Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.21 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 0 1515 28687 27477 2022-07-21T00:59:51Z Ahti-Saku 5076 Datoteka wikitext text/x-wiki [[File:Zoran Đinđić, Davos.jpg|thumb]] '''[[:w:Др Зоран Ђинђић|Др Зоран Ђинђић]]''' (1. август 1952 — 12. март 2003.) је био један од оснивача и дугогодишњи председник [[:w:Демократска странка (Србија)|Демократске странке]], председник Владе [[:w:Србија|Србије]] и председник Скупштине града Београда, доктор [[:w:филозофија|филозофије]] по образовању. {{цитат|Ако неко мисли да ће зауставити спровођење закона тиме што ће мене уклонити онда се грдно вара, јер ја нисам систем. Систем ће функционисати и даље и нико неће добити амнестију за злочине тако што ће уклонити једног или два функционера државе. |о покушају атентата на њега|Политика, 21. фебруар 2003. и Глас јавности 24. фебруар 2003. године. }} {{цитат|Мој приоритет је да уклоним све препреке које воде ка убрзаном враћању земље у Европу, не размишљајући да ли су те препреке на оправдан или неоправдан начин постављене.}} {{цитат|Наш циљ је, и ми нашу земљу видимо да 2004. године буде званични кандидат за Европску унију, да 2010. године буде равноправни члан Европске уније. Све препреке на том путу ћемо уклањати, било да се зову Милошевић, да се зову устави, било да се зову закони. Не постоји ни једна препрека која може да нас заустави на том путу. Као човека кога држе под водом 50 година, у његовој жељи да дође до ваздуха, до кисеоника, тако и Србију не може ништа да заустави на том путу до кисеоника, а то је Европа, то је породица демократских, модерних, развијених земаља.}} {{цитат|Ми смо једна држава, једна заједница Србије и Црне Горе — две српске државе. Мали број људи који су Црногорци се противе томе да су истовремено и Срби. Ми мислимо да је једино решење нашег националног и државног питања, након распада те бивше Југославије, у томе да се створи савез српских држава у који би ушле Србија, Црна Гора и Република Српска, и да то треба да буде наш политички и државни циљ. Ако то не може одмах, ми треба да радимо на томе. Ми треба да се трудимо као што се Западна Немачка трудила педесет година да се припоји Источној Немачкој тј. да се изврши то јединство, јер је то нешто природно — тако и ми треба да кажемо: најприроднија ствар на свету је се ми спојимо. Ако сада услови нису такви, радићемо на томе да за две-три године буду, и да направимо једну државу чије језгро ће бити Србија, Црна Гора и Република Српска, која ће бити уређена као једна савезна држава, као једна добра, модерна држава — али као једна национална држава. То значи као једна држава у којој се зна који народ је ту државу створио уз сва права за националне мањине, уз сва грађанска права, јер све друге државе које су демократске као што су Француска, Немачка и Италија, су националне државе. Што значи да та прича која се и код нас често шири о томе да ми треба да будемо грађанска а не национална држава, потиче од људи који не познају уопште историју. Најбоље демократије су настале у националним државама, јер то да је нека држава национална не значи да ту нема права за грађане или националне мањине, напротив, ту има највише права за грађане.}} {{цитат|Шта ће бити реакција Београда, а и Вама као председнику Владе међународна заједница ускоро каже: Косово је де факто постало независно, остаје вам да са њим хармонизујете односе? — Ми то нећемо прихватити}} {{цитат|Моје је мишљење да за ставку повратак „војске и полиције“ оцена мора бити — један, за „повратак Срба“ — један плус, за „независност Косова“ — четири плус, за „стандарде“ - два минус...}} {{цитат|Дакле да се погледамо у очи и кажемо: ако хоћемо циљ, морамо да хоћемо и средства која воде до тог циља. Одрастимо једном као народ и као људи прихватимо цену за циљеве које смо прихватили. Та цена није страшна.}} {{цитат|Реформе су увек пливање уз воду. Реформе су увек сукоби са менталитетом, наслеђем, интересима, ентропијом и инерцијом.}} {{цитат|Спреман сам да изгубим своју популарност да бих обезбедио подршку и помоћ међународне заједнице. Не можеш све урадити уз помоћ популарности, али можеш са кредитима.}} {{цитат|Није уобичајено да разваљујете врата пре него што покуцате.}} {{цитат|Судије морају да схвате да су зависне од закона, да њихова независност није божанска и да не смеју бити зависни од криминала.}} {{цитат|У свакој земљи има корова, само се у Србији коров залива.}} {{цитат|Нема више спавања. Време је за акцију. Спаваћете када одете у пензију.}} {{цитат|Реформе никада нису популарне ако треба да буду успешне јер увек много коштају. Да бисте били популарни, морате да преузмете ризик непопуларности.}} {{цитат|Нисам задовољан брзином промена, јер код нас у њих није укључен довољан број људи. Многи се понашају као посматрачи у утакмици у којој и сами учествују.}} {{цитат|Ако скувате рибе из акваријума, добићете рибљу чорбу. Рибе из чорбе не можете да вратите у акваријум. То је историја.}} {{цитат|Морамо као народ да одрастемо и као људи да прихватимо цену тог одрастања.}} {{цитат|Налазимо се у броду пуном воде и сви је морамо избацивати и пловити у истом смеру.}} {{цитат|Међународна заједница је као клима — не можете да је признате или не, већ да се адаптирате.}} {{цитат|За успех сваког посла мора да постоји план, да се тачно зна шта се хоће, не да се експериментише, иако нам је то национална особина. Треба много више времена да се утроши на оштрење тестере, него дрва сећи тупом.}} {{цитат|Желимо модерну Србију која ће се такмичити са другима и имати главну улогу на Балкану, у којој ће бити мало трутова, а много радилица.}} {{цитат|Још увек нисмо срушили мост који нас повезује са катастрофалном прошлошћу, још увек је могућ пад уназад. Балкан је још увек пун разорних потенцијала.