Викикњиге srwikibooks https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.4 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викикњиге Разговор о викикњигама Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Кувар Разговор о кувару TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 12143 23933 23785 2026-05-29T11:58:47Z ~2026-31978-54 97812 23933 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Ciconia_ciconia%2C_Srbija_%2853%29.jpg|мини|Бела рода]] Бела рода (''Ciconia ciconia'') је птица из породице рода, није угрожена већ је најнеугроженија врста. Име је добила по свом белом перју. == Изглед == [[Датотека:White_stork_%28Ciconia_ciconia%29_Bia%C5%82owieza.jpg|мини|Изглед беле роде]] Има дуг, снажан, црвени кљун, дугачак врат, танке и црвене ноге. Тело јој је прекривено белим перијем, осим перја на крилима које је црно. За разлику од осталих рода, неколико врста има црн горњи део репа. Млади су браонкастији од одраслих. Високе су око 1,10 m, а распон крила је око 2,24 m, и такође женка је мања од мужјака. == Станиште == [[Датотека:Ciconia_ciconia%2C_Srbija_%28201%29.jpg|мини|Бела рода]] У Србији највише живи у Војводини, односно у северном делу земље, где се налази убедљиво највећи број гнезда. Насељавају равничарске пределе, близу река, мочвара и пашњака, а гнезде се углавном на електричним стубовима и крововима кућа у селима, најчешће у централној и јужној Европи, Малој Азији, блиском истоку. Највише их има Банату, Бачкој, Срему, мада их има и у Посавини, Поморављу и околини Београда. Живи уз поплавне ливаде, влажне шуме и мочваре. Она је птица селица позната по дугим сеобама од преко 8.000 km до јужне Африке. У Србију се враћа у пролеће. == Исхрана == Бела рода је месождер који се храни разноврсном храном коју лако може ухватити: инсектима, кишним глистама, мишевима, гуштерима, змијама (чак и отровницама) и рибама. Лови на влажним ливадама и у плићацима, а често једе и мале птице и њихова јаја. == Размножавање == Беле роде се размножавају једном годишње, углавном враћајући се у иста гнезда, где женка снесе 3-6 јаја. На јајима наизменично леже оба родитеља око 28-34 дана. Младунци постају самостални након отприлике два месеца, а родитељи их заједно хране и чувају. Постају полно зреле у трећој години живота. == Занимљивости == Беле роде током живота, који просечно траје око 40 година, не мењају партнере осим ако мужјак или женка угину. Када добију младе, подједнако се брину о њима. Занимљиво је и то да се увек враћају у иста гнезда, која дограђују, па она некада могу бити тежа и од 500кг. За разлику од осталих птица које комуницирају певањем, беле роде комуницирају клепетањем кљуном које ствара карактеристичан звук. Роде су интересантне и као симбол благостања и рађања, па је доста митова и народних прича везано за њих, попут оног да “доносе децу”. eacfptl7mjjw79jh48zk9gh371pjfbo 0 12155 23929 23899 2026-05-29T11:45:05Z ~2026-31978-54 97812 23929 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Bullfinch_male.jpg|мини|Зимовка]] Зимовка (на латинском ''Pyrrhula pyrrhula'') је мала птица која припада реду певачица. Постоји 9 подврста ове птице. Неке од њих су: бајкалска зимовка-насељава Сибир, североисточни Казахстан, Монголију и Кину, северноафричка зимовка-насељава северну Африку и делове југозападне Азије, европска зимовка-насељава већи део Европе итд. Она припада породици зеба и сматра се за најлепшу европску зебу. == Изглед == [[Датотека:Pyrrhula_pyrrhula_female_2.jpg|мини|Изглед зимовке]] Зимовка је мала птица која је величине од 14,5 до 16 _цм. Позната је због њених шарених боја. Мужјаци се разликују од женки. Мужјаци имају предњи део прса наранџасте боје, леђа су им сива, док су крила, реп и глава црне боје. Код женки су исто реп, крила и глава црне боје, леђа су сива само се разликују по предњем делу прса. Мужјаци имају наранџасте боје док женке имају беж боје. Зимовке можда изгледају слатко, али су оне уствари врло тврдоглаве птице са кратким