Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.21 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 0 1523 28789 23616 2022-07-22T10:54:35Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki ==Цитати о Црногорцима== {{Цитат|Баш сам ја, понајприје позван својим положајем у области идеја и власти, извршио неодржива теоретска образлагања црногорске нације. Али ни тада нијесам мислио да Црногорци нијесу Срби – варијетет српске народности, као што и данас мислим да је још оправдана њихова административна посебност.|[[Милован Ђилас]]}} * Немачки слависта [[Герхард Геземан]] (1888—1948) у свом ратном дневнику писаном при одступању са српском војском преко Албаније 1915. и 1916. пише: {{Цитат|Они су изванредно добри Срби. Њихово српско национално осећање и национална свест несумњиви су као код Шумадинаца или босанских револуционара. Кад хоће да повуку црту при разликовању између себе и других Срба, то сигурно није политичке природе већ црта која одваја патријархалне староплеменске од модернизованих колониста. Цела Краљевина Србија до 1912. је земља насељеника...Једина разлика коју Црногорци између себе и ,других' истичу јесте: да су они ,бољи Срби', још бољи Срби него други...}} * А у свом делу чојство и јунаство старих Црногораца (1943) Геземан пише: {{Цитат|Црногорац је по своме легендарном веровању не само најбољи ратник на свету, већ и најбољи Србин, српскији од свих Срба. И у томе има донекле право. Он је у најмању руку херојска квинтесенција српско-динарске душе. Уз то и легенда има своју биолошку вредност. Ова овде уливала је Црногорцу самопоуздање и готовост да себе приноси на жртву.|}} {{Википедија|{{PAGENAME}}}} [[Категорија:Народи]] [[Категорија:Срби]] [[Категорија:Црна Гора]] jr7zfjpvy4n34447ev3rickd07skx49 14 8346 28794 28445 2022-07-22T10:56:47Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki Хрвати [[Категорија:Народи]] [[Категорија:Хрватска]] ad2nrpri3cm9v3n8no8am0f7dpy48gz 0 9478 28778 28013 2022-07-22T09:04:14Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki {{Википедија|Роналд Реган}} [[File:Official Portrait of President Reagan 1981.jpg|thumb|Ronald Reagan (1981)]] {{цитат|Моји драги Американци, драго ми је да могу да вам кажем да сам данас потписао закон који ставља Русију ван закона заувек. Почињемо са бомбардовањем за пет минута. (1984)}} {{Википедија|Роналд Реган}} {{DEFAULTSORT:Реган, Роналд}} [[Категорија:Глумци]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Председници]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] n00ifcd8ycad6eqou5kczewh6z6q5di 28779 28778 2022-07-22T09:04:27Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki {{Википедија|Роналд Реган}} [[File:Official Portrait of President Reagan 1981.jpg|thumb|Ronald Reagan (1981)]] {{цитат|Моји драги Американци, драго ми је да могу да вам кажем да сам данас потписао закон који ставља Русију ван закона заувек. Почињемо са бомбардовањем за пет минута. (1984)}} {{DEFAULTSORT:Реган, Роналд}} [[Категорија:Глумци]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Председници]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] 5m7u0mef350ninn8vxonx1318qxcmfc 0 10413 28785 27021 2022-07-22T10:51:38Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki {{Wикипедиа}} *[[w:бан Стефан II Котроманић|Стефан II Котроманић]] **„А томе су пристави и сведоци добри Бошњани и Усорани: први пристав и сведок Владислав Дабић са братијом, други сведок и пристав Ратко Шанта са братијом, Мркоје Шћитовљанин пристав и сведок са братијом; од Усоре пристав и сведок Прибислав Хлапотић са братијом, Стипоје Челничић сведок са братијом, Поручен Прибиславић сведок томе са братијом; од Доњих Краја Ратко Лужац сведок и пристав и његова пратња.” („Повеља упућена кнезовима Вуку и Павлу Вукославићу”, 1351) *[[w:Адил Зулфикарпашић|Адил Зулфикарпашић]] **„Бошњаштво је, за нас, и наша стварна и једина национална идентификација. Неки