}} {{цитат|Транзиција је сложен процес преласка из мртвог у живи систем, где предузећа остварују профит, а не само „раде“.}} {{цитат|У Србији је још увек ризичније бити полицајац или судија, него криминалац.}} {{цитат|Ја не желим да вучем кола из блата, а да после тога будем крив што је неко сео на та кола и кочи.}} {{цитат|Мото који ме вуче напред је: никада се не предај. Ако кренеш у претицање, додај гас. Ради оно што сматраш да је исправно, не оно што ће већина да подржи.}} {{цитат|Можда ћемо по питању Хага поново доћи у ситуацију да бирамо - да ли идемо својим путем у пустињу или у Европу. Ја сам за Европу.}} {{цитат|Живети под небеским правилима можеш на небу, али на земљи мораш да решаваш конкретне ствари.}} {{цитат|Волео бих да се у нашој земљи 24 сата нешто дешава, да нема спавања, да се стално неке ствари раде.}} {{цитат|Циљ ми је да се власт у Србији мери по томе шта је од постојећих реалних шанси својим трудом и вештином искористила за земљу, а не по томе како лепо прича, удвара се народу и какве добре намере има.}} {{цитат|Не можете да сузбијете пожар, а да се не опечете, на можете да сузбијете поплаву а да се не поквасите и не можете да се борите са организованим криминалом а да вам не прете.}} {{цитат|Неважно је да ли је неко мало на ову или ону страну; ако је стручан, ако је поштен, ако је вредан и ако може да уради конкретан посао —- драгоцен ми је.}} {{цитат|Живот је, нарочито у послу и политици, стални процес доношења одлука и преузимања одговорности. Тражим да људи буду „за“ или „против“.}} {{цитат|Од других се разликујем по томе што желим да променим свет у Србији док интелектуалци посматрају и анализирају пушећи цигарете и гунђајући.}} {{цитат|Ако данас не успемо, једини разлог смо ми сами!}} {{цитат|Наша парола је: постати равноправни део света, да наша деца и унуци имају своју будућност, како је не би тражили у другим земљама.}} {{цитат|Да смо, свако у свом окружењу, исправљали оно што је погрешно и погрешне људе заустављали на њиховом путу, да смо их спречавали да чине лоше ствари, не би се те лоше ствари дешавале.}} {{цитат|Морамо да постанемо земља која је привлачна за улагања. То подразумева коренито реструктурирање наслеђене привреде и друштва, али и преиспитивање одређених наслеђених права.}} {{цитат|Нисам дошао на ово место да будем популаран. Дошао сам да обавим историјски посао — увођења реда у Србији, а тај први који уводи ред је увек непопуларан.}} {{цитат|Ако већ унапред сумњате у свој успех, неуспех ће вам лакше пасти јер сте га мудро предвидели.}} {{цитат|Реформе изазивају страх, боле и нема те шећерне водице која ће да ублажи бол.}} {{цитат|Да наши људи не би одлазили у свет, потребно је да свет доведемо у земљу.}} {{цитат|Потребан нам је нови социјални консензус, одлагање свих спорова и сукоба, завртање рукава, увођење реда.}} {{цитат|Пре него што бациш камен на другог, реци шта си урадио.}} {{цитат|Превареним се може сматрати само онај део народа који је веровао да ће са доласком политичке демократије аутоматски доћи економско благостање.}} {{цитат|Ми смо весео народ, који истовремено цени песимизам јер га сматра отменим и ослобађа од одговорности.}} {{цитат|Рећи данас у Србији за некога да наручује убиства је као у некој другој земљи рећи за некога да наручује кафу.}} {{цитат|Две највеће трагедије нашега народа у овоме веку су: идеологија југословенства и идеологија комунизма. Идеологија југословенства довела је до тога да смо ми као народ ушли у једну државу без својих граница и изгубили смо свој национални програм и своју националну идеју. Сви други народи су ту Југославију користили као инкубатор за своје националне државе, а ми смо у тој држави изгубили своју националну државу. Сломљени у тој Југославији ми смо потпали под комунизам, и у комунизму смо изгубили и државу јер комунизам познаје само партијску државу, личну државу, породичну државу, али не познаје националну државу.}} {{цитат|Срби су у Југославију унели своју државу, сви други народи су из Југославије изашли са својим државама, једино су Срби изашли без државе.}} == Извори == * Неки од цитата су преузети са сајта [http://www.srbija.sr.gov.yu Владе Републике Србије] * Неки од цитата су преузети са сајта [http://www.zorandjindjic.org/ zorandjindjic.org] * Неки од цитата су преузети са сајта [http://www.kapraj.org/ kapiraj.org] {{Википедија|Зоран Ђинђић}} {{DEFAULTSORT:Ђинђић, Зоран}} [[Категорија:Срби]] [[Категорија:Државници]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Српски политичари]] rlxlrsc3em34kmsa516rfmvwgfgp0y6 0 1516 28690 24239 2022-07-21T09:29:37Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki Душко Дугоушко је цртани лик. == Цитати == {{Википедија|{{PAGENAME}}}} * Шефе, који ти је враг? * Који ти је враг, Мекдасо? * Знао сам да је требало да скренем лево код Лајковца (Албукеркија). * Баш сам гад. * Чини ми се да смо у планинама званим Хамалаји. * Све су оне [жене] помало вештице. * Хај полако крени ван Клизећи по поду На брдашце хај'мо сви Заиграјмо лако ми! Браду моју зграби ти Ја ћу твоју чупкати Опет тако као пре Само мало мирније! Па у поток скочи ти Рибицу улови! Још се мало пљусни То ће да ти годи! Стресни капи као кер У брљу се пружи, Ту се мало као прасе, Мало прокаљужи! Леву руку пружи Чврсто свињу држи Па се онда пусти Нек' се ваља сама! Колац зграби из ограде Партнера одвали, Куд год стигнеш По колену, леђима и глави! Замах горе, замах доле По глави га млати, Само пази, само пази Да ти не узврати! Играј, играј скроз у круг Као сваки брачни друг Отвор' врата одмах уђи Као нитков се увуци! У круг у круг, Горе доле Као луд Заврти се Без проблема Јер изаћ'еш Као бала сена! Десна горе лева доле Руке стежу Тутње доле Преко брда И долина Глед'о бих ја Милина! Вас две зјале Глава луда Беж'те кући Биће чуда, биће чуда Хајде хајде Главо луда! Готово је! Наклони се свом партнеру Господину преко пута! То је све овог пута! [[Категорија:Измишљени ликови]] braluqknq73di1utoq6tkdb1650bhvv 0 10590 28694 24947 2022-07-21T11:06:17Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki '''Први светски рат''' је трајао од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена војна савеза: Савезника (окупљених око Тројне Антанте) и Централних сила. Више од 70 милиона људи је било под оружјем, а од тога преко 60 милиона људи у Европи је било мобилисано у један од највећих ратова у историји. === Цитати пред избијање Великог рата === Иако је као повод за избијање [[w:Први_светски_рат|Великог рата]] узет Сарајевски атентат, стање у Европи је било такво да се само чекала искра како би избио пожар великих размера.