za ronioce, prepun morskog života. I unatoč relativno malom vodenom tijelu u Zaljevu Akaba, ako slučajno idete na ronjenje ili ronjenje s maskom, uživat ćete u izvanrednoj morskoj raznolikosti. što čini sam grad Akabu prirodnim utočištem za ronjenje, ronjenje s maskom ili znanstvena istraživanja.

Potapanje čamaca je raširena praksa diljem svijeta. Razlog je što su olupine omiljena mjesta za razvoj koralja. Ovisno o točnim uvjetima, orijentaciji i materijalu, vrsta koralja na olupinama može biti različita. Na primjer, na terasi uglavnom nalazimo mekane koralje. Alternativno, na čeličnim konstrukcijama formiraju se vapnenačke alge, dajući koraljima osnovu za razvoj. Tako se, nakon godina, pojavljuje koraljni greben koji nudi novo stanište za morski život. Cedar Pride Wreck ima više od 20 godina rasta koralja na svojim površinama, osobito na terasi gdje mekani koralji rastu na fantastičan način.

Jedno od najpoznatijih ronilačkih mjesta u Jordanu je brodolom Cedar Pride u zaljevu Akabe. Budući da je to jedna od rijetkih olupina lako dostupnih s obale, većina ronilaca koji su prošli pored Akabe dolazi istražiti ovaj podvodni ostatak. Od dubine od 16 m do 27 m, olupina je također prikladna za ronioce na otvorenoj vodi koje prati Diving Master.
Cedar Pride je namjerno potopljen za roničare prije nekoliko godina, 1985. No, prije nego što je postao najpoznatija ronilačka atrakcija u Jordanu, brod je bio ponosni španjolski teretni brod. Dugačka 74 metra i teška 1.161 tonu. Izvorno izgrađen u Gijonu, Španjolska. Brod je konačno dobio svoj posljednji naziv kada ga je kupila libanonska brodarska tvrtka Cedar Pride.

U kolovozu 1982., kada je brod stigao u jordansku luku Akabu, nitko nije znao da će to biti njegovo posljednje putovanje. Dok je bio na sidru i u balastu, požar se brzo proširio strojarnicom i smještajnim prostorom. Dvoje članova posade izgubilo je živote. Šteta od požara koji je uslijedio onemogućila je brodu da isplovi.

Budući da nitko nije preuzeo odgovornost za popravke broda, sljedeće tri godine brod je ostao plutati i bez svrhe – ležeći neaktivan i napušten. Sve dok kralj Jordana, sam strastveni ronioc, nije pokazao interes za brod. Kako je trup još bio netaknut, smislio je plan da potopi brod kako bi stvorio atrakciju za ronioce i utočište za bioraznolikost mora.


Zahvaljujući koraljnom grebenu u Zaljevu Akaba, koji igra ključnu ulogu u podršci visokim razinama biološke raznolikosti, kao i u pružanju ključnih ekosustavnih dobara i usluga poput staništa za ribarstvo, zaštite obale i turističke rekreacije. Iza toga, obala je dom drevnom koraljnom grebenu na kojem je zabilježeno više od 151 vrste koralja (koje grade grebene) i više od 120 vrsta mekih koralja.
&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.experiencejordan.com/the-incredible-aqaba-marine-reserve/ |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;
=== Galerija ===
&lt;gallery&gt;
File:Aqaba Beach - panoramio (1).jpg|Plaža
File:Beach visitors of Aqaba - panoramio (2).jpg|

&lt;/gallery&gt;

== Izvori ==
{{Reflista}}

{{Commonscat|Aqaba}}
[[Kategorija:Svjetska baština u Jordanu]</text>
      <sha1>p0jke858220jm6omkan9tm0yhe3r6m1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683978</id>
      <parentid>42683977</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T15:41:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Zavičajac</username>
        <id>76707</id>
      </contributor>
      <origin>42683978</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8491" sha1="c45fntxs2qp6fg4ndlic0s9gjpqk9z9" xml:space="preserve">https://commons.wikimedia.org/wiki/Special:UploadWizard https://www.krnjeusa.net/tragovi-starih-naselja/5-arheolosko-nalaziste-u-vrtocu/
https://www.hbsume.ba/show_page/131/drvar-povijesni-podaci
https://katera.news/lat/zaboravljeni-partizanski-spomen-kompleks-korcanica-na-grmecu
https://www.dinarskogorje.com/klekova269a.html
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/uploads/odluke_srp/Novi%20Travnik_nekropola%20Bistro%20SR.pdf
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/nacionalnispomenici?sort=idgrad&amp;rows=50&amp;page=18
https://scispace.com/pdf/omladinske-radne-akcije-kontinuiteti-i-odmaci-iz-iskustva-56i3z2pi8a.pdf
https://balkans.aljazeera.net/blogs/2020/3/29/moje-sjecanje-sa-omladinskih-radnih-akcija


* 2026. – [[Morski rezervat Akaba]] Jordan&lt;ref&gt;[https://ich.unesco.org/en/state/austria-AT Nematerijalna kulturna baština u Austriji - ich.unesco.org - Pristupljeno 19.11.2021.]&lt;/ref&gt;
 

* 2026. – [[Nacionalni rezervat divljih životinja Okefenokee]] Kategorija:Svjetska baština u Sjedinjenim Američkim Državama
* 2026. – [[Wadi Wurayah]]    Kategorija:Svjetska baština u Ujedinjenim Arapskim Emiratima
* 2026. – [[Getbol, Korejske plimne ravnice]] Južna Koreja


{{UNESCO-svjetska baština
|ime mjesta = Morski rezervat Akaba
|image = Diving in Aqaba.jpg
|godina = 2026. 
|vrst baštine = kulturno dobro 
|mjerilo = ix, x
|ugroženost = ne
|poveznica = https://whc.unesco.org/en/list/1742
|država = {{flag|Jordan}} 
}}
''' Morski rezervat Akaba''' Posjed, smješten na najsjevernijem vrhu Crvenog mora, sastoji se od mozaika koraljnih grebena, morskih trava i mezofotnih grebena koji podržavaju raznoliki morski život i ekološke procese. Prepoznat kao najsjeverniji tropski koraljni grebenski sustav na svijetu, ovo je područje poznato po toplinski otpornim koraljima, koji su se tijekom posljednjih 10.000 godina prilagodili morskim toplinskim valovima, visokoj slanosti i povišenim ljetnim temperaturama. Rezervat štiti važne morske genetske resurse i podržava iznimnu bioraznolikost, uključujući više od 150 vrsta tvrdih koralja, više od 500 vrsta riba i 1.000 vrsta mekušaca. Njegov endemizam koralja globalno je značajan, podržavajući približno 61% svih endemskih tvrdih koraljnih vrsta Crvenog mora, dok je više od 80 vrsta riba endemično za Crveno more ili Zaljev Akaba.&lt;ref name=&quot;nomin&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/document/224843 |title= Tekst nominacije |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

Zaljev Akaba je jedini pomorski izlaz Jordana na Crveno more, pri čemu Jordan posjeduje samo 27 km od ukupno 160 km obale. Unatoč ograničenoj obali, područje doživljava intenzivnu gospodarsku i turističku aktivnost. Ekološki stručnjaci naglašavaju važnost zaštite dijela ove obale zbog prisutnosti raznih morskih vrsta. Osnivanje morskog rezervata prilika je da se uključi u važna ekološka područja priznata od strane Međunarodne unije za očuvanje prirode, što odražava predanost Jordana međunarodnim sporazumima za zaštitu morskih okoliša.

== Svjetska baština ==
Morski rezervat Akaba upisan je na listu [[UNESCO]]-ove [[Svjetska baština|svjetske baštine]].&lt;ref name=&quot;Akaba&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/list/1742 |title= Morski rezervat Akaba |work= UNESCO: Svjetska baština - whc.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt; Odluka je donešena na 48-om zasjedanju Komiteta za svjetsku baštinu od 19-29 jula 2026. god. u [[Busan]]u, [[Južna Koreja]]&lt;ref name=&quot;zasjedanje&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/newproperties/ |title= Spomenici upisani na listu svjetske baštine 2026. god. |work= UNESCO: Svjetska baština, /www.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026}}{{en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/jo |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

&quot;To Jordan stavlja u središte jednog od ključnih globalnih izazova dvadeset prvog stoljeća: klimatskih promjena. Dok koraljni grebeni diljem svijeta i dalje trpe neviđene događaje izbjeljivanja uzrokovana porastom temperature mora i zakiseljavanjem oceana, koraljni grebeni sjevernog Crvenog mora pokazali su izvanrednu sposobnost podnošenja okolišnog stresa. Znanstvenici sve više smatraju grebene Akabe među najotpornijim koraljnim ekosustavima na Zemlji na klimatske promjene, nudeći vrijedne uvide u budući opstanak tropskih grebena širom svijeta.&quot;


sim toga, mogu se promatrati veće vrste poput raža i napoleona. Morski psi i dupini su rjeđi jer se nikada ne približavaju obali osim u potrazi za hranom, a najmlađi vole plivati blizu površine, uživajući u toploj vodi. Dakle, ako putujete Jordanom s dobrom srećom, možda ćete ga i vidjeti!
Inače, sipa, lignje i hobotnice su dobro zastupljene, osobito noću.
Ronjenje usred ovog ekosustava je prilično zanimljivo, osobito jer je lako dostupno s obale. Jednom ste imali priliku podijeliti trenutak s ogromnom zelenom kornjačom koja je željela jesti morske alge. Promatranje toga definitivno bi bio vrhunac za ronioca.

Kao što možda znate, Crveno more je širom svijeta poznato kao raj za ronioce, prepun morskog života. I unatoč relativno malom vodenom tijelu u Zaljevu Akaba, ako slučajno idete na ronjenje ili ronjenje s maskom, uživat ćete u izvanrednoj morskoj raznolikosti. što čini sam grad Akabu prirodnim utočištem za ronjenje, ronjenje s maskom ili znanstvena istraživanja.

Potapanje čamaca je raširena praksa diljem svijeta. Razlog je što su olupine omiljena mjesta za razvoj koralja. Ovisno o točnim uvjetima, orijentaciji i materijalu, vrsta koralja na olupinama može biti različita. Na primjer, na terasi uglavnom nalazimo mekane koralje. Alternativno, na čeličnim konstrukcijama formiraju se vapnenačke alge, dajući koraljima osnovu za razvoj. Tako se, nakon godina, pojavljuje koraljni greben koji nudi novo stanište za morski život. Cedar Pride Wreck ima više od 20 godina rasta koralja na svojim površinama, osobito na terasi gdje mekani koralji rastu na fantastičan način.

Jedno od najpoznatijih ronilačkih mjesta u Jordanu je brodolom Cedar Pride u zaljevu Akabe. Budući da je to jedna od rijetkih olupina lako dostupnih s obale, većina ronilaca koji su prošli pored Akabe dolazi istražiti ovaj podvodni ostatak. Od dubine od 16 m do 27 m, olupina je također prikladna za ronioce na otvorenoj vodi koje prati Diving Master.
Cedar Pride je namjerno potopljen za roničare prije nekoliko godina, 1985. No, prije nego što je postao najpoznatija ronilačka atrakcija u Jordanu, brod je bio ponosni španjolski teretni brod. Dugačka 74 metra i teška 1.161 tonu. Izvorno izgrađen u Gijonu, Španjolska. Brod je konačno dobio svoj posljednji naziv kada ga je kupila libanonska brodarska tvrtka Cedar Pride.

U kolovozu 1982., kada je brod stigao u jordansku luku Akabu, nitko nije znao da će to biti njegovo posljednje putovanje. Dok je bio na sidru i u balastu, požar se brzo proširio strojarnicom i smještajnim prostorom. Dvoje članova posade izgubilo je živote. Šteta od požara koji je uslijedio onemogućila je brodu da isplovi.

Budući da nitko nije preuzeo odgovornost za popravke broda, sljedeće tri godine brod je ostao plutati i bez svrhe – ležeći neaktivan i napušten. Sve dok kralj Jordana, sam strastveni ronioc, nije pokazao interes za brod. Kako je trup još bio netaknut, smislio je plan da potopi brod kako bi stvorio atrakciju za ronioce i utočište za bioraznolikost mora.


Zahvaljujući koraljnom grebenu u Zaljevu Akaba, koji igra ključnu ulogu u podršci visokim razinama biološke raznolikosti, kao i u pružanju ključnih ekosustavnih dobara i usluga poput staništa za ribarstvo, zaštite obale i turističke rekreacije. Iza toga, obala je dom drevnom koraljnom grebenu na kojem je zabilježeno više od 151 vrste koralja (koje grade grebene) i više od 120 vrsta mekih koralja.
&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.experiencejordan.com/the-incredible-aqaba-marine-reserve/ |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;
=== Galerija ===
&lt;gallery&gt;
File:Aqaba Beach - panoramio (1).jpg|Plaža
File:Beach visitors of Aqaba - panoramio (2).jpg|

&lt;/gallery&gt;

== Izvori ==
{{Reflista}}

{{Commonscat|Aqaba}}
[[Kategorija:Svjetska baština u Jordanu]</text>
      <sha1>c45fntxs2qp6fg4ndlic0s9gjpqk9z9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683979</id>
      <parentid>42683978</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T15:47:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Zavičajac</username>
        <id>76707</id>
      </contributor>
      <origin>42683979</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8527" sha1="3unehqhwso8f0i41kdh3n7v5261yfku" xml:space="preserve">https://commons.wikimedia.org/wiki/Special:UploadWizard https://www.krnjeusa.net/tragovi-starih-naselja/5-arheolosko-nalaziste-u-vrtocu/
https://www.hbsume.ba/show_page/131/drvar-povijesni-podaci
https://katera.news/lat/zaboravljeni-partizanski-spomen-kompleks-korcanica-na-grmecu
https://www.dinarskogorje.com/klekova269a.html
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/uploads/odluke_srp/Novi%20Travnik_nekropola%20Bistro%20SR.pdf
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/nacionalnispomenici?sort=idgrad&amp;rows=50&amp;page=18
https://scispace.com/pdf/omladinske-radne-akcije-kontinuiteti-i-odmaci-iz-iskustva-56i3z2pi8a.pdf
https://balkans.aljazeera.net/blogs/2020/3/29/moje-sjecanje-sa-omladinskih-radnih-akcija


* 2026. – [[Morski rezervat Akaba]] Jordan&lt;ref&gt;[https://ich.unesco.org/en/state/austria-AT Nematerijalna kulturna baština u Austriji - ich.unesco.org - Pristupljeno 19.11.2021.]&lt;/ref&gt;
 

* 2026. – [[Nacionalni rezervat divljih životinja Okefenokee]] Kategorija:Svjetska baština u Sjedinjenim Američkim Državama
* 2026. – [[Wadi Wurayah]]    Kategorija:Svjetska baština u Ujedinjenim Arapskim Emiratima
* 2026. – [[Getbol, Korejske plimne ravnice]] Južna Koreja


{{UNESCO-svjetska baština
|ime mjesta = Morski rezervat Akaba
|image = Diving in Aqaba.jpg
|godina = 2026. 
|vrst baštine = kulturno dobro 
|mjerilo = ix, x
|ugroženost = ne
|poveznica = https://whc.unesco.org/en/list/1742
|država = {{flag|Jordan}} 
}}
''' Morski rezervat Akaba''' Posjed, smješten na najsjevernijem vrhu Crvenog mora, sastoji se od mozaika koraljnih grebena, morskih trava i mezofotnih grebena koji podržavaju raznoliki morski život i ekološke procese. Prepoznat kao najsjeverniji tropski koraljni grebenski sustav na svijetu, ovo je područje poznato po toplinski otpornim koraljima, koji su se tijekom posljednjih 10.000 godina prilagodili morskim toplinskim valovima, visokoj slanosti i povišenim ljetnim temperaturama. Rezervat štiti važne morske genetske resurse i podržava iznimnu bioraznolikost, uključujući više od 150 vrsta tvrdih koralja, više od 500 vrsta riba i 1.000 vrsta mekušaca. Njegov endemizam koralja globalno je značajan, podržavajući približno 61% svih endemskih tvrdih koraljnih vrsta Crvenog mora, dok je više od 80 vrsta riba endemično za Crveno more ili Zaljev Akaba.&lt;ref name=&quot;nomin&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/document/224843 |title= Tekst nominacije |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

Zaljev Akaba je jedini pomorski izlaz Jordana na Crveno more, pri čemu Jordan posjeduje samo 27 km od ukupno 160 km obale. Unatoč ograničenoj obali, područje doživljava intenzivnu gospodarsku i turističku aktivnost. Ekološki stručnjaci naglašavaju važnost zaštite dijela ove obale zbog prisutnosti raznih morskih vrsta. Osnivanje morskog rezervata prilika je da se uključi u važna ekološka područja priznata od strane Međunarodne unije za očuvanje prirode, što odražava predanost Jordana međunarodnim sporazumima za zaštitu morskih okoliša.

== Svjetska baština ==
Morski rezervat Akaba upisan je na listu [[UNESCO]]-ove [[Svjetska baština|svjetske baštine]].&lt;ref name=&quot;Akaba&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/list/1742 |title= Morski rezervat Akaba |work= UNESCO: Svjetska baština - whc.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt; Odluka je donešena na 48-om zasjedanju Komiteta za svjetsku baštinu od 19-29 jula 2026. god. u [[Busan]]u, [[Južna Koreja]]&lt;ref name=&quot;zasjedanje&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/newproperties/ |title= Spomenici upisani na listu svjetske baštine 2026. god. |work= UNESCO: Svjetska baština, /www.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026}}{{en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/jo |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

&quot;To Jordan stavlja u središte jednog od ključnih globalnih izazova dvadeset prvog stoljeća: klimatskih promjena. Dok koraljni grebeni diljem svijeta i dalje trpe neviđene događaje izbjeljivanja uzrokovana porastom temperature mora i zakiseljavanjem oceana, koraljni grebeni sjevernog Crvenog mora pokazali su izvanrednu sposobnost podnošenja okolišnog stresa. Znanstvenici sve više smatraju grebene Akabe među najotpornijim koraljnim ekosustavima na Zemlji na klimatske promjene, nudeći vrijedne uvide u budući opstanak tropskih grebena širom svijeta.&quot;


sim toga, mogu se promatrati veće vrste poput raža i napoleona. Morski psi i dupini su rjeđi jer se nikada ne približavaju obali osim u potrazi za hranom, a najmlađi vole plivati blizu površine, uživajući u toploj vodi. Dakle, ako putujete Jordanom s dobrom srećom, možda ćete ga i vidjeti!
Inače, sipa, lignje i hobotnice su dobro zastupljene, osobito noću.
Ronjenje usred ovog ekosustava je prilično zanimljivo, osobito jer je lako dostupno s obale. Jednom ste imali priliku podijeliti trenutak s ogromnom zelenom kornjačom koja je željela jesti morske alge. Promatranje toga definitivno bi bio vrhunac za ronioca.

Kao što možda znate, Crveno more je širom svijeta poznato kao raj za ronioce, prepun morskog života. I unatoč relativno malom vodenom tijelu u Zaljevu Akaba, ako slučajno idete na ronjenje ili ronjenje s maskom, uživat ćete u izvanrednoj morskoj raznolikosti. što čini sam grad Akabu prirodnim utočištem za ronjenje, ronjenje s maskom ili znanstvena istraživanja.

Potapanje čamaca je raširena praksa diljem svijeta. Razlog je što su olupine omiljena mjesta za razvoj koralja. Ovisno o točnim uvjetima, orijentaciji i materijalu, vrsta koralja na olupinama može biti različita. Na primjer, na terasi uglavnom nalazimo mekane koralje. Alternativno, na čeličnim konstrukcijama formiraju se vapnenačke alge, dajući koraljima osnovu za razvoj. Tako se, nakon godina, pojavljuje koraljni greben koji nudi novo stanište za morski život. Cedar Pride Wreck ima više od 20 godina rasta koralja na svojim površinama, osobito na terasi gdje mekani koralji rastu na fantastičan način.

Jedno od najpoznatijih ronilačkih mjesta u Jordanu je brodolom Cedar Pride u zaljevu Akabe. Budući da je to jedna od rijetkih olupina lako dostupnih s obale, većina ronilaca koji su prošli pored Akabe dolazi istražiti ovaj podvodni ostatak. Od dubine od 16 m do 27 m, olupina je također prikladna za ronioce na otvorenoj vodi koje prati Diving Master.
Cedar Pride je namjerno potopljen za roničare prije nekoliko godina, 1985. No, prije nego što je postao najpoznatija ronilačka atrakcija u Jordanu, brod je bio ponosni španjolski teretni brod. Dugačka 74 metra i teška 1.161 tonu. Izvorno izgrađen u Gijonu, Španjolska. Brod je konačno dobio svoj posljednji naziv kada ga je kupila libanonska brodarska tvrtka Cedar Pride.

U kolovozu 1982., kada je brod stigao u jordansku luku Akabu, nitko nije znao da će to biti njegovo posljednje putovanje. Dok je bio na sidru i u balastu, požar se brzo proširio strojarnicom i smještajnim prostorom. Dvoje članova posade izgubilo je živote. Šteta od požara koji je uslijedio onemogućila je brodu da isplovi.

Budući da nitko nije preuzeo odgovornost za popravke broda, sljedeće tri godine brod je ostao plutati i bez svrhe – ležeći neaktivan i napušten. Sve dok kralj Jordana, sam strastveni ronioc, nije pokazao interes za brod. Kako je trup još bio netaknut, smislio je plan da potopi brod kako bi stvorio atrakciju za ronioce i utočište za bioraznolikost mora.


Zahvaljujući koraljnom grebenu u Zaljevu Akaba, koji igra ključnu ulogu u podršci visokim razinama biološke raznolikosti, kao i u pružanju ključnih ekosustavnih dobara i usluga poput staništa za ribarstvo, zaštite obale i turističke rekreacije. Iza toga, obala je dom drevnom koraljnom grebenu na kojem je zabilježeno više od 151 vrste koralja (koje grade grebene) i više od 120 vrsta mekih koralja.
&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.experiencejordan.com/the-incredible-aqaba-marine-reserve/ |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;
=== Galerija ===
&lt;gallery&gt;
File:Aqba.jpg
File:Aqaba Beach - panoramio (1).jpg|Plaža
File:Beach visitors of Aqaba - panoramio (2).jpg|

&lt;/gallery&gt;

== Izvori ==
{{Reflista}}

{{Commonscat|Nature of the Gulf of Aqaba}}
[[Kategorija:Svjetska baština u Jordanu]</text>
      <sha1>3unehqhwso8f0i41kdh3n7v5261yfku</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683981</id>
      <parentid>42683979</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T15:53:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Zavičajac</username>
        <id>76707</id>
      </contributor>
      <origin>42683981</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9069" sha1="n8q01usl744yryit7enf2mi52hb7305" xml:space="preserve">https://commons.wikimedia.org/wiki/Special:UploadWizard https://www.krnjeusa.net/tragovi-starih-naselja/5-arheolosko-nalaziste-u-vrtocu/
https://www.hbsume.ba/show_page/131/drvar-povijesni-podaci
https://katera.news/lat/zaboravljeni-partizanski-spomen-kompleks-korcanica-na-grmecu
https://www.dinarskogorje.com/klekova269a.html
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/uploads/odluke_srp/Novi%20Travnik_nekropola%20Bistro%20SR.pdf
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/nacionalnispomenici?sort=idgrad&amp;rows=50&amp;page=18
https://scispace.com/pdf/omladinske-radne-akcije-kontinuiteti-i-odmaci-iz-iskustva-56i3z2pi8a.pdf
https://balkans.aljazeera.net/blogs/2020/3/29/moje-sjecanje-sa-omladinskih-radnih-akcija


* 2026. – [[Morski rezervat Akaba]] Jordan&lt;ref&gt;[https://ich.unesco.org/en/state/austria-AT Nematerijalna kulturna baština u Austriji - ich.unesco.org - Pristupljeno 19.11.2021.]&lt;/ref&gt;
 

* 2026. – [[Nacionalni rezervat divljih životinja Okefenokee]] Kategorija:Svjetska baština u Sjedinjenim Američkim Državama
* 2026. – [[Wadi Wurayah]]    Kategorija:Svjetska baština u Ujedinjenim Arapskim Emiratima
* 2026. – [[Getbol, Korejske plimne ravnice]] Južna Koreja


{{UNESCO-svjetska baština
|ime mjesta = Morski rezervat Akaba
|image = Diving in Aqaba.jpg
|godina = 2026. 
|vrst baštine = kulturno dobro 
|mjerilo = ix, x
|ugroženost = ne
|poveznica = https://whc.unesco.org/en/list/1742
|država = {{flag|Jordan}} 
}}
''' Morski rezervat Akaba''' Posjed, smješten na najsjevernijem vrhu Crvenog mora, sastoji se od mozaika koraljnih grebena, morskih trava i mezofotnih grebena koji podržavaju raznoliki morski život i ekološke procese. Prepoznat kao najsjeverniji tropski koraljni grebenski sustav na svijetu, ovo je područje poznato po toplinski otpornim koraljima, koji su se tijekom posljednjih 10.000 godina prilagodili morskim toplinskim valovima, visokoj slanosti i povišenim ljetnim temperaturama. Rezervat štiti važne morske genetske resurse i podržava iznimnu bioraznolikost, uključujući više od 150 vrsta tvrdih koralja, više od 500 vrsta riba i 1.000 vrsta mekušaca. Njegov endemizam koralja globalno je značajan, podržavajući približno 61% svih endemskih tvrdih koraljnih vrsta Crvenog mora, dok je više od 80 vrsta riba endemično za Crveno more ili Zaljev Akaba.&lt;ref name=&quot;nomin&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/document/224843 |title= Tekst nominacije |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

Zaljev Akaba je jedini pomorski izlaz Jordana na Crveno more, pri čemu Jordan posjeduje samo 27 km od ukupno 160 km obale. Unatoč ograničenoj obali, područje doživljava intenzivnu gospodarsku i turističku aktivnost. Ekološki stručnjaci naglašavaju važnost zaštite dijela ove obale zbog prisutnosti raznih morskih vrsta. Osnivanje morskog rezervata prilika je da se uključi u važna ekološka područja priznata od strane Međunarodne unije za očuvanje prirode, što odražava predanost Jordana međunarodnim sporazumima za zaštitu morskih okoliša.

== Svjetska baština ==
Morski rezervat Akaba upisan je na listu [[UNESCO]]-ove [[Svjetska baština|svjetske baštine]].&lt;ref name=&quot;Akaba&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/list/1742 |title= Morski rezervat Akaba |work= UNESCO: Svjetska baština - whc.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt; Odluka je donešena na 48-om zasjedanju Komiteta za svjetsku baštinu od 19-29 jula 2026. god. u [[Busan]]u, [[Južna Koreja]]&lt;ref name=&quot;zasjedanje&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/newproperties/ |title= Spomenici upisani na listu svjetske baštine 2026. god. |work= UNESCO: Svjetska baština, /www.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026}}{{en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/jo |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;
Uključivanje Morskog rezervata Akaba na UNESCO-v popis svjetske baštine ne samo da slavi bogatu prirodnu baštinu Jordana, već i potvrđuje predanost zemlje očuvanju jednog od najotpornijih koraljnih grebena na svijetu za buduće generacije. Dodatno naglašava važnost kontinuirane suradnje između državnih institucija, lokalnih zajednica, istraživača, razvojnih partnera i organizacija za očuvanje kako bi se osiguralo da ovaj globalno značajan morski ekosustav ostane zaštićen, uz podršku održivom razvoju i Plavoj ekonomiji.
&quot;To Jordan stavlja u središte jednog od ključnih globalnih izazova dvadeset prvog stoljeća: klimatskih promjena. Dok koraljni grebeni diljem svijeta i dalje trpe neviđene događaje izbjeljivanja uzrokovana porastom temperature mora i zakiseljavanjem oceana, koraljni grebeni sjevernog Crvenog mora pokazali su izvanrednu sposobnost podnošenja okolišnog stresa. Znanstvenici sve više smatraju grebene Akabe među najotpornijim koraljnim ekosustavima na Zemlji na klimatske promjene, nudeći vrijedne uvide u budući opstanak tropskih grebena širom svijeta.&quot;


sim toga, mogu se promatrati veće vrste poput raža i napoleona. Morski psi i dupini su rjeđi jer se nikada ne približavaju obali osim u potrazi za hranom, a najmlađi vole plivati blizu površine, uživajući u toploj vodi. Dakle, ako putujete Jordanom s dobrom srećom, možda ćete ga i vidjeti!
Inače, sipa, lignje i hobotnice su dobro zastupljene, osobito noću.
Ronjenje usred ovog ekosustava je prilično zanimljivo, osobito jer je lako dostupno s obale. Jednom ste imali priliku podijeliti trenutak s ogromnom zelenom kornjačom koja je željela jesti morske alge. Promatranje toga definitivno bi bio vrhunac za ronioca.

Kao što možda znate, Crveno more je širom svijeta poznato kao raj za ronioce, prepun morskog života. I unatoč relativno malom vodenom tijelu u Zaljevu Akaba, ako slučajno idete na ronjenje ili ronjenje s maskom, uživat ćete u izvanrednoj morskoj raznolikosti. što čini sam grad Akabu prirodnim utočištem za ronjenje, ronjenje s maskom ili znanstvena istraživanja.

Potapanje čamaca je raširena praksa diljem svijeta. Razlog je što su olupine omiljena mjesta za razvoj koralja. Ovisno o točnim uvjetima, orijentaciji i materijalu, vrsta koralja na olupinama može biti različita. Na primjer, na terasi uglavnom nalazimo mekane koralje. Alternativno, na čeličnim konstrukcijama formiraju se vapnenačke alge, dajući koraljima osnovu za razvoj. Tako se, nakon godina, pojavljuje koraljni greben koji nudi novo stanište za morski život. Cedar Pride Wreck ima više od 20 godina rasta koralja na svojim površinama, osobito na terasi gdje mekani koralji rastu na fantastičan način.

Jedno od najpoznatijih ronilačkih mjesta u Jordanu je brodolom Cedar Pride u zaljevu Akabe. Budući da je to jedna od rijetkih olupina lako dostupnih s obale, većina ronilaca koji su prošli pored Akabe dolazi istražiti ovaj podvodni ostatak. Od dubine od 16 m do 27 m, olupina je također prikladna za ronioce na otvorenoj vodi koje prati Diving Master.
Cedar Pride je namjerno potopljen za roničare prije nekoliko godina, 1985. No, prije nego što je postao najpoznatija ronilačka atrakcija u Jordanu, brod je bio ponosni španjolski teretni brod. Dugačka 74 metra i teška 1.161 tonu. Izvorno izgrađen u Gijonu, Španjolska. Brod je konačno dobio svoj posljednji naziv kada ga je kupila libanonska brodarska tvrtka Cedar Pride.

U kolovozu 1982., kada je brod stigao u jordansku luku Akabu, nitko nije znao da će to biti njegovo posljednje putovanje. Dok je bio na sidru i u balastu, požar se brzo proširio strojarnicom i smještajnim prostorom. Dvoje članova posade izgubilo je živote. Šteta od požara koji je uslijedio onemogućila je brodu da isplovi.

Budući da nitko nije preuzeo odgovornost za popravke broda, sljedeće tri godine brod je ostao plutati i bez svrhe – ležeći neaktivan i napušten. Sve dok kralj Jordana, sam strastveni ronioc, nije pokazao interes za brod. Kako je trup još bio netaknut, smislio je plan da potopi brod kako bi stvorio atrakciju za ronioce i utočište za bioraznolikost mora.


Zahvaljujući koraljnom grebenu u Zaljevu Akaba, koji igra ključnu ulogu u podršci visokim razinama biološke raznolikosti, kao i u pružanju ključnih ekosustavnih dobara i usluga poput staništa za ribarstvo, zaštite obale i turističke rekreacije. Iza toga, obala je dom drevnom koraljnom grebenu na kojem je zabilježeno više od 151 vrste koralja (koje grade grebene) i više od 120 vrsta mekih koralja.
&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.experiencejordan.com/the-incredible-aqaba-marine-reserve/ |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;
=== Galerija ===
&lt;gallery&gt;
File:Aqba.jpg
File:Aqaba Beach - panoramio (1).jpg|Plaža
File:Beach visitors of Aqaba - panoramio (2).jpg|

&lt;/gallery&gt;

== Izvori ==
{{Reflista}}

{{Commonscat|Nature of the Gulf of Aqaba}}
[[Kategorija:Svjetska baština u Jordanu]</text>
      <sha1>n8q01usl744yryit7enf2mi52hb7305</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684011</id>
      <parentid>42683981</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:07:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Zavičajac</username>
        <id>76707</id>
      </contributor>
      <origin>42684011</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7577" sha1="ci3j37yfwvqssksdrl1b3ix0m5esdhv" xml:space="preserve">https://commons.wikimedia.org/wiki/Special:UploadWizard https://www.krnjeusa.net/tragovi-starih-naselja/5-arheolosko-nalaziste-u-vrtocu/
https://www.hbsume.ba/show_page/131/drvar-povijesni-podaci
https://katera.news/lat/zaboravljeni-partizanski-spomen-kompleks-korcanica-na-grmecu
https://www.dinarskogorje.com/klekova269a.html
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/uploads/odluke_srp/Novi%20Travnik_nekropola%20Bistro%20SR.pdf
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/nacionalnispomenici?sort=idgrad&amp;rows=50&amp;page=18
https://scispace.com/pdf/omladinske-radne-akcije-kontinuiteti-i-odmaci-iz-iskustva-56i3z2pi8a.pdf
https://balkans.aljazeera.net/blogs/2020/3/29/moje-sjecanje-sa-omladinskih-radnih-akcija


* 2026. – [[Morski rezervat Akaba]] Jordan&lt;ref&gt;[https://ich.unesco.org/en/state/austria-AT Nematerijalna kulturna baština u Austriji - ich.unesco.org - Pristupljeno 19.11.2021.]&lt;/ref&gt;
 

* 2026. – [[Nacionalni rezervat divljih životinja Okefenokee]] Kategorija:Svjetska baština u Sjedinjenim Američkim Državama
* 2026. – [[Wadi Wurayah]]    Kategorija:Svjetska baština u Ujedinjenim Arapskim Emiratima
* 2026. – [[Getbol, Korejske plimne ravnice]] Južna Koreja


{{UNESCO-svjetska baština
|ime mjesta = Morski rezervat Akaba
|image = Diving in Aqaba.jpg
|godina = 2026. 
|vrst baštine = kulturno dobro 
|mjerilo = ix, x
|ugroženost = ne
|poveznica = https://whc.unesco.org/en/list/1742
|država = {{flag|Jordan}} 
}}
''' Morski rezervat Akaba''' je [[prirodni rezervat]] površine 2,8 km&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; na najsjevernijem vrhu Crvenog mora. Zaštićenim područjem proglašen je 1997. god. Jordan posjeduje 27 km obale zaliva Akabe, što je i jedini je pomorski izlaz [[Jordan]]a. 

Rezervat je poznat i kao najsjeverniji tropski grebenski sustav na svijetu sa toplinski otpornim [[koralji]]ma koji podržavaju raznoliki morski život i [[Ekologija|ekološke]] procese. Tokom posljednjih 10.000 godina koralji su se prilagodili morskim toplinskim valovima, visokoj slanosti i povišenim ljetnim temperaturama. 

Godišnja količina padavina iznosi oko 30 mm, a temperatura se kreće od 14°C zimi do 32°C ljeti, s maksimalnom količinom do 50°C. Vlažnost zraka kreće se između 30–55%, a klima je suha.  

Rezervat štiti važne morske genetske resurse i podržava iznimnu [[bioraznolikost]], uključujući više od 150 vrsta tvrdih i isto toliko mekih koralja, od kojih je znatan broj endemskih, više od 500 vrsta [[riba]], 1.000 vrsta [[Mekušci|mekušaca]], 3 vrste slojeva morske trave i dvije glavne vrste plitkih zajednica morskih trava, dubine od pola metra do 40 metara.&lt;ref name=&quot;nomin&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/document/224843 |title= Tekst nominacije |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;
== Nastanak koralja ==
Potapanje čamaca je raširena praksa diljem svijeta. Razlog je što su olupine omiljena mjesta za razvoj koralja. Ovisno o točnim uvjetima, orijentaciji i materijalu, vrsta koralja na olupinama može biti različita. Na primjer, na terasi uglavnom nalazimo mekane koralje. Alternativno, na čeličnim konstrukcijama formiraju se vapnenačke alge, dajući koraljima osnovu za razvoj. Tako se, nakon godina, pojavljuje koraljni greben koji nudi novo stanište za morski život.

Jedno od najpoznatijih ronilačkih mjesta u Jordanu je uz potopljeni brod Cedar Pride u zaljevu Akabe. Budući da je to jedna od rijetkih olupina lako dostupnih s obale, većina ronilaca koji su prošli pored Akabe dolazi istražiti ovaj podvodni ostatak. Od dubine od 16 m do 27 m, olupina je također prikladna za ronioce na otvorenoj vodi. Cedar Pride Wreck ima više od 20 godina rasta koralja na svojim površinama, osobito na terasi gdje mekani koralji rastu na fantastičan način.

Cedar Pride je namjerno potopljen za roničare prije nekoliko godina, 1985. No, prije nego što je postao najpoznatija ronilačka atrakcija u Jordanu, brod je bio ponosni španjolski teretni brod. Dug je 74 metra i težak 1.161 tonu. Izvorno je izgrađen u Gijonu, Španjolska. Brod je konačno dobio svoj posljednji naziv kada ga je kupila libanonska brodarska tvrtka Cedar Pride.&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.experiencejordan.com/the-incredible-aqaba-marine-reserve/ |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

== Svjetska baština ==
Morski rezervat Akaba upisan je na listu [[UNESCO]]-ove [[Svjetska baština|svjetske baštine]].&lt;ref name=&quot;Akaba&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/list/1742 |title= Morski rezervat Akaba |work= UNESCO: Svjetska baština - whc.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt; Odluka je donešena na 48-om zasjedanju Komiteta za svjetsku baštinu od 19-29 jula 2026. god. u [[Busan]]u, [[Južna Koreja]]&lt;ref name=&quot;zasjedanje&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/newproperties/ |title= Spomenici upisani na listu svjetske baštine 2026. god. |work= UNESCO: Svjetska baština, /www.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026}}{{en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/jo |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

Dok koraljni grebeni širom svijeta i dalje neviđene događaje izbjeljivanja uzrokovana porastom temperature mora i zakiseljavanjem okeana, koraljni grebeni sjevernog Crvenog mora pokazali su izvanrednu sposobnost podnošenja klimatskih promjena. Naučnici sve više smatraju grebene Akabe među najotpornijim koraljnim ekosistemima na Zemlji na klimatske promjene.

Područje doživljava intenzivnu privrednu i turističku aktivnost. Crveno more je širom svijeta poznato kao raj za ronioce. Ekološki stručnjaci naglašavaju važnost zaštite dijela ove obale zbog prisutnosti raznih morskih vrsta: [[Prave raže|raža]] (''Rajiformes''), napoleonriba (''Crassilabrus undulatus''), sipa, lignje i hobotnice, zelena kornjača, morski psi i delfini. 


U kolovozu 1982., kada je brod stigao u jordansku luku Akabu, nitko nije znao da će to biti njegovo posljednje putovanje. Dok je bio na sidru i u balastu, požar se brzo proširio strojarnicom i smještajnim prostorom. Dvoje članova posade izgubilo je živote. Šteta od požara koji je uslijedio onemogućila je brodu da isplovi.

Budući da nitko nije preuzeo odgovornost za popravke broda, sljedeće tri godine brod je ostao plutati i bez svrhe – ležeći neaktivan i napušten. Sve dok kralj Jordana, sam strastveni ronioc, nije pokazao interes za brod. Kako je trup još bio netaknut, smislio je plan da potopi brod kako bi stvorio atrakciju za ronioce i utočište za bioraznolikost mora.

Zahvaljujući koraljnom grebenu u Zaljevu Akaba, koji igra ključnu ulogu u podršci visokim razinama biološke raznolikosti, kao i u pružanju ključnih ekosustavnih dobara i usluga poput staništa za ribarstvo, zaštite obale i turističke rekreacije. Iza toga, obala je dom drevnom koraljnom grebenu na kojem je zabilježeno više od 151 vrste koralja (koje grade grebene) i više od 120 vrsta mekih koralja.

=== Galerija ===
&lt;gallery&gt;
File:Aqba.jpg
File:Aqaba Beach - panoramio (1).jpg|Plaža
File:Beach visitors of Aqaba - panoramio (2).jpg|
File:Rajiformes in Sea Life Helsinki.JPG|Raža
File:Cheilinus undulatus by Patryk Krzyzak.jpg|Napoleonriba
File:Cuttlefish (4289332662).jpg|sipa
&lt;/gallery&gt;

== Izvori ==
{{Reflista}}

{{Commonscat|Nature of the Gulf of Aqaba}}
[[Kategorija:Svjetska baština u Jordanu]</text>
      <sha1>ci3j37yfwvqssksdrl1b3ix0m5esdhv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684016</id>
      <parentid>42684011</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:11:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Zavičajac</username>
        <id>76707</id>
      </contributor>
      <origin>42684016</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7999" sha1="28z1pkhiguh1nfs6tqgrayhe0bv32ip" xml:space="preserve">https://commons.wikimedia.org/wiki/Special:UploadWizard https://www.krnjeusa.net/tragovi-starih-naselja/5-arheolosko-nalaziste-u-vrtocu/
https://www.hbsume.ba/show_page/131/drvar-povijesni-podaci
https://katera.news/lat/zaboravljeni-partizanski-spomen-kompleks-korcanica-na-grmecu
https://www.dinarskogorje.com/klekova269a.html
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/uploads/odluke_srp/Novi%20Travnik_nekropola%20Bistro%20SR.pdf
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/nacionalnispomenici?sort=idgrad&amp;rows=50&amp;page=18
https://scispace.com/pdf/omladinske-radne-akcije-kontinuiteti-i-odmaci-iz-iskustva-56i3z2pi8a.pdf
https://balkans.aljazeera.net/blogs/2020/3/29/moje-sjecanje-sa-omladinskih-radnih-akcija


* 2026. – [[Morski rezervat Akaba]] Jordan&lt;ref&gt;[https://ich.unesco.org/en/state/austria-AT Nematerijalna kulturna baština u Austriji - ich.unesco.org - Pristupljeno 19.11.2021.]&lt;/ref&gt;
 

* 2026. – [[Nacionalni rezervat divljih životinja Okefenokee]] Kategorija:Svjetska baština u Sjedinjenim Američkim Državama
* 2026. – [[Wadi Wurayah]]    Kategorija:Svjetska baština u Ujedinjenim Arapskim Emiratima
* 2026. – [[Getbol, Korejske plimne ravnice]] Južna Koreja


{{UNESCO-svjetska baština
|ime mjesta = Morski rezervat Akaba
|image = Diving in Aqaba.jpg
|godina = 2026. 
|vrst baštine = kulturno dobro 
|mjerilo = ix, x
|ugroženost = ne
|poveznica = https://whc.unesco.org/en/list/1742
|država = {{flag|Jordan}} 
}}
''' Morski rezervat Akaba''' je [[prirodni rezervat]] površine 2,8 km&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; na najsjevernijem vrhu Crvenog mora. Zaštićenim područjem proglašen je 1997. god. Rezervat je klasificiran od strane Međunarodne unije za očuvanje prirode i prirodnih resursa (IUCN) u kategoriju zaštićenih područja VI, koja uključuje zaštićena područja s održivim korištenjem prirodnih resursa. Godine 2025. morski rezervat dodan je na IUCN Zeleni popis, koji označava zaštićena područja koja zadovoljavaju određene međunarodne standarde za upravljanje, zaštitu i održivost okoliša


Jordan posjeduje 27 km obale zaliva Akabe, što je i jedini je pomorski izlaz [[Jordan]]a. 

Rezervat je poznat i kao najsjeverniji tropski grebenski sustav na svijetu sa toplinski otpornim [[koralji]]ma koji podržavaju raznoliki morski život i [[Ekologija|ekološke]] procese. Tokom posljednjih 10.000 godina koralji su se prilagodili morskim toplinskim valovima, visokoj slanosti i povišenim ljetnim temperaturama. 

Godišnja količina padavina iznosi oko 30 mm, a temperatura se kreće od 14°C zimi do 32°C ljeti, s maksimalnom količinom do 50°C. Vlažnost zraka kreće se između 30–55%, a klima je suha.  

Rezervat štiti važne morske genetske resurse i podržava iznimnu [[bioraznolikost]], uključujući više od 150 vrsta tvrdih i isto toliko mekih koralja, od kojih je znatan broj endemskih, više od 500 vrsta [[riba]], 1.000 vrsta [[Mekušci|mekušaca]], 3 vrste slojeva morske trave i dvije glavne vrste plitkih zajednica morskih trava, dubine od pola metra do 40 metara.&lt;ref name=&quot;nomin&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/document/224843 |title= Tekst nominacije |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;
== Nastanak koralja ==
Potapanje čamaca je raširena praksa diljem svijeta. Razlog je što su olupine omiljena mjesta za razvoj koralja. Ovisno o točnim uvjetima, orijentaciji i materijalu, vrsta koralja na olupinama može biti različita. Na primjer, na terasi uglavnom nalazimo mekane koralje. Alternativno, na čeličnim konstrukcijama formiraju se vapnenačke alge, dajući koraljima osnovu za razvoj. Tako se, nakon godina, pojavljuje koraljni greben koji nudi novo stanište za morski život.

Jedno od najpoznatijih ronilačkih mjesta u Jordanu je uz potopljeni brod Cedar Pride u zaljevu Akabe. Budući da je to jedna od rijetkih olupina lako dostupnih s obale, većina ronilaca koji su prošli pored Akabe dolazi istražiti ovaj podvodni ostatak. Od dubine od 16 m do 27 m, olupina je također prikladna za ronioce na otvorenoj vodi. Cedar Pride Wreck ima više od 20 godina rasta koralja na svojim površinama, osobito na terasi gdje mekani koralji rastu na fantastičan način.

Cedar Pride je namjerno potopljen za roničare prije nekoliko godina, 1985. No, prije nego što je postao najpoznatija ronilačka atrakcija u Jordanu, brod je bio ponosni španjolski teretni brod. Dug je 74 metra i težak 1.161 tonu. Izvorno je izgrađen u Gijonu, Španjolska. Brod je konačno dobio svoj posljednji naziv kada ga je kupila libanonska brodarska tvrtka Cedar Pride.&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.experiencejordan.com/the-incredible-aqaba-marine-reserve/ |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

== Svjetska baština ==
Morski rezervat Akaba upisan je na listu [[UNESCO]]-ove [[Svjetska baština|svjetske baštine]].&lt;ref name=&quot;Akaba&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/list/1742 |title= Morski rezervat Akaba |work= UNESCO: Svjetska baština - whc.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt; Odluka je donešena na 48-om zasjedanju Komiteta za svjetsku baštinu od 19-29 jula 2026. god. u [[Busan]]u, [[Južna Koreja]]&lt;ref name=&quot;zasjedanje&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/newproperties/ |title= Spomenici upisani na listu svjetske baštine 2026. god. |work= UNESCO: Svjetska baština, /www.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026}}{{en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/jo |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

Dok koraljni grebeni širom svijeta i dalje neviđene događaje izbjeljivanja uzrokovana porastom temperature mora i zakiseljavanjem okeana, koraljni grebeni sjevernog Crvenog mora pokazali su izvanrednu sposobnost podnošenja klimatskih promjena. Naučnici sve više smatraju grebene Akabe među najotpornijim koraljnim ekosistemima na Zemlji na klimatske promjene.

Područje doživljava intenzivnu privrednu i turističku aktivnost. Crveno more je širom svijeta poznato kao raj za ronioce. Ekološki stručnjaci naglašavaju važnost zaštite dijela ove obale zbog prisutnosti raznih morskih vrsta: [[Prave raže|raža]] (''Rajiformes''), napoleonriba (''Crassilabrus undulatus''), sipa, lignje i hobotnice, zelena kornjača, morski psi i delfini. 


U kolovozu 1982., kada je brod stigao u jordansku luku Akabu, nitko nije znao da će to biti njegovo posljednje putovanje. Dok je bio na sidru i u balastu, požar se brzo proširio strojarnicom i smještajnim prostorom. Dvoje članova posade izgubilo je živote. Šteta od požara koji je uslijedio onemogućila je brodu da isplovi.

Budući da nitko nije preuzeo odgovornost za popravke broda, sljedeće tri godine brod je ostao plutati i bez svrhe – ležeći neaktivan i napušten. Sve dok kralj Jordana, sam strastveni ronioc, nije pokazao interes za brod. Kako je trup još bio netaknut, smislio je plan da potopi brod kako bi stvorio atrakciju za ronioce i utočište za bioraznolikost mora.

Zahvaljujući koraljnom grebenu u Zaljevu Akaba, koji igra ključnu ulogu u podršci visokim razinama biološke raznolikosti, kao i u pružanju ključnih ekosustavnih dobara i usluga poput staništa za ribarstvo, zaštite obale i turističke rekreacije. Iza toga, obala je dom drevnom koraljnom grebenu na kojem je zabilježeno više od 151 vrste koralja (koje grade grebene) i više od 120 vrsta mekih koralja.

=== Galerija ===
&lt;gallery&gt;
File:Aqba.jpg
File:Aqaba Beach - panoramio (1).jpg|Plaža
File:Beach visitors of Aqaba - panoramio (2).jpg|
File:Rajiformes in Sea Life Helsinki.JPG|Raža
File:Cheilinus undulatus by Patryk Krzyzak.jpg|Napoleonriba
File:Cuttlefish (4289332662).jpg|sipa
&lt;/gallery&gt;

== Izvori ==
{{Reflista}}

{{Commonscat|Nature of the Gulf of Aqaba}}
[[Kategorija:Svjetska baština u Jordanu]</text>
      <sha1>28z1pkhiguh1nfs6tqgrayhe0bv32ip</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684021</id>
      <parentid>42684016</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:22:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Zavičajac</username>
        <id>76707</id>
      </contributor>
      <origin>42684021</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9164" sha1="fkvm0tj5vkfwmiv0k54ed2iazoqwmg8" xml:space="preserve">https://commons.wikimedia.org/wiki/Special:UploadWizard https://www.krnjeusa.net/tragovi-starih-naselja/5-arheolosko-nalaziste-u-vrtocu/
https://www.hbsume.ba/show_page/131/drvar-povijesni-podaci
https://katera.news/lat/zaboravljeni-partizanski-spomen-kompleks-korcanica-na-grmecu
https://www.dinarskogorje.com/klekova269a.html
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/uploads/odluke_srp/Novi%20Travnik_nekropola%20Bistro%20SR.pdf
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/nacionalnispomenici?sort=idgrad&amp;rows=50&amp;page=18
https://scispace.com/pdf/omladinske-radne-akcije-kontinuiteti-i-odmaci-iz-iskustva-56i3z2pi8a.pdf
https://balkans.aljazeera.net/blogs/2020/3/29/moje-sjecanje-sa-omladinskih-radnih-akcija


* 2026. – [[Morski rezervat Akaba]] Jordan&lt;ref&gt;[https://ich.unesco.org/en/state/austria-AT Nematerijalna kulturna baština u Austriji - ich.unesco.org - Pristupljeno 19.11.2021.]&lt;/ref&gt;
 

* 2026. – [[Nacionalni rezervat divljih životinja Okefenokee]] Kategorija:Svjetska baština u Sjedinjenim Američkim Državama
* 2026. – [[Wadi Wurayah]]    Kategorija:Svjetska baština u Ujedinjenim Arapskim Emiratima
* 2026. – [[Getbol, Korejske plimne ravnice]] Južna Koreja


{{UNESCO-svjetska baština
|ime mjesta = Morski rezervat Akaba
|image = Diving in Aqaba.jpg
|godina = 2026. 
|vrst baštine = kulturno dobro 
|mjerilo = ix, x
|ugroženost = ne
|poveznica = https://whc.unesco.org/en/list/1742
|država = {{flag|Jordan}} 
}}
''' Morski rezervat Akaba''' je [[prirodni rezervat]] površine 2,8 km&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt; na najsjevernijem vrhu Crvenog mora. Zaštićenim područjem proglašen je 1997. god. Rezervat je klasificiran od strane Međunarodne unije za očuvanje prirode i prirodnih resursa (IUCN) u kategoriju zaštićenih područja VI, koja uključuje zaštićena područja s održivim korištenjem prirodnih resursa. Godine 2025. morski rezervat dodan je na IUCN Zeleni popis, koji označava zaštićena područja koja zadovoljavaju određene međunarodne standarde za upravljanje, zaštitu i održivost okoliša


Jordan posjeduje 27 km obale zaliva Akabe, što je i jedini je pomorski izlaz [[Jordan]]a. 

Rezervat je poznat i kao najsjeverniji tropski grebenski sustav na svijetu sa toplinski otpornim [[koralji]]ma koji podržavaju raznoliki morski život i [[Ekologija|ekološke]] procese. Tokom posljednjih 10.000 godina koralji su se prilagodili morskim toplinskim valovima, visokoj slanosti i povišenim ljetnim temperaturama. 

Godišnja količina padavina iznosi oko 30 mm, a temperatura se kreće od 14°C zimi do 32°C ljeti, s maksimalnom količinom do 50°C. Vlažnost zraka kreće se između 30–55%, a klima je suha.  

ISTRAŽITE Morski rezervat Akabe uz ovu prezentaciju, provjerite kartu lokacije i saznajte sve činjenice i informacije u nastavku.

Morski rezervat Akaba
Za opis prezentacije pogledajte desno ili skrolajte dolje (mobilni). Kliknite za prikaz prezentacije

Karta lokacije morskog rezervata Akaba
Lokacija i vrijednosti: Morski rezervat Akabe nalazi se uz obalu Crvenog mora Jordana, na krajnjem sjeveroistočnom vrhu Zaljeva Akaba. Prepoznat je kao najsjeverniji tropski koraljni grebenski sustav na svijetu, iako se nalazi izvan tropskih područja, oko 700 km sjeverno od Rakovog povratnika. Ovdje koralji i druga fauna žive na temperaturama znatno nižim od svojih uobičajenih toplinskih granica i razvili su iznimno visoku razinu otpornosti na neprijateljske klimatske uvjete poput ekstremnih temperatura i saliniteta. To čini lokalitet važnim za istraživanja vezana uz klimu i kao genetsko spremište za klimatski otporne morske vrste.&lt;ref name=&quot;koralji&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.naturalworldheritagesites.org/sites/aqaba-marine-reserve |title= Morski rezervat Akaba |work= Natural world heritage sites |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;


Rezervat štiti važne morske genetske resurse i podržava iznimnu [[bioraznolikost]], uključujući više od 150 vrsta tvrdih i isto toliko mekih koralja, od kojih je znatan broj endemskih, više od 500 vrsta [[riba]], 1.000 vrsta [[Mekušci|mekušaca]], 3 vrste slojeva morske trave i dvije glavne vrste plitkih zajednica morskih trava, dubine od pola metra do 40 metara.&lt;ref name=&quot;nomin&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/document/224843 |title= Tekst nominacije |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;
== Nastanak koralja ==
Potapanje čamaca je raširena praksa diljem svijeta. Razlog je što su olupine omiljena mjesta za razvoj koralja. Ovisno o točnim uvjetima, orijentaciji i materijalu, vrsta koralja na olupinama može biti različita. Na primjer, na terasi uglavnom nalazimo mekane koralje. Alternativno, na čeličnim konstrukcijama formiraju se vapnenačke alge, dajući koraljima osnovu za razvoj. Tako se, nakon godina, pojavljuje koraljni greben koji nudi novo stanište za morski život.

Jedno od najpoznatijih ronilačkih mjesta u Jordanu je uz potopljeni brod Cedar Pride u zaljevu Akabe. Budući da je to jedna od rijetkih olupina lako dostupnih s obale, većina ronilaca koji su prošli pored Akabe dolazi istražiti ovaj podvodni ostatak. Od dubine od 16 m do 27 m, olupina je također prikladna za ronioce na otvorenoj vodi. Cedar Pride Wreck ima više od 20 godina rasta koralja na svojim površinama, osobito na terasi gdje mekani koralji rastu na fantastičan način.

Cedar Pride je namjerno potopljen za roničare prije nekoliko godina, 1985. No, prije nego što je postao najpoznatija ronilačka atrakcija u Jordanu, brod je bio ponosni španjolski teretni brod. Dug je 74 metra i težak 1.161 tonu. Izvorno je izgrađen u Gijonu, Španjolska. Brod je konačno dobio svoj posljednji naziv kada ga je kupila libanonska brodarska tvrtka Cedar Pride.&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.experiencejordan.com/the-incredible-aqaba-marine-reserve/ |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

== Svjetska baština ==
Morski rezervat Akaba upisan je na listu [[UNESCO]]-ove [[Svjetska baština|svjetske baštine]].&lt;ref name=&quot;Akaba&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/list/1742 |title= Morski rezervat Akaba |work= UNESCO: Svjetska baština - whc.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt; Odluka je donešena na 48-om zasjedanju Komiteta za svjetsku baštinu od 19-29 jula 2026. god. u [[Busan]]u, [[Južna Koreja]]&lt;ref name=&quot;zasjedanje&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/newproperties/ |title= Spomenici upisani na listu svjetske baštine 2026. god. |work= UNESCO: Svjetska baština, /www.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026}}{{en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Jordan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/jo |title= Jordan, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

Dok koraljni grebeni širom svijeta i dalje neviđene događaje izbjeljivanja uzrokovana porastom temperature mora i zakiseljavanjem okeana, koraljni grebeni sjevernog Crvenog mora pokazali su izvanrednu sposobnost podnošenja klimatskih promjena. Naučnici sve više smatraju grebene Akabe među najotpornijim koraljnim ekosistemima na Zemlji na klimatske promjene.

Područje doživljava intenzivnu privrednu i turističku aktivnost. Crveno more je širom svijeta poznato kao raj za ronioce. Ekološki stručnjaci naglašavaju važnost zaštite dijela ove obale zbog prisutnosti raznih morskih vrsta: [[Prave raže|raža]] (''Rajiformes''), napoleonriba (''Crassilabrus undulatus''), sipa, lignje i hobotnice, zelena kornjača, morski psi i delfini. 


U kolovozu 1982., kada je brod stigao u jordansku luku Akabu, nitko nije znao da će to biti njegovo posljednje putovanje. Dok je bio na sidru i u balastu, požar se brzo proširio strojarnicom i smještajnim prostorom. Dvoje članova posade izgubilo je živote. Šteta od požara koji je uslijedio onemogućila je brodu da isplovi.

Budući da nitko nije preuzeo odgovornost za popravke broda, sljedeće tri godine brod je ostao plutati i bez svrhe – ležeći neaktivan i napušten. Sve dok kralj Jordana, sam strastveni ronioc, nije pokazao interes za brod. Kako je trup još bio netaknut, smislio je plan da potopi brod kako bi stvorio atrakciju za ronioce i utočište za bioraznolikost mora.

Zahvaljujući koraljnom grebenu u Zaljevu Akaba, koji igra ključnu ulogu u podršci visokim razinama biološke raznolikosti, kao i u pružanju ključnih ekosustavnih dobara i usluga poput staništa za ribarstvo, zaštite obale i turističke rekreacije. Iza toga, obala je dom drevnom koraljnom grebenu na kojem je zabilježeno više od 151 vrste koralja (koje grade grebene) i više od 120 vrsta mekih koralja.

=== Galerija ===
&lt;gallery&gt;
File:Aqba.jpg
File:Aqaba Beach - panoramio (1).jpg|Plaža
File:Beach visitors of Aqaba - panoramio (2).jpg|
File:Rajiformes in Sea Life Helsinki.JPG|Raža
File:Cheilinus undulatus by Patryk Krzyzak.jpg|Napoleonriba
File:Cuttlefish (4289332662).jpg|sipa
&lt;/gallery&gt;

== Izvori ==
{{Reflista}}

{{Commonscat|Nature of the Gulf of Aqaba}}
[[Kategorija:Svjetska baština u Jordanu]</text>
      <sha1>fkvm0tj5vkfwmiv0k54ed2iazoqwmg8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Promotivni sadržaj</title>
    <ns>10</ns>
    <id>4679676</id>
    <revision>
      <id>42684009</id>
      <parentid>42682857</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:03:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>+</comment>
      <origin>42684009</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="477" sha1="7ceshy80vcjy9q65sovqi685a8i86cs" xml:space="preserve">{{ambox
| vrsta = sadržaj
| slika = [[File:Ambox important.svg|40px]]
| problem = '''Ovaj članak možda sadrži [[Wikipedija:Šta Wikipedija nije#Wikipedia nije improvizirana govornica i sredstvo za promociju|promotivni materijal]]'''.&lt;br /&gt;
| rješenje = [[Special:Edit/{{FULLPAGENAME}}|Poboljšajte ga]] lekturom teksta i uklanjanjem promotivnog sadržaja.
| datum = {{{date|}}}
}}&lt;noinclude&gt;
{{dokumentacija}}
[[Kategorija:Šabloni za održavanje Wikipedije]]
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>7ceshy80vcjy9q65sovqi685a8i86cs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Infokutija naselje</title>
    <ns>10</ns>
    <id>4681807</id>
    <revision>
      <id>42683966</id>
      <parentid>42597493</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T15:00:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42683966</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="94558" sha1="nkrm0xmxhh1turqb5z5qm66jinxr6kn" xml:space="preserve">&lt;includeonly&gt;{{Infobox
| child = {{yesno|{{{embed|}}}}}
| templatestyles = Šablon:Infokutija naselje/styles.css
| bodyclass = ib-settlement vcard

&lt;!--** names, type, and transliterations ** --&gt;
| above = &lt;div class=&quot;fn org&quot;&gt;{{if empty|{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}&lt;/div&gt;
    {{#if:{{{other_name|{{{drugo_ime|}}}}}}|&lt;div class=&quot;nickname ib-settlement-other-name&quot;&gt;{{{other_name|{{{drugo_ime}}}}}}&lt;/div&gt;}}{{#if:{{{native_name|{{{ime_na_maternjem|{{{izvorno_ime|}}}}}}}}}|&lt;div class=&quot;nickname ib-settlement-native&quot; {{#if:{{{native_name_lang|{{{izvorno_ime_jez|{{{izvorno_ime_jezik|}}}}}}}}}|lang=&quot;{{{native_name_lang|{{{izvorno_ime_jez|{{{izvorno_ime_jezik}}}}}}}}}&quot;}}&gt;{{{native_name|{{{ime_na_maternjem|{{{izvorno_ime}}}}}}}}}&lt;/div&gt;}}

| subheader = {{#if:{{{settlement_type|{{{type|{{{tip_naselja|{{{tip|{{{naselje_vrsta|}}}}}}}}}}}}}}}|&lt;div class=&quot;category&quot;&gt;{{{settlement_type|{{{type|{{{tip_naselja|{{{tip|{{{naselje_vrsta}}}}}}}}}}}}}}}&lt;/div&gt;}}

| rowclass1 = mergedtoprow ib-settlement-official
| data1 = {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}}}

&lt;!-- ***Transliteration language 1*** --&gt;
| rowclass2 = mergedtoprow
| header2 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|&lt;!-- Na --&gt;{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass3 = {{#if:{{{translit_lang1_type1|{{{translit_jez1_vrsta1|{{{transkripcija_jez1_vrsta1|{{{transkripcija_jezik1_vrsta1|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label3 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang1_type|{{{translit_jez1_vrsta|{{{transkripcija_jez1_vrsta|{{{transkripcija_jezik1_vrsta}}}}}}}}}}}}
| data3 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang1_type|{{{translit_jez1_vrsta|{{{transkripcija_jez1_vrsta|{{{transkripcija_jezik1_vrsta|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang1_info|{{{translit_jez1_info|{{{transkripcija_jez1_info|{{{transkripcija_jezik1_info|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass4 = {{#if:{{{translit_lang1_type2|{{{translit_jez1_vrsta2|{{{transkripcija_jez1_vrsta2|{{{transkripcija_jezik1_vrsta2|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label4 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang1_type1|{{{translit_jez1_vrsta1|{{{transkripcija_jez1_vrsta1|{{{transkripcija_jezik1_vrsta1}}}}}}}}}}}}
| data4 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang1_type1|{{{translit_jez1_vrsta1|{{{transkripcija_jez1_vrsta1|{{{transkripcija_jezik1_vrsta1|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang1_info1|{{{translit_jez1_info1|{{{transkripcija_jez1_info1|{{{transkripcija_jezik1_info1|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass5 = {{#if:{{{translit_lang1_type3|{{{translit_jez1_vrsta3|{{{transkripcija_jez1_vrsta3|{{{transkripcija_jezik1_vrsta3|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label5 =&amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang1_type2|{{{translit_jez1_vrsta2|{{{transkripcija_jez1_vrsta2|{{{transkripcija_jezik1_vrsta2}}}}}}}}}}}}
| data5 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang1_type2|{{{translit_jez1_vrsta2|{{{transkripcija_jez1_vrsta2|{{{transkripcija_jezik1_vrsta2|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang1_info2|{{{translit_jez1_info2|{{{transkripcija_jez1_info2|{{{transkripcija_jezik1_info2|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass6 = {{#if:{{{translit_lang1_type4|{{{translit_jez1_vrsta4|{{{transkripcija_jez1_vrsta4|{{{transkripcija_jezik1_vrsta4|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label6 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang1_type3|{{{translit_jez1_vrsta3|{{{transkripcija_jez1_vrsta3|{{{transkripcija_jezik1_vrsta3}}}}}}}}}}}}
| data6 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang1_type3|{{{translit_jez1_vrsta3|{{{transkripcija_jez1_vrsta3|{{{transkripcija_jezik1_vrsta3|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang1_info3|{{{translit_jez1_info3|{{{transkripcija_jez1_info3|{{{transkripcija_jezik1_info3|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass7 = {{#if:{{{translit_lang1_type5|{{{translit_jez1_vrsta5|{{{transkripcija_jez1_vrsta5|{{{transkripcija_jezik1_vrsta5|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label7 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang1_type4|{{{translit_jez1_vrsta4|{{{transkripcija_jez1_vrsta4|{{{transkripcija_jezik1_vrsta4}}}}}}}}}}}}
| data7 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang1_type4|{{{translit_jez1_vrsta4|{{{transkripcija_jez1_vrsta4|{{{transkripcija_jezik1_vrsta4|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang1_info4|{{{translit_jez1_info4|{{{transkripcija_jez1_info4|{{{transkripcija_jezik1_info4|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass8 = {{#if:{{{translit_lang1_type6|{{{translit_jez1_vrsta6|{{{transkripcija_jez1_vrsta6|{{{transkripcija_jezik1_vrsta6|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label8 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang1_type5|{{{translit_jez1_vrsta5|{{{transkripcija_jez1_vrsta5|{{{transkripcija_jezik1_vrsta5}}}}}}}}}}}}
| data8 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang1_type5|{{{translit_jez1_vrsta5|{{{transkripcija_jez1_vrsta5|{{{transkripcija_jezik1_vrsta5|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang1_info5|{{{translit_jez1_info5|{{{transkripcija_jez1_info5|{{{transkripcija_jezik1_info5|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass9 = mergedbottomrow
| label9 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang1_type6|{{{translit_jez1_vrsta6|{{{transkripcija_jez1_vrsta6|{{{transkripcija_jezik1_vrsta6}}}}}}}}}}}}
| data9 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang1_type6|{{{translit_jez1_vrsta6|{{{transkripcija_jez1_vrsta6|{{{transkripcija_jezik1_vrsta6|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang1_info6|{{{translit_jez1_info6|{{{transkripcija_jez1_info6|{{{transkripcija_jezik1_info6|}}}}}}}}}}}}}}}}

&lt;!-- ***Transliteration language 2*** --&gt;
| rowclass10 = mergedtoprow
| header10 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|&lt;!-- Na --&gt;{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass11 = {{#if:{{{translit_lang2_type1|{{{translit_jez2_vrsta1|{{{transkripcija_jez2_vrsta1|{{{transkripcija_jezik2_vrsta1|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label11 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang2_type|{{{translit_jez2_vrsta|{{{transkripcija_jez2_vrsta|{{{transkripcija_jezik2_vrsta}}}}}}}}}}}}
| data11 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang2_type|{{{translit_jez2_vrsta|{{{transkripcija_jez2_vrsta|{{{transkripcija_jezik2_vrsta|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang2_info|{{{translit_jez2_info|{{{transkripcija_jez2_info|{{{transkripcija_jezik2_info|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass12 = {{#if:{{{translit_lang2_type2|{{{translit_jez2_vrsta2|{{{transkripcija_jez2_vrsta2|{{{transkripcija_jezik2_vrsta2|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label12 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang2_type1|{{{translit_jez2_vrsta1|{{{transkripcija_jez2_vrsta1|{{{transkripcija_jezik2_vrsta1}}}}}}}}}}}}
| data12 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang2_type1|{{{translit_jez2_vrsta1|{{{transkripcija_jez2_vrsta1|{{{transkripcija_jezik2_vrsta1|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang2_info1|{{{translit_jez2_info1|{{{transkripcija_jez2_info1|{{{transkripcija_jezik2_info1|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass13 = {{#if:{{{translit_lang2_type3|{{{translit_jez2_vrsta3|{{{transkripcija_jez2_vrsta3|{{{transkripcija_jezik2_vrsta3|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label13 =&amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang2_type2|{{{translit_jez2_vrsta2|{{{transkripcija_jez2_vrsta2|{{{transkripcija_jezik2_vrsta2}}}}}}}}}}}}
| data13 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang2_type2|{{{translit_jez2_vrsta2|{{{transkripcija_jez2_vrsta2|{{{transkripcija_jezik2_vrsta2|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang2_info2|{{{translit_jez2_info2|{{{transkripcija_jez2_info2|{{{transkripcija_jezik2_info2|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass14 = {{#if:{{{translit_lang2_type4|{{{translit_jez2_vrsta4|{{{transkripcija_jez2_vrsta4|{{{transkripcija_jezik2_vrsta4|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label14 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang2_type3|{{{translit_jez2_vrsta3|{{{transkripcija_jez2_vrsta3|{{{transkripcija_jezik2_vrsta3}}}}}}}}}}}}
| data14 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang2_type3|{{{translit_jez2_vrsta3|{{{transkripcija_jez2_vrsta3|{{{transkripcija_jezik2_vrsta3|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang2_info3|{{{translit_jez2_info3|{{{transkripcija_jez2_info3|{{{transkripcija_jezik2_info3|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass15 = {{#if:{{{translit_lang2_type5|{{{translit_jez2_vrsta5|{{{transkripcija_jez2_vrsta5|{{{transkripcija_jezik2_vrsta5|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label15 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang2_type4|{{{translit_jez2_vrsta4|{{{transkripcija_jez2_vrsta4|{{{transkripcija_jezik2_vrsta4}}}}}}}}}}}}
| data15 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang2_type4|{{{translit_jez2_vrsta4|{{{transkripcija_jez2_vrsta4|{{{transkripcija_jezik2_vrsta4|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang2_info4|{{{translit_jez2_info4|{{{transkripcija_jez2_info4|{{{transkripcija_jezik2_info4|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass16 = {{#if:{{{translit_lang2_type6|{{{translit_jez2_vrsta6|{{{transkripcija_jez2_vrsta6|{{{transkripcija_jezik2_vrsta6|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label16 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang2_type5|{{{translit_jez2_vrsta5|{{{transkripcija_jez2_vrsta5|{{{transkripcija_jezik2_vrsta5}}}}}}}}}}}}
| data16 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang2_type5|{{{translit_jez2_vrsta5|{{{transkripcija_jez2_vrsta5|{{{transkripcija_jezik2_vrsta5|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang2_info5|{{{translit_jez2_info5|{{{transkripcija_jez2_info5|{{{transkripcija_jezik2_info5|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass17 = mergedbottomrow
| label17 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang2_type6|{{{translit_jez2_vrsta6|{{{transkripcija_jez2_vrsta6|{{{transkripcija_jezik2_vrsta6}}}}}}}}}}}}
| data17 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang2_type6|{{{translit_jez2_vrsta6|{{{transkripcija_jez2_vrsta6|{{{transkripcija_jezik2_vrsta6|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang2_info6|{{{translit_jez2_info6|{{{transkripcija_jez2_info6|{{{transkripcija_jezik2_info6|}}}}}}}}}}}}}}}}
&lt;!-- end ** names, type, and transliterations ** --&gt;

&lt;!-- ***Skyline Image*** --&gt;
| rowclass18 = mergedtoprow
| data18 = {{#if:{{{image_skyline|{{{slika_skyline|{{{slika_horizont|{{{slika|{{{slika_panorama|}}}}}}}}}}}}}}}|&lt;!--
  --&gt;{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage&lt;!--
        --&gt;|image={{{image_skyline|{{{slika_skyline|{{{slika_horizont|{{{slika|{{{slika_panorama|}}}}}}}}}}}}}}}&lt;!--
        --&gt;|size={{if empty|{{{image_size|}}}|{{{imagesize|{{{veličina_slike|{{{slika_veličina|}}}}}}}}}}}|sizedefault=250px&lt;!--
        --&gt;|alt={{if empty|{{{image_alt|{{{slika_alt|}}}}}}|{{{alt|}}}}}&lt;!--
        --&gt;|title={{if empty|{{{image_caption|{{{opis_slike|{{{slika_opis|}}}}}}}}}|{{{caption|{{{opis|}}}}}}|{{{image_alt|{{{slika_alt|}}}}}}|{{{alt|}}}}}}}&lt;!--
  --&gt;{{#if:{{{image_caption|{{{opis_slike|{{{slika_opis|}}}}}}}}}{{{caption|{{{opis|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption&quot;&gt;{{if empty|{{{image_caption|{{{opis_slike|{{{slika_opis|}}}}}}}}}|{{{caption|{{{opis|}}}}}}}}&lt;/div&gt;}} }}

&lt;!-- ***Flag, Seal, Shield and Coat of arms*** --&gt;
| rowclass19 = mergedtoprow
| class19 = maptable
|  data19 = {{#if:{{{image_flag|{{{slika_zastava|}}}}}}{{{image_seal|{{{slika_pečat|{{{slika_grb|}}}}}}}}}{{{image_shield|{{{slika_štit|}}}}}}{{{image_blank_emblem|{{{slika_prazan_grb|}}}}}}{{both|{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}}}
|{{Infobox settlement/columns
| 1 = {{#if:{{{image_flag|{{{slika_zastava|}}}}}}|{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image_flag|{{{slika_zastava}}}}}}|size={{{flag_size|{{{zastava_veličina|}}}}}}|sizedefault={{#if:{{both|{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}}}|125px|100x100px}}|border={{yesno |{{{flag_border|{{{zastava_okvir|}}}}}}|yes=yes|blank=yes}}|alt={{{flag_alt|{{{zastava_alt|}}}}}}|title=Zastava za grad {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{#if:{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption-link&quot;&gt;{{Infobox settlement/link|type=Zastava|link={{{flag_link|{{{zastava_link|}}}}}}|name={{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}}}&lt;/div&gt;}}
| 2 = {{#if:{{{image_seal|{{{slika_pečat|{{{slika_grb|}}}}}}}}}|{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image_seal|{{{slika_pečat|{{{slika_grb|}}}}}}}}}|size={{{seal_size|{{{pečat_veličina|{{{grb_veličina|}}}}}}}}}|sizedefault={{#if:{{both|{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}}}|85px|100x100px}}|alt={{{seal_alt|{{{grb_alt|}}}}}}|title=Zvaničan grb za grad {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{#if:{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption-link&quot;&gt;{{Infobox settlement/link|type={{#if:{{{seal_type|{{{pečat_vrsta|{{{grb_vrsta|}}}}}}}}}|{{{seal_type|{{{pečat_vrsta|{{{grb_vrsta}}}}}}}}}|Grb}}|link={{{seal_link|{{{pečat_link|{{{grb_link|}}}}}}}}}|name={{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}}}&lt;/div&gt;}}
| 3 = {{#if:{{{image_shield|{{{slika_štit|}}}}}}|{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image_shield|{{{slika_štit|}}}}}}||size={{{shield_size|{{{štit_veličina|{{{veličina_štita|}}}}}}}}}|sizedefault={{#if:{{both|{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}}}|85px|100x100px}}|alt={{{shield_alt|{{{štit_alt|}}}}}}|title=Zvaničan grb za grad {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{#if:{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption-link&quot;&gt;{{Infobox settlement/link|type=Štit|link={{{shield_link|{{{štit_link|}}}}}}|name={{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}}}&lt;/div&gt;}}
| 4 = {{#if:{{{image_blank_emblem|{{{slika_prazan_grb|}}}}}}|{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image_blank_emblem|{{{slika_prazan_grb|}}}}}}|size={{{blank_emblem_size|{{{prazan_grb_veličina|{{{veličina_praznog_grba|}}}}}}}}}|sizedefault={{#if:{{both|{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}}}|85px|100x100px}}|alt={{{blank_emblem_alt|{{{prazan_grb_alt|}}}}}}|title=Zvaničan logo za grad {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{#if:{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption-link&quot;&gt;{{Infobox settlement/link|type={{#if:{{{blank_emblem_type|{{{prazan_grb_vrsta|}}}}}}|{{{blank_emblem_type|{{{prazan_grb_vrsta}}}}}}}}|link={{{blank_emblem_link|{{{prazan_grb_link|}}}}}}|name={{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}}}&lt;/div&gt;}}
| 5 = {{#if:{{{image_map|{{{slika_mapa|}}}}}}|{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image_map|{{{slika_mapa}}}}}}|size={{{mapsize|{{{veličina_mape|{{{mapa_veličina|}}}}}}}}}|sizedefault=100x100px|alt={{{map_alt|{{{mapa_alt|}}}}}}|title={{{map_caption|{{{opis_mape|Lokacija: {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{#if:{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}}}}}}}{{#if:{{{map_caption|{{{opis_mape|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption-link&quot;&gt;{{{map_caption|{{{opis_mape}}}}}}&lt;/div&gt;}}}}
| 0 = {{#if:{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}|{{#if:{{both| {{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}} | {{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}} }}|
{{Mapa lokacije|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}
 |border = infobox
 |alt = {{{pushpin_map_alt|{{{pushpin_mapa_alt|{{{marker_mapa_alt|}}}}}}}}}
 |caption ={{#if:{{{pushpin_map_caption_notsmall|{{{pushpin_opis_mape_notsmall|}}}}}}|{{{pushpin_map_caption_notsmall|{{{pushpin_opis_mape_notsmall|}}}}}}|{{#if:{{{pushpin_map_caption|{{{pushpin_opis_mape|{{{marker_mapa_opis|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map_caption|{{{pushpin_opis_mape|{{{marker_mapa_opis}}}}}}}}}|{{#if:{{{map_caption|{{{opis_mape|}}}}}}|{{{map_caption|{{{opis_mape}}}}}}}}}}}}
 |float = center
 |width = {{#if:{{{pushpin_mapsize|{{{pushpin_map_size|{{{pushpin_mapa_veličina|{{{marker_mapa_veličina|}}}}}}}}}}}}|{{{pushpin_mapsize|{{{pushpin_map_size|{{{pushpin_mapa_veličina|{{{marker_mapa_veličina}}}}}}}}}}}}|150}}
 |default_width = 250
 |relief= {{{pushpin_relief|{{{pushpin_reljef|{{{marker_reljef|}}}}}}}}}
 |AlternativeMap = {{{pushpin_image|{{{pushpin_slika|{{{marker_slika|}}}}}}}}}
 |overlay_image = {{{pushpin_overlay|{{{pushpin_overlej|{{{marker_overlej|}}}}}}}}}
 |coordinates = {{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}}
 |label = {{#ifeq: {{lc: {{{pushpin_label_position|{{{pushpin_oznaka_pozicija|{{{marker_oznaka_pozicija|}}}}}}}}} }} | none | | {{#if:{{{pushpin_label|{{{pushpin_oznaka|{{{marker_oznaka|}}}}}}}}}|{{{pushpin_label|{{{pushpin_oznaka|{{{marker_oznaka}}}}}}}}}|{{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}}}}} }}
 |marksize =6
 |outside = {{{pushpin_outside|{{{pushpin_napolju|{{{marker_napolju|}}}}}}}}}&lt;!-- pin is outside the map --&gt; 
 |position = {{{pushpin_label_position|{{{pushpin_oznaka_pozicija|{{{marker_oznaka_pozicija|}}}}}}}}}
}}
}} }}
}} }}

&lt;!-- ***Etymology*** --&gt;
| rowclass20 = mergedtoprow
|  data20 = {{#if:{{{etymology|{{{etimologija|}}}}}}|Etimologija: {{{etymology|{{{etimologija}}}}}} }}
&lt;!-- ***Nickname*** --&gt;
| rowclass21 = {{#if:{{{etymology|{{{etimologija|}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
|  data21 = {{#if:{{{nickname|{{{nadimak|}}}}}}{{{nicknames|{{{nadimci|}}}}}}|&lt;!--
            --&gt;{{Pluralize from text|parse_links=1|{{if empty|{{{nickname|{{{nadimak|}}}}}}|{{{nicknames|{{{nadimci|}}}}}}{{force plural}}}}|&lt;!--
               --&gt;link={{{nickname_link|}}}|singular=Nadimak|likely=Nadimak/ci|plural=Nadimci}}:&amp;nbsp;&lt;!--
                  --&gt;&lt;div class=&quot;ib-settlement-nickname nickname&quot;&gt;{{if empty|{{{nickname|{{{nadimak|}}}}}}|{{{nicknames|{{{nadimci|}}}}}}}}&lt;/div&gt;&lt;!--
            --&gt;{{Main other|{{Pluralize from text|parse_links=1|{{{nickname|{{{nadimak|}}}}}}|&lt;!--
                            --&gt;likely=[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje sa mogućim spiskom nadimaka]]}}}}}}
&lt;!-- ***Motto*** --&gt;
| rowclass22 = {{#if:{{{etymology|{{{etimologija|}}}}}}{{{nickname|{{{nadimak|}}}}}}{{{nicknames|{{{nadimci|}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
|  data22 = {{#if:{{{motto|{{{moto|{{{slogan|}}}}}}}}}{{{mottoes|{{{slogani|}}}}}}|&lt;!--
            --&gt;{{Pluralize from text|{{if empty|{{{motto|{{{moto|{{{slogan|}}}}}}}}}|{{{mottoes|{{{slogani|}}}}}}{{force plural}}}}|&lt;!--
               --&gt;link={{{motto_link|}}}|singular=Motto|likely=Motto(s)|plural=Mottoes}}:&amp;nbsp;&lt;!--
                  --&gt;&lt;div class=&quot;ib-settlement-nickname nickname&quot;&gt;{{if empty|{{{motto|{{{moto|{{{slogan|}}}}}}}}}|{{{mottoes|{{{slogani|}}}}}}}}&lt;/div&gt;&lt;!--
            --&gt;{{Main other|{{Pluralize from text|{{{motto|{{{moto|{{{slogan|}}}}}}}}}|&lt;!--
                            --&gt;likely=[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje sa mogićim spiskom slogana]]}}}}}}
&lt;!-- ***Anthem*** --&gt;
| rowclass23 = {{#if:{{{etymology|{{{etimologija|}}}}}}{{{nickname|{{{nadimak|}}}}}}{{{nicknames|{{{nadimci|}}}}}}{{{motto|{{{moto|{{{slogan|}}}}}}}}}{{{mottoes|{{{slogani|}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
|  data23 = {{#if:{{{anthem|{{{himna|}}}}}}|{{#if:{{{anthem_link|{{{himna_link|}}}}}}|[[{{{anthem_link|{{{himna_link|}}}}}}|Himna:]]|Himna:}} {{{anthem|{{{himna}}}}}}}}
&lt;!-- ***Map*** --&gt;
| rowclass24 = mergedtoprow
|  data24 = {{#if:{{both|{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}}}||{{#if:{{{image_map|{{{slika_mapa|}}}}}}
|{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image_map|{{{slika_mapa}}}}}}|size={{{mapsize|{{{veličina_mape|{{{mapa_veličina|}}}}}}}}}|sizedefault=250px|alt={{{map_alt|{{{mapa_alt|}}}}}}|title={{{map_caption|{{{opis_mape|Lokacija: {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{#if:{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}}}}}}}{{#if:{{{map_caption|{{{opis_mape|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption&quot;&gt;{{{map_caption|{{{opis_mape}}}}}}&lt;/div&gt;}}
}}}}
| rowclass25 = mergedrow
|  data25 = {{#if:{{{image_map1|{{{slika_mapa1|}}}}}}|{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image_map1|{{{slika_mapa1}}}}}}|size={{{mapsize1|{{{veličina_mape1|{{{mapa_veličina1|}}}}}}}}}|sizedefault=250px|alt={{{map_alt1|{{{mapa_alt1|}}}}}}|title={{{map_caption1|{{{opis_mape1|Lokacija: {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{#if:{{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}}}}}}}{{#if:{{{map_caption1{{{opis_mape1|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption&quot;&gt;{{{map_caption1{{{opis_mape1}}}}}}&lt;/div&gt;}} }}

&lt;!-- ***Pushpin Map*** --&gt;
| rowclass26 = mergedtoprow
|  data26 = {{#if:{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}||{{#if:{{both| {{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}} | {{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}} }}|
{{Mapa lokacije|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}
 |border = infobox
 |alt = {{{pushpin_map_alt|{{{pushpin_mapa_alt|{{{marker_mapa_alt|}}}}}}}}}
 |caption ={{#if:{{{pushpin_map_caption_notsmall|{{{pushpin_opis_mape_notsmall|}}}}}}|{{{pushpin_map_caption_notsmall|{{{pushpin_opis_mape_notsmall}}}}}}|{{#if:{{{pushpin_map_caption|{{{pushpin_opis_mape|{{{marker_mapa_opis|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map_caption|{{{pushpin_opis_mape|{{{marker_mapa_opis}}}}}}}}}|{{#if:{{{map_caption|{{{opis_mape|}}}}}}|{{#if:{{{image_map|{{{slika_mapa|}}}}}}||{{{map_caption|{{{opis_mape}}}}}}}}}}}}}}
 |float = center
 |width = {{{pushpin_mapsize|{{{pushpin_map_size|{{{pushpin_mapa_veličina|{{{marker_mapa_veličina|}}}}}}}}}}}}
 |default_width = 250
 |relief= {{{pushpin_relief|{{{pushpin_reljef|{{{marker_reljef|}}}}}}}}}
 |AlternativeMap = {{{pushpin_image|{{{pushpin_slika|{{{marker_slika|}}}}}}}}}
 |overlay_image = {{{pushpin_overlay|{{{pushpin_overlej|{{{marker_overlej|}}}}}}}}}
 |coordinates = {{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}}
 |label = {{#ifeq: {{lc: {{{pushpin_label_position|{{{pushpin_oznaka_pozicija|{{{marker_oznaka_pozicija|}}}}}}}}} }} | none | | {{#if:{{{pushpin_label|{{{pushpin_oznaka|{{{marker_oznaka|}}}}}}}}}|{{{pushpin_label|{{{pushpin_oznaka|{{{marker_oznaka}}}}}}}}}|{{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}}}}} }}
 |marksize =6
 |outside = {{{pushpin_outside|{{{pushpin_napolju|{{{marker_napolju|}}}}}}}}}&lt;!-- pin is outside the map --&gt; 
 |position = {{{pushpin_label_position|{{{pushpin_oznaka_pozicija|{{{marker_oznaka_pozicija|}}}}}}}}}
}}
}} }}


&lt;!-- ***Mapframe*** --&gt;
| rowclass27 = mergedtoprow
|  data27 = {{#if:{{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}}|{{#ifeq:{{lc:{{{mapframe|yes}}}}}|no||
{{#invoke:Infobox mapframe|autoWithCaption
 | onByDefault = yes
 | mapframe-coordinates = {{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}}
 | mapframe-frame-height = {{{mapframe-frame-height|240}}}
 | mapframe-frame-width = {{{mapframe-frame-width|270}}}
 | mapframe-shape = {{{mapframe-shape|yes}}}
 | mapframe-shape-fill-opacity = {{{mapframe-shape-fill-opacity|0}}}
 | mapframe-id = {{{mapframe-id|}}}
 | mapframe-caption = {{{mapframe-caption|}}}
 | mapframe-zoom = {{{mapframe-zoom|}}}
 | mapframe-marker = {{{mapframe-marker|{{#switch:{{#invoke:String|match|{{lc:{{{settlement_type|{{{type|{{{tip_naselja|{{{tip|{{{naselje_vrsta|}}}}}}}}}}}}}}}}}|općin|opštin|grad|selo|varoš|naselj|plain=true}}|općin|opštin=town-hall|grad=city|selo=village|varoš=town|naselj=residential-community|#default=town}}}}}
 | mapframe-marker-color = {{{mapframe-marker-color|}}}
 | mapframe-stroke-color = {{{mapframe-stroke-color|}}}
 | mapframe-stroke-width = {{{mapframe-stroke-width|}}}
 | mapframe-type = city
 | mapframe-population = {{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|{{{stanovništvo|}}}}}}}}}}}}
 | mapframe-area_km2 = {{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}
}}
}}}}

&lt;!-- ***Coordinates*** --&gt;
| rowclass28 = {{#if:{{{image_map|{{{slika_mapa|}}}}}}{{{image_map1|{{{slika_mapa1|}}}}}}{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}|{{#if:{{{grid_position|{{{grid_pozicija|{{{mreža_pozicija|}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}}}
|  data28 = {{#if:{{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}}
  |Koordinate{{#if:{{{coor_pinpoint|{{{coor_type|{{{koordinate_marker|{{{koordinate_vrsta|{{{koordinate_pinpoint|{{{koordinate_vrsta|}}}}}}}}}}}}}}}}}}|&amp;#32;({{{coor_pinpoint|{{{coor_type|{{{koordinate_marker|{{{koordinate_vrsta|{{{koordinate_pinpoint|{{{koordinate_vrsta|}}}}}}}}}}}}}}}}}})}}: {{#invoke:ISO 3166|geocoordinsert|nocat=true|1={{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}}&lt;!-- OTKRITI AKO POSTOJE MODULI Modul:ISO 3166/data/ |country={{{subdivision_name|{{{podjela_ime|{{{podela_ime|}}}}}}}}}|subdivision1={{{subdivision_name1|{{{podjela_ime1|{{{podela_ime1|}}}}}}}}}|subdivision2={{{subdivision_name2|{{{podjela_ime2|{{{podela_ime2|}}}}}}}}}|subdivision3={{{subdivision_name3|{{{podjela_ime3|{{{podela_ime3|}}}}}}}}}|type=city{{#if:{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{stanovništvo|}}}}}}}}}|{{#iferror:{{#expr:{{formatnum:{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|{{{stanovništvo|}}}}}}}}}}}}|R}}+1}}||({{formatnum:{{replace|{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|{{{stanovništvo}}}}}}}}}}}}|,|}}|R}})}}}} --&gt; }}{{{coordinates_footnotes|{{{koordinate_footnotes|{{{koordinate_napomene|}}}}}}}}} }}

| rowclass29 = {{#if:{{{image_map|{{{slika_mapa|}}}}}}{{{image_map1|{{{slika_mapa1|}}}}}}{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}|mergedbottomrow|mergedrow}}
| label29 = {{if empty|{{{grid_name|{{{mreža_ime|}}}}}}|Pozicija na mreži}}
|  data29 = {{{grid_position|{{{grid_pozicija|{{{mreža_pozicija|}}}}}}}}}

&lt;!-- ***Subdivisions*** --&gt;
| rowclass30 = mergedtoprow
| label30 = {{{subdivision_type|{{{podjela_vrsta|{{{podela_vrsta}}}}}}}}}
|  data30 = {{#if:{{{subdivision_type|{{{podjela_vrsta|{{{podela_vrsta|}}}}}}}}}|{{{subdivision_name|{{{podjela_ime|{{{podela_ime|}}}}}}}}} }}

| rowclass31 = mergedrow
| label31 = {{{subdivision_type1|{{{podjela_vrsta1|{{{podela_vrsta1}}}}}}}}}
|  data31 = {{#if:{{{subdivision_type1|{{{podjela_vrsta1|{{{podela_vrsta1|}}}}}}}}}|{{{subdivision_name1|{{{podjela_ime1|{{{podela_ime1|}}}}}}}}} }}

| rowclass32 = mergedrow
| label32 = {{{subdivision_type2|{{{podjela_vrsta2|{{{podela_vrsta2}}}}}}}}}
|  data32 = {{#if:{{{subdivision_type2|{{{podjela_vrsta2|{{{podela_vrsta2|}}}}}}}}}|{{{subdivision_name2|{{{podjela_ime2|{{{podela_ime2|}}}}}}}}} }}

| rowclass33 = mergedrow
| label33 = {{{subdivision_type3|{{{podjela_vrsta3|{{{podela_vrsta3}}}}}}}}}
|  data33 = {{#if:{{{subdivision_type3|{{{podjela_vrsta3|{{{podela_vrsta3|}}}}}}}}}|{{{subdivision_name3|{{{podjela_ime3|{{{podela_ime3|}}}}}}}}} }}

| rowclass34 = mergedrow
| label34 = {{{subdivision_type4|{{{podjela_vrsta4|{{{podela_vrsta4}}}}}}}}}
|  data34 = {{#if:{{{subdivision_type4|{{{podjela_vrsta4|{{{podela_vrsta4|}}}}}}}}}|{{{subdivision_name4|{{{podjela_ime4|{{{podela_ime4|}}}}}}}}} }}

| rowclass35 = mergedrow
| label35 = {{{subdivision_type5|{{{podjela_vrsta5|{{{podela_vrsta5}}}}}}}}}
|  data35 = {{#if:{{{subdivision_type5|}}}|{{{subdivision_name5|{{{podjela_ime5|{{{podela_ime5|}}}}}}}}} }}

| rowclass36 = mergedrow
| label36 = {{{subdivision_type6|{{{podjela_vrsta6|{{{podela_vrsta6}}}}}}}}}
|  data36 = {{#if:{{{subdivision_type6|}}}|{{{subdivision_name6|{{{podjela_ime6|{{{podela_ime6|}}}}}}}}} }}

&lt;!--***Established*** --&gt;
| rowclass37 = mergedtoprow
| label37 = Osnivač(i)
|  data37 = {{{founder|{{{osnivač|}}}}}}

| rowclass38 = mergedrow
| label38 = Nazvan po
|  data38 = {{{named_for|{{{nazvan_po|{{{imenovan_po|}}}}}}}}}

| rowclass39 = mergedrow
| label39 = {{{established_title|{{{osnivanje_titula|{{{uspostavljanje_titula|{{{osnivanje_naslov|{{{uspostavljanje_naslov}}}}}}}}}}}}}}}
|  data39 = {{#if:{{{established_title|{{{osnivanje_titula|{{{uspostavljanje_titula|{{{osnivanje_naslov|{{{uspostavljanje_naslov|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date|{{{osnivanje_datum|{{{uspostavljanje_datum|}}}}}}}}} }}

| rowclass40 = mergedrow
| label40 = {{{established_title1|{{{osnivanje_titula1|{{{uspostavljanje_titula1|{{{osnivanje_naslov1|{{{uspostavljanje_naslov1}}}}}}}}}}}}}}}
|  data40 = {{#if:{{{established_title1|{{{osnivanje_titula1|{{{uspostavljanje_titula1|{{{osnivanje_naslov1|{{{uspostavljanje_naslov1|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date1|{{{osnivanje_datum1|{{{uspostavljanje_datum1|}}}}}}}}} }}

| rowclass41 = mergedrow
| label41 = {{{established_title2|{{{osnivanje_titula2|{{{uspostavljanje_titula2|{{{osnivanje_naslov2|{{{uspostavljanje_naslov2}}}}}}}}}}}}}}}
|  data41 = {{#if:{{{established_title2|{{{osnivanje_titula2|{{{uspostavljanje_titula2|{{{osnivanje_naslov2|{{{uspostavljanje_naslov2|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date2|{{{osnivanje_datum2|{{{uspostavljanje_datum2|}}}}}}}}} }}

| rowclass42 = mergedrow
| label42 = {{{established_title3|{{{osnivanje_titula3|{{{uspostavljanje_titula3|{{{osnivanje_naslov3|{{{uspostavljanje_naslov3}}}}}}}}}}}}}}}
|  data42 = {{#if:{{{established_title3|{{{osnivanje_titula3|{{{uspostavljanje_titula3|{{{osnivanje_naslov3|{{{uspostavljanje_naslov3|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date3|{{{osnivanje_datum3|{{{uspostavljanje_datum3|}}}}}}}}} }}

| rowclass43 = mergedrow
| label43 = {{{established_title4|{{{osnivanje_titula4|{{{uspostavljanje_titula4|{{{osnivanje_naslov4|{{{uspostavljanje_naslov4}}}}}}}}}}}}}}}
|  data43 = {{#if:{{{established_title4|{{{osnivanje_titula4|{{{uspostavljanje_titula4|{{{osnivanje_naslov4|{{{uspostavljanje_naslov4|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date4|{{{osnivanje_datum4|{{{uspostavljanje_datum4|}}}}}}}}} }}

| rowclass44 = mergedrow
| label44 = {{{established_title5|{{{osnivanje_titula5|{{{uspostavljanje_titula5|{{{osnivanje_naslov5|{{{uspostavljanje_naslov5}}}}}}}}}}}}}}}
|  data44 = {{#if:{{{established_title5|{{{osnivanje_titula5|{{{uspostavljanje_titula5|{{{osnivanje_naslov5|{{{uspostavljanje_naslov5|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date5|{{{osnivanje_datum5|{{{uspostavljanje_datum5|}}}}}}}}} }}

| rowclass45 = mergedrow
| label45 = {{{established_title6|{{{osnivanje_titula6|{{{uspostavljanje_titula6|{{{osnivanje_naslov6|{{{uspostavljanje_naslov6}}}}}}}}}}}}}}}
|  data45 = {{#if:{{{established_title6|{{{osnivanje_titula6|{{{uspostavljanje_titula6|{{{osnivanje_naslov6|{{{uspostavljanje_naslov6|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date6|{{{osnivanje_datum6|{{{uspostavljanje_datum6|}}}}}}}}} }}

| rowclass46 = mergedrow
| label46 = {{{established_title7|{{{osnivanje_titula7|{{{uspostavljanje_titula7|{{{osnivanje_naslov7|{{{uspostavljanje_naslov7}}}}}}}}}}}}}}}
|  data46 = {{#if:{{{established_title7|{{{osnivanje_titula7|{{{uspostavljanje_titula7|{{{osnivanje_naslov7|{{{uspostavljanje_naslov7|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date7|{{{osnivanje_datum7|{{{uspostavljanje_datum7|}}}}}}}}} }}

| rowclass47 = mergedrow
| label47 = {{{extinct_title|{{{ugašen_titula|{{{ugašen_naslov}}}}}}}}}
|  data47 = {{#if:{{{extinct_title|{{{ugašen_titula|{{{ugašen_naslov|}}}}}}}}}|{{{extinct_date|{{{ugašen_datum|}}}}}} }}