дебелим вратом и врло дубоким звиждуком („дју“). == Станиште == [[Датотека:Pyrrhula_pyrrhula_(36229772141).jpg|мини|Зимовка]] Неки број зимовки су птице селице које мигрирају у топлије јужне крајеве током зиме. Зимовке се најчешће гнезде унутар четинара. Они најчешће праве гнезда 2 метра изнад тла. Ове птице се насељавају у четинарске и мешовите шуме због заштите, топлоте и гнежђења. Зимовке су најчешће птице станарице, а неке су и селице. Пошто се ове птице највише налазе у планинама, зимовке станарице најчешће зими одлете у низијске крајеве. == Исхрана == Зимовке се хране семењем воћа, биљака, пупољцима и избојцима које налазе у шумама. Своје птиће хране инсектима и такође семењем воћа. Док женка лежи у гнезду мужјак храни мале птиће, а када птићи ојачају, мужјак и женка их заједно хране. Зимовке једу различиту храну у зависности од тога које је годишње доба. За само 1 минут оне могу појести чак око 30 пупољака. Младе зимовке постају самосталне после отприлике 20 дана од излегања и тад могу самостално да се хране. == Размножавање == Зимовке се паре у периоду од маја до јула. Женка одједном снесе од 4 до 5 јаја која су светло плаве боје са црвенкасто-браонкастим тачкицама. Она на њима лежи од 13 до 15 дана. Један пар годишње може да направи до 3 легла. Мушка зимовка је међу врачаркама посебна по томе што има заобљене сперматозоиде. Зимовке се размножавају широм Европе и Азије, и пошто је то на северу већина њих мигрира на југ током зиме. == Занимљивости == Зимовке су доста распрострањене - од Ирске (северозапад Европе) до Јапана (исток Азије). У 16. веку, Хенри VIII је осудио зимовке због уништавања воћњака и донео је закон да ће за сваку ухваћену и убијену зимовку платити један пени. Азорска зимовка је једна од најређих птица на свету, са популацијом мањом од 120 парова на острву Сао Мигел у Португалији. Енглески назив зимовке је „bullfinch“ потиче од предњег дела птице са главом попут бика, јер ''bull'' значи бик на Енглеском. 4c8s6kr2czr8r4b3t8xi5dkr49lxs6u 0 12158 23926 23898 2026-05-29T11:41:40Z ~2026-31978-54 97812 23926 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs).jpg|мини|Зеба]] Зебе (''Fringilla coelebs'') су мале, живахне птице које умилним цвркутом могу да развеселе све слушаоце. Често их у кавезима срећемо у пару, мада је познато да су мужјаци бољи „певачи“ од женки. Ипак, ни женке ни мужјаци нису претерано блиски са човеком и не воле да се мазе и држе у рукама. == Изглед == [[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs)_Chaffinch,_Common_chaffinch.jpg|мини|Изглед зебе]] Изглед зеба (''Fringilla coelebs'') је сличан врапцима. На крилима имају две упадљиве беле пруге, а кљун им је знатно дебљи, купастог облика. Мужјацима је теме сиво, лице црвенкасте боје, леђа кестењасто браон, перје на стомаку нешто црвенкастије. Женкама перје буде светле боје - на леђима маслинасто браон, а у пределу стомака светло браон. Просечна дужина зебе је око 15 cm. == Станиште == [[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs);_Common_Chaffinch.jpg|мини|Зеба]] Зебе се не виђају само као кућни љубимци, већ и у свом природном станишту. Ово је врста која се веома добро сналази и самим тим јој за живот одговарају места као што су шуме, паркови, вртови, дворишта, ливаде са дрвећем и воћњаци. Води порекло из делова Азије, већег дела Европе и Северне Африке. Зебино гнездо је веома удубљено, а често одабере место које је на висини од 2m до чак 10m. Гнездо направи од маховине и трава, а облаже га длакама и перјем. Своје гнездо и младе у њему брани од предатора тако што их сакрије помоћу комадића коре и лишајева. У нашим континенталним крајевима презимљавају само мушки припадници такозваних домаћих зеба, док се велики број женки сели у топлије крајеве. „Coelebs“ – Безбрачни – део је зебиног латинског назива. == Исхрана == Зебе се хране семенкама и инсектима, просом, семеном чичка, конопљом... Вешто их проналазе у својим стаништима и често се могу видети како спуштене главе