Викикњиге srwikibooks https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.3 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викикњиге Разговор о викикњигама Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Кувар Разговор о кувару TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 12130 23884 23877 2026-05-21T14:36:29Z Darko937 97803 23884 wikitext text/x-wiki == О пројекту == Пројекат „Викијуниор књиге" се реализује у сарадњи ОШ „Јован Стерија Поповић” и Викимедије Србије. Овом приликом су радионицама присуствовали ученици шестог разреда. Пројекат подразумева писање текстова о врстама птица које живе у Србији и увођење енциклопедијског начина писања текстова који је близак деци и прилагођен њиховом узрасту. При раду, ученици су такође фотографије птица проналазили преко Викимедијине Оставе, чиме су се упознали са концептом ауторских права и фотографија које су дониране у едукативне сврхе. == Разноликост птичијег света == <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Mejsene fodres-4.jpg|Птице у комшилуку Датотека:Larus michahellis atlantis at Playa del Confital (47206133632) 2 March 2019.jpg|Говор птица Датотека:Baya-Weaver.jpg|Птичији дом Датотека:Vultures in the nest, Orchha, MP, India edit.jpg|Птичија породица Датотека:002 Black-headed weaver building its nest at Kibale forest National Park Photo by Giles Laurent.jpg| Спретност птица Датотека:Anna's hummingbird (41124).jpg| Малена крила велике брзине Датотека:Falcão-peregrino (Falco peregrinus) - Peregrine falcon.jpg|Falcão-peregrino_(Falco_peregrinus)_-_Peregrine_falcon| Прецизност сивог сокола Датотека:Alcedo atthis - Riserve naturali e aree contigue della fascia fluviale del Po.jpg|Alcedo_atthis_-_Riserve_naturali_e_aree_contigue_della_fascia_fluviale_del_Po| Спретни рибари Датотека:Jubilee and Munin, Ravens, Tower of London 2016-04-30.jpg| Чувари краљевства </gallery> == Списак врста птица == {| style="width:100%; margin:auto;" | style="vertical-align:top; width:15%;" |<center>'''врсте 1'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска кокица|Барска кокица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела плиска|Бела плиска]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела рода|Бела рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белоглави суп|Белоглави суп]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бргљез|Бргљез]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска шљука|Барска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белобрка чигра|Белобрка чигра]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Буљина|Буљина]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Царић|Царић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна рода|Црна рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна жуна|Црна жуна]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црноглава грмуша|Црноглава грмуша]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црвендаћ|Црвендаћ]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чапљица вољкаш|Чапљица вољкаш]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 2'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Чавка|Чавка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чешљугар|Чешљугар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чизак|Чизак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћубасти гњурац|Ћубасти гњурац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћук|Ћук]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дугокљуни пузић|Дугокљуни пузић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд имелаш|Дрозд имелаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд певач|Дрозд певач]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дивљи голуб|Дивљи голуб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дугорепа сеница|Дугорепа сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Фазан|Фазан]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гачац|Гачац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Голуб гривнаш|Голуб гривнаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Градска ласта|Градска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гугутка|Гугутка]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 3'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Гавран|Гавран]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Јастреб|Јастреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кобац|Кобац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кос огрличар|Кос огрличар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукавица|Кукавица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукувија|Кукувија]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Конопљарка|Конопљарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лабуд грбац|Лабуд грбац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лешњикара|Лешњикара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лиска|Лиска]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Легањ|Легањ]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мала бела чапља|Мала бела чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мишар|Мишар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Орао белорепан|Орао белорепан]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 4'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Обични галеб|Обични галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Обична чигра|Обична чигра]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пчеларица|Пчеларица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Плава сеница|Плава сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска сива сеница|Планинска сива сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољска шева|Пољска шева]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољски врабац|Пољски врабац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Препелица|Препелица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планински попић|Планински попић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пупавац|Пупавац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Патка њорка|Патка њорка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пузгавац|Пузгавац]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 5'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска трептељка|Планинска трептељка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сињи галеб|Сињи галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сеоска ласта|Сеоска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сива чапља|Сива чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сиви соко|Сиви соко]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Славуј|Славуј]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сојка|Сојка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сова ушара|Сова ушара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Стрнадица жутовољка|Стрнадица жутовољка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска сова|Шумска сова]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска шљука|Шумска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Трстењак цвркутић|Трстењак цвркутић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика бела чапља|Велика бела чапља]] |- | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 6'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика сеница|Велика сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики детлић|Велики детлић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ветрушка|Ветрушка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Вивак|Вивак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Водомар|Водомар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Воденкос|Воденкос]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика царска шљука|Велика царска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Врана|Врана]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики тетреб|Велики тетреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелена жуна|Зелена жуна]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелентарка|Зелентарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зеба|Зеба]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зимовка|Зимовка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Звиждара|Звиждара]] |- <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Ciconia_ciconia_nest,_Rust,_Burgenland,_Austria,_20220425_1333_5078.jpg|Бела рода Датотека: Gyps_fulvus_1_Luc_Viatour.jpg|Белоглави суп Датотека: European_goldfinch_in_a_tree.jpg|Чешљугар Датотека: Common_pheasant_(Phasianus_colchicus)_male_2.jpg|Фазан Датотека: Accipiter brevipes, male.jpg|Кобац Датотека:Rook - Corvus frugilegus (476445950).jpg|Гачац Датотека:House Martin (Delichon urbicum) (1).jpg|House_Martin_(Delichon_urbicum)_(1)|Градска ласта Датотека:Streptopelia decaocto in Athens, 20240531 1236 9610.jpg|Гугутка Датотека:Mute swan (Cygnus olor) taking off.jpg|Лабуд грбац Датотека:Haliaeetus albicilla (Svolvær, 2012).jpg|Орао белорепан Датотека:Nachtigall (Luscinia megarhynchos)-2.jpg |Славуј Датотека:Strigidae Strix aluco 1.jpg|Шумска сова </gallery> |} {{ЈСПОШ32026}} nwfui7dfja1jb45ffscky5bizqtp5yt 23885 23884 2026-05-21T14:37:48Z Darko937 97803 23885 wikitext text/x-wiki == О пројекту == Пројекат „Викијуниор књиге" се реализује у сарадњи ОШ „Јован Стерија Поповић” и Викимедије Србије. Овом приликом су радионицама присуствовали ученици шестог разреда. Пројекат подразумева писање текстова о врстама птица које живе у Србији и увођење енциклопедијског начина писања текстова који је близак деци и прилагођен њиховом узрасту. При раду, ученици су такође фотографије птица проналазили преко Викимедијине Оставе, чиме су се упознали са концептом ауторских права и фотографија које су дониране у едукативне сврхе. == Разноликост птичијег света == <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Mejsene fodres-4.jpg|Птице у комшилуку Датотека:Larus michahellis atlantis at Playa del Confital (47206133632) 2 March 2019.jpg|Говор птица Датотека:Baya-Weaver.jpg|Птичији дом Датотека:Vultures in the nest, Orchha, MP, India edit.jpg|Птичија породица Датотека:002 Black-headed weaver building its nest at Kibale forest National Park Photo by Giles Laurent.jpg| Спретност птица Датотека:Anna's hummingbird (41124).jpg| Малена крила велике брзине Датотека:Falcão-peregrino (Falco peregrinus) - Peregrine falcon.jpg|Falcão-peregrino_(Falco_peregrinus)_-_Peregrine_falcon| Прецизност сивог сокола Датотека:Alcedo atthis - Riserve naturali e aree contigue della fascia fluviale del Po.jpg|Alcedo_atthis_-_Riserve_naturali_e_aree_contigue_della_fascia_fluviale_del_Po| Спретни рибари Датотека:Jubilee and Munin, Ravens, Tower of London 2016-04-30.jpg| Чувари краљевства </gallery> == Списак врста птица == {| style="width:100%; margin:auto;" | style="vertical-align:top; width:15%;" |<center>'''врсте 1'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска кокица|Барска кокица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела плиска|Бела плиска]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела рода|Бела рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белоглави