Викикњиге srwikibooks https://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.4 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викикњиге Разговор о викикњигама Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Кувар Разговор о кувару TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 12134 23975 23784 2026-05-31T20:56:07Z Darko937 97803 23975 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:L%E2%81%A0inerle_-_M%E2%81%A0otacilla_alba_in_Austevoll.jpg|мини|Бела плиска]] Бела плиска (''Motacilla alba'') је мала речна птица из породице плиски. Она је једна од најпрепознатљивијих и најраспрострањенијих птица у Европи и Азији. Често се може видети у близини вода, на пољима, али и у градским срединама где се одлично прилагођава присуству човека. Због своје покретљивости и занимљивом понашању представља занимљив предмет проучавања у разним наукама. == Изглед == [[Датотека:Motacilla_alba_-_White_wagtail_in_Tuzla_03.jpg|мини|Изглед беле плиске]] Плиске се јасно разликују од осталих птица певачица. Ноге су им високе и витке, стопала имају дуге прсте са великим канџама.Тело им је витко и лако покретљиво. Позади имају дуг, узан реп. Задатак му је да при трчању одржава равнотежу помоћу сталног њихања. Кљун је танак и личи на иглу за шивење, а језик је напред рашчешљан, што је од велике користи при узимању ситне хране. Бела плиска дугачка је 20 центиметара, одозго је сива, а одоздо бела. Распон између крила је од 25 до 30 центиметара, а достижу тежину од око 20 грама. == Станиште == [[Датотека:Motacilla_alba_-_White_wagtail,_Kahramanmara%C5%9F_2016-11-18_01-2.jpg|мини|Бела плиска]] Плиска живи у целој Европи, Малој Азији, на Блиском истоку. Зими путује све до унутрашњности Африке, мада понеке нађу скровишта већ у јужној Европи. Селица је, али поједини примерци презиме тамо где се воде не залеђују. У нашим крајевима јавља се почетком марта, по повољном времену често још последњих дана фебруара, напушта нас тек у октобру, понекад још раније. Избегава високу шуму и не насељава пустиње. Задржава се свуда , питома је и често се настањује у близини великих грађевина. == Исхрана == Плиска на обалама тражи инсекте, њихове ларве и лутке. Из блата, са камења, ђубрета, кровова кућа и других места баца се као стрела на увребан плен и шчепа га са непогрешивом сигурношћу. Иде за орачем и скупља инсекте, код стада се редовно налази, а код оваца остаје данима. Једе инсекте, ситне пужеве, ситне рибе, паукове, црве, ситне рачиће и најбитније, мушице . == Размножавање == По доласку пролећа, сваки пар изабере парче земљишта, никада без борбе и свађе са својима, јер сваки неспарени мужјак покушава да преотме женку спареном. На леп и љубак начин обилази женку, наизменично шири крила и реп, крилима покреће више пута на нарочит начин, тресући их. После ове игре углавном долази парење. Гнездо се налази на различитим местима. Доњи део гнезда је направљен од различитих природних материјала. Код првог лежења у гнезду има од 6 до 8 јаја, а код другог од 4 до 6. Она су ишарана тамним тачкама и цртама на сивој или плавичасто белој основи. == Занимљивости == Бела плиска је национални симбол Летоније и често се може видети на поштанским маркама широм света. Постоје теорије да је ова птица била краљица у фолклору пре него што је ту титулу преузео Царић. mk0ws5x36zac9a5xpkd48wo3xx5wyok 0 12135 23959 23786 2026-05-31T20:39:13Z Darko937 97803 23959 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:The_flight_of_a_griffon.jpg#/media/File:The_flight_of_a_griffon.jpg|мини|Белоглави суп]] Белоглави суп (''Gyps fulvus'') је крупан лешинар који насељава Пиринејско и Балканско полуострво, делове северне Африке, Малу Азију, Кавказ и југозападне делове Азије. Он је птица станарица али младе птице доста далеко лутају. == Изглед == [[Датотека:Gyps_fulvus_-_01.jpg#/media/File:Gyps_fulvus_-_01.jpg|мини|Изглед белоглавог супа]] То је наша највећа птица са распоном крила од око 2,8 m и просечном тежином од 7,5 до 8,5 kg. Може да достигне тежину и до 11 kg. Основно перје је црвенкасто браон, а летна пера су мрка. Одрасли примерци имају белу паперјасту крагницу при основи врата, док је код младих она смеђа. Имају снажне ноге са тупим канџама које се не савијају. Достижу зрелост са 4 до 5 година. == Станиште == [[Датотека:Gyps_fulvus_3.jpg#/media/File:Gyps_fulvus_3.jpg|мини|Белоглави суп]] Насељава суптропски климатски појас, област Медитерана од Магреба до Хималаја. Северне границе су Кавказ и Крим, а јужне Сахара, Арабијиска пустиња и висораван Декан у Индији. Гнездилишта у Србији су клисуре река Увац, Милешевка и Трешњица. Настањује пространа отворене области са клисурама и слабом вегетацијом (степе, полупустиње, пашњаци) са терасама на високим и неприступачним литицама погодно за гнежђење. Потребна му је близина воде. == Исхрана == Пошто је лешинар храни се искључиво лешевима средњих и крупних сисара, најчешће копитара и папкара али и других (крава, коња, оваца, магараца, јелена, срна, лисица, паса, зечева и итд.). Ретко напада жив плен, само ако се ради о болесној и изнемоглој животињи. Углавном се храни изнутрицама и мишићима. Дуг и покретљив врат му омогућује дубоко продирање у лешину. Храну тражи у групама претражујући подручје пречника око 50 km око одморишта или гнезда. Понекад и пречника од 150 km. == Размножавање == Женка носи само једно јаје крајем јануара или почетком фебруара и на њему леже наизменично оба родитеља 54 до 56 дана. Процес раста младунца на гнезду траје од 110 до 130 дана. Гнежђење се обавља најчешће на кречњачким стенама и оно је групно, образују колоније, ретки су изоловани парови. Полно сазревање младунаца траје 4 до 7 година. == Занимљивости == Белоглави суп је дружељубив и гнезди се у лабавим колонијама. Ретко се гнезде усамљени парови, моногамни су и везе су доживотне. Гнездо прави у пукотинама стена на полицама литица на надморској висини од 500 до 1200 m, врло ретко се гнезди на дрвећу у гнездима других грабљивица Захваљујући Фонду за заштиту птица грабљивица спашен је од изумирања на територији Србије. На Увцу се налази и највећа гнездећа колонија у Србији. ckqtlg63jkvy4qul8hhbwrr6hqgvjnt 0 12136 23986 23787 2026-05-31T21:03:51Z Darko937 97803 23986 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Sitta_neumayer_Greece.jpg#/media/File:Sitta_neumayer_Greece.jpg|мини|Бргљез]] Бргљези (''Sitta europaea'') су мале и живахне птице које су познате по томе што се крећу низ стабло главом надоле. У неким изворима помињу се и као симбол Чачка. Припадају породици птица ситније грађе, а обухватају три различита рода: Sitta, Tichodroma и Salpornis. Бргљези су станарице. Најчешће живе у паровима или у мањим групама. Насељавају листопадне и мешовите шуме, паркове и стеновита подручја Европе, Азије, Северне Америке и Северне Африке. == Изглед == [[Датотека:Sitta_neumayer.jpg#/media/File:Sitta_neumayer.jpg|мини|Изглед бргљеза]] Бргљези имају уочљиве црне очне пруге. Горња страна тела им је углавном сивкаста, а код неких тропских врста може бити плава или зелена. Доња страна је најчешће наранџасто-жута. Стомак им је често нешто израженије наранџаст, док су врат и грло светлији, најчешће беличасти. Имају кратак реп и танак, али јак кљун којим дубе кору дрвећа у потрази за инсектима и њиховим личинкама. Бргљези су обично дугачки од 9,5 cm до 20 cm, а тешки од 10 g до 90 g. Мужјаци и женке се јако мало разликују, али је врат код мужјака бргљеза зидарца током сезоне парења црн. == Станиште == [[Датотека:Sitta_neumayer_-_Western_Rock_Nuthatch,_Mersin_2016-11-20_05-10.jpg#/media/File:Sitta_neumayer_-_Western_Rock_Nuthatch,_Mersin_2016-11-20_05-10.jpg|мини|Бргљез]] Бргљези живе најчешће у листопадним и мешовитим шумама, парковима и стеновитим деловима Европе, Азије, Северне Америке и Северне Африке. Обично се крећу у паровима или у мањим групама. Као гнезда користе рупе у дрвећу и стенама, али и напуштене дупље које су ископали детлићи, као и природно настале шупљине. Бргљези нису птице селице, али се популације са севера понекад селе јужније. У Србији насељавају долине Мораве, Градски парк, Суву Мораву, Спомен-парк и Овчарско-кабларску клисуру. == Исхрана == Бргљези се хране инсектима, бубама и њиховим личинкама, пауцима, а у јесен и зиму и семенкама. Током зиме понекад се удружују са јатима сеница, детлића и других птица које траже храну. Храну налазе тако што дубе кору дрвећа и трагају за инсектима и њиховим личинкама. == Размножавање == Бргљези се гнезде у рупама дрвећа и стена, а неке мање врсте копају рупе у трулом дрвету и користе их као гнезда. Бргљези лончари граде гнезда од блата, белогруди и белообразни трљају разне отровне инсекте око улаза у гнездо, а црвеногруди га премазују смолом као заштитом. Женка полаже око 4 до 10 белих јаја са црвеним пегама. Јаја су тешка од 1 g до 2,5 g. Инкубација траје од 14 до 18 дана, а млади остају у гнезду од 20 до 25 дана. Током инкубације мужјак храни женку. == Занимљивости == Током теренских обилазака у Сомбору у јесен 2012. године забележен је велики број бргљеза у парковима, парк-шумама и дрворедима. Највише је уочено 28 јединки, док је у ранијим подацима број износио од 6 до 8 јединки. Бргљези су заштићена врста. Познати су и по томе што се лако крећу низ стабло главом надоле. j786cny0pow0ouzy6flblm3brmbnske 0 12137 23956 23802 2026-05-31T20:35:42Z Darko937 97803 23956 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Bubo_bubo01.jpg|мини|Буљина]] Буљина (''Bubo bubo'') или велика ушара је врста птице која припада породици правих сова и насељава простор Евроазије. Велике ушаре су међу највећим совама на свету. Познате су по великим наранџастим очима и ушима од перја, али то нису праве уши — само изгледају тако. Род буљина садржи десет подврсти које живе широм света. Поједини припадници представљају једну од највећих сова. Углавном живе саме. Жестоко бране своју територију од других сова и остају на истом месту док не морају да оду због недостатка хране или ако их друге сове отерају. Познате су по гласу са дубоким „хуу-у“. == Изглед == [[Датотека:Eurasian_eagle-owl_(44088).jpg|мини|Изглед буљина]] Буљина је највећа европска сова. Висина женке може достићи величину до 75 центиметара, са распоном крила и до 190 центиметара, док су мужјаци нешто мањи. Просечна тежина је између 2-4 килограма. Перје им је углавном браон и жућкасто-смеђе боје са тамним пругама, а лице им је обојено црном, сивом и белом бојом. Имају истакнуте ушне чуперке. Очи су изразито наранџасте боје и помажу јој да одлично види ноћу. Ноге су прекривене перјем и имају изразито јаке канџе. Њихови горњи делови тела су тамнији од доњих делова. У дивљини живе око 20 година док, у заробљеништву и до 60 година. == Станиште == [[Датотека:Bubo_bubo_eggs.jpg|мини|Буљина]] Буљина се изузетно прилагођава избору станишта, па је можемо наћи у широком распону предела: од морских обала, брдско-планинских клисура, литица и камењара, преко степа и полупустиња, до ивица шума и водопадних подручја. Живе у различитим стаништима као што су шуме, пустиње, планине и речна корита, али највише воле стеновите пределе. Кључни услови за њено присуство су близина отворених ловишта са обиљем плена и довољно заклона за гнезда. Већину времена живе саме, осим периода парења. Бораве на једној територији док имају хране или док их друге сове не отерају. У Србији претежно настањује брдска подручја. Главно станиште су камењари, литице, каменоломи и клисуре где има мало људи. Ноћу излази у околна станишта. Одрасле велике ушаре су станарице и цео свој живот проведу на једној територији. У Србији се гнезди 200-300 парова јужно од Саве и Дунава. По последњим проценама у Србији има око 400 парова. Буљине највише има у источној Србији, али је можемо наћи и у другим подручјима као што су Овчарско-кабларска клисура, подножје планине Ртња и област Делибатске пешчаре. Младе птице лутају и до 400 километара након осамостаљивања. == Исхрана == Буљина је месојед. Храни се птицама, ситним сисарима, гмизавцима и инсектима. Претежно плен лови ноћу, пред зору или у сумрак. Лови из заседе и њен брз и тих лет омогућавају јој сигуран улов, па плен тешко примети да долази. Снажне канџе користи да лако савлада плен. Због своје снаге може да лови зечеве као и младунчад лисице или срне. У зависности од станишта може да се храни водоземцима, гмизавцима, инсектима и рибама. Често прогутају цео плен, а касније избаце малу куглицу од костију и крзна коју не могу да сваре. Најчешћи плен је тежине 50–500 грама. За исхрану често користе дивљег голуба, јежа, пацова и пољску вулахарицу. == Размножавање == Гнезди се једном годишње. Пари се у рану јесен и остаје са истим партнером цео живот. Претежно од јануара до априла у зависности од поднебља. Гнезди се у стенама, пећинама или напуштеним гнездима других птица. Јаја полаже на голој земљи пошто не прави гнездо. Женка полаже од 2-4 јајета беле боје, у размаку од 3 дана. Женка чува и седи на јајима док мужјак доноси храну. Млади се излегу након 34-36 дана. Инкубација траје 5 недеља. Гнездо напуштају после 40 дана. Птићи полећу са 2 месеца старости. Родитељи их уче како да опстану самостално у природи. Осамостаљују се са 6 месеци када их родитељи отерају са територије. Младунци постају самостални у доби од око 20-24 недеље. == Занимљивости == Сова ушара може да окрене главу скоро 270 степени. То ради зато што њене очи не могу да се померају као код људи, па мора да окреће целу главу да би видела шта се дешава око ње. Хук мужјака може да се чује и до два километра. У зависности од места станишта мења јој се боја и величина. Тако да су светлије у североисточном подручју, а тамније око Пацифика, а величина се смањује од севера ка југу и истока ка западу. У Србији се традиционално одржава научно-популарна манифестација „Ноћ буљине“. Циљ ове манифестације је дружење љубитеља