Викикњиге srwikibooks https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.4 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викикњиге Разговор о викикњигама Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Кувар Разговор о кувару TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 12141 23934 23792 2026-05-29T11:59:26Z ~2026-31978-54 97812 23934 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Black_stork_(Ciconia_nigra).jpg|мини|Црна рода]] Црна рода (''Ciconia nigra'') је са белом родом једина врста роде која живи у Европи. Такође црне роде су у неким пределима Европе врло угрожена врста и законом заштићена. == Изглед == [[Датотека:Ciconia_nigra_1_(Marek_Szczepanek).jpg|мини|Изглед црне роде]] Глава, врат, леђа и крила покривена су црним перјем, зеленкасто-металног сјаја, а трбух је беле боје. Дуг и код корена дебео кљун, као и кожа око очију има црвену боју. Међу прстима на дугим црвеним ногама има, као и бела рода, пловне кожице. == Станиште == [[Датотека:Ciconia_nigra.jpg|мини|Црна рода]] Гнездишта су им у јужној Русији, јужној Европи, источној Европи и централној Европи. Бораве у мочварама и низијским шумама. Такође оне су и птице селице и птице станарице. Птице које се селе се селе у пределе средње Африке и југоисточе Азије, а птице станарице стално бораве у jужној Африци. == Исхрана == Храни се рибама, жабама, воденим инсектима и малим сисарима. Лови храну из воде. == Размножавање == Када се једном упаре, мужјак и женка остају у пару за цео живот, а могу да живе и преко 50 година. Женка снесе (око) 5 јаја, а инкубација траје 28 до 30 дана у зависности од климе и временских прилика. Мужјак и женка наизменично леже на јајима. == Занимљивости == За разлику од белих рода, живе далеко од људских насеља и имају добро развијен начин комуникације. 27de4rcalz0g979o9mu2smgb74cxpsm 0 12144 23937 23789 2026-05-29T12:01:34Z ~2026-31978-54 97812 23937 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Chlidonias_hybridus_1.jpg|мини|Белобрка чигра]] Белобрка чигра (''Chlidonias hybrida'') је веома занимљива птица која насељава мочварна подручја, а препознатљива је по свом карактеристичном изгледу и начину живота. Име је добила по светлим беличастим “брковима”, односно о белим деловима главе који се лако уочавају. == Изглед == [[Датотека:Whiskered_Tern_%28Chlidonias_hybridus%29_%288520159871%29.jpg|мини|Изглед белобрке чигре]] Дуга је од 28 до 35 центиметара, а распон крила јој може бити од 70 до 80 центиметара. Тело јој је претежно бело, док су њена леђа и горњи део крила сиви и на глави има црну капу која јој даје симпатичан изглед. Ова комбинација боја чини је лако препознатљивом на небу. == Станиште == [[Датотека:Whiskered_Tern_%28Chlidonias_hybridus%29_W_IMG_3605.jpg|мини|Белобрка чигра]] Белобрка чигра се у Србији најчешће може видети у равничарским пределима, посебно у Војводини, где има много река, језера и бара. Највише јој одговарају пешчане или шљунковите обале великих река попут Дунава и Саве. На таквим местима лако проналази мир и сигурност за одмор и гнежђење. Ова птица воли отворене просторе близу воде, где има добар преглед околине и где лако долази до хране. Белобрка чигра је птица силица, у пролеће долази из топлијих крајева, а у јесен се сели у Африку, где проводи зиму. == Исхрана == Белобрка чигра се храни ситном рибом, воденим инсектима, ларвама, пуноглавцима и другим ситним животињама које може да ухвати близу површине воде. Док лети изнад воде, пажљиво посматра шта се дешава испод површине, тражећи свој следећи оброк. Када угледа плен, брзо се спусти и кљуном га зграби из воде. Због свог одличног вида и спретности, ова птица успешно налази храну чак и када је вода узбуркана. == Размножавање == Сезона размножавања почиње у пролеће, када се птице враћају са зимовања. Белобрке чигре праве гнезда на земљи близу воде, или на мирним воденим површинама, међу