суп|Белоглави суп]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бргљез|Бргљез]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска шљука|Барска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белобрка чигра|Белобрка чигра]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Буљина|Буљина]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Царић|Царић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна рода|Црна рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна жуна|Црна жуна]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црноглава грмуша|Црноглава грмуша]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црвендаћ|Црвендаћ]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чапљица вољак|Чапљица вољкаш]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 2'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Чавка|Чавка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чешљугар|Чешљугар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чизак|Чизак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћубасти гњурац|Ћубасти гњурац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћук|Ћук]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дугокљуни пузић|Дугокљуни пузић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд имелаш|Дрозд имелаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд певач|Дрозд певач]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дивљи голуб|Дивљи голуб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дугорепа сеница|Дугорепа сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Фазан|Фазан]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гачац|Гачац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Голуб гривнаш|Голуб гривнаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Градска ласта|Градска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гугутка|Гугутка]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 3'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Гавран|Гавран]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Јастреб|Јастреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кобац|Кобац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кос огрличар|Кос огрличар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукавица|Кукавица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукувија|Кукувија]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Конопљарка|Конопљарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лабуд грбац|Лабуд грбац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лешњикара|Лешњикара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лиска|Лиска]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Легањ|Легањ]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мала бела чапља|Мала бела чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мишар|Мишар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Орао белорепан|Орао белорепан]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 4'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Обични галеб|Обични галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Обична чигра|Обична чигра]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пчеларица|Пчеларица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Плава сеница|Плава сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска сива сеница|Планинска сива сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољска шева|Пољска шева]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољски врабац|Пољски врабац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Препелица|Препелица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планински попић|Планински попић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пупавац|Пупавац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Патка њорка|Патка њорка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пузгавац|Пузгавац]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 5'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска трептељка|Планинска трептељка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сињи галеб|Сињи галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сеоска ласта|Сеоска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сива чапља|Сива чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сиви соко|Сиви соко]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Славуј|Славуј]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сојка|Сојка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сова ушара|Сова ушара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Стрнадица жутовољка|Стрнадица жутовољка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска сова|Шумска сова]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска шљука|Шумска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Трстењак цвркутић|Трстењак цвркутић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика бела чапља|Велика бела чапља]] |- | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 6'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика сеница|Велика сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики детлић|Велики детлић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ветрушка|Ветрушка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Вивак|Вивак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Водомар|Водомар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Воденкос|Воденкос]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика царска шљука|Велика царска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Врана|Врана]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики тетреб|Велики тетреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелена жуна|Зелена жуна]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелентарка|Зелентарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зеба|Зеба]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зимовка|Зимовка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Звиждара|Звиждара]] |- <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Ciconia_ciconia_nest,_Rust,_Burgenland,_Austria,_20220425_1333_5078.jpg|Бела рода Датотека: Gyps_fulvus_1_Luc_Viatour.jpg|Белоглави суп Датотека: European_goldfinch_in_a_tree.jpg|Чешљугар Датотека: Common_pheasant_(Phasianus_colchicus)_male_2.jpg|Фазан Датотека: Accipiter brevipes, male.jpg|Кобац Датотека:Rook - Corvus frugilegus (476445950).jpg|Гачац Датотека:House Martin (Delichon urbicum) (1).jpg|House_Martin_(Delichon_urbicum)_(1)|Градска ласта Датотека:Streptopelia decaocto in Athens, 20240531 1236 9610.jpg|Гугутка Датотека:Mute swan (Cygnus olor) taking off.jpg|Лабуд грбац Датотека:Haliaeetus albicilla (Svolvær, 2012).jpg|Орао белорепан Датотека:Nachtigall (Luscinia megarhynchos)-2.jpg |Славуј Датотека:Strigidae Strix aluco 1.jpg|Шумска сова </gallery> |} {{ЈСПОШ32026}} 35pberg9o04mxglutpgok2z6hooc9z3 23886 23885 2026-05-21T14:39:40Z Darko937 97803 23886 wikitext text/x-wiki == О пројекту == Пројекат „Викијуниор књиге" се реализује у сарадњи ОШ „Јован Стерија Поповић” и Викимедије Србије. Овом приликом су радионицама присуствовали ученици шестог разреда. Пројекат подразумева писање текстова о врстама птица које живе у Србији и увођење енциклопедијског начина писања текстова који је близак деци и прилагођен њиховом узрасту. При раду, ученици су такође фотографије птица проналазили преко Викимедијине Оставе, чиме су се упознали са концептом ауторских права и фотографија које су дониране у едукативне сврхе. == Разноликост птичијег света == <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Mejsene fodres-4.jpg|Птице у комшилуку Датотека:Larus michahellis atlantis at Playa del Confital (47206133632) 2 March 2019.jpg|Говор птица Датотека:Baya-Weaver.jpg|Птичији дом Датотека:Vultures in the nest, Orchha, MP, India edit.jpg|Птичија породица Датотека:002 Black-headed weaver building its nest at Kibale forest National Park Photo by Giles Laurent.jpg| Спретност птица Датотека:Anna's hummingbird (41124).jpg| Малена крила велике брзине Датотека:Falcão-peregrino (Falco peregrinus) - Peregrine falcon.jpg|Falcão-peregrino_(Falco_peregrinus)_-_Peregrine_falcon| Прецизност сивог сокола Датотека:Alcedo atthis - Riserve naturali e aree contigue della fascia fluviale del Po.jpg|Alcedo_atthis_-_Riserve_naturali_e_aree_contigue_della_fascia_fluviale_del_Po| Спретни рибари Датотека:Jubilee and Munin, Ravens, Tower of London 2016-04-30.jpg| Чувари краљевства </gallery> == Списак врста птица == {| style="width:100%; margin:auto;" | style="vertical-align:top; width:15%;" |<center>'''врсте 1'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска кокица|Барска кокица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела плиска|Бела плиска]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела рода|Бела рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белоглави суп|Белоглави суп]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бргљез|Бргљез]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска шљука|Барска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белобрка чигра|Белобрка чигра]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Буљина|Буљина]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Царић|Царић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна рода|Црна рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна жуна|Црна жуна]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црноглава грмуша|Црноглава грмуша]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црвендаћ|Црвендаћ]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чапљица вољак|Чапљица вољкаш]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 2'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Чавка|Чавка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чешљугар|Чешљугар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чизак|Чижак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћубасти гњурац|Ћубасти гњурац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћук|Ћук]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дугокљуни пузић|Дугокљуни пузић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд имелаш|Дрозд имелаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд певач|Дрозд певач]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дивљи голуб|Дивљи голуб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дугорепа сеница|Дугорепа сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Фазан|Фазан]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гачац|Гачац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Голуб гривнаш|Голуб гривнаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Градска ласта|Градска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гугутка|Гугутка]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 3'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Гавран|Гавран]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Јастреб|Јастреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кобац|Кобац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кос огрличар|Кос