нам бошњаштво одричу, неки га побијају... Оно је пак старо као Босна, снажно као земља и остало је у душама великог броја њених синова.” („Проглас о бошњаштву”, 1963) **„Дакле, није то рат за слободу угрожених [[w:Срби|Срба]] и [[w:Хрвати|Хрвата]], већ се ратује за Босну, која се може добити једино истребљењем и уништењем Бошњака.” **„Један народ који је посједовао осамдесет посто земље, који је имао велико богатство, наједанпут је законима о аграрној реформи претворен, може се рећи, у просјака.” *[[w:Адмир Мухић|Адмир Мухић]] * :Коме су Бошњаци криви :Само зато што су Бошњаци :И да нису Бошњаци били :Би ли остали живи :Би ли њихови :Сада сузе лили (одломак из књиге „Хава мајка Приједорчанка”, 2014) *„Након разговора с Мајком Хавом, нашом бошњачком и босанском хероином, нико, ама баш нико не може остати равнодушан. Убијеђен сам да било који честити инсан да се сусретне са том Мајком написат ће барем једну реченицу у свој дефтер: ’Данас сам се сусрео с мајком Хавом’, или ће уз фотографију овјековјечити њено име.” (интервју за -{Босњаци.нет}-, 19. 7. 2014, [хттп://босњаци.нет/прилог.пхп?пид=52916]) *Они су се Богу успротивили :И свему што је :Муслиманско :Бошњачко :Босанско :Свему што није зликовно :И свему што је :Нормално :И морално :И природно (одломак из књиге „Хава мајка Приједорчанка”, 2014) *[[w:Алија Исаковић|Алија Исаковић]] **„Неук и необавијештен човјек често брка појмове Бошњак, Босанац, Муслиман, Босански Муслиман, [[w:муслиман|муслиман]]. То је претежно онај наш слој и сој који није развијао у себи никакве појмове о вјери и нацији. То је онај сој у којег нема појмова о опћем већ само о властитом.” (Бошњачки сабор; Сарајево, 27. септембар 1993) **„Није ондашњи Бошњак могао осјетити у католику [[w:Хрвати|Хрвату]] сународника, јер су их дијелиле вјера и [[w:држава|држава]]. Није чудо што се ондашњи Бошњак муслиман није знао изразити о својој [[w:народност|народност]]и, кад он није знао разликовати ни вјеру од народности, па су му били истоветни појмови муслиман и [[w:Турци|Турчин]].” (''Бисерје'', 1990, стр. 251)<ref>Алија Исаковић, ''Бисерје: антологија муслиманске књижевности'', 2, допуњено изд., »Отокар Кершовани«, Опатија, 1990, стр. 251, 256. (цитирано са стр. 251; стр. 256. потврђује навод). ИСБН 86-385-0025-4.</ref> *[[w:Алија Изетбеговић|Алија Изетбеговић]] **„Чувајте и очувајте своју нацију и име Бошњак, вјеру и традицију. Губитак идентитета плаћа се ропством и понижењем.” (Говор у сарајевској Зетри, 2. 10. 2002) **„Нигдје, ни 1992, а касније још мање, није структура одбрамбених снага РБиХ била аналогна националној структури становништва. Могу рећи: нажалост, али чињенице су такве. Стање у том погледу јесте било нешто повољније у Сарајеву и Тузли, али ни у тим градовима пропорција није била ни приближно остварена. У другим крајевима однос је био 9:1 или неповољнији, а затим се даље погоршавао. Зашто? – Једно је сигурно: Ми их нисмо тјерали. И друго, Босну су одбранили Бошњаци, односно бошњачке јединице.” **„Потребно нам је јединство. Неки људи који воле говорити о цјеловитој Босни дијеле бошњачки народ. Не знам како се може разбијати јединство Бошњака и говорити о јединству Босне. Та два јединства су повезана.” **„...вјерујем да је снажан и освијешћен бошњачки народ кичма [[w:Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и, ако не једини, онда главни гарант опстанка БиХ, посебно у постојећој ситуацији агресивних великодржавних пројеката и са источне и са западне стране.” ([[Алија Изетбеговић]]: „Сам наш опстанак је наша побједа”) *[[w:Андрија Качић Миошић|Андрија Качић Миошић]] :Кад си пјева пјесме од јунака, :највеће си пјева од Бошњака. :...