биљкама, где су младунци добро заштићени. Женка полаже неколико јаја, која су добро камуфлирана и тешко их је уочити. Оба родитеља брину о јајима и касније о младунцима. Младунци се излегу после неколико недеља и брзо почињу да се крећу, али још неко време зависе од родитеља док не науче да лете и сами проналазе храну. == Занимљивости == Белобрка чигра је заштићена врста у Србији, јер јој бројност опада због уништавања природних станишта и узнемиравања од стране људи. Због тога је важно чувати места где она живи и гнезди се. Занимљиво је да су њена јаја толико добро уклопљена са околином да их је готово немогуће приметити. Њен лак и брз лет оставља утисак као да плеше изнад површине воде. Позната је и по томе што веома гласно брани своје гнездо када се осети угроженом. Иако се не појављује често у народним причама, људи је препознају као симбол чистих вода и очуване природе. hnl4rhznw8jni03tkfipkkbm1jrskop 0 12180 23939 23836 2026-05-29T12:03:08Z ~2026-31978-54 97812 23939 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Tyto alba - Cetrería - 01.jpg|мини|Кукувија]] Птица кукувија (''Tyto alba'') је врста сове. Једна је од најраспрострањенијих врста међу совама, али и птицама уопште. Кукувија може да се види готово свугде, осим у северном делу Хималаја, на неким острвима на Пацифику и већем делу Индонезије. Кукувија се на латинском назива Tyto alba, a породица из које потиче – ''Tytonidae''. Кукувија је ноћна птица која је у Србији угрожена због губитка станишта за прављење гнезда и за исхрану. == Изглед == [[Датотека:Front view of a barn owl - Tyto alba - in flight.jpg|мини|Кукувија]] Кукувија је сова бледоплаве коже, кратког репа и дугих крила која имају максималан распон од 68 до 105 центиметара. У Европи је распон тежине ових птица од 187 до 445 грама, док је у Африци најмања тежина 266 грама, а највећа 470 грама, и поред чињенице да су мужјаци за 10% лакши од женки. Кукувија има велике црне очи и лице у облику срца, беле боје, а има и јединствено и посебно перје изнад кљуна које веома подсећа на нос. Кљун јој је светле браон боје, а може бити и тамније браон. Боје на птици кукувији су разноврсне. На горњем и доњем делу тела има специфичну боју, између сиве и бледосмеђе, док понеке подврсте имају више браон боје, али зато све врсте имају мале, црне и беле мрље, којих код мужјака има мање, а код женки више. Такође, кукувија има веома дугачке ноге које су црвенкасте, па и беле боје, док су прсти кукувије обично розе или имају мешавину боја, сиву и тамну нијансу розе. == Станиште == [[Датотека:Barn owl 2550068.jpg|мини|Кукувија]] Кукувије има у Европи, до југа Шпаније и југа Шведске, на западу Русије и у већем делу Африке, а неке подврсте су нађене и на другим местима. Обично се може видети на местима где има људи, као што су цркве, манастири, старе зграде, па и штале. У Србији је има у низијским пределима, али и у брдско-планинским пределима. Кукувија је птица станарица. == Исхрана == Кукувија се обично храни ситним животињама као што су мишеви, пацови и волухарице, мада се њена исхрана у различитим пределима разликује, али се у готово свим пределима спомиње волухарица као главни део исхране. Њен одличан слух јој помаже да лови мале сисаре којима се храни. Плен до 100 грама кида на комаде и тако га једе, док плен тежи од 100 грама обично у потпуности раскомада и већину поједе, а остатке и нејестиве делове одбаци. Такође, ова птица организује храну коју је уловила тако што вишак хране, који не може да поједе, складишти на местима где се одмара, како би у периодима када не би имала довољно хране, могла да поједе сачуване остатке. Понекад се ова птица храни и другим животињама, попут инсеката, других птица, слепих мишева, водоземаца, али једно живо биће које кукувија уопште не једе је кишна глиста. == Размножавање == Женке кукувије су за гнежђење спремне кад имају око десет или једанаест