<blockquote>[[w:Словени|Словени]] нису рођени да владају, него да буду слуге; томе их треба научити. Са Србијом Аустро-Угарска не може имати други однос него што је зависност мањег према већем, као у планетарном систему . . . Ако његово величанство Цар Фрањо Јосип нешто захтева, онда се српска влада мора покорити томе захтеву, а уколико то не учини, онда ће Београд бити бомбардован и окупиран све док се не испуни воља његовог величанства. Можете бити сигурни да ја стојим иза Вас и да сам спреман да извучем мач када год то Ваша акција захтева.</blockquote>Кајзер Вилијам II 26. октобар 1913. [[Датотека:Bundesarchiv Bild 146-2004-0096, Kaiser Wilhelm II. minifoto.jpg|мини|Кајзер Вилхем]] <blockquote>Докле год буде и најмање наде да се избегне проливање крви, сви моји напори тежиће том циљу. Ако, пак, и против наше најискреније жеље не успемо, нека Ваше Величанство буде уверено да ни у том случају Русјија неће напустити Србију.</blockquote> [[Датотека:Tsar Nicholas II -1898.jpg|мини|Руски цар Николај II ]] Николај II Александрович реганту Александру Карађорћевићу Поред свих залагања Харбуршка монархија се спремала за рат, а о томе сведочи и депеша на којој је Вилхем II руком записао:<blockquote>"Сад или никад!"</blockquote>Проглас српске краљевске Владе о општој мобилизацији:<blockquote>... Како је аустроугарски посланик вечерас изјавио, у име своје владе, да није задовољан нашим одговором и да коначно прекида дипломатске односе, влада је српска принуђена да, за сваки случај, одмах предузме најпотребније војничке мере за одбрану земље. Сматрамо да је дужност позвати народ на одбрану Отаџбине, верујући да ће се нашем патриотском позиву сваки радо одазвати. Ако будемо нападнути, војска ће вршити своју дужност, а грађанима, који нису позвани под заставу, саветујемо да остану код својих домова и мирно раде своје послове.</blockquote>Аустро-Угарска је 28. јула 1914. телеграмом објавила рат Србији:<blockquote>Пошто српска краљевска влада није дала повољан одговор на ноту коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду 23. јула 1914. године, Царска и Краљевска влада налази за потребно да сама потражи задовољење својим правима и интересима и да ради тога прибегне оружју. Аустро-Угарска сматра да се од овог тренутка налази у ратном стању са Србијом.</blockquote> [[Датотека:Telegram – Declaration of WWI.jpg|мини|Аустро-Уграска је 28. јула 1914. године телеграмом Србији објавила рат]] Регент Александар 4. августа у наредби војсци истиче:<blockquote>На свету нема светије дужности него што је одбрана своје државе, своје нације и вере, одбрана свога огњишта, својих старих и најаких!</blockquote>Црногорски краљ Никола у ратној прокламацији 7. августа између осталог каже<blockquote>Аустро-Угарска је објавила нашој драгој Србији рат, објавила га је и нама, објавила га је Српству и цијелом Словенству...</blockquote>Алфред Краус наводи:<blockquote>У јулу 1914. године врховни комадант српске војске Путник лечио се у Глајхенбергу. Када је објављен рат Србији, Путник се налазио на повратку за Србију. У Будимпешти је био затворен. Тада се пронела вест да је Путник ослобођен. Ова несхватљива вест изазвала је у најширим круговима Аустро-Угарске Монархије највеће чуђење. Сутрадан је дошао у Ратну школу начелник Главног генералштаба Конрад. Ја сам изразио своје нерасположење због ослобођења Путника. На то ми је начелник генералштаба одговорио: „Ја сам предложио цару ослобођење Путника. Много је боље да Србима командује стари, необразовани Путник него један од млађих генерала школованих у Француској.</blockquote> === Цитати о храбрости српског народа === <blockquote>За четрдесет и шест дана српска 1. армија, у непрестаним маршевима и борбама, стално у најтешњем контакту са непријатељем, често остављена без снабдевања, прешла је 500 километара. Цела Србија, сем оне окуке код Оршаве, била је ослобођена од јарма непријатељева. Ови сјајни резултати су несумљиво резултат храбрости и јунаштва Срба, али и неограничене помоћи свих савезничких контигената, који су , понекад, вршили озбиљне и незахвалне задатке, али који су били неопходни да српску војску ослободе сваке друге бриге сем бриге о смелој офанзиви и немилосрдном гоњењу.</blockquote>Les Armees francaises, tom VIII, vol. 3, стр.445-446<blockquote>Све што је остало од становника: старци, жене, деца, све то стављало се нама на располагање, трудило се да нам учини услугу и помоћ. Они преносе наше телеграме и наредбе, они нам служе и као извиђачи; у тој земљи је сваки становник истовремо и војник. Способник и здрави људи постајали су комите, а џелати Србије ника са њима нису могли изаћи на крај. Недостижни и невидљиви, комите су отишле у планине и читаве три године нису давале мира мрском непријатељу. У данима ослобођења изашли су из својих склоништа, гонили своје угњетаче, доприносили њиховом поразу. Затим су дошли да се придруже редовним армијама, чије су проређене јединице добровољно попуњавали. Српске жене су исто тако хероји као и људи. То нам сведоче бројне похвале које је генерал Франше д’Eпере има част да често изјави тим женама – војницима. . . Били смо узбуђени гледајући те сиромашне људе, лишене свега, који су својим ослободиоцима нудили мало воде и неки закаснели цвет. Начин, на који су они то чинили био је дирљив. Са сузама у очима пратили су дефиловање српских и француских застава, желећи им добродошлицу у села која тек што је непријатељ напустио.