сове, попис популације и размена знања. Манифестација је 2026. године одржана у Сокобањи 14. фебруара. tju83habykcz5dued0ncv8lawambrt9 0 12138 23984 23791 2026-05-31T21:03:09Z Darko937 97803 23984 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Eurasian_wren_2023_12_31_02.jpg|мини|Царић]] Царић (''Regulus regulus'') je здепастa, немирнa птицa. Његово име потиче из грчког језика и значи „онај који живи у рупама“. Постоји 28 подврста ове птице. Припада породици малих птица певачица. == Изглед == [[Датотека:Eurasian_wren_Franconville_04.jpg|мини|Изглед царића]] Царић је једна од најмањих птица у Европи. Расте највише 9 до 10,5 цм висине. Тежак је око 10 грама. Крила му имају распон до 15 цм. Има веома кратак реп који често држи усправно, кратак врат, дуг и танак кљун браон боје. Перје му је браон боје са ситнм шарама, а са доње стране стомака боја перја је светлија. Ноге су му боје меса. Поред очију има светло сиве пруге. Млади царићи изгледају слично одраслим птицама али им шаре нису толико уочљиве док не добију одрасло перије. == Станиште == [[Датотека:Eurasian_wren_Franconville_03.jpg|мини|Царић]] Животно станиште му је у Евроазији. Распрострањен је широм Европе и северне Азије од Ирана и Авганистана, све до Јапана. Можемо га срести на различитим стаништима у скоро свим висинским зонама у нашем крају. Најчешће је у брдско – планинским пределима, као што су копаоничке шуме, али насељава и низијске шуме у близини воде попут Горњег Подунавља. Често га можемо видети у врбацима поред Западне Мораве који су обрасли грмљем и ситном вегетацијом посебно зими. Можемо га видети по двориштима и парковима. За склониште користи стара гнезда у којима може бити и по 60 царића. Потребно им је 30 минута да уђу у гнездо, а 20 минута да изађу. == Исхрана == Храни се ситним инсектима и пауцима, као и ларвама инсеката које проналази под кором дрвећа, опалим лишћем или у земљи. У хладнијем периоду када нема довољно инсеката једе ситне семенке. У току дана може појести количину хране приближну својој тежини. == Размножавање == Гнезди се 2 пута годишње, у периду од априла до јуна. Гнездо прави мужијак. Оно је лоптастог облика, направљено од траве, лишћа и маховине. Када женка изабере гнездо где ће положити јаја додатно га обложи перјем. Женка лежи на јајима око две недеље и снесе 5 до 6 јаја. Најчешће се гнезди у брдским, тамним и влажним шумским подручијима. Птиће хране оба родитеља. Мужијак има више од једне женке, што је ретко код птица. == Занимљивости == Царић је живахан, увек у покрету и у потрази за храном. Када је узнемирен и узбуђен не престаје да пева. Глас му је у односу на величину прејак. Његова песма често подсећа на песму славуја. Строго је заштићена врста, а највише га угрожава губитак станишта, крчење и паљење ниске вегетације уз реке и потоке. Постоји легенда како је царић добио име. Птице су се такмичиле – ко буде летео највише биће цар птица. Орао је дуго летео али се уморио и застао. Тада се са његових леђа где се скривала, мала птица винула и одлетела високо изнад орла. То је био царић. nzls26ydn74r54frre728pwos6ywfvy 0 12139 23972 23794 2026-05-31T20:54:51Z Darko937 97803 23972 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Erithacus rubecula with cocked head.jpg|мини|Црвендаћ]] Црвендаћ (''Erithacus rubecula'') је мала птица певачица која живи у Европи, укључујући Србију. Позната је по лепом певању и јарко црвеним грудима. == Изглед == [[Датотека:Erithacus rubecula profile.jpg|мини|Изглед црвендаћа]] Дугачка је око 13cm. Има велике тамне очи, смеђкасто тело, бео или светао стомак и црвено-наранџаста прса и лице, због чега је и добила име. Мужјак и женка изгледају исто, што је реткост код птица. Млади црвендаћи су браон и пегави, без црвених груди. == Станиште == [[Датотека:Erithacus rubecula juvenile.JPG |мини|Црвендаћ]] Црвендаћ живи у шумама, парковима и вртовима близу људи. У Србији се може наћи скоро свуда где има дрвећа и зеленила. За време зиме већина остаје на свом станишту, али се неке јединке могу померати на топлија места. == Исхрана == Црвендаћ се храни инсектима, црвима, пауцима, пужевима, бобицама и семенкама. Храну најчешће тражи на земљи. Често прати људе док копају, јер тада лакше проналази храну. == Размножавање == Гнездо прави близу тла, прави га од траве, лишћа и маховине. Женка полаже јаја и брине о птићима. Родитељи хране птиће инсектима. Гнезда су често добро сакривена да буду заштићена од непријатеља. == Занимљивости == Црвендаћ је врло територијална птица, брани свој простор од других птица. Често се не боји људи и може да приђе људима веома близу. У неким земљама је заштићена врста како би се очувала њена бројност. У многим културним предањима црвендаћ се кроз песму провлачи као птица која је добила своју црвену боју покушавајући да ублажи муке, што га чини симболом несебичности. Црвендаћ у природи просечно живи нешто дуже од годину дана због високе смртности у првој години живота, али ако преживи тај ризични период, могу живети и до 5 година. Изузетно, забележени су случајеви где су јединке доживеле и до 19 година. 5vhqp15auz05049dpopgfpyu1u14br6 0 12146 23963 23900 2026-05-31T20:43:09Z Darko937 97803 23963 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Eurasian Curlew.jpg|мини|Велика царска шљука]] Велика царска шљука (''Numenius arquata'') је највећа шљукарица на свету. Научни назив (''Numenius'') потиче од грчке речи која описује млад месец, због облика кљуна. Ова птица је распрострањена у Европи, Азији и северозападној Африци. == Изглед == [[Датотека:Eurasian Curlew (Numenius arquata), Haroldswick - geograph.org.uk - 4941912.jpg|мини|Изглед велике царске шљуке]] Шљука је птица средње величине, дугачка 60 cm. Распон крила је 89 cm до 106 cm, тежине од 410 g до 1036 g. Она је сивкасто-браон боје, са белим леђима, сиво-плавим ногама које су танке, дугачке и са завијеним кљуном. Кљун је у односу на остале делове тела несразмерно дугачак и раван. Мужјаци и женке изгледају слично, али женке су више. Перје је пегаво и чини је неприметном међу биљкама. == Станиште == [[Датотека:Curlew (Numenius arquata) in flight.jpg|мини|Велика царска шљука]] Шљука преферира мочварна подручја, травнате ливаде, влажне шуме, песковите плаже и степске пределе широм Европе и Азије. Током зиме станиште су јој песковите плаже, естуари и мочваре. Мигрира на јужни део света у јесењим месецима. == Исхрана == Шљука је у јесењим месецима мигрира према јужним крајевима, тражећи топла подручја с довољно хране и погодним условима за преживљавање. Хране се малим организмима које проналазе у влажним подручјима. Главни извор хране су инсекти, бубе, скакавци, мрави, црви, ларве које се налазе у блату и води. Шљука користи свој кљун да би претраживала тло у води. У мањим количинама конзумира и храну биљног порекла као што су влакна и семена. == Размножавање == Шљука гради своја гнезда у травњацима и мочварним подручјама где штити своје младунце од предатора. Гнездо је изграђено од траве и лишћа. Женка полаже 3 до 4 јаја. На јајима лежи само женка и период инкубације траје од 17 до 20 дана. Оба родитеља брину о младунцима. Птићи за око 20 дана добијају перје и могу да лете. == Занимљивости == Шљука је добар летач и често изводи брзе, оштре маневре у лету, поготово када се осећа угрожено. Лети брзо цик-цак изнад воде а затим се издиже увис закривљеном путањом. Позната је по својим гласовима, пискању у периоду парења. Њена будућност је све неизвеснија због уништавања станишта, лова и криволова. Ако се не предузму мере за очување ове врсте може постати врста којој прети изумирање. Њен број приметно опада у Великој Британији и Ирској. Стављена је на листу најугроженије птице Велике Британије. У Србији је јако ретка и строго заштићена врста. Налази се у Црвеној књизи. У Србији живи у Царској бари и Војтиној млаки. Једина слична врста је мала царска шљука. 3b22qny6qryxvbgadz1xka1ll19e2kf 0 12149 23970 23779 2026-05-31T20:52:09Z Darko937 97803 23970 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Western_Capercaillie_(Tetrao_urogallus)_(13667956203).jpg|мини|Велики тетреб]] Велики тетреб (''Tetrao urogallus'') је највећи међу тетребима. Неки га знају као Западног тетреба или Веселог петла. Његов сродник је Црнокљуни тетреб. Настањује Северну Европу. Највећа јединка Великог тетреба може се наћи у Финској. == Изглед == [[Датотека:Grand_t%C3%A9tras_femelle_DSCF5157.jpg|мини|Изглед великог тетреба]] Мужјак и женка се лако разликују по величини и обојености. Мужјак је веома крупан и тамније је боје са упадљиво великим репом. Женка је смеђкасте боје и двоструко је мања. Иако се мужјак и женка много разликују, обоје имају белу флеку на крилима, а мужјак има црвену флеку голе коже изнад очију. Мужјаци достижу дужину од 74 до 85 cm, распон крила је од 90 до 125 cm и просечну тежину око 4 kg. Женка је тешка отприлике упола мање од мужјака. Велики тетреби нису елегантни летачи због тежине и кратних, заобљених крила. Једна од њихових адаптација током зиме су пернате ноге које их греју у хладним данима. == Станиште == [[Датотека:Tetrao_urogallus_Rila_Bulgaria_Stefan_Avramov_03.jpg|мини|Велики тетреб]] Велики тетреб је навикао на старе четинарске и мешовите шуме, а проналазе склоништа и у младом расту дрвећа. Приликом летења користи отворене просторе, јер му сметају густе шуме. Код нас насељава: Шар-планину, Проклетије, Копаоник, Тару, Златар, Златибор, Стару планину и Голију. Зиму проводе на дрвећу у четинарским шумама, јер им је ту извор хране. == Исхрана == Лети се хране листовима, бобицама, стабљикама и пупуљцима цветова. Он је биљојед, који своје младунце храни инсектима. Младунцима је потребна храна са протеинима, да би брзо порасли. Од времена зависи да ли ће птићи да преживе. Ако је топло време, биће инсеката и хране у изобиљу, а ако је хладно време, остаће без хране што може довести до угинућа. Зими се хране четинарским иглицама бора, јеле или смрче. Да би сварио ову храну, прогута мало камење које служи као млин у желуцу који ломи иглице до хранљивих супстанци. == Размножавање == Сезона удварања дуго траје од почетка пролећа до јуна. Тада мужјаци стоје на дрвећу и почињу да изводе спектакуларно групно удварање. Када привуку пажњу женкама, силазе на земљу и настављају удварање. Женке бирају партнере. После парења женка сама прави гнездо које сакрива испод младих грана дрвета или исподполомљене крошње дрвета и леже 6 до 8 јаја. Пошто припадају реду кокошки, њихова јаја су по величини иста као код кокошки, само што су прошарана мрљама. Лежи на јајима око месец дана и ретко кад напушта гнездо. Мали птићи подсећају на женку по својој обојености, а у добу од три месеца постепено се пресвлаче у перје одраслих мужјака и женки. == Занимљивости == У свету је процењено да је Велики тетреб најмање забрињавајућа врста за изумирање, али у Европи је угрожен, чак је у неким земљама Европе на црвеној листи. Велики тетреб је први пут у Србији забележио Јосиф Панчић на Копаонику, средином 19. века. Главни разлози за угроженост су: промене у старосној структури шума, смањена доступност одговарајућих рашчишћених места за разможавање и све већи број малих предатора који се хране тетребима. Када полети тетреб производи снажан громовити звук који одбија предаторе. Њихово перје производи звук. Најтежи велики тетреб чија је тежина износила 7,2 kg био је у зоолошком врту. sxuj25hrpfd3z78x8ywyfigu5hwk3lk 0 12152 23966 23775 2026-05-31T20:49:21Z Darko937 97803 23966 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Common_kingfisher_on_a_branch_opening_its_wings.jpg|мини|Водомар]] Водомар (''Alcedo atthis'') је врста птице која насељава велики део Евроазије, северни део Африке и Европу. По величини је мала птица, живи у близини река, потока и језера који су чисти и богати рибом. Најпознатија врста у Европи је Alcedo atthis. Позната је по брзом лову и јаким бојама. == Изглед == [[Датотека:Common_kingfisher_(Alcedo_atthis_ispida)_female_with_dragonfly_larva.jpg|мини|Изглед водомара]] Водомар има велику главу, кратко тело, кратке ноге, кратак реп и широка крила. Има дугачак шиљат кљун. Перје на леђима му је плавозелене боје. Перје на грудима је нараџасто црвене а око кљуна и иза очију браон боје. Има велике црне очи које му омогућавају прецизност у лову. Женка и мужјак изгледају исто, једина разлика је доња страна кљуна која је код женке браон, а код мужјака црна. Перје младунаца је мало мање јарких боја у односу на одрасле птице. == Станиште == [[Датотека:Led%C5%88%C3%A1%C4%8Dek_%C5%99%C3%AD%C4%8Dn%C3%AD_(Alcedo_atthis),_%C5%99%C3%AD%C4%8Dka_Rokytka_v_Praze_01.jpg|мини|Водомар]] У Србији водомар се може наћи уз веће реке као што су Дрина, Дунав, Сава, поред мањих река и потока широм земље, на језерима и рибњацима. Највише их има у Војводини због равничарских река и канала, у централној Србији уз реку Мораву и њене притоке, у природним резерватима и заштићеним подручјима. Водомар није класична птица селица. Већина водомара су птице станарице, селе се на краће удаљености ако нема довољно хране или ако вода заледи. Не прави велике миграције као неке друге птице. == Исхрана == Водомар се храни рибама, малим рачићима, пуноглавцима, разним инсектима... Може да прогута рибу дугачку до 12 cm. Плен лови брзим зарањањем. Седи на грани изнад воде и када уочи плен брзо зарони и хвата га кљуном. Понекад га одмах поједе, а понекад однесе на грану и кљуном га комада. Рибље кости и друге тврде делеве хране избацује повраћањем. Веома је прождрљив и треба му 10 до 12 рибица дневно да би био сит. Вода у којој лови не сме да буде плитка јер би могао да се повреди. Такође му не одговара ни киша која замућује воду. == Размножавање == Већина водомара мужјака живи са више женки које на удаљености од пар километара имају легло. Мужјак храни младунце оба легла. Мужјак се удвара тако што доноси рибу