и остали без броја јунаци, :витезови старином Бошњаци, ил' Бошњаци или Херцеговци... (Писма најпослидња од славне Босне) *[[w:Антун Ханги|Антун Ханги]] **„Послије пада славнога некада Краљевства босанскога године 1463. под Османлијско господство, одрекоше се многи Бошњаци вјере својих отаца и приглише вјеру Мухамедову, ислам, те му и данас највјерније присташе.” („Живот и обичаји муслимана у Босни и Херцеговини”, 1899) *[[w:Антун Кнежевић|Антун Кнежевић]] **„Гледамо на многе документе домаћих списатеља из прошлих вјекова, у којима се увијек спомиње наше право народно име Бошњак, а то су они разлози због којих се и ми, као њихови захвални и вијерни потомци зовемо славним именом Бошњак.” (часопис „Босански пријатељ”, 1870) **„Ми њихову народност не презиремо, ми на њиха кривим оком не гледамо, ми никад нећемо занијекати, да нијесмо од југословенског племена, већ баш хоћемо, да свакоме јасно докажемо, да смо ми Бошњаци на првом степену тога славнога рода. Али увијек остајемо Бошњаци као што су нам били и прадједови и ништа друго. Дакле нек се добро огледају по земљи наша браћа, који толико стољећа у Босни и Херцеговини станују и живу, а хоће да су Срби или Хрвати. Нека ово лијепо проуче и промозгају.” (часопис „Босански пријатељ”, 1870) *[[w:Бакир Изетбеговић|Бакир Изетбеговић]] **„Из тог града су систематски истјерани Бошњаци и [[w:Хрвати|Хрвати]], а ви назовите то Блеибургом или некако другачије” (коментари на изјаве Фрање Комарице на отворењу Ферхадије, Бакир И. о злочинима над несрбима у Бањој Луци у рату ’92—’95, новинарима у Сарајеву 29. 5. 2016) *[[w:Бартол Кашић|Бартол Кашић]] **„Јере сваки чловик свога града говор и бесидење хвали, Херват, Далматин, Бошњак, Дубровчанин, Сербљин, и одлучује да у своме Ритуалу босански упише ричи без обзира да ли ће га остали разумјети.” (Бартол Кашић; предговор Ритуала; „Ритуал римски”, штампан у Риму 1640. године) *[[w:Бенедикт Курипешић|Бенедикт Курипешић]] **„О његовим јуначким дјелима још много пјевају Бошњаци и Хрвати. На камену је истесан крст и натпис на српском језику и српским словима, са овим мислима (ријечима): ’Војводо Павловићу, господару мој, тебе љубљах за свога живота, вјерном службом служах твојој глави (служих теби). Сада лежим мртав под твојим ногама, јер хоћу и у земљи да сам ти вјеран слуга. То си ти заслужио, славни и јуначки кнеже, јер је твој мач за вјеру хришћанску посјекао многог Турчина.’” („Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију”, 1530 / Бенедикт Курипешић; Београд: Чигоја штампа, 2001 [Београд: Чигоја штампа]. 61. стр.; 21 цм. [Библиотека Репринт издања; 6], ИСБН 86-7558-004-5) **„Овдје су три народа. Прво су стари Бошњаци-католици, којима су Турци оставили вјеру. Друго су Срби (Сурффен) које зову власи, а ми их зовемо циганима или Мартолозима, јер се стално селе и имају немиран живот. Трећи народ су градски Муслимани. Они су пак већином из старина католички Бошњаци, који су прешли на Ислам. Има и нешто Влаха међу њима. Не воле села. Избјегавају села, и држе се града. Међу њима има и доста правих Турака.” (Запис о Босни, 1531) *[[w:Биљана Плавшић|Биљана Плавшић]] **„Ја бих више вољела да потпуно очистимо источну Босну од Муслимана.” ([[Биљана Плавшић|Плавшићева]] априла 1993, Свет, [хттпс://www.бхдани.ба/портал/архива-67-281/251/т25147.схтмл]) *[[w:Чедомир Јовановић|Чедомир Јовановић]] **„То је из исте оне кухиње из које је сво зло овог нашег времена проистекло. То је омаложавање и дискриминација, једног дивног народа, који је увијек пружао несебичну и бескрајну подршку, у свему ономе што је било добро за Србију...На листи ЛДП, на нашој изборној листи је 30 кандидата бошњачке демократске заједнице Санџака, 12 жена...