</blockquote>француски капетан Фердинанд Јосиф Дега   === Извори === Скоко, Саво (1984): ''Војвода Радомир Путник (2),'' Београд, БИГЗ; Скоко, Саво и Опачић Петар (1984): ''Војвода Степа Степановић (2) - Пето издање,'' Београд, БИГЗ; Опачић Петар (1984): ''Србија и Солунски фронт'', Београд, НИРО - Књижевне новине {{Википедија|Први светски рат}} [[Категорија:Први светски рат]] ie5ea7wrc4pv2wnml14o1la2e6lg2pu 0 11129 28691 28135 2022-07-21T11:04:47Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:BattleofIssus333BC-mosaic-detail1.jpg|thumb]] Александар Велики је био је краљ античке грчке Краљевине Македоније и члан династије Аргијада. Рођен је 356. п.н.е. а умро 323. п.н.е. == Цитати == {{цитат|Дужан сам свом оцу што живим, али свом учитељу што живим добро.}} <br /> {{цитат|Кроз сваку генерацију људске расе води се стални рат, рат са страхом. Они који имају храбрости да је савладају бивају ослобођени, а они који су тиме поражени бивају присиљени да пате док не буду имали храбрости да је победе, или их смрт не узме.}} <br /> {{цитат|Сада када се ратови приводе крају, желим вам да напредујете у миру. Нека сви смртници од сада живе као један народ у слози и за заједнички напредак. Сматрајте свет својом земљом, са законима заједничким за све и где ће владати најбољи без обзира на племе. Не правим разлику међу људима, као што раде ускогруди, и међу Грцима и међу Варварима. Не занима ме ни порекло грађана ни њихово расно порекло. Ја их класификујем користећи један критеријум: њихову врлину. За мене је сваки честити странац Грк и сваки зао Грк гори од варвара. Ако се међу вама икада појаве разлике, никада не прибегавајте оружју, већ их решите мирним путем. Ако је потребно, ја бих требао бити ваш арбитар.}} <br /> {{цитат|Свете сенке мртвих, нисам ја крив за вашу сурову и горку судбину, већ за проклето супарништво које је навело братске народе и братске људе да се боре једни против других. Не осећам се срећним због ове своје победе. Напротив, било би ми драго, браћо, да сви ви стојите овде поред мене, јер нас спаја исти језик, иста крв и исте визије.}} <br /> {{цитат|Али заиста, да нисам Александар, био бих Диоген.}} <br /> {{Википедија|Александар Велики}} [[Категорија:Грци]] [[Категорија:Владари]] [[Категорија:Краљеви]] q5kftaezzn4opahzxzs9169u7dr89sy 0 11130 28695 28677 2022-07-21T11:06:50Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Parc de Versailles, parterre de Latone, Diogène, Matthieu Lespagnandelle 03.jpg|thumb]] Диоген је један од оснивача киничке филозофије. Рођен је 413. п.н.е. а умро 323. п.н.е. == Цитати == {{цитат|У кући богаташа нема где да се пљуне осим у њихово лице.}}<br /> {{цитат|Имамо два уха и један језик да бисмо више слушали, а мање причали.}}<br /> {{цитат|Највише волим да пијем вино које припада другима.}}<br /> {{цитат|Зову ме псом зато што се мазим онима који ми било шта дају, викнем онима који одбију, и стиснем зубе у ниткове.}}<br /> {{цитат|Немам шта да тражим него да се склониш на другу страну, да ми, пресретнувши сунце, не узмеш оно што не можеш дати.}}<br /> {{цитат|Када погледам поморце, научнике и филозофе, човек је најмудрији од свих бића; када гледам свештенике и пророке ништа није тако презриво као човек.}}<br /> {{цитат|Мудри краљеви углавном имају мудре саветнике; и он сам мора бити мудар човек који је способан да га разликује.}}<br /> {{цитат|Они који имају врлину увек у својим устима, а занемарују је у пракси, слични су харфи, која емитује звук који је угодан другима, а сама је неосетљива за музику.}}<br /> {{цитат|Привилегија богова је да не желе ништа, а боголиких људи да желе мало.}}<br /> {{цитат|Човек је најинтелигентнија од животиња - и најглупља.}}<br /> {{цитат|Због самоодржања, човеку су потребни добри пријатељи или ватрени непријатељи, јер га први упућују, а други преузимају на задатак.}}<br /> {{цитат|Нисам ни Атињанин ни Грк, него грађанин света.}}<br /> {{цитат|Није да сам ја љут, само се моја глава разликује од твоје.}}<br /> {{цитат|Волео бих да је тако лако протерати глад трљањем стомака.}}<br /> {{цитат|Други пси гризу само своје непријатеље, док ја гризем и своје пријатеље да бих их спасио.}}<br /> {{цитат|Сиромаштво је врлина којој се може сам научити.}}<br /> {{Википедија|Диоген из Синопе}} [[Категорија:Филозофи]] rbtrrkvyst9g7u1cvb3n0h82qruz4ax 0 11196 28697 27594 2022-07-21T11:15:29Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki Александар Голубовић, познат као Кристијан (30. новембар 1969) српска је телевизијска личност и бивши криминалац. == Цитати == {{цитат|У моје време, ми лопови смо бирали кога да пљачкамо. Данас сам народ бира ко ће да га пљачка. Неки то зову избори.}}<br /> {{цитат|У једном казину, један макро посвађао се са мојим другом Џимијем, ја приђем ударим га песницом. Ај сад што си безобразан скини тог ролекса, дај кључеве од мерцедеса и тако.}}<br /> {{цитат|Рекао би, практично дизелаштво у Београд довео сам ја, те златне ланце, накит и тако.}}<br /> {{Википедија|Кристијан Голубовић}} [[Категорија:Срби]] [[Категорија:Криминалци]] kjkhw31f7td5e2gcl800etnlr7eexn7 0 11217 28702 27621 2022-07-21T11:28:25Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Thomas the Apostle mosaic.jpg|thumb]] Апостол Тома, познат и као Јуда Тома, Јуда Близанац или Томаш, био је један од дванаесторице Христових апостола. == Цитати == {{цитат|Господ мој, и Бог мој!}}<br /> {{цитат|Док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу веровати.