огрличар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукавица|Кукавица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукувија|Кукувија]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Конопљарка|Конопљарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лабуд грбац|Лабуд грбац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лешњикара|Лешњикара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лиска|Лиска]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Легањ|Легањ]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мала бела чапља|Мала бела чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мишар|Мишар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Орао белорепан|Орао белорепан]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 4'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Обични галеб|Обични галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Обична чигра|Обична чигра]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пчеларица|Пчеларица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Плава сеница|Плава сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска сива сеница|Планинска сива сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољска шева|Пољска шева]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољски врабац|Пољски врабац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Препелица|Препелица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планински попић|Планински попић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пупавац|Пупавац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Патка њорка|Патка њорка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пузгавац|Пузгавац]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 5'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска трептељка|Планинска трептељка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сињи галеб|Сињи галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сеоска ласта|Сеоска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сива чапља|Сива чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сиви соко|Сиви соко]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Славуј|Славуј]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сојка|Сојка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сова ушара|Сова ушара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Стрнадица жутовољка|Стрнадица жутовољка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска сова|Шумска сова]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска шљука|Шумска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Трстењак цвркутић|Трстењак цвркутић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика бела чапља|Велика бела чапља]] |- | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 6'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика сеница|Велика сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики детлић|Велики детлић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ветрушка|Ветрушка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Вивак|Вивак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Водомар|Водомар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Воденкос|Воденкос]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика царска шљука|Велика царска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Врана|Врана]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики тетреб|Велики тетреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелена жуна|Зелена жуна]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелентарка|Зелентарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зеба|Зеба]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зимовка|Зимовка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Звиждара|Звиждара]] |- <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Ciconia_ciconia_nest,_Rust,_Burgenland,_Austria,_20220425_1333_5078.jpg|Бела рода Датотека: Gyps_fulvus_1_Luc_Viatour.jpg|Белоглави суп Датотека: European_goldfinch_in_a_tree.jpg|Чешљугар Датотека: Common_pheasant_(Phasianus_colchicus)_male_2.jpg|Фазан Датотека: Accipiter brevipes, male.jpg|Кобац Датотека:Rook - Corvus frugilegus (476445950).jpg|Гачац Датотека:House Martin (Delichon urbicum) (1).jpg|House_Martin_(Delichon_urbicum)_(1)|Градска ласта Датотека:Streptopelia decaocto in Athens, 20240531 1236 9610.jpg|Гугутка Датотека:Mute swan (Cygnus olor) taking off.jpg|Лабуд грбац Датотека:Haliaeetus albicilla (Svolvær, 2012).jpg|Орао белорепан Датотека:Nachtigall (Luscinia megarhynchos)-2.jpg |Славуј Датотека:Strigidae Strix aluco 1.jpg|Шумска сова </gallery> |} {{ЈСПОШ32026}} m67csj5c2plqbaebdmjrjey9xvzstbi 23891 23886 2026-05-21T14:48:45Z Darko937 97803 23891 wikitext text/x-wiki == О пројекту == Пројекат „Викијуниор књиге" се реализује у сарадњи ОШ „Јован Стерија Поповић” и Викимедије Србије. Овом приликом су радионицама присуствовали ученици шестог разреда. Пројекат подразумева писање текстова о врстама птица које живе у Србији и увођење енциклопедијског начина писања текстова који је близак деци и прилагођен њиховом узрасту. При раду, ученици су такође фотографије птица проналазили преко Викимедијине Оставе, чиме су се упознали са концептом ауторских права и фотографија које су дониране у едукативне сврхе. == Разноликост птичијег света == <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Mejsene fodres-4.jpg|Птице у комшилуку Датотека:Larus michahellis atlantis at Playa del Confital (47206133632) 2 March 2019.jpg|Говор птица Датотека:Baya-Weaver.jpg|Птичији дом Датотека:Vultures in the nest, Orchha, MP, India edit.jpg|Птичија породица Датотека:002 Black-headed weaver building its nest at Kibale forest National Park Photo by Giles Laurent.jpg| Спретност птица Датотека:Anna's hummingbird (41124).jpg| Малена крила велике брзине Датотека:Falcão-peregrino (Falco peregrinus) - Peregrine falcon.jpg|Falcão-peregrino_(Falco_peregrinus)_-_Peregrine_falcon| Прецизност сивог сокола Датотека:Alcedo atthis - Riserve naturali e aree contigue della fascia fluviale del Po.jpg|Alcedo_atthis_-_Riserve_naturali_e_aree_contigue_della_fascia_fluviale_del_Po| Спретни рибари Датотека:Jubilee and Munin, Ravens, Tower of London 2016-04-30.jpg| Чувари краљевства </gallery> == Списак врста птица == {| style="width:100%; margin:auto;" | style="vertical-align:top; width:15%;" |<center>'''врсте 1'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска кокица|Барска кокица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела плиска|Бела плиска]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела рода|Бела рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белоглави суп|Белоглави суп]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бргљез|Бргљез]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска шљука|Барска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белобрка чигра|Белобрка чигра]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Буљина|Буљина]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Царић|Царић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна рода|Црна рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна жуна|Црна жуна]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црноглава грмуша|Црноглава грмуша]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црвендаћ|Црвендаћ]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чапљица вољак|Чапљица вољкаш]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 2'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Чавка|Чавка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чешљугар|Чешљугар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чизак|Чижак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћубасти гњурац|Ћубасти гњурац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћук|Ћук]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дугокљуни пузић|Дугокљуни пузић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд имелаш|Дрозд имелаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд певач|Дрозд певач]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дивљи голуб|Голубови]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дугорепа сеница|Дугорепа сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Фазан|Фазан]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гачац|Гачац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Голуб гривнаш|Голуб гривнаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Градска ласта|Градска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гугутка|Гугутка]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 3'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Гавран|Гавран]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Јастреб|Јастреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кобац|Кобац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кос огрличар|Кос огрличар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукавица|Кукавица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукувија|Кукувија]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Конопљарка|Конопљарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лабуд грбац|Лабуд грбац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лешњикара|Лешњикара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лиска|Лиска]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Легањ|Легањ]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мала бела чапља|Мала бела чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мишар|Мишар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Орао белорепан|Орао белорепан]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 4'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Обични галеб|Обични галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Обична чигра|Обична чигра]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пчеларица|Пчеларица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Плава сеница|Плава сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска сива сеница|Планинска сива сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољска шева|Пољска шева]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољски врабац|Пољски врабац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Препелица|Препелица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планински попић|Планински попић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пупавац|Пупавац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Патка њорка|Патка њорка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пузгавац|Пузгавац]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 5'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска трептељка|Планинска трептељка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сињи галеб|Сињи галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сеоска ласта|Сеоска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сива чапља|Сива чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сиви соко|Сиви соко]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Славуј|Славуј]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сојка|Сојка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сова ушара|Сова