месеци, а са мужјаком остају целог живота. Чим се веза успостави између њих, обоје облећу око гнезда свакодневно, како би осигурали своју територију. Кукувије се обично гнезде у шупљинама, а могу се наћи и јединке које складно живе са чавкама. Док женка полаже јаја, мужјак лети около и скупља храну за женку. Женка обично снесе око 5 јаја, која су бела. Онда она лежи на њима, док јој мужјак непрекидно доноси нове и нове залихе хране и обично их гомила поред ње. Младунци су првобитно прекривени белим паперјем, а родитељи им доносе много хране, пошто им је потребна, јер се веома брзо развијају. У шестој недељи живота, већ су одрасли, а у деветој одлећу од гнезда. == Занимљивости == Кукувију људи традиционално називају „совом смрти“ и „демонском совом“, а разлог за то је веровање да је кукувија птица која доноси лошу срећу, због јединственог звука који испушта, а за који људи из Србије верују да прориче смрт и болест, као и због чињенице да кукувија има бело перје и бело лице, због чега изгледа мало застрашујуће. Такође, ова птица је строго заштићена у Србији, због недостатка станишта, које јој је потребно због парења и гнежђења. 3x5cxatf7if5dowx08e0pyxnbtuk18g 0 12184 23936 23844 2026-05-29T12:00:54Z ~2026-31978-54 97812 23936 wikitext text/x-wiki == Увод == Птице лиске (''Fulica atra'') припадају породици водених кокошки и њихово тело је прилагођено животу уз воду. Веома су друштвене птице, скупљају се у јата приликом сеобе. На северу су птице селице, а код нас су станарице. [[Датотека:Fulica atra, Blässhuhn am Adenauer-Weiher.jpg|мини|Црна лиска]] == Изглед == Црна лиска је дужине око 40 цм. Боја јој је потпуно црна. Има карактеристичну белу рожасту лису на челу повише кљуна. Има кратак реп, распон крила до 75 цм. Очи су јој црвене са црним зеницама. Тежина може бити од 750-900 грама. Црне лиске имају расцепљене режњасте ноге помоћу којих пливају. Оне роне брже од пловки, задржавају се под водом и по 16 секунди. Приликом ходања спуштају главу, а реп уздижу право. Стално климају главом и машу смешно малим репом. [[Датотека:Eurasian Coot 2025 11 30 03.jpg|мини|Црна лиска]] == Станиште == Црна лиска распрострањена је у целој Европи, осим на северу Русије и Скандинавије. Код нас се може срести током читаве године. Претежно живи на језерима, барама и мочварама. Живи у великим јатима. [[Датотека:Australian coot (Fulica atra australis) juvenile Mount Lofty.jpg|мини|Црна лиска – младунче]] == Исхрана == Неке врсте се хране мишевима и пацовима, неке инсектима, жабама, пужевима и гуштерима. Нападају друге мање птице и једу водено биље. Лове рибу и друге ситне бескичмењаке. == Размножавање == Црне лиске су углавном моногамне, што значи да имају једног партнера. Паре се почетком пролећа до лета. Оба брачна друга заједнички праве гнездо од траве и растиња где два пута годишње носи јаја, од 8 до 15 жуто-зелених јаја са тамним пегама. Оба родитеља леже на јајима. == Занимљивости == Црне лиске су веома радознале птице. Најактивније су ноћу, скривају се од људи. Животни век црне лиске је око 7 година. msr15jg55iowpz0gwk5l2mvwbs16nj2 0 12186 23935 23846 2026-05-29T11:59:59Z ~2026-31978-54 97812 23935 wikitext text/x-wiki == Увод == Мала бела чапља (''Egretta garzetta'') је врста птице селице из породице чапљи. Знатно је мања од велике беле чапље. Може да нарасте од 53 до 58 cm, док може да тежи до пола килограма. Мала бела чапља је на листи строго заштићених животиња. У Србији је честа гнездарица као и селица. [[Датотека:Egretta garzetta 2015-06-17.jpg|мини|Мала бела чапља]] == Изглед == Мала бела чапља има све типичне одлике чапљи: дуг кљун, врат и ноге. Боја малих и великих птица је бела. Док је кљун црн и зашиљен, ноге су такође црне боје док су врхови ногу и кљуна жути. Мужјак има два украсна пера на прсима и има продужено висеће перје. [[Датотека:Phalacrocorax carbo, Egretta garzetta and Mareca strepera in