Викикњиге srwikibooks https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.3 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викикњиге Разговор о викикњигама Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Кувар Разговор о кувару TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 8441 23906 18212 2026-05-22T21:49:27Z SchlurcherBot 97480 Bot: http → https 23906 wikitext text/x-wiki __NOTOC__ {{Навигација | име = Протисти | Наслов = [[Протисти]] | Слика = [[Слика:Hydrodictyon reticulatum.jpg|100п|зелена алга]] | Категорија = [[Категорија:Викикњиге:Полица са књигама за биологију]] | Боја = #A0C7AF | Садржај = [[Протисти/Глава 1|Глава 1]]&#124; [[Протисти/Глава 2|Глава 2]]&#124; [[Протисти/Глава 3|Глава 3]]&#124; [[Протисти/Глава 4|Глава 4]]&#124; [[Протисти/Глава 5|Глава 5]]&#124;<br> [[Протисти/Глава 6|Глава 6]]&#124;[[Протисти/Глава 7|Глава 7]]&#124;[[Протисти/Глава 8|Глава 8]]&#124;[[Протисти/Глава 9|Глава 9]]&#124;[[Протисти/Глава 10|Глава 10]]&#124;[[Протисти/Глава 11|Глава 11]] }} '''-{Chromalveolata}-''' је [[:w:кладистика#кладистичка класификација|монофилетска]] група протиста, предложена од стране Томаса Кавалије-Смита 1998. године. Нема дефинисан статус таксономске категорије, али се може сматрати једним од царстава протиста. Први представник ове групе (заједнички предак данашњих група) био је хетеротрофни једноћелијски протист са два [[:w:бич (биологија)|бича]], који је секундарно [[:w:Ендосимбиотска теорија|ендосимбиотски]] „прихватио" [[:w:Ћелија (биологија)|ћелију]] црвених алги као хлоропласт. Филогенетски посматрано, најсроднија група хромалвеолатама је -{Archaeplastida}-, а затим следе -{Rhizaria}- и -{Excavata}-, као и мале групе -{Apusozoa}- и -{Centrohelida}-. Савремене групе (раздели?) хромалвеолата су: * -{Alveolata}- * -{Cryptophyta}- (криптофите) * -{Haptophyta}- (хаптофите) * -{Heterokontophyta}- (хетероконтне алге) Међу њима, поједине групе су секундарно изгубиле пластиде и способност [[:w:фотосинтеза|фотосинтезе]] — трепљари, оомицете (водене „гљиве") и -{Goniomonadales}-. == Морфолошке карактеристике == Заједничке [[:w:морфологија|морфолошке]] карактеристике за кладу хромалвеолата су малобројне. Као такве могу се сматрати само: # присуство целулозе у већини [[:w:ћелијски зид|ћелијских зидова]] # заједничко порекло хлоропласта Свака од група има засебне морфолошке карактеристике, које се не јављају у другим групама. Тако, алвеолате поседују алвеоле у ћелијској мембрани, хаптофите поседују [[:w:хаптонема|хаптонему]], хетероконтне алге поседују два различита бича, а криптофите ејектозоме. == Систематика == [[Слика:Chromista collage 2.jpg|мини|десно|250п|колаж разноликости групе]] Група -{Chromalveolata}- се према најсавременијем систему класификације<ref name="adl">-{Adl S.M. ''et al''. 2005. The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists. ''J. Eukaryot. Microbiol.'' 52('''5'''): 399–451. (doi: 10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x}- )</ref> дели на следећи начин: ; раздео -{Alveolata <small>Cavalier-Smith, 1991</small>}- :-{Dinozoa <small>Cavalier-Smith, 1981</small>}- :-{Apicomplexa <small>Levine, 1980</small>}- :-{Ciliophora <small>Doflein, 1901</small>}- :-{''Incertae sedis'' Alveolata}- ; класа -{Cryptophyceae <small>Pascher 1913, emend. Schoenichen, 1925</small>}- [-{syn}-. раздео -{Cryptophyta <small>Cavalier-Smith, 1986</small>]}- :-{Cryptomonadales <small>Pascher, 1913</small>}- :-{Goniomonadales <small>Novarino and Lucas, 1993</small>}- ; раздео -{Haptophyta <small>Hibberd, 1976</small>}- :-{Pavlovophyceae <small>Cavalier-Smith, 1986</small>}- :-{Prymnesiophyceae <small>Hibberd, 1976</small>}- ;раздео -{Heterokonta <small>Cavalier-Smith, 1986</small>}- :-{Actinophryidae <small>Claus, 1874</small>}- :-{Bacillariophyta <small>Haeckel, 1878</small>}- :-{Bicosoecida <small>Grassé, 1926</small>}- :-{''Bolidomonas'' <small>Guillou and Chrétiennot-Dinet, 1999</small> (Bolidophyceae <small>Guillou ''et al.'', 1999</small>)}- :-{Chrysophyceae <small>Pascher, 1914</small>}- :-{Dictyochophyceae <small>Silva, 1980</small>}- :-{Eustigmatales <small>Hibberd, 1981</small>}- :-{Hyphochytriales <small>Sparrow 1960</small>}- :-{Labyrinthulomycetes <small>Dick, 2001</small>}- :-{Opalinata <small>Wenyon, 1926</small>}- :-{Phaeophyceae <small>Hansgirg, 1886</small>}- :-{Pelagophyceae <small>Andersen and Saunders, 1993</small>}- :-{Peronosporomycetes <small>Dick, 2001</small>}- :-{Phaeothamniophyceae <small>Andersen and Bailey, 1998</small>}- :-{Pinguiochrysidales <small>Kawachi, Inouye, Honda, O’Kelly, Bailey, Bidigare, and Andersen, 2003</small>}- :-{Raphidophyceae <small>Chadefaud, 1950</small>}- :-{''Schizocladia'' <small>Kawai, Maeba, Sasaki, Okuda, and Henry, 2003</small>}- :-{Synurales <small>Andersen, 1987</small>}- :-{Xanthophyceae <small>Allorge, 1930</small>}- == Литература == {{reflist}} *-{Archibald, J. M. & Keeling, P. J. 2002. Recycled plastids: a "green movement" in eukaryotic evolution. ''Trends Genet.'' 18: 577-584. *Cavalier-Smith, T. 1999. Principles of protein and lipid targeting in secondary symbiogenesis: Euglenoid, dinoflagellate, and sporozoan plastid origins and the eukaryote family tree. J. Eukaryot. ''Microbiol.'' 46: 347–66. *Fast, N. M., Kissinger, J. C., Roos, D. S., & Keeling, P. J. 2001. Nuclear-encoded, plastid-targeted genes suggest a single common origin for apicomplexan and dinoflagellate plastids. ''Mol. Biol. Evol.'' 18: 418-426. *Harper, J. T. & Keeling, P. J. 2003. Nucleus-encoded, plastid-targeted glyceraldehyde-3-phosphate dehydrogenase (GAPDH) indicates a single origin for chromalveolate plastids. Mol. Biol. Evol. 20: 1730-1735. *[https://web.archive.org/web/20081217052013/http://www.botany.ubc.ca/keeling/PDF/05chromalvJSEM.pdf Harper, J. T., Waanders, E. & Keeling, P. J. 2005. On the monophyly of chromalveolates using a six-protein phylogeny of eukaryotes. ''Int. J. System. Evol. Microbiol.'' 55: 487-496.] *[https://web.archive.org/web/20081217052016/http://www.botany.ubc.ca/keeling/PDF/04ChromFBA.pdf Patron, N. J., Rogers, M. B. & Keeling, P. J. 2004. Gene replacement of fructose-1,6-bisphophate aldolase supports the hypothesis of a single photosynthetic ancestor of chromalveolates. ''Eukaryot. Cell.'' 3: 1169-1174.]}- 6jq3y9gj8akez1ppjaf8zwly87gqdan 0 10112 23913 22714 2026-05-22T21:52:55Z SchlurcherBot 97480 Bot: http → https 23913 wikitext text/x-wiki [[File:S+S Satz Mopane.jpg|thumb|right|500 px|Кларинет in B♭ + A]] '''[[w:Klarinet|Кларинет]]''' (фр. ''clarinette'', енг. ''clarinet'', ит. ''clarinetto'', нем. ''Klarinette'')<ref>[[w:Властимир Перичић|Властимир Перичић]], [[w:Властимир Перичић#Књиге|''Вишејезични речник музичких термина'']]</ref><ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-i/ Радивој Лазић, школа: ''Учим кларинет I'']</ref> #[[Kларинет/Увод|Увод]] ##[[Kларинет/Када почети са учењем свирања кларинета?|Када почети са учењем свирања кларинета?]] ##[[Kларинет/Где се све учи музика|Где се све учи музика]] ##[[Kларинет/Почетни проблеми|Почетни проблеми]] ##[[Kларинет/Израз лица|Израз лица]] #[[Kларинет/Историјат|Историјат]] #[[Kларинет/Делови|Делови]] #[[Kларинет/Породица кларинета|Породица кларинета]] #[[Kларинет/Држање кларинета|Држање кларинета]] #[[Kларинет/Стајати или седети|Стајати или седети]] #[[Kларинет/Основи свирања|Основи свирања]] #[[Kларинет/Техника дувања|Техника дувања]] ##[[Kларинет/Вежбе дисања|Вежбе дисања]] ##[[Kларинет/Toн|Toн]] ##[[Kларинет/Стварање тона|Стварање тона]] ###[[Kларинет/Језик|Језик]] ###[[Kларинет/Амбажура|Амбажура]] ###[[Kларинет/Издржавање дугих тонова|Издржавање дугих тонова]] ###[[Kларинет/Положај усника|Положај усника]] ##[[Kларинет/Штимовање|Штимовање]] ##[[Kларинет/Техника свирања|Техника свирања]] ##[[Kларинет/Прсторед|Прсторед]] ###[[Kларинет/Гриф-табела|Гриф-табела]] #[[Kларинет/Опрема|Опрема]] ##[[Kларинет/Трске|Трске]] ##[[Kларинет/Усник|Усник]] #[[Kларинет/Вежбање|Вежбање]] #[[Kларинет/Скале|Скале]] #[[Kларинет/Етиде|Етиде]] #[[Kларинет/Корепетиција - проба уз пратњу клавира|Корепетиција - проба уз пратњу клавира]] #[[Kларинет/Јавни наступ|Јавни наступ]] ##[[Kларинет/Трема|Трема]] ###[[Kларинет/Како ослабити дејство треме?|Како ослабити дејство треме?]] ##[[Kларинет/Понашање на подијуму|Понашање на подијуму]] ##[[Kларинет/Анализа јавног наступа|Анализа јавног наступа]] #[[Kларинет/Стварање личне нототеке, дискотеке, фонотеке|Лична нототека, дискотека, фонотека]] #[[Kларинет/Репертоар|Репертоар]] ##[[Kларинет/Репертоар - домаћи композитори за кларинет|Репертоар - домаћи композитори за кларинет]] ##[[Kларинет/Репертоар - страни композитори за кларинет|Репертоар - страни композитори за кларинет]] #[[Kларинет/Kларинет у оркестру и камерној музици|Kларинет у оркестру и камерној музици]] #[[w:sr:Кларинетисти у Србији|Кларинетисти у Србији]] == Литература == * [[Бруно Брун]]: [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/01/30/bruno-brun-dela/ ''Школа за кларинет'' 1. и 2. свеска], Просвета, Београд, 1956. * [[w:Антон Еберст|Антон Еберст]]: ''Кларинет и кларинетисти'', Форум, Нови Сад, 1963. * Антон Еберст: ''Основна школа за кларинет'', Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967. * [https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић]: [http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ ''Учим кларинет'' 1 - 4], Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998. * [https://klarinetknjige.wordpress.com/category/zasluzni-klarinetisti/bruno-brun/ Бруно Брун]: [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/01/30/bruno-brun-dela/''Школа за кларинет'' 3. свеска], Удружење музичких педагога Србије, Београд, 1975. == Референце == {{reflist}} == Види још == * [[Kларинет/Делови]] * [[w:Кларинетиста|Кларинетиста]] * [https://klarinetisti.wordpress.com/ Музичка сцена - ''кларинет''] * [[w:Кларинетисти у Србији|Кларинетисти у Србији]] * [[w:Кларинетска литература у Србији|Кларинетска литература у Србији]] * [[w:Прстореди тонова на кларинету|Прстореди тонова на кларинету]] * [[w:Нега и чување кларинета|Нега и чување кларинета]] * [[w:Трска за кларинет|Трска за кларинет]] *[https://sites.google.com/site/klarinetnote/home Све о кларинету] * [[Бруно Брун]] {{Commonscat|Clarinets}} [[Категорија:Кларинет| ]] [[Категорија:Музички инструменти]] l13h31mtt70k8oye23ojctecou6ymyp 0 10306 23917 17496 2026-05-22T21:53:12Z SchlurcherBot 97480 Bot: http → https 23917 wikitext text/x-wiki [[File:Clarinet player.jpg|thumb|Тон [[кларинет]]а је веома племенит и мио.]] [[Тон]] (фр. ''son'', eng. ''sound'')<ref>[[w:Властимир Перичић|Властимир Перичић]], [[w:Властимир Перичић#Књиге|''Вишејезични речник музичких термина'']]</ref> [[кларинет]]а је учинио овај музички инструмент препознатљивим, јединственим и веома познатим међу инструментима. Не постоји музички инструмент који има тако мрачне и мистериозне дубине, ведри средњи регистар и тако распеване висине. Одсвирани тонови на кларинету морају бити произведени свесно, под контролом и концентрацијом. Никако не треба да личе на налет необуздане бујице.<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић,] [https://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-i/ школа: ''Учим кларинет I'']</ref> ==Компоненте које су везане за тон кларинета== За тон кларинета значајне су три основне компоненте: :1. '''Проток ваздуха''' - тон кларинета искључиво зависи од тога шта се дешава на његовом врху, тј. да ли постоји добар и константан ''ваздушни ток'' који иде кроз њега? :2. '''[[Kларинет/Амбажура|Aмбажура]]''' - добро постављена. :3. '''[[Kларинет/Усник|Усник]]''' и '''[[Kларинет/Трске|трске]]''' - да су компатабилни између себе и са свирачем, тј. да му одговарају. Али, претходно, као што је горе речено, неопходно је да се успостави добар проток ваздуха и добра амбажура. <TABLE> <TR BGCOLOR="#CCCC99"> <TD><span style="color:#008080;">'''Напомена:'''</span></TD> <TD BGCOLOR="white">Ова три питања су оснона питања која треба себи поставити када покушавате да направите добар тон на кларинету.</TD></TR> </TABLE> == Литература == * [[Бруно Брун]]: [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/01/30/bruno-brun-dela/ ''Школа за кларинет'' 1. и 2. свеска], Просвета, Београд, 1956. * [[w:Антон Еберст|Антон Еберст]]: ''Кларинет и кларинетисти'', Форум, Нови Сад, 1963. * Антон Еберст: ''Основна школа за кларинет'', Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967. * [https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић]: [http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ ''Учим кларинет'' 1 - 4], Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998. * [https://klarinetknjige.wordpress.com/category/zasluzni-klarinetisti/bruno-brun/ Бруно Брун]: [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/01/30/bruno-brun-dela/''Школа за кларинет'' 3. свеска], Удружење музичких педагога Србије, Београд, 1975. == Види још == * [[Kларинет/Делови]] * [[w:Кларинетиста|Кларинетиста]] * [https://klarinetisti.wordpress.com/ Кларинетска сцена] * [[w:Кларинетисти у Србији|Кларинетисти у Србији]] * [[w:Кларинетска литература у Србији|Кларинетска литература у Србији]] * [[w:Прстореди тонова на кларинету|Прстореди тонова на кларинету]] * [[w:Нега и чување кларинета|Нега и чување кларинета]] * [[w:Трска за кларинет|Трска за кларинет]] * [[Бруно Брун]] *[https://sites.google.com/site/klarinetnote/home Све о кларинету] {{Commonscat|Pitch (music)}} == Извори == <References> [[en:Clarinet/Clarinet Basics/Tone]] [[Категорија:Кларинет| ]] lc1lbcecpaqbwd34wbhftezl7ilxzof 0 10347 23910 17500 2026-05-22T21:52:08Z SchlurcherBot 97480 Bot: http → https 23910 wikitext text/x-wiki У одељку [[Kларинет/Техника дувања|'''Техника дувања''']], објашњена је техника дугог даха за свирање на дувачком инструменту, у нашем случају, на [[кларинет]]у. ==Важност издржавања дугих тонова== Издржавање дугих [[тон]]ова на један дах омогућава свесно контролисање потрошње и штедње ваздуха, тј. даха, а у исто време и контролисање уједначеног квалитета тона. Исто тако, издржавањем дугих тонова јачају се околоусни мишићи и стиче контрола над њима. При томе се рефлексно схвата у којој мери њихова активност утиче на квалитет тона и на њихову издржљивост при дужем свирању. Начин постављања усана на усник и активност свих околоусних мишића зове се амбажура (од француског ''embouchure'', чита се [[Kларинет/Амбажура|''амбушир'']]).<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/01/26/izdrzavanje-dugih-tonova/ Издржавање дугих тонова]</ref> После извесног периода активног вежбања поменути мишићи постају издржљивији, па се каже да је свирач у доброј кондицији и да му је ”добра амбажура”. ==Две корисне вежбе== Приликом свакодневног вежбања издржавању дугих тонова на један дах треба посветити 10 минута.<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/01/26/dve-vezbe-za-izdrzavanje-dugih-tonova/ Корисне вежбе за издржавање дугих тонова]</ref> За почетника довољно је да увежбава свирање дугих тонова у следеће две динамичке нијансе: :::::::'''1) Andante''' [[Датотека:1 Vezba.jpg|center|500 px|thumb]] :::::::'''2) Andante''' [[Датотека:2 Vezba.jpg|center|500 px|thumb]] == Литература == * [[Бруно Брун]]: [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/01/30/bruno-brun-dela/ ''Школа за кларинет'' 1. и 2. свеска], Просвета, Београд, 1956. * [[w:Антон Еберст|Антон Еберст]]: ''Кларинет и кларинетисти'', Форум, Нови Сад, 1963. * Антон Еберст: ''Основна школа за кларинет'', Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967. * [https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић]: [https://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ ''Учим кларинет'' 1 - 4], Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998. == Референце == {{reflist}} == Види још == * [[Kларинет/Делови]] *[https://sites.google.com/site/klarinetnote/home Све о кларинету] * [[w:Кларинетиста|Кларинетиста]] * [[w:Кларинетисти у Србији|Кларинетисти у Србији]] * [[w:Кларинетска литература у Србији|Кларинетска литература у Србији]] * [[w:Прстореди тонова на кларинету|Прстореди тонова на кларинету]] * [[w:Нега и чување кларинета|Нега и чување кларинета]] * [[w:Трска за кларинет|Трска за кларинет]] *[https://sites.google.com/site/klarinetnote/home Све о кларинету] * [[Бруно Брун]] {{Commonscat|Clarinets}} [[Категорија:Кларинет| ]] 400ovz7ph3cgra4p59x29kdvcpnm4hj 0 10354 23908 17509 2026-05-22T21:50:11Z SchlurcherBot 97480 Bot: http → https 23908 wikitext text/x-wiki Да бисте боље схватили важност вежбања '''[[Kларинет/Скале|скала]]''' и '''етида''' на [[кларинет]]у, послужиће вам два примера. Као што је човеку потребно да има три оброка, тако су и музичару за напредовање неопходна три ”оброка”: :'''Доручак''' — [[Kларинет/Скале|скале]], :'''Ручак''' — етиде и :'''Вечера''' — комади (концерти, сонате итд.). Или, ако се упореди музичар са спортистом: :'''Загревање''' (за нас су то [[Kларинет/Скале|скале]]), :'''Тренинг''' (етиде), :'''Такмичења''' (комади за јавно извођење). ==Етиде== Све 4 свеске моје школе ''Учим кларинет'' углавном су сачињене од ''техничких вежби'', тј. '''етида'''. Поред [[Kларинет/Скале|скала]] и [[Kларинет/Издржавање дугих тонова|издржавања дугих тонова]], етиде су најзначајније за развој будућег [[кларинет]]исте. ==Корист од вежбања етида== Ако од почетка учења свирања кларинета почетник свакодневно и марљиво вежба етиде, једнога дана биће у стању да одсвира и најтеже кларинетске комаде и композиције. Временом и вежбањем све радње постају аутоматске. То не значи да етиде треба свирати чисто механички, већ контролисати (слушати) све елементе доброг свирања. Свирањем етида савладавате: #технику [[Kларинет/Техника свирања|прстију]], #технику [[Kларинет/Језик|језика]], #ритмичке проблеме, #нове грифове, #нове [[тон]]ове, #динамичко нијансирање #регистрско проширење звучности клaринета #побољшање [[Kларинет/Штимовање|интонације]]. <TABLE> <TR BGCOLOR="#CCCC99"> <TD><span style="color:#008080;">'''Напомена:'''</span></TD> <TD BGCOLOR="white">Треба имати у виду да етиде нису само монотоне вежбе. Оне се налазе и као краћи или дужи одломци у многим композицијама (нарочито у оним виртуозним, као што су концерти).<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-i/ Радивој Лазић, школа: ''Учим кларинет I'']</ref> Уколико озбиљно схватите њихову важност, убеђен сам да ћете их са задовољством вежбати.</TD></TR> </TABLE> == Начини вежбања етида == Све треба најпре вежбати у лаганом, па у све бржем темпу — до границе до које још са лакоћом свирамо! Поједине делове етида вежбајте бар у неколико следећих комбинација одвојеног и везаног свирања, у групама по четири или три тона: [[Датотека:Nacini vezbanja.jpg|thumb|center|4 начина вежбања групе тонова.]] == Литература == * [[Бруно Брун]]: [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/01/30/bruno-brun-dela/ ''Школа за кларинет'' 1. и 2. свеска], Просвета, Београд, 1956. * [[w:Антон Еберст|Антон Еберст]]: ''Кларинет и кларинетисти'', Форум, Нови Сад, 1963. * Антон Еберст: ''Основна школа за кларинет'', Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967. * [https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић]: [http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ ''Учим кларинет'' 1 - 4], Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998. * [https://klarinetknjige.wordpress.com/category/zasluzni-klarinetisti/bruno-brun/ Бруно Брун]: [https://klarinetknjige.wordpress.com/2012/01/30/bruno-brun-dela/''Школа за кларинет'' 3. свеска], Удружење музичких педагога Србије, Београд, 1975. == Види још == * [[Kларинет/Делови]] * [https://klarinetisti.wordpress.com/ Музичка сцена - ''кларинет''] * [[w:Кларинетиста|Кларинетиста]] * [[w:Кларинетисти у Србији|Кларинетисти у Србији]] * [[w:Кларинетска литература у Србији|Кларинетска литература у Србији]] * [[w:Прстореди тонова на кларинету|Прстореди тонова на кларинету]] * [[w:Нега и чување кларинета|Нега и чување кларинета]] *[https://sites.google.com/site/klarinetnote/home Све о кларинету] * [[w:Трска за кларинет|Трска за кларинет]] * [[Бруно Брун]] == Извори == <References> [[Категорија:Кларинет| ]] bulc7ubq7sc1chnxmthad9ayhyo4t0j 0 10361 23916 22045 2026-05-22T21:53:04Z SchlurcherBot 97480 Bot: http → https 23916 wikitext text/x-wiki ==Основи прстомета== [[Датотека:Prsti leve i desne ruke.jpg|thumb|right|360px|'''Прсти леве и десне шаке''', ''њихова нумерација и употреба при свирању [[кларинет]]а.'']] Када склопите [[кларинет]], треба да научите да прстима обе руке поклопите - затворите рупице на кларинету, као и да исправно поставите мале прсте обе руке на одговарајуће дирке кларинета. За почетак, ставите палац десне руке под кукицу која вири са доње стране доњег дела кларинета. То вам омогућава да држите инструмент. Док је кларинет окачен о палац десне руке, палац леве руке ставите на рупицу са задње стране кларинета. Сада, ставите сва три прста леве руке, од горе-надоле, тј. поклопите све 3 рупице горњег дела кларинета. Сва три прста десне руке нека вам, редом без прескока, затворе три рупице које зе налазе на доњем делу кларинета. Будите сигурни да сте све рупице на кларинету потпуно затворили прстима. Када све то учините и дунете у [[Kларинет/Усник|усник]], добићете тон ''g'' из мале октаве. ==Предлог за први тон== Почетник многе тонове неће моћи да одсвира јер му уста и плућа још увек нису у потпуности развијена и технички спремна да одговоре захтевима које ти тонови захтевају. Ако одвојите прсте од кларинет (не затворите ни једну рупицу), и дунете у усник исправном [[Kларинет/Амбажура|амбажуром]], произвешћете тон ''g'' из прве октаве. Одсвирајте неколико пута [[Kларинет/Језик|језиком]] овај [[Kларинет/Toн|тон]] пре него што пређете на следећи. Када вам тон ''g'' из прве октаве зазвучи, пређите на други тон. Најпогоднији тонови за почетника кларинетисту су следећи [[тон]]ови прве октаве: ''e, d, с'' и ''f''. Затим се прелази на следеће тонове, такоће из прве октаве: ''g'' (свира се без иједног прста), ''a'' i ''b''.