&lt;!-- ***Seat of government and subdivisions within the settlement*** --&gt;
| rowclass48 = mergedtoprow
| label48 = {{#if:{{{seat_type|{{{sedište_vrsta|{{{sjedište_vrsta|}}}}}}}}}|{{{seat_type|{{{sedište_vrsta|{{{sjedište_vrsta}}}}}}}}}|Sjedište}}
|  data48 = {{{seat|{{{sedište|{{{sjedište|}}}}}}}}}

| rowclass49 = mergedrow
| label49 = {{#if:{{{seat1_type|{{{sedište1_vrsta|{{{sjedište1_vrsta|}}}}}}}}}|{{{seat1_type|{{{sedište1_vrsta|{{{sjedište1_vrsta}}}}}}}}}|Bivše sjedište}}
|  data49 = {{{seat1|{{{sedište1|{{{sjedište1|{{{former_seat|{{{drugo_sedište|{{{drugo_sjedište|}}}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass50 = mergedrow
| label50 = {{#if:{{{seat2_type|{{{sedište2_vrsta|{{{sjedište2_vrsta|}}}}}}}}}|{{{seat2_type|{{{sedište2_vrsta|{{{sjedište2_vrsta}}}}}}}}}|Bivše sjedište}}
|  data50 = {{{seat2|{{{sedište2|{{{sjedište2|}}}}}}}}}

| rowclass52 = {{#if:{{{seat|{{{sedište|{{{sjedište|}}}}}}}}}{{{seat1|{{{sedište1|{{{sjedište1|{{{former_seat|{{{drugo_sedište|{{{drugo_sjedište|}}}}}}}}}}}}}}}}}}{{{seat2|}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label52 = {{#if:{{{parts_type|{{{delovi_vrsta|}}}}}}|{{{parts_type|{{{delovi_vrsta}}}}}}|Varoši}}
|  data52 = {{#if:{{{parts|{{{delovi|}}}}}}{{{p1|}}}
|{{#ifeq:{{{parts_style|{{{delovi_stil|}}}}}}|para
  |&lt;b&gt;{{{parts|{{{delovi|}}}}}}{{#if:{{both|{{{parts|{{{delovi|}}}}}}|{{{p1|}}}}}|&amp;#58;&amp;nbsp;|}}&lt;/b&gt;{{comma separated entries|{{{p1|}}}|{{{p2|}}}|{{{p3|}}}|{{{p4|}}}|{{{p5|}}}|{{{p6|}}}|{{{p7|}}}|{{{p8|}}}|{{{p9|}}}|{{{p10|}}}|{{{p11|}}}|{{{p12|}}}|{{{p13|}}}|{{{p14|}}}|{{{p15|}}}|{{{p16|}}}|{{{p17|}}}|{{{p18|}}}|{{{p19|}}}|{{{p20|}}}|{{{p21|}}}|{{{p22|}}}|{{{p23|}}}|{{{p24|}}}|{{{p25|}}}|{{{p26|}}}|{{{p27|}}}|{{{p28|}}}|{{{p29|}}}|{{{p30|}}}|{{{p31|}}}|{{{p32|}}}|{{{p33|}}}|{{{p34|}}}|{{{p35|}}}|{{{p36|}}}|{{{p37|}}}|{{{p38|}}}|{{{p39|}}}|{{{p40|}}}|{{{p41|}}}|{{{p42|}}}|{{{p43|}}}|{{{p44|}}}|{{{p45|}}}|{{{p46|}}}|{{{p47|}}}|{{{p48|}}}|{{{p49|}}}|{{{p50|}}}}}
  |{{#if:{{{p1|}}}|{{Collapsible list|title={{{parts|{{{delovi|}}}}}}|expand={{#switch:{{{parts_style|{{{delovi_stil|}}}}}}|coll=|list=y|{{#if:{{{p6|}}}||y}}}}|1={{{p1|}}}|2={{{p2|}}}|3={{{p3|}}}|4={{{p4|}}}|5={{{p5|}}}|6={{{p6|}}}|7={{{p7|}}}|8={{{p8|}}}|9={{{p9|}}}|10={{{p10|}}}|11={{{p11|}}}|12={{{p12|}}}|13={{{p13|}}}|14={{{p14|}}}|15={{{p15|}}}|16={{{p16|}}}|17={{{p17|}}}|18={{{p18|}}}|19={{{p19|}}}|20={{{p20|}}}|21={{{p21|}}}|22={{{p22|}}}|23={{{p23|}}}|24={{{p24|}}}|25={{{p25|}}}|26={{{p26|}}}|27={{{p27|}}}|28={{{p28|}}}|29={{{p29|}}}|30={{{p30|}}}|31={{{p31|}}}|32={{{p32|}}}|33={{{p33|}}}|34={{{p34|}}}|35={{{p35|}}}|36={{{p36|}}}|37={{{p37|}}}|38={{{p38|}}}|39={{{p39|}}}|40={{{p40|}}}|41={{{p41|}}}|42={{{p42|}}}|43={{{p43|}}}|44={{{p44|}}}|45={{{p45|}}}|46={{{p46|}}}|47={{{p47|}}}|48={{{p48|}}}|49={{{p49|}}}|50={{{p50|}}}}}
    |{{{parts|{{{delovi}}}}}}
    }}
  }} }}

&lt;!-- ***Government type and Leader*** --&gt;
| rowclass53 = mergedtoprow
| header53 = {{#if:{{{government_type|{{{tip_vlasti|{{{vlada_vrsta|{{{vrsta_vlasti|}}}}}}}}}}}}{{{governing_body|{{{vladajuće_telo|{{{telo_vlasti|{{{tijelo_vlasti|{{{vladajuće_tijelo|}}}}}}}}}}}}}}}{{{leader_name|{{{vladar_ime|{{{ime_vladara|{{{vođa_ime|{{{ime_vođe|}}}}}}}}}}}}}}}{{{leader_name1|{{{vladar_ime1|{{{ime_vladara1|{{{vođa_ime1|{{{ime_vođe1|}}}}}}}}}}}}}}}{{{leader_name2|{{{vladar_ime2|{{{ime_vladara2|{{{vođa_ime2|{{{ime_vođe2|}}}}}}}}}}}}}}}{{{leader_name3|{{{vladar_ime3|{{{ime_vladara3|{{{vođa_ime3|{{{ime_vođe3|}}}}}}}}}}}}}}}{{{leader_name4|{{{vladar_ime4|{{{ime_vladara4|{{{vođa_ime4|{{{ime_vođe4|}}}}}}}}}}}}}}}|Uprava&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{government_footnotes|{{{vlada_footnotes|{{{vlada_napomene|}}}}}}}}}&lt;/div&gt;}}
&lt;!-- ***Government*** --&gt;
| rowclass54 = mergedrow
| label54 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Tip
|  data54 = {{{government_type|{{{tip_vlasti|{{{vlada_vrsta|{{{vrsta_vlasti|}}}}}}}}}}}}

| rowclass55 = mergedrow
| label55 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Tijelo
| class55 = agent
|  data55 = {{{governing_body|{{{vladajuće_telo|{{{telo_vlasti|{{{tijelo_vlasti|{{{vladajuće_tijelo|}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass56 = mergedrow
| label56 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{leader_title|{{{vladar_titula|{{{vođa_titula}}}}}}}}}
|  data56 = {{#if:{{{leader_title|{{{vladar_titula|{{{vođa_titula|}}}}}}}}}|{{{leader_name|{{{vladar_ime|{{{ime_vladara|{{{vođa_ime|{{{ime_vođe|}}}}}}}}}}}}}}} {{#if:{{{leader_party|{{{vladajuća_stranka|{{{vođa_partija|{{{vođa_stranka|}}}}}}}}}}}}|({{Polparty|{{{subdivision_name|{{{podjela_ime|{{{podela_ime}}}}}}}}}|{{{leader_party|{{{vladajuća_stranka|{{{vođa_partija|{{{vođa_stranka}}}}}}}}}}}}}})}}}}
| rowclass57 = mergedrow
| label57 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{leader_title1|{{{vladar_titula1|{{{vođa_titula1}}}}}}}}}
|  data57 = {{#if:{{{leader_title1|{{{vladar_titula1|{{{vođa_titula1|}}}}}}}}}|{{{leader_name1|{{{vladar_ime1|{{{ime_vladara1|{{{vođa_ime1|{{{ime_vođe1|}}}}}}}}}}}}}}}}}
| rowclass58 = mergedrow
| label58 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{leader_title2|{{{vladar_titula2|{{{vođa_titula2}}}}}}}}}
|  data58 = {{#if:{{{leader_title2|{{{vladar_titula2|{{{vođa_titula2|}}}}}}}}}|{{{leader_name2|{{{vladar_ime2|{{{ime_vladara2|{{{vođa_ime2|{{{ime_vođe2|}}}}}}}}}}}}}}}}}
| rowclass59 = mergedrow
| label59 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{leader_title3|{{{vladar_titula3|{{{vođa_titula3}}}}}}}}}
|  data59 = {{#if:{{{leader_title3|{{{vladar_titula3|{{{vođa_titula3|}}}}}}}}}|{{{leader_name3|{{{vladar_ime3|{{{ime_vladara3|{{{vođa_ime3|{{{ime_vođe3|}}}}}}}}}}}}}}}}}
| rowclass60 = mergedrow
| label60 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{leader_title4|{{{vladar_titula4|{{{vođa_titula4}}}}}}}}}
|  data60 = {{#if:{{{leader_title4|{{{vladar_titula4|{{{vođa_titula4|}}}}}}}}}|{{{leader_name4|{{{vladar_ime4|{{{ime_vladara4|{{{vođa_ime3|{{{ime_vođe3|}}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass61 = mergedrow
| label61 = {{{government_blank1_title}}}
|  data61 = {{#if:{{{government_blank1|}}}|{{{government_blank1|}}}}}
| rowclass62 = mergedrow
| label62 = {{{government_blank2_title}}}
|  data62 = {{#if:{{{government_blank2|}}}|{{{government_blank2|}}}}}
| rowclass63 = mergedrow
| label63 = {{{government_blank3_title}}}
|  data63 = {{#if:{{{government_blank3|}}}|{{{government_blank3|}}}}}
| rowclass64 = mergedrow
| label64 = {{{government_blank4_title}}}
|  data64 = {{#if:{{{government_blank4|}}}|{{{government_blank4|}}}}}
| rowclass65 = mergedrow
| label65 = {{{government_blank5_title}}}
|  data65 = {{#if:{{{government_blank5|}}}|{{{government_blank5|}}}}}
| rowclass66 = mergedrow
| label66 = {{{government_blank6_title}}}
|  data66 = {{#if:{{{government_blank6|}}}|{{{government_blank6|}}}}}

&lt;!-- ***Geographical characteristics*** --&gt;
&lt;!-- ***Area*** --&gt;
| rowclass67 = mergedtoprow
| header67 = {{#if:{{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}{{{area_total_ha|{{{površina_ukupno_ha|}}}}}}{{{area_total_acre|{{{površina_ukupno_jutro|}}}}}}{{{area_total_dunam|{{{površina_ukupno_dunum|}}}}}}{{{area_land_km2|{{{površina_zemlje_km2|{{{površina_zemlje_kv_km|{{{površina_zemlje|}}}}}}}}}}}}{{{area_land_ha|{{{površina_zemlje_ha|}}}}}}{{{area_land_acre|{{{površina_zemlje_jutro|}}}}}}{{{area_land_sq_mi|{{{površina_zemlje_mi2|{{{površina_zemlje_kv_mi|}}}}}}}}}{{{area_water_km2|{{{površina_vode_km2|{{{površina_vode_kv_km|{{{površina_vode|}}}}}}}}}}}}{{{area_water_ha|{{{površina_vode_ha|}}}}}}{{{area_water_acre|{{{površina_vode_jutro|}}}}}}{{{area_water_sq_mi|{{{površina_vode_mi2|{{{površina_vode_kv_mi|}}}}}}}}}{{{area_urban_km2|{{{površina_urban_km2|{{{površina_urban_kv_km|{{{površina_urban|}}}}}}}}}}}}{{{area_urban_ha|{{{površina_urban_ha|}}}}}}{{{area_urban_acre|{{{površina_urban_jutro|}}}}}}{{{area_urban_sq_mi|{{{površina_urban_mi2|{{{površina_urban_kv_mi|}}}}}}}}}{{{area_rural_sq_mi|{{{površina_rural_mi2|{{{površina_rural_kv_mi|{{{površina_rural|}}}}}}}}}}}}{{{area_rural_ha|{{{površina_rural_ha|}}}}}}{{{area_rural_acre|{{{površina_rural_jutro|}}}}}}{{{area_rural_km2|{{{površina_rural_km2|{{{površina_rural_kv_km|}}}}}}}}}{{{area_metro_km2|{{{površina_metro_km2|{{{površina_metro_kv_km|{{{površina_metro|}}}}}}}}}}}}{{{area_metro_ha|{{{površina_metro_ha|}}}}}}{{{area_metro_acre|{{{površina_metro_jutro|}}}}}}{{{area_blank1_km2|{{{površina_blank1_km2|{{{površina_blank1_kv_km|{{{površina_blank1|}}}}}}}}}}}}{{{area_blank1_ha|{{{površina_blank1_ha|}}}}}}{{{area_blank1_acre|{{{površina_blank1_jutro|}}}}}}{{{area_metro_sq_mi|{{{površina_metro_mi2|{{{površina_metro_kv_mi|}}}}}}}}}{{{area_blank1_sq_mi|{{{površina_blank1_mi2|{{{površina_blank1_kv_mi|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{both|{{#ifeq:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|&amp;nbsp;|1}}|{{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}{{{area_total_ha|{{{površina_ukupno_ha|}}}}}}{{{area_total_acre|{{{površina_ukupno_jutro|}}}}}}{{{{area_total_dunam|{{{površina_ukupno_dunum|}}}}}}}}
   |&lt;!-- displayed below --&gt;
   |Površina&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{area_footnotes|{{{površina_footnotes|{{{površina_napomene|}}}}}}}}}&lt;/div&gt;
  }}
 }}

| rowclass68 = {{#if:{{both|{{#ifeq:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|&amp;nbsp;|1}}|{{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}{{{area_total_ha|{{{površina_ukupno_ha|}}}}}}{{{area_total_acre|{{{površina_ukupno_jutro|}}}}}}{{{area_total_dunam|{{{površina_ukupno_dunum|}}}}}}}}|mergedtoprow|mergedrow}}
| label68 = {{#if:{{both|{{#ifeq:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|&amp;nbsp;|1}}|{{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}{{{area_total_ha|{{{površina_ukupno_ha|}}}}}}{{{area_total_acre|{{{površina_ukupno_jutro|}}}}}}{{{area_total_dunam|{{{površina_ukupno_dunum|}}}}}}}}
  |Area&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{area_footnotes|{{{površina_footnotes|{{{površina_napomene|}}}}}}}}}&lt;/div&gt;
  |&amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{#if:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta|}}}}}}|{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|{{#if:{{{area_metro_km2|{{{površina_metro_km2|{{{površina_metro_kv_km|{{{površina_metro|}}}}}}}}}}}}{{{area_metro_sq_mi|{{{površina_metro_mi2|{{{površina_metro_kv_mi|}}}}}}}}}{{{area_urban_km2|{{{površina_urban_km2|{{{površina_urban_kv_km|{{{površina_urban|}}}}}}}}}}}}{{{area_rural_km2|{{{površina_rural_km2|{{{površina_rural_kv_km|{{{površina_rural|}}}}}}}}}}}}{{{area_rural_sq_mi|{{{površina_rural_mi2|{{{površina_rural_kv_mi|}}}}}}}}}{{{population_metro|{{{stanovništvo_metro|}}}}}}{{{population_urban|{{{stanovništvo_urban|}}}}}}{{{population_rural|{{{stanovništvo_rural|}}}}}}|{{#if:{{{settlement_type|{{{type|{{{tip_naselja|{{{tip|{{{naselje_vrsta|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{settlement_type|{{{type|{{{tip_naselja|{{{tip|{{{naselje_vrsta}}}}}}}}}}}}}}}|Grad}}|Ukupno}}}}
  }}
|  data68 = {{#if:{{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina}}}}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}

| rowclass69 = mergedrow
| label69 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Zemlja
|  data69 = {{#if:{{{area_land_km2|{{{površina_zemlje_km2|{{{površina_zemlje_kv_km|{{{površina_zemlje|}}}}}}}}}}}}|{{{area_land_km2|{{{površina_zemlje_km2|{{{površina_zemlje_kv_km|{{{površina_zemlje}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}
| rowclass70 = mergedrow
| label70 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Voda
|  data70 = {{#if:{{{area_water_km2|{{{površina_vode_km2|{{{površina_vode_kv_km|{{{površina_vode|}}}}}}}}}}}}|{{{area_water_km2|{{{površina_vode_km2|{{{površina_vode_kv_km|{{{površina_vode}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}} {{#if:{{{area_water_percent|{{{površina_vode_procenat|}}}}}}| &amp;nbsp;{{{area_water_percent|{{{površina_vode_procenat}}}}}}{{#ifeq:%|{{#invoke:string|sub|{{{area_water_percent|{{{površina_vode_procenat|}}}}}}|-1}}||%}}}}
| rowclass71 = mergedrow
| label71 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Urbano&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{area_urban_footnotes|{{{površina_urban_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;
|  data71 = {{#if:{{{area_urban_km2|{{{površina_urban_km2|{{{površina_urban_kv_km|{{{površina_urban|}}}}}}}}}}}}|{{{area_urban_km2|{{{površina_urban_km2|{{{površina_urban_kv_km|{{{površina_urban}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}

| rowclass72 = mergedrow
| label72 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Ruralno&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{area_rural_footnotes|{{{površina_rural_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;
|  data72 = {{#if:{{{area_rural_km2|{{{površina_rural_km2|{{{površina_rural_kv_km|{{{površina_rural|}}}}}}}}}}}}|{{{area_rural_km2|{{{površina_rural_km2|{{{površina_rural_kv_km|{{{površina_rural}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}
| rowclass73 = mergedrow
| label73 =&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Metro&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{area_metro_footnotes|{{{površina_metro_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;
|  data73 = {{#if:{{{area_metro_km2|{{{površina_metro_km2|{{{površina_metro_kv_km|{{{površina_metro|}}}}}}}}}}}}|{{{area_metro_km2|{{{površina_metro_km2|{{{površina_metro_kv_km|{{{površina_metro}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}
&lt;!-- ***Area rank*** --&gt;
| rowclass74 = mergedrow
| label74 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Rang
|  data74 = {{{area_rank|{{{površina_rang|{{{površina_rank|}}}}}}}}}

| rowclass75 = mergedrow
| label75 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{area_blank1_title|{{{površina_blank1_naslov|{{{površina_blank1_titula}}}}}}}}}
|  data75 = {{#if:{{{area_blank1_km2|{{{površina_blank1_km2|{{{površina_blank1_kv_km|{{{površina_blank1|}}}}}}}}}}}}|{{{area_blank1_km2|{{{površina_blank1_km2|{{{površina_blank1_kv_km|{{{površina_blank1}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}

| rowclass76 = mergedrow
| label76 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{area_blank2_title}}}
|  data76 = {{#if:{{{area_blank2_km2|{{{površina_blank2_km2|{{{površina_blank2_kv_km|{{{površina_blank2|}}}}}}}}}}}}|{{{area_blank2_km2|{{{površina_blank2_km2|{{{površina_blank2_kv_km|{{{površina_blank2}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}

| rowclass77 = mergedrow
| label77 = &amp;nbsp;
|  data77 =  {{{area_note|{{{površina_napomena|{{{površina_bijelješka|{{{površina_bilješka|{{{površina_beleška|}}}}}}}}}}}}}}}

&lt;!-- ***Dimensions*** --&gt;
| rowclass78 = mergedtoprow
| header78 = {{#if:{{{length_km|{{{dužina_km|}}}}}}{{{širina_km|{{{širina_km|}}}}}}|Dimenzije&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{dimensions_footnotes|{{{dimenzije_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;}}

| rowclass79 = mergedrow
| label79 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Dužina
|  data79 = {{#if:{{{length_km|{{{dužina_km|}}}}}}|{{{length_km|{{{dužina_km}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}

| rowclass80 = mergedrow
| label80 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Širina
|  data80 = {{#if:{{{širina_km|{{{širina_km|}}}}}}|{{{širina_km|{{{širina_km}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}

&lt;!-- ***Elevation*** --&gt;
| rowclass81 = mergedtoprow
| label81 = {{#if:{{{elevation_link|{{{visina_link|}}}}}}|[[{{{elevation_link|{{{visina_link|}}}}}}|Nadmorska visina]]|Nadmorska visina}}&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{visina_footnotes|{{{visina_napomene|{{{elevation_footnotes|}}}}}}}}}{{#if:{{{elevation_point|{{{visina_tačka|}}}}}}|&amp;#32;({{{elevation_point|{{{visina_tačka}}}}}})}}&lt;/div&gt;
|  data81 = {{#if:{{{elevation_m|{{{visina_m|{{{nadmorska_visina|{{{nadmorska_visina_m|{{{nadmorska_visina|{{{visina|}}}}}}}}}}}}}}}}}}
 |{{{elevation_m|{{{visina_m|{{{nadmorska_visina|{{{nadmorska_visina_m|{{{nadmorska_visina|{{{visina}}}}}}}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{m}-}}

| rowclass82 = {{#if:{{{elevation_m|{{{visina_m|{{{nadmorska_visina|{{{nadmorska_visina_m|{{{nadmorska_visina|{{{visina|}}}}}}}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label82 = Najviša&amp;nbsp;tačka&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{elevation_max_footnotes|{{{visina_max_napomene|{{{najviša_tačka_napomene|}}}}}}}}}{{#if:{{{elevation_max_point|{{{najviša_tačka_mesto|}}}}}}|&amp;#32;({{{elevation_max_point|{{{najviša_tačka_mesto}}}}}})}}&lt;/div&gt;
|  data82 = {{#if:{{{elevation_max_m|{{{visina_max|{{{najviša_tačka_vrednost|{{{najviša_tačka|}}}}}}}}}}}}|{{{elevation_max_m|{{{visina_max|{{{najviša_tačka_vrednost|{{{najviša_tačka}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{m}-}}

&lt;!-- ***Elevation max rank*** --&gt;
| rowclass83 = mergedrow
| label83 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Rang
|  data83 =  {{#if:{{{elevation_max_m|{{{visina_max|{{{najviša_visina|}}}}}}}}}|{{{elevation_max_rank|{{{visina_max_rank|{{{visina_max_rang|}}}}}}}}} }}

| rowclass84 = {{#if:{{{elevation_min_rank|{{{visina_min_rank|{{{visina_min_rang|}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label84 = Najniža&amp;nbsp;Tačka&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{elevation_min_footnotes|{{{visina_min_napomene|}}}}}}{{#if:{{{elevation_min_point|}}}|&amp;#32;({{{elevation_min_point}}})}}&lt;/div&gt;
|  data84 = {{#if:{{{elevation_min_m|{{{visina_min|{{{najniža_tačka_vrednost|{{{najniža_tačka|}}}}}}}}}}}}|{{{elevation_min_m|{{{visina_min|{{{najniža_tačka_vrednost|{{{najniža_tačka}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{m}-}}

&lt;!-- ***Elevation min rank*** --&gt;
| rowclass85 = mergedrow
| label85 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Rang
|  data85 = {{#if:{{{elevation_min_m|{{{visina_min|{{{najniža_tačka_vrednost|{{{najniža_tačka|}}}}}}}}}}}}|{{{elevation_min_rank|{{{visina_min_rank|{{{visina_min_rang|}}}}}}}}}}}

&lt;!-- ***Population*** --&gt;
| rowclass86 = mergedtoprow
| label86 = Stanovništvo&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{#if:{{{population_as_of|{{{stanovništvo_datum|{{{stanovništvo_godina|}}}}}}}}}|{{nbsp}}({{{population_as_of|{{{stanovništvo_datum|{{{stanovništvo_godina}}}}}}}}})}}{{{population_footnotes|{{{stanovništvo_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;
|  data86 = {{fix comma category|{{#if:{{{population|{{{stanovništvo|}}}}}}
  | {{formatnum:{{replace|{{{population|{{{stanovništvo}}}}}}|,|}}}}
  | {{#ifeq:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|&amp;nbsp;
    | {{#if:{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{stanovništvo|}}}}}}}}}
      | {{formatnum:{{replace|{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|{{{stanovništvo}}}}}}}}}}}}|,|}}}}
      }}
    }}
  }}}}

| rowclass87 = mergedtoprow
| header87 = {{#if:{{{population|{{{stanovništvo|}}}}}}
  |
  |{{#ifeq:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|&amp;nbsp;
     |
     |{{#if:{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|}}}}}}{{{population_urban|{{{stanovništvo_urban|}}}}}}{{{population_rural|{{{stanovništvo_rural|}}}}}}{{{population_metro|{{{stanovništvo_metro|}}}}}}{{{population_blank1|{{{stanovništvo_blank1|}}}}}}{{{population_blank2|{{{stanovništvo_blank2|}}}}}}{{{population_est|{{{stanovništvo_procena|}}}}}}
       |Stanovništvo&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{#if:{{{population_as_of|{{{stanovništvo_datum|{{{stanovništvo_godina|}}}}}}}}}|{{nbsp}}({{{population_as_of|{{{stanovništvo_datum|{{{stanovništvo_godina}}}}}}}}})}}{{{population_footnotes|{{{stanovništvo_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;
      }}
    }}
  }}

| rowclass88 = mergedrow
| label88 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{#if:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta|}}}}}}|{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|{{#if:{{{population_metro|{{{stanovništvo_metro|}}}}}}{{{population_urban|{{{stanovništvo_urban|}}}}}}{{{population_rural|{{{stanovništvo_rural|}}}}}}{{{area_metro_km2|{{{površina_metro_km2|{{{površina_metro_kv_km|{{{površina_metro|}}}}}}}}}}}}{{{area_metro_sq_mi|{{{površina_metro_mi2|{{{površina_metro_kv_mi|}}}}}}}}}{{{area_urban_km2|{{{površina_urban_km2|{{{površina_urban_kv_km|{{{površina_urban|}}}}}}}}}}}}{{{area_urban_sq_mi|{{{površina_urban_mi2|{{{površina_urban_kv_mi|}}}}}}}}}{{{area_rural_km2|{{{površina_rural_km2|{{{površina_rural_kv_km|}}}}}}}}}{{{area_rural_sq_mi|{{{površina_rural_mi2|{{{površina_rural_kv_mi|}}}}}}}}}|{{#if:{{{settlement_type|{{{type|{{{tip_naselja|{{{tip|{{{naselje_vrsta|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{settlement_type|{{{type|{{{tip_naselja|{{{tip|{{{naselje_vrsta}}}}}}}}}}}}}}}|Grad}}|Ukupno}}}}
|  data88 = {{#if:{{{population|{{{stanovništvo|}}}}}}
  |
  |{{#ifeq:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|&amp;nbsp;
     |
     |{{#if:{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{stanovništvo|}}}}}}}}}
       | {{fix comma category|{{formatnum:{{replace|{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|{{{stanovništvo}}}}}}}}}}}}|,|}}}}}}
      }}
    }}
  }}

| rowclass89 = mergedrow
| label89 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Procena&amp;nbsp; &lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;({{{pop_est_as_of|{{{stanovništvo_procena_datum}}}}}}; {{{pop_est_footnotes|{{{stanovništvo_procena_napomene|}}}}}})&lt;/div&gt;
|  data89 = {{#if:{{{population_est|{{{stanovništvo_procena|}}}}}}|{{fix comma category|{{formatnum:{{replace|{{{population_est|{{{stanovništvo_procena}}}}}}|,|}}}}}} }}

&lt;!-- ***Population rank*** --&gt;
| rowclass90 = mergedrow
| label90 =&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Rang
|  data90 = {{{population_rank|{{{stanovništvo_rank|{{{stanovništvo_rang|}}}}}}}}}

| rowclass91 = mergedrow
| label91 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća
|  data91 = {{#if:{{both|{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|{{{stanovništvo|}}}}}}}}}}}}|{{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}}}
   |{{round|{{#expr:{{formatnum:{{round|{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|{{{stanovništvo|}}}}}}}}}}}}}}|R}}/{{formatnum:{{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}|R}}}}}}/-{km²}-}} 

&lt;!-- | rowclass90 = mergedrow
| label91 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća
|  data91 = {{#if:{{{population_density_km2|{{{gustina_stanovništva_km2|{{{gustina_stanovništva|}}}}}}}}}{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|}}}}}}}}}
   |{{infobox_settlement/densdisp
      |/km2 ={{{population_density_km2|{{{gustina_stanovništva_km2|{{{gustina_stanovništva|}}}}}}}}}
      |pop  ={{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|}}}}}}}}}
      |km2  ={{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}
      |pref ={{{unit_pref}}}
      |name ={{{subdivision_name|{{{podjela_ime|{{{podela_ime}}}}}}}}}
    }}}} --&gt;

&lt;!-- | rowclass90 = mergedrow
| label91 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća
|  data91 = {{#if:{{{population_density_km2|{{{gustina_stanovništva_km2|{{{gustina_stanovništva|}}}}}}}}}|{{{population_density_km2|{{{gustina_stanovništva_km2|{{{gustina_stanovništva}}}}}}}}}&amp;nbsp;/-{km²}-}} --&gt;

&lt;!-- ***Population density rank*** --&gt;
| rowclass92 = mergedrow
| label92 = &amp;nbsp;&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Rang
| data92 = {{{population_density_rank|{{{gustina_stanovništva_rank|{{{gustina_stanovništva_rang|}}}}}}}}}

| rowclass93 = mergedrow
| label93 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;[[Urbana sredina|Urbano]] {{#if: {{{population_urban_footnotes|{{{stanovništvo_urban_napomene|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;({{{population_urban_footnotes|{{{stanovništvo_urban_napomene}}}}}})&lt;/div&gt;|}}
|  data93 = {{#if:{{{population_urban|{{{stanovništvo_urban|}}}}}}| {{fix comma category|{{formatnum:{{replace|{{{population_urban|{{{stanovništvo_urban}}}}}}|,|}}}}}} }}

| rowclass94 = mergedrow
| label94 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća stanovništva&lt;br/&gt;uključujući urbanu sredinu
|  data94 = {{#if:{{both|{{{population_urban|{{{stanovništvo_urban|}}}}}}|{{{area_urban_km2|{{{površina_urban_km2|{{{površina_urban_kv_km|{{{površina_urban|}}}}}}}}}}}}}}
   |{{round|{{#expr:{{formatnum:{{round|{{{population_urban|{{{stanovništvo_urban|}}}}}}}}|R}}/{{formatnum:{{{area_urban_km2|{{{površina_urban_km2|{{{površina_urban_kv_km|{{{površina_urban|}}}}}}}}}}}}|R}}}}}}/-{km²}-}}

| rowclass95 = mergedrow
| label95 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;[[Ruralna sredina|Ruralno]] {{#if: {{{population_rural_footnotes|{{{stanovništvo_rural_napomene|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;({{{population_rural_footnotes|{{{stanovništvo_rural_napomene}}}}}})&lt;/div&gt;|}}
|  data95 = {{#if:{{{population_rural|{{{stanovništvo_rural|}}}}}}|{{fix comma category|{{formatnum:{{replace|{{{population_rural|{{{stanovništvo_rural}}}}}}|,|}}}}}}}}

| rowclass96 = mergedrow
| label96 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća stanovništva&lt;br/&gt;uključujući ruralnu sredinu
|  data96 = {{#if:{{both|{{{population_rural|{{{stanovništvo_rural|}}}}}}|{{{area_rural_km2|{{{površina_rural_km2|{{{površina_rural_kv_km|{{{površina_rural|}}}}}}}}}}}}}}
   |{{round|{{#expr:{{formatnum:{{round|{{{population_rural|{{{stanovništvo_rural|}}}}}}}}|R}}/{{formatnum:{{{area_rural_km2|{{{površina_rural_km2|{{{površina_rural_kv_km|{{{površina_rural|}}}}}}}}}}}}|R}}}}}}/-{km²}-}}

| rowclass97 = mergedrow
| label97 =&amp;nbsp;•&amp;nbsp;[[Metropolitansko područje|Metro]] {{#if: {{{population_metro_footnotes|{{{stanovništvo_metro_napomene|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;({{{population_metro_footnotes|{{{stanovništvo_metro_napomene}}}}}})&lt;/div&gt;|}}
|  data97 = {{#if:{{{population_metro|{{{stanovništvo_metro|}}}}}}| {{fix comma category|{{formatnum:{{replace|{{{population_metro|{{{stanovništvo_metro}}}}}}|,|}}}}}} }}

| rowclass98 = mergedrow
| label98 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća stanovništva&lt;br/&gt;uključujući metropolitansku sredinu
|  data98 = {{#if:{{both|{{{population_metro|{{{stanovništvo_metro|}}}}}}|{{{area_metro_km2|{{{površina_metro_km2|{{{površina_metro_kv_km|{{{površina_metro|}}}}}}}}}}}} }}
   |{{round|{{#expr:{{formatnum:{{round|{{{population_metro|{{{stanovništvo_metro|}}}}}}}}|R}}/{{formatnum:{{{area_metro_km2|{{{površina_metro_km2|{{{površina_metro_kv_km|{{{površina_metro|}}}}}}}}}}}}|R}}}}}}/-{km²}-}}

| rowclass99 = mergedrow
| label99 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{population_blank1_title|{{{stanovništvo_blank1_naslov|{{{stanovništvo_blank1_titula|}}}}}}}}} {{#if: {{{population_blank1_footnotes|{{{stanovništvo_blank1_napomene|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;({{{population_blank1_footnotes|{{{stanovništvo_blank1_napomene}}}}}})&lt;/div&gt;|}}
|  data99 = {{#if:{{{population_blank1|{{{stanovništvo_blank1|}}}}}}|{{fix comma category|{{formatnum:{{replace|{{{population_blank1|{{{stanovništvo_blank1}}}}}}|,|}}}}}}}}

| rowclass100 = mergedrow
| label100 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća stanovništva&lt;br/&gt;uključujući {{#if:{{{population_blank1_title|{{{stanovništvo_blank1_naslov|{{{stanovništvo_blank1_titula|}}}}}}}}}|{{{population_blank1_title|{{{stanovništvo_blank1_naslov|{{{stanovništvo_blank1_titula}}}}}}}}}| }}
|  data100 =  {{#if:{{both|{{{population_blank1|{{{stanovništvo_blank1|}}}}}}|{{{area_blank1_km2|{{{površina_blank1_km2|{{{površina_blank1_kv_km|{{{površina_blank1|}}}}}}}}}}}}}}
   |{{round|{{#expr:{{formatnum:{{round|{{{population_blank1|{{{stanovništvo_blank1|}}}}}}}}|R}}/{{formatnum:{{{area_blank1_km2|{{{površina_blank1_km2|{{{površina_blank1_kv_km|{{{površina_blank1|}}}}}}}}}}}}|R}}}}}}/-{km²}-}}

| rowclass101 = mergedrow
| label101 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{population_blank2_title|{{{stanovništvo_blank2_naslov|{{{stanovništvo_blank2_titula|}}}}}}}}} {{#if: {{{population_blank2_footnotes|{{{stanovništvo_blank2_napomene|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;({{{population_blank2_footnotes|{{{stanovništvo_blank2_napomene}}}}}})&lt;/div&gt;|}}
|  data101 = {{#if:{{{population_blank2|{{{stanovništvo_blank2|}}}}}}|{{fix comma category|{{formatnum:{{replace|{{{population_blank2|{{{stanovništvo_blank2}}}}}}|,|}}}}}}}}

| rowclass102 = mergedrow
| label102 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća stanovništva&lt;br/&gt;uključujući {{#if:{{{population_blank2_title|{{{stanovništvo_blank2_naslov|{{{stanovništvo_blank2_titula|}}}}}}}}}|{{{population_blank2_title|{{{stanovništvo_blank2_naslov|{{{stanovništvo_blank2_titula}}}}}}}}}| }}
|  data102 = {{#if:{{both|{{{population_blank2|{{{stanovništvo_blank2|}}}}}}|{{{area_blank2_km2|{{{površina_blank2_km2|{{{površina_blank2_kv_km|{{{površina_blank2|}}}}}}}}}}}}}}
   |{{round|{{#expr:{{formatnum:{{round|{{{population_blank2|{{{stanovništvo_blank2|}}}}}}}}|R}}/{{formatnum:{{{area_blank2_km2|{{{površina_blank2_km2|{{{površina_blank2_kv_km|{{{površina_blank2|}}}}}}}}}}}}|R}}}}}}/-{km²}-}}

| rowclass103 = mergedrow
| label103 = &amp;nbsp;
|  data103 = {{{population_note|{{{stanovništvo_note|{{{stanovništvo_napomena|{{{stanovništvo_bilješka|{{{stanovništvo_bijelješka|{{{stanovništvo_beleška|}}}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass104 = mergedtoprow
| label104 = {{Pluralize from text|{{if empty|{{{population_demonym|{{{stanovništvo_demonim|}}}}}}|{{{population_demonyms|{{{stanovništvo_demonimi|}}}}}}{{force plural}}}}|&lt;!--
                --&gt;link=Demonym|singular=Demonim|likely=Demonim(i)|plural=Demonimi}}
|  data104 = {{if empty|{{{population_demonym|{{{stanovništvo_demonim|}}}}}}|{{{population_demonyms|{{{stanovništvo_demonimi|}}}}}}}}{{Main other|{{Pluralize from text|{{{population_demonym|{{{stanovništvo_demonim|}}}}}}|likely=[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje sa mogućim spiskom demonima]]}}}}

&lt;!-- ***Demographics 1*** --&gt;
| rowclass105 = mergedtoprow
| header105 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1}}}}}}}}}&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{demographics1_footnotes|{{{demografija1_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;}}
| rowclass106 = mergedrow
| label106 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title1|{{{demografija1_naslov1|{{{demografija1_titula1}}}}}}}}}
|  data106 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title1|{{{demografija1_naslov1|{{{demografija1_titula1|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info1|{{{demografija1_info1|}}}}}}}}}}
| rowclass107 = mergedrow
| label107 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title2|{{{demografija1_naslov2|{{{demografija1_titula2}}}}}}}}}
|  data107 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title2|{{{demografija1_naslov2|{{{demografija1_titula2|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info2|{{{demografija1_info2|}}}}}}}}}}
| rowclass108 = mergedrow
| label108 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title3|{{{demografija1_naslov3|{{{demografija1_titula3}}}}}}}}}
|  data108 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title3|{{{demografija1_naslov3|{{{demografija1_titula3|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info3|{{{demografija1_info3|}}}}}}}}}}
| rowclass109 = mergedrow
| label109 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title4|{{{demografija1_naslov4|{{{demografija1_titula4}}}}}}}}}
|  data109 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title4|{{{demografija1_naslov4|{{{demografija1_titula4|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info4|{{{demografija1_info4|}}}}}}}}}}
| rowclass110 = mergedrow
| label110 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title5|{{{demografija1_naslov5|{{{demografija1_titula5}}}}}}}}}
|  data110 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title5|{{{demografija1_naslov5|{{{demografija1_titula5|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info5|{{{demografija1_info5|}}}}}}}}}}
| rowclass111 = mergedrow
| label111 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title6|{{{demografija1_naslov6|{{{demografija1_titula6}}}}}}}}}
|  data111 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title6|{{{demografija1_naslov6|{{{demografija1_titula6|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info6|{{{demografija1_info6|}}}}}}}}}}
| rowclass112 = mergedrow
| label112 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title7|{{{demografija1_naslov7|{{{demografija1_titula7}}}}}}}}}
|  data112 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title7|{{{demografija1_naslov7|{{{demografija1_titula7|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info7|{{{demografija1_info7|}}}}}}}}}}
| rowclass113 = mergedrow
| label113 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title8|{{{demografija1_naslov8|{{{demografija1_titula8}}}}}}}}}
|  data113 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title8|{{{demografija1_naslov8|{{{demografija1_titula8|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info8|{{{demografija1_info8|}}}}}}}}}}
| rowclass114 = mergedrow
| label114 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title9|{{{demografija1_naslov9|{{{demografija1_titula9}}}}}}}}}
|  data114 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title9|{{{demografija1_naslov9|{{{demografija1_titula9|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info9|{{{demografija1_info9|}}}}}}}}}}
| rowclass115 = mergedrow
| label115 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title10|{{{demografija1_naslov10|{{{demografija1_titula10}}}}}}}}}
|  data115 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title10|{{{demografija1_naslov10|{{{demografija1_titula10|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info10|{{{demografija1_info10|}}}}}}}}}}

&lt;!-- ***Demographics 2*** --&gt;
| rowclass116 = mergedtoprow
| header116 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{{demographics_type2}}}&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{demographics2_footnotes|{{{demografija2_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;}}
| rowclass117 = mergedrow
| label117 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title1|{{{demografija2_naslov1|{{{demografija2_titula1}}}}}}}}}
|  data117 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title1|{{{demografija2_naslov1|{{{demografija2_titula1|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info1|{{{demografija2_info1|}}}}}}}}}}
| rowclass118 = mergedrow
| label118 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title2|{{{demografija2_naslov2|{{{demografija2_titula2}}}}}}}}}
|  data118 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title2|{{{demografija2_naslov2|{{{demografija2_titula2|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info2|{{{demografija2_info2|}}}}}}}}}}
| rowclass119 = mergedrow
| label119 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title3|{{{demografija2_naslov3|{{{demografija2_titula3}}}}}}}}}
|  data119 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title3|{{{demografija2_naslov3|{{{demografija2_titula3|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info3|{{{demografija2_info3|}}}}}}}}}}
| rowclass120 = mergedrow
| label120 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title4|{{{demografija2_naslov4|{{{demografija2_titula4}}}}}}}}}
|  data120 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title4|{{{demografija2_naslov4|{{{demografija2_titula4|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info4|{{{demografija2_info4|}}}}}}}}}}
| rowclass121 = mergedrow
| label121 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title5|{{{demografija2_naslov5|{{{demografija2_titula5}}}}}}}}}
|  data121 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title5|{{{demografija2_naslov5|{{{demografija2_titula5|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info5|{{{demografija2_info5|}}}}}}}}}}
| rowclass122 = mergedrow
| label122 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title6|{{{demografija2_naslov6|{{{demografija2_titula6}}}}}}}}}
|  data122 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title6|{{{demografija2_naslov6|{{{demografija2_titula6|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info6|{{{demografija2_info6|}}}}}}}}}}
| rowclass123 = mergedrow
| label123 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title7|{{{demografija2_naslov7|{{{demografija2_titula7}}}}}}}}}
|  data123 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title7|{{{demografija2_naslov7|{{{demografija2_titula7|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info7|{{{demografija2_info7|}}}}}}}}}}
| rowclass124 = mergedrow
| label124 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title8|{{{demografija2_naslov8|{{{demografija2_titula8}}}}}}}}}
|  data124 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title8|{{{demografija2_naslov8|{{{demografija2_titula8|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info8|{{{demografija2_info8|}}}}}}}}}}
| rowclass125 = mergedrow
| label125 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title9|{{{demografija2_naslov9|{{{demografija2_titula9}}}}}}}}}
|  data125 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title9|{{{demografija2_naslov9|{{{demografija2_titula9|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info9|{{{demografija2_info9|}}}}}}}}}}
| rowclass126 = mergedrow
| label126 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title10|{{{demografija2_naslov10|{{{demografija2_titula10}}}}}}}}}
|  data126 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title10|{{{demografija2_naslov10|{{{demografija2_titula10|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info10|{{{demografija2_info10|}}}}}}}}}}


&lt;!-- ***Time Zones*** --&gt;
| rowclass127 = mergedtoprow
| header127 = {{#if:{{{timezone1_location|{{{vremenska_zona1_lokacija|}}}}}}|{{#if:{{{timezone2|{{{vremenska_zona2|}}}}}}|[[{{#if:{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link|}}}}}}|{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link}}}}}}|Vremenska zona}}|Vremenske zone]]|[[{{#if:{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link|}}}}}}|{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link}}}}}}|Vremenska zona}}|{{nowrap|Vremenska zona}}]]}}|}}

| rowclass128 = {{#if:{{{timezone1_location|{{{vremenska_zona1_lokacija|}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
|  label128 = {{#if:{{{timezone1_location|{{{vremenska_zona1_lokacija|}}}}}}|{{{timezone1_location|{{{vremenska_zona1_lokacija}}}}}}|{{#if:{{{timezone2_location|{{{vremenska_zona2_lokacija|}}}}}}|{{{timezone2_location|{{{vremenska_zona2_lokacija}}}}}}|{{#if:{{{timezone2|{{{vremenska_zona2|}}}}}}|[[{{#if:{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link|}}}}}}|{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link}}}}}}|Vremenska zona}}|Vremenske zone]]|[[{{#if:{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link|}}}}}}|{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link}}}}}}|Vremenska zona}}|{{nowrap|Vremenska zona}}]]}}}}}}
|  data128 = {{#if:{{{utc_offset1|{{{utc_offset|{{{utc_pomak|{{{utc_pomak1|}}}}}}}}} }}}
 |[[UTC{{{utc_offset1|{{{utc_offset|{{{utc_pomak}}}}}}}}}]] {{#if:{{{timezone1|{{{timezone|{{{vremenska_zona|}}}}}}}}}|({{{timezone1|{{{timezone|{{{vremenska_zona}}}}}}}}})}}
 |{{{timezone1|{{{timezone|{{{vremenska_zona|}}}}}}}}}
 }} 
| rowclass129 = mergedrow
| label129 = &lt;span class=&quot;nowrap&quot;&gt;&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Ljeti ([[Ljetno vrijeme|DST]])&lt;/span&gt;
|  data129 = {{#if:{{{utc_offset1_DST|{{{utc_offset_DST|{{{utc_pomak1_DST|{{{utc_pomak_DST|}}}}}}}}}}}}
     |[[UTC{{{utc_offset1_DST|{{{utc_offset_DST|{{{utc_pomak1_DST|{{{utc_pomak_DST}}}}}}}}}}}}]] {{#if:{{{vremenska_zona1_DST|{{{vremenska_zona_DST|{{{timezone1_DST|{{{timezone_DST|}}}}}}}}}}}}|({{{vremenska_zona1_DST|{{{vremenska_zona_DST|{{{timezone1_DST|{{{timezone_DST}}}}}}}}}}}})}}
     |{{{vremenska_zona1_DST|{{{vremenska_zona_DST|{{{timezone1_DST|{{{timezone_DST|}}}}}}}}}}}}
    }}

| rowclass130 = mergedrow
| label130 = {{#if:{{{timezone2_location|{{{vremenska_zona2_lokacija|}}}}}}| {{{timezone2_location|{{{vremenska_zona2_lokacija|}}}}}}|&lt;nowiki /&gt;}}
|  data130 = {{#if:{{{timezone1|{{{timezone|{{{vremenska_zona|}}}}}}}}}{{{utc_offset1|{{{utc_offset|{{{utc_pomak1|{{{utc_pomak|}}}}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{utc_offset2|{{{utc_offset2|{{{utc_pomak2|}}}}}} }}}
   |[[UTC{{{utc_offset2|{{{utc_offset2|{{{utc_pomak2}}}}}}}}}]] {{#if:{{{timezone2|{{{vremenska_zona2|}}}}}}|({{{timezone2|{{{vremenska_zona2}}}}}})}}
   |{{{timezone2|{{{vremenska_zona2|}}}}}}
   }}
 }}
| rowclass131 = mergedrow
| label131 = &lt;span class=&quot;nowrap&quot;&gt;&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Ljeti ([[Ljetno vrijeme|DST]])&lt;/span&gt;
|  data131 = {{#if:{{{utc_offset2_DST|{{{utc_pomak2_DST|}}}}}}|[[UTC{{{utc_offset2_DST|{{{utc_pomak2_DST}}}}}}]] {{#if:{{{timezone2_DST|{{{vremenska_zona2_DST|}}}}}}|({{{timezone2_DST|{{{vremenska_zona2_DST|}}}}}})}}
     |{{{timezone2_DST|{{{vremenska_zona2_DST|}}}}}}
    }}

| rowclass132 = mergedrow
| label132 = {{#if:{{{timezone3_location|{{{vremenska_zona3_lokacija|}}}}}}| {{{timezone3_location|{{{vremenska_zona3_lokacija|}}}}}}|&lt;nowiki /&gt;}}
|  data132 = {{#if:{{{timezone1|{{{timezone|{{{vremenska_zona|}}}}}}}}}{{{utc_offset1|{{{utc_offset|{{{utc_pomak|{{{utc_pomak1|}}}}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{utc_offset3|{{{utc_offset3|{{{utc_pomak3|}}}}}} }}}
   |[[UTC{{{utc_offset3|{{{utc_offset3|{{{utc_pomak3}}}}}}}}}]] {{#if:{{{timezone3|{{{vremenska_zona3|}}}}}}|({{{timezone3|{{{vremenska_zona3}}}}}})}}
   |{{{timezone3|{{{vremenska_zona3|}}}}}}
   }}
 }}
| rowclass133 = mergedrow
| label133 = &lt;span class=&quot;nowrap&quot;&gt;&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Ljeti ([[Ljetno vrijeme|DST]])&lt;/span&gt;
|  data133 = {{#if:{{{utc_offset3_DST|{{{utc_pomak3_DST|}}}}}}|[[UTC{{{utc_offset3_DST|{{{utc_pomak3_DST|}}}}}}]] {{#if:{{{timezone3_DST|{{{vremenska_zona3_DST|}}}}}}|({{{timezone3_DST|{{{vremenska_zona3_DST|}}}}}})}}
     |{{{timezone3_DST|{{{vremenska_zona3_DST|}}}}}}
    }}

| rowclass134 = mergedrow
| label134 = {{#if:{{{timezone4_location|{{{vremenska_zona4_lokacija|}}}}}}| {{{timezone4_location|{{{vremenska_zona4_lokacija|}}}}}}|&lt;nowiki /&gt;}}
|  data134 = {{#if:{{{timezone1|{{{timezone|{{{vremenska_zona|}}}}}}}}}{{{utc_offset1|{{{utc_offset|{{{utc_pomak|{{{utc_pomak1|}}}}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{utc_offset4|{{{utc_offset4|{{{utc_pomak4|}}}}}} }}}
   |[[UTC{{{utc_offset4|{{{utc_offset4|{{{utc_pomak4}}}}}}}}}]] {{#if:{{{timezone4|{{{vremenska_zona4|}}}}}}|({{{timezone4|{{{vremenska_zona4}}}}}})}}
   |{{{timezone4|{{{vremenska_zona4|}}}}}}
   }}
 }}
| rowclass135 = mergedrow
| label135 = &lt;span class=&quot;nowrap&quot;&gt;&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Ljeti ([[Ljetno vrijeme|DST]])&lt;/span&gt;
|  data135 = {{#if:{{{utc_offset4_DST|{{{utc_pomak4_DST|}}}}}}|[[UTC{{{utc_offset4_DST|{{{utc_pomak4_DST|}}}}}}]] {{#if:{{{timezone4_DST|{{{vremenska_zona4_DST|}}}}}}|({{{timezone4_DST|{{{vremenska_zona4_DST|}}}}}})}}
     |{{{timezone4_DST|{{{vremenska_zona4_DST|}}}}}}
    }}

| rowclass136 = mergedrow
| label136 = {{#if:{{{timezone5_location|{{{vremenska_zona5_lokacija|}}}}}}| {{{timezone5_location|{{{vremenska_zona5_lokacija|}}}}}}|&lt;nowiki /&gt;}}
|  data136 = {{#if:{{{timezone1|{{{timezone|{{{vremenska_zona|}}}}}}}}}{{{utc_offset1|{{{utc_offset|{{{utc_pomak1|{{{utc_pomak|}}}}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{utc_offset5|{{{utc_offset5|{{{utc_pomak5|}}}}}} }}}
   |[[UTC{{{utc_offset5|{{{utc_offset5|{{{utc_pomak5}}}}}}}}}]] {{#if:{{{timezone5|{{{vremenska_zona5|}}}}}}|({{{timezone5|{{{vremenska_zona5}}}}}})}}
   |{{{timezone5|{{{vremenska_zona5|}}}}}}
   }}
 }}
| rowclass137 = mergedrow
| label137 = &lt;span class=&quot;nowrap&quot;&gt;&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Ljeti ([[Ljetno vrijeme|DST]])&lt;/span&gt;
|  data137 = {{#if:{{{utc_offset5_DST|{{{utc_pomak5_DST|}}}}}}|[[UTC{{{utc_offset5_DST|{{{utc_pomak5_DST|}}}}}}]] {{#if:{{{timezone5_DST|{{{vremenska_zona5_DST|}}}}}}|({{{timezone5_DST|{{{vremenska_zona5_DST|}}}}}})}}
     |{{{timezone5_DST|{{{vremenska_zona5_DST|}}}}}}
    }}

&lt;!-- ***Postal Code(s)*** --&gt;
| rowclass138 = mergedtoprow
| label138 = {{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|Poštanski broj|}}}}
| class138 = adr
|  data138 = {{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|&lt;div class=&quot;postal-code&quot;&gt;{{{postal_code|{{{poštanski_broj}}}}}}&lt;/div&gt;|}}

| rowclass139 = {{#if:{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|1}}}}|mergedbottomrow|mergedtoprow}}
| label139 = {{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta}}}}}}}}}
| class139 = adr
|  data139 = {{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj|}}}}}}|&lt;div class=&quot;postal-code&quot;&gt;{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj}}}}}}&lt;/div&gt;}} }} }}

&lt;!-- ***Area Code(s)*** --&gt;
| rowclass140 = {{#if:{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|1}}}}{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj|}}}}}}|1}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label140 = {{if empty|{{{area_code_type|{{{pozivni_broj_type|{{{pozivni_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{Pluralize from text|any_comma=1|parse_links=1|{{if empty|{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}|{{{area_codes|{{{pozivni_brojevi|}}}}}}{{force plural}}}}|&lt;!--
                                             --&gt;link=Pozivni broj|singular=Pozivni broj|likely=Pozivni broj(evi)|plural=Pozivni brojevi}}}}
|  data140 = {{if empty|{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}|{{{area_codes|{{{pozivni_brojevi|}}}}}}}}{{#if:{{{area_code_type|{{{pozivni_broj_type|{{{pozivni_broj_vrsta|}}}}}}}}}||{{Main other|{{Pluralize from text|any_comma=1|parse_links=1|{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}|||[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje sa mogućim spiskom pozivnih brojeva]]}}}}}}

&lt;!-- Geocode--&gt;
| rowclass141 = {{#if:{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|1}}}}{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj|}}}}}}|1}}}}}}{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label141 = [[Geokod]]
| class141 = nickname
|  data141 = {{{geocode|{{{geokod|}}}}}}

&lt;!-- ISO Code--&gt;
| rowclass142 = {{#if:{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|1}}}}{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj|}}}}}}|1}}}}}}{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}{{{geocode|{{{geokod|}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label142 = [[ISO 3166|ISO 3166 kod]]
| class142 = nickname
|  data142 = {{{iso_code|{{{iso_kod|}}}}}}

&lt;!-- Vehicle registration plate--&gt;
| rowclass143 = {{#if:{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|1}}}}{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj|}}}}}}|1}}}}}}{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}{{{geocode|{{{geokod|}}}}}}{{{iso_code|{{{iso_kod|}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label143 = {{#if:{{{registration_plate_type|{{{registracija_vrsta|{{{registarska_oznaka_vrsta|}}}}}}}}}|{{{registration_plate_type|{{{registracija_vrsta|{{{registarska_oznaka_vrsta}}}}}}}}}|[[Registarska oznaka|Registarska oznaka]]}}
|  data143 = {{{registration_plate|{{{registracija|{{{registarska_oznaka|}}}}}}}}}

&lt;!-- Other codes --&gt;
| rowclass144 = {{#if:{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|1}}}}{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj|}}}}}}|1}}}}}}{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}{{{geocode|{{{geokod|}}}}}}{{{iso_code|{{{iso_kod|}}}}}}|{{{registration_plate|{{{registracija|{{{registarska_oznaka|}}}}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label144 = {{{code1_name|}}}
| class144 = nickname
|  data144 = {{#if:{{{code1_name|}}}|{{{code1_info|}}}}}

| rowclass145 = {{#if:{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|1}}}}{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj|}}}}}}|1}}}}}}{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}{{{geocode|{{{geokod|}}}}}}{{{iso_code|{{{iso_kod|}}}}}}|{{{registration_plate|{{{registracija|{{{registarska_oznaka|}}}}}}}}}|{{{code1_name|}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label145 = {{{code2_name|}}}
| class145 = nickname
|  data145 = {{#if:{{{code2_name|}}}|{{{code2_info|}}}}}

&lt;!-- ***Blank Fields (two sections)*** --&gt;
| rowclass146 = mergedtoprow
| label146 = {{{blank_name_sec1|{{{blank_name|{{{prazna_oznaka_deo1|{{{prazna_oznaka|}}}}}}}}}}}}
|  data146 = {{#if:{{{blank_name_sec1|{{{blank_name|{{{prazna_oznaka_deo1|{{{prazna_oznaka|}}}}}}}}}}}}|{{{blank_info_sec1|{{{blank_info|{{{prazan_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass147 = mergedrow
| label147 = {{{blank1_name_sec1|{{{blank1_name|{{{prazna_oznaka1_deo1|{{{prazna_oznaka1|}}}}}}}}}}}}
|  data147 = {{#if:{{{blank1_name_sec1|{{{blank1_name|{{{prazna_oznaka1_deo1|{{{prazna_oznaka1|}}}}}}}}}}}}|{{{blank1_info_sec1|{{{blank1_info|{{{prazan1_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass148 = mergedrow
| label148 = {{{blank2_name_sec1|{{{blank2_name|{{{prazna_oznaka2_deo1|{{{prazna_oznaka2|}}}}}}}}}}}}
|  data148 = {{#if:{{{blank2_name_sec1|{{{blank2_name|{{{prazna_oznaka2_deo1|{{{prazna_oznaka2|}}}}}}}}}}}}|{{{blank2_info_sec1|{{{blank2_info|{{{prazan2_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass149 = mergedrow
| label149 = {{{blank3_name_sec1|{{{blank3_name|{{{prazna_oznaka3_deo1|{{{prazna_oznaka3|}}}}}}}}}}}}
|  data149 = {{#if:{{{blank3_name_sec1|{{{blank3_name|{{{prazna_oznaka3_deo1|{{{prazna_oznaka3|}}}}}}}}}}}}|{{{blank3_info_sec1|{{{blank3_info|{{{prazan3_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass150 = mergedrow
| label150 = {{{blank4_name_sec1|{{{blank4_name|{{{prazna_oznaka4_deo1|{{{prazna_oznaka4|}}}}}}}}}}}}
|  data150 = {{#if:{{{blank4_name_sec1|{{{blank4_name|{{{prazna_oznaka4_deo1|{{{prazna_oznaka4|}}}}}}}}}}}}|{{{blank4_info_sec1|{{{blank4_info|{{{prazan4_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass151 = mergedrow
| label151 = {{{blank5_name_sec1|{{{blank5_name|{{{prazna_oznaka5_deo1|{{{prazna_oznaka5|}}}}}}}}}}}}
|  data151 = {{#if:{{{blank5_name_sec1|{{{blank5_name|{{{prazna_oznaka5_deo1|{{{prazna_oznaka5|}}}}}}}}}}}}|{{{blank5_info_sec1|{{{blank5_info|{{{prazan5_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass152 = mergedrow
| label152 = {{{blank6_name_sec1|{{{blank6_name|{{{prazna_oznaka6_deo1|{{{prazna_oznaka6|}}}}}}}}}}}}
|  data152 = {{#if:{{{blank6_name_sec1|{{{blank6_name|{{{prazna_oznaka6_deo1|{{{prazna_oznaka6|}}}}}}}}}}}}|{{{blank6_info_sec1|{{{blank6_info|{{{prazan6_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass153 = mergedrow
| label153 = {{{blank7_name_sec1|{{{blank7_name|{{{prazna_oznaka7_deo1|{{{prazna_oznaka7|}}}}}}}}}}}}
|  data153 = {{#if:{{{blank7_name_sec1|{{{blank7_name|{{{prazna_oznaka7_deo1|{{{prazna_oznaka7|}}}}}}}}}}}}|{{{blank7_info_sec1|{{{blank7_info|{{{prazan7_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass154 = mergedtoprow
| label154 = {{{blank_name_sec2|{{{prazno_ime_deo2}}}}}}
|  data154 = {{#if:{{{blank_name_sec2|{{{prazno_ime_deo2|}}}}}}|{{{blank_info_sec1|{{{prazan_info_deo2|}}}}}}}}

| rowclass155 = mergedrow
| label155 = {{{blank1_name_sec2|{{{prazno_ime1_deo2}}}}}}
|  data155 = {{#if:{{{blank1_name_sec2|{{{prazno_ime1_deo2|}}}}}}|{{{blank1_info_sec2|{{{prazan1_info_deo2|}}}}}}}}

| rowclass156 = mergedrow
| label156 = {{{blank2_name_sec2|{{{prazno_ime2_deo2}}}}}}
|  data156 = {{#if:{{{blank2_name_sec2|{{{prazno_ime2_deo2|}}}}}}|{{{blank2_info_sec1|{{{prazan2_info_deo2|}}}}}}}}

| rowclass157 = mergedrow
| label157 = {{{blank3_name_sec2|{{{prazno_ime3_deo2}}}}}}
|  data157 = {{#if:{{{blank3_name_sec2|{{{prazno_ime3_deo2|}}}}}}|{{{blank3_info_sec1|{{{prazan3_info_deo2|}}}}}}}}

| rowclass158 = mergedrow
| label158 = {{{blank4_name_sec2|{{{prazno_ime4_deo2}}}}}}
|  data158 = {{#if:{{{blank4_name_sec2|{{{prazno_ime4_deo2|}}}}}}|{{{blank4_info_sec1|{{{prazan4_info_deo2|}}}}}}}}

| rowclass159 = mergedrow
| label159 = {{{blank5_name_sec2|{{{prazno_ime5_deo2}}}}}}
|  data159 = {{#if:{{{blank5_name_sec2|{{{prazno_ime5_deo2|}}}}}}|{{{blank5_info_sec1|{{{prazan5_info_deo2|}}}}}}}}

| rowclass160 = mergedrow
| label160 = {{{blank6_name_sec2|{{{prazno_ime6_deo2}}}}}}
|  data160 = {{#if:{{{blank6_name_sec2|{{{prazno_ime6_deo2|}}}}}}|{{{blank6_info_sec1|{{{prazan6_info_deo2|}}}}}}}}

| rowclass161 = mergedrow
| label161 = {{{blank7_name_sec2|{{{prazno_ime7_deo2}}}}}}
|  data161 = {{#if:{{{blank7_name_sec2|{{{prazno_ime7_deo2|}}}}}}|{{{blank7_info_sec1|{{{prazan7_info_deo2|}}}}}}}}

&lt;!-- ***Website*** --&gt;
| rowclass162 = mergedtoprow
| label162 = {{nowrap|Sajt}}
|  data162 = {{#if:{{{website|{{{vebsajt|{{{veb-sajt|{{{web-sajt|{{{websajt|{{{sajt|}}}}}}}}}}}}}}}}}}|{{{website|{{{vebsajt|{{{veb-sajt|{{{web-sajt|{{{websajt|{{{sajt}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}

| class163 = maptable
| data163 = {{#if:{{{module|{{{modul|}}}}}}|{{{module|{{{modul}}}}}}}}

&lt;!-- ***Footnotes*** --&gt;
| belowrowclass = mergedtoprow
| below = {{{footnotes|{{{napomene|}}}}}}
}}&lt;!-- Check for unknowns
--&gt;&lt;!--{{#invoke:Check for unknown parameters|check|unknown={{main other|[[Category:Pages using infobox settlement with unknown parameters|_VALUE_{{PAGENAME}}]]}}|preview=Page using [[Template:Infobox settlement]] with unknown parameter &quot;_VALUE_&quot;|ignoreblank=y
| alt | anthem | anthem_link | area_blank1_acre | area_blank1_dunam | area_blank1_ha | area_blank1_km2 | area_blank1_sq_mi | area_blank1_title | area_blank2_acre | area_blank2_dunam | area_blank2_ha | area_blank2_km2 | area_blank2_sq_mi | area_blank2_title | area_code | area_code_type | area_codes | area_footnotes | area_land_acre | area_land_dunam | area_land_ha | area_land_km2 | area_land_sq_mi | area_metro_acre | area_metro_dunam | area_metro_footnotes | area_metro_ha | area_metro_km2 | area_metro_sq_mi | area_note | area_rank | area_rural_acre | area_rural_dunam | area_rural_footnotes | area_rural_ha | area_rural_km2 | area_rural_sq_mi | area_total_acre | area_total_dunam | area_total_ha | area_total_km2 | area_total_sq_mi | area_urban_acre | area_urban_dunam | area_urban_footnotes | area_urban_ha | area_urban_km2 | area_urban_sq_mi | area_water_acre | area_water_dunam | area_water_ha | area_water_km2 | area_water_percent | area_water_sq_mi | blank_emblem_alt | blank_emblem_link | blank_emblem_size | blank_emblem_type | blank_info | blank_info_sec1 | blank_info_sec2 | blank_name | blank_name_sec1 | blank_name_sec2 | blank1_info | blank1_info_sec1 | blank1_info_sec2 | blank1_name | blank1_name_sec1 | blank1_name_sec2 | blank2_info | blank2_info_sec1 | blank2_info_sec2 | blank2_name | blank2_name_sec1 | blank2_name_sec2 | blank3_info | blank3_info_sec1 | blank3_info_sec2 | blank3_name | blank3_name_sec1 | blank3_name_sec2 | blank4_info | blank4_info_sec1 | blank4_info_sec2 | blank4_name | blank4_name_sec1 | blank4_name_sec2 | blank5_info | blank5_info_sec1 | blank5_info_sec2 | blank5_name | blank5_name_sec1 | blank5_name_sec2 | blank6_info | blank6_info_sec1 | blank6_info_sec2 | blank6_name | blank6_name_sec1 | blank6_name_sec2 | blank7_info | blank7_info_sec1 | blank7_info_sec2 | blank7_name | blank7_name_sec1 | blank7_name_sec2 | caption | code1_info | code1_name | code2_info | code2_name | coor_pinpoint | coor_type | demographics_type1 | demographics_type2 | demographics1_footnotes | demographics1_info1 | demographics1_info10 | demographics1_info2 | demographics1_info3 | demographics1_info4 | demographics1_info5 | demographics1_info6 | demographics1_info7 | demographics1_info8 | demographics1_info9 | demographics1_title1 | demographics1_title10 | demographics1_title2 | demographics1_title3 | demographics1_title4 | demographics1_title5 | demographics1_title6 | demographics1_title7 | demographics1_title8 | demographics1_title9 | demographics2_footnotes | demographics2_info1 | demographics2_info10 | demographics2_info2 | demographics2_info3 | demographics2_info4 | demographics2_info5 | demographics2_info6 | demographics2_info7 | demographics2_info8 | demographics2_info9 | demographics2_title1 | demographics2_title10 | demographics2_title2 | demographics2_title3 | demographics2_title4 | demographics2_title5 | demographics2_title6 | demographics2_title7 | demographics2_title8 | demographics2_title9 | dimensions_footnotes | dunam_link | elevation_footnotes | elevation_ft | elevation_link | elevation_m | elevation_max_footnotes | elevation_max_ft | elevation_max_m | elevation_max_point | elevation_max_rank | elevation_min_footnotes | elevation_min_ft | elevation_min_m | elevation_min_point | elevation_min_rank | elevation_point | embed | established_date | established_date1 | established_date2 | established_date3 | established_date4 | established_date5 | established_date6 | established_date7 | established_title | established_title1 | established_title2 | established_title3 | established_title4 | established_title5 | established_title6 | established_title7 | etymology | extinct_date | extinct_title | flag_alt | flag_border | flag_link | flag_size | footnotes | founder | geocode | governing_body | government_footnotes | government_type | government_blank1_title | government_blank1 | government_blank2_title | government_blank2 | government_blank2_title | government_blank3 | government_blank3_title | government_blank3 | government_blank4_title | government_blank4 | government_blank5_title | government_blank5 | government_blank6_title | government_blank6 | grid_name | grid_position | image_alt | image_blank_emblem | opis_slike | image_flag | image_map | image_map1 | image_seal | image_shield | image_size | image_skyline | imagesize | iso_code | leader_name | leader_name1 | leader_name2 | leader_name3 | leader_name4 | leader_party | leader_title | leader_title1 | leader_title2 | leader_title3 | leader_title4 | length_km | length_mi | map_alt | map_alt1 | opis_mape | opis_mape1 | mapsize | mapsize1 | module | motto | motto_link | mottoes | name | named_for | native_name | native_name_lang | nickname | nickname_link | nicknames | official_name | other_name | p1 | p10 | p11 | p12 | p13 | p14 | p15 | p16 | p17 | p18 | p19 | p2 | p20 | p21 | p22 | p23 | p24 | p25 | p26 | p27 | p28 | p29 | p3 | p30 | p31 | p32 | p33 | p34 | p35 | p36 | p37 | p38 | p39 | p4 | p40 | p41 | p42 | p43 | p44 | p45 | p46 | p47 | p48 | p49 | p5 | p50 | p6 | p7 | p8 | p9 | parts | parts_style | parts_type | pop_est_as_of | pop_est_footnotes | population | population_as_of | population_blank1 | population_blank1_footnotes | population_blank1_title | population_blank2 | population_blank2_footnotes | population_blank2_title | population_demonym | population_demonyms | population_density_blank1_km2 | population_density_blank1_sq_mi | population_density_blank2_km2 | population_density_blank2_sq_mi | population_density_km2 | population_density_metro_km2 | population_density_metro_sq_mi | population_density_rank | population_density_rural_km2 | population_density_rural_sq_mi | population_density_sq_mi | population_density_urban_km2 | population_density_urban_sq_mi | population_est | population_footnotes | population_metro | population_metro_footnotes | population_note | population_rank | population_rural | population_rural_footnotes | population_total | population_urban | population_urban_footnotes | postal_code | postal_code_type | postal2_code | postal2_code_type | pushpin_image | pushpin_label | pushpin_label_position | pushpin_map | pushpin_map_alt | pushpin_opis_mape | pushpin_opis_mape_notsmall | pushpin_map_narrow | pushpin_mapsize | pushpin_outside | pushpin_overlay | pushpin_relief | registration_plate | registration_plate_type | seal_alt | seal_link | seal_size | seal_type | seat | seat_type | seat1 | seat1_type | seat2 | seat2_type | settlement_type | shield_alt | shield_link | shield_size | short_description | subdivision_name | subdivision_name1 | subdivision_name2 | subdivision_name3 | subdivision_name4 | subdivision_name5 | subdivision_name6 | subdivision_type | subdivision_type1 | subdivision_type2 | subdivision_type3 | subdivision_type4 | subdivision_type5 | subdivision_type6 | timezone | timezone_DST | timezone_link | timezone1 | timezone1_DST | timezone1_location | timezone2 | timezone2_DST | timezone2_location | timezone3 | timezone3_DST | timezone3_location | timezone4 | timezone4_DST | timezone4_location | timezone5 | timezone5_DST | timezone5_location | total_type | translit_lang1 | translit_lang1_info | translit_lang1_info1 | translit_lang1_info2 | translit_lang1_info3 | translit_lang1_info4 | translit_lang1_info5 | translit_lang1_info6 | translit_lang1_type | translit_lang1_type1 | translit_lang1_type2 | translit_lang1_type3 | translit_lang1_type4 | translit_lang1_type5 | translit_lang1_type6 | translit_lang2 | translit_lang2_info | translit_lang2_info1 | translit_lang2_info2 | translit_lang2_info3 | translit_lang2_info4 | translit_lang2_info5 | translit_lang2_info6 | translit_lang2_type | translit_lang2_type1 | translit_lang2_type2 | translit_lang2_type3 | translit_lang2_type4 | translit_lang2_type5 | translit_lang2_type6 | type | unit_pref | utc_offset | utc_offset_DST | utc_offset1 | utc_offset1_DST | utc_offset2 | utc_offset2_DST | utc_offset3 | utc_offset3_DST | utc_offset4 | utc_offset4_DST | utc_offset5 | utc_offset5_DST | website | width_km | width_mi
}}--&gt;&lt;!--
--&gt;&lt;!--{{#invoke:Check for clobbered parameters|check
| template = Infobox settlement
| cat = {{main other|Category:Pages using infobox settlement with conflicting parameters}}
| population; population_total
| image_size; imagesize
| image_alt; alt
| opis_slike; caption
}}--&gt;&lt;!-- Wikidata
--&gt;{{#if:{{{coordinates_wikidata|{{{koordinate_wikidata|{{{koordinate_vikidata|}}}}}}}}}{{{wikidata|}}}
 |[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje sa parametrom wikidata]]
}}{{main other|&lt;!-- Missing country
--&gt;{{#if:{{{subdivision_name|{{{podjela_ime|{{{podela_ime|}}}}}}}}}||[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje bez parametra država]]}}&lt;!-- No map
--&gt;{{#if:{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}{{{image_map|{{{slika_mapa|}}}}}}{{{image_map1|{{{slika_mapa1|}}}}}}||[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje bez parametra mapa]]}}&lt;!-- Image_map1 without image_map
--&gt;{{#if:{{{image_map1|{{{slika_mapa1|}}}}}}|{{#if:{{{image_map|{{{slika_mapa|}}}}}}||[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje koje koriste parametar slika_mapa1 ali ne slika_mapa]]}}}}&lt;!-- No coordinates
--&gt;{{#if:{{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}}||[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje bez parametra koordinate]]}}&lt;!--
--&gt;&lt;!--{{#if:{{{type|{{{tip|}}}}}}|{{#ifeq:{{{tip_naselja|{{{settlement_type|a}}}}}}|{{{tip_naselja|{{{settlement_type|b}}}}}}|[[Category:Pages using infobox settlement with ignored type]]|}}|}} Ignored type parameter
{{#if:{{{embed|}}}|[[Category:Pages using infobox settlement with embed]]}}--&gt;
}}&lt;/includeonly&gt;&lt;noinclude&gt;
{{documentation}}
&lt;!--Please add this template's categories to the /doc subpage, not here - thanks!--&gt;
[[Kategorija:Infokutije]]
[[Kategorija:Standardne infokutije|Naselje]]
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>nkrm0xmxhh1turqb5z5qm66jinxr6kn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683989</id>
      <parentid>42683966</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T16:38:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>test</comment>
      <origin>42683989</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="94241" sha1="2jjgdzjfy95dr9q07py0jcjmqxrp7zu" xml:space="preserve">&lt;includeonly&gt;{{Infobox
| child = {{yesno|{{{embed|}}}}}
| templatestyles = Šablon:Infokutija naselje/styles.css
| bodyclass = ib-settlement vcard

&lt;!--** names, type, and transliterations ** --&gt;
| above = &lt;div class=&quot;fn org&quot;&gt;{{if empty|{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}&lt;/div&gt;
    {{#if:{{{other_name|{{{drugo_ime|}}}}}}|&lt;div class=&quot;nickname ib-settlement-other-name&quot;&gt;{{{other_name|{{{drugo_ime}}}}}}&lt;/div&gt;}}{{#if:{{{native_name|{{{ime_na_maternjem|{{{izvorno_ime|}}}}}}}}}|&lt;div class=&quot;nickname ib-settlement-native&quot; {{#if:{{{native_name_lang|{{{izvorno_ime_jez|{{{izvorno_ime_jezik|}}}}}}}}}|lang=&quot;{{{native_name_lang|{{{izvorno_ime_jez|{{{izvorno_ime_jezik}}}}}}}}}&quot;}}&gt;{{{native_name|{{{ime_na_maternjem|{{{izvorno_ime}}}}}}}}}&lt;/div&gt;}}

| subheader = {{#if:{{{settlement_type|{{{type|{{{tip_naselja|{{{tip|{{{naselje_vrsta|}}}}}}}}}}}}}}}|&lt;div class=&quot;category&quot;&gt;{{{settlement_type|{{{type|{{{tip_naselja|{{{tip|{{{naselje_vrsta}}}}}}}}}}}}}}}&lt;/div&gt;}}

| rowclass1 = mergedtoprow ib-settlement-official
| data1 = {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}}}

&lt;!-- ***Transliteration language 1*** --&gt;
| rowclass2 = mergedtoprow
| header2 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|&lt;!-- Na --&gt;{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass3 = {{#if:{{{translit_lang1_type1|{{{translit_jez1_vrsta1|{{{transkripcija_jez1_vrsta1|{{{transkripcija_jezik1_vrsta1|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label3 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang1_type|{{{translit_jez1_vrsta|{{{transkripcija_jez1_vrsta|{{{transkripcija_jezik1_vrsta}}}}}}}}}}}}
| data3 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang1_type|{{{translit_jez1_vrsta|{{{transkripcija_jez1_vrsta|{{{transkripcija_jezik1_vrsta|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang1_info|{{{translit_jez1_info|{{{transkripcija_jez1_info|{{{transkripcija_jezik1_info|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass4 = {{#if:{{{translit_lang1_type2|{{{translit_jez1_vrsta2|{{{transkripcija_jez1_vrsta2|{{{transkripcija_jezik1_vrsta2|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label4 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang1_type1|{{{translit_jez1_vrsta1|{{{transkripcija_jez1_vrsta1|{{{transkripcija_jezik1_vrsta1}}}}}}}}}}}}
| data4 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang1_type1|{{{translit_jez1_vrsta1|{{{transkripcija_jez1_vrsta1|{{{transkripcija_jezik1_vrsta1|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang1_info1|{{{translit_jez1_info1|{{{transkripcija_jez1_info1|{{{transkripcija_jezik1_info1|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass5 = {{#if:{{{translit_lang1_type3|{{{translit_jez1_vrsta3|{{{transkripcija_jez1_vrsta3|{{{transkripcija_jezik1_vrsta3|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label5 =&amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang1_type2|{{{translit_jez1_vrsta2|{{{transkripcija_jez1_vrsta2|{{{transkripcija_jezik1_vrsta2}}}}}}}}}}}}
| data5 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang1_type2|{{{translit_jez1_vrsta2|{{{transkripcija_jez1_vrsta2|{{{transkripcija_jezik1_vrsta2|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang1_info2|{{{translit_jez1_info2|{{{transkripcija_jez1_info2|{{{transkripcija_jezik1_info2|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass6 = {{#if:{{{translit_lang1_type4|{{{translit_jez1_vrsta4|{{{transkripcija_jez1_vrsta4|{{{transkripcija_jezik1_vrsta4|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label6 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang1_type3|{{{translit_jez1_vrsta3|{{{transkripcija_jez1_vrsta3|{{{transkripcija_jezik1_vrsta3}}}}}}}}}}}}
| data6 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang1_type3|{{{translit_jez1_vrsta3|{{{transkripcija_jez1_vrsta3|{{{transkripcija_jezik1_vrsta3|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang1_info3|{{{translit_jez1_info3|{{{transkripcija_jez1_info3|{{{transkripcija_jezik1_info3|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass7 = {{#if:{{{translit_lang1_type5|{{{translit_jez1_vrsta5|{{{transkripcija_jez1_vrsta5|{{{transkripcija_jezik1_vrsta5|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label7 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang1_type4|{{{translit_jez1_vrsta4|{{{transkripcija_jez1_vrsta4|{{{transkripcija_jezik1_vrsta4}}}}}}}}}}}}
| data7 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang1_type4|{{{translit_jez1_vrsta4|{{{transkripcija_jez1_vrsta4|{{{transkripcija_jezik1_vrsta4|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang1_info4|{{{translit_jez1_info4|{{{transkripcija_jez1_info4|{{{transkripcija_jezik1_info4|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass8 = {{#if:{{{translit_lang1_type6|{{{translit_jez1_vrsta6|{{{transkripcija_jez1_vrsta6|{{{transkripcija_jezik1_vrsta6|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label8 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang1_type5|{{{translit_jez1_vrsta5|{{{transkripcija_jez1_vrsta5|{{{transkripcija_jezik1_vrsta5}}}}}}}}}}}}
| data8 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang1_type5|{{{translit_jez1_vrsta5|{{{transkripcija_jez1_vrsta5|{{{transkripcija_jezik1_vrsta5|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang1_info5|{{{translit_jez1_info5|{{{transkripcija_jez1_info5|{{{transkripcija_jezik1_info5|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass9 = mergedbottomrow
| label9 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang1_type6|{{{translit_jez1_vrsta6|{{{transkripcija_jez1_vrsta6|{{{transkripcija_jezik1_vrsta6}}}}}}}}}}}}
| data9 = {{#if:{{{translit_lang1|{{{translit_jez1|{{{transkripcija_jez1|{{{transkripcija_jezik1|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang1_type6|{{{translit_jez1_vrsta6|{{{transkripcija_jez1_vrsta6|{{{transkripcija_jezik1_vrsta6|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang1_info6|{{{translit_jez1_info6|{{{transkripcija_jez1_info6|{{{transkripcija_jezik1_info6|}}}}}}}}}}}}}}}}

&lt;!-- ***Transliteration language 2*** --&gt;
| rowclass10 = mergedtoprow
| header10 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|&lt;!-- Na --&gt;{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass11 = {{#if:{{{translit_lang2_type1|{{{translit_jez2_vrsta1|{{{transkripcija_jez2_vrsta1|{{{transkripcija_jezik2_vrsta1|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label11 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang2_type|{{{translit_jez2_vrsta|{{{transkripcija_jez2_vrsta|{{{transkripcija_jezik2_vrsta}}}}}}}}}}}}
| data11 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang2_type|{{{translit_jez2_vrsta|{{{transkripcija_jez2_vrsta|{{{transkripcija_jezik2_vrsta|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang2_info|{{{translit_jez2_info|{{{transkripcija_jez2_info|{{{transkripcija_jezik2_info|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass12 = {{#if:{{{translit_lang2_type2|{{{translit_jez2_vrsta2|{{{transkripcija_jez2_vrsta2|{{{transkripcija_jezik2_vrsta2|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label12 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang2_type1|{{{translit_jez2_vrsta1|{{{transkripcija_jez2_vrsta1|{{{transkripcija_jezik2_vrsta1}}}}}}}}}}}}
| data12 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang2_type1|{{{translit_jez2_vrsta1|{{{transkripcija_jez2_vrsta1|{{{transkripcija_jezik2_vrsta1|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang2_info1|{{{translit_jez2_info1|{{{transkripcija_jez2_info1|{{{transkripcija_jezik2_info1|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass13 = {{#if:{{{translit_lang2_type3|{{{translit_jez2_vrsta3|{{{transkripcija_jez2_vrsta3|{{{transkripcija_jezik2_vrsta3|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label13 =&amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang2_type2|{{{translit_jez2_vrsta2|{{{transkripcija_jez2_vrsta2|{{{transkripcija_jezik2_vrsta2}}}}}}}}}}}}
| data13 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang2_type2|{{{translit_jez2_vrsta2|{{{transkripcija_jez2_vrsta2|{{{transkripcija_jezik2_vrsta2|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang2_info2|{{{translit_jez2_info2|{{{transkripcija_jez2_info2|{{{transkripcija_jezik2_info2|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass14 = {{#if:{{{translit_lang2_type4|{{{translit_jez2_vrsta4|{{{transkripcija_jez2_vrsta4|{{{transkripcija_jezik2_vrsta4|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label14 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang2_type3|{{{translit_jez2_vrsta3|{{{transkripcija_jez2_vrsta3|{{{transkripcija_jezik2_vrsta3}}}}}}}}}}}}
| data14 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang2_type3|{{{translit_jez2_vrsta3|{{{transkripcija_jez2_vrsta3|{{{transkripcija_jezik2_vrsta3|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang2_info3|{{{translit_jez2_info3|{{{transkripcija_jez2_info3|{{{transkripcija_jezik2_info3|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass15 = {{#if:{{{translit_lang2_type5|{{{translit_jez2_vrsta5|{{{transkripcija_jez2_vrsta5|{{{transkripcija_jezik2_vrsta5|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label15 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang2_type4|{{{translit_jez2_vrsta4|{{{transkripcija_jez2_vrsta4|{{{transkripcija_jezik2_vrsta4}}}}}}}}}}}}
| data15 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang2_type4|{{{translit_jez2_vrsta4|{{{transkripcija_jez2_vrsta4|{{{transkripcija_jezik2_vrsta4|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang2_info4|{{{translit_jez2_info4|{{{transkripcija_jez2_info4|{{{transkripcija_jezik2_info4|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass16 = {{#if:{{{translit_lang2_type6|{{{translit_jez2_vrsta6|{{{transkripcija_jez2_vrsta6|{{{transkripcija_jezik2_vrsta6|}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label16 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang2_type5|{{{translit_jez2_vrsta5|{{{transkripcija_jez2_vrsta5|{{{transkripcija_jezik2_vrsta5}}}}}}}}}}}}
| data16 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang2_type5|{{{translit_jez2_vrsta5|{{{transkripcija_jez2_vrsta5|{{{transkripcija_jezik2_vrsta5|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang2_info5|{{{translit_jez2_info5|{{{transkripcija_jez2_info5|{{{transkripcija_jezik2_info5|}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass17 = mergedbottomrow
| label17 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{translit_lang2_type6|{{{translit_jez2_vrsta6|{{{transkripcija_jez2_vrsta6|{{{transkripcija_jezik2_vrsta6}}}}}}}}}}}}
| data17 = {{#if:{{{translit_lang2|{{{translit_jez2|{{{transkripcija_jez2|{{{transkripcija_jezik2|}}}}}}}}}}}}|{{#if:{{{translit_lang2_type6|{{{translit_jez2_vrsta6|{{{transkripcija_jez2_vrsta6|{{{transkripcija_jezik2_vrsta6|}}}}}}}}}}}}|{{{translit_lang2_info6|{{{translit_jez2_info6|{{{transkripcija_jez2_info6|{{{transkripcija_jezik2_info6|}}}}}}}}}}}}}}}}
&lt;!-- end ** names, type, and transliterations ** --&gt;

&lt;!-- ***Skyline Image*** --&gt;
| rowclass18 = mergedtoprow
| data18 = {{#if:{{{image_skyline|{{{slika_skyline|{{{slika_horizont|{{{slika|{{{slika_panorama|}}}}}}}}}}}}}}}|&lt;!--
  --&gt;{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage&lt;!--
        --&gt;|image={{{image_skyline|{{{slika_skyline|{{{slika_horizont|{{{slika|{{{slika_panorama|}}}}}}}}}}}}}}}&lt;!--
        --&gt;|size={{if empty|{{{image_size|}}}|{{{imagesize|{{{veličina_slike|{{{slika_veličina|}}}}}}}}}}}|sizedefault=250px&lt;!--
        --&gt;|alt={{if empty|{{{image_alt|{{{slika_alt|}}}}}}|{{{alt|}}}}}&lt;!--
        --&gt;|title={{if empty|{{{image_caption|{{{opis_slike|{{{slika_opis|}}}}}}}}}|{{{caption|{{{opis|}}}}}}|{{{image_alt|{{{slika_alt|}}}}}}|{{{alt|}}}}}}}&lt;!--
  --&gt;{{#if:{{{image_caption|{{{opis_slike|{{{slika_opis|}}}}}}}}}{{{caption|{{{opis|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption&quot;&gt;{{if empty|{{{image_caption|{{{opis_slike|{{{slika_opis|}}}}}}}}}|{{{caption|{{{opis|}}}}}}}}&lt;/div&gt;}} }}

&lt;!-- ***Flag, Seal, Shield and Coat of arms*** --&gt;
| rowclass19 = mergedtoprow
| class19 = maptable
|  data19 = {{#if:{{{image_flag|{{{slika_zastava|}}}}}}{{{image_seal|{{{slika_pečat|{{{slika_grb|}}}}}}}}}{{{image_shield|{{{slika_štit|}}}}}}{{{image_blank_emblem|{{{slika_prazan_grb|}}}}}}{{both|{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}}}
|{{Infobox settlement/columns
| 1 = {{#if:{{{image_flag|{{{slika_zastava|}}}}}}|{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image_flag|{{{slika_zastava}}}}}}|size={{{flag_size|{{{zastava_veličina|}}}}}}|sizedefault={{#if:{{both|{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}}}|125px|100x100px}}|border={{yesno |{{{flag_border|{{{zastava_okvir|}}}}}}|yes=yes|blank=yes}}|alt={{{flag_alt|{{{zastava_alt|}}}}}}|title=Zastava za grad {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{#if:{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption-link&quot;&gt;{{Infobox settlement/link|type=Zastava|link={{{flag_link|{{{zastava_link|}}}}}}|name={{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}}}&lt;/div&gt;}}
| 2 = {{#if:{{{image_seal|{{{slika_pečat|{{{slika_grb|}}}}}}}}}|{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image_seal|{{{slika_pečat|{{{slika_grb|}}}}}}}}}|size={{{seal_size|{{{pečat_veličina|{{{grb_veličina|}}}}}}}}}|sizedefault={{#if:{{both|{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}}}|85px|100x100px}}|alt={{{seal_alt|{{{grb_alt|}}}}}}|title=Zvaničan grb za grad {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{#if:{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption-link&quot;&gt;{{Infobox settlement/link|type={{#if:{{{seal_type|{{{pečat_vrsta|{{{grb_vrsta|}}}}}}}}}|{{{seal_type|{{{pečat_vrsta|{{{grb_vrsta}}}}}}}}}|Grb}}|link={{{seal_link|{{{pečat_link|{{{grb_link|}}}}}}}}}|name={{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}}}&lt;/div&gt;}}
| 3 = {{#if:{{{image_shield|{{{slika_štit|}}}}}}|{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image_shield|{{{slika_štit|}}}}}}||size={{{shield_size|{{{štit_veličina|{{{veličina_štita|}}}}}}}}}|sizedefault={{#if:{{both|{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}}}|85px|100x100px}}|alt={{{shield_alt|{{{štit_alt|}}}}}}|title=Zvaničan grb za grad {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{#if:{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption-link&quot;&gt;{{Infobox settlement/link|type=Štit|link={{{shield_link|{{{štit_link|}}}}}}|name={{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}}}&lt;/div&gt;}}
| 4 = {{#if:{{{image_blank_emblem|{{{slika_prazan_grb|}}}}}}|{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image_blank_emblem|{{{slika_prazan_grb|}}}}}}|size={{{blank_emblem_size|{{{prazan_grb_veličina|{{{veličina_praznog_grba|}}}}}}}}}|sizedefault={{#if:{{both|{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}}}|85px|100x100px}}|alt={{{blank_emblem_alt|{{{prazan_grb_alt|}}}}}}|title=Zvaničan logo za grad {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{#if:{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption-link&quot;&gt;{{Infobox settlement/link|type={{#if:{{{blank_emblem_type|{{{prazan_grb_vrsta|}}}}}}|{{{blank_emblem_type|{{{prazan_grb_vrsta}}}}}}}}|link={{{blank_emblem_link|{{{prazan_grb_link|}}}}}}|name={{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}}}&lt;/div&gt;}}
| 5 = {{#if:{{{image_map|{{{slika_mapa|}}}}}}|{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image_map|{{{slika_mapa}}}}}}|size={{{mapsize|{{{veličina_mape|{{{mapa_veličina|}}}}}}}}}|sizedefault=100x100px|alt={{{map_alt|{{{mapa_alt|}}}}}}|title={{{map_caption|{{{opis_mape|Lokacija: {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{#if:{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}}}}}}}{{#if:{{{map_caption|{{{opis_mape|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption-link&quot;&gt;{{{map_caption|{{{opis_mape}}}}}}&lt;/div&gt;}}}}
| 0 = {{#if:{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}|{{#if:{{both| {{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}} | {{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}} }}|
{{Mapa lokacije|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}
 |border = infobox
 |alt = {{{pushpin_map_alt|{{{pushpin_mapa_alt|{{{marker_mapa_alt|}}}}}}}}}
 |caption ={{#if:{{{pushpin_map_caption_notsmall|{{{pushpin_opis_mape_notsmall|}}}}}}|{{{pushpin_map_caption_notsmall|{{{pushpin_opis_mape_notsmall|}}}}}}|{{#if:{{{pushpin_map_caption|{{{pushpin_opis_mape|{{{marker_mapa_opis|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map_caption|{{{pushpin_opis_mape|{{{marker_mapa_opis}}}}}}}}}|{{#if:{{{map_caption|{{{opis_mape|}}}}}}|{{{map_caption|{{{opis_mape}}}}}}}}}}}}
 |float = center
 |width = {{#if:{{{pushpin_mapsize|{{{pushpin_map_size|{{{pushpin_mapa_veličina|{{{marker_mapa_veličina|}}}}}}}}}}}}|{{{pushpin_mapsize|{{{pushpin_map_size|{{{pushpin_mapa_veličina|{{{marker_mapa_veličina}}}}}}}}}}}}|150}}
 |default_width = 250
 |relief= {{{pushpin_relief|{{{pushpin_reljef|{{{marker_reljef|}}}}}}}}}
 |AlternativeMap = {{{pushpin_image|{{{pushpin_slika|{{{marker_slika|}}}}}}}}}
 |overlay_image = {{{pushpin_overlay|{{{pushpin_overlej|{{{marker_overlej|}}}}}}}}}
 |coordinates = {{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}}
 |label = {{#ifeq: {{lc: {{{pushpin_label_position|{{{pushpin_oznaka_pozicija|{{{marker_oznaka_pozicija|}}}}}}}}} }} | none | | {{#if:{{{pushpin_label|{{{pushpin_oznaka|{{{marker_oznaka|}}}}}}}}}|{{{pushpin_label|{{{pushpin_oznaka|{{{marker_oznaka}}}}}}}}}|{{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}}}}} }}
 |marksize =6
 |outside = {{{pushpin_outside|{{{pushpin_napolju|{{{marker_napolju|}}}}}}}}}&lt;!-- pin is outside the map --&gt; 
 |position = {{{pushpin_label_position|{{{pushpin_oznaka_pozicija|{{{marker_oznaka_pozicija|}}}}}}}}}
}}
}} }}
}} }}