ушара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Стрнадица жутовољка|Стрнадица жутовољка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска сова|Шумска сова]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска шљука|Шумска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Трстењак цвркутић|Трстењак цвркутић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика бела чапља|Велика бела чапља]] |- | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 6'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика сеница|Велика сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики детлић|Велики детлић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ветрушка|Ветрушка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Вивак|Вивак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Водомар|Водомар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Воденкос|Воденкос]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика царска шљука|Велика царска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Врана|Врана]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики тетреб|Велики тетреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелена жуна|Зелена жуна]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелентарка|Зелентарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зеба|Зеба]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зимовка|Зимовка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Звиждара|Звиждара]] |- <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Ciconia_ciconia_nest,_Rust,_Burgenland,_Austria,_20220425_1333_5078.jpg|Бела рода Датотека: Gyps_fulvus_1_Luc_Viatour.jpg|Белоглави суп Датотека: European_goldfinch_in_a_tree.jpg|Чешљугар Датотека: Common_pheasant_(Phasianus_colchicus)_male_2.jpg|Фазан Датотека: Accipiter brevipes, male.jpg|Кобац Датотека:Rook - Corvus frugilegus (476445950).jpg|Гачац Датотека:House Martin (Delichon urbicum) (1).jpg|House_Martin_(Delichon_urbicum)_(1)|Градска ласта Датотека:Streptopelia decaocto in Athens, 20240531 1236 9610.jpg|Гугутка Датотека:Mute swan (Cygnus olor) taking off.jpg|Лабуд грбац Датотека:Haliaeetus albicilla (Svolvær, 2012).jpg|Орао белорепан Датотека:Nachtigall (Luscinia megarhynchos)-2.jpg |Славуј Датотека:Strigidae Strix aluco 1.jpg|Шумска сова </gallery> |} {{ЈСПОШ32026}} scqsn0xrmsbe90wvcbmxwipjsho2g65 0 12142 23882 23795 2026-05-21T14:27:14Z Darko937 97803 23882 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Bittern Little 2010-01-21 at 10-34-13.jpg|мини|Чапљица вољкаш]] Чапљица вољкаш (лат. ''Ixobrychus minutus'') припада породици птица мочварица, али је нешто ситнија од мале беле чапље. Чапљице вољци се могу наћи у Азији, Африци и Европи, пре свега у мочварним пределима пуним густе вегетације, која расте уз воду. У Србији се најчешће срећу у Војводини. Ову врсту чапљи је још 1766. први споменуо и описао чувени шведски зоолог и ботаничар Карл фон Лине (Carl von Linné 1707–1778). == Изглед == [[Датотека:47-090506-little-bittern-at-upper-ford-near-Sigri-.jpg|мини|Изглед чапљице вољкаш]] Чапљице вољци су веома мале врсте птица, дугачке су 26–36 центиметра и тешке отприлике 59–100 грама. Мужјаци се лако распознају по црном перју на леђима и по светложутим крилима. Женке обично имају смеђе пруге по леђима и тамнија крила. Такође, ове птице имају оштре, жуте кљунове које користе за лов. Врат чапљица вољкаш је обрастао дебљим, меким перјем. == Станиште == [[Датотека:Blongios nain Ixobrychus minutus, la femelle; waDSC 7562 (51278772733).jpg|мини|Чапљица вољкаш]] С обзиром на то да је чапљицама вољцима растиње уз воду природно окружење, заклоњене растињем се и размножавају. == Исхрана == Исхрана чапљице вољкаш и миграција због проналажења хране је условљена сменама годишњих доба. У топлом поднебљу се хране најчешће рибом, инсектима и одраслим ларвама, углавном дању, али понекад и ноћу, када је неопходно. Начин на који лове је такође занимљив. Када уоче плен, оне се прикраду закамуфлиране и бојом перја и мировањем, тако да личе на растиње. Често лове у паровима кријући се иза трске и других врста биљака у близини воде. == Размножавање == Женка снесе најчешће од два јајета до девет комада, којима треба од шеснаест до двадесет дана да се излегу. == Занимљивости == Популација ових птица, почевши од последње деценије ХХ века, се смањује, па је сада у Европи преостало још отприлике само неколико десетина хиљада парова. Чапљица вољкаш је, због таквих околности, године 2018. проглашена за угрожену врсту у целом свету, а научници чине све да поново успоставе њихову нормалну бројност. Код нас ова птица има много назива, а ''букавчић'', ''воларић'', ''патуљка'' и ''чапљић'' су само неки од њих. На следећем линку се може погледати снимак станишта и начина исхране чапљице вољкаш. 5c9i68hdnllmc39bui0o8bngp9kkllx 23883 23882 2026-05-21T14:28:46Z Darko937 97803 23883 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Bittern Little 2010-01-21 at 10-34-13.jpg|мини|Чапљица вољкаш]] Чапљица вољкаш (лат. ''Ixobrychus minutus'') припада породици птица мочварица, али је нешто ситнија од мале беле чапље. Чапљице вољкаш се могу наћи у Азији, Африци и Европи, пре свега у мочварним пределима пуним густе вегетације, која расте уз воду. У Србији се најчешће срећу у Војводини. Ову врсту чапљи је још 1766. први споменуо и описао чувени шведски зоолог и ботаничар Карл фон Лине (Carl von Linné 1707–1778). == Изглед == [[Датотека:47-090506-little-bittern-at-upper-ford-near-Sigri-.jpg|мини|Изглед чапљице вољкаш]] Чапљице вољкаш су веома мале врсте птица, дугачке су 26–36 центиметра и тешке отприлике 59–100 грама. Мужјаци се лако распознају по црном перју на леђима и по светложутим крилима. Женке обично имају смеђе пруге по леђима и тамнија крила. Такође, ове птице имају оштре, жуте кљунове које користе за лов. Врат чапљица вољкаш је обрастао дебљим, меким перјем. == Станиште == [[Датотека:Blongios nain Ixobrychus minutus, la femelle; waDSC 7562 (51278772733).jpg|мини|Чапљица вољкаш]] С обзиром на то да је чапљицама вољкаш растиње уз воду природно окружење, заклоњене растињем се и размножавају. == Исхрана == Исхрана чапљице вољкаш и миграција због проналажења хране је условљена сменама годишњих доба. У топлом поднебљу се хране најчешће рибом, инсектима и одраслим ларвама, углавном дању, али понекад и ноћу, када је неопходно. Начин на који лове је такође занимљив. Када уоче плен, оне се прикраду закамуфлиране и бојом перја и мировањем, тако да личе на растиње. Често лове у паровима кријући се иза трске и других врста биљака у близини воде. == Размножавање == Женка снесе најчешће од два јајета до девет комада, којима треба од шеснаест до двадесет дана да се излегу. == Занимљивости == Популација ових птица, почевши од последње деценије ХХ века, се смањује, па је сада у Европи преостало још отприлике само неколико десетина хиљада парова. Чапљица вољкаш је, због таквих околности, године 2018. проглашена за угрожену врсту у целом свету, а научници чине све да поново успоставе њихову нормалну бројност. Код нас ова птица има много назива, а ''букавчић'', ''воларић'', ''патуљка'' и ''чапљић'' су само неки од њих. На следећем линку се може погледати снимак станишта и начина исхране чапљице вољкаш. layvim1mqboyqc1jbs1soimmj68ll8n 0 12146 23897 23777 2026-05-21T15:03:25Z Darko937 97803 23897 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Great_Snipe_%28Gallinago_media%29_%2814367072985%29.jpg|мини|Велика царска шљука]] Велика царска шљука је највећа шљукарица на свету. Научни назив (''Numenius'') потиче од грчке речи која описује млад месец, због облика кљуна. Ова птица је распрострањена у Европи, Азији и северозападној Африци. == Изглед == [[Датотека:Great_Snipe_-_Bierbza_Marsh_-_Polanda_94_%283%29_%2815842547022%29.jpg|мини|Изглед велике царске шљуке]] Шљука је птица средње величине, дугачка 60 cm. Распон крила је 89 cm до 106 cm, тежине од 410 g до 1036 g. Она је сивкасто-браон боје, са белим леђима, сиво-плавим ногама које су танке, дугачке и са завијеним кљуном. Кљун је у односу на остале делове тела несразмерно дугачак и раван. Мужјаци и женке изгледају слично, али женке су више. Перје је пегаво и чини је неприметном међу биљкама. == Станиште == [[Датотека:Great_Snipe_%28Gallinago_media%29_%2814180604257%29.jpg|мини|Велика царска шљука]] Шљука преферира мочварна подручја, травнате ливаде, влажне шуме, песковите плаже и степске пределе широм Европе и Азије. Током зиме станиште су јој песковите плаже, естуари и мочваре. Мигрира на јужни део света у јесењим месецима. == Исхрана == Шљука је у јесењим месецима мигрира према јужним крајевима, тражећи топла подручја с довољно хране и погодним условима за преживљавање. Хране се малим организмима које проналазе у влажним подручјима. Главни извор хране су инсекти, бубе, скакавци, мрави, црви, ларве које се налазе у блату и води. Шљука користи свој кљун да би претраживала тло у води. У мањим количинама конзумира и храну биљног порекла као што су влакна и семена. == Размножавање == Шљука гради своја гнезда у травњацима и мочварним подручјама где штити своје младунце од предатора. Гнездо је изграђено од траве и лишћа. Женка полаже 3 до 4 јаја. На јајима лежи само женка и период инкубације траје од 17 до 20 дана. Оба родитеља брину о младунцима. Птићи за око 20 дана добијају перје и могу да лете. == Занимљивости == Шљука је добар летач и често изводи брзе, оштре маневре у лету, поготово када се осећа угрожено. Лети брзо цик-цак изнад воде а затим се издиже увис закривљеном путањом. Позната је по својим гласовима, пискању у периоду парења. Њена будућност је све неизвеснија због уништавања станишта, лова и криволова. Ако се не предузму мере за очување ове врсте може постати врста којој прети изумирање. Њен број приметно опада у Великој Британији и Ирској. Стављена је на листу најугроженије птице Велике Британије. У Србији је јако ретка и строго заштићена врста. Налази се у Црвеној књизи. У Србији живи у Царској бари и Војтиној млаки. Једина слична врста је мала царска шљука. 