<ref>[https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић]: [https://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-i/ ''Учим кларинет I'']</ref> ==Научите ноте== Познавање нота и читање нотног материјала је веома корисна вештина. То вам проширује музички видокруг, те ћете моћи да користите многе штампане материјале за кларинет који су на располагању и којег данас има у изобиљу. <TABLE> <TR BGCOLOR="#CCCC99"> <TD><span style="color:#008080;">'''Напомена:'''</span></TD> <TD BGCOLOR="white">Кларинет који користимо је ''Bb''-штим инструмент, па имајте на уму да писана нота "С" када се одсвира на кларинету - звучи ''Bb''. Зато, све ноте за кларинет пишу се цео степен више. Када свирате музику писану за "С" инструмент (на хармоници, клавиру, виолини), тон "С" звучи тон "С". За ''Bb'' кларинет је мало другачије. Неопходно је да се целокупни нотни материјал транспонује за секунду више.</TD></TR> </TABLE> Такође, не заборавите да почетак сваке дуге ноте започнете [[Kларинет/Језик|језиком]]. == Литература == * [[w:Антон Еберст|Антон Еберст]]: ''Кларинет и кларинетисти'', Форум, Нови Сад, 1963. * [https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић]: [http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ ''Учим кларинет'' I - IV], Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998. == Референце == {{reflist}} == Види још == * [[Kларинет/Делови]] * [[w:Кларинетиста|Кларинетиста]] * [https://klarinetisti.wordpress.com/ Кларинетска сцена] * [[w:Кларинетисти у Србији|Кларинетисти у Србији]] * [[w:Кларинетска литература у Србији|Кларинетска литература у Србији]] * [[w:Прстореди тонова на кларинету|Прстореди тонова на кларинету]] * [[w:Нега и чување кларинета|Нега и чување кларинета]] *[https://sites.google.com/site/klarinetnote/home Све о кларинету] * [[w:Трска за кларинет|Трска за кларинет]] * [[Бруно Брун]] {{Commonscat|Clarinets}} [[Категорија:Кларинет| ]] [[en:Clarinet/Clarinet Basics/Fingering]] euiwh4v1itu7r19c3ql4e407cmw2fmi 0 10384 23911 17541 2026-05-22T21:52:29Z SchlurcherBot 97480 Bot: http → https 23911 wikitext text/x-wiki Литература за [[кларинет]] је сиромашнија од литературе за виолину и клавир, јер је новијег датума, као и сам инструмент кларинет. Постоји литература за џез, забавну, народну, класичну и другу [[w:Подела музике|жанровску музику]]. ==Кларинетска литература за класичну или сериозну музику== Овде су дате [[w:Композиција (музика)|композиције]] и књиге за кларинет које су писане искључиво за [[w:Стилови у музици|класичну музику]]: # [[Kларинет/Репертоар - домаћи композитори за кларинет|Композиције домаћих аутора]] # [[Kларинет/Репертоар - страни композитори за кларинет|Композиције страних аутора]] == Литература == * [[w:Антон Еберст|Антон Еберст]]: ''Кларинет и кларинетисти'', Форум, Нови Сад, 1963. * [https://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић]: [https://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ ''Учим кларинет'' I - IV], Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998. == Види још == * [https://klarinetknjige.wordpress.com/category/zasluzni-klarinetisti/bruno-brun/ Наш највећи кларинетиста и педагог, ''Бруно Брун''] * [[w:Нега и чување кларинета|Нега и чување кларинета]] * [[w:Трска за кларинет|Трска за кларинет]] * [[w:Техника даха|Техника даха]] *[https://sites.google.com/site/klarinetnote/home Све о кларинету] * [https://klarinetisti.wordpress.com/ Музичка сцена, ''кларинет''] == Референце == {{reflist}} {{Commonscat|Clarinets}} [[Категорија:кларинет| ]] gv6k8luyz3bfvd1l9pguo1oxbt3o9zo 0 11053 23912 18997 2026-05-22T21:52:40Z SchlurcherBot 97480 Bot: http → https 23912 wikitext text/x-wiki == '''Подешавање слојева''' == Уз помоћ Layer-a организијују се објекти на цртежу. AutoCad обухвата низ линија, полилинија, лукова, текстова. Зато уводимо Leyer-e ради веће прегледности на нашем цртежу. Замисли цртеж састављен од мноштва провидних фолија, где се на свакој налазе истородне линије(Layar подлога) и као такве се налазе једна на другој. Пример је архитектонски цртеж који се ради са мноштвом Layar-а, због веће прегледности. При том се може користити могућност промене боје, типова линија, одређене линије, видљивости и слично. <ref>http://www.rgf.bg.ac.rs/</ref> Команда која покреће Layer-е назива се '''Layer propertis manger''', а налази се на '''Home panely''' у групи '''Layers'''. Кликне се на ту команду и отвара се нови канал. [[Датотека:Podesavanje slojeva.png|мини|центар|Покретање команде.]] Овај канал можемо отворити и помоћу '''стартне линије''' где куцамо пречицу '''La'''. После Enter-a отвара се исти канал. Канал '''Layer propertis''' нам нуди '''нулти Layer'''. Његове промене, димензије и име нису могуће променити. Не може се брисати. Зато се у пракси избегава коришћење овог Layer-а. Такође ако копирамо рад који је урађен у нултом Layer-у, из машине излази празан лист. У оквиру овог канала имамо разне опције: === '''Name:''' === Омогућава нам да додамо Layer и да му дамо име. Препоручује се да назив имена има везе са објектом који цртамо. За унос идемо на десни клик и нуди нам се опција New Layer, клик на то и добија се нови. Не постоји одређени број Layer-а. === '''Current:''' === Само један Layer има статус текућег, и у њему се све црта. Да би он био активан морамо кликнути на знак штиклирано. 1.Не препоручује се искључивање текућег Layer-а. 2.Не може да се заледи и заледи. <ref>https://www.tekoms.co.rs/kurs-autocad-beograd.php?add=Lejeri-u-autocadu</ref> === '''Dеlete:''' === Функција за брисање слојева, уколико не постоји ни један елемент на цртежу нацртан у том Layer-у. Морамо да дођемо мишем на знак X. === '''On/Off:''' === Укључена фолија: је стандардно понуђена, елементи се виде на цртежу.(симбол је сијалица). Искључена фолија: линије се не виде на радној површини али постоје у оквиру цртежа. Ако је искључена и текућа цртамо елементе које не видимо али постају видљиви кад укључимо фолију..(симбол је сијалица). === '''Freeze/Thaw:''' === Замрзнута: не може бити текућа (симбол је пахуљица). Одмрзнута: фолија је стандардно понуђена.(симбол је сунце). Разлика између '''On/Off''' и '''Freeze/Thaw''' је: при искључивању слоја сви подаци о елементу који се налазе на њему остају у меморији рачунара и могу се брзо и поново приказати, док замрзавање слоја настаје тако што AutoCad укони податке из меморије и тиме растерети рачунар и омогући бржи рад. === '''Lock/Unlock:''' === Откључана: омогућава приступ свим елементима.(симбол је откључани катанац) Закључана: фолија се види али рад са њеним елементима није могућ. === '''Color:''' === Kликом на поље отвара се панел са бојама. Кликом на панел бирамо боју. Могућност додељивања боја елементима цртежа је јако значајна јер се уочава разлика између типова линија. === '''Linetype:''' === Промена линије(пуна, испрекидана, тачка црта...) === '''Lineweight:''' === Дефинише промену дебљине линије. [[Датотека:Video lejer.webm|мини|центар|Видео можете погледати овде.]] '''Спољашње везе:''' *[http://elearning.rcub.bg.ac.rs/moodle/mod/forum/view.php?id=3104 AutoCad+] == Референца == {{reflist}} [[Категорија: Вики-студент/РГФ 2015]] d883qsgtkjclnxe2dxgsor0g8sxrg6s 0 11082 23907 19627 2026-05-22T21:49:58Z SchlurcherBot 97480 Bot: http → https 23907 wikitext text/x-wiki '''''ОFFSET''''' је једна од опција која постоји и има примену у свим верзијама Аutocad-a. То је једна од најкориснијих алатки за цртанје и уређивање које је могуће наћи у[https://www.autodesk.com/ AutoCad] == Oпис == Ова алатка служи да омогући прављење паралелних линија,полилинија и осталих објеката на тачно одређеном ратојању које се произвиљно или у зависности од потребе могу подесити.<ref> [http://%5Bhttps://moodle.rgf.bg.ac.rs/pluginfile.php/14528/mod_resource/content/7/Inf2_ACad2.pdf Практикум из Информатике 2] </ref> ==Покретање команде OFFSET== Покретање је могуће је извршити на више начина: * Притиском на леви клик мишем на квадратић у палети '''''Моdify''''' где се налази ''OFFSET''. * Jедноставно у команди таб укуцати ''ОFFSET'' односно само слово О,након тога Autocad ће препознати OFFSET и са ''ЕNTER'' може се потврдити задата команда.<ref>[http://blog.infiniteskills.com/2014/07/offset-command-autocad-2015/ Стартовање Оffset-a]</ref> [[Датотека:Покретање опције Offset.png|мини|Покретање опције Offset]] ==Начин употребе== Након што изаберемо алтаку потребно је укуцати жељену вредност са којом ће се изабрани објекат или линија офсетовати,то се потврђује са ENTER.Покретанњем команде Offset прво је потребно уписивање вредности за коју ће се линија дуплирати односно умножити. После уписивања жељене вредности потврда се омогућује са ЕNTER. Након тога потребно је одрабрати линију или објекат који желимо да офсетујемо.<ref>[http://www.dummies.com/how-to/content/how-to-use-offset-in-autocad-2014.html/ Коришћење у Аutocad-u]</ref> Сада је још потребно да се изабере са које ће се стране извршити Оffset.То се извршава тако што мишем се кликне са спољашње или унутрашње стране означене линије,и аутоматски настаје нова дуплирана линија која се може офсетовати све док се мишем кликће са једне или друге стране линије, односно објеката. ==Спољашње везе== [https://www.autodesk.com/ AutoCad] ==Референце== {{reflist}} 5editxri43ia4o52q2ndv38pfw9czf9 0 11090 23914 19863 2026-05-22T21:52:57Z SchlurcherBot 97480 Bot: http → https 23914 wikitext text/x-wiki == Uopšteno == Linije su verоvatnо najjednо stavniji оbjekata AutоCAD. Kоrišćenje kоmandne linije, linija se mоže pоvući izmežu bilо kоje dve tačke ubranih u оbla sti za crtanje. Linije su оbičnо prvi оbjekti ćete pоželeti da napravi pri pоkretanju nоvоg crteža, jer mоgu da se kоri ste kaо "graževin skim linijama" na kоjоj će biti za snоvane оstatak vašeg crteža. Nikada ne zabоravite da stvara crteže sa AutоCAD nije takо različit оd stvaranja crteža na tablu za crtanje. Mnоgi о snоvnih metоda za crtanje su i sti. Da biste nacrtali liniju, s palete alatki za crtanje (Draw) odaberite dugme '''LINE'''. na zahtjev za unos Specify first point: zadajte proizvoljnu tačku, a zatim pritisnite Enter da biste komandu završili. '''LINE''' spada u kontinuirane komande, što znači da komandu koninuirano koristite sve dok ju ne završite. Većina komandi vezanih za crtanje novih elemenata crteža nalazi se u okviru '''Home/Draw''' menija, a za crtanje linije koristi se podmeni Line i zatim se sledi procedura koju na komandnoj linij i nalaže AutoCAD. Svakо kо je upоznat sa matematikоm će znati da su nacrtane između tačaka če stо nazivaju vektоre. Оva terminоlоgija se kоristi da оpiše tip crteža kоji AutоCAD stvara. AutоCAD crteži su generički nazivaju "vektоrske crteže". <ref>[https://www.cadtutor.net/tutorials/autocad/drawing-objects.php Priručnik sa cadtutor.net]</ref> == Korišćenje == Na početku se odredi položaj početne tačke (unosom koordinate preko tastature ili što je mnogo lakše, pokazivanjem mišem), a potom se unosi krajnja tačka linije.<ref>[https://moodle.rgf.bg.ac.rs/pluginfile.php/14525/mod_resource/content/6/Acad/Inf2_ACad1.pdf Priručnik sa stranice RGF-a]</ref> U toku ovog procesa AutoCAD stalno proračunava moguće oblike buduće linije što korisnik vidi kao elastičnu nit koja prati pomeranje kursora. Često je potrebno nacrtati više segmenata linije koje se nadovezuju jedan na drugi. Pri tome je potrebno unositi samo položaj novih krajnjih tacaka. Ponavljanje postupka, tj. crtanje novog segmenta linije može se najlakše ostvariti ponovnim pritiskom na desni t aster miša. To je jedna od standardnih osobina AutoCAD - a koja omogućava da se u momentu kada je na komandnoj liniji ispisana poruka Command : automatski pokrene ista funkcija. Korisniku su na raspolaganju sledeće opcije: '''Undo''' i '''Close''' . Ukoliko se pri crtanju niza linija napravi pogrešan korak, odnosno nacrta segment pogrešnog pravca ili dužine, AutoCAD nudi mogućnost brze i jednostavne ispravke koristeći opciju Undo . Sve što je potrebno uraditi je da se na tastaturi, dok je aktivna koman da Line unese znak "u" (od Undo) i pritisne Enter . AutoCAD će poništiti zadnji nacrtani segment. Treba skrenuti pažnju da će unos znaka "'''u'''" u trenutku kada je AutoCAD u Command režimu imati za posledicu pokretanje komande '''UNDO''' i drugačiju reakciju tj. biće poništena zadnja izvršena komanda i to u celosti. Pri crtanju niza linija koje treba da formiraju poligon (npr. trougao, pravougaonik itd.) od velike pomoći može biti opcija Close . Jednostavno, unos slova "'''c'''" (od '''Close''' ) i pritisak na Enter će za AutoCAD značiti nalog da nacrta poslednji segment poligona i to tako da se njegova krajnja i početna tačka prvog segmenta precizno poklope. == Snimak korišćenja == == Референце == {{reflist}} 1yhetfnjn7fugcy146rvfu1rrfyywml 0 11218 23909 20924 2026-05-22T21:51:56Z SchlurcherBot 97480 Bot: http → https 23909 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{LaTeX/Врх}}</noinclude> ==Коришћење ''listings'' пакета== Коришћењем листинг пакета {{LaTeX/Пакет|listings}} можемо убацити неформатиран текст, као када би користили {{LaTeX/LaTeX|code=\begin{verbatim}<!---->}} али његов основни циљ је да обухвати изворни код било ког програмског језика у вашем докумену. Ако желите да обухватите псеудокодове или алгоритме, онда ће Вам ово [[LaTeX/Algorithms and Pseudocode|Algorithms and Pseudocode]] бити корисно. Да бисте користили пакет, треба Вам: {{LaTeX/Употреба|code= \usepackage{listings} }} {{LaTeX/Пакет|listings}} пакет подржава наглашавања свих уобичајних пограмских језика и веома је прилагодљив. Ако само желите да пишете код у оквиру вашег документа пакет пружа могућност {{LaTeX/Окружење|lstlisting}} окружења: {{LaTeX/Употреба|code= \begin{lstlisting} Put your code here. \end{lstlisting} }} Још једна могућност, која је веома корисна ако сте креирали програм на више фајлова и идаље радите на њему, је да увезете код из самог извора. На овај начин, ако измените изворни код, треба само да рекомпајлујете LaTeX код и ваш документ ће добити проширење. Команда је: {{LaTeX/Употреба|code= \lstinputlisting{source_filename.py} }} у примеру је Python извор, али то није битно: можете убацити било који фајл али морате написати пуно име фајла. Биће посматран као обичан текст и биће означен у складу са вашим подешавањима, то значи да не препознаје сам програмски језик. Ви можете прецизирати, приликом убацивања фајла о ком језику је реч на следећи начин: {{LaTeX/Употреба|code= \lstinputlisting[language=Python]{source_filename.py} }} Можете прецизирати и величине за фајл. {{LaTeX/Употреба|code= \lstinputlisting[language=Python, firstline=37, lastline=45]{source_filename.py} }} Ово је корисно ако сте сигурни да се фајл неће мењати (барем до те одређене линије). Можете такође изоставити {{LaTeX/Параметар|firstline}} или {{LaTeX/Параметар|lastline}} параметар: што значи '' све до или почевши од ове тачке''. Ово је елементарни пример кода у Паскалу: <source lang="latex"> \documentclass{article} \usepackage{listings} % Убацује listings-package \begin{document} \lstset{language=Pascal} % Поставите жељени језик (можете га мењати за сваки блок кода) \begin{lstlisting}[frame=single] % Почните блок кода for i:=maxint to 0 do begin { do nothing } end; Write('Case insensitive '); Write('Pascal keywords.'); \end{lstlisting} \end{document} </source> [[File:Latex Pascal Listing.png]] ===Подржани језици=== Подржава следеће програмске језике: ABAP^2,4, ACSL, Ada⁴, Algol⁴, Ant, Assembler^2,4, Awk⁴, bash, Basic^2,4, C#⁵, C++⁴, C⁴, Caml⁴, Clean, Cobol⁴, Comal, csh, Delphi, Eiffel, Elan, erlang, Euphoria, Fortran⁴, GCL, Gnuplot, Haskell, HTML, IDL⁴, inform, Java⁴, JVMIS, ksh, Lisp⁴, Logo, Lua², make⁴, Mathematica^1,4, Matlab, Mercury, MetaPost, Miranda, Mizar, ML, Modelica³, Modula-2, MuPAD, NASTRAN, Oberon-2, Objective C⁵ , OCL⁴, Octave, Oz, Pascal⁴, Perl, PHP, PL/I, Plasm, POV, Prolog, Promela, Python, R, Reduce, Rexx, RSL, Ruby, S⁴, SAS, Scilab, sh, SHELXL, Simula⁴, SQL, tcl⁴, TeX⁴, VBScript, Verilog, VHDL⁴, VRML⁴, XML, XSLT. За неке од њих, неколико дијалеката је подржано. За више информација, погледајте у документацији која долази са пакетом, требало би да буде у Вашој дистрибуцији под именом <tt>listings-*.dvi</tt>. ;Белешке # Подржава Mathematica код само ако пишете у обичном текст формату. Не можете убацити *.NB files {{LaTeX/LaTeX|code=\lstinputlisting{...}<!---->}} како је могло са било којим другим програмским језиком, али Mathematica може да извезе као pretty-formatted LaTeX извор. # Спецификација дијалекта је обавезна за ове језике (e.g. {{LaTeX/LaTeX|code=language={[x86masm]Assembler}<!---->}}). # Modelica је подржана преко dtsyntax пакета доступног на [https://code.google.com/p/dtsyntax/ here]. # За ове језике, више дијалеката је подржано. C, на пример, користи ANSI, Handel, Objective и Sharp. Погледајте стану 12 [https://mirrors.ctan.org/macros/latex/contrib/listings/listings.pdf listings manual]. # Дефинише се као дијалекат другог језика ===Подешавања=== Можете модификовати неколико параметара који ће утицати на изглед кода. Можете ставити следећи код било где у документ (није важно да ли пре или после {{LaTeX/LaTeX|code=\begin{document}<!---->}}),промените га у складу са вашим потребама. Значење је објашњено поред сваке линије. <source lang="latex"> \usepackage{listings} \usepackage{color} \definecolor{mygreen}{rgb}{0,0.6,0} \definecolor{mygray}{rgb}{0.5,0.5,0.5} \definecolor{mymauve}{rgb}{0.58,0,0.82} \lstset{ % backgroundcolor=\color{white}, % одаберите боју позадине; морате додати \usepackage{color} or \usepackage{xcolor} basicstyle=\footnotesize, % величина фонта који се користи у коду breakatwhitespace=false, % поставља да ли ће се аутоматски прекиди дешавати код whitespace-а breaklines=true, % поставља аутоматски прекид линије captionpos=b, % поставља caption-position на дно commentstyle=\color{mygreen}, % стил коментара deletekeywords={...}, % ако желите да избришете кључне речи из језика escapeinside={\%*}{*)}, % ако желите да убаците LaTeX у Ваш код extendedchars=true, % допушта Вам да користите non-ASCII characters;само за 8-битно кодирање, не ради са UTF-8 frame=single, % додаје оквир око кода keepspaces=true, % задржава размаке у тексту, корисно за одржавање увлачења у коду (можда ће требати columns=flexible) keywordstyle=\color{blue}, % стил кључне речи language=Octave, % језик кода otherkeywords={*,...}, % ако желите додати више кључних речи numbers=left, % где да поставља бројеве линија; могуће вредности су (none, left, right) numbersep=5pt, % колико далеко су бројеви линија од кода numberstyle=\tiny\color{mygray}, % стил који се користи за линије кода rulecolor=\color{black}, % ако није постављено, боја оквира се може променити на прекидима линија у не-црном тексту (на пример cкоментари (овде зеленом)) showspaces=false, % приказује свуда размаке додајући специфичне доње црте што поништава 'showstringspaces' showstringspaces=false, % доње црте само на стринговима showtabs=false, % приказује табове на стринговима додајући специфичне доње црте stepnumber=2, % размак између две линије-броја. Ако је 1 , свака линија ће бити нумерисана stringstyle=\color{mymauve}, % дослован стил стринга tabsize=2, % поставља примаран размак таба на 2 размака title=\lstname % показује име фајла од фајлова садржаних у\lstinputlisting; такође покушајте caption уместо title } </source> ;escapeinside {{LaTeX/Параметар|escapeinside}} линију треба објаснити. Опција {{LaTeX/LaTeX|code=escapeinside={A}{B}<!---->}} ће одређивати раздвојнике за одлажење у LaTeX код , ''тојест'' сав код између "A" и "B" биће рашчлањен као LaTeX преко тренутног стила ''листирања'' . У примеру горе, коментари за ''Octave'' почињу са {{LaTeX/LaTeX|code=%<!---->}}, и биће штампани у документу осим ако не почињу са {{LaTeX/LaTeX|code=%*<!