&lt;!-- ***Etymology*** --&gt;
| rowclass20 = mergedtoprow
|  data20 = {{#if:{{{etymology|{{{etimologija|}}}}}}|Etimologija: {{{etymology|{{{etimologija}}}}}} }}
&lt;!-- ***Nickname*** --&gt;
| rowclass21 = {{#if:{{{etymology|{{{etimologija|}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
|  data21 = {{#if:{{{nickname|{{{nadimak|}}}}}}{{{nicknames|{{{nadimci|}}}}}}|&lt;!--
            --&gt;{{Pluralize from text|parse_links=1|{{if empty|{{{nickname|{{{nadimak|}}}}}}|{{{nicknames|{{{nadimci|}}}}}}{{force plural}}}}|&lt;!--
               --&gt;link={{{nickname_link|}}}|singular=Nadimak|likely=Nadimak/ci|plural=Nadimci}}:&amp;nbsp;&lt;!--
                  --&gt;&lt;div class=&quot;ib-settlement-nickname nickname&quot;&gt;{{if empty|{{{nickname|{{{nadimak|}}}}}}|{{{nicknames|{{{nadimci|}}}}}}}}&lt;/div&gt;&lt;!--
            --&gt;{{Main other|{{Pluralize from text|parse_links=1|{{{nickname|{{{nadimak|}}}}}}|&lt;!--
                            --&gt;likely=[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje sa mogućim spiskom nadimaka]]}}}}}}
&lt;!-- ***Motto*** --&gt;
| rowclass22 = {{#if:{{{etymology|{{{etimologija|}}}}}}{{{nickname|{{{nadimak|}}}}}}{{{nicknames|{{{nadimci|}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
|  data22 = {{#if:{{{motto|{{{moto|{{{slogan|}}}}}}}}}{{{mottoes|{{{slogani|}}}}}}|&lt;!--
            --&gt;{{Pluralize from text|{{if empty|{{{motto|{{{moto|{{{slogan|}}}}}}}}}|{{{mottoes|{{{slogani|}}}}}}{{force plural}}}}|&lt;!--
               --&gt;link={{{motto_link|}}}|singular=Motto|likely=Motto(s)|plural=Mottoes}}:&amp;nbsp;&lt;!--
                  --&gt;&lt;div class=&quot;ib-settlement-nickname nickname&quot;&gt;{{if empty|{{{motto|{{{moto|{{{slogan|}}}}}}}}}|{{{mottoes|{{{slogani|}}}}}}}}&lt;/div&gt;&lt;!--
            --&gt;{{Main other|{{Pluralize from text|{{{motto|{{{moto|{{{slogan|}}}}}}}}}|&lt;!--
                            --&gt;likely=[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje sa mogićim spiskom slogana]]}}}}}}
&lt;!-- ***Anthem*** --&gt;
| rowclass23 = {{#if:{{{etymology|{{{etimologija|}}}}}}{{{nickname|{{{nadimak|}}}}}}{{{nicknames|{{{nadimci|}}}}}}{{{motto|{{{moto|{{{slogan|}}}}}}}}}{{{mottoes|{{{slogani|}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
|  data23 = {{#if:{{{anthem|{{{himna|}}}}}}|{{#if:{{{anthem_link|{{{himna_link|}}}}}}|[[{{{anthem_link|{{{himna_link|}}}}}}|Himna:]]|Himna:}} {{{anthem|{{{himna}}}}}}}}
&lt;!-- ***Map*** --&gt;
| rowclass24 = mergedtoprow
|  data24 = {{#if:{{both|{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}}}||{{#if:{{{image_map|{{{slika_mapa|}}}}}}
|{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image_map|{{{slika_mapa}}}}}}|size={{{mapsize|{{{veličina_mape|{{{mapa_veličina|}}}}}}}}}|sizedefault=250px|alt={{{map_alt|{{{mapa_alt|}}}}}}|title={{{map_caption|{{{opis_mape|Lokacija: {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{#if:{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}}}}}}}{{#if:{{{map_caption|{{{opis_mape|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption&quot;&gt;{{{map_caption|{{{opis_mape}}}}}}&lt;/div&gt;}}
}}}}
| rowclass25 = mergedrow
|  data25 = {{#if:{{{image_map1|{{{slika_mapa1|}}}}}}|{{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image_map1|{{{slika_mapa1}}}}}}|size={{{mapsize1|{{{veličina_mape1|{{{mapa_veličina1|}}}}}}}}}|sizedefault=250px|alt={{{map_alt1|{{{mapa_alt1|}}}}}}|title={{{map_caption1|{{{opis_mape1|Lokacija: {{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{#if:{{{official_name|{{{službeno_ime}}}}}}|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}}}}}}}{{#if:{{{map_caption1{{{opis_mape1|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-caption&quot;&gt;{{{map_caption1{{{opis_mape1}}}}}}&lt;/div&gt;}} }}

&lt;!-- ***Pushpin Map*** --&gt;
| rowclass26 = mergedtoprow
|  data26 = {{#if:{{{pushpin_map_narrow|{{{pushpin_mapa_uska|{{{marker_mapa_uska|}}}}}}}}}||{{#if:{{both| {{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}} | {{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}} }}|
{{Mapa lokacije|{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}
 |border = infobox
 |alt = {{{pushpin_map_alt|{{{pushpin_mapa_alt|{{{marker_mapa_alt|}}}}}}}}}
 |caption ={{#if:{{{pushpin_map_caption_notsmall|{{{pushpin_opis_mape_notsmall|}}}}}}|{{{pushpin_map_caption_notsmall|{{{pushpin_opis_mape_notsmall}}}}}}|{{#if:{{{pushpin_map_caption|{{{pushpin_opis_mape|{{{marker_mapa_opis|}}}}}}}}}|{{{pushpin_map_caption|{{{pushpin_opis_mape|{{{marker_mapa_opis}}}}}}}}}|{{#if:{{{map_caption|{{{opis_mape|}}}}}}|{{#if:{{{image_map|{{{slika_mapa|}}}}}}||{{{map_caption|{{{opis_mape}}}}}}}}}}}}}}
 |float = center
 |width = {{{pushpin_mapsize|{{{pushpin_map_size|{{{pushpin_mapa_veličina|{{{marker_mapa_veličina|}}}}}}}}}}}}
 |default_width = 250
 |relief= {{{pushpin_relief|{{{pushpin_reljef|{{{marker_reljef|}}}}}}}}}
 |AlternativeMap = {{{pushpin_image|{{{pushpin_slika|{{{marker_slika|}}}}}}}}}
 |overlay_image = {{{pushpin_overlay|{{{pushpin_overlej|{{{marker_overlej|}}}}}}}}}
 |coordinates = {{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}}
 |label = {{#ifeq: {{lc: {{{pushpin_label_position|{{{pushpin_oznaka_pozicija|{{{marker_oznaka_pozicija|}}}}}}}}} }} | none | | {{#if:{{{pushpin_label|{{{pushpin_oznaka|{{{marker_oznaka|}}}}}}}}}|{{{pushpin_label|{{{pushpin_oznaka|{{{marker_oznaka}}}}}}}}}|{{#if:{{{name|{{{ime|}}}}}}|{{{name|{{{ime}}}}}}|{{{official_name|{{{službeno_ime|}}}}}}}}}} }}
 |marksize =6
 |outside = {{{pushpin_outside|{{{pushpin_napolju|{{{marker_napolju|}}}}}}}}}&lt;!-- pin is outside the map --&gt; 
 |position = {{{pushpin_label_position|{{{pushpin_oznaka_pozicija|{{{marker_oznaka_pozicija|}}}}}}}}}
}}
}} }}


&lt;!-- ***Mapframe*** --&gt;
| rowclass27 = mergedtoprow
|  data27 = {{#if:{{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}}|{{#ifeq:{{lc:{{{mapframe|yes}}}}}|no||
{{#invoke:Infobox mapframe|autoWithCaption
 | onByDefault = yes
 | mapframe-coordinates = {{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}}
 | mapframe-frame-height = {{{mapframe-frame-height|240}}}
 | mapframe-frame-width = {{{mapframe-frame-width|270}}}
 | mapframe-shape = {{{mapframe-shape|yes}}}
 | mapframe-shape-fill-opacity = {{{mapframe-shape-fill-opacity|0}}}
 | mapframe-id = {{{mapframe-id|}}}
 | mapframe-caption = {{{mapframe-caption|}}}
 | mapframe-zoom = {{{mapframe-zoom|}}}
 | mapframe-marker = {{{mapframe-marker|{{#switch:{{#invoke:String|match|{{lc:{{{settlement_type|{{{type|{{{tip_naselja|{{{tip|{{{naselje_vrsta|}}}}}}}}}}}}}}}}}|općin|opštin|grad|selo|varoš|naselj|plain=true}}|općin|opštin=town-hall|grad=city|selo=village|varoš=town|naselj=residential-community|#default=town}}}}}
 | mapframe-marker-color = {{{mapframe-marker-color|}}}
 | mapframe-stroke-color = {{{mapframe-stroke-color|}}}
 | mapframe-stroke-width = {{{mapframe-stroke-width|}}}
 | mapframe-type = city
 | mapframe-population = {{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|{{{stanovništvo|}}}}}}}}}}}}
 | mapframe-area_km2 = {{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}
}}
}}}}

&lt;!-- ***Coordinates*** --&gt;
| rowclass28 = {{#if:{{{image_map|{{{slika_mapa|}}}}}}{{{image_map1|{{{slika_mapa1|}}}}}}{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}|{{#if:{{{grid_position|{{{grid_pozicija|{{{mreža_pozicija|}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}}}
|  data28 = {{#if:{{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}}
  |Koordinate{{#if:{{{coor_pinpoint|{{{coor_type|{{{koordinate_marker|{{{koordinate_vrsta|{{{koordinate_pinpoint|{{{koordinate_vrsta|}}}}}}}}}}}}}}}}}}|&amp;#32;({{{coor_pinpoint|{{{coor_type|{{{koordinate_marker|{{{koordinate_vrsta|{{{koordinate_pinpoint|{{{koordinate_vrsta|}}}}}}}}}}}}}}}}}})}}: {{#invoke:ISO 3166|geocoordinsert|nocat=true|1={{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}}&lt;!-- OTKRITI AKO POSTOJE MODULI Modul:ISO 3166/data/ |country={{{subdivision_name|{{{podjela_ime|{{{podela_ime|}}}}}}}}}|subdivision1={{{subdivision_name1|{{{podjela_ime1|{{{podela_ime1|}}}}}}}}}|subdivision2={{{subdivision_name2|{{{podjela_ime2|{{{podela_ime2|}}}}}}}}}|subdivision3={{{subdivision_name3|{{{podjela_ime3|{{{podela_ime3|}}}}}}}}}|type=city{{#if:{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{stanovništvo|}}}}}}}}}|{{#iferror:{{#expr:{{formatnum:{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|{{{stanovništvo|}}}}}}}}}}}}|R}}+1}}||({{formatnum:{{replace|{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|{{{stanovništvo}}}}}}}}}}}}|,|}}|R}})}}}} --&gt; }}{{{coordinates_footnotes|{{{koordinate_footnotes|{{{koordinate_napomene|}}}}}}}}} }}

| rowclass29 = {{#if:{{{image_map|{{{slika_mapa|}}}}}}{{{image_map1|{{{slika_mapa1|}}}}}}{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}|mergedbottomrow|mergedrow}}
| label29 = {{if empty|{{{grid_name|{{{mreža_ime|}}}}}}|Pozicija na mreži}}
|  data29 = {{{grid_position|{{{grid_pozicija|{{{mreža_pozicija|}}}}}}}}}

&lt;!-- ***Subdivisions*** --&gt;
| rowclass30 = mergedtoprow
| label30 = {{{subdivision_type|{{{podjela_vrsta|{{{podela_vrsta}}}}}}}}}
|  data30 = {{#if:{{{subdivision_type|{{{podjela_vrsta|{{{podela_vrsta|}}}}}}}}}|{{{subdivision_name|{{{podjela_ime|{{{podela_ime|}}}}}}}}} }}

| rowclass31 = mergedrow
| label31 = {{{subdivision_type1|{{{podjela_vrsta1|{{{podela_vrsta1}}}}}}}}}
|  data31 = {{#if:{{{subdivision_type1|{{{podjela_vrsta1|{{{podela_vrsta1|}}}}}}}}}|{{{subdivision_name1|{{{podjela_ime1|{{{podela_ime1|}}}}}}}}} }}

| rowclass32 = mergedrow
| label32 = {{{subdivision_type2|{{{podjela_vrsta2|{{{podela_vrsta2}}}}}}}}}
|  data32 = {{#if:{{{subdivision_type2|{{{podjela_vrsta2|{{{podela_vrsta2|}}}}}}}}}|{{{subdivision_name2|{{{podjela_ime2|{{{podela_ime2|}}}}}}}}} }}

| rowclass33 = mergedrow
| label33 = {{{subdivision_type3|{{{podjela_vrsta3|{{{podela_vrsta3}}}}}}}}}
|  data33 = {{#if:{{{subdivision_type3|{{{podjela_vrsta3|{{{podela_vrsta3|}}}}}}}}}|{{{subdivision_name3|{{{podjela_ime3|{{{podela_ime3|}}}}}}}}} }}

| rowclass34 = mergedrow
| label34 = {{{subdivision_type4|{{{podjela_vrsta4|{{{podela_vrsta4}}}}}}}}}
|  data34 = {{#if:{{{subdivision_type4|{{{podjela_vrsta4|{{{podela_vrsta4|}}}}}}}}}|{{{subdivision_name4|{{{podjela_ime4|{{{podela_ime4|}}}}}}}}} }}

| rowclass35 = mergedrow
| label35 = {{{subdivision_type5|{{{podjela_vrsta5|{{{podela_vrsta5}}}}}}}}}
|  data35 = {{#if:{{{subdivision_type5|}}}|{{{subdivision_name5|{{{podjela_ime5|{{{podela_ime5|}}}}}}}}} }}

| rowclass36 = mergedrow
| label36 = {{{subdivision_type6|{{{podjela_vrsta6|{{{podela_vrsta6}}}}}}}}}
|  data36 = {{#if:{{{subdivision_type6|}}}|{{{subdivision_name6|{{{podjela_ime6|{{{podela_ime6|}}}}}}}}} }}

&lt;!--***Established*** --&gt;
| rowclass37 = mergedtoprow
| label37 = Osnivač(i)
|  data37 = {{{founder|{{{osnivač|}}}}}}

| rowclass38 = mergedrow
| label38 = Nazvan po
|  data38 = {{{named_for|{{{nazvan_po|{{{imenovan_po|}}}}}}}}}

| rowclass39 = mergedrow
| label39 = {{{established_title|{{{osnivanje_titula|{{{uspostavljanje_titula|{{{osnivanje_naslov|{{{uspostavljanje_naslov}}}}}}}}}}}}}}}
|  data39 = {{#if:{{{established_title|{{{osnivanje_titula|{{{uspostavljanje_titula|{{{osnivanje_naslov|{{{uspostavljanje_naslov|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date|{{{osnivanje_datum|{{{uspostavljanje_datum|}}}}}}}}} }}

| rowclass40 = mergedrow
| label40 = {{{established_title1|{{{osnivanje_titula1|{{{uspostavljanje_titula1|{{{osnivanje_naslov1|{{{uspostavljanje_naslov1}}}}}}}}}}}}}}}
|  data40 = {{#if:{{{established_title1|{{{osnivanje_titula1|{{{uspostavljanje_titula1|{{{osnivanje_naslov1|{{{uspostavljanje_naslov1|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date1|{{{osnivanje_datum1|{{{uspostavljanje_datum1|}}}}}}}}} }}

| rowclass41 = mergedrow
| label41 = {{{established_title2|{{{osnivanje_titula2|{{{uspostavljanje_titula2|{{{osnivanje_naslov2|{{{uspostavljanje_naslov2}}}}}}}}}}}}}}}
|  data41 = {{#if:{{{established_title2|{{{osnivanje_titula2|{{{uspostavljanje_titula2|{{{osnivanje_naslov2|{{{uspostavljanje_naslov2|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date2|{{{osnivanje_datum2|{{{uspostavljanje_datum2|}}}}}}}}} }}

| rowclass42 = mergedrow
| label42 = {{{established_title3|{{{osnivanje_titula3|{{{uspostavljanje_titula3|{{{osnivanje_naslov3|{{{uspostavljanje_naslov3}}}}}}}}}}}}}}}
|  data42 = {{#if:{{{established_title3|{{{osnivanje_titula3|{{{uspostavljanje_titula3|{{{osnivanje_naslov3|{{{uspostavljanje_naslov3|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date3|{{{osnivanje_datum3|{{{uspostavljanje_datum3|}}}}}}}}} }}

| rowclass43 = mergedrow
| label43 = {{{established_title4|{{{osnivanje_titula4|{{{uspostavljanje_titula4|{{{osnivanje_naslov4|{{{uspostavljanje_naslov4}}}}}}}}}}}}}}}
|  data43 = {{#if:{{{established_title4|{{{osnivanje_titula4|{{{uspostavljanje_titula4|{{{osnivanje_naslov4|{{{uspostavljanje_naslov4|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date4|{{{osnivanje_datum4|{{{uspostavljanje_datum4|}}}}}}}}} }}

| rowclass44 = mergedrow
| label44 = {{{established_title5|{{{osnivanje_titula5|{{{uspostavljanje_titula5|{{{osnivanje_naslov5|{{{uspostavljanje_naslov5}}}}}}}}}}}}}}}
|  data44 = {{#if:{{{established_title5|{{{osnivanje_titula5|{{{uspostavljanje_titula5|{{{osnivanje_naslov5|{{{uspostavljanje_naslov5|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date5|{{{osnivanje_datum5|{{{uspostavljanje_datum5|}}}}}}}}} }}

| rowclass45 = mergedrow
| label45 = {{{established_title6|{{{osnivanje_titula6|{{{uspostavljanje_titula6|{{{osnivanje_naslov6|{{{uspostavljanje_naslov6}}}}}}}}}}}}}}}
|  data45 = {{#if:{{{established_title6|{{{osnivanje_titula6|{{{uspostavljanje_titula6|{{{osnivanje_naslov6|{{{uspostavljanje_naslov6|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date6|{{{osnivanje_datum6|{{{uspostavljanje_datum6|}}}}}}}}} }}

| rowclass46 = mergedrow
| label46 = {{{established_title7|{{{osnivanje_titula7|{{{uspostavljanje_titula7|{{{osnivanje_naslov7|{{{uspostavljanje_naslov7}}}}}}}}}}}}}}}
|  data46 = {{#if:{{{established_title7|{{{osnivanje_titula7|{{{uspostavljanje_titula7|{{{osnivanje_naslov7|{{{uspostavljanje_naslov7|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{established_date7|{{{osnivanje_datum7|{{{uspostavljanje_datum7|}}}}}}}}} }}

| rowclass47 = mergedrow
| label47 = {{{extinct_title|{{{ugašen_titula|{{{ugašen_naslov}}}}}}}}}
|  data47 = {{#if:{{{extinct_title|{{{ugašen_titula|{{{ugašen_naslov|}}}}}}}}}|{{{extinct_date|{{{ugašen_datum|}}}}}} }}

&lt;!-- ***Seat of government and subdivisions within the settlement*** --&gt;
| rowclass48 = mergedtoprow
| label48 = {{#if:{{{seat_type|{{{sedište_vrsta|{{{sjedište_vrsta|}}}}}}}}}|{{{seat_type|{{{sedište_vrsta|{{{sjedište_vrsta}}}}}}}}}|Sjedište}}
|  data48 = {{{seat|{{{sedište|{{{sjedište|}}}}}}}}}

| rowclass49 = mergedrow
| label49 = {{#if:{{{seat1_type|{{{sedište1_vrsta|{{{sjedište1_vrsta|}}}}}}}}}|{{{seat1_type|{{{sedište1_vrsta|{{{sjedište1_vrsta}}}}}}}}}|Bivše sjedište}}
|  data49 = {{{seat1|{{{sedište1|{{{sjedište1|{{{former_seat|{{{drugo_sedište|{{{drugo_sjedište|}}}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass50 = mergedrow
| label50 = {{#if:{{{seat2_type|{{{sedište2_vrsta|{{{sjedište2_vrsta|}}}}}}}}}|{{{seat2_type|{{{sedište2_vrsta|{{{sjedište2_vrsta}}}}}}}}}|Bivše sjedište}}
|  data50 = {{{seat2|{{{sedište2|{{{sjedište2|}}}}}}}}}

| rowclass52 = {{#if:{{{seat|{{{sedište|{{{sjedište|}}}}}}}}}{{{seat1|{{{sedište1|{{{sjedište1|{{{former_seat|{{{drugo_sedište|{{{drugo_sjedište|}}}}}}}}}}}}}}}}}}{{{seat2|}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label52 = {{#if:{{{parts_type|{{{delovi_vrsta|}}}}}}|{{{parts_type|{{{delovi_vrsta}}}}}}|Varoši}}
|  data52 = {{#if:{{{parts|{{{delovi|}}}}}}{{{p1|}}}
|{{#ifeq:{{{parts_style|{{{delovi_stil|}}}}}}|para
  |&lt;b&gt;{{{parts|{{{delovi|}}}}}}{{#if:{{both|{{{parts|{{{delovi|}}}}}}|{{{p1|}}}}}|&amp;#58;&amp;nbsp;|}}&lt;/b&gt;{{comma separated entries|{{{p1|}}}|{{{p2|}}}|{{{p3|}}}|{{{p4|}}}|{{{p5|}}}|{{{p6|}}}|{{{p7|}}}|{{{p8|}}}|{{{p9|}}}|{{{p10|}}}|{{{p11|}}}|{{{p12|}}}|{{{p13|}}}|{{{p14|}}}|{{{p15|}}}|{{{p16|}}}|{{{p17|}}}|{{{p18|}}}|{{{p19|}}}|{{{p20|}}}|{{{p21|}}}|{{{p22|}}}|{{{p23|}}}|{{{p24|}}}|{{{p25|}}}|{{{p26|}}}|{{{p27|}}}|{{{p28|}}}|{{{p29|}}}|{{{p30|}}}|{{{p31|}}}|{{{p32|}}}|{{{p33|}}}|{{{p34|}}}|{{{p35|}}}|{{{p36|}}}|{{{p37|}}}|{{{p38|}}}|{{{p39|}}}|{{{p40|}}}|{{{p41|}}}|{{{p42|}}}|{{{p43|}}}|{{{p44|}}}|{{{p45|}}}|{{{p46|}}}|{{{p47|}}}|{{{p48|}}}|{{{p49|}}}|{{{p50|}}}}}
  |{{#if:{{{p1|}}}|{{Collapsible list|title={{{parts|{{{delovi|}}}}}}|expand={{#switch:{{{parts_style|{{{delovi_stil|}}}}}}|coll=|list=y|{{#if:{{{p6|}}}||y}}}}|1={{{p1|}}}|2={{{p2|}}}|3={{{p3|}}}|4={{{p4|}}}|5={{{p5|}}}|6={{{p6|}}}|7={{{p7|}}}|8={{{p8|}}}|9={{{p9|}}}|10={{{p10|}}}|11={{{p11|}}}|12={{{p12|}}}|13={{{p13|}}}|14={{{p14|}}}|15={{{p15|}}}|16={{{p16|}}}|17={{{p17|}}}|18={{{p18|}}}|19={{{p19|}}}|20={{{p20|}}}|21={{{p21|}}}|22={{{p22|}}}|23={{{p23|}}}|24={{{p24|}}}|25={{{p25|}}}|26={{{p26|}}}|27={{{p27|}}}|28={{{p28|}}}|29={{{p29|}}}|30={{{p30|}}}|31={{{p31|}}}|32={{{p32|}}}|33={{{p33|}}}|34={{{p34|}}}|35={{{p35|}}}|36={{{p36|}}}|37={{{p37|}}}|38={{{p38|}}}|39={{{p39|}}}|40={{{p40|}}}|41={{{p41|}}}|42={{{p42|}}}|43={{{p43|}}}|44={{{p44|}}}|45={{{p45|}}}|46={{{p46|}}}|47={{{p47|}}}|48={{{p48|}}}|49={{{p49|}}}|50={{{p50|}}}}}
    |{{{parts|{{{delovi}}}}}}
    }}
  }} }}

&lt;!-- ***Government type and Leader*** --&gt;
| rowclass53 = mergedtoprow
| header53 = {{#if:{{{government_type|{{{tip_vlasti|{{{vlada_vrsta|{{{vrsta_vlasti|}}}}}}}}}}}}{{{governing_body|{{{vladajuće_telo|{{{telo_vlasti|{{{tijelo_vlasti|{{{vladajuće_tijelo|}}}}}}}}}}}}}}}{{{leader_name|{{{vladar_ime|{{{ime_vladara|{{{vođa_ime|{{{ime_vođe|}}}}}}}}}}}}}}}{{{leader_name1|{{{vladar_ime1|{{{ime_vladara1|{{{vođa_ime1|{{{ime_vođe1|}}}}}}}}}}}}}}}{{{leader_name2|{{{vladar_ime2|{{{ime_vladara2|{{{vođa_ime2|{{{ime_vođe2|}}}}}}}}}}}}}}}{{{leader_name3|{{{vladar_ime3|{{{ime_vladara3|{{{vođa_ime3|{{{ime_vođe3|}}}}}}}}}}}}}}}{{{leader_name4|{{{vladar_ime4|{{{ime_vladara4|{{{vođa_ime4|{{{ime_vođe4|}}}}}}}}}}}}}}}|Uprava&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{government_footnotes|{{{vlada_footnotes|{{{vlada_napomene|}}}}}}}}}&lt;/div&gt;}}
&lt;!-- ***Government*** --&gt;
| rowclass54 = mergedrow
| label54 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Tip
|  data54 = {{{government_type|{{{tip_vlasti|{{{vlada_vrsta|{{{vrsta_vlasti|}}}}}}}}}}}}

| rowclass55 = mergedrow
| label55 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Tijelo
| class55 = agent
|  data55 = {{{governing_body|{{{vladajuće_telo|{{{telo_vlasti|{{{tijelo_vlasti|{{{vladajuće_tijelo|}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass56 = mergedrow
| label56 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{leader_title|{{{vladar_titula|{{{vođa_titula}}}}}}}}}
|  data56 = {{#if:{{{leader_title|{{{vladar_titula|{{{vođa_titula|}}}}}}}}}|{{{leader_name|{{{vladar_ime|{{{ime_vladara|{{{vođa_ime|{{{ime_vođe|}}}}}}}}}}}}}}} {{#if:{{{leader_party|{{{vladajuća_stranka|{{{vođa_partija|{{{vođa_stranka|}}}}}}}}}}}}|({{Polparty|{{{subdivision_name|{{{podjela_ime|{{{podela_ime}}}}}}}}}|{{{leader_party|{{{vladajuća_stranka|{{{vođa_partija|{{{vođa_stranka}}}}}}}}}}}}}})}}}}
| rowclass57 = mergedrow
| label57 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{leader_title1|{{{vladar_titula1|{{{vođa_titula1}}}}}}}}}
|  data57 = {{#if:{{{leader_title1|{{{vladar_titula1|{{{vođa_titula1|}}}}}}}}}|{{{leader_name1|{{{vladar_ime1|{{{ime_vladara1|{{{vođa_ime1|{{{ime_vođe1|}}}}}}}}}}}}}}}}}
| rowclass58 = mergedrow
| label58 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{leader_title2|{{{vladar_titula2|{{{vođa_titula2}}}}}}}}}
|  data58 = {{#if:{{{leader_title2|{{{vladar_titula2|{{{vođa_titula2|}}}}}}}}}|{{{leader_name2|{{{vladar_ime2|{{{ime_vladara2|{{{vođa_ime2|{{{ime_vođe2|}}}}}}}}}}}}}}}}}
| rowclass59 = mergedrow
| label59 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{leader_title3|{{{vladar_titula3|{{{vođa_titula3}}}}}}}}}
|  data59 = {{#if:{{{leader_title3|{{{vladar_titula3|{{{vođa_titula3|}}}}}}}}}|{{{leader_name3|{{{vladar_ime3|{{{ime_vladara3|{{{vođa_ime3|{{{ime_vođe3|}}}}}}}}}}}}}}}}}
| rowclass60 = mergedrow
| label60 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{leader_title4|{{{vladar_titula4|{{{vođa_titula4}}}}}}}}}
|  data60 = {{#if:{{{leader_title4|{{{vladar_titula4|{{{vođa_titula4|}}}}}}}}}|{{{leader_name4|{{{vladar_ime4|{{{ime_vladara4|{{{vođa_ime3|{{{ime_vođe3|}}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass61 = mergedrow
| label61 = {{{government_blank1_title}}}
|  data61 = {{#if:{{{government_blank1|}}}|{{{government_blank1|}}}}}
| rowclass62 = mergedrow
| label62 = {{{government_blank2_title}}}
|  data62 = {{#if:{{{government_blank2|}}}|{{{government_blank2|}}}}}
| rowclass63 = mergedrow
| label63 = {{{government_blank3_title}}}
|  data63 = {{#if:{{{government_blank3|}}}|{{{government_blank3|}}}}}
| rowclass64 = mergedrow
| label64 = {{{government_blank4_title}}}
|  data64 = {{#if:{{{government_blank4|}}}|{{{government_blank4|}}}}}
| rowclass65 = mergedrow
| label65 = {{{government_blank5_title}}}
|  data65 = {{#if:{{{government_blank5|}}}|{{{government_blank5|}}}}}
| rowclass66 = mergedrow
| label66 = {{{government_blank6_title}}}
|  data66 = {{#if:{{{government_blank6|}}}|{{{government_blank6|}}}}}

&lt;!-- ***Geographical characteristics*** --&gt;
&lt;!-- ***Area*** --&gt;
| rowclass67 = mergedtoprow
| header67 = {{#if:{{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}{{{area_total_ha|{{{površina_ukupno_ha|}}}}}}{{{area_total_acre|{{{površina_ukupno_jutro|}}}}}}{{{area_total_dunam|{{{površina_ukupno_dunum|}}}}}}{{{area_land_km2|{{{površina_zemlje_km2|{{{površina_zemlje_kv_km|{{{površina_zemlje|}}}}}}}}}}}}{{{area_land_ha|{{{površina_zemlje_ha|}}}}}}{{{area_land_acre|{{{površina_zemlje_jutro|}}}}}}{{{area_land_sq_mi|{{{površina_zemlje_mi2|{{{površina_zemlje_kv_mi|}}}}}}}}}{{{area_water_km2|{{{površina_vode_km2|{{{površina_vode_kv_km|{{{površina_vode|}}}}}}}}}}}}{{{area_water_ha|{{{površina_vode_ha|}}}}}}{{{area_water_acre|{{{površina_vode_jutro|}}}}}}{{{area_water_sq_mi|{{{površina_vode_mi2|{{{površina_vode_kv_mi|}}}}}}}}}{{{area_urban_km2|{{{površina_urban_km2|{{{površina_urban_kv_km|{{{površina_urban|}}}}}}}}}}}}{{{area_urban_ha|{{{površina_urban_ha|}}}}}}{{{area_urban_acre|{{{površina_urban_jutro|}}}}}}{{{area_urban_sq_mi|{{{površina_urban_mi2|{{{površina_urban_kv_mi|}}}}}}}}}{{{area_rural_sq_mi|{{{površina_rural_mi2|{{{površina_rural_kv_mi|{{{površina_rural|}}}}}}}}}}}}{{{area_rural_ha|{{{površina_rural_ha|}}}}}}{{{area_rural_acre|{{{površina_rural_jutro|}}}}}}{{{area_rural_km2|{{{površina_rural_km2|{{{površina_rural_kv_km|}}}}}}}}}{{{area_metro_km2|{{{površina_metro_km2|{{{površina_metro_kv_km|{{{površina_metro|}}}}}}}}}}}}{{{area_metro_ha|{{{površina_metro_ha|}}}}}}{{{area_metro_acre|{{{površina_metro_jutro|}}}}}}{{{area_blank1_km2|{{{površina_blank1_km2|{{{površina_blank1_kv_km|{{{površina_blank1|}}}}}}}}}}}}{{{area_blank1_ha|{{{površina_blank1_ha|}}}}}}{{{area_blank1_acre|{{{površina_blank1_jutro|}}}}}}{{{area_metro_sq_mi|{{{površina_metro_mi2|{{{površina_metro_kv_mi|}}}}}}}}}{{{area_blank1_sq_mi|{{{površina_blank1_mi2|{{{površina_blank1_kv_mi|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{both|{{#ifeq:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|&amp;nbsp;|1}}|{{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}{{{area_total_ha|{{{površina_ukupno_ha|}}}}}}{{{area_total_acre|{{{površina_ukupno_jutro|}}}}}}{{{{area_total_dunam|{{{površina_ukupno_dunum|}}}}}}}}
   |&lt;!-- displayed below --&gt;
   |Površina&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{area_footnotes|{{{površina_footnotes|{{{površina_napomene|}}}}}}}}}&lt;/div&gt;
  }}
 }}

| rowclass68 = {{#if:{{both|{{#ifeq:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|&amp;nbsp;|1}}|{{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}{{{area_total_ha|{{{površina_ukupno_ha|}}}}}}{{{area_total_acre|{{{površina_ukupno_jutro|}}}}}}{{{area_total_dunam|{{{površina_ukupno_dunum|}}}}}}}}|mergedtoprow|mergedrow}}
| label68 = {{#if:{{both|{{#ifeq:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|&amp;nbsp;|1}}|{{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}{{{area_total_ha|{{{površina_ukupno_ha|}}}}}}{{{area_total_acre|{{{površina_ukupno_jutro|}}}}}}{{{area_total_dunam|{{{površina_ukupno_dunum|}}}}}}}}
  |Area&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{area_footnotes|{{{površina_footnotes|{{{površina_napomene|}}}}}}}}}&lt;/div&gt;
  |&amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{#if:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta|}}}}}}|{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|{{#if:{{{area_metro_km2|{{{površina_metro_km2|{{{površina_metro_kv_km|{{{površina_metro|}}}}}}}}}}}}{{{area_metro_sq_mi|{{{površina_metro_mi2|{{{površina_metro_kv_mi|}}}}}}}}}{{{area_urban_km2|{{{površina_urban_km2|{{{površina_urban_kv_km|{{{površina_urban|}}}}}}}}}}}}{{{area_rural_km2|{{{površina_rural_km2|{{{površina_rural_kv_km|{{{površina_rural|}}}}}}}}}}}}{{{area_rural_sq_mi|{{{površina_rural_mi2|{{{površina_rural_kv_mi|}}}}}}}}}{{{population_metro|{{{stanovništvo_metro|}}}}}}{{{population_urban|{{{stanovništvo_urban|}}}}}}{{{population_rural|{{{stanovništvo_rural|}}}}}}|{{#if:{{{settlement_type|{{{type|{{{tip_naselja|{{{tip|{{{naselje_vrsta|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{settlement_type|{{{type|{{{tip_naselja|{{{tip|{{{naselje_vrsta}}}}}}}}}}}}}}}|Grad}}|Ukupno}}}}
  }}
|  data68 = {{#if:{{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina}}}}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}

| rowclass69 = mergedrow
| label69 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Zemlja
|  data69 = {{#if:{{{area_land_km2|{{{površina_zemlje_km2|{{{površina_zemlje_kv_km|{{{površina_zemlje|}}}}}}}}}}}}|{{{area_land_km2|{{{površina_zemlje_km2|{{{površina_zemlje_kv_km|{{{površina_zemlje}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}
| rowclass70 = mergedrow
| label70 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Voda
|  data70 = {{#if:{{{area_water_km2|{{{površina_vode_km2|{{{površina_vode_kv_km|{{{površina_vode|}}}}}}}}}}}}|{{{area_water_km2|{{{površina_vode_km2|{{{površina_vode_kv_km|{{{površina_vode}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}} {{#if:{{{area_water_percent|{{{površina_vode_procenat|}}}}}}| &amp;nbsp;{{{area_water_percent|{{{površina_vode_procenat}}}}}}{{#ifeq:%|{{#invoke:string|sub|{{{area_water_percent|{{{površina_vode_procenat|}}}}}}|-1}}||%}}}}
| rowclass71 = mergedrow
| label71 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Urbano&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{area_urban_footnotes|{{{površina_urban_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;
|  data71 = {{#if:{{{area_urban_km2|{{{površina_urban_km2|{{{površina_urban_kv_km|{{{površina_urban|}}}}}}}}}}}}|{{{area_urban_km2|{{{površina_urban_km2|{{{površina_urban_kv_km|{{{površina_urban}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}

| rowclass72 = mergedrow
| label72 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Ruralno&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{area_rural_footnotes|{{{površina_rural_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;
|  data72 = {{#if:{{{area_rural_km2|{{{površina_rural_km2|{{{površina_rural_kv_km|{{{površina_rural|}}}}}}}}}}}}|{{{area_rural_km2|{{{površina_rural_km2|{{{površina_rural_kv_km|{{{površina_rural}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}
| rowclass73 = mergedrow
| label73 =&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Metro&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{area_metro_footnotes|{{{površina_metro_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;
|  data73 = {{#if:{{{area_metro_km2|{{{površina_metro_km2|{{{površina_metro_kv_km|{{{površina_metro|}}}}}}}}}}}}|{{{area_metro_km2|{{{površina_metro_km2|{{{površina_metro_kv_km|{{{površina_metro}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}
&lt;!-- ***Area rank*** --&gt;
| rowclass74 = mergedrow
| label74 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Rang
|  data74 = {{{area_rank|{{{površina_rang|{{{površina_rank|}}}}}}}}}

| rowclass75 = mergedrow
| label75 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{area_blank1_title|{{{površina_blank1_naslov|{{{površina_blank1_titula}}}}}}}}}
|  data75 = {{#if:{{{area_blank1_km2|{{{površina_blank1_km2|{{{površina_blank1_kv_km|{{{površina_blank1|}}}}}}}}}}}}|{{{area_blank1_km2|{{{površina_blank1_km2|{{{površina_blank1_kv_km|{{{površina_blank1}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}

| rowclass76 = mergedrow
| label76 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{area_blank2_title}}}
|  data76 = {{#if:{{{area_blank2_km2|{{{površina_blank2_km2|{{{površina_blank2_kv_km|{{{površina_blank2|}}}}}}}}}}}}|{{{area_blank2_km2|{{{površina_blank2_km2|{{{površina_blank2_kv_km|{{{površina_blank2}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}

| rowclass77 = mergedrow
| label77 = &amp;nbsp;
|  data77 =  {{{area_note|{{{površina_napomena|{{{površina_bijelješka|{{{površina_bilješka|{{{površina_beleška|}}}}}}}}}}}}}}}

&lt;!-- ***Dimensions*** --&gt;
| rowclass78 = mergedtoprow
| header78 = {{#if:{{{length_km|{{{dužina_km|}}}}}}{{{širina_km|{{{širina_km|}}}}}}|Dimenzije&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{dimensions_footnotes|{{{dimenzije_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;}}

| rowclass79 = mergedrow
| label79 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Dužina
|  data79 = {{#if:{{{length_km|{{{dužina_km|}}}}}}|{{{length_km|{{{dužina_km}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}

| rowclass80 = mergedrow
| label80 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Širina
|  data80 = {{#if:{{{širina_km|{{{širina_km|}}}}}}|{{{širina_km|{{{širina_km}}}}}}&amp;nbsp;-{km²}-}}

&lt;!-- ***Elevation*** --&gt;
| rowclass81 = mergedtoprow
| label81 = {{#if:{{{elevation_link|{{{visina_link|}}}}}}|[[{{{elevation_link|{{{visina_link|}}}}}}|Nadmorska visina]]|Nadmorska visina}}&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{visina_footnotes|{{{visina_napomene|{{{elevation_footnotes|}}}}}}}}}{{#if:{{{elevation_point|{{{visina_tačka|}}}}}}|&amp;#32;({{{elevation_point|{{{visina_tačka}}}}}})}}&lt;/div&gt;
|  data81 = {{#if:{{{elevation_m|{{{visina_m|{{{nadmorska_visina|{{{nadmorska_visina_m|{{{nadmorska_visina|{{{visina|}}}}}}}}}}}}}}}}}}
 |{{{elevation_m|{{{visina_m|{{{nadmorska_visina|{{{nadmorska_visina_m|{{{nadmorska_visina|{{{visina}}}}}}}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{m}-}}

| rowclass82 = {{#if:{{{elevation_m|{{{visina_m|{{{nadmorska_visina|{{{nadmorska_visina_m|{{{nadmorska_visina|{{{visina|}}}}}}}}}}}}}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label82 = Najviša&amp;nbsp;tačka&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{elevation_max_footnotes|{{{visina_max_napomene|{{{najviša_tačka_napomene|}}}}}}}}}{{#if:{{{elevation_max_point|{{{najviša_tačka_mesto|}}}}}}|&amp;#32;({{{elevation_max_point|{{{najviša_tačka_mesto}}}}}})}}&lt;/div&gt;
|  data82 = {{#if:{{{elevation_max_m|{{{visina_max|{{{najviša_tačka_vrednost|{{{najviša_tačka|}}}}}}}}}}}}|{{{elevation_max_m|{{{visina_max|{{{najviša_tačka_vrednost|{{{najviša_tačka}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{m}-}}

&lt;!-- ***Elevation max rank*** --&gt;
| rowclass83 = mergedrow
| label83 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Rang
|  data83 =  {{#if:{{{elevation_max_m|{{{visina_max|{{{najviša_visina|}}}}}}}}}|{{{elevation_max_rank|{{{visina_max_rank|{{{visina_max_rang|}}}}}}}}} }}

| rowclass84 = {{#if:{{{elevation_min_rank|{{{visina_min_rank|{{{visina_min_rang|}}}}}}}}}|mergedrow|mergedbottomrow}}
| label84 = Najniža&amp;nbsp;Tačka&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{elevation_min_footnotes|{{{visina_min_napomene|}}}}}}{{#if:{{{elevation_min_point|}}}|&amp;#32;({{{elevation_min_point}}})}}&lt;/div&gt;
|  data84 = {{#if:{{{elevation_min_m|{{{visina_min|{{{najniža_tačka_vrednost|{{{najniža_tačka|}}}}}}}}}}}}|{{{elevation_min_m|{{{visina_min|{{{najniža_tačka_vrednost|{{{najniža_tačka}}}}}}}}}}}}&amp;nbsp;-{m}-}}

&lt;!-- ***Elevation min rank*** --&gt;
| rowclass85 = mergedrow
| label85 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Rang
|  data85 = {{#if:{{{elevation_min_m|{{{visina_min|{{{najniža_tačka_vrednost|{{{najniža_tačka|}}}}}}}}}}}}|{{{elevation_min_rank|{{{visina_min_rank|{{{visina_min_rang|}}}}}}}}}}}

&lt;!-- ***Population*** --&gt;
| rowclass86 = mergedtoprow
| label86 = Stanovništvo&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{#if:{{{population_as_of|{{{stanovništvo_datum|{{{stanovništvo_godina|}}}}}}}}}|{{nbsp}}({{{population_as_of|{{{stanovništvo_datum|{{{stanovništvo_godina}}}}}}}}})}}{{{population_footnotes|{{{stanovništvo_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;
|  data86 = {{fix comma category|{{#if:{{{population|{{{stanovništvo|}}}}}}
  | {{formatnum:{{replace|{{{population|{{{stanovništvo}}}}}}|,|}}}}
  | {{#ifeq:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|&amp;nbsp;
    | {{#if:{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{stanovništvo|}}}}}}}}}
      | {{formatnum:{{replace|{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|{{{stanovništvo}}}}}}}}}}}}|,|}}}}
      }}
    }}
  }}}}

| rowclass87 = mergedtoprow
| header87 = {{#if:{{{population|{{{stanovništvo|}}}}}}
  |
  |{{#ifeq:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|&amp;nbsp;
     |
     |{{#if:{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|}}}}}}{{{population_urban|{{{stanovništvo_urban|}}}}}}{{{population_rural|{{{stanovništvo_rural|}}}}}}{{{population_metro|{{{stanovništvo_metro|}}}}}}{{{population_blank1|{{{stanovništvo_blank1|}}}}}}{{{population_blank2|{{{stanovništvo_blank2|}}}}}}{{{population_est|{{{stanovništvo_procena|}}}}}}
       |Stanovništvo&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{#if:{{{population_as_of|{{{stanovništvo_datum|{{{stanovništvo_godina|}}}}}}}}}|{{nbsp}}({{{population_as_of|{{{stanovništvo_datum|{{{stanovništvo_godina}}}}}}}}})}}{{{population_footnotes|{{{stanovništvo_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;
      }}
    }}
  }}

| rowclass88 = mergedrow
| label88 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{#if:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta|}}}}}}|{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|{{#if:{{{population_metro|{{{stanovništvo_metro|}}}}}}{{{population_urban|{{{stanovništvo_urban|}}}}}}{{{population_rural|{{{stanovništvo_rural|}}}}}}{{{area_metro_km2|{{{površina_metro_km2|{{{površina_metro_kv_km|{{{površina_metro|}}}}}}}}}}}}{{{area_metro_sq_mi|{{{površina_metro_mi2|{{{površina_metro_kv_mi|}}}}}}}}}{{{area_urban_km2|{{{površina_urban_km2|{{{površina_urban_kv_km|{{{površina_urban|}}}}}}}}}}}}{{{area_urban_sq_mi|{{{površina_urban_mi2|{{{površina_urban_kv_mi|}}}}}}}}}{{{area_rural_km2|{{{površina_rural_km2|{{{površina_rural_kv_km|}}}}}}}}}{{{area_rural_sq_mi|{{{površina_rural_mi2|{{{površina_rural_kv_mi|}}}}}}}}}|{{#if:{{{settlement_type|{{{type|{{{tip_naselja|{{{tip|{{{naselje_vrsta|}}}}}}}}}}}}}}}|{{{settlement_type|{{{type|{{{tip_naselja|{{{tip|{{{naselje_vrsta}}}}}}}}}}}}}}}|Grad}}|Ukupno}}}}
|  data88 = {{#if:{{{population|{{{stanovništvo|}}}}}}
  |
  |{{#ifeq:{{{total_type|{{{ukupno_vrsta}}}}}}|&amp;nbsp;
     |
     |{{#if:{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{stanovništvo|}}}}}}}}}
       | {{fix comma category|{{formatnum:{{replace|{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|{{{stanovništvo}}}}}}}}}}}}|,|}}}}}}
      }}
    }}
  }}

| rowclass89 = mergedrow
| label89 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Procena&amp;nbsp; &lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;({{{pop_est_as_of|{{{stanovništvo_procena_datum}}}}}}; {{{pop_est_footnotes|{{{stanovništvo_procena_napomene|}}}}}})&lt;/div&gt;
|  data89 = {{#if:{{{population_est|{{{stanovništvo_procena|}}}}}}|{{fix comma category|{{formatnum:{{replace|{{{population_est|{{{stanovništvo_procena}}}}}}|,|}}}}}} }}

&lt;!-- ***Population rank*** --&gt;
| rowclass90 = mergedrow
| label90 =&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Rang
|  data90 = {{{population_rank|{{{stanovništvo_rank|{{{stanovništvo_rang|}}}}}}}}}

| rowclass90 = mergedrow
| label91 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća
|  data91 = {{#if:{{{population_density_km2|{{{gustina_stanovništva_km2|{{{gustina_stanovništva|}}}}}}}}}
   |{{{population_density_km2|{{{gustina_stanovništva_km2|{{{gustina_stanovništva}}}}}}}}}&amp;nbsp;/-{km²}-}}

&lt;!-- | rowclass90 = mergedrow
| label91 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća
|  data91 = {{#if:{{{population_density_km2|{{{gustina_stanovništva_km2|{{{gustina_stanovništva|}}}}}}}}}{{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|}}}}}}}}}
   |{{infobox_settlement/densdisp
      |/km2 ={{{population_density_km2|{{{gustina_stanovništva_km2|{{{gustina_stanovništva|}}}}}}}}}
      |pop  ={{{population_total|{{{stanovništvo_ukupno|{{{ukupno_stanovništvo|}}}}}}}}}
      |km2  ={{{area_total_km2|{{{površina_ukupno_km2|{{{površina_ukupno_kv_km|{{{površina_ukupno|{{{površina|}}}}}}}}}}}}}}}
      |pref ={{{unit_pref}}}
      |name ={{{subdivision_name|{{{podjela_ime|{{{podela_ime}}}}}}}}}
    }}}} --&gt;

&lt;!-- | rowclass90 = mergedrow
| label91 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća
|  data91 = {{#if:{{{population_density_km2|{{{gustina_stanovništva_km2|{{{gustina_stanovništva|}}}}}}}}}|{{{population_density_km2|{{{gustina_stanovništva_km2|{{{gustina_stanovništva}}}}}}}}}&amp;nbsp;/-{km²}-}} --&gt;

&lt;!-- ***Population density rank*** --&gt;
| rowclass92 = mergedrow
| label92 = &amp;nbsp;&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Rang
| data92 = {{{population_density_rank|{{{gustina_stanovništva_rank|{{{gustina_stanovništva_rang|}}}}}}}}}

| rowclass93 = mergedrow
| label93 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;[[Urbana sredina|Urbano]] {{#if: {{{population_urban_footnotes|{{{stanovništvo_urban_napomene|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;({{{population_urban_footnotes|{{{stanovništvo_urban_napomene}}}}}})&lt;/div&gt;|}}
|  data93 = {{#if:{{{population_urban|{{{stanovništvo_urban|}}}}}}| {{fix comma category|{{formatnum:{{replace|{{{population_urban|{{{stanovništvo_urban}}}}}}|,|}}}}}} }}

| rowclass94 = mergedrow
| label94 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća stanovništva&lt;br/&gt;uključujući urbanu sredinu
|  data94 = {{#if:{{both|{{{population_urban|{{{stanovništvo_urban|}}}}}}|{{{area_urban_km2|{{{površina_urban_km2|{{{površina_urban_kv_km|{{{površina_urban|}}}}}}}}}}}}}}
   |{{round|{{#expr:{{formatnum:{{round|{{{population_urban|{{{stanovništvo_urban|}}}}}}}}|R}}/{{formatnum:{{{area_urban_km2|{{{površina_urban_km2|{{{površina_urban_kv_km|{{{površina_urban|}}}}}}}}}}}}|R}}}}}}/-{km²}-}}

| rowclass95 = mergedrow
| label95 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;[[Ruralna sredina|Ruralno]] {{#if: {{{population_rural_footnotes|{{{stanovništvo_rural_napomene|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;({{{population_rural_footnotes|{{{stanovništvo_rural_napomene}}}}}})&lt;/div&gt;|}}
|  data95 = {{#if:{{{population_rural|{{{stanovništvo_rural|}}}}}}|{{fix comma category|{{formatnum:{{replace|{{{population_rural|{{{stanovništvo_rural}}}}}}|,|}}}}}}}}

| rowclass96 = mergedrow
| label96 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća stanovništva&lt;br/&gt;uključujući ruralnu sredinu
|  data96 = {{#if:{{both|{{{population_rural|{{{stanovništvo_rural|}}}}}}|{{{area_rural_km2|{{{površina_rural_km2|{{{površina_rural_kv_km|{{{površina_rural|}}}}}}}}}}}}}}
   |{{round|{{#expr:{{formatnum:{{round|{{{population_rural|{{{stanovništvo_rural|}}}}}}}}|R}}/{{formatnum:{{{area_rural_km2|{{{površina_rural_km2|{{{površina_rural_kv_km|{{{površina_rural|}}}}}}}}}}}}|R}}}}}}/-{km²}-}}

| rowclass97 = mergedrow
| label97 =&amp;nbsp;•&amp;nbsp;[[Metropolitansko područje|Metro]] {{#if: {{{population_metro_footnotes|{{{stanovništvo_metro_napomene|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;({{{population_metro_footnotes|{{{stanovništvo_metro_napomene}}}}}})&lt;/div&gt;|}}
|  data97 = {{#if:{{{population_metro|{{{stanovništvo_metro|}}}}}}| {{fix comma category|{{formatnum:{{replace|{{{population_metro|{{{stanovništvo_metro}}}}}}|,|}}}}}} }}

| rowclass98 = mergedrow
| label98 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća stanovništva&lt;br/&gt;uključujući metropolitansku sredinu
|  data98 = {{#if:{{both|{{{population_metro|{{{stanovništvo_metro|}}}}}}|{{{area_metro_km2|{{{površina_metro_km2|{{{površina_metro_kv_km|{{{površina_metro|}}}}}}}}}}}} }}
   |{{round|{{#expr:{{formatnum:{{round|{{{population_metro|{{{stanovništvo_metro|}}}}}}}}|R}}/{{formatnum:{{{area_metro_km2|{{{površina_metro_km2|{{{površina_metro_kv_km|{{{površina_metro|}}}}}}}}}}}}|R}}}}}}/-{km²}-}}

| rowclass99 = mergedrow
| label99 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{population_blank1_title|{{{stanovništvo_blank1_naslov|{{{stanovništvo_blank1_titula|}}}}}}}}} {{#if: {{{population_blank1_footnotes|{{{stanovništvo_blank1_napomene|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;({{{population_blank1_footnotes|{{{stanovništvo_blank1_napomene}}}}}})&lt;/div&gt;|}}
|  data99 = {{#if:{{{population_blank1|{{{stanovništvo_blank1|}}}}}}|{{fix comma category|{{formatnum:{{replace|{{{population_blank1|{{{stanovništvo_blank1}}}}}}|,|}}}}}}}}

| rowclass100 = mergedrow
| label100 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća stanovništva&lt;br/&gt;uključujući {{#if:{{{population_blank1_title|{{{stanovništvo_blank1_naslov|{{{stanovništvo_blank1_titula|}}}}}}}}}|{{{population_blank1_title|{{{stanovništvo_blank1_naslov|{{{stanovništvo_blank1_titula}}}}}}}}}| }}
|  data100 =  {{#if:{{both|{{{population_blank1|{{{stanovništvo_blank1|}}}}}}|{{{area_blank1_km2|{{{površina_blank1_km2|{{{površina_blank1_kv_km|{{{površina_blank1|}}}}}}}}}}}}}}
   |{{round|{{#expr:{{formatnum:{{round|{{{population_blank1|{{{stanovništvo_blank1|}}}}}}}}|R}}/{{formatnum:{{{area_blank1_km2|{{{površina_blank1_km2|{{{površina_blank1_kv_km|{{{površina_blank1|}}}}}}}}}}}}|R}}}}}}/-{km²}-}}

| rowclass101 = mergedrow
| label101 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{population_blank2_title|{{{stanovništvo_blank2_naslov|{{{stanovništvo_blank2_titula|}}}}}}}}} {{#if: {{{population_blank2_footnotes|{{{stanovništvo_blank2_napomene|}}}}}}|&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;({{{population_blank2_footnotes|{{{stanovništvo_blank2_napomene}}}}}})&lt;/div&gt;|}}
|  data101 = {{#if:{{{population_blank2|{{{stanovništvo_blank2|}}}}}}|{{fix comma category|{{formatnum:{{replace|{{{population_blank2|{{{stanovništvo_blank2}}}}}}|,|}}}}}}}}

| rowclass102 = mergedrow
| label102 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;Gustoća stanovništva&lt;br/&gt;uključujući {{#if:{{{population_blank2_title|{{{stanovništvo_blank2_naslov|{{{stanovništvo_blank2_titula|}}}}}}}}}|{{{population_blank2_title|{{{stanovništvo_blank2_naslov|{{{stanovništvo_blank2_titula}}}}}}}}}| }}
|  data102 = {{#if:{{both|{{{population_blank2|{{{stanovništvo_blank2|}}}}}}|{{{area_blank2_km2|{{{površina_blank2_km2|{{{površina_blank2_kv_km|{{{površina_blank2|}}}}}}}}}}}}}}
   |{{round|{{#expr:{{formatnum:{{round|{{{population_blank2|{{{stanovništvo_blank2|}}}}}}}}|R}}/{{formatnum:{{{area_blank2_km2|{{{površina_blank2_km2|{{{površina_blank2_kv_km|{{{površina_blank2|}}}}}}}}}}}}|R}}}}}}/-{km²}-}}

| rowclass103 = mergedrow
| label103 = &amp;nbsp;
|  data103 = {{{population_note|{{{stanovništvo_note|{{{stanovništvo_napomena|{{{stanovništvo_bilješka|{{{stanovništvo_bijelješka|{{{stanovništvo_beleška|}}}}}}}}}}}}}}}}}}

| rowclass104 = mergedtoprow
| label104 = {{Pluralize from text|{{if empty|{{{population_demonym|{{{stanovništvo_demonim|}}}}}}|{{{population_demonyms|{{{stanovništvo_demonimi|}}}}}}{{force plural}}}}|&lt;!--
                --&gt;link=Demonym|singular=Demonim|likely=Demonim(i)|plural=Demonimi}}
|  data104 = {{if empty|{{{population_demonym|{{{stanovništvo_demonim|}}}}}}|{{{population_demonyms|{{{stanovništvo_demonimi|}}}}}}}}{{Main other|{{Pluralize from text|{{{population_demonym|{{{stanovništvo_demonim|}}}}}}|likely=[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje sa mogućim spiskom demonima]]}}}}

&lt;!-- ***Demographics 1*** --&gt;
| rowclass105 = mergedtoprow
| header105 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1}}}}}}}}}&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{demographics1_footnotes|{{{demografija1_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;}}
| rowclass106 = mergedrow
| label106 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title1|{{{demografija1_naslov1|{{{demografija1_titula1}}}}}}}}}
|  data106 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title1|{{{demografija1_naslov1|{{{demografija1_titula1|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info1|{{{demografija1_info1|}}}}}}}}}}
| rowclass107 = mergedrow
| label107 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title2|{{{demografija1_naslov2|{{{demografija1_titula2}}}}}}}}}
|  data107 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title2|{{{demografija1_naslov2|{{{demografija1_titula2|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info2|{{{demografija1_info2|}}}}}}}}}}
| rowclass108 = mergedrow
| label108 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title3|{{{demografija1_naslov3|{{{demografija1_titula3}}}}}}}}}
|  data108 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title3|{{{demografija1_naslov3|{{{demografija1_titula3|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info3|{{{demografija1_info3|}}}}}}}}}}
| rowclass109 = mergedrow
| label109 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title4|{{{demografija1_naslov4|{{{demografija1_titula4}}}}}}}}}
|  data109 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title4|{{{demografija1_naslov4|{{{demografija1_titula4|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info4|{{{demografija1_info4|}}}}}}}}}}
| rowclass110 = mergedrow
| label110 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title5|{{{demografija1_naslov5|{{{demografija1_titula5}}}}}}}}}
|  data110 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title5|{{{demografija1_naslov5|{{{demografija1_titula5|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info5|{{{demografija1_info5|}}}}}}}}}}
| rowclass111 = mergedrow
| label111 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title6|{{{demografija1_naslov6|{{{demografija1_titula6}}}}}}}}}
|  data111 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title6|{{{demografija1_naslov6|{{{demografija1_titula6|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info6|{{{demografija1_info6|}}}}}}}}}}
| rowclass112 = mergedrow
| label112 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title7|{{{demografija1_naslov7|{{{demografija1_titula7}}}}}}}}}
|  data112 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title7|{{{demografija1_naslov7|{{{demografija1_titula7|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info7|{{{demografija1_info7|}}}}}}}}}}
| rowclass113 = mergedrow
| label113 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title8|{{{demografija1_naslov8|{{{demografija1_titula8}}}}}}}}}
|  data113 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title8|{{{demografija1_naslov8|{{{demografija1_titula8|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info8|{{{demografija1_info8|}}}}}}}}}}
| rowclass114 = mergedrow
| label114 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title9|{{{demografija1_naslov9|{{{demografija1_titula9}}}}}}}}}
|  data114 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title9|{{{demografija1_naslov9|{{{demografija1_titula9|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info9|{{{demografija1_info9|}}}}}}}}}}
| rowclass115 = mergedrow
| label115 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics1_title10|{{{demografija1_naslov10|{{{demografija1_titula10}}}}}}}}}
|  data115 = {{#if:{{{demographics_type1|{{{demografija_type1|{{{demografija_vrsta1|}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{demographics1_title10|{{{demografija1_naslov10|{{{demografija1_titula10|}}}}}}}}}|{{{demographics1_info10|{{{demografija1_info10|}}}}}}}}}}

&lt;!-- ***Demographics 2*** --&gt;
| rowclass116 = mergedtoprow
| header116 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{{demographics_type2}}}&lt;div class=&quot;ib-settlement-fn&quot;&gt;{{{demographics2_footnotes|{{{demografija2_napomene|}}}}}}&lt;/div&gt;}}
| rowclass117 = mergedrow
| label117 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title1|{{{demografija2_naslov1|{{{demografija2_titula1}}}}}}}}}
|  data117 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title1|{{{demografija2_naslov1|{{{demografija2_titula1|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info1|{{{demografija2_info1|}}}}}}}}}}
| rowclass118 = mergedrow
| label118 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title2|{{{demografija2_naslov2|{{{demografija2_titula2}}}}}}}}}
|  data118 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title2|{{{demografija2_naslov2|{{{demografija2_titula2|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info2|{{{demografija2_info2|}}}}}}}}}}
| rowclass119 = mergedrow
| label119 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title3|{{{demografija2_naslov3|{{{demografija2_titula3}}}}}}}}}
|  data119 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title3|{{{demografija2_naslov3|{{{demografija2_titula3|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info3|{{{demografija2_info3|}}}}}}}}}}
| rowclass120 = mergedrow
| label120 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title4|{{{demografija2_naslov4|{{{demografija2_titula4}}}}}}}}}
|  data120 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title4|{{{demografija2_naslov4|{{{demografija2_titula4|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info4|{{{demografija2_info4|}}}}}}}}}}
| rowclass121 = mergedrow
| label121 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title5|{{{demografija2_naslov5|{{{demografija2_titula5}}}}}}}}}
|  data121 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title5|{{{demografija2_naslov5|{{{demografija2_titula5|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info5|{{{demografija2_info5|}}}}}}}}}}
| rowclass122 = mergedrow
| label122 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title6|{{{demografija2_naslov6|{{{demografija2_titula6}}}}}}}}}
|  data122 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title6|{{{demografija2_naslov6|{{{demografija2_titula6|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info6|{{{demografija2_info6|}}}}}}}}}}
| rowclass123 = mergedrow
| label123 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title7|{{{demografija2_naslov7|{{{demografija2_titula7}}}}}}}}}
|  data123 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title7|{{{demografija2_naslov7|{{{demografija2_titula7|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info7|{{{demografija2_info7|}}}}}}}}}}
| rowclass124 = mergedrow
| label124 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title8|{{{demografija2_naslov8|{{{demografija2_titula8}}}}}}}}}
|  data124 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title8|{{{demografija2_naslov8|{{{demografija2_titula8|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info8|{{{demografija2_info8|}}}}}}}}}}
| rowclass125 = mergedrow
| label125 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title9|{{{demografija2_naslov9|{{{demografija2_titula9}}}}}}}}}
|  data125 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title9|{{{demografija2_naslov9|{{{demografija2_titula9|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info9|{{{demografija2_info9|}}}}}}}}}}
| rowclass126 = mergedrow
| label126 = &amp;nbsp;•&amp;nbsp;{{{demographics2_title10|{{{demografija2_naslov10|{{{demografija2_titula10}}}}}}}}}
|  data126 = {{#if:{{{demographics_type2|}}}
 |{{#if:{{{demographics2_title10|{{{demografija2_naslov10|{{{demografija2_titula10|}}}}}}}}}|{{{demographics2_info10|{{{demografija2_info10|}}}}}}}}}}


&lt;!-- ***Time Zones*** --&gt;
| rowclass127 = mergedtoprow
| header127 = {{#if:{{{timezone1_location|{{{vremenska_zona1_lokacija|}}}}}}|{{#if:{{{timezone2|{{{vremenska_zona2|}}}}}}|[[{{#if:{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link|}}}}}}|{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link}}}}}}|Vremenska zona}}|Vremenske zone]]|[[{{#if:{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link|}}}}}}|{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link}}}}}}|Vremenska zona}}|{{nowrap|Vremenska zona}}]]}}|}}

| rowclass128 = {{#if:{{{timezone1_location|{{{vremenska_zona1_lokacija|}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
|  label128 = {{#if:{{{timezone1_location|{{{vremenska_zona1_lokacija|}}}}}}|{{{timezone1_location|{{{vremenska_zona1_lokacija}}}}}}|{{#if:{{{timezone2_location|{{{vremenska_zona2_lokacija|}}}}}}|{{{timezone2_location|{{{vremenska_zona2_lokacija}}}}}}|{{#if:{{{timezone2|{{{vremenska_zona2|}}}}}}|[[{{#if:{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link|}}}}}}|{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link}}}}}}|Vremenska zona}}|Vremenske zone]]|[[{{#if:{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link|}}}}}}|{{{timezone_link|{{{vremenska_zona_link}}}}}}|Vremenska zona}}|{{nowrap|Vremenska zona}}]]}}}}}}
|  data128 = {{#if:{{{utc_offset1|{{{utc_offset|{{{utc_pomak|{{{utc_pomak1|}}}}}}}}} }}}
 |[[UTC{{{utc_offset1|{{{utc_offset|{{{utc_pomak}}}}}}}}}]] {{#if:{{{timezone1|{{{timezone|{{{vremenska_zona|}}}}}}}}}|({{{timezone1|{{{timezone|{{{vremenska_zona}}}}}}}}})}}
 |{{{timezone1|{{{timezone|{{{vremenska_zona|}}}}}}}}}
 }} 
| rowclass129 = mergedrow
| label129 = &lt;span class=&quot;nowrap&quot;&gt;&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Ljeti ([[Ljetno vrijeme|DST]])&lt;/span&gt;
|  data129 = {{#if:{{{utc_offset1_DST|{{{utc_offset_DST|{{{utc_pomak1_DST|{{{utc_pomak_DST|}}}}}}}}}}}}
     |[[UTC{{{utc_offset1_DST|{{{utc_offset_DST|{{{utc_pomak1_DST|{{{utc_pomak_DST}}}}}}}}}}}}]] {{#if:{{{vremenska_zona1_DST|{{{vremenska_zona_DST|{{{timezone1_DST|{{{timezone_DST|}}}}}}}}}}}}|({{{vremenska_zona1_DST|{{{vremenska_zona_DST|{{{timezone1_DST|{{{timezone_DST}}}}}}}}}}}})}}
     |{{{vremenska_zona1_DST|{{{vremenska_zona_DST|{{{timezone1_DST|{{{timezone_DST|}}}}}}}}}}}}
    }}

| rowclass130 = mergedrow
| label130 = {{#if:{{{timezone2_location|{{{vremenska_zona2_lokacija|}}}}}}| {{{timezone2_location|{{{vremenska_zona2_lokacija|}}}}}}|&lt;nowiki /&gt;}}
|  data130 = {{#if:{{{timezone1|{{{timezone|{{{vremenska_zona|}}}}}}}}}{{{utc_offset1|{{{utc_offset|{{{utc_pomak1|{{{utc_pomak|}}}}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{utc_offset2|{{{utc_offset2|{{{utc_pomak2|}}}}}} }}}
   |[[UTC{{{utc_offset2|{{{utc_offset2|{{{utc_pomak2}}}}}}}}}]] {{#if:{{{timezone2|{{{vremenska_zona2|}}}}}}|({{{timezone2|{{{vremenska_zona2}}}}}})}}
   |{{{timezone2|{{{vremenska_zona2|}}}}}}
   }}
 }}
| rowclass131 = mergedrow
| label131 = &lt;span class=&quot;nowrap&quot;&gt;&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Ljeti ([[Ljetno vrijeme|DST]])&lt;/span&gt;
|  data131 = {{#if:{{{utc_offset2_DST|{{{utc_pomak2_DST|}}}}}}|[[UTC{{{utc_offset2_DST|{{{utc_pomak2_DST}}}}}}]] {{#if:{{{timezone2_DST|{{{vremenska_zona2_DST|}}}}}}|({{{timezone2_DST|{{{vremenska_zona2_DST|}}}}}})}}
     |{{{timezone2_DST|{{{vremenska_zona2_DST|}}}}}}
    }}

| rowclass132 = mergedrow
| label132 = {{#if:{{{timezone3_location|{{{vremenska_zona3_lokacija|}}}}}}| {{{timezone3_location|{{{vremenska_zona3_lokacija|}}}}}}|&lt;nowiki /&gt;}}
|  data132 = {{#if:{{{timezone1|{{{timezone|{{{vremenska_zona|}}}}}}}}}{{{utc_offset1|{{{utc_offset|{{{utc_pomak|{{{utc_pomak1|}}}}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{utc_offset3|{{{utc_offset3|{{{utc_pomak3|}}}}}} }}}
   |[[UTC{{{utc_offset3|{{{utc_offset3|{{{utc_pomak3}}}}}}}}}]] {{#if:{{{timezone3|{{{vremenska_zona3|}}}}}}|({{{timezone3|{{{vremenska_zona3}}}}}})}}
   |{{{timezone3|{{{vremenska_zona3|}}}}}}
   }}
 }}
| rowclass133 = mergedrow
| label133 = &lt;span class=&quot;nowrap&quot;&gt;&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Ljeti ([[Ljetno vrijeme|DST]])&lt;/span&gt;
|  data133 = {{#if:{{{utc_offset3_DST|{{{utc_pomak3_DST|}}}}}}|[[UTC{{{utc_offset3_DST|{{{utc_pomak3_DST|}}}}}}]] {{#if:{{{timezone3_DST|{{{vremenska_zona3_DST|}}}}}}|({{{timezone3_DST|{{{vremenska_zona3_DST|}}}}}})}}
     |{{{timezone3_DST|{{{vremenska_zona3_DST|}}}}}}
    }}

| rowclass134 = mergedrow
| label134 = {{#if:{{{timezone4_location|{{{vremenska_zona4_lokacija|}}}}}}| {{{timezone4_location|{{{vremenska_zona4_lokacija|}}}}}}|&lt;nowiki /&gt;}}
|  data134 = {{#if:{{{timezone1|{{{timezone|{{{vremenska_zona|}}}}}}}}}{{{utc_offset1|{{{utc_offset|{{{utc_pomak|{{{utc_pomak1|}}}}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{utc_offset4|{{{utc_offset4|{{{utc_pomak4|}}}}}} }}}
   |[[UTC{{{utc_offset4|{{{utc_offset4|{{{utc_pomak4}}}}}}}}}]] {{#if:{{{timezone4|{{{vremenska_zona4|}}}}}}|({{{timezone4|{{{vremenska_zona4}}}}}})}}
   |{{{timezone4|{{{vremenska_zona4|}}}}}}
   }}
 }}
| rowclass135 = mergedrow
| label135 = &lt;span class=&quot;nowrap&quot;&gt;&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Ljeti ([[Ljetno vrijeme|DST]])&lt;/span&gt;
|  data135 = {{#if:{{{utc_offset4_DST|{{{utc_pomak4_DST|}}}}}}|[[UTC{{{utc_offset4_DST|{{{utc_pomak4_DST|}}}}}}]] {{#if:{{{timezone4_DST|{{{vremenska_zona4_DST|}}}}}}|({{{timezone4_DST|{{{vremenska_zona4_DST|}}}}}})}}
     |{{{timezone4_DST|{{{vremenska_zona4_DST|}}}}}}
    }}

| rowclass136 = mergedrow
| label136 = {{#if:{{{timezone5_location|{{{vremenska_zona5_lokacija|}}}}}}| {{{timezone5_location|{{{vremenska_zona5_lokacija|}}}}}}|&lt;nowiki /&gt;}}
|  data136 = {{#if:{{{timezone1|{{{timezone|{{{vremenska_zona|}}}}}}}}}{{{utc_offset1|{{{utc_offset|{{{utc_pomak1|{{{utc_pomak|}}}}}}}}}}}}
 |{{#if:{{{utc_offset5|{{{utc_offset5|{{{utc_pomak5|}}}}}} }}}
   |[[UTC{{{utc_offset5|{{{utc_offset5|{{{utc_pomak5}}}}}}}}}]] {{#if:{{{timezone5|{{{vremenska_zona5|}}}}}}|({{{timezone5|{{{vremenska_zona5}}}}}})}}
   |{{{timezone5|{{{vremenska_zona5|}}}}}}
   }}
 }}
| rowclass137 = mergedrow
| label137 = &lt;span class=&quot;nowrap&quot;&gt;&amp;nbsp;•&amp;nbsp;Ljeti ([[Ljetno vrijeme|DST]])&lt;/span&gt;
|  data137 = {{#if:{{{utc_offset5_DST|{{{utc_pomak5_DST|}}}}}}|[[UTC{{{utc_offset5_DST|{{{utc_pomak5_DST|}}}}}}]] {{#if:{{{timezone5_DST|{{{vremenska_zona5_DST|}}}}}}|({{{timezone5_DST|{{{vremenska_zona5_DST|}}}}}})}}
     |{{{timezone5_DST|{{{vremenska_zona5_DST|}}}}}}
    }}

&lt;!-- ***Postal Code(s)*** --&gt;
| rowclass138 = mergedtoprow
| label138 = {{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|Poštanski broj|}}}}
| class138 = adr
|  data138 = {{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|&lt;div class=&quot;postal-code&quot;&gt;{{{postal_code|{{{poštanski_broj}}}}}}&lt;/div&gt;|}}

| rowclass139 = {{#if:{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|1}}}}|mergedbottomrow|mergedtoprow}}
| label139 = {{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta}}}}}}}}}
| class139 = adr
|  data139 = {{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj|}}}}}}|&lt;div class=&quot;postal-code&quot;&gt;{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj}}}}}}&lt;/div&gt;}} }} }}

&lt;!-- ***Area Code(s)*** --&gt;
| rowclass140 = {{#if:{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|1}}}}{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj|}}}}}}|1}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label140 = {{if empty|{{{area_code_type|{{{pozivni_broj_type|{{{pozivni_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{Pluralize from text|any_comma=1|parse_links=1|{{if empty|{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}|{{{area_codes|{{{pozivni_brojevi|}}}}}}{{force plural}}}}|&lt;!--
                                             --&gt;link=Pozivni broj|singular=Pozivni broj|likely=Pozivni broj(evi)|plural=Pozivni brojevi}}}}
|  data140 = {{if empty|{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}|{{{area_codes|{{{pozivni_brojevi|}}}}}}}}{{#if:{{{area_code_type|{{{pozivni_broj_type|{{{pozivni_broj_vrsta|}}}}}}}}}||{{Main other|{{Pluralize from text|any_comma=1|parse_links=1|{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}|||[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje sa mogućim spiskom pozivnih brojeva]]}}}}}}

&lt;!-- Geocode--&gt;
| rowclass141 = {{#if:{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|1}}}}{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj|}}}}}}|1}}}}}}{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label141 = [[Geokod]]
| class141 = nickname
|  data141 = {{{geocode|{{{geokod|}}}}}}

&lt;!-- ISO Code--&gt;
| rowclass142 = {{#if:{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|1}}}}{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj|}}}}}}|1}}}}}}{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}{{{geocode|{{{geokod|}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label142 = [[ISO 3166|ISO 3166 kod]]
| class142 = nickname
|  data142 = {{{iso_code|{{{iso_kod|}}}}}}

&lt;!-- Vehicle registration plate--&gt;
| rowclass143 = {{#if:{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|1}}}}{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj|}}}}}}|1}}}}}}{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}{{{geocode|{{{geokod|}}}}}}{{{iso_code|{{{iso_kod|}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label143 = {{#if:{{{registration_plate_type|{{{registracija_vrsta|{{{registarska_oznaka_vrsta|}}}}}}}}}|{{{registration_plate_type|{{{registracija_vrsta|{{{registarska_oznaka_vrsta}}}}}}}}}|[[Registarska oznaka|Registarska oznaka]]}}
|  data143 = {{{registration_plate|{{{registracija|{{{registarska_oznaka|}}}}}}}}}

&lt;!-- Other codes --&gt;
| rowclass144 = {{#if:{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|1}}}}{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj|}}}}}}|1}}}}}}{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}{{{geocode|{{{geokod|}}}}}}{{{iso_code|{{{iso_kod|}}}}}}|{{{registration_plate|{{{registracija|{{{registarska_oznaka|}}}}}}}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label144 = {{{code1_name|}}}
| class144 = nickname
|  data144 = {{#if:{{{code1_name|}}}|{{{code1_info|}}}}}

| rowclass145 = {{#if:{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal_code|{{{poštanski_broj|}}}}}}|1}}}}{{#if:{{{postal_code_type|{{{poštanski_broj_type|{{{poštanski_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code_type|{{{poštanski2_broj_type|{{{poštanski2_broj_vrsta|}}}}}}}}}|{{#if:{{{postal2_code|{{{poštanski2_broj|}}}}}}|1}}}}}}{{{area_code|{{{pozivni_broj|}}}}}}{{{geocode|{{{geokod|}}}}}}{{{iso_code|{{{iso_kod|}}}}}}|{{{registration_plate|{{{registracija|{{{registarska_oznaka|}}}}}}}}}|{{{code1_name|}}}|mergedrow|mergedtoprow}}
| label145 = {{{code2_name|}}}
| class145 = nickname
|  data145 = {{#if:{{{code2_name|}}}|{{{code2_info|}}}}}

&lt;!-- ***Blank Fields (two sections)*** --&gt;
| rowclass146 = mergedtoprow
| label146 = {{{blank_name_sec1|{{{blank_name|{{{prazna_oznaka_deo1|{{{prazna_oznaka|}}}}}}}}}}}}
|  data146 = {{#if:{{{blank_name_sec1|{{{blank_name|{{{prazna_oznaka_deo1|{{{prazna_oznaka|}}}}}}}}}}}}|{{{blank_info_sec1|{{{blank_info|{{{prazan_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass147 = mergedrow
| label147 = {{{blank1_name_sec1|{{{blank1_name|{{{prazna_oznaka1_deo1|{{{prazna_oznaka1|}}}}}}}}}}}}
|  data147 = {{#if:{{{blank1_name_sec1|{{{blank1_name|{{{prazna_oznaka1_deo1|{{{prazna_oznaka1|}}}}}}}}}}}}|{{{blank1_info_sec1|{{{blank1_info|{{{prazan1_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass148 = mergedrow
| label148 = {{{blank2_name_sec1|{{{blank2_name|{{{prazna_oznaka2_deo1|{{{prazna_oznaka2|}}}}}}}}}}}}
|  data148 = {{#if:{{{blank2_name_sec1|{{{blank2_name|{{{prazna_oznaka2_deo1|{{{prazna_oznaka2|}}}}}}}}}}}}|{{{blank2_info_sec1|{{{blank2_info|{{{prazan2_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass149 = mergedrow
| label149 = {{{blank3_name_sec1|{{{blank3_name|{{{prazna_oznaka3_deo1|{{{prazna_oznaka3|}}}}}}}}}}}}
|  data149 = {{#if:{{{blank3_name_sec1|{{{blank3_name|{{{prazna_oznaka3_deo1|{{{prazna_oznaka3|}}}}}}}}}}}}|{{{blank3_info_sec1|{{{blank3_info|{{{prazan3_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass150 = mergedrow
| label150 = {{{blank4_name_sec1|{{{blank4_name|{{{prazna_oznaka4_deo1|{{{prazna_oznaka4|}}}}}}}}}}}}
|  data150 = {{#if:{{{blank4_name_sec1|{{{blank4_name|{{{prazna_oznaka4_deo1|{{{prazna_oznaka4|}}}}}}}}}}}}|{{{blank4_info_sec1|{{{blank4_info|{{{prazan4_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass151 = mergedrow
| label151 = {{{blank5_name_sec1|{{{blank5_name|{{{prazna_oznaka5_deo1|{{{prazna_oznaka5|}}}}}}}}}}}}
|  data151 = {{#if:{{{blank5_name_sec1|{{{blank5_name|{{{prazna_oznaka5_deo1|{{{prazna_oznaka5|}}}}}}}}}}}}|{{{blank5_info_sec1|{{{blank5_info|{{{prazan5_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass152 = mergedrow
| label152 = {{{blank6_name_sec1|{{{blank6_name|{{{prazna_oznaka6_deo1|{{{prazna_oznaka6|}}}}}}}}}}}}
|  data152 = {{#if:{{{blank6_name_sec1|{{{blank6_name|{{{prazna_oznaka6_deo1|{{{prazna_oznaka6|}}}}}}}}}}}}|{{{blank6_info_sec1|{{{blank6_info|{{{prazan6_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass153 = mergedrow
| label153 = {{{blank7_name_sec1|{{{blank7_name|{{{prazna_oznaka7_deo1|{{{prazna_oznaka7|}}}}}}}}}}}}
|  data153 = {{#if:{{{blank7_name_sec1|{{{blank7_name|{{{prazna_oznaka7_deo1|{{{prazna_oznaka7|}}}}}}}}}}}}|{{{blank7_info_sec1|{{{blank7_info|{{{prazan7_info_deo1|}}}}}}}}}}}

| rowclass154 = mergedtoprow
| label154 = {{{blank_name_sec2|{{{prazno_ime_deo2}}}}}}
|  data154 = {{#if:{{{blank_name_sec2|{{{prazno_ime_deo2|}}}}}}|{{{blank_info_sec1|{{{prazan_info_deo2|}}}}}}}}

| rowclass155 = mergedrow
| label155 = {{{blank1_name_sec2|{{{prazno_ime1_deo2}}}}}}
|  data155 = {{#if:{{{blank1_name_sec2|{{{prazno_ime1_deo2|}}}}}}|{{{blank1_info_sec2|{{{prazan1_info_deo2|}}}}}}}}

| rowclass156 = mergedrow
| label156 = {{{blank2_name_sec2|{{{prazno_ime2_deo2}}}}}}
|  data156 = {{#if:{{{blank2_name_sec2|{{{prazno_ime2_deo2|}}}}}}|{{{blank2_info_sec1|{{{prazan2_info_deo2|}}}}}}}}

| rowclass157 = mergedrow
| label157 = {{{blank3_name_sec2|{{{prazno_ime3_deo2}}}}}}
|  data157 = {{#if:{{{blank3_name_sec2|{{{prazno_ime3_deo2|}}}}}}|{{{blank3_info_sec1|{{{prazan3_info_deo2|}}}}}}}}

| rowclass158 = mergedrow
| label158 = {{{blank4_name_sec2|{{{prazno_ime4_deo2}}}}}}
|  data158 = {{#if:{{{blank4_name_sec2|{{{prazno_ime4_deo2|}}}}}}|{{{blank4_info_sec1|{{{prazan4_info_deo2|}}}}}}}}

| rowclass159 = mergedrow
| label159 = {{{blank5_name_sec2|{{{prazno_ime5_deo2}}}}}}
|  data159 = {{#if:{{{blank5_name_sec2|{{{prazno_ime5_deo2|}}}}}}|{{{blank5_info_sec1|{{{prazan5_info_deo2|}}}}}}}}

| rowclass160 = mergedrow
| label160 = {{{blank6_name_sec2|{{{prazno_ime6_deo2}}}}}}
|  data160 = {{#if:{{{blank6_name_sec2|{{{prazno_ime6_deo2|}}}}}}|{{{blank6_info_sec1|{{{prazan6_info_deo2|}}}}}}}}

| rowclass161 = mergedrow
| label161 = {{{blank7_name_sec2|{{{prazno_ime7_deo2}}}}}}
|  data161 = {{#if:{{{blank7_name_sec2|{{{prazno_ime7_deo2|}}}}}}|{{{blank7_info_sec1|{{{prazan7_info_deo2|}}}}}}}}

&lt;!-- ***Website*** --&gt;
| rowclass162 = mergedtoprow
| label162 = {{nowrap|Sajt}}
|  data162 = {{#if:{{{website|{{{vebsajt|{{{veb-sajt|{{{web-sajt|{{{websajt|{{{sajt|}}}}}}}}}}}}}}}}}}|{{{website|{{{vebsajt|{{{veb-sajt|{{{web-sajt|{{{websajt|{{{sajt}}}}}}}}}}}}}}}}}}}}

| class163 = maptable
| data163 = {{#if:{{{module|{{{modul|}}}}}}|{{{module|{{{modul}}}}}}}}

&lt;!-- ***Footnotes*** --&gt;
| belowrowclass = mergedtoprow
| below = {{{footnotes|{{{napomene|}}}}}}
}}&lt;!-- Check for unknowns
--&gt;&lt;!--{{#invoke:Check for unknown parameters|check|unknown={{main other|[[Category:Pages using infobox settlement with unknown parameters|_VALUE_{{PAGENAME}}]]}}|preview=Page using [[Template:Infobox settlement]] with unknown parameter &quot;_VALUE_&quot;|ignoreblank=y
| alt | anthem | anthem_link | area_blank1_acre | area_blank1_dunam | area_blank1_ha | area_blank1_km2 | area_blank1_sq_mi | area_blank1_title | area_blank2_acre | area_blank2_dunam | area_blank2_ha | area_blank2_km2 | area_blank2_sq_mi | area_blank2_title | area_code | area_code_type | area_codes | area_footnotes | area_land_acre | area_land_dunam | area_land_ha | area_land_km2 | area_land_sq_mi | area_metro_acre | area_metro_dunam | area_metro_footnotes | area_metro_ha | area_metro_km2 | area_metro_sq_mi | area_note | area_rank | area_rural_acre | area_rural_dunam | area_rural_footnotes | area_rural_ha | area_rural_km2 | area_rural_sq_mi | area_total_acre | area_total_dunam | area_total_ha | area_total_km2 | area_total_sq_mi | area_urban_acre | area_urban_dunam | area_urban_footnotes | area_urban_ha | area_urban_km2 | area_urban_sq_mi | area_water_acre | area_water_dunam | area_water_ha | area_water_km2 | area_water_percent | area_water_sq_mi | blank_emblem_alt | blank_emblem_link | blank_emblem_size | blank_emblem_type | blank_info | blank_info_sec1 | blank_info_sec2 | blank_name | blank_name_sec1 | blank_name_sec2 | blank1_info | blank1_info_sec1 | blank1_info_sec2 | blank1_name | blank1_name_sec1 | blank1_name_sec2 | blank2_info | blank2_info_sec1 | blank2_info_sec2 | blank2_name | blank2_name_sec1 | blank2_name_sec2 | blank3_info | blank3_info_sec1 | blank3_info_sec2 | blank3_name | blank3_name_sec1 | blank3_name_sec2 | blank4_info | blank4_info_sec1 | blank4_info_sec2 | blank4_name | blank4_name_sec1 | blank4_name_sec2 | blank5_info | blank5_info_sec1 | blank5_info_sec2 | blank5_name | blank5_name_sec1 | blank5_name_sec2 | blank6_info | blank6_info_sec1 | blank6_info_sec2 | blank6_name | blank6_name_sec1 | blank6_name_sec2 | blank7_info | blank7_info_sec1 | blank7_info_sec2 | blank7_name | blank7_name_sec1 | blank7_name_sec2 | caption | code1_info | code1_name | code2_info | code2_name | coor_pinpoint | coor_type | demographics_type1 | demographics_type2 | demographics1_footnotes | demographics1_info1 | demographics1_info10 | demographics1_info2 | demographics1_info3 | demographics1_info4 | demographics1_info5 | demographics1_info6 | demographics1_info7 | demographics1_info8 | demographics1_info9 | demographics1_title1 | demographics1_title10 | demographics1_title2 | demographics1_title3 | demographics1_title4 | demographics1_title5 | demographics1_title6 | demographics1_title7 | demographics1_title8 | demographics1_title9 | demographics2_footnotes | demographics2_info1 | demographics2_info10 | demographics2_info2 | demographics2_info3 | demographics2_info4 | demographics2_info5 | demographics2_info6 | demographics2_info7 | demographics2_info8 | demographics2_info9 | demographics2_title1 | demographics2_title10 | demographics2_title2 | demographics2_title3 | demographics2_title4 | demographics2_title5 | demographics2_title6 | demographics2_title7 | demographics2_title8 | demographics2_title9 | dimensions_footnotes | dunam_link | elevation_footnotes | elevation_ft | elevation_link | elevation_m | elevation_max_footnotes | elevation_max_ft | elevation_max_m | elevation_max_point | elevation_max_rank | elevation_min_footnotes | elevation_min_ft | elevation_min_m | elevation_min_point | elevation_min_rank | elevation_point | embed | established_date | established_date1 | established_date2 | established_date3 | established_date4 | established_date5 | established_date6 | established_date7 | established_title | established_title1 | established_title2 | established_title3 | established_title4 | established_title5 | established_title6 | established_title7 | etymology | extinct_date | extinct_title | flag_alt | flag_border | flag_link | flag_size | footnotes | founder | geocode | governing_body | government_footnotes | government_type | government_blank1_title | government_blank1 | government_blank2_title | government_blank2 | government_blank2_title | government_blank3 | government_blank3_title | government_blank3 | government_blank4_title | government_blank4 | government_blank5_title | government_blank5 | government_blank6_title | government_blank6 | grid_name | grid_position | image_alt | image_blank_emblem | opis_slike | image_flag | image_map | image_map1 | image_seal | image_shield | image_size | image_skyline | imagesize | iso_code | leader_name | leader_name1 | leader_name2 | leader_name3 | leader_name4 | leader_party | leader_title | leader_title1 | leader_title2 | leader_title3 | leader_title4 | length_km | length_mi | map_alt | map_alt1 | opis_mape | opis_mape1 | mapsize | mapsize1 | module | motto | motto_link | mottoes | name | named_for | native_name | native_name_lang | nickname | nickname_link | nicknames | official_name | other_name | p1 | p10 | p11 | p12 | p13 | p14 | p15 | p16 | p17 | p18 | p19 | p2 | p20 | p21 | p22 | p23 | p24 | p25 | p26 | p27 | p28 | p29 | p3 | p30 | p31 | p32 | p33 | p34 | p35 | p36 | p37 | p38 | p39 | p4 | p40 | p41 | p42 | p43 | p44 | p45 | p46 | p47 | p48 | p49 | p5 | p50 | p6 | p7 | p8 | p9 | parts | parts_style | parts_type | pop_est_as_of | pop_est_footnotes | population | population_as_of | population_blank1 | population_blank1_footnotes | population_blank1_title | population_blank2 | population_blank2_footnotes | population_blank2_title | population_demonym | population_demonyms | population_density_blank1_km2 | population_density_blank1_sq_mi | population_density_blank2_km2 | population_density_blank2_sq_mi | population_density_km2 | population_density_metro_km2 | population_density_metro_sq_mi | population_density_rank | population_density_rural_km2 | population_density_rural_sq_mi | population_density_sq_mi | population_density_urban_km2 | population_density_urban_sq_mi | population_est | population_footnotes | population_metro | population_metro_footnotes | population_note | population_rank | population_rural | population_rural_footnotes | population_total | population_urban | population_urban_footnotes | postal_code | postal_code_type | postal2_code | postal2_code_type | pushpin_image | pushpin_label | pushpin_label_position | pushpin_map | pushpin_map_alt | pushpin_opis_mape | pushpin_opis_mape_notsmall | pushpin_map_narrow | pushpin_mapsize | pushpin_outside | pushpin_overlay | pushpin_relief | registration_plate | registration_plate_type | seal_alt | seal_link | seal_size | seal_type | seat | seat_type | seat1 | seat1_type | seat2 | seat2_type | settlement_type | shield_alt | shield_link | shield_size | short_description | subdivision_name | subdivision_name1 | subdivision_name2 | subdivision_name3 | subdivision_name4 | subdivision_name5 | subdivision_name6 | subdivision_type | subdivision_type1 | subdivision_type2 | subdivision_type3 | subdivision_type4 | subdivision_type5 | subdivision_type6 | timezone | timezone_DST | timezone_link | timezone1 | timezone1_DST | timezone1_location | timezone2 | timezone2_DST | timezone2_location | timezone3 | timezone3_DST | timezone3_location | timezone4 | timezone4_DST | timezone4_location | timezone5 | timezone5_DST | timezone5_location | total_type | translit_lang1 | translit_lang1_info | translit_lang1_info1 | translit_lang1_info2 | translit_lang1_info3 | translit_lang1_info4 | translit_lang1_info5 | translit_lang1_info6 | translit_lang1_type | translit_lang1_type1 | translit_lang1_type2 | translit_lang1_type3 | translit_lang1_type4 | translit_lang1_type5 | translit_lang1_type6 | translit_lang2 | translit_lang2_info | translit_lang2_info1 | translit_lang2_info2 | translit_lang2_info3 | translit_lang2_info4 | translit_lang2_info5 | translit_lang2_info6 | translit_lang2_type | translit_lang2_type1 | translit_lang2_type2 | translit_lang2_type3 | translit_lang2_type4 | translit_lang2_type5 | translit_lang2_type6 | type | unit_pref | utc_offset | utc_offset_DST | utc_offset1 | utc_offset1_DST | utc_offset2 | utc_offset2_DST | utc_offset3 | utc_offset3_DST | utc_offset4 | utc_offset4_DST | utc_offset5 | utc_offset5_DST | website | width_km | width_mi
}}--&gt;&lt;!--
--&gt;&lt;!--{{#invoke:Check for clobbered parameters|check
| template = Infobox settlement
| cat = {{main other|Category:Pages using infobox settlement with conflicting parameters}}
| population; population_total
| image_size; imagesize
| image_alt; alt
| opis_slike; caption
}}--&gt;&lt;!-- Wikidata
--&gt;{{#if:{{{coordinates_wikidata|{{{koordinate_wikidata|{{{koordinate_vikidata|}}}}}}}}}{{{wikidata|}}}
 |[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje sa parametrom wikidata]]
}}{{main other|&lt;!-- Missing country
--&gt;{{#if:{{{subdivision_name|{{{podjela_ime|{{{podela_ime|}}}}}}}}}||[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje bez parametra država]]}}&lt;!-- No map
--&gt;{{#if:{{{pushpin_map|{{{pushpin_mapa|{{{marker_mapa|}}}}}}}}}{{{image_map|{{{slika_mapa|}}}}}}{{{image_map1|{{{slika_mapa1|}}}}}}||[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje bez parametra mapa]]}}&lt;!-- Image_map1 without image_map
--&gt;{{#if:{{{image_map1|{{{slika_mapa1|}}}}}}|{{#if:{{{image_map|{{{slika_mapa|}}}}}}||[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje koje koriste parametar slika_mapa1 ali ne slika_mapa]]}}}}&lt;!-- No coordinates
--&gt;{{#if:{{{coordinates|{{{koordinate|}}}}}}||[[Kategorija:Stranice sa šablonom Infokutija naselje bez parametra koordinate]]}}&lt;!--
--&gt;&lt;!--{{#if:{{{type|{{{tip|}}}}}}|{{#ifeq:{{{tip_naselja|{{{settlement_type|a}}}}}}|{{{tip_naselja|{{{settlement_type|b}}}}}}|[[Category:Pages using infobox settlement with ignored type]]|}}|}} Ignored type parameter
{{#if:{{{embed|}}}|[[Category:Pages using infobox settlement with embed]]}}--&gt;
}}&lt;/includeonly&gt;&lt;noinclude&gt;
{{documentation}}
&lt;!--Please add this template's categories to the /doc subpage, not here - thanks!--&gt;
[[Kategorija:Infokutije]]
[[Kategorija:Standardne infokutije|Naselje]]
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>2jjgdzjfy95dr9q07py0jcjmqxrp7zu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Chorrillos (rijeka)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4684309</id>
    <revision>
      <id>42684042</id>
      <parentid>42406156</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T03:17:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42684042</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2698" sha1="7146u1jk9h2gea7fgac25dwe1b9cvug" xml:space="preserve">{{Infokutija vodotok
| ime=Chorrillos
| drugo_ime =Río Chorrillos
| slika =Untitled - panoramio - sergioscar.jpg
| slika_širina = 260px
| slika_opis=[[Akumulaciono jezero]] Cruz de Piedra
| kontinenti= [[Južna Amerika]]
| regije =
| države  ={{flag|Argentina}}
| pokrajine =[[San Luis (provincija, Argentina)|San Luis]]
| gradovi =[[San Luis (Argentina)|San Luis]]
| izvor =[[Akumulaciono jezero]] Cruz de Piedra
| izvor_visina =2.300
| izvor_koord  =
| ušće =Salinas del Bebedero
| ušće_visina=500
| ušće_koord  =
| ušće_vrsta=
| dužina =38
| pritoke=Chacras, Puquios, Cuchi Corral, Volcán
| vodopadi=
| ade= 
| protok_sred  =
| protok_min   =
| protok_maks  =
| sliv = [[Endoreički bazen|endoreički]]
| površina =
| ulijeva_se_u =
| broj_vrsta   = 
| zaš_područja = 
| mostovi = 
| brane  = 
| akumulacije =Cruz de Piedra
| plovnost=
| luke  = 
| kol_robe = 
| karta=
| karta_širina =
| karta_opis =
}}
'''Chorrillos''' ([[španjolski jezik|španjolski]]: ''Río Chorrillos'') je [[rijeka]] u sredini [[Argentina|Argentine]], duga oko 38 [[km]], važna za [[grad]] [[San Luis (Argentina)|San Luis]].&lt;ref name=brit/&gt;

== Hidrologija==

Rijeka danas [[izvor|izvire]] iz [[Akumulaciono jezero|akumulacionon jezera]] Cruz de Piedra (Kameni križ), 15 [[km]] [[istok|istočno]] od [[San Luis (Argentina)|grada]]. 
Zatim protiče južnim djelom grada u smjeru [[jugozapad]]a da bi [[isparavanje|isparila]] u [[Slanište|slaništima]] Pescadores i Salinas del Bebedero.&lt;ref name=brit&gt;{{cite web
 | url =https://sites.google.com/site/sanluiswiki/r%C3%ADo-el-chorrillo
 | title =''Río El Chorrillo''
 | accessdate =31.10.2023.
 | language=španjolski
 | publisher=San Luis Wiki}}&lt;/ref&gt;

Prije izgradnje [[brana|brane]] [[1941]]. za jezero Cruz de Piedra, rijeka se formirala [[ušće|sutokom]] [[potok]]a Chacras i Cuchi Corral kod lokaliteta San Roque&lt;ref name=cuenca/&gt;, koji je danas potopljen.
''[[Akumulaciono jezero|Jezero]] Cruz de Piedra'' [[površina|površine]] 150 [[km²]]&lt;ref name=cuenca&gt;{{cite web
 | url =https://docs.google.com/viewer?url=http%3A%2F%2Fgeologia.unsl.edu.ar%2Fsitiodeinteres%2Fatlasjk%2Fpdf%2F5-Hidrografia.pdf&amp;pdf=true
 | title =''Hidrografia''
 | accessdate =31.10.2023.
 | language=španjolski
 | author=Juana Koslay
 | publisher=Departamento de Geología}}&lt;/ref&gt;, važno je za [[vodovod]] grada San Luisa i [[navodnjavanje]]

== Reference ==
{{reflist}}
== Vanjske veze ==
* [https://mapcarta.com/R%C3%ADo_Chorrillos_W185486232 ''Riío Chorrillos'' (na portalu Mapcarta)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20231101220500/https://mapcarta.com/R%C3%ADo_Chorrillos_W185486232 |date=2023-11-01 }} {{en icon}}

[[Kategorija:Rijeke u Argentini]]</text>
      <sha1>7146u1jk9h2gea7fgac25dwe1b9cvug</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Cerro Chato</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4685049</id>
    <revision>
      <id>42684039</id>
      <parentid>42346451</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T00:20:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42684039</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4033" sha1="2fe72h03dvyxd0ei1umhps03ftpqoto" xml:space="preserve">{{Naselje
| ime =Cerro Chato
| ime_genitiv =Cerro Chata
| izvorno_ime =

| slika_panorama =Parroquia_Sagrado_Corazón_y_Club_Democrático.jpg
| veličina_slike =280px
| opis_slike=

| slika_lokacijska_karta_država =Urugvaj
| slika_lokacijska_karta_opis   =Pozicija grada u Urugvaju

| nadimak =

| širina-stupnjevi =33
| širina-minute=6
| širina-oznaka=S
| dužina-stupnjevi =55
| dužina-minute=8
| dužina-oznaka=W

| lokacija_ime   =[[Popis država|Država]]
| lokacija_info  ={{flag|Urugvaj}}
| lokacija1_ime  =[[Urugvajski departmani|Departman]] 
| lokacija1_info =[[Durazno (departman)|Durazno]]- [[Florida (departman)|Florida]]-[[Treinta y Tres (departman)|Treinta y Tres]]

| utemeljenje_ime= 
| utemeljenje_datum  =
| dijelovi       =
| vrsta_dijelova =
| d1-d50

| titula_vođe =
| ime_vođe=
| stranka_vođe   =

| površina_bilješke =
| površina_ukupna=
| površina_kopna    =
| površina_vode     =
| postotak_vode     =
| površina_uža=
| površina_šira     = 
| površina_prazno1_ime =
| površina_prazno1     =
| površina_prazno2_ime =
| površina_prazno2     =
| visina=254 [[metar|m]]&lt;ref name=city/&gt;
| visina_izvor      =
| visina_max        =
| visina_min        =

| stanovništvo_godina=[[2011]].
| stanovništvo_bilješke=
| stanovništvo=3,227&lt;ref name=city/&gt;
| stanovništvo_gustoća=
| stanovništvo_uže          =
| stanovništvo_uže_gustoća  =
| stanovništvo_šire= 
| stanovništvo_šire_gustoća =
| stanovništvo_prazno1_ime  =
| stanovništvo_prazno1      =
| stanovništvo_gustoća_prazno1 =
| stanovništvo_prazno2_ime     =
| stanovništvo_prazno2         =
| stanovništvo_gustoća_prazno2 =

| vremenska_zona     =[[UTC-3]]
| utc_pomak =
| vremenska_zona_DST =
| utc_pomak_DST      =
| poštanski_broj =30204&lt;ref name=city/&gt;
| pozivni_broj=
| gradovi_prijatelji =

| web_stranica =
}}
'''Cerro Chato''' (Ravno brdo) je [[grad]] od 3,227 [[Stanovništvo|stanovnika]].&lt;ref name=city&gt;{{cite web
  | url =https://www.citypopulation.de/en/uruguay/towns/
 | title =''Cerro Chato''
 | accessdate =28.11.2023.
 | language=engleski
 | publisher=City Population}}&lt;/ref&gt; u sredini [[Urugvaj|zemlje]]..