34tzcssk1ezmj0ung96y0oie7cm1adm 23900 23897 2026-05-21T15:09:32Z Darko937 97803 23900 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Eurasian Curlew.jpg|мини|Велика царска шљука]] Велика царска шљука је највећа шљукарица на свету. Научни назив (''Numenius'') потиче од грчке речи која описује млад месец, због облика кљуна. Ова птица је распрострањена у Европи, Азији и северозападној Африци. == Изглед == [[Датотека:Eurasian Curlew (Numenius arquata), Haroldswick - geograph.org.uk - 4941912.jpg|мини|Изглед велике царске шљуке]] Шљука је птица средње величине, дугачка 60 cm. Распон крила је 89 cm до 106 cm, тежине од 410 g до 1036 g. Она је сивкасто-браон боје, са белим леђима, сиво-плавим ногама које су танке, дугачке и са завијеним кљуном. Кљун је у односу на остале делове тела несразмерно дугачак и раван. Мужјаци и женке изгледају слично, али женке су више. Перје је пегаво и чини је неприметном међу биљкама. == Станиште == [[Датотека:Curlew (Numenius arquata) in flight.jpg|мини|Велика царска шљука]] Шљука преферира мочварна подручја, травнате ливаде, влажне шуме, песковите плаже и степске пределе широм Европе и Азије. Током зиме станиште су јој песковите плаже, естуари и мочваре. Мигрира на јужни део света у јесењим месецима. == Исхрана == Шљука је у јесењим месецима мигрира према јужним крајевима, тражећи топла подручја с довољно хране и погодним условима за преживљавање. Хране се малим организмима које проналазе у влажним подручјима. Главни извор хране су инсекти, бубе, скакавци, мрави, црви, ларве које се налазе у блату и води. Шљука користи свој кљун да би претраживала тло у води. У мањим количинама конзумира и храну биљног порекла као што су влакна и семена. == Размножавање == Шљука гради своја гнезда у травњацима и мочварним подручјама где штити своје младунце од предатора. Гнездо је изграђено од траве и лишћа. Женка полаже 3 до 4 јаја. На јајима лежи само женка и период инкубације траје од 17 до 20 дана. Оба родитеља брину о младунцима. Птићи за око 20 дана добијају перје и могу да лете. == Занимљивости == Шљука је добар летач и често изводи брзе, оштре маневре у лету, поготово када се осећа угрожено. Лети брзо цик-цак изнад воде а затим се издиже увис закривљеном путањом. Позната је по својим гласовима, пискању у периоду парења. Њена будућност је све неизвеснија због уништавања станишта, лова и криволова. Ако се не предузму мере за очување ове врсте може постати врста којој прети изумирање. Њен број приметно опада у Великој Британији и Ирској. Стављена је на листу најугроженије птице Велике Британије. У Србији је јако ретка и строго заштићена врста. Налази се у Црвеној књизи. У Србији живи у Царској бари и Војтиној млаки. Једина слична врста је мала царска шљука. tt73siirypm8s9mcyhf3sj3s6ryjjbi 0 12148 23896 23772 2026-05-21T15:01:51Z Darko937 97803 23896 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Veliki_detli%C4%87%2C_%C5%BEenka_%28Dendrocopos_major%29%2C_Great_Spotted_Woodpecker%2C_female.jpg|мини|Велики детлић]] Велики детлић (''Dendrocopos major'') је врста птица из породице детлића. Ова врста насељава велика пространства Европе и северне Азије, док је у Србији присутна у скоро свим шумским стаништима, градским парковима и воћњацима. == Изглед == [[Датотека:Veliki_detli%C4%87%2C_mladi_mu%C5%BEjak_%28Dendrocopos_major%29_Great_Spotted_Woodpecker.jpg|мини|Изглед великог детлића]] Препознатљив је по црно-белом перју са јарко црвеним шарама испод репа. Мужјака и женку разликујемо по томе што мужјаци имају мали црвену мрљу на потиљку, док су женке на том месту потпуно црне. Дужина тела великог детлића обично је између 23 и 26цм. Тежи око 90 грама, а има распон крила до 39цм. == Исхрана == Храни се разноврсно. Израженији је биљојед од осталих детлића, али великим делом храни се и инсектима које пронађе под кором дрвећа. Зими се великим делом храни и разним семенкама и плодовима четинара. Такође једе сланину из хранилица за птице. У зависности од количине хране, може изненада да промени станиште. == Станиште == [[Датотека:Veliki_detli%C4%87%2C_%C5%BEenka_%28Dendrocopos_major%29.jpg|мини|Велики детлић]] Широко је распрострањен у целој Европи, на Кавказу и у умереном појасу Азије. Углавном је станарица. Насељава скоро сва шумска и полушумска станишта, равнице, брдско-планинске пределе, а насељава и вртове, воћњаке, дрвореде и паркове. Гнезди се у рупама у дрвету које сам прави. == Размножавање == Сезона размножавања почиње у пролеће, када пар заједно дуби нову дупљу (рупу). Женка може да положи 5 до 7 јаја, а инкубација (лежање на јајима како би била на стабилној температури неопходној за развој ембриона) траје веома кратко од 10 до 12 дана. Оба родитеља учествују у лежању на јајима и храњењу младих, а младунци напуштају гнездо после три недеље. Напуштене дупље великог детлића касније постају драгоцен дом за многе друге птице које не могу саме да издубе стабло. == Занимљивости о великом детлићу == Према подацима Друштва за проучавање птица Србије, ова птица је равномерно распрострањена у свим деловима Србије. Углавном одсуствује из огољених делова Војводине као птица гнездарица. Детлић може да удари у стабло и до 20 пута у секунди, што је око 12 000 пута дневно, без повреде мозга. Велики детлић има специфичан језик; има изразито дуг и лепљив језик, a када није у употреби, обмотава се око лобање и служи као додатна заштита мозга. Велики детлић не пева као славуј. Уместо песме, он производи карактеристичан звук ударајући кљуном о суве гране или стабло, што се назива “бубњање.” Тај звук је веома гласан и продоран, а служи му за обележавање територије и привлачење партнера. Поред бубњања, понекад се оглашава и кратким, оштрим криком који се чује као “кик-кик.” Они имају специфичан начин летења који се назива “таласасти лет”. Његов лет подсећа на таласе, зато што неколико пута замахне крилима, а затим их потпуно склопи уз тело и полако понире надоле. Тај стил му штеди енергију јер не мора стално да маше крилима, па његово кретање кроз ваздух изгледа као низ повезаних лукова. Велики детлић користи реп као трећу ногу којом се снажно одупире о кору дрвета. То му даје стабилност и чврст ослонац док снажно удара кљуном у стабло. Такође има другачије распоређене прсте да се лакше пење. Има два прста која иду унапред, а два уназад, што му омогућава да се чврсто држи за кору као кљештима. Захваљујући таквом распореду (тзв. зигодактилна стопала), он може да се пење са лакоћом уз усправна стабла без клизања. agxf534xq7zfu0gmn5u6enislvk8reh 0 12155 23899 23782 2026-05-21T15:06:56Z Darko937 97803 23899 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Bullfinch_male.jpg|мини|Зимовка]] Зимовка (на латинском Pyrrhula pyrrhula) је мала птица која припада реду певачица. Постоји 9 подврста ове птице. Неке од њих су: бајкалска зимовка-насељава Сибир, североисточни Казахстан, Монголију и Кину, северноафричка зимовка-насељава северну Африку и делове југозападне Азије, европска зимовка-насељава већи део Европе итд. Она припада породици зеба и сматра се за најлепшу европску зебу. == Изглед == [[Датотека:Pyrrhula_pyrrhula_female_2.jpg|мини|Изглед зимовке]] Зимовка је мала птица која је величине од 14,5 до 16 _цм. Позната је због њених шарених боја. Мужјаци се разликују од женки. Мужјаци имају предњи део прса наранџасте боје, леђа су им сива, док су крила, реп и глава црне боје. Код женки су исто реп, крила и глава црне боје, леђа су сива само се разликују по предњем делу прса. Мужјаци имају наранџасте боје док женке имају беж боје. Зимовке можда изгледају слатко, али су оне уствари врло тврдоглаве птице са кратким дебелим вратом и врло дубоким звиждуком („дју“). == Станиште == [[Датотека:Pyrrhula_pyrrhula_(36229772141).jpg|мини|Зимовка]] Неки број зимовки су птице селице које мигрирају у топлије јужне крајеве током зиме. Зимовке се најчешће гнезде унутар четинара. Они најчешће праве гнезда 2 метра изнад тла. Ове птице се насељавају у четинарске и мешовите шуме због заштите, топлоте и гнежђења. Зимовке су најчешће птице станарице, а неке су и селице. Пошто се ове птице највише налазе у планинама, зимовке станарице најчешће зими одлете у низијске крајеве. == Исхрана == Зимовке се хране семењем воћа, биљака, пупољцима и избојцима које налазе у шумама. Своје птиће хране инсектима и такође семењем воћа. Док женка лежи у гнезду мужјак храни мале птиће, а када птићи ојачају, мужјак и женка их заједно хране. Зимовке једу различиту храну у зависности од тога које је годишње доба. За само 1 минут оне могу појести чак око 30 пупољака. Младе зимовке постају самосталне после отприлике 20 дана од излегања и тад могу самостално да се хране. == Размножавање == Зимовке се паре у периоду од маја до јула. Женка одједном снесе од 4 до 5 јаја која су светло плаве боје са црвенкасто-браонкастим тачкицама. Она на њима лежи од 13 до 15 дана. Један пар годишње може да направи до 3 легла. Мушка зимовка је међу врачаркама посебна по томе што има заобљене сперматозоиде. Зимовке се размножавају широм Европе и Азије, и пошто је то на северу већина њих мигрира на југ током зиме. == Занимљивости == Зимовке су доста распрострањене - од Ирске (северозапад Европе) до Јапана (исток Азије). У 16. веку, Хенри VIII је осудио зимовке због уништавања воћњака и донео је закон да ће за сваку ухваћену и убијену зимовку платити један пени. Азорска зимовка је једна од најређих птица на свету, са популацијом мањом од 120 парова на острву Сао Мигел у Португалији. Енглески назив зимовке је „bullfinch“ потиче од предњег дела птице са главом попут бика, јер bull значи бик на Енглеском. l2tv9q9ne00ff9fj977kzj7bbiamxly 0 12158 23898 23781 2026-05-21T15:05:44Z Darko937 97803 23898 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs).jpg|мини|Зеба]] Зебе (Fringilla coelebs) су мале, живахне птице које умилним цвркутом могу да развеселе све слушаоце. Често их у кавезима срећемо у пару, мада је познато да су мужјаци бољи „певачи“ од женки. Ипак, ни женке ни мужјаци нису претерано блиски са човеком и не воле да се мазе и држе у рукама. == Изглед == [[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs)_Chaffinch,_Common_chaffinch.jpg|мини|Изглед зебе]] Изглед зеба (Fringilla coelebs) је сличан врапцима. На крилима имају две упадљиве беле пруге, а кљун им је знатно дебљи, купастог облика. Мужјацима је теме сиво, лице црвенкасте боје, леђа кестењасто браон, перје на стомаку нешто црвенкастије. Женкама перје буде светле боје - на леђима маслинасто браон, а у пределу стомака светло браон. Просечна дужина зебе је око 15 cm. == Станиште == [[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs);_Common_Chaffinch.jpg|мини|Зеба]] Зебе се не виђају само као кућни љубимци, већ и у свом природном станишту. Ово је врста која се веома добро сналази и самим тим јој за живот одговарају места као што су шуме, паркови, вртови, дворишта, ливаде са дрвећем и воћњаци. Води порекло из делова Азије, већег дела Европе и Северне Африке. Зебино гнездо је веома удубљено, а често одабере место које је на висини од 2m до чак 10m. Гнездо направи од маховине и трава, а облаже га длакама и перјем. Своје гнездо и младе у њему брани од предатора тако што их сакрије помоћу комадића коре и лишајева. У нашим континенталним крајевима презимљавају само мушки припадници такозваних домаћих зеба (Fringilla coelebs), док се велики број женки сели у топлије крајеве. „Coelebs“ – Безбрачни – део је зебиног латинског назива. == Исхрана == Зебе се хране семенкама и инсектима, просом, семеном чичка, конопљом... Вешто их проналазе у својим стаништима и често се могу видети како спуштене главе чепркају по тлу. Пуно се радују зрневљу које је пало на земљу или овсеним пахуљицама, док у шуми трагају за буковим плодовима, што им је омиљена храна. == Размножавање == Зебe (Fringilla coelebs) се гнезде два пута годишње, од априла до јуна месеца. Женке носе у просеку од 4 до 6 јаја, чија боја може бити зеленкаста или светло плава са тамним мрљама и шарама. Женка и мужјак се смењују и леже на јајима 12, 13 дана. Када се излегу птићи, зебе су веома пожртвовани родитељи и доста се труде око свог потомства. Након 20 дана птићи напуштају гнездо. Треба истаћи да се зебе не размножавају само у природи већ и у заточеништву. Власници им праве затворена гнезда у облику дупље, помоћу кутија које имају рупу преко које зебе улазе у гнездо. == Занимљивости == Популација зеба (Fringilla coelebs) је