Ја мислим да је Бошњацима мјесто у српском парламенту.” ([[Чедомир Јовановић|Јовановић]] о Бошњацима Санџака за ТВ Прва) *[[w:Дарко Танасковић|Дарко Танасковић]] **„У старој хисторијској земљи Босни, старијој и од Србије и од Хрватске, живе Бошњаци и то им је једино одговарајуће народно име.” *[[w:Доситеј Обрадовић|Доситеј Обрадовић]] **„Зашто би се, дакле, ми Србљи сумњавали у таковом и толико полезном и похвале достојном делу, прочим славним народом следовати? Није мања част света у којеј се славеносрпски језик употребљава него земља француска илити | инглеска; искључивши врло малу различност која се находи у изговарању, која се случава и свим другим језиком. Ко не зна да житељи чрногорски, далматски, херцеговски, босански, сервијски, хорватски (кромје мужа), славонијски, сремски, бачки и банатски осим Вла(х)а, једним истим језиком говоре? Говорећи за народе који у краљевствам и провинцијам живу, разумевам колико грчке цркве, толико и латинске следоватеље, не искључавајући ни саме Турке, Бошњаке и (Х)ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада. Бошњак и (Х)ерцеговац Турчин, он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци Бошњаци и (Х)ерцеговци догод, Бог свет држи. Они се зову Турци док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет откуда су про|зишли, Бошњаци ће остати Бошњаци и биће што су њи(х)ови стари били. За сав, дакле, српски род ја ћу” (ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ [[Доситеј Обрадовић|Обрадовић]]) *[[w:Драган Чавић|Драган Чавић]] **„Ми смо силом добили Републику Српску. То је сад врло упитно како смо је добили пред самим војничким поразом?! То је најбоље рекао Данијел Север неки дан у Београду, а мени Жак Клајн прије 15 година: „Знате ви Срби, знате ли зашто сте добили Републику Српску? Зато што Запад на жели да у срцу Европе има исламску енклаву, да има Иран или Саудијску Арабију, јер оставити Бошњаке, муслимане у срцу Европе да имају чисту етничку државу је највећа опасност за Европу. То ми је Жак Клајн рекао прије 15 година. А Данијел Сервер, који је дио те администрације Клинтонове је то неки дан потврдио у Београду, причајући о референдуму за отцјепљење Републике Српске...” (емисија „Ћирилица”, ТВ -{Хаппy}-, 16. 5. 2016) *[[w:Џемалудин Алић|Џемалудин Алић]] **„...Бошњаци се вјечно свађају, гложе, чак и туку да би се домогли мало више земље или какве неважне царске титуле или почасти. Међу Бошњацима хара завист, ниска народна свијест, подметање лажних обједа, удворништво, издаје, шуровање са сваким, с Турцима, Србима, Хрватима, Млечанима, Французима, Аустријанцима. А све то штети земљи Босни и њеном народу.” (''[[w:Патарен|Патарен]]'') *[[w:Џезар Ахмед-паша|Џезар Ахмед-паша]] **„Везир има прегршт богатих хаљина и вриједног накита, али он носи све своје богатство са собом. Ја сам Бошњак, сирови и неуглађен војник, нисам навикао на дарове и пристојност, одгојен сам у војним логорима и ратовима. Немам лијепе униформе и фине шалове, али су моји војници бројни и добро плаћени. („Тхе Сцотс Магазине анд Единбургх Литерараy Мисцелланy”, 1814) *[[w:Ђуро Дежелић|Ђуро Дежелић]] :Чекај мало, чекај роде! :Док и теби згода дојде. :Бошњак једном устат мора, :тому пако сад је хора. („Драгољуб”, 1867) *[[w:Емир Хаџихафизбеговић|Емир Хаџихафизбеговић]] **„Док год се на борби бикова скупља 100.000 Бошњака, а само 50.000 11. јула у Сребреници, с тим народом нешто није уреду. Ево задатка за највећу бошњачку партију и ИЗБиХ: поучити дио свог народа да му бик не смије бити важнији од шехида.” (исказујући незадовољство на организовање кориде бикова и број посјетилаца у Чевљановићима, у односу на посјету меморијалном центру Поточари код Сребренице 2014) *[[w:Енвер Имамовић|Енвер Имамовић]] **„Љиљан је био толико омиљен у средњовјековној Босни да су оновремени Бошњани себе поистовјећивали с тим цвијетом. Иако су сјећања и љубав Бошњака према љиљану временом били потиснути због хисторијских околности, нису никада сасвим изишли из њихове подсвијести.” (''Дневни аваз'', 9. 5. 2015, [хттп://www.аваз.ба/цланак/176954/љиљан-и-правно-и-хисторијски-има-статус-симбола-дрзаве?