Taudha Lake.jpg|мини|Мала бела чапља]] == Станиште == Живи уз баре, мочваре, рибњаке и друге стајаће воде. Мала бела чапља своје гнездо гради на дрвећу или на трсци. Као материјал користи гранчице, трску која је ломљена или шевар. [[Датотека:Egretta garzetta 08707.jpg|мини|Мала бела чапља]] == Исхрана == Углавном зависи од времена и сезоне. Једу жабе и рибе, ретко кад јаја од других птица. Једу пред саму зору или ујутру када су најактивније. == Размножавање == У Европи и Азији размножавају се у периоду од маја до јуна, док се јединке у Аустралији размножавају од октобра до јануара, а оне у Јужној Африци од јуна до фебруара. == Занимљивости == Од 2000. године број припадника ове врсте птице у благом је порасту, за разлику од многих птица чија бројност опада на територији Србије. 6ubwvs1hjmm8tn4lzcjcodcny7qhl4r 0 12208 23940 23870 2026-05-29T12:03:43Z ~2026-31978-54 97812 23940 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Дві_сови_на_гілці.jpg|мини|Сова ушара]] '''Сова ушара''' (''Bubo bubo'') је средње велика ноћна птица грабљивица из породице правих сова. Она је једна од најраспрострањенијих сова у Србији. Позната је по својим дугим ушним праменовима перја који јој дају карактеристичан изглед. == Изглед == [[Датотека:Asio_otus_uszatka2.jpg|мини|Сова ушара]] Дугачка је 35 до 40 центиметара, са распоном крила око 90 до 100 центиметара. Перје јој је претежно смеђе-сиво са бројним тамним пругама и пегама које јој омогућавају одличну камуфлажу. Има велике наранџасто-црвене очи и дуге ушне праменове које може подићи или спустити. У лету се препознаје по дугим крилима и спором, тихом лету. Мужјаци и женке су веома слични, али су женке нешто веће. == Станиште == [[Датотека:Asio_Otus_Otus_-_Waldohreule_-_northern_Germany,_wild_II.jpg|мини|Сова ушара]] Насељава шумске пределе, шумарке, паркове, воћњаке и рубове шума. Често се налази близу отворених површина где лови. У Србији је распрострањена широм земље од равница Војводине до брдских и планинских подручја. Део популације је сталан, док неке јединке мигрирају на југ током зиме. == Исхрана == Храни се углавном ситним сисарима, пре свега мишевима, волухарицама и другим глодарима. Ретко лови и мале птице, инсекте или жабе. Лови ноћу тако што лети ниско изнад земље и ослушкује плен. Веома је корисна јер контролише популацију глодара. == Размножавање == Често користи стара гнезда врана, сврака или других птица уместо да гради своје. Женка полаже 4 до 7 јаја која леже око 25 до 30 дана. Младунци напуштају гнездо након месец дана, али их родитељи још неко време хране. Гнезди се од марта до јуна. == Занимљивости == Сова ушара је позната по тихом лету захваљујући посебној структури перја. Током зиме се често може видети у већим групама на дневном мировању у крошњама дрвећа. У Србији је релативно честа, али јој претње представљају уништавање станишта и сметње током гнежђења. Њен позив је дубок и пригушен звук који се често чује у пролеће и јесен. 5v2uepu08yzocfnmaog2go4cr3jlh9k 0 12210 23938 23872 2026-05-29T12:02:27Z ~2026-31978-54 97812 23938 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Strix_aluco,_Neuss_(DE)_--_2022_--_0132.jpg|мини|Шумска сова]] '''Шумска сова''' (''Strix aluco'') је средње велика ноћна птица грабљивица из породице правих сова. Она је једна од најчешћих и најпознатијих сова у шумама Србије. Позната је по свом карактеристичном дубоком позиву који се често чује у сумрак и током ноћи. == Изглед == [[Датотека:Tawny_wiki_edit1.jpg|мини|Шумска сова]] Дугачка је 37 до 43 центиметара, са распоном крила 81 до 96 центиметара. Перје јој је претежно смеђе или сивкасто са тамним пругама и пегама које пружају одличну камуфлажу на дрвећу. Има велике црне очи и округлу главу без ушних праменова. Кљун је кратак и снажан. Постоје две основне бојне варијанте, смеђа и сива. Женке су нешто веће од мужјака. == Станиште == [[Датотека:Strix_aluco_Richard_Bartz.jpg|мини|Шумска сова]] Насељава листопадне, мешовите и старије четинарске шуме, паркове, веће вртове и шумарке. Воли подручја са старим дрвећем у којем има шупљина за гнежђење. У Србији је распрострањена широм земље, од равничарских шума Војводине до брдско-планинских шума. То је стална птица која се не сели. == Исхрана == Храни се углавном ситним сисарима као што су мишеви, волухарице и ровчице. Лови и мале птице, жабе, инсекте и земаљске црве. Лов обавља ноћу са гране или у ниском лету, ослањајући се на одличан слух. Веома је корисна јер контролише популацију глодара у шумама и парковима. == Размножавање == Гнезди се у природним шупљинама стабала, старом гнезду врана или у вештачким кућицама. Женка полаже 2 до 5 јаја која леже око 28 до 30 дана. Младунци напуштају гнездо након 28 до 35 дана, али их родитељи још неко време хране. Гнезди се од марта до јуна. == Занимљивости == Она је територијална и веома агресивна у одбрани гнезда. У Србији је релативно честа, али јој је потребно старо дрвеће са шупљинама. Често се може чути у градским парковима где има довољно старих стабала. bgsoegcdhgizre33vol446ggl9ht27y 0 12217 23941 2026-05-29T14:26:08Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: [[Датотека:House_Martin_(Delichon_urbicum)_(1).jpg|мини|десно|250п|Градска ласта (''Delichon urbicum'')]] '''Градска ласта''' (''Delichon urbicum'') је мала птица из породице ласта (Hirundinidae). Често живи у близини људи, па своја гнезда прави на кућама, зградама и мостовима. Позната је по брзом и спретном… 23941 wikitext text/x-wiki [[Датотека:House_Martin_(Delichon_urbicum)_(1).jpg|мини|десно|250п|Градска ласта (''Delichon urbicum'')]] '''Градска ласта''' (''Delichon urbicum'') је мала птица из породице ласта (Hirundinidae). Често живи у близини људи, па своја гнезда прави на кућама, зградама и мостовима. Позната је по брзом и спретном лету и оглашавању тихим цвркутом. == Изглед == Градска ласта је дугачка око 13 центиметара. Горњи део тела јој је црн са плавичастим сјајем, док су стомак и подрепак бели. Реп је кратак и мање рашљаст него код сеоске ласте. Крила су јој дугачка и уска, што јој омогућава брз и лак лет. Мужјак и женка изгледају скоро исто. == Станиште == Градска ласта живи у Европи, Азији и северним деловима Африке. Најчешће се може видети у селима, градовима и близу река и ливада. Гнезди се испод кровова кућа, на терасама, испод мостова и на високим зградама. Воли места где има довољно инсеката и воде. == Исхрана == Градска ласта се храни инсектима које хвата у лету. Најчешће једе муве, комарце, ситне бубе и лептире. Док лети, широко отвара кљун и хвата плен у ваздуху. == Размножавање == Гнездо прави од блата и травчица. Оно има облик затворене чаше са малим улазом на врху. Женка полаже од 3 до 5 јаја. На јајима леже оба родитеља око две недеље. Млади остају у гнезду око три недеље, након чега почињу да лете. == Занимљивости == Градска ласта може да проведе велики део дана у лету. Људи је сматрају корисном птицом јер уништава велики број инсеката. Често се враћа на исто место гнежђења сваке године. Њено присуство је знак доласка пролећа. c3wsfrzqzgcnxl4g9vmx9yvsg37g6e2 23942 23941 2026-05-29T14:27:44Z Filip Ćetojević 97793 Уклоњена целокупна садржина странице 23942 wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 23946 23942 2026-05-29T14:56:16Z Filip Ćetojević 97793 23946 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Пронурок_(Cinclus_cinclus)_недалеко_від_гнізда.jpg|мини|десно|250п|Воден кос (''Cinclus cinclus'')]] '''Воден кос''' (''Cinclus cinclus'') је птица из породице водених косова (''Cinclidae''). Познат је по томе што живи уз брзе планинске потоке и што је једна од ретких птица која може да рони и хода под водом. == Изглед == Воден кос је здепаста птица дуга око 17 до 20 центиметара. Перје му је углавном тамносмеђе до црно, док су груди и грло