чепркају по тлу. Пуно се радују зрневљу које је пало на земљу или овсеним пахуљицама, док у шуми трагају за буковим плодовима, што им је омиљена храна. == Размножавање == Зебe се гнезде два пута годишње, од априла до јуна месеца. Женке носе у просеку од 4 до 6 јаја, чија боја може бити зеленкаста или светло плава са тамним мрљама и шарама. Женка и мужјак се смењују и леже на јајима 12, 13 дана. Када се излегу птићи, зебе су веома пожртвовани родитељи и доста се труде око свог потомства. Након 20 дана птићи напуштају гнездо. Треба истаћи да се зебе не размножавају само у природи већ и у заточеништву. Власници им праве затворена гнезда у облику дупље, помоћу кутија које имају рупу преко које зебе улазе у гнездо. == Занимљивости == Популација зеба је тренутно стабилна. Не постоји ниједан документ који показује да се у последње време њихов број драстично смањио, па их због тога Међународна унија за заштиту природе класификује као врсту којој не прети велики ризик од изумирања. Ипак, криволовци годишње у Србији ухвате од 8.000 до 10.000 живих птица певачица које заврше на црном тржишту у Србији и широм Европе. Процењује се да бројност гнездећих парова ове врсте варира од 1.450.000 до 1.800.000 парова. Постоји много врста зеба, чак више од 140 – 150. Неке од најпознатијих су: ''Fringilla coelebs, Serinus canaria, Carduelis carduelis, Chloris chloris,....'' Чак и поред свих тих врста, свака јединка мужјака пева другачије! 09x7w6seqbthv1j2s8q42f7kj0i60cc 23927 23926 2026-05-29T11:42:59Z ~2026-31978-54 97812 23927 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs).jpg|мини|Зеба]] Зебе (''Fringilla coelebs'') су мале, живахне птице које умилним цвркутом могу да развеселе све слушаоце. Често их у кавезима срећемо у пару, мада је познато да су мужјаци бољи „певачи“ од женки. Ипак, ни женке ни мужјаци нису претерано блиски са човеком и не воле да се мазе и држе у рукама. Важно је напомнеути да је данас строго забрањено држати дивље птице као љубимце, јер је свака врста кључна за опстанак и развој екосистема коме природно припада и у коме има важну улогу. == Изглед == [[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs)_Chaffinch,_Common_chaffinch.jpg|мини|Изглед зебе]] Изглед зеба (''Fringilla coelebs'') је сличан врапцима. На крилима имају две упадљиве беле пруге, а кљун им је знатно дебљи, купастог облика. Мужјацима је теме сиво, лице црвенкасте боје, леђа кестењасто браон, перје на стомаку нешто црвенкастије. Женкама перје буде светле боје - на леђима маслинасто браон, а у пределу стомака светло браон. Просечна дужина зебе је око 15 cm. == Станиште == [[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs);_Common_Chaffinch.jpg|мини|Зеба]] Зебе се не виђају само као кућни љубимци, већ и у свом природном станишту. Ово је врста која се веома добро сналази и самим тим јој за живот одговарају места као што су шуме, паркови, вртови, дворишта, ливаде са дрвећем и воћњаци. Води порекло из делова Азије, већег дела Европе и Северне Африке. Зебино гнездо је веома удубљено, а често одабере место које је на висини од 2m до чак 10m. Гнездо направи од маховине и трава, а облаже га длакама и перјем. Своје гнездо и младе у њему брани од предатора тако што их сакрије помоћу комадића коре и лишајева. У нашим континенталним крајевима презимљавају само мушки припадници такозваних домаћих зеба, док се велики број женки сели у топлије крајеве. „Coelebs“ – Безбрачни – део је зебиног латинског назива. == Исхрана == Зебе се хране семенкама и инсектима, просом, семеном чичка, конопљом... Вешто их проналазе у својим стаништима и често се могу видети како спуштене главе чепркају по тлу. Пуно се радују зрневљу које је пало на земљу или овсеним пахуљицама, док у шуми трагају за буковим плодовима, што им је омиљена храна. == Размножавање == Зебe се гнезде два пута годишње, од априла до јуна месеца. Женке носе у просеку од 4 до 6 јаја, чија боја може бити зеленкаста или светло плава са тамним мрљама и