---->}}, у том случају се читају као LaTeX (са свим задовољеним LaTeX командама) све док се поново не затворе са {{LaTeX/LaTeX|code=*)<!---->}}. Ако додате горњи параграф, следеће се може користи за измену подешавања у коду: {{LaTeX/Употреба|code= \lstset{language=C,caption={Descriptive Caption Text},label=DescriptiveLabel} }} Постоји још доста опција, погледајте званичну документацију. ===Дефинисање стила=== Пакет Вам допушта да дефинишете стил, ''тојест'' профиле који одређују сет подешавања. Пример <source lang="latex"> \lstdefinestyle{customc}{ belowcaptionskip=1\baselineskip, breaklines=true, frame=L, xleftmargin=\parindent, language=C, showstringspaces=false, basicstyle=\footnotesize\ttfamily, keywordstyle=\bfseries\color{green!40!black}, commentstyle=\itshape\color{purple!40!black}, identifierstyle=\color{blue}, stringstyle=\color{orange}, } \lstdefinestyle{customasm}{ belowcaptionskip=1\baselineskip, frame=L, xleftmargin=\parindent, language=[x86masm]Assembler, basicstyle=\footnotesize\ttfamily, commentstyle=\itshape\color{purple!40!black}, } \lstset{escapechar=@,style=customc} </source> У нашем примеру, постављамо само две опције глобално: задани стил и карактер за излаз. Коришћење: <source lang="c"> \begin{lstlisting} #include <stdio.h> #define N 10 /* Block * comment */ int main() { int i; // Line comment. puts("Hello world!"); for (i = 0; i < N; i++) { puts("LaTeX is also great for programmers!"); } return 0; } \end{lstlisting} \lstinputlisting[caption=Scheduler, style=customc]{hello.c} </source> C део ће се штампати као [[File:Listings Example.svg]] ===Аутоматско укључење фајла=== Ако имате доста изворних фајлова које бисте желели убацити, можда Вам буде корисно да понављате исту ствар више пута. Овде macros показују своју праву моћ. <source lang="latex"> \newcommand{\includecode}[2][c]{\lstinputlisting[caption=#2, escapechar=, style=custom#1]{#2}<!---->} % ... \includecode{sched.c} \includecode[asm]{sched.s} % ... \lstlistoflistings </source> у овом примеру, правимо једну команду да олакшамо инклузију изворног кода. Постављамо задану вредност на ''customc''. Сво листирање и име као caption: не морамо да пишемо име фајла два пута захваљујући macro. Коначно све listings набрајамо са овом командом из {{LaTeX/Пакет|listings}} пакета. Погледајте [[LaTeX/Macros|Macros]] за више детаља. ===Проблеми кодирања=== По заданој вредности,{{LaTeX/Пакет|listings}} не подржава multi-byte кодирање изворног кода. {{LaTeX/LaTeX|code=extendedchar<!---->}} опција ради само за 8-битно кодирање кao што је latin1. За рад са UTF-8, треба да кажете listings како да тумачи специјалне карактере дефинишући их на следећи начин <source lang="latex"> \lstset{literate= {á}{{\'a}}1 {é}{{\'e}}1 {í}{{\'i}}1 {ó}{{\'o}}1 {ú}{{\'u}}1 {Á}{{\'A}}1 {É}{{\'E}}1 {Í}{{\'I}}1 {Ó}{{\'O}}1 {Ú}{{\'U}}1 {à}{{\`a}}1 {è}{{\`e}}1 {ì}{{\`i}}1 {ò}{{\`o}}1 {ù}{{\`u}}1 {À}{{\`A}}1 {È}{{\'E}}1 {Ì}{{\`I}}1 {Ò}{{\`O}}1 {Ù}{{\`U}}1 {ä}{{\"a}}1 {ë}{{\"e}}1 {ï}{{\"i}}1 {ö}{{\"o}}1 {ü}{{\"u}}1 {Ä}{{\"A}}1 {Ë}{{\"E}}1 {Ï}{{\"I}}1 {Ö}{{\"O}}1 {Ü}{{\"U}}1 {â}{{\^a}}1 {ê}{{\^e}}1 {î}{{\^i}}1 {ô}{{\^o}}1 {û}{{\^u}}1 {Â}{{\^A}}1 {Ê}{{\^E}}1 {Î}{{\^I}}1 {Ô}{{\^O}}1 {Û}{{\^U}}1 {œ}{{\oe}}1 {Œ}{{\OE}}1 {æ}{{\ae}}1 {Æ}{{\AE}}1 {ß}{{\ss}}1 {ű}{{\H{u}}}1 {Ű}{{\H{U}}}1 {ő}{{\H{o}}}1 {Ő}{{\H{O}}}1 {ç}{{\c c}}1 {Ç}{{\c C}}1 {ø}{{\o}}1 {å}{{\r a}}1 {Å}{{\r A}}1 {€}{{\EUR}}1 {£}{{\pounds}}1 } </source> Горња табела покрива скоро све знакове латинице. За детаљнија објашњења Коришћења {{LaTeX/LaTeX|code=literate<!---->}} опције погледајте одељак 6.4 у [https://mirrors.ctan.org/macros/latex/contrib/listings/listings.pdf Listings Documentation]. Још једна могућност је да замените {{LaTeX/LaTeX|code=\usepackage{listings}<!---->}} (у преамбули) са {{LaTeX/LaTeX|code=\usepackage{listingsutf8}<!---->}}. ===Прилагођавање наслова=== Можете подесити разноврсне наслове за Ваше листирање користећи {{LaTeX/Пакет|caption}} пакет. Ево примера за {{LaTeX/Пакет|listings}}. <source lang="latex"> \usepackage{caption} \usepackage{listings} \DeclareCaptionFont{white}{ \color{white} } \DeclareCaptionFormat{listing}{ \colorbox[cmyk]{0.43, 0.35, 0.35,0.01 }{ \parbox{\textwidth}{\hspace{15pt}#1#2#3} } } \captionsetup[lstlisting]{ format=listing, labelfont=white, textfont=white, singlelinecheck=false, margin=0pt, font={bf,footnotesize} } % ... \lstinputlisting[caption=My caption]{sourcefile.lang} </source> == Пакет ''minted'' == {{LaTeX/Пакет|minted}} је алтернатива за {{LaTeX/Пакет|listings}} који је постао популаран. Користи ектерну Python библиотеку [https://pygments.org/ Pygments] за хајлајтовање кода, која од новембра 2014. пружа више од 300 подржаних језика и текстуалних формата. Како се пакет ослања на екстерну Python библиотеку, подешавање захтева нешто више корака него LaTeX пакет, зато Вас молимо да погледате њихову страницу [https://github.com/gpoore/minted GitHub repo] и њихов [https://github.com/gpoore/minted/blob/master/source/minted.pdf приручник]. == Референце == Доста више детаљних информација можете пронаћи на [http://mirror.hmc.edu/ctan/macros/latex/contrib/listings/listings.pdf PDF by Carsten Heinz and Brooks Moses]. Детаљи и документација о Listings пакету могу се пронаћи на [https://www.ctan.org/tex-archive/macros/latex/contrib/listings/ its CTAN website]. <noinclude> {{LaTeX/Дно|Алгоритми|Лингвистика}} </noinclude> [[en:LaTeX/Source Code Listings]] 51nd1fxko56twc0ouayw2gunhl65517 0 11239 23905 20805 2026-05-22T21:49:16Z SchlurcherBot 97480 Bot: http → https 23905 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{LaTeX/Врх}}</noinclude> == Увод == LaTeX има специфичности за учитеље. Представљамо '''exam''' <ref>[http://www-math.mit.edu/~psh/exam/examdoc.pdf examdoc] Using the exam document class</ref> који је корисно за дизајнирање exam-а и вежба са решењима. Заинтересовани такође могу погледати у '''probsoln''' пакету<ref>[http://www.tex.ac.uk/tex-archive/macros/latex/contrib/probsoln/probsoln.pdf Probsoln] Creating problem sheets optionally with solutions</ref>, '''mathexm''' класи докумената<ref>[https://mirrors.ctan.org/macros/latex/contrib/mathexam/doc/mathexam.pdf mathexm documentation]</ref>, или '''exsheets''' пакету<ref>[https://mirrors.ctan.org/macros/latex/contrib/exsheets/exsheets_en.pdf exsheets documentation] Create exercise sheets and exams</ref>. == exam класа == Представљамо '''exam''' класу. exam класа је погодна за дизајн испита са решењима. Само треба да наведете у преамбули да ли желите да се решења штампају или не. Можете рачунати и број бодова. === Преамбула === У преамбули можете навести следеће линије : {{LaTeX/Употреба|code= \documentclass[a4paper,11pt]{exam} \printanswers % Ако желите да штампате одговоре % \noprintanswers % Ако не желите да штампате одговоре \addpoints % Ако желите да пребројите бодове % \noaddpoints % Ако не желите да пребројите бодове % Спецификује начин на који се приказује питање:: \qformat{\textbf{Питање\thequestion}\quad(\thepoints)\hfill} \usepackage{color} % дефинише нову боју \definecolor{SolutionColor}{rgb}{0.8,0.9,1} % светло плава \shadedsolutions % дефинише стил окружења решења % \framedsolutions % дефинише стил окружења решења % дефинише тему окружења решења: \renewcommand{\solutiontitle}{\noindent\textbf{Решење:}\par\noindent} }} Можете заменити прве 3 линије са следећом : {{LaTeX/Употреба|code= \documentclass[a4paper,11pt,answers,addpoints]{exam} }} === Документ === * exam је укључен у '''questions''' окружења. * Команда '''\question''' уводи ново питање. * Број бодова наведен у загради је квадриран. * Решења су дата у '''solution''' окружењу. Јављају се само ако су '''\printanswers''' или '''answers''' као опције '''\documentclass''' наведене у преамбули. Ево примера : <source lang="latex"> \begin{questions} % Почињe questions окружење \question[2] Шта је решење? % Уводи ново питање који вреди 2 бода \begin{solution} Овде је решење \end{solution} \question[5] Какво је Ваше мишљење? \begin{solution} Моје мишљење је \end{solution} \end{questions} </source> Такође је могуће додати ствари само уколико се штампају одговори користећи '''\ifprintanswers''' команду. <source lang = "latex"> \ifprintanswers Само ако се одговори штампају \else Само ако се одговори не штампају \fi </source> === Увод === Макро '''\numquestions''' даје укупан број питања. Макро '''\numpoints''' даје укупан број поена. <source lang="latex"> \begin{minipage}{.8\textwidth} Овај exam обухватава \numquestions\ питања. Укупан број поена је \numpoints. \end{minipage} </source> Коса црта после '''\numquestion''' спречава макро из грабљења следећег размака као што обично бива. == Литература == {{reflist}} <noinclude> {{LaTeX/Дно|Презентација|CV}} </noinclude> qm2qxg8317vjdsc1z68a1pfb4umz2no 0 11261 23918 23273 2026-05-22T21:54:07Z SchlurcherBot 97480 Bot: http → https 23918 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{LaTeX/Врх}}</noinclude> За свако академско/истраживачко писање, укључивање референци у документ је важан задатак. Срећом, LaTeX има низ карактеристика које чине управљање референцама једноставнијим, укључујући и уграђену подршку за навођење референци. Међутим, много моћније и флексибилније решење је постигнуто захваљујући помоћним средством које се зове [https://www.bibtex.org BibTeX] (које долази са стандардним LaTeX-ом). Недавно, BibLaTeX је наследио BibTeX, то је средство које је у сагласности сa LaTeX синтаксом. BibTeX складишти све референце у спољној, флет-фајл бази података. (BibLaTeX користи ову исту синтаксу.) Ова база података се може референцирати у било којем LaTeX документу, и цитати их праве у било којем запису који је садржан у фајлу. То је често погодније него да се уграђују на крају сваког писаног документа; извор централизоване библиографије може бити повезан са онолико докумената колико желите (пишем једном, читам много!). Наравно, библиографије се могу поделити и на онолико фајлова колико желите, тако да може постојати фајл који садржи изворе у вези теме А (<code>a.bib</code>), а други у вези теме Б (<code>б.bib</code>). Приликом писања о теми АБ, обе датотека се могу повезати у документ (може да садржи изворе <code>аб.bib</code> специјално за тему АБ). == Уграђени систем == Ако пишете само један или два документа и не планирате да пишете ништа на ту тему у наредном периоду, можда нећете желети да губите време стварајући базу података за референце које никада више нећете користити. У том случају требало би да размислите о коришћењу основне и једноставне библиографске подршке која је уграђена у LaTeX-у. LaTeX пружа окружење под називом <code>thebibliography</code> које морате да користите када желите библиографију; то обично значи на самом крају вашег документа, непосредно пре <code>\end{document}</code> наредбе. Ево практичног примера: <source lang="latex"> \begin{thebibliography}{9} \bibitem{Лампорт94} Лесли Лампорт, \emph{\LaTeX: систем за припрему докумената}, Едисон Веслеј, Масачусетс, Другo издање, 1994. \end{thebibliography} </source> У реду, па шта се овде дешава? Прва ствар коју треба приметити је одређивање окружења. <code>thebibliography</code> је кључна реч коју LaTeX препознаје и све што се налази између ознаке за почетак и крај се сматра подацима за библиографију. Обавезни аргумент, који се наводи после изјаве за почетак, говори LaTeX-у колико широко ће ознака ставке бити одштампана. Међутим имајте на уму, да сам број није параметар, али да број цифара јесте. Дакле, ја ефектно говорим LaTeX-у да ће ми требати само ознаке референци дужине једног карактера, што у крајњој линији значи да не буде више од девет референци укупно. Ако желите више од девет, онда упишите било који двоцифрени број, као што је '56' који омогућава до 99 референци. Следећи је стварни унос референци. Потребна је наредба за префикс <code>\bibitem{''кључ_цитата''}</code>. '' кључ_цитата '' би требало да буде јединствени идентификатор те референце, и често се састоји од било ког низа слова, бројева и симбола интерпункције (али не и зареза). Често се користи презиме првог аутора, а затим последње две цифре године (дакле ''Лампорт94''). Ако је исти аутор власник више од једне референце за дату годину, након тога се обично додају слова 'а', 'б', итд. Али треба урадити онако како вама највише одговара. Све после кључа је сама референца. Треба га откуцати онако како желите да вамда буде представљена референца. Ја убацујем различите делове референци, као што су име аутора, наслов, итд, и то на различитим линијама због читљивости. Ове размаке између линија LaTeX игнорише. Желео сам да наслов буде у курзиву, па сам користио <code>\emph{}</code> наредбу да бих то постигао. == Цитати == Цитирање датог документа је заправо веома једноставано. Идите до тачке где желите да се појави цитат, и користити следеће: <code>\cite{''кључ_цитата''}</code>, где '' кључ_цитата '' представља ону ставку коју желите да цитирате. Када LaTeX обради документ, цитат ће бити упоређен са ставкама из библиогафије и биће замењен са одговарајућим бројем цитата. Предност овога, још једном, је то што LaTeX уместо вас брине о бројевима. Када би све било потпуно аутоматски, додавање или уклањање референци би био прави посао, јер би сваки цитат морали поново ручно да нумеришете. <source lang="latex"> Уместо ШВТЋДД уређивача, у системима као што су \TeX{} или \LaTeX{} могуће је користити \cite{Лампорт94}. </source> === Конкретније референцирање === Понекад желите да се цитат односи на одређену страну, фигуру или теорему у уџбенику. За то можете користити аргументе <code>\cite</code> наредбе: Симулациони софтвери играју све значајнију улогу у савременим војним системима, као и у припреми и обуци јединица за различите сценарије, укључујући борбене операције, реаговање у ванредним ситуацијама и сарадњу са цивилним структурама. Овакав вид обуке омогућава изузетно реалистичну симулацију ситуација са минималним материјалним трошковима, што га чини привлачним за развој у различитим доменима. У Војсци Србије, симулациони софтвери не само да доприносе побољшању оперативне ефикасности у борбеним условима, већ имају све већу примену и у контексту треће мисије – подршке цивилним властима и становништву у ванредним ситуацијама. У последњим годинама сведоци смо све учесталијих елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа и других ванредних ситуација које захтевају брзу и ефикасну реакцију. Развој савремених симулационих софтвера омогућава јединицама Војске Србије да се припреме за ове сценарије у контролисаном окружењу, смањујући ризике током обуке, али и повећавајући њену ефикасност. У овом раду посебан акценат стављен је на анализу најсавременијих софтверских решења, њихових предности, као и на могућности њиховог даљег развоја и примене у Војсци Србије, са циљем унапређења спремности и оперативних способности у свим мисијама. <source lang="latex"> \cite[стр.~215]{цитат01} </source> Аргумент "стр. 215", ће се појавити унутар истих заграда. Обратите пажњу на тилду у [стр.~215], која замењује размак који се користи на крају реченице тако што не прави размак између речи. Постоје два разлога: размак на крају реченице је сувише широк, и "стр." не треба да буде раздвојено од броја странице. === Вишеструки цитати === Када је потребан низ од више цитата, треба вам само једна <code>\cite{}</code> наредба. А цитати су затим одвојени зарезима. Имајте на уму да не смете да користите размаке између цитата. Ево примера: <source lang="latex"> \cite{цитат01,цитат02,цитат03} </source> Ово ће довести до тога да цитати буду унутар исте заграда.. === Стилови библиографије === Постоји неколико начина за форматирање листа библиографских референци и њихових цитата у тексту. То се назива [[в: Цитати # Стилови|стиловима цитата]], и они се састоје из два дела: формат скраћеног цитата (тј. маркера који је убачен у текст да идентификује улаз у листу референци) и формат одговарајућег улаза на списку референци, који обухвата комплетне библиографске детаље. Постоје два типа скраћених цитата и они могу: нумерисани или текстуални. Нумерисани цитати (такође познати као [[w:Ванкуверски систем референцирања|Ванкуверски систем референцирања]]) су обележени бројевима према редоследу појављивања у тексту, а састоје се од арапских бројева у заградама '''(1)''', угластим заградама '''[1]''', експонентима '''<sup>1</sup>''', или и у разним комбинацијама'''<sup>[1]</sup>'''. Текстуални цитати (такође познати као [[w:Харвардски систем референцирања|Харвардски систем референцирања]]) користе презиме аутора и (обично) годину као скраћену форму цитата, који је иначе у потпуности затворени у заградама '''(Смит {{#time:Y | -10 years}})''' или делимично, као у '''Смит ({{#time:Y | -10 years}})'''. Други облик омогућава да цитат буде интегрисан у реченицу коју подржава. <!--У bibtex, они се спроводе преко <tt>.bst</tt>--> Испод можете видети три стила која су доступна у LaTeX-у: <div style="float:left">[[Image:LaTeX bibliography plain.svg|thumb|400px|none|обичан]]</div> <div style="float:left">[[Image:LaTeX bibliography abbrv.svg|thumb|400px|none|аббрв]]</div> <div style="float:left">[[Image:LaTeX bibliography alpha.svg|thumb|400px|none|алфа]]</div> {{clear}} Ево неких стилова који се најчешће користе: {| class="wikitable sortable" |- ! Име стила !! Форматирање имена аутора !! Формат референци !! Сортирање |- | обичан|| Хомер Џеј Симсон || #ID# || по аутору |- | унсрт || Хомер Џеј Симсон || #ID# || по референцирању |- | аббрв || Х. Џ. Симсон || #ID# || по аутору |- | алфа || Хомер Џеј Симсон || Сим95 || по аутору |- | апстракт || СХомер Џеј Симсон || Симсон-1995a || |- | ацм || Симсон, Х. Џ. || #ID# || |- | аутордатум1 || Симсон, Хомер Џеј || Симсон, 1995 || |- | апа || Симсон, Х. Џ. (1995) || Симсон1995 || |- | именован || Хомер Џеј Симсон || Симсон 1995 || |} Међутим, имајте на уму да ћете морати да користите natbib пакет да бисте користили већину ових стилова. === Без навода === Ако желите да се појави само референца у библиографији, и не занима вас где је наведено у главном тексту, онда <code>\nocite{}</code> наредба може бити корисна, нпр: <source lang="latex"> Лампорт је 1995 показао нешто... \nocite{Лампорт95}. </source> Посебна верзија наредбе, <code>\nocite{*}</code>, укључује све ставке из базе података, без обзира да ли су наведене у документу или не. === Natbib === {| class="wikitable" align="right" style="clear: right; margin: 0.5em;" |+ Натбибове команде за текст и заграде |- ! Наредба за цитирање ! Приказ |- | <tt>\citet{гусенс93}</tt><br/><tt>\citep{гусенс93}</tt> | Гусенс и др. (1993)<br/>'''{{црвено|(}}'''Гусенс и др.'''{{црвено|,}}''' 1993'''{{црвено|)}}''' |- | <tt>\citet*{гусенс93}</tt><br/><tt>\citep*{гусенс93}</tt> | Гусенс, Митлбек, и Самарин (1993)<br/>'''{{црвено|(}}'''Гусенс, Митлбек, и Самарин, 1993'''{{црвено|)}}''' |- | <tt>\citeauthor{гусенс93}</tt><br/><tt>\citeauthor*{гусенс93}</tt> | Гусенс и др.<br/>Гусенс{{црвено|, Митлбек, и Самарин}} |- | <tt>\citeyear{гусенс93}</tt><br/><tt>\citeyearpar{гусенс93}</tt> | 1993<br/>'''{{црвено|(}}'''1993'''{{црвено|)}}''' |- | <tt>\citealt{гусенс93}</tt><br/><tt>\citealp{гусенс93}</tt> | Гусенс и др. 1993<br/>Гусенс и др.'''{{црвено|,}}''' 1993 |- | <tt>\citetext{priv.\ comm.