женки. Гнездо праве у тунелу на обали реке. Током године имају два легла, а некад и три. Имају велики проценат смртности, али то надокнађују високом стопом реродукције. Највећи непријатељи су им копци, јастребови и шумска сова. Када се излегу мале птице оне су голе, неколико дана су и слепе. Временом добијају перје. == Занимљивости == Водомар је велика седелица. Пола дана седи на једном месту, миран с упереним погледом у воду чекајући свој плен. Одлети само ако га неко омете или нема улова. У неким културама водомар се сматра симболом среће и просперитета, а због своје лепоте често се појављује у уметности и књижевности. Водомар је симбол природног богатства, а његова присутност указује на чистоћу воде. o88c14klyo7u5rm1c8t1asmjf5trvsc 0 12154 23969 23780 2026-05-31T20:51:41Z Darko937 97803 23969 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Green woodpecker Franconville 2022 01 21 2.jpg|мини|Зелена жуна]] Зелена жуна (''Picus viridis'') је птица из породице детлића. Детлићи су специфични по томе што кљуцају дрвећа. То раде и зелене жуне, само што оне буше меканија дрвећа, јер немају тако јак кљун. == Изглед == [[Датотека:Picus viridis (50025075446).jpg|мини|Изглед зелене жуне]] Зелена жуна је птица средње величине, дугачка је између 30 и 35 центиметара. Назив је добила и по боји свог перја. Горњи део главе јој је црвене боје, а кљун и део око очију црн. Младунци се скроз разликују јер су тачкасти. == Станиште == [[Датотека:Green Woodpecker- (Picus viridis )- Зелен кълвач.jpg|мини|Зелена жуна]] Оне већински живе у Европи и мањи део у западној Азији. Широко је распрострањена по Србији, али највише насељава низијске и брдске пределе. С обзиром да су најпознатије по бушењу старог и меканог дрвећа, насељавају таква подручја (листопадне шуме, ливаде, воћњаке...). Она је птица станарица, односно живи на истом месту током целе године. == Исхрана == Зелена жуна има лепљив језик и тиме заправо хвата плен. Њена главна храна су мрави. Зато је чешће можемо видети на земљи, али може да се храни и неким инсектима које може наћи на дрвећу. С обзиром да је птица станарица, она чак и зими кроз снег својим дугачким језиком покушава да нађе мраве. Храни се и соковима из дрвећа које избуши. == Размножавање == Прво мужјак избуши рупу у мекшем дрвету где се гнезди женка. Потом она снесе јаја на којима леже оба родитеља. Затим се излегу птићи након 20 дана. == Занимљивости == # Зелена жуна је на Црвеној листи угрожених врста у Међународној унији за заштиту природе. # У другим језицима зелене жуне се некада називају детлићима, иако су веће од њих. # ,,Растури га ко жуна мравињак на Светог Саву“ је народна изрека која говори како жуна чак и 27. јануара када је снег, може да нађе мравињак да би се прехранила. # Жуне су несташне птичице које воле и мед. Тако да стварају проблеме и пчеларима јер кљуцају и кошнице, да би се засладиле. Могу да стварају проблем и у воћњацима јер када избуше стабло оно пропада. Тако да некада пчелари и пољопривредници праве страшила у виду неких животиња за зелене жуне. # Обично код птица женке су те које леже на јајима, али зелене жуне се и у томе разликују јер једнако леже и женке и мужјаци. # Испуштају веома гласан звук. 6jygdrh5bjy6ookciuk8vfyjg9ns10w 0 12155 23976 23929 2026-05-31T20:56:32Z Darko937 97803 23976 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Bullfinch_male.jpg|мини|Зимовка]] Зимовка (''Pyrrhula pyrrhula'') је мала птица која припада реду певачица. Постоји 9 подврста ове птице. Неке од њих су: бајкалска зимовка-насељава Сибир, североисточни Казахстан, Монголију и Кину, северноафричка зимовка-насељава северну Африку и делове југозападне Азије, европска зимовка-насељава већи део Европе итд. Она припада породици зеба и сматра се за најлепшу европску зебу. == Изглед == [[Датотека:Pyrrhula_pyrrhula_female_2.jpg|мини|Изглед зимовке]] Зимовка је мала птица која је величине од 14,5 до 16 _цм. Позната је због њених шарених боја. Мужјаци се разликују од женки. Мужјаци имају предњи део прса наранџасте боје, леђа су им сива, док су крила, реп и глава црне боје. Код женки су исто реп, крила и глава црне боје, леђа су сива само се разликују по предњем делу прса. Мужјаци имају наранџасте боје док женке имају беж боје. Зимовке можда изгледају слатко, али су оне уствари врло тврдоглаве птице са кратким дебелим вратом и врло дубоким звиждуком („дју“). == Станиште == [[Датотека:Pyrrhula_pyrrhula_(36229772141).jpg|мини|Зимовка]] Неки број зимовки су птице селице које мигрирају у топлије јужне крајеве током зиме. Зимовке се најчешће гнезде унутар четинара. Они најчешће праве гнезда 2 метра изнад тла. Ове птице се насељавају у четинарске и мешовите шуме због заштите, топлоте и гнежђења. Зимовке су најчешће птице станарице, а неке су и селице. Пошто се ове птице највише налазе у планинама, зимовке станарице најчешће зими одлете у низијске крајеве. == Исхрана == Зимовке се хране семењем воћа, биљака, пупољцима и избојцима које налазе у шумама. Своје птиће хране инсектима и такође семењем воћа. Док женка лежи у гнезду мужјак храни мале птиће, а када птићи ојачају, мужјак и женка их заједно хране. Зимовке једу различиту храну у зависности од тога које је годишње доба. За само 1 минут оне могу појести чак око 30 пупољака. Младе зимовке постају самосталне после отприлике 20 дана од излегања и тад могу самостално да се хране. == Размножавање == Зимовке се паре у периоду од маја до јула. Женка одједном снесе од 4 до 5 јаја која су светло плаве боје са црвенкасто-браонкастим тачкицама. Она на њима лежи од 13 до 15 дана. Један пар годишње може да направи до 3 легла. Мушка зимовка је међу врачаркама посебна по томе што има заобљене сперматозоиде. Зимовке се размножавају широм Европе и Азије, и пошто је то на северу већина њих мигрира на југ током зиме. == Занимљивости == Зимовке су доста распрострањене - од Ирске (северозапад Европе) до Јапана (исток Азије). У 16. веку, Хенри VIII је осудио зимовке због уништавања воћњака и донео је закон да ће за сваку ухваћену и убијену зимовку платити један пени. Азорска зимовка је једна од најређих птица на свету, са популацијом мањом од 120 парова на острву Сао Мигел у Португалији. Енглески назив зимовке је „bullfinch“ потиче од предњег дела птице са главом попут бика, јер ''bull'' значи бик на Енглеском. puubet8c476cpco8vtb1er3xsvs5iku 0 12157 23971 23774 2026-05-31T20:52:33Z Darko937 97803 23971 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Spur-winged_lapwing_(Vanellus_spinosus)_in_flight.jpg|мини|Вивак]] * Вивак (''Vanellus vanellus'') је птица која припада вивак породици. * Вивак је веома честа на великим просторима као што су пашњаци и ливаде. == Изглед == [[Датотека:Northern-Lapwing-Vanellus-vanellus.jpg|мини|Изглед вивка]] * Вивак је мала птица величине око 28 cm. * Када рашири његова крила имају ширину до 72 cm. * Тежина ове птице је веома мала и износи приближно као тежина једне банане, око 140 грама. * Боја крила је црна. Ноге су кратке, тамно црвене боје. * Кљун је црне боје, танак и кратак. * Најзаступљеније су црна и бела боја, али су им леђа зелена. При њиховом лету настаје карактеристичан звук као последица неправилног напретка у лету због великих крила. == Станиште == [[Датотека:Vanellus_vanellus_MHNT.jpg|мини|Јаје вивка]] * Вивак обично насељава блатњава и влажна подручија. * У позну јесен већа јата се селе на рибњаке, и близу мочвара. * Селе се у новембру, а зимују у јужним деловима. * Насељавају северни део Африке, Пакистан, Индију и делове Кине. == Исхрана == * Вивак се храни на рекама и у малим плићацима. * Храни се бескичмењацима као што су црви, ларве, пужеви и ситне муве. * У мањој мери, храни се и малим жабама и семенкама. == Размножавање == * Вивци заједно праве ритуале, а мужјак и женка постају пар након удварања. * Гнездо праве на земљи помоћу гранчица, а около стављају жбуње. * Женка снесе око 3 јаја зелене боје са црним мрљама. * На тим јајаима седе мушки и женски вивци и чекају да се јаја излегну. * То обично траје око 29 дана. * Вивци не остављају своје младунце одмах када науче да лете, него буду са њима још месец дана док их коначно не оставе. == Занимљивости == * Виваково перје на сунцу може чак да буде и љубичасте боје. * Због њеног звука ви-вак добила је њено име вивак. Летење ове птице изгледа јако чудно због наглих окрета. * Када је вивак узнемирен оглашава се јако гласно. * Раније су људи сакупљали њихова јаја зато што су га сматрали посластицом. * Вивак је активан и ноћу. pimg1nlr9af3jqy4dq6ibzfnvxo1yx8 0 12166 23985 23819 2026-05-31T21:03:28Z Darko937 97803 23985 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Short-toed treecreeper (Certhia brachydactyla megarhynchos).jpg|мини|304x304п|Дугокљуни пузић]] Дугокљуни пузић (''Certhia familiaris'') је тиха и вредна птица коју многи ни не примете, иако живи свуда око нас. == Изглед == [[Датотека:Certhia-brachydactyla-Pere-Lachaise.jpg|мини|Дугокљуни пузић]] [[Датотека:Certhia brachydactyla 105164924.jpg|мини|Дугокљуни пузић]] Има дуг, танак и благо повијен кљун. Веома је ситна птица (дуга око 12–13 cm). Леђа су јој смеђа са шарама, па личи на кору дрвета. Има кратке ноге, али јаке канџе које јој помажу да се држи за кору. == Станиште == Живи углавном на дрвећу, ретко силази на земљу. Најчешће се може видети како се пење уз дебло дрвета. Природно станиште му је у Европи. Насељава се у шуме, паркове, вртове. Има тих и висок глас. Често га је лакше чути него видети. == Исхрана == Једе инсекте и њихове ларве. Најчешће мраве, паукове, ситне бубе, гусенице. Својим дугим кљуном вешто извлачи храну из пукотина. Зими, када нема довољно инсеката, може јести и семенке. == Размножавање == У пролеће, ова птица прави гнездо у пукотинама дрвета или иза одваљене коре. Женка полаже неколико јаја, а оба родитеља учествују у бризи о младима. Млади птићи брзо расту и напуштају гнездо. == Занимљивости == Дугокљуни пузић је познат по томе што се стално креће уз стабла дрвећа тражећи храну. Спада у птице певачице и познат је по свом необичном начину кретања по дрвећу. Специјализован је за живот на дрвећу. Он је пример птице која је потпуно прилагођена животу на кори дрвета. Његове закривљене канџе и крути реп омогућавају му стабилност док се креће вертикално. Карактерише га јединствена стратегија кретања у којој, за разлику од других птица, користи једносмерно кретање. Пење се спирално уз дебло, затим прелеће на друго дрво. Овакво понашање му омогућава ефикасно претраживање хране без понављања. Веома користан у шуми јер помаже у контроли штеточина. r97j54z2hr3wnia5us8vpx7m308lxts 0 12167 23974 23821 2026-05-31T20:55:46Z Darko937 97803 23974 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Turdus viscivorus -England-8.jpg|мини|Дрозд имелаш]] Дрозд имелаш (''Turdus viscivorus'') је птица која се издваја својим специфичним изгледом и понашањем. Ова птица нуди много тога занимљивог за посматрање. == Изглед == [[Датотека:Turdus viscivorus.001 - Cardiff.jpg|мини|Дрозд имелаш]] [[Датотека:Turdus viscivorus Brych y coed.jpg|мини|Дрозд имелаш]] Препознаје се по округлим пегама на стомаку и беличастим ивицама крилних пера. Има сиво-браон леђа, а реп му је дугуљаст и тамније боје. Ноге су му дуге и тамне, што му помаже при кретању на земљи. Дужина тела му је обично 28 центиметара. Као највећа врста у Европи, имелаш се лако препознаје по својој крупнијој грађи. == Исхрана == Храни се бобицама имеле и на тај начин помаже овој биљци у расејавању. Поред имеле храни се и инсектима, глистама и другим бобицама. Током зимских месеци он постаје прави чувар дрвећа. Изабере једно дрво богато бобицама имеле и брани га од осталих птица. На тај начин осигурава себи довољно хране до пролећа, док истовремено помаже имели да се шири на нове гране. == Станиште == Иако воли шуме, дрозд имелаш се одлично сналази и у близини људи. Често га можемо видети у великим градским парковима, старим воћњацима и вртовима где има доста дрвећа. Посебно бира места са високим стаблима јер му она служи за чување своје територије. Он тражи станишта где има довољно имеле јер му је она главни извор хране током зиме. == Размножавање == Размножавање започиње у фебруару или марту, што га чини једном од првих гнездарица у нашим крајевима. О младунцима се брину оба родитеља хранећи их инсектима и глистама. Птићи напуштају гнездо након 14 до 16 дана. Дрозд имелаш обично има два легла годишње, а понекад и три ако су услови повољни. == Занимљивости == Иако многе птице утихну током лошег времена, дрозд имелаш је познат по својој храбрости. Он често пева са највиших врхова дрвећа док дува јак ветар или пада киша, због чега је добио име „Олујни петао“ (Stormcock). Његова песма је снажна и може се чути са велике удаљености. При градњи гнезда имелаш воли да искористи и необичне материјале попут комадића пластике, папира и канапа. Једна је од првих птица која почиње да пева ујутру, често пре свитања. Почиње да пева веома рано, понекад у децембру или јануару, изазивајући зиму и најављујући буђење природе. kyyvg6kagwxka0os7ckmy4t4px33ak7 0 12168 23973 23890 2026-05-31T20:55:16Z Darko937 97803 23973 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Song thrush (Turdus philomelos philomelos).jpg|мини|''Turdus philomelos'']] Дрозд певач (''Turdus philomelos'') је  из породице дроздова. Дроздови су породица птица која припада врсти врапчарки. Живе на свим континентима осим на Антарктику, а у Европи живи 14 врста. == Изглед == Најчешће су сиве или смеђе боје, а крила су средње величине и обојена су јарким бојама. Реп има дванаест пера. Велики су 14,5 – 33 цм, а тешки 21-178 грама. По величини су мало ситнији од обичног коса, 20-22 cm. Одозго је топло смеђ, одоздо изразито пегав. Покровна пера су одоздо наранџасте боје. == Станиште == Гнездо најчешће праве од ситних гранчица. Станишта гнезда најчешће су дрвећа, грмови и шпиље. Женке дрозда певача, изузетно су веште градитељке. Изградња некада траје и до три недеље. Полулоптасто гнездо од гранчица, суве траве и маховине изнутра је уредно обложено блатом или балегом. Дрозд је птица селица. У Србији се појављују као ретки гости, који долазе из удаљених крајева, понекад из најисточнијих делова Сибира. == Исхрана == Дроздови једу разнолику и лако доступну храну. Већином једу глисте, ларве, тврдокрилце и друге инсекте. Када се излегу млади, родитељи их углавном хране инсектима, ларвама инсеката или пужевима голаћима. Неки дроздови једу велике количине воћа и разних семена. Ове птице разносе семе имеле. Семе им се залепи за перје, па дођу на неко дрво да га очисте. Семе пада на грану и након неког времена нарасте нова имела. [[Датотека:Blackbird, Чёрный дрозд, Merle noir, Amsel, Kos (Turdus merula) female.jpg|мини|Дрозд певач]] == Размножавање == [[Датотека:Common blackbird (Turdus merula) chicks 2 days old.jpg|мини|Младунци стари 2 дана]] Дроздови су моногамни, али се паре и са другим једникама ако се укаже прилика. Женка полаже 4 до 5 плавих, благо истачканих јаја. У гнезду се налази 2-5 јаја. Млади се излегу слепи, без перја и не могу да лете. Оба родитеља помажу у подизању младих. Након 14-16 дана инкубације млади се излегу, а три недеље касније способни су за летење. Пар недеља након излегања почиње митарење, тако да су спремни за зимски период. == Занимљивости == Након зимовања у северној Африци, на Медитерану и Блиском истоку, дрозд певач у наша поднебља долази помало тајновито, путујући као и остали дроздови, углавном ноћу када је ваздух мирнији и свежији. Птице тако чувају енергију мирнијим летењем и не губе превише течности. Дрозд је птица позната по свом виртуозном певању и јединственој интелигенцији. Када улове пужа са кућицом, користе камен као наковањ о који ударају пужа како би му разбили кућицу. 