тренутно стабилна. Не постоји ниједан документ који показује да се у последње време њихов број драстично смањио, па их због тога Међународна унија за заштиту природе класификује као врсту којој не прети велики ризик од изумирања. Ипак, криволовци годишње у Србији ухвате од 8.000 до 10.000 живих птица певачица које заврше на црном тржишту у Србији и широм Европе. Процењује се да бројност гнездећих парова ове врсте варира од 1.450.000 до 1.800.000 парова. Постоји много врста зеба, чак више од 140 – 150. Неке од најпознатијих су: Fringilla coelebs, Serinus canaria, Carduelis carduelis, Chloris chloris,.... Чак и поред свих тих врста, свака јединка мужјака пева другачије! esm8bbp6tf1vcj24uqn1hcmmfdar9hu 0 12168 23887 23822 2026-05-21T14:40:59Z Darko937 97803 23887 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Common Blackbird (Turdus merula mauritanicus) female.jpg|мини|''Turdus merula'']] Дрозд певач (лат.Turdus philomelos) је  из породице дроздова. Дроздови су породица птица која припада врсти врапчарки. Живе на свим континентима осим на Антарктику, а у Европи живи 14 врста. == Изглед == Најчешће су сиве или смеђе боје, а крила су средње величине и обојена су јарким бојама. Реп има дванаест пера. Велики су 14,5 – 33 цм, а тешки 21-178 грама. По величини су мало ситнији од обичног коса, 20-22 cm. Одозго је топло смеђ, одоздо изразито пегав. Покровна пера су одоздо наранџасте боје. == Станиште == Гнездо најчешће праве од ситних гранчица. Станишта гнезда најчешће су дрвећа, грмови и шпиље. Женке дрозда певача, изузетно су веште градитељке. Изградња некада траје и до три недеље. Полулоптасто гнездо од гранчица, суве траве и маховине изнутра је уредно обложено блатом или балегом. Дрозд је птица селица. У Србији се појављују као ретки гости, који долазе из удаљених крајева, понекад из најисточнијих делова Сибира. == Исхрана == Дроздови једу разнолику и лако доступну храну. Већином једу глисте, ларве, тврдокрилце и друге инсекте. Када се излегу млади, родитељи их углавном хране инсектима, ларвама инсеката или пужевима голаћима. Неки дроздови једу велике количине воћа и разних семена. Ове птице разносе семе имеле. Семе им се залепи за перје, па дођу на неко дрво да га очисте. Семе пада на грану и након неког времена нарасте нова имела. [[Датотека:Blackbird, Чёрный дрозд, Merle noir, Amsel, Kos (Turdus merula) female.jpg|мини|Дрозд певач]] == Размножавање == [[Датотека:Common blackbird (Turdus merula) chicks 2 days old.jpg|мини|Младунци стари 2 дана]] Дроздови су моногамни, али се паре и са другим једникама ако се укаже прилика. Женка полаже 4 до 5 плавих, благо истачканих јаја. У гнезду се налази 2-5 јаја. Млади се излегу слепи, без перја и не могу да лете. Оба родитеља помажу у подизању младих. Након 14-16 дана инкубације млади се излегу, а три недеље касније способни су за летење. Пар недеља након излегања почиње митарење, тако да су спремни за зимски период. == Занимљивости == Након зимовања у северној Африци, на Медитерану и Блиском истоку, дрозд певач у наша поднебља долази помало тајновито, путујући као и остали дроздови, углавном ноћу када је ваздух мирнији и свежији. Птице тако чувају енергију мирнијим летењем и не губе превише течности. Дрозд је птица позната по свом виртуозном певању и јединственој интелигенцији. Када улове пужа са кућицом, користе камен као наковањ о који ударају пужа како би му разбили кућицу. swok0tthc2ha0y6ged3yc7jj6ma2uti 23888 23887 2026-05-21T14:41:36Z Darko937 97803 23888 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Common Blackbird (Turdus merula mauritanicus) female.jpg|мини|''Turdus merula'']] Дрозд певач (лат. ''Turdus philomelos'') је  из породице дроздова. Дроздови су породица птица која припада врсти врапчарки. Живе на свим континентима осим на Антарктику, а у Европи живи 14 врста. == Изглед == Најчешће су сиве или смеђе боје, а крила су средње величине и обојена су јарким бојама. Реп има дванаест пера. Велики су 14,5 – 33 цм, а тешки 21-178 грама. По величини су мало ситнији од обичног коса, 20-22 cm. Одозго је топло смеђ, одоздо изразито пегав. Покровна пера су одоздо наранџасте боје. == Станиште == Гнездо најчешће праве од ситних гранчица. Станишта гнезда најчешће су дрвећа, грмови и шпиље. Женке дрозда певача, изузетно су веште градитељке. Изградња некада траје и до три недеље. Полулоптасто гнездо од гранчица, суве траве и маховине изнутра је уредно обложено блатом или балегом. Дрозд је птица селица. У Србији се појављују као ретки гости, који долазе из удаљених крајева, понекад из најисточнијих делова Сибира. == Исхрана == Дроздови једу разнолику и лако доступну храну. Већином једу глисте, ларве, тврдокрилце и друге инсекте. Када се излегу млади, родитељи их углавном хране инсектима, ларвама инсеката или пужевима голаћима. Неки дроздови једу велике количине воћа и разних семена. Ове птице разносе семе имеле. Семе им се залепи за перје, па дођу на неко дрво да га очисте. Семе пада на грану и након неког времена нарасте нова имела. [[Датотека:Blackbird, Чёрный дрозд, Merle noir, Amsel, Kos (Turdus merula) female.jpg|мини|Дрозд певач]] == Размножавање == [[Датотека:Common blackbird (Turdus merula) chicks 2 days old.jpg|мини|Младунци стари 2 дана]] Дроздови су моногамни, али се паре и са другим једникама ако се укаже прилика. Женка полаже 4 до 5 плавих, благо истачканих јаја. У гнезду се налази 2-5 јаја. Млади се излегу слепи, без перја и не могу да лете. Оба родитеља помажу у подизању младих. Након 14-16 дана инкубације млади се излегу, а три недеље касније способни су за летење. Пар недеља након излегања почиње митарење, тако да су спремни за зимски период. == Занимљивости == Након зимовања у северној Африци, на Медитерану и Блиском истоку, дрозд певач у наша поднебља долази помало тајновито, путујући као и остали дроздови, углавном ноћу када је ваздух мирнији и свежији. Птице тако чувају енергију мирнијим летењем и не губе превише течности. Дрозд је птица позната по свом виртуозном певању и јединственој интелигенцији. Када улове пужа са кућицом, користе камен као наковањ о који ударају пужа како би му разбили кућицу. 133boyzc51hveyzcdhukehq0u2ls66y 23889 23888 2026-05-21T14:45:53Z Darko937 97803 23889 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Song thrush (Turdus philomelos philomelos).jpg|мини|''Turdus merula'']] Дрозд певач (лат. ''Turdus philomelos'') је  из породице дроздова. Дроздови су породица птица која припада врсти врапчарки. Живе на свим континентима осим на Антарктику, а у Европи живи 14 врста. == Изглед == Најчешће су сиве или смеђе боје, а крила су средње величине и обојена су јарким бојама. Реп има дванаест пера. Велики су 14,5 – 33 цм, а тешки 21-178 грама. По величини су мало ситнији од обичног коса, 20-22 cm. Одозго је топло смеђ, одоздо изразито пегав. Покровна пера су одоздо наранџасте боје. == Станиште == Гнездо најчешће праве од ситних гранчица. Станишта гнезда најчешће су дрвећа, грмови и шпиље. Женке дрозда певача, изузетно су веште градитељке. Изградња некада траје и до три недеље. Полулоптасто гнездо од гранчица, суве траве и маховине изнутра је уредно обложено блатом или балегом. Дрозд је птица селица. У Србији се појављују као ретки гости, који долазе из удаљених крајева, понекад из најисточнијих делова Сибира. == Исхрана == Дроздови једу разнолику и лако доступну храну. Већином једу глисте, ларве, тврдокрилце и друге инсекте. Када се излегу млади, родитељи их углавном хране инсектима, ларвама инсеката или пужевима голаћима. Неки дроздови једу велике количине воћа и разних семена. Ове птице разносе семе имеле. Семе им се залепи за перје, па дођу на неко дрво да га очисте. Семе пада на грану и након неког времена нарасте нова имела. [[Датотека:Blackbird, Чёрный дрозд, Merle noir, Amsel, Kos (Turdus merula) female.jpg|мини|Дрозд певач]] == Размножавање == [[Датотека:Common blackbird (Turdus merula) chicks 2 days old.jpg|мини|Младунци стари 2 дана]] Дроздови су моногамни, али се паре и са другим једникама ако се укаже прилика. Женка полаже 4 до 5 плавих, благо истачканих јаја. У гнезду се налази 2-5 јаја. Млади се излегу слепи, без перја и не могу да лете. Оба родитеља помажу у подизању младих. Након 14-16 дана инкубације млади се излегу, а три недеље касније способни су за летење. Пар недеља након излегања почиње митарење, тако да су спремни за зимски период. == Занимљивости == Након зимовања у северној Африци, на Медитерану и Блиском истоку, дрозд певач у наша поднебља долази помало тајновито, путујући као и остали дроздови, углавном ноћу када је ваздух мирнији и свежији. Птице тако чувају енергију мирнијим летењем и не губе превише течности. Дрозд је птица позната по свом виртуозном певању и јединственој интелигенцији. Када улове пужа са кућицом, користе камен као наковањ о који ударају пужа како би му разбили кућицу. j7rhisp2nhfrawj4ilqkvqci3776my9 23890 23889 2026-05-21T14:47:08Z Darko937 97803 23890 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Song thrush (Turdus philomelos philomelos).jpg|мини|''Turdus philomelos'']] Дрозд певач је  из породице дроздова. Дроздови су породица птица која припада врсти врапчарки. Живе на свим континентима осим на Антарктику, а у Европи живи 14 врста. == Изглед == Најчешће су сиве или смеђе боје, а крила су средње величине и обојена су јарким бојама. Реп има дванаест пера. Велики су 14,5 – 33 цм, а тешки 21-178 грама. По величини су мало ситнији од обичног коса, 20-22 cm. Одозго је топло смеђ, одоздо изразито пегав. Покровна пера су одоздо наранџасте боје. == Станиште == Гнездо најчешће праве од ситних гранчица. Станишта гнезда најчешће су дрвећа, грмови и шпиље. Женке дрозда певача, изузетно су веште градитељке. Изградња некада траје и до три недеље. Полулоптасто гнездо од гранчица, суве траве и маховине изнутра је уредно обложено блатом или балегом. Дрозд је птица селица. У Србији се појављују као ретки гости, који долазе из удаљених крајева, понекад из најисточнијих делова Сибира. == Исхрана == Дроздови једу разнолику и лако доступну храну. Већином једу глисте, ларве, тврдокрилце и друге инсекте. Када се излегу млади, родитељи их углавном хране инсектима, ларвама инсеката или пужевима голаћима. Неки дроздови једу велике количине воћа и разних семена. Ове птице разносе семе имеле. Семе им се залепи за перје, па дођу на неко дрво да га очисте. Семе пада на грану и након неког времена нарасте нова имела. [[Датотека:Blackbird, Чёрный дрозд, Merle noir, Amsel, Kos (Turdus merula) female.jpg|мини|Дрозд певач]] == Размножавање == [[Датотека:Common blackbird (Turdus merula) chicks 2 days old.jpg|мини|Младунци стари 2 дана]] Дроздови су моногамни, али се паре и са другим једникама ако се укаже прилика. Женка полаже 4 до 5 плавих, благо истачканих јаја. У гнезду се налази 2-5 јаја. Млади се излегу слепи, без перја и не могу да лете. Оба родитеља помажу у подизању младих. Након 14-16 дана инкубације млади се излегу, а три недеље касније способни су за летење. Пар недеља након излегања почиње митарење, тако да су спремни за зимски период. == Занимљивости == Након зимовања у северној Африци, на Медитерану и Блиском истоку, дрозд певач у наша поднебља долази помало тајновито, путујући као и