урл=цланак/176954/љиљан-и-правно-и-хисторијски-има-статус-симбола-дрзаве]) *[[w:Енвер Казаз|Енвер Казаз]] **„Бошњачка националистичка елита колективни идентитет базира и конструира на неколико идеологемских фантазми: нарацији о крвносродничкој повезаности националне заједнице, есенцијалистичкој представи о бићу и души народа, демонизацији етничких сусједа као свеповијесних непријатеља, релативизацији бошњачке одговорности у повијести, ревизионистичком односу према повијести, релативизацији бошњачке партиципације у нацизму, нацистичким злочинима и јединицама, те подршци Хитлеровом систему, партиципирању у ендехазијској идеологији, учешћу у усташком покрету и злочинима тог покрета, гетоизацији бошњачког културног идентитета, антипросвјетитељству и антимодернизму, османофилији, исламоцентричном тумачењу свјетске повијести и политике, арабофилији, окцидентализму, херојскоцентричној идеализацији и митизацији османске прошлости у БиХ и улози бошњачких предака у њој, демонизацији комунистичке идеологије, социјализма и титоизма у СФРЈ, аутоколонизацији условљеној туркофилијом као културалном стратегијом која Турску настоји појмити као особену матицу за савремене Бошњаке, необеговској друштвеној фантазми, митоцентричној интерпретацији босанског средњовјековља ради теза о хиљадугодишњем државном континуитету БиХ и Бошњацима као темељном народу у БиХ, прекодирању антифашистичког наслијеђа итд. Нужно је напоменути да се и друга два етничка идентитета у БиХ на сличан или идентичан начин тумаче и конструирају од стране њихових националистичких елита.” (''Архив алтернативне прошлости'') *[[w:Есад Дураковић|Есад Дураковић]] **„У свом ''повијесном јучер'' Бошњаци су углавном били трагични протагонисти повијести. И данас су на повијесној вјетрометини, препуштени највећим дијелом самима себи. Иако не треба губити наду у помоћ добронамјерних људи из свијета, будућност Бошњака овисит ће, углавном, о степену њихове самосвијести.” (за ''Дневни аваз'', 2. 12. 2006) *[[w:Егертон Смит|Егертон Смит]] **„Бошњаци, заједно са Србима и Бугарима, су славенске расе и говоре дијалектом тог језика.” („-{Тхе Калеидосцопе: ор, Литерарy анд сциентифиц миррор}-”, 1829) *[[w:Фахрудин Синановић|Фахрудин Синановић]] :Има један Бошњак поваздан клања. :Има један клања само сабах и акшам. Иде он и на џуму. :Има један, тако каже, клања кад се сјети. :Има један клања само теравију. :Има један клања само од Бајрама до Бајрама. :Има један плахо се наљути кад му неко рекне да он није добар муслиман, па он томе овако одбруси: „Ти ћеш мени рећи да ја нисам муслиман. Откако знам за себе, ја сваки дан све три вакта клањам.” :Има један иде у џамију и клања само пред изборе. :Има један никад није у џамију униш’о, ни пред изборе ни послије избора. :Има један не клања и не иде у џамију, а, каже, волио би и да клања и да иде у џамију. :Има један завршио медресу, а као да и није. :Има један поваздан Аллаха спомиње, стално виче: субханаллах, елхамдулиллах и халали брате. :Има један па каже да ће у 70-ој години доћ’ тобе – кад све ишћејфи. Не зна, не зна худ, да сутра море умријети. :Има један па се наљути кад му неко каже да је новокомпоновани муслиман. :Има један имењак – само по имену муслиман. :Има један Бошњо па стално прича све најгоре о хоџама и хаџијама. Код хоџа и хаџија види трун неваљаштиње, а код себе и код других не види брдо поганлука. :Има један не клања, у џамију не иде, не пости, а за Бајрам увијек курбан коље. :Има један каже да је муслиман у души. :Има један сваке године цијели рамазан пости и клања, а ха прође рамазан, он престане клањат и почне пит. :Има један ишао на Ћабу, а боље да није. :Има један па му смета селам, јер је то арапска ријеч, а не смета му арапска нафта у ауту. :Има један према исламу се односи ко Срби према Дејтону: прима оно што њему годи, а не прима оно што му није по вољи. :Има један Бошњо стално иде у џамију, а са свима се свађа, са браћом и са комшијама ваздан се по судовима гања. :Има један стално и сваком вази и дерси, би реко инсан – муфтија, а он и не клања. :Има један па само гледа шта хоџе раде. :Има један па вели да неће у џамију кад види ко све