шарама. Женка и мужјак се смењују и леже на јајима 12, 13 дана. Када се излегу птићи, зебе су веома пожртвовани родитељи и доста се труде око свог потомства. Након 20 дана птићи напуштају гнездо. Треба истаћи да се зебе не размножавају само у природи већ и у заточеништву. Власници им праве затворена гнезда у облику дупље, помоћу кутија које имају рупу преко које зебе улазе у гнездо. == Занимљивости == Популација зеба је тренутно стабилна. Не постоји ниједан документ који показује да се у последње време њихов број драстично смањио, па их због тога Међународна унија за заштиту природе класификује као врсту којој не прети велики ризик од изумирања. Ипак, криволовци годишње у Србији ухвате од 8.000 до 10.000 живих птица певачица које заврше на црном тржишту у Србији и широм Европе. Процењује се да бројност гнездећих парова ове врсте варира од 1.450.000 до 1.800.000 парова. Постоји много врста зеба, чак више од 140 – 150. Неке од најпознатијих су: ''Fringilla coelebs, Serinus canaria, Carduelis carduelis, Chloris chloris,....'' Чак и поред свих тих врста, свака јединка мужјака пева другачије! 9frzvn5we0prx250yapstmrl2d8064p 23928 23927 2026-05-29T11:43:26Z ~2026-31978-54 97812 23928 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs).jpg|мини|Зеба]] Зебе (''Fringilla coelebs'') су мале, живахне птице које умилним цвркутом могу да развеселе све слушаоце. Често их у кавезима срећемо у пару, мада је познато да су мужјаци бољи „певачи“ од женки. Ипак, ни женке ни мужјаци нису претерано блиски са човеком и не воле да се мазе и држе у рукама. Важно је напоменути да је данас строго забрањено држати дивље птице као љубимце, јер је свака врста кључна за опстанак и развој екосистема коме природно припада и у коме има важну улогу. == Изглед == [[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs)_Chaffinch,_Common_chaffinch.jpg|мини|Изглед зебе]] Изглед зеба (''Fringilla coelebs'') је сличан врапцима. На крилима имају две упадљиве беле пруге, а кљун им је знатно дебљи, купастог облика. Мужјацима је теме сиво, лице црвенкасте боје, леђа кестењасто браон, перје на стомаку нешто црвенкастије. Женкама перје буде светле боје - на леђима маслинасто браон, а у пределу стомака светло браон. Просечна дужина зебе је око 15 cm. == Станиште == [[Датотека:Obična_zeba_(Fringilla_coelebs);_Common_Chaffinch.jpg|мини|Зеба]] Зебе се не виђају само као кућни љубимци, већ и у свом природном станишту. Ово је врста која се веома добро сналази и самим тим јој за живот одговарају места као што су шуме, паркови, вртови, дворишта, ливаде са дрвећем и воћњаци. Води порекло из делова Азије, већег дела Европе и Северне Африке. Зебино гнездо је веома удубљено, а често одабере место које је на висини од 2m до чак 10m. Гнездо направи од маховине и трава, а облаже га длакама и перјем. Своје гнездо и младе у њему брани од предатора тако што их сакрије помоћу комадића коре и лишајева. У нашим континенталним крајевима презимљавају само мушки припадници такозваних домаћих зеба, док се велики број женки сели у топлије крајеве. „Coelebs“ – Безбрачни – део је зебиног латинског назива. == Исхрана == Зебе се хране семенкама и инсектима, просом, семеном чичка, конопљом... Вешто их проналазе у својим стаништима и често се могу видети како спуштене главе чепркају по тлу. Пуно се радују зрневљу које је пало на земљу или овсеним пахуљицама, док у шуми трагају за буковим плодовима, што им је омиљена храна. == Размножавање == Зебe се гнезде два пута годишње, од априла до јуна месеца. Женке носе у просеку од 4 до 6 јаја, чија боја може бити зеленкаста или светло плава са тамним мрљама и шарама. Женка и мужјак се смењују и леже на јајима 12, 13 дана. Када се излегу птићи, зебе су веома пожртвовани родитељи и доста се труде око свог потомства. Након 20 дана птићи напуштају гнездо. Треба истаћи да се зебе не размножавају само у природи већ и у заточеништву. Власници им праве затворена гнезда у облику дупље, помоћу кутија које имају рупу преко