}</tt> | (priv. comm.) |} Користећи стандардну LaTeX подршку за библиографију, видећете да је свака референца нумерисана и да сваки цитат одговара бројевима. Нумерички стил цитирања је сасвим уобичајен у научној писаној форми. У другим дисциплинама, чешће се користи стил аутор-година, нпр (Робертс, 2003)-пожељан је ''Харвард''. Овде неће бити дискусије о томе који је најбољи излаз, али могуће је да најбољи добијете преко <code>natbib</code> пакета. У ствари, он може заменити LaTeX-ове властите наредбе за цитирање, јер Natbib омогућава кориснику да лако пребацује са Харварда у нумерички стил и обрнуто. Први задатак је додавање оног што следи у преамбулу како би омогућили LaTeX-у да користити Natbib пакет: <source lang="latex"> \usepackage[options]{natbib} </source> Такође, морате да промените библиографски стил који ће се користити за датотеке, па тако измените одговарајућу линију на дну датотеке тако да гласи: <code>\bibliographystyle{plainnat}</code>. Када завршите, у суштини све се заснива на промени постојеће <code>\cite</code> наредбе да бисте приказали тип цитата који желите. {| class="wikitable" align="right" style="clear: right; margin: 0.5em;" |+ Стилови цитата који одговарају Natbib-у |- ! Стил !! Извор !! Опис |- | plainnat || Обезбеђен || natbib-одговарајућа верзија обичног стила |- | abbrvnat || Обезбеђен || natbib-одговарајућа верзија аббрв стила |- | unsrtnat || Обезбеђен || natbib-одговарајућа верзија унсрт стила |- | apsrev || [http://authors.aps.org/revtex4/ REVTeX 4 почетна страна] || natbib-одговарајући стил за часописе Преглед Физике |- | rmpaps || [http://authors.aps.org/revtex4/ REVTeX 4 почетна страна] || natbib-одговарајући стил за часопис о Преглед модерне физике |- | IEEEtranN || [http://www.ctan.org/tex-archive/help/Catalogue/entries/ieeetran.html TeX унос каталога] || natbib-одговарајући стил за ИEEE издања |- | achemso || [http://www.ctan.org/tex-archive/help/Catalogue/entries/achemso.html TeX унос каталога] || natbib-одговарајући стил за часописе америчког удружења за хемију |- | rsc || [http://www.ctan.org/tex-archive/help/Catalogue/entries/rsc.html TeX унос каталога] || natbib-одговарајући стил за часописе краљевског удружења за хемију |} ==== Прилагођавање ==== {| class="wikitable" align="right" style="clear: right; margin: 0.5em;" |+ Natbib-ове опције прилагођавања |- ! Опције !! Значење |- | <code>round</code> : <code>square</code> : <code>curly</code> : <code>angle</code> || заграде () (подразумевано), угласте заграде [], витичасте заграде {} или изломљене заграде <> |- | <code>colon</code> : <code>comma</code> || вишеструки цитати су одвојени тачказарезом (стандардно) или зарезима |- | <code>authoryear</code> : <code>numbers</code> : <code>super</code> || стил цитирања аутор година (подразумевано), нумерички цитати или експоненцијални нумерички цитати |- | <code>sort</code> : <code>sort&compress</code> || вишеструки цитати су поређани по редоследу по којем се појављују у деловима референци или су вишеструки нумерички цитати сажети где је то могуће |- | <code>longnamesfirst</code> || први цитат било које референце ће користити звездасту варијанту (потпуна листа аутора), каснији цитати ће користити скраћену ''и др.'' варијанте стила |- | <code>sectionbib</code> || да би сте користили chapterbib пакет. поново дефинишите \thebibliography са \section* уместо \chapter* |- | <code>nonamebreak</code> || задржава сва имена аутора у цитату на једној линији да би исправили неке hyperref проблеме - изазива препунe hbox-ове |- |} Главне наредбе једноставно додају ''т'' за 'текстуалне' или ''у'' за 'уметнуте' на основне <code>\cite</code> наредбе. Такође ћете приметити како ће Natbib сажети референце са три или више аутора на више сажету ''прво презиме и др.'' верзију. Додавањем звездице (*), можете да замените ову подразумевану верзију и навести све ауторе повезане са тим цитатима. Постоје неке друге специјализоване наредбе које Natbib подржава, и наведене су овде у табели. Имајте на уму да, на пример <code>abbrvnat</code> не подржава <code>\citet*</code> и аутоматски ће бирати између свих аутора и др. Коначна област коју желим да покријем са Natbib-ом је прилагођавање стила цитирања. Постоји наредба под именом <code>\bibpunct</code> која се може користити за гажење подразумеваних и мењање неких подешавања. На пример, ја сам ставио следеће у преамбулу: <source lang="latex"> \bibpunct{(}{)}{;}{a}{,}{,} </source> Наредба захтева шест обавезних параметара. # Симбол за отворену заграду. # Симбол за затворену заграду. # Симбол који се појављује између више цитата. # Овај аргумент узима слово: #* ''н'' - нумерички стил. #* ''с'' - нумерички експоненцијалан стил. #* ''Било које друго слово'' - стил аутор година. # Појављивање интерпункција између аутора и године (само у случају заграда). # Коришћење интерпункција између година, у више цитата, где постоји заједнички аутор. нпр, (Чомски 1956, 1957). Ако желите додатни простор, онда вам треба <code>{,~}</code>. Неке од опције које су под контролом <code>\bibpunct</code> су такође доступне укључивањем опција на natbib пакету када је позван. Ове опције такође дозвољавају контролу неких других аспеката у библиографији, могу се видети у табели (десно). Дакле, као што видите, овај пакет је прилично флексибилан, посебно зато што је могуће лако пребацивање између различитих стилова цитирања променом једног параметра. Погледајте [http://www.ctex.org/documents/packages/bibref/natbib.pdf ручно Natbib], кратак документ где можете научити нешто више о томе како се он користити. {{clear}} == BibTeX == Раније сам представио идеју убацивања референци на крају документа, а затим помоћу <code>\cite</code> наредбе их наводити у тексту. У овом упутству, желим да урадим нешто боље од овог метода, јер то није тако флексибилано као што може бити. Ја ћу се концентрисати на коришћење [[w:BibTeX|BibTeX-а]]. BibTeX база података смештена је као ''.bib'' фајл. То је обичан текстуални фајл, па се може лако погледати и изменити. Структура фајла је такође прилично једноставна. Пример уноса BibTeX-а: <source lang="bibtex"> @article{гринвејд93, author = "Џорџ Д. Гринвејд", title = "{С}веобухватна {Т}еX {А}рхивска {М}режа ({СТАМ})", year = "1993", journal = "TUGBoat", volume = "14", number = "3", pages = "342--351" } </source> Сваки улаз почиње са изјавом који тип референци желите да користите, у облику <code>@''тип''</code>. BibTeX зна практично све врсте које можете да замислите, обично су то: ''book'', ''article'', и за папире представљене на конференцијама, постоји ''inproceedings''. У овом примеру, ја сам референцирао чланак из часописа. Након типа, морате да имате леву витичасту заграду '<code>{</code>' да би означили почетак атрибута референце. Први се налази одмах након заграде, која је ''кључ цитирања'', или ''BibTeX кључ''. Овај кључ мора бити јединствен за све ставке унутар библиографије. То је идентификатор који ћете користити у вашем документу да бисте га упућивали на овај унос. На вама је како желите да обележите сваку референцу, али стандард је да се користи по којем користите презиме аутора, а затим годину објављивања. Ово је шема коју ја користим у овом упутству. Даље, треба да буде јасно да су оно што следи релевантна поља и подаци за посебну референцу. Имена поља лево су [[w:BibTeX#фајл библиографских информација|BibTeX кључне речи]]. Оне су праћене знаком једнакости (=), где је вредност тог поља постављена. BibTeX очекује да експлицитно означите почетак и крај сваке вредности. Ја лично користим наводнике ("), међутим, такође имате могућност коришћења витичастих заграда ('{', '}'). Али, као што ће ускоро видети, витичасте заграде имају и друге улоге, у оквиру атрибута, тако да не волим да их користим за тај посао јер онда то може деловати збуњујуће. Важан изузетак је када желите да користите знакове са умлаутима (ü, ö, итд), јер је [[LaTeX/Акценти|њихова нотација]] у формату <code>\"{o}</code> и ознака цитата ће затворити један отвор на пољу, изазивајући грешку у анализи референце. Коришћењем <code>\usepackage[utf8]{inputenc}</code> у преамбули <code>.tex</code> може ово заобићи, тако што се акцентовани карактери могу садржати у <code>.bib</code> фајлу без икакве потребе за посебним означавањем. Ово омогућава доследно форматирање током целог <code>.bib</code> фајла, избегавајући потребу коришћења заграда када постоје умлаути. Запамтите да сваки атрибут мора да буде праћен зарезом да би се ограничили један од другог. Не додајте зарез на последњи атрибут, јер затворена заграда ће рећи BibTeX-у да више не постоје атрибути за унос, иако нећете добити грешку ако то урадите. Може проћи доста времена док научите шта су референтне врсте, и која поља имају које типове на располагању (а која су потребна или опциона, итд). Па, погледајте [https://newton.ex.ac.uk/tex/pack/bibtex/btxdoc/node6.html улазни тип референце] и такође [https://newton.ex.ac.uk/tex/pack/bibtex/btxdoc/node7.html поља референце] за описе свих поља. То може бити вредно за обележавање или штампање ове странице, тако да је боље да су вам при руци када вам затребају. Већи део информација садржаних у њему се понавља у следећој табели која вам може користити. {| class="wikitable" |+ Стандардни BibTeX унос и врсте поља |- ! ! чланак ! књига ! књижица ! инбук ! уколекцији ! одржавање ≈ конференција ! упутство ! Магистарска теза, докторска дисертација ! Остало ! поступак ! технички извештај ! необјављено |- ! адреса | || o || o || o || o || o || o || o || || o || o || |- ! прибележавање | || || || || || || || || || || || |- ! аутор | + || * || o || *¹ || + || + || o || + || o || || + || + |- ! наслов књиге | || || || || + || + || || || || || || |- ! поглавље | || || || *² || o || || || || || || || |- ! кросреф | || || || || || || || || || || || |- ! издање | || o || || o || o || || o || || || || || |- ! уредник | || * || || *¹ || o || o || || || || o || || |- ! начин објаве | || || o || || || || || || o || || || |- ! институција | || || || || || || || || || || + || |- ! часопис | + || || || || || || || || || || || |- ! кључ | || || || || || || || || || || || |- ! месец | o || o || o || o || o || o || o || o || o || o || o ||o |- ! белешка | o || o || o || o || o || o || o || o || o || o || o || + |- ! број | o || o || || o || o || o || || || || o || o || |- ! организација | || || || || || o || o || || || o || || |- ! страна | o || || || *² || o || o || || || || || || |- ! издавач | || + || || + || + || o || || || || o || || |- ! школа | || || || || || || || + || || || || |- ! серија | || o || || o || o || o || || || || o || || |- ! наслов | + || + || + || + || + || + || + || + || o || + || + || + |- ! тип | || || || o || o || || || o || || || o || |- ! обим | o || o || || o || o || o || || || || o || || |- ! година | + || + || o || + || + || + || o || + || o || + || + ||o |} + Потребна поља, O Oпциона поља === Аутори === BibTeX може бити паметан са именима аутора. Mоже прихватити имена као ''име презиме'' или ''презиме, име''. Ја лично користим први начин, али запамтите да је редослед којим их уносите (или било који податак који вам значи) прилагодљив и да тако можете добити BibTeX који манипулише улазом и излазом онако како желите. Ако користите метод ''име презиме'', онда морате бити опрезни са неколико посебних имена, тамо где постоје сложена презимена, као на пример "Џон фон Нојман". У овом облику, BibTeX претпоставља да је последња реч презиме, и да је све пре презимена име, укључујући и средње име. Зато морате експлицитно рећи BibTeX-у да задржи 'фон' и 'Нојман' заједно. Ово се лако постиже помоћу витичастих заграда. Па ће финални резултат бити "Џон {фон Нојман}". Ово се лако ради са ''презиме, име'' варијантом, јер имате зарез који одваја презиме од имена. Друго, ту је и решење на то како да кажете BibTeX када референца има више од једног аутора. Ово је врло једноставно урадити тако што се убаци кључна реч ''and'' између сваког аутора. Као што се види из другог примера: <source lang="bibtex"> @book{гусенс93, аутор = "Мишел Гусенс and Франк Митлбах and Александар Самарин", наслов = "LaTeX Компањон", година = "1993", изавач = "Едисон-Веслеј", адреса = "Рединг, Maсачусец" } </source> Ова књига има три аутора, и сваки је одвојен како је описано. Наравно, када BibTeX прође кроз ово и прикаже резултат, биће само 'и' између претпоследњег и последњег аутора, али .bib фајлу, је потребно ''и'' тако да се може разграничити појединачни аутори. === Стандардни шаблони === Будите опрезни ако копирате следеће шаблоне, знак % није важећи за коментирање линија у bibtex фајловима. Ако желите да коментирате линију, морате да га ставите испред улаза. ;@article : Чланак из часописа или новина. :*Обавезна поља: аутор, наслов, author, title, часопис, година. :*Oпциона поља: обим, број, страна, месец, белешка. <source lang="bibtex"> @article{Xarticle, аутор = "", наслов = "", часопис = "", %обим = "", %број = "", %страна = "", година = "XXXX", %месец = "", %белешка = "", } </source> ;@book : Објављена књига :*Обавезна поља: аутор/уредник, наслов, издавач, година. :*Oпциона поља: обим/број, серија, адреса, уредник, месец, белешка. <source lang="bibtex"> @book{Xbook, аутор = "", наслов = "", издавач = "", %обим = "", %број = "", %серије = "", %адреса = "", %издање = "", година = "XXXX", %месец = "", %белешка = "", } </source> ;@booklet : Рад без наведеног издавача или спонзора. :*Обавезна поља: наслов. :*Oпциона поља: аутор, начин издавања, адреса, месец, година, белешка. <source lang="bibtex"> @booklet{Xbooklet, %aутор = "", наслов = "", %начин издавања = "", %aдреса = "", %година = "XXXX", %месец = "", %белешка = "", } </source> ;@conference : Исто као процесуирање :*Обавезна поља: аутор, наслов, наслов књиге, година. :*Oпциона поља: уредник, обим/број, серије, стране, адреса, месец, организација, издавач, белешка. <source lang="bibtex"> @conference{Xconference, aутор = "", наслов = "", наслов књиге = "", %уредник = "", %обим = "", %број = "", %серије = "", %страна = "", %aдреса = "", година = "XXXX", %месец = "", %издавач= "", %белешка = "", } </source> ;@inbook : Део књиге ''без'' свог наслова. :*Обавезна поља: аутор/уредник, наслов, одељак и/или стране, издавач, година. :*Oпциона поља: обим/број, серије, тип, адреса, издање, месец, белешка. <source lang="bibtex"> @inbook{Xinbook, аутор = "", уредник = "", наслов = "", одељак = "", стране = "", издавач= "", %обим = "", %број = "", %серије = "", %тип = "", %aдреса= "", %издање= "", година = "", %месец = "", %белешка = "", } </source> ;@incollection : Део књиге са својим насловом. :*Обавезна поља: аутор, наслов, наслов књиге, издавач, година. :*Опциона поља: уредник, обим/број, серија, тип, поглавље, страна, адреса, издање, месец, белешка. <source lang="bibtex"> @incollection{Xincollection, аутор = "", наслов = "", наслов књиге= "", издавач= "", %уредник= "", %обим = "", %број = "", %серија = "", %тип = "", %поглавље= "", %страна = "", %адреса= "", %издање= "", година = "", %месец = "", %белешка= "", } </source> ;@inproceedings : Чланак везан за одржавање конференција :*Обавезна поља: аутор, наслов, наслов књиге, година. :*Изборна поља: уредник, обим/број, серија, страна, адреса, месец, организација, издавач, белешка. <source lang="bibtex"> @inproceedings{Xinproceedings, аутор = "", наслов = "", наслов књиге = "", %уредник = "", %обим = "", %број = "", %серија = "", %страна = "", %aдреса = "", %oрганизација = "", %издавач = "", година = "", %месец = "", %белешка = "", } </source> ;@manual : Технички приручник :*Обавезна поља: наслов. :*Изборна поља: аутор, организација, адреса, издање, месец, година, белешка. <source lang="bibtex"> @manual{Xmanual, наслов = "", %aутор = "", %oрганизација = "", %aдреса = "", %издање = "", година = "", %месец = "", %белешка = "", } </source> ;@mastersthesis : Магистарска теза :*Обавезна поља: аутор, наслов, школа, година. :*Изборна поља: тип (нпр "дипломски рад".), адреса, месец, напомена. <source lang="bibtex"> @mastersthesis{Xthesis, аутор = "", наслов = "", школа = "", %тип = "diploma thesis", %aдреса = "", година = "XXXX", %месец = "", %белешка = "", } </source> ;@misc : Шаблон корисан за друге врсте публикација :*Обавезна поља: нема :*Изборна поља: аутор, наслов, начин издавања, месец, година, белешка. <source lang="bibtex"> @misc{Xmisc, %аутор = "", %наслов = "", %начин издавања = "", %година = "XXXX", %месец = "", %белешка = "", } </source> ;@phdthesis : Докторска теза :*Обавезна поља: аутор, наслов, година, школа. :*Изборна поља: адреса, месец, кључна реч, белешка. <source lang="bibtex"> @phdthesis{Xphdthesis, аутор = "", наслов = "", школа = "", %адреса = "", година = "", %месец = "", %кључна реч = "", %белешка = "", } </source> ;@proceedings : Одржавање конференција. :*Обавезна поља: наслов, година. :*Опциона поља: уредник, обим/број, серија, адреса, месец, организација, издавач, белешка. <source lang="bibtex"> @proceedings{Xproceedings, наслов = "", %уредник = "", %обим = "", %број = "", %серија = "", %адреса = "", %oрганизација = "", %издавач = "", година = "", %месец = "", %белешка = "", } </source> ;@techreport : Технички извештај образовних, комерцијалних или институција стандардизације. :*Обавезна поља: аутор, наслов, институција, године. :*Изборна поља: тип, број, адреса, месец, белешка. <source lang="bibtex"> @techreport{Xtreport, aутор = "", наслов = "", институција = "", %тип = "", %број = "", %aдреса = "", година = "XXXX", %месец = "", %белешка = "", } </source> ;@unpublished : Необјављени чланак, књига, дисертација, итд :*Обавезна поља: аутор, наслов, белешка. :*Опциона поља: месец, година. <source lang="bibtex"> @unpublished{Xunpublished, аутор = "", наслов = "", %година = "", %месец = "", белешка = "", } </source> === Шаблони који нису стандардни=== ;@patent :BiBTeX улази се могу узети са Гугл Патената. :(види [http://www.see-out.com/sandramau/bibpat.html Цитирање патената са Bibtex] као алтернативу) ;@collection ;@electronic === Очување стања слова === У случају да је BibTeX наређено од стране одабраног стила да не чува сва велика слова у оквиру наслова, може доћи до проблема, поготово ако желите посебне именице, или скраћенице. Да бисте рекли BibTeX-у да их задржи, користите добре старе витичасте заграде око речи која је у питању, (или више речи, ако је акроним) и све ће бити добро! Могуће је чак да буде потребно да се сачувају мања-слова - на пример, ако се хемијска формула користи у стилу који поставља наслов као сва велика слова или мала, или ако се "pH" користи у стилу који повећава сва прва слова. :<source lang="bibtex" enclose="none">title = "{LaTeX} Компањон",</source> Међутим, ''избегавајте'' 'стављање целог наслова у заграде, јер ће изгледати чудно ако се користи другачији формат повећавања: :<source lang="bibtex" enclose="none">title = "{LaTeX Компањон}",</source> Ради лакшег сналажења, многи људи једноставно ставиљају дупле витичасте заграде, које могу да помогну приликом писања научних чланака за различите часописе, конференце са различитим BibTex стиловима који понекад чувају велика слова, а понекад не: :<source lang="bibtex" enclose="none">title = {{LaTeX Компањон}},</source> Као алтернатива овоме, покушајте друге BibTex стилове или измените постојеће. Приступ стављања само релевантног текста у витичасте заграда је највише изводљив ако користите шаблон под контролом издавача, као што је шаблон за аргументе часописа. Користећи витичасте заграде око појединачних слова такође треба избегавати ако је могуће, јер може пореметити подешавање размака између слова, посебно са biblatex, <ref>[https://mirrors.ctan.org/macros/latex/contrib/biblatex/doc/biblatex.pdf Ручно коришћење biblatex-а]</ref> тако да први корак треба генерално да буде приложен са појединачним речима у заградама. === Неколико додатних примера === У наставку ћете наћи неколико додатних примера уноса литературе. Први покрива случај више аутора у формату Презиме, Име, а други се бави случајем колекције. <source lang="bibtex"> @article{АбедонХајманТомас2003, aутор = "Абедон, С. T. и Хајман, П. и Томас, Ц.", година = "2003", наслов = "Експериментална испитивања бактериофага латентног-периода еволуције као одговор на бактеријску расположивост", часопис = "Примењена и микробиологија животне средине", обим = "69", страна = "7499--7506" }, @incollection{Абедон1994, аутор = "Абедон, С. T.", наслов = "Побољшање и интеракција између слободних фагова и инфицираних ћелија", страна = "397--405", наслов књига = "Молекуларна биологија бактериофага T4", уредник = "Карам, Џим Д. Карам и Дрејк, Џон В. и Креузер, Кенет Н., Мосиг, Гисела и Хал, Двајт и Еисерлинг, Фредерик А. и Блек, Линдзи В., Кутер, Елизабет и Карлсон, Карин и Милер, Ерик С. и Шпицер, Елеонора", издавач = "АСМ Прес, Вашингтон ДС", година = "1994" }, </source> Ако морате да цитирате сајт можете користити @misc, на пример: <source lang="bibtex"> @misc{вебсајт:ферментас-ламбда, аутор = "Ферментас Инц.", наслов = "Ламбда фага: опис\& ограничење карата", месец = "Новембар", година = "2008", урл = "http://www.fermentas.com/techinfo/nucleicacids/maplambda.htm" }, </source> Поље белешка је згодно ако желите да додате неструктурирарне информације, на пример, да треба тек да се појави одговарајући број часописа: <source lang="bibtex"> @article{црнерупе, аутор="Раберт Клајн", наслов="Црне рупе и њихов однос према скривању јаја", часопис="Теоријска источна физика", издавач="Јаја Лтд.", година="2010", белешка="(појавиће се)" } </source> === Узимање тренутног LaTeX документа да користи твој .bib фајл === На крају вашег LaTeX фајла (који се налази након садржаја, али пре <code>\end{document}</code>), морате да поставите следеће наредбе: <source lang="latex"> \bibliographystyle{plain} \bibliography{пример1,пример2,...,примерn} % Обратите пажњу на недостатак белог простора између наводника и следећег bib фајла. </source> Стилови библиографије су фајлови које BibTeX препознаје и који му кажу како да формира ускладиштене информације у <tt>.bib</tt> датотеци када се обрађује за отпремање. И тако прва наредба горе наведена изјављује који стил датотеке треба да се користити. Стил датотеке у овом случају је <tt>plain.bst</tt> (он долази као стандард за BibTeX). Не морате да додате .bst екстензију када користите ову наредбу, јер је подразумевана. Упркос имену, обичан стил ради прилично добар посао (погледати на излазу овог уптства да видите на шта мислим). Друга наредба је она која заправо одређује <tt>.bib</tt> датотеку коју желите да користите. Оне које сам направио за ово упутсво су се звале <tt>пример1.bib</tt>, <tt>пример2.bib</tt>, . . ., <tt>примерn.bib</tt>, али опет, не укључујете екстензију. У овом тренутку, <tt>.bib</tt> датотека је у истом директоријуму као и LaTeX документ. Међутим, ако је ваша .bib датотека на другом месту (што има смисла ако намеравате да одржите централизовану базу података референци за сва ваша истраживања), морате да наведете путању, као, на пример, <code>\bibliography{/негде/негде/пример}</code> или <code>\bibliography{../пример1}</code> (ако је <code>.bib</code> датотека је у матичном директоријуму <code>.tex</code> документа који позива). Сада када LaTeX и BibTeX знају где да траже одговарајуће датотеке, заправо цитирање референци је прилично тривијално. Потребна вам је <code>\cite{''реф_кључ''}</code> наредба, водећи рачуна да ''реф_кључ'' тачно одговара једном од улаза у .bib датотеци. Ако желите да цитирате више од једне референце у исто време, урадите следеће: <code>\cite{''реф_кључ1'', ''реф_кључ2'', ..., ''реф_кључN''}</code>. === Зашто LaTeX неће да створи било који излаз? === Додаје се BibTeX додатна сложеност за процесуирање изворног кода да би се дошло до жељеног излаза. Ово је у великој мери скривено од корисника, али због сложености референцирања цитата из ваше изворне LaTeX датотеке до базе података унутар друге датотеке, вама заправо треба више пролаза за постизање задатака. То значи да морате да покренете LaTeX више пута. Сваки пролаз ће одрадити одређени задатак док цитирање свих референци не буде завршено. Ево шта треба да откуцате (у командној линији): # <code>latex latex_изворни_код.tex</code> # <code>bibtex latex_изворни_код.aux</code> # <code>latex latex_изворни_код.tex</code> # <code>latex latex_изворни_код.tex</code> (Екстензије су опционе, ако их ставите приметите да bibtex команде узима АУКС фајл као улаз.) Након првог LaTeX покретања, видећете грешке, као што су: <pre> LaTeX Упозорење: Цитат `лампорт 94' је недефинисан на страни 1 на улазној линији 21. ... LaTeX Упозорење: Овде има недефинисаних референци. </pre> Следећи корак је да покренете bibtex на том истом LaTeX извору (или прецизније одговарајућу АУКС датотеку, али не на стварној .bib датотеци) да би онда дефинисали све референце унутар тог документа. Требало би да видите овакав излаз: <pre> Ово је BibTeX, Верзија 0.99ц (Веб2Ц 7.3.1) Помоћна датотека највишег нивоа: latex_ изворни_код.aux Стил датотеке: plain.bst База датотеке # 1: пример.bib </pre> Трећи корак, који позива LaTeX по други пут ће видети више грешака као што су "<tt>LaTeX Упозорење: Ознака(е) се можда променила. Вратите се да бисте добили праву референцу.