остали дроздови, углавном ноћу када је ваздух мирнији и свежији. Птице тако чувају енергију мирнијим летењем и не губе превише течности. Дрозд је птица позната по свом виртуозном певању и јединственој интелигенцији. Када улове пужа са кућицом, користе камен као наковањ о који ударају пужа како би му разбили кућицу. p05qj9y4plllxyhzpblx5r7xnc1e4zc 0 12169 23892 23823 2026-05-21T14:53:12Z Darko937 97803 23892 wikitext text/x-wiki == Увод == Дивљи голуб је птица која живи на целој површини Србије. Дивљи голуб није једна врста голуба, већ више њих. Tо су: * дивљи голуб, * голуб гривнаш, * голуб дупљаш. Све ове птице су различите. [[Датотека:Common pigeon at Waterlow Park, London 01.jpg|мини|Дивљи голуб]] == Изглед == Голуба гривнаша можемо препознати по крупном телу, плаво сивом перју са ружичастим грудима. На бочним странама има беле мрље, док су у лету видљиве широке беле пруге на крилима. Дивљег голуба можемо препознати по светло сивим телом са две црне пруге на крилима. Доњи део леђа му је бео, што се јасно види у лету. Он је веома брз и окретан. Голуба дупљаша можемо препознати тако што је мањи и здепастији. Перје му је тамно сиво, без беле гривне и без белог дела на леђима. [[Датотека:Wood Pigeon (Columba palumbus), golub grivnaš.jpg|мини|Голуб гривнаш]] [[Датотека:Columba oenas 402124391.jpg|мини|Голуб дупљаш]] == Станиште == Дивљи голуб насељава клисуре и планинске литице Србије јужно од Саве и Дунава. Голуб гривнаш насељава шумске пределе широм Србије, али у последње време постао je чест и у градовима. Голуб дупљаш се најчешће среће у брдско планинским стаништима централне и јужне Србије. == Исхрана == Све три врсте се хране семенима и житарицама, шумским плодовима и зеленим деловима биљке. == Размножавање == Све три врсте се размножавају полним путем. Фазе размножавања су: * Удварање * Прављење гнезда * Полагање јаја * Инкубација * Голубчићи * одрастање == Занимљивости == Дивљи голуб је предак свих домаћих голубова. Они имају сјајан осећај за оријентацију у простору. Голуб гривнаш је највећи европски голуб. Он током лета прави веома гласан звук крилима. Голуб дупљаш се за разлику од других голубова гнезди у дупљи дрвета. Он често користи напуштене дупље које су направили детлићи. nisap5abvynr5h6ruilatesbcn9p0ms 0 12176 23893 23830 2026-05-21T14:56:27Z Darko937 97803 23893 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Red-tailed hawk (44371).jpg|мини|Јастреб (''Accipitriformes)'']] Јастреб (''Accipiter gentilis'') је птица, која спада у ред јастреболиких дневних грабљивица (''Accipitriformes''). Сматра се једним од најмоћнијих предатора међу птицама, због свог брзог и нечујног лета којим, готово увек, изненади плен. Припадници ове врсте се гнезде широм Европе и делом у Азији. == Изглед == Јастреб је грабљивица средње величине, а мужјаци су мањи од женки, чија тежина може износити и до два килограма. Осим у величини, разликују се и у боји: женке су доминантно сиве, док су мужјаци плавкасто-сиви позади, док напред имају беле попречне пруге. Кљун им је кратак и јак, при врху повијен надоле, како би лакше усмртили плен. Као и све птице предатори, има веома оштре канџе. Јастреб има кратка и широка крила и дугачак реп. Оваква анатомија омогућава овој птици да лакше маневрише у густим шумама у потрази за пленом.   [[Датотека:Goshawk (18266896993).jpg|мини|Јастреб]] == Станиште == Ове птице насељавају све континенте, осим Антартика, пре свега умерена подручја северне хемисфере. Јастреб живи у густим и  пространим шумама, како четинарским тако и листопадним, Такође, насељава у рубове шума и шумарке близу отворених простора за лов. Зато се често виђа на ливадама и равницама и изнад мочвара, где у бришућем лету јуре за пленом. Има га и у планинама до 1500 метара надморске висине. Ради се о птици станарици, изузев оних у Северној Америци, који се током зимског периода селе на југ. == Исхрана == Иза продорних наранџастих очију, крије се оштар вид, који је први корак у потрази за пленом. Када уочи плен, лети ниско и брзо како би изненадио жртву, често и током самог лета. Пошто у свету постоји преко 50 врста, разумљиво је да је и исхрана ових птица разноврсна. Хране се птицама (јаребице, фазани и детлићи), али и сисарима (зец, веверица, мишеви). Неки се хране инсектима и гмизавцима, па чак и рибом.  Иако су изузетни предатори, неке врсте хране се стрвинама, па чак и воћем. Пошто су дневне птице, активне су и лове преко дана.   [[Датотека:Accipiter gentilis by Iosto Doneddu.jpg|мини|Јастреб]] == Размножавање == Јастребови се размножавају у рано пролеће. Мужјаци и женке формирају доживотне парове, после спектакуларног удварања на небу. Током удварања испуштају звуке, тачније кликтање, које је најближе оглашавању галебова. Јаја, обично 3 до 4, носе у касно пролеће, а инкубација траје од 28 до 38 дана. По излегању, женка не напушта гнездо у првих 25 дана, а храну доноси мужјак. Млади напуштају гнездо после 35 дана, у наредних 10 уче да лете, а дозвољено је да на територији на којој су рођени остану око годину дана. Родитељи су агресивни у одбрани младих, а забележени су и напади на људе.   == Занимљивости == Јастреб се налази на застави Азора, покрајини у Португалу. која је добила име по португалској речи за јастреба (порт. açor). Занимљиво ради се о грешци, јер су истраживачи који су открили ова острва мислили да су птице грабљивице које су видели на острву јастребови. Тек касније су закључили да се ради о мишарима. У Србији, јастребови се обучавају за уклањање мањих птица из хангара на аеродромима, како би се спречила оштећења на летилицама. 2022. године на аеродрому Никола Тесла за безбедне летове били су задужени јастребови Харика и Ајра. 2nb8pw2q8ta0od4bxricu083xu27na5 0 12187 23894 23847 2026-05-21T14:58:36Z Darko937 97803 23894 wikitext text/x-wiki == УВОД == Мишар је врста птице из породице јастребова. Мишар је друга најраспрострањенија птица грабљивица у Европи. Птица је станарица осим у областима Русије и северне Европе где је селица. [[Датотека:Orao Mišar.jpg|мини|Мишар]] == ИЗГЛЕД == Мишар има збијено тело дужине од 46 до 58 центиметара, а распон крила је од 110 до 130 центиметара. Тамно смеђе боје је одозго, а одоздо светлије смеђе боје. Има кратке ноге са снажним канџама. Просечне тежине је око 1 килограм. Живи у просеку 10 до 15 година, а ретко када од 20 до 25 година. Најразвијеније му је чуло вида и има истанчан слух. Зов птице је сличан мјаукању мачке. [[Датотека:Orao Mišar, Bresničićka slatina (2).jpg|мини|Мишар]] == СТАНИШТЕ == Мишар је распрострањен у Европи, а ретко је запажан у Туркестану и северној Африци. Најзаступљенија је врста птице грабљивице  на нашим просторима. Широко је распрострањен по шумовитим теренима, али и по пољопривредним подручјима која су окружена дрвећем. Живи на свим надморским висинама. [[Датотека:Buteo buteo009.jpg|мини|Мишар]] == ИСХРАНА == Храни се мањим сисарима, жабама, гмизавцима, пужевима и тако даље. Лети лагано, али лако, готово нечујно. Када опази плен скупља крила и баца се према земљи, близу земље рашири крила и испруженим канџама хвата плен. == РАЗМНОЖАВАЊЕ == Гнездо гради високо на дрвећу. У сезони парења мужјак и женка изводе свадбени плес. Почетком пролећа женка снесе три до четири јаја. Женка лежи на јајима око 35 дана. Мужјак јој доноси храну и повремено je замењује на гнезду. Када се млади излегу и мужјак и женка брину о њима. После 45 до 50 дана млади напуштају гнездо, а самостални  постају тек након 8 недеља. == ЗАНИМЉИВОСТИ == У Републици Србији Мишар је заштићена врста и забрањен је било какав лов и хватање. Примећен је и бели Мишар у околини Ужица. Реч је о поремећају обојености перја који представља недостатак црног пигмента. Ова појава је толико ретка јер само једна јединка од 30 хиљада има овај поремећај, али им то смањује могућност преживљавања у природи. Мишар има велику улогу у одржавању природне равнотеже. Један мишар годишње може да поједе и на стотине глодара, тако да је његов значај у екосистему незамењив. Занимљиво је да мишари могу изгледати потпуно различито једни од других. Има велику способност прилагођавања на различита животна станишта. Занимљиво је и то да често остају са истим партнером целог живота. h064jkp8bef35a8msuxtm2nax26pz5i 0 12190 23895 23850 2026-05-21T15:00:15Z Darko937 97803 23895 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:2014-05-18_Sterna_hirundo,_Killingworth_Lake,_Northumberland_02.jpg|мини|Обична чигра (''Sterna hirundo'')]] '''Обична чигра''' (''Sterna hirundo'') је грациозна морска птица из породице чигри (''Sternidae''). Позната је по свом дугачком рашљастом репу, витком телу и карактеристичном роњењу за рибу. Једна је од најраспрострањенијих врста чигри у свету, а у Србији се среће током гнежђења, сеобе и повремено током зимовања. Ова птица је симбол чистих вода и очуваних речних и језерских станишта. == Изглед == [[Датотека:Common_tern_at_Brooklyn_Bridge_Park_(21040).jpg|мини|Обична чигра]] Обична чигра је дугачка 31-35 cm, са распоном крила 77-98 cm. Одрасле јединке у летњем перју имају светлосиву горњу страну, белу или веома светлосиву доњу страну, црну капу на глави, црвенкасто-наранџасте ноге и узан, шиљат кљун који је углавном црвен са црним врхом. Реп је дубоко рашљаст. У зимском перју чело и доњи део тела постају бели, кљун је углавном црн, а на крилима се истиче тамна „карпална шипка“. Младунци су шаренији, са смеђим пругама на леђима и тамнијим кљуном. Полови су слични, али мужјаци су благо крупнији. == Станиште == [[Датотека:Common_Tern_in_Bakkhali_September_2025_by_Tisha_Mukherjee_06.jpg|мини|Обична чигра]] Обична чигра насељава обале река, језера, мочваре, приобална подручја и острвца. Гнезди се на отвореним, слабо вегетираним површинама близу воде - пешчаним или шљунковитим обалама, вештачким сплавовима и острвцима. У Србији се гнезди у мањим колонијама дуж Дунава, Саве, Велике Мораве, на Власинском језеру, језеру Палић и сличним локалитетима. Због губитка станишта, популација у Србији је ограничена (према неким проценама свега 100–200 парова), па се сматра рањивом врстом. == Исхрана == Главни део исхране чине мале рибе које лови роњењем са висине. Поред рибе, лови инсекте, рачиће, мекушце и друге бескичмењаке. Лови у лету, обрушавајући се на плен са висине, често у групама. Током гнежђења претежно носи рибу младунцима. Као опортунистичка врста, прилагођава се доступној храни у различитим стаништима. == Размножавање == Период гнежђења почиње у пролеће (април-мај). Гнезда су једноставне удубине у песку или шљунку, често у колонијама. Женка полаже 2-3 јаја која су бледо смеђа или зеленкаста са тамним мрљама за камуфлажу. Инкубација траје око 21-25 дана, а оба родитеља наизменично леже на јајима. Младунци напуштају гнездо након неколико дана, али их родитељи хране још 3-4 недеље док не постану способни за самосталан лет, што се дешава након 22–28 дана. Колоније могу бити мешовите са другим врстама чигри и галебова. == Занимљивости == Због грациозног лета и рашљастог репа често се назива „морска ласта“. У Србији се предузимају мере заштите, попут постављања вештачких сплавова за гнежђење. Може да доживи преко 20 година. Веома је осетљива на поремећаје у колонијама и губитак влажних станишта. Лако се