које зебе улазе у гнездо. == Занимљивости == Популација зеба је тренутно стабилна. Не постоји ниједан документ који показује да се у последње време њихов број драстично смањио, па их због тога Међународна унија за заштиту природе класификује као врсту којој не прети велики ризик од изумирања. Ипак, криволовци годишње у Србији ухвате од 8.000 до 10.000 живих птица певачица које заврше на црном тржишту у Србији и широм Европе. Процењује се да бројност гнездећих парова ове врсте варира од 1.450.000 до 1.800.000 парова. Постоји много врста зеба, чак више од 140 – 150. Неке од најпознатијих су: ''Fringilla coelebs, Serinus canaria, Carduelis carduelis, Chloris chloris,....'' Чак и поред свих тих врста, свака јединка мужјака пева другачије! re1fs543mofa44khzjw0r288acd6yd4 0 12159 23930 23770 2026-05-29T11:54:53Z ~2026-31978-54 97812 23930 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Mareca penelope in flight.jpg |мини|Звиждара]] Звиждара (''Anas penelope'') је врста патке која највише настањује Европу и Азију. Позната је по свом посебном звиждуку. == Изглед == [[Датотека:Mareca penelope (40755707753).jpg|мини|Изглед Звиждаре]] Ова врста патке је дугачка око 40 до 50 центиметара, а крила имају распон од 70 до 80 центиметара и тешка је од 500 до 1000 грама. По изгледу се разликују мужјак и женка. Мужјак звиждаре има упадљиво, шарено перје са наранџастом главом, док је женка браонкаста и неупадљива. Због тога се мужјак лакше примећује, а женка се боље уклапа у околину. == Станиште == [[Датотека:Mareca penelope kuribo.jpg|мини|Звиждара]] Звиждара најчешће живи на воденим стаништима. У Србији се може видети уз реке, на језерима и барама, у мочварним подручијима итд. Она је птица селица, па у Србију најчешће долази током зиме. Лети одлази у северније крајеве где се гнезди. == Исхрана == Звиждара се углавном храни биљном храном. Једе траву, водене биљке и семена, а храну често тражи на површини воде или у плиткој води. Понекад се храни и ситним животињама као што су инсекти. == Размножаваље == Звиждара се гнезди у северним крајевима Европе, где женка прави гнездо, најчешће сакривено у трави близу воде. Женка сама леже јаја и брине се о младунцима. Када се излегу, пачићи брзо напуштају гнездо и прате мајку, која их учи да се сами сналазе у природи. == Занимљивости == Звиждара је у многим земљама заштићена врста, јер јој прети губитак природних станишта. Позната је по свом карактеристичном звиждању по коме је и добила име, а мужјаци се тим звуком оглашавају и привлаче женке. Иако се не помиње често у народним причама, људи су је одувек примећивали због њеног необичног гласа и лепог изгледа. cm2kbg3ut3smekrsf13xvihc3frqv9k 0 12164 23931 23817 2026-05-29T11:56:35Z ~2026-31978-54 97812 23931 wikitext text/x-wiki == Увод == Ћубасти гњурац (лат. ''Podiceps cristatus'') је водена птица која живи на језерима, барама и мирним рекама. Познат је по свом лепом изгледу и перјаној круни на глави. Одлично рони и већину времена проводи у води. [[Датотека:Podiceps cristatus 2 - Lake Dulverton.jpg|мини|Ћубасти гњурац]] == Изглед == Ћубасти гњурац има дуг врат и шиљат кљун. Тело му је издужено, а перје углавном бело и смеђе боје. На глави има карактеристичне чуперке,  по чему је и добио име. Ноге су му позади постављене, што му помаже у пливању. [[Датотека:Podiceps cristatus juv.jpg|мини|Ћубасти гњурац]] == Станиште == Живи на слатководним површинама као што су језера, баре и мирне реке. Воли места са пуно трске  и воденог биља где може да се сакрије и направи гнездо. Он је делимично птица селица. == Исхрана == Храни се углавном рибом, али једе и жабе, инсекте и друге мале водене животиње. Храну хвата ронећи под водом. [[Датотека:Great Crested Grebe 2025 08 30 01.jpg|мини|Ћубасти гњурац]] == Размножавање == Гнездо прави на води, од биљака и трске. Женка полаже неколико јаја, а оба родитеља брину о младима. Често се може видети како носе младунце на леђима. == Занимљивости == Прави посебан плес током удварања. Одличан је ронилац. У Србији је заштићена врста. Може тихо да зарони када је у опасности. Понекад гута своје перје да би лакше сварио храну. 