</tt>". Не плашите се, то је скоро готово. Као што можете да погодите, све што треба да урадите је да пратите упутства, и покрените LaTeX по трећи пут, а документ ће бити отпремљен као што је очекивано, без даљих проблема. Ако желите пдф излаз уместо дви излаза можете користити <tt>pdflatex</tt> уместо <tt>latex</tt> на следећи начин: # <code>pdflatex latex_изворни_код.tex</code> # <code>bibtex latex_изворни_код.aux</code> # <code>pdflatex latex_изворни_код.tex</code> # <code>pdflatex latex_изворни_код.tex</code> (Екстензије су опционе, ако их ставите приметите да bibtex наредба узима АУКС датотеку као улаз.) Имајте на уму да ако уређујете свој извор у вим и покушате да користите наредбени режим и пречицу тренутне датотеке (%) за обраду документа овако: #<code>:! pdflatex %</code> #<code>:! bibtex %</code> Добићете гршку сличну овој: # <code>Нисам могао да отворим датотеку 'тренутна_датотека.tex.aux'</code> Чини се да је екстензија датотеке подразумевана када се тренутна наредба датотеке (%) извршава. За обраду документа изнутра са вим, ви морате експлицитно дати име фајлу без екстензије датотеке да би bibtex радио, као што је приказано испод: # <code>:! pdflatex %</code> # <code>:! bibtex %:r</code> (без екстензијe фајла, тражи АУКС датотеку као што је горе поменуто) # <code>:! pdflatex %</code> # <code>:! pdflatex %</code> Међутим, много је лакше да инсталирате вим-LaTeX додатак [http://vim-latex.sourceforge.net/ одавде]. То вам омогућава да једноставно унесете \ll када није у моду убацивања, и све одговарајуће команде се аутоматски извршавају да би извршиле документ. Вим-LaTeX чак и открива колико пута мора да ради pdflatex, и да ли или не треба да ради bibtex. Ово је само један од многих лепих особина Вим-LaTeX-а, можете прочитати одлично [https://vim-latex.sourceforge.net/documentation/latex-suite-quickstart/ упутство за почетнике] и сазнати више о многим паметним пречицама које Вим-LaTeX даје. Постоји и друга опција уколико радите у Уник/Линукс или било којим другим платформама у којима [хттп://ен.википедиа.орг/вики/Маке_%28софтваре%29 радите]. Тада једноставно можете да креирате Makefile и употребити vim-ову наредбу или користити љуску. Makefile би онда изгледао овако: latex_изворни_код.pdf: latex_изворни_код.tex latex_изворни_код.bib pdflatex latex_изворни_кодe.tex bibtex latex_изворни_код.aux pdflatex latex_изворни_код.tex pdflatex latex_изворни_код.tex === Укључивање УРЛ-а у библиографију === Као што можете видети, не постоји поље за УРЛ адресе. Једна могућност је да се укључи интернет адреса у <code>howpublished</code> поље <code>@misc-а</code> или <code>note</code> поље <code>@techreport-а</code>, <code>@article-а</code>, <code>@book-а</code>: <source lang="bibtex" enclose="none"> howpublished = "\url{http://www.пример.com}" </source> Обратите пажњу на коришћење <code>\url</code> наредбе како би се осигурао [[LaTeX/Форматирање # припрема адресе|правилан изглед УРЛ-а]]. Други начин је да користите посебно поље <tt>url</tt> и потребно је да га стил библиографије препознаје. <source lang="bibtex" enclose="none"> url = "http://www.пример.com" </source> Потребно је да користите <code>\usepackage{url}</code> у првом случају или <code>\usepackage{hyperref}</code> у другом случају. Стилови обезбеђени Natbib (види доле) рукују овом облашћу, остали стилове се могу модификовати употребом [https://purl.org/nxg/dist/urlbst urlbst] програма. Измене три стандардна стила (обичан, аббрв and алфа) омогућава urlbst. Ако вам је потребна додатна помоћ око адреса у библиографији, посетите [http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=citeURL Најчешће постављена питања у вези са TeX листом у Великој Британији]. === Прилагођавање библиографског изгледа === Једна од главних предности BibTeX-а, посебно за људе који пишу много истраживачких радова, је способност да се прилагоди вашој библиографи и да одговари на дате захтеве. Приметићете како различита издања имају тенденцију да имају свој стил форматирања референци, на које се аутори морају придржавати ако желе да њихови рукописи буду објављени. У ствари, за успостављање часописа и одржавање конференција ће се често створати своји стилови библиографија (.bst датотека) за кориснике BibTeX-а, и тако урадити сав тежак посао за њих. То се може постићи због природе .bib базе података, где се чувају све информације о вашим референцама које су скадиштене у структурном формату, али нимало информација о стилу. Ово је заједничка тема у LaTeX-у уопште, где се покушава колико год је могуће држање садржаја и презентација одвојено. Стил библиографске датотеке (<tt>.bst</tt>) ће рећи LaTeX-у како да формира сваки атрибут, којим редоследом да их ставља, коју интерпункцију да користи у одређеним атрибутима и сл. Нажалост, стварајући такав стил ручно није тривијалан задатак. Из тог разлога нам је потребан<tt>Makebst</tt> (такође познат као ''custom-bib'') алат. <tt>Makebst</tt> се може користити за аутоматско генерисање .bst датотека на основу ваших потреба. То је веома једноставно, и заправо вас пита низ питања о вашим жељама. Када то заврши, избаци вам одговарајући стил датотеке како би је користили. Требало би да је инсталиран са LaTeX дистрибуцијом (иначе, можете [http://www.mps.mpg.de/software/latex/localtex/localltx.html#makebst га скинути овде]) и врло се једноставно покреће. На командној линији, куцајте: latex makebst LaTeX ће наћи одговарајућу датотеку и упитни процес ће почети. Мораћете да одговорите на доста питања (мада, имајте на уму да су подразумевани одговори прилично разумни), што значи да би било непрактично да прођете кроз један пример у овом упутству. Међутим, прилично су јасна питања. А ако су вам потребна даља упутства, онда знајте да је свеобухватано [http://www.mps.mpg.de/software/latex/localtex/doc/merlin.pdf упутство] доступно. Препоручио бих вам да експериментишете са њим и да видите какви су резултати када се примењује на LaTeX документу. Ако користите ручно грађење .bst датотеке, важно је да га LaTeX може наћи! Дакле, уверите се да је у истом директоријуму као LaTeX изворна датотека, ''осим ако'' користите један од стандардних стилова датотека (као што су ''plain'' или ''plainnat'', који долазе у пакету са LaTeX-ом - они ће аутоматски бити нађени у директоријумима у којима су инсталирани. Такође, уверите се да се име <tt>.bst</tt> датотеке коју желите да користите огледа у <code>\bibliographystyle{style}</code> наредби (али не укључујући <tt>.bst</tt> екстензију!). === Локализација библиографског изгледа === Приликом писања докумената у другим језицима осим енглеског, можете приметити да је пожељно да се прилагоди изглед ваше библиографије језику документа. Ово се односи на речи као што су ''уредник'', ''и'' или ''у'', као и правилан типографски распоред. [http://tug.ctan.org/tex-archive/biblio/bibtex/contrib/babelbib/ <tt>babelbib</tt> пакет] се овде може користити. На пример, да распоредите библиографију на немачком, додајте следеће у заглавље: <source lang="latex"> \usepackage[fixlanguage]{babelbib} \selectbiblanguage{german} </source> Алтернативно, можете распоредити сваки библиографски запис према језику цитираног документа: <source lang="latex"> \usepackage{babelbib} </source> Језик уноса је наведен као додатна област у BibTeX улазу: <source lang="bibtex"> @article{милер08, % ... language = {german} } </source> Да би <tt>babelbib</tt> имао ефекта, стил библиографије мора подржати једну од <tt>babplain</tt>, <tt>babplai3</tt>, <tt>babalpha</tt>, <tt>babunsrt</tt>, <tt>bababbrv</tt>, и <tt>bababbr3</tt> - мора бити коришћен: <source lang="latex"> \bibliographystyle{babplain} \bibliography{sample} </source> === Приказ неискоришћених ставки === Обично LaTeX приказује само ставке које су наведене у <source lang="latex" enclose="none">\cite</source>. Могуће је направити нецитиран улаз видљивим: <source lang="latex"> \nocite{Име89} % Показује библиографију уноса Име89 \nocite{*} % Показује сав биб-унос </source> === Узимање библиографских података === Многе онлајн базе података пружају библиографске податке у BibTeX-формату, што олакшава изградњу ваше сопствене базе података. На пример, [https://scholar.google.com Гугл научник] нуди опцију враћања правилно форматираног излаза, који се такође може укључити у подешавањима. Треба бити опрезан са чињеницом да су библиографске базе података често производ неколико генерација аутоматске обраде, и тако резултирајући BibTex код је склон разним мањих грешакама, нарочито код старијих уноса. === Корисни алати === ''Види још: ''[[w:Поређење софтвера за управљање референцама|''w:Поређење софтвера за управљање референцама'']] [[Слика:Literatur-Generator.jpg|thumb|right|Literatur-Generator]] [[Слика:Jabref-2.2-screenshot.png|thumb|right|JabRef]] [[Слика:Бибдеск.png|thumb|right|BibDesk]] * [http://bibdesk.sourceforge.net/ BibDesk] BibDesk је менаџер библиографских референци за Мак ОС Икс. Поседује веома употребљив кориснички интерфејс и даје низ функција као што су паметан директоријум базиран на кључним речима и живим tex екраном. * [https://www.bibsonomy.org/ BibSonomy] — Систем бесплатних маркера и систем управљања публикацијама на основу BibTeX. * [http://www.bibtexsearch.com/ BibTeXSearch] BibTeXSearch је бесплатана BibTeX база података која обухвата милионе академских евиденција. * [https://truben.no/latex/bibtex Bibtex Editor] - Онлајн BibTeX генератор уноса и систем управљања библиографијом. Могућност убацивања и отпремања Bibtex датотека. *[http://www.mediawiki.org/wiki/Extension:Bibwiki Bibwiki] Bibwiki је посебна страница која омогућава Викимедији да управља BibTeX библиографијом. Она нуди једноставан начин за убацивање и отпремање библиографских записа. *[http://www.molspaces.com/cb2bib/ cb2Bib] Сb2Bib је алат за брзо вађење неформатиране, или нестандардизоване библиографске референце из е-мејл упозорења, веб страница и ПДФ датотека. * [http://www.citavi.ch Citavi] Комерцијални софтвер (са ограниченим бројем пробних верзија) који чак тражи библиотеке за цитирање и чува сва ваша знања у бази података. Отпремање базе података за све врсте формата је могуће. Ради заједно са МС Вордом и ОпенОфис Врајтером. Поврх тога додаци за претраживаче и Акробат Ридер постоји да би аутоматски укључили референце у ваш пројекат. * [http://www.citeulike.org/ CiteULike] CiteULike је бесплатан онлајн сервис за организовање научних радова. Може отпремати цитате у BibTeX формату, и може да "струже" BibTeX податке са многих популарних сајтова. * [http://stat.genopole.cnrs.fr/~cambroise/doku.php?id=softwares:dokuwikibibtexplugin DokuWiki] DokuWiki је додатак који омогућава укључивање bibtex форматирње цитата у DokuWiki страницу и приказује их у APA формату. Напомена: Овај додатак је рањив на ИКССС напад -> http://www.dokuwiki.org/plugin:bibtex * [https://ebib.sourceforge.net/ Ebib] &mdash; менаџер BibTeX базе података за [[w:Emacs|Emacs]], који је добро решење и на само неколико притисака тастера далеко. * [http://jabref.sourceforge.net/ JabRef] је Јава програм (под ГПЛ лиценцом), који вам омогућава да претражите много библиографских база података, као што су Medline, Citeseer, IEEEXplore и arXiv и снабдева и управља вашим BibTeX локалним базама података са вашим изабраним члановима. Заснован на BiBTeX-у, JabRef-у и може да отпрема податке у многе друге излазне формате као што су хтмл, МС Ворд или ЕндНоут. Може се користити онлајн без инсталирања (http://jabref.sourceforge.net/jws/jabref.jnlp) *[http://users.tpg.com.au/thachly/kbib/ KBib] Још један BibTeX уређивач за КДЕ. Има сличне способности, и мало другачији интерфејс. Укључује BibTeX референтни генератор из ПДФ датотека, обичан текст, DOI, arXiv & PubMed легитимације. Веб упити за Google Scholar, PubMer, arXiv и низ других услуга су такође подржани. *[http://home.gna.org/kbibtex/ KBibTeX] KBibTeX је BibTeX едитор за КДЕ који мења библиографију која се користи у LaTeX-у. Укључује удобне улазне маске, почиње веб упит (нпр Google или PubMed) и отпремање у ПДФ, ПостСцрипт, РТФ и ХМЛ / ХТМЛ. Као и KBibTeX користи КДЕ КПарт технологију, KBibTeX могу бити уграђени у Kile или Konqueror. * [http://literatur-generator.de/ Literatur-Generator] онлајн алат на немачком језику за прављење библиографије (Bibtex, Endnote, Din 1505, ...). * [https://mendeley.com Mendeley] Mendeley је академски софтвер који не прави трошкове и користи се за управљање ПДФ датотекама које могу да управљају библиографијом у ОпенОфису и читају BibTeX. * [https://www.qiqqa.com/ Qiqqa] Qiqqa је бесплатан менаџер за истраживање који има уграђену подршку за аутоматско повезивање BibTeX записа са твојим ПДФ-ом и 'BibTeX Sniffer' који вам помаже да полу-аутоматски пронађете BibTeX евиденцију. * [https://icculus.org/referencer/index.html Referencer] Referencer је Гном апликација за организовање докумената или референци, и на крају генерисања BibTeX библиографских датотека. * [https://www.verzetteln.de/synapsen/ Synapsen] — Hypertextual индекс карте / менаџер референци са посебном подршком за BiBTeX / biblatex, писан у Јави. * [http://www.zotero.org/ Zotero] Zotero је слободан и отворен манаџер референци који ради као Фајрфокс додатак или самостална апликација, која је у стању да убацује и отпрема велике датотеке. === Закључак === Иако ће вам можда бити потребно мало времена да се ухвате у коштац са BibTeX-ом, дугорочно, то је ефикасан начин за руковање референцама. Није неуобичајено да пронађете .bib датотеку на сајтовима које људи саставе као списак својих објава, или преглед релевантних радова по одређеној теми, итд. Или у тим великим, онлајн библиографским базама података, често ћете наћи BibTeX верзију публикација , тако да брзо можете копирати-прилепити у своју .bib датотеку, а затим нема више муке! Када имате све референце на једном месту то може бити велика предност. А ако их имате у структуираном облику, то омогућава прилагодљивије отпремање. Постоји низ бесплатних алата који могу отворити ваше .bib фајлове, и омогућавају вам да их видите на ефикаснији начин, као и да их сортирате и проверите грешке. == Библиографија у садржају == Ако пишете ''књигу'' или ''извјештај'', вероватно ћете убацити библиографију слуично овој: <source lang="latex"> \begin{thebibliography}{99} \bibitem{bib:једна_књига} неке информације \bibitem{bib:један_чланак} друге информације \end{thebibliography} </source> Или, ако користите BibTeX, ваше референце ће бити сачуване у датотеци .bib, и ваш ТеХ документ ће укључити библиографију под овом командом: <source lang="latex"> \bibliographystyle{plain} \bibliography{мојбибтексфајл} </source> Оба примера ће створити поглавље налик (или део-слично) излаз који показује све ваше референце. Али, иако ово прави "Референце" личи на поглавље или секцију, неће бити сасвим исто: неће се појавити у садржају. === Коришћење tocbibind === Најједноставнији начин додавања ваше библиографије у садржај је да користите наменски пакет ''tocbibind'' који ради са многим стандардним класама докумената. Једноставно упишите овај код у преамбулу вашег документа: <source lang="latex"> \usepackage[nottoc]{tocbibind} </source> Ово ће укључити библиографију у садржај без нумерације. Ако желите да имате одговарајућу нумерацију, упишите следећи код у преамбулу: <source lang="latex"> \usepackage[nottoc,numbib]{tocbibind} </source> '''tocbibind''' пакет такође може руковати разним листама фигура, листа табела и самим садржајем. Има много опција за нумерацију, структуру документа и сл. да се уклопи у скоро сваки сценарио. Погледајте [https://www.ctan.org/tex-archive/macros/latex/contrib/tocbibind '''tocbibind''' CTAN страна] за детаљну документацију. === Друге методе === ==== Не нумерисане ставке ==== Ако желите да се ваша библиографија појави у садржају, само додајте следеће две линије непосредно пред ''thebibliography'' окружење: <source lang="latex"> \clearpage% или cleardoublepage \addcontentsline{toc}{поглавље}{Библиографија} </source> (ИЛИ <source lang="latex" enclose="none">\addcontentsline{toc}{одељак}{Библиографија}</source> ако пишете ''чланак'') Прва линија једноставно прекида тренутни пасус и страницу. Ако пишете ''књигу'', користите <tt>\cleardoublepage</tt> за одговарајући стил. Друга линија ће додати линију у Садржај (прво опција, ''toc''), биће попут оних насталих уз помоћ поглавља (друга опција, ''поглавља''), а трећи аргумент ће бити одштампан у одговарајућем реду у садржају; овде је изабран аргумент ''библиографија'' јер је то исто као и текст ''thebibliography'' окружења, али вама је допуштено да пишете шта год хоћете. Ако користите посебну bib датотеку, додајте ове линије између <tt>\bibliographystyle</tt> и <tt>\bibliography</tt>. Ако користите [[LaTeX/Хиперлинкови|hyperref]] пакет, требало би да користите <code>\phantomsection</code> наредбу како бисте омогућили хиперповезивање садржаја са библиографијом. <source lang="latex"> \clearpage% или cleardoublepage \phantomsection \addcontentsline{toc}{поглавље} {библиографија} </source> Овај трик је нарочито користан када треба да убаците библиографију у садржај, али можете га користити за било шта. Када LaTeX нађе код изнад, он ће снимити информације као што је описано и такође тренутни број странице, убацивањем нове линије у садржај. ==== Нумерисане ставке ==== Ако ипак желите да библиографија нумерише одељак или поглавље, вероватно ћете користити овај начин: <source lang="latex"> \cleardoublepage % Ово је потребно ако се користи класа за књиге, да ставите сидро на праву страницу, % зато што ће библиографија започети на сопственој страници. % Користите \clearpage уместо овога ако класа документа користи "oneside" аргумент \renewcommand*{\имереференце}{} % Ово ће дефинисати заглавље библиографије тако да буде празано, па да можете ... \section{Библиографија} % ...