иде. :Има један долази у џамију само да га ко види, а један други долази да види ко иде, а ко не иде у џамију. :Има један, каже, да има седамдесет глава и вратова, све би главе и вратове за дин дао. А опет, има један који вели да би погинуо за своју вјеру, али кад га викнеш да иде у џамију, он каже: „Е тај филм нећеш гледати.” :Има један вјерује у Бога, али не вјерује да има Џеннет и Џехеннем. :Има један скоро дошо тобе, па да му је сад да сви људи буду ко он. :Има један па му чисто криво кад неко дође тобе. Мало, мало па он томе набије на нос како је доскора и пио и свашта радио. :Има један више времена буде у кафани него у рођеној кући. :Има један, име му лијепо, муслиманско, а псује, неузубилах, Бога и џамију. :Има један па га стид што је муслиман. :Има један па каже да би све у животу био, само не би био хоџа или предсједник својима. („Има један Бошњак” из књиге „Кућа на два спрата плус поткровље”) *[[w:Фатмир Алиспахић|Фатмир Алиспахић]] **„Ако би се Бошњаци дистанцирали од комунистичког сентимента, онако како су то учинили Словенци или Хрвати, довело би то до апсолутног русваја у дејтонском поретку, јер Бошњаци више не би допуштали да њима, у име југоносталгије, владају Срби и Хрвати.” (-{Сафф}-, број 322, 24. август 2012) **„Наша дјеца у нашим школама које су одбрањене шехидском крвљу не смију да уче о ономе што се догодило у Сребреници. Какав живот ми данас живимо ако наша дјеца и наша омладина одрастају далеко од истине о ономе што се нама догодило? Од нас се тражи да се помиримо са хапшењем Насера Орића, а ако то дозволимо бит ћемо вјечно затворен народ. Јел ово држава за коју су се борили бошњачки синови? Они су се борили да бх. дјеца уче бх. хисторију, да имају право на националну групу предмета, да буду слободни и због тога када говоримо о 20. годишњици геноцида над Бошњацима не можемо да не размотримо о томе колико смо слободни или поробљени.” (програм посљедњих оворамазанских дивана у организацији Културног центра Карнеол и Меџлиса исламске заједнице Зеница који су носили назив „Будимо Цвијет Сребренице”, 11. 7. 2015, Трг Алије Изетбеговића у Зеници) *[[w:Ферид Мухић|Ферид Мухић]] **„Прошло је вријеме када су други говорили Бошњацима ко су и шта су! Доста је било фрагментирања Бошњачког националног корпуса! Нека се нико више никада не усуди Бошњацима оспорити ни језик, ни име, ни идентитет! Данас су Бошњаци опет Бошњаци, за себе, за сусједе, за свијет! Урби ет орби! У Босни, и у дијаспори, приватно и официјално, појединачно и колективно, локално и глобално, регионално и универзално, данас и довијека, Бошњаци ће бити Бошњаци, ако Бог да!” **„Нека је сваком просто да буде оно што је себи изабрао! И у то нека му нико не дира! Бошњаци, халалите сваком од вас који је одлучио за себе рећи да није оно што јесте, него да јесте оно што није! И не дозволите никоме да вам каже да сте оно што нисте и да нисте оно што сте. Јер, ви нисте оно што нисте и јесте оно што сте: ви сте – Бошњаци!” (Бошњаци и оријентализам, 28. 4. 2010, -{Босњаци.нет}-, [хттп://www.босњаци.нет/прилог.пхп?пид=37686]) *[[w:Георгије Магарашевић|Георгије Магарашевић]] **„Бошњаци живе између Дрине, Вербаса, Саве, Далмације, Хема, числом 450.000: исповјадају или Ислам; или су Римокатолици, или православни. („Љетопис матице српске”, први број, 1825. године, стр. 57) *[[w:Хакија Зоранић|Хакија Зоранић]] **„Сва три народа, садашња конститутивна, у БиХ били су Бошњаци до 1862. године, од тад настаје расцјеп дјеловањем освајачких кругова из Београда и Загреба. Тај јединствени народ онда се раздијелио у три конститутивна народа.” (трибина Форума бошњачких интелектуалаца у Сарајеву, 15.10.2015 на тему „Етнички идентитет Бошњака” [хттп://www.фактор.