39zb22ykydz9r4ptomaourkjgp3223n 0 12182 23932 23838 2026-05-29T11:57:54Z ~2026-31978-54 97812 23932 wikitext text/x-wiki == Увод == Лабуд грбaц (''Cygnus olor'') је једна од највећих и најтежих птица летачица. Обa пола су сличног изгледа, с тим што су мужјаци генерално већи од женки и имају већу избoчину на кљуну. Лабуд грбaц је једна од најпознатијих и најраспрострањенијих врста лабудова у Европи. Ова врста има важно место у култури и уметности и често симболизује љубав, верност и чистоту. [[Датотека:Mute swan (Cygnus olor) looking for food in waves, Windermere, England.jpg|мини|Лабуд грбaц]] Тело лабуда грбца је прилагођено животу на води. Ноге се налазе ближе задњем делу тела, што омогућава ефикасно пливање, али отежава кретање по копну. == Изглед == [[Датотека:092 Wild Mute swan in flight at Lake Geneva during golden hour of sunset Photo by Giles Laurent.jpg|мини|Лабуд грбaц]] [[Датотека:Swan on Lake Geneva.jpg|мини|Лабуд грбaц]] Лабуд грбац је једна од најпрепознатљивијих и најлепших мочварних птица у Европи. То је крупна птица дужине од око 140 до 160 центиметара, са распоном крила већим од два метра, док се његова тежина најчешће креће између 8 и 12 килограма, при чему су мужјаци обично већи од женки. Одрасле јединке имају потпуно бело перје, док су млади сивкасто-смеђи све док не достигну зрелост. Кљун му је упечатљиво наранџасте боје са карактеристичном црном квргом у основи, по којој је и добио назив „грбац“, док су очи и делови око кљуна црне боје. Посебно је препознатљив по свом дугачком, савијеном врату у латиничког слова „S”. Често плива са благо подигнутим крилима која му дају помало „надут“ изглед. За разлику од других врста лабудова, лабуд грбац има наранџаст кљун и не испушта гласне звукове, због чега је на енглеском познат и као „неми лабуд”. == Станиште == Лабуд грбaц насељава језера, баре, мочваре и мирне речне токове са богатом вегетацијом. Често се може наћи и у парковима и на вештачким језерима. Током зиме може боравити и у приобалним морским водама. Углавном нема масовних миграција, али се зими могу окупљати у јата од преко 100 јединки. == Исхрана == Исхрана лабуда грбца се углавном заснива на воденим биљкама. Он својим дугим вратом допире испод површине воде тражећи храну. Храни се алгама, лишћем и другим воденим биљкама. Осим тога, једе и ситне организме који се налазе у води. == Размножавање == Лабуд грбaц је моногаман и обично формира парове који трају више сезона, а често и цео живот. Гнездо прави близу воде, најчешће у тршћацима или густој вегетацији. Женка обично полаже 4 до 7 јаја, а инкубација траје око 35 дана. У инкубацији учествују оба родитеља, који заједно штите гнездо и младунце. Младунци су у почетку сивкасто-браон боје и остају уз родитеље док не ојачају и не науче да лете, што се дешава након неколико месеци. Родитељи су веома заштитнички настројени и агресивно бране младунце од сваке претње. == Занимљивости == Као и сви лабудови, и лабуд грбaц је познат по томе што „пати“ за изгубљеним партнером или младима. Они пролазе кроз период жалости, а у случају губитка партнера остају на месту где су живели или се придружују јату. Лабудови нападају људе који се превише приближе њиховом гнезду, што може бити опасно, нарочито за децу. Њихова највећа брзина лета је око 80 km/h. Уместо гласног оглашавања, чешће користе покрете врата и тела као начин комуникације. При лету крила производе снажан звук који настаје због брзог замаха и облика пера и може се чути са веће удаљености. Лабуд грбац има животни век од 15–25 година у природи, а у заштићеним условима и преко 30 година. Од 1984. године лабуд грбaц је национална птица Данске. Максимална тежина ове врсте је око 15 kg, али је забележена изузетно крупна јединка тешка скоро 23 kg, што је чини једном од најтежих птица летачица. 4lpngcz2r4paa92450kw1xv5gkuzlie