}}<br /> {{Википедија|Апостол Тома}} [[Категорија:Апостоли]] [[Категорија:Свеци]] 1k5ecsjnmn3w2ldh0r87pbzob1czf53 0 11233 28710 27642 2022-07-21T11:39:54Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki Хомер Џеј Симпсон је измишљени лик у цртаној телевизијској серији „Симпсонови”. == Цитати == {{цитат|Глупо рискирање је оно што чини живот вредним живљења.}}<br /> {{цитат|Сине, када такмичиш у спорту, није важно да ли си победио или изгубио, већ колико се напијеш после свега.}}<br /> {{цитат|Није лако носити се с трудном женом и проблематичним сином, али некако сам успeо да у тај распоред угурам и осам сати ТВ-а дневно.}}<br /> {{цитат|Децо, покушали сте све што је у вашој моћи и нисте успели. Лекција коју треба да научите је: "никада не покушавај".}}<br /> {{цитат|Обично нисам човек који се моли, али ако си горе, молим те, спаси ме Супермене.}}<br /> {{цитат|Чак и комунизам функционише... у теорији.}}<br /> {{цитат|Тако је једноставно бити мудар... само смисли нешто глупо да кажеш и онда то не говориш.}}<br /> {{цитат|Слава је као дрога, али оно што је још више личило на дрогу биле су дроге.}}<br /> {{Википедија|Хомер Симпсон}} [[Категорија:Измишљени ликови]] bsjdeg0qp0zsdhlwm30pouul7r177h5 0 11235 28701 28353 2022-07-21T11:23:24Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Saddam Hussein in 1998.png|thumb]] Садам Хусеин Абд ел Маџид ел Тикрити или Садам Хусеин Абдул Маџид ел Тикрити (28. април 1937 — 30. децембар 2006) био је председник Ирака од 1979. године до његовог збацивања с власти и хапшења након инвазије Ирака 2003. == Цитати == {{цитат|Каква год да је воља Божија, онда ће и воља Божија бити ту. Ништа неће променити вољу Божију, верници и даље верују да је оно што Бог одлучи прихватљиво.}}<br /> {{цитат|Ирак је сада велика нација, као што је то понекад био кроз историју. Нације углавном „иду на врх“ само једном. Ирак је, међутим, био тамо много пута, пре и после ислама. Ирак је једина оваква нација на свету. Овај „дар” је ирачком народу дао Бог. Када Ирачани падну, они поново устају.}}<br /> {{цитат|Надамо се да до рата неће доћи, али ако нам рат буде изнуђен онда ће Ирак и даље бити овде и ова земља са историјом од преко 8000 година, ова земља, колевка прве цивилизације човечанства, неће завршити тек тако иако огромна сила можда жели да буде таква. Нико! Нико не треба да прихвати да Ирак треба да заврши на такав начин!}}<br /> {{цитат|У коју год религију веровали – да мора постојати закон који регулише човечанство и односе у човечанству, да не сме бити агресора док други ћуте о агресији. Не би требало да постоји убица док они који гледају и аплаудирају убиству. Не би требало да постоји окупатор туђе земље, док има оних који ћуте и никада не мрдају да уклоне окупацију.}}<br /> {{цитат|Само Алах одлучује о човековој судбини, али Узвишени такође каже да човек треба да припреми оно што је потребно овде на земљи, онда могу да видим да ћемо се у будућности срести други пут, шта год да се деси, шта се деси, и надам се да ће Ирачани и амерички народ живети у миру и имати односе који изражавају њихове националне интересе, а да једна страна не штети другој.}}<br /> {{цитат|То је оно на шта ја позивам или ћемо се помирити, и томе се надамо и поштедети наш народ зла или ће ко год да одлучи било шта друго осим мира морати да убеђује свој народ чињеницама.}}<br /> {{Википедија|Садам Хусеин}} [[Категорија:Ирачани]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Председници]] [[Категорија:Осуђени на смрт]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] andi974bhg22fkcb4s6n3sdc5l2ltnh 0 11261 28704 28087 2022-07-21T11:32:34Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Karađorđe Petrović, by Vladimir Borovikovsky, 1816.jpg|thumb]] Ђорђе Петровић (16. новембар [по јулијанском 3. новембар] 1768. — 26. јул [по јулијанском 14. јул] 1817.), познат као Карађорђе и Црни Ђорђе, био је вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића. == Цитати == {{цитат|Којекуде, ја сам љут и прек човек. Ако неко не послуша и ако пође у страну ја ћу тога да убијем, а којега ухватим у издаји тога ћу да обесим и на страшне муке да ударим. Бојим се да ће те ме замрзети и сваки на своју страну вући, па онда од нас ништа неће бити...}}<br /> {{Википедија|Карађорђе Петровић}} [[Категорија:Срби]] [[Категорија:Карађорђевићи]] [[Категорија:Владари]] [[Категорија:Револуционари]] [[Категорија:Страдали у атентату]] [[Категорија:Учесници Првог српског устанка]] dqzv6ofway1eq6wwq7trmotnqe8qfcb 0 11313 28714 27755 2022-07-21T11:54:00Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Pope Alexander Vi.jpg|thumb]] Александар VI, световно Родриго Борџија, (1. јануар 1431 — 18. август 1503) је био папа од 1492. до 1503. године. == Цитати == {{цитат|Војвода (Чезаре) је доброћудан човек, али не може да трпи увреде. Често сам му говорио да је Рим слободан град и да свако може да пише и говори како хоће. О мени се чак и зло говори, али сам то пустио да прође. Могао сам да осудим вицеканцелара и кардинала Винчулу на смрт, али нисам хтео никоме да наудим, а опростио сам четрнаест великих племића.}}<br /> {{цитат|Али нека нам Бог, који даје помиловање и који воли да спасе човека, у својој доброти, да снагу и да просперира Свету Столицу.}}<br /> {{цитат|Долазим; Долазим. То је само. Али сачекајте мало.}}<br /> {{Википедија|Папа Александар VI}} [[Категорија:Папе]] 2rjll5o0w7it89mrjvg3wge37kwy54k 0 11410 28711 27878 2022-07-21T11:41:21Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:La donacion de Pipino el Breve al Papa Esteban II.jpg|thumb]] Папа Стефан II (умро 26. април 757.) је био 92. папа од 26. марта 752. до 26. априла 757. == Цитати == {{цитат|О том презвитеру који крштава на овако рустичан начин: погружавам у име Оца, погружавам у име Сина и погружавам у име Светога Духа, а сам као презвитер не зна да ли постоји био епископ који га је посветио: онај ко не зна ништа о својој хиротонији, то је апсолутно за депоновање.