23sea6ygs4zrqirp1o9gz7vyuuiawh7 0 12169 23964 23892 2026-05-31T20:44:52Z Darko937 97803 23964 wikitext text/x-wiki == Увод == Дивљи голуб је птица која живи на целој површини Србије. Дивљи голуб није једна врста голуба, већ више њих. Tо су: * дивљи голуб (''Columba livia'') * голуб гривнаш (''Columba palumbus'') * голуб дупљаш (''Columba oenas'') Све ове птице су различите. [[Датотека:Common pigeon at Waterlow Park, London 01.jpg|мини|Дивљи голуб]] == Изглед == Голуба гривнаша можемо препознати по крупном телу, плаво сивом перју са ружичастим грудима. На бочним странама има беле мрље, док су у лету видљиве широке беле пруге на крилима. Дивљег голуба можемо препознати по светло сивим телом са две црне пруге на крилима. Доњи део леђа му је бео, што се јасно види у лету. Он је веома брз и окретан. Голуба дупљаша можемо препознати тако што је мањи и здепастији. Перје му је тамно сиво, без беле гривне и без белог дела на леђима. [[Датотека:Wood Pigeon (Columba palumbus), golub grivnaš.jpg|мини|Голуб гривнаш]] [[Датотека:Columba oenas 402124391.jpg|мини|Голуб дупљаш]] == Станиште == Дивљи голуб насељава клисуре и планинске литице Србије јужно од Саве и Дунава. Голуб гривнаш насељава шумске пределе широм Србије, али у последње време постао je чест и у градовима. Голуб дупљаш се најчешће среће у брдско планинским стаништима централне и јужне Србије. == Исхрана == Све три врсте се хране семенима и житарицама, шумским плодовима и зеленим деловима биљке. == Размножавање == Све три врсте се размножавају полним путем. Фазе размножавања су: * Удварање * Прављење гнезда * Полагање јаја * Инкубација * Голубчићи * одрастање == Занимљивости == Дивљи голуб је предак свих домаћих голубова. Они имају сјајан осећај за оријентацију у простору. Голуб гривнаш је највећи европски голуб. Он током лета прави веома гласан звук крилима. Голуб дупљаш се за разлику од других голубова гнезди у дупљи дрвета. Он често користи напуштене дупље које су направили детлићи. 119w4wilyh565m0ld6lkrkx6ckjolu7 0 12171 23968 23825 2026-05-31T20:50:07Z Darko937 97803 23968 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Pheasant.jpg|мини|Фазан]] Фазан (''Phasianus colchicus'') је птица која припада породици кокошака. Познат је по свом лепом и шареном перију, нарочито мужјак, који има јарке боје и дугачак реп. Фазани су веома распрострањени и често се могу видети у природи, али и у ловиштима. == Изглед == [[Датотека:Common pheasant (Phasianus colchicus) male.jpg|мини|Фазан - мужјак]] Мужјак фазан је веома упечатљив. Има црвено лице, зеленкасту главу и златно-смеђе тело са шарама. Његов реп је дуг и може бити дужи од тела. Женка је мање упадљива, браон боје, што јој помаже да се сакрије у природи и заштити од предатора. Фазани имају снажне ноге и кратак, закривљени кљун. [[Датотека:Common pheasant (Phasianus colchicus) male 2.jpg|мини|Фазан]] == Станиште == Фазани живе у различитим деловима Европе, па тако и у Србији. Најчешће се налазе у шумама, на ливадама, пољима и у близини река. Воле места где има доста вегетације јер ту лакше налазе храну и склониште. Фазан је птица селица само у ретким случајевима углавном остаје на истом подручју током целе године. == Исхрана == Фазани су сваштоједи. Хране се семенкама, житарицама, травом, али и инсектима, црвима и другим ситним животињама. Храну проналазе на земљи, копајући и претраживајући тло својим кљуном. == Размножавање == Сезона размножавања почиње у пролеће. Мужјаци тада покушавају да привуку женке својим изгледом и гласовима. Женка прави гнездо на земљи, најчешће скривено у трави. У гнездо полаже више јаја, а након излегања брине се о младима. Фазан је често гајена птица у ловиштима и познат као ловна дивљач. == Занимљивости == Мужјаци су познати по свом гласном оглашавању. Такође, фазан се често појављује у народним причама и симболизује лепоту и снагу природе. icdcp68qtl12jgdtfdb4p6083v1yjg0 0 12172 23981 23826 2026-05-31T21:00:38Z Darko937 97803 23981 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Corvus frugilegus Gačac.jpg|мини|Гачац]] Гачац је птица из породице врана која насељава подручје Евроазије, али живи у многим деловима Србије. Познат је по томе што је веома паметан и живи у великим групама. == Изглед == Гачац (''Corvus frugilegus'') има црно перје са благим сјајем и јак кљун који је мало светлији. Одрасли гачци имају светлију голу кожу око кљуна, што их разликује од других врана јер их људи често мешају са гавраном. Средње је величине, око 45 цм, и масе око 500 грама. [[Датотека:Gačac, ptice u Nišu, Srbija (1).jpg|мини|Гачац]] == Станиште == Живи у равницама, на пољима, али и у близини села и градова наше земље. Није птица селица, већ остаје током целе године у истом подручју. == Исхрана == Гачац је сваштојед. Прилагођава исхрану сезони. Храни се житарицама, инсектима, црвима и другим ситним животињама. Храну углавном проналази на земљи, копајући по њивама. У урбаним срединама често претражују контејнере и хране се остацима људске хране, хлебом и разним отпацима.   == Размножавање == Углавном се гнезди на високим дрвећима у колонијама. Женка полаже по неколико јаја, а оба родитеља брину о младима. Пошто нису селице, често користе исто гнездо више година. == Занимљивости == Гачац је веома интелигентна птица и може да препозна људе. Користан је јер уништава инсекте. Није угрожена врста у Србији. У народним причама се често помиње као паметна, али понекад и мистериозна птица. [[Датотека:Gačac ( Corvus frugilegus) 53-110.jpg|мини|Гачац]] 1wlr5r4j3do46j5cqw4fho8t6fq0fy6 23982 23981 2026-05-31T21:01:04Z Darko937 97803 23982 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Corvus frugilegus Gačac.jpg|мини|Гачац]] Гачац (''Corvus frugilegus'') је птица из породице врана која насељава подручје Евроазије, али живи у многим деловима Србије. Познат је по томе што је веома паметан и живи у великим групама. == Изглед == Гачац има црно перје са благим сјајем и јак кљун који је мало светлији. Одрасли гачци имају светлију голу кожу око кљуна, што их разликује од других врана јер их људи често мешају са гавраном. Средње је величине, око 45 цм, и масе око 500 грама. [[Датотека:Gačac, ptice u Nišu, Srbija (1).jpg|мини|Гачац]] == Станиште == Живи у равницама, на пољима, али и у близини села и градова наше земље. Није птица селица, већ остаје током целе године у истом подручју. == Исхрана == Гачац је сваштојед. Прилагођава исхрану сезони. Храни се житарицама, инсектима, црвима и другим ситним животињама. Храну углавном проналази на земљи, копајући по њивама. У урбаним срединама често претражују контејнере и хране се остацима људске хране, хлебом и разним отпацима.   == Размножавање == Углавном се гнезди на високим дрвећима у колонијама. Женка полаже по неколико јаја, а оба родитеља брину о младима. Пошто нису селице, често користе исто гнездо више година. == Занимљивости == Гачац је веома интелигентна птица и може да препозна људе. Користан је јер уништава инсекте. Није угрожена врста у Србији. У народним причама се често помиње као паметна, али понекад и мистериозна птица. [[Датотека:Gačac ( Corvus frugilegus) 53-110.jpg|мини|Гачац]] 0k6ffnju88m8nkdhn8ghpd45mbtujl5 0 12173 23962 23827 2026-05-31T20:42:45Z Darko937 97803 23962 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Golub grivnas na gnezdu.jpg|мини|Голуб гривнаш у гнезду]] Голуб гривнаш (''Columba palumbus'') је најкрупнија европска врста голуба. За разлику од многих других птица популација голуба гривнаша је у сталном порасту. Његово присуство је све чешће у градским насељима и парковима. == Изглед == [[Датотека:Golub grivnaš, parkovi, Niš (1).jpg|мини|Голуб гривнаш]] Голуб гривнаш је крупна врста. Распон крила је од 75 цм до 80 цм. Дугачак је од 38 цм до 43 цм а тежак од 400 до 600 грама. Плаво–сиве боје је. Има ружичасте нијансе на грудима. Добио је име по свом изгледу - две беле пруге спајају се на врату и чине бели оковратник. Старији голубови имају израженије беле пруге. Младе птице добијају беле делове са шест месеци старости. == Станиште == Настањују цео европски континент до 65 степени северне географске ширине. Можемо га срести и у четинарским и листопадним шумама. Код нас га можемо видети и у зимским месецима где има четинарског дрвећа. Птица је селица. Почетком пролећа долази из јужних крајева, а на јесен поново иде у топлије крајеве. Током лета најчешће бораве у близини река и других вода. [[Датотека:Golub grivnaš u parku, Srbija 16.jpg|мини|Голуб гривнаш у парку]] == Исхрана == Голуб гривнаш храни се семењем коровских биљака и радо посећује станишта и све површине под житарицама. Црве, глисте и бубе узима ретко. Најчешће једе свеже лишће лиснатог поврћа које скупља у пољима, вртовима и са травњака.Током јесени се храни смоквама и жировима. Због свог начина исхране лако може постати проблем пољопривредницима. == Размножавање == Гнезде се на високом дрвећу, у крошњама дрвећа како би имали добар преглед околине. Плашљиве су и веома опрезне птице. Гнезда праве од гранчица. Голубица снесе два бела јајета и то два пута током лета између 10. априла и 20. јула. Голуб је задужен за „седење“ на јајима. Након 17 до 19 дана излегну се птићи који могу да лете након 33-34 дана. У случају напада на гнездо могу преживети ако га напусте двадесетак дана дана након што су се излегли. == Занимљивости == Голуб гривнаш је племенита птица, која зна нежно да гледа и мирно лети. За њу кажу да је симбол тишине и достојанства природе. Представља заштићену дивљу врсту и ловну. Режим заштите голуба  гривнаша  регулисан је из области  ловства. Сезона лова је од 01. августа до 15. фебруара. Ловци их често лове  пушком сачмарицом калибра 12, 20 и 16. За успешан лов је потребно добро скривање, најчешће у усевима сунцокрета и пажљиво посматрање птица. Странци често изражавају велико интересовање за лов на ову птицу, док је међу ловцима у Србији мање популаран. 6vb9nj9k0t1eutwqc718nazjmcm5n2j 0 12174 23961 23828 2026-05-31T20:42:10Z Darko937 97803 23961 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Streptopelia decaocto - Eurasian Collared Dove 05.jpg|мини|''Streptopelia decaocto'']] Гугутке (''Streptopelia decaocto'') су птице из породице голубова. Потичу са Блиског истока. Почетком 20. века  почеле су да насељавају Европу. Населиле су простор готово читаве Европе и на њему опстале. == Изглед == [[Датотека:Streptopelia decaocto, Hărman, România (34881606270).jpg|мини|Гугутка]] Гугутка је птица средње величине, препознатљива је по свом светлосивом до беж перју, које  из светлих нијанси прелази у нешто тамније према репу. На задњем делу врата налази се црни прстен по коме је препознајемо. Њене очи су тамније боје, а ноге кратке и црвенкасте. Кљун је мали, кратак и таман. == Станиште == [[Датотека:Streptopelia decaocto -balcony -two-8.jpg|мини|''Streptopelia decaocto'']] Гугутке су насељене на територији читаве Србије. Живе уз људе, у насељима и парковима, долинама и брдским пределима, док се ретко могу срести у удаљеној планинској природи. Гугутка је птица која се не сели, остаје у нашим пределима током читаве године. == Исхрана == Њена исхрана се састоји најчешће од семенки, житарица и воћа. Најчешће се храни на тлу, пажљиво кљуцајући храну. У насељима се хране и остацима људске хране. == Размножавање == Гугутка гнезда прави испод стреха, у олуцима, двориштима кућа или у парковима. Гнезда су им веома неуредна, састоје се тек од неколико гранчица у која полaжу једно до два јаја. Мужјак на јајима лежи у току дана, док женка у гнезду проводи ноћи. Гнезди се до четири пута у току једне године. == Занимљивости == Гугутка је изузетно прилагодљива птица. Својим гугутањем, по коме је добила име ствара посебну атмосферу. Због своје нежне природе и верности једном партнеру, ову птицу повезују са љубављу и оданошћу. 