== Geografija ==

Nalazi se na [[tromeđa|tromeđi]] [[Urugvajski departmani|departmana]] [[Durazno (departman)|Durazno]]- [[Florida (departman)|Florida]]-[[Treinta y Tres (departman)|Treinta y Tres]], 
udaljen 251 [[km]] od [[Montevideo|Montevidea]].&lt;ref name=brit/&gt;

Pored grada [[izvor|izvire]] [[Yi (rijeka)|Rijeka Yi]], na jednom od njenih [[pritoka]] nalaze se [[slap]]ovi koji su atrakcija za [[turizam|turiste]].&lt;ref name=brit/&gt;
== Historija ==
Cerro Chato dugo je bio [[selo|pueblo]], nakon tog [[gradić|villa]], da bi [[2015]]. [[zakon]]om br.19.349 bio proglašen gradom.&lt;ref name=zak&gt;{{cite web
   |url=https://docs.google.com/viewer?url=https%3A%2F%2Fwww.poderjudicial.gub.uy%2Fdocumentos%2Fdownload%2F3275%2F2714%2F19.html&amp;fname=162-15_-_Acordada_7860_Elevacin_de_categora_Cerro_Chato.pdf&amp;pdf=true
   |title =Circular N° 126/2015
   |publisher =Republica Oriental del Uruguay
   |language =španjolski
   |accessdate =28.11.2023}}&lt;/ref&gt;

Cerro Chato je poznat po događaju iz [[1927]]. kad je izvjesna Rita Ribeira izašla na [[izbori|izbore]] i tako postala prva [[žena]] u [[Južna Amerika|Južnoj Americi]] koja je iskoristila [[Biračko pravo žene|biračko pravo žena]].
[[Kuća]] u kojoj su održani izbori je [[2013]]. proglašena historijskim spomenikom.&lt;ref name=brit&gt;{{cite web
   |url =https://durazno.uy/index.php/turismo/localidades/cerro-chato.html
   |title =Cerro Chato
   |publisher =Durazno
   |language =španjolski
   |accessdate =28.11.2023
   |archive-date =2023-12-09
   |archive-url =https://web.archive.org/web/20231209045931/https://www.durazno.uy/index.php/turismo/localidades/cerro-chato.html
   |url-status =dead
   }}&lt;/ref&gt;

== Izvori ==
{{izvori}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ciudad de Cerro Chato}}
* [https://www.municipio.uy/localidad-cerro-chato-tt.html ''El municipio de Cerro Chato''] {{es icon}}

[[Kategorija:Gradovi u Urugvaju]]</text>
      <sha1>2fe72h03dvyxd0ei1umhps03ftpqoto</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Cachoeira (Joinville)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4686216</id>
    <revision>
      <id>42683994</id>
      <parentid>42406820</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T19:00:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42683994</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2305" sha1="d5womj988jlzeaqo0m2ueban3ezs1m5" xml:space="preserve">{{Infokutija vodotok
| ime=Cachoeira
| drugo_ime =Rio Cachoeira
| slika =Rio Cachoeira - Joinville.jpg
| slika_širina = 260px
| slika_opis=
| kontinenti= [[Južna Amerika]]
| regije =
| države  ={{flag|Brazil}}
| pokrajine =[[Santa Catarina (savezna država)|Santa Catarina]]
| gradovi =[[Joinville]]
| izvor =
| izvor_visina =40
| izvor_koord  =
| ušće =[[Zaljev]] Babitonga ([[Joinville]])
| ušće_visina=0
| ušće_koord=26°18′08.2″S 48°48′03.2″W
| ušće_vrsta=[[Riječna delta|delta]]
| dužina =16 &lt;ref name=brit/&gt;
| pritoke=Itaum, Bucarein, Mathias, Morro Alto
| protok_sred  =
| protok_min   =
| protok_maks  =
| sliv = [[Atlanski ocean|atlanski]]
| površina =81,4&lt;ref name=brit/&gt;
| ulijeva_se_u =[[Atlanski ocean]]
| broj_vrsta   = 
| zaš_područja = 
| mostovi = 
| brane  = 
| akumulacije =
| plovnost=
| luke  = 
| kol_robe = 
| karta=
| karta_širina =
| karta_opis =
}}

'''Cachoeira''' ([[portugalski]]: ''Rio Cachoeira'') je [[rijeka]] na [[jug]]u [[Brazil]]a u [[Države Brazila|Saveznoj državi]] [[Santa Catarina (savezna država)|Santa Catarina]] duga 16  [[km]].&lt;ref name=brit/&gt;
== Hidrologija==
Rijeka [[izvor|izvire]] [[sjeverozapad]]no od [[grad]]a [[Joinville|Joinvilla]]. Od tamo teče prema [[jugoistok]]u, protiče kroz [[Joinville|grad]] i [[ušće|uvire]] u [[zaljev]] [[Atlanski ocean|Atlanskog oceana]] Babitonga.&lt;ref name=brit/&gt;

Glavne pritoke su; Itaum (8,8 km), Bucarein (6 km), Mathias (3,3 km) i Morro Alto (5 km).&lt;ref name=brit/&gt;

[[Sliv]] rijeke ima [[površina|površinu]] od 81,4 [[km²]], u njemu živi 50% od 515.288 [[Stanovništvo|stanovnika]] [[Joinville|Joinvilla]].&lt;ref name=brit&gt;{{cite web
 | url =https://www.researchgate.net/publication/321977819_Caracteristicas_fisicas_da_Bacia_Hidrografica_do_Rio_Cachoeira_Joinville_SC
 | title =''Características físicas da Bacia Hidrográca do Rio Cachoeira, Joinville (SC)''  
 | accessdate =24.01.2024.
 | language=portugalski
 | publisher=Acta Biológica Catarinense}}&lt;/ref&gt; 

== Reference ==
{{reflist}}
== Vanjske veze ==

* [https://mapcarta.com/Cachoeira_River_W259443192 ''Rio Cachoeira'' (na portalu Mapcarta)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20240127101703/https://mapcarta.com/Cachoeira_River_W259443192 |date=2024-01-27 }} {{en icon}}

[[Kategorija:Rijeke u Brazilu]]</text>
      <sha1>d5womj988jlzeaqo0m2ueban3ezs1m5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Cabril (Corgo)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4687143</id>
    <revision>
      <id>42683993</id>
      <parentid>42406065</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T18:57:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42683993</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1824" sha1="6p24hs4vtxeme5gx92f5vmvit4q0gjh" xml:space="preserve">{{Infokutija vodotok
| ime=Cabril
| drugo_ime =Rio Cabril
| slika =Jumping waters (46280402212).jpg
| slika_širina = 260px
| slika_opis=
| kontinenti= [[Evropa]]
| regije =
| države  ={{flag|Portugal}}
| pokrajine =[[Vila Real (distrikt)|Vila Real]]
| gradovi =[[Vila Real]]
| izvor =[[Planina]] Parades 
| izvor_visina =800
| izvor_koord  =41°21'34&quot; N 7°44'42&quot; W
| ušće =[[Corgo (rijeka)|Corgo]] kod [[grad]]a [[Vila Real]]
| ušće_visina=
| ušće_koord  =41°17′23″N 7°44′55″W
| ušće_vrsta=
| dužina =11
| pritoke=
| ade= 
| protok_sred  =
| protok_min   =
| protok_maks  =
| sliv = [[Douro|Doura]]
| površina =62
| ulijeva_se_u =[[Corgo (rijeka)|Corgo]]
| broj_vrsta   = 
| zaš_područja = 
| mostovi = 
| brane  = 
| akumulacije =
| plovnost=
| luke  = 
| kol_robe = 
| karta=
| karta_širina =
| karta_opis =
}}
'''Cabril''' ([[portugalski]]: ''Rio Cabril'') je [[rijeka|rječica]] na [[sjever]]u [[Portugal]]a duga oko 11 [[km]], desna [[pritok]]a rijeke [[Corgo (rijeka)|Corgo]].&lt;ref name=brit&gt;{{cite web
 | url =https://www.minube.com.br/sitio-preferido/corgo-and-cabril-rivers-a146629
 | title =''Rios Corgo e Cabril''
 | accessdate =18.02.2024.
 | language=portugalski
 | publisher=Minube}}&lt;/ref&gt;

== Hidrologija==
Rijeka [[izvor|izvire]] na obrocima [[planina|planine]] Parades. Od tamo teče prema [[jug]]u, do [[ušće|ušća]] u Corgo, kod [[grad]]a [[Vila Real]].&lt;ref name=brit&gt;

[[Porječje]] rijeke ima [[površina|površinu]] od 62 [[km²]], i proteže se po terenu općine Vile Real.

== Reference ==
{{reflist}}
== Vanjske veze ==
* [https://mapcarta.com/Rio_Cabril_R14271842 ''Rio Cabril'' (na portalu Mapcarta)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20240219152333/https://mapcarta.com/Rio_Cabril_R14271842 |date=2024-02-19 }} {{en icon}}

[[Kategorija:Rijeke u Portugalu]]</text>
      <sha1>6p24hs4vtxeme5gx92f5vmvit4q0gjh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Cambongo-Negunza</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4714088</id>
    <revision>
      <id>42683995</id>
      <parentid>42450211</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T19:39:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42683995</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2263" sha1="eb6bdfmtymo83tsyfpoyug2rx13gtyn" xml:space="preserve">{{Infokutija vodotok
| ime=Cambongo-Negunza
| drugo_ime =Cambongo
| slika =
| slika_širina = 260px
| slika_opis=
| kontinenti= [[Afrika]] 
| regije =[[Zapadna Afrika]]
| države  ={{flag|Angola}}
| pokrajine = [[Cuanza Sul]] 
| gradovi =[[Sumbe]] 
| izvor =[[Seles, Angola|Ucu-Seles]]
| izvor_visina =2,000
| izvor_koord  =11°39′17″ S,14°46′2″ E
| ušće =kod [[Sumbe]]
| ušće_visina=0
| ušće_koord=11°11′19″S, 14°50′30″ E
| ušće_vrsta=
| dužina =190&lt;ref name=brit/&gt;
| pritoke=
| protok_sred  =
| protok_min   =
| protok_maks  =
| sliv =[[Atlanski ocean|atlanski]]
| površina =2,540
| ulijeva_se_u =[[Atlanski ocean]]
| broj_vrsta   = 
| zaš_područja = 
| mostovi = 
| brane  = 
| akumulacije =
| plovnost=
| luke  = 
| kol_robe = 
| karta=
| karta_širina =
| karta_opis =
}}
'''Cambongo-Negunza''' ili samo: ''Cambongo'' je [[rijeka]] na [[zapad]]u [[Angola|Angole]] u [[Cuanza Sul|Provinciji Cuanza Sulo]] duga oko 190 [[km]].&lt;ref name=brit/&gt;

== Hidrologija==

Rijeka Cambongo [[izvor|izvire]] u [[planina]]ma na terenu [[općina|općine]] [[Seles, Angola|Ucu-Seles]], Od tamo teče prema [[sjeverozapad]]u [[meandar|vijugajući]], [[kanjon]]ima između
planina prema [[ušće|ušću]] u [[Atlanski ocean]] kod [[grad]]a [[Sumbe]].&lt;ref name=brit&gt;{{cite web
 | url =https://belezasdeangola.com/2022/12/04/rio-cambongo-kwanza-sul-sumbe/
 | title =''Rio Cambongo  – Kwanza Sul (Sumbe)''
 | accessdate =14.03.2025.
 | language=portugalski
 | publisher=Belezas de Angola}}&lt;/ref&gt;

U svom donjem toku blizu [[Atlanski ocean|oceana]] rijeka mjenja ime u teče preko [[kras|kraškog terene]] dolinom širokom oko 28 km, i na pojedinim dionicama teče kao [[ponornica]].&lt;ref name=hot&gt;{{cite web
 | url =https://www.hoteisangola.com/en/nao-perder/kwanza-sul/rio-cambongo.html
 | title =''Cambongo Dam''
 | accessdate =14.03.2025.
 | language=engleski
 | publisher=HoteisAngola}}&lt;/ref&gt;

[[Sliv]] rijeke površine 2,540 [[km²]], prostire se po [[Provincije Angole|provinciji]] [[Cuanza Sul]].

== Izvori==
{{reflist}}
== Vanjske veze ==

* [https://mapcarta.com/Cambongo_W489284332 ''Cambongo'' (na portalu Mapcarta))]{{Dead link|date=September 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{en icon}}
[[Kategorija:Rijeke u Angoli]]</text>
      <sha1>eb6bdfmtymo83tsyfpoyug2rx13gtyn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Wikipedija:Wikiprojekt države/Panama</title>
    <ns>4</ns>
    <id>4716363</id>
    <revision>
      <id>42683963</id>
      <parentid>42683837</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T14:31:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42683963</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14083" sha1="27jdkiox6zd6wz8zwrsb1t7dwdx9v68" xml:space="preserve">{| width=75% valign=&quot;top&quot; style=&quot;background:#CE1126; color: white; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border: Solid #002B7F 1px; text-align: center; font-size: 160%; margin: 0 auto&quot; 
| Wikiprojekt države - '''Panama'''
|}

{| id=&quot;mp-upper&quot; style=&quot;width: 100%; margin:4px 0 0 0; background:none; border-spacing: 0px;&quot;
| class=&quot;MainPageBG&quot; style=&quot;width:50%; border:1px solid #002B7F; background:white; vertical-align:top; color:#000;&quot; |
{| id=&quot;mp-left&quot; style=&quot;vertical-align:top; background:white;&quot;
! style=&quot;padding:2px;&quot; | &lt;h2 id=&quot;mp-tfa-h2&quot; style=&quot;margin:3px; background:#CE1126; font-size:120%; font-weight:bold; border:1px solid #002B7F; text-align:left; color:white; padding:0.2em 0.4em;&quot;&gt;[[File:Coat of arms of Panama.svg|18px]] Članci koje treba napisati&lt;/h2&gt;
|-
| style=&quot;color:#000;&quot; | &lt;div id=&quot;mp-tfa&quot; style=&quot;padding:2px 5px&quot;&gt;

{|class=&quot;wikitable sortable&quot;
|- bgcolor=lightblue
| &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;small&gt;'''Broj'''&lt;/small&gt;&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;'''Članak'''&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;Članak na drugom jeziku&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;Opis&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;Riješeno &lt;/div&gt;
|-
| '''1.''' || &quot;[[Himno Istmeño]]&quot; || [[w:en:Himno Istmeño]] || himna || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''2.''' || [[Narodna skupština (Panama)]] || [[w:en:National Assembly (Panama)]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''3.''' || [[Predsjednik Paname]] || [[w:es:Presidente de Panamá]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''4.''' || [[Ustav Paname]] || [[w:en:Constitution of Panama]] || pravo || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''5.''' || [[Panamska balboa]] || [[w:en:Panamanian balboa]] || valuta || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''6.''' || [[Akt o nezavisnosti Paname]] || [[w:en:Independence Act of Panama]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''7.''' || [[Nezavisnost Paname]] || [[w:en:Independence of Panama from Spain]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''8.''' || [[Gran Coclé]] || [[w:en:Gran Coclé]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''9.''' || [[Rodrigo de Bastidas]] || [[w:en:Rodrigo de Bastidas]] || istraživač || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''10.''' || [[Sebastián Hurtado de Corcuera]] || [[w:en:Sebastián Hurtado de Corcuera]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''11.''' || [[Castilla de Oro]] || [[w:en:Castilla de Oro]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''12.''' || [[Drakeov napad na Panamu]] || [[w:en:Drake's Assault on Panama]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''13.''' || [[Dariénska spletka]] || [[w:en:Darien scheme]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''14.''' || [[Pljačka Paname]] || [[w:en:Henry Morgan's Panama expedition]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''15.''' || [[Mariano Arosemena]] || [[w:en:Mariano Arosemena]] || pisac || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''16.''' || [[Panama (savezna država)]] || [[w:en:Panama State]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''17.''' || [[Panama (departman)]] || [[w:en:Panama Department (1886)]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''18.''' || [[Odcjepljenje Paname od Kolumbije]] || [[w:en:Secession of Panama from Colombia]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''19.''' || [[Sporazum Hay–Bunau-Varilla]] || [[w:en:Hay–Bunau-Varilla Treaty]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''20.''' || [[Philippe Bunau-Varilla]] || [[w:en:Philippe Bunau-Varilla]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''21.''' || [[Manuel Amador Guerrero]] || [[w:en:Manuel Amador Guerrero]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''22.''' || [[Tomás de Herrera]] || [[w:en:Tomás de Herrera]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''23.''' || [[Slobodna Država Prevlake]] || [[w:es:Estado del Istmo]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''24.''' || [[Panamska kriza 1885.]] || [[w:en:Panama crisis of 1885]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''25.''' || [[Tisućudnevni rat]] || [[w:en:Thousand Days' War]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''26.''' || [[Zona Panamskog kanala]] || [[w:en:Panama Canal Zone]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''27.''' || [[José Raúl Mulino]] || [[w:en:José Raúl Mulino]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''28.''' || [[Demetrio H. Brid]] || [[w:en:Demetrio H. Brid]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''29.''' || {{nowrap|[[Privremena vladina hunta (Panama)]]}} || {{nowrap|[[w:es:Junta Provisional de Gobierno de Panamá]]}} || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''30.''' || [[Državni udar u Panami 1968.]] || [[w:en:1968 Panamanian coup d'état]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''31.''' || [[Guillermo Endara]] || [[w:en:Guillermo Endara]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''32.''' || [[Opći izbori u Panami 1968.]] || [[w:en:1968 Panamanian general election]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''33.''' || [[Arnulfo Arias]] || [[w:en:Arnulfo Arias]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''34.''' || [[Sporazumi Torrijos–Carter]] || [[w:en:Torrijos–Carter Treaties]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''35.''' || [[Barú]] || [[w:en:Volcán Barú]] || geografija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''36.''' || [[Transpanamski cjevovod]] || [[w:en:Trans-Panama pipeline]] || ekonomija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''37.''' || [[Roberto Durán]] || [[w:en:Roberto Durán]] || sportaš || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''38.''' || [[Rolando Frazer]] || [[w:en:Rolando Frazer]] || sportaš || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''39.''' || [[Rubén Blades]] || [[w:en:Rubén Blades]] || muzičar || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''40.''' || [[Rukometna reprezentacija Paname]] || — || sport || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''41.''' || [[Košarkaška reprezentacija Paname]] || [[w:en:Panama men's national basketball team]] || sport || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''42.''' || [[Fudbalska reprezentacija Paname]] || [[w:en:Panama national football team]] || sport || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''43.''' || [[Bejzbolska reprezentacija Paname]] || [[w:en:Panama national baseball team]] || sport || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''44.''' || [[Gonzalo Fernández de Oviedo]] || [[w:en:Gonzalo Fernández de Oviedo y Valdés]] || pisac || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''45.''' || [[Mola (tekstil)]] || [[w:en:Mola (art form)]] || umjetnost || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''46.''' || [[Tamborito]] || [[w:en:Tamborito]] || ples || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''47.''' || [[Panamska zlatna žaba]] || [[w:en:Panamanian golden frog]] || fauna || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''48.''' || [[Patuljasti troprsti ljenjivac]] || [[w:en:Pygmy three-toed sloth]] || fauna || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''49.''' || [[Vicenteova otrovna žaba]] || [[w:en:Vicente's poison frog]] || fauna || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''50.''' || ''[[Sterculia apetala]]'' || [[w:en:Sterculia apetala]] || flora || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|}

&lt;/div&gt;
|}
| style=&quot;border:1px solid transparent;&quot; |

| class=&quot;MainPageBG&quot; style=&quot;width:50%; border:1px solid #002B7F; background:white; vertical-align:top;&quot;|
{| id=&quot;mp-right&quot; style=&quot;width:100%; vertical-align:top; background:white;&quot;
! style=&quot;padding:2px;&quot; | &lt;h2 id=&quot;mp-itn-h2&quot; style=&quot;margin:3px; background:#CE1126; font-size:120%; font-weight:bold; border:1px solid #002B7F; text-align:left; color:white; padding:0.2em 0.4em;&quot;&gt;[[File:Coat of arms of Panama.svg|18px]] Članci koje treba nadopuniti&lt;/h2&gt;
|-
| style=&quot;color:#000; padding:2px 5px;&quot; | &lt;div id=&quot;mp-itn&quot;&gt;

* &lt;s&gt;'''[[Panama]]'''
:Glavni članak trebalo bi svakako proširiti da se dobije jedan respektabilan članak koji bi obuhvatio sva područja.&lt;/s&gt;


&lt;/div&gt;

|}
|}

{| id=&quot;mp-upper&quot; style=&quot;width: 100%; margin:4px 0 0 0; background:none; border-spacing: 0px;&quot;
| class=&quot;MainPageBG&quot; style=&quot;width:50%; border:1px solid #002B7F; background:white; vertical-align:top; color:#000;&quot; |
{| id=&quot;mp-left&quot; style=&quot;vertical-align:top; background:white;&quot;
! style=&quot;padding:2px;&quot; | &lt;h2 id=&quot;mp-tfa-h2&quot; style=&quot;margin:3px; background:#CE1126; font-size:120%; font-weight:bold; border:1px solid #002B7F; text-align:left; color:white; padding:0.2em 0.4em;&quot;&gt;[[File:Coat of arms of Panama.svg|18px]] Dodatni članci&lt;/h2&gt;
|-
| style=&quot;color:#000;&quot; | &lt;div id=&quot;mp-tfa&quot; style=&quot;padding:2px 5px&quot;&gt;

Ovdje će se unositi oni članci koji nisu na popisu iznad, a napisani su u sklopu sređivanja članaka o Panami. Svaki suradnik koji napiše ili zna da je takav članak napisan može u tablicu dodati podatke.

{|class=&quot;wikitable sortable&quot;
|- bgcolor=lightblue
| &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;small&gt;'''Broj'''&lt;/small&gt;&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;'''Članak'''&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;Članak na drugom jeziku&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;Opis&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;Riješeno &lt;/div&gt;
|-
| '''1.''' || {{nowrap|[[Narodna skupština predstavnika corregimienta|Narodna skupština predstavnika ''corregimienta'']]}} || {{nowrap|[[w:es:Asamblea Nacional de Representantes de Corregimientos]]}} || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''2.''' || [[Corregimiento (Panama)]] || [[w:en:Corregimientos of Panama]] || uprava || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''3.''' || [[Vojna diktatura u Panami]] || [[w:es:Dictadura militar en Panamá]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''4.''' || [[Vrhovni sud pravde (Panama)]] || [[w:es:Corte Suprema de Justicia de Panamá]] || pravo || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''5.''' || {{nowrap|[[Kolonijalne međuokeanske rute u Panami]]}} || {{nowrap|[[w:en:The Colonial Transisthmian Route of Panamá]]}} || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''6.''' || [[Univerzitet u Panami]] || [[w:en:University of Panama]] || obrazovanje || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''7.''' || ''[[Peristeria elata]]'' || [[w:en:Peristeria elata]] || flora || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''8.''' || [[Harpija (ptica)]] || [[w:en:Harpy eagle]] || fauna || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''9.''' || [[Aníbal Godoy]] || [[w:en:Aníbal Godoy]] || sportaš || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''10.''' || [[Luis Tejada]] || [[w:en:Luis Tejada]] || sportaš || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''11.''' || [[Panama Al Brown]] || [[w:en:Panama Al Brown]] || sportaš || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''12.''' || [[Rubén Douglas]] || [[w:en:Ruben Douglas]] ||sportaš || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''13.''' || [[Panamska željeznica]] || [[w:en:Panama Canal Railway]] || promet || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''14.''' || [[Rt Mariato]] || [[w:en:Punta Mariato]] || geografija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''15.''' || [[Justo Arosemena]] || [[w:en:Justo Arosemena Quesada]] || pravnik || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''16.''' || [[José de Fábrega]] || [[w:es:José de Fábrega]] || oficir || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''17.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''18.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''19.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''20.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''21.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''22.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''23.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''24.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''25.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|}

&lt;/div&gt;
|}
| style=&quot;border:1px solid transparent;&quot; |

| class=&quot;MainPageBG&quot; style=&quot;width:50%; border:1px solid #002B7F; background:white; vertical-align:top;&quot;|
{| id=&quot;mp-right&quot; style=&quot;width:100%; vertical-align:top; background:white;&quot;
! style=&quot;padding:2px;&quot; | &lt;h2 id=&quot;mp-itn-h2&quot; style=&quot;margin:3px; background:#CE1126; font-size:120%; font-weight:bold; border:1px solid #002B7F; text-align:left; color:white; padding:0.2em 0.4em;&quot;&gt;[[File:Coat of arms of Panama.svg|18px]] Poslovi kategorizacije i stilizacije&lt;/h2&gt;
|-
| style=&quot;color:#000; padding:2px 5px;&quot; | &lt;div id=&quot;mp-itn&quot;&gt;

*'''[[:Kategorija:Panama]]'''
:Sve članke u ovoj kategoriji valjalo bi propisno kategorizirati. Nekoliko novih kategorija svakako se može i treba otvoriti, članci koji su u glavnoj kategoriji, a mogu u potkategorije tamo trebaju i biti postavljeni. I

*'''Šabloni'''
:Na sve pripadajuče članke, valjalo bi dodati šablone koji se koriste za te vrste članaka (šablon o gradovima za gradove, političarima za političate, ''etc.'') kako bi se povećala kvaliteta postojećih članaka.


&lt;/div&gt;

|}
|}

{| id=&quot;mp-upper&quot; style=&quot;width:100%; margin:4px 0 0 0; background:none; border-spacing: 0px;&quot;
| class=&quot;MainPageBG&quot; style=&quot;width:100%; border:1px solid #002B7F; background:white; vertical-align:top; color:#000;&quot; |
{| id=&quot;mp-left&quot; style=&quot;vertical-align:top; background:white;&quot;
! style=&quot;padding:2px;&quot; | &lt;h2 id=&quot;mp-tfa-h2&quot; style=&quot;margin:3px; width:100%; background:#CE1126; font-size:120%; font-weight:bold; border:1px solid #002B7F; text-align:left; color:white; padding:0.2em 0.4em;&quot;&gt;[[File:Coat of arms of Costa Rica.svg|18px]] Dodatno, zahtjevi, želje, ...&lt;/h2&gt;
|-
| style=&quot;color:#000;&quot; | &lt;div id=&quot;mp-tfa&quot; style=&quot;padding:2px 5px; width:100%&quot;&gt;

Ovdje se mogu unositi sve vrste želja, zahtjeva i zamolbi koje bi bilo koji suradnik imao prema sudionicima na projektu, a vezane su uz Panamu.

&lt;/div&gt;
|}
|}
__NOTOC__
__NOEDITSECTION__

[[Kategorija:Wikiprojekt države|P]]</text>
      <sha1>27jdkiox6zd6wz8zwrsb1t7dwdx9v68</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683976</id>
      <parentid>42683963</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T15:34:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42683976</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14150" sha1="rtyhx1i0xvdb7yp80sj8ma3nojs4t67" xml:space="preserve">{| width=75% valign=&quot;top&quot; style=&quot;background:#CE1126; color: white; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border: Solid #002B7F 1px; text-align: center; font-size: 160%; margin: 0 auto&quot; 
| Wikiprojekt države - '''Panama'''
|}

{| id=&quot;mp-upper&quot; style=&quot;width: 100%; margin:4px 0 0 0; background:none; border-spacing: 0px;&quot;
| class=&quot;MainPageBG&quot; style=&quot;width:50%; border:1px solid #002B7F; background:white; vertical-align:top; color:#000;&quot; |
{| id=&quot;mp-left&quot; style=&quot;vertical-align:top; background:white;&quot;
! style=&quot;padding:2px;&quot; | &lt;h2 id=&quot;mp-tfa-h2&quot; style=&quot;margin:3px; background:#CE1126; font-size:120%; font-weight:bold; border:1px solid #002B7F; text-align:left; color:white; padding:0.2em 0.4em;&quot;&gt;[[File:Coat of arms of Panama.svg|18px]] Članci koje treba napisati&lt;/h2&gt;
|-
| style=&quot;color:#000;&quot; | &lt;div id=&quot;mp-tfa&quot; style=&quot;padding:2px 5px&quot;&gt;

{|class=&quot;wikitable sortable&quot;
|- bgcolor=lightblue
| &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;small&gt;'''Broj'''&lt;/small&gt;&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;'''Članak'''&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;Članak na drugom jeziku&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;Opis&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;Riješeno &lt;/div&gt;
|-
| '''1.''' || &quot;[[Himno Istmeño]]&quot; || [[w:en:Himno Istmeño]] || himna || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''2.''' || [[Narodna skupština (Panama)]] || [[w:en:National Assembly (Panama)]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''3.''' || [[Predsjednik Paname]] || [[w:es:Presidente de Panamá]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''4.''' || [[Ustav Paname]] || [[w:en:Constitution of Panama]] || pravo || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''5.''' || [[Panamska balboa]] || [[w:en:Panamanian balboa]] || valuta || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''6.''' || [[Akt o nezavisnosti Paname]] || [[w:en:Independence Act of Panama]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''7.''' || [[Nezavisnost Paname]] || [[w:en:Independence of Panama from Spain]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''8.''' || [[Gran Coclé]] || [[w:en:Gran Coclé]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''9.''' || [[Rodrigo de Bastidas]] || [[w:en:Rodrigo de Bastidas]] || istraživač || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''10.''' || [[Sebastián Hurtado de Corcuera]] || [[w:en:Sebastián Hurtado de Corcuera]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''11.''' || [[Castilla de Oro]] || [[w:en:Castilla de Oro]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''12.''' || [[Drakeov napad na Panamu]] || [[w:en:Drake's Assault on Panama]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''13.''' || [[Dariénska spletka]] || [[w:en:Darien scheme]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''14.''' || [[Pljačka Paname]] || [[w:en:Henry Morgan's Panama expedition]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''15.''' || [[Mariano Arosemena]] || [[w:en:Mariano Arosemena]] || pisac || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''16.''' || [[Panama (savezna država)]] || [[w:en:Panama State]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''17.''' || [[Panama (departman)]] || [[w:en:Panama Department (1886)]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''18.''' || [[Odcjepljenje Paname od Kolumbije]] || [[w:en:Secession of Panama from Colombia]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''19.''' || [[Sporazum Hay–Bunau-Varilla]] || [[w:en:Hay–Bunau-Varilla Treaty]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''20.''' || [[Philippe Bunau-Varilla]] || [[w:en:Philippe Bunau-Varilla]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''21.''' || [[Manuel Amador Guerrero]] || [[w:en:Manuel Amador Guerrero]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''22.''' || [[Tomás de Herrera]] || [[w:en:Tomás de Herrera]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''23.''' || [[Slobodna Država Prevlake]] || [[w:es:Estado del Istmo]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''24.''' || [[Panamska kriza 1885.]] || [[w:en:Panama crisis of 1885]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''25.''' || [[Tisućudnevni rat]] || [[w:en:Thousand Days' War]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''26.''' || [[Zona Panamskog kanala]] || [[w:en:Panama Canal Zone]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''27.''' || [[José Raúl Mulino]] || [[w:en:José Raúl Mulino]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''28.''' || [[Demetrio H. Brid]] || [[w:en:Demetrio H. Brid]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''29.''' || {{nowrap|[[Privremena vladina hunta (Panama)]]}} || {{nowrap|[[w:es:Junta Provisional de Gobierno de Panamá]]}} || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''30.''' || [[Državni udar u Panami 1968.]] || [[w:en:1968 Panamanian coup d'état]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''31.''' || [[Guillermo Endara]] || [[w:en:Guillermo Endara]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''32.''' || [[Opći izbori u Panami 1968.]] || [[w:en:1968 Panamanian general election]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''33.''' || [[Arnulfo Arias]] || [[w:en:Arnulfo Arias]] || politika || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''34.''' || [[Sporazumi Torrijos–Carter]] || [[w:en:Torrijos–Carter Treaties]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''35.''' || [[Barú]] || [[w:en:Volcán Barú]] || geografija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''36.''' || [[Transpanamski cjevovod]] || [[w:en:Trans-Panama pipeline]] || ekonomija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''37.''' || [[Roberto Durán]] || [[w:en:Roberto Durán]] || sportaš || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''38.''' || [[Rolando Frazer]] || [[w:en:Rolando Frazer]] || sportaš || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''39.''' || [[Rubén Blades]] || [[w:en:Rubén Blades]] || muzičar || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''40.''' || [[Rukometna reprezentacija Paname]] || — || sport || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''41.''' || [[Košarkaška reprezentacija Paname]] || [[w:en:Panama men's national basketball team]] || sport || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''42.''' || [[Fudbalska reprezentacija Paname]] || [[w:en:Panama national football team]] || sport || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''43.''' || [[Bejzbolska reprezentacija Paname]] || [[w:en:Panama national baseball team]] || sport || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''44.''' || [[Gonzalo Fernández de Oviedo]] || [[w:en:Gonzalo Fernández de Oviedo y Valdés]] || pisac || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''45.''' || [[Mola (tekstil)]] || [[w:en:Mola (art form)]] || umjetnost || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''46.''' || [[Tamborito]] || [[w:en:Tamborito]] || ples || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''47.''' || [[Panamska zlatna žaba]] || [[w:en:Panamanian golden frog]] || fauna || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''48.''' || [[Patuljasti troprsti ljenjivac]] || [[w:en:Pygmy three-toed sloth]] || fauna || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''49.''' || [[Vicenteova otrovna žaba]] || [[w:en:Vicente's poison frog]] || fauna || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''50.''' || ''[[Sterculia apetala]]'' || [[w:en:Sterculia apetala]] || flora || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|}

&lt;/div&gt;
|}
| style=&quot;border:1px solid transparent;&quot; |

| class=&quot;MainPageBG&quot; style=&quot;width:50%; border:1px solid #002B7F; background:white; vertical-align:top;&quot;|
{| id=&quot;mp-right&quot; style=&quot;width:100%; vertical-align:top; background:white;&quot;
! style=&quot;padding:2px;&quot; | &lt;h2 id=&quot;mp-itn-h2&quot; style=&quot;margin:3px; background:#CE1126; font-size:120%; font-weight:bold; border:1px solid #002B7F; text-align:left; color:white; padding:0.2em 0.4em;&quot;&gt;[[File:Coat of arms of Panama.svg|18px]] Članci koje treba nadopuniti&lt;/h2&gt;
|-
| style=&quot;color:#000; padding:2px 5px;&quot; | &lt;div id=&quot;mp-itn&quot;&gt;

* &lt;s&gt;'''[[Panama]]'''
:Glavni članak trebalo bi svakako proširiti da se dobije jedan respektabilan članak koji bi obuhvatio sva područja.&lt;/s&gt;


&lt;/div&gt;

|}
|}

{| id=&quot;mp-upper&quot; style=&quot;width: 100%; margin:4px 0 0 0; background:none; border-spacing: 0px;&quot;
| class=&quot;MainPageBG&quot; style=&quot;width:50%; border:1px solid #002B7F; background:white; vertical-align:top; color:#000;&quot; |
{| id=&quot;mp-left&quot; style=&quot;vertical-align:top; background:white;&quot;
! style=&quot;padding:2px;&quot; | &lt;h2 id=&quot;mp-tfa-h2&quot; style=&quot;margin:3px; background:#CE1126; font-size:120%; font-weight:bold; border:1px solid #002B7F; text-align:left; color:white; padding:0.2em 0.4em;&quot;&gt;[[File:Coat of arms of Panama.svg|18px]] Dodatni članci&lt;/h2&gt;
|-
| style=&quot;color:#000;&quot; | &lt;div id=&quot;mp-tfa&quot; style=&quot;padding:2px 5px&quot;&gt;

Ovdje će se unositi oni članci koji nisu na popisu iznad, a napisani su u sklopu sređivanja članaka o Panami. Svaki suradnik koji napiše ili zna da je takav članak napisan može u tablicu dodati podatke.

{|class=&quot;wikitable sortable&quot;
|- bgcolor=lightblue
| &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;small&gt;'''Broj'''&lt;/small&gt;&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;'''Članak'''&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;Članak na drugom jeziku&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;Opis&lt;/div&gt; || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;Riješeno &lt;/div&gt;
|-
| '''1.''' || {{nowrap|[[Narodna skupština predstavnika corregimienta|Narodna skupština predstavnika ''corregimienta'']]}} || {{nowrap|[[w:es:Asamblea Nacional de Representantes de Corregimientos]]}} || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''2.''' || [[Corregimiento (Panama)]] || [[w:en:Corregimientos of Panama]] || uprava || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''3.''' || [[Vojna diktatura u Panami]] || [[w:es:Dictadura militar en Panamá]] || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''4.''' || [[Vrhovni sud pravde (Panama)]] || [[w:es:Corte Suprema de Justicia de Panamá]] || pravo || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''5.''' || {{nowrap|[[Kolonijalne međuokeanske rute u Panami]]}} || {{nowrap|[[w:en:The Colonial Transisthmian Route of Panamá]]}} || historija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''6.''' || [[Univerzitet u Panami]] || [[w:en:University of Panama]] || obrazovanje || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''7.''' || ''[[Peristeria elata]]'' || [[w:en:Peristeria elata]] || flora || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''8.''' || [[Harpija (ptica)]] || [[w:en:Harpy eagle]] || fauna || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''9.''' || [[Aníbal Godoy]] || [[w:en:Aníbal Godoy]] || sportaš || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''10.''' || [[Luis Tejada]] || [[w:en:Luis Tejada]] || sportaš || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''11.''' || [[Panama Al Brown]] || [[w:en:Panama Al Brown]] || sportaš || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''12.''' || [[Rubén Douglas]] || [[w:en:Ruben Douglas]] ||sportaš || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''13.''' || [[Panamska željeznica]] || [[w:en:Panama Canal Railway]] || promet || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''14.''' || [[Rt Mariato]] || [[w:en:Punta Mariato]] || geografija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''15.''' || [[Justo Arosemena]] || [[w:en:Justo Arosemena Quesada]] || pravnik || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''16.''' || [[José de Fábrega]] || [[w:es:José de Fábrega]] || oficir || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''17.''' || [[La Villa de los Santos]] || [[w:en:La Villa de los Santos]] || geografija || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;{{kvačica}}&lt;/div&gt;
|-
| '''18.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''19.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''20.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''21.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''22.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''23.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''24.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|-
| '''25.''' || [[]] || [[w:en:]] || || &lt;div align=&quot;center&quot;&gt;&lt;/div&gt;
|}

&lt;/div&gt;
|}
| style=&quot;border:1px solid transparent;&quot; |

| class=&quot;MainPageBG&quot; style=&quot;width:50%; border:1px solid #002B7F; background:white; vertical-align:top;&quot;|
{| id=&quot;mp-right&quot; style=&quot;width:100%; vertical-align:top; background:white;&quot;
! style=&quot;padding:2px;&quot; | &lt;h2 id=&quot;mp-itn-h2&quot; style=&quot;margin:3px; background:#CE1126; font-size:120%; font-weight:bold; border:1px solid #002B7F; text-align:left; color:white; padding:0.2em 0.4em;&quot;&gt;[[File:Coat of arms of Panama.svg|18px]] Poslovi kategorizacije i stilizacije&lt;/h2&gt;
|-
| style=&quot;color:#000; padding:2px 5px;&quot; | &lt;div id=&quot;mp-itn&quot;&gt;

*'''[[:Kategorija:Panama]]'''
:Sve članke u ovoj kategoriji valjalo bi propisno kategorizirati. Nekoliko novih kategorija svakako se može i treba otvoriti, članci koji su u glavnoj kategoriji, a mogu u potkategorije tamo trebaju i biti postavljeni. I

*'''Šabloni'''
:Na sve pripadajuče članke, valjalo bi dodati šablone koji se koriste za te vrste članaka (šablon o gradovima za gradove, političarima za političate, ''etc.'') kako bi se povećala kvaliteta postojećih članaka.


&lt;/div&gt;

|}
|}

{| id=&quot;mp-upper&quot; style=&quot;width:100%; margin:4px 0 0 0; background:none; border-spacing: 0px;&quot;
| class=&quot;MainPageBG&quot; style=&quot;width:100%; border:1px solid #002B7F; background:white; vertical-align:top; color:#000;&quot; |
{| id=&quot;mp-left&quot; style=&quot;vertical-align:top; background:white;&quot;
! style=&quot;padding:2px;&quot; | &lt;h2 id=&quot;mp-tfa-h2&quot; style=&quot;margin:3px; width:100%; background:#CE1126; font-size:120%; font-weight:bold; border:1px solid #002B7F; text-align:left; color:white; padding:0.2em 0.4em;&quot;&gt;[[File:Coat of arms of Costa Rica.svg|18px]] Dodatno, zahtjevi, želje, ...&lt;/h2&gt;
|-
| style=&quot;color:#000;&quot; | &lt;div id=&quot;mp-tfa&quot; style=&quot;padding:2px 5px; width:100%&quot;&gt;

Ovdje se mogu unositi sve vrste želja, zahtjeva i zamolbi koje bi bilo koji suradnik imao prema sudionicima na projektu, a vezane su uz Panamu.

&lt;/div&gt;
|}
|}
__NOTOC__
__NOEDITSECTION__

[[Kategorija:Wikiprojekt države|P]]</text>
      <sha1>rtyhx1i0xvdb7yp80sj8ma3nojs4t67</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Un hivernage dans les glaces</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4717381</id>
    <revision>
      <id>42684033</id>
      <parentid>42495742</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T22:10:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Redaktor GLAM</username>
        <id>225992</id>
      </contributor>
      <comment>Higher resolution version of image</comment>
      <origin>42684033</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2722" sha1="tr2b17wqty5dkgglryi0u5sll0fmcas" xml:space="preserve">{{italic title}}
{{Infobox book
| name                 = Zima usred leda
| image                = [[File:A Winter Amid the Ice by Adrien Marie (44974199).jpg|240px]]
| caption              = Ilustracija Adriena Mariea (1874)
| title_orig           = Un hivernage dans les glaces
| translator           = [[George Makepeace Towle]]; Abby L. Alger; [[Stephen William White]]
| author               = [[Jules Verne]]
| country              = Francuska
| language             = Francuski
| genre                = [[Pustolovni roman]]
| published_in         = ''[[Musée des familles]]''
| publication_type     = [[Časopis]]
| media_type           = Štampa (časopis i tvrdi povez)
| pub_date             = 1855
| english_pub_date     = 1874
}}

'''''Zima usred leda''''' (fr. ''Un hivernage dans les glaces'') je [[kratka priča|kratka]] pustolovna priča Julesa Vernea iz 1855. godine.&lt;ref name=&quot;Lott58&quot;&gt;{{Harvnb|Lottmann|1996|loc=58}}&lt;/ref&gt;

Priča je prvi put tiskana u travnju-svibnju 1855. u časopisu ''[[Musée des familles]]''. Kasnije ju je ponovno tiskao Pierre-Jules Hetzel u zbirci ''[[Doctor Ox]]'' (1874.), kao dio serije Voyages Extraordinaires.&lt;ref name=biblio&gt;{{Harvnb|Dehs|Margot|Har'El|2007}}&lt;/ref&gt; Tri engleska prijevoda (&quot;Zima usred leda&quot; [[George Makepeace Towle|Georgea Makepeacea Towlea]], &quot;Zima među ledenim poljima&quot; Abby L. Alger i &quot;Zimski boravak u ledu&quot; [[Stephen William White|Stephena Williama Whitea]]) objavljena su 1874. godine.&lt;ref name=Evans&gt;{{Harvnb|Evans|2005|loc=117–119}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
=== Bilješke ===
{{reflist}}

=== Citati ===
{{Refbegin}}
*{{citation|last1=Dehs|first1=Volker|last2=Margot|first2=Jean-Michel|last3=Har'El|first3=Zvi|title=The Complete Jules Verne Bibliography: II. Short Stories|year=2007|url=http://jv.gilead.org.il/biblio/stories.html|work=Jules Verne Collection|publisher=Zvi Har'El|access-date=2 June 2013|archive-date=20 March 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150320223108/http://jv.gilead.org.il/biblio/stories.html|url-status=dead}}
*{{citation|last=Evans|first=Arthur B.|title=A Bibliography of Jules Verne's English Translations|journal=Science Fiction Studies|date=March 2005|volume=XXXII|series=1|issue=95|pages=105–141|url=http://jv.gilead.org.il/evans/VerneTrans%28biblio%29.html|access-date=2 June 2013|archive-date=30 May 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190530223943/http://jv.gilead.org.il/evans/VerneTrans(biblio).html|url-status=dead}}
*{{Citation
| last       = Lottmann
| first      = Herbert R.
| year       = 1996
| title      = Jules Verne: an exploratory biography
| publisher  = St. Martin's Press
| publication-place = New York
}}
{{Refend}}

{{Jules Verne}}

[[Kategorija:Djela Julesa Vernea]]</text>
      <sha1>tr2b17wqty5dkgglryi0u5sll0fmcas</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Carlos Alcaraz</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4720454</id>
    <revision>
      <id>42684019</id>
      <parentid>42682678</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:13:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42684019</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="169049" sha1="gblto4vqmuz9y8wc4dykf4hwjjmn8nz" xml:space="preserve">{{Infokutija teniser
| ime  = Carlos Alcaraz
| slika = 25th Laureus World Sports Awards - Red Carpet - Carlos Alcaraz - 240422 192324 (cropped).jpg
| opis_slike = Carlos Alcaraz na dodjeli spotskih nagrada Laureus ([[2024.]])
| širina_slike = 220px
| profesionalna karijera = [[2018.]] – ''danas''
&lt;!-- Osobne informacije --&gt;
| država = {{flag|Španjolska}}
| punoime = Carlos Alcaraz Garfia
| datum rođenja = {{datum rođenja i dob|2003|5|5|hr=da}}
| mjesto rođenja = {{flagicon|ŠPA}} [[El Palmar (Murcia)|El Palmar]], [[Španjolska]]
| datum smrti = &lt;!-- možete koristiti {{death date and age|godina smti|mjesec smrti|dan smrti|godina rođenja|mjesec rođenja|dan rođenja}} --&gt;
| mjsto smrti = 
| prebivalište = {{flagicon|ŠPA}} [[El Palmar (Murcia)|El Palmar]], [[Španjolska]]
| nadimak = Carlitos
| visina = 1.83 m&lt;ref name=&quot;ATP&quot;&gt;{{cite web |title=Carlos Alcaraz &amp;#124; Overview |url=https://www.atptour.com/en/players/carlos-alcaraz/a0e2/overview |work=[[ATP Tour]] |access-date=24 May 2025 |archive-date=30 April 2025 |archive-url=https://web.archive.org/web/20250430090656/https://www.atptour.com/en/players/carlos-alcaraz/a0e2/overview |url-status=live}}&lt;/ref&gt;
| stil igre = dešnjak (dvoručni bekend)
| zarada = 64,336,028$&lt;ref name=&quot;career-prize-money-leaders&quot;&gt;{{Cite web |url=https://www.protennislive.com/posting/ramr/career_prize.pdf |title=ATP Prize Money Leaders |website=Protennslive.com |date=23 February 2026|access-date=24 February 2026}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.atptour.com/en/players/carlos-alcaraz/a0e2/overview |title=Carlos Alcaraz &amp;#124; Overview |website=ATP Tour}}&lt;/ref&gt; (5. u historiji)
| trener = {{nowrap|[[Juan Carlos Ferrero]] (2019–2025)&lt;br /&gt;[[Samuel López (teniski trener)|Samuel López]] (2024–''danas'')}}
&lt;!--Singlovi--&gt;
| pojedinačni_rekord = 302–68
| pojedinačnih_titula = 26
| najviši_pojedinačni_rang = '''[[Lista tenisera koji su bili prvi na ATP ljestvici|1.]]''' ([[12. rujna]] [[2022.]])
| trenutni_pojedinačni_rang = 2. ([[13. travnja]] [[2026.]])&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.atptour.com/en/rankings/singles |title=PIF ATP Rankings (Singles) |website=ATP Tour |access-date=2 February 2026}}&lt;/ref&gt;
| Australian_Open_rezultat = '''P''' ([[2026]])
| Roland_Garros_rezultat = '''P''' ([[2024]], [[2025]])
| Wimbledon_rezultat = '''P''' ([[2023]], [[2024]])
| US_Open_rezultat = '''P''' ([[2022]], [[2025]])
| ATP_Finals_rezultat = F ([[2025]])
| WTA_Finals_rezultat =
| Olimpijada_rezultat = F ([[2024]])
&lt;!--Parovi--&gt;
| parovi_rekord = 9–6
| parovi_titula = 0
| najviši_doubles_rang = 519 ([[9. svibnja]] [[2022.]])
| trenutni_doubles_rang = 
| Australian_Open_parovi_rezultat = 
| Roland_Garros_parovi_rezultat = 
| Wimbledon_parovi_rezultat = 
| US_Open_parovi_rezultat = 
| ATP_Finals_parovi_rezultat = 
| WTA_Finals_parovi_rezultat = 
| Olimpijada_parovi_rezultat = ČF ([[2024]])
&lt;!--Mješoviti parovi--&gt;
| mješoviti_rekord = 
| mješoviti_titula = 0
| Australian_Open_mješoviti_rezultat = 
| Roland_Garros_mješoviti_rezultat =
| Wimbledon_mješoviti_rezultat = 
| US_Open_mješoviti_rezultat = 1K ([[2025]])
| Olimpijada_mješoviti_rezultat =
&lt;!--Momčadski turniri--&gt;
| Davis_Cup = 
| Fed_Cup =
| Hopman_Cup = 
| svetsko ekipno prvenstvo = 
&lt;!--Medalje--&gt;
| prikaži-medalje   = yes
| medalje           = 
{{Medalja|Država| {{flag|Španjolska}} }}
{{Medalja|Natjecanje| [[Tenis na Ljetnim olimpijskim igrama|Olimpijske igre]] }}
{{Medalja|Srebro| [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Pariz 2024.]] | [[Tenis na Ljetnim olimpijskim igrama 2024. – muški singlovi|Singlovi]] }}
| medalje-naslov    = Medalje
&lt;!-- Ažurirano i vanjske veze --&gt;
| ažurirano = [[28. travnja]] [[2026.]]
| atp profil = https://www.atptour.com/en/players/-/A0E2/overview
| wta profil =
| vebsajt =
}}
'''Carlos Alcaraz Garfia''' ({{IPA-es|ˈkaɾlos alkaˈɾaθ ˈɣaɾfja|lang}};&lt;ref&gt;{{cite web |title=The pronunciation by Carlos Alcaraz himself |url=https://www.atptour.com/-/media/player-names/carlos-alcaraz-player-name-2021.mp3 |work=ATPWorldTour.com |access-date=19 July 2023 |archive-date=12 April 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230412223748/https://www.atptour.com/-/media/player-names/carlos-alcaraz-player-name-2021.mp3 |url-status=live}}&lt;/ref&gt; [[El Palmar (Murcia)|El Palmar]], [[5. svibnja]] [[2003.]]), [[Španjolska|španjolski]] profesionalni tenisač. Trenutno je [[Lista tenisera koji su bili prvi na ATP ljestvici|prvi tenisač]] na [[ATP ljestvica|ATP-ovoj ljestvici]], a [[2022.]] i [[2025.]] završio je godinu kao prvi tenisač na ljestvici. Osvojio je 26 [[ATP Tour|ATP Tour]] titula, uključujući sedam [[Grand Slam]]ova i osam [[ATP Masters 1000 turniri|Mastersa]]. Najmlađi je igrač u historiji tenisa koji je kompletirao karjerni Grand Slam u singlovima.

Alcaraz je tenisku karijeru započeo [[2018.]] godine, kada je imao 14 godina. U svibnju [[2021.]] godine probio se među 100 najboljih tenisača, a godinu je završio na 32. mjestu nakon što je došao do četvrtfinala [[US Open]]a. Sljedeće je godine upravo u [[New York (grad)|New Yorku]] osvojio svoju prvu Grand Slam titulu. U dobi od 19 godina, 4 mjeseca i 7 dana, postao je najmlađi tenisač i prvi tinejdžer koji je došao na prvo mjesto ATP ljestvice te je postao najmlađi tenisač koji je kalendarsku godinu završio na prvom mjestu.

Sljedeće je godine prvi put osvojio [[Wimbledon (tenis)|Wimbledon]], pobijedivši u finalu [[Novak Đoković|Novaka Đokovića]]. Tijekom [[2024.]] godine postao je najmlađi tenisač koji je kompletirao tzv. &quot;Kanalski Slam&quot; (osvojio je [[Roland-Garros]] i [[Wimbledon (tenis)|Wimbledon]] u istoj sezoni), a osvojio je i srebrnu medalju na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama]] u [[Pariz]]u. Tijekom [[2025.]] osvojio je još dva Grand Slama, pobijedivši [[Jannik Sinner|Jannika Sinnera]] na [[Roland-Garros]]u i [[US Open]]u. Početkom [[2026.]] godine, u dobi od 22 godine, 8 mjeseci i 27 dana, postao je najmlađi tenisač u historiji koji je kompletirao karijerni Grand Slam, nakon osvajanja [[Australian Open]]a. 

== Rani život i juniorska karijera ==

Carlos Alcaraz Garfia rođen je [[5. svibnja]] [[2003.]] godine u [[El Palmar (Murcia)|El Palmaru]] kao drugi sin Carlosa Alcaraza Gonzáleza i Virginije Garfije Escandón. Ima jednog starijeg brata, Álvara, i dvojicu mlađih, Sergija i Jaimea.&lt;ref name=&quot;:4&quot;&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz's Family: All About the Tennis Champion's Parents and Siblings |url=https://people.com/all-about-carlos-alcaraz-family-parents-siblings-7814256 |access-date=15 December 2024 |website=People.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

Alcaraz je počeo trenirati tenis u klubu ''Real Sociedad Club de Campo de Murcia'' kada je imao samo četiri godine; njegov otac radio je kao trener i službenik u klubu u to doba.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Futterman |first=Matthew |date=1 June 2023 |title=Antes de que Carlos Alcaraz fuera impresionante, fue bastante bueno como para tener suerte |url=https://www.nytimes.com/es/2023/06/01/espanol/carlos-alcaraz-roland-garros.html |access-date=13 July 2024 |work=The New York Times |language=es |issn=0362-4331 |archive-date=19 July 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240719021526/https://www.nytimes.com/es/2023/06/01/espanol/carlos-alcaraz-roland-garros.html |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Majka mu je radila kao asistentica prodaje u [[IKEA]]-i.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Alcaraz Se Destapa En Vogue |url=http://www.atptour.com/es/news/alcaraz-vogue-february-2023 |access-date=13 July 2024 |website=ATP Tour |language=es |archive-date=19 July 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240719021528/https://www.atptour.com/es/news/alcaraz-vogue-february-2023 |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Njegov je otac igrao tenis, ali je kao tinejdžer odustao od profesionalne karijere zbog manjka financijskih sredstava.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Moya |first=Francisco J. |date=6 April 2022 |title=El abuelo de Carlos Alcaraz, de la receta de las tres 'C' a la &quot;alegría, el orgullo y el alivio&quot; |url=https://www.laverdad.es/carlos-alcaraz/abuelo-carlos-alcaraz-20220406002423-ntvo.html?ref=https%3A%2F%2Fwww.laverdad.es%2Fcarlos-alcaraz%2Fabuelo-carlos-alcaraz-20220406002423-ntvo.html%3Fref%3Dhttps%3A%2F%2Fwww.laverdad.es%2Fcarlos-alcaraz%2Fabuelo-carlos-alcaraz-20220406002423-ntvo.html |access-date=13 July 2024 |website=La Verdad |language=es |archive-date=19 July 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240719021526/https://www.laverdad.es/carlos-alcaraz/abuelo-carlos-alcaraz-20220406002423-ntvo.html?ref=https%3A%2F%2Fwww.laverdad.es%2Fcarlos-alcaraz%2Fabuelo-carlos-alcaraz-20220406002423-ntvo.html%3Fref%3Dhttps%3A%2F%2Fwww.laverdad.es%2Fcarlos-alcaraz%2Fabuelo-carlos-alcaraz-20220406002423-ntvo.html |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz: &quot;Mi padre tenía muchas raquetas y el club estaba al lado de casa&quot; |url=https://www.lavanguardia.com/deportes/tenis/20210418/6770759/carlos-alcaraz-godo-rafael-nadal-equelite-villena.html |access-date=13 July 2024 |website=www.lavanguardia.com |date=18 April 2021 |archive-date=19 July 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240719021528/https://www.lavanguardia.com/deportes/tenis/20210418/6770759/carlos-alcaraz-godo-rafael-nadal-equelite-villena.amp.html |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Tijekom [[2013.]] godine, kada je imao 10 godina, Alcaraz je s [[Babolat]]om potpisao svoj prvi sponzorski ugovor.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Jacobs |first=Shahida |date=28 October 2025 |title=Who are Carlos Alcaraz's big sponsors? Massive Nike deal and stripping to his underwear for Calvin Klein |url=https://www.tennis365.com/tennis-features/carlos-alcarazs-sponsors-20m-nike-deal-chief-progress-officer |access-date=24 December 2025 |website=Tennis365 |language=en}}&lt;/ref&gt; Kada je imao 11 godina, [[IMG (kompanija)|IMG-ov]] agent Albert Molina gledao ga je kako igra te je bio toliko oduševljen njegovim talentom da je nagovarao njegovog oca da mu dozvooli da radi s njim, na što je ovaj u konačnici pristao kada je Carlosu bilo 12 godina.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Signed At 12, Carlos Alcaraz Investment Now Paying Rich Dividends {{!}} ATP Tour {{!}} Tennis |url=http://www.atptour.com/en/news/how-carlos-alcaraz-has-built-a-winning-team |access-date=24 December 2025 |website=ATP Tour |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=7 September 2025 |title=Who Sits in Carlos Alcaraz's Player's Box? |url=https://www.yahoo.com/lifestyle/articles/sits-carlos-alcarazs-players-box-130000828.html |access-date=24 December 2025 |website=Yahoo Life |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=5 April 2023 |title=&quot;Carlos and I are almost the same person, we think the same way&quot; |url=https://www.tennismajors.com/atp/exclusive-interview-with-alcaraz-coach-juan-carlos-ferrero-carlos-and-i-are-almost-the-same-person-we-think-the-same-way-670345.html |access-date=25 October 2024 |website=Tennis Majors |language=en-US}}&lt;/ref&gt; 

Njegov otac i stariji brat Álvaro često ga prate na turnirima, a Álvaro mu je nerijetko i partner na treninzima te pomoćni trener. Kada ne putuje na turnire živi u obiteljskoj kući u [[Murcia|Murciji]].&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Alcaraz is already training on the clay in Murcia with his sights set on Paris 2024 |url=https://www.puntodebreak.com/en/2024/07/18/alcaraz-is-already-training-on-the-clay-in-murcia-with-his-sights-set-on-paris-2024 |access-date=15 December 2024 |website=Puntodebreak.com |language=en}}&lt;/ref&gt; Nadimci u obitelji su mu Carlitos i Charly.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Palmer |first=Kevin |date=1 October 2023 |title=Carlos Alcaraz reveals the nickname has given himself |url=https://www.tennis365.com/tennis-news/carlos-alcaraz-nickname-carlitos-interview-press-conference |access-date=16 December 2024 |website=Tennis365 |language=en}}&lt;/ref&gt; Identificira se kao [[katolicizam|katolik]] te je nerijetko išao po blagoslov kod svećenika prije turnira.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz makes time for blessing amid US Open pressure |url=https://aleteia.org/2025/08/25/heres-the-catholic-way-carlos-alcaraz-prepares-for-us-open/ |access-date=2025-12-22 |website=Aleteia — Catholic Spirituality, Lifestyle, World News, and Culture |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Macken: The athletic side of the newest saints |url=https://bccatholic.ca/voices/pat-macken-bccath/macken-the-athletic-side-of-the-newest-saints |access-date=2025-12-22 |website=The B.C. Catholic |language=en}}&lt;/ref&gt;

U dobi od 10 godina, Alcaraz je prvi puta igrao na turniru izvan [[Španjolska|Španjolske]], sudjelujući na U-10 prvenstvu u [[Hrvatska|Hrvatskoj]],&lt;ref&gt;{{Cite web |date=25 June 2023 |title=Carlos Alcaraz – the Birth of One Boy's Dreams, the Death of One Man's Hopes {{!}} InsideTennis.com |url=https://www.insidetennis.com/2023/06/carlos-alcaraz-the-birth-of-one-boys-dreams-the-death-of-one-mans-hopes/ |access-date=24 December 2025 |language=en-US}}&lt;/ref&gt; gdje je izgubio u finalu.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=23 May 2022 |title=The 'brutal charisma' and staggering game of Carlos Alcaraz |url=https://www.espn.com/tennis/story/_/id/33944927/heir-apparent-carlos-alcaraz-ready-complete-tennis-takeover-2022-french-open |access-date=24 December 2025 |website=ESPN.com |language=en}}&lt;/ref&gt; Kako je iste godine pristupio [[Babolat]]ovom timu, napredovao je te je s 13 godina bio dio njihovog međunarodnog tima.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Newcomb |first=Tim |title=One-On-One With Carlos Alcaraz On His 7-Year Extension With Babolat |url=https://www.forbes.com/sites/timnewcomb/2023/08/24/one-on-one-with-carlos-alcaraz-on-his-7-year-extension-with-babolat/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240705160800/https://www.forbes.com/sites/timnewcomb/2023/08/24/one-on-one-with-carlos-alcaraz-on-his-7-year-extension-with-babolat/ |archive-date=2024-07-05 |access-date=24 December 2025 |work=[[Forbes]] |language=en |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Godine [[2015.]] osvojio je U-12 turnir u sklopu Rafa Nadal Tour Mastersa, a sljedeće je godine osvojio i U-14 turnir.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Richardson |first=James |date=1 August 2023 |title=Carlos Alcaraz's little brother notches a win on Rafa Nadal Tour |url=https://www.tennis365.com/tennis-news/carlos-alcarazs-little-brother-jaime-notches-win-rafa-nadal-tour |access-date=24 December 2025 |website=Tennis365 |language=en}}&lt;/ref&gt; Godina [[2017.]] bila je prekretnica u njegovoj juniorskoj karijeri; osvojio je XIV Taça Internacional Maia Jovem, pobijedivši [[Daniel Rincón (teniser)|Daniela Rincóna]] u finalu,&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Alcaraz and Radulova reign on clay in Maia |url=https://www.tenniseurope.org/cookies/?returnurl=%2Fnews%2F111601%2FAlcaraz-and-Radulova-reign-on-clay-in-Maia |access-date=24 December 2025 |website=www.tenniseurope.org}}&lt;/ref&gt; a ubrzo je osvojio i Babolat Cup.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=U12 Babolat Cup International Masters Finals – Roberta Gaskell Crowned Champion – Yorkshire Tennis |url=https://www.yorkshiretennis.org.uk/u12-babolat-cup-international-masters-finals-roberta-gaskell-crowned-champion/ |access-date=24 December 2025 |language=en-GB}}&lt;/ref&gt; Istoga je ljeta Španjolskoj pomogao osvojiti U-14 turnir u sklopu Europskog ljetnog kupa te je bio dio reprezentacija koja je osvojila drugo mjesto (iza [[Švicarska|Švicarske]]) na [[ITF Svjetsko juniorsko finale|ITF Svjetskom juniorskom finalu]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Ilic |first=Jovica |date=10 July 2017 |title=Spain and Ukraine win 14&amp;U European Summer Cups |url=https://www.tennisworldusa.org/tennis/news/Tennis_Stories/45284/spain-and-ukraine-win-14ampu-european-summer-cups/ |access-date=24 December 2025 |website=Tennis World USA |language=en}}&lt;/ref&gt; and was part of the Spanish team that finished runner-up to Switzerland at the [[ITF World Junior Tennis Finals]].&lt;ref&gt;{{Cite web |date=5 August 2025 |title=Carlos Alcaraz's younger brother is now set to follow in his footsteps this year |url=https://tennishead.net/carlos-alcarazs-younger-brother-is-now-set-to-follow-in-his-footsteps-this-year/ |access-date=24 December 2025 |website=tennishead.net |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;

Uspon se nastavio i tijekom [[2018.]] godine. U srpnju je osvojio Dutch Junior Open, pobijedivši [[Filip Kolašinski|Filipa Kolašinskog]] u finalu,&lt;ref&gt;{{Cite web |title=TC Bakkum Dutch Junior Open 2018 |url=https://www.itftennis.com/en/tournament/tc-bakkum-dutch-junior-open-2018/ned/2018/j-g2-ned-01a-2018/draws-and-results/ |access-date=24 December 2025 |website=www.itftennis.com}}&lt;/ref&gt; a nekoliko tjedana kasnije pobijedio je [[Elmer Møller|Elmera Møllera]] u finalu U-16 [[Evropsko juniorsko prvenstvo u tenisu|Europskog juniorskog prvenstva]].&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Alcaraz &amp; Bartone victorious at European 16&amp;U Championships |url=https://www.tenniseurope.org/cookies/?returnurl=/news/121329/Alcaraz-Bartone-victorious-at-European-16U-Championships |access-date=24 December 2025 |website=www.tenniseurope.org}}&lt;/ref&gt; Kasnije te godine pomogao je Španjolskoj pri osvajanju naslova prvaka [[Juniorski Davis Cup|juniorskog Davis Cupa]] u [[Budimpešta|Budimpešti]]; u meču protiv [[Harold Mayot|Harolda Mayota]] u singlovima spasio je meč loptu, a kasnije je u parovima osigurao odlučujuću pobjedu nakon što je [[Francuska]] prešla u rano vodstvo.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Carayol |first=Tumaini |date=26 May 2023 |title='This boy was born to be No 1': the making of Carlos Alcaraz |url=https://www.theguardian.com/sport/2023/may/26/born-to-be-no-1-tennis-the-making-of-carlos-alcaraz |access-date=24 December 2025 |work=The Guardian |language=en-GB |issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Moran |first=Tom |date=30 September 2018 |title=SPAIN WINS 2018 JUNIOR DAVIS CUP AFTER COMEBACK VICTORY |url=https://www.itftennis.com/en/news-and-media/articles/spain-wins-junior-davis-cup-after-comeback-victory/ |access-date=24 December 2025 |website=www.itftennis.com}}&lt;/ref&gt; 

U ožujku [[2019.]] godine osvojio je J300 Villenu, pobijedivši [[Ilja Biloborodko|Ilju Biloborodka]] u finalu.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=J300 Villena \ Trofeo Juan Carlos Ferrero (Villena), J300 Boys, 2019-03-26 Tennis Results |url=https://www.coretennis.net/majic/pageServer/0r0100000c/en/tid/73829/Tournament-Rounds.html |access-date=24 December 2025 |website=www.coretennis.net}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=J300 Villena |url=https://www.itftennis.com/en/tournament/j300-villena/esp/2025/j-j300-esp-2025-001/champions/ |access-date=24 December 2025 |website=www.itftennis.com}}&lt;/ref&gt; Iste godine postao je prvi junior Europe,&lt;ref&gt;{{Cite web |title=From European Junior Champion to record breaker: Carlos Alcaraz Garfia |url=https://www.tenniseurope.org/cookies/?returnurl=/news/127560/From-European-Junior-Champion-to-record-breaker-Carlos-Alcaraz-Garfia |access-date=24 December 2025 |website=www.tenniseurope.org}}&lt;/ref&gt; dok mu je najbolji plasman na svjetskoj juniorskoj ljestvici bilo 22. mjesto.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz Garfia 2025: biography, Career, Net Worth, earnings and titles |url=https://www.tennisworldusa.org/tennis-player/1348/carlos-alcaraz-garfia/ |access-date=24 December 2025 |website=www.tennisworldusa.org}}&lt;/ref&gt;

== Profesionalna karijera ==

=== Debi i prvi ATP naslovi (2018. – 2021.) ===

Alcaraz je svoj profesionalni debi imao u veljači [[2018.]] godine u dobi od 14 godina, kada je kao kvalifikant sudjelovao na [[ITF Futures]] turniru Španjolska F5 u [[Murcia|Murciji]]. U prvom je kolu izbacio dugog nositelja i tada 292. igrača svijeta, [[Federico Gaio|Federica Gaija]], a ispao je u četvrtfinalu. Na tom je turniru dobio svoja prva dva ATP boda te je debitirao na [[ATP ljestvica|ATP ljestvici]] [[26. veljače]] [[2018.]] kao 1414. igrač svijeta.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=5 July 2022|title=Carlos Alcaraz: How Covid has kept a lid on this mercurial talent|url=https://tennishead.net/carlos-alcaraz-how-covid-has-kept-a-lid-on-this-mercurial-talent/|access-date=25 June 2025|website=tennishead.net|language=en-GB}}&lt;/ref&gt; U travnju [[2019.]] godine, u dobi od 15 godina, debitirao je na [[ATP Challenger Tour|Challengeru]] [[JC Ferrero Challenger Open|JC Ferrero Challenger]] u [[Villena|Villeni]]. U prvom je kolu pobijedio 17-godišnjeg [[Jannik Sinner|Jannika Sinnera]], koji je do tada imao seriju od 16 uzastopnih pobjeda,&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Challenger TV: Watch Carlos Alcaraz &amp; Jannik Sinner's first meeting ahead of French Open clash|url=https://www.atptour.com/en/news/watch-alcaraz-sinner-first-meeting-alicante-2019#:~:text=A%2015-year-old%20Alcaraz,one%20hour%20and%2050%20minutes.|access-date=25 October 2024|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; te je tako postao prvi igrač rođen [[2003.]] godine koji je pobijedio u meču na Challengeru;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Ilic|first=Jovica|date=3 April 2024|title=Five Years of Fire: Carlos Alcaraz vs. Jannik Sinner's First Encounter|url=https://www.tennisworldusa.org/tennis/news/Carlos_Alcaraz/143738/five-years-of-fire-carlos-alcaraz-vs-jannik-sinner-s-first-encounter/|access-date=25 October 2024|website=Tennis World USA|language=en}}&lt;/ref&gt; u drugom kolu izbacio ga je osmi nositelj [[Lukáš Rosol]]. Alcaraz će u narednom periodu osvojiti četiri titule na Challengerima, tri od njih prije punoljetnosti, te postati prvi tenisač rođen [[2003.]] godine koji je igrao meč za titulu na Challengeru. 

Debi na [[ATP Tour]]u imao je [[2020.]] godine na [[Rio Open]]u, gdje je dobio pozivnicu za glavni ždrijeb turnira; imao je 16 godina.&lt;ref&gt;{{cite web |date=13 December 2019|title=Carlos Alcaraz grabs 2020 Rio Open wild card for an ATP debut|url=https://www.tennisworldusa.org/tennis/news/ATP_Tennis/81432/carlos-alcaraz-grabs-2020-rio-open-wild-card-for-an-atp-debut/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20200215222514/https://www.tennisworldusa.org/tennis/news/ATP_Tennis/81432/carlos-alcaraz-grabs-2020-rio-open-wild-card-for-an-atp-debut/|archive-date=15 February 2020|access-date=15 February 2020|website=Tennis World USA}}&lt;/ref&gt; U prvom kolu dobio je tada 41. igrača svijeta, sunarodnjaka [[Albert Ramos Viñolas|Alberta Ramosa Viñolasa]], i to u maratonskom meču u tri seta koji je trajao 3 sata i 37 minuta.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz, 16, Wins ATP Tour Debut In Rio|url=http://www.atptour.com/en/news/garin-andujar-alcaraz-rio-2020-monday|access-date=25 June 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; Alcaraz je tako postao prvi igrač rođen [[2003.]] godine koji je dobio meč na [[ATP Tour]]u, a to mu je uspjelo prije nego je ijedan igrač rođen [[2002.]] godine ostvario jednu pobjedu.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Ciotti|first=Lorenzo|date=18 February 2020|title=Carlos Alcaraz Garfia, the first player born in 2003 to win an ATP Tour match!|url=https://www.tennisworldusa.org/tennis/videos/ATP_Tennis/84227/carlos-alcaraz-garfia-the-first-player-born-in-2003-to-win-an-atp-tour-match/|access-date=25 October 2024|website=Tennis World USA|language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Jacobs|first=Shahida|date=16 April 2025|title=Diego Dedura-Palomero celebrates wildly after emulating Sinner, Alcaraz, Fonseca|url=https://www.tennis365.com/atp-tour/first-player-born-each-year-win-atp-match-featuring-carlos-alcaraz-jannik-sinner-diego-dedura-palomero|access-date=25 June 2025|website=Tennis365|language=en}}&lt;/ref&gt; U drugom kolu izbacio ga je [[Federico Coria]]. Sljedeće godine prvi je put sudjelovao u kvalifikacijama za neki [[Grand Slam]], odnosno [[Roland-Garros]], a iako je u prvom kolu imao dvije meč lopte u drugom setu protiv [[Aleksandar Vukić|Aleksandra Vukića]], na kraju je izgubio u tri seta.&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Vukic saves two match points in Roland Garros win|url=https://www.tennis.com.au/news/2020/09/22/vukic-saves-two-match-points-in-roland-garros-win|access-date=10 July 2025|website=Tennis Australia|language=en-AU|archive-date=2025-01-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20250121112837/https://www.tennis.com.au/news/2020/09/22/vukic-saves-two-match-points-in-roland-garros-win|url-status=dead}}&lt;/ref&gt; 

Početkom [[2021.]] godine debitirao je u glavnom ždrijebu nekog Grand Slama nakon što je izborio nastup na [[Australian Open]]u kroz kvalifikacije; time je postao najmlađi kvalifikant na turniru još od [[Novak Đoković|Novaka Đokovića]] [[2005.]] godine.&lt;ref name=&quot;:023&quot;&gt;{{Cite web |title=Parallels with Rafa mean no escape for Alcaraz|url=https://ausopen.com/articles/features/parallels-rafa-mean-no-escape-alcaraz|access-date=22 March 2025|website=ausopen.com|language=en}}&lt;/ref&gt; Kako je odigravanje turnira odgođeno zbog [[Pandemija COVID-a 19|pandemije COVID-a 19]], Alcaraz je početkom veljače igrao [[Great Ocean Road Open]], gdje ga je pobijedio [[Thiago Monteiro]].&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Thiago Monteiro vs. Carlos Alcaraz Melbourne 2021 Round of 16 &amp;#124; Match Stats|url=https://www.atptour.com/en/scores/match-stats/archive/2021/8998/ms008|access-date=22 March 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; Na Australian Openu, u prvom je kolu pobijedio kolegu kvalifikanta [[Botic van de Zandschulp|Botica van de Zandschulpa]] u tri seta i tako postao prvi igrač rođen [[2003.]] godine s pobjedom na nekom [[Grand Slam]]u; također je bio jedini tinejdžer koji je prošao prvo kolo turnira, ali je u grom kolu ispao od [[Mikael Ymer|Mikaela Ymera]]. 

U narednom je periodu kombinirano nastupao na Challengerima i ATP turnirima,&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Marco Trungelliti vs. Carlos Alcaraz Gran Canaria 2021 Round of 16 &amp;#124; Match Stats|url=https://www.atptour.com/en/scores/match-stats/archive/2021/9458/ms008|access-date=22 March 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Tallon Griekspoor vs. Carlos Alcaraz Montpellier 2021 1st Round Qualifying &amp;#124; Match Stats|url=https://www.atptour.com/en/scores/match-stats/archive/2021/375/qs013|access-date=22 March 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Alexander Zverev vs. Carlos Alcaraz Acapulco 2021 Round of 32 &amp;#124; Match Stats|url=https://www.atptour.com/en/scores/match-stats/archive/2021/807/ms031|access-date=22 March 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Frances Tiafoe vs. Carlos Alcaraz Barcelona 2021 Round of 64 &amp;#124; Match Stats|url=https://www.atptour.com/en/scores/match-stats/archive/2021/425/ms041|access-date=22 March 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; pri čemu je najveći uspjeh imao na [[Andalucía Open]]u, gdje je redom pobjeđivao [[Nikola Milojević (teniser)|Nikolu Milojevića]], [[Feliciano Lopez|Feliciana Lopeza]] i trećeg nositelja [[Casper Ruud|Caspera Ruuda]] prije poraza od [[Jaume Munar|Jaumea Munara]] u polufinalu; to polufinale bio mu je tada najbolji plasman na nekom ATP Tour turniru.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Jaume Munar vs. Carlos Alcaraz Marbella 2021 Semi-Finals &amp;#124; Estadísticas de Partido|url=https://www.atptour.com/es/scores/match-stats/archive/2021/9462/ms003|access-date=22 March 2025|website=ATP Tour|language=es}}&lt;/ref&gt; Za [[Miami Open]] dobio je pozivnicu, ali ga je u prvom kolu pobijedio [[Emil Ruusuvuori]]; bio mu je to prvi nastup na nekom [[ATP Masters 1000 turniri|Masters 1000]] turniru.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Emil Ruusuvuori vs. Carlos Alcaraz Miami 2021 Round of 128 &amp;#124; Match Stats|url=https://www.atptour.com/en/scores/match-stats/archive/2021/403/ms081|access-date=22 March 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; Pozivnicu je dobio i za [[Madrid Open]], gdje je u prvom kolu pobijedio [[Adrian Mannarino|Adriana Mannarina]] i tako postao najmlađi pobjednik u historiji turnira, rekord koji je ranije (od [[2004.]] godine) držao [[Rafael Nadal]]. U drugom se kolu, na svoj osamnaesti rođenan, susreo upravo s Nadalom u njihovom prvom susretu; izgubio je u dva seta.&lt;ref&gt;{{cite web |title=Alcaraz on 'Dream' Nadal Clash: 'It's the Best Birthday Present'|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-madrid-2021-monday-reaction|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20210504040630/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-madrid-2021-monday-reaction|archive-date=4 May 2021|access-date=4 May 2021|work=ATP Tour}}&lt;/ref&gt; Dana [[24. svibnja]] [[2001.]] godine ušao je među 100 najboljih tenisača svijeta (94. mjesto) i tako postao najmlađi tenisač među top 100.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=23 May 2021|title=Carlos Alcaraz moves into the top 100 with a Challenger win in Oeiras|url=https://www.tennisnet.com/en/news/carlos-alcaraz-moves-into-the-top-100-with-a-challenger-win-in-oeiras|access-date=22 March 2025|website=tennisnet.com|language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:133&quot;&gt;{{Cite web |last=Battersby|first=Kate|date=29 June 2021|title=Alcaraz making a name|url=https://www.wimbledon.com/en_GB/news/articles/2021-06-29/teenager_alcaraz_making_name_for_himself.html|access-date=22 March 2025|website=wimbledon.com}}&lt;/ref&gt; 
[[File:Carlos Alcaraz.jpg|thumb|left|220px|Carlos Alcaraz na [[Roland-Garros 2021.|Roland-Garrosu 2021.]] godine.]]
Kao kvalifikant došao je do trećeg kola [[Roland-Garros]]a, gdje ga je pobijedio [[Jan-Lennard Struff]]. Alcaraz je postao najmlađi igrač koji je došao do trećeg kola Roland-Garrosa u 29 godina te najmlađi na Grand Slamovima općenito još od Nadala [[2004.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Alcaraz becomes youngest man to reach third round in Paris in 29 years|url=https://www.itftennis.com/en/news-and-media/articles/alcaraz-becomes-youngest-man-to-reach-third-round-in-paris-in-29-years/|access-date=22 March 2025|website=www.itftennis.com}}&lt;/ref&gt; Iste godine debitirao je i na [[Wimbledon (tenis)|Wimbledonu]] preko pozivnice. U prvom je kolu pobijedio [[Yasutaka Uchiyama|Yasutaku Uchiyamu]] u svom prvom meču od pet setova,&lt;ref name=&quot;:1332&quot;&gt;{{Cite web |last=Battersby|first=Kate|date=29 June 2021|title=Alcaraz making a name|url=https://www.wimbledon.com/en_GB/news/articles/2021-06-29/teenager_alcaraz_making_name_for_himself.html|access-date=22 March 2025|website=wimbledon.com}}&lt;/ref&gt; ali je ispao u drugom kolu od drugog igrača svijeta, [[Danil Medvedev|Danila Medvedeva]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Ramsay|first=Alix|date=1 July 2021|title=Medvedev too strong for teenager|url=https://www.wimbledon.com/en_GB/news/articles/2021-07-01/medvedev_too_strong_for_teenager_alcaraz.html|access-date=22 March 2025|website=wimbledon.com}}&lt;/ref&gt; U srpnju iste godine je na [[Croatia Open Umag|Umag Open]]u osvojio svoju prvu ATP titulu, pobijedivši [[Richard Gasquet|Richarda Gasqueta]] u finalu;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=25 July 2021|title=No escaping Carlos Alcaraz: 18-year-old becomes youngest ATP champion since 2008 in Umag|url=https://www.tennismajors.com/atp/umag-atp-250-atp/no-escaping-carlos-alcaraz-18-year-old-becomes-youngest-atp-champion-since-2008-in-umag-436105.html|access-date=22 March 2025|website=Tennis Majors|language=en-US}}&lt;/ref&gt; time je postao najmlađi ATP pobjednik još od [[Kei Nishikori|Keija Nishikorija]] [[2008.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Joao Fonseca makes history in Buenos Aires, wins first ATP Tour title|url=https://www.atptour.com/en/news/cerundolo-fonseca-buenos-aires-2025-final|access-date=22 March 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; 

Na [[US Open]]u je u trećem kolu u drami od pet setova pobijedio tada trećeg igrača svijeta, [[Stefaons Cicipas|Stefanosa Cicipasa]].&lt;ref&gt;{{Cite news |last1=Keating|first1=Steve|date=4 September 2021|title=Alcaraz upsets Tsitsipas to reach U.S. Open fourth round|url=https://www.reuters.com/lifestyle/sports/alcaraz-upsets-tsitsipas-reach-us-open-fourth-round-2021-09-03/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220611093944/https://www.reuters.com/lifestyle/sports/alcaraz-upsets-tsitsipas-reach-us-open-fourth-round-2021-09-03/|archive-date=11 June 2022|access-date=4 September 2021|work=Reuters}}&lt;/ref&gt; S 18 godina i 4 mjeseca, Alcaraz je postao najmlađi tenisač koji je dobio top 3 igrača na US Openu od uvođenja [[ATP ljestvica|ATP ljestvice]] [[1973.]] godine. Također je postao najmlađi tenisač u četvrtkom kolu Grand Slama još od [[Roland-Garros 1992.|Roland-Garrosa 1992.]] godine, gdje je u četvrtom kolu igrao 17-godišnji [[Andrij Medvedev]], te najmlađi tenisač u četvrtom kolu US Opena od 17-godišnjeg [[Michael Chang|Michaela Changa]] [[1989.]] godine.&lt;ref&gt;{{cite web |title=Carlos Alcaraz Records Biggest Career Win, Shocks Stefanos Tsitsipas in US Open Thriller|url=https://www.atptour.com/en/news/tsitsipas-alcaraz-us-open-2021-friday|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20210904001025/https://www.atptour.com/en/news/tsitsipas-alcaraz-us-open-2021-friday|archive-date=4 September 2021|access-date=4 September 2021|work=ATP Tour}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |date=3 September 2021|title=Alcaraz, 18, stuns Tsitsipas; Tiafoe tops Rublev|url=https://www.espn.com/tennis/story/_/id/32141025/daniil-medvedev-cruises-pablo-andujar-fourth-round-us-open|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20210904010845/https://www.espn.com/tennis/story/_/id/32141025/daniil-medvedev-cruises-pablo-andujar-fourth-round-us-open|archive-date=4 September 2021|access-date=4 September 2021}}&lt;/ref&gt; U četvrtom kolu pobijedio je kvalifikanta [[Peter Gojowczyk|Petera Gojowczyka]] i tako ušao u četvrtfinale kao najmlađi četvrtfinalist u historiji Open ere na US Openu, najmlađi ukupno od [[Thomaz Koch|Thomaza Kocha]] [[1963.]] godine te najmlađi na svim Grand Slamovima još od Michaela Changa na [[Roland-Garros 1990.|Roland-Garrosu 1990.]] godine. U četvrtfinalu je predao meč [[Félix Auger-Aliassime|Félixu Augeru-Aliassimeu]] nakon ozljede noge.&lt;ref&gt;{{cite web |title=The Latest: Alcaraz says leg muscle made him stop at Open|url=https://www.tennis.com/news/articles/the-latest-fernandez-19-reaches-us-open-women-s-semis|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220611083455/https://www.tennis.com/news/articles/the-latest-fernandez-19-reaches-us-open-women-s-semis|archive-date=11 June 2022|access-date=8 September 2021}}&lt;/ref&gt; 

Na sljedećem [[BNP Paribas Open|Indian Wellsu]] po prvi je puta bio nositelj na Masters 1000 turniru (30.), ali ga je u prvom kolu izbacio [[Andy Murray]].&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Media|first=P. A.|date=10 October 2021|title=Andy Murray battles back to beat Carlos Alcaraz at Indian Wells|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/oct/11/andy-murray-battles-back-to-beat-carlos-alcarez-at-indian-wells|access-date=22 March 2025|work=The Guardian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Nastavio je nizati top 10 pobjede,&lt;ref&gt;{{Cite news |date=27 October 2021|title=Andy Murray loses to Carlos Alcaraz at Vienna Open|url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/59064423|access-date=22 March 2025|work=BBC Sport|language=en-GB}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Tennis.com|title=In his win over Matteo Berrettini, Carlos Alcaraz showed that blurring speed and crisp technique can still prevail against a bigger opponent|url=https://www.tennis.com/news/articles/in-his-win-over-matteo-berrettini-carlos-alcaraz-showed-that-blurring-speed-and-|access-date=22 March 2025|website=Tennis.com|language=en}}&lt;/ref&gt; a na [[Rolex Paris Masters|pariškom Mastersu]] pobijedio je tada osmog igrača svijeta, Jannika Sinnera, u njihovom prvom susretu na ATP Touru.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Rigal|first=Joseph|date=3 November 2021|title=Carlos Alcaraz stuns Jannik Sinner to open ATP Finals door for Hubert Hurkacz and Cameron Norrie|url=https://tennishead.net/carlos-alcaraz-stuns-jannik-sinner-to-open-atp-finals-door-for-hubert-hurkacz-and-cameron-norrie/|access-date=22 March 2025|website=Tennishead|language=en-GB}}&lt;/ref&gt; Sezonu je završio na [[Next Gen ATP Finals]]ima, gdje je isprva bio treći nositelj, ali je nakon odustajanja Sinnera i Augera-Aliassimea postao prvi nositelj; dominantno je osvojio turnir, izgubivši tek jedan set.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Alcaraz leaves NextGen behind with Milan magic – Roland-Garros – The official site|url=https://www.rolandgarros.com/en-us/article/magic-carlos-alcaraz-wins-nextgen-2021-milan|access-date=22 March 2025|website=www.rolandgarros.com|language=en-us}}&lt;/ref&gt;

=== Prvi Grand Slamovi i ATP br. 1 (2022. – 2023.) ===

Početkom [[2022.]] godine, Alcaraz je po prvi put bio nositelj na nekom [[Grand Slam]]u; kao 31. nositelj, došao je do trećeg kola gdje ga je u petom setu pobijedio [[Matteo Berrettini]].&lt;ref&gt;{{cite web |title=What Carlos Alcaraz Has Done Quicker Than the Big Three|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-australian-open-2022-monday-reaction|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220119053743/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-australian-open-2022-monday-reaction|archive-date=19 January 2022|access-date=19 January 2022|work=ATP Tour}}&lt;/ref&gt; U finalu [[Rio Open]]a pobijedio je [[Diego Schwartzman|Diega Schwartzmana]] te tako osvojio svoju prvu [[ATP 500 turniri|ATP 500 titulu]],&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-atp-rankings-21-february-2022 |title=Carlos Alcaraz Rises to Career-High After Rio de Janeiro Title |access-date=21 February 2022 |archive-date=21 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220221233858/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-atp-rankings-21-february-2022 |url-status=live|work=ATP Tour}}&lt;/ref&gt; postavši najmlađi osvajač u toj kategoriji otkako je uvedena [[2009.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |title=Carlos Alcaraz Makes History With Rio de Janeiro Title|url=https://www.atptour.com/en/news/schwartzman-alcaraz-rio-2022-final|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927091510/https://www.atptour.com/en/news/schwartzman-alcaraz-rio-2022-final|archive-date=27 September 2023|access-date=13 June 2025|work=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; U [[BNP Paribas Open|Indian Wellsu]] došao je do polufinala, gdje je izgubio od [[Rafael Nadal|Rafaela Nadala]],&lt;ref&gt;{{Cite news |last=|date=20 March 2022|title=Rafael Nadal wins battle of generations against Alcaraz, 18, to reach Indian Wells final|url=https://www.theguardian.com/sport/2022/mar/20/rafael-nadal-wins-battle-of-generations-to-beat-alcaraz-18-to-indian-wells-final|access-date=9 March 2025|work=[[The Guardian]]|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; da bi dva tjedna kasnije u finalu [[Miami Open]]a pobijedio [[Casper Ruud|Caspera Ruuda]] za svoj prvi Masters 1000 naslov. Alcaraz je tako postao najmlađi i prvi španjolski osvajač Miamija u historiji turnira te najmlađi Masters 1000 prvak još od Nadalove titule u [[Monte Carlo Masters|Monte Carlu]] iz [[2005.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Carayol|first=Tumaini|date=3 April 2022|title=Carlos Alcaraz confirms arrival among elite with Miami Open success|url=https://www.theguardian.com/sport/2022/apr/03/carlos-alcaraz-confirms-arrival-among-elite-with-miami-open-win|access-date=9 March 2025|work=The Guardian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Nakon iznenađujućeg ispadanja u Monte Carlu od [[Sebastian Korda|Sebastiana Korde]],&lt;ref&gt;{{cite web |date=13 April 2022|title=Carlos Alcaraz exits in windy Monte Carlo against unseeded Sebastian Korda|url=https://www.theguardian.com/sport/2022/apr/13/monte-carlo-masters-tennis-cameron-norrie-dan-evans|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220909091103/https://www.theguardian.com/sport/2022/apr/13/monte-carlo-masters-tennis-cameron-norrie-dan-evans|archive-date=9 September 2022|access-date=9 September 2022|work=[[The Guardian]]}}&lt;/ref&gt; u [[Barcelona Open|Barceloni]] je pobijedio prvog nositelja [[Stefanos Cicipas|Stefanosa Cicipasa]] te sunarodnjaka [[Pablo Carreño Busta|Pabla Carreña Bustu]] (u finalu)&lt;ref&gt;{{cite web |date=24 April 2022|title=Amazing Alcaraz Wins Barcelona Title|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-carreno-busta-barcelona-2022-final|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230314141008/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-carreno-busta-barcelona-2022-final|archive-date=14 March 2023|access-date=24 April 2022|website=ATP Tour}}&lt;/ref&gt; na putu do titule; ovo mu je, [[25. travnja]] [[2022.]] godine donijelo prvi ulazak među 10 najboljih tenisača svijeta,&lt;ref&gt;{{cite web |date=22 April 2022|title=ATP Barcelona: Carlos Alcaraz downs Stefanos Tsitsipas and writes history|url=https://www.tennisworldusa.org/tennis/news/On_the_ATP_results_with/112794/atp-barcelona-carlos-alcaraz-downs-stefanos-tsitsipas-and-writes-history/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220612145924/https://www.tennisworldusa.org/tennis/news/On_the_ATP_results_with/112794/atp-barcelona-carlos-alcaraz-downs-stefanos-tsitsipas-and-writes-history/|archive-date=12 June 2022|access-date=23 April 2022}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |date=22 April 2022|title=Carlos Alcaraz beats Stefanos Tsitsipas in Barcelona Open thriller to guarantee spot in world's top-10|url=https://www.eurosport.com/tennis/atp-barcelona/2022/carlos-alcaraz-beats-stefanos-tsitsipas-in-barcelona-open-thriller-to-guarantee-spot-in-world-s-top-_sto8896118/story.shtml|access-date=7 May 2022|work=Eurosport}}&lt;/ref&gt; čime je postao najmlađi tenisač u toj grupi još od Nadala, koji je to postigao na isti dan 17 godina ranije.&lt;ref&gt;{{cite web |date=22 April 2022|title=Alcaraz Downs Tsitsipas Again, Reaches Barcelona Semis|url=http://www.tennisnow.com/News/2022/April/Alcaraz-Downs-Tsitsipas-Again,-Reaches-Barcelona-S.aspx|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220611054850/http://www.tennisnow.com/News/2022/April/Alcaraz-Downs-Tsitsipas-Again,-Reaches-Barcelona-S.aspx|archive-date=11 June 2022|access-date=7 May 2022|publisher=Tennis Now}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |title='Straight-A Student' Carlos Alcaraz Makes Historic Top 10 Breakthrough|url=https://www.atptour.com/en/news/carlos-alcaraz-top-10-feature-april-2022|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220620021504/https://www.atptour.com/en/news/carlos-alcaraz-top-10-feature-april-2022|archive-date=20 June 2022|access-date=25 April 2022|work=ATP Tour}}&lt;/ref&gt;