поставити нормалну секцију заглавља пре уноса библиографије. \begin{thebibliography}{99} ... \end{thebibliography} </source> Друго још лакше решење је да користите <source lang="latex" enclose="none">\section</source> унутар <source lang="latex" enclose="none">\renewcommand</source> блока: <source lang="latex"> \renewcommand{\refname}{\section{Sources}} % Коритити "Изворе" као наслове поглавља \begin{thebibliography}{99} ... \end{thebibliography} </source> Можда желите да користите <source lang="latex" enclose="none">\renewcommand*{\refname}{\vspace*{-1em}}</source> праћено са <source lang="latex" enclose="none">\vspace*{-1em}</source> да би се супротставили додатном празном простору који <source lang="latex" enclose="none">\refname</source> убацује. Ако користите BibTeX, <source lang="latex" enclose="none">\bibliography</source> наредбу, и класу за књиге или извештаје, мораћете поново да дефинишете <source lang="latex" enclose="none">\bibname</source> уместо <source lang="latex" enclose="none">\refname</source> као до сада. <source lang="latex"> \renewcommand{\bibname}{\section{Sources}} % поново дефинисање bib имена \bibliographystyle{IEEEtran} % Поставите опције које желите \bibliography{your_bib_file_names} % Направите библиографију </source> == biblatex == Као што смо већ раније рекли, biblatex је широко признати 'наследник' BibTeX-а. Планиран је да буде пуноправна замена за BibTeX, он је конфигурабилнији у његовом отпремању и пружа мноштво нових стилова (за отпремање) и поља (за базе података) који се могу користити у документу. За сада, погледајте његову [http://www.ctan.org/pkg/biblatex комплетну документацију на CTAN-у]. === Улаз и врсте поља у .bib датотекама === Следећа табела показује већину врста поља. Неки типови поља су листе, други <code style="background:#DDD;">листе личних имена</code>, па затим <code style="background:#FC9;">доследне листе</code>. <code style="color:#909;">датум</code> може бити дат у деловима или у потпуности, неки <code style="color:#F99;">кључеви</code> су неопходни, референце странице су приказане као <code style="color:#99F;">опсези</code> и нека посебна поља садрже <code style="color:#090;">вербатим</code> код. Постоје многе врсте<code style="text-decoration:underline">наслова</code>. {| class="wikitable" |+ Хијерархијске врсте улаза !style="background-color:#FCF"| Тип база !style="background-color:#FFC"| Вишеобимни !style="background-color:#CFF"| Самостални део !style="background-color:#CFF"| Допунски материјал |- | <code>@book</code> || <code>@mvbook</code> || <code>@inbook</code>, <code>@bookinbook</code> || <code>@suppbook</code> |- | <code>@periodical</code> || — || <code>@article</code> || <code>@suppperiodical</code> |- | <code>@collection</code> || <code>@mvcollection</code> || <code>@incollection</code> || <code>@suppcollection</code> |- | <code>@reference</code> || <code>@mvreference</code> || <code>@inreference</code> || — |- | <code>@proceedings</code> || <code>@mvproceedings</code> || <code>@inproceedings</code>, <code>@conference</code> || — |} {| class="wikitable sortable" |+ Врсте улаза у <code>.bib</code> датотекама које препознаје biblatex и типови поља који су подржани,<br />било да су потребни<code>+</code>, или алтернативно потребни <code>±</code>, опциони <code>^</code>, не подржани (празни) или забрањени <code>–</code>;<br />some types have been shortened: dot ‘.’ truncates entry and tilde ‘~’ repeats last full entry |- ! !title="= inperiodical ≈ suppperiodical" style="background-color:#CFF"| чланак !style="background-color:#FCF"| књига !!title="mvbook" style="background-color:#FFC"| мв~ !!title="inbook ≈ bookinbook ≈ suppbook" style="background-color:#CFF"| у~ !!title="booklet"| ~пустити !title="collection ≈ reference" style="background-color:#FCF"| колекц. !!title="mvcollection ≈ mvreference" style="background-color:#FFC"| мв~ !!title="incollection ≈ suppcollection ≈ inreference" style="background-color:#CFF"| у~ ! ручно !! остало !!title="online = electronic = www"| онлајн !! патент !title="periodical" style="background-color:#FCF"| период. !title="proceedings" style="background-color:#FCF"| поступити. !!title="mvproceedings" style="background-color:#FFC"| мв~ !!title="inproceedings = conference" style="background-color:#CFF"| у~ !title="report ≈ tech report"| извештај !title="thesis ≈ mastersthesis ≈ phdthesis"| теза !title="unpublished"| необ. |- <!-- ! <code>addendum</code>, <code>note</code> | ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ |- ! <code title="name list" style="background:#DDD;">$language</code> | ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ |- ! <code title="key" style="color:#F99;">pubstate</code> | ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ |--> <!-- PEOPLE --> ! <code title="name list" style="background:#DDD;">аутор</code>, <code title="key" style="color:#F99;">тип_аутора</code> | + || + || + || + || ± || – || – || + || ± || ± || ± || + || – || – || – || + || + || + || + |- ! <code title="name list" style="background:#DDD;">удедник</code>, <code title="key" style="color:#F99;">тип_уредника</code> | ^ || ^ || ^ || ^ || ± || + || + || + || ± || ± || ± || || + || + || + || + || || || |- !title="editora, editorb, editorc, editoratype, editorbtype, editorctype"| <code title="name list" style="background:#DDD;">уредник<var>X</var></code>, <code title="key" style="color:#F99;">типови_<var>X_</var>уредника</code> | ^ || ^ || ^ || ^ || || ^ || ^ || ^ || || || || || ^ || || || || || || |- ! <code title="name list" style="background:#DDD;">ималац</code> | || || || || || || || || || || || ^ || || || || || || || |- ! <code title="name list" style="background:#DDD;">аутор_књиге</code> | || || || ^ || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code title="name list" style="background:#DDD;">тумач</code>, <code title="name list" style="background:#DDD;">коментатор</code> | ^ || ^ || ^ || ^ || || ^ || ^ || ^ || || || || || || || || || || || |- ! <code title="name list" style="background:#DDD;">преводилац</code>, <code title="key" style="color:#F99;">ориг._језик</code> | ^ || ^ || ^ || ^ || || ^ || ^ || ^ || || || || || || || || || || || |- ! <code title="name list" style="background:#DDD;">поговор</code>, <code title="name list" style="background:#DDD;">предговор</code>, <code title="name list" style="background:#DDD;">увод</code> | || ^ || ^ || ^ || || ^ || ^ || ^ || || || || || || || || || || || |- <!-- TITLES --> ! <code style="text-decoration:underline">наслов</code> | + || + || + || + || + || + || + || + || + || + || + || + || + || + || + || + || + || + || + |- ! <code style="text-decoration:underline">додатак_наслова</code>, <code style="text-decoration:underline">поднаслов</code> | ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ˇ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ |- ! <code style="text-decoration:underline">главни_наслов</code>, <code style="text-decoration:underline">главни_поднаслов</code>, <code style="text-decoration:underline">главни_додатак_наслова</code> | || ^ || – || ^ || || ^ || – || ^ || || || || || || ^ || – || ^ || || || |- ! <code style="text-decoration:underline">наслов_књиге</code> | || || || + || || || || + || || || || || || || || + || || || |- ! <code style="text-decoration:underline">поднаслов_књиге</code>, <code style="text-decoration:underline">додатак_наслова_књизи</code> | || || || ^ || || || || ^ || || || || || || || || ^ || || || |- ! <code style="text-decoration:underline">поднаслов_часописа</code> | ^ || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code style="text-decoration:underline">наслов_часописа</code> | + || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code title="date" style="color:#909;">датум_догађаја</code>, <code style="text-decoration:underline">наслов_догађаја</code>, <code style="text-decoration:underline">додатак_наслова_догађаја</code>, <code>место</code> | || || || || || || || || || || || || || ^ || ^ || ^ || || || |- <!-- PUBLICATION --> ! <code title="date" style="color:#909;">date</code>, <code title="датум" style="color:#909;">година</code> | ± || ± || ± || ± || ± || ± || ± || ± || ± || ± || ± || ± || ± || ± || ± || ± || ± || ± || ± |- ! <code title="date" style="color:#909;">месец</code> | ^ || || || || || || || || || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ |- ! <code title="special %" style="color:#990">издање</code> | || ^ || ^ || ^ || || ^ || ^ || ^ || || || || || || || || || || || |- ! <code>излаз</code>, <code style="text-decoration:underline">наслов_излаза</code>, <code style="text-decoration:underline">поднаслов_излаза</code> | ^ || || || || || || || || || || || || ^ || || || || || || |- ! <code>број</code> | ^ || ^ || ^ || ^ || || ^ || ^ || ^ || || || || + || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || || |- ! <code>серија</code> | ^ || ^ || ^ || ^ || || ^ || ^ || ^ || ^ || || || || ^ || ^ || ^ || ^ || || || |- ! <code>поглавље</code> | || ^ || – || ^ || ^ || ^ || – || ^ || ^ || || || || || ^ || – || ^ || ^ || ^ || |- ! <code>део</code> | || ^ || – || ^ || || ^ || – || ^ || || || || || || ^ || – || ^ || || || |- ! <code>обим</code> | ^ || ^ || – || ^ || || ^ || – || ^ || || || || || ^ || ^ || – || ^ || || || |- ! <code>обими</code> | || ^ || ^ || ^ || || ^ || ^ || ^ || || || || || || ^ || ^ || ^ || || || |- ! <code>верзија</code> | ^ || || || || || || || || ^ || ^ || ^ || ^ || || || || || ^ || || <!-- IDs --> |- ! <code title="special" style="color:#090;">дои</code>, <code title="special" style="color:#090;">eштампање</code>, <code>класе_ештампања</code>, <code>тип_ештампања</code> | ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ |- ! <code>еид</code> | ^ || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code>исбн</code> | || ^ || ^ || ^ || || ^ || ^ || ^ || ^ || || || || || ^ || ^ || ^ || || ^ || ^ |- ! <code>исрн</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || ^ || || |- ! <code>иссн</code> | ^ || || || || || || || || || || || || ^ || || || || || || |- ! <code>исан</code>, <code>исмн</code>, <code>исвц</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code title="special" style="color:#090;">урл</code> | ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || + || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ |- ! <code title="date" style="color:#909;">урл_датум</code> | ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ |- <!-- AFFILIATION --> ! <code title="literal list" style="background:#FC9;">место</code> | || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || || ^ || || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ || ^ |- ! <code title="literal list" style="background:#FC9;">издавач</code> | || ^ || ^ || ^ || || ^ || ^ || ^ || ^ || || || || || ^ || ^ || ^ || || || |- ! <code title="literal list" style="background:#FC9;">организација</code> | || || || || || || || || ^ || ^ || ^ || || || ^ || ^ || ^ || || || |- ! <code title="literal list" style="background:#FC9;">институција</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || + || + || |- ! <code title="key" style="color:#F99;">тип</code> | || || || || ^ || || || || ^ || ^ || || ^ || || || || || + || + || |- ! <code>начин_објављивања</code> | || || || || ^ || || || || || ^ || || || || || || || || || ^ |- <!-- PAGINATION --> ! <code title="range" style="color:#99F;">стране</code> | ^ || ^ || – || ^ || ^ || ^ || – || ^ || ^ || || || || || ^ || – || ^ || ^ || ^ || |- ! <code>укупно_страна</code> | || ^ || ^ || – || ^ || ^ || ^ || – || ^ || || || || || ^ || ^ || – || ^ || ^ || |- <!-- ! <code>abstract</code>, <code>annotation</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code title="key" style="color:#F99;">bookpagination</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code>entrysubtype</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code title="special" style="color:#090;">file</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code style="text-decoration:underline">indextitle</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code>label</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code>library</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code>nameaddon</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code title="date" style="color:#909;">origdate</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code title="literal list" style="background:#FC9;">origlocation</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code title="literal list" style="background:#FC9;">origpublisher</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code style="text-decoration:underline">origtitle</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code title="key" style="color:#F99;">pagination</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code style="text-decoration:underline">reprinttitle</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code title="name list" style="background:#DDD;">shortauthor</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code title="name list" style="background:#DDD;">shorteditor</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code>shorthand</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code>shorthandintro</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code>shortjournal</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code>shortseries</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- ! <code style="text-decoration:underline">shorttitle</code> | || || || || || || || || || || || || || || || || || || --> |} Неке врсте уласка је тешко разликовати и третирају се исто стандардним стиловима: * <code>@article</code> је истo као хипотетичкo *<code>@inperiodical</code> и стога обухвата постојеће <code>@suppperiodical</code> * <code>@inbook</code> = <code>@bookinbook</code> = <code>@suppbook</code> * <code>@collection</code> = <code>@reference</code> * <code>@mvcollection</code> = <code>@mvreference</code> * <code>@incollection</code> = <code>@suppcollection</code> = <code>@inreference</code> * <code>@online</code> = <code>@electronic</code> = <code>@www</code> * <code>@report</code> = <code>@techreport</code> * <code>@thesis</code> = <code>@mastersthesis</code> = <code>@phdthesis</code> Неки типови поља су дефинисани, али документација не каже које врсте уносa се могу користити. Ово је или због тога што зависе од других постављених поља који могу бити корисни или се они увек могу користити кориснички дефинисани начин, али се никад неће користити у стандардним стиловима: * <code>апстрактни</code>, <code>обележени</code> * <code>уношење_подтипа</code> * <code title="special" style="color:#090;">датотека</code> * <code>ознака</code> * <code>библиотека</code> * <code>додатак_имена</code> * <code title="date" style="color:#909;">ориг.датум</code>, <code title="literal list" style="background:#FC9;">ориг.место</code>, <code title="literal list" style="background:#FC9;">ориг.издавач</code> * <code style="text-decoration:underline">ориг.наслов</code>, <code style="text-decoration:underline">поно_штампан_наслов</code>, <code style="text-decoration:underline">индекс_наслова</code> * <code title="key" style="color:#F99;">обележавање_страна</code>, <code title="key" style="color:#F99;">књига_обележавања_страна</code> * <code title="name list" style="background:#DDD;">кратак_аутор</code>, <code title="name list" style="background:#DDD;">кратак_уредник</code>, <code>скраћеница</code>, <code>увођење_скраћеница</code>, <code>кратак_часопис</code>, <code>кратка_серија</code> <code>кратак_наслов</code> Једино поље које је увек обавезно, је <code style="text-decoration:underline">наслов</code>. Све врсте улаза такође захтевају или <code>датум</code> или <code>годину</code> и они одређују који ће <code>аутор</code> и <code>уредник</code> бити очекиван или да ли се могу користити оба. Неки типови поља могу бити опционално коришћени са било којим типом уноса: * <code>додатак</code>, <code>белешка</code> * <code title="key name list" style="background:#DDD; color:#F99">језик</code> * <code title="key" style="color:#F99;">пубстејт</code> * <code title="date" style="color:#909;">урлдатум</code> Све физичке (штампане) врсте улаза деле даље опционе врсте поља: * <code title="special">урл</code>, <code title="special" style="color:#090;">дои</code> * <code title="special" style="color:#090;">eштампање</code>, <code>класа_ештампања</code>, <code>тип_ештампања</code> Типови мултимедијалних улаза * <code>@илустрација</code> * <code>@звук</code> * <code>@слика</code> * <code>@филм</code> * <code>@музика</code> * <code>@перформансе</code> * <code>@видео</code> * <code>@софтвер</code> и легалних врста улаза * <code>@коментар</code> * <code>@надлежност</code> * <code>@законодавство</code> * <code>@право</code> * <code>@слово</code> * <code>@преглед</code> * <code>@стандард</code> су дефинисани, али још увек нису подржани. ово су специјалне врсте улаза <code>@биббелешка</code>, <code>@подешавање</code> и <code>@хподатак</code>. === Штампање библиографије === Под претпоставком да смо дефинисали наше референце у датотеци под названом референце.bib, додајемо ово у biblatex додавањем онога што следи у преамбулу: <source lang="latex">\addbibresource{референце.bib}</source> Штампање библиографије са овим макроом (обично на крају тела документа): <source lang="latex">\printbibliography</source> ==== Штампање одвојене библиографије ==== Желимо да одвојимо библиографију у папире, књиге и друго {{LaTeX/Употреба|code= \printbibliography[title={Референце књиге},type=book] \printbibliography[title={референце чланака},type=article] \printbibliography[title={Друге референце}, nottype=article, nottype=book] }} Ако се bib уноси налазе у више фајлова можемо их додати овако: {{LaTeX/Употреба|code= \addbibresource{референце.bib} \addbibresource{друго.bib} }} Такође можемо филтрирати друга поља, као што је улазак подтипа. Ако дефинишемо наше онлајн ресурсе овако: {{LaTeX/Употреба|code= @misc{неки-ресурси, ... entrysubtype = {inet}, } }} филтрирамо их са <source lang="latex" enclose="none">\printbibliography[title={Онлајн ресурси}, subtype=inet]</source> ==== Пример са кључевима префикса, поднасловом и садржајем ==== Како је нумерација библиографије независна, такође може бити корисно да се раздвоји библиографија користећи бројање префикса са а, б и ц. Поред тога додајмо главни наслов за библиографију и додајмо то у садржај. Да бисте направили [[LaTeX/Хиперлинкови#\hyperref|hyperref]] који ће се тачно слагати са одређеним делом библиографије, такође додајемо <source lang="latex" enclose="none">\phantomsection</source> пре штампања сваке библиографије {{LaTeX/Употреба|code= \printbibheading[ heading=bibintoc, % bibintoc додаје библиографију у садржај title={Ресурси} % Ако желимо да заменимо подразумевани назив "Библиографија" ] \phantomsection % Захтева hyperref пакет \printbibliography[title={Одштампани извори}, heading=subbibliography, prefixnumbers={a}, type=book, type=article] \phantomsection \printbibliography[title={Онлајн извори}, heading=subbibliography, prefixnumbers={c}, subtype=inet] \phantomsection \printbibliography[title={Друго}, heading=subbibliography, prefixnumbers={c}, nottype=article, nottype=book, notsubtype=inet] }} Да бисте додали сваку од библиографија у садржај као пододељак главне библиографије, замените <code>heading=subbibliography</code> са <code>heading=subbibintoc</code>. == Вишеструке библиографије == === Коришћење <code>multibib-а</code> === Овај пакет је за више библиографија за различите одељке у вашем послу. На пример, можете генерисати библиографију за свако поглавље. Можете пронаћи информације о пакету на CTAN<ref>http://ctan.org/pkg/multibib</ref> === Коришћење <code>bibtopic-а</code> === Вibtopic-пакет<ref>http://ctan.org/pkg/bibtopic</ref> је направљен да би разликовали цитате на више датотека, тако да можете поделити библиографију на више делова. <source lang="latex"> \documentclass[11pt]{article} \usepackage{bibtopic} \begin{document} \bibliographystyle{alpha} \section{Тестирање} Хајде да цитирамо књиге: \cite{КолБенх:93} и \cite{Мунт:93}; и чланак: \cite{РоуксСмарт:95}. Датотека књиге.bib је коришћена за ово листирање: \begin{btSect}{books} \section{Референце из књига} \btPrintCited \end{btSect} Овде, артикли.bib је коришћен, а унос је у обичном-формату уместо у стандардном алфа формату. \begin{btSect}[plain]{articles} \section{Референце из чланака} \btPrintCited \section{Чланци нису цитирани} \btPrintNotCited \end{btSect} Штампа све улазе овде са \btPrintAll \begin{btSect}[plain]{internet} \section{Референце са интернета} \btPrintAll \end{btSect} \end{document} </source> ==Белешке и референце== {{reflist}} ''Ова страница користи материјал Ендија Робертса [https://www.andy-roberts.net/writing/latex Хватање у коштац са LaTeX-ом] уз дозволу аутора.'' <noinclude> {{LaTeX/Дно|Речник|Још библиографије}} </noinclude> [[Категорија:LaTeX]] [[fr:LaTeX/Gestion de la bibliographie]] [[ru:LaTeX/Управление библиографией]] 919x9gl5ke14avtvxsy6d19vmfd1olr 0 11962 23915 23127 2026-05-22T21:53:01Z SchlurcherBot 97480 Bot: http → https 23915 wikitext text/x-wiki '''Модел програмирања''' је [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0 модел извршавања] повезан са [https://sr.wikipedia.org/wiki/API API]-јем или одређеним обрасцем кода. У овом стилу у игри су заправо два модела извршења: модел извршења основног [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA програмског језика] и модел извршења програмског модела. Пример је [https://sr.wikipedia.org/wiki/Spark Spark] где је [https://sr.wikipedia.org/wiki/Java_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA) Java] основни језик, а Spark је програмски модел. Извршење може бити засновано на ономе што изгледа као позив [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0_(%D1%80%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE) библиотеке]. Други примери укључују библиотеку POSIX Threads и Хадооп-ов [https://sr.wikipedia.org/wiki/MapReduce MapReduce].