често беле боје, што му даје препознатљив изглед. Има кратка крила и кратак реп, а очи су му прилагођене јаком одсјају воде. == Станиште == [[Датотека:Dipper_(Cinclus_cinclus),_Bigar_Waterfall,_Caras-Severin,_Romania_(34603130813).jpg|мини|десно|250п|Воден кос]] Воден кос живи у Европи, деловима Азије и северне Африке. Најчешће насељава брзе, чисте планинске реке и потоке са каменитим дном. Веома је осетљив на загађење воде, па се углавном налази у очуваним природним срединама. == Исхрана == Воден кос се храни воденим инсектима, ларвама, малим раковима и другим бескичмењацима које налази испод камења у води. За разлику од већине птица, он активно улази у воду, хода по дну и окреће камење у потрази за храном. == Размножавање == [[Датотека:Skorec_vodní_pod_vodopádem.jpg|мини|десно|250п|Воден кос]] Гнездо прави близу воде, најчешће у пукотинама стена, испод мостова или уз обале потока. Гнездо је направљено од маховине и траве и често је скривено и добро заштићено од воде. Женка полаже од 4 до 6 јаја, а млади остају у гнезду око три недеље. == Занимљивости == Воден кос је једна од ретких птица која може да „шета“ по дну воде користећи крила за стабилизацију. Има густо перје које га штити од хладне воде. Његово присуство се често сматра знаком чисте и здраве реке. 913vprp15pf8zn0n0vxfff31f3q9fpy 0 12218 23943 2026-05-29T14:29:30Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: [[Датотека:House_Martin_(Delichon_urbicum)_(1).jpg|мини|десно|250п|Градска ласта (''Delichon urbicum'')]] '''Градска ласта''' (''Delichon urbicum'') је мала птица из породице ласта (Hirundinidae). Често живи у близини људи, па своја гнезда прави на кућама, зградама и мостовима. Позната је по брзом и спретном… 23943 wikitext text/x-wiki [[Датотека:House_Martin_(Delichon_urbicum)_(1).jpg|мини|десно|250п|Градска ласта (''Delichon urbicum'')]] '''Градска ласта''' (''Delichon urbicum'') је мала птица из породице ласта (Hirundinidae). Често живи у близини људи, па своја гнезда прави на кућама, зградама и мостовима. Позната је по брзом и спретном лету и оглашавању тихим цвркутом. == Изглед == Градска ласта је дугачка око 13 центиметара. Горњи део тела јој је црн са плавичастим сјајем, док су стомак и подрепак бели. Реп је кратак и мање рашљаст него код сеоске ласте. Крила су јој дугачка и уска, што јој омогућава брз и лак лет. Мужјак и женка изгледају скоро исто. == Станиште == [[Датотека:House_martins_(Delichon_urbicum_meridionale)_at_nest.jpg|мини|десно|250п|Градска ласта]] Градска ласта живи у Европи, Азији и северним деловима Африке. Најчешће се може видети у селима, градовима и близу река и ливада. Гнезди се испод кровова кућа, на терасама, испод мостова и на високим зградама. Воли места где има довољно инсеката и воде. == Исхрана == Градска ласта се храни инсектима које хвата у лету. Најчешће једе муве, комарце, ситне бубе и лептире. Док лети, широко отвара кљун и хвата плен у ваздуху. == Размножавање == [[Датотека:Delichon_urbicum_MHNT.jpg|мини|десно|250п|Градска ласта]] Гнездо прави од блата и травчица. Оно има облик затворене чаше са малим улазом на врху. Женка полаже од 3 до 5 јаја. На јајима леже оба родитеља око две недеље. Млади остају у гнезду око три недеље, након чега почињу да лете. == Занимљивости == Градска ласта може да проведе велики део дана у лету. Људи је сматрају корисном птицом јер уништава велики број инсеката. Често се враћа на исто место гнежђења сваке године. Њено присуство је знак доласка пролећа. phwzf4iiewj4bi0vub2yitvn20aoe43 0 12219 23944 2026-05-29T14:41:48Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: [[Датотека:Chloris_chloris_(profile).jpg|мини|десно|250п|Зелентарка (''Chloris chloris'')]] '''Зелентарка''' (''Chloris chloris'') је мала птица певачица из породице зеба (''Fringillidae''). Позната је по зеленкастом перју и снажном кљуну. Често се може видети у парковима, баштама, шумама