Dan nakon svog 19. rođendana, Alcaraz je pobijedio četvrtog igrača svijeta i trećeg nositelja Rafaela Nadala u četvrtfinalu [[Mutua Madrid Open|Madrid Opena]];&lt;ref&gt;{{cite web |title=Carlos Alcaraz Takes Out Rafael Nadal in Madrid|url=https://www.atptour.com/en/news/nadal-alcaraz-madrid-2022-friday|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220506172936/https://www.atptour.com/en/news/nadal-alcaraz-madrid-2022-friday|archive-date=6 May 2022|access-date=6 May 2022|work=ATP Tour}}&lt;/ref&gt; bila je to Alcarazova prva pobjeda nad Nadalom i njihov posljednji susret na ATP Touru. Sljedećeg dana, Alcaraz je igrao svoj prvi meč s tada prvim tenisačem svijeta, [[Novak Đoković|Novakom Đokovićem]]. Nakon tri sata i 36 minuta, Alcaraz je pobijedio Đokovića u tri seta i tako postao najmlađi igrač koji je pobijedio prvog tenisača svijeta još od Nadala [[2004.]] godine te jedini igrač koji je pobijedio Nadala i Đokovuća jednog za drugim na zemlji.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=7 May 2022|title=Madrid Open: Carlos Alcaraz shocks Novak Djokovic to reach final|url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/61364603|access-date=9 March 2025|work=BBC Sport|language=en-GB}}&lt;/ref&gt; U finalu je uvjerljivo pobijedio branitelja naslova i trećeg igrača svijeta [[Alexander Zverev|Alexandera Zvereva]] za samo 64 minute;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=8 May 2022|title=Carlos Alcaraz beats Alexander Zverev to take Madrid Open title|url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/61373763|access-date=9 March 2025|work=BBC Sport|language=en-GB}}&lt;/ref&gt; s 19 godina i 3 dana postao je najmlađi pobjednik turnira u historiji. U svibnju je došao do 6. mjesta na ATP ljestvici.&lt;ref&gt;{{cite web |title=Carlos Alcaraz Defeats Alexander Zverev for Madrid Title|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-zverev-madrid-2022-final-sunday|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220509071148/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-zverev-madrid-2022-final-sunday|archive-date=9 May 2022|access-date=8 May 2022|work=ATP Tour}}&lt;/ref&gt;
[[File:Wimbledon Day 1 - 2022 DSC05856 (52179956200).jpg|320px|thumb|Alcaraz na [[Wimbledon 2022.|Wimbledonu 2022.]] godine.]]
Iako je bio jedan od favorita za naslov na [[Roland-Garros]]u te godine,&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Clarey|first=Christopher|date=21 May 2022|title=Carlos Alcaraz Recently Beat Nadal and Djokovic on Clay. Could This French Open Be His?|url=https://www.nytimes.com/2022/05/21/sports/tennis/carlos-alcaraz-french-open.html|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220530230744/https://www.nytimes.com/2022/05/21/sports/tennis/carlos-alcaraz-french-open.html|archive-date=30 May 2022|access-date=31 May 2022|work=[[The New York Times]]}}&lt;/ref&gt; Alcaraz je ispao u četvrtfinalu od Zvereva,&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Livaudais|first=Stephanie|date=28 May 2022|title=Alcaraz v Korda: Things We Learned|url=https://www.rolandgarros.com/en-us/article/rg2022-r3-carlos-alcaraz-v-sebastian-korda-things-we-learned|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220601055352/https://www.rolandgarros.com/en-us/article/rg2022-r3-carlos-alcaraz-v-sebastian-korda-things-we-learned|archive-date=1 June 2022|access-date=31 May 2022|website=[[French Open]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=29 May 2022|title=Alcaraz Breaks New Ground With Khachanov Win In Paris|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-khachanov-roland-garros-2022-r4|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220530163456/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-khachanov-roland-garros-2022-r4|archive-date=30 May 2022|access-date=31 May 2022|website=|publisher=[[Association of Tennis Professionals]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;RG2022QF2&quot;&gt;{{Cite news |last=Clarey|first=Christopher|date=31 May 2022|title=Alexander Zverev Beats Carlos Alcaraz at the French Open|url=https://www.nytimes.com/2022/05/31/sports/tennis/alexander-zverev-carlos-alcaraz.html|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220531184040/https://www.nytimes.com/2022/05/31/sports/tennis/alexander-zverev-carlos-alcaraz.html|archive-date=31 May 2022|access-date=31 May 2022|work=[[The New York Times]]}}&lt;/ref&gt; dok je na [[Wimbledon (turnir)|Wimbledonu]] došao do četvrtog kola, gdje ga je izbacio [[Jannik Sinner]].&lt;ref&gt;{{cite web |title=Wimbledon 2022: Jannik Sinner holds on to sink Carlos Alcaraz to make quarter-finals at SW19|url=https://www.eurosport.com/tennis/wimbledon/2022/wimbledon-2022-jannik-sinner-holds-on-to-down-carlos-alcaraz-to-make-quarter-finals-at-sw19_sto9017773/story.shtml|access-date=21 July 2024|work=Eurosport}}&lt;/ref&gt; Na [[Hamburg Open]]u došao je do finala, gdje ga je pobijedio [[Lorenzo Musetti]];&lt;ref&gt;{{cite web |date=24 July 2022|title=Musetti Stuns Alcaraz In Hamburg For His First ATP Tour Title|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-musetti-hamburg-2022-final|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220724210823/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-musetti-hamburg-2022-final|archive-date=24 July 2022|access-date=27 July 2022|publisher=[[Association of Tennis Professionals]]}}&lt;/ref&gt; iako je to bio njegov prvi poraz u nekom ATP finalu, plasman ga je doveo do petog mjesta na ljestvici, čime je postao najmlađi igrač u top pet još od Nadala [[2005.]] godine.&lt;ref&gt;{{cite web |title=Top-5 Alcaraz Sets All-Next Gen Final with Musetti|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-molcan-hamburg-2022-sf|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220724073733/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-molcan-hamburg-2022-sf|archive-date=24 July 2022|access-date=24 July 2022|work=ATP Tour}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |date=25 July 2022|title=Alcaraz Makes History, Cracks Top 5: 'It's Pretty Amazing'|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-top-5-pepperstone-atp-rankings-feature|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220727133536/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-top-5-pepperstone-atp-rankings-feature|archive-date=27 July 2022|access-date=27 July 2022|publisher=[[Association of Tennis Professionals]]}}&lt;/ref&gt; U [[Umag]]u je igrao finale, ali je izgubio od Sinnera, mada je [[1. kolovoza]] postao četvrti tenisač na svijetu.&lt;ref&gt;{{cite web |title=Carlos Alcaraz Rides Hot Start into Umag SFS|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-bagnis-umag-2022-friday|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220730055941/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-bagnis-umag-2022-friday|archive-date=30 July 2022|access-date=30 July 2022|work=ATP Tour}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |title=Carlos Alcaraz Beats Giulio Zeppieri to Reach Umag Final|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-zeppieri-umag-2022-saturday|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220730195301/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-zeppieri-umag-2022-saturday|archive-date=30 July 2022|access-date=30 July 2022|work=ATP Tour}}&lt;/ref&gt; Iako mu je sjevernoamerička turneja startala loše,&lt;ref&gt;{{Cite web |title=TNT Sports is not available in your region|url=https://www.tntsports.co.uk/geoblocking.shtml|access-date=9 March 2025|website=www.tntsports.co.uk}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=20 August 2022|title=Cameron Norrie stuns Carlos Alcaraz to reach Cincinnati semi-final|url=https://www.theguardian.com/sport/2022/aug/20/cameron-norrie-stuns-carlos-alcaraz-to-reach-cincinnati-semi-final|access-date=9 March 2025|work=The Observer|language=en-GB|issn=0029-7712}}&lt;/ref&gt; zajedno s Nadalom, Ruudom, [[Danil Medvedev|Danilom Medvedevim]] i Cicipasom bio je jedan od kandidata za preuzimanje prvog mjesta na [[US Open]]u. U četvrtom kolu izbacio je bivšeg prvaka [[Marin Čilić|Marina Čilića]] u pet setova (čime je postao najmlađi igrač u ''Open'' eri koji je igrao dva uzastopna četvrtfinala US Opena),&lt;ref&gt;{{cite tweet |number=1567035942849888259|user=usopen|title=Carlitos is finding success in New York at a young age. https://t.co/fOpdx9ncC2|author=US Open Tennis|date=6 September 2022|access-date=12 September 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220907041535/https://twitter.com/usopen/status/1567035942849888259|archive-date=7 September 2022|url-status=live}}&lt;/ref&gt; u četvrtfinalu Sinnera također u pet setova (u meču od pet sezova koji je završio u 2:50 ujutro po lokalnom vremenu, čime je postao najkasnije završeni meč na turniru)&lt;ref&gt;{{Cite web |title=US Open: Carlos Alcaraz outlasts Jannik Sinner in five-hour epic to reach semi-finals|url=https://www.skysports.com/tennis/news/12110/12692535/us-open-carlos-alcaraz-outlasts-jannik-sinner-in-five-hour-epic-to-reach-semi-finals|access-date=9 March 2025|website=Sky Sports|language=en}}&lt;/ref&gt; te [[Frances Tiafoe|Francesa Tiafoea]] u polufinalu, također u pet setova. U finalu je u četiri seta pobijedio Ruuda, čime je ne samo osvojio svoj prvi Grand Slam naslov, već je i po prvi put u karijeri postao prvi tenisač svijeta. S 19 godina i 130 dana, Alcaraz je postao najmlađi tenisač na prvom mjestu ATP ljestvice u historiji te drugi najmlađi najbolji tenisač svijeta općenito, iza [[Lew Hoad|Lewa Hoada]],&lt;ref&gt;{{cite web |date=11 September 2022|title=Alcaraz wins US Open title &amp; rises to world No. 1|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-ruud-us-open-2022-final|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220912002152/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-ruud-us-open-2022-final|archive-date=12 September 2022|access-date=12 September 2022|website=ATP Tour}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;ATP12&quot;&gt;{{cite web |date=11 September 2022|title=Alcaraz becomes youngest world No. 1 in Pepperstone ATP rankings history|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-climbs-to-world-no-1-us-open-2022|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220912000636/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-climbs-to-world-no-1-us-open-2022|archive-date=12 September 2022|access-date=12 September 2022|website=ATP Tour}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:04&quot;&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz Youngest Year-End ATP No. 1 Presented By Pepperstone In History |url=https://www.atptour.com/en/news/carlos-alcaraz-year-end-no-1-2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20221116111255/https://www.atptour.com/en/news/carlos-alcaraz-year-end-no-1-2022 |archive-date=16 November 2022 |access-date=26 November 2022 |website=ATP Tour}}&lt;/ref&gt; a postao je i prvi tenisač rođen u [[21. vijek|XXI. vijeku]] s Grand Slam naslovom. Ostatak sezone završio je bez zapaženih rezultata,&lt;ref&gt;{{cite web |date=16 September 2022 |title=Carlos Alcaraz loses debut as world No. 1 to Félix Auger-Aliassime in Davis Cup Finals meeting |url=https://www.tennis.com/news/articles/davis-cup-spain-leads-canada-1-0-alcaraz-next |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20221106020537/https://www.tennis.com/news/articles/davis-cup-spain-leads-canada-1-0-alcaraz-next |archive-date=6 November 2022 |access-date=6 November 2022 |website=[[Tennis.com]]|agency=[[Associated Press]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |date=29 October 2022|title=In-Form Felix Flies Past Alcaraz In Basel|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-auger-aliassime-basel-2022-saturday|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20221030165358/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-auger-aliassime-basel-2022-saturday|archive-date=30 October 2022|access-date=30 October 2022|publisher=[[Association of Tennis Professionals]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |date=5 November 2022|title=Rune into Paris semis after Alcaraz retires, Djokovic advances|url=https://www.reuters.com/lifestyle/sports/rune-into-paris-semi-finals-after-alcaraz-retires-2022-11-04/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20221106020525/https://www.reuters.com/lifestyle/sports/rune-into-paris-semi-finals-after-alcaraz-retires-2022-11-04/|archive-date=6 November 2022|access-date=6 November 2022|work=Reuters}}&lt;/ref&gt; a krajem godine objavio je da ide na šestotjednu pauzu zbog ozljede abdomena.&lt;ref&gt;{{cite web |last=Livie|first=Alex|date=6 November 2022|title=Carlos Alcaraz facing six weeks out with injury, will miss ATP Finals and Davis Cup in 'tough and painful' blow|url=https://www.eurosport.com/tennis/atp-finals/2022/carlos-alcaraz-facing-six-weeks-out-with-injury-will-miss-atp-finals-and-davis-cup-in-tough-and-pain_sto9214903/story.shtml|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20221115070641/https://www.eurosport.com/tennis/atp-finals/2022/carlos-alcaraz-facing-six-weeks-out-with-injury-will-miss-atp-finals-and-davis-cup-in-tough-and-pain_sto9214903/story.shtml|archive-date=15 November 2022|access-date=6 November 2022|work=[[Eurosport]]}}&lt;/ref&gt; Neovisno o tome, godinu je završio kao prvi tenisač svijeta, a time je s 19 godina i 214 dana postao najmlađi igrač i jedini tinejdžer u historiji ATP ljestvice koji je godinu završio na prvom mjestu.&lt;ref&gt;{{cite web |date=11 September 2022|title=Alcaraz wins US Open title &amp; rises to world No. 1|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-ruud-us-open-2022-final|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220912002152/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-ruud-us-open-2022-final|archive-date=12 September 2022|access-date=12 September 2022|website=ATP Tour}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;ATP12&quot;/&gt;&lt;ref name=&quot;:04&quot;/&gt;

Početkom [[2023.]] otkazao je nastup na [[Australian Open]]u zbog ozljede&lt;ref&gt;{{cite web |date=7 January 2023|title=Australian Open 2023: World No. 1 Carlos Alcaraz withdraws from Grand Slam tournament due to leg injury|url=https://www.cbssports.com/tennis/news/wta-requiring-resolution-of-peng-shuai-case-for-womens-tennis-tournaments-return-to-china/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230107033406/https://www.cbssports.com/tennis/news/wta-requiring-resolution-of-peng-shuai-case-for-womens-tennis-tournaments-return-to-china/|archive-date=7 January 2023|access-date=7 January 2023|website=cbssports.com}}&lt;/ref&gt; te je nakon 20 tjedana izgubio prvo mjesto od osvajača Novaka Đokovića.&lt;ref&gt;{{cite web |date=30 January 2023|title=Djokovic Returns To No. 1, Mover Of Week|url=https://www.atptour.com/en/news/djokovic-pepperstone-atp-rankings-30-january-2023|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230208002730/https://www.atptour.com/en/news/djokovic-pepperstone-atp-rankings-30-january-2023|archive-date=8 February 2023|access-date=8 February 2023|publisher=[[Association of Tennis Professionals]]}}&lt;/ref&gt; Prvi turnir te godine bio mu je [[Argentina Open]], koji je osvojio pobjedom u dva seta nad [[Cameron Norrie|Cameronom Norriejem]].&lt;ref&gt;{{Cite web |date=19 February 2023|title=Tennis, ATP – Argentina Open 2023: Alcaraz wins the final against Norrie|url=https://www.tennismajors.com/atp/argentina-open-alcaraz-wins-the-title-661801.html|access-date=9 March 2025|website=Tennis Majors|language=en-US}}&lt;/ref&gt; Tjedan dana kasnije igrao je finale [[Rio Open]]a kao branitelj naslova i to opet protiv Norrieja, ali je izgubio zbog ozljede,&lt;ref&gt;{{Cite news |last=sport|first=Guardian|date=27 February 2023|title=Cameron Norrie beats world No 2 Carlos Alcaraz to claim Rio Open|url=https://www.theguardian.com/sport/2023/feb/26/cameron-norrie-beats-world-no-2-carlos-alcaraz-to-claim-rio-open|access-date=9 March 2025|work=The Guardian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; zbog koje je otkazao nastup na [[Abierto Mexicano de Tenis|Mexican Openu]].&lt;ref&gt;{{Cite web |date=1 March 2023|title=Both Alcaraz and Norrie withdraw from Acapulco|url=https://www.tennismajors.com/atp/both-alcaraz-and-norrie-withdraw-from-acapulco-663856.html|access-date=9 March 2025|website=Tennis Majors|language=en-US}}&lt;/ref&gt; U [[BNP Paribas Open|Indian Wellsu]] je u trećem kolu protiv [[Tallon Griekspoor|Tallona Griekspoora]] upisao svoju 100. pobjedu u karijetu, postavši tako drugi najbrži igrač koji je došao do 100 pobjeda, iza [[John McEnroe|Johna McEnroea]].&lt;ref&gt;{{cite web |date=15 March 2023 |title=Carlos Alcaraz 'really proud' to reach milestone before Djokovic, Nadal and Federer |url=https://tennishead.net/carlos-alcaraz-really-proud-to-reach-milestone-before-djokovic-nadal-and-federer |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20230315145121/https://tennishead.net/carlos-alcaraz-really-proud-to-reach-milestone-before-djokovic-nadal-and-federer/ |archive-date=15 March 2023 |access-date=16 March 2023 |website=tennishead.net}}&lt;/ref&gt; U polufinalu je pobijedio Sinnera, a u finalu Medvedeva i tako osvojio Indian Wells po prvi put.&lt;ref&gt;{{cite web |date=17 March 2023|title=SF Preview: Alcaraz, Sinner Renew Rivalry In Indian Wells|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-sinner-indian-wells-2023-sf-preview|access-date=25 March 2023|publisher=[[Association of Tennis Professionals]]}}&lt;/ref&gt; Postao je tako prvi tenisač nakon [[Roger Federer|Rogera Federera]] [[2017.]] godine koji je osvojio ovaj turnir bez izgubljenog seta te najmlađi osvajač tzv. [[Sunshine Double]]a. Posljedično, dana [[20. ožujka]] [[2023.]] vratio se na prvo mjesto ATP ljestvice.&lt;ref&gt;{{cite web |date=20 March 2023|title=Alcaraz Wins Indian Wells, Returns To World No. 1|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-medvedev-indian-wells-2023-final|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230320085101/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-medvedev-indian-wells-2023-final|archive-date=20 March 2023|access-date=20 March 2023|publisher=[[Association of Tennis Professionals]]}}&lt;/ref&gt; Alcaraz se nadao obraniti titulu i u Miamiju, ali je izgubio od Sinnera u polufinalu te je ponovo pao na drugo mjesto.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Sinner Storms Back To Beat Alcaraz In Miami SF, Ending Spaniard's No. 1 Reign|url=http://www.atptour.com/en/news/alcaraz-sinner-miami-2023-sf|website=ATP Tour}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |date=1 April 2023|title=Jannik Sinner wins the point of the year, then ends Carlos Alcaraz's hopes for a Sunshine Double|url=https://www.tennis.com/news/articles/the-point-of-the-year-by-jannik-sinner-and-carlos-alcaraz|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230402045713/https://www.tennis.com/news/articles/the-point-of-the-year-by-jannik-sinner-and-carlos-alcaraz|archive-date=2 April 2023|access-date=4 April 2023|website=Tennis.com}}&lt;/ref&gt; Nakon što se zbog ozljede povukao s [[Monte Carlo Masters|Monte-Carlo Mastersa]],&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.tennis.com/news/articles/nadal-alcaraz-pull-out-of-clay-court-monte-carlo-masters |title=Rafael Nadal, Carlos Alcaraz pull out of Monte Carlo Masters |date=4 April 2023 |access-date=9 September 2023 |archive-date=24 May 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230524225356/https://www.tennis.com/news/articles/nadal-alcaraz-pull-out-of-clay-court-monte-carlo-masters |url-status=live|website=[[Tennis.com]]|agency=[[Associated Press]]}}&lt;/ref&gt; obranio je titule u Barceloni&lt;ref&gt;{{cite web |date=23 April 2023|title=Barcelona Open: Carlos Alcaraz beats Stefanos Tsitsipas to retain title|url=https://www.skysports.com/tennis/news/12110/12864374/barcelona-open-carlos-alcaraz-beats-stefanos-tsitsipas-to-retain-title|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230524235345/https://www.skysports.com/tennis/news/12110/12864374/barcelona-open-carlos-alcaraz-beats-stefanos-tsitsipas-to-retain-title|archive-date=24 May 2023|access-date=9 September 2023|work=[[Sky Sports]]}}&lt;/ref&gt; i Madridu,&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz Makes History with 10th Title|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-madrid-2023-final-reaction|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230508000728/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-madrid-2023-final-reaction|archive-date=8 May 2023|access-date=8 May 2023}}&lt;/ref&gt; a ulaskom u drugo kolo [[Internazionali d'Italia|Mastersa u Rimu]] vratio se na prvo mjesto. Međutim, u trećem je kolu iznenađujuće izgubio od 135. tenisača svijeta [[Fabian Marozsan|Fabiana Marozsana]], što će [[Jon Wertheim]] nazvati najvećim šokom godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Fabian Marozsan Beats Carlos Alcaraz in Rome Upset|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-marozsan-rome-2023-monday|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230522152536/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-marozsan-rome-2023-monday/|archive-date=22 May 2023|access-date=22 May 2023}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite magazine |last=Wertheim|first=Jon|date=17 May 2023|title=Carlos Alcaraz's Italian Open Upset Is a Blessing in Disguise|url=https://www.si.com/tennis/2023/05/17/carlos-alcarazs-italian-open-upset-is-a-blessing-in-disguise|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20231010192049/https://www.si.com/tennis/2023/05/17/carlos-alcarazs-italian-open-upset-is-a-blessing-in-disguise|archive-date=10 October 2023|access-date=9 September 2023|magazine=[[Sports Illustrated]]}}&lt;/ref&gt;

Alcaraz je na putu do polufinala [[Roland-Garros]]a ispustio samo jedan set, a tamo ga je čekao dugo očekivani dvoboj s Novakom Đokovićem.&lt;ref name=&quot;SiDjokovicSemi2&quot;&gt;{{Cite magazine |last=Wertheim|first=Jon|author-link=Jon Wertheim|date=7 June 2023|title=Novak Djokovic, Carlos Alcaraz Face Off in Generation-Defining French Open Semifinal|url=https://www.si.com/tennis/2023/06/07/novak-djokovic-carlos-alcaraz-face-off-generation-defining-french-open-semifinal|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240719023057/https://www.si.com/tennis/2023/06/07/novak-djokovic-carlos-alcaraz-face-off-generation-defining-french-open-semifinal|archive-date=19 July 2024|access-date=1 June 2024|magazine=Sports Illustrated|language=en-us}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;GuardianDjokovicSemi2&quot;&gt;{{Cite news |last=Carayol|first=Tumaini|date=8 June 2023|title=Djokovic and Alcaraz ready to serve up French Open feast for the ages|url=https://www.theguardian.com/sport/2023/jun/08/tennis-french-open-carlos-alcaraz-novak-djokovic-preview|access-date=9 March 2025|work=The Guardian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Meč je bio kompetitivan do početka trećeg seta, kada je Alcaraz zbog psihičkog pritiska i fizičkog umora počeo dobivati grčeve, tako da je Đoković lagano pobijedio u četiri seta i vratio se na prvo mjesto ljestvice.&lt;ref name=&quot;CrampVsDjokovic2&quot;&gt;{{cite web |date=9 June 2023|title=Djokovic beats cramping Alcaraz, into French final|url=https://www.espn.com/tennis/story/_/id/37826198/novak-djokovic-beats-carlos-alcaraz-reaches-french-open-final|access-date=23 August 2023|website=ESPN.com}}&lt;/ref&gt; 
[[File:Carlos Alcaraz Wimbledon 2023 Gentlemen's Singles Trophy.jpg|thumb|left|220px|Carlos Alcaraz drži pobjednički pehar na [[Wimbledon 2023.|Wimbledonu 2023.]] godine.]]
U [[Queen's Club Championships|Queen's Clubu]] je osvojio svoj prvi naslov na travi, pobijedivši [[Alex de Minaur|Alexa de Minaura]] u finalu, a vratio se i na prvo mjesto ATP ljestvice.&lt;ref&gt;{{cite web |last=Ingle|first=Sean|date=26 June 2023|title=Carlos Alcaraz wins Queen's and declares himself a 'favourite' for Wimbledon|url=https://www.theguardian.com/sport/2023/jun/25/alcaraz-wins-queens-favourite-for-wimbledon|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230706225946/https://www.theguardian.com/sport/2023/jun/25/alcaraz-wins-queens-favourite-for-wimbledon|archive-date=6 July 2023|access-date=15 July 2023|work=The Guardian}}&lt;/ref&gt; Iako očekivanja za [[Wimbledon (tenis)|Wimbledon]] nisu bila visoka, Alcaraz je do finala s Đokovićem ispustio samo dva seta. Iako je Đoković uvjerljivo započeo meč pobjedom 6:1 u prvom setu, Alcaraz je izdržao te je na kraju pobijedio u pet setova. Meč je trajao 4 sata i 42 minute, a odmah je proglašen klasikom.&lt;ref name=&quot;NYTimesWimbledon2&quot;&gt;{{Cite news |last=Futterman|first=Matthew|date=16 July 2023|title=Alcaraz Wins Wimbledon in a Thrilling Comeback Against Djokovic|url=https://www.nytimes.com/2023/07/16/sports/tennis/wimbledon-carlos-alcaraz-novak-djokovic.html|access-date=9 March 2025|work=The New York Times|language=en-US|issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt; Ovo je bio Alcarazov prvi naslov na Wimbledonu te drugi Grand Slam ukupno,&lt;ref&gt;{{cite web |date=16 July 2023 |title=Carlos Alcaraz beats Novak Djokovic to win Wimbledon title in final for the ages |url=https://www.theguardian.com/sport/2023/jul/16/carlos-alcaraz-novak-djokovic-wimbledon-final-singles-men-tennis |access-date=19 July 2023 |work=The Guardian}}&lt;/ref&gt;a uz to je postao prvi osvajač Wimbledona izvan [[Velika četvorka (tenis)|Velike četvorke]] još od [[2002.]] godine, što je bilo prije njegova rođenja.&lt;ref name=&quot;auto12&quot;&gt;{{cite web |last=Gharib|first=Anthony|date=16 July 2023|title=Carlos Alcaraz wins Wimbledon, denies Novak Djokovic record 24th Grand Slam singles title|url=https://www.usatoday.com/story/sports/tennis/wimb/2023/07/16/novak-djokovic-carlos-alcaraz-wimbledon-mens-final-result/70417922007/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230717061050/https://www.usatoday.com/story/sports/tennis/wimb/2023/07/16/novak-djokovic-carlos-alcaraz-wimbledon-mens-final-result/70417922007/|archive-date=17 July 2023|access-date=17 July 2023|website=USA Today}}&lt;/ref&gt;

U [[National Bank Open|Torontu]] je ispao od [[Tommy Paul|Tommyja Paula]],&lt;ref&gt;{{cite web |last=Carroll|first=Rory|date=12 August 2023|title=Alcaraz stunned by Paul in Toronto quarters|url=https://www.reuters.com/sports/tennis/de-minaur-shocks-medvedev-reach-semis-toronto-2023-08-11/|access-date=20 November 2023|work=[[Reuters]]}}&lt;/ref&gt; dok je u [[Western &amp; Southern Open|Cincinnatiju]] izgubio u finalu od Đokovića u tri seta, iako je imao meč loptu u drugom setu. Meč je trajao 3 sata i 49 minuta te je postao najduži meč u historiji turnira, odnosno najduže finale na tri seta u historiji Masters turnira.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.tennis.com/news/articles/novak-djokovic-carlos-alcaraz-cincinnati-final-championship-point |title=Novak Djokovic saves championship point in thrilling Cincinnati final win over Carlos Alcaraz |website=Tennis.com |date=21 August 2023 |access-date=21 August 2023 |archive-date=21 August 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230821015125/https://www.tennis.com/news/articles/novak-djokovic-carlos-alcaraz-cincinnati-final-championship-point |url-status=live|last=McGrogan|first=Ed}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |last=Carayol|first=Tumaini|date=21 August 2023|title=Novak Djokovic overcomes Carlos Alcaraz to win Cincinnati title in instant classic|url=https://www.theguardian.com/sport/2023/aug/20/coco-gauff-karolina-muchova-cincinnati-open|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240719021528/https://www.theguardian.com/sport/2023/aug/20/coco-gauff-karolina-muchova-cincinnati-open|archive-date=19 July 2024|access-date=20 November 2023|work=[[The Guardian]]}}&lt;/ref&gt; Na [[US Open]] je došao kao branitelj naslova, ali je izgubio u polufinalu od Medvedeva&lt;ref&gt;{{cite web |last=Carayol|first=Tumaini|date=9 September 2023|title=Daniil Medvedev stuns Carlos Alcaraz to set up US Open final showdown with Novak Djokovic|url=https://www.theguardian.com/sport/2023/sep/09/daniil-medvedev-stuns-carlos-alcaraz-to-set-up-us-open-final-showdown-with-novak-djokovic|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230909040451/https://www.theguardian.com/sport/2023/sep/09/daniil-medvedev-stuns-carlos-alcaraz-to-set-up-us-open-final-showdown-with-novak-djokovic|archive-date=9 September 2023|access-date=9 September 2023|work=[[The Guardian]]}}&lt;/ref&gt; te je nakon turnira ponovo pao na drugo mjesto ljestvice.&lt;ref&gt;{{cite web |date=29 August 2023|title=Djokovic's Devastating Start To US Open|url=https://www.atptour.com/en/news/djokovic-muller-us-open-2023-monday|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230829074008/https://www.atptour.com/en/news/djokovic-muller-us-open-2023-monday|archive-date=29 August 2023|access-date=9 September 2023|publisher=[[Association of Tennis Professionals]]}}&lt;/ref&gt; Iako mu je cilj do kraja godine bio vratiti se na prvo mjesto,&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-beijing-2023-preview |title=Alcaraz: 'No. 1 Is One Of The Main Goals' |date=27 September 2023 |access-date=7 November 2023 |archive-date=19 July 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240719022031/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-beijing-2023-preview |url-status=live|publisher=[[Association of Tennis Professionals]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |date=5 October 2023|title=Alcaraz On No. 1 Battle: 'Djokovic Is On My Mind In Every Practice'|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-shanghai-2023-preview|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20231107053710/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-shanghai-2023-preview|archive-date=7 November 2023|access-date=7 November 2023|publisher=[[Association of Tennis Professionals]]}}&lt;/ref&gt; ponovo je, kao i godinu ranije, loše odigrao posljednje turnire na tvrdoj podlozi&lt;ref&gt;{{cite web |date=4 October 2023|title=Sinner powers past Alcaraz to book Beijing final with Medvedev|url=https://www.reuters.com/sports/tennis/medvedev-into-china-open-final-after-routine-win-over-zverev-2023-10-03/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20231107055215/https://www.reuters.com/sports/tennis/medvedev-into-china-open-final-after-routine-win-over-zverev-2023-10-03/|archive-date=7 November 2023|access-date=7 November 2023|work=[[Reuters]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |last=Southby|first=Ben|date=11 October 2023|title=Carlos Alcaraz suffers shock defeat to Grigor Dimitrov in latest Shanghai Masters upset – 'I knew what I had to do'|url=https://www.eurosport.com/tennis/atp-shanghai/2023/carlos-alcaraz-suffers-shock-defeat-to-grigor-dimitrov-in-latest-shanghai-masters-upset-i-knew-what-_sto9832953/story.shtml|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240719022028/https://www.eurosport.com/tennis/atp-shanghai/2023/carlos-alcaraz-suffers-shock-defeat-to-grigor-dimitrov-in-latest-shanghai-masters-upset-i-knew-what-_sto9832953/story.shtml|archive-date=19 July 2024|access-date=7 November 2023|work=[[Eurosport]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |date=31 October 2023|title=Alcaraz: 'A Lot Of Things To Improve'|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-reaction-paris-2023|access-date=7 November 2023|publisher=[[Association of Tennis Professionals]]}}&lt;/ref&gt;  te je godinu završio porazom u polufinalu [[ATP Finals]]a od Đokovića,&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Southby|first=Ben|date=19 November 2023|title='I'm not at his level' – Carlos Alcaraz admits 'unbelievable' Novak Djokovic is superior indoors after ATP Finals defeat|url=https://www.eurosport.com/tennis/atp-finals/2023/im-not-at-his-level-carlos-alcaraz-admits-unbelievable-novak-djokovic-is-superior-indoors-after-atp-_sto9889172/story.shtml|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20231119135056/https://www.eurosport.com/tennis/atp-finals/2023/im-not-at-his-level-carlos-alcaraz-admits-unbelievable-novak-djokovic-is-superior-indoors-after-atp-_sto9889172/story.shtml|archive-date=19 November 2023|access-date=20 November 2023|work=[[Eurosport]]}}&lt;/ref&gt; odnosno kao drugi tenisač svijeta.&lt;ref&gt;{{cite web |date=19 November 2023|title=Ferrero On Alcaraz's 'Extremely Good' Year|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-ferrero-turin-2023-sf-reaction|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240719022032/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-ferrero-turin-2023-sf-reaction|archive-date=19 July 2024|access-date=20 November 2023|publisher=[[Association of Tennis Professionals]]}}&lt;/ref&gt;

=== Novi Grand Slam naslovi i povratak na prvo mjesto (2024. – 2025.) ===

Novu sezonu Alcaraz je započeo dobrim nastupom na [[Australian Open]]u, gdje je po prvi put u karijeri došao do četvrtfinala;&lt;ref&gt;{{cite web |title=Alcaraz joins illustrious quarterfinal club|url=https://ausopen.com/articles/news/alcaraz-joins-illustrious-quarterfinal-club|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240719022034/https://ausopen.com/articles/news/alcaraz-joins-illustrious-quarterfinal-club|archive-date=19 July 2024|access-date=23 February 2024|website=ausopen.com|language=en}}&lt;/ref&gt; tamo je ispao od [[Alexander Zverev|Alexandera Zvereva]].&lt;ref&gt;{{cite news |date=24 January 2024|title=Alcaraz wiped out in quarterfinal loss to Zverev|url=https://www.espn.in/tennis/story/_/id/39376735/carlos-alcaraz-crashes-aussie-open-loss-zverev|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240223051155/https://www.espn.in/tennis/story/_/id/39376735/carlos-alcaraz-crashes-aussie-open-loss-zverev|archive-date=23 February 2024|access-date=23 February 2024|work=ESPN|language=en}}&lt;/ref&gt; Nakon toga, treću godinu za redom igrao je na južnoameričkoj zemlji; kao branitelj naslova na [[Argentina Open]]u ispao je u polufinalu od [[Nicolás Jarry|Nicolása Jarryja]],&lt;ref&gt;{{cite news |date=17 February 2024|title=Alcaraz moves on, gets Jarry in Argentina semis|url=https://www.espn.in/tennis/story/_/id/39541489/top-seed-carlos-alcaraz-reaches-argentina-open-semifinals|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240223051721/https://www.espn.in/tennis/story/_/id/39541489/top-seed-carlos-alcaraz-reaches-argentina-open-semifinals|archive-date=23 February 2024|access-date=23 February 2024|work=ESPN|language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite news |date=18 February 2024|title=Alcaraz upset by Jarry in Argentina Open semifinals|url=https://sportstar.thehindu.com/tennis/carlos-alcaraz-beaten-by-by-nicolas-jarry-argentina-open/article67859895.ece|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240719022034/https://sportstar.thehindu.com/tennis/carlos-alcaraz-beaten-by-by-nicolas-jarry-argentina-open/article67859895.ece|archive-date=19 July 2024|access-date=23 February 2024|work=Sportstar|language=en}}&lt;/ref&gt; dok je na [[Rio Open]]u predao svoj prvi meč nakon samo dva gema jer je izvrnuo zglob.&lt;ref name=&quot;RioOpenAnkle2&quot;&gt;{{cite news |date=21 February 2024|title=Alcaraz rolls ankle, exits Rio Open after 2 points.|url=https://www.espn.in/tennis/story/_/id/39565422/carlos-alcaraz-injures-ankle-exits-rio-open-2-games|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240719022036/https://www.espn.in/tennis/story/_/id/39565422/carlos-alcaraz-injures-ankle-exits-rio-open-2-games|archive-date=19 July 2024|access-date=23 February 2024|work=ESPN|language=en}}&lt;/ref&gt; Povratak u formu uslijedio je na [[BNP Paribas Open|Indian Wellsu]],&lt;ref&gt;{{cite web |date=15 March 2024|title=Alcaraz buzzing after seeing off bee invasion, Zverev in 'most unusual match'|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-indian-wells-2024-thursday-qf-reaction|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240719022548/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-indian-wells-2024-thursday-qf-reaction|archive-date=19 July 2024|access-date=15 March 2024|publisher=[[Association of Tennis Professionals]]}}&lt;/ref&gt; gdje je u polufinalu pobijedio [[Jannik Sinner|Jannika Sinnera]] (i tako prekinuo njegov niz od 19 uzastopnih pobjeda),&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.theguardian.com/sport/2024/mar/15/bee-invasion-forces-delay-of-alcaraz-zverev-quarter-final-at-indian-wells |title=Carlos Alcaraz survives bee invasion to set up Indian Wells semi-final with Jannik Sinner |date=15 March 2024 |access-date=15 March 2024 |archive-date=19 July 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240719022556/https://www.theguardian.com/sport/2024/mar/15/bee-invasion-forces-delay-of-alcaraz-zverev-quarter-final-at-indian-wells |url-status=live|work=[[The Guardian]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;atptour.com2&quot;&gt;{{cite web |url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-sinner-indian-wells-2024-sf-report |title=Carlos Alcaraz snaps Jannik Sinner's winning streak in Indian Wells SFs |access-date=17 March 2024 |archive-date=17 March 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240317074750/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-sinner-indian-wells-2024-sf-report |url-status=live|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; a onda i [[Danil Medvedev|Danila Medvedeva]] u finalu, osvojivši tako svoju prvu titulu u osam mjeseci.&lt;ref&gt;{{cite web |date=17 March 2024|title=Carlos Alcaraz wins second straight Indian Wells title with victory over Medvedev in final|url=https://www.tennis.com/news/articles/carlos-alcaraz-wins-second-straight-indian-wells-title-with-victory-over-medvedev-in-final|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240317234703/https://www.tennis.com/news/articles/carlos-alcaraz-wins-second-straight-indian-wells-title-with-victory-over-medvedev-in-final|archive-date=17 March 2024|access-date=17 March 2024|work=[[tennis.com]]}}&lt;/ref&gt; U [[Miami Open|Miamiju]] je ispao u četvrtfinalu od [[Grigor Dimitrov|Grigora Dimitrova]],&lt;ref&gt;{{cite web |date=27 March 2024|title=Miami Showtime Alcaraz ousts Musetti; Dimitrov buries his Miami 'kryptonite'|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-musetti-miami-2024-tuesday|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240719022552/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-musetti-miami-2024-tuesday|archive-date=19 July 2024|access-date=1 April 2024|publisher=[[Association of Tennis Professionals]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |date=29 March 2024|title=Grigor Dimitrov stuns Carlos Alcaraz in straight sets to reach Miami Open semis|url=https://www.theguardian.com/sport/2024/mar/29/dimitrov-stuns-alcaraz-in-straight-sets-to-reach-miami-open-semi-finals|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240719022551/https://www.theguardian.com/sport/2024/mar/29/dimitrov-stuns-alcaraz-in-straight-sets-to-reach-miami-open-semi-finals|archive-date=19 July 2024|access-date=1 April 2024|work=[[The Guardian]]|agency=[[Reuters]]}}&lt;/ref&gt; nakon čega je pao na treće mjesto ljestvice, iza [[Novak Đoković|Novaka Đokovića]] i osvajača Miamija, Jannika Sinnera. 
[[File:Carlos Alcaraz - Vainqueur Roland Garros 2024.jpg|thumb|320px|Carlos Alcaraz s pobjedničkim peharom na [[Roland-Garros 2024.|Roland-Garrosu 2024.]] godine.]]
Početak zemljane sezone bio mu je obilježen ozljedama. Zbog problema s desnom rukom otkazao je [[Monte Carlo Masters]] i [[Barcelona Open|Barcelonu]],&lt;ref&gt;{{cite web |date=9 April 2024|title=Carlos Alcaraz withdraws from Monte Carlo Masters with right forearm injury|url=https://www.skysports.com/tennis/news/12110/13111526/carlos-alcaraz-withdraws-from-monte-carlo-masters-with-right-arm-injury|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240719022555/https://www.skysports.com/tennis/news/12110/13111526/carlos-alcaraz-withdraws-from-monte-carlo-masters-with-right-arm-injury|archive-date=19 July 2024|access-date=21 May 2024|work=[[Sky Sports]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |date=14 April 2024|title=Carlos Alcaraz: Spaniard withdraws from the Barcelona Open with injury|url=https://www.bbc.com/sport/tennis/68812339|access-date=21 May 2024|work=[[BBC Sport]]}}&lt;/ref&gt; u [[Madrid Open|Madridu]] se mučio s ozljedom i ispao u četvrtfinalu od [[Andrej Rubljov (teniser)|Andreja Rubljova]]&lt;ref name=&quot;:14&quot;&gt;{{Cite web |title=Jannik Sinner joins Carlos Alcaraz on the on sidelines ahead of Italian Open in Rome|url=https://www.skysports.com/tennis/news/12110/13128067/jannik-sinner-joins-carlos-alcaraz-on-the-on-sidelines-ahead-of-italian-open-in-rome|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240719023054/https://www.skysports.com/tennis/news/12110/13128067/jannik-sinner-joins-carlos-alcaraz-on-the-on-sidelines-ahead-of-italian-open-in-rome|archive-date=19 July 2024|access-date=7 May 2024|website=Sky Sports|language=en}}&lt;/ref&gt; te je otkazao [[Internazionali BNL d'Italia|Rim]].&lt;ref name=&quot;:14&quot; /&gt; Međutim, forma mu se vratila do [[Roland-Garros]]a. Iako je imao nekoliko teških mečeva na početku, došao je do polufinala, gdje je u pet setova pobijedio Sinnera i tako izborio svoje prvo pariško finale. Tamo je, također u pet sezova, pobijedio Zvereva i tako s 21 godinom i 35 dana postao najmlađi tenisač koji je osvojio Grand Slamove na tri različite podloge.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Ramsay|first=George|date=9 June 2024|title=Carlos Alcaraz wins third major title with five-set victory at the French Open over Alexander Zverev|url=https://www.cnn.com/2024/06/09/sport/french-open-final-mens-final-2024-spt-intl/index.html|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240719023054/https://www.cnn.com/2024/06/09/sport/french-open-final-mens-final-2024-spt-intl/index.html|archive-date=19 July 2024|access-date=9 June 2024|website=CNN|language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |last=Elbaba|first=Julia|date=9 June 2024|title=Carlos Alcaraz becomes the youngest man in complete the Surface Slam|url=https://www.nbclosangeles.com/news/sports/tennis/carlos-alcaraz-youngest-man-grand-slam-finals-3-surfaces/3431479/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240607200013/https://www.nbclosangeles.com/news/sports/tennis/carlos-alcaraz-youngest-man-grand-slam-finals-3-surfaces/3431479/|archive-date=7 June 2024|access-date=9 June 2024|publisher=NBC Los Ángeles.com|language=EN}}&lt;/ref&gt; U srpnju, uspješno je obranio titulu u [[Wimbledon (tenis)|Wimbledonu]] protiv Đokovića u tri seta.&lt;ref&gt;{{cite web |date=14 July 2024|title=Alcaraz crushes Djokovic to retain Wimbledon title|url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/c8864j5815go|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240719012819/https://www.bbc.com/sport/tennis/articles/c8864j5815go|archive-date=19 July 2024|access-date=14 July 2024|publisher=BBC Sport}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |title=Wimbledon: Carlos Alcaraz bullies Novak Djokovic to win his second straight title at All England Club|url=https://www.skysports.com/tennis/news/32498/13177804/wimbledon-carlos-alcaraz-bullies-novak-djokovic-to-win-his-second-straight-title-at-all-england-club|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20240719023055/https://www.skysports.com/tennis/news/32498/13177804/wimbledon-carlos-alcaraz-bullies-novak-djokovic-to-win-his-second-straight-title-at-all-england-club|archive-date=19 July 2024|access-date=14 July 2024|work=Sky Sports}}&lt;/ref&gt; te je s 21 godinom i 70 dana postao najmlađi tenisač u ''Open'' eri koji je kompletirao tzv. [[Kanalski Slam]] (osvojio je Roland-Garros i Wimbledon u istoj sezoni).&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Roopanarine|first=Les|date=14 July 2024|title=Alcaraz sweeps past Djokovic to retain Wimbledon title|url=https://www.lovegametennis.com/carlos-alcaraz-sweeps-past-novak-djokovic-to-retain-wimbledon-title-tennis/|access-date=19 July 2024|website=Love Game Tennis|language=en-GB}}&lt;/ref&gt; 

Uslijedile su [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijske igre]] u [[Pariz]]u, gdje je Alcaraz nastupao i u [[Tenis na Ljetnim olimpijskim igrama 2024. – muški singlovi|singlu]] i u [[Tenis na Ljetnim olimpijskim igrama 2024. – muški parovi|parovima]]. U parovima je s [[Rafael Nadal|Rafaelom Nadalom]] došao do četvrtfinala, dok je u singlovima došao do finala bez izgubljenog seta. Iako je u finalu protiv Đokovića bio veliki favorit, Alcaraz je tijesno izgubio u dva seta u meču u kojem nijedan igrač nije ispustio servis;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=4 August 2024|title=Novak Djokovic beats Carlos Alcaraz to win Olympic tennis gold and seal 'Golden Slam'|url=https://www.bbc.com/sport/olympics/articles/cjk33v1n8n4o|access-date=5 August 2024|website=[[BBC Sport]]|language=}}&lt;/ref&gt; ovime je postao najmlađi osvajač srebrne medalje u muškim singlovima. 

[[National Bank Open|Toronto]] je propustio zbog umora, dok je u [[Cincinnati Open|Cincinnatiju]] iznenađujuće ispao u prvom kolu od [[Gaël Monfils|Gaëla Monfilsa]];&lt;ref&gt;{{cite web |date=16 August 2024|title=Monfils stuns Alcaraz in Cincinnati|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-monfils-cincinnati-2024-friday|access-date=16 August 2024|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; u tom je meču Alcaraz prvi put u svojoj karijeri razbio reket usred meča, što je izazvalo veliku medijsku pozornost i rezultiralo njegovom javnom isprikom zbog neprimjerenog ponašanja.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=16 August 2024|title=El monumental cabreo de Alcaraz: destroza su raqueta tras perder en Cincinnati|url=https://www.elmundo.es/deportes/tenis/2024/08/16/66bfaa02e85ecea4598b459a.html|access-date=11 December 2024|website=ELMUNDO|language=es}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Rodríguez|first=Diego Fonseca|date=17 August 2024|title=Alcaraz: primera raqueta reventada, perdón público y foco en el US Open|url=https://elpais.com/deportes/tenis/2024-08-17/alcaraz-primera-raqueta-reventada-perdon-publico-y-foco-en-el-us-open.html|access-date=11 December 2024|website=El País|language=es}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;RacquetSmash2&quot;&gt;{{Cite web |url=https://edition.cnn.com/2024/08/17/sport/carlos-alcaraz-cincinnati-open-racket-spt-intl/index.html |title=Carlos Alcaraz apologizes for smashing and breaking racket in 'worst match' of his career |date=17 August 2024 |access-date=11 December 2024 |last=Ronald|first=Issy|last2=Schlachter|first2=Thomas|website=CNN|language=en}}&lt;/ref&gt; Na [[US Open]]u je također doživio šok kada je ispao u drugom kolu od [[Botic van de Zandschulp|Botica van de Zandschulpa]];&lt;ref&gt;{{Cite news |last1=Hansen|first1=James|last2=Eccleshare|first2=Charlie|title=Carlos Alcaraz knocked out of U.S. Open by Botic van de Zandschulp in major upset|url=https://www.nytimes.com/athletic/5733308/2024/08/30/carlos-alcaraz-us-open-result-van-de-zandschulp/|access-date=30 August 2024|work=[[The New York Times]]|language=en-US|issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt; bilo mu je to najranije ispadanje na Grand Slamu još od Wimbledona [[2021.]] godine. 
[[File:2024 Summer Olympics men's singles tennis tournament's podium, 2024-08-04 (59) (cropped).jpg|220px|thumb|left|Alcaraz prima srebrnu medalju na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama]] u [[Pariz]]u [[2024.]] godine.]]
Međutim, unatoč seriji loših rezultata, Alcaraz se uspio oporaviti. Nakon uspješnih nastupa na [[Davis Cup]]u i [[Laver Cup]]u, pobijedio je Sinnera u finalu [[China Open]]a u [[Peking]]u; bio je to njegov treći susret sa Sinnerom te godine i treća pobjeda.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Media|first=P. A.|date=2 October 2024|title=Alcaraz ends Sinner's winning streak to land China Open|url=https://www.theguardian.com/sport/2024/oct/02/carlos-alcaraz-ends-jannik-sinner-winning-streak-in-pulsating-encounter-to-land-china-open-tennis|access-date=24 October 2024|work=The Guardian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Tom je pobjedom ponovo došao na drugo mjesto ljestvice, prestigavši Zvereva.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Brugnoli|first=Simone|date=30 September 2024|title=BREAKING: Carlos Alcaraz leapfrogs Zverev to No.2 in ATP ranking|url=https://www.tennisworldusa.org/tennis/news/Carlos_Alcaraz/148635/breaking-carlos-alcaraz-leapfrogs-zverev-to-no2-in-atp-ranking/|access-date=24 October 2024|website=Tennis World USA|language=en}}&lt;/ref&gt; Također je postao prvi igrač u historiji ATP-a koji je osvojio 500 turnir na svakoj od tri podloge.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Ciriza|first=Alejandro|date=2 October 2024|title=Carlos Alcaraz vence a Jannik Sinner y conquista el torneo de Pekín|url=https://elpais.com/deportes/tenis/2024-10-02/carlos-alcaraz-vence-a-jannik-sinner-y-conquista-el-torneo-de-pekin.html|access-date=2 October 2024|website=El País|language=es}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;ChinaOpenSinner2&quot;&gt;{{Cite web |date=2 October 2024|title=China Open: Carlos Alcaraz recovers to beat Jannik Sinner in dramatic final|url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/ce8v6560lnro|access-date=15 December 2024|website=BBC Sport|language=en-GB}}&lt;/ref&gt; No, kraj sezone i ove godne bio mu je dosta klimav. U [[Shanghai Masters|Šangaju]] je ispao od [[Tomáš Macháč|Tomáša Macháča]] u četvrtfinalu, dok ga je u [[Rolex Paris Masters|Pariz]]u u osmini finala izbacio [[Ugo Humbert]].&lt;ref&gt;{{Cite web |date=10 October 2024|title=Carlos Alcaraz stunned by Tomas Machac at Shanghai Masters|url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/c5y0vjye5gpo|access-date=7 December 2024|website=BBC Sport|language=en-GB}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz on Ugo Humbert defeat: 'I gave everything'|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-paris-2024-thursday-reaction|access-date=7 December 2024|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; Iako je bio ozlijeđen tijekom [[ATP FInals]]a nije se povukao te je ispao u grupi,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=15 November 2024|title=ATP Finals: Carlos Alcaraz exits after losing to Alexander Zverev|url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/c3deml3xng2o|access-date=7 December 2024|website=BBC Sport|language=en-GB}}&lt;/ref&gt; a na [[Davis Cup]]u je unatoč pobjedi u singlu ispao u čevrtfinalu turnira koji je ujedno bio i oproštajni za Rafaela Nadala. Iako je osvojio dva Grand Slama te sezone, Alcaraz je godinu završio kao treći tenisač svijeta, što je bio prvi takav slučaj u historiji.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=19 November 2024|title=Rafael Nadal: Retiring superstar's career over after Spain lose to the Netherlands at Davis Cup|url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/c0k82v4n25vo|access-date=7 December 2024|website=BBC Sport|language=en-GB}}&lt;/ref&gt;

Alcaraz je sljedeću godinu započeo s nadom da bi mogao postati najmlađi tenisač koji je ostvario karijerni Grand Slam,&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://ausopen.com/articles/news/carlos-quest-history-making-crown-ao-2025 |title=Carlos' quest for a history-making crown at AO 2025 |date=18 January 2025 |access-date=16 March 2025 |last=Ridge|first=Patric|website=ausopen.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |last=Zagoria|first=Adam|date=6 January 2025|title=Carlos Alcaraz Eyeing Career Slam At Australian Open: 'My Main Goal' For The Season|url=https://www.forbes.com/sites/adamzagoria/2025/01/06/carlos-alcaraz-eyeing-career-slam-at-australian-open-my-main-goal-for-the-season/|access-date=16 March 2025|work=[[Forbes]]}}&lt;/ref&gt; ali ga je u četvrtfinalu [[Australian Open]]a zaustavio Đoković; komentatori su naveli kako je Alcaraz bio izrazito nervozan tijekom meča.&lt;ref name=&quot;:52&quot;&gt;{{Cite web |last=Jurejko|first=Jonathan|date=21 January 2025|title=Djokovic overcomes injury to stun Alcaraz in Melbourne|url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/cvg8nz90xkjo|website=BBC Sport}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Carayol |first=Tumaini |date=2025-01-21 |title=Novak Djokovic defies injury to stun Carlos Alcaraz at Australian Open |url=https://www.theguardian.com/sport/2025/jan/21/novak-djokovic-defies-injury-to-stun-carlos-alcaraz-at-australian-open-tennis |access-date=2026-03-09 |work=The Guardian |language=en-GB |issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Nakon Australije, po prvi put u karijeri odlučio se igrati na tvrdim podlogama u Europi, što mu je donijelo naslov na [[Rotterdam Open]]u, gdje je pobijedio [[Alex de Minaur|Alexa de Minaura]].&lt;ref&gt;{{cite web |date=10 February 2025|title=Carlos Alcaraz wins Rotterdam Open for first indoor title|url=https://www.espn.com.au/tennis/story/_/id/43765633/carlos-alcaraz-wins-rotterdam-open-first-indoor-title|access-date=16 March 2025|publisher=[[ESPN]]|agency=[[Associated Press]]}}&lt;/ref&gt; Uslijedila je serija slabijih nastupa – u [[Qatar ExxonMobil Open|Kataru]] ga je u četvrtfinalu izbacio [[Jiří Lehečka]],&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Jiri Lehecka shocks Carlos Alcaraz in Doha|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-lehecka-doha-2025-thursday|access-date=16 March 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; u [[BNP Paribas Open|Indian Wellsu]] je kao dvostruki branitelj naslova ispao u polufinalu od [[Jack Draper|Jacka Drapera]],&lt;ref&gt;{{Cite web |last=John|first=Andrew|title=BNP Paribas Open: Jack Draper stuns Carlos Alcaraz to reach first Indian Wells final|url=https://www.desertsun.com/story/sports/tennis/bnp/2025/03/15/jack-draper-stuns-carlos-alcaraz-to-reach-indian-wells-final/82452718007/|access-date=16 March 2025|website=The Desert Sun|language=en-US}}&lt;/ref&gt; a u [[Miami Open|Miamiju]] je ispao već u prvom kolu od [[David Goffin|Davida Goffina]].&lt;ref&gt;{{cite web |date=22 March 2025|title=Goffin upsets Alcaraz with stunning Miami comeback|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-goffin-miami-2025-friday}}&lt;/ref&gt;
[[File:Carlos Alcaraz - Roland Garros 2025 - serving.jpg|thumb|320px|Alcaraz servira na [[Roland-Garros 2025.|Roland-Garrosu 2025.]] godine.]]
Međutim, na zemljanim je terenima imao puno više uspjeha. Započeo ju je u [[Monte Carlo Masters|Monte Carlu]], gdje dotad nikada nije pobijedio ni u jednom meču;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz on clay: 100 matches and a legacy of greatness|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-clay-feature-monte-carlo-2025|access-date=13 April 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; nakon tri seta protiv [[Arthur Fils|Arthura Filsa]] u četvrtfinalu,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=11 April 2025|title=Carlos Alcaraz: World number one has 'missed clay' after reaching semi-finals with win over Arthur Fils|url=https://www.bbc.com/sport/tennis/articles/ckgr41p941no|access-date=3 October 2025|website=BBC Sport|language=en-GB}}&lt;/ref&gt; Alcaraz je u finalu pobijedio [[Lorenzo Musetti|Lorenza Musettija]] i tako došao do prvog Masters 1000 naslova nakon 13 mjeseci. Iako je u Barceloni lagano došao do finala, tamo ga je porazio [[Holger Rune]], a Alcaraz je nakon turnira otkazao nastup u Madridu zbog ozljeda nogu.&lt;ref&gt;{{cite web |date=20 April 2025|title=Holger Rune stuns Carlos Alcaraz to win Barcelona Open title|url=https://www.espn.com/tennis/story/_/id/44766918/holger-rune-stuns-carlos-alcaraz-win-barcelona-open-title|access-date=21 April 2025|website=espn.com|publisher=Reuters}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Eccleshare|first=Charlie|date=24 April 2025|title=Carlos Alcaraz withdraws from Madrid Open with muscle injury|url=https://www.nytimes.com/athletic/6295860/2025/04/24/carlos-alcaraz-madrid-open-out-injury/|access-date=26 April 2025|work=The New York Times|language=en-US|issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt; U [[Internazionali BNL d'Italia|Rimu]] je u finalu pobijedio Sinnera i tako osvojio novu Masters 1000 titulu, postavši tako prvi tenisač nakon Nadala i Đokovića koji je osvojio sve moderne velike turnire na zemlji (Roland-Garros, Monte Carlo, Madrid i Rim).&lt;ref&gt;{{Cite web |last=West|first=Ewan|date=18 May 2025|title=Carlos Alcaraz emulates Rafael Nadal &amp; Novak Djokovic as he claims maiden Italian Open title|url=https://www.tennis365.com/tennis-news/carlos-alcaraz-jannik-sinner-italian-open-clay-feat-rafael-nadal-novak-djokovic|access-date=18 May 2025|website=Tennis365|language=en}}&lt;/ref&gt; Bio je to uvod u sjajan nastup na [[Roland-Garros]]u, gdje je Alcaraz ponovo došao do finala, gdje ga je čekao Sinner. Sinner je imao 2:0 u setovima, a u četvrtom je setu imao tri meč lopte na Alcarazov servis; Alcaraz je uspio spasiti 0:40 i odveo meč u peti set, gdje je uspio pobijediti i obraniti naslov u [[Pariz]]u. Meč je trajao 5 sati i 29 minuta i tako postao najduži finalni meč u historiji Roland-Garrosa te drugi najduži finalni meč na Grand Slamovima općenito.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=8 June 2025|title=French Open 2025 results: Carlos Alcaraz fights back to beat Jannik Sinner in classic Roland Garros final|url=https://www.bbc.com/sport/tennis/articles/c0eqjpzq972o|access-date=8 June 2025|website=BBC Sport|language=en-GB}}&lt;/ref&gt; Također, bio je to prvi put da je Alcaraz pobijedio meč u kojem je gubio 0:2 u setovima&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz joins this list of players to rally from two sets down in a Grand Slam final...|url=http://www.atptour.com/en/news/alcaraz-roland-garros-2025-final-two-set-comeback|access-date=8 June 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; te je postao tek deveti igrač u historiji kojemu je to uspjelo u finalu nekog Grand Slama.&lt;ref&gt;{{Cite web |date= |title=Alcaraz joins this list of players to rally from two sets down in a Grand Slam final... |url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-roland-garros-2025-final-two-set-comeback}}&lt;/ref&gt; Mnogi su komentatori ovaj meč proglasili jednim od najboljiih svih vremena.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Tennis.com|title=Was the Carlos Alcaraz-Jannik Sinner Roland Garros match the best ever played?|url=https://www.tennis.com/news/articles/carlos-alcaraz-jannik-sinner-2025-roland-garros-best-match-ever|access-date=3 October 2025|website=Tennis.com|language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=9 June 2025|title=I saw Alcaraz and Sinner's epic final – and it changed tennis forever|url=https://www.independent.co.uk/sport/tennis/alcaraz-sinner-french-open-final-rivalry-b2766292.html|access-date=3 October 2025|website=The Independent|language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=9 June 2025|title=Alcaraz vs Sinner: Was this the greatest tennis match of the decade?|url=https://www.shortlist.com/sport/alcarez-vs-sinner-was-this-the-greatest-tennis-match-of-the-decade|access-date=3 October 2025|website=Shortlist|language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=9 June 2025|title=How Alcaraz broke his own limits – and Sinner – to win astonishing French Open final|url=https://www.independent.co.uk/sport/tennis/alcaraz-sinner-french-open-result-report-b2766076.html|access-date=3 October 2025|website=The Independent|language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Flink|first=Steve|date=9 June 2025|title=Steve Flink: Alcaraz Somehow Stops Sinner in a Roland Garros Epic|url=https://www.ubitennis.net/2025/06/steve-flink-alcaraz-somehow-stops-sinner-in-a-roland-garros-epic/|access-date=3 October 2025|website=UBITENNIS|language=en-US}}&lt;/ref&gt;

Travnatu sezonu započeo je u Queensu, a njegova polufinalna pojeda protiv sunarodnjaka [[Roberto Bautista Agut|Roberta Bautiste Aguta]] bila mu je 250. u karijeri, čime je postao treći najbrži igrač koji je došao do te brojke;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz claims 250th win, surges into Queen's Club final|url=http://www.atptour.com/en/news/alcaraz-bautista-agut-london-2025-saturday|access-date=22 June 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; u finalu Queensa pobijedio je Lehečku i osvojio svoj treći uzastopni naslov.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz outlasts Jiri Lehecka for second Queen's Club title|url=http://www.atptour.com/en/news/alcaraz-lehecka-london-2025-final|access-date=22 June 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; U prvom kolu [[Wimbledon (tenis)|Wimbledona]] neočekivano je igrao pet setova protiv veterana [[Fabio Fognini|Fabija Fogninija]], koji je već ranije najavio svoje umirovljenje i koji je bio bez ijedne ATP pobjede te sezone.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz survives five-set scare from Fabio Fognini in Wimbledon opener|url=http://www.atptour.com/en/news/alcaraz-fognini-wimbledon-2025-monday|access-date=11 August 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; Iako je gubio setove tijekom turnira, došao je do finala, gdje je izgubio od Sinnera u četiri seta; bio je do njegov prvi poraz u finalu Grand Slama te prvi poraz od Sinnera od [[2023.]] godine, a ujedno je i prekinuo njegov osobni rekord od 24 pobjede za redom. 

Njih su se dvojica ponovo susreli u finalu [[Cincinnati Open]]a, gdje je Sinner, koji se mučio s formom, predao meč u prvom setu pri vodstvu Alcaraza od 5:0; Alcaraz je tako osvojio svoj treći Masters 1000 turnir te sezone.&lt;ref name=&quot;:32&quot;&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz claims first Cincinnati crown after Jannik Sinner retires|url=http://www.atptour.com/en/news/sinner-alcaraz-cincinnati-2025-final|access-date=19 August 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt; Na [[US Open]]u, Alcaraz je lagano pobjeđivao u prvih šest mečeva,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=29 August 2025|title=US Open 2025 results: Carlos Alcaraz cruises through to fourth round of US Open|url=https://www.bbc.com/sport/tennis/articles/c15ljzy3dqjo|access-date=30 August 2025|website=BBC Sport|language=en-GB}}&lt;/ref&gt; da bi u polufinalu pobijedio Đokovića po prvi put na tvrdoj podlozi.&lt;ref&gt;{{Cite news |last1=Futterman|first1=Matthew|last2=Eccleshare|first2=Charlie|date=5 September 2025|title=Carlos Alcaraz overpowers Novak Djokovic to reach U.S. Open final|url=https://www.nytimes.com/athletic/6601703/2025/09/05/carlos-alcaraz-novak-djokovic-us-open-result-analysis/|access-date=6 September 2025|work=The New York Times|language=en-US|issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt; Do finala je došao bez izgubljenog seta, prvi tenisač kojemu je to uspjelo još od [[Roger Federer|Rogera Federera]] [[2015.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Sarkar|first=Rana|date=6 September 2025|title=Carlos Alcaraz follows Federer's 2015 path to US Open final, beats Djokovic without dropping a set|url=https://economictimes.indiatimes.com/news/international/us/carlos-alcaraz-follows-federers-2015-path-to-us-open-final-beats-djokovic-without-dropping-a-set/articleshow/123728168.cms?from=mdr|access-date=6 September 2025|work=The Economic Times|issn=0013-0389}}&lt;/ref&gt; U finalu ga je ponovo čekao Sinner (bio je ovo treći Grand Slam finale između njih dvojice za redom), a Alcaraz je dominantno pobijedio u četiri seta,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=8 September 2025|title=US Open 2025 results: How Carlos Alcaraz produced 'faultless' performance to beat Jannik Sinner and win title|url=https://www.bbc.com/sport/tennis/articles/c9v7nld4we2o|access-date=3 October 2025|website=BBC Sport|language=en-GB}}&lt;/ref&gt; čime se nakon dvije godine vratio na prvo mjesto ATP ljestvice.&lt;ref name=&quot;:72&quot;&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz returns to World No. 1 following US Open triumph|url=http://www.atptour.com/en/news/alcaraz-no-1-return-september-2025|access-date=7 September 2025|website=ATP Tour|language=en}}&lt;/ref&gt;
[[File:P20250907DT-0798 President Donald Trump attends the U.S. Open Men’s Championship.jpg|thumb|320px|left|Alcaraz tijekom finalnog meča na [[US Open 2025.|US Openu 2025.]] godine.]]
Nakon [[New York (grad)|New Yorka]] debitirao je na [[Japan Open Tennis Championships|Japan Openu]], gdje je u prvom kolu protiv [[Sebastián Báez|Sebastiána Báeza]] izvrnuo zglob, ali je uspio odigrati meč do kraja i pobijediti.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=25 September 2025|title=Carlos Alcaraz says he was &quot;scared&quot; after hurting ankle in first-round win at Japan Open|url=https://www.bbc.com/sport/tennis/articles/ce8467zl778o|access-date=28 September 2025|website=BBC Sport|language=en-GB}}&lt;/ref&gt; U finalu turnira čekao ga je [[Taylor Fritz]], koji ga je deset dana ranije pobijedio na [[Laver Cup]]u, međutim Alcaraz je ovoga puta uvjerljivo pobijedio i osvojio svoju osmu titulu sezone.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz exacts quick Taylor Fritz revenge, captures Tokyo title on debut |url=http://www.atptour.com/en/news/alcaraz-fritz-tokyo-2025-final |access-date=30 September 2025 |website=ATP Tour |language=en}}&lt;/ref&gt; Otkazao je nastup u [[Rolex Shanghai Masters|Šangaju]] zbog ozljede,&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz pulls out of Shanghai Masters just hours after winning Japan Open |url=https://www.independent.co.uk/sport/tennis/carlos-alcaraz-shanghai-masters-injury-withdraw-b2836573.html |access-date=30 September 2025 |website=The Independent |language=en|date=30 September 2025}}&lt;/ref&gt; a u [[Rolex Paris Masters|Parizu]] ga je u prvom kolu izbacio [[Cameron Norrie]].&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz first player to qualify for 2025 Nitto ATP Finals {{!}} ATP Tour {{!}} Tennis |url=http://www.atptour.com/en/news/alcaraz-nitto-atp-finals-2025-qualification |access-date=2025-12-18 |website=ATP Tour |language=en}}&lt;/ref&gt; Na [[ATP Finals]]ima uspio je osigurati prvo mjesto na kraju godine, ali je u finalu izgubio od Sinnera.&lt;ref name=&quot;bbc.co.uk2&quot;&gt;{{Cite web |date=2025-11-16 |title=ATP Finals: Jannik Sinner beats Carlos Alcaraz to defend title in Turin |url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/c05147lz7g9o |access-date=2025-12-18 |website=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt; Na kraju godine otkazao je i nastup na [[Davis Cup]]u zbog ozljede.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2025-11-18 |title=Carlos Alcaraz: World number one withdraws from Spain's Davis Cup Finals team |url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/ce8z53330g6o |access-date=2025-12-18 |website=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;

=== Karijerni Grand Slam (2026. – ''danas'') ===

Tijekom prosinačke predsezone, Alcaraz je prekinuo suradnju sa svojim dugogodišnjim trenerom [[Juan Carlos Ferrero|Juanom Carlosom Ferrerom]], što je teniska javnost dočekala s iznenađenjem.&lt;ref name=&quot;Jurejko2&quot;&gt;{{Cite web |date=2025-12-17 |title=Carlos Alcaraz splits with coach Juan Carlos Ferrero after long partnership |url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/c0mpj8427pzo |access-date=2025-12-18 |website=BBC Sport |language=en-GB|last=Jurejko|first=Jonathan}}&lt;/ref&gt; Iako se špekuliralo koliko će taj raskid utjecati na njegovu igru, Alcaraz je na [[Australian Open]]u došao do polufinala bez izgubljenog seta.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-01-27 |title=Australian Open 2026 results: Carlos Alcaraz storms past Alex de Minaur and into semi-finals |url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/c8rm8jg5507o |access-date=2026-01-29 |website=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt; U polufinalu je imao 2:0 u setovima protiv [[Alexander Zverev|Alexandera Zvereva]], ali je nakon problema s grčevima izgubio sljedeća dva seta prije nego se u petom uspio vratiti i pobijediti. Meč je trajao 5 sati i 27 minuta te je tako postao najduži polufinalni meč u historiji Australian Opena te treći najduži meč općenito na turniru.&lt;ref&gt;{{cite web |date=30 January 2026|title=Alcaraz downs Zverev in Melbourne marathon, reaches maiden Australian Open final|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-zverev-australian-open-2026-sf|access-date=30 January 2026|website=atptour.com|publisher=ATPTour}}&lt;/ref&gt; Ulaskom u finale, Alcaraz je postao najmlađi igrač u historiji koji je igrao finala sva četiri Grand Slama, prestigavši rekord [[Jim Courier|Jima Couriera]] iz [[1993.]] godine.&lt;ref&gt;{{cite news |last=Tennis.com|date=30 January 2026|title=Carlos Alcaraz battles into first Australian Open final with marathon win over Zverev|url=https://www.tennis.com/news/articles/carlos-alcaraz-battles-into-first-australian-open-final-with-marathon-win-over-alexander-zverev-five-sets-cramping|access-date=30 January 2026|website=Tennis.com|language=en}}&lt;/ref&gt; U finalu je lako pobijedio [[Novak Đoković|Novaka Đokovića]] i tako postao najmlađi igrač koji je ostvario karijerni Grand Slam.&lt;ref&gt;{{cite web |title=Carlos Alcaraz becomes youngest player to complete Career Grand Slam |url=https://www.khelwire.com/articles/carlos-alcaraz-becomes-youngest-player-to-complete-career-grand-slam |access-date=1 February 2026 |website=KhelWire |date=1 February 2026}}&lt;/ref&gt;

Odustao je od obrane naslova na [[Rotterdam Open]]u zbog umora, a na turniru u [[Qatar ExxonMobil Open|Kataru]] došao je do svoje druge titule u sezoni; u finalu je u samo 50 minuta pregazio [[Arthur Fils|Arthura Filsa]], što je njegov najbrže završeni meč u karijeri.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-02-21 |title=Qatar Open: Carlos Alcaraz demolishes Arthur Fils in 50 minutes to win title |url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/cx28lxv7gedo |access-date=2026-02-21 |website=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt; U [[BNP Paribas Open|Indian Wells]]u ispao je u polufinalu protiv [[Danil Medvedev|Danila Medvedeva]],&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Daniil Medvedev ends Carlos Alcaraz's perfect start to 2026 to reach Indian Wells final {{!}} ATP Tour {{!}} Tennis |url=http://www.atptour.com/en/news/alcaraz-medvedev-indian-wells-2026-sf |access-date=2026-03-15 |website=ATP Tour |language=en}}&lt;/ref&gt; dok ga je u trećem kolu [[Miami Open|Miamija]] iznenađujuće izbacio [[Sebastian Korda]].&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-03-22 |title=Miami Open: World number one Carlos Alcaraz suffers surprise defeat to American Sebastian Korda in third round |url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/cg73g9m21n8o |access-date=2026-03-25 |website=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;

Na prvom zemljanom Masters 1000 turniru sezone, onom u [[Monte Carlo Masters|Monte Carlu]], Alcaraz je došao do finala, gdje je izgubio od Sinnera, koji je tako preuzeo prvo mjesto.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-04-12 |title=Monte Carlo Masters: Jannik Sinner beats Carlos Alcaraz to return to world top spot |url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/c8dl5qge2r8o |access-date=2026-04-20 |website=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt; Nakon toga je nastupio u [[Barcelona Open|Barceloni]], gdje je pobijedio u prvom meču, ali se odmah nakon povukao turnira zbog ozljede zgloba, zbog koje je otkazao i [[Madrid Open]], gdje je bio branitelj naslova. Iako se izvorno činilo da je ozljeda blažeg karaktera, Alcaraz je naknadno objavio kako će propustiti i Masters u Rimu i [[Roland-Garros]], na kojima je također bio branitelj naslova.&lt;ref&gt;{{cite web |title=Alcaraz withdraws from Madrid |url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-madrid-2026-withdrawal |website=atptour.com |access-date=17 April 2026 |date=17 April 2026}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |title=Roland-Garros 2026: Carlos Alcaraz withdraws|url=https://www.rolandgarros.com/en-us/article/withdraw-carlos-alcaraz-edition-2026-back-to-back-champion-careful-wrist |website=rolandgarros.com |access-date=24 April 2026 |date=24 April 2026}}&lt;/ref&gt;

== Rivalstva ==

=== Jannik Sinner ===
{{main|Rivalstvo Alcaraza i Sinnera}}
Carlos Alcaraz i [[Jannik Sinner]] dosad su međusobno igrali 17 puta na ATP Touru, pri čemu Alcaraz vodi u ukupnim pobjedama 10:7.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.atptour.com/en/players/atp-head-2-head/carlos-alcaraz-vs-jannik-sinner/a0e2/s0ag |title=Jannik Sinner VS Carlos Alcaraz {{!}} Head 2 Head |website=ATP Tour |access-date=6 June 2025 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.tennisnow.com/News/2024/June/Closing-Power-Alcaraz-Fights-off-Sinner-in-Five-f.aspx |title=Closing Power: Alcaraz Fights off Sinner in Five for First French Open Final |date=7 June 2024 |access-date=7 June 2024 |archive-date=19 July 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240719023057/https://www.tennisnow.com/News/2024/June/Closing-Power-Alcaraz-Fights-off-Sinner-in-Five-f.aspx |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Među značajnim ranim okršajima ističe se četvrtfinale [[US Open 2022.|US Opena 2022.]] godine, kada je Alcaraz slavio u pet setova na putu do titule, spasivši Sinnerovu meč loptu.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Media |first=P. A. |date=8 September 2022 |title=Carlos Alcaraz prevails over Jannik Sinner in latest ever US Open finish |url=https://www.theguardian.com/sport/2022/sep/08/carlos-alcaraz-prevails-over-jannik-sinner-in-latest-ever-us-open-finish-tennis |access-date=5 February 2025 |work=The Guardian |language=en-GB |issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Tijekom [[2024.]] godine sastali su se tri puta, a Alcaraz je slavio u sva tri meča, uključujući i teško finale [[China Open]]a.&lt;ref name=&quot;ChinaOpenSinner&quot;&gt;{{Cite web |date=2 October 2024 |title=China Open: Carlos Alcaraz recovers to beat Jannik Sinner in dramatic final |url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/ce8v6560lnro |access-date=15 December 2024 |website=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt; Sinner je te godine protiv Alcaraza izgubio jednak broj mečeva kao protiv svih drugih igrača na Touru zajedno. 

Tijekom [[2025.]] godine, Alcaraz i Sinner susreli su se u tri uzastopna Grand Slam finala. U prvom, na [[Roland-Garros]]u, Alcaraz je pobijedio u pet setova iako je Sinner u četvrtom setu imao čak tri meč lopte. ''[[The Guardian]]'' je ovaj meč opisao jednim od najvećih finalnih mečeva ikada, u bilo kojem sportu.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Harris |first=Daniel |date=8 June 2025 |title=Alcaraz fights back to beat Sinner in all-time classic French Open men's final – as it happened |url=https://www.theguardian.com/sport/live/2025/jun/08/french-open-2025-mens-final-jannik-sinner-v-carlos-alcaraz-tennis-live |access-date=8 June 2025 |work=The Guardian |language=en-GB |issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Ponovo su se susreli u finalu [[Wimbledon (tenis)|Wimbledona]], gdje je Sinner slavio u četiri seta, dok je Alcaraz slavio u finalu [[US Open]]a, također u četiri seta.&lt;ref name=&quot;:7&quot;&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz returns to World No. 1 following US Open triumph |url=http://www.atptour.com/en/news/alcaraz-no-1-return-september-2025 |access-date=7 September 2025 |website=ATP Tour |language=en}}&lt;/ref&gt; Bila je to druga godina za redom da su njih dvojica međusobno podijelili Grand Slam naslove, svaki po dva. Iste su godine igrali i dva Masters 1000 finala – [[Internazionali BNL d'Italia|Rim]] i [[Cincinnati Open|Cincinnati]] – oba koja je dobio Alcaraz,&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Jannik Sinner on Rome run: 'I am closer than expected' |url=https://www.atptour.com/en/news/sinner-rome-2025-final-reaction |access-date=18 May 2025 |website=ATP Tour |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:3&quot;&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz claims first Cincinnati crown after Jannik Sinner retires |url=http://www.atptour.com/en/news/sinner-alcaraz-cincinnati-2025-final |access-date=19 August 2025 |website=ATP Tour |language=en}}&lt;/ref&gt; dok je Sinner slavio u finalu [[ATP Finals]]a.&lt;ref name=&quot;bbc.co.uk&quot;&gt;{{Cite web |date=2025-11-16 |title=ATP Finals: Jannik Sinner beats Carlos Alcaraz to defend title in Turin |url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/c05147lz7g9o |access-date=2025-12-18 |website=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt; Sinner je [[2026.]] godine pobijedio Alcaraza u finalu [[Monte Carlo Masters|Monte Carla]] u dva seta, osvojivši tako svoj prvi Masters 1000 na zemlji; ovom je pobjedom ponovo zasjeo na prvo mjesto.

Komentatori su njihovo rivalstvo opisali kao &quot;potencijalno definirajuće za cijelu jednu eru&quot;.&lt;ref&gt;{{cite web |last1=Klosok |first1=Aleks |title=Friendly rivals Jannik Sinner and Carlos Alcaraz look set to dominate men's tennis. Is it time to call them the 'Big Two?' |url=https://edition.cnn.com/2024/11/12/sport/jannik-sinner-carlos-alcaraz-atp-finals-spt-intl/index.html |website=CNN |access-date=6 September 2025 |language=en |date=12 November 2024}}&lt;/ref&gt;
{| class=&quot;wikitable&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;text-align:center; width: 15em;&quot; 
!Kategorija
!Alcaraz
!Sinner
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|[[Grand Slam]]
|'''4'''
|2
|-style=&quot;background:#ffffcc;&quot;
|[[ATP Finals]]
|0
|'''1'''
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|[[ATP Masters 1000 turniri|ATP 1000]]
|'''5'''
|2
|-style=&quot;background:#d4f1c5;&quot;
|[[ATP 500 turniri|ATP 500]]
|1
|1
|-
|[[ATP 250 turniri|ATP 250]]
|0
|'''1'''
|-
|'''Ukupno'''&lt;ref name=&quot;Sinner&quot;&gt;{{cite web |title=Carlos Alcaraz vs Jannik Sinner |url=https://www.atptour.com/en/players/atp-head-2-head/carlos-alcaraz-vs-jannik-sinner/a0e2/s0ag |access-date=4 June 2024 |publisher=[[Association of Tennis Professionals]]}}&lt;/ref&gt;
|'''10'''
|7
|}
;Pregled međusobnih mečeva
{|class=&quot;sortable wikitable&quot; style=&quot;font-size:90%;&quot;
!Br.
!Godina
!Turnir
!Kategorija
!Podloga
!Faza
!Pobjednik
!class=&quot;unsortable&quot;|Rezultat
!Trajanje
!class=&quot;unsortable&quot;|Alcaraz
!class=&quot;unsortable&quot;|Sinner
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|align=center| 1.
|align=center| [[2021.]]
|{{flagicon|FRA}} [[Rolex Paris Masters]]
|ATP 1000
|Tvrda (d)
|Drugo kolo
|'''Alcaraz'''
|{{tennis score|7|6|(1)|7|5|-}}
|align=center| 2:08
|align=center| '''1'''
|align=center| 0
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 2.
|align=center| [[2022.]]
|{{flagicon|UK}} [[Wimbledon (tenis)|Wimbledon]]
|Grand Slam
|Trava
|Osmina finala
|'''Sinner'''
|{{tennis score|6|1|-|6|4|-|6|7|(8)|6|3|-}}
|align=center| 3:35
|align=center| 1
|align=center| '''1'''
|-
|align=center| 3.
|align=center| [[2022.]]
|{{flagicon|HRV}} [[Croatia Open Umag]]
|ATP 250
|Zemlja
|Finale
|'''Sinner'''
|{{tennis score|6|7|(5)|6|1|-|6|1|-}}
|align=center| 2:26
|align=center| 1
|align=center| '''2'''
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 4.
|align=center| [[2022.]]
|{{flagicon|SAD}} [[US Open]]
|Grand Slam
|Tvrda
|Četvrtfinale
|'''Alcaraz'''
|{{tennis score|6|3|-|6|7|(7)|6|7|(0)|7|5|-|6|3|-}}
|align=center| 5:15
|align=center| '''2'''
|align=center| 2
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|align=center| 5.
|align=center| [[2023.]]
|{{flagicon|SAD}} [[BNP Paribas Open|Indian Wells Open]]
|ATP 1000
|Tvrda
|Polufinale
|'''Alcaraz'''
|{{tennis score|7|6|(4)|6|3|-}}
|align=center| 1:52
|align=center| '''3'''
|align=center| 2
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|align=center| 6.
|align=center| [[2023.]]
|{{flagicon|SAD}} [[Miami Open]]
|ATP 1000
|Tvrda
|Polufinale
|'''Sinner'''
|{{tennis score|6|7|(4)|6|4|-|6|2|-}}
|align=center| 3:02
|align=center| 3
|align=center| '''3'''
|-style=&quot;background:#d4f1c5;&quot;
|align=center| 7.
|align=center| [[2023.]]
|{{flagicon|KIN}} [[China Open]]
|ATP 500
|Tvrda
|Polufinale
|'''Sinner'''
|{{tennis score|7|6|(4)|6|1|-}}
|align=center| 1:55
|align=center| 3
|align=center| '''4'''
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|align=center| 8.
|align=center| [[2024.]]
|{{flagicon|SAD}} [[BNP Paribas Open|Indian Wells Open]]
|ATP 1000
|Tvrda
|Polufinale
|'''Alcaraz'''
|{{tennis score|1|6|-|6|3|-|6|2|-}}
|align=center| 2:05
|align=center| '''4'''
|align=center| 4
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 9.
|align=center| [[2024.]]
|{{flagicon|FRA}} [[Roland-Garros]]
|Grand Slam
|Zemlja
|Polufinale
|'''Alcaraz'''
|{{tennis score|2|6|-|6|3|-|3|6|-|6|4|-|6|3|-}}
|align=center| 4:09
|align=center| '''5'''
|align=center| 4
|-style=&quot;background:#d4f1c5;&quot;
|align=center| 10.
|align=center| [[2024.]]
|{{flagicon|KIN}} [[China Open]]
|ATP 500
|Tvrda
|Finale
|'''Alcaraz'''
|{{tennis score|6|7|(6)|6|4|-|7|6|(3)}}
|align=center| 3:21
|align=center| '''6'''
|align=center| 4
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|align=center| 11.
|align=center| [[2025.]]
|{{flagicon|ITA}} [[Internazionali BNL d'Italia]]
|ATP 1000
|Zemlja
|Finale
|'''Alcaraz'''
|{{tennis score|7|6|(5)|6|1|-|}}
|align=center| 1:43
|align=center| '''7'''
|align=center| 4
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 12.
|align=center| [[2025.]]
|{{flagicon|FRA}} [[Roland-Garros]]
|Grand Slam
|Zemlja
|[[Finale Roland-Garrosa 2025. – muški singlovi|Finale]]
|'''Alcaraz'''
|{{nowrap|4:6, 6:7{{sup|(4:7)}}, 6:4, 7:6{{sup|(7:3)}}, 7:6{{sup|(10:2)}}}}
|align=center| '''5:29'''
|align=center| '''8'''
|align=center| 4
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 13.
|align=center| [[2025.]]
|{{flagicon|UK}} [[Wimbledon (tenis)|Wimbledon]]
|Grand Slam
|Trava
|Finale
|'''Sinner'''
|{{tennis score|4|6|-|6|4|-|6|4|-|6|4|-}}
|align=center| 3:04
|align=center| 8
|align=center| '''5'''
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|align=center| 14. 
|align=center| [[2025.]]
|{{flagicon|SAD}} [[Cincinnati Open]]
|ATP 1000
|Tvrda
|Finale
|'''Alcaraz'''
|{{nowrap|5:0 pred.}}
|align=center| 0:23
|align=center| '''9'''
|align=center| 5
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 15.
|align=center| [[2025.]]
|{{flagicon|SAD}} [[US Open]]
|Grand Slam
|Tvrda
|Finale
|'''Alcaraz'''
|{{tennis score|6|2|-|3|6|-|6|1|-|6|4|-}}
|align=center| 2:42
|align=center| '''10'''
|align=center| 5
|-style=&quot;background:#ffc;&quot;
|align=center| 16.
|align=center| [[2025.]]
|{{flagicon|ITA}} [[ATP Finals]]
|ATP Finals
|Tvrda (d)
|Finale
|'''Sinner'''
|{{tennis score|7|6|(4)|7|5|-}}
|align=center| 2:15
|align=center| 10
|align=center| '''6'''
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|align=center| 17. 
|align=center| [[2026.]]
|{{flagicon|MNK}} [[Monte Carlo Masters]]
|ATP 1000
|Zemlja
|Finale
|'''Sinner'''
|{{tennis score|7|6|(5)|6|3|-}}
|align=center| 2:15
|align=center| 10
|align=center| '''7'''
|}

=== Alexander Zverev ===

Carlos Alcaraz i [[Alexander Zverev]] igrali su do sada 13 puta, pri čemu Alcaraz vodi 7:6 u međusobnim mečevima.&lt;ref name=&quot;Zverev&quot;&gt;{{cite web|url=https://www.atptour.com/en/players/atp-head-2-head/carlos-alcaraz-vs-alexander-zverev/a0e2/z355 |title=Carlos Alcaraz VS Alexander Zverev {{!}} Head 2 Head |website=ATP Tour |access-date=15 March 2026 }}&lt;/ref&gt;

Alcaraz i Zverev prvi su se put sastali tijekom [[2021.]] godine, kada je Zverev u dva meča pregazio tada tinejdžera Alcaraza. Prvi značajni susret dogodio se u finalu [[Madrid Open]]u [[2022.]] godine, kada je Alcaraz pomeo branitelja naslova Zvereva u samo 64 minute.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=2022-05-08 |title=Carlos Alcaraz beats Alexander Zverev to take Madrid Open title |url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/61373763 |access-date=2026-03-25 |work=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt; Nekoliko tjedana kasnije susreli su se u četvrfinalu [[Roland-Garros]]a, gdje je Zverev pobijedio u četiri seta.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Carayol |first=Tumaini |date=2022-05-31 |title=Zverev eases into second French Open semi-final with win against Alcaraz |url=https://www.theguardian.com/sport/2022/may/31/zverev-eases-into-second-french-open-semi-final-with-win-against-alcaraz |access-date=2026-03-25 |work=The Guardian |language=en-GB |issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Značajne susrete imali su i u četvrtfinalu [[US Open]]a [[2023.]] (pobjeda Alcaraza) te u četvrtfinalu [[Australian Open]]a [[2024.]] (pobjeda Zvereva). 

Godine [[2024.]] susreli su se u finalu [[Roland-Garros]]a. Zverev je lovio svoj prvi Grand Slam naslov i imao je vodstvo od 2:1 u setovima, međutim Alcaraz je okrenuo meč i osvojio svoj prvi Grand Slam naslov u karijeri.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Carayol |first=Tumaini |date=2024-06-09 |title=Carlos Alcaraz outlasts Alex Zverev in five-set thriller to win French Open |url=https://www.theguardian.com/sport/article/2024/jun/09/carlos-alcaraz-outlasts-alex-zverev-in-five-set-thriller-to-win-french-open |access-date=2026-03-12 |work=The Guardian |language=en-GB |issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Taj je meč ostao zapamćen po kontroverznoj odluci glavnog suca da promijeni odluku linijskog suca o tome da je Alcarazov drugi servis bio ''out''; elektronička provjera kasnije je potvrdila da je linijski sudac bio u pravu, ali odluka glavnog suca ostala je nepromijenjena.&lt;ref&gt;{{Cite news |title=Zverev frustrated by line call after French Open final heartbreak |url=https://www.reuters.com/sports/tennis/zverev-frustrated-by-line-call-after-french-open-final-heartbreak-2024-06-09/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240610080003/https://www.reuters.com/sports/tennis/zverev-frustrated-by-line-call-after-french-open-final-heartbreak-2024-06-09/ |archive-date=2024-06-10 |access-date=2026-03-25 |work=Reuters |language=en-US |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Posebno je značajan meč bio i u polufinalu [[Australian Open]]a [[2026.]] godine, gdje je Alcaraz lagano poveo 2:0 u setovima, ali je upao u probleme zbog grčeva, što je Zverevu omogućilo povratak u meč. U petom setu je uspio vratiti ''break'' te je pobijedio nakon 5 sati i 27 minuta igre, što mu je omogućilo osvajanje prvog [[Australian Open]]a i kompletiranje karijernog Grand Slama.&lt;ref&gt;{{cite web|date=30 January 2026|title=Alcaraz downs Zverev in Melbourne marathon, reaches maiden Australian Open final|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-zverev-australian-open-2026-sf|access-date=30 January 2026|website=atptour.com|publisher=ATPTour}}&lt;/ref&gt;
{| class=&quot;wikitable&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;text-align:center; width: 15em;&quot; 
!Kategorija
!Alcaraz
!Zverev
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|[[Grand Slam]]
|'''3'''
|2
|-style=&quot;background:#ffffcc;&quot;
|[[ATP Finals]]
|0
|'''2'''
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|[[ATP Masters 1000 turniri|ATP 1000]]
|'''4'''
|0
|-style=&quot;background:#d4f1c5;&quot;
|[[ATP 500 turniri|ATP 500]]
|0
|'''2'''
|-
|[[ATP 250 turniri|ATP 250]]
|0
|0
|-
|'''Ukupno'''&lt;ref name=&quot;Zverev&quot;/&gt;
|'''7'''
|6
|}
;Pregled međusobnih mečeva
{|class=&quot;sortable wikitable&quot; style=&quot;font-size:90%;&quot;
!Br.
!Godina
!Turnir
!Kategorija
!Podloga
!Faza
!Pobjednik
!class=&quot;unsortable&quot;|Rezultat
!Trajanje
!class=&quot;unsortable&quot;|Alcaraz
!class=&quot;unsortable&quot;|Zverev
|-style=&quot;background:#d4f1c5;&quot;
|align=center| 1.
|align=center| [[2021.]]
| {{flagicon|MEX}} [[Abierto Mexicano de Tenis|Mexican Open]]
| ATP 500
| Tvrda
| Prvo kolo
| '''Zverev'''
|{{tennis score|6|3|-|6|1|-}}
|align=center| 1:25
|align=center| 0
|align=center| '''1'''
|-style=&quot;background:#d4f1c5;&quot;
|align=center| 2.
|align=center| [[2021.]]
| {{flagicon|AUT}} [[Erste Bank Open|Vienna Open]]
| ATP 500
| Tvrda (d)
| Polufinale
| '''Zverev'''
|{{tennis score|6|3|-|6|3|-}}
|align=center| 1:09
|align=center| 0
|align=center| '''2'''
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|align=center| 3.
|align=center| [[2022.]]
| {{flagicon|ŠPA}} [[Madrid Open|Madrid Masters]]
| ATP 1000
| Zemlja
| Finale
| '''Alcaraz'''
|{{tennis score|6|3|-|6|1|-}}
|align=center| 1:04
|align=center| '''1'''
|align=center| 2
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 4.
|align=center| [[2022.]]
| {{flagicon|FRA}} [[Roland-Garros]]
| Grand Slam
| Zemlja
| Četvrtfinale
| '''Zverev'''
|{{tennis score|6|4|-|6|4|-|4|6|-|7|6|(7)}}
|align=center| 3:18
|align=center| 1
|align=center| '''3'''
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|align=center| 5.
|align=center| [[2023.]]
| {{flagicon|ŠPA}} [[Madrid Open|Madrid Masters]]
| ATP 1000
| Zemlja
| Osmina finala
| '''Alcaraz'''
|{{tennis score|6|1|-|6|2|-}}
|align=center| 1:23
|align=center| '''2'''
|align=center| 3
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 6.
|align=center| [[2023.]]
| {{flagicon|SAD}} [[US Open]]
| Grand Slam
| Tvrda
| Četvrtfinale
| '''Alcaraz'''
|{{tennis score|6|3|-|6|2|-|6|4|-}}
|align=center| 2:30
|align=center| '''3'''
|align=center| 3
|-style=&quot;background:#ffffcc;&quot;
|align=center| 7.
|align=center| [[2023.]]
| {{flagicon|ITA}} [[ATP Finals]]
| ATP Finals
| Tvrda (d)
| Grupna faza
| '''Zverev'''
|{{tennis score|6|7|(3)|6|3|-|6|4|-}}
|align=center| 2:31
|align=center| 3
|align=center| '''4'''
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 8.
|align=center| [[2024.]]
| {{flagicon|AUS}} [[Australian Open]]
| Grand Slam
| Tvrda
| Četvrtfinale
| '''Zverev'''
|{{tennis score|6|1|-|6|3|-|7|6|(2)|6|4|-}}
|align=center| 3:05
|align=center| 3
|align=center| '''5'''
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|align=center| 9.
|align=center| [[2024.]]
| {{flagicon|SAD}} [[BNP Paribas Open|Indian Wells Masters]]
| ATP 1000
| Tvrda
| Četvrtfinale
| '''Alcaraz'''
|{{tennis score|6|3|-|6|1|-}}
|align=center| 1:29
|align=center| '''4''' 
|align=center| 5
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 10.
|align=center| [[2024.]]
| {{flagicon|FRA}} [[Roland-Garros]]
| Grand Slam
| Zemlja
| Finale 
| '''Alcaraz'''
|{{tennis score|6|3|-|2|6|-|5|7|-|6|1|-|6|2|-}}
|align=center| 4:19
|align=center| '''5'''
|align=center| 5
|-style=&quot;background:#ffffcc;&quot;
|align=center| 11.
|align=center| [[2024.]]
| {{flagicon|ITA}} [[ATP Finals]]
| ATP Finals
| Tvrda (d)
| Grupna faza
| '''Zverev'''
|{{tennis score|7|6|(5)|6|4|-}}
|align=center| 1:57
|align=center| 5
|align=center| '''6'''
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|align=center| 12.
|align=center| [[2025.]]
| {{flagicon|SAD}} [[Cincinnati Open]]
| ATP 1000
| Tvrda
| Polufinale
| '''Alcaraz'''
|{{tennis score|6|4|-|6|3|-}}
|align=center| 1:46
|align=center| '''6'''
|align=center| 6
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 13.
|align=center| [[2026.]]
| {{flagicon|AUS}} [[Australian Open]]
| Grand Slam
| Tvrda
| Polufinale
| '''Alcaraz'''
|{{tennis score|6|4|-|7|6|(5)|6|7|(3)|6|7|(4)|7|5|-}}
|align=center| '''5:27'''
|align=center| '''7'''
|align=center| 6
|}

=== Novak Đoković ===

Carlos Alcaraz i [[Novak Đoković]] do sada su međusobno igrali 10 puta; iako je među njima čak 16 godina razlike, njihovo je rivalstvo i dalje kompetitivno te je ukupni omjer 5:5.&lt;ref name=&quot;ND&quot;&gt;{{cite web|url=https://www.atptour.com/en/players/atp-head-2-head/carlos-alcaraz-vs-novak-djokovic/a0e2/d643 |title=Carlos Alcaraz VS Novak Djokovic {{!}} Head 2 Head |website=ATP Tour |access-date=16 November 2025 }}&lt;/ref&gt; Devet od tih deset mečeva bilo je u polufinalima ili finalima &quot;velikih&quot; turnira, odnosno Grand Slamova (sva četiri), dva Masters 1000 turnira, ATP Finals i Olimpijske igre.