}}<br /> {{Википедија|Папа Стефан II}} [[Категорија:Папе]] icb57lxbahgt40j7ty72275gb33kke1 0 11438 28713 27914 2022-07-21T11:45:04Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:B Alexander IV.jpg|thumb]] Папа Александар IV (1199/1185 - 25. мај 1261. године) био је на челу католичке цркве од 12. децембра 1254. године до смрти 1261. године. == Цитати == {{цитат|[...] Од трулог Урна до Бефија, до Рио Гамбералеа, до Корна и Монтереалеа [...]}}<br /> {{Википедија|Папа Александар IV}} [[Категорија:Папе]] g8f9q3flsgr4milujnox81j4tbicx8s 0 11444 28712 27921 2022-07-21T11:41:54Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:TrioE.jpg|thumb]] Папа Александар III (око 1100/1105 – 30. август 1181), рођен као Роланд од Сијене, био је поглавар Католичке цркве од 7. септембра 1159. до своје смрти 1181. године. == Цитати == {{цитат|Дубоко смо узнемирени и веома забринути када чујемо да се дивљи Естонци и други незнабошци у тим крајевима дижу и боре се против верника Божијих и оних који се труде за хришћанску веру и боре се за врлину хришћанског имена. ... да се опашете, наоружани небеским оружјем и снагом апостолских опомена, да храбро браните истину хришћанске вере и да снажно ширите веру хришћанску.}}<br /> {{цитат|Уздајући се у Божју милост и заслуге апостола Петра и Павла, тако дајемо онима који се снажно и великодушно боре против ових често помињаних незнабожаца једногодишње опроштење грехова за које су се исповедили и примили епитимију као што смо навикли да дајемо онима који иду у Гроба Господњег. Онима који погину у овој борби дајемо опроштење свих њихових грехова, ако су примили епитимију.}}<br /> {{цитат|Марија је сигурно зачела без стида , родила без муке и одатле је мигрирала без кварења.}}<br /> {{Википедија|Папа Александар III}} [[Категорија:Папе]] n1jov7qsgwyt2d0j0211h6qp5mkkirw 0 11446 28698 27924 2022-07-21T11:17:14Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Aleksa Santic (cropped).JPG|thumb]] Алекса Шантић (27. мај 1868 — 2. фебруар 1924) био је српски песник и академик, родом из Мостара где је провео већину живота и песничког стваралаштва. == Цитати == {{цитат|Благо оном који суза има;у тога срце умрло није.}}<br /> {{Википедија|Алекса Шантић}} [[Категорија:Срби]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Писци]] [[Категорија:Песници]] m0xm19zfnyd60idw8jq99mb0mh9q7qw 0 11523 28705 28077 2022-07-21T11:34:36Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Francisco Franco circa 1939.jpg|thumb]] Франсиско Франко (4. децембар 1892. — 20. новембар 1975), био је шпански генерал, шеф државе Шпанијe (појединих делова Шпаније од 1936, а целoм територијoм од 1939. године) и диктатор, после окончања Шпанског грађанског рата, током Гвозденe завесe, све до смрти 1975. године. == Цитати == {{цитат|Једна ствар у коју сам сигуран и на коју могу искрено да одговорим је да без обзира на непредвиђене ситуације које се овде могу појавити, где год да се налазим, комунизма неће бити.}}<br /> {{цитат|Шпанска борба је крсташки рат; као војници Божији носимо са собом евангелизацију света!}}<br /> {{цитат|Одбрана унутрашњег мира и поретка је света мисија оружаних снага једног народа и то је оно што смо ми извршили.}}<br /> {{цитат|Све је у реду, хвала Богу... али победа неће бити потпуна, коначна или стабилна, све док је масонерија у нашој Шпанији. И како ће нестати? Шта да радим? Питајте Мусолинија.}}<br /> {{цитат|Фашизам, пошто је то реч која се користи, фашизам има, где год да се манифестује, карактеристике које су различите у мери у којој се разликују земље и национални темпераменти. То је у суштини одбрамбена реакција организма, манифестација жеље за животом, жеље да се не умре, која у одређеним тренуцима обузима цео народ. Дакле, сваки народ реагује на свој начин, према својој концепцији живота. Наше устајање, овде, има шпанско значење! Шта то може имати заједничко са хитлеризмом, који је, пре свега, био реакција на стање ствари које је настало поразом, абдикацијом и очајем који је уследио?}}<br /> {{Википедија|Франсиско Франко}} [[Категорија:Шпанци]] [[Категорија:Генерали]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] pgn0z5jtor3fwkod47dgj8xr5skv7rw 0 11588 28703 28247 2022-07-21T11:29:23Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Mark Zuckerberg F8 2018 Keynote (cropped 2).jpg|thumb]] Марк Елиот Закерберг (14. мај 1984) је амерички програмер и предузетник. == Цитати == {{цитат|Схватио сам да су неки делови још увек мало недоречени и желео сам још мало времена да размислим о томе да ли је ово заиста прикладно да се објави заједници на Харварду.}}<br /> {{цитат|Мој циљ никада није био да Фејсбук буде кул.}}<br /> {{цитат|Заиста желим да очистим свој живот тако да морам да доносим што више одлука о било чему осим о томе како да најбоље служим овој заједници.}}<br /> {{цитат|Питање које себи постављам скоро сваки дан је: 'Радим ли најважнију ствар коју могу да радим?' ... Осим ако се не осећам као да радим на најважнијем проблему са којим могу да помогнем, онда се нећу осећати добро због тога како проводим време.}}<br /> {{цитат|Повезивање једноставно не може бити привилегија за људе у најбогатијим земљама. Верујемо да је повезивање свих у свету један од великих изазова наше генерације. И зато смо срећни што можемо да одиграмо било коју малу улогу у томе.}}<br /> {{Википедија|Марк Закерберг}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Милијардери]] [[Категорија:Програмери]] [[Категорија:Предузетници]] lef7mqbqbr8n7ptga8oel5bzvqj6eyu 0 11656 28693 28364 2022-07-21T11:05:50Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Lawrence Eagleburger.jpg|thumb]] Лоренс Иглбергер (1. август 1930 — 4. јун 2011) био је амерички дипломата и амбасадор. == Цитати == {{цитат|Срби нису нарочито паметни.}}<br /> {{цитат|Српска дјеца се више неће смијати.