ба/вијест/зораниц-сва-три-конститутивна-народа-били-су-босњаци-до-1862-године-212572]) *[[w:Халид Бешлић|Халид Бешлић]] **„Бошњаци су везани за Босну. У том се контексту код њих национализам највише и испољава. Али то, заправо, и није национализам, већ више патриотизам. Судбина Босне везана је за Бошњаке и они су везани за њу. Проблеми Босне рефлектирају се и на њима. Појављују се фрустрације, па самим тим буде и национализма.” (Анкета „Постоји ли национализам међу Бошњацима”, Став, 5. 4. 2017, [хттп://став.ба/постоји-ли-национализам-меду-босњацима-халид-беслиц/]) *[[w:Хамдија Поздерац|Хамдија Поздерац]] **„Не дају босанство, нуде муслиманство... Да прихватимо и то што нуде, макар и погрешно име али ћемо отворити процес.” *[[w:Хазим Акмаџић|Хазим Акмаџић]] **„Ако Бог да имам нијет написати моју верзију „Ћуприје на Дрини” гдје ћу оповргнути све оне предрасуде о Бошњацима да су прљави, мали, смрдљиви, глупи итд., које је створио [[w:Иво Андрић|Иво Андрић]]. Нажалост, велике су хисторијске личности попут Ђерзелеза Алије оцрњене у том роману и да ми још никад нисмо успјели „скинут блато” са њих.” (13. јуни 2006. за -{Босњаци.нет}-) **„Бош­ња­ни то­ком дру­ге по­ло­ви­це 15. и у 16. сто­ље­ћу при­хва­та­ју [[w:ислам|ислам]] дра­го­во­љно и све до по­чет­ка 18. сто­ље­ћа Бо­сна, прво као сан­џак, ка­сни­је као ела­јет, до­жив­ља­ва под осман­ском упра­вом свој пу­ни по­ли­ти­чки, вјер­ски, еко­ном­ски и кул­тур­ни про­спе­ри­тет. Ко­ли­ко год се не­ко не сла­гао с овим, чи­ње­ни­це то пот­врђу­ју. У по­ли­ти­чком сми­слу Бо­сна је ста­бил­на, а ни­је ли Иса-бег уда­рио те­ме­ље да­наш­њем Са­ра­је­ву? Га­зи Ху­срев-бег то нас­тав­ља из­гра­дњом ни­за мо­ну­мен­тал­них гра­ђе­ви­на. У Бо­сни су та­да успос­тав­ље­не ре­ги­је ко­је су све до [[w:рат у БиХ|агре­си­је на БиХ]] 1992. го­ди­не фун­кци­они­ра­ле на еко­ном­ским, адми­нис­тра­ти­вним и кул­тур­ним, а не етни­чким прин­ци­пи­ма. Те­ме­ље тим ре­ги­ја­ма пос­та­вио је Иса-бег, ра­звио их Ху­срев-бег и то се по­ка­за­ло фун­кци­онал­ним. [[w:Босански језик|Босански језик]] био је је­дан од че­ти­ри слу­жбе­на и ра­вно­пра­вна је­зи­ка на Пор­ти, а ме­ни тај је­зик да­нас не­ко же­ли да оспо­ри! Или, мој на­род не­ко на­зи­ва не­пи­сме­ним, а при том за­бо­рав­ља чи­ње­ни­цу да су љу­ди по­ред бо­сан­ског у Бо­сни та­да го­во­ри­ли и пи­са­ли на тур­ском, арап­ском и пер­зиј­ском је­зи­ку.” (за дневне новине „Сан”, 4. децембар 2007) *[[w:Хусеин Чишић|Хусеин Чишић]] **„И данас када нам се стално сугерира да је наша ужа домовина једнакоправна с осталим федералним јединицама, а ми Бошњаци са осталим народма Југославије, а ето нам ни сад није дозвољено да се правим именом својим зовемо. Нашем човјеку се не дају писати ни Бошњаком ни Југословеном, а ето, када се по невољи каже да је муслиман, онда то пасира ваљда зато што је то колективни назив за 300 милиона људи разбацаних на 5 континената.” **„Једна од најизразитијих карактерних црта наших пређа, наших старих Бошњана најстаријега, као и старијега доба, била је једна врста отмјене нетрпељивости према свему што није њихово. Ни само вријеме, ни све оне фазе политичког живота, кроз које се, тијеком времена, невољно промицаху није достојало, да ту црту у њиховом карактеру измјени. Они су овијек остали и остајали дослиједни само себи.” **„Ми Бошњаци нијесмо ничија прћија и никоме нећемо признати право да нас цијепа и дарива као теглећу марву. Али још једном имам да примјетим да изводе нашег уваженог г. Министра без лиснице, а то је да ни мало од нас није пожељно да нас у питањима ове врсте називају браћом муслиманима, јер то овдје не желимо да будемо. Ми ћемо убудуће наступати као такови само у вјерско просвјетним питањима, а овдје смо само Бошњаци и ништа друго. (одговор Министру без лиснице, др. Бариши Смољану, у Мостару, 19. новембра 1939) *[[w:Хусеин Кавазовић|Хусеин Кавазовић]] **„Не знам шта ће бити у будућности, али знам шта се сада дешава. Ми имамо крајеве гдје се негира [[w:босански језик|босански језик]], имамо крајеве гдје се Бошњацима не дозвољава запослење, на сваки начин им се отежава живот.” (интервју за Н1 -{Прессинг}-, 6. 