Njihov prvi susret bio je na [[Madrid Masters|Madrid Openu]] [[2022.]] godine, gdje je Alcaraz slavio u tie-breaku odlučujućeg seta u polufinalu, postavši tako jedini igrač u historiji koji je dobio Đokovića i Nadala jednog za drugim na zemljanoj podlozi. Iako su cijelo vrijeme bili u utrci za prvo mjesto, nisu se ponovo susreli više od godinu dana. Njihov sljedeći susret uslijedio je u polufinalu [[Roland-Garros]]a [[2023.]] godine, u dugo očekivanom meču koji je dobio veliku medijsku promociju.&lt;ref name=&quot;SiDjokovicSemi&quot;&gt;{{Cite magazine |last=Wertheim |first=Jon |author-link=Jon Wertheim |date=7 June 2023 |title=Novak Djokovic, Carlos Alcaraz Face Off in Generation-Defining French Open Semifinal |url=https://www.si.com/tennis/2023/06/07/novak-djokovic-carlos-alcaraz-face-off-generation-defining-french-open-semifinal |access-date=1 June 2024 |magazine=Sports Illustrated |language=en-us |archive-date=19 July 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240719023057/https://www.si.com/tennis/2023/06/07/novak-djokovic-carlos-alcaraz-face-off-generation-defining-french-open-semifinal |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;GuardianDjokovicSemi&quot;&gt;{{Cite news |last=Carayol |first=Tumaini |date=8 June 2023 |title=Djokovic and Alcaraz ready to serve up French Open feast for the ages |url=https://www.theguardian.com/sport/2023/jun/08/tennis-french-open-carlos-alcaraz-novak-djokovic-preview |access-date=9 March 2025 |work=The Guardian |language=en-GB |issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Kapetanakis |first=Arthur |date=8 June 2023 |title=SF Preview: Carlos Alcaraz vs. Novak Djokovic In Clash For The Ages |url=http://www.atptour.com/en/news/alcaraz-djokovic-roland-garros-2023-sf-preview |access-date=1 June 2024 |website=ATP Tour |language=en |archive-date=25 September 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230925094747/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-djokovic-roland-garros-2023-sf-preview |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Cambers |first=Simon |date=8 June 2023 |title=Alcaraz v Djokovic: Where the match can be won |url=https://www.rolandgarros.com/en-us/article/rg2023-semi-final-preview-alcaraz-djokovic-tactical-breakdown |access-date=2 June 2024 |website=www.rolandgarros.com |language=en-us |archive-date=2 June 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240602182743/https://www.rolandgarros.com/en-us/article/rg2023-semi-final-preview-alcaraz-djokovic-tactical-breakdown |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Đoković je slavio u četiri seta, međutim meč je postao izrazito jednosmjeran nakon što je Alcaraz u trećem setu dobio grčeve po cijelom tijelu te je jedva odigrao meč do kraja.&lt;ref name=&quot;CrampVsDjokovic&quot;&gt;{{cite web |date=9 June 2023 |title=Djokovic beats cramping Alcaraz, into French final |url=https://www.espn.com/tennis/story/_/id/37826198/novak-djokovic-beats-carlos-alcaraz-reaches-french-open-final |access-date=23 August 2023 |website=ESPN.com}}&lt;/ref&gt; 

Novi okršaj uslijedio je nekoliko tjedana kasnije u finalu [[Wimbledon (tenis)|Wimbledona]], gdje je Alcaraz slavio u pet setova u epskom meču koji je trajao 4 sata i 42 minute.&lt;ref name=&quot;NYTimesWimbledon&quot;&gt;{{Cite news |last=Futterman |first=Matthew |date=16 July 2023 |title=Alcaraz Wins Wimbledon in a Thrilling Comeback Against Djokovic |url=https://www.nytimes.com/2023/07/16/sports/tennis/wimbledon-carlos-alcaraz-novak-djokovic.html |access-date=9 March 2025 |work=The New York Times |language=en-US |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt; Mjesec dana kasnije susreli su se u finalu [[Cincinnati Open]]a, gdje je Đoković tijesno pobijedio u tri seta i to nakon što je spasio meč loptu. Meč je trajao 3 sata i 49 minuta te je postao najduže finale nekog [[ATP Tour|ATP turnira]] igrano u tri seta, najduži meč u historiji turnira te je odmah opisan kao jedan od najboljih mečeva ikada.&lt;ref&gt;{{cite web |last= |first= |date=21 August 2023 |title=Djokovic outlasts Alcaraz to win instant-classic final in Cincinnati |url=https://www.thescore.com/atp/news/2696096 |access-date=23 August 2023 |website=theScore.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Malinowski |first=Scoop |date=21 August 2023 |title=Djokovic and Carlos Produce the Highest Level of Tennis Ever Witnessed In Cincy – Tennis-Prose.com |url=https://www.tennis-prose.com/articles/djokovic-and-carlos-produce-the-highest-level-of-tennis-ever-witnessed-in-cincy/ |access-date=2 February 2024 |language=en-US |archive-date=19 July 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240719023607/https://www.tennis-prose.com/articles/djokovic-and-carlos-produce-the-highest-level-of-tennis-ever-witnessed-in-cincy/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Na kraju godine susreli su se na [[ATP Finals]]ima, gdje je Đoković pobijedio u dva seta.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=18 November 2023 |title=ATP Finals results 2023: Novak Djokovic beats Carlos Alcaraz to set up Jannik Sinner final |url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/67461418 |access-date=5 February 2025 |work=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt; 

Godine [[2024.]] odigrali su dva važna meča. Alcaraz je s laganih 3:0 u setovima pobijedio Đokovića u reprizi finala [[Wimbledon (tenis)|Wimbledona]] i tako obranio naslov. Tri tjedna kasnije, Đoković je pobijedio Alcaraza u finalnom meču na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama]] u [[Pariz]]u. Đoković je pobijedio u dva tie-breaka u meču u kojem nijedan tenisač nije ispustio vlastiti servis.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Novak Djokovic defeats Carlos Alcaraz for first Olympic gold medal |url=https://www.atptour.com/en/news/djokovic-alcaraz-paris-olympics-2024-gold-medal-match |access-date=16 December 2024 |website=ATP Tour |language=en}}&lt;/ref&gt; Historičar sporta [[Steve Flink]] opisao je ovaj meč &quot;najboljim mečom u dva seta koji sam ikada gledao&quot;.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=manfred |date=4 August 2024 |title=&quot;The Best Two-Set Match I Have Ever Seen&quot; – Steve Flink On Novak Djokovic – Carlos Alcaraz Olympic Final |url=https://worldtennismagazine.com/archives/23630 |access-date=15 December 2024 |website=World Tennis Magazine |language=en-US |archive-date=2024-12-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20241217181305/https://worldtennismagazine.com/archives/23630 |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Portal ''[[Tennis.com]]'' ga je proglasio najboljim mečom [[2024.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Tignor |first=Steve |date=20 December 2024 |title=TENNIS.com's 2024 ATP Match of the Year: Novak Djokovic conquers Carlos Alcaraz at the Olympics, and finally wins gold |url=https://www.tennis.com/news/articles/2024-tennis-atp-match-of-the-year-novak-djokovic-carlos-alcaraz-olympics-paris |access-date=30 August 2025 |website=Tennis.com}}&lt;/ref&gt; 

Sljedeće su godine također igrali dva meča. Đoković je slavio na [[Australian Open]]u i tako nastavio svoju seriju pobjeda protiv Alcaraza na tvrdoj podlozi,&lt;ref name=&quot;:5&quot;&gt;{{Cite web |last=Jurejko |first=Jonathan |date=21 January 2025 |title=Djokovic overcomes injury to stun Alcaraz in Melbourne |url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/cvg8nz90xkjo |website=BBC Sport}}&lt;/ref&gt; koja je završena kasnije te godine na [[US Open]]u, gdje je Alcaraz prvi put pobijedio Đokovića na toj podlozi.&lt;ref&gt;{{Cite news |last1=Futterman |first1=Matthew |last2=Eccleshare |first2=Charlie |date=5 September 2025 |title=Carlos Alcaraz overpowers Novak Djokovic to reach U.S. Open final |url=https://www.nytimes.com/athletic/6601703/2025/09/05/carlos-alcaraz-novak-djokovic-us-open-result-analysis/ |access-date=5 September 2025 |work=The New York Times |language=en-US |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt; Ulaznice za taj meč bile su najskuplje u historiji US Opena.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=SAM |date=4 September 2025 |title=US Open ticket prices soar to unprecedented level: How much does it cost to watch Carlos Alcaraz vs Novak Djokovic? |url=https://www.marca.com/en/tennis/us-open/2025/09/04/68b9f44146163fdd7c8b4581.html |access-date=6 September 2025 |website=MARCA |language=en}}&lt;/ref&gt; U finalu [[Australian Open]]a [[2026.]] godine, Alcaraz je lagano pobijedio 3:1 u setovima i tako kompletirao karijerni Grand Slam.&lt;ref&gt;{{cite web|title=Alcaraz dents Djokovic's Melbourne final perfection, wins first Australian Open title|url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-djokovic-australian-open-2026-final|website=ATPTour|date=1 February 2026|access-date=1 February 2026}}&lt;/ref&gt; Uz [[Stan Wawrinka|Stana Wawrinku]], Alcaraz je jedini tenisač u historiji koji ima stopostotni uspjeh protiv Đokovića u finalima Grand Slamova.
{| class=&quot;wikitable&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;text-align:center; width: 15em;&quot; 
!Kategorija
!Alcaraz
!Đoković
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|[[Grand Slam]]
|'''4'''
|2
|-style=&quot;background:#ffffcc;&quot;
|[[ATP Finals]]
|0
|'''1'''
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|[[ATP Masters 1000 turniri|ATP 1000]]
|1
|1
|-style=&quot;background:#d4f1c5;&quot;
|[[ATP 500 turniri|ATP 500]]
|0
|0
|-
|[[ATP 250 turniri|ATP 250]]
|0
|0
|- style=&quot;background:#FFEA5C;&quot; 
|{{nowrap|[[Tenis na Ljetnim olimpijskim igrama|Olimpijske igre]]}}
|0
|'''1'''
|-
|'''Ukupno'''&lt;ref name=&quot;ND&quot;/&gt;
|5
|5
|}
;Pregled međusobnih mečeva
{|class=&quot;sortable wikitable&quot; style=&quot;font-size:90%;&quot;
!Br.
!Godina
!Turnir
!Kategorija
!Podloga
!Faza
!Pobjednik
!class=&quot;unsortable&quot;|Rezultat
!Trajanje
!class=&quot;unsortable&quot;|Alcaraz
!class=&quot;unsortable&quot;|Đoković
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|align=center| 1.
|align=center| [[2022.]]
| {{flagicon|ŠPA}} [[Madrid Masters|Madrid Open]]
| ATP 1000
| Zemlja
| Finale
| '''Alcaraz'''
|{{tennis score|6|7|(5)|7|5|-|7|6|(5)}}
|align=center| 3:36
|align=center| '''1'''
|align=center| 0
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 2.
|align=center| [[2023.]]
| {{flagicon|FRA}} [[Roland-Garros]]
| Grand Slam
| Zemlja
| Polufinale
| '''Đoković'''
|{{tennis score|6|3|-|5|7|-|6|1|-|6|1|-}}
|align=center| 3:23
|align=center| 1
|align=center| '''1'''
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 3.
|align=center| [[2023.]]
| {{flagicon|UK}} [[Wimbledon (tenis)|Wimbledon]]
| Grand Slam
| Trava
| Finale
| '''Alcaraz'''
|{{tennis score|1|6|-|7|6|(6)|6|1|-|3|6|-|6|4|-}}
|align=center| '''4:42'''
|align=center| '''2'''
|align=center| 1
|-style=&quot;background:#e9e9e9;&quot;
|align=center| 4.
|align=center| [[2023.]]
| {{flagicon|SAD}} [[Cincinnati Open]]
| ATP 1000
| Tvrda
| Finale
| '''Đoković'''
|{{tennis score|5|7|-|7|6|(7)|7|6|(4)}}
|align=center| 3:49
|align=center| 2
|align=center| '''2'''
|-style=&quot;background:#ffffcc;&quot;
|align=center| 5.
|align=center| [[2023.]]
| {{flagicon|ITA}} [[ATP Finals]]
| ATP Finals
| Tvrda (d)
| Polufinale
| '''Đoković'''
|{{tennis score|6|3|-|6|2|-}}
|align=center| 1:28
|align=center| 2
|align=center| '''3'''
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 6.
|align=center| [[2024.]]
| {{flagicon|UK}} [[Wimbledon (tenis)|Wimbledon]]
| Grand Slam
| Trava
| Finiale
| '''Alcaraz'''
|{{tennis score|6|2|-|6|2|-|7|6|(4)}}
|align=center| 2:27
|align=center| '''3'''
|align=center| 3
|-style=&quot;background:#FFEA5C;&quot;
|align=center| 7.
|align=center| [[2024.]]
| {{flagicon|FRA}} [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijske igre]]
| Olimpijske igre
| Zemlja
| Finale
| '''Đoković'''
|{{tennis score|7|6|(3)|7|6|(2)}}
|align=center| 2:50
|align=center| 3
|align=center| '''4'''
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 8.
|align=center| [[2025.]]
| {{flagicon|AUS}} [[Australian Open]]
| Grand Slam
| Tvrda
| Četvrtfinale
| '''Đoković'''
|{{tennis score|4|6|-|6|4|-|6|3|-|6|4|-}}
|align=center| 3:37
|align=center| 3
|align=center| '''5'''
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 9.
|align=center| [[2025.]]
| {{flagicon|SAD}} [[US Open]]
| Grand Slam
| Tvrda
| Polufinale
| '''Alcaraz'''
|{{tennis score|6|4|-|7|6|(4)|6|2|-}}
|align=center| 2:23
|align=center| '''4'''
|align=center| 5
|-style=&quot;background:#f3e6d7;&quot;
|align=center| 10.
|align=center| [[2026.]]
| {{flagicon|AUS}} [[Australian Open]]
| Grand Slam
| Tvrda
| Finale
| '''Alcaraz'''
|{{tennis score|2|6|-|6|2|-|6|3|-|7|5|-}}
|align=center| 3:02
|align=center| '''5'''
|align=center| 5
|}

== Stil igre ==
[[File:Carlos Alcaraz Argentina Open 2024.jpg|thumb|left|220px|Carlos Alcaraz tijekom [[Argentina Open]]a [[2022.]] godine.]]
Carlos Alcaraz je ''all-round'' igrač, odnosno igrač koji je podjednako vješt u svim stilovima igre, ali primarno koristi napadački stil s osnovne crte. Poznat je po sjajnom pokrivanju terena te defenzivnim sposobnostima, koje često koristi kako bi defenzivnu situaciju pretvorio u priliku za napad tijekom izmjena udaraca. Forhend se smatra njegovim najjačim oružjem, a podjednako dobro udara i direktne udarce i udarce s puno spina. Bekend mu je dvoručni i udara izravnije. Zbog svog napadačkog stila, Alcaraz tijekom meča nerijetko ima i visok broj ''winnera'' i neprisiljenih pogrešaka, posebice forhendom. 

Za svoju visinu ima atipično snažan prvi servis; uglavnom servira brzinom od oko 185 do 190 km/h, a znao je pogoditi i servis od 217 km/h, s tim da mu je preciznost na razini prosjeka.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=How Alcaraz's Scintillating Serve Toppled Djokovic's Return In The Wimbledon Final &amp;#124; |url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-djokovic-wimbledon-2023-final-brain-game |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20230818230616/https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-djokovic-wimbledon-2023-final-brain-game |archive-date=18 August 2023 |access-date=18 August 2023}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Carlos Alcaraz: The story behind his new &amp; improved serve |url=http://www.atptour.com/en/news/alcaraz-serve-feature-wimbledon-2024 |access-date=27 July 2025 |website=ATP Tour |language=en}}&lt;/ref&gt; Pri drugom servisu, uglavnom dodaje topspin kako bi loptica dobila veći odskok i tako prisilila protivnika na slabiji ''return''; ovi servisi uglavnom dosežu brzone od 150 do 170 km/h.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=CARLOS ALCARAZ VS. ALEX DE MINAUR &amp;#124; LONDON 2023 |url=https://www.atptour.com/en/scores/stats-centre/live/2022/403/MS001 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20230704205433/https://www.atptour.com/en/scores/stats-centre/live/2022/403/MS001 |archive-date=4 July 2023 |access-date=4 July 2023}}&lt;/ref&gt; Zbog slabije preciznosti, servis se nerijetko opisuje kao relativno slaba točka u Alcarazovoj igri.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=11 January 2025 |title=Alcaraz says new serve still a work in progress as he targets Career Grand Slam |url=https://www.tennismajors.com/australian-open-news/alcaraz-says-new-serve-still-a-work-in-progress-as-he-targets-career-grand-slam-803085.html |access-date=5 February 2025 |website=Tennis Majors |language=en-US}}&lt;/ref&gt; Međutim, na primanju se smatra jednim od najboljih, posebice kada je u pitanju protivnikov prvi servis; tijekom [[2024.]] godine, Alcaraz je osvojio gotovo trećinu protivničkih servis gemova.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Leaderboard &amp;#124; ATP Tour |url=https://www.atptour.com/en/stats/leaderboard?boardType=return&amp;timeFrame=52week&amp;surface=all&amp;versusRank=all&amp;formerNo1=false |access-date=5 February 2025 |website=ATP Tour |language=en}}&lt;/ref&gt; 

Alcaraz ima i impresivnu igru na mreži, pri čemu podsjednako dobro igra i ''drop'' i ''drive'' voleje, a nerijetko u odlučujućim trenucima koristi servis-volej kombinaciju.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=14 January 2023 |title='Carlos Alcaraz can serve and volley at...', says former ATP ace |url=https://www.tennisworldusa.org/tennis/news/Carlos_Alcaraz/126770/-carlos-alcaraz-can-serve-and-volley-at-says-former-atp-ace/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20230704205432/https://www.tennisworldusa.org/tennis/news/Carlos_Alcaraz/126770/-carlos-alcaraz-can-serve-and-volley-at-says-former-atp-ace/ |archive-date=4 July 2023 |access-date=4 July 2023}}&lt;/ref&gt; Njegov ''drop shot'', koji jako vješto skriva, ključ je njegove igre; agresivnim udarcima duboko na osnovnu crtu prisiljava protivnike da se povuku, nakon čega više ne mogu stići skraćenu loptu. Njegova preferencija prema forhend ''drop shotovima'' u odnosu na bekend varijantu opisana je kao neobična.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=What Shot Has Carlos Alcaraz Popularised? |url=https://www.atptour.com/en/news/forehand-drop-shot-success-alcaraz-2023 |access-date=25 October 2024 |website=ATP Tour |language=en}}&lt;/ref&gt; Alcaraz je hvaljen i zbog svoje kreativnosti na terenu.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Carayol |first=Tumaini |date=27 March 2023 |title=Carlos Alcaraz is the most exciting player in men's tennis and he will only get better |url=https://www.theguardian.com/sport/2023/mar/27/carlos-alcaraz-is-the-best-in-the-world-and-he-is-only-going-to-get-better |access-date=25 October 2024 |work=The Guardian |language=en-GB |issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Carayol |first=Tumaini |date=10 June 2024 |title=Carlos Alcaraz is already remarkable but has plenty of improvement still to come |url=https://www.theguardian.com/sport/article/2024/jun/10/tennis-french-open-carlos-alcaraz |access-date=25 October 2024 |work=The Guardian |language=en-GB |issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; 

Njegove fizičke i atletske vještine također su hvaljene. Zbog svoje brzine i kretanja često je uspoređivan s [[Rafael Nadal|Rafaelom Nadalom]]; njegove sposobnosti pokrivanja terena i kretanje u obrambenim situacijama uspoređivane su s onima [[Novak Đoković|Novaka Đokovića]]; konačno, njegov dodir uspoređivan je s onim [[Roger Federer|Rogera Federera]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last1=Rouquette |first1=Cédric |last2=Bourrières |first2=Rémi |last3=Cambers |first3=Simon |date=17 October 2022 |title=From Carlitos to Alcaraz, Episode 3: Attack, defence, power, touch – Alcaraz the pioneer of &quot;total tennis&quot; |url=https://www.tennismajors.com/atp/how-carlitos-became-alcaraz-episode-3-attack-defence-power-touch-alcaraz-the-pioneer-of-total-tennis-629786.html |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20240125005151/https://www.tennismajors.com/atp/how-carlitos-became-alcaraz-episode-3-attack-defence-power-touch-alcaraz-the-pioneer-of-total-tennis-629786.html |archive-date=25 January 2024 |access-date=25 January 2024 |website=Tennis Majors |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Davidov |first=Liya |date=13 July 2023 |title=TECH Talk: If the Big 3 had a baby, his name would be Carlos Alcaraz |url=https://www.tennis.com/baseline/articles/tech-talk-big-3-came-together-baby-name-carlos-alcaraz-federer-nadal-djokovic |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20240125005151/https://www.tennis.com/baseline/articles/tech-talk-big-3-came-together-baby-name-carlos-alcaraz-federer-nadal-djokovic |archive-date=25 January 2024 |access-date=25 January 2024 |website=Tennis.com |language=en}}&lt;/ref&gt; Đoković je jednom prilikom rekao da Alcaraz posjeduje &quot;najbolje od svih triju svjetova&quot;.&lt;ref&gt;{{Cite news |title=Wimbledon: Novak Djokovic praises 'complete' champion Carlos Alcaraz as blend of Roger Federer, Rafael Nadal and himself after epic final |url=https://www.skysports.com/tennis/news/12110/12922029/wimbledon-novak-djokovic-praises-complete-champion-carlos-alcaraz-as-blend-of-roger-federer-rafael-nadal-and-himself-after-epic-final |archive-url=https://web.archive.org/web/20240723081913/https://www.skysports.com/tennis/news/12110/12922029/wimbledon-novak-djokovic-praises-complete-champion-carlos-alcaraz-as-blend-of-roger-federer-rafael-nadal-and-himself-after-epic-final |archive-date=23 July 2024 |access-date=14 January 2025 |work=Sky Sports |language=en-GB |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Također je poznat i po dobroj kondiciji; Alcaraz češće gubi kraće mečeve, dok u mečevima na pet setova ima omjer od 15:1 u pobjedana, čime drži rekord s 93.75% uspješnosti. 

Međutim, Alcaraz je često kritiziran zbog nedostatka konzistentnosti tijekom sezone,&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Wilander's honest diagnosis of Alcaraz's problem: &quot;He is going to be quite inconsistent&quot; |url=https://www.puntodebreak.com/en/2025/04/01/wilanders-honest-diagnosis-of-alcarazs-problem-he-is-going-to-be-quite-inconsistent |access-date=26 April 2025 |website=Puntodebreak.com |language=en}}&lt;/ref&gt; pri čemu bi najčešće drastično padao u posljednjim mjesecima nakon završetka Grand Slamova. Sam Alcaraz je rekao da mu je nemoguće igrati dobro ako ne uživa na terenu.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Ciriza |first=Alejandro |date=26 April 2023 |title=Carlos Alcaraz, the last great virtuoso of tennis |url=https://english.elpais.com/sports/2023-04-26/carlos-alcaraz-the-last-great-virtuoso-of-tennis.html |access-date=26 April 2025 |website=EL PAÍS English |language=en-us}}&lt;/ref&gt;

== Treneri i stožer ==
[[File:Damir Džumhur vs Carlos Alcaraz, 2025 Roland Garros, 2025-05-30 (1115) (Juan Carlos Ferrero).jpg|thumb|right|220px|Bivši svjetski broj 1 i osvajač [[Roland-Garros]]a, [[Juan Carlos Ferrero]] bio je Alcarazov trener od njegove 15. godine do kraja [[2025.]] godine. Njihov profesionalni razlaz šokirao je teniski svijet.]]
Alcaraza su dok je bio dječak trenirali Kiko Navarro i Carlos Santos.&lt;ref name=&quot;ChildhoodCoach&quot;&gt;{{cite web |last=Carayol |first=Tumaini |date=27 May 2023 |title='This boy was born to be No 1': the making of Carlos Alcaraz |url=https://www.theguardian.com/sport/2023/may/26/born-to-be-no-1-tennis-the-making-of-carlos-alcaraz |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20230601065251/https://www.theguardian.com/sport/2023/may/26/born-to-be-no-1-tennis-the-making-of-carlos-alcaraz |archive-date=1 June 2023 |access-date=7 November 2023 |website=[[The Guardian]]}}&lt;/ref&gt; U rujnu [[2018.]] godine, tada petnaestogidšnji Alcaraz preselio se u [[Villena|Villenu]] kako bi trenirao u [[Teniska akademija Ferrero|Teniskoj akademiji Ferrero]] pod vodstvom [[Juan Carlos Ferrero|Juana Carlosa Ferrera]], koji je postao njegov osobni trener.&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{cite web |date=7 August 2018 |title=Juan Carlos Ferrero será el nuevo coach de Carlos Alcaraz |url=https://www.equelite.com/jcferrerero-nuevo-coach-carlos-alcaraz/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20220626171617/https://www.equelite.com/jcferrerero-nuevo-coach-carlos-alcaraz/ |archive-date=26 June 2022 |access-date=11 May 2022 |website=Equelite JC Ferrero Sport Academy |language=es}}&lt;/ref&gt; Ferrero je odbio nekoliko ponuda vrhunskih profesionalnih igrača kako bi mogao raditi s Alcarazom.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2 July 2019 |title=Ferrero enjoying life as coach of rising star Alcaraz |url=https://www.itftennis.com/en/news-and-media/articles/ferrero-enjoying-life-as-coach-of-rising-star-alcaraz/ |access-date=11 December 2024 |website=www.itftennis.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Cascales: &quot;La clave es que Alcaraz no pierda la ambición&quot; |url=https://www.puntodebreak.com/2024/11/14/cascales-clave-alcaraz-no-pierda-ambicion |access-date=11 December 2024 |website=Puntodebreak.com |language=es}}&lt;/ref&gt; Njihova je suradnja naširoko hvaljena, a Ferrero je [[2022.]] i [[2025.]] godine dobio [[ATP nagrade|ATP-ovu nagradu za trenera godine]]. Međutim, u prosincu [[2025.]] godine, Alcaraz je iznenada objavio prekida suradnju s Ferrerom nakon sedam godina, što je izazvalo šok u teniskom svijetu.&lt;ref&gt;{{cite web |date=17 December 2025 |title=Alcaraz splits with Ferrero, who says 'I wish I could have continued' |url=https://www.atptour.com/en/news/alcaraz-ferrero-split-december-2025 |access-date=17 December 2025 |website=atptour.com |publisher=Association of Tennis Professionals}}&lt;/ref&gt;

U prosincu [[2024.]] godine objavljeno je kako će se [[Samuel López (teniski trener)|Samuel López]], bivši član Ferrerovog stručnog stožera, pridružiti timu i biti drugi trener uz Ferrera.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=4 December 2024 |title=Alcaraz adds Samuel Lopez to his coaching team |url=https://www.tennismajors.com/atp/alcaraz-adds-samuel-lopez-to-his-coaching-team-798371.html |access-date=15 December 2024 |website=Tennis Majors |language=en-US}}&lt;/ref&gt; Prekidom suradnje s Ferrerom, López je u siječnju [[2026.]] godine postao Alcarazov jedini trener.&lt;ref name=&quot;Jurejko&quot;&gt;{{Cite web |last=Jurejko |first=Jonathan |date=2025-12-17 |title=Carlos Alcaraz splits with coach Juan Carlos Ferrero after long partnership |url=https://www.bbc.co.uk/sport/tennis/articles/c0mpj8427pzo |access-date=2025-12-18 |website=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;

Alcaraz je od svog debija na ATP Touru uglavnom imao nepromijenjen stručni stožer. Članovi stožera su kondicijski trener Alberto Lledó, fizioterapeut Juanjo Moreno, doktor Juanjo López i agent Albert Molina. Brat Álvaro bio mu je dugogodišnji sparing partner, a od [[2026.]] godine mu je i pomoćni trener.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=This is how Carlos Alcaraz's team looks ahead to 2025 |url=https://www.puntodebreak.com/en/2024/12/13/this-is-how-carlos-alcarazs-team-looks-ahead-to-2025 |access-date=26 April 2025 |website=Puntodebreak.com |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Carlos Alcaraz reveals why brother Alvaro will 'take on more prominence' in his team|url=https://www.tennis365.com/tennis-news/carlos-alcaraz-reveals-brother-will-take-on-more-prominence-as-new-team-role-emerges|website=Tennis365|date=2026-01-23|access-date=2026-02-01|language=en|first=Oli Dickson|last=Jefford}}&lt;/ref&gt; Tijekom [[2025.]] godine, prijatelj iz djetinjstva Fran Rubio pridružio se njegovom timu kao drugi fizioterapeut.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Jacobs |first=Shahida |date=5 February 2025 |title=Carlos Alcaraz adds close friend and trusted figure to his team |url=https://www.tennis365.com/tennis-news/carlos-alcaraz-adds-close-friend-and-trusted-figure-to-his-coaching-team |access-date=26 April 2025 |website=Tennis365 |language=en}}&lt;/ref&gt; Alcaraz radi i sa sportskom psihologicom Isabel Balaguer.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Briggs |first=Simon |date=15 July 2023 |title=Carlos Alcaraz sees psychologist in bid to beat Novak Djokovic on Centre Court |url=https://www.telegraph.co.uk/tennis/2023/07/15/carlos-alcaraz-psychologist-novak-djokovic-wimbledon-final/ |access-date=22 August 2025 |work=The Telegraph |language=en-GB |issn=0307-1235}}&lt;/ref&gt;

== Statistike ==
{{Main|Statistike i rekordi Carlosa Alcaraza}}
Ovdje se nalazi skraćeni pregled osnovnih statističkih podataka karijere Carlosa Alcaraza, a preuzeti su sa službenih stranica [[ATP Tour]]a&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.atptour.com/ |title=ATP Tour |accessdate=13 July 2015}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.atpworldtour.com/Reliability-Zone/Reliability-Overall-Current-List.aspx |title=FedEx ATP Reliability Index |publisher=Association of Tennis Professionals |accessdate=18 April 2011}}&lt;/ref&gt; i [[ITF]]-a. 
{{Statistike legenda}}
{|class=&quot;wikitable nowrap&quot; style=text-align:center;font-size:95%
!Turnir
![[2020.]]
![[2021.]]
![[2022.]]
![[2023.]]
![[2024.]]
![[2025.]]
![[2026.]]
!Omjer
!Pob.–Por. 
!%Pob.
|-
|colspan=&quot;11&quot; align=&quot;left&quot; |'''[[Grand Slam]]'''
|-
|align=left bgcolor=efefef|[[Australian Open]]
|O
|style=background:#afeeee|2K
|style=background:#afeeee|3K
|O
|style=background:#ffebcd|ČF
|style=background:#ffebcd|ČF
|style=background:lime|'''P'''
|style=background:#efefef|1 / 5
|style=background:#efefef|18–4
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=18|lost=4|integer=yes}}
|-
|align=left bgcolor=efefef|[[Roland-Garros]]
|style=background:#ecf2ff|Q1 
|style=background:#afeeee|3K
|style=background:#ffebcd|ČF
|style=background:yellow|PF
|style=background:lime|'''P'''
|style=background:lime|'''P'''
|O
|style=background:#efefef|2 / 5
|style=background:#efefef|25–3
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=25|lost=3|integer=yes}}
|-
|align=left bgcolor=efefef|[[Wimbledon (tenis)|Wimbledon]]
|style=color:#767676|NO
|style=background:#afeeee|2K
|style=background:#afeeee|4K
|style=background:lime|'''P'''
|style=background:lime|'''P'''
|style=background:thistle|F
|
|style=background:#efefef|2 / 5
|style=background:#efefef|24–3
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=24|lost=3|integer=yes}}
|-
|align=left bgcolor=efefef|[[US Open]]
|O
|style=background:#ffebcd|ČF
|style=background:lime|'''P'''
|style=background:yellow|PF
|style=background:#afeeee|2K
|style=background:lime|'''P'''
|
|style=background:#efefef|2 / 5
|style=background:#efefef|24–3
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=24|lost=3|integer=yes}}
|-style=background:#efefef;font-weight:bold
|style=text-align:left|Pobjeda–poraza
|0–0
|8–4
|16–3
|17–2
|19–2
|24–2
|7–0
|7 / 20
|91–13
|{{tennis win percentage|won=91|lost=13|integer=yes}}
|-
| colspan=&quot;11&quot; align=&quot;left&quot; |'''[[ATP Finals]]'''
|-
|bgcolor=efefef align=left|[[ATP Finals]] 
|colspan=2 style=color:#767676|DNQ
|O{{Efn|Kvalificirao se, ali nije sudjelovao zbog ozljede.}}
|style=background:yellow|PF
|style=background:#afeeee|GF
|style=background:thistle|F
|
|style=background:#efefef|0 / 3
|style=background:#efefef|7–5
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=7|lost=5|integer=yes}}
|-
| colspan=&quot;17&quot; align=&quot;left&quot; |'''Reprezentativni nastupi'''
|-
|align=left bgcolor=efefef|[[Tenis na Ljetnim olimpijskim igrama|Olimpijske igre]]{{efn|name=SummerOlympics|[[Ljetne olimpijske igre 2020.|Olimpijske igre 2020.]] odgođene su i održane [[2021.]] godine zbog [[Pandemija COVID-a 19|pandemije COVID-a 19]].}}
|style=color:#767676|NO
|A
|colspan=2 style=color:#767676|Nisu održane
|style=background:silver|S
|colspan=2 style=color:#767676|NO
|style=background:#efefef|0 / 1
|style=background:#efefef|5–1
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=5|lost=1|integer=yes}}
|-
|align=left bgcolor=efefef|[[Davis Cup]]
|style=color:#767676|NO
|O
|style=background:#ffebcd|ČF
|O
|style=background:#ffebcd|ČF
|O
|
|style=background:#efefef|0 / 2
|style=background:#efefef|5–1
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=5|lost=1|integer=yes}}
|-
|colspan=&quot;11&quot; align=&quot;left&quot; |'''[[ATP Masters 1000 turniri|ATP 1000 turniri]]'''
|-
|align=left bgcolor=efefef|[[Indian Wells Open]]
|style=color:#767676|NO
|style=background:#afeeee|2K
|style=background:yellow|PF
|style=background:lime|'''P'''
|style=background:lime|'''P'''
|style=background:yellow|PF
|style=background:yellow|PF
|style=background:#efefef|2 / 6
|style=background:#efefef|24–4
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=24|lost=4|integer=yes}}
|-
|align=left bgcolor=efefef|[[Miami Open]]
|style=color:#767676|NO
|style=background:#afeeee|1K
|style=background:lime|'''P'''
|style=background:yellow|PF
|style=background:#ffebcd|ČF
|style=background:#afeeee|2K
|style=background:#afeeee|3K
|style=background:#efefef|1 / 6
|style=background:#efefef|14–5
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=14|lost=5|integer=yes}}
|-
|align=left bgcolor=efefef|[[Monte-Carlo Masters]]
|style=color:#767676|NO
|O
|style=background:#afeeee|2K
|O
|O
|style=background:lime|'''P'''
|style=background:thistle|F
|style=background:#efefef|1 / 3
|style=background:#efefef|9–2
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=9|lost=2|integer=yes}}
|-
|align=left bgcolor=efefef|[[Madrid Open]]
|style=color:#767676|NO
|style=background:#afeeee|2K
|style=background:lime|'''P'''
|style=background:lime|'''P'''
|style=background:#ffebcd|ČF
|O
|O
|style=background:#efefef|2 / 4
|style=background:#efefef|15–2
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=15|lost=2|integer=yes}}
|-
|align=left bgcolor=efefef|[[Italian Open]]
|O
|O
|O
|style=background:#afeeee|3K
|O
|style=background:lime|'''P'''
|O
|style=background:#efefef|1 / 2
|style=background:#efefef|7–1
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=7|lost=1|integer=yes}}
|-
|align=left bgcolor=efefef|[[Canadian Open]]
|style=color:#767676|NO
|O
|style=background:#afeeee|2K
|style=background:#ffebcd|ČF
|O
|O
|
|style=background:#efefef|0 / 2
|style=background:#efefef|2–2
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=2|lost=2|integer=yes}}
|-
|align=left bgcolor=efefef|[[Cincinnati Open]]
|O
|style=background:#afeeee|1K
|style=background:#ffebcd|ČF
|style=background:thistle|F
|style=background:#afeeee|2K
|style=background:lime|'''P'''
|
|style=background:#efefef|1 / 5
|style=background:#efefef|12–4
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=12|lost=4|integer=yes}}
|-
|align=left bgcolor=efefef|[[Shanghai Masters]]
|colspan=3 style=color:#767676|NO
|style=background:#afeeee|4K
|style=background:#ffebcd|ČF
|O
|
|style=background:#efefef|0 / 2
|style=background:#efefef|5–2
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=5|lost=2|integer=yes}}
|-
|align=left bgcolor=efefef|[[Paris Masters]]
|O
|style=background:#afeeee|3K
|style=background:#ffebcd|ČF
|style=background:#afeeee|2K
|style=background:#afeeee|3K
|style=background:#afeeee|2K
|
|style=background:#efefef|0 / 5
|style=background:#efefef|5–5
|style=background:#efefef|{{tennis win percentage|won=5|lost=5|integer=yes}}
|-style=background:#efefef;font-weight:bold
|style=text-align:left|Pobjeda–poraza
|0–0
|3–5
|19–5
|25–6
|16–5
|21–3
|5–2
|8 / 34
|89–26
|{{tennis win percentage|won=89|lost=26|integer=yes}}
|-
| colspan=&quot;11&quot; style=&quot;text-align:left&quot; |'''Statistika karijere'''
|-style=font-weight:bold;background:#efefef
| ||2020.||2021.||2022.||2023.||2024.||2025.||2026.|| colspan=&quot;3&quot; |Karijera
|-style=background:#efefef
|align=left|'''Turniri'''
|1
|19
|17
|17
|16
|16
|4
|colspan=3|'''Ukupno u karijeri: 90'''
|-style=font-weight:bold;background:#efefef
|style=text-align:left|Naslovi
|0
|1
|5
|6
|4
|8
|2
|colspan=3|Ukupno u karijeri: 26
|-style=font-weight:bold;background:#efefef
|style=text-align:left|Finala
|0
|1
|7
|8
|5
|11
|2
|colspan=3|Ukupno u karijeri: 34
|-style=background:#efefef
|align=left|Tvrda podloga pobjeda–poraza
|0–0
|20–10
|27–8
|28–9
|29–8
|38–7
|17–2
|11 / 52
|159–44
|{{tennis win percentage|won=159|lost=44|integer=yes}}
|-style=background:#efefef
|align=left|Zemljana podloga pobjeda–poraza
|1–1
|11–6
|27–4
|25–3
|17–4
|22–1
|0–0
|11 / 30
|103–19
|{{tennis win percentage|won=103|lost=19|integer=yes}}
|-style=background:#efefef
|align=left|Travnata podloga pobjeda–poraza
|0–0
|1–1
|3–1
|12–0
|8–1
|11–1
|0–0
|4 / 8
|35–4
|{{tennis win percentage|won=35|lost=4|integer=yes}}
|-style=font-weight:bold;background:#efefef
|align=left|Ukupno pobjeda–poraza
|1–1
|32–17
|57–13
|65–12
|54–13
|71–9
|17–2
|26 / 90
|297–67
|{{tennis win percentage|won=297|lost=67|integer=yes}}
|-style=font-weight:bold;background:#efefef
|align=left|Postotak pobjeda
|{{tennis win percentage|won=1|lost=1|integer=yes}}
|{{tennis win percentage|won=32|lost=17|integer=yes}}
|{{tennis win percentage|won=57|lost=13|integer=yes}}
|{{tennis win percentage|won=65|lost=12|integer=yes}}
|{{tennis win percentage|won=54|lost=13|integer=yes}}
|{{tennis win percentage|won=71|lost=9|integer=yes}}
|{{tennis win percentage|won=17|lost=2|integer=yes}}
|colspan=3|Ukupno u karijeri: {{tennis win percentage|won=297|lost=67|integer=yes}}
|-style=background:#efefef
|style=text-align:left|'''Ranking na kraju godine'''{{Efn|Ranking 2019. godine: 492.}}
|141.
|32.
|style=background:lime|'''1.'''
|style=background:thistle|2.
|style=background:#99ccff|3.
|style=background:lime|'''1.'''
|
|colspan=3|{{Tooltip|''' $64,336,028 '''|Career Prize Money – Singles &amp; Doubles combined}}
|}
{{notelist}}

=== Finala ===

==== Grand Slamovi ====

{|class=&quot;sortable wikitable&quot; width=&quot;50%&quot;
|-
! Godina
! Turnir
! Podloga
! Protivnik
! Ishod
! class=&quot;unsortable&quot; | Rezultat
|-
![[2022.]]
|style=background:#ccf|[[US Open]]
|Tvrda
|{{flagicon|NOR}} [[Casper Ruud]]
|style=background:#98fb98|Pobjeda
|{{Teniski rezultat|6|4|-|2|6|-|7|6|(1)|6|3|-}}
|-
![[2023.]]
|style=background:#cfc|[[Wimbledon (tenis)|Wimbledon]]
|Trava
|{{flagicon|SRB}} [[Novak Đoković]]
|style=background:#98fb98|Pobjeda
|{{Teniski rezultat|1|6|-|7|6|(6)|6|1|-|3|6|-|6|4|-}}
|-
![[2024.]]
|style=background:#ebc2af|[[Roland-Garros]]
|Zemlja
|{{flagicon|GER}} [[Alexander Zverev]]
|style=background:#98fb98|Pobjeda
|{{Teniski rezultat|6|3|-|2|6|-|5|7|-|6|1|-|6|2|-}}
|-
![[2024.]]
|style=background:#cfc|[[Wimbledon (tenis)|Wimbledon]]
|Trava
|{{flagicon|SRB}} [[Novak Đoković]]
|style=background:#98fb98|Pobjeda
|{{Teniski rezultat|6|2|-|6|2|-|7|6|(4)}}
|-
![[2025.]]
|style=background:#ebc2af|[[Roland-Garros]]
|Zemlja
|{{flagicon|ITA}} [[Jannik Sinner]]
|style=background:#98fb98|Pobjeda
|{{nowrap|4:6, 6:7{{sup|(4:7)}}, 6:4, 7:6{{sup|(7:3)}}, 7:6{{sup|(10:2)}}}}
|-
![[2025.]]
|style=background:#cfc|[[Wimbledon (tenis)|Wimbledon]]
|Trava
|{{flagicon|ITA}} [[Jannik Sinner]]
|style=background:#ffa07a|Poraz
|{{Teniski rezultat|6|4|-|4|6|-|4|6|-|4|6|-}}
|-
![[2025.]]
|style=background:#ccf|[[US Open]]
|Tvrda
|{{flagicon|ITA}} [[Jannik Sinner]]
|style=background:#98fb98|Pobjeda
|{{Teniski rezultat|6|2|-|3|6|-|6|1|-|6|4|-}}
|-
![[2026.]]
|style=background:#ffc|[[Australian Open]]
|Tvrda
|{{flagicon|SRB}} [[Novak Đoković]]
|style=background:#98fb98|Pobjeda
|{{Teniski rezultat|2|6|-|6|2|-|6|3|-|7|5|-}}
|}

==== ATP Finals ====

{|class=&quot;sortable wikitable&quot; width=&quot;50%&quot;
|-
! Godina
! Turnir
! Podloga
! Protivnik
! Ishod
! class=&quot;unsortable&quot; | Rezultat
|-
![[2025.]]
|style=background:#ffffcc|[[ATP Finals]]
|Tvrda (d)
|{{flagicon|ITA}} [[Jannik Sinner]]
|style=background:#ffa07a|Poraz
|{{Teniski rezultat|6|7|(4)|5|7|-}}
|}

==== Masters 1000 turniri ====

{|class=&quot;sortable wikitable&quot; width=&quot;50%&quot;
|-
! Godina
! Turnir
! Podloga
! Protivnik
! Ishod
! class=&quot;unsortable&quot; | Rezultat
|-
![[2022.]]
|style=background:#e9e9e9|[[Miami Open]]
|Tvrda
|{{flagicon|NOR}} [[Casper Ruud]]
|style=background:#98fb98|Pobjeda
|{{Teniski rezultat|7|5|-|6|4|-}}
|-
![[2022.]]
|style=background:#e9e9e9|[[Madrid Open]]
|Zemlja
|{{flagicon|GER}} [[Alexander Zverev]]
|style=background:#98fb98|Pobjeda
|{{Teniski rezultat|6|3|-|6|1|-}}
|-
![[2023.]]
|style=background:#e9e9e9|[[Indian Wells Open]]
|Tvrda
|{{flagicon|}} [[Danil Medvedev]]
|style=background:#98fb98|Pobjeda
|{{Teniski rezultat|6|3|-|6|2|-}}
|-
![[2023.]]
|style=background:#e9e9e9|[[Madrid Open]]
|Zemlja
|{{flagicon|GER}} [[Jan-Lennard Struff]]
|style=background:#98fb98|Pobjeda
|{{Teniski rezultat|6|4|-|3|6|-|6|3|-}}
|-
![[2023.]]
|style=background:#e9e9e9|[[Cincinnati Open]]
|Tvrda
|{{flagicon|SRB}} [[Novak Đoković]]
|style=background:#ffa07a|Poraz
|{{Teniski rezultat|7|5|-|6|7|(7)|6|7|(4)}}
|-
![[2024.]]
|style=background:#e9e9e9|[[Indian Wells Open]]
|Tvrda
|{{flagicon|}} [[Danil Medvedev]]
|style=background:#98fb98|Pobjeda
|{{Teniski rezultat|7|6|(5)|6|1|-}}
|-
![[2025.]]
|style=background:#e9e9e9|[[Monte-Carlo Masters]]
|Zemlja
|{{flagicon|ITA}} [[Lorenzo Musetti]]
|style=background:#98fb98|Pobjeda
|{{Teniski rezultat|3|6|-|6|1|-|6|0|-}}
|-
![[2025.]]
|style=background:#e9e9e9|[[Italian Open]]
|Zemlja
|{{flagicon|ITA}} [[Jannik Sinner]]
|style=background:#98fb98|Pobjeda
|{{Teniski rezultat|7|6|(5)|6|1|-}}
|-
![[2025.]]
|style=background:#e9e9e9|[[Cincinnati Open]]
|Tvrda
|{{flagicon|ITA}} [[Jannik Sinner]]
|style=background:#98fb98|Pobjeda
|{{Teniski rezultat|5|0|-|d=pred.}}
|-
![[2026.]]
|style=background:#e9e9e9|[[Monte-Carlo Masters]]
|Zemlja
|{{flagicon|ITA}} [[Jannik Sinner]]
|style=background:#ffa07a|Poraz
|{{Teniski rezultat|6|7|(5)|3|6|-}}
|}

==== Olimpijske igre ====

{|class=&quot;sortable wikitable&quot; width=&quot;50%&quot;
|-
! Godina
! Turnir
! Podloga
! Protivnik
! Ishod
! class=&quot;unsortable&quot; | Rezultat
|-
![[2024.]]
|style=background:#ffea5c|[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Pariz 2024.]]
|Zemlja
|{{flagicon|SRB}} [[Novak Đoković]]
|bgcolor=FFA07A |Poraz
|{{Teniski rezultat|6|7|(3)|6|7|(2)}}
|}

== Reference ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commons category|Carlos Alcaraz}}
* {{ATP}}
* {{Instagram}}

{{Top 10 tenisera i teniserki|atpsinglovi=y}}
{{Broj jedan teniseri}}
{{Osvajači sve 4 GS titule}}
{{Pobjednici Australian Opena}}
{{Pobjednici Roland Garrosa}}
{{Pobjednici Wimbledona}}
{{Pobjednici US Opena}}
{{Španski sportista godine}}
{{Nagrada Laureus za sportaša godine}}
{{Authority control}}
{{Životni vijek|2003||Alcaraz, Carlos}}

[[Kategorija:Španski teniseri]]
[[Kategorija:Pobjednici Australian Opena]]
[[Kategorija:Pobjednici Roland-Garrosa]]
[[Kategorija:Pobjednici Wimbledona]]
[[Kategorija:Pobjednici US Opena]]
[[Kategorija:Španski olimpijci]]
[[Kategorija:Osvajači olimpijskih medalja u tenisu]]
[[Kategorija:Olimpijci na Ljetnim olimpijskim igrama 2024.]]
[[Kategorija:Olimpijski teniseri]]
[[Kategorija:ATP brojevi 1]]</text>
      <sha1>gblto4vqmuz9y8wc4dykf4hwjjmn8nz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Boško Kućanski</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4722314</id>
    <revision>
      <id>42683956</id>
      <parentid>42647337</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T12:52:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42683956</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12194" sha1="m1zho0j7qolf3f5lapthxuzqbh921gs" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime               = Boško Kućanski
| slika             = 
| širina_slike      = 
| alt               = 
| opis              = 
| ime_po_rođenju    = 
| datum_rođenja     = 29. maj 1931.
| mjesto_rođenja    = [[Krbavica]], Lika, {{zastava|Kraljevina Jugoslavija}}
| datum_smrti       = 20. novembar 2016.
| mjesto_smrti      = [[Sarajevo]], {{zastava|Jugoslavija}}
| tijelo_otkriveno  = 
| uzrok_smrti       = 
| počivalište       = 
| počivalište_koordinate = 
| rezidencija       = 
| nacionalnost      = 
| etnicitet         = 
| državljanstvo     = {{zastava|Jugoslavija}}
| ostala_imena      = 
| poznat_po         = 
| obrazovanje       = [[Univerzitet u Beogradu]], 1958, [[Univerzitet u Sarajevu]], 1972
| alma_mater        = 
| poslodavac        =  
| zanimanje         = Kipar
| godine_aktivnosti = 
| mjesto_porijekla  = 
| plata             = 
| neto_vrijednost   = 
| visina            = 
| težina            = 
| titula            = 
| mandat            = 
| prethodnik        = 
| nasljednik        = 
| partija           = 
| suparnici         = 
| odbori            = 
| religija          = 
| supružnik         = 
| partner           = 
| djeca             = 
| roditelji         = 
| rodbina           = 
| pozivni_znak      = 
| nagrade           = 
| potpis            = 
| website           = 
| fusnote           = 
| širina_kutije     = 
}}

'''Boško Kućanski''' ([[Krbavica]], [[Hrvatska]], 29. maj 1931. — [[Sarajevo]], [[Bosna i Hercegovina]], 20 novembar 2016.) bio je stomatolog, [[Kiparstvo|kipar]], književnik i ugledni naučni radnik.&lt;ref name=&quot;Boško&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.anubih.ba/bosko-kucanski/ |title= Boško Kućanski |work= ANUBiH -  www.anubih.ba |accessdate= 9. maj 2026. |archive-date= 2026-05-19 |archive-url= https://web.archive.org/web/20260519221749/https://www.anubih.ba/bosko-kucanski/ |url-status= dead }}&lt;/ref&gt;

Osnovnu školu pohađao je na više mjesta [[Hrvatska|Hrvatske|]], Bosne i Hercegovine i [[Srbija|Srbije]], a nižu i višu gimnaziju u [[Šabac|Šapcu]]. Završio je Stomatološki fakultet u [[Beograd]]u 1958. god. Uz redovno pohađanje studija, pohađao je privatne umjetničke škole, posjećivao ateljea i izložbe umjetnika, među kojima i izložbu [[Henry Moore|Henrija Mura]], [[Engleska|engleskog]] kipara, koji mu je bio uzor.&lt;ref name=&quot;BoškoK&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.scribd.com/document/701777611/Bo%C5%A1ko-Ku%C4%87anski |title= Danka Damjanobvić: Vajar Boško Kućanski (1931 - 2016.) |work= Banja Luka -  www.scribd.com |accessdate= 9. maj 2026.}}&lt;/ref&gt;

U Sarajevo se preselio 1964, gdje je odbranio je doktorsku disertaciju 1965. god. i položio specijalistički ispit specijalnosti iz [[Hirurgija|hirurgije]] (1971). U Sarajevu je 1972. završip Medicinski fakultet. Pripadao je najužem krugu osnivača i utemeljivača Stomatološkog fakulteta i [[Akademija likovnih umjetnosti Sarajevo|Akademije likovnih umjetnosti u Sarajevu]]. Kao prvi specijalista iz oralne hirurgije i prvi doktor stomatoloških nauka u Bosni i Hercegovini educirao je generacije studenata, specijalizanata, magistranata i doktoranata. 

Studirao je istoriju umjetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i studijski boravio u [[Italija|Italiji]], [[Francuska|Francuskoj]], [[Čehoslovačka|Čehoslovačkoj]], [[Mađarska|Mađarskoj]], [[Španija|Španiji]], [[USA|SAD]]-u i [[Kanada|Kanadi]]. Predavao je i na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu. Po pozivu je držao predavanja na likovnim akademijama u [[Cetinje|Cetinju]], [[Trebinje|Trebinju]], [[Lajpcig|Leipzigu]] i [[Berlin]]u.&lt;ref name=&quot;BoškoKuć&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.spomenikdatabase.org/bosko-kucanski |title= Boško Kućanski |work= Direktorij dizajnera i Kreatora -  www.spomenikdatabase.org |accessdate= 9. maj 2026.}}&lt;/ref&gt;

== Stručni radovi ==
Napisao je stručne knjige:
* Plastična anatomija&lt;ref name=&quot;plastičnma&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.google.com/search?q=Bo%C5%A1ko+Ku%C4%87anski&amp;sca_esv=c238079dbba20b5b&amp;ei=nVQLau3_OYqLxc8Pob3f-Q0&amp;start=20&amp;sa=N&amp;sstk=AU9db-CLPS2VTBNONhL5Q67BXADkBZOOU5pFofgEjAjJmjj7AF9hNhyhEsOxKl-p6I7-NpQwYqUhQ3NhO-Y47Rlczx07sSUbEdFay0wImNwN6_cNqUWQYnqLjFPVP_ZIJP4r&amp;ved=2ahUKEwitwpyftsOUAxWKRfEDHaHeN984ChDw0wN6BAgbEA0&amp;biw=1086&amp;bih=474&amp;dpr=1.25 |title= Boško Kućanski_ Plastićna anatomija |work= NAUČNOISTRAŽIVAČKI PORTAL U FBIH -  www.google.com |accessdate= 9. maj 2026.}}&lt;/ref&gt;
* Oralna hirurgija 
* i preko 130 stručnih i naučnih radova među kojima i šest originalnih hirurških postupaka ili metoda, koji predstavljaju značajan doprinos struci i nauci.&lt;ref name=&quot;Zubar&quot;&gt;{{Cite web |url= https://nauka.nub.ba/istrazivaci/845/Bo%C5%A1ko_Ku%C4%87anski |title= Boško Kućanski |work= NAUČNOISTRAŽIVAČKI PORTAL U FBIH -  nauka.nub.ba |accessdate= 9. maj 2026.}}&lt;/ref&gt;

[[File:Makljen – spomenik (2024) 03.jpg|thumb|Spomenik na Makljenu je svečano otvoren u novembru 1978.godine i dvije decenije bio je simbol [[Antifašizam|antifašizma]] i [[Narodnooslobodilačka borba|narodnooslobodilačke borbe]]]]
== Umjetnik ==
Uporedo s pedagoškim, naučnoistraživačkim i zdravstvenim radom, aktivno se bavio [[Književnost|književnošću]] i [[Likovna umjetnost|likovnim umjetnostima]], prvenstveno [[Kiparstvo|skulpturom]] i [[slikarstvo]]m.

Izvorište njegovih skulptura često je totemska i folklorna tradicija, a za materijalizaciju najčešće je koristio drvo (uglavnom [[brest]]), kamen, metal, karton, plastiku i ribarsko uže. od  do  U pogledu dinamike i izvora oblikovanja, skulpture Boška Kućanskog baštine tradiciju [[vorticizam]]. Na širokom rasponu oblika, od minijature plastike u [[Terakota|terakoti]], preko galerijskih formata i onih izrađenih za slobodne prostore na internacionalnim vajarskim simpozijumima, ističu se: 
* Ilinden (1974.), 
* Skadar na Bojani (1972.), 
* Mala zadužbina (1980.), 
* Bedemi (1982.). 
* [[Spomenik na Makljenu|Skulptura spomeničkog kompleksa na Makljenu]] je monumentalni [[Arhitektura|arhitektonski]] spomenik iz 1978. god., amorfna sintetička forma – vještački kamen bijele boje dimenzija 12,40 x 16 x 11,20 m – čiji je nastanak inspirisan [[Narodnooslobodilačka borba|narodnooslobodilačkom borbom]] i humanim ciljevima [[Bitka na Neretvi|Bitke za ranjenike]].&lt;ref name=&quot;database&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.spomenikdatabase.org/makljen |title= Makljen |work= www.spomenikdatabase.org |accessdate= 4. maj 2026.}}&lt;/ref&gt; Spomenik je proglašen za [[Nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine]]&lt;ref name=&quot;KOmisija&quot;&gt;{{Cite web |url=http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&amp;lang=1&amp;action=view&amp;id=3313 |title=Spomenik na Makljenu |work= Komisija za nacionalne spomenike Bosne i Hercegovine - kons.gov.ba |accessdate= 13. april 2026 |archive-date=2016-12-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161220094517/http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&amp;lang=1&amp;action=view&amp;id=3313 }}&lt;/ref&gt; Sredinom novembra 2000. god. skupina ljudi došla je do spomenika, upotrijebila [[dinamit]] i uništila skulpturu, od koje je ostao samo njen unutrašnji strukturni [[Beton|armiranobetonski]] kostur. Tačni razlozi ovog vandalizma i tko ga je počinio još uvijek nisu utvrđeni.&lt;ref name=&quot;database&quot;/&gt;

Pored mnogobrojnih individualnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao reprezentant savremene jugoslovenske umjetnosti izlagao je na međunarodnim bijenalima ([[Budimpešta]], [[Padova]], [[Venecija]], Gabrovo, [[Njujork]], [[Gornji Milanovac]], [[Aleksandrija]]) i mnogim selektivnim i tematskim izložbama u zemlji i inostranstvu gotovo na svim kontinentima. Po pozivu je samostalno izlagao u poznatim evropskim likovnim centrima, ''Gallerie Palazzo dei Diamanti Ferrara'' i ''Galerie Akademie der Kün- ste Berlin''. Ukupno je imao 106 samostalnih likovnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Djela mu se nalaze u mnogim domaćim i stranim galerijama i privatnim zbirkama kao i u Muzeju umjetnosti XX vijeka u [[Budimpešta|Budimpešti]] i Internacionalnom muzeju umjetnosti u [[Kairo|Kairu]]. 

Kućanski je stvarao i u drugim likovnim izrazima, veoma uspješnim crtežima i slikama na kojima je istraživao odnose u prostoru i igrao se sa svjetlom.

Objavio je zbirke stihova i poetske proze: 
* Vječni visovi Ararata (1952), 
* Brestovi uspravno hode (1955) i 
* Brestova duga sen (1956) 
* Zelenzim (2002), 
* Uzdarja 14 autora (2004), 
* Mrven sna (2007), 
* Raskovnik (2010).&lt;ref name=&quot;Pjesme&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.synopsisbook.com/member/bosko-kucanski/ |title= Boško Kućanski, skulptor, pjesnik |work= Synopsis - www.synopsisbook.com |accessdate= 4. maj 2026.}}&lt;/ref&gt;
* Cvijićeva 12 (2012)&lt;ref name=&quot;Stihovi&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.matbibli.rs.ba/sr/autori/59-bosko-kucanski |title= Boško Kućanski |work= Matična biblioteka Istočno Sarajevo - www.matbibli.rs.ba |accessdate= 4. maj 2026. |archive-date= 2026-05-19 |archive-url= https://web.archive.org/web/20260519181832/https://www.matbibli.rs.ba/sr/autori/59-bosko-kucanski |url-status= dead }}&lt;/ref&gt;

Svoju svestranost je objasnio:
:''Život je sam po sebi čudo nad čudima, magnetična pojava. Počiva na različitostima. U njemu ima mjesta za svakoga. Svako ima svoju muziku i svoju tišinu i u svakom se ovaj svijet drugačije odaziva. Tako se ovaj svijet u meni odazivao na dva plana.&lt;ref name=&quot;Čudo&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.slobodnaevropa.org/a/bih-bosko-kucanski/28132997.html |title= Kako je živio i stvarao, tiho je otišao akademik Kućanski |work= www.spomenikdatabase.org |accessdate= 4. maj 2026.}}&lt;/ref&gt;''

== Priznanja ==
* Član Međunarodnog udruženja kipara plastičara pri [[UNESCO]]-u  
* Član Vojvođanske akademije nauka i umjetnosti.
* Dopisni član [[Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine|Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine]] u Odjeljenje za književnost i umjetnost (kasnije Odjeljenje umjetnosti), 1978
* Redovni član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1984
* Član Društva književnika Bosne i Hercegovine
* Član udruženja likovnih umjetnika Bosne i Hercegovine&lt;ref name=&quot;nagrčlan&quot;&gt;{{Cite web |url= https://ugbih.ba/2021/02/24/kucanski-bosko/ |title= Kućanski Boško |work= Umjetnička galerija Boene i Hercegovine - ugbih.ba |accessdate= 9. maj 2026.}}&lt;/ref&gt;

== Galerija Kućanski (nezavršena) ==
Boško Kućanski je 2006. godine opštini [[Istočno Novo Sarajevo]] poklonio svoj legat, a ova lokalna zajednica se potpisanim sporazumom obavezala da će za 18 mjeseci izgraditi galeriju za ovu postavku. Do 2024. završeno je pokrivanje objekta i postavljanje stolarije. Porodica Kućanski je raskinula ugovor i odnijela legat.&lt;ref name=&quot;galerija&quot;&gt;{{Cite web |url=https://www.rtvbn.com/4067847/galerija-kucanski-gradi-se-jos-od-2006-godine |title= Galerija &quot;Kućanski&quot; gradi se još od 2006. godine |work= RTV BN - www.rtvbn.com |accessdate= 9. maj 2026.}}&lt;/ref&gt; 

== Vanjske veze ==
* Galerija slika Boška Kućanskog&lt;ref name=&quot;galerijaslika&quot;&gt;{{Cite web |url= https://prosvjeta.com.ba/prosvjeta/bosanski/galerija/nasi%20stari/pages/Bosko%20Kucanski%20-%20Poliptih%20simbolicki%201%20-%20ulje.html |title= Galerija slika Boška Kućanskog |work= Prosvjeta - prosvjeta.com.ba |accessdate= 9. maj 2026.}}&lt;/ref&gt;
* Muzej Tera&lt;ref name=&quot;muzeiT&quot;&gt;{{Cite web |url= https://terra.rs/symposium-artist/4289-2/ |title= Boško Kućanski |work= Terra - terra.rs |accessdate= 9. maj 2026.}}&lt;/ref&gt;
* Leksikon YU mitologije&lt;ref name=&quot;leksiko&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.tumblr.com/leksikonyumitologije/747503645671768064/makljen |title= Boško Kućanski: spomenik na Makljenu, BiH, 1978. |work= Leksikon YU mitologije - www.tumblr.com |accessdate= 9. maj 2026.}}&lt;/ref&gt;
== Literatura ==
* Jokić, Gojko. Neretva – Makljen. Beograd: BIGZ, 1979.
* Likovna enciklopedija Jugoslavije, 2 K-Rem. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod „Miroslav Krleža“, 1987.
* Grupa autora. Boško Kućanski. Ljubljana: Mladinska knjiga, 1991.
* Uništen spomenik partizanima. Oslobođenje, 14. 11. 2000.

== Izvori ==
{{Reflista|2}}

{{Lifetime|1931|2016|Kućanski, Boško}}
[[Kategorija:Jugoslavenski likovni umjetnici]]
[[Kategorija:Bosanskohercegovački kipari]]
[[Kategorija:Članovi ANUBiH]]
[[Kategorija:Biografije, Sarajevo]]</text>
      <sha1>m1zho0j7qolf3f5lapthxuzqbh921gs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Benedikt</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725082</id>
    <redirect title="Benedikt (razvrstavanje)" />
    <revision>
      <id>42684004</id>
      <parentid>42683326</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T20:57:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>zadržao bih razvrstavanje ovde</comment>
      <origin>42684004</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40" sha1="t4qfujnenvycgnh4ntzox885c63hnbc" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Benedikt (razvrstavanje)]]</text>
      <sha1>t4qfujnenvycgnh4ntzox885c63hnbc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Uredi taksonomiju/dok</title>
    <ns>10</ns>
    <id>4725101</id>
    <revision>
      <id>42684084</id>
      <parentid>42683046</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T11:52:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42684084</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="385" sha1="4nqo97if7dvxrp3bqid9lkk2udda2ug" xml:space="preserve">{{Documentation subpage}}
&lt;!-- PLEASE ADD CATEGORIES AND INTERWIKIS AT THE BOTTOM OF THIS PAGE --&gt;
=== Korištenje ===

Stvara vezu za uređivanje u automatskim taksokvirima, koja sadrži ikonu olovke.

=== Povezano ===
*[[Šablon:Automatski taksokvir]]

&lt;includeonly&gt;{{Sandbox other||
&lt;!-- CATEGORIES AND INTERWIKIS HERE, THANKS --&gt;
[[Kategorija:Šabloni taksokvira]]
}}&lt;/includeonly&gt;</text>
      <sha1>4nqo97if7dvxrp3bqid9lkk2udda2ug</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Uredi takson/dok</title>
    <ns>10</ns>
    <id>4725119</id>
    <revision>
      <id>42684083</id>
      <parentid>42683144</parentid>
      <timestamp>2026-09-09T11:52:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42684083</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="721" sha1="sx5e600td7hllxuaacldl3h1415up40" xml:space="preserve">{{Documentation subpage}}
&lt;!-- Please place categories where indicated at the bottom of this page and interwikis at Wikidata (see [[Wikipedia:Wikidata]]) --&gt;
{{high-use|}}
== Upotreba ==
Ovaj šablon koristi se u sklopu [[Wikipedija:Sustav automatskih taksokvira|sustava automatskih taksokvira]]; vidi [[Wikipedija:Sustav automatskih taksokvira/mapa|mapu korištenih šablona i modula]].

&lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{&lt;/nowiki&gt;Uredi takson|''takson''}}&lt;/code&gt;

Šablon generira tekst &quot;[Taksonomija; uredi]&quot; s vezama u taksonomskoj listi, a vodi na &quot;Šablon:Taksonomija/''takson''&quot;.

&lt;includeonly&gt;{{sandbox other||
&lt;!-- Categories below this line, please; interwikis at Wikidata --&gt;
[[Kategorija:Šabloni taksokvira]]

}}&lt;/includeonly&gt;</text>
      <sha1>sx5e600td7hllxuaacldl3h1415up40</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Nezavisnost Paname</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725269</id>
    <revision>
      <id>42684005</id>
      <parentid>42683814</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T20:57:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42684005</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7255" sha1="q40dx73bqv3pqdwaj7fidshj2m1qyeh" xml:space="preserve">{{Infokutija vojni sukob
| sukob    = Nezavisnost Paname
| dio      = 
| slika       = Cabildo de Panamá 1876.jpg
| opis_slike = Fotografija stare Gradske vijećnice u Panami iz [[1876.]] godine; tu je [[José de Fábrega]] [[1821.]] godine proglasio nezavisnost Paname
| datum        = [[10. studenog|10.]] – [[28. studenog]] [[1821.]]
| mjesto       = {{flag|Panama}}
| teritorija   = 
| rezultat      = Proglašena nezavisnost Paname od [[Španski Imperij|Španjolske]] te njezino naknadno pripajanje [[Velika Kolumbija|Velikoj Kolumbiji]]
| strana1  = Panamski revolucionari
| strana2  = {{flagicon|ŠPA|1785}} [[Španski Imperij|Španjolska]]
| strana3  = 
| komandant1  = [[José de Fábrega]]
| komandant2  = ''Nitko''
| komandant3  = 
| snaga1   = 
| snaga2   = 
| snaga3   = 
| gubici1 = 
| gubici2 = 
| gubici3 = {{center|Bez žrtava i gubitaka}}
| napomene       = 
}}
'''Nezavisnost Paname''' ([[španjolski]]: ''Independencia de Panamá'') od [[Španski Imperij|Španjolske]] ostvarena je beskrvnom revolucijom u periodu od [[10. studenog|10.]] do [[28. studenog]] [[1821.]] godine. U trenutku kada su Španjolci poslali svoje trupe da uguše pobunu u [[Ekvador]]u, pukovnik [[José de Fábrega]] iskoristio je priliku i pokrenuo proces sticanja nezavisnosti. Pokret je krenuo iz naselja [[Villa de los Santos]], gdje su pobunjenici prvi objavili nezavisnost, a ubrzo se proširio i do [[Panamá|glavnog grada]]. Iako je nezavisnost od Španjolske ostvarena, pobunjenici su se bojali španjolske odmazde tako da je Panama ekspresno pripojena [[Velika Kolumbija|Velikoj Kolumbiji]].

Izvorni pokušaji oslobađanja Paname od Španjolske bili su posljedica djelovanja [[Dekolonizacija Južne Amerike|južnoameričkih osloboditelja]], a ne samih Panamaca; južnoamerički revolucionari smatrali su Panamu ključnom strateškom poveznicom između Južne i [[Centralna Amerika|Centralne Amerike]]. Još [[1787.]] godine, venezuelanski revolucionar [[Francisco de Miranda]] pokušao je Britancima ponuditi plan izgradnje kanala preko [[Panamska prevlaka|Panamske prevlake]] kako bi im ojačao trgovinu u zamjenu za britansku vojnu podršku naporima za dekolonizaciju. Nakon što je [[Napoleon Bonaparte|Napoleon]] svrgnuo [[Fernando VII, kralj Španije|kralja Fernanda VII.]] [[1808.]] godine i za španjolskog kralja imenovao svog brata [[Joseph Bonaparte|Josepha]], južnoamerički revolucionari, koje je predvodio [[Simón Bolívar]], pojačali su svoje napore za nezavisnošću.&lt;ref name=&quot;Harding (2006)&quot;&gt;{{cite book|last1=Harding|first1=Robert C.|title=The History of Panama|date=2006|publisher=Greenwood Press|location=Westport, Conn.|isbn=0-313-33322-X|pages=15&amp;ndash;16|edition=1. publ.|url=https://books.google.com/books?id=t5WfEXhFftwC&amp;pg=PA15}}&lt;/ref&gt; Iako Bolívar osobno nikada nije ni kročio u Panamu, zagovarao je njezinu nezavisnost te ju u svom &quot;Pismu s Jamajke&quot; iz [[1815.]] godine napisao da bi nezavisnost Paname otvorila trgovinske mogućnosti za Južnu Ameriku. Godine [[1819.]], škotski pustolov [[Gregor MacGregor]] pokušao je izboriti panamsku nezavisnost, ali taj je pokušao propao.&lt;ref name=&quot;McGuinness (2007)&quot;&gt;{{cite book|last1=McGuinness|first1=Aims|title=Path of Empire: Panama and the California Gold Rush|date=2007|publisher=Cornell University Press|location=Ithaca, N.Y.|isbn=978-0-8014-4521-7|page=19|edition=1. publ.|url=https://books.google.com/books?id=b-ECpNQ66V4C&amp;pg=PA19}}&lt;/ref&gt;

Kada su južnoamerički revolucionari [[1821.]] godine svrgnuli posljednjeg [[Vicekraljevina Nova Granada|vicekralja Nove Granade]], [[Juan de la Cruz Mourgeón|Juana de la Cruza Mourgeóna]], on je pobjegao u Panamu i tu je proglašen guvernerom. Kada je izbila separatistička pobuna u [[Ekvador]]u, Mourgeónu je naređeno da s trupama otputuje tamo, a on je za svog zamjenika imenovao pukovnika [[José de Fábrega|Joséa de Fábregu]].&lt;ref name=&quot;Días Patrios&quot;&gt;{{cite web|title=Fechas Patrias Panameñas|url=http://diaspatrios.yaia.com/panama2811.html|website=Días Patrios|publisher=Días Patrios|accessdate=21 May 2015|language=Spanish}}&lt;/ref&gt; Iako Fábrega inicijalno nije bio zagovornik nezavisnosti, revolucionari su ga u međuvremenu uvjerili te je on, čim je Mourgeón isplovio za Ekvador, iskoristio priliku za ostvarivanje panamske nezavisnosti.&lt;ref name=&quot;Slatta (2003)&quot;&gt;{{cite book|last1=Slatta|first1=Richard W.|last2=DeGrummond|first2=Jane Lucas|title=Bolívar's quest for glory|date=2003|publisher=Texas A&amp;M University Press|location=College Station, Texas|isbn=1-58544-239-9|page=222|edition=1st|url=https://books.google.com/books?id=hG7uDMcZmfAC&amp;pg=PP1}}&lt;/ref&gt;

Stanovnici provincijskog gradića [[Villa de los Santos]]a su [[10. studenog]] [[1821.]] godine prvi proglasili nezavisnost. Tako je tzv. &quot;''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''&quot; ([[srpskohrvatski]]: &quot;Prvi vapaj za nezavisnost iz Villa de Los Santosa&quot;) potaknuo ostale pobunjenike u provincijskim dijelovima Paname.&lt;ref name=&quot;Navarro (2014)&quot;&gt;{{cite news|last1=Navarro|first1=Dayana|title=El Primer Grito de Independencia|url=http://laestrella.com.pa/panama/nacional/grito-independencia/23819615|accessdate=21 May 2015|publisher=La Estrella de Panamá|date=10 November 2014|location=Panama|language=Spanish|archive-date=20 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150620162333/http://laestrella.com.pa/panama/nacional/grito-independencia/23819615|url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Koristeći mito kako bi izbjegli otpor španjolskih trupa u gradu i nagovorili ih na dezertiranje, revolucionari su bez prolivene krvi stekli kontrolu nad [[Panamá|glavnim gradom]].&lt;ref name=&quot;McGuinness (2007)&quot; /&gt; Fábrega je [[20. studenog]] [[1821.]] godine u glavnom gradu proglasio nezavisnost Paname.&lt;ref name=&quot;Irvine (2011)&quot;&gt;{{cite web|last1=Irvine|first1=Will|title=November – Panama´s Independence month|url=http://www.panamaqmagazine.com/independence.html|website=Panama Q Magazine Online|publisher=Pan Am Publishing|accessdate=21 May 2015|location=Panama|date=2011|archive-date=13 November 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171113030446/http://www.panamaqmagazine.com/independence.html|url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Ubrzo je odžan otvoreni sastanak s trgovcima, zemljoposjednicima i bogatim elitama, koji su, plašeći se španjolske osvete, odlučili pristupiti [[Velika Kolumbija|Velikoj Kolumbiji]] te su izradili nacrt [[Akt o nezavisnosti Paname|Akta o nezavisnosti Paname]].&lt;ref name=&quot;Martínez Garnica (2007)&quot;&gt;{{cite journal|last1=Martínez Garnica|first1=Armando|last2=Quintero Montiel|first2=Inés|title=Actas de Declaración de Independencia|journal=Actas de formación de juntas y declaraciones de independencia (1809-1822)|date=2007|url=http://admonpublica.org/wp-content/uploads/2014/05/1821_11_28_Actas_Declaraci%C3%B3n_Independencia_Ciudad_de_Panam%C3%A1.pdf|publisher=Reales Audiencias de Quito, Caracas y Santa Fe|language=Spanish|access-date=2015-05-21|archive-date=2016-08-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20160824041708/http://admonpublica.org/wp-content/uploads/2014/05/1821_11_28_Actas_Declaraci%C3%B3n_Independencia_Ciudad_de_Panam%C3%A1.pdf|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist}}

{{Authority control}}

[[Kategorija:1821.]]
[[Kategorija:Politička historija Paname]]</text>
      <sha1>q40dx73bqv3pqdwaj7fidshj2m1qyeh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Akt o nezavisnosti Paname</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725276</id>
    <revision>
      <id>42683953</id>
      <parentid>42683836</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T12:21:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* Akt o nezavisnosti */</comment>
      <origin>42683953</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8367" sha1="0s44r96qlinopoarspafqtv5d1jofvv" xml:space="preserve">[[File:Acta independecia de Panamá 1821.jpg|250px|thumb|Izvorni Akt o nezavisnosti Paname sa svim potpisima.]]
'''Akt o nezavisnosti Paname''' ([[španjolski]]: ''Acta de Independencia de Panamá'') je akt kojim je [[Panama]] formalno proglasila nezavisnost od [[Španski Imperij|Španjolske]] [[28. studenog]] [[1821.]] godine. Akt je javno proglašen na trgu ispred [[Metropolitanska katedrala u Panami|Metropolitanske katedrale]] u [[Panamá|Panami]] nakon sastanka vijeća uglednika koji su izradili nacrt akta, proglasili raskid svih veza sa [[Španski Imperij|Španjolskom]] i pridruživanje [[Velika Kolumbija|Velikoj Kolumbiji]].

== Pozadina ==
{{main|Nezavisnost Paname}}
Iako dio [[Centralna Amerika|Centralne Amerike]], Panama je zbog svog specifičnog položaja bila dio [[Dekolonizacija Južne Amerike|borbe za nezavisnost Južne Amerike]]. Iako je manjih pokušaja i pritisaka bilo i ranije, Panama je tek [[1821.]] godine iskoristila zbivanja u [[Južna Amerika|Južnoj Americi]] da pokrene vlastiti proces sticanja nezavisnosti. 

Sve je započelo [[10. studenog]] [[1821.]] godine u provincijskom naselju [[Villa de los Santos]], gdje je objavljen tzv. &quot;''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''&quot; ([[srpskohrvatski]]: &quot;Prvi vapaj za nezavisnost iz Villa de Los Santosa&quot;), koji je poteknuo ostale provincijske pobunjenike na otpor.&lt;ref name=&quot;Navarro (2014)&quot;&gt;{{cite news|last1=Navarro|first1=Dayana|title=El Primer Grito de Independencia|url=http://laestrella.com.pa/panama/nacional/grito-independencia/23819615|accessdate=21 May 2015|publisher=La Estrella de Panamá|date=10 November 2014|location=Panama|language=Spanish|archive-date=20 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150620162333/http://laestrella.com.pa/panama/nacional/grito-independencia/23819615|url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Koristeći mito kako bi izbjegli otpor španjolskih trupa u gradu i nagovorili ih na dezertiranje, revolucionari su bez prolivene krvi stekli kontrolu nad [[Panamá|glavnim gradom]].&lt;ref name=&quot;McGuinness (2007)&quot;&gt;{{cite book|last1=McGuinness|first1=Aims|title=Path of Empire: Panama and the California Gold Rush|date=2007|publisher=Cornell University Press|location=Ithaca, N.Y.|isbn=978-0-8014-4521-7|page=19|edition=1. publ.|url=https://books.google.com/books?id=b-ECpNQ66V4C&amp;pg=PA19}}&lt;/ref&gt; Pukovnik [[José de Fábrega]] je [[20. studenog]] [[1821.]] godine u glavnom gradu proglasio nezavisnost Paname.&lt;ref name=&quot;Irvine (2011)&quot;&gt;{{cite web|last1=Irvine|first1=Will|title=November – Panama´s Independence month|url=http://www.panamaqmagazine.com/independence.html|website=Panama Q Magazine Online|publisher=Pan Am Publishing|accessdate=21 May 2015|location=Panama|date=2011|archive-date=13 November 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171113030446/http://www.panamaqmagazine.com/independence.html|url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Ubrzo je odžan otvoreni sastanak s trgovcima, zemljoposjednicima i bogatim elitama, koji su, plašeći se španjolske osvete, odlučili pristupiti [[Velika Kolumbija|Velikoj Kolumbiji]] te su izradili nacrt Akta o nezavisnosti Paname.&lt;ref name=&quot;Martínez Garnica (2007)&quot;&gt;{{cite journal|last1=Martínez Garnica|first1=Armando|last2=Quintero Montiel|first2=Inés|title=Actas de Declaración de Independencia|journal=Actas de formación de juntas y declaraciones de independencia (1809-1822)|date=2007|url=http://admonpublica.org/wp-content/uploads/2014/05/1821_11_28_Actas_Declaraci%C3%B3n_Independencia_Ciudad_de_Panam%C3%A1.pdf|publisher=Reales Audiencias de Quito, Caracas y Santa Fe|language=Spanish|access-date=2015-05-21|archive-date=2016-08-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20160824041708/http://admonpublica.org/wp-content/uploads/2014/05/1821_11_28_Actas_Declaraci%C3%B3n_Independencia_Ciudad_de_Panam%C3%A1.pdf|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;

== Akt o nezavisnosti ==

Nacrt Akta sastavio je [[28. studenog]] [[1821.]] godine pedagog i diplomat [[Manuel José Hurtado Arboleda]],&lt;ref name=&quot;Díaz Villa (1998)&quot;&gt;{{cite web|last1=Díaz Villa|first1=Tomás Ernesto|title=November 28, 1821|url=http://portal.critica.com.pa/archivo/112898/opi1.html|website=Critica|publisher=Critica|accessdate=21 May 2015|location=Panama City, Panama|language=Spanish|date=1998}}&lt;/ref&gt; a sastojao se od 12 članaka:&lt;ref name=&quot;Martínez Garnica (2007)&quot;/&gt;

{{Blok-citat|Na općem sastanku civilnih, vojnih i vjerskih dužnosnika održanom danas, 28. studenog 1821. godine, na poziv uzvišenog Gradskog vijeća, nakon najtemeljitijih rasprava pred brojnim narodom, te u najvećem redu i slozi, zajedničkim su dogovorom usuglašeni i doneseni sljedeći članci:

# Panama, spontano i temeljem općeg glasovanja razumnih ljudi, proglašava se slobodnom i nezavisnom od španjolske vlade.
#Teritorij provincija Prevlake pripada Republici Velikoj Kolumbiji, u čiji će Kongres naš zastupnik žurno otići predstavljati naše interese.
# Pojedinačni vojnici utaboreni ovdje imaju potpunu slobodu donijeti odluke koje im odgovaraju, a ako se žele vratiti u Španjolsku, bit će im pružena sva potrebna pomoć pri transportu do otoka [[Kuba|Kube]]; u skladu s čašću, oni koji ostanu u lukama Chagresu ili Portobelu predat će te garnizone novoj vlasti; obvezujemo sve časnike, narednike i vojnike, koji su pod prisegom, da ostanu mirni, ne primaju mito i ne koriste oružje protiv nezavisnih država u Americi tijekom trenutnog rata.
# Španjolski pacijenti koji se nalaze u bolnicama dobit će pomoć vlade, a kada ozdrave bit će im pružena potrebna pomoć u skladu s čl. 3.
# Državni poglavar Države Prevlake bit će Don José de Fábrega, koji je bio pukovnik u Španjolskoj vojsci; svi dužnosnici i čelnici, civilni i crkveni, ostat će na istim pozicijama na kojima su i sada.
# Državni poglavar poduzet će sve ekonomske mjere potrebne za očuvanje javnog mira.
# Čelnici će odmah položiti prisegu nezavisnosti, a sljedeća se nedjelja određuje za njezinu objavu uz potrebnu svečanost.
# Državni poglavar, zajedno sa zapovjednicima postrojbi, poslat će službeni dopis zapovjedniku utvrde Chagres i odreda u Portobelu, kako bi časniku koji preda zapovijedi predali te položaje po vojničkom protokolu.
# Preko svojih predstavnika, Prevlaka će donijeti ekonomske i upravne propise prikladne za svoju unutarnju upravu, a u međuvremenu će na snazi biti pozitivni propisi u onom dijelu koji nije u suprotnosti s njezinim trenutačnim statusom.
# Javni dug koji riznica priznaje, isplatit će se pod uvjetima ugovorenim u samome početku. 
# Za neophodne troškove, Državni poglavar podignut će zajam koji će se priznati kao dio javnog duga.
# Prethodni će se članci tiskati i poslati svim narodima i mjestima na Prevlaci, kako bi prestale nesuglasice koje ih potresaju, te kako bi poslali pomoć koja je potrebna ovom Glavnom gradu za ostvarenje tako slavnog pothvata, kao što su i obećali.

::Potpisnici: [[José de Fábrega]]; [[José Hijinio]], panamski biskup; [[Juan José Martínez]] (dekan Panamske katedrale); dr. [[Carlos Icaza]]; [[Manuel José Calvo]]; [[Mariano de Arosemena]]; [[Luis Lasso de la Vega]]; [[José Antonio Cerda]]; [[Juan Herrera y Torres]]; [[Juan José Calvo]]; [[Narciso de Urriola]]; [[Remigio Lasso de la Vega]]; [[Manuel de Arce]]; [[José de Alba]]; [[Gregorio Gómez]]; [[Luis Salvador Durán]]; [[José María Herrera]]; [[Manuel María de Ayala]]; [[Víctor Beltrán]]; [[Antonio Bermejo]]; [[Antonio Plana]]; [[Juan Pío Victoria]]; dr. [[Manuel de Urriola]]; [[José Vallarino]]; [[Manuel José Hurtado]], [[Manuel García de Paredes]]; dr. [[Manuel José de Arce]]; [[José María Calvo]]; [[Antonio Escovar]]; [[Gaspar Arosemena]] [[José de los Santos Correoso]], javni bilježnik.|}}

Akt je okupljenom narodu, koji se skupio na trgu ispred [[Metropolitanska katedrala u Panami|Metropolitanske katedrale]] u [[Panamá|Panami]], proglasio [[José Vallarino Jiménez]], a proglašenje je dočekano s klicanjem. Uz Akt, sastavljeno je i pismo za [[Simón Bolívar|Simóna Bolívara]], u kojem Panama izražava svoju namjeru pridruženja [[Velika Kolumbija|Velikoj Kolumbiji]]; Bolívar je pohvalno odgovorio [[1. veljače]] [[1822.]] godine.&lt;ref name=&quot;Díaz Villa (1998)&quot; /&gt;

== Reference ==
{{reflist}}

{{Authority control}}

[[Kategorija:1821.]]
[[Kategorija:Deklaracije nezavisnosti|Panama]]
[[Kategorija:Politička historija Paname]]</text>
      <sha1>0s44r96qlinopoarspafqtv5d1jofvv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683954</id>
      <parentid>42683953</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T12:22:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* Akt o nezavisnosti */</comment>
      <origin>42683954</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8376" sha1="omqv9g5uaou8i51ygaegnv42xxan3xu" xml:space="preserve">[[File:Acta independecia de Panamá 1821.jpg|250px|thumb|Izvorni Akt o nezavisnosti Paname sa svim potpisima.]]
'''Akt o nezavisnosti Paname''' ([[španjolski]]: ''Acta de Independencia de Panamá'') je akt kojim je [[Panama]] formalno proglasila nezavisnost od [[Španski Imperij|Španjolske]] [[28. studenog]] [[1821.]] godine. Akt je javno proglašen na trgu ispred [[Metropolitanska katedrala u Panami|Metropolitanske katedrale]] u [[Panamá|Panami]] nakon sastanka vijeća uglednika koji su izradili nacrt akta, proglasili raskid svih veza sa [[Španski Imperij|Španjolskom]] i pridruživanje [[Velika Kolumbija|Velikoj Kolumbiji]].

== Pozadina ==
{{main|Nezavisnost Paname}}
Iako dio [[Centralna Amerika|Centralne Amerike]], Panama je zbog svog specifičnog položaja bila dio [[Dekolonizacija Južne Amerike|borbe za nezavisnost Južne Amerike]]. Iako je manjih pokušaja i pritisaka bilo i ranije, Panama je tek [[1821.]] godine iskoristila zbivanja u [[Južna Amerika|Južnoj Americi]] da pokrene vlastiti proces sticanja nezavisnosti. 

Sve je započelo [[10. studenog]] [[1821.]] godine u provincijskom naselju [[Villa de los Santos]], gdje je objavljen tzv. &quot;''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''&quot; ([[srpskohrvatski]]: &quot;Prvi vapaj za nezavisnost iz Villa de Los Santosa&quot;), koji je poteknuo ostale provincijske pobunjenike na otpor.&lt;ref name=&quot;Navarro (2014)&quot;&gt;{{cite news|last1=Navarro|first1=Dayana|title=El Primer Grito de Independencia|url=http://laestrella.com.pa/panama/nacional/grito-independencia/23819615|accessdate=21 May 2015|publisher=La Estrella de Panamá|date=10 November 2014|location=Panama|language=Spanish|archive-date=20 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150620162333/http://laestrella.com.pa/panama/nacional/grito-independencia/23819615|url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Koristeći mito kako bi izbjegli otpor španjolskih trupa u gradu i nagovorili ih na dezertiranje, revolucionari su bez prolivene krvi stekli kontrolu nad [[Panamá|glavnim gradom]].&lt;ref name=&quot;McGuinness (2007)&quot;&gt;{{cite book|last1=McGuinness|first1=Aims|title=Path of Empire: Panama and the California Gold Rush|date=2007|publisher=Cornell University Press|location=Ithaca, N.Y.|isbn=978-0-8014-4521-7|page=19|edition=1. publ.|url=https://books.google.com/books?id=b-ECpNQ66V4C&amp;pg=PA19}}&lt;/ref&gt; Pukovnik [[José de Fábrega]] je [[20. studenog]] [[1821.]] godine u glavnom gradu proglasio nezavisnost Paname.&lt;ref name=&quot;Irvine (2011)&quot;&gt;{{cite web|last1=Irvine|first1=Will|title=November – Panama´s Independence month|url=http://www.panamaqmagazine.com/independence.html|website=Panama Q Magazine Online|publisher=Pan Am Publishing|accessdate=21 May 2015|location=Panama|date=2011|archive-date=13 November 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171113030446/http://www.panamaqmagazine.com/independence.html|url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Ubrzo je odžan otvoreni sastanak s trgovcima, zemljoposjednicima i bogatim elitama, koji su, plašeći se španjolske osvete, odlučili pristupiti [[Velika Kolumbija|Velikoj Kolumbiji]] te su izradili nacrt Akta o nezavisnosti Paname.&lt;ref name=&quot;Martínez Garnica (2007)&quot;&gt;{{cite journal|last1=Martínez Garnica|first1=Armando|last2=Quintero Montiel|first2=Inés|title=Actas de Declaración de Independencia|journal=Actas de formación de juntas y declaraciones de independencia (1809-1822)|date=2007|url=http://admonpublica.org/wp-content/uploads/2014/05/1821_11_28_Actas_Declaraci%C3%B3n_Independencia_Ciudad_de_Panam%C3%A1.pdf|publisher=Reales Audiencias de Quito, Caracas y Santa Fe|language=Spanish|access-date=2015-05-21|archive-date=2016-08-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20160824041708/http://admonpublica.org/wp-content/uploads/2014/05/1821_11_28_Actas_Declaraci%C3%B3n_Independencia_Ciudad_de_Panam%C3%A1.pdf|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;

== Akt o nezavisnosti ==

Nacrt Akta sastavio je [[28. studenog]] [[1821.]] godine pedagog i diplomat [[Manuel José Hurtado Arboleda]],&lt;ref name=&quot;Díaz Villa (1998)&quot;&gt;{{cite web|last1=Díaz Villa|first1=Tomás Ernesto|title=November 28, 1821|url=http://portal.critica.com.pa/archivo/112898/opi1.html|website=Critica|publisher=Critica|accessdate=21 May 2015|location=Panama City, Panama|language=Spanish|date=1998}}&lt;/ref&gt; a sastojao se od 12 članaka:&lt;ref name=&quot;Martínez Garnica (2007)&quot;/&gt;

{{Blok-citat|Na općem sastanku civilnih, vojnih i vjerskih dužnosnika održanom danas, 28. studenog 1821. godine, na poziv uzvišenog Gradskog vijeća, nakon najtemeljitijih rasprava pred brojnim narodom, te u najvećem redu i slozi, zajedničkim su dogovorom usuglašeni i doneseni sljedeći članci:

# Panama, spontano i temeljem općeg glasovanja razumnih ljudi, proglašava se slobodnom i nezavisnom od španjolske vlade.
#Teritorij provincija Prevlake pripada Republici Velikoj Kolumbiji, u čiji će Kongres naš zastupnik žurno otići predstavljati naše interese.
# Pojedinačni vojnici utaboreni ovdje imaju potpunu slobodu donijeti odluke koje im odgovaraju, a ako se žele vratiti u Španjolsku, bit će im pružena sva potrebna pomoć pri transportu do otoka [[Kuba|Kube]]; u skladu s čašću, oni koji ostanu u lukama Chagresu ili Portobelu predat će te garnizone novoj vlasti; obvezujemo sve časnike, narednike i vojnike, koji su pod prisegom, da ostanu mirni, ne primaju mito i ne koriste oružje protiv nezavisnih država u Americi tijekom trenutnog rata.
# Španjolski pacijenti koji se nalaze u bolnicama dobit će pomoć vlade, a kada ozdrave bit će im pružena potrebna pomoć u skladu s čl. 3.
# Državni poglavar Države Prevlake bit će Don José de Fábrega, koji je bio pukovnik u Španjolskoj vojsci; svi dužnosnici i čelnici, civilni i crkveni, ostat će na istim pozicijama na kojima su i sada.
# Državni poglavar poduzet će sve ekonomske mjere potrebne za očuvanje javnog mira.
# Čelnici će odmah položiti prisegu nezavisnosti, a sljedeća se nedjelja određuje za njezinu objavu uz potrebnu svečanost.
# Državni poglavar, zajedno sa zapovjednicima postrojbi, poslat će službeni dopis zapovjedniku utvrde Chagres i odreda u Portobelu, kako bi časniku koji preda zapovijedi predali te položaje po vojničkom protokolu.
# Preko svojih predstavnika, Prevlaka će donijeti ekonomske i upravne propise prikladne za svoju unutarnju upravu, a u međuvremenu će na snazi biti pozitivni propisi u onom dijelu koji nije u suprotnosti s njezinim trenutačnim statusom.
# Javni dug koji riznica priznaje, isplatit će se pod uvjetima ugovorenim u samome početku. 
# Za neophodne troškove, Državni poglavar podignut će zajam koji će se priznati kao dio javnog duga.
# Prethodni će se članci tiskati i poslati svim narodima i mjestima na Prevlaci, kako bi prestale nesuglasice koje ih potresaju, te kako bi poslali pomoć koja je potrebna ovom Glavnom gradu za ostvarenje tako slavnog pothvata, kao što su i obećali.