69u4e6oyx4tvyg0unklnbton5zs98xx 0 12175 23980 23829 2026-05-31T21:00:04Z Darko937 97803 23980 wikitext text/x-wiki == УВОД == [[Датотека:Carrion crow Corvus corone, Tottenham, London, England 1.jpg|мини|Гавран]] Гавран (''Corvus corax'') је одувек био симбол мистике и интелигенције, заузимајући посебно место у митологији и књижевности широм света. Ова величанствена црна птица, својом појавом и домишљатошћу, вековима инспирише приче о мудрости и предсказањима. == ИЗГЛЕД == Kрупна, потпуно црна птица, породице врана, тежине 800-1.315 г. Дуг је 64 цм и сa распоном крила 120-150 цм, за трећину је већи од врана. Има јак, дугачак, у корену висок кљун. Крила су му дугачка и широка, а реп подужи и клинасто завршен. Изванредно лети. Када лети, карактеристичног је крстастог обриса. Гавран може да опстане у најразличитијим стаништима, од Арктичког до Тропског појаса, под условом да нађе довољно неприступачно место за гнездо. [[Датотека:Crow subspecies.jpg|мини|''Corvus cornix,'' ''Corvus corone'']] == СТАНИШТЕ == [[Датотека:Corvus corone Rabenkrähe 1.jpg|мини|''Corvus corone'']] Иако живи широм Србије, релативно је малобројан. Процењено је да се 1995-2002. гнездило 900-1.200 парова. Пораст популације узрокован је званичном заштитом и смањењем директног прогона, забраном тровања тзв. штеточина, те ширењем отворених депонија органског отпада. Гавран није селица. == ИСХРАНА == Храни се према приликама, биљним деловима (зрневљем и плодовима) и животињама без обзира на то да ли их лови и убија кљуном или их налази мртве. Редовно пљачка гнезда, а храни се на ђубриштима и хранилиштима лешинара. Тамо где га не прогањају, нпр. у планинским туристичким центрима, храну налази у близини насеља. Напада слабе и болесне животиње, чисти друмове на којима има прегажених животиња и користи све друге погодности. Сакрива и закопава храну. Живи у паровима, у доживотним везама. == РАЗМНОЖАВАЊЕ == Парови преко целе године држе територију на којој се гнезде, али се повремено удружују у мања или већа јата, нарочито тамо где је хране у изобиљу. Гнезди се рано: јаја полаже у фебруару, понекад већ у јануару. Гнездо прави или високо на дрвету (усамљеном или у близини ивице шуме), а радо и на стубовима далековода или на зградама (нпр. стара београдска централа на Дорћолу). Гнездо има четири слоја: спољна носећа грађевина је од дебљих и тањих грана или дрвенастих стабљика дужине до 150 цм и дебљине до 2,5 цм испреплетених свежим гранчицама. Затим долази слој блата, балеге, траве и корења који формира удубљену подлогу гнезда која се облаже слојем маховине, траве, коренчића, лишћа и др. На крају долази мека постеља од вуне, длаке, крзна, лишајева, травки итд. Користи и друге материјале, као што су кости, жица, пластика. Јаја су глатка, с мало сјаја, светлоплавичаста до плавозеленкаста с разноврсним мрљама, пегама, пецкама и цртама од маслинасте до тамномрке боје, обично груписаним према тупом крају јајета. У леглу има 2-7 јаја, на којима лежи 20-21 дан. Полетарци полећу са око 45 дана, а понекад гнездо напуштају и раније. == ЗАНИМЉИВОСТИ == Глас гаврана је разноврстан али је најчешће поновљено кратко, продорно гроктање које неки чују као „гроб, гроб!", па га отуда понегде зову и ''гробар''.  Често се играју, нарочито у ваздуху. tr4r90tog7cpgncah3fytjzovq5zeif 0 12177 23957 23831 2026-05-31T20:37:27Z Darko937 97803 23957 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Accipiter nisus in Tashkent botanical garden.jpg|мини|Кобац]] Кобац (''Accipiter nisus'') спада у мање птице грабљивице. Припада породици јастребова. Изузетно је брз, спретан, прилагодљив, одличног вида и вешт је ловац. == Изглед == [[Датотека:Krogulec jedzący gołębia 1.jpg|мини|Кобац]] Има дугачко тело и реп, а крила су му кратка. Женке су крупније и снажније од мужјака: њихова дужина је од 34 до 41 cm, а распон крила им је од 67 до 80 cm. Тело му је прекривено перјем  браон-сиве боје са белим пругама. Мужјаци су мањи: дугачки су од 24 до 34 cm са распоном крила од 59 до 64 cm. Имају тамно сиво перје и црвенкаст стомак, па су и атрактивнијег изгледа у односу на женке. Копце је лако разликовати по полу: уочљиво је на основу боје и величине, али разликовати копца од његовог рођака јастреба је много већи изазов за обичног посматрача. == Станиште == [[Датотека:Accipiter nisus edit.jpg|мини|Кобац]] Кобац има велику способност прилагођавања различитим стаништима, а највише воли шумске, мозаичне и пределе са пуно дрвећа. У Србији најчешће настањује поља Војводине, планинске пределе, заштићене области Горњег Подунавља, али га понекад можемо срести и у насељеним местима. Иако спада у птице селице које се током јесени селе ка јужној Европи и северној Африци, популације у Србији су станарице. == Исхрана == Храни се првенствено мањим птицама певицама (врапцима, сјеницама, зимовкама, вугама), мишевима и слепим мишевима. Плен хвата изненадним, ниским, брзим летом често вребајући из заседе. Густо дрвеће му нимало не омета лов, а његову стратегију у лову чине: добро осматрање, вешто прикрадање, брзина и изненађење. То му омогућава оштар вид, дугуљаста грађа, кратка крила којима се лако провуче кроз гране дрвећа и шибља.  Кобац се увек снађе за храну, а помоћу кљуна и оштрих канџи плен комада на ситне делове. С обзиром да су копци прилагодљиви и сналажљиви, зими се у потрази за храном могу уочити у насељеним местима, а како се, између осталог, хране ситним глодарима корисни су. == Размножавање == На високим гранама дрвећа праве гнезда која често облажу лишћем. Период гнежђења је једном годишње: од маја до краја јуна. Женка лежи на јајима 4 до 5 недеља и снесе од 3 до 5 јаја. О младунцима брине женка и остаје са њима док их не оспособи за самосталан живот. Мужјак је задужен да доноси храну, али само женка уме да их правилно храни. == Занимљивости == Кобац је познат и по називу ,,кобац птичар“ зато што су мање птице главни део његове исхране. Он је најмања птица грабљивица која се гнезди у нашој земљи. Занимљиво је да  женка копца може бити 25% крупнија од мужјака што јој омогућава да лови већи плен попут грлица или дроздова. Према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста  биљака, животиња и гљива кобац је у Србији проглашен за строго заштићену дивљу врсту. У народним песмама кобац често симболизује борбу, опасност, погибију, али и храброст, одлучност и неустрашивост. Иако је у Србији најмања птица грабљивица, не треба занемарити његову неукротиву нарав, упорност, снагу и вештине захваљујући којима опстаје, а које поседују много већи предатори. dq4ndhudvhtzaa0jl2z8zi141xlunsz 0 12179 23965 23835 2026-05-31T20:48:58Z Darko937 97803 23965 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Cuculus canorus102.jpg|мини|Кукавица]] Кукавица (''Cuculus canorus'') припада породици птица које настањују шуме широм света. Постоји око 60 различитих врста из ове породице, а већина је жућкасто-сиве боје. == Изглед == [[Датотека:Cuculus canorus - Guguk 02.jpg|мини|Кукавица]] Кукавице обично имају распон крила од 55 до 60 центиметара, дужину тела од 32 до 34 центиметра. Њена величина је слична величини гугутке. Једна од карактеристика ове птице је њено оглашавање, које подсећа на „Kу-ку“, по чему је ова птица и добила своје име. == Станиште == [[Датотека:Cuculus canorus48.jpg|мини|Кукавица]] Кукавице живе у скоро свим тропским и умереним деловима света, а већина врста живи искључиво на дрвећу. У Србији су распрострањене широм земље, али их има највише у шумовитим пределима (планине попут Златибора и Таре), брдовитим и ливадским крајевима (Шумадија и југ Србије), али зато ређе у равницама. Кукавица је птица селица, што значи да током зиме напушта своје пребивалиште и зиму проводи у топлијим крајевима, а у пролеће се поново враћа кући. == Исхрана == Кукавице се углавном хране инсектима попут гусеница, скакаваца, тврдокрилаца, али зато врло ретко једу бобице. Активно тражи храну у околини тј. лови инсекте. == Размножавање == Кукавица је позната и по свом начину размножавања, које се назива „паразитско размножавање“. Домаћин кукавице при паразитском размножавању је птица у чије гнездо кукавица снесе своје јаје. Њено јаје је идентично јајету домаћина, који не разликује своја јаја од јаја кукавице, па га због тога греје и пази на њега. == Занимљивости == * Према законима о заштити природе, кукавица је заштићена врста, а угрожавање ове птице на било који начин биће испраћено и одговарајућом казном. * Лет кукавице је врло сличан лету сокола. * Када се излегне, младунче кукавице обично изгура остала јаја из гнезда свог домаћина, и тако сва храна иде само њему. То је инстинкт за преживљавање код птића кукавице, који им помаже да брже расту, јачају и развијају се. * Кукавица се помиње чак и у људској култури. На пример, у грчкој митологији се Зевс, врховни бог претворио у кукавицу, како би успео да заведе богињу Херу. Такође, у неким земљама кукавица има симболично значење и у култури тих земаља, попут Јапана где представља неузвраћену љубав, или у религији Тибета, где представља свету животињу. 5wv7jp1hxskp5epzyy6y2l5ycf78atz 0 12181 23978 23837 2026-05-31T20:58:37Z Darko937 97803 23978 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Common linnet (Linaria cannabina mediterranea) male Morocco.jpg|мини|297x297п|Конопљарка - мужјак]] Конопљарка (''Linaria cannabina''), или како се још често назива црвена конопљарка, је мала птица певачица, величине врапца, из породице зеба (Fringillidae). Своје име је добила због изразите склоности ка исхрани семеном конопље. == Изглед == [[Датотека:Common Linnet - Linaria cannabina - Female.jpg|мини|283x283п|Конопљарка - женка]] Има витко тело, дуг реп и кратак, снажан кљун прилагођен за мрвљење семенки. Дужина тела износи 12-14cm, са распоном крила од 25 cm. Током сезоне парења мужјак је веома упадљив са црвеним перјем на темену и грудима, сивим потиљком и браон леђима. Ван сезоне парења, боје му избледе. Женке су скромнијег изгледа. Претежно су смеђе боје са тамним пругама по телу и без црвених делова, што им омогућава одличну камуфлажу док леже на јајима. == Станиште == [[Датотека:Linaria cannabina 126989809.jpg|мини|238x238п|Конопљарка]] Насељава већи део Европе, западну Азију и северну Африку. Она није типична селица попут ласте која потпуно нестаје зими, већ је птица која се прилагођава условима – ако има хране и нема превише снега, остаје ту где јесте. Воли отворене пределе са доста жбуња – рубове шума, пашњаке са живим оградама, воћњаке, паркове и пољопривредна подручја. Често се може видети како одмара на жицама или оградама. Конопљарке су присутне у Србији и углавном су станарице. Могу се наћи у Војводини дуж канала, као и на ободима већих шума као што су Фрушка гора и Делиблатска пешчара. У јужним крајевима заступљене су на падинама обраслим клеком и глогом, од Копаоника и Златибора па све до Старе планине. Иако је плашљива може се срести и у околини Београда, у великим парковима попут Кошутњака и Аде Циганлије. Током зиме конопљарке из Србије се често удружују у велика јата и лутају пољима тражећи храну. Тада им се придружују и птице које долазе са севера Европе на зимовање код нас, па их је лакше уочити на отвореним ораницама и поред путева. == Исхрана == Конопљарка је пре свега биљојед. Храни се готово искључиво семењем корова (маслачак, чичак, мишјакиња, кисељак), трава, уљане репице и лана. Током пролећа, док хране малдунце, могу сакупљати ситне инсекте и бескичмењаке како би им обезбедили неопходне протеине за брз раст. == Размножавање == Конопљарке су веома брижни родитељи и често се гнезде у мањим колонијама, углавном од априла до августа. Женка гради гнездо добро сакривено у густом жбуњу или ниском дрвећу, користећи коренчиће, маховину и длаку. Полаже 4-7 светлоплавих јаја са ситним црвенкасто-смеђим пегама. Женка лежи на јајима 12-14 дана, док је мужјак храни. Оба родитеља заједно хране младунце, који напуштају гнездо након 2 недеље. Годишње могу имати 2 до 3 легла. == Занимљивости == Конопљарка је једна од најлепших певачица међу зебама. Песма је богата, мелодична и пуна промена (звуци “гек-гек” праћени тоновима сличним фрули). У 19. веку су биле омиљени кућни љубимци јер млади мужјаци лако науче да опонашају песму славуја или шеве. У народним причама и веровањима појављује се због своје песме и карактеристичне црвене боје. Кроз историју, конопљарка је била једна од најчешће држаних птица у кавезима због свог изузетног певања. Постала је симбол “заробљене лепоте”, а њена песма симбол чежње за слободом. Једна од легенди говори о томе да је ова птичица покушала да извуче трн из круне Исуса Христа док је био на крсту. Тада је кап његове крви пала на њена прса и чело, обојивши их у црвено заувек, као знак њене милости и пожртвованости. Оскар Вајлд у својој познатој бајци “Себични џин” помиње управо песму конопљарке као звук који најављује пролеће и буди природу у врту џина. За конопљарку постоји веровање да, ако се у зиму окупе у велика јата близу кућа, долази веома јака зима и велики снег, а ако мужјак почне у рано пролеће да пева са врха жбуна, верује се да ће година бити родна. Код нас се у народу верује да је она птица која “доноси ведар дух” у кућу. Иако су и даље бројне, популација им опада у Европи због интензивне пољопривреде и уништавања жбуња и ниског дрвећа које им служе за дом. 4dwb3pheem1c53p1n74f6pdf0vutbmi 0 12183 23979 23839 2026-05-31T20:59:45Z Darko937 97803 23979 wikitext text/x-wiki == Увод  == [[Датотека:Nucifraga caryocatactes Davos 1.jpg|мини|Лешњикара]] Лешњикара (''Sitta europaea'') је мала и веома занимљива птица која насељава шумска подручја Европе и Азије, па тако и Србије. Припада групи ситних птица певачица и позната је по својој живој нарави и спретности. Иако није једнa од најупадљивијих птица по бојама, лешњикара има значајну улогу у природи, јер учествује у одржавању равнотеже у екосистему. Често је можемо чути пре него што је угледамо, јер се оглашава тихим, али пријатним