<ref>{{cite web | url = https://www.ibm.com/analytics/hadoop/mapreduce | title = What is MapReduce | author = IBM | website = [[IBM]] |access-date=2020-04-19 }}</ref> У оба случаја, модел извршења програмског модела се разликује од оног у основном језику на којем је код написан. На пример, [https://sr.wikipedia.org/wiki/C_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA) програмски језик C] нема улогу у свом моделу извршавања за унос/излаз нити улогу нити. Али таква функција се може позвати из C синтаксе, упућивањем онога што изгледа као позив нормалној C библиотеци. Оно што разликује модел програмирања од нормалне библиотеке је то што се функција позива не може разумети у смислу језика на којем је програм написан. На пример, функција позива у POSIX библиотеку нити не може се разумети у смислу C језика. Разлог је тај што позив позива извршни модел који се разликује од модела извршавања језика. Ово позивање модела екстерног извршавања је дефинишућа карактеристика програмског ''модела'', за разлику од програмског ''језика''. У [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0 паралелном рачунарству], модел извршења често мора да изложи карактеристике хардвера да би постигао високе перформансе. Велика количина варијација у паралелном хардверу узрокује истовремену потребу за слично великим бројем модела паралелног извршавања. Непрактично је правити нови језик за сваки модел извршења, стога је уобичајена пракса позивати се на функције модела паралелног извршавања преко API-ја. Дакле, већина напора у програмирању се ради преко модела паралелног програмирања, а не паралелних језика. Терминологија око таквих модела програмирања тежи да се фокусира на детаље хардвера који је инспирисао модел извршења, а у том изолованом свету формира се погрешно уверење да је модел програмирања само за случај када је модел извршења блиско усклађен са карактеристикама хардвера. <ref>{{cite web | url = https://compss.bsc.es/ | title = COMP Superscalar Programming Model | author = Barcelona Supercomputing Center }}</ref> == Референце == {{Reflist}} 7phyruf7ik49346g0i9c3oj3is9hal0 0 12130 23902 23891 2026-05-22T16:44:42Z Ana praksa 97805 23902 wikitext text/x-wiki == О пројекту == Пројекат „Викијуниор књиге" се реализује у сарадњи ОШ „Јован Стерија Поповић” и Викимедије Србије. Овом приликом су радионицама присуствовали ученици шестог разреда. Пројекат подразумева писање текстова о врстама птица које живе у Србији и увођење енциклопедијског начина писања текстова који је близак деци и прилагођен њиховом узрасту. При раду, ученици су такође фотографије птица проналазили преко Викимедијине Оставе, чиме су се упознали са концептом ауторских права и фотографија које су дониране у едукативне сврхе. == Разноликост птичијег света == <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Mejsene fodres-4.jpg|Птице у комшилуку Датотека:Larus michahellis atlantis at Playa del Confital (47206133632) 2 March 2019.jpg|Говор птица Датотека:Baya-Weaver.jpg|Птичији дом Датотека:Vultures in the nest, Orchha, MP, India edit.jpg|Птичија породица Датотека:002 Black-headed weaver building its nest at Kibale forest National Park Photo by Giles Laurent.jpg| Спретност птица Датотека:Anna's hummingbird (41124).jpg| Малена крила велике брзине Датотека:Falcão-peregrino (Falco peregrinus) - Peregrine falcon.jpg|Falcão-peregrino_(Falco_peregrinus)_-_Peregrine_falcon| Прецизност сивог сокола Датотека:Alcedo atthis - Riserve naturali e aree contigue della fascia fluviale del Po.jpg|Alcedo_atthis_-_Riserve_naturali_e_aree_contigue_della_fascia_fluviale_del_Po| Спретни рибари Датотека:Jubilee and Munin, Ravens, Tower of London 2016-04-30.jpg| Чувари краљевства </gallery> == Списак врста птица == {| style="width:100%; margin:auto;" | style="vertical-align:top; width:15%;" |<center>'''Птице влажних станишта'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Звиждара|Звиждара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Патка њорка|Патка њорка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска кокица|Барска кокица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћубасти гњурац|Ћубасти гњурац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лабуд грбац|Лабуд грбац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела рода|Бела рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна рода|Црна рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чапљица вољак|Чапљица вољкаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мала бела чапља|Мала бела чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика бела чапља|Велика бела чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сива чапља|Сива чапља]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Галебови и чигре'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Обични галеб|Обични галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сињи галеб|Сињи галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Обична чигра|Обична чигра]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белобрка чигра|Белобрка чигра]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Сове'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска сова|Шумска сова]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукувија|Кукувија]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћук|Ћук]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сова ушара|Сова ушара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Буљина|Буљина]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Дневне грабљивице'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Кобац|Кобац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Јастреб|Јастреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мишар|Мишар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Орао белорепан|Орао белорепан]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белоглави суп|Белоглави суп]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сиви соко|Сиви соко]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ветрушка|Ветрушка]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Друге птице непевачице'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска шљука|Барска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска шљука|Шумска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика царска шљука|Велика царска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Голуб гривнаш|Голуб гривнаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дивљи голуб|Голубови]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гугутка|Гугутка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукавица|Кукавица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Препелица|Препелица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пчеларица|Пчеларица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Водомар|Водомар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пупавац|Пупавац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Легањ|Легањ]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Фазан|Фазан]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Вивак|Вивак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики тетреб|Велики тетреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелена жуна|Зелена жуна]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики детлић|Велики детлић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна жуна|Црна жуна]] |- | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Плиске и сродници'''</center> | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Дроздови и сродници'''</center> | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Зебе и сродници'''</center> | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Вране и њихови сродници'''</center> | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Друге птице певачице'''</center> </gallery> == Списак врста птица == {| style="width:100%; margin:auto;" | style="vertical-align:top; width:15%;" |<center>'''врсте 1'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела плиска|Бела плиска]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бргљез|Бргљез]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Царић|Царић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црноглава грмуша|Црноглава грмуша]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црвендаћ|Црвендаћ]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 2'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Чавка|Чавка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чешљугар|Чешљугар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чизак|Чижак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дугокљуни пузић|Дугокљуни пузић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд имелаш|Дрозд имелаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд певач|Дрозд певач]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дугорепа сеница|Дугорепа сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гачац|Гачац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Градска ласта|Градска ласта]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 3'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Гавран|Гавран]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кос огрличар|Кос огрличар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Конопљарка|Конопљарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лешњикара|Лешњикара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лиска|Лиска]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 4'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Обична чигра|Обична чигра]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Плава сеница|Плава сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска сива сеница|Планинска сива сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољска шева|Пољска шева]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољски врабац|Пољски врабац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планински попић|Планински попић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пузгавац|Пузгавац]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 5'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска трептељка|Планинска трептељка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сеоска ласта|Сеоска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Славуј|Славуј]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сојка|Сојка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Стрнадица жутовољка|Стрнадица жутовољка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска шљука|Шумска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Трстењак цвркутић|Трстењак цвркутић]] |- | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 6'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика сеница|Велика сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Воденкос|Воденкос]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Врана|Врана]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелентарка|Зелентарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зеба|Зеба]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зимовка|Зимовка]] |- <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Ciconia_ciconia_nest,_Rust,_Burgenland,_Austria,_20220425_1333_5078.jpg|Бела рода Датотека: Gyps_fulvus_1_Luc_Viatour.jpg|Белоглави суп Датотека: European_goldfinch_in_a_tree.jpg|Чешљугар Датотека: Common_pheasant_(Phasianus_colchicus)_male_2.jpg|Фазан Датотека: Accipiter brevipes, male.jpg|Кобац Датотека:Rook - Corvus frugilegus (476445950).jpg|Гачац Датотека:House Martin (Delichon urbicum) (1).jpg|House_Martin_(Delichon_urbicum)_(1)|Градска ласта Датотека:Streptopelia decaocto in Athens, 20240531 1236 9610.jpg|Гугутка Датотека:Mute swan (Cygnus olor) taking off.jpg|Лабуд грбац Датотека:Haliaeetus albicilla (Svolvær, 2012).jpg|Орао белорепан Датотека:Nachtigall (Luscinia megarhynchos)-2.jpg |Славуј Датотека:Strigidae Strix aluco 1.jpg|Шумска сова </gallery> |} {{ЈСПОШ32026}} a61ajd3xyapxbg49wdjdk6imtdnsjhj 23903 23902 2026-05-22T20:19:03Z Darija L 97806 23903 wikitext text/x-wiki == О пројекту == Пројекат „Викијуниор књиге" се реализује у сарадњи ОШ „Јован Стерија Поповић” и Викимедије Србије. Овом приликом су радионицама присуствовали ученици шестог разреда. Пројекат подразумева писање текстова о врстама птица које живе у Србији и увођење енциклопедијског начина писања текстова који је близак деци и прилагођен њиховом узрасту. При раду, ученици су такође фотографије птица проналазили преко Викимедијине Оставе, чиме су се упознали са концептом ауторских права и фотографија које су дониране у едукативне сврхе. == Разноликост птичијег света == <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Mejsene fodres-4.jpg|Птице у комшилуку Датотека:Larus michahellis atlantis at Playa del Confital (47206133632) 2 March 2019.jpg|Говор птица Датотека:Baya-Weaver.jpg|Птичији дом Датотека:Vultures in the nest, Orchha, MP, India edit.jpg|Птичија породица Датотека:002 Black-headed weaver building its nest at Kibale forest National Park Photo by Giles Laurent.jpg| Спретност птица Датотека:Anna's hummingbird (41124).jpg| Малена крила велике брзине Датотека:Falcão-peregrino (Falco peregrinus) - Peregrine falcon.jpg|Falcão-peregrino_(Falco_peregrinus)_-_Peregrine_falcon| Прецизност сивог сокола Датотека:Alcedo atthis - Riserve naturali e aree contigue della fascia fluviale del Po.jpg|Alcedo_atthis_-_Riserve_naturali_e_aree_contigue_della_fascia_fluviale_del_Po| Спретни рибари Датотека:Jubilee and Munin, Ravens, Tower of London 2016-04-30.jpg| Чувари краљевства </gallery> == Списак врста птица == {| style="width:100%; margin:auto;" | style="vertical-align:top; width:15%;" |<center>'''Птице влажних станишта'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Звиждара|Звиждара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Патка њорка|Патка њорка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска кокица|Барска кокица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћубасти гњурац|Ћубасти гњурац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лабуд грбац|Лабуд грбац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела рода|Бела рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна рода|Црна рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чапљица вољак|Чапљица вољкаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мала бела чапља|Мала бела чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика бела чапља|Велика бела чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сива чапља|Сива чапља]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Галебови и чигре'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Обични галеб|Обични галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сињи галеб|Сињи галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Обична чигра|Обична чигра]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белобрка чигра|Белобрка чигра]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Сове'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска сова|Шумска сова]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукувија|Кукувија]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћук|Ћук]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сова ушара|Сова ушара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Буљина|Буљина]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Дневне грабљивице'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Кобац|Кобац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Јастреб|Јастреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мишар|Мишар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Орао белорепан|Орао белорепан]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белоглави суп|Белоглави суп]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сиви соко|Сиви соко]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ветрушка|Ветрушка]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Друге птице непевачице'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска шљука|Барска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска шљука|Шумска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика царска шљука|Велика царска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Голуб гривнаш|Голуб гривнаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дивљи голуб|Голубови]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гугутка|Гугутка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукавица|Кукавица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Препелица|Препелица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пчеларица|Пчеларица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Водомар|Водомар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пупавац|Пупавац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Легањ|Легањ]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Фазан|Фазан]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Вивак|Вивак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики тетреб|Велики тетреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелена жуна|Зелена жуна]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики детлић|Велики детлић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна жуна|Црна жуна]] |- | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Плиске и сродници'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Градска ласта|Градска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сеоска ласта|Сеоска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела плиска|Бела плиска]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољска шева|Пољска шева]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска трептељка|Планинска трептељка]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Дроздови и сродници'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Кос огрличар|Кос огрличар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд имелаш|Дрозд имелаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд певач|Дрозд певач]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Славуј|Славуј]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црвендаћ|Црвендаћ]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Зебе и сродници'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Зеба|Зеба]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелентарка|Зелентарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зимовка|Зимовка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Конопљарка|Конопљарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чизак|Чизак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чешљугар|Чешљугар]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Вране и њихови сродници'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Гачац|Гачац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Врана|Врана]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гавран|Гавран]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сојка|Сојка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лешњикара|Лешњикара]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Друге птице певачице'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Воден кос|Воден кос]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пузгавац|Пузгавац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дугокљуни пузић|Дугокљуни пузић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бргљез|Бргљез]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црноглава грмуша|Црноглава грмуша]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Трстељак цвркутић|Трстељак цвркутић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/ДУгорепа сеница|Дугорепа сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Плава сеница|Плава сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика сеница|Велика сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска сива сеница|Планинска сива сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољски врабац|Пољски врабац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планински попић|Планински попић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Царић|Царић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Стрнадица