}}<br /> {{Википедија|Лоренс Иглбергер}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Дипломате]] npgf3z79tmxpthvaxq2me77gka87khe 0 11661 28696 28369 2022-07-21T11:14:15Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Reunião com o ator norte-americano Keanu Reeves (46806576944) (cropped).jpg|thumb]] Кијану Чарлз Ривс (2. септембар 1964) је канадски глумац. == Цитати == {{цитат|Туга мења облик, али никад не престаје. Људи имају заблуду да се можете носити са тим и рећи: „Нестало је, и боље ми је.“ Греше. Када људи које волите оду, сами сте.}}<br /> {{цитат|Имали смо филмске ствараоце којима сте желели да кажете да... имали смо материјал за који сте желели да се посветите, да дате све што сте могли.}}<br /> {{цитат|Волим да будем са својим партнером у кревету, да возим свој Нортон - а можда ме не воли, и зато сам тако често на паркету -, да се бавим спортом, да будем са пријатељима и да ћаскам. И природа. Дивно је бити изгубљен у пустињи, или између таласа преко даске за сурфовање. Ја сам животни љубавник.}}<br /> {{Википедија|Кијану Ривс}} [[Категорија:Канађани]] [[Категорија:Глумци]] dscxrfp4xamysnyxlxihi1xmilnid9q 0 11676 28708 28575 2022-07-21T11:37:44Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:JNA Campaign in Croatia 1991.jpg|thumb]] Рат у Хрватској је био војни сукоб на подручју бивше Социјалистичке Републике Хрватске, узрокован изласком Хрватске из састава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. == Цитати == {{цитат|У историји је било праведних ратова, неправедних ратова и прљавих ратова. Ово је најглупљи рат којег памтим. Нико га не може победити. ([[Милован Ђилас]])}}<br /> {{цитат|Молим своју браћу Хрвате да опросте браћи Србима. Апелујем на свој српски народ да остави прошлост иза себе и да се окрене будућности где ће доброта, дељење осећања и правда некако ублажити последице зла у коме сам и сам учествовао. ([[Милан Бабић]])}}<br /> {{цитат|Постоји историјска чињеница коју нико не може порећи. Они, Срби, започели су рат бомбардовањем наших градова. Нажалост, сваки рат је ужасан, и ми имамо своје грешке, али мени је шокантно да је неко имао храбрости да упореди Туђмана са Милошевићем. ([[Звонимир Бобан]])}}<br /> {{цитат|Ако хрватском народу дамо право да напусти Југославију, онда Хрвати не могу ни другима ускратити право да сами бирају. ([[Слободан Милошевић]])}}<br /> {{цитат|Не би било рата да га Хрватска не жели. ([[Фрањо Туђман]])}}<br /> [[Категорија:Рат у Хрватској]] jcwobqi9zu653i75wdetn9waaf9f49j 0 11707 28700 28421 2022-07-21T11:20:24Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Лазарь Моисеевич Каганович.jpg|thumb]] Лазар Мојсејевич Каганович (22. новембар 1893 — 25. јул 1991) био је Совјетски револуционар и политичар јеврејског порекла. == Цитати == {{цитат|Сваки пут када кажу да је оно што се дешава у земљи... Стаљинова кривица. То је морал сваког говора: Стаљин је крив, био је Стаљин, Стаљин, Стаљин, сви против њега. Али Стаљин је умро пре 35 година! 35 година! Какве то везе има са данашњим невољама?}}<br /> {{цитат|Прво се одриче Стаљин, сада, мало по мало, долази до кривичног гоњења социјализма, Октобарске револуције, а ускоро ће хтети и Лењина и Маркса.}}<br /> {{цитат|Јосиф Висарионович је био заиста опрезан човек. Заиста опрезан. Човек који је могао да из далека.}}<br /> {{цитат|Без Стаљинове политике никада ништа не бисмо постигли, сви бисмо умрли.}}<br /> {{Википедија|Лазар Каганович}} [[Категорија:Руси]] [[Категорија:Украјинци]] [[Категорија:Комунисти]] 5uigsf1sqknlj7rcncql80ir0hjv5fz 0 11718 28706 28448 2022-07-21T11:36:28Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Republika srpska krajina regije-sr.png|thumb]] Република Српска Крајина била је међународно непризната краткотрајна држава у југоисточној Европи. == Цитати == {{цитат|Крајино, крајино, крвава хаљино Ој мили роде, ево слободе (Мирко Пајчин, познатији као Баја Мали Книнџа)}}<br /> {{цитат|На преговарачкој позицији којом смо морали тиме да остварим, дошли би до бољег решења. Чак им је таква порука и послата, није било ни једног јединог потеза одбране, а после смо гледали како хрватски генерал џипом се вози пола сата кроз огромна складишта војне опреме које су имали на располагању да бране Републику Српску Крајину, а онда су замерили да смо то ми учинили. Ја сам тада рекао групи политичара: "Ви нећете да браните Републику Српску Крајину ни пола сата, а од мене тражите да одавде пошаљем децу да гину за одбрану ваших кућних прагова са којим сте побегли главом без обзира." Такву одлуку ја нисам хтео да донесем. Ми смо могли да одемо да им помогнемо, али не, место њих, да бранимо Републику Српску Крајину, и не би било ни праведно да неки младић који је примио избеглице из Републике Српске Крајине и оне који су побегли главом без обзира пред усташким нападима иде тамо да гине док они овде само воде политику и објашњавају како је то наша света дужност. Света је дужност сваког патриоте и сваког Србина да се брани, а не само ових Срба из Србије који су учинили све за одбрану српских интереса, за одбрану у толиком низу година и то је једно најружније лице и овог пуча од 5. октобра јер су у првим редовима били они из Републике Српске доведени, до душе, и плаћени због којих је овај народ и кошуљу с леђа скинуо да их одбрани, због којих су им уведене санкције, због којих су им отишле наниже и стандард, и плате, и снабдевање и све друго што је чинило квалитет живота у овој земљи. (Слободан Милошевић)}}<br /> {{Википедија|Република Српска Крајина}} c9hnzdp4qf59rk0t89rb78vqzzcz2nl 28707 28706 2022-07-21T11:36:59Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Republika srpska krajina regije-sr.png|thumb]] Република Српска Крајина била је међународно непризната краткотрајна држава у југоисточној Европи. == Цитати == {{цитат|Крајино, крајино, крвава хаљино Ој мили роде, ево слободе (Мирко Пајчин, познатији као Баја Мали Книнџа)}}<br /> {{цитат|На преговарачкој позицији којом смо морали тиме да остварим, дошли би до бољег решења. Чак им је таква порука и послата, није било ни једног јединог потеза одбране, а после смо гледали како хрватски генерал џипом се вози пола сата кроз огромна складишта војне опреме које су имали на располагању да бране Републику Српску Крајину, а онда су замерили да смо то ми учинили. Ја сам тада рекао групи политичара: "Ви нећете да браните Републику Српску Крајину ни пола сата, а од мене тражите да одавде пошаљем децу да гину за одбрану ваших кућних прагова са којим сте побегли главом без обзира." Такву одлуку ја нисам хтео да донесем. Ми смо могли да одемо да им помогнемо, али не, место њих, да бранимо Републику Српску Крајину, и не би било ни праведно да неки младић који је примио избеглице из Републике Српске Крајине и оне који су побегли главом без обзира пред усташким нападима иде тамо да гине док они овде само воде политику и објашњавају како је то наша света дужност. Света је дужност сваког патриоте и сваког Србина да се брани, а не само ових Срба из Србије који су учинили све за одбрану српских интереса, за одбрану у толиком низу година и то је једно најружније лице и овог пуча од 5. октобра јер су у првим редовима били они из Републике Српске доведени, до душе, и плаћени због којих је овај народ и кошуљу с леђа скинуо да их одбрани, због којих су им уведене санкције, због којих су им отишле наниже и стандард, и плате, и снабдевање и све друго што је чинило квалитет живота у овој земљи. (Слободан Милошевић)}}<br /> {{Википедија|Република Српска Крајина}} [[Категорија:Рат у Хрватској]] bolx9ij9ajbhbz0dyswwu96wlhcdxow 0 11763 28699 28536 2022-07-21T11:18:18Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:David Ricardo(1).jpg|thumb]] Дејвид Рикардо (19. април 1772 — 11. септембар 1823), био је британски економиста, коме је често приписивана заслуга да је систематизовао економику и један од најутицајнијих класичних економиста. == Цитати == {{цитат|Новац није ни материјал за рад, нити оруђе за рад.}}<br /> {{цитат|Трговац који тргује капиталом је оштећен због депрецијације новца, јер његов капитал није био у истом обиму пословања као пре амортизације; али мало је трговаца у овој ситуацији: — њихови капитали, као и капитал трговаца, улажу се у робу, бродове итд. они су пре дужници него повериоци остатку заједнице... цене њихових роба ће претрпети исте варијације као и цене свих осталих, њихова упоредна вредност ће... бити иста... Депресијација оптицајних медиј је био штетнији за људе који имају новац... Може се поставити као принцип универзалне примене, да је сваки човек повређен или има користи од варијације вредности медија у оптицају сразмерно томе што се његова имовина састоји од новца, или пошто фиксни захтеви према њему у новцу премашују оне фиксне захтеве које он може имати према другима. Дакле, пољопривредник је повређен сваким повећањем вредности новца... док он мора да плати фиксну новчану ренту и фиксни порез. Његови производи... ће се продавати мање, док су његови порези и рента остали исти. ...Њему, више него било ком другом слоју заједнице, користи депресијација новца, а повређена је повећањем његове вредности.}}<br /> {{Википедија|Дејвид Рикардо}} [[Категорија:Британци]] [[Категорија:Економисти]] [[Категорија:Утилитаристи]] 43wl91eala3mpj2s4ojucfwez7wx9u3 0 11850 28688 2022-07-21T09:21:57Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Tariq Ali.jpg|thumb]] Тарик Али (21. октобра 1943. године) је британски историчар, романописац, филмски режисер, политички активиста, и коментатор пакистанског порекла. == Цитати == {{цитат|Влада САД нема морална овлашћења да се изабере за судију за људска права… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Tariq Ali.jpg|thumb]] Тарик Али (21. октобра 1943. године) је британски историчар, романописац, филмски режисер, политички активиста, и коментатор пакистанског порекла. == Цитати == {{цитат|Влада САД нема морална овлашћења да се изабере за судију за људска права на Куби, где није било ниједног случаја нестанка, тортуре или вансудског погубљења од 1959. године и где упркос економској блокади има нивоа здравља, образовања и културе који су међународно признати.}}<br /> {{цитат|Чак и ако све одбацујете, увек је боље знати шта то одбијате.}}<br /> {{цитат|Реалност жена у исламу је префабрикована судбина.}}<br /> [[Категорија:Пакистанци]] [[Категорија:Британци]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Марксисти]] eyrxugux6vmxyh35fbdczmh9to2fx1v 28692 28688 2022-07-21T11:05:24Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Tariq Ali.jpg|thumb]] Тарик Али (21. октобра 1943. године) је британски историчар, романописац, филмски режисер, политички активиста, и коментатор пакистанског порекла. == Цитати == {{цитат|Влада САД нема морална овлашћења да се изабере за судију за људска права на Куби, где није било ниједног случаја нестанка, тортуре или вансудског погубљења од 1959. године и где упркос економској блокади има нивоа здравља, образовања и културе који су међународно признати.}}<br /> {{цитат|Чак и ако све одбацујете, увек је боље знати шта то одбијате.}}<br /> {{цитат|Реалност жена у исламу је префабрикована судбина.}}<br /> {{Википедија|Тарик Али}} [[Категорија:Пакистанци]] [[Категорија:Британци]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Марксисти]] lejxqiu8f9es5fyucx6jbepeeou48q8 14 11851 28689 2022-07-21T09:22:24Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Народи]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Народи]] 5swudurhgnjccj0qg1y829v5vgee6hh 14 11852 28709 2022-07-21T11:37:56Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Распад СФРЈ]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Распад СФРЈ]] dxr94nc8dgyma8zan9amcjv9ffffj9j