може помешати са арктичком чигром, али се разликује по црвенкастом кљуну и пропорцијама крила. thn1keyln2dq5qpbclx5i0mb3v9j66e 0 12198 23881 23858 2026-05-21T12:03:13Z Filip Ćetojević 97793 23881 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Smrdokavra1.jpg|мини|Пупавац (''Upupa epops'')]] '''Пупавац''' (''Upupa epops'') је једна од најлепших и најупадљивијих птица у Србији. Припада реду модроврана (''Coraciiformes'') и једини је живи представник породице пупаваца (''Upupidae''). == Изглед == [[Датотека:Upupa_epops,_Sand_Bath.jpg|мини|Пупавац]] Дугачак је 25-32 cm. Тело му је светло смеђе-наранџасте боје. Крила и реп су пругасте црно-бело боје попут зебре. На глави има велику кресту од перја коју може подићи или спустити. Кљун је црне боје, дугачак, танак и благо зашиљен. Мужјаци и женке изгледају веома слично, само је женка мало блеђа. == Станиште == Воли отворене пределе са појединачним дрвећем као што су ливаде, пашњаци, воћњаци, виногради, рубови шума и сеоска подручја. У Србији је најчешћи у нижим и средњим пределима, посебно у Војводини и централној Србији. Избегава густе шуме и високе планине. == Исхрана == [[Датотека:Пупавац_и_његов_плен.jpg|мини|Пупавац]] Храни се углавном инсектима које проналази на земљи. Дугачким кљуном копа по земљи и тражи ларве, скакавце, цврчке, бубе и друге бескичмењаке. Понекад једе и мале гуштере, пужеве или бобице. == Размножавање == Гнезди се у дупљама дрвећа, пукотинама стена, старом зиду или напуштеним јазбинама. Женка полаже 5 до 8 јаја, а понекад и више. Леже само она око 15 до 18 дана. Младунци напуштају гнездо после око 28 дана. Гнездо често непријатно мирише јер родитељи не чисте измет, али то помаже у одбрани против грабљивица. == Занимљивости == Познат је по гласу „уп-уп-уп“, по чему је добио и научно име ''Upupa''. Креста на глави подсећа на индијанску перјаницу и подиже је када је узбуђен или када слеће. У народним причама и култури често се помиње као „чаробна птица“. pm9uwwktzdkhpxcjr2ufyvytn310q9j 0 12214 23901 2026-05-22T07:34:16Z Лора Милутиновић (ВМРС) 97643 Нова страница: == О пројекту == Пројекат „Викијуниор књиге" се реализује у сарадњи ОШ „Јован Стерија Поповић” и Викимедије Србије. Овом приликом су радионицама присуствовали ученици шестог разреда. Пројекат подразумева писање текстова о врстама птица које живе у Србиј… 23901 wikitext text/x-wiki == О пројекту == Пројекат „Викијуниор књиге" се реализује у сарадњи ОШ „Јован Стерија Поповић” и Викимедије Србије. Овом приликом су радионицама присуствовали ученици шестог разреда. Пројекат подразумева писање текстова о врстама птица које живе у Србији и увођење енциклопедијског начина писања текстова који је близак деци и прилагођен њиховом узрасту. При раду, ученици су такође фотографије птица проналазили преко Викимедијине Оставе, чиме су се упознали са концептом ауторских права и фотографија које су дониране у едукативне сврхе. == Разноликост птичијег света == <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Mejsene fodres-4.jpg|Птице у комшилуку Датотека:Larus michahellis atlantis at Playa del Confital (47206133632) 2 March 2019.jpg|Говор птица Датотека:Baya-Weaver.jpg|Птичији дом Датотека:Vultures in the nest, Orchha, MP, India edit.jpg|Птичија породица Датотека:002 Black-headed weaver building its nest at Kibale forest National Park Photo by Giles Laurent.jpg| Спретност птица Датотека:Anna's hummingbird (41124).jpg| Малена крила велике брзине Датотека:Falcão-peregrino (Falco peregrinus) - Peregrine falcon.jpg|Falcão-peregrino_(Falco_peregrinus)_-_Peregrine_falcon| Прецизност сивог сокола Датотека:Alcedo atthis - Riserve naturali e aree contigue della fascia fluviale del Po.jpg|Alcedo_atthis_-_Riserve_naturali_e_aree_contigue_della_fascia_fluviale_del_Po| Спретни рибари Датотека:Jubilee and Munin, Ravens, Tower of London 2016-04-30.jpg| Чувари краљевства </gallery> == Списак врста птица == {| style="width:100%; margin:auto;" | style="vertical-align:top; width:15%;" |<center>'''врсте 1'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска кокица|Барска кокица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела плиска|Бела плиска]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела рода|Бела рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белоглави суп|Белоглави суп]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бргљез|Бргљез]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска шљука|Барска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белобрка чигра|Белобрка чигра]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Буљина|Буљина]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Царић|Царић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна рода|Црна рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна жуна|Црна жуна]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црноглава грмуша|Црноглава грмуша]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црвендаћ|Црвендаћ]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чапљица вољак|Чапљица вољкаш]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 2'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Чавка|Чавка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чешљугар|Чешљугар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чизак|Чижак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћубасти гњурац|Ћубасти гњурац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћук|Ћук]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дугокљуни пузић|Дугокљуни пузић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд имелаш|Дрозд имелаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд певач|Дрозд певач]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дивљи голуб|Голубови]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дугорепа сеница|Дугорепа сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Фазан|Фазан]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гачац|Гачац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Голуб гривнаш|Голуб гривнаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Градска ласта|Градска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гугутка|Гугутка]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 3'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Гавран|Гавран]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Јастреб|Јастреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кобац|Кобац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кос огрличар|Кос огрличар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукавица|Кукавица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукувија|Кукувија]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Конопљарка|Конопљарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лабуд грбац|Лабуд грбац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лешњикара|Лешњикара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лиска|Лиска]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Легањ|Легањ]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мала бела чапља|Мала бела чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мишар|Мишар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Орао белорепан|Орао белорепан]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 4'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Обични галеб|Обични галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Обична чигра|Обична чигра]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пчеларица|Пчеларица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Плава сеница|Плава сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска сива сеница|Планинска сива сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољска шева|Пољска шева]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољски врабац|Пољски врабац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Препелица|Препелица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планински попић|Планински попић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пупавац|Пупавац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Патка њорка|Патка њорка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пузгавац|Пузгавац]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 5'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска трептељка|Планинска трептељка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сињи галеб|Сињи галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сеоска ласта|Сеоска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сива чапља|Сива чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сиви соко|Сиви соко]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Славуј|Славуј]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сојка|Сојка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сова ушара|Сова ушара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Стрнадица жутовољка|Стрнадица жутовољка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска сова|Шумска сова]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска шљука|Шумска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Трстењак цвркутић|Трстењак цвркутић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика бела чапља|Велика бела чапља]] |- | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 6'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика сеница|Велика сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики детлић|Велики детлић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ветрушка|Ветрушка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Вивак|Вивак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Водомар|Водомар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Воденкос|Воденкос]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика царска шљука|Велика царска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Врана|Врана]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики тетреб|Велики тетреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелена жуна|Зелена жуна]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелентарка|Зелентарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зеба|Зеба]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зимовка|Зимовка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Звиждара|Звиждара]] |- <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Ciconia_ciconia_nest,_Rust,_Burgenland,_Austria,_20220425_1333_5078.jpg|Бела рода Датотека: Gyps_fulvus_1_Luc_Viatour.jpg|Белоглави суп Датотека: European_goldfinch_in_a_tree.jpg|Чешљугар Датотека: Common_pheasant_(Phasianus_colchicus)_male_2.jpg|Фазан Датотека: Accipiter brevipes, male.jpg|Кобац Датотека:Rook - Corvus frugilegus (476445950).jpg|Гачац Датотека:House Martin (Delichon urbicum) (1).jpg|House_Martin_(Delichon_urbicum)_(1)|Градска ласта Датотека:Streptopelia decaocto in Athens, 20240531 1236 9610.jpg|Гугутка Датотека:Mute swan (Cygnus olor) taking off.jpg|Лабуд грбац Датотека:Haliaeetus albicilla (Svolvær, 2012).jpg|Орао белорепан Датотека:Nachtigall (Luscinia megarhynchos)-2.jpg |Славуј Датотека:Strigidae Strix aluco 1.jpg|Шумска сова </gallery> |} {{ЈСПОШ32026}} scqsn0xrmsbe90wvcbmxwipjsho2g65