::Potpisnici: [[José de Fábrega]]; [[José Hijinio]], panamski biskup; [[Juan José Martínez]] (dekan Panamske katedrale); dr. [[Carlos Icaza]]; [[Manuel José Calvo]]; [[Mariano de Arosemena]]; [[Luis Lasso de la Vega]]; [[José Antonio Cerda]]; [[Juan Herrera y Torres]]; [[Juan José Calvo]]; [[Narciso de Urriola]]; [[Remigio Lasso de la Vega]]; [[Manuel de Arce]]; [[José de Alba]]; [[Gregorio Gómez]]; [[Luis Salvador Durán]]; [[José María Herrera]]; [[Manuel María de Ayala]]; [[Víctor Beltrán]]; [[Antonio Bermejo]]; [[Antonio Plana]]; [[Juan Pío Victoria]]; dr. [[Manuel de Urriola]]; [[José Vallarino]]; [[Manuel José Hurtado Arboleda]], [[Manuel García de Paredes]]; dr. [[Manuel José de Arce]]; [[José María Calvo]]; [[Antonio Escovar]]; [[Gaspar Arosemena]] [[José de los Santos Correoso]], javni bilježnik.|}}

Akt je okupljenom narodu, koji se skupio na trgu ispred [[Metropolitanska katedrala u Panami|Metropolitanske katedrale]] u [[Panamá|Panami]], proglasio [[José Vallarino Jiménez]], a proglašenje je dočekano s klicanjem. Uz Akt, sastavljeno je i pismo za [[Simón Bolívar|Simóna Bolívara]], u kojem Panama izražava svoju namjeru pridruženja [[Velika Kolumbija|Velikoj Kolumbiji]]; Bolívar je pohvalno odgovorio [[1. veljače]] [[1822.]] godine.&lt;ref name=&quot;Díaz Villa (1998)&quot; /&gt;

== Reference ==
{{reflist}}

{{Authority control}}

[[Kategorija:1821.]]
[[Kategorija:Deklaracije nezavisnosti|Panama]]
[[Kategorija:Politička historija Paname]]</text>
      <sha1>omqv9g5uaou8i51ygaegnv42xxan3xu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Pobjednice Dijamantne lige u bacanju diska</title>
    <ns>10</ns>
    <id>4725287</id>
    <revision>
      <id>42683951</id>
      <parentid>42683947</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T12:00:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>42683951</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1454" sha1="rl0n4xm4x2qq6d82p7296efeo6vo3gm" xml:space="preserve">{{Navbox
|name = Pobjednice Dijamantne lige u bacanju diska
|title =[[File:Diamond League Icon logo.svg|20px]] Pobjednice [[Dijamantna liga|{{color|cyan|Dijamantne lige}}]] u [[Bacanje diska|{{color|cyan|bacanju diska}}]]
|titlestyle = background: #0e003c; color: cyan;
| liststyle = text-align:left;
| listclass = plainlist
|nowrapitems = yes
|list1= {{Div col|colwidth=20em}}
* [[2010]]: {{flagicon|CUB}} [[Yarelys Barrios]]
* [[2011]]: {{flagicon|CUB}} [[Yarelys Barrios]]
* [[2012]]: {{flagicon|CRO}} [[Sandra Elkasević|Sandra Perković]]
* [[2013]]: {{flagicon|CRO}} [[Sandra Elkasević|Sandra Perković]]
* [[2014]]: {{flagicon|CRO}} [[Sandra Elkasević|Sandra Perković]]
* [[2015]]: {{flagicon|CRO}} [[Sandra Elkasević|Sandra Perković]]
* [[2016]]: {{flagicon|CRO}} [[Sandra Elkasević|Sandra Perković]]
* [[2017]]: {{flagicon|CRO}} [[Sandra Elkasević|Sandra Perković]]
* [[2018]]: {{flagicon|CUB}} [[Yaime Pérez]]
* [[2019]]: {{flagicon|CUB}} [[Yaime Pérez]]
* [[2020]]: {{color|silver|''bez pobjednica''}}
* [[2021]]: {{flagicon|USA}} [[Valarie Sion|Valarie Allman]]
* [[2022]]: {{flagicon|USA}} [[Valarie Sion|Valarie Allman]]
* [[2023]]: {{flagicon|USA}} [[Valarie Sion|Valarie Allman]]
* [[2024]]: {{flagicon|USA}} [[Valarie Sion|Valarie Allman]]
* [[2025]]: {{flagicon|USA}} [[Valarie Sion|Valarie Allman]]
* [[2026]]: {{flagicon|CHN}} [[Feng Bin]]

}}&lt;noinclude&gt;
{{collapsible option}}
[[Kategorija:Sportski šabloni]]
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>rl0n4xm4x2qq6d82p7296efeo6vo3gm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>José de Fábrega</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725288</id>
    <revision>
      <id>42683962</id>
      <timestamp>2026-09-08T14:30:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>Nova stranica: {{Infokvir vojna osoba |ime=José de Fábrega |slika=JfPanama.jpg |slika_širina=200px |opis= |datum rođenja={{Datum rođenja|1774|10|19|hr=da}} |mjesto rođenja={{flagicon|PAN}} [[Ciudad de Panamá|Panamá]], [[Panama]]&lt;br&gt;{{small|(tada {{flagicon|ŠPA|1506}} [[Vicekraljevstvo Nova Granada|Nova Granada]])}} |datum smrti={{Datum smrti i dob|1841|3|11|1774|10|19|hr=da}} |mjesto smrti={{flagicon|PAN}} [[Santiago de Veraguas]], [[Panama]]&lt;br&gt;{{small|(tada Slobodna Država Pre...</comment>
      <origin>42683962</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10273" sha1="mlzmxq7qpu7yqbs7br8s5py2lqv58dt" xml:space="preserve">{{Infokvir vojna osoba
|ime=José de Fábrega
|slika=JfPanama.jpg
|slika_širina=200px
|opis=
|datum rođenja={{Datum rođenja|1774|10|19|hr=da}}
|mjesto rođenja={{flagicon|PAN}} [[Ciudad de Panamá|Panamá]], [[Panama]]&lt;br&gt;{{small|(tada {{flagicon|ŠPA|1506}} [[Vicekraljevstvo Nova Granada|Nova Granada]])}}
|datum smrti={{Datum smrti i dob|1841|3|11|1774|10|19|hr=da}}
|mjesto smrti={{flagicon|PAN}} [[Santiago de Veraguas]], [[Panama]]&lt;br&gt;{{small|(tada [[Slobodna Država Prevlake]])}}
|državljanstvo=
|puno ime=Joseph Pedro Antonio María del Carmen&lt;br&gt;de Fábrega y de las Cuevas
|nadimak=&quot;Osloboditelj prevlake&quot;
|supruga=
|suprug=
|titule =
|knjige=
|odanost={{flagicon|ŠPA|1506}} [[Španjolski Imperij|Španjolska]] (1777–1821)&lt;br&gt;{{flag|Velika Kolumbija}} (1821–1832)
|služba=[[1777.]] – [[1832.]]
|čin=[[general-major]] ([[Španski Imperij|Španjolska]])&lt;br&gt;[[brigadni general]] ([[Velika Kolumbija]])
|ratovi=
|bitke=[[Nezavisnost Paname]]
|vojska=
|rod=
|čjedinice=
|zapovijedao=
|nagrade={{ubl|[[Kraljevski i vojnički orden svetog Hermenegilda|Orden svetog Hermenegilda]]|[[Kraljevski ordern Izabele Katolkinje|Orden Izabele Katolkinje]]}}
}}
'''Joseph Pedro Antonio María del Carmen de Fábrega y de las Cuevas''', poznatiji kao '''José de Fábrega''' ([[Ciudad de Panamá|Panamá]], [[19. listopada]] [[1774.]] – [[Santiago de Veraguas]], [[11. ožujka]] [[1841.]]), [[Panama|panamski]] časnik i državnik koji je djelovao tijekom posljednjih godina španjolske kolonizacije i za vrijeme [[Velika Kolumbija|Velike Kolumbije]]. José de Fábrega je bio jedan od boraca za [[nezavisnost Paname]], a [[1821.]] godine proglasio je nezavisnost tijekom beskrvne revolucije. Zbog toga je stekao nadimak &quot;Osloboditelj prevlake&quot; ([[španjolski]]: ''Libertador del Istmo'').&lt;ref name=Libertador&gt;Ernesto J. Castillero R.: ''General José de Fábrega, Libertador del istmo de Panamá, 1821''. Panamá, 1978.&lt;/ref&gt;&lt;ref name=Espada&gt;{{Cite web|url=http://www.fabrega.com/espada.html|title=La espada del general José de Fábrega: una vida al servicio de su pueblo.|access-date=22. siječnja 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20111020224633/http://www.fabrega.com/espada.html|archive-date=20. listopada 2011}}&lt;/ref&gt; Bio je kratkotrajni državni poglavar nezavisne Paname te prvi guverner [[Istmo (departman)|departmana Istmo]] u sklopu Velike Kolumbije.

Rodio se u [[Ciudad de Panamá|Panami]], a kršten je [[22. listopada]] [[1774.]] godine u [[Metropolitanska katedrala u Panami|lokalnoj katedrali]]; krstio ga je Joseph Liberato Lasso de la Vega, kraljevski sudac-povjerenik pri Svetoj križarskoj vojni. Krsni su mu kumovi bili Justo López Murillo, generalni vikar biskupije, i Josepha de las Cuevas y Álvarez.&lt;ref name=Libertador/&gt; Već je kao dijete predodređen za vojnu karijeru, s obzirom da je njegov otac dobio odobrenje za njegovo vojno školovanje kada je José imao samo tri godine. Godine [[1789.]], sa samo 15 godina, stekao je čin poručnika. Od [[1814.]] godine služio je kao upravitelj u [[Santiago de Veraguas|Veraguasu]], tadašnjem rojalističkom bastionu; u tom je periodu i sam Fábrega bio odani rojalist. Godine [[1815.]] unapriječen je u nadporučnika, a [[1821.]] godine u [[general-major]]a.&lt;ref name=&quot;Leonard121&quot; /&gt;

U turbulentnom periodu prije ostvarivanja nezavisnosti, José de Fábrega izvorno je bio rojalist i nije podržavao separatističke grupe. Međutim, u kontaktu s revolucionarima promijenio je mišljenje te je postao sklon ideji [[Nezavisnost Paname|nezavisne Paname]]. Kada su južnoamerički revolucionari [[1821.]] godine svrgnuli posljednjeg [[Vicekraljevina Nova Granada|vicekralja Nove Granade]], [[Juan de la Cruz Mourgeón|Juana de la Cruza Mourgeóna]], on je pobjegao u Panamu i tu je proglašen guvernerom. Kada je izbila separatistička pobuna u [[Ekvador]]u, Mourgeónu je naređeno da s trupama otputuje tamo, a on je za svog zamjenika imenovao upravo de Fábregu.&lt;ref name=&quot;Días Patrios&quot;&gt;{{cite web|title=Fechas Patrias Panameñas|url=http://diaspatrios.yaia.com/panama2811.html|website=Días Patrios|publisher=Días Patrios|accessdate=21 May 2015|language=Spanish}}&lt;/ref&gt; Fábrega je tada već bio na strani revolucionara te je, čim je Mourgeón isplovio za Ekvador, iskoristio priliku za ostvarivanje panamske nezavisnosti.&lt;ref name=&quot;Slatta (2003)&quot;&gt;{{cite book|last1=Slatta|first1=Richard W.|last2=DeGrummond|first2=Jane Lucas|title=Bolívar's quest for glory|date=2003|publisher=Texas A&amp;M University Press|location=College Station, Texas|isbn=1-58544-239-9|page=222|edition=1st|url=https://books.google.com/books?id=hG7uDMcZmfAC&amp;pg=PP1}}&lt;/ref&gt;

Pobuna je počela [[10. studenog]] [[1821.]] godine, kada su stanovnici provincijskog gradića [[Villa de los Santos]]a prvi proglasili nezavisnost. Tako je tzv. &quot;''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''&quot; ([[srpskohrvatski]]: &quot;Prvi vapaj za nezavisnost iz Villa de Los Santosa&quot;) potaknuo ostale pobunjenike u provincijskim dijelovima Paname.&lt;ref name=&quot;Navarro (2014)&quot;&gt;{{cite news|last1=Navarro|first1=Dayana|title=El Primer Grito de Independencia|url=http://laestrella.com.pa/panama/nacional/grito-independencia/23819615|accessdate=21 May 2015|publisher=La Estrella de Panamá|date=10 November 2014|location=Panama|language=Spanish|archive-date=20 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150620162333/http://laestrella.com.pa/panama/nacional/grito-independencia/23819615|url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Koristeći mito kako bi izbjegli otpor španjolskih trupa u gradu i nagovorili ih na dezertiranje, revolucionari su bez prolivene krvi stekli kontrolu nad [[Panamá|glavnim gradom]].&lt;ref name=&quot;McGuinness (2007)&quot;&gt;{{cite book|last1=McGuinness|first1=Aims|title=Path of Empire: Panama and the California Gold Rush|date=2007|publisher=Cornell University Press|location=Ithaca, N.Y.|isbn=978-0-8014-4521-7|page=19|edition=1. publ.|url=https://books.google.com/books?id=b-ECpNQ66V4C&amp;pg=PA19}}&lt;/ref&gt; Fábrega je [[20. studenog]] [[1821.]] godine u glavnom gradu proglasio nezavisnost Paname.&lt;ref name=&quot;Irvine (2011)&quot;&gt;{{cite web|last1=Irvine|first1=Will|title=November – Panama´s Independence month|url=http://www.panamaqmagazine.com/independence.html|website=Panama Q Magazine Online|publisher=Pan Am Publishing|accessdate=21 May 2015|location=Panama|date=2011|archive-date=13 November 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171113030446/http://www.panamaqmagazine.com/independence.html|url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Proglašen privremenim državnim poglavarom nezavisne Paname, Fábrega je bio na sastanku u glavnom gradu na kojem je [[Akt o nezavisnosti Paname|odlučeno]] da će Panama pristupiti [[Velika Kolumbija|Velikoj Kolumbiji]] te je nakon pristupanja postao prvi guverner [[Istmo (departman)|departmana Istmo]], na kojem je mjestu bio do [[1822.]] godine. 

Kada je Velika Kolumbija u veljači [[1822.]] godine službeno priznala pristupanje Paname, Fábregu je na mjestu guvernera zamijenio [[venezuela]]nski pukovnik [[José María Carreño]], dok je Fábrega imenovan novim guvernerom u Veraguasu.&lt;ref&gt;{{Cite book|last=Bautista Sosa|first=Juan|title=Compendio de Historia de Panamá|location=Panama|publisher=Ediciones LAVP|year=2017.|orig-year=1911.|edition=|chapter=Época de la unión a Colombia|page=154|language=špa|others=reizdanje iz 2017}}&lt;/ref&gt; Kada se Velika Kolumbija raspala [[1830.]] godine, Fábrega je ugušio pokret generala [[José Domingo Espinar|Joséa Dominga Espinara]], koji je htio odvojiti Panamu od Kolumbije.&lt;ref name=&quot;Leonard121&quot; /&gt; Nakon toga je ponovo služio kao guverner u Veraguasu, a kasnije i kao senator. To je bila posljednja javna funkcija koju je obnašao prije svoje smrti [[1841.]] godine.&lt;ref name=&quot;Leonard121&quot;&gt;{{Cite book|author=Thomas M. Leonard|title=Historical dictionary of Panama|publisher=Rowman &amp; Littlefield|location=Lanham|date=2015.|isbn=9780810878341|page=121}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* Aguilera, Rodolfo: ''Istmeños ilustres de la Emancipación''. Panamá, 1887.
* Arosemena, Mariano: ''Apuntamientos históricos (1801-1840)''. Panamá, 1949.
* Arrocha Graell, Catalino: ''Historia de la Independencia de Panamá, sus antecedentes y sus causas (1821-1903)''. Panamá, 1934.
* [http://www.banrepcultural.org/blaavirtual/historia/biomi/indice.htm Baraya, José María: ''Biografías militares''. Panamá, 1874. Sitio web Biblioteca Luís Ángel Arango del Banco de la República, Bogotá, Colombia] {{Wayback|url=http://www.banrepcultural.org/blaavirtual/historia/biomi/indice.htm |date=20160624042715 }}.
* [http://www.bolivar.ula.ve/cgi-win/be_alex.exe?DESCRIPTOR=cronolog%EDa&amp;icono=cronologia.gif&amp;recuperar=45&amp;nombrebd=bolivar Bolívar, Simón: ''Cronología'' (1783-1830), (copiadas de Vicente Lecuna: ''Cartas del Libertador''). Sitio web de la Universidad de los Andes, Mérida, Venezuela] {{Wayback|url=http://www.bolivar.ula.ve/cgi-win/be_alex.exe?DESCRIPTOR=cronolog%EDa&amp;icono=cronologia.gif&amp;recuperar=45&amp;nombrebd=bolivar |date=20070203030519 }}.
* Blanco, José Félix y Azpurúa, Ramón: ''Documentos para la historia de la vida pública del Libertador'', (tomo VIII). Caracas, Venezuela, 1875-1877.
* Castillero R., Ernesto J.: ''Historia de Panamá''. Panamá, 1949.
* Castillero R., Ernesto J: «Centenario del general José de Fábrega», en ''Estrella de Panamá'', febrero de 1941.
* Fábrega, José de: ''Acta de Independencia del Istmo de Panamá de 1821'' (auténtica); en Archivo General de Sevilla; copia del historiador Juan Antonio Susto.
* Fábrega, Francisco: ''Memoria genealógica y biográfica del general José de Fábrega''. Panamá, 1876.
* Nicolau, Ernesto J.: ''El Grito de la Villa''. Panamá, 1961.
* [http://www.banrepcultural.org/blaavirtual/historia/hispa/hispa01.htm Sosa, Juan Bautista: ''Compendio de historia de Panamá'', Panamá, 1911. Sitio web Biblioteca Luís Ángel Arango del Banco de la República, Bogotá, Colombia] {{Wayback|url=http://www.banrepcultural.org/blaavirtual/historia/hispa/hispa01.htm |date=20171110174649 }}.
* Susto, Juan Antonio: ''Panameños de la Época Colonial''. Panamá.
* Wendehake, José Rafael: ''El general José de Fábrega, 1774-1841''. Panamá, 1926.

{{Životni vijek|1774|1841|Fábrega, José de}}
{{Authority control}}</text>
      <sha1>mlzmxq7qpu7yqbs7br8s5py2lqv58dt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683964</id>
      <parentid>42683962</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T14:32:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>+[[Kategorija:Španski vojskovođe]]; +[[Kategorija:Panamski političari]] pomoću gadgeta [[Wikipedia:HotCat|HotCat]]</comment>
      <origin>42683964</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10346" sha1="cyd2xr5lmjxswhpedg6d2f0vrgy2w40" xml:space="preserve">{{Infokvir vojna osoba
|ime=José de Fábrega
|slika=JfPanama.jpg
|slika_širina=200px
|opis=
|datum rođenja={{Datum rođenja|1774|10|19|hr=da}}
|mjesto rođenja={{flagicon|PAN}} [[Ciudad de Panamá|Panamá]], [[Panama]]&lt;br&gt;{{small|(tada {{flagicon|ŠPA|1506}} [[Vicekraljevstvo Nova Granada|Nova Granada]])}}
|datum smrti={{Datum smrti i dob|1841|3|11|1774|10|19|hr=da}}
|mjesto smrti={{flagicon|PAN}} [[Santiago de Veraguas]], [[Panama]]&lt;br&gt;{{small|(tada [[Slobodna Država Prevlake]])}}
|državljanstvo=
|puno ime=Joseph Pedro Antonio María del Carmen&lt;br&gt;de Fábrega y de las Cuevas
|nadimak=&quot;Osloboditelj prevlake&quot;
|supruga=
|suprug=
|titule =
|knjige=
|odanost={{flagicon|ŠPA|1506}} [[Španjolski Imperij|Španjolska]] (1777–1821)&lt;br&gt;{{flag|Velika Kolumbija}} (1821–1832)
|služba=[[1777.]] – [[1832.]]
|čin=[[general-major]] ([[Španski Imperij|Španjolska]])&lt;br&gt;[[brigadni general]] ([[Velika Kolumbija]])
|ratovi=
|bitke=[[Nezavisnost Paname]]
|vojska=
|rod=
|čjedinice=
|zapovijedao=
|nagrade={{ubl|[[Kraljevski i vojnički orden svetog Hermenegilda|Orden svetog Hermenegilda]]|[[Kraljevski ordern Izabele Katolkinje|Orden Izabele Katolkinje]]}}
}}
'''Joseph Pedro Antonio María del Carmen de Fábrega y de las Cuevas''', poznatiji kao '''José de Fábrega''' ([[Ciudad de Panamá|Panamá]], [[19. listopada]] [[1774.]] – [[Santiago de Veraguas]], [[11. ožujka]] [[1841.]]), [[Panama|panamski]] časnik i državnik koji je djelovao tijekom posljednjih godina španjolske kolonizacije i za vrijeme [[Velika Kolumbija|Velike Kolumbije]]. José de Fábrega je bio jedan od boraca za [[nezavisnost Paname]], a [[1821.]] godine proglasio je nezavisnost tijekom beskrvne revolucije. Zbog toga je stekao nadimak &quot;Osloboditelj prevlake&quot; ([[španjolski]]: ''Libertador del Istmo'').&lt;ref name=Libertador&gt;Ernesto J. Castillero R.: ''General José de Fábrega, Libertador del istmo de Panamá, 1821''. Panamá, 1978.&lt;/ref&gt;&lt;ref name=Espada&gt;{{Cite web|url=http://www.fabrega.com/espada.html|title=La espada del general José de Fábrega: una vida al servicio de su pueblo.|access-date=22. siječnja 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20111020224633/http://www.fabrega.com/espada.html|archive-date=20. listopada 2011}}&lt;/ref&gt; Bio je kratkotrajni državni poglavar nezavisne Paname te prvi guverner [[Istmo (departman)|departmana Istmo]] u sklopu Velike Kolumbije.

Rodio se u [[Ciudad de Panamá|Panami]], a kršten je [[22. listopada]] [[1774.]] godine u [[Metropolitanska katedrala u Panami|lokalnoj katedrali]]; krstio ga je Joseph Liberato Lasso de la Vega, kraljevski sudac-povjerenik pri Svetoj križarskoj vojni. Krsni su mu kumovi bili Justo López Murillo, generalni vikar biskupije, i Josepha de las Cuevas y Álvarez.&lt;ref name=Libertador/&gt; Već je kao dijete predodređen za vojnu karijeru, s obzirom da je njegov otac dobio odobrenje za njegovo vojno školovanje kada je José imao samo tri godine. Godine [[1789.]], sa samo 15 godina, stekao je čin poručnika. Od [[1814.]] godine služio je kao upravitelj u [[Santiago de Veraguas|Veraguasu]], tadašnjem rojalističkom bastionu; u tom je periodu i sam Fábrega bio odani rojalist. Godine [[1815.]] unapriječen je u nadporučnika, a [[1821.]] godine u [[general-major]]a.&lt;ref name=&quot;Leonard121&quot; /&gt;

U turbulentnom periodu prije ostvarivanja nezavisnosti, José de Fábrega izvorno je bio rojalist i nije podržavao separatističke grupe. Međutim, u kontaktu s revolucionarima promijenio je mišljenje te je postao sklon ideji [[Nezavisnost Paname|nezavisne Paname]]. Kada su južnoamerički revolucionari [[1821.]] godine svrgnuli posljednjeg [[Vicekraljevina Nova Granada|vicekralja Nove Granade]], [[Juan de la Cruz Mourgeón|Juana de la Cruza Mourgeóna]], on je pobjegao u Panamu i tu je proglašen guvernerom. Kada je izbila separatistička pobuna u [[Ekvador]]u, Mourgeónu je naređeno da s trupama otputuje tamo, a on je za svog zamjenika imenovao upravo de Fábregu.&lt;ref name=&quot;Días Patrios&quot;&gt;{{cite web|title=Fechas Patrias Panameñas|url=http://diaspatrios.yaia.com/panama2811.html|website=Días Patrios|publisher=Días Patrios|accessdate=21 May 2015|language=Spanish}}&lt;/ref&gt; Fábrega je tada već bio na strani revolucionara te je, čim je Mourgeón isplovio za Ekvador, iskoristio priliku za ostvarivanje panamske nezavisnosti.&lt;ref name=&quot;Slatta (2003)&quot;&gt;{{cite book|last1=Slatta|first1=Richard W.|last2=DeGrummond|first2=Jane Lucas|title=Bolívar's quest for glory|date=2003|publisher=Texas A&amp;M University Press|location=College Station, Texas|isbn=1-58544-239-9|page=222|edition=1st|url=https://books.google.com/books?id=hG7uDMcZmfAC&amp;pg=PP1}}&lt;/ref&gt;

Pobuna je počela [[10. studenog]] [[1821.]] godine, kada su stanovnici provincijskog gradića [[Villa de los Santos]]a prvi proglasili nezavisnost. Tako je tzv. &quot;''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''&quot; ([[srpskohrvatski]]: &quot;Prvi vapaj za nezavisnost iz Villa de Los Santosa&quot;) potaknuo ostale pobunjenike u provincijskim dijelovima Paname.&lt;ref name=&quot;Navarro (2014)&quot;&gt;{{cite news|last1=Navarro|first1=Dayana|title=El Primer Grito de Independencia|url=http://laestrella.com.pa/panama/nacional/grito-independencia/23819615|accessdate=21 May 2015|publisher=La Estrella de Panamá|date=10 November 2014|location=Panama|language=Spanish|archive-date=20 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150620162333/http://laestrella.com.pa/panama/nacional/grito-independencia/23819615|url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Koristeći mito kako bi izbjegli otpor španjolskih trupa u gradu i nagovorili ih na dezertiranje, revolucionari su bez prolivene krvi stekli kontrolu nad [[Panamá|glavnim gradom]].&lt;ref name=&quot;McGuinness (2007)&quot;&gt;{{cite book|last1=McGuinness|first1=Aims|title=Path of Empire: Panama and the California Gold Rush|date=2007|publisher=Cornell University Press|location=Ithaca, N.Y.|isbn=978-0-8014-4521-7|page=19|edition=1. publ.|url=https://books.google.com/books?id=b-ECpNQ66V4C&amp;pg=PA19}}&lt;/ref&gt; Fábrega je [[20. studenog]] [[1821.]] godine u glavnom gradu proglasio nezavisnost Paname.&lt;ref name=&quot;Irvine (2011)&quot;&gt;{{cite web|last1=Irvine|first1=Will|title=November – Panama´s Independence month|url=http://www.panamaqmagazine.com/independence.html|website=Panama Q Magazine Online|publisher=Pan Am Publishing|accessdate=21 May 2015|location=Panama|date=2011|archive-date=13 November 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171113030446/http://www.panamaqmagazine.com/independence.html|url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Proglašen privremenim državnim poglavarom nezavisne Paname, Fábrega je bio na sastanku u glavnom gradu na kojem je [[Akt o nezavisnosti Paname|odlučeno]] da će Panama pristupiti [[Velika Kolumbija|Velikoj Kolumbiji]] te je nakon pristupanja postao prvi guverner [[Istmo (departman)|departmana Istmo]], na kojem je mjestu bio do [[1822.]] godine. 

Kada je Velika Kolumbija u veljači [[1822.]] godine službeno priznala pristupanje Paname, Fábregu je na mjestu guvernera zamijenio [[venezuela]]nski pukovnik [[José María Carreño]], dok je Fábrega imenovan novim guvernerom u Veraguasu.&lt;ref&gt;{{Cite book|last=Bautista Sosa|first=Juan|title=Compendio de Historia de Panamá|location=Panama|publisher=Ediciones LAVP|year=2017.|orig-year=1911.|edition=|chapter=Época de la unión a Colombia|page=154|language=špa|others=reizdanje iz 2017}}&lt;/ref&gt; Kada se Velika Kolumbija raspala [[1830.]] godine, Fábrega je ugušio pokret generala [[José Domingo Espinar|Joséa Dominga Espinara]], koji je htio odvojiti Panamu od Kolumbije.&lt;ref name=&quot;Leonard121&quot; /&gt; Nakon toga je ponovo služio kao guverner u Veraguasu, a kasnije i kao senator. To je bila posljednja javna funkcija koju je obnašao prije svoje smrti [[1841.]] godine.&lt;ref name=&quot;Leonard121&quot;&gt;{{Cite book|author=Thomas M. Leonard|title=Historical dictionary of Panama|publisher=Rowman &amp; Littlefield|location=Lanham|date=2015.|isbn=9780810878341|page=121}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* Aguilera, Rodolfo: ''Istmeños ilustres de la Emancipación''. Panamá, 1887.
* Arosemena, Mariano: ''Apuntamientos históricos (1801-1840)''. Panamá, 1949.
* Arrocha Graell, Catalino: ''Historia de la Independencia de Panamá, sus antecedentes y sus causas (1821-1903)''. Panamá, 1934.
* [http://www.banrepcultural.org/blaavirtual/historia/biomi/indice.htm Baraya, José María: ''Biografías militares''. Panamá, 1874. Sitio web Biblioteca Luís Ángel Arango del Banco de la República, Bogotá, Colombia] {{Wayback|url=http://www.banrepcultural.org/blaavirtual/historia/biomi/indice.htm |date=20160624042715 }}.
* [http://www.bolivar.ula.ve/cgi-win/be_alex.exe?DESCRIPTOR=cronolog%EDa&amp;icono=cronologia.gif&amp;recuperar=45&amp;nombrebd=bolivar Bolívar, Simón: ''Cronología'' (1783-1830), (copiadas de Vicente Lecuna: ''Cartas del Libertador''). Sitio web de la Universidad de los Andes, Mérida, Venezuela] {{Wayback|url=http://www.bolivar.ula.ve/cgi-win/be_alex.exe?DESCRIPTOR=cronolog%EDa&amp;icono=cronologia.gif&amp;recuperar=45&amp;nombrebd=bolivar |date=20070203030519 }}.
* Blanco, José Félix y Azpurúa, Ramón: ''Documentos para la historia de la vida pública del Libertador'', (tomo VIII). Caracas, Venezuela, 1875-1877.
* Castillero R., Ernesto J.: ''Historia de Panamá''. Panamá, 1949.
* Castillero R., Ernesto J: «Centenario del general José de Fábrega», en ''Estrella de Panamá'', febrero de 1941.
* Fábrega, José de: ''Acta de Independencia del Istmo de Panamá de 1821'' (auténtica); en Archivo General de Sevilla; copia del historiador Juan Antonio Susto.
* Fábrega, Francisco: ''Memoria genealógica y biográfica del general José de Fábrega''. Panamá, 1876.
* Nicolau, Ernesto J.: ''El Grito de la Villa''. Panamá, 1961.
* [http://www.banrepcultural.org/blaavirtual/historia/hispa/hispa01.htm Sosa, Juan Bautista: ''Compendio de historia de Panamá'', Panamá, 1911. Sitio web Biblioteca Luís Ángel Arango del Banco de la República, Bogotá, Colombia] {{Wayback|url=http://www.banrepcultural.org/blaavirtual/historia/hispa/hispa01.htm |date=20171110174649 }}.
* Susto, Juan Antonio: ''Panameños de la Época Colonial''. Panamá.
* Wendehake, José Rafael: ''El general José de Fábrega, 1774-1841''. Panamá, 1926.

{{Životni vijek|1774|1841|Fábrega, José de}}
{{Authority control}}

[[Kategorija:Panamski političari]]
[[Kategorija:Španski vojskovođe]]</text>
      <sha1>cyd2xr5lmjxswhpedg6d2f0vrgy2w40</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683965</id>
      <parentid>42683964</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T14:33:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>+[[Kategorija:Revolucionari]]; +[[Kategorija:Borci za nezavisnost Latinske Amerike]] pomoću gadgeta [[Wikipedia:HotCat|HotCat]]</comment>
      <origin>42683965</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10428" sha1="bxkzbdjqv63jybrkljz4u22dvr3gegg" xml:space="preserve">{{Infokvir vojna osoba
|ime=José de Fábrega
|slika=JfPanama.jpg
|slika_širina=200px
|opis=
|datum rođenja={{Datum rođenja|1774|10|19|hr=da}}
|mjesto rođenja={{flagicon|PAN}} [[Ciudad de Panamá|Panamá]], [[Panama]]&lt;br&gt;{{small|(tada {{flagicon|ŠPA|1506}} [[Vicekraljevstvo Nova Granada|Nova Granada]])}}
|datum smrti={{Datum smrti i dob|1841|3|11|1774|10|19|hr=da}}
|mjesto smrti={{flagicon|PAN}} [[Santiago de Veraguas]], [[Panama]]&lt;br&gt;{{small|(tada [[Slobodna Država Prevlake]])}}
|državljanstvo=
|puno ime=Joseph Pedro Antonio María del Carmen&lt;br&gt;de Fábrega y de las Cuevas
|nadimak=&quot;Osloboditelj prevlake&quot;
|supruga=
|suprug=
|titule =
|knjige=
|odanost={{flagicon|ŠPA|1506}} [[Španjolski Imperij|Španjolska]] (1777–1821)&lt;br&gt;{{flag|Velika Kolumbija}} (1821–1832)
|služba=[[1777.]] – [[1832.]]
|čin=[[general-major]] ([[Španski Imperij|Španjolska]])&lt;br&gt;[[brigadni general]] ([[Velika Kolumbija]])
|ratovi=
|bitke=[[Nezavisnost Paname]]
|vojska=
|rod=
|čjedinice=
|zapovijedao=
|nagrade={{ubl|[[Kraljevski i vojnički orden svetog Hermenegilda|Orden svetog Hermenegilda]]|[[Kraljevski ordern Izabele Katolkinje|Orden Izabele Katolkinje]]}}
}}
'''Joseph Pedro Antonio María del Carmen de Fábrega y de las Cuevas''', poznatiji kao '''José de Fábrega''' ([[Ciudad de Panamá|Panamá]], [[19. listopada]] [[1774.]] – [[Santiago de Veraguas]], [[11. ožujka]] [[1841.]]), [[Panama|panamski]] časnik i državnik koji je djelovao tijekom posljednjih godina španjolske kolonizacije i za vrijeme [[Velika Kolumbija|Velike Kolumbije]]. José de Fábrega je bio jedan od boraca za [[nezavisnost Paname]], a [[1821.]] godine proglasio je nezavisnost tijekom beskrvne revolucije. Zbog toga je stekao nadimak &quot;Osloboditelj prevlake&quot; ([[španjolski]]: ''Libertador del Istmo'').&lt;ref name=Libertador&gt;Ernesto J. Castillero R.: ''General José de Fábrega, Libertador del istmo de Panamá, 1821''. Panamá, 1978.&lt;/ref&gt;&lt;ref name=Espada&gt;{{Cite web|url=http://www.fabrega.com/espada.html|title=La espada del general José de Fábrega: una vida al servicio de su pueblo.|access-date=22. siječnja 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20111020224633/http://www.fabrega.com/espada.html|archive-date=20. listopada 2011}}&lt;/ref&gt; Bio je kratkotrajni državni poglavar nezavisne Paname te prvi guverner [[Istmo (departman)|departmana Istmo]] u sklopu Velike Kolumbije.

Rodio se u [[Ciudad de Panamá|Panami]], a kršten je [[22. listopada]] [[1774.]] godine u [[Metropolitanska katedrala u Panami|lokalnoj katedrali]]; krstio ga je Joseph Liberato Lasso de la Vega, kraljevski sudac-povjerenik pri Svetoj križarskoj vojni. Krsni su mu kumovi bili Justo López Murillo, generalni vikar biskupije, i Josepha de las Cuevas y Álvarez.&lt;ref name=Libertador/&gt; Već je kao dijete predodređen za vojnu karijeru, s obzirom da je njegov otac dobio odobrenje za njegovo vojno školovanje kada je José imao samo tri godine. Godine [[1789.]], sa samo 15 godina, stekao je čin poručnika. Od [[1814.]] godine služio je kao upravitelj u [[Santiago de Veraguas|Veraguasu]], tadašnjem rojalističkom bastionu; u tom je periodu i sam Fábrega bio odani rojalist. Godine [[1815.]] unapriječen je u nadporučnika, a [[1821.]] godine u [[general-major]]a.&lt;ref name=&quot;Leonard121&quot; /&gt;

U turbulentnom periodu prije ostvarivanja nezavisnosti, José de Fábrega izvorno je bio rojalist i nije podržavao separatističke grupe. Međutim, u kontaktu s revolucionarima promijenio je mišljenje te je postao sklon ideji [[Nezavisnost Paname|nezavisne Paname]]. Kada su južnoamerički revolucionari [[1821.]] godine svrgnuli posljednjeg [[Vicekraljevina Nova Granada|vicekralja Nove Granade]], [[Juan de la Cruz Mourgeón|Juana de la Cruza Mourgeóna]], on je pobjegao u Panamu i tu je proglašen guvernerom. Kada je izbila separatistička pobuna u [[Ekvador]]u, Mourgeónu je naređeno da s trupama otputuje tamo, a on je za svog zamjenika imenovao upravo de Fábregu.&lt;ref name=&quot;Días Patrios&quot;&gt;{{cite web|title=Fechas Patrias Panameñas|url=http://diaspatrios.yaia.com/panama2811.html|website=Días Patrios|publisher=Días Patrios|accessdate=21 May 2015|language=Spanish}}&lt;/ref&gt; Fábrega je tada već bio na strani revolucionara te je, čim je Mourgeón isplovio za Ekvador, iskoristio priliku za ostvarivanje panamske nezavisnosti.&lt;ref name=&quot;Slatta (2003)&quot;&gt;{{cite book|last1=Slatta|first1=Richard W.|last2=DeGrummond|first2=Jane Lucas|title=Bolívar's quest for glory|date=2003|publisher=Texas A&amp;M University Press|location=College Station, Texas|isbn=1-58544-239-9|page=222|edition=1st|url=https://books.google.com/books?id=hG7uDMcZmfAC&amp;pg=PP1}}&lt;/ref&gt;

Pobuna je počela [[10. studenog]] [[1821.]] godine, kada su stanovnici provincijskog gradića [[Villa de los Santos]]a prvi proglasili nezavisnost. Tako je tzv. &quot;''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''&quot; ([[srpskohrvatski]]: &quot;Prvi vapaj za nezavisnost iz Villa de Los Santosa&quot;) potaknuo ostale pobunjenike u provincijskim dijelovima Paname.&lt;ref name=&quot;Navarro (2014)&quot;&gt;{{cite news|last1=Navarro|first1=Dayana|title=El Primer Grito de Independencia|url=http://laestrella.com.pa/panama/nacional/grito-independencia/23819615|accessdate=21 May 2015|publisher=La Estrella de Panamá|date=10 November 2014|location=Panama|language=Spanish|archive-date=20 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150620162333/http://laestrella.com.pa/panama/nacional/grito-independencia/23819615|url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Koristeći mito kako bi izbjegli otpor španjolskih trupa u gradu i nagovorili ih na dezertiranje, revolucionari su bez prolivene krvi stekli kontrolu nad [[Panamá|glavnim gradom]].&lt;ref name=&quot;McGuinness (2007)&quot;&gt;{{cite book|last1=McGuinness|first1=Aims|title=Path of Empire: Panama and the California Gold Rush|date=2007|publisher=Cornell University Press|location=Ithaca, N.Y.|isbn=978-0-8014-4521-7|page=19|edition=1. publ.|url=https://books.google.com/books?id=b-ECpNQ66V4C&amp;pg=PA19}}&lt;/ref&gt; Fábrega je [[20. studenog]] [[1821.]] godine u glavnom gradu proglasio nezavisnost Paname.&lt;ref name=&quot;Irvine (2011)&quot;&gt;{{cite web|last1=Irvine|first1=Will|title=November – Panama´s Independence month|url=http://www.panamaqmagazine.com/independence.html|website=Panama Q Magazine Online|publisher=Pan Am Publishing|accessdate=21 May 2015|location=Panama|date=2011|archive-date=13 November 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171113030446/http://www.panamaqmagazine.com/independence.html|url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Proglašen privremenim državnim poglavarom nezavisne Paname, Fábrega je bio na sastanku u glavnom gradu na kojem je [[Akt o nezavisnosti Paname|odlučeno]] da će Panama pristupiti [[Velika Kolumbija|Velikoj Kolumbiji]] te je nakon pristupanja postao prvi guverner [[Istmo (departman)|departmana Istmo]], na kojem je mjestu bio do [[1822.]] godine. 

Kada je Velika Kolumbija u veljači [[1822.]] godine službeno priznala pristupanje Paname, Fábregu je na mjestu guvernera zamijenio [[venezuela]]nski pukovnik [[José María Carreño]], dok je Fábrega imenovan novim guvernerom u Veraguasu.&lt;ref&gt;{{Cite book|last=Bautista Sosa|first=Juan|title=Compendio de Historia de Panamá|location=Panama|publisher=Ediciones LAVP|year=2017.|orig-year=1911.|edition=|chapter=Época de la unión a Colombia|page=154|language=špa|others=reizdanje iz 2017}}&lt;/ref&gt; Kada se Velika Kolumbija raspala [[1830.]] godine, Fábrega je ugušio pokret generala [[José Domingo Espinar|Joséa Dominga Espinara]], koji je htio odvojiti Panamu od Kolumbije.&lt;ref name=&quot;Leonard121&quot; /&gt; Nakon toga je ponovo služio kao guverner u Veraguasu, a kasnije i kao senator. To je bila posljednja javna funkcija koju je obnašao prije svoje smrti [[1841.]] godine.&lt;ref name=&quot;Leonard121&quot;&gt;{{Cite book|author=Thomas M. Leonard|title=Historical dictionary of Panama|publisher=Rowman &amp; Littlefield|location=Lanham|date=2015.|isbn=9780810878341|page=121}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* Aguilera, Rodolfo: ''Istmeños ilustres de la Emancipación''. Panamá, 1887.
* Arosemena, Mariano: ''Apuntamientos históricos (1801-1840)''. Panamá, 1949.
* Arrocha Graell, Catalino: ''Historia de la Independencia de Panamá, sus antecedentes y sus causas (1821-1903)''. Panamá, 1934.
* [http://www.banrepcultural.org/blaavirtual/historia/biomi/indice.htm Baraya, José María: ''Biografías militares''. Panamá, 1874. Sitio web Biblioteca Luís Ángel Arango del Banco de la República, Bogotá, Colombia] {{Wayback|url=http://www.banrepcultural.org/blaavirtual/historia/biomi/indice.htm |date=20160624042715 }}.
* [http://www.bolivar.ula.ve/cgi-win/be_alex.exe?DESCRIPTOR=cronolog%EDa&amp;icono=cronologia.gif&amp;recuperar=45&amp;nombrebd=bolivar Bolívar, Simón: ''Cronología'' (1783-1830), (copiadas de Vicente Lecuna: ''Cartas del Libertador''). Sitio web de la Universidad de los Andes, Mérida, Venezuela] {{Wayback|url=http://www.bolivar.ula.ve/cgi-win/be_alex.exe?DESCRIPTOR=cronolog%EDa&amp;icono=cronologia.gif&amp;recuperar=45&amp;nombrebd=bolivar |date=20070203030519 }}.
* Blanco, José Félix y Azpurúa, Ramón: ''Documentos para la historia de la vida pública del Libertador'', (tomo VIII). Caracas, Venezuela, 1875-1877.
* Castillero R., Ernesto J.: ''Historia de Panamá''. Panamá, 1949.
* Castillero R., Ernesto J: «Centenario del general José de Fábrega», en ''Estrella de Panamá'', febrero de 1941.
* Fábrega, José de: ''Acta de Independencia del Istmo de Panamá de 1821'' (auténtica); en Archivo General de Sevilla; copia del historiador Juan Antonio Susto.
* Fábrega, Francisco: ''Memoria genealógica y biográfica del general José de Fábrega''. Panamá, 1876.
* Nicolau, Ernesto J.: ''El Grito de la Villa''. Panamá, 1961.
* [http://www.banrepcultural.org/blaavirtual/historia/hispa/hispa01.htm Sosa, Juan Bautista: ''Compendio de historia de Panamá'', Panamá, 1911. Sitio web Biblioteca Luís Ángel Arango del Banco de la República, Bogotá, Colombia] {{Wayback|url=http://www.banrepcultural.org/blaavirtual/historia/hispa/hispa01.htm |date=20171110174649 }}.
* Susto, Juan Antonio: ''Panameños de la Época Colonial''. Panamá.
* Wendehake, José Rafael: ''El general José de Fábrega, 1774-1841''. Panamá, 1926.

{{Životni vijek|1774|1841|Fábrega, José de}}
{{Authority control}}

[[Kategorija:Panamski političari]]
[[Kategorija:Španski vojskovođe]]
[[Kategorija:Revolucionari]]
[[Kategorija:Borci za nezavisnost Latinske Amerike]]</text>
      <sha1>bxkzbdjqv63jybrkljz4u22dvr3gegg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>La Villa de los Santos</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725289</id>
    <revision>
      <id>42683968</id>
      <timestamp>2026-09-08T15:30:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>Nova stranica: {{Infokutija naselje | name                            = La Villa de los Santos | official_name                   =  | native_name                     = La Heroica Villa de Los Santos | settlement_type                 = Grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]'' | image_skyline                   = Museo de la Nacionalidad, Casa del Cabildo.jpg | image_caption                   = Muzej panamske državnosti | image_flag                      = Bandera de La Villa de Los...</comment>
      <origin>42683968</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7858" sha1="k6v4nj5hs2b3ooraxuyzd5ojtkr4soc" xml:space="preserve">{{Infokutija naselje
| name                            = La Villa de los Santos
| official_name                   = 
| native_name                     = La Heroica Villa de Los Santos
| settlement_type                 = Grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]''
| image_skyline                   = Museo de la Nacionalidad, Casa del Cabildo.jpg
| image_caption                   = Muzej panamske državnosti
| image_flag                      = Bandera de La Villa de Los Santos.svg
| image_shield                    = Escudo de La Villa de Los Santos.svg
| image_alt                       = Museo de la Nacionalidad
| pushpin_map                     = Panama
| subdivision_type                = Država
| subdivision_name                = {{flag|Panama}}
| subdivision_type1               = [[Provincije Paname|Provincija]]
| subdivision_name1               = [[Los Santos (provincija)|Los Santos]]
| subdivision_type2               = [[Distrikti Paname|Distrikt]]
| subdivision_name2               = [[Los Santos (distrikt)|Los Santos]]
| leader_title                    = 
| leader_name                     = 
| established_title               = Utemeljenje
| established_date                = [[1. studenog]] [[1569.]]
| established_date1               = 
| area_land_km2                   = 72.9
| area_footnotes                  = &lt;ref name=inec&gt;[http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls &quot;Cuadro 11 (Superficie, población y densidad de población en la República...)&quot; [Table 11 (Area, population, and population density in the Republic...)&lt;nowiki&gt;]&lt;/nowiki&gt;] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304030354/http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls |date=2016-03-04 }} (.xls). In {{cite web|title=Resultados Finales Básicos |trans-title=Basic Final Results |url=https://www.contraloria.gob.pa/inec/publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |publisher=[[National Institute of Statistics and Census of Panama]] |access-date=May 26, 2015 |language=Spanish |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150710070123/http://www.contraloria.gob.pa/inec/Publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |archivedate=July 10, 2015 }}&lt;/ref&gt;
| population_as_of                = 2010.
| population_total                = 7.991
| population_footnotes            = &lt;ref name=inec/&gt;
| population_density_km2          = 109.6
| population_note                 = 
| timezone1                       = [[Istočna vremenska zona (Sjeverna Amerika)|EST]]
| utc_offset1                     = −5
| blank_name                      = [[Köppenova klasifikacija klime|Klima]]
| blank_info                      = [[Tropska savanska klima|Aw]]
| coordinates                     = {{coord|7.967|N|80.400|W|region:PA|display=inline,title}}
| Founded                         = 
}}

'''La Villa de los Santos''', znan i kao '''La Heroica Villa de Los Santos''', glavni je grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]'' u [[Los Santos (distrikt)|distriktu Los Santos]] u [[Los Santos (provincija)|istoimenoj provinciji]] u [[Panama|Panami]].&lt;ref name=inec/&gt; Grad se nalazi na lijevom rubu [[La Villa (rijeka)|rijeke La Villa]]. Grad je osnovan [[1. studenog]] [[1569.]] godine na [[Svi sveti|dan Svih svetih]], a povijesno je poznat po tzv. &quot;Prvom vapaju za nezavisnost&quot; ([[španjolski]]: ''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''), odnosno kao mjesto iz kojeg je počeo pokret koji je doveo do [[Nezavisnost Paname|nezavisnosti Paname od Španjolske]] [[1821.]] godine.

[[José Higinio Durán]], katolički biskup u Panami, i [[Julián Chávez (gradonačelnik)|Julián Chávez]], tadašnji gradonačelnik, prvi su javno pozvali na nezavisnost Paname. Prema lokalnoj predaji, u preotimanju lokalnih španjolskih vojnih ispostava sudjelovala je i lokalna djevojka, kći robova, po imenu Rufina Alfaro, ali nema konkretnih povijesnih dokaza koji potvrđuju tu priču. Danas se u mjesto na godišnjoj razini organizira festival povodom obljetnice &quot;Prvog vapaja&quot; i proslave panamske nezavisnosti.

Grad je u suvremenom obliku osnovan Zakonom br. 5 od [[19. siječnja]] [[1998.]] godine. Iako ima i status ''corregimienta'', i dalje se naziva Villa de los Santos, a ne Corregimiento de Los Santos.ref name=inec/&gt; Prema podacima iz [[2010.]] godine, u gradu je živjelo nešto manje od 8,000 ljudi.

==Klima==

{{Weather box|width=auto
|metric first=y
|single line=y 
|collapsed = y
|location = La Villa de Los Santos&lt;br&gt;{{small|(prosjeci za period 2001. – 2015.; ekstremi od 1964. do danas)}}
| Jan record high C = 35.5
| Feb record high C = 36.6
| Mar record high C = 36.2
| Apr record high C = 37.8
| May record high C = 38.3
| Jun record high C = 37.2
| Jul record high C = 36.2
| Aug record high C = 36.2
| Sep record high C = 36.0
| Oct record high C = 36.0
| Nov record high C = 36.0
| Dec record high C = 35.4
| year record high C = 
| Jan high C  = 32.6
| Feb high C  = 33.1
| Mar high C  = 33.6
| Apr high C  = 34.2
| May high C  = 33.5
| Jun high C  = 32.2
| Jul high C  = 32.0
| Aug high C  = 32.1
| Sep high C  = 32.1
| Oct high C  = 31.6
| Nov high C  = 31.5
| Dec high C  = 32.1
| year high C = 
| Jan mean C  = 28.2
| Feb mean C  = 28.5
| Mar mean C  = 29.0
| Apr mean C  = 29.7
| May mean C  = 29.1
| Jun mean C  = 28.2
| Jul mean C  = 28.0
| Aug mean C  = 27.9
| Sep mean C  = 27.9
| Oct mean C  = 27.5
| Nov mean C  = 27.5
| Dec mean C  = 27.8
| year mean C = 
| Jan low C  = 23.8
| Feb low C  = 23.9
| Mar low C  = 24.4
| Apr low C  = 25.1
| May low C  = 24.7
| Jun low C  = 24.2
| Jul low C  = 24.0
| Aug low C  = 23.8
| Sep low C  = 23.6
| Oct low C  = 23.4
| Nov low C  = 23.4
| Dec low C  = 23.4
| year low C = 
|Jan record low C  = 17.0
|Feb record low C  = 17.5
|Mar record low C  = 16.7
|Apr record low C  = 17.5
|May record low C  =  17.8
|Jun record low C  = 17.2
|Jul record low C  = 17.8
|Aug record low C  = 17.8
|Sep record low C  = 18.3
|Oct record low C  = 17.8
|Nov record low C  = 16.7
|Dec record low C  = 14.4
|year record low C = 
|rain colour = green	
|Jan rain mm = 10.2
|Feb rain mm = 0.6
|Mar rain mm = 3.5
|Apr rain mm = 22.1
|May rain mm = 115.7
|Jun rain mm = 137.6
|Jul rain mm = 96.6
|Aug rain mm = 125.0
|Sep rain mm = 160.8
|Oct rain mm = 223.2
|Nov rain mm = 126.9
|Dec rain mm = 44.2
|year rain mm = 
| Jan sun  =255.0
| Feb sun  =244.9
| Mar sun  =268.7
| Apr sun  =229.0
| May sun  =162.9
| Jun sun  =120.7
| Jul sun  =128.5
| Aug sun  =131.3
| Sep sun  =124.1
| Oct sun  =136.8
| Nov sun  =154.2
| Dec sun  =202.5
| year sun =
| Jan percentsun  =70
| Feb percentsun  =73
| Mar percentsun  =72
| Apr percentsun  =62
| May percentsun  =42
| Jun percentsun  =32
| Jul percentsun  =33
| Aug percentsun  =34
| Sep percentsun  =34
| Oct percentsun  =37
| Nov percentsun  =44
| Dec percentsun  =56
| year percentsun =
|source 1 = IMHPA&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.imhpa.gob.pa/es/clima-historicos
|title = Datos Climáticos Históricos
|publisher = IMHPA
|access-date = 19. veljače 2025}}&lt;/ref&gt; / INEC&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.inec.gob.pa/buscador/Default.aspx?BUSCAR=meteorolog%C3%ADa
|title = Meteorología: Años 2001–2015
|publisher = Instituto Nacional de Estadística y Censo
|access-date = 22. ožujka 2025}}&lt;/ref&gt;
}}

== Povezano==
*[[Regionalna bolnica Anita Moreno]]

==Reference==
{{reflist}}

==Literatura==
*{{cite news|title=La Villa de Los Santos, on the anniversary of its greatest day |url=http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |work=The Panama News |date=November 12, 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101113210846/http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |archivedate=November 13, 2010 |url-status=unfit }}

{{Authority control}}</text>
      <sha1>k6v4nj5hs2b3ooraxuyzd5ojtkr4soc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683969</id>
      <parentid>42683968</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T15:30:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Edgar Allan Poe premješta stranicu [[Villa de los Santos]] na [[La Villa de los Santos]]</comment>
      <origin>42683968</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7858" sha1="k6v4nj5hs2b3ooraxuyzd5ojtkr4soc" xml:space="preserve">{{Infokutija naselje
| name                            = La Villa de los Santos
| official_name                   = 
| native_name                     = La Heroica Villa de Los Santos
| settlement_type                 = Grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]''
| image_skyline                   = Museo de la Nacionalidad, Casa del Cabildo.jpg
| image_caption                   = Muzej panamske državnosti
| image_flag                      = Bandera de La Villa de Los Santos.svg
| image_shield                    = Escudo de La Villa de Los Santos.svg
| image_alt                       = Museo de la Nacionalidad
| pushpin_map                     = Panama
| subdivision_type                = Država
| subdivision_name                = {{flag|Panama}}
| subdivision_type1               = [[Provincije Paname|Provincija]]
| subdivision_name1               = [[Los Santos (provincija)|Los Santos]]
| subdivision_type2               = [[Distrikti Paname|Distrikt]]
| subdivision_name2               = [[Los Santos (distrikt)|Los Santos]]
| leader_title                    = 
| leader_name                     = 
| established_title               = Utemeljenje
| established_date                = [[1. studenog]] [[1569.]]
| established_date1               = 
| area_land_km2                   = 72.9
| area_footnotes                  = &lt;ref name=inec&gt;[http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls &quot;Cuadro 11 (Superficie, población y densidad de población en la República...)&quot; [Table 11 (Area, population, and population density in the Republic...)&lt;nowiki&gt;]&lt;/nowiki&gt;] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304030354/http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls |date=2016-03-04 }} (.xls). In {{cite web|title=Resultados Finales Básicos |trans-title=Basic Final Results |url=https://www.contraloria.gob.pa/inec/publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |publisher=[[National Institute of Statistics and Census of Panama]] |access-date=May 26, 2015 |language=Spanish |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150710070123/http://www.contraloria.gob.pa/inec/Publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |archivedate=July 10, 2015 }}&lt;/ref&gt;
| population_as_of                = 2010.
| population_total                = 7.991
| population_footnotes            = &lt;ref name=inec/&gt;
| population_density_km2          = 109.6
| population_note                 = 
| timezone1                       = [[Istočna vremenska zona (Sjeverna Amerika)|EST]]
| utc_offset1                     = −5
| blank_name                      = [[Köppenova klasifikacija klime|Klima]]
| blank_info                      = [[Tropska savanska klima|Aw]]
| coordinates                     = {{coord|7.967|N|80.400|W|region:PA|display=inline,title}}
| Founded                         = 
}}

'''La Villa de los Santos''', znan i kao '''La Heroica Villa de Los Santos''', glavni je grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]'' u [[Los Santos (distrikt)|distriktu Los Santos]] u [[Los Santos (provincija)|istoimenoj provinciji]] u [[Panama|Panami]].&lt;ref name=inec/&gt; Grad se nalazi na lijevom rubu [[La Villa (rijeka)|rijeke La Villa]]. Grad je osnovan [[1. studenog]] [[1569.]] godine na [[Svi sveti|dan Svih svetih]], a povijesno je poznat po tzv. &quot;Prvom vapaju za nezavisnost&quot; ([[španjolski]]: ''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''), odnosno kao mjesto iz kojeg je počeo pokret koji je doveo do [[Nezavisnost Paname|nezavisnosti Paname od Španjolske]] [[1821.]] godine.

[[José Higinio Durán]], katolički biskup u Panami, i [[Julián Chávez (gradonačelnik)|Julián Chávez]], tadašnji gradonačelnik, prvi su javno pozvali na nezavisnost Paname. Prema lokalnoj predaji, u preotimanju lokalnih španjolskih vojnih ispostava sudjelovala je i lokalna djevojka, kći robova, po imenu Rufina Alfaro, ali nema konkretnih povijesnih dokaza koji potvrđuju tu priču. Danas se u mjesto na godišnjoj razini organizira festival povodom obljetnice &quot;Prvog vapaja&quot; i proslave panamske nezavisnosti.

Grad je u suvremenom obliku osnovan Zakonom br. 5 od [[19. siječnja]] [[1998.]] godine. Iako ima i status ''corregimienta'', i dalje se naziva Villa de los Santos, a ne Corregimiento de Los Santos.ref name=inec/&gt; Prema podacima iz [[2010.]] godine, u gradu je živjelo nešto manje od 8,000 ljudi.

==Klima==

{{Weather box|width=auto
|metric first=y
|single line=y 
|collapsed = y
|location = La Villa de Los Santos&lt;br&gt;{{small|(prosjeci za period 2001. – 2015.; ekstremi od 1964. do danas)}}
| Jan record high C = 35.5
| Feb record high C = 36.6
| Mar record high C = 36.2
| Apr record high C = 37.8
| May record high C = 38.3
| Jun record high C = 37.2
| Jul record high C = 36.2
| Aug record high C = 36.2
| Sep record high C = 36.0
| Oct record high C = 36.0
| Nov record high C = 36.0
| Dec record high C = 35.4
| year record high C = 
| Jan high C  = 32.6
| Feb high C  = 33.1
| Mar high C  = 33.6
| Apr high C  = 34.2
| May high C  = 33.5
| Jun high C  = 32.2
| Jul high C  = 32.0
| Aug high C  = 32.1
| Sep high C  = 32.1
| Oct high C  = 31.6
| Nov high C  = 31.5
| Dec high C  = 32.1
| year high C = 
| Jan mean C  = 28.2
| Feb mean C  = 28.5
| Mar mean C  = 29.0
| Apr mean C  = 29.7
| May mean C  = 29.1
| Jun mean C  = 28.2
| Jul mean C  = 28.0
| Aug mean C  = 27.9
| Sep mean C  = 27.9
| Oct mean C  = 27.5
| Nov mean C  = 27.5
| Dec mean C  = 27.8
| year mean C = 
| Jan low C  = 23.8
| Feb low C  = 23.9
| Mar low C  = 24.4
| Apr low C  = 25.1
| May low C  = 24.7
| Jun low C  = 24.2
| Jul low C  = 24.0
| Aug low C  = 23.8
| Sep low C  = 23.6
| Oct low C  = 23.4
| Nov low C  = 23.4
| Dec low C  = 23.4
| year low C = 
|Jan record low C  = 17.0
|Feb record low C  = 17.5
|Mar record low C  = 16.7
|Apr record low C  = 17.5
|May record low C  =  17.8
|Jun record low C  = 17.2
|Jul record low C  = 17.8
|Aug record low C  = 17.8
|Sep record low C  = 18.3
|Oct record low C  = 17.8
|Nov record low C  = 16.7
|Dec record low C  = 14.4
|year record low C = 
|rain colour = green	
|Jan rain mm = 10.2
|Feb rain mm = 0.6
|Mar rain mm = 3.5
|Apr rain mm = 22.1
|May rain mm = 115.7
|Jun rain mm = 137.6
|Jul rain mm = 96.6
|Aug rain mm = 125.0
|Sep rain mm = 160.8
|Oct rain mm = 223.2
|Nov rain mm = 126.9
|Dec rain mm = 44.2
|year rain mm = 
| Jan sun  =255.0
| Feb sun  =244.9
| Mar sun  =268.7
| Apr sun  =229.0
| May sun  =162.9
| Jun sun  =120.7
| Jul sun  =128.5
| Aug sun  =131.3
| Sep sun  =124.1
| Oct sun  =136.8
| Nov sun  =154.2
| Dec sun  =202.5
| year sun =
| Jan percentsun  =70
| Feb percentsun  =73
| Mar percentsun  =72
| Apr percentsun  =62
| May percentsun  =42
| Jun percentsun  =32
| Jul percentsun  =33
| Aug percentsun  =34
| Sep percentsun  =34
| Oct percentsun  =37
| Nov percentsun  =44
| Dec percentsun  =56
| year percentsun =
|source 1 = IMHPA&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.imhpa.gob.pa/es/clima-historicos
|title = Datos Climáticos Históricos
|publisher = IMHPA
|access-date = 19. veljače 2025}}&lt;/ref&gt; / INEC&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.inec.gob.pa/buscador/Default.aspx?BUSCAR=meteorolog%C3%ADa
|title = Meteorología: Años 2001–2015
|publisher = Instituto Nacional de Estadística y Censo
|access-date = 22. ožujka 2025}}&lt;/ref&gt;
}}

== Povezano==
*[[Regionalna bolnica Anita Moreno]]

==Reference==
{{reflist}}

==Literatura==
*{{cite news|title=La Villa de Los Santos, on the anniversary of its greatest day |url=http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |work=The Panama News |date=November 12, 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101113210846/http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |archivedate=November 13, 2010 |url-status=unfit }}

{{Authority control}}</text>
      <sha1>k6v4nj5hs2b3ooraxuyzd5ojtkr4soc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683971</id>
      <parentid>42683969</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T15:30:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42683971</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7859" sha1="sixl0hm1f0qfoczxgl9o27wn0usp641" xml:space="preserve">{{Infokutija naselje
| name                            = La Villa de los Santos
| official_name                   = 
| native_name                     = La Heroica Villa de Los Santos
| settlement_type                 = Grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]''
| image_skyline                   = Museo de la Nacionalidad, Casa del Cabildo.jpg
| image_caption                   = Muzej panamske državnosti
| image_flag                      = Bandera de La Villa de Los Santos.svg
| image_shield                    = Escudo de La Villa de Los Santos.svg
| image_alt                       = Museo de la Nacionalidad
| pushpin_map                     = Panama
| subdivision_type                = Država
| subdivision_name                = {{flag|Panama}}
| subdivision_type1               = [[Provincije Paname|Provincija]]
| subdivision_name1               = [[Los Santos (provincija)|Los Santos]]
| subdivision_type2               = [[Distrikti Paname|Distrikt]]
| subdivision_name2               = [[Los Santos (distrikt)|Los Santos]]
| leader_title                    = 
| leader_name                     = 
| established_title               = Utemeljenje
| established_date                = [[1. studenog]] [[1569.]]
| established_date1               = 
| area_land_km2                   = 72.9
| area_footnotes                  = &lt;ref name=inec&gt;[http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls &quot;Cuadro 11 (Superficie, población y densidad de población en la República...)&quot; [Table 11 (Area, population, and population density in the Republic...)&lt;nowiki&gt;]&lt;/nowiki&gt;] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304030354/http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls |date=2016-03-04 }} (.xls). In {{cite web|title=Resultados Finales Básicos |trans-title=Basic Final Results |url=https://www.contraloria.gob.pa/inec/publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |publisher=[[National Institute of Statistics and Census of Panama]] |access-date=May 26, 2015 |language=Spanish |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150710070123/http://www.contraloria.gob.pa/inec/Publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |archivedate=July 10, 2015 }}&lt;/ref&gt;
| population_as_of                = 2010.
| population_total                = 7.991
| population_footnotes            = &lt;ref name=inec/&gt;
| population_density_km2          = 109.6
| population_note                 = 
| timezone1                       = [[Istočna vremenska zona (Sjeverna Amerika)|EST]]
| utc_offset1                     = −5
| blank_name                      = [[Köppenova klasifikacija klime|Klima]]
| blank_info                      = [[Tropska savanska klima|Aw]]
| coordinates                     = {{coord|7.967|N|80.400|W|region:PA|display=inline,title}}
| Founded                         = 
}}

'''La Villa de los Santos''', znan i kao '''La Heroica Villa de Los Santos''', glavni je grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]'' u [[Los Santos (distrikt)|distriktu Los Santos]] u [[Los Santos (provincija)|istoimenoj provinciji]] u [[Panama|Panami]].&lt;ref name=inec/&gt; Grad se nalazi na lijevom rubu [[La Villa (rijeka)|rijeke La Villa]]. Grad je osnovan [[1. studenog]] [[1569.]] godine na [[Svi sveti|dan Svih svetih]], a povijesno je poznat po tzv. &quot;Prvom vapaju za nezavisnost&quot; ([[španjolski]]: ''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''), odnosno kao mjesto iz kojeg je počeo pokret koji je doveo do [[Nezavisnost Paname|nezavisnosti Paname od Španjolske]] [[1821.]] godine.

[[José Higinio Durán]], katolički biskup u Panami, i [[Julián Chávez (gradonačelnik)|Julián Chávez]], tadašnji gradonačelnik, prvi su javno pozvali na nezavisnost Paname. Prema lokalnoj predaji, u preotimanju lokalnih španjolskih vojnih ispostava sudjelovala je i lokalna djevojka, kći robova, po imenu Rufina Alfaro, ali nema konkretnih povijesnih dokaza koji potvrđuju tu priču. Danas se u mjesto na godišnjoj razini organizira festival povodom obljetnice &quot;Prvog vapaja&quot; i proslave panamske nezavisnosti.

Grad je u suvremenom obliku osnovan Zakonom br. 5 od [[19. siječnja]] [[1998.]] godine. Iako ima i status ''corregimienta'', i dalje se naziva Villa de los Santos, a ne Corregimiento de Los Santos.&lt;ref name=inec/&gt; Prema podacima iz [[2010.]] godine, u gradu je živjelo nešto manje od 8,000 ljudi.

==Klima==

{{Weather box|width=auto
|metric first=y
|single line=y 
|collapsed = y
|location = La Villa de Los Santos&lt;br&gt;{{small|(prosjeci za period 2001. – 2015.; ekstremi od 1964. do danas)}}
| Jan record high C = 35.5
| Feb record high C = 36.6
| Mar record high C = 36.2
| Apr record high C = 37.8
| May record high C = 38.3
| Jun record high C = 37.2
| Jul record high C = 36.2
| Aug record high C = 36.2
| Sep record high C = 36.0
| Oct record high C = 36.0
| Nov record high C = 36.0
| Dec record high C = 35.4
| year record high C = 
| Jan high C  = 32.6
| Feb high C  = 33.1
| Mar high C  = 33.6
| Apr high C  = 34.2
| May high C  = 33.5
| Jun high C  = 32.2
| Jul high C  = 32.0
| Aug high C  = 32.1
| Sep high C  = 32.1
| Oct high C  = 31.6
| Nov high C  = 31.5
| Dec high C  = 32.1
| year high C = 
| Jan mean C  = 28.2
| Feb mean C  = 28.5
| Mar mean C  = 29.0
| Apr mean C  = 29.7
| May mean C  = 29.1
| Jun mean C  = 28.2
| Jul mean C  = 28.0
| Aug mean C  = 27.9
| Sep mean C  = 27.9
| Oct mean C  = 27.5
| Nov mean C  = 27.5
| Dec mean C  = 27.8
| year mean C = 
| Jan low C  = 23.8
| Feb low C  = 23.9
| Mar low C  = 24.4
| Apr low C  = 25.1
| May low C  = 24.7
| Jun low C  = 24.2
| Jul low C  = 24.0
| Aug low C  = 23.8
| Sep low C  = 23.6
| Oct low C  = 23.4
| Nov low C  = 23.4
| Dec low C  = 23.4
| year low C = 
|Jan record low C  = 17.0
|Feb record low C  = 17.5
|Mar record low C  = 16.7
|Apr record low C  = 17.5
|May record low C  =  17.8
|Jun record low C  = 17.2
|Jul record low C  = 17.8
|Aug record low C  = 17.8
|Sep record low C  = 18.3
|Oct record low C  = 17.8
|Nov record low C  = 16.7
|Dec record low C  = 14.4
|year record low C = 
|rain colour = green	
|Jan rain mm = 10.2
|Feb rain mm = 0.6
|Mar rain mm = 3.5
|Apr rain mm = 22.1
|May rain mm = 115.7
|Jun rain mm = 137.6
|Jul rain mm = 96.6
|Aug rain mm = 125.0
|Sep rain mm = 160.8
|Oct rain mm = 223.2
|Nov rain mm = 126.9
|Dec rain mm = 44.2
|year rain mm = 
| Jan sun  =255.0
| Feb sun  =244.9
| Mar sun  =268.7
| Apr sun  =229.0
| May sun  =162.9
| Jun sun  =120.7
| Jul sun  =128.5
| Aug sun  =131.3
| Sep sun  =124.1
| Oct sun  =136.8
| Nov sun  =154.2
| Dec sun  =202.5
| year sun =
| Jan percentsun  =70
| Feb percentsun  =73
| Mar percentsun  =72
| Apr percentsun  =62
| May percentsun  =42
| Jun percentsun  =32
| Jul percentsun  =33
| Aug percentsun  =34
| Sep percentsun  =34
| Oct percentsun  =37
| Nov percentsun  =44
| Dec percentsun  =56
| year percentsun =
|source 1 = IMHPA&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.imhpa.gob.pa/es/clima-historicos
|title = Datos Climáticos Históricos
|publisher = IMHPA
|access-date = 19. veljače 2025}}&lt;/ref&gt; / INEC&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.inec.gob.pa/buscador/Default.aspx?BUSCAR=meteorolog%C3%ADa
|title = Meteorología: Años 2001–2015
|publisher = Instituto Nacional de Estadística y Censo
|access-date = 22. ožujka 2025}}&lt;/ref&gt;
}}

== Povezano==
*[[Regionalna bolnica Anita Moreno]]

==Reference==
{{reflist}}

==Literatura==
*{{cite news|title=La Villa de Los Santos, on the anniversary of its greatest day |url=http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |work=The Panama News |date=November 12, 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101113210846/http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |archivedate=November 13, 2010 |url-status=unfit }}

{{Authority control}}</text>
      <sha1>sixl0hm1f0qfoczxgl9o27wn0usp641</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683974</id>
      <parentid>42683971</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T15:33:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>dodana kategorija [[:Kategorija:Gradovi u Panami|Gradovi u Panami]] pomoću gadgeta [[Wikipedia:HotCat|HotCat]]</comment>
      <origin>42683974</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7892" sha1="g50gtzu6bz6sxjfxo5k3qg20kses7aa" xml:space="preserve">{{Infokutija naselje
| name                            = La Villa de los Santos
| official_name                   = 
| native_name                     = La Heroica Villa de Los Santos
| settlement_type                 = Grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]''
| image_skyline                   = Museo de la Nacionalidad, Casa del Cabildo.jpg
| image_caption                   = Muzej panamske državnosti
| image_flag                      = Bandera de La Villa de Los Santos.svg
| image_shield                    = Escudo de La Villa de Los Santos.svg
| image_alt                       = Museo de la Nacionalidad
| pushpin_map                     = Panama
| subdivision_type                = Država
| subdivision_name                = {{flag|Panama}}
| subdivision_type1               = [[Provincije Paname|Provincija]]
| subdivision_name1               = [[Los Santos (provincija)|Los Santos]]
| subdivision_type2               = [[Distrikti Paname|Distrikt]]
| subdivision_name2               = [[Los Santos (distrikt)|Los Santos]]
| leader_title                    = 
| leader_name                     = 
| established_title               = Utemeljenje
| established_date                = [[1. studenog]] [[1569.]]
| established_date1               = 
| area_land_km2                   = 72.9
| area_footnotes                  = &lt;ref name=inec&gt;[http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls &quot;Cuadro 11 (Superficie, población y densidad de población en la República...)&quot; [Table 11 (Area, population, and population density in the Republic...)&lt;nowiki&gt;]&lt;/nowiki&gt;] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304030354/http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls |date=2016-03-04 }} (.xls). In {{cite web|title=Resultados Finales Básicos |trans-title=Basic Final Results |url=https://www.contraloria.gob.pa/inec/publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |publisher=[[National Institute of Statistics and Census of Panama]] |access-date=May 26, 2015 |language=Spanish |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150710070123/http://www.contraloria.gob.pa/inec/Publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |archivedate=July 10, 2015 }}&lt;/ref&gt;
| population_as_of                = 2010.
| population_total                = 7.991
| population_footnotes            = &lt;ref name=inec/&gt;
| population_density_km2          = 109.6
| population_note                 = 
| timezone1                       = [[Istočna vremenska zona (Sjeverna Amerika)|EST]]
| utc_offset1                     = −5
| blank_name                      = [[Köppenova klasifikacija klime|Klima]]
| blank_info                      = [[Tropska savanska klima|Aw]]
| coordinates                     = {{coord|7.967|N|80.400|W|region:PA|display=inline,title}}
| Founded                         = 
}}

'''La Villa de los Santos''', znan i kao '''La Heroica Villa de Los Santos''', glavni je grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]'' u [[Los Santos (distrikt)|distriktu Los Santos]] u [[Los Santos (provincija)|istoimenoj provinciji]] u [[Panama|Panami]].&lt;ref name=inec/&gt; Grad se nalazi na lijevom rubu [[La Villa (rijeka)|rijeke La Villa]]. Grad je osnovan [[1. studenog]] [[1569.]] godine na [[Svi sveti|dan Svih svetih]], a povijesno je poznat po tzv. &quot;Prvom vapaju za nezavisnost&quot; ([[španjolski]]: ''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''), odnosno kao mjesto iz kojeg je počeo pokret koji je doveo do [[Nezavisnost Paname|nezavisnosti Paname od Španjolske]] [[1821.]] godine.

[[José Higinio Durán]], katolički biskup u Panami, i [[Julián Chávez (gradonačelnik)|Julián Chávez]], tadašnji gradonačelnik, prvi su javno pozvali na nezavisnost Paname. Prema lokalnoj predaji, u preotimanju lokalnih španjolskih vojnih ispostava sudjelovala je i lokalna djevojka, kći robova, po imenu Rufina Alfaro, ali nema konkretnih povijesnih dokaza koji potvrđuju tu priču. Danas se u mjesto na godišnjoj razini organizira festival povodom obljetnice &quot;Prvog vapaja&quot; i proslave panamske nezavisnosti.

Grad je u suvremenom obliku osnovan Zakonom br. 5 od [[19. siječnja]] [[1998.]] godine. Iako ima i status ''corregimienta'', i dalje se naziva Villa de los Santos, a ne Corregimiento de Los Santos.&lt;ref name=inec/&gt; Prema podacima iz [[2010.]] godine, u gradu je živjelo nešto manje od 8,000 ljudi.

==Klima==

{{Weather box|width=auto
|metric first=y
|single line=y 
|collapsed = y
|location = La Villa de Los Santos&lt;br&gt;{{small|(prosjeci za period 2001. – 2015.; ekstremi od 1964. do danas)}}
| Jan record high C = 35.5
| Feb record high C = 36.6
| Mar record high C = 36.2
| Apr record high C = 37.8
| May record high C = 38.3
| Jun record high C = 37.2
| Jul record high C = 36.2
| Aug record high C = 36.2
| Sep record high C = 36.0
| Oct record high C = 36.0
| Nov record high C = 36.0
| Dec record high C = 35.4
| year record high C = 
| Jan high C  = 32.6
| Feb high C  = 33.1
| Mar high C  = 33.6
| Apr high C  = 34.2
| May high C  = 33.5
| Jun high C  = 32.2
| Jul high C  = 32.0
| Aug high C  = 32.1
| Sep high C  = 32.1
| Oct high C  = 31.6
| Nov high C  = 31.5
| Dec high C  = 32.1
| year high C = 
| Jan mean C  = 28.2
| Feb mean C  = 28.5
| Mar mean C  = 29.0
| Apr mean C  = 29.7
| May mean C  = 29.1
| Jun mean C  = 28.2
| Jul mean C  = 28.0
| Aug mean C  = 27.9
| Sep mean C  = 27.9
| Oct mean C  = 27.5
| Nov mean C  = 27.5
| Dec mean C  = 27.8
| year mean C = 
| Jan low C  = 23.8
| Feb low C  = 23.9
| Mar low C  = 24.4
| Apr low C  = 25.1
| May low C  = 24.7
| Jun low C  = 24.2
| Jul low C  = 24.0
| Aug low C  = 23.8
| Sep low C  = 23.6
| Oct low C  = 23.4
| Nov low C  = 23.4
| Dec low C  = 23.4
| year low C = 
|Jan record low C  = 17.0
|Feb record low C  = 17.5
|Mar record low C  = 16.7
|Apr record low C  = 17.5
|May record low C  =  17.8
|Jun record low C  = 17.2
|Jul record low C  = 17.8
|Aug record low C  = 17.8
|Sep record low C  = 18.3
|Oct record low C  = 17.8
|Nov record low C  = 16.7
|Dec record low C  = 14.4
|year record low C = 
|rain colour = green	
|Jan rain mm = 10.2
|Feb rain mm = 0.6
|Mar rain mm = 3.5
|Apr rain mm = 22.1
|May rain mm = 115.7
|Jun rain mm = 137.6
|Jul rain mm = 96.6
|Aug rain mm = 125.0
|Sep rain mm = 160.8
|Oct rain mm = 223.2
|Nov rain mm = 126.9
|Dec rain mm = 44.2
|year rain mm = 
| Jan sun  =255.0
| Feb sun  =244.9
| Mar sun  =268.7
| Apr sun  =229.0
| May sun  =162.9
| Jun sun  =120.7
| Jul sun  =128.5
| Aug sun  =131.3
| Sep sun  =124.1
| Oct sun  =136.8
| Nov sun  =154.2
| Dec sun  =202.5
| year sun =
| Jan percentsun  =70
| Feb percentsun  =73
| Mar percentsun  =72
| Apr percentsun  =62
| May percentsun  =42
| Jun percentsun  =32
| Jul percentsun  =33
| Aug percentsun  =34
| Sep percentsun  =34
| Oct percentsun  =37
| Nov percentsun  =44
| Dec percentsun  =56
| year percentsun =
|source 1 = IMHPA&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.imhpa.gob.pa/es/clima-historicos
|title = Datos Climáticos Históricos
|publisher = IMHPA
|access-date = 19. veljače 2025}}&lt;/ref&gt; / INEC&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.inec.gob.pa/buscador/Default.aspx?BUSCAR=meteorolog%C3%ADa
|title = Meteorología: Años 2001–2015
|publisher = Instituto Nacional de Estadística y Censo
|access-date = 22. ožujka 2025}}&lt;/ref&gt;
}}

== Povezano==
*[[Regionalna bolnica Anita Moreno]]

==Reference==
{{reflist}}

==Literatura==
*{{cite news|title=La Villa de Los Santos, on the anniversary of its greatest day |url=http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |work=The Panama News |date=November 12, 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101113210846/http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |archivedate=November 13, 2010 |url-status=unfit }}

{{Authority control}}

[[Kategorija:Gradovi u Panami]]</text>
      <sha1>g50gtzu6bz6sxjfxo5k3qg20kses7aa</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683975</id>
      <parentid>42683974</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T15:33:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>novi ključ za kategoriju [[:Kategorija:Gradovi u Panami|Gradovi u Panami]]: &quot;Villa de los Santos&quot; pomoću gadgeta [[Wikipedia:HotCat|HotCat]]</comment>
      <origin>42683975</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7912" sha1="m87l3w9if5c0x4lavst2ympht00wnuh" xml:space="preserve">{{Infokutija naselje
| name                            = La Villa de los Santos
| official_name                   = 
| native_name                     = La Heroica Villa de Los Santos
| settlement_type                 = Grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]''
| image_skyline                   = Museo de la Nacionalidad, Casa del Cabildo.jpg
| image_caption                   = Muzej panamske državnosti
| image_flag                      = Bandera de La Villa de Los Santos.svg
| image_shield                    = Escudo de La Villa de Los Santos.svg
| image_alt                       = Museo de la Nacionalidad
| pushpin_map                     = Panama
| subdivision_type                = Država
| subdivision_name                = {{flag|Panama}}
| subdivision_type1               = [[Provincije Paname|Provincija]]
| subdivision_name1               = [[Los Santos (provincija)|Los Santos]]
| subdivision_type2               = [[Distrikti Paname|Distrikt]]
| subdivision_name2               = [[Los Santos (distrikt)|Los Santos]]
| leader_title                    = 
| leader_name                     = 
| established_title               = Utemeljenje
| established_date                = [[1. studenog]] [[1569.]]
| established_date1               = 
| area_land_km2                   = 72.9
| area_footnotes                  = &lt;ref name=inec&gt;[http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls &quot;Cuadro 11 (Superficie, población y densidad de población en la República...)&quot; [Table 11 (Area, population, and population density in the Republic...)&lt;nowiki&gt;]&lt;/nowiki&gt;] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304030354/http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls |date=2016-03-04 }} (.xls). In {{cite web|title=Resultados Finales Básicos |trans-title=Basic Final Results |url=https://www.contraloria.gob.pa/inec/publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |publisher=[[National Institute of Statistics and Census of Panama]] |access-date=May 26, 2015 |language=Spanish |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150710070123/http://www.contraloria.gob.pa/inec/Publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |archivedate=July 10, 2015 }}&lt;/ref&gt;
| population_as_of                = 2010.
| population_total                = 7.991
| population_footnotes            = &lt;ref name=inec/&gt;
| population_density_km2          = 109.6
| population_note                 = 
| timezone1                       = [[Istočna vremenska zona (Sjeverna Amerika)|EST]]
| utc_offset1                     = −5
| blank_name                      = [[Köppenova klasifikacija klime|Klima]]
| blank_info                      = [[Tropska savanska klima|Aw]]
| coordinates                     = {{coord|7.967|N|80.400|W|region:PA|display=inline,title}}
| Founded                         = 
}}

'''La Villa de los Santos''', znan i kao '''La Heroica Villa de Los Santos''', glavni je grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]'' u [[Los Santos (distrikt)|distriktu Los Santos]] u [[Los Santos (provincija)|istoimenoj provinciji]] u [[Panama|Panami]].&lt;ref name=inec/&gt; Grad se nalazi na lijevom rubu [[La Villa (rijeka)|rijeke La Villa]]. Grad je osnovan [[1. studenog]] [[1569.]] godine na [[Svi sveti|dan Svih svetih]], a povijesno je poznat po tzv. &quot;Prvom vapaju za nezavisnost&quot; ([[španjolski]]: ''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''), odnosno kao mjesto iz kojeg je počeo pokret koji je doveo do [[Nezavisnost Paname|nezavisnosti Paname od Španjolske]] [[1821.]] godine.

[[José Higinio Durán]], katolički biskup u Panami, i [[Julián Chávez (gradonačelnik)|Julián Chávez]], tadašnji gradonačelnik, prvi su javno pozvali na nezavisnost Paname. Prema lokalnoj predaji, u preotimanju lokalnih španjolskih vojnih ispostava sudjelovala je i lokalna djevojka, kći robova, po imenu Rufina Alfaro, ali nema konkretnih povijesnih dokaza koji potvrđuju tu priču. Danas se u mjesto na godišnjoj razini organizira festival povodom obljetnice &quot;Prvog vapaja&quot; i proslave panamske nezavisnosti.

Grad je u suvremenom obliku osnovan Zakonom br. 5 od [[19. siječnja]] [[1998.]] godine. Iako ima i status ''corregimienta'', i dalje se naziva Villa de los Santos, a ne Corregimiento de Los Santos.&lt;ref name=inec/&gt; Prema podacima iz [[2010.]] godine, u gradu je živjelo nešto manje od 8,000 ljudi.

==Klima==

{{Weather box|width=auto
|metric first=y
|single line=y 
|collapsed = y
|location = La Villa de Los Santos&lt;br&gt;{{small|(prosjeci za period 2001. – 2015.; ekstremi od 1964. do danas)}}
| Jan record high C = 35.5
| Feb record high C = 36.6
| Mar record high C = 36.2
| Apr record high C = 37.8
| May record high C = 38.3
| Jun record high C = 37.2
| Jul record high C = 36.2
| Aug record high C = 36.2
| Sep record high C = 36.0
| Oct record high C = 36.0
| Nov record high C = 36.0
| Dec record high C = 35.4
| year record high C = 
| Jan high C  = 32.6
| Feb high C  = 33.1
| Mar high C  = 33.6
| Apr high C  = 34.2
| May high C  = 33.5
| Jun high C  = 32.2
| Jul high C  = 32.0
| Aug high C  = 32.1
| Sep high C  = 32.1
| Oct high C  = 31.6
| Nov high C  = 31.5
| Dec high C  = 32.1
| year high C = 
| Jan mean C  = 28.2
| Feb mean C  = 28.5
| Mar mean C  = 29.0
| Apr mean C  = 29.7
| May mean C  = 29.1
| Jun mean C  = 28.2
| Jul mean C  = 28.0
| Aug mean C  = 27.9
| Sep mean C  = 27.9
| Oct mean C  = 27.5
| Nov mean C  = 27.5
| Dec mean C  = 27.8
| year mean C = 
| Jan low C  = 23.8
| Feb low C  = 23.9
| Mar low C  = 24.4
| Apr low C  = 25.1
| May low C  = 24.7
| Jun low C  = 24.2
| Jul low C  = 24.0
| Aug low C  = 23.8
| Sep low C  = 23.6
| Oct low C  = 23.4
| Nov low C  = 23.4
| Dec low C  = 23.4
| year low C = 
|Jan record low C  = 17.0
|Feb record low C  = 17.5
|Mar record low C  = 16.7
|Apr record low C  = 17.5
|May record low C  =  17.8
|Jun record low C  = 17.2
|Jul record low C  = 17.8
|Aug record low C  = 17.8
|Sep record low C  = 18.3
|Oct record low C  = 17.8
|Nov record low C  = 16.7
|Dec record low C  = 14.4
|year record low C = 
|rain colour = green	
|Jan rain mm = 10.2
|Feb rain mm = 0.6
|Mar rain mm = 3.5
|Apr rain mm = 22.1
|May rain mm = 115.7
|Jun rain mm = 137.6
|Jul rain mm = 96.6
|Aug rain mm = 125.0
|Sep rain mm = 160.8
|Oct rain mm = 223.2
|Nov rain mm = 126.9
|Dec rain mm = 44.2
|year rain mm = 
| Jan sun  =255.0
| Feb sun  =244.9
| Mar sun  =268.7
| Apr sun  =229.0
| May sun  =162.9
| Jun sun  =120.7
| Jul sun  =128.5
| Aug sun  =131.3
| Sep sun  =124.1
| Oct sun  =136.8
| Nov sun  =154.2
| Dec sun  =202.5
| year sun =
| Jan percentsun  =70
| Feb percentsun  =73
| Mar percentsun  =72
| Apr percentsun  =62
| May percentsun  =42
| Jun percentsun  =32
| Jul percentsun  =33
| Aug percentsun  =34
| Sep percentsun  =34
| Oct percentsun  =37
| Nov percentsun  =44
| Dec percentsun  =56
| year percentsun =
|source 1 = IMHPA&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.imhpa.gob.pa/es/clima-historicos
|title = Datos Climáticos Históricos
|publisher = IMHPA
|access-date = 19. veljače 2025}}&lt;/ref&gt; / INEC&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.inec.gob.pa/buscador/Default.aspx?BUSCAR=meteorolog%C3%ADa
|title = Meteorología: Años 2001–2015
|publisher = Instituto Nacional de Estadística y Censo
|access-date = 22. ožujka 2025}}&lt;/ref&gt;
}}

== Povezano==
*[[Regionalna bolnica Anita Moreno]]

==Reference==
{{reflist}}

==Literatura==
*{{cite news|title=La Villa de Los Santos, on the anniversary of its greatest day |url=http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |work=The Panama News |date=November 12, 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101113210846/http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |archivedate=November 13, 2010 |url-status=unfit }}

{{Authority control}}

[[Kategorija:Gradovi u Panami|Villa de los Santos]]</text>
      <sha1>m87l3w9if5c0x4lavst2ympht00wnuh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42683990</id>
      <parentid>42683975</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T16:39:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42683990</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7912" sha1="o60cestko5voe6j51632d5y6srq573c" xml:space="preserve">{{Infokutija naselje
| name                            = La Villa de los Santos
| official_name                   = 
| native_name                     = La Heroica Villa de Los Santos
| settlement_type                 = Grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]''
| image_skyline                   = Museo de la Nacionalidad, Casa del Cabildo.jpg
| image_caption                   = Muzej panamske državnosti
| image_flag                      = Bandera de La Villa de Los Santos.svg
| image_shield                    = Escudo de La Villa de Los Santos.svg
| image_alt                       = Museo de la Nacionalidad
| pushpin_map                     = Panama
| subdivision_type                = Država
| subdivision_name                = {{flag|Panama}}
| subdivision_type1               = [[Provincije Paname|Provincija]]
| subdivision_name1               = [[Los Santos (provincija)|Los Santos]]
| subdivision_type2               = [[Distrikti Paname|Distrikt]]
| subdivision_name2               = [[Los Santos (distrikt)|Los Santos]]
| leader_title                    = 
| leader_name                     = 
| established_title               = Utemeljenje
| established_date                = [[1. studenog]] [[1569.]]
| established_date1               = 
| area_land_km2                   = 72.9
| area_footnotes                  = &lt;ref name=inec&gt;[http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls &quot;Cuadro 11 (Superficie, población y densidad de población en la República...)&quot; [Table 11 (Area, population, and population density in the Republic...)&lt;nowiki&gt;]&lt;/nowiki&gt;] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304030354/http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls |date=2016-03-04 }} (.xls). In {{cite web|title=Resultados Finales Básicos |trans-title=Basic Final Results |url=https://www.contraloria.gob.pa/inec/publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |publisher=[[National Institute of Statistics and Census of Panama]] |access-date=May 26, 2015 |language=Spanish |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150710070123/http://www.contraloria.gob.pa/inec/Publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |archivedate=July 10, 2015 }}&lt;/ref&gt;
| population_as_of                = 2010.
| population_total                = 7.991
| population_footnotes            = &lt;ref name=inec/&gt;
| population_density_km2          = 190.6
| population_note                 = 
| timezone1                       = [[Istočna vremenska zona (Sjeverna Amerika)|EST]]
| utc_offset1                     = −5
| blank_name                      = [[Köppenova klasifikacija klime|Klima]]
| blank_info                      = [[Tropska savanska klima|Aw]]
| coordinates                     = {{coord|7.967|N|80.400|W|region:PA|display=inline,title}}
| Founded                         = 
}}

'''La Villa de los Santos''', znan i kao '''La Heroica Villa de Los Santos''', glavni je grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]'' u [[Los Santos (distrikt)|distriktu Los Santos]] u [[Los Santos (provincija)|istoimenoj provinciji]] u [[Panama|Panami]].&lt;ref name=inec/&gt; Grad se nalazi na lijevom rubu [[La Villa (rijeka)|rijeke La Villa]]. Grad je osnovan [[1. studenog]] [[1569.]] godine na [[Svi sveti|dan Svih svetih]], a povijesno je poznat po tzv. &quot;Prvom vapaju za nezavisnost&quot; ([[španjolski]]: ''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''), odnosno kao mjesto iz kojeg je počeo pokret koji je doveo do [[Nezavisnost Paname|nezavisnosti Paname od Španjolske]] [[1821.]] godine.

[[José Higinio Durán]], katolički biskup u Panami, i [[Julián Chávez (gradonačelnik)|Julián Chávez]], tadašnji gradonačelnik, prvi su javno pozvali na nezavisnost Paname. Prema lokalnoj predaji, u preotimanju lokalnih španjolskih vojnih ispostava sudjelovala je i lokalna djevojka, kći robova, po imenu Rufina Alfaro, ali nema konkretnih povijesnih dokaza koji potvrđuju tu priču. Danas se u mjesto na godišnjoj razini organizira festival povodom obljetnice &quot;Prvog vapaja&quot; i proslave panamske nezavisnosti.

Grad je u suvremenom obliku osnovan Zakonom br. 5 od [[19. siječnja]] [[1998.]] godine. Iako ima i status ''corregimienta'', i dalje se naziva Villa de los Santos, a ne Corregimiento de Los Santos.&lt;ref name=inec/&gt; Prema podacima iz [[2010.]] godine, u gradu je živjelo nešto manje od 8,000 ljudi.

==Klima==

{{Weather box|width=auto
|metric first=y
|single line=y 
|collapsed = y
|location = La Villa de Los Santos&lt;br&gt;{{small|(prosjeci za period 2001. – 2015.; ekstremi od 1964. do danas)}}
| Jan record high C = 35.5
| Feb record high C = 36.6
| Mar record high C = 36.2
| Apr record high C = 37.8
| May record high C = 38.3
| Jun record high C = 37.2
| Jul record high C = 36.2
| Aug record high C = 36.2
| Sep record high C = 36.0
| Oct record high C = 36.0
| Nov record high C = 36.0
| Dec record high C = 35.4
| year record high C = 
| Jan high C  = 32.6
| Feb high C  = 33.1
| Mar high C  = 33.6
| Apr high C  = 34.2
| May high C  = 33.5
| Jun high C  = 32.2
| Jul high C  = 32.0
| Aug high C  = 32.1
| Sep high C  = 32.1
| Oct high C  = 31.6
| Nov high C  = 31.5
| Dec high C  = 32.1
| year high C = 
| Jan mean C  = 28.2
| Feb mean C  = 28.5
| Mar mean C  = 29.0
| Apr mean C  = 29.7
| May mean C  = 29.1
| Jun mean C  = 28.2
| Jul mean C  = 28.0
| Aug mean C  = 27.9
| Sep mean C  = 27.9
| Oct mean C  = 27.5
| Nov mean C  = 27.5
| Dec mean C  = 27.8
| year mean C = 
| Jan low C  = 23.8
| Feb low C  = 23.9
| Mar low C  = 24.4
| Apr low C  = 25.1
| May low C  = 24.7
| Jun low C  = 24.2
| Jul low C  = 24.0
| Aug low C  = 23.8
| Sep low C  = 23.6
| Oct low C  = 23.4
| Nov low C  = 23.4
| Dec low C  = 23.4
| year low C = 
|Jan record low C  = 17.0
|Feb record low C  = 17.5
|Mar record low C  = 16.7
|Apr record low C  = 17.5
|May record low C  =  17.8
|Jun record low C  = 17.2
|Jul record low C  = 17.8
|Aug record low C  = 17.8
|Sep record low C  = 18.3
|Oct record low C  = 17.8
|Nov record low C  = 16.7
|Dec record low C  = 14.4
|year record low C = 
|rain colour = green	
|Jan rain mm = 10.2
|Feb rain mm = 0.6
|Mar rain mm = 3.5
|Apr rain mm = 22.1
|May rain mm = 115.7
|Jun rain mm = 137.6
|Jul rain mm = 96.6
|Aug rain mm = 125.0
|Sep rain mm = 160.8
|Oct rain mm = 223.2
|Nov rain mm = 126.9
|Dec rain mm = 44.2
|year rain mm = 
| Jan sun  =255.0
| Feb sun  =244.9
| Mar sun  =268.7
| Apr sun  =229.0
| May sun  =162.9
| Jun sun  =120.7
| Jul sun  =128.5
| Aug sun  =131.3
| Sep sun  =124.1
| Oct sun  =136.8
| Nov sun  =154.2
| Dec sun  =202.5
| year sun =
| Jan percentsun  =70
| Feb percentsun  =73
| Mar percentsun  =72
| Apr percentsun  =62
| May percentsun  =42
| Jun percentsun  =32
| Jul percentsun  =33
| Aug percentsun  =34
| Sep percentsun  =34
| Oct percentsun  =37
| Nov percentsun  =44
| Dec percentsun  =56
| year percentsun =
|source 1 = IMHPA&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.imhpa.gob.pa/es/clima-historicos
|title = Datos Climáticos Históricos
|publisher = IMHPA
|access-date = 19. veljače 2025}}&lt;/ref&gt; / INEC&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.inec.gob.pa/buscador/Default.aspx?BUSCAR=meteorolog%C3%ADa
|title = Meteorología: Años 2001–2015
|publisher = Instituto Nacional de Estadística y Censo
|access-date = 22. ožujka 2025}}&lt;/ref&gt;
}}

== Povezano==
*[[Regionalna bolnica Anita Moreno]]

==Reference==
{{reflist}}

==Literatura==
*{{cite news|title=La Villa de Los Santos, on the anniversary of its greatest day |url=http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |work=The Panama News |date=November 12, 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101113210846/http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |archivedate=November 13, 2010 |url-status=unfit }}

{{Authority control}}

[[Kategorija:Gradovi u Panami|Villa de los Santos]]</text>
      <sha1>o60cestko5voe6j51632d5y6srq573c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684006</id>
      <parentid>42683990</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T20:59:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42684006</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7914" sha1="mzpj2pm9lea16ac6ugrfz6o76z5o75o" xml:space="preserve">{{Infokutija naselje
| name                            = La Villa de los Santos
| official_name                   = 
| native_name                     = La Heroica Villa de Los Santos
| settlement_type                 = Grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]''
| image_skyline                   = Museo de la Nacionalidad, Casa del Cabildo.jpg
| image_caption                   = Muzej panamske državnosti
| image_flag                      = Bandera de La Villa de Los Santos.svg
| image_shield                    = Escudo de La Villa de Los Santos.svg
| image_alt                       = Museo de la Nacionalidad
| pushpin_map                     = Panama
| subdivision_type                = Država
| subdivision_name                = {{flag|Panama}}
| subdivision_type1               = [[Provincije Paname|Provincija]]
| subdivision_name1               = [[Los Santos (provincija)|Los Santos]]
| subdivision_type2               = [[Distrikti Paname|Distrikt]]
| subdivision_name2               = [[Los Santos (distrikt)|Los Santos]]
| leader_title                    = 
| leader_name                     = 
| established_title               = Utemeljenje
| established_date                = [[1. studenog]] [[1569.]]
| established_date1               = 
| area_land_km2                   = 72.9
| area_footnotes                  = &lt;ref name=inec&gt;[http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls &quot;Cuadro 11 (Superficie, población y densidad de población en la República...)&quot; [Table 11 (Area, population, and population density in the Republic...)&lt;nowiki&gt;]&lt;/nowiki&gt;] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304030354/http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls |date=2016-03-04 }} (.xls). In {{cite web|title=Resultados Finales Básicos |trans-title=Basic Final Results |url=https://www.contraloria.gob.pa/inec/publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |publisher=[[National Institute of Statistics and Census of Panama]] |access-date=May 26, 2015 |language=Spanish |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150710070123/http://www.contraloria.gob.pa/inec/Publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |archivedate=July 10, 2015 }}&lt;/ref&gt;
| population_as_of                = 2010.
| population_total                = 7.991
| population_footnotes            = &lt;ref name=inec/&gt;
| population_density_km2          = 190.6
| population_note                 = 
| timezone1                       = [[Istočna vremenska zona (Sjeverna Amerika)|EST]]
| utc_offset1                     = −5
| blank_name                      = [[Köppenova klasifikacija klime|Klima]]
| blank_info                      = [[Tropska savanska klima|Aw]]
| coordinates                     = {{coord|7.9348|N|80.4143|W|region:PA|display=inline,title}}
| Founded                         = 
}}

'''La Villa de los Santos''', znan i kao '''La Heroica Villa de Los Santos''', glavni je grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]'' u [[Los Santos (distrikt)|distriktu Los Santos]] u [[Los Santos (provincija)|istoimenoj provinciji]] u [[Panama|Panami]].&lt;ref name=inec/&gt; Grad se nalazi na lijevom rubu [[La Villa (rijeka)|rijeke La Villa]]. Grad je osnovan [[1. studenog]] [[1569.]] godine na [[Svi sveti|dan Svih svetih]], a povijesno je poznat po tzv. &quot;Prvom vapaju za nezavisnost&quot; ([[španjolski]]: ''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''), odnosno kao mjesto iz kojeg je počeo pokret koji je doveo do [[Nezavisnost Paname|nezavisnosti Paname od Španjolske]] [[1821.]] godine.