и воћњацима. ==… 23944 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Chloris_chloris_(profile).jpg|мини|десно|250п|Зелентарка (''Chloris chloris'')]] '''Зелентарка''' (''Chloris chloris'') је мала птица певачица из породице зеба (''Fringillidae''). Позната је по зеленкастом перју и снажном кљуну. Често се може видети у парковима, баштама, шумама и воћњацима. == Изглед == Зелентарка је дугачка око 15 центиметара. Тело јој је здепасто, а кљун кратак и јак. Мужјак има зеленкасто-жуто перје са жутим деловима на крилима и репу, док је женка нешто блеђих боја и мање упадљива. Када лети, на крилима се јасно виде жуте пруге. == Станиште == [[Датотека:ChlorisChlorisIUCN.svg|мини|десно|250п|Мапа распрострањења зелентарке]] Зелентарка живи у Европи, деловима Азије и северне Африке. Најчешће насељава паркове, вртове, шумске рубове, воћњаке и жбунасте пределе. Често борави у близини људи јер ту лако проналази храну. == Исхрана == [[Датотека:Greenfinch_(Chloris_chloris),_Melling_-_geograph.org.uk_-_3582532.jpg|мини|десно|250п|Зелентарка]] Зелентарка се углавном храни семенкама, зрневљем, пупољцима и ситним инсектима. Снажан кљун јој помаже да лако ломи тврде семенке. == Размножавање == Гнездо прави у жбуњу или на дрвећу. Гради га од траве, маховине и танких гранчица. Женка полаже од 4 до 6 јаја и на њима лежи око две недеље, док мужјак доноси храну. Млади птићи остају у гнезду још око две недеље након излегања. == Занимљивости == Зелентарка има снажан и мелодичан глас. Често се окупља у мањим јатима, а зими се може видети на хранилицама за птице. Њена зелена боја помаже јој да се сакрије међу лишћем. i5k3yxwsgaoz1zpa9tq3ixs8z7c3juf 0 12220 23945 2026-05-29T14:48:24Z Filip Ćetojević 97793 Нова страница: [[Датотека:Coloeus_monedula_(Antwerpen).jpg|мини|десно|250п|Чавка (''Corvus monedula'')]] '''Чавка''' (''Corvus monedula'') је птица из породице врана (''Corvidae''). Позната је по својој интелигенцији, друштвеном понашању и препознатљивом гласу. Често живи у близини људи, у градовима, селима, на литица… 23945 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Coloeus_monedula_(Antwerpen).jpg|мини|десно|250п|Чавка (''Corvus monedula'')]] '''Чавка''' (''Corvus monedula'') је птица из породице врана (''Corvidae''). Позната је по својој интелигенцији, друштвеном понашању и препознатљивом гласу. Често живи у близини људи, у градовима, селима, на литицама и старим зградама. == Изглед == Чавка је мања од вране и гаврана, дугачка око 30 до 35 центиметара. Перје јој је углавном црно, али са сивим потиљком и светлијим деловима на глави. Очи су јој светле, готово сребрнасте, што је једна од њених најпрепознатљивијих особина. Кљун је кратак и снажан. == Станиште == [[Датотека:Western_Jackdaw_2025_05_23_03.jpg|мини|десно|250п|Чавка]] Чавка живи у Европи, западној Азији и деловима северне Африке. Најчешће насељава градове, црквене куле, димњаке, старе зграде, али и стеновите пределе и шумске рубове. Веома је прилагодљива и лако се прилагођава животу у близини људи. == Исхрана == Чавка је сваштојед. Храни се инсектима, црвима, семенкама, плодовима, као и остацима хране које налази у насељима. Понекад узима јаја других птица или ситне животиње, али се углавном храни лако доступном храном. == Размножавање == [[Датотека:Kaja_(Corvus_monedula)_01.jpg|мини|десно|250п|Чавка]] Чавке праве гнезда у шупљинама дрвећа, на зградама и у пукотинама зидова. Гнездо граде од гранчица, траве и других доступних материјала. Женка полаже од 4 до 6 јаја и инкубација траје око две и по недеље. Млади птићи остају у гнезду око месец дана након излегања. == Занимљивости == Чавке су веома друштвене птице и често живе у великим јатима. Познате су по високој интелигенцији и способности да користе једноставне „алате“ у природи. Често се могу видети како заједно траже храну и комуницирају разним гласовима. phifuy3xeitbwcwz4yn3dtsqay8p66i