жутовољка|Стрнадица жутовољка]] </gallery> == Списак врста птица == {| style="width:100%; margin:auto;" | style="vertical-align:top; width:15%;" |<center>'''врсте 1'''</center> | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 2'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Чавка|Чавка]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 3'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Лиска|Лиска]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 4'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Обична чигра|Обична чигра]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 5'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска шљука|Шумска шљука]] |- | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 6'''</center> |- <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Ciconia_ciconia_nest,_Rust,_Burgenland,_Austria,_20220425_1333_5078.jpg|Бела рода Датотека: Gyps_fulvus_1_Luc_Viatour.jpg|Белоглави суп Датотека: European_goldfinch_in_a_tree.jpg|Чешљугар Датотека: Common_pheasant_(Phasianus_colchicus)_male_2.jpg|Фазан Датотека: Accipiter brevipes, male.jpg|Кобац Датотека:Rook - Corvus frugilegus (476445950).jpg|Гачац Датотека:House Martin (Delichon urbicum) (1).jpg|House_Martin_(Delichon_urbicum)_(1)|Градска ласта Датотека:Streptopelia decaocto in Athens, 20240531 1236 9610.jpg|Гугутка Датотека:Mute swan (Cygnus olor) taking off.jpg|Лабуд грбац Датотека:Haliaeetus albicilla (Svolvær, 2012).jpg|Орао белорепан Датотека:Nachtigall (Luscinia megarhynchos)-2.jpg |Славуј Датотека:Strigidae Strix aluco 1.jpg|Шумска сова </gallery> |} {{ЈСПОШ32026}} 3fybrazna00l3345ar8sc9m0x3dvhq0 23904 23903 2026-05-22T20:27:21Z Darija L 97806 23904 wikitext text/x-wiki == О пројекту == Пројекат „Викијуниор књиге" се реализује у сарадњи ОШ „Јован Стерија Поповић” и Викимедије Србије. Овом приликом су радионицама присуствовали ученици шестог разреда. Пројекат подразумева писање текстова о врстама птица које живе у Србији и увођење енциклопедијског начина писања текстова који је близак деци и прилагођен њиховом узрасту. При раду, ученици су такође фотографије птица проналазили преко Викимедијине Оставе, чиме су се упознали са концептом ауторских права и фотографија које су дониране у едукативне сврхе. == Разноликост птичијег света == <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Mejsene fodres-4.jpg|Птице у комшилуку Датотека:Larus michahellis atlantis at Playa del Confital (47206133632) 2 March 2019.jpg|Говор птица Датотека:Baya-Weaver.jpg|Птичији дом Датотека:Vultures in the nest, Orchha, MP, India edit.jpg|Птичија породица Датотека:002 Black-headed weaver building its nest at Kibale forest National Park Photo by Giles Laurent.jpg| Спретност птица Датотека:Anna's hummingbird (41124).jpg| Малена крила велике брзине Датотека:Falcão-peregrino (Falco peregrinus) - Peregrine falcon.jpg|Falcão-peregrino_(Falco_peregrinus)_-_Peregrine_falcon| Прецизност сивог сокола Датотека:Alcedo atthis - Riserve naturali e aree contigue della fascia fluviale del Po.jpg|Alcedo_atthis_-_Riserve_naturali_e_aree_contigue_della_fascia_fluviale_del_Po| Спретни рибари Датотека:Jubilee and Munin, Ravens, Tower of London 2016-04-30.jpg| Чувари краљевства </gallery> == Списак врста птица == {| style="width:100%; margin:auto;" | style="vertical-align:top; width:15%;" |<center>'''Птице влажних станишта'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Звиждара|Звиждара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Патка њорка|Патка њорка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска кокица|Барска кокица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћубасти гњурац|Ћубасти гњурац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лабуд грбац|Лабуд грбац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела рода|Бела рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна рода|Црна рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чапљица вољак|Чапљица вољкаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мала бела чапља|Мала бела чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика бела чапља|Велика бела чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сива чапља|Сива чапља]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Галебови и чигре'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Обични галеб|Обични галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сињи галеб|Сињи галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Обична чигра|Обична чигра]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белобрка чигра|Белобрка чигра]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Сове'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска сова|Шумска сова]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукувија|Кукувија]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћук|Ћук]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сова ушара|Сова ушара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Буљина|Буљина]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Дневне грабљивице'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Кобац|Кобац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Јастреб|Јастреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мишар|Мишар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Орао белорепан|Орао белорепан]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белоглави суп|Белоглави суп]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сиви соко|Сиви соко]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ветрушка|Ветрушка]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Друге птице непевачице'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска шљука|Барска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска шљука|Шумска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика царска шљука|Велика царска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Голуб гривнаш|Голуб гривнаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дивљи голуб|Голубови]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гугутка|Гугутка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукавица|Кукавица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Препелица|Препелица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пчеларица|Пчеларица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Водомар|Водомар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пупавац|Пупавац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Легањ|Легањ]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Фазан|Фазан]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Вивак|Вивак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики тетреб|Велики тетреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелена жуна|Зелена жуна]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики детлић|Велики детлић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна жуна|Црна жуна]] |- | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Плиске и сродници'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Градска ласта|Градска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сеоска ласта|Сеоска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела плиска|Бела плиска]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољска шева|Пољска шева]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска трептељка|Планинска трептељка]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Дроздови и сродници'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Кос огрличар|Кос огрличар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд имелаш|Дрозд имелаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд певач|Дрозд певач]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Славуј|Славуј]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црвендаћ|Црвендаћ]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Зебе и сродници'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Зеба|Зеба]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелентарка|Зелентарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зимовка|Зимовка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Конопљарка|Конопљарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чизак|Чизак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чешљугар|Чешљугар]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Вране и њихови сродници'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Гачац|Гачац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Врана|Врана]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гавран|Гавран]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сојка|Сојка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лешњикара|Лешњикара]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Друге птице певачице'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Воден кос|Воден кос]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пузгавац|Пузгавац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дугокљуни пузић|Дугокљуни пузић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бргљез|Бргљез]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црноглава грмуша|Црноглава грмуша]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Трстељак цвркутић|Трстељак цвркутић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/ДУгорепа сеница|Дугорепа сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Плава сеница|Плава сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика сеница|Велика сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска сива сеница|Планинска сива сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољски врабац|Пољски врабац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планински попић|Планински попић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Царић|Царић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Стрнадица жутовољка|Стрнадица жутовољка]] |- </gallery> == Списак врста птица == {| style="width:100%; margin:auto;" | style="vertical-align:top; width:15%;" |<center>'''врсте 1'''</center> | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 2'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Чавка|Чавка]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 3'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Лиска|Лиска]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 4'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Обична чигра|Обична чигра]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 5'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска шљука|Шумска шљука]] |- | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''врсте 6'''</center> |- <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Ciconia_ciconia_nest,_Rust,_Burgenland,_Austria,_20220425_1333_5078.jpg|Бела рода Датотека: Gyps_fulvus_1_Luc_Viatour.jpg|Белоглави суп Датотека: European_goldfinch_in_a_tree.jpg|Чешљугар Датотека: Common_pheasant_(Phasianus_colchicus)_male_2.jpg|Фазан Датотека: Accipiter brevipes, male.jpg|Кобац Датотека:Rook - Corvus frugilegus (476445950).jpg|Гачац Датотека:House Martin (Delichon urbicum) (1).jpg|House_Martin_(Delichon_urbicum)_(1)|Градска ласта Датотека:Streptopelia decaocto in Athens, 20240531 1236 9610.jpg|Гугутка Датотека:Mute swan (Cygnus olor) taking off.jpg|Лабуд грбац Датотека:Haliaeetus albicilla (Svolvær, 2012).jpg|Орао белорепан Датотека:Nachtigall (Luscinia megarhynchos)-2.jpg |Славуј Датотека:Strigidae Strix aluco 1.jpg|Шумска сова </gallery> |} {{ЈСПОШ32026}} 0h0y0eefrhdft22kg6kz9am95vfubl8 23919 23904 2026-05-23T06:01:49Z Ana praksa 97805 23919 wikitext text/x-wiki == О пројекту == Пројекат „Викијуниор књиге" се реализује у сарадњи ОШ „Јован Стерија Поповић” и Викимедије Србије. Овом приликом су радионицама присуствовали ученици шестог разреда. Пројекат подразумева писање текстова о врстама птица које живе у Србији и увођење енциклопедијског начина писања текстова који је близак деци и прилагођен њиховом узрасту. При раду, ученици су такође фотографије птица проналазили преко Викимедијине Оставе, чиме су се упознали са концептом ауторских права и фотографија које су дониране у едукативне сврхе. == Разноликост птичијег света == <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Mejsene fodres-4.jpg|Птице у комшилуку Датотека:Larus michahellis atlantis at Playa del Confital (47206133632) 2 March 2019.jpg|Говор птица Датотека:Baya-Weaver.jpg|Птичији дом Датотека:Vultures in the nest, Orchha, MP, India edit.jpg|Птичија породица Датотека:002 Black-headed weaver building its nest at Kibale forest National Park Photo by Giles Laurent.jpg| Спретност птица Датотека:Anna's hummingbird (41124).jpg| Малена крила велике брзине Датотека:Falcão-peregrino (Falco peregrinus) - Peregrine falcon.jpg|Falcão-peregrino_(Falco_peregrinus)_-_Peregrine_falcon| Прецизност сивог сокола Датотека:Alcedo atthis - Riserve naturali e aree contigue della fascia fluviale del Po.jpg|Alcedo_atthis_-_Riserve_naturali_e_aree_contigue_della_fascia_fluviale_del_Po| Спретни рибари Датотека:Jubilee and Munin, Ravens, Tower of London 2016-04-30.jpg| Чувари краљевства </gallery> == Списак врста птица == {| style="width:100%; margin:auto;" | style="vertical-align:top; width:15%;" |<center>'''Птице влажних станишта'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Звиждара|Звиждара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Патка њорка|Патка њорка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска кокица|Барска кокица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћубасти гњурац|Ћубасти гњурац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лабуд грбац|Лабуд грбац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела рода|Бела рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна рода|Црна рода]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чапљица вољак|Чапљица вољкаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мала бела чапља|Мала бела чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика бела чапља|Велика бела чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сива чапља|Сива чапља]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лиска|Лиска]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Галебови и чигре'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Обични галеб|Обични галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сињи галеб|Сињи галеб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Обична чигра|Обична чигра]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белобрка чигра|Белобрка чигра]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Сове'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска сова|Шумска сова]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукувија|Кукувија]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ћук|Ћук]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сова ушара|Сова ушара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Буљина|Буљина]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Дневне грабљивице'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Кобац|Кобац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Јастреб|Јастреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Мишар|Мишар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Орао белорепан|Орао белорепан]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Белоглави суп|Белоглави суп]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сиви соко|Сиви соко]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Ветрушка|Ветрушка]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Друге птице непевачице'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Барска шљука|Барска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Шумска шљука|Шумска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика царска шљука|Велика царска шљука]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Голуб гривнаш|Голуб гривнаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дивљи голуб|Голубови]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гугутка|Гугутка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Кукавица|Кукавица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Препелица|Препелица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пчеларица|Пчеларица]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Водомар|Водомар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пупавац|Пупавац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Легањ|Легањ]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Фазан|Фазан]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Вивак|Вивак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики тетреб|Велики тетреб]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелена жуна|Зелена жуна]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велики детлић|Велики детлић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црна жуна|Црна жуна]] |- | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Плиске и сродници'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Градска ласта|Градска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сеоска ласта|Сеоска ласта]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бела плиска|Бела плиска]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољска шева|Пољска шева]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска трептељка|Планинска трептељка]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Дроздови и сродници'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Кос огрличар|Кос огрличар]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд имелаш|Дрозд имелаш]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дрозд певач|Дрозд певач]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Славуј|Славуј]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црвендаћ|Црвендаћ]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Зебе и сродници'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Зеба|Зеба]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зелентарка|Зелентарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Зимовка|Зимовка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Конопљарка|Конопљарка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чизак|Чизак]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чешљугар|Чешљугар]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Вране и њихови сродници'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Гачац|Гачац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Врана|Врана]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Гавран|Гавран]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Сојка|Сојка]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Лешњикара|Лешњикара]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Чавка|Чавка]] | style="vertical-align:top; width:20%;" |<center>'''Друге птице певачице'''</center> # [[Викишколарац: Птице Србије/Воден кос|Воден кос]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пузгавац|Пузгавац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Дугокљуни пузић|Дугокљуни пузић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Бргљез|Бргљез]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Црноглава грмуша|Црноглава грмуша]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Трстељак цвркутић|Трстељак цвркутић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/ДУгорепа сеница|Дугорепа сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Плава сеница|Плава сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Велика сеница|Велика сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планинска сива сеница|Планинска сива сеница]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Пољски врабац|Пољски врабац]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Планински попић|Планински попић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Царић|Царић]] # [[Викишколарац: Птице Србије/Стрнадица жутовољка|Стрнадица жутовољка]] |- <gallery mode="packed-overlay"> Датотека:Ciconia_ciconia_nest,_Rust,_Burgenland,_Austria,_20220425_1333_5078.jpg|Бела рода Датотека: Gyps_fulvus_1_Luc_Viatour.jpg|Белоглави суп Датотека: European_goldfinch_in_a_tree.jpg|Чешљугар Датотека: Common_pheasant_(Phasianus_colchicus)_male_2.jpg|Фазан Датотека: Accipiter brevipes, male.jpg|Кобац Датотека:Rook - Corvus frugilegus (476445950).jpg|Гачац Датотека:House Martin (Delichon urbicum) (1).jpg|House_Martin_(Delichon_urbicum)_(1)|Градска ласта Датотека:Streptopelia decaocto in Athens, 20240531 1236 9610.jpg|Гугутка Датотека:Mute swan (Cygnus olor) taking off.jpg|Лабуд грбац Датотека:Haliaeetus albicilla (Svolvær, 2012).jpg|Орао белорепан Датотека:Nachtigall (Luscinia megarhynchos)-2.jpg |Славуј Датотека:Strigidae Strix aluco 1.jpg|Шумска сова </gallery> |} {{ЈСПОШ32026}} tr7ped7lb9r7t4mw4xqvl6d4nsesdvf