[[José Higinio Durán]], katolički biskup u Panami, i [[Julián Chávez (gradonačelnik)|Julián Chávez]], tadašnji gradonačelnik, prvi su javno pozvali na nezavisnost Paname. Prema lokalnoj predaji, u preotimanju lokalnih španjolskih vojnih ispostava sudjelovala je i lokalna djevojka, kći robova, po imenu Rufina Alfaro, ali nema konkretnih povijesnih dokaza koji potvrđuju tu priču. Danas se u mjesto na godišnjoj razini organizira festival povodom obljetnice &quot;Prvog vapaja&quot; i proslave panamske nezavisnosti.

Grad je u suvremenom obliku osnovan Zakonom br. 5 od [[19. siječnja]] [[1998.]] godine. Iako ima i status ''corregimienta'', i dalje se naziva Villa de los Santos, a ne Corregimiento de Los Santos.&lt;ref name=inec/&gt; Prema podacima iz [[2010.]] godine, u gradu je živjelo nešto manje od 8,000 ljudi.

==Klima==

{{Weather box|width=auto
|metric first=y
|single line=y 
|collapsed = y
|location = La Villa de Los Santos&lt;br&gt;{{small|(prosjeci za period 2001. – 2015.; ekstremi od 1964. do danas)}}
| Jan record high C = 35.5
| Feb record high C = 36.6
| Mar record high C = 36.2
| Apr record high C = 37.8
| May record high C = 38.3
| Jun record high C = 37.2
| Jul record high C = 36.2
| Aug record high C = 36.2
| Sep record high C = 36.0
| Oct record high C = 36.0
| Nov record high C = 36.0
| Dec record high C = 35.4
| year record high C = 
| Jan high C  = 32.6
| Feb high C  = 33.1
| Mar high C  = 33.6
| Apr high C  = 34.2
| May high C  = 33.5
| Jun high C  = 32.2
| Jul high C  = 32.0
| Aug high C  = 32.1
| Sep high C  = 32.1
| Oct high C  = 31.6
| Nov high C  = 31.5
| Dec high C  = 32.1
| year high C = 
| Jan mean C  = 28.2
| Feb mean C  = 28.5
| Mar mean C  = 29.0
| Apr mean C  = 29.7
| May mean C  = 29.1
| Jun mean C  = 28.2
| Jul mean C  = 28.0
| Aug mean C  = 27.9
| Sep mean C  = 27.9
| Oct mean C  = 27.5
| Nov mean C  = 27.5
| Dec mean C  = 27.8
| year mean C = 
| Jan low C  = 23.8
| Feb low C  = 23.9
| Mar low C  = 24.4
| Apr low C  = 25.1
| May low C  = 24.7
| Jun low C  = 24.2
| Jul low C  = 24.0
| Aug low C  = 23.8
| Sep low C  = 23.6
| Oct low C  = 23.4
| Nov low C  = 23.4
| Dec low C  = 23.4
| year low C = 
|Jan record low C  = 17.0
|Feb record low C  = 17.5
|Mar record low C  = 16.7
|Apr record low C  = 17.5
|May record low C  =  17.8
|Jun record low C  = 17.2
|Jul record low C  = 17.8
|Aug record low C  = 17.8
|Sep record low C  = 18.3
|Oct record low C  = 17.8
|Nov record low C  = 16.7
|Dec record low C  = 14.4
|year record low C = 
|rain colour = green	
|Jan rain mm = 10.2
|Feb rain mm = 0.6
|Mar rain mm = 3.5
|Apr rain mm = 22.1
|May rain mm = 115.7
|Jun rain mm = 137.6
|Jul rain mm = 96.6
|Aug rain mm = 125.0
|Sep rain mm = 160.8
|Oct rain mm = 223.2
|Nov rain mm = 126.9
|Dec rain mm = 44.2
|year rain mm = 
| Jan sun  =255.0
| Feb sun  =244.9
| Mar sun  =268.7
| Apr sun  =229.0
| May sun  =162.9
| Jun sun  =120.7
| Jul sun  =128.5
| Aug sun  =131.3
| Sep sun  =124.1
| Oct sun  =136.8
| Nov sun  =154.2
| Dec sun  =202.5
| year sun =
| Jan percentsun  =70
| Feb percentsun  =73
| Mar percentsun  =72
| Apr percentsun  =62
| May percentsun  =42
| Jun percentsun  =32
| Jul percentsun  =33
| Aug percentsun  =34
| Sep percentsun  =34
| Oct percentsun  =37
| Nov percentsun  =44
| Dec percentsun  =56
| year percentsun =
|source 1 = IMHPA&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.imhpa.gob.pa/es/clima-historicos
|title = Datos Climáticos Históricos
|publisher = IMHPA
|access-date = 19. veljače 2025}}&lt;/ref&gt; / INEC&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.inec.gob.pa/buscador/Default.aspx?BUSCAR=meteorolog%C3%ADa
|title = Meteorología: Años 2001–2015
|publisher = Instituto Nacional de Estadística y Censo
|access-date = 22. ožujka 2025}}&lt;/ref&gt;
}}

== Povezano==
*[[Regionalna bolnica Anita Moreno]]

==Reference==
{{reflist}}

==Literatura==
*{{cite news|title=La Villa de Los Santos, on the anniversary of its greatest day |url=http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |work=The Panama News |date=November 12, 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101113210846/http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |archivedate=November 13, 2010 |url-status=unfit }}

{{Authority control}}

[[Kategorija:Gradovi u Panami|Villa de los Santos]]</text>
      <sha1>mzpj2pm9lea16ac6ugrfz6o76z5o75o</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684022</id>
      <parentid>42684006</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:31:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48770-49</username>
        <id>390489</id>
      </contributor>
      <comment>Poništena izmjena [[Special:Diff/42684006|42684006]] korisnika [[Special:Contributions/Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] ([[User talk:Edgar Allan Poe|razgovor]])</comment>
      <origin>42684022</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7912" sha1="o60cestko5voe6j51632d5y6srq573c" xml:space="preserve">{{Infokutija naselje
| name                            = La Villa de los Santos
| official_name                   = 
| native_name                     = La Heroica Villa de Los Santos
| settlement_type                 = Grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]''
| image_skyline                   = Museo de la Nacionalidad, Casa del Cabildo.jpg
| image_caption                   = Muzej panamske državnosti
| image_flag                      = Bandera de La Villa de Los Santos.svg
| image_shield                    = Escudo de La Villa de Los Santos.svg
| image_alt                       = Museo de la Nacionalidad
| pushpin_map                     = Panama
| subdivision_type                = Država
| subdivision_name                = {{flag|Panama}}
| subdivision_type1               = [[Provincije Paname|Provincija]]
| subdivision_name1               = [[Los Santos (provincija)|Los Santos]]
| subdivision_type2               = [[Distrikti Paname|Distrikt]]
| subdivision_name2               = [[Los Santos (distrikt)|Los Santos]]
| leader_title                    = 
| leader_name                     = 
| established_title               = Utemeljenje
| established_date                = [[1. studenog]] [[1569.]]
| established_date1               = 
| area_land_km2                   = 72.9
| area_footnotes                  = &lt;ref name=inec&gt;[http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls &quot;Cuadro 11 (Superficie, población y densidad de población en la República...)&quot; [Table 11 (Area, population, and population density in the Republic...)&lt;nowiki&gt;]&lt;/nowiki&gt;] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304030354/http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls |date=2016-03-04 }} (.xls). In {{cite web|title=Resultados Finales Básicos |trans-title=Basic Final Results |url=https://www.contraloria.gob.pa/inec/publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |publisher=[[National Institute of Statistics and Census of Panama]] |access-date=May 26, 2015 |language=Spanish |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150710070123/http://www.contraloria.gob.pa/inec/Publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |archivedate=July 10, 2015 }}&lt;/ref&gt;
| population_as_of                = 2010.
| population_total                = 7.991
| population_footnotes            = &lt;ref name=inec/&gt;
| population_density_km2          = 190.6
| population_note                 = 
| timezone1                       = [[Istočna vremenska zona (Sjeverna Amerika)|EST]]
| utc_offset1                     = −5
| blank_name                      = [[Köppenova klasifikacija klime|Klima]]
| blank_info                      = [[Tropska savanska klima|Aw]]
| coordinates                     = {{coord|7.967|N|80.400|W|region:PA|display=inline,title}}
| Founded                         = 
}}

'''La Villa de los Santos''', znan i kao '''La Heroica Villa de Los Santos''', glavni je grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]'' u [[Los Santos (distrikt)|distriktu Los Santos]] u [[Los Santos (provincija)|istoimenoj provinciji]] u [[Panama|Panami]].&lt;ref name=inec/&gt; Grad se nalazi na lijevom rubu [[La Villa (rijeka)|rijeke La Villa]]. Grad je osnovan [[1. studenog]] [[1569.]] godine na [[Svi sveti|dan Svih svetih]], a povijesno je poznat po tzv. &quot;Prvom vapaju za nezavisnost&quot; ([[španjolski]]: ''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''), odnosno kao mjesto iz kojeg je počeo pokret koji je doveo do [[Nezavisnost Paname|nezavisnosti Paname od Španjolske]] [[1821.]] godine.

[[José Higinio Durán]], katolički biskup u Panami, i [[Julián Chávez (gradonačelnik)|Julián Chávez]], tadašnji gradonačelnik, prvi su javno pozvali na nezavisnost Paname. Prema lokalnoj predaji, u preotimanju lokalnih španjolskih vojnih ispostava sudjelovala je i lokalna djevojka, kći robova, po imenu Rufina Alfaro, ali nema konkretnih povijesnih dokaza koji potvrđuju tu priču. Danas se u mjesto na godišnjoj razini organizira festival povodom obljetnice &quot;Prvog vapaja&quot; i proslave panamske nezavisnosti.

Grad je u suvremenom obliku osnovan Zakonom br. 5 od [[19. siječnja]] [[1998.]] godine. Iako ima i status ''corregimienta'', i dalje se naziva Villa de los Santos, a ne Corregimiento de Los Santos.&lt;ref name=inec/&gt; Prema podacima iz [[2010.]] godine, u gradu je živjelo nešto manje od 8,000 ljudi.

==Klima==

{{Weather box|width=auto
|metric first=y
|single line=y 
|collapsed = y
|location = La Villa de Los Santos&lt;br&gt;{{small|(prosjeci za period 2001. – 2015.; ekstremi od 1964. do danas)}}
| Jan record high C = 35.5
| Feb record high C = 36.6
| Mar record high C = 36.2
| Apr record high C = 37.8
| May record high C = 38.3
| Jun record high C = 37.2
| Jul record high C = 36.2
| Aug record high C = 36.2
| Sep record high C = 36.0
| Oct record high C = 36.0
| Nov record high C = 36.0
| Dec record high C = 35.4
| year record high C = 
| Jan high C  = 32.6
| Feb high C  = 33.1
| Mar high C  = 33.6
| Apr high C  = 34.2
| May high C  = 33.5
| Jun high C  = 32.2
| Jul high C  = 32.0
| Aug high C  = 32.1
| Sep high C  = 32.1
| Oct high C  = 31.6
| Nov high C  = 31.5
| Dec high C  = 32.1
| year high C = 
| Jan mean C  = 28.2
| Feb mean C  = 28.5
| Mar mean C  = 29.0
| Apr mean C  = 29.7
| May mean C  = 29.1
| Jun mean C  = 28.2
| Jul mean C  = 28.0
| Aug mean C  = 27.9
| Sep mean C  = 27.9
| Oct mean C  = 27.5
| Nov mean C  = 27.5
| Dec mean C  = 27.8
| year mean C = 
| Jan low C  = 23.8
| Feb low C  = 23.9
| Mar low C  = 24.4
| Apr low C  = 25.1
| May low C  = 24.7
| Jun low C  = 24.2
| Jul low C  = 24.0
| Aug low C  = 23.8
| Sep low C  = 23.6
| Oct low C  = 23.4
| Nov low C  = 23.4
| Dec low C  = 23.4
| year low C = 
|Jan record low C  = 17.0
|Feb record low C  = 17.5
|Mar record low C  = 16.7
|Apr record low C  = 17.5
|May record low C  =  17.8
|Jun record low C  = 17.2
|Jul record low C  = 17.8
|Aug record low C  = 17.8
|Sep record low C  = 18.3
|Oct record low C  = 17.8
|Nov record low C  = 16.7
|Dec record low C  = 14.4
|year record low C = 
|rain colour = green	
|Jan rain mm = 10.2
|Feb rain mm = 0.6
|Mar rain mm = 3.5
|Apr rain mm = 22.1
|May rain mm = 115.7
|Jun rain mm = 137.6
|Jul rain mm = 96.6
|Aug rain mm = 125.0
|Sep rain mm = 160.8
|Oct rain mm = 223.2
|Nov rain mm = 126.9
|Dec rain mm = 44.2
|year rain mm = 
| Jan sun  =255.0
| Feb sun  =244.9
| Mar sun  =268.7
| Apr sun  =229.0
| May sun  =162.9
| Jun sun  =120.7
| Jul sun  =128.5
| Aug sun  =131.3
| Sep sun  =124.1
| Oct sun  =136.8
| Nov sun  =154.2
| Dec sun  =202.5
| year sun =
| Jan percentsun  =70
| Feb percentsun  =73
| Mar percentsun  =72
| Apr percentsun  =62
| May percentsun  =42
| Jun percentsun  =32
| Jul percentsun  =33
| Aug percentsun  =34
| Sep percentsun  =34
| Oct percentsun  =37
| Nov percentsun  =44
| Dec percentsun  =56
| year percentsun =
|source 1 = IMHPA&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.imhpa.gob.pa/es/clima-historicos
|title = Datos Climáticos Históricos
|publisher = IMHPA
|access-date = 19. veljače 2025}}&lt;/ref&gt; / INEC&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.inec.gob.pa/buscador/Default.aspx?BUSCAR=meteorolog%C3%ADa
|title = Meteorología: Años 2001–2015
|publisher = Instituto Nacional de Estadística y Censo
|access-date = 22. ožujka 2025}}&lt;/ref&gt;
}}

== Povezano==
*[[Regionalna bolnica Anita Moreno]]

==Reference==
{{reflist}}

==Literatura==
*{{cite news|title=La Villa de Los Santos, on the anniversary of its greatest day |url=http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |work=The Panama News |date=November 12, 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101113210846/http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |archivedate=November 13, 2010 |url-status=unfit }}

{{Authority control}}

[[Kategorija:Gradovi u Panami|Villa de los Santos]]</text>
      <sha1>o60cestko5voe6j51632d5y6srq573c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684023</id>
      <parentid>42684022</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:31:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48770-49</username>
        <id>390489</id>
      </contributor>
      <comment>Poništena izmjena [[Special:Diff/42683990|42683990]] korisnika [[Special:Contributions/Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] ([[User talk:Edgar Allan Poe|razgovor]])</comment>
      <origin>42684023</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7912" sha1="m87l3w9if5c0x4lavst2ympht00wnuh" xml:space="preserve">{{Infokutija naselje
| name                            = La Villa de los Santos
| official_name                   = 
| native_name                     = La Heroica Villa de Los Santos
| settlement_type                 = Grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]''
| image_skyline                   = Museo de la Nacionalidad, Casa del Cabildo.jpg
| image_caption                   = Muzej panamske državnosti
| image_flag                      = Bandera de La Villa de Los Santos.svg
| image_shield                    = Escudo de La Villa de Los Santos.svg
| image_alt                       = Museo de la Nacionalidad
| pushpin_map                     = Panama
| subdivision_type                = Država
| subdivision_name                = {{flag|Panama}}
| subdivision_type1               = [[Provincije Paname|Provincija]]
| subdivision_name1               = [[Los Santos (provincija)|Los Santos]]
| subdivision_type2               = [[Distrikti Paname|Distrikt]]
| subdivision_name2               = [[Los Santos (distrikt)|Los Santos]]
| leader_title                    = 
| leader_name                     = 
| established_title               = Utemeljenje
| established_date                = [[1. studenog]] [[1569.]]
| established_date1               = 
| area_land_km2                   = 72.9
| area_footnotes                  = &lt;ref name=inec&gt;[http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls &quot;Cuadro 11 (Superficie, población y densidad de población en la República...)&quot; [Table 11 (Area, population, and population density in the Republic...)&lt;nowiki&gt;]&lt;/nowiki&gt;] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304030354/http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls |date=2016-03-04 }} (.xls). In {{cite web|title=Resultados Finales Básicos |trans-title=Basic Final Results |url=https://www.contraloria.gob.pa/inec/publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |publisher=[[National Institute of Statistics and Census of Panama]] |access-date=May 26, 2015 |language=Spanish |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150710070123/http://www.contraloria.gob.pa/inec/Publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |archivedate=July 10, 2015 }}&lt;/ref&gt;
| population_as_of                = 2010.
| population_total                = 7.991
| population_footnotes            = &lt;ref name=inec/&gt;
| population_density_km2          = 109.6
| population_note                 = 
| timezone1                       = [[Istočna vremenska zona (Sjeverna Amerika)|EST]]
| utc_offset1                     = −5
| blank_name                      = [[Köppenova klasifikacija klime|Klima]]
| blank_info                      = [[Tropska savanska klima|Aw]]
| coordinates                     = {{coord|7.967|N|80.400|W|region:PA|display=inline,title}}
| Founded                         = 
}}

'''La Villa de los Santos''', znan i kao '''La Heroica Villa de Los Santos''', glavni je grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]'' u [[Los Santos (distrikt)|distriktu Los Santos]] u [[Los Santos (provincija)|istoimenoj provinciji]] u [[Panama|Panami]].&lt;ref name=inec/&gt; Grad se nalazi na lijevom rubu [[La Villa (rijeka)|rijeke La Villa]]. Grad je osnovan [[1. studenog]] [[1569.]] godine na [[Svi sveti|dan Svih svetih]], a povijesno je poznat po tzv. &quot;Prvom vapaju za nezavisnost&quot; ([[španjolski]]: ''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''), odnosno kao mjesto iz kojeg je počeo pokret koji je doveo do [[Nezavisnost Paname|nezavisnosti Paname od Španjolske]] [[1821.]] godine.

[[José Higinio Durán]], katolički biskup u Panami, i [[Julián Chávez (gradonačelnik)|Julián Chávez]], tadašnji gradonačelnik, prvi su javno pozvali na nezavisnost Paname. Prema lokalnoj predaji, u preotimanju lokalnih španjolskih vojnih ispostava sudjelovala je i lokalna djevojka, kći robova, po imenu Rufina Alfaro, ali nema konkretnih povijesnih dokaza koji potvrđuju tu priču. Danas se u mjesto na godišnjoj razini organizira festival povodom obljetnice &quot;Prvog vapaja&quot; i proslave panamske nezavisnosti.

Grad je u suvremenom obliku osnovan Zakonom br. 5 od [[19. siječnja]] [[1998.]] godine. Iako ima i status ''corregimienta'', i dalje se naziva Villa de los Santos, a ne Corregimiento de Los Santos.&lt;ref name=inec/&gt; Prema podacima iz [[2010.]] godine, u gradu je živjelo nešto manje od 8,000 ljudi.

==Klima==

{{Weather box|width=auto
|metric first=y
|single line=y 
|collapsed = y
|location = La Villa de Los Santos&lt;br&gt;{{small|(prosjeci za period 2001. – 2015.; ekstremi od 1964. do danas)}}
| Jan record high C = 35.5
| Feb record high C = 36.6
| Mar record high C = 36.2
| Apr record high C = 37.8
| May record high C = 38.3
| Jun record high C = 37.2
| Jul record high C = 36.2
| Aug record high C = 36.2
| Sep record high C = 36.0
| Oct record high C = 36.0
| Nov record high C = 36.0
| Dec record high C = 35.4
| year record high C = 
| Jan high C  = 32.6
| Feb high C  = 33.1
| Mar high C  = 33.6
| Apr high C  = 34.2
| May high C  = 33.5
| Jun high C  = 32.2
| Jul high C  = 32.0
| Aug high C  = 32.1
| Sep high C  = 32.1
| Oct high C  = 31.6
| Nov high C  = 31.5
| Dec high C  = 32.1
| year high C = 
| Jan mean C  = 28.2
| Feb mean C  = 28.5
| Mar mean C  = 29.0
| Apr mean C  = 29.7
| May mean C  = 29.1
| Jun mean C  = 28.2
| Jul mean C  = 28.0
| Aug mean C  = 27.9
| Sep mean C  = 27.9
| Oct mean C  = 27.5
| Nov mean C  = 27.5
| Dec mean C  = 27.8
| year mean C = 
| Jan low C  = 23.8
| Feb low C  = 23.9
| Mar low C  = 24.4
| Apr low C  = 25.1
| May low C  = 24.7
| Jun low C  = 24.2
| Jul low C  = 24.0
| Aug low C  = 23.8
| Sep low C  = 23.6
| Oct low C  = 23.4
| Nov low C  = 23.4
| Dec low C  = 23.4
| year low C = 
|Jan record low C  = 17.0
|Feb record low C  = 17.5
|Mar record low C  = 16.7
|Apr record low C  = 17.5
|May record low C  =  17.8
|Jun record low C  = 17.2
|Jul record low C  = 17.8
|Aug record low C  = 17.8
|Sep record low C  = 18.3
|Oct record low C  = 17.8
|Nov record low C  = 16.7
|Dec record low C  = 14.4
|year record low C = 
|rain colour = green	
|Jan rain mm = 10.2
|Feb rain mm = 0.6
|Mar rain mm = 3.5
|Apr rain mm = 22.1
|May rain mm = 115.7
|Jun rain mm = 137.6
|Jul rain mm = 96.6
|Aug rain mm = 125.0
|Sep rain mm = 160.8
|Oct rain mm = 223.2
|Nov rain mm = 126.9
|Dec rain mm = 44.2
|year rain mm = 
| Jan sun  =255.0
| Feb sun  =244.9
| Mar sun  =268.7
| Apr sun  =229.0
| May sun  =162.9
| Jun sun  =120.7
| Jul sun  =128.5
| Aug sun  =131.3
| Sep sun  =124.1
| Oct sun  =136.8
| Nov sun  =154.2
| Dec sun  =202.5
| year sun =
| Jan percentsun  =70
| Feb percentsun  =73
| Mar percentsun  =72
| Apr percentsun  =62
| May percentsun  =42
| Jun percentsun  =32
| Jul percentsun  =33
| Aug percentsun  =34
| Sep percentsun  =34
| Oct percentsun  =37
| Nov percentsun  =44
| Dec percentsun  =56
| year percentsun =
|source 1 = IMHPA&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.imhpa.gob.pa/es/clima-historicos
|title = Datos Climáticos Históricos
|publisher = IMHPA
|access-date = 19. veljače 2025}}&lt;/ref&gt; / INEC&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.inec.gob.pa/buscador/Default.aspx?BUSCAR=meteorolog%C3%ADa
|title = Meteorología: Años 2001–2015
|publisher = Instituto Nacional de Estadística y Censo
|access-date = 22. ožujka 2025}}&lt;/ref&gt;
}}

== Povezano==
*[[Regionalna bolnica Anita Moreno]]

==Reference==
{{reflist}}

==Literatura==
*{{cite news|title=La Villa de Los Santos, on the anniversary of its greatest day |url=http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |work=The Panama News |date=November 12, 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101113210846/http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |archivedate=November 13, 2010 |url-status=unfit }}

{{Authority control}}

[[Kategorija:Gradovi u Panami|Villa de los Santos]]</text>
      <sha1>m87l3w9if5c0x4lavst2ympht00wnuh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684024</id>
      <parentid>42684023</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:32:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48770-49</username>
        <id>390489</id>
      </contributor>
      <comment>Poništena izmjena [[Special:Diff/42683975|42683975]] korisnika [[Special:Contributions/Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] ([[User talk:Edgar Allan Poe|razgovor]])</comment>
      <origin>42684024</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7892" sha1="g50gtzu6bz6sxjfxo5k3qg20kses7aa" xml:space="preserve">{{Infokutija naselje
| name                            = La Villa de los Santos
| official_name                   = 
| native_name                     = La Heroica Villa de Los Santos
| settlement_type                 = Grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]''
| image_skyline                   = Museo de la Nacionalidad, Casa del Cabildo.jpg
| image_caption                   = Muzej panamske državnosti
| image_flag                      = Bandera de La Villa de Los Santos.svg
| image_shield                    = Escudo de La Villa de Los Santos.svg
| image_alt                       = Museo de la Nacionalidad
| pushpin_map                     = Panama
| subdivision_type                = Država
| subdivision_name                = {{flag|Panama}}
| subdivision_type1               = [[Provincije Paname|Provincija]]
| subdivision_name1               = [[Los Santos (provincija)|Los Santos]]
| subdivision_type2               = [[Distrikti Paname|Distrikt]]
| subdivision_name2               = [[Los Santos (distrikt)|Los Santos]]
| leader_title                    = 
| leader_name                     = 
| established_title               = Utemeljenje
| established_date                = [[1. studenog]] [[1569.]]
| established_date1               = 
| area_land_km2                   = 72.9
| area_footnotes                  = &lt;ref name=inec&gt;[http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls &quot;Cuadro 11 (Superficie, población y densidad de población en la República...)&quot; [Table 11 (Area, population, and population density in the Republic...)&lt;nowiki&gt;]&lt;/nowiki&gt;] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304030354/http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls |date=2016-03-04 }} (.xls). In {{cite web|title=Resultados Finales Básicos |trans-title=Basic Final Results |url=https://www.contraloria.gob.pa/inec/publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |publisher=[[National Institute of Statistics and Census of Panama]] |access-date=May 26, 2015 |language=Spanish |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150710070123/http://www.contraloria.gob.pa/inec/Publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |archivedate=July 10, 2015 }}&lt;/ref&gt;
| population_as_of                = 2010.
| population_total                = 7.991
| population_footnotes            = &lt;ref name=inec/&gt;
| population_density_km2          = 109.6
| population_note                 = 
| timezone1                       = [[Istočna vremenska zona (Sjeverna Amerika)|EST]]
| utc_offset1                     = −5
| blank_name                      = [[Köppenova klasifikacija klime|Klima]]
| blank_info                      = [[Tropska savanska klima|Aw]]
| coordinates                     = {{coord|7.967|N|80.400|W|region:PA|display=inline,title}}
| Founded                         = 
}}

'''La Villa de los Santos''', znan i kao '''La Heroica Villa de Los Santos''', glavni je grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]'' u [[Los Santos (distrikt)|distriktu Los Santos]] u [[Los Santos (provincija)|istoimenoj provinciji]] u [[Panama|Panami]].&lt;ref name=inec/&gt; Grad se nalazi na lijevom rubu [[La Villa (rijeka)|rijeke La Villa]]. Grad je osnovan [[1. studenog]] [[1569.]] godine na [[Svi sveti|dan Svih svetih]], a povijesno je poznat po tzv. &quot;Prvom vapaju za nezavisnost&quot; ([[španjolski]]: ''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''), odnosno kao mjesto iz kojeg je počeo pokret koji je doveo do [[Nezavisnost Paname|nezavisnosti Paname od Španjolske]] [[1821.]] godine.

[[José Higinio Durán]], katolički biskup u Panami, i [[Julián Chávez (gradonačelnik)|Julián Chávez]], tadašnji gradonačelnik, prvi su javno pozvali na nezavisnost Paname. Prema lokalnoj predaji, u preotimanju lokalnih španjolskih vojnih ispostava sudjelovala je i lokalna djevojka, kći robova, po imenu Rufina Alfaro, ali nema konkretnih povijesnih dokaza koji potvrđuju tu priču. Danas se u mjesto na godišnjoj razini organizira festival povodom obljetnice &quot;Prvog vapaja&quot; i proslave panamske nezavisnosti.

Grad je u suvremenom obliku osnovan Zakonom br. 5 od [[19. siječnja]] [[1998.]] godine. Iako ima i status ''corregimienta'', i dalje se naziva Villa de los Santos, a ne Corregimiento de Los Santos.&lt;ref name=inec/&gt; Prema podacima iz [[2010.]] godine, u gradu je živjelo nešto manje od 8,000 ljudi.

==Klima==

{{Weather box|width=auto
|metric first=y
|single line=y 
|collapsed = y
|location = La Villa de Los Santos&lt;br&gt;{{small|(prosjeci za period 2001. – 2015.; ekstremi od 1964. do danas)}}
| Jan record high C = 35.5
| Feb record high C = 36.6
| Mar record high C = 36.2
| Apr record high C = 37.8
| May record high C = 38.3
| Jun record high C = 37.2
| Jul record high C = 36.2
| Aug record high C = 36.2
| Sep record high C = 36.0
| Oct record high C = 36.0
| Nov record high C = 36.0
| Dec record high C = 35.4
| year record high C = 
| Jan high C  = 32.6
| Feb high C  = 33.1
| Mar high C  = 33.6
| Apr high C  = 34.2
| May high C  = 33.5
| Jun high C  = 32.2
| Jul high C  = 32.0
| Aug high C  = 32.1
| Sep high C  = 32.1
| Oct high C  = 31.6
| Nov high C  = 31.5
| Dec high C  = 32.1
| year high C = 
| Jan mean C  = 28.2
| Feb mean C  = 28.5
| Mar mean C  = 29.0
| Apr mean C  = 29.7
| May mean C  = 29.1
| Jun mean C  = 28.2
| Jul mean C  = 28.0
| Aug mean C  = 27.9
| Sep mean C  = 27.9
| Oct mean C  = 27.5
| Nov mean C  = 27.5
| Dec mean C  = 27.8
| year mean C = 
| Jan low C  = 23.8
| Feb low C  = 23.9
| Mar low C  = 24.4
| Apr low C  = 25.1
| May low C  = 24.7
| Jun low C  = 24.2
| Jul low C  = 24.0
| Aug low C  = 23.8
| Sep low C  = 23.6
| Oct low C  = 23.4
| Nov low C  = 23.4
| Dec low C  = 23.4
| year low C = 
|Jan record low C  = 17.0
|Feb record low C  = 17.5
|Mar record low C  = 16.7
|Apr record low C  = 17.5
|May record low C  =  17.8
|Jun record low C  = 17.2
|Jul record low C  = 17.8
|Aug record low C  = 17.8
|Sep record low C  = 18.3
|Oct record low C  = 17.8
|Nov record low C  = 16.7
|Dec record low C  = 14.4
|year record low C = 
|rain colour = green	
|Jan rain mm = 10.2
|Feb rain mm = 0.6
|Mar rain mm = 3.5
|Apr rain mm = 22.1
|May rain mm = 115.7
|Jun rain mm = 137.6
|Jul rain mm = 96.6
|Aug rain mm = 125.0
|Sep rain mm = 160.8
|Oct rain mm = 223.2
|Nov rain mm = 126.9
|Dec rain mm = 44.2
|year rain mm = 
| Jan sun  =255.0
| Feb sun  =244.9
| Mar sun  =268.7
| Apr sun  =229.0
| May sun  =162.9
| Jun sun  =120.7
| Jul sun  =128.5
| Aug sun  =131.3
| Sep sun  =124.1
| Oct sun  =136.8
| Nov sun  =154.2
| Dec sun  =202.5
| year sun =
| Jan percentsun  =70
| Feb percentsun  =73
| Mar percentsun  =72
| Apr percentsun  =62
| May percentsun  =42
| Jun percentsun  =32
| Jul percentsun  =33
| Aug percentsun  =34
| Sep percentsun  =34
| Oct percentsun  =37
| Nov percentsun  =44
| Dec percentsun  =56
| year percentsun =
|source 1 = IMHPA&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.imhpa.gob.pa/es/clima-historicos
|title = Datos Climáticos Históricos
|publisher = IMHPA
|access-date = 19. veljače 2025}}&lt;/ref&gt; / INEC&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.inec.gob.pa/buscador/Default.aspx?BUSCAR=meteorolog%C3%ADa
|title = Meteorología: Años 2001–2015
|publisher = Instituto Nacional de Estadística y Censo
|access-date = 22. ožujka 2025}}&lt;/ref&gt;
}}

== Povezano==
*[[Regionalna bolnica Anita Moreno]]

==Reference==
{{reflist}}

==Literatura==
*{{cite news|title=La Villa de Los Santos, on the anniversary of its greatest day |url=http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |work=The Panama News |date=November 12, 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101113210846/http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |archivedate=November 13, 2010 |url-status=unfit }}

{{Authority control}}

[[Kategorija:Gradovi u Panami]]</text>
      <sha1>g50gtzu6bz6sxjfxo5k3qg20kses7aa</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684025</id>
      <parentid>42684024</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:32:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48770-49</username>
        <id>390489</id>
      </contributor>
      <comment>Poništena izmjena [[Special:Diff/42683974|42683974]] korisnika [[Special:Contributions/Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] ([[User talk:Edgar Allan Poe|razgovor]])</comment>
      <origin>42684025</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7859" sha1="sixl0hm1f0qfoczxgl9o27wn0usp641" xml:space="preserve">{{Infokutija naselje
| name                            = La Villa de los Santos
| official_name                   = 
| native_name                     = La Heroica Villa de Los Santos
| settlement_type                 = Grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]''
| image_skyline                   = Museo de la Nacionalidad, Casa del Cabildo.jpg
| image_caption                   = Muzej panamske državnosti
| image_flag                      = Bandera de La Villa de Los Santos.svg
| image_shield                    = Escudo de La Villa de Los Santos.svg
| image_alt                       = Museo de la Nacionalidad
| pushpin_map                     = Panama
| subdivision_type                = Država
| subdivision_name                = {{flag|Panama}}
| subdivision_type1               = [[Provincije Paname|Provincija]]
| subdivision_name1               = [[Los Santos (provincija)|Los Santos]]
| subdivision_type2               = [[Distrikti Paname|Distrikt]]
| subdivision_name2               = [[Los Santos (distrikt)|Los Santos]]
| leader_title                    = 
| leader_name                     = 
| established_title               = Utemeljenje
| established_date                = [[1. studenog]] [[1569.]]
| established_date1               = 
| area_land_km2                   = 72.9
| area_footnotes                  = &lt;ref name=inec&gt;[http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls &quot;Cuadro 11 (Superficie, población y densidad de población en la República...)&quot; [Table 11 (Area, population, and population density in the Republic...)&lt;nowiki&gt;]&lt;/nowiki&gt;] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304030354/http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls |date=2016-03-04 }} (.xls). In {{cite web|title=Resultados Finales Básicos |trans-title=Basic Final Results |url=https://www.contraloria.gob.pa/inec/publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |publisher=[[National Institute of Statistics and Census of Panama]] |access-date=May 26, 2015 |language=Spanish |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150710070123/http://www.contraloria.gob.pa/inec/Publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |archivedate=July 10, 2015 }}&lt;/ref&gt;
| population_as_of                = 2010.
| population_total                = 7.991
| population_footnotes            = &lt;ref name=inec/&gt;
| population_density_km2          = 109.6
| population_note                 = 
| timezone1                       = [[Istočna vremenska zona (Sjeverna Amerika)|EST]]
| utc_offset1                     = −5
| blank_name                      = [[Köppenova klasifikacija klime|Klima]]
| blank_info                      = [[Tropska savanska klima|Aw]]
| coordinates                     = {{coord|7.967|N|80.400|W|region:PA|display=inline,title}}
| Founded                         = 
}}

'''La Villa de los Santos''', znan i kao '''La Heroica Villa de Los Santos''', glavni je grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]'' u [[Los Santos (distrikt)|distriktu Los Santos]] u [[Los Santos (provincija)|istoimenoj provinciji]] u [[Panama|Panami]].&lt;ref name=inec/&gt; Grad se nalazi na lijevom rubu [[La Villa (rijeka)|rijeke La Villa]]. Grad je osnovan [[1. studenog]] [[1569.]] godine na [[Svi sveti|dan Svih svetih]], a povijesno je poznat po tzv. &quot;Prvom vapaju za nezavisnost&quot; ([[španjolski]]: ''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''), odnosno kao mjesto iz kojeg je počeo pokret koji je doveo do [[Nezavisnost Paname|nezavisnosti Paname od Španjolske]] [[1821.]] godine.

[[José Higinio Durán]], katolički biskup u Panami, i [[Julián Chávez (gradonačelnik)|Julián Chávez]], tadašnji gradonačelnik, prvi su javno pozvali na nezavisnost Paname. Prema lokalnoj predaji, u preotimanju lokalnih španjolskih vojnih ispostava sudjelovala je i lokalna djevojka, kći robova, po imenu Rufina Alfaro, ali nema konkretnih povijesnih dokaza koji potvrđuju tu priču. Danas se u mjesto na godišnjoj razini organizira festival povodom obljetnice &quot;Prvog vapaja&quot; i proslave panamske nezavisnosti.

Grad je u suvremenom obliku osnovan Zakonom br. 5 od [[19. siječnja]] [[1998.]] godine. Iako ima i status ''corregimienta'', i dalje se naziva Villa de los Santos, a ne Corregimiento de Los Santos.&lt;ref name=inec/&gt; Prema podacima iz [[2010.]] godine, u gradu je živjelo nešto manje od 8,000 ljudi.

==Klima==

{{Weather box|width=auto
|metric first=y
|single line=y 
|collapsed = y
|location = La Villa de Los Santos&lt;br&gt;{{small|(prosjeci za period 2001. – 2015.; ekstremi od 1964. do danas)}}
| Jan record high C = 35.5
| Feb record high C = 36.6
| Mar record high C = 36.2
| Apr record high C = 37.8
| May record high C = 38.3
| Jun record high C = 37.2
| Jul record high C = 36.2
| Aug record high C = 36.2
| Sep record high C = 36.0
| Oct record high C = 36.0
| Nov record high C = 36.0
| Dec record high C = 35.4
| year record high C = 
| Jan high C  = 32.6
| Feb high C  = 33.1
| Mar high C  = 33.6
| Apr high C  = 34.2
| May high C  = 33.5
| Jun high C  = 32.2
| Jul high C  = 32.0
| Aug high C  = 32.1
| Sep high C  = 32.1
| Oct high C  = 31.6
| Nov high C  = 31.5
| Dec high C  = 32.1
| year high C = 
| Jan mean C  = 28.2
| Feb mean C  = 28.5
| Mar mean C  = 29.0
| Apr mean C  = 29.7
| May mean C  = 29.1
| Jun mean C  = 28.2
| Jul mean C  = 28.0
| Aug mean C  = 27.9
| Sep mean C  = 27.9
| Oct mean C  = 27.5
| Nov mean C  = 27.5
| Dec mean C  = 27.8
| year mean C = 
| Jan low C  = 23.8
| Feb low C  = 23.9
| Mar low C  = 24.4
| Apr low C  = 25.1
| May low C  = 24.7
| Jun low C  = 24.2
| Jul low C  = 24.0
| Aug low C  = 23.8
| Sep low C  = 23.6
| Oct low C  = 23.4
| Nov low C  = 23.4
| Dec low C  = 23.4
| year low C = 
|Jan record low C  = 17.0
|Feb record low C  = 17.5
|Mar record low C  = 16.7
|Apr record low C  = 17.5
|May record low C  =  17.8
|Jun record low C  = 17.2
|Jul record low C  = 17.8
|Aug record low C  = 17.8
|Sep record low C  = 18.3
|Oct record low C  = 17.8
|Nov record low C  = 16.7
|Dec record low C  = 14.4
|year record low C = 
|rain colour = green	
|Jan rain mm = 10.2
|Feb rain mm = 0.6
|Mar rain mm = 3.5
|Apr rain mm = 22.1
|May rain mm = 115.7
|Jun rain mm = 137.6
|Jul rain mm = 96.6
|Aug rain mm = 125.0
|Sep rain mm = 160.8
|Oct rain mm = 223.2
|Nov rain mm = 126.9
|Dec rain mm = 44.2
|year rain mm = 
| Jan sun  =255.0
| Feb sun  =244.9
| Mar sun  =268.7
| Apr sun  =229.0
| May sun  =162.9
| Jun sun  =120.7
| Jul sun  =128.5
| Aug sun  =131.3
| Sep sun  =124.1
| Oct sun  =136.8
| Nov sun  =154.2
| Dec sun  =202.5
| year sun =
| Jan percentsun  =70
| Feb percentsun  =73
| Mar percentsun  =72
| Apr percentsun  =62
| May percentsun  =42
| Jun percentsun  =32
| Jul percentsun  =33
| Aug percentsun  =34
| Sep percentsun  =34
| Oct percentsun  =37
| Nov percentsun  =44
| Dec percentsun  =56
| year percentsun =
|source 1 = IMHPA&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.imhpa.gob.pa/es/clima-historicos
|title = Datos Climáticos Históricos
|publisher = IMHPA
|access-date = 19. veljače 2025}}&lt;/ref&gt; / INEC&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.inec.gob.pa/buscador/Default.aspx?BUSCAR=meteorolog%C3%ADa
|title = Meteorología: Años 2001–2015
|publisher = Instituto Nacional de Estadística y Censo
|access-date = 22. ožujka 2025}}&lt;/ref&gt;
}}

== Povezano==
*[[Regionalna bolnica Anita Moreno]]

==Reference==
{{reflist}}

==Literatura==
*{{cite news|title=La Villa de Los Santos, on the anniversary of its greatest day |url=http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |work=The Panama News |date=November 12, 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101113210846/http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |archivedate=November 13, 2010 |url-status=unfit }}

{{Authority control}}</text>
      <sha1>sixl0hm1f0qfoczxgl9o27wn0usp641</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684026</id>
      <parentid>42684025</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:32:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-48770-49</username>
        <id>390489</id>
      </contributor>
      <comment>Poništena izmjena [[Special:Diff/42683971|42683971]] korisnika [[Special:Contributions/Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] ([[User talk:Edgar Allan Poe|razgovor]])</comment>
      <origin>42684026</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7858" sha1="k6v4nj5hs2b3ooraxuyzd5ojtkr4soc" xml:space="preserve">{{Infokutija naselje
| name                            = La Villa de los Santos
| official_name                   = 
| native_name                     = La Heroica Villa de Los Santos
| settlement_type                 = Grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]''
| image_skyline                   = Museo de la Nacionalidad, Casa del Cabildo.jpg
| image_caption                   = Muzej panamske državnosti
| image_flag                      = Bandera de La Villa de Los Santos.svg
| image_shield                    = Escudo de La Villa de Los Santos.svg
| image_alt                       = Museo de la Nacionalidad
| pushpin_map                     = Panama
| subdivision_type                = Država
| subdivision_name                = {{flag|Panama}}
| subdivision_type1               = [[Provincije Paname|Provincija]]
| subdivision_name1               = [[Los Santos (provincija)|Los Santos]]
| subdivision_type2               = [[Distrikti Paname|Distrikt]]
| subdivision_name2               = [[Los Santos (distrikt)|Los Santos]]
| leader_title                    = 
| leader_name                     = 
| established_title               = Utemeljenje
| established_date                = [[1. studenog]] [[1569.]]
| established_date1               = 
| area_land_km2                   = 72.9
| area_footnotes                  = &lt;ref name=inec&gt;[http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls &quot;Cuadro 11 (Superficie, población y densidad de población en la República...)&quot; [Table 11 (Area, population, and population density in the Republic...)&lt;nowiki&gt;]&lt;/nowiki&gt;] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304030354/http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls |date=2016-03-04 }} (.xls). In {{cite web|title=Resultados Finales Básicos |trans-title=Basic Final Results |url=https://www.contraloria.gob.pa/inec/publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |publisher=[[National Institute of Statistics and Census of Panama]] |access-date=May 26, 2015 |language=Spanish |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150710070123/http://www.contraloria.gob.pa/inec/Publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |archivedate=July 10, 2015 }}&lt;/ref&gt;
| population_as_of                = 2010.
| population_total                = 7.991
| population_footnotes            = &lt;ref name=inec/&gt;
| population_density_km2          = 109.6
| population_note                 = 
| timezone1                       = [[Istočna vremenska zona (Sjeverna Amerika)|EST]]
| utc_offset1                     = −5
| blank_name                      = [[Köppenova klasifikacija klime|Klima]]
| blank_info                      = [[Tropska savanska klima|Aw]]
| coordinates                     = {{coord|7.967|N|80.400|W|region:PA|display=inline,title}}
| Founded                         = 
}}

'''La Villa de los Santos''', znan i kao '''La Heroica Villa de Los Santos''', glavni je grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]'' u [[Los Santos (distrikt)|distriktu Los Santos]] u [[Los Santos (provincija)|istoimenoj provinciji]] u [[Panama|Panami]].&lt;ref name=inec/&gt; Grad se nalazi na lijevom rubu [[La Villa (rijeka)|rijeke La Villa]]. Grad je osnovan [[1. studenog]] [[1569.]] godine na [[Svi sveti|dan Svih svetih]], a povijesno je poznat po tzv. &quot;Prvom vapaju za nezavisnost&quot; ([[španjolski]]: ''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''), odnosno kao mjesto iz kojeg je počeo pokret koji je doveo do [[Nezavisnost Paname|nezavisnosti Paname od Španjolske]] [[1821.]] godine.

[[José Higinio Durán]], katolički biskup u Panami, i [[Julián Chávez (gradonačelnik)|Julián Chávez]], tadašnji gradonačelnik, prvi su javno pozvali na nezavisnost Paname. Prema lokalnoj predaji, u preotimanju lokalnih španjolskih vojnih ispostava sudjelovala je i lokalna djevojka, kći robova, po imenu Rufina Alfaro, ali nema konkretnih povijesnih dokaza koji potvrđuju tu priču. Danas se u mjesto na godišnjoj razini organizira festival povodom obljetnice &quot;Prvog vapaja&quot; i proslave panamske nezavisnosti.

Grad je u suvremenom obliku osnovan Zakonom br. 5 od [[19. siječnja]] [[1998.]] godine. Iako ima i status ''corregimienta'', i dalje se naziva Villa de los Santos, a ne Corregimiento de Los Santos.ref name=inec/&gt; Prema podacima iz [[2010.]] godine, u gradu je živjelo nešto manje od 8,000 ljudi.

==Klima==

{{Weather box|width=auto
|metric first=y
|single line=y 
|collapsed = y
|location = La Villa de Los Santos&lt;br&gt;{{small|(prosjeci za period 2001. – 2015.; ekstremi od 1964. do danas)}}
| Jan record high C = 35.5
| Feb record high C = 36.6
| Mar record high C = 36.2
| Apr record high C = 37.8
| May record high C = 38.3
| Jun record high C = 37.2
| Jul record high C = 36.2
| Aug record high C = 36.2
| Sep record high C = 36.0
| Oct record high C = 36.0
| Nov record high C = 36.0
| Dec record high C = 35.4
| year record high C = 
| Jan high C  = 32.6
| Feb high C  = 33.1
| Mar high C  = 33.6
| Apr high C  = 34.2
| May high C  = 33.5
| Jun high C  = 32.2
| Jul high C  = 32.0
| Aug high C  = 32.1
| Sep high C  = 32.1
| Oct high C  = 31.6
| Nov high C  = 31.5
| Dec high C  = 32.1
| year high C = 
| Jan mean C  = 28.2
| Feb mean C  = 28.5
| Mar mean C  = 29.0
| Apr mean C  = 29.7
| May mean C  = 29.1
| Jun mean C  = 28.2
| Jul mean C  = 28.0
| Aug mean C  = 27.9
| Sep mean C  = 27.9
| Oct mean C  = 27.5
| Nov mean C  = 27.5
| Dec mean C  = 27.8
| year mean C = 
| Jan low C  = 23.8
| Feb low C  = 23.9
| Mar low C  = 24.4
| Apr low C  = 25.1
| May low C  = 24.7
| Jun low C  = 24.2
| Jul low C  = 24.0
| Aug low C  = 23.8
| Sep low C  = 23.6
| Oct low C  = 23.4
| Nov low C  = 23.4
| Dec low C  = 23.4
| year low C = 
|Jan record low C  = 17.0
|Feb record low C  = 17.5
|Mar record low C  = 16.7
|Apr record low C  = 17.5
|May record low C  =  17.8
|Jun record low C  = 17.2
|Jul record low C  = 17.8
|Aug record low C  = 17.8
|Sep record low C  = 18.3
|Oct record low C  = 17.8
|Nov record low C  = 16.7
|Dec record low C  = 14.4
|year record low C = 
|rain colour = green	
|Jan rain mm = 10.2
|Feb rain mm = 0.6
|Mar rain mm = 3.5
|Apr rain mm = 22.1
|May rain mm = 115.7
|Jun rain mm = 137.6
|Jul rain mm = 96.6
|Aug rain mm = 125.0
|Sep rain mm = 160.8
|Oct rain mm = 223.2
|Nov rain mm = 126.9
|Dec rain mm = 44.2
|year rain mm = 
| Jan sun  =255.0
| Feb sun  =244.9
| Mar sun  =268.7
| Apr sun  =229.0
| May sun  =162.9
| Jun sun  =120.7
| Jul sun  =128.5
| Aug sun  =131.3
| Sep sun  =124.1
| Oct sun  =136.8
| Nov sun  =154.2
| Dec sun  =202.5
| year sun =
| Jan percentsun  =70
| Feb percentsun  =73
| Mar percentsun  =72
| Apr percentsun  =62
| May percentsun  =42
| Jun percentsun  =32
| Jul percentsun  =33
| Aug percentsun  =34
| Sep percentsun  =34
| Oct percentsun  =37
| Nov percentsun  =44
| Dec percentsun  =56
| year percentsun =
|source 1 = IMHPA&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.imhpa.gob.pa/es/clima-historicos
|title = Datos Climáticos Históricos
|publisher = IMHPA
|access-date = 19. veljače 2025}}&lt;/ref&gt; / INEC&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.inec.gob.pa/buscador/Default.aspx?BUSCAR=meteorolog%C3%ADa
|title = Meteorología: Años 2001–2015
|publisher = Instituto Nacional de Estadística y Censo
|access-date = 22. ožujka 2025}}&lt;/ref&gt;
}}

== Povezano==
*[[Regionalna bolnica Anita Moreno]]

==Reference==
{{reflist}}

==Literatura==
*{{cite news|title=La Villa de Los Santos, on the anniversary of its greatest day |url=http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |work=The Panama News |date=November 12, 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101113210846/http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |archivedate=November 13, 2010 |url-status=unfit }}

{{Authority control}}</text>
      <sha1>k6v4nj5hs2b3ooraxuyzd5ojtkr4soc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684028</id>
      <parentid>42684026</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:34:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Icodense</username>
        <id>89981</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Vraćene izmjene korisnika/korisnice [[Special:Contributions/~2026-48770-49|~2026-48770-49]] ([[User talk:~2026-48770-49|razgovor]]) na posljednju izmjenu korisnika [[User:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]]</comment>
      <origin>42684006</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7914" sha1="mzpj2pm9lea16ac6ugrfz6o76z5o75o" xml:space="preserve">{{Infokutija naselje
| name                            = La Villa de los Santos
| official_name                   = 
| native_name                     = La Heroica Villa de Los Santos
| settlement_type                 = Grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]''
| image_skyline                   = Museo de la Nacionalidad, Casa del Cabildo.jpg
| image_caption                   = Muzej panamske državnosti
| image_flag                      = Bandera de La Villa de Los Santos.svg
| image_shield                    = Escudo de La Villa de Los Santos.svg
| image_alt                       = Museo de la Nacionalidad
| pushpin_map                     = Panama
| subdivision_type                = Država
| subdivision_name                = {{flag|Panama}}
| subdivision_type1               = [[Provincije Paname|Provincija]]
| subdivision_name1               = [[Los Santos (provincija)|Los Santos]]
| subdivision_type2               = [[Distrikti Paname|Distrikt]]
| subdivision_name2               = [[Los Santos (distrikt)|Los Santos]]
| leader_title                    = 
| leader_name                     = 
| established_title               = Utemeljenje
| established_date                = [[1. studenog]] [[1569.]]
| established_date1               = 
| area_land_km2                   = 72.9
| area_footnotes                  = &lt;ref name=inec&gt;[http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls &quot;Cuadro 11 (Superficie, población y densidad de población en la República...)&quot; [Table 11 (Area, population, and population density in the Republic...)&lt;nowiki&gt;]&lt;/nowiki&gt;] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304030354/http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls |date=2016-03-04 }} (.xls). In {{cite web|title=Resultados Finales Básicos |trans-title=Basic Final Results |url=https://www.contraloria.gob.pa/inec/publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |publisher=[[National Institute of Statistics and Census of Panama]] |access-date=May 26, 2015 |language=Spanish |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150710070123/http://www.contraloria.gob.pa/inec/Publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |archivedate=July 10, 2015 }}&lt;/ref&gt;
| population_as_of                = 2010.
| population_total                = 7.991
| population_footnotes            = &lt;ref name=inec/&gt;
| population_density_km2          = 190.6
| population_note                 = 
| timezone1                       = [[Istočna vremenska zona (Sjeverna Amerika)|EST]]
| utc_offset1                     = −5
| blank_name                      = [[Köppenova klasifikacija klime|Klima]]
| blank_info                      = [[Tropska savanska klima|Aw]]
| coordinates                     = {{coord|7.9348|N|80.4143|W|region:PA|display=inline,title}}
| Founded                         = 
}}

'''La Villa de los Santos''', znan i kao '''La Heroica Villa de Los Santos''', glavni je grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]'' u [[Los Santos (distrikt)|distriktu Los Santos]] u [[Los Santos (provincija)|istoimenoj provinciji]] u [[Panama|Panami]].&lt;ref name=inec/&gt; Grad se nalazi na lijevom rubu [[La Villa (rijeka)|rijeke La Villa]]. Grad je osnovan [[1. studenog]] [[1569.]] godine na [[Svi sveti|dan Svih svetih]], a povijesno je poznat po tzv. &quot;Prvom vapaju za nezavisnost&quot; ([[španjolski]]: ''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''), odnosno kao mjesto iz kojeg je počeo pokret koji je doveo do [[Nezavisnost Paname|nezavisnosti Paname od Španjolske]] [[1821.]] godine.

[[José Higinio Durán]], katolički biskup u Panami, i [[Julián Chávez (gradonačelnik)|Julián Chávez]], tadašnji gradonačelnik, prvi su javno pozvali na nezavisnost Paname. Prema lokalnoj predaji, u preotimanju lokalnih španjolskih vojnih ispostava sudjelovala je i lokalna djevojka, kći robova, po imenu Rufina Alfaro, ali nema konkretnih povijesnih dokaza koji potvrđuju tu priču. Danas se u mjesto na godišnjoj razini organizira festival povodom obljetnice &quot;Prvog vapaja&quot; i proslave panamske nezavisnosti.

Grad je u suvremenom obliku osnovan Zakonom br. 5 od [[19. siječnja]] [[1998.]] godine. Iako ima i status ''corregimienta'', i dalje se naziva Villa de los Santos, a ne Corregimiento de Los Santos.&lt;ref name=inec/&gt; Prema podacima iz [[2010.]] godine, u gradu je živjelo nešto manje od 8,000 ljudi.

==Klima==

{{Weather box|width=auto
|metric first=y
|single line=y 
|collapsed = y
|location = La Villa de Los Santos&lt;br&gt;{{small|(prosjeci za period 2001. – 2015.; ekstremi od 1964. do danas)}}
| Jan record high C = 35.5
| Feb record high C = 36.6
| Mar record high C = 36.2
| Apr record high C = 37.8
| May record high C = 38.3
| Jun record high C = 37.2
| Jul record high C = 36.2
| Aug record high C = 36.2
| Sep record high C = 36.0
| Oct record high C = 36.0
| Nov record high C = 36.0
| Dec record high C = 35.4
| year record high C = 
| Jan high C  = 32.6
| Feb high C  = 33.1
| Mar high C  = 33.6
| Apr high C  = 34.2
| May high C  = 33.5
| Jun high C  = 32.2
| Jul high C  = 32.0
| Aug high C  = 32.1
| Sep high C  = 32.1
| Oct high C  = 31.6
| Nov high C  = 31.5
| Dec high C  = 32.1
| year high C = 
| Jan mean C  = 28.2
| Feb mean C  = 28.5
| Mar mean C  = 29.0
| Apr mean C  = 29.7
| May mean C  = 29.1
| Jun mean C  = 28.2
| Jul mean C  = 28.0
| Aug mean C  = 27.9
| Sep mean C  = 27.9
| Oct mean C  = 27.5
| Nov mean C  = 27.5
| Dec mean C  = 27.8
| year mean C = 
| Jan low C  = 23.8
| Feb low C  = 23.9
| Mar low C  = 24.4
| Apr low C  = 25.1
| May low C  = 24.7
| Jun low C  = 24.2
| Jul low C  = 24.0
| Aug low C  = 23.8
| Sep low C  = 23.6
| Oct low C  = 23.4
| Nov low C  = 23.4
| Dec low C  = 23.4
| year low C = 
|Jan record low C  = 17.0
|Feb record low C  = 17.5
|Mar record low C  = 16.7
|Apr record low C  = 17.5
|May record low C  =  17.8
|Jun record low C  = 17.2
|Jul record low C  = 17.8
|Aug record low C  = 17.8
|Sep record low C  = 18.3
|Oct record low C  = 17.8
|Nov record low C  = 16.7
|Dec record low C  = 14.4
|year record low C = 
|rain colour = green	
|Jan rain mm = 10.2
|Feb rain mm = 0.6
|Mar rain mm = 3.5
|Apr rain mm = 22.1
|May rain mm = 115.7
|Jun rain mm = 137.6
|Jul rain mm = 96.6
|Aug rain mm = 125.0
|Sep rain mm = 160.8
|Oct rain mm = 223.2
|Nov rain mm = 126.9
|Dec rain mm = 44.2
|year rain mm = 
| Jan sun  =255.0
| Feb sun  =244.9
| Mar sun  =268.7
| Apr sun  =229.0
| May sun  =162.9
| Jun sun  =120.7
| Jul sun  =128.5
| Aug sun  =131.3
| Sep sun  =124.1
| Oct sun  =136.8
| Nov sun  =154.2
| Dec sun  =202.5
| year sun =
| Jan percentsun  =70
| Feb percentsun  =73
| Mar percentsun  =72
| Apr percentsun  =62
| May percentsun  =42
| Jun percentsun  =32
| Jul percentsun  =33
| Aug percentsun  =34
| Sep percentsun  =34
| Oct percentsun  =37
| Nov percentsun  =44
| Dec percentsun  =56
| year percentsun =
|source 1 = IMHPA&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.imhpa.gob.pa/es/clima-historicos
|title = Datos Climáticos Históricos
|publisher = IMHPA
|access-date = 19. veljače 2025}}&lt;/ref&gt; / INEC&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.inec.gob.pa/buscador/Default.aspx?BUSCAR=meteorolog%C3%ADa
|title = Meteorología: Años 2001–2015
|publisher = Instituto Nacional de Estadística y Censo
|access-date = 22. ožujka 2025}}&lt;/ref&gt;
}}

== Povezano==
*[[Regionalna bolnica Anita Moreno]]

==Reference==
{{reflist}}

==Literatura==
*{{cite news|title=La Villa de Los Santos, on the anniversary of its greatest day |url=http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |work=The Panama News |date=November 12, 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101113210846/http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |archivedate=November 13, 2010 |url-status=unfit }}

{{Authority control}}

[[Kategorija:Gradovi u Panami|Villa de los Santos]]</text>
      <sha1>mzpj2pm9lea16ac6ugrfz6o76z5o75o</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42684031</id>
      <parentid>42684028</parentid>
      <timestamp>2026-09-08T21:53:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42684031</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7914" sha1="opw0ms8n9cd5rp4uiiskgbe5voi8zfx" xml:space="preserve">{{Infokutija naselje
| name                            = La Villa de los Santos
| official_name                   = 
| native_name                     = La Heroica Villa de Los Santos
| settlement_type                 = Grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]''
| image_skyline                   = Museo de la Nacionalidad, Casa del Cabildo.jpg
| image_caption                   = Muzej panamske državnosti
| image_flag                      = Bandera de La Villa de Los Santos.svg
| image_shield                    = Escudo de La Villa de Los Santos.svg
| image_alt                       = Museo de la Nacionalidad
| pushpin_map                     = Panama
| subdivision_type                = Država
| subdivision_name                = {{flag|Panama}}
| subdivision_type1               = [[Provincije Paname|Provincija]]
| subdivision_name1               = [[Los Santos (provincija)|Los Santos]]
| subdivision_type2               = [[Distrikti Paname|Distrikt]]
| subdivision_name2               = [[Los Santos (distrikt)|Los Santos]]
| leader_title                    = 
| leader_name                     = 
| established_title               = Utemeljenje
| established_date                = [[1. studenog]] [[1569.]]
| established_date1               = 
| area_land_km2                   = 72.9
| area_footnotes                  = &lt;ref name=inec&gt;[http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls &quot;Cuadro 11 (Superficie, población y densidad de población en la República...)&quot; [Table 11 (Area, population, and population density in the Republic...)&lt;nowiki&gt;]&lt;/nowiki&gt;] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304030354/http://www.contraloria.gob.pa/inec/archivos/P3601Cuadro11.xls |date=2016-03-04 }} (.xls). In {{cite web|title=Resultados Finales Básicos |trans-title=Basic Final Results |url=https://www.contraloria.gob.pa/inec/publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |publisher=[[National Institute of Statistics and Census of Panama]] |access-date=May 26, 2015 |language=Spanish |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150710070123/http://www.contraloria.gob.pa/inec/Publicaciones/Publicaciones.aspx?ID_SUBCATEGORIA=59&amp;ID_PUBLICACION=360&amp;ID_IDIOMA=1&amp;ID_CATEGORIA=13 |archivedate=July 10, 2015 }}&lt;/ref&gt;
| population_as_of                = 2010.
| population_total                = 7.991
| population_footnotes            = &lt;ref name=inec/&gt;
| population_density_km2          = 109.6
| population_note                 = 
| timezone1                       = [[Istočna vremenska zona (Sjeverna Amerika)|EST]]
| utc_offset1                     = −5
| blank_name                      = [[Köppenova klasifikacija klime|Klima]]
| blank_info                      = [[Tropska savanska klima|Aw]]
| coordinates                     = {{coord|7.9348|N|80.4143|W|region:PA|display=inline,title}}
| Founded                         = 
}}

'''La Villa de los Santos''', znan i kao '''La Heroica Villa de Los Santos''', glavni je grad i ''[[Corregimiento (Panama)|corregimiento]]'' u [[Los Santos (distrikt)|distriktu Los Santos]] u [[Los Santos (provincija)|istoimenoj provinciji]] u [[Panama|Panami]].&lt;ref name=inec/&gt; Grad se nalazi na lijevom rubu [[La Villa (rijeka)|rijeke La Villa]]. Grad je osnovan [[1. studenog]] [[1569.]] godine na [[Svi sveti|dan Svih svetih]], a povijesno je poznat po tzv. &quot;Prvom vapaju za nezavisnost&quot; ([[španjolski]]: ''Primer Grito de Independencia de la Villa de Los Santos''), odnosno kao mjesto iz kojeg je počeo pokret koji je doveo do [[Nezavisnost Paname|nezavisnosti Paname od Španjolske]] [[1821.]] godine.

[[José Higinio Durán]], katolički biskup u Panami, i [[Julián Chávez (gradonačelnik)|Julián Chávez]], tadašnji gradonačelnik, prvi su javno pozvali na nezavisnost Paname. Prema lokalnoj predaji, u preotimanju lokalnih španjolskih vojnih ispostava sudjelovala je i lokalna djevojka, kći robova, po imenu Rufina Alfaro, ali nema konkretnih povijesnih dokaza koji potvrđuju tu priču. Danas se u mjesto na godišnjoj razini organizira festival povodom obljetnice &quot;Prvog vapaja&quot; i proslave panamske nezavisnosti.

Grad je u suvremenom obliku osnovan Zakonom br. 5 od [[19. siječnja]] [[1998.]] godine. Iako ima i status ''corregimienta'', i dalje se naziva Villa de los Santos, a ne Corregimiento de Los Santos.&lt;ref name=inec/&gt; Prema podacima iz [[2010.]] godine, u gradu je živjelo nešto manje od 8,000 ljudi.

==Klima==

{{Weather box|width=auto
|metric first=y
|single line=y 
|collapsed = y
|location = La Villa de Los Santos&lt;br&gt;{{small|(prosjeci za period 2001. – 2015.; ekstremi od 1964. do danas)}}
| Jan record high C = 35.5
| Feb record high C = 36.6
| Mar record high C = 36.2
| Apr record high C = 37.8
| May record high C = 38.3
| Jun record high C = 37.2
| Jul record high C = 36.2
| Aug record high C = 36.2
| Sep record high C = 36.0
| Oct record high C = 36.0
| Nov record high C = 36.0
| Dec record high C = 35.4
| year record high C = 
| Jan high C  = 32.6
| Feb high C  = 33.1
| Mar high C  = 33.6
| Apr high C  = 34.2
| May high C  = 33.5
| Jun high C  = 32.2
| Jul high C  = 32.0
| Aug high C  = 32.1
| Sep high C  = 32.1
| Oct high C  = 31.6
| Nov high C  = 31.5
| Dec high C  = 32.1
| year high C = 
| Jan mean C  = 28.2
| Feb mean C  = 28.5
| Mar mean C  = 29.0
| Apr mean C  = 29.7
| May mean C  = 29.1
| Jun mean C  = 28.2
| Jul mean C  = 28.0
| Aug mean C  = 27.9
| Sep mean C  = 27.9
| Oct mean C  = 27.5
| Nov mean C  = 27.5
| Dec mean C  = 27.8
| year mean C = 
| Jan low C  = 23.8
| Feb low C  = 23.9
| Mar low C  = 24.4
| Apr low C  = 25.1
| May low C  = 24.7
| Jun low C  = 24.2
| Jul low C  = 24.0
| Aug low C  = 23.8
| Sep low C  = 23.6
| Oct low C  = 23.4
| Nov low C  = 23.4
| Dec low C  = 23.4
| year low C = 
|Jan record low C  = 17.0
|Feb record low C  = 17.5
|Mar record low C  = 16.7
|Apr record low C  = 17.5
|May record low C  =  17.8
|Jun record low C  = 17.2
|Jul record low C  = 17.8
|Aug record low C  = 17.8
|Sep record low C  = 18.3
|Oct record low C  = 17.8
|Nov record low C  = 16.7
|Dec record low C  = 14.4
|year record low C = 
|rain colour = green	
|Jan rain mm = 10.2
|Feb rain mm = 0.6
|Mar rain mm = 3.5
|Apr rain mm = 22.1
|May rain mm = 115.7
|Jun rain mm = 137.6
|Jul rain mm = 96.6
|Aug rain mm = 125.0
|Sep rain mm = 160.8
|Oct rain mm = 223.2
|Nov rain mm = 126.9
|Dec rain mm = 44.2
|year rain mm = 
| Jan sun  =255.0
| Feb sun  =244.9
| Mar sun  =268.7
| Apr sun  =229.0
| May sun  =162.9
| Jun sun  =120.7
| Jul sun  =128.5
| Aug sun  =131.3
| Sep sun  =124.1
| Oct sun  =136.8
| Nov sun  =154.2
| Dec sun  =202.5
| year sun =
| Jan percentsun  =70
| Feb percentsun  =73
| Mar percentsun  =72
| Apr percentsun  =62
| May percentsun  =42
| Jun percentsun  =32
| Jul percentsun  =33
| Aug percentsun  =34
| Sep percentsun  =34
| Oct percentsun  =37
| Nov percentsun  =44
| Dec percentsun  =56
| year percentsun =
|source 1 = IMHPA&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.imhpa.gob.pa/es/clima-historicos
|title = Datos Climáticos Históricos
|publisher = IMHPA
|access-date = 19. veljače 2025}}&lt;/ref&gt; / INEC&lt;ref&gt;{{cite web
|url = https://www.inec.gob.pa/buscador/Default.aspx?BUSCAR=meteorolog%C3%ADa
|title = Meteorología: Años 2001–2015
|publisher = Instituto Nacional de Estadística y Censo
|access-date = 22. ožujka 2025}}&lt;/ref&gt;
}}

== Povezano==
*[[Regionalna bolnica Anita Moreno]]

==Reference==
{{reflist}}

==Literatura==
*{{cite news|title=La Villa de Los Santos, on the anniversary of its greatest day |url=http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |work=The Panama News |date=November 12, 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101113210846/http://www.thepanamanews.com/pn/v_14/issue_21/lifestyle_06.html |archivedate=November 13, 2010 |url-status=unfit }}

{{Authority control}}

[[Kategorija:Gradovi u Panami|Villa de los Santos]]</text>
      <sha1>opw0ms8n9cd5rp4uiiskgbe5voi8zfx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Villa de los Santos</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725290</id>
    <redirect title="La Villa de los Santos" />
    <revision>
      <id>42683970</id>
      <timestamp>2026-09-08T15:30:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>Edgar Allan Poe premješta stranicu [[Villa de los Santos]] na [[La Villa de los Santos]]</comment>
      <origin>42683970</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="38" sha1="7xz50up6qddmtf3fggjvucsjsbcjdyy" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[La Villa de los Santos]]</text>
      <sha1>7xz50up6qddmtf3fggjvucsjsbcjdyy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Volva</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725291</id>
    <revision>
      <id>42684013</id>
      <timestamp>2026-09-08T21:08:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Nova stranica: {{Distinguish|[[stidnica|vulvom]]}} [[File:Amanita caesarea.JPG|thumb|right|200px|Volva je istaknuti dio u obliku čaše u podnožju gljive vrste ''[[Amanita caesarea]]''.]] File:Basidioma agaric veils.png|thumb|right|upright=1.2|Pojednostavljeni dijagram bazidioma agaričnog tipa u (A) ranoj fazi razvoja i (B) nakon što se tijelo potpuno proširi. (1) je univerzalni veo, vanjski sloj koji štiti bazidiom u razvoju; (4) je volva, ostatak univerzalnog vela u podnožju bazid...</comment>
      <origin>42684013</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6020" sha1="i8qbypifn35jcbawxugrm7jdengk1aa" xml:space="preserve">{{Distinguish|[[stidnica|vulvom]]}}
[[File:Amanita caesarea.JPG|thumb|right|200px|Volva je istaknuti dio u obliku čaše u podnožju gljive vrste ''[[Amanita caesarea]]''.]]
[[File:Basidioma agaric veils.png|thumb|right|upright=1.2|Pojednostavljeni dijagram bazidioma agaričnog tipa u (A) ranoj fazi razvoja i (B) nakon što se tijelo potpuno proširi. (1) je univerzalni veo, vanjski sloj koji štiti bazidiom u razvoju; (4) je volva, ostatak univerzalnog vela u podnožju bazidioma.]]

U [[mikologija|mikologiji]], '''volva''' je struktura nalik čašici u podnožju [[gljive]] koja je ostatak bilo [[univerzalni veo|univerzalnog vela]]&lt;ref name=&quot;Kirk 2008&quot;/&gt; ili [[peridij]]a, omotača koji obavija nezrela plodna tijela [[Gasteroidna gljiva|gasteroidnih gljiva]].&lt;ref name=&quot;Miller 1988&quot;/&gt; Ova [[Makroskopska skala|makro]]karakteristika je važna za identificiranje divljih gljiva zato što je lako uočljiva i [[taksonomija|taksonomski]] značajna osobina, koja je često značajka pripadnika porodice [[Amanitaceae]]. To je naročito važno zbog nesrazmjerno velikog broja smrtonosno [[Trovanje gljivama|otrovnih]] vrsta koje su pripadnici te porodice.

Volva gljive je često djelimično ili potpuno pod zemljom, te stoga prilikom identifikacije gljive treba pripaziti na njeno prisustvo.&lt;ref name=&quot;Kuo 2007&quot;/&gt; Rezanje ili čupanje gljive i naknadni pokušaj identifikacije bez obraćanja pažnje na tu osobinu može biti fatalna greška.

Iako je volva najpoznatija karakteristika vrsta roda ''[[Amanita]]'' i porodice [[Phallaceae]], kao i drugih iz reda [[Phallales]], može se pojaviti i kod drugih rodova, uključujući:
* ''[[Volvariella]]''
* ''[[Volvopluteus]]''
* ''[[Volvanarius]]''
* ''[[Battarrea]]''

Neke druge vrste, kao što su ''[[Leucocoprinus amanitoides]],'' ''[[Leucoagaricus volvatus]]'' i ''[[Leucoagaricus bivelatus]]'', također imaju volvu, iako ona nije tipična za njih.&lt;ref&gt;{{Cite journal |last=Akers |first=Brian P. |last2=Ovrebo |first2=Clark L. |date=2005 |title=Leucoagaricus bivelatus, a new volvate leptoid species |url=http://www.cybertruffle.org.uk/cyberliber/59575/0091/0307.htm |journal=Mycotaxon |volume=91 |pages=303-308}}&lt;/ref&gt;

Većina od gotovo 300 vrsta opisanih u rodu ''[[Conocybe]]'' nema volvu, ali postoji mali broj vrsta koje posjeduju malenu volvu, iako to kod nekih nije odmah primjetno ukoliko rastu u balegi. Među vrste roda ''Conocybe'' s volvom spadaju: ''[[Conocybe anthuriae|C.&amp;nbsp;anthuriae]]'',&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal |last=Watling |first=Roy |last2=Hausknecht |first2=Anton |date=1997 |title=Conocybe anthuriae, a new volvate species from Mauritius (Africa) |url=https://www.zobodat.at/pdf/OestZPilz_6_0055-0059.pdf |journal=Österreichische Zeitschrift für Pilzkunde |volume=6}}&lt;/ref&gt; ''[[Conocybe corneri|C.&amp;nbsp;corneri]]'',&lt;ref name=&quot;:3&quot;&gt;{{Cite journal |last=Watling |first=Roy |date=1979 |title=Observations on the Bolbitiaceae XVII Volvate Species of Conocybe |url=https://www.zobodat.at/pdf/Sydowia-Beihefte_8_0401-0415.pdf |journal=Sydowia Beihefte |volume=8 |pages=401 - 415}}&lt;/ref&gt; ''[[Conocybe hornana|C&amp;nbsp;hornana]]'',&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; ''[[Conocybe locellina|C.&amp;nbsp;locellina]]'',&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; [[Conocybe vaginata|C.&amp;nbsp;vaginata]],&lt;ref name=&quot;:32&quot;&gt;{{Cite journal |last=Watling |first=Roy |date=1979 |title=Observations on the Bolbitiaceae XVII Volvate Species of Conocybe |url=https://www.zobodat.at/pdf/Sydowia-Beihefte_8_0401-0415.pdf |journal=Sydowia Beihefte |volume=8 |pages=401 - 415}}&lt;/ref&gt; ''[[Conocybe volvata|C.&amp;nbsp;volvata]]'',&lt;ref&gt;{{Cite journal |last=Agretious Thomas |first=K. |last2=Hausknecht |first2=Anton |last3=Manimohan |first3=P. |date=2001 |title=Bolbitiaceae of Kerala State, India: New species and new and noteworthy records. |url=https://www.zobodat.at/pdf/OestZPilz_10_0087-0114.pdf |journal=Österreichische Zeitschrift für Pilzkunde |volume=10 |pages=87 - 114}}&lt;/ref&gt; ''[[Conocybe volviornata|C.&amp;nbsp;volviornata]]''&lt;ref&gt;{{Cite journal |last=Horak |first=Egon |last2=Hausknecht |first2=Anton |last3=Desjardin |first3=Dennis E. |date=2002 |title=Notes on extra-European taxa of Bolbitiaceae (Agaricales, Basidiomycota) |url=https://www.zobodat.at/pdf/OestZPilz_11_0213-0264.pdf |journal=Österreichische Zeitschrift für Pilzkunde |volume=11 |pages=226}}&lt;/ref&gt; i ''[[Conocybe volviradicata|C. volviradicata]].''&lt;ref&gt;{{Cite journal |last=Watling |first=Roy |last2=Işiloğlu |first2=Mustafa |last3=Sermenli |first3=Hayrünisa Baş |date=2011-02-11 |title=Observations on the Bolbitiaceae 31. Conocybe volviradicata sp. nov. |url=https://www.ingentaconnect.com/content/mtax/mt/2010/00000114/00000001/art00020 |journal=Mycotaxon |volume=114 |issue=1 |pages=145–149 |doi=10.5248/114.145|doi-access=free }}&lt;/ref&gt;
&lt;gallery&gt;
File:Volvariella bombycina Volva.jpg| ''[[Volvariella bombycina]]''
File:Volvariella surrecta.jpg| ''[[Volvariella surrecta]]'', koja raste parazitski
File:Volvopluteus gloiocephalus Volva.jpg| ''[[Volvopluteus gloiocephalus]]''
&lt;/gallery&gt;

== Povezano ==
* [[Prsten (mikologija)|Prsten]]
* [[Djelimični veo]]

== Reference ==
{{Reflist|refs=

&lt;ref name=&quot;Kirk 2008&quot;&gt;{{cite book |vauthors=Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA |title=Dictionary of the Fungi |edition=10th |publisher=CAB International |location=Wallingford, UK |year=2008 |page=727 |isbn=978-0-85199-826-8}}&lt;/ref&gt;

&lt;ref name=&quot;Kuo 2007&quot;&gt;{{cite book |author=Kuo M. |title=100 Edible Mushrooms |publisher=The University of Michigan Press |location=Ann Arbor, Michigan |year=2007 |page=[https://archive.org/details/100ediblemushroo00kuom/page/45 45] |isbn=978-0-472-03126-9 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/100ediblemushroo00kuom/page/45 }}&lt;/ref&gt;

&lt;ref name=&quot;Miller 1988&quot;&gt;{{cite book |vauthors=Miller HR, Miller OK |title=Gasteromycetes: Morphological and Developmental Features, with Keys to the Orders, Families, and Genera |publisher=Mad River Press |location=Eureka, California |year=1988 |page=133 |isbn=0-916422-74-7}}&lt;/ref&gt;

}}

[[Kategorija:Morfologija i anatomija gljiva]]</text>
      <sha1>i8qbypifn35jcbawxugrm7jdengk1aa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Volva (mikologija)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725292</id>
    <redirect title="Volva" />
    <revision>
      <id>42684014</id>
      <timestamp>2026-09-08T21:09:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Preusmjereno na [[Volva]]</comment>
      <origin>42684014</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21" sha1="8twd7w3mr3zi8940z8a0xolsr9rj3wk" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Volva]]</text>
      <sha1>8twd7w3mr3zi8940z8a0xolsr9rj3wk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Hemolitotrofi</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725293</id>
    <redirect title="Litotrof" />
    <revision>
      <id>42684044</id>
      <timestamp>2026-09-09T05:23:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Preusmjereno na [[Litotrof]]</comment>
      <origin>42684044</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24" sha1="7wvpish13wzcq18y3dklz8jfuceo3ey" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Litotrof]]</text>
      <sha1>7wvpish13wzcq18y3dklz8jfuceo3ey</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Hemolitotrof</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725294</id>
    <redirect title="Litotrof" />
    <revision>
      <id>42684045</id>
      <timestamp>2026-09-09T05:23:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Preusmjereno na [[Litotrof]]</comment>
      <origin>42684045</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24" sha1="7wvpish13wzcq18y3dklz8jfuceo3ey" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Litotrof]]</text>
      <sha1>7wvpish13wzcq18y3dklz8jfuceo3ey</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ubikinon</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725295</id>
    <redirect title="Ubihinon" />
    <revision>
      <id>42684046</id>
      <timestamp>2026-09-09T05:28:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Preusmjereno na [[Ubihinon]]</comment>
      <origin>42684046</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24" sha1="0zoss9x97533ue9ftzgnncebkk1papu" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Ubihinon]]</text>
      <sha1>0zoss9x97533ue9ftzgnncebkk1papu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ubikinol</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725296</id>
    <redirect title="Ubihinol" />
    <revision>
      <id>42684047</id>
      <timestamp>2026-09-09T05:33:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Preusmjereno na [[Ubihinol]]</comment>
      <origin>42684047</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24" sha1="qr0j5huln8k98dmfecgfx4dpck4v8ch" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Ubihinol]]</text>
      <sha1>qr0j5huln8k98dmfecgfx4dpck4v8ch</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Obrnuti tok elektrona</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725297</id>
    <revision>
      <id>42684050</id>
      <timestamp>2026-09-09T05:58:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Nova stranica: '''Obrnuti tok elektrona''' (također poznat kao '''obrnuti transport elektrona''') je mehanizam u [[mikrobni metabolizam|mikrobnom metabolizmu]]. [[Hemolitotrofi]] koji koriste [[donor elektrona|donora elektrona]] s višim [[Redoks-potencijal|redoks potencijalom]] od [[Nikotinamid adenin dinukleotid fosfat|NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;/NAD(P)H]], kao što su nitriti ili sumporni spojevi, moraju koristiti energiju za redukciju NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;. Ova energija se osigurava trošenjem h...</comment>
      <origin>42684050</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8098" sha1="ia64w593r4xkzjy04q4p71sch0oafey" xml:space="preserve">'''Obrnuti tok elektrona''' (također poznat kao '''obrnuti transport elektrona''') je mehanizam u [[mikrobni metabolizam|mikrobnom metabolizmu]]. [[Hemolitotrofi]] koji koriste [[donor elektrona|donora elektrona]] s višim [[Redoks-potencijal|redoks potencijalom]] od [[Nikotinamid adenin dinukleotid fosfat|NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;/NAD(P)H]], kao što su nitriti ili sumporni spojevi, moraju koristiti energiju za redukciju NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;. Ova energija se osigurava trošenjem [[hemiosmoza|protonske pokretačke sile]] za pokretanje elektrona u obrnutom smjeru kroz [[lanac transporta elektrona]] i zato je to obrnut proces u odnosu na standardni, direktni transport elektrona. U nekim slučajevima, energija potrošena u obrnutom transportu elektrona je pet puta veća od energije dobijene iz direktnog procesa.&lt;ref&gt;{{cite book | last1=Kim | first1=B. H. |author2-link=Geoffrey Michael Gadd | last2=Gadd | first2=G. M. | year=2008 | title=Bacterial Physiology and Metabolism | url=https://archive.org/details/bacterialphysiol0000kimb | url-access=registration | publisher=Cambridge University Press | location=Cambridge, UK }}&lt;/ref&gt; [[Autotrofi]] mogu koristiti ovaj proces za obezbjeđivanje redukcijske snage za [[fiksacija ugljika|fiksiranje neorganskog ugljika]].

Obrnuti transport elektrona je proces koji se može odvijati u [[mitohondrija]]ma koje vrše respiraciju kada se mali dio elektrona iz [[redoks|reduciranog]] [[ubikinol]]a pomiče uzvodno [[Membranski potencijal|membranskim potencijalom]] prema [[NADH dehidrogenaza (ubihinon)|mitohondrijalnom kompleksu I]]. To rezultira [[redoks|redukcijom]] [[redoks|oksidiranog]] [[piridin]]skog nukleotida ([[Nikotinamid adenin dinukleotid|NAD]]&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; ili [[Nikotinamid adenin dinukleotid fosfat|NADP]]&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;). To je obrnuta [[Eksergonski proces|egzergonijska]] reakcija direktnog [[Transfer elektrona|transporta elektrona]] u mitohondrijalnom kompleksu I, kada elektroni putuju od [[Nikotinamid adenin dinukleotid|NADH]] do [[ubikinon]]a.

== Mehanizam ==
Termin &quot;obrnuti tok elektrona&quot; koristi se u vezi s reverzibilnošću reakcije koju izvodi kompleks I mitohondrijalnog ili bakterijskog [[lanac transporta elektrona|respiratornog lanca]]. [[NADH dehidrogenaza (ubihinon)|Kompleks I]] je odgovoran za [[redoks|oksidaciju]] [[Nikotinamid adenin dinukleotid|NADH]] stvorenog u [[katabolizam|katabolizmu]] kada se u normalnoj reakciji elektroni iz nukleotida (NADH) prenose na membranski ubikinon, a energija se čuva u obliku [[hemiosmoza|protonske pokretačke sile]]. Reverzibilnost reakcija transporta elektrona na kompleksu I prvi put je otkrivena kada su [[Britton Chance|Chance]] i Hollunger dokazali da dodavanje [[sukcinat]]a mitohondrijama u stanju 4 dovodi do redukcije intramitohondrijalnih [[nukleotid]]a (NAD(P)&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt;) osjetljive na [[razdruživač|razdruživanje]].&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Chance |first1=Britton |author-link1=Britton Chance |last2=Hollunger |first2=Gunnar |title=Energy-Linked Reduction of Mitochondrial Pyridine Nucleotide |journal=Nature |date=March 1960 |volume=185 |issue=4714 |pages=666–672 |doi=10.1038/185666a0|pmid=13809106 |bibcode=1960Natur.185..666C |s2cid=4267386 }}&lt;/ref&gt; Kada intaktna mitohondrija oksidira sukcinat, kompleks I može [[kataliza|katalizirati]] obrnuti prijenos elektrona, prilikom kojeg se elektroni iz [[ubikinol]]a (QH&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;, nastao tokom oksidacije sukcinata) pokreću protonskom pokretačkom silom na flavin kompleksa I, prema mjestu vezivanja nukleotida.

Od otkrića obrnutog toka elektrona 1960-ih, on je smatran ''[[in vitro]]'' fenomenom, sve dok nije prepoznata njegova uloga u razvoju [[Ishemija|ishemijsko]]-[[reperfuziona povreda|reperfuzijskih oštećenja]] u mozgu&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Niatsetskaya |first1=Z. V. |last2=Sosunov |first2=S. A. |last3=Matsiukevich |first3=D. |last4=Utkina-Sosunova |first4=I. V. |last5=Ratner |first5=V. I. |last6=Starkov |first6=A. A. |last7=Ten |first7=V. S. |title=The Oxygen Free Radicals Originating from Mitochondrial Complex I Contribute to Oxidative Brain Injury Following Hypoxia-Ischemia in Neonatal Mice |journal=Journal of Neuroscience |date=2012-02-29 |volume=32 |issue=9 |pages=3235–3244 |doi=10.1523/JNEUROSCI.6303-11.2012|pmid=22378894 |pmc=3296485 }}&lt;/ref&gt; i srcu.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Chouchani |first1=Edward T. |last2=Pell |first2=Victoria R. |last3=Gaude |first3=Edoardo |last4=Aksentijević |first4=Dunja |last5=Sundier |first5=Stephanie Y. |last6=Robb |first6=Ellen L. |last7=Logan |first7=Angela |last8=Nadtochiy |first8=Sergiy M. |last9=Ord |first9=Emily N. J. |last10=Smith |first10=Anthony C. |last11=Eyassu |first11=Filmon |last12=Shirley |first12=Rachel |last13=Hu |first13=Chou-Hui |last14=Dare |first14=Anna J. |last15=James |first15=Andrew M. |last16=Rogatti |first16=Sebastian |last17=Hartley |first17=Richard C. |last18=Eaton |first18=Simon |last19=Costa |first19=Ana S. H. |last20=Brookes |first20=Paul S. |last21=Davidson |first21=Sean M. |last22=Duchen |first22=Michael R. |last23=Saeb-Parsy |first23=Kourosh |last24=Shattock |first24=Michael J. |last25=Robinson |first25=Alan J. |last26=Work |first26=Lorraine M. |last27=Frezza |first27=Christian |last28=Krieg |first28=Thomas |last29=Murphy |first29=Michael P. |title=Ischaemic accumulation of succinate controls reperfusion injury through mitochondrial ROS |journal=Nature |date=2014-11-20 |volume=515 |issue=7527 |pages=431–435 |doi=10.1038/nature13909|pmid=25383517 |pmc=4255242 |bibcode=2014Natur.515..431C }}&lt;/ref&gt; Tokom ishemije, značajna količina sukcinata se stvara u cerebralnom&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Sahni |first1=PV |last2=Zhang |first2=J |last3=Sosunov |first3=S |last4=Galkin |first4=A |last5=Niatsetskaya |first5=Z |last6=Starkov |first6=A |last7=Brookes |first7=PS |last8=Ten |first8=VS |title=Krebs cycle metabolites and preferential succinate oxidation following neonatal hypoxic-ischemic brain injury in mice. |journal=Pediatric Research |date=2018 |volume=83 |issue=2 |pages=491–497 |doi=10.1038/pr.2017.277 |pmid=29211056|pmc=5866163 }}&lt;/ref&gt; ili srčanom tkivu&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Pisarenko |first1=O |last2=Studneva |first2=I |last3=Khlopkov |first3=V |title=Metabolism of the tricarboxylic acid cycle intermediates and related amino acids in ischemic guinea pig heart. |journal=Biomedica Biochimica Acta |date=1987 |volume=46 |issue=8–9 |pages=568–571 |pmid=2893608}}&lt;/ref&gt; i nakon reperfuzije ga mogu oksidirati mitohondrije, pokrećući reakciju obrnutog transporta elektrona. Obrnuti transport elektrona podržava najveću stopu proizvodnje mitohondrijskih reaktivnih vrsta kisika ([[Reaktivne vrste kisika|ROS]]), a [[flavin mononukleotid]] (FMN) kompleksa I je identificiran kao mjesto gdje se odvija redukcija kisika za jedan elektron.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Andreyev |first1=A. Yu. |last2=Kushnareva |first2=Yu. E. |last3=Starkov |first3=A. A. |title=Mitochondrial metabolism of reactive oxygen species |journal=Biochemistry (Moscow) |date=2005 |volume=70 |issue=2 |pages=200–214 |doi=10.1007/s10541-005-0102-7|pmid=15807660 |s2cid=17871230 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Quinlan |first1=Casey L. |last2=Perevoshchikova |first2=Irina V. |last3=Hey-Mogensen |first3=Martin |last4=Orr |first4=Adam L. |last5=Brand |first5=Martin D. |title=Sites of reactive oxygen species generation by mitochondria oxidizing different substrates |journal=Redox Biology |date=2013 |volume=1 |issue=1 |pages=304–312 |doi=10.1016/j.redox.2013.04.005|pmid=24024165 |pmc=3757699 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=Stepanova |first1=Anna |last2=Kahl |first2=Anja |last3=Konrad |first3=Csaba |last4=Ten |first4=Vadim |last5=Starkov |first5=Anatoly S |last6=Galkin |first6=Alexander |title=Reverse electron transfer results in a loss of flavin from mitochondrial complex I: Potential mechanism for brain ischemia reperfusion injury |journal=Journal of Cerebral Blood Flow &amp; Metabolism |date=December 2017 |volume=37 |issue=12 |pages=3649–3658 |doi=10.1177/0271678X17730242|pmid=28914132 |pmc=5718331 }}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist}}

[[Kategorija:Metabolizam]]</text>
      <sha1>ia64w593r4xkzjy04q4p71sch0oafey</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Obrnuti transport elektrona</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725298</id>
    <redirect title="Obrnuti tok elektrona" />
    <revision>
      <id>42684051</id>
      <timestamp>2026-09-09T05:58:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Preusmjereno na [[Obrnuti tok elektrona]]</comment>
      <origin>42684051</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37" sha1="pw0bclmhyx0ejvu6bkzrhlflex9v9rz" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Obrnuti tok elektrona]]</text>
      <sha1>pw0bclmhyx0ejvu6bkzrhlflex9v9rz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Obrnuti transfer elektrona</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725299</id>
    <redirect title="Obrnuti tok elektrona" />
    <revision>
      <id>42684052</id>
      <timestamp>2026-09-09T05:58:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Preusmjereno na [[Obrnuti tok elektrona]]</comment>
      <origin>42684052</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37" sha1="pw0bclmhyx0ejvu6bkzrhlflex9v9rz" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Obrnuti tok elektrona]]</text>
      <sha1>pw0bclmhyx0ejvu6bkzrhlflex9v9rz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Obrnuti prenos elektrona</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725300</id>
    <redirect title="Obrnuti tok elektrona" />
    <revision>
      <id>42684053</id>
      <timestamp>2026-09-09T05:59:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Preusmjereno na [[Obrnuti tok elektrona]]</comment>
      <origin>42684053</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37" sha1="pw0bclmhyx0ejvu6bkzrhlflex9v9rz" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Obrnuti tok elektrona]]</text>
      <sha1>pw0bclmhyx0ejvu6bkzrhlflex9v9rz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Obrnuti prijenos elektrona</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725301</id>
    <redirect title="Obrnuti tok elektrona" />
    <revision>
      <id>42684054</id>
      <timestamp>2026-09-09T05:59:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Preusmjereno na [[Obrnuti tok elektrona]]</comment>
      <origin>42684054</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37" sha1="pw0bclmhyx0ejvu6bkzrhlflex9v9rz" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Obrnuti tok elektrona]]</text>
      <sha1>pw0bclmhyx0ejvu6bkzrhlflex9v9rz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Siročić</title>
    <ns>10</ns>
    <id>4725302</id>
    <redirect title="Šablon:Siroče" />
    <revision>
      <id>42684082</id>
      <timestamp>2026-09-09T11:41:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>Aca premješta stranicu [[Šablon:Siročić]] na [[Šablon:Siroče]]: terminologija</comment>
      <origin>42684082</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31" sha1="9h2ypvbxpljeooe418xcfgkv45hebyz" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Šablon:Siroče]]</text>
      <sha1>9h2ypvbxpljeooe418xcfgkv45hebyz</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>