звуцима. == Изглед  == [[Датотека:Nucifraga caryocatactes, Vihren, Pirin Mts, Bulgaria 3.jpg|мини|Лешњикара]] Лешњикара је мала птица, дугачка од 12 до 14 центиметара. Има витко тело,  кратак врат и релативно дугачак реп. Њено перје је углавном смеђкасто са нијансама сиве и беле, што јој помаже да се лако стопи са околином и сакрије од предатора. Очи су јој тамне и живе, а кљун танак и прилагођен хватању ситних инсеката. Једна од њених карактеристика је изузетна покретљивост, скакуће са гране на грану и ретко мирује. Крила су јој кратка, али довољно снажна за брзо и окретно летење кроз густу вегетацију. == Станиште == [[Датотека:Nucifraga caryocatactes (juvenile crying).jpg|мини|Лешњикара]] Насељава различите врсте шума (листопадне, мешовите, па чак и паркове и баште у близини људи). У Србији се може наћи у многим крајевима, нарочито у шумовитим пределима централног и западног дела земље. Воли места где има доста жбуња и дрвећа, јер ту лако проналази храну и склониште. Ова птица је углавном станарица, што значи да не мигрира на велике удаљености. Ипак, током зиме може се померати у потрази за храном, али не напушта потпуно своје подручје. Прилагођена је различитим временским условима и добро подноси хладноћу. == Исхрана == Углавном се храни инсектима, пауцима и другим ситним бескичмењацима. Током топлијих месеци највише времена проводи тражећи храну по кори дрвећа, листовима и хранама. Веома је вешта у проналажењу скривених инсеката, које извлачи својим танким кљуном. У јесен и зиму, када нема довољно инсеката, њена исхрана се мења. Тада једе семенке,  плодове и бобице. Позната је по томе што понекад складишти храну за касније, скривајући је у пукотинама коре дрвећа. На тај начин обезбеђује опстанак у тежим условима. == Размножавање == Период размножавања лешњикаре почиње у пролеће. Мужјак тада пева како би привукао женку и обележио своју територију. Гнездо граде заједно, најчешће у шупљинама дрвећа или у густом жбуљу, где је добро скривена од предатора. Женка полаже неколико јаја, обично од 4 до 7, која инкубира око две недеље. Након излегања, оба родитеља брину о младунцима, доносећи им храну и штитећи их. Млади брзо расту и ускоро напуштају гнездо, али још неко време остају у близини родитеља док не постану потпуно самостални. == Занимљивости == Лешњикара није угрожена врста, али је важна за очување природне равнотеже јер контролише број инсеката. Њена способност да сакрива храну показује висок ниво сналажљивости и памћења. Интересантно је да ова птица има одлично памћење, може да се сети где је сакрила храну чак и након дужег времена. Такође, веома је опрезна и ретко се дуго задржава на отвореном простору. Иако није честа тема народних прича, у неким крајевима се сматра симболом вредноће и сналажљивости управо због своје активности и начина живота. lcyczkkdj6tlrzc8w4drujsm7ytrmhi 0 12185 23967 23845 2026-05-31T20:49:44Z Darko937 97803 23967 wikitext text/x-wiki == Увод == Легањ (''Caprimulgus europaeus'') је занимљива и тајанствена ноћна птица која припада групи ноћарки. Такође је једна од најнеобичнијих птица на свету, као и једина птица која спава зимским сном. Легањ није угрожена врста, али му прети проређивање због губитка станишта и смањења броја инсеката којима се храни. [[Датотека:Caprimulgus europaeus 161683178.jpg|мини|Легањ]] == Изглед == Легањ је птица сиво-браон боје перија са великим тамним очима које су прилагођене ноћном животу. Због својих упечатљивих чуперака, назван је ушати, а због скривеног перја и застрашујућег изгледа потсећа на змаја. Легањ не хода много по земљи, има мале и танке ноге и мали и танак кљун. Током дана се налази на земљи или на грани (камуфлирана). Легањ има дужину од око 30 центиметара, а распон његових крила је око 60 центиметара. [[Датотека:Nachtzwaluw - European nightjar - Caprimulgus europaeus 2.jpg|мини|Легањ]] == Станиште == Живи у шумама, најчешће тропским, може се наћи и на ливадама и пашњацима. Он је селица, од пролећа је настањен у Европи, а на јесен се сели у Африку. Велики ушати легањ се може видети у земљама као што су Тајланд, Вијетнам, Малезија и Филипини. [[Датотека:Caprimulgus europaeus 1200x855.jpg|мини|Легањ]] == Исхрана == Храни се инсектима, које лови углавном у сумрак или током ноћи тако што нагло полети и након тога се враћа на исто место. == Размножавање == Легањ обично полаже два јаја на која лежу оба родитеља. Не прави гнездо него леже јаја на земљи. Инкубација траје око 2-3 недеље. Када се излегу, птићи су покривени паперијем и одмах су добро камуфлирани. == Занимљивости == Веровало се да је Легањ вештичја птица, зато што се изненада појављује у сумрак. Легањ производи необичан звук и због тога се веровало да је дух из шуме или ноћно биће. td2gcmik7iavsihd8c4k5l3qryx6tor 0 12187 23958 23894 2026-05-31T20:38:19Z Darko937 97803 23958 wikitext text/x-wiki == УВОД == Мишар (''Buteo buteo'') је врста птице из породице јастребова. Мишар је друга најраспрострањенија птица грабљивица у Европи. Птица је станарица осим у областима Русије и северне Европе где је селица. [[Датотека:Orao Mišar.jpg|мини|Мишар]] == ИЗГЛЕД == Мишар има збијено тело дужине од 46 до 58 центиметара, а распон крила је од 110 до 130 центиметара. Тамно смеђе боје је одозго, а одоздо светлије смеђе боје. Има кратке ноге са снажним канџама. Просечне тежине је око 1 килограм. Живи у просеку 10 до 15 година, а ретко када од 20 до 25 година. Најразвијеније му је чуло вида и има истанчан слух. Зов птице је сличан мјаукању мачке. [[Датотека:Orao Mišar, Bresničićka slatina (2).jpg|мини|Мишар]] == СТАНИШТЕ == Мишар је распрострањен у Европи, а ретко је запажан у Туркестану и северној Африци. Најзаступљенија је врста птице грабљивице  на нашим просторима. Широко је распрострањен по шумовитим теренима, али и по пољопривредним подручјима која су окружена дрвећем. Живи на свим надморским висинама. [[Датотека:Buteo buteo009.jpg|мини|Мишар]] == ИСХРАНА == Храни се мањим сисарима, жабама, гмизавцима, пужевима и тако даље. Лети лагано, али лако, готово нечујно. Када опази плен скупља крила и баца се према земљи, близу земље рашири крила и испруженим канџама хвата плен. == РАЗМНОЖАВАЊЕ == Гнездо гради високо на дрвећу. У сезони парења мужјак и женка изводе свадбени плес. Почетком пролећа женка снесе три до четири јаја. Женка лежи на јајима око 35 дана. Мужјак јој доноси храну и повремено je замењује на гнезду. Када се млади излегу и мужјак и женка брину о њима. После 45 до 50 дана млади напуштају гнездо, а самостални  постају тек након 8 недеља. == ЗАНИМЉИВОСТИ == У Републици Србији Мишар је заштићена врста и забрањен је било какав лов и хватање. Примећен је и бели Мишар у околини Ужица. Реч је о поремећају обојености перја који представља недостатак црног пигмента. Ова појава је толико ретка јер само једна јединка од 30 хиљада има овај поремећај, али им то смањује могућност преживљавања у природи. Мишар има велику улогу у одржавању природне равнотеже. Један мишар годишње може да поједе и на стотине глодара, тако да је његов значај у екосистему незамењив. Занимљиво је да мишари могу изгледати потпуно различито једни од других. Има велику способност прилагођавања на различита животна станишта. Занимљиво је и то да често остају са истим партнером целог живота. r5ya5p8jlxra1e19n39mpfpmpkuyo15 0 12209 23983 23878 2026-05-31T21:02:51Z Darko937 97803 23983 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:Yellowhammer_(Emberiza_citrinella).jpg|мини|Стрнадица жутовољка]] '''Стрнадица жутовољка''' (''Emberiza citrinella'') је мала птица певачица из породице стрнадица. Она је једна од најпознатијих стрнадица у Србији. Мужјаци се лако препознају по јарко жутој глави и грудима. Позната је по својој карактеристичној песми која се често чује у пролеће и лето у сеоским пределима. == Изглед == [[Датотека:Emberiza_citrinella_-Midtjylland,_Denmark_-male-8.jpg|мини|Стрнадица жутовољка]] Дугачка је 15 до 17 центиметара, са распоном крила око 23 до 29 центиметара. Мужјак има јарко жуту главу, врат и доњи део тела, док су леђа смеђе-црвенкаста са тамним пругама. Женка је блеђа и мање жута, са више смеђих пруга на глави и грудима. Реп је рашљаст са белим спољним перјаницама које се јасно виде у лету. Кљун је сивкаст и кратак. == Станиште == [[Датотека:Yellowhammer_(Emberiza_citrinella)_male.jpg|мини|Стрнадица жутовољка]] Насељава отворене пределе, пољопривредна добра, ливаде, рубове шума, живе ограде и сеоска подручја. Избегава густе шуме и високе планине. У Србији је широко распрострањена, посебно у Војводини, Поморављу и другим брдским пределима где има мозаика поља и шибља. Стална је птица која се зими задржава у јатима. == Исхрана == Храни се углавном семенкама траве и житарица, али током гнежђења једе и инсекте, гусенице и друге бескичмењаке. Зими се често храни на стубовима и у близини људских насеља где проналази остатке хране. Младунци се хране готово искључиво инсектима. == Размножавање == Гнездо гради на земљи или ниско у густој вегетацији и шибљу. Гнездо је направљено од траве, стабљика и длаке. Женка полаже 3 до 5 јаја која су беличаста са тамним пегама. Леже око 12 до 14 дана, а младунци напуштају гнездо након 12 до 13 дана. У Србији обично има два легла годишње. == Занимљивости == У народној традицији се често повезује са сеоским пределима и пролећем. У последњим деценијама бројност ове врсте опада у многим деловима Европе због интензивне пољопривреде и губитка живих ограда. У Србији је још увек релативно честа. nf4c1pfbzgvxd9l2so2spen91yiqoaw 0 12211 23960 23873 2026-05-31T20:40:15Z Darko937 97803 23960 wikitext text/x-wiki == Увод == [[Датотека:American_woodcock_(95252).jpg|мини|Шумска шљука]] '''Шумска шљука''' (''Scolopax rusticola'') је средње велика птица из реда шљуки. Она је јединствена шумска врста међу шљукама. Позната је по својој одличној камуфлажи и карактеристичном вечерњем лету које се зове „рођење“. У Србији је распрострањена селица која се гнезди у шумама. == Изглед == Дугачка је 33 до 38 центиметара, са распоном крила 55 до 65 центиметара и тежином 220 до 460 грама. Перје јој је смеђе-црвенкасто са тамним и светлим пегама и пругама које јој омогућавају савршену камуфлажу на шумском тлу. Има веома дуг, прав и танак кљун којим тражи храну у земљи. Очи су јој велике и постављене високо на глави, што јој даје широк вид. Реп је кратак и округласт. Полови су слични. == Станиште == [[Датотека:American_Woodcock_Scolopax_minor.jpg|мини|Шумска шљука]] Насељава влажне листопадне и мешовите шуме са богатим земљиштем и густом вегетацијом. Воли подручја са потоцима, мочварним деловима шуме и густим шипражјем. У Србији се гнезди у већим шумским комплексима као што су Фрушка гора, планине централне и јужне Србије, као и у неким деловима Војводине. Долази у марту и априлу, а одлази крајем септембра и октобра. == Исхрана == [[Датотека:Woodcock_earthworm.jpg|мини|Шумска шљука]] Храни се углавном земљаним црвима, пужевима, инсектима и њиховим ларвама. Кљуном претражује меко земљиште и опало лишће. Често је активна у сумрак и током ноћи. Због тога што копа дубоко у земљу, важан је део екосистема шума. == Размножавање == Гнездо прави на земљи у плиткој удубини, обично испод грма или опалог лишћа. Женка полаже 3 до 5 јаја која су смеђе-црвенкаста са тамним пегама. Леже око 21 до 24 дана. Младунци су прекосни и напуштају гнездо већ након неколико сати, али их мајка још неко време води и чува. У Србији има обично једно легло годишње. == Занимљивости == Због одличне камуфлаже је веома тешко уочити на земљи. Сматра се једном од најцењенијих ловних врста, али је у Србији заштићена у одређеним периодима. Њена присутност указује на здраве и влажне шумске екосистеме. 75287f63ny46u4sxetvrxc5lessmwj9 0 12215 23977 23922 2026-05-31T20:58:13Z Darko937 97803 23977 wikitext text/x-wiki == Увод == Чижак (''Spinus spinus'') је мала живахна птица која припада породици зеба. Припада врсти птица станарица. Позната је и под називом цајзла-цајзлић. == Изглед == Чижак је мала птица која достиже дужину од 11-13 цм, распон крила се креће од 20-23 цм. Маса птице је од 10-18 г. Боја перја се разликује код мужјака и женке: [[Датотека:Carduelis spinus female.jpg|мини|Чижак, женка ]] Код мужјака су леђа сиво зелена, а задњи део леђа прелази у жуту боју. Реп је црне и жуте боје, а крила су црна са жутим пругама. Груди су жуте, а перје је светлије у пределу трбуха. Црне боје је брада, теме и чело. Од очију до ушију има жуту пругу. Код женке су леђа пругаста у белој и жутој боји. Груди и трбух су беличасти и имају црне пруге. Перје је око ушију, на темену и челу зеленкасте боје. Брада је бела. [[Датотека:Carduelis spinus male.jpg|мини|Чижак , мужјак]] Кљун је узак и чврст и као такав се развио као последица исхране. Овакав облик кљуна омогућава птици да допре до семења којим се храни. Очи су црне, а ноге тамно смеђе. == Станиште == [[Датотека:Rangemap-tarin.PNG|мини|Област распрострањености]] Распрострањеност птице у Србији зависи од тога да ли се гнезди или само привремено борави у Србији. Уколико се гнезди, налази се у високопланинским пределима који су покривени четинарском шумом. Може се наћи на Копаонику, Тари и Голији. Ако се чижак само привремено налази у Србији, где борави од касне јесени до раног пролећа, онда се може наћи на читавом подручју Србије. Птице долазе са севера и могу се видети у Војводини поред река и у ритским шумама, у градским парковима, у подручјима око Пожеге и у долинама река централне и јужне Србије. == Исхрана == Чижак спада у биљоједе и храни се семењем. Исхрана зависи од годишњег доба, а омиљена храна су му семе брезе и јове. Осим тога једе и семе бора, јеле, смрче, а лети семе маслачка, бреста и чичка. У време одгајања младих, птиће храни и ситним инсектима, пошто су они добар извор протеина. == Размножавање == Чижак се размножава у току пролећа и лета, а тај процес почиње гнежђењем, које траје од априла до јула. Гнезда праве високо у крошњама четинара и веома су добро скривена, па их је скоро немогуће приметити. Гнездо прави женка и оно је у облику шољице. Прави га од гранчица, маховине и лишајева. Унутрашња страна гнезда је обложена перјем и вуном. Женка снесе од 3 до 5 јаја која су плавичасто-беле боје са ситним пегама. Женка лежи на јајима 11-14 дана, а за то време је мужјак храни. Када се излегу млади, хране их и мужјак и женка, и то прво ситним инсектима, због протеина, а касније меким семењем. После 13-15 дана, млади напуштају гнездо, али још неко време остају уз родитеље док довољно не очврсну. == Занимљивости == Чижак, на светском нивоу није угрожена врста, а у Србији је строго заштићена дивља врста, а то значи да је забрањено његово хватање и држање у заточеништву, као и уништавање његовог станишта. Чижак се помиње у српским народним причама, али најчешће под називом цајзла или цајзлић. У њима представља симбол весеља. m4jgl3qboywlt45r538fze2bspb8la0 0 12221 23947 2026-05-31T20:14:43Z Darko937 97803 Нова страница: '''Црноглава грмуша''' (''Sylvia atricapilla'') је врста птице певачице из породице грмуша (''Sylviidae'').[[Датотека:Sylvia atricapilla -Lullington Heath, East Sussex, England -male-8.jpg|мини|Црноглава грмуша]] Распрострањена је у већем делу Европе, западне Азије и северне Африке. Насељава различита шумска… 23947 wikitext text/x-wiki '''Црноглава грмуша''' (''Sylvia atricapilla'') је врста птице певачице из породице грмуша (''Sylviidae'').[[Датотека:Sylvia atricapilla -Lullington Heath, East Sussex, England -male-8.jpg|мини|Црноглава грмуша]] Распрострањена је у већем делу Европе, западне Азије и северне Африке. Насељава различита шумска станишта, али се често може срести и у парковима, баштама и другим зеленим површинама у близини људских насеља. Позната је по израженом полном диморфизму, јер мужјак има црну, а женка смеђецрвену капу на глави. == Изглед == Црноглава грмуша је мала птица дужине од 13 до 15 центиметара и распона крила од 20 до 23 центиметра.[[Датотека:Sylvia atricappila vogelartinfo chris romeiks R7F4015.jpg|мини|Одрасла женка]] Тело јој је витко, са релативно дугим репом и танким кљуном прилагођеним исхрани инсектима и плодовима. Перје је углавном сивкасто, при чему су доњи делови тела светлији од горњих. Најупечатљивија карактеристика врсте је обојена капа на глави. Код мужјака је она црне боје, док је код женке и младих птица смеђецрвена. Очи су тамне, а ноге сивкасте. == Станиште == Црноглава грмуша насељава листопадне, мешовите и четинарске шуме, као и паркове, воћњаке и баште. Најчешће се задржава у подручјима са густим жбуњем и развијеним подрастом, који јој пружају заклон и место за гнежђење. У Србији је широко распрострањена и може се наћи у већини шумских предела. Део популације је станарица, док поједине јединке мигрирају ка јужнијим областима током зимског периода. == Исхрана == Исхрана црноглаве грмуше мења се у зависности од годишњег доба. Током пролећа и лета храни се претежно инсектима, пауцима и другим ситним бескичмењацима које проналази међу лишћем и [[Датотека:Eurasian blackcap (Sylvia atricapilla) male Drenthe.jpg|мини|Одрасли мужјак]] гранама. У јесен и зиму већи део исхране чине плодови, бобице и семенке. Захваљујући разноврсној исхрани, ова врста се успешно прилагођава различитим условима станишта. == Размножавање == Период размножавања почиње у пролеће. Мужјак песмом обележава територију и привлачи женку. Гнездо се најчешће гради у густом жбуњу или на нижим гранама дрвећа. Женка полаже од четири до шест јаја, која инкубира око две недеље. Након излегања младунаца, оба родитеља учествују у њиховом храњењу и заштити. Млади напуштају гнездо након десетак до четрнаест дана, али још извесно време остају у близини родитеља. == Занимљивости == Црноглава грмуша је позната по сложеној и мелодичној песми, због чега се често убраја међу најбоље певаче европских птица. Истраживања су показала да су се неке популације ове врсте прилагодиле урбаним срединама и промениле своје миграционе навике. Врста није глобално угрожена и према подацима [[Међународна унија за заштиту природе|Међународне уније за заштиту природе]] (IUCN) има статус врсте која није непосредно угрожена. q182rs3kvwlo0ez71oeqtutd735bara 23954 23947 2026-05-31T20:29:58Z Darko937 97803 23954 wikitext text/x-wiki '''Црноглава грмуша''' (''Sylvia atricapilla'') је врста птице певачице из породице грмуша (''Sylviidae'').[[Датотека:Sylvia atricapilla -Lullington Heath, East Sussex, England -male-8.jpg|мини|Црноглава грмуша]] Распрострањена је у већем делу Европе, западне Азије и северне Африке. Насељава различита шумска станишта, али се често може срести и у парковима, баштама и другим зеленим површинама у близини људских насеља. Позната је по израженом полном диморфизму, јер мужјак има црну, а женка смеђецрвену капу на глави. == Изглед == Црноглава грмуша је мала птица дужине од 13 до 15 центиметара и распона крила од 20 до 23 центиметра.[[Датотека:Sylvia atricappila vogelartinfo chris romeiks R7F4015.jpg|мини|Одрасла женка]] Тело јој је витко, са релативно дугим репом и танким кљуном прилагођеним исхрани инсектима и плодовима. Перје је углавном сивкасто, при чему су доњи делови тела светлији од горњих. Најупечатљивија карактеристика врсте је обојена капа на глави. Код мужјака је она црне боје, док је код женке и младих птица смеђецрвена. Очи су тамне, а ноге сивкасте. == Станиште == Црноглава грмуша насељава листопадне, мешовите и четинарске шуме, као и паркове, воћњаке и баште. Најчешће се задржава у подручјима са густим жбуњем и развијеним подрастом, који јој пружају заклон и место за гнежђење. У Србији је широко распрострањена и може се наћи у већини шумских предела. Део популације је станарица, док поједине јединке мигрирају ка јужнијим областима током зимског периода. == Исхрана == Исхрана црноглаве грмуше мења се у зависности од годишњег доба. Током пролећа и лета храни се претежно инсектима, пауцима и другим ситним бескичмењацима које проналази међу лишћем и [[Датотека:Eurasian blackcap (Sylvia atricapilla) male Drenthe.jpg|мини|Одрасли мужјак]] гранама. У јесен и зиму већи део исхране чине плодови, бобице и семенке. Захваљујући разноврсној исхрани, ова врста се успешно прилагођава различитим условима станишта. == Размножавање == Период размножавања почиње у пролеће. Мужјак песмом обележава територију и привлачи женку. Гнездо се најчешће гради у густом жбуњу или на нижим гранама дрвећа. Женка полаже од четири до шест јаја, која инкубира око две недеље. Након излегања младунаца, оба родитеља учествују у њиховом храњењу и заштити. Млади напуштају гнездо након десетак до четрнаест дана, али још извесно време остају у близини родитеља. == Занимљивости == Црноглава грмуша је позната по сложеној и мелодичној песми, због чега се често убраја међу најбоље певаче европских птица. Истраживања су показала да су се неке популације ове врсте прилагодиле урбаним срединама и промениле своје миграционе навике. Врста није глобално угрожена и према подацима Међународне уније за заштиту природе има статус врсте која није непосредно угрожена. bls0t6n92uwrvp2htbc0vlu7ukzvoyp 23955 23954 2026-05-31T20:30:52Z Darko937 97803 23955 wikitext text/x-wiki '''Црноглава грмуша''' (''Sylvia atricapilla'') је врста птице певачице из породице грмуша (''Sylviidae''). Распрострањена је у већем делу Европе, западне Азије и северне Африке. Насељава различита шумска станишта, али се често може срести и у парковима, баштама и другим зеленим површинама у близини људских насеља. Позната је по израженом полном диморфизму, јер мужјак има црну, а женка смеђецрвену капу на глави.[[Датотека:Sylvia atricapilla -Lullington Heath, East Sussex, England -male-8.jpg|мини|Црноглава грмуша]] == Изглед == Црноглава грмуша је мала птица дужине од 13 до 15 центиметара и распона крила од 20 до 23 центиметра. Тело јој је витко, са релативно дугим репом и танким кљуном прилагођеним исхрани инсектима и плодовима. Перје је углавном сивкасто, при чему су доњи делови тела светлији од горњих. Најупечатљивија карактеристика врсте је обојена капа на глави. Код мужјака је она црне боје, док је код женке и младих птица смеђецрвена. Очи су тамне, а ноге сивкасте.[[Датотека:Sylvia atricappila vogelartinfo chris romeiks R7F4015.jpg|мини|Одрасла женка]] == Станиште == Црноглава грмуша насељава листопадне, мешовите и четинарске шуме, као и паркове, воћњаке и баште. Најчешће се задржава у подручјима са густим жбуњем и развијеним подрастом, који јој пружају заклон и место за гнежђење. У Србији је широко распрострањена и може се наћи у већини шумских предела. Део популације је станарица, док поједине јединке мигрирају ка јужнијим областима током зимског периода. == Исхрана == Исхрана црноглаве грмуше мења се у зависности од годишњег доба. Током пролећа и лета храни се претежно инсектима, пауцима и другим ситним бескичмењацима које проналази међу лишћем и гранама. У јесен и зиму већи део исхране чине плодови, бобице и семенке. Захваљујући разноврсној исхрани, ова врста се успешно прилагођава различитим условима станишта.[[Датотека:Eurasian blackcap (Sylvia atricapilla) male Drenthe.jpg|мини|Одрасли мужјак]] == Размножавање == Период размножавања почиње у пролеће. Мужјак песмом обележава територију и привлачи женку. Гнездо се најчешће гради у густом жбуњу или на нижим гранама дрвећа. Женка полаже од четири до шест јаја, која инкубира око две недеље. Након излегања младунаца, оба родитеља учествују у њиховом храњењу и заштити. Млади напуштају гнездо након десетак до четрнаест дана, али још извесно време остају у близини родитеља. == Занимљивости == Црноглава грмуша је позната по сложеној и мелодичној песми, због чега се често убраја међу најбоље певаче европских птица. Истраживања су показала да су се неке популације ове врсте прилагодиле урбаним срединама и промениле своје миграционе навике. Врста није глобално угрожена и према подацима Међународне уније за заштиту природе има статус врсте која није непосредно угрожена. qgoo5e99sorv0un1p83yasc4y4zuzk1 0 12222 23948 2026-05-31T20:20:22Z Darko937 97803 Нова страница: '''Трстељак цвркутић''' (''Acrocephalus scirpaceus'') је врста птице певачице из породице трстењака (''Acrocephalidae''). [[Датотека:2016.07.13.-01-Westensee Felde--Teichrohrsaenger.jpg|мини|Трстељак цвркутић]] Распрострањен је у већем делу Европе, западне Азије и северне Африке. Насељава мочварна подруч… 23948 wikitext text/x-wiki '''Трстељак цвркутић''' (''Acrocephalus scirpaceus'') је врста птице певачице из породице трстењака (''Acrocephalidae''). [[Датотека:2016.07.13.-01-Westensee Felde--Teichrohrsaenger.jpg|мини|Трстељак цвркутић]] Распрострањен је у већем делу Европе, западне Азије и северне Африке. Насељава мочварна подручја обрасла трском и другом воденом вегетацијом, где проводи већи део живота. Познат је по карактеристичном певању и доброј прилагођености животу у густим тршчацима. == Изглед == Трстељак цвркутић је мала птица дужине од 12 до 14 центиметара и распона крила од око 18 до 21 центиметар. Тело му је витко, са релативно дугим репом и танким, шиљастим кљуном. Горњи део тела је смеђкаст, док су доњи делови светлији, беличасти до жућкасти. За разлику од неких сродних врста, нема изражену светлу пругу изнад ока. Перје му омогућава добро стапање са трском и другом приобалном вегетацијом. == Станиште == Трстељак цвркутић насељава мочваре, језера, речне обале, канале и друга влажна подручја са густим појасевима трске. У Србији се [[Датотека:AcrocephalusScirpaceusIUCN.svg|мини|Распрострањеност трстењака цвркутића]] може наћи у близини већих река, језера и рибњака, где постоје погодни услови за гнежђење. Реч је о селицi која зиму проводи у подсахарској Африци, а у Европу се враћа током пролећа ради размножавања. == Исхрана == Исхрана трстељка цвркутића заснива се првенствено на инсектима и другим ситним бескичмењацима. Храни се мушицама, комарцима, бубама, пауцима и њиховим ларвама, које проналази међу стабљикама трске и водене вегетације. Током јесени може повремено јести и ситне плодове, који представљају додатни извор енергије током сеобе. == Размножавање == Период размножавања почиње у касно пролеће. Мужјак пева са истакнутих положаја у тршчаку како би привукао женку и обележио територију. Гнездо се гради између стабљика трске, обично непосредно изнад површине воде. Женка полаже од три до пет јаја, која инкубира око две недеље. Након излегања, оба родитеља [[Датотека:PleidelsheimerWiesentalTeichrohrsaenger.jpg|мини|Трстељак цвркутић]] учествују у исхрани и заштити младунаца. Млади напуштају гнездо после десетак дана, али остају у близини родитеља још извесно време. == Занимљивости == Трстељак цвркутић је једна од најчешћих птица тршчаних станишта у Европи. Његова песма састоји се од брзог низа различитих звукова и често се чује током пролећа и лета. Захваљујући прстеновању птица, утврђено је да поједине јединке током миграције прелазе хиљаде километара између Европе и Африке. Врста није глобално угрожена и има статус врсте која није непосредно угрожена према подацима [[Међународна унија за заштиту природе|Међународне уније за заштиту природе]] (IUCN). 97g2f4mqpj58cwv9kx12uaixfoqfvx9 23952 23948 2026-05-31T20:28:25Z Darko937 97803 23952 wikitext text/x-wiki '''Трстељак цвркутић''' (''Acrocephalus scirpaceus'') је врста птице певачице из породице трстењака (''Acrocephalidae''). Распрострањен је у већем делу Европе, западне Азије и северне Африке. Насељава мочварна подручја обрасла трском и другом воденом вегетацијом, где проводи већи део живота. Познат је по карактеристичном певању и доброј прилагођености животу у густим тршчацима.[[Датотека:2016.07.13.-01-Westensee Felde--Teichrohrsaenger.jpg|мини|Трстељак цвркутић]] == Изглед == Трстељак цвркутић је мала птица дужине од 12 до 14 центиметара и распона крила од око 18 до 21 центиметар. Тело му је витко, са релативно дугим репом и танким, шиљастим кљуном. Горњи део тела је смеђкаст, док су доњи делови светлији, беличасти до жућкасти. За разлику од неких сродних врста, нема изражену светлу пругу изнад ока. Перје му омогућава добро стапање са трском и другом приобалном вегетацијом. == Станиште == Трстељак цвркутић насељава мочваре, језера, речне обале, канале и друга влажна подручја са густим појасевима трске. У Србији се може наћи у близини већих река, језера и рибњака, где постоје погодни услови за гнежђење. Реч је о селицi која зиму проводи у подсахарској Африци, а у Европу се враћа током пролећа ради размножавања.[[Датотека:AcrocephalusScirpaceusIUCN.svg|мини|Распрострањеност трстењака цвркутића]] == Исхрана == Исхрана трстељка цвркутића заснива се првенствено на инсектима и другим ситним бескичмењацима. Храни се мушицама, комарцима, бубама, пауцима и њиховим ларвама, које проналази међу стабљикама трске и водене вегетације. Током јесени може повремено јести и ситне плодове, који представљају додатни извор енергије током сеобе. == Размножавање == Период размножавања почиње у касно пролеће. Мужјак пева са истакнутих положаја у тршчаку како би привукао женку и обележио територију. Гнездо се гради између стабљика трске, обично непосредно изнад површине воде. Женка полаже од три до пет јаја, која инкубира око две недеље. Након излегања, оба родитеља учествују у исхрани и заштити младунаца. Млади напуштају гнездо после десетак дана, али остају у близини родитеља још извесно време.[[Датотека:PleidelsheimerWiesentalTeichrohrsaenger.jpg|мини|Трстељак цвркутић]] == Занимљивости == Трстељак цвркутић је једна од најчешћих птица тршчаних станишта у Европи. Његова песма састоји се од брзог низа различитих звукова и често се чује током пролећа и лета. Захваљујући прстеновању птица, утврђено је да поједине јединке током миграције прелазе хиљаде километара између Европе и Африке. Врста није глобално угрожена и има статус врсте која није непосредно угрожена према подацима Међународне уније за заштиту природе. 5pd1uzzof1mnkkda1bo2xiw0n2w3yfr 23953 23952 2026-05-31T20:29:21Z Darko937 97803 23953 wikitext text/x-wiki '''Трстељак цвркутић''' (''Acrocephalus scirpaceus'') је врста птице певачице из породице трстењака (''Acrocephalidae''). Распрострањен је у већем делу Европе, западне Азије и северне Африке. Насељава мочварна подручја обрасла трском и другом воденом вегетацијом, где проводи већи део живота. Познат је по карактеристичном певању и доброј прилагођености животу у густим тршчацима.[[Датотека:2016.07.13.-01-Westensee Felde--Teichrohrsaenger.jpg|мини|Трстељак цвркутић]] == Изглед == Трстељак цвркутић је мала птица дужине од 12 до 14 центиметара и распона крила од око 18 до 21 центиметар. Тело му је витко, са релативно дугим репом и танким, шиљастим кљуном. Горњи део тела је смеђкаст, док су доњи делови светлији, беличасти до жућкасти. За разлику од неких сродних врста, нема изражену светлу пругу изнад ока. Перје му омогућава добро стапање са трском и другом приобалном вегетацијом. == Станиште == Трстељак цвркутић насељава мочваре, језера, речне обале, канале и друга влажна подручја са густим појасевима трске. У Србији се може наћи у близини већих река, језера и рибњака, где постоје погодни услови за гнежђење. Реч је о селицi која зиму проводи у подсахарској Африци, а у Европу се враћа током пролећа ради размножавања.[[Датотека:AcrocephalusScirpaceusIUCN.svg|мини|Распрострањеност трстењака цвркутића]] == Исхрана == Исхрана трстељка цвркутића заснива се првенствено на инсектима и другим ситним бескичмењацима. Храни се мушицама, комарцима, бубама, пауцима и њиховим ларвама, које проналази међу стабљикама трске и водене вегетације. Током јесени може повремено јести и ситне плодове, који представљају додатни извор енергије током сеобе. == Размножавање == Период размножавања почиње у касно пролеће. Мужјак пева са истакнутих положаја у тршчаку како би привукао женку и обележио територију. Гнездо се гради између стабљика трске, обично непосредно изнад површине воде. Женка полаже од три до пет јаја, која инкубира око две недеље. Након излегања, оба родитеља учествују у исхрани и заштити младунаца. Млади напуштају гнездо после десетак дана, али остају у близини родитеља још извесно време.[[Датотека:PleidelsheimerWiesentalTeichrohrsaenger.jpg|мини|Трстељак цвркутић]] == Занимљивости == Трстељак цвркутић је једна од најчешћих птица тршчаних станишта у Европи. Његова песма састоји се од брзог низа различитих звукова и често се чује током пролећа и лета. Захваљујући прстеновању птица, утврђено је да поједине јединке током миграције прелазе хиљаде километара између Европе и Африке. Врста није глобално угрожена и има статус врсте која није непосредно угрожена према подацима Међународне уније за заштиту природе. 9106uyr8tfzd2ffdmv4s8frfsskd2ne 0 12223 23949 2026-05-31T20:25:52Z Darko937 97803 Нова страница: '''Дугорепа сеница''' (''Aegithalos caudatus'') је врста мале птице певачице из породице дугорепих сеница (''Aegithalidae''). Распрострањена је у већем делу Европе и Азије, а насељава различита шумска и жбунаста станишта. Препознатљива је по веома дугом репу, који је често дужи… 23949 wikitext text/x-wiki '''Дугорепа сеница''' (''Aegithalos caudatus'') је врста мале птице певачице из породице дугорепих сеница (''Aegithalidae''). Распрострањена је у већем делу Европе и Азије, а насељава различита шумска и жбунаста станишта. Препознатљива је по веома дугом репу, који је често дужи од самог тела, као и по округластом облику тела и светлом перју.[[Датотека:Long tailed Tit on a washing line - geograph.org.uk - 1714032.jpg|мини|Дугорепа сеница]] == Изглед == Дугорепа сеница је једна од најмањих европских птица певачица. Дужина тела износи од 13 до 15 центиметара, при чему више од половине укупне дужине отпада на реп. Тежина јој је обично између 7 и 10 грама. Тело је округласто и компактно, а глава је релативно велика у односу на тело. Перје је претежно бело, црно и ружичастосмеђе боје. Крила су кратка и заобљена, док је реп веома дугачак и служи за одржавање равнотеже приликом кретања кроз гране дрвећа и жбуња. == Станиште == Дугорепа сеница насељава листопадне, мешовите и четинарске шуме, као и паркове, вртове и живице. Најчешће се среће у пределима са густом вегетацијом која јој пружа заклон и могућност за гнежђење. У Србији је широко распрострањена и може се наћи током целе године. Врста је углавном станарица, мада се током зиме може кретати у потрази за храном. [[Датотека:Schwanzmeise (Aegithalos caudatus) distribution map.png|мини|Мапа распрострањености дугорепих сеница]] == Исхрана == Исхрана дугорепе сенице састоји се претежно од ситних инсеката, њихових ларви, паукова и других бескичмењака. Храну најчешће проналази на гранама и листовима дрвећа. Током јесени и зиме исхрану допуњује семенкама и другим биљним материјалом. Често се храни у мањим групама, што повећава успешност проналажења хране и заштиту од предатора. == Размножавање == Период размножавања почиње у пролеће. Дугорепа сеница гради сложено гнездо овалног облика од маховине, лишајева, паучине и перја. Гнездо је обично добро сакривено у густом жбуњу или крошњама дрвећа. Женка полаже од 6 до 12 јаја, која инкубира око две недеље. Након излегања, оба родитеља учествују у исхрани младих. Код ове врсте је забележено и помагање сродника који учествују у подизању младих птица. [[Датотека:Длиннохвостая синица (Aegithalos caudatus), Битцевский лес.jpg|мини|Дугорепа сеница, Битса шума]] == Занимљивости == Дугорепа сеница је позната по изразито друштвеном понашању. Током зиме често формира мања јата која заједно траже храну и ноће. У хладним ноћима више јединки може спавати збијено једна уз другу како би смањиле губитак топлоте. Њено гнездо спада међу најсложеније грађевине које праве европске птице. Према подацима [[Међународна унија за заштиту природе|Међународне уније за заштиту природе]] (IUCN), врста није глобално угрожена. 8siibjmho04a36hdevtiaep6uttfyi3 23950 23949 2026-05-31T20:26:35Z Darko937 97803 23950 wikitext text/x-wiki '''Дугорепа сеница''' (''Aegithalos caudatus'') је врста мале птице певачице из породице дугорепих сеница (''Aegithalidae''). Распрострањена је у већем делу Европе и Азије, а насељава различита шумска и жбунаста станишта. Препознатљива је по веома дугом репу, који је често дужи од самог тела, као и по округластом облику тела и светлом перју.[[Датотека:Long tailed Tit on a washing line - geograph.org.uk - 1714032.jpg|мини|Дугорепа сеница]] == Изглед == Дугорепа сеница је једна од најмањих европских птица певачица. Дужина тела износи од 13 до 15 центиметара, при чему више од половине укупне дужине отпада на реп. Тежина јој је обично између 7 и 10 грама. Тело је округласто и компактно, а глава је релативно велика у односу на тело. Перје је претежно бело, црно и ружичастосмеђе боје. Крила су кратка и заобљена, док је реп веома дугачак и служи за одржавање равнотеже приликом кретања кроз гране дрвећа и жбуња. == Станиште == Дугорепа сеница насељава листопадне, мешовите и четинарске шуме, као и паркове, вртове и живице. Најчешће се среће у пределима са густом вегетацијом која јој пружа заклон и могућност за гнежђење. У Србији је широко распрострањена и може се наћи током целе године. Врста је углавном станарица, мада се током зиме може кретати у потрази за храном. [[Датотека:Schwanzmeise (Aegithalos caudatus) distribution map.png|мини|Мапа распрострањености дугорепих сеница]] == Исхрана == Исхрана дугорепе сенице састоји се претежно од ситних инсеката, њихових ларви, паукова и других бескичмењака. Храну најчешће проналази на гранама и листовима дрвећа. Током јесени и зиме исхрану допуњује семенкама и другим биљним материјалом. Често се храни у мањим групама, што повећава успешност проналажења хране и заштиту од предатора. == Размножавање == Период размножавања почиње у пролеће. Дугорепа сеница гради сложено гнездо овалног облика од маховине, лишајева, паучине и перја. Гнездо је обично добро сакривено у густом жбуњу или крошњама дрвећа. Женка полаже од 6 до 12 јаја, која инкубира око две недеље. Након излегања, оба родитеља учествују у исхрани младих. Код ове врсте је забележено и помагање сродника који учествују у подизању младих птица. [[Датотека:Длиннохвостая синица (Aegithalos caudatus), Битцевский лес.jpg|мини|Дугорепа сеница, Битса шума]] == Занимљивости == Дугорепа сеница је позната по изразито друштвеном понашању. Током зиме често формира мања јата која заједно траже храну и ноће. У хладним ноћима више јединки може спавати збијено једна уз другу како би смањиле губитак топлоте. Њено гнездо спада међу најсложеније грађевине које праве европске птице. Према подацима [[Међународна унија за заштиту природе|Међународне уније за заштиту природе]] (IUCN), врста није глобално угрожена. ate978vvrv95xt26q0v8i1cdg4lqhkl 23951 23950 2026-05-31T20:27:09Z Darko937 97803 23951 wikitext text/x-wiki '''Дугорепа сеница''' (''Aegithalos caudatus'') је врста мале птице певачице из породице дугорепих сеница (''Aegithalidae''). Распрострањена је у већем делу Европе и Азије, а насељава различита шумска и жбунаста станишта. Препознатљива је по веома дугом репу, који је често дужи од самог тела, као и по округластом облику тела и светлом перју.[[Датотека:Long tailed Tit on a washing line - geograph.org.uk - 1714032.jpg|мини|Дугорепа сеница]] == Изглед == Дугорепа сеница је једна од најмањих европских птица певачица. Дужина тела износи од 13 до 15 центиметара, при чему више од половине укупне дужине отпада на реп. Тежина јој је обично између 7 и 10 грама. Тело је округласто и компактно, а глава је релативно велика у односу на тело. Перје је претежно бело, црно и ружичастосмеђе боје. Крила су кратка и заобљена, док је реп веома дугачак и служи за одржавање равнотеже приликом кретања кроз гране дрвећа и жбуња. == Станиште == Дугорепа сеница насељава листопадне, мешовите и четинарске шуме, као и паркове, вртове и живице. Најчешће се среће у пределима са густом вегетацијом која јој пружа заклон и могућност за гнежђење. У Србији је широко распрострањена и може се наћи током целе године. Врста је углавном станарица, мада се током зиме може кретати у потрази за храном. [[Датотека:Schwanzmeise (Aegithalos caudatus) distribution map.png|мини|Мапа распрострањености дугорепих сеница]] == Исхрана == Исхрана дугорепе сенице састоји се претежно од ситних инсеката, њихових ларви, паукова и других бескичмењака. Храну најчешће проналази на гранама и листовима дрвећа. Током јесени и зиме исхрану допуњује семенкама и другим биљним материјалом. Често се храни у мањим групама, што повећава успешност проналажења хране и заштиту од предатора. == Размножавање == Период размножавања почиње у пролеће. Дугорепа сеница гради сложено гнездо овалног облика од маховине, лишајева, паучине и перја. Гнездо је обично добро сакривено у густом жбуњу или крошњама дрвећа. Женка полаже од 6 до 12 јаја, која инкубира око две недеље. Након излегања, оба родитеља учествују у исхрани младих. Код ове врсте је забележено и помагање сродника који учествују у подизању младих птица. [[Датотека:Длиннохвостая синица (Aegithalos caudatus), Битцевский лес.jpg|мини|Дугорепа сеница, Битса шума]] == Занимљивости == Дугорепа сеница је позната по изразито друштвеном понашању. Током зиме често формира мања јата која заједно траже храну и ноће. У хладним ноћима више јединки може спавати збијено једна уз другу како би смањиле губитак топлоте. Њено гнездо спада међу најсложеније грађевине које праве европске птице. Према подацима Међународне уније за заштиту природе, врста није глобално угрожена. 9u1nqifr0b2dkotms6f9mk8e7ax3d04