6. 2016) *[[w:Хусеин-капетан Градашчевић|Хусеин-капетан Градашчевић]] **„Ефенди, они су моја браћа по крви, језику и повијести.” (Капетан одговара на питање о Бошњацима католичке вјероисповијести „Свијетли Хусеин-беже, зашто градиш католицима толике конаке, толике чардаке по Босни, тврдом вилајету?”, „Повијест царства Османова”, Истанбул 1904, Садразам Хаџимурели) **„Има Босне, беглербеже и Бошњака у њој! Били су прије вас и ако Бог да, бити ће и послије вас!” – 1831. (у разговору са Османским беглербегом, када му је Османски беглербег рекао: „Нема више Босне, а неће бити ни Бошњака, Хусеине... Гинеш за државу која никад није постојала нити ће.”) **„Отпуштени робе! Буди сретан да можеш јести оно мало хране што имаш пред собом; ја сам своје чиније већ изврнуо и не требам твога посредства код великога везира. Баш за тога цара нећу да знам код кога се ти желиш за ме заузети. Да те дочекам, готов сам у свако доба и на сваком мјесту; моја је сабља сјекла прије него је твоја кована. Змај од Босне.” (одговор на писмо турском вазалу, односно новопеченом кнезу младе српске кнежевине, [[w:Милош Обреновић|Милошу Обреновићу]], гдје Хусеин покушава скренути пажњу да су Бошњаци у Босни аутохтони народ) *[[w:Хусеин Токић|Хусеин Токић]] **„Босне има онолико,колико и на колико простора у њој има Бошњака. Самопроглашени Срби и Хрвати у Босни за рачун сусједних држава млађи су од једног ’века’ или стољећа. Већини њих још није јасно да Босна није Југославија. Они то (не)знају или им је хисторијска лаж духовна храна. Дошло је вријеме да Бошњаци то (са)знају а и вјерују себи и у себе. Знати а невјеровати у могућа догађања у Босни је равно властитој погибељи. Његошева ’(анти)фашистичка’ СХЦ инверзија ’што је гајила змије у њедрима’ добија босански превод ’чије змије у чијим њедрима’. СХ политика се коначно од 1990. г. спрам Босне показује као ’змијски окот’ у њеном темељу. Засијани антибосански национални коров из сусједства у комшилук је стратешки циљ уништења и нестанак Босне и Бошњака. Тражити само одговор на питање рјешења бошњачког опстанка под хришћанском заставом ЕУ, (што симболизује 12 апостола), без колективне стратегије колективног и личног преиспитивања према ’државотворном’ бошњанском корову; је посљедњи национални луксуз пред изгон из бошњачких енклава...” (Хусеин Токић; ''Југословенство је СХ агресија'', ОФФ-СЕТ Тузла,2011) *[[w:Ибрахим Османбашић|Ибрахим Османбашић]] :Мој је народ највећи пјесник! :поји посљедњи турски класик :поносни Бошњак – Херсеки Ариф Хикмет :у Истанбулу што је основао „Друштво пјесника” :окупивши савремене великане стиха :уградивши занос душе и надахнуће срца :у знаменити турски Парнос :преселивши на бољи свијет :у граду на Босфору :у граду што спаја Европу и Азију :у граду дивних џамија :у граду чаробних мостова :у граду гдје је цивилизација :исписала поруке човјечанству :у два времена за треће. (6. строфа из пјесме „Мој је народ највећи пјесник”, у сјећање на Арифа Хикмет-бега Ризванбеговића–Сточевића, 8. 4. 2016, Сарајево) *[[w:Ибрахим Пашић|Ибрахим Пашић]] **„У средњовјековној Босни Власи су се помијешали с остацима илиро-романског, готског и трачког становништва, које се за вријеме славенских насељавања повукло у планине. Углавном су се бавили сточарством и трговином. У периоду развијеног феудализма интегрирали су се у потпуности у босанско друштво, и на овом и на оном свијету, прихватајући од Добрих Бошњана [[w:босански језик|босански језик]] и меморијалну културу подизања стећака изнад својих гробова.” (магазин „СТАВ”, 3. 6. 2016, [хттп://фактор.ба/став-хисторија-и-поријекло-босанских-влаха-милорад-додик-александар-вуциц-војислав-сесељ-и-мате-бобан-поријеклом-су-босански-власи/]) *[[w:Илија Гарашанин|Илија Гарашанин]] **„Ако Бошњаци не би ово примили, то би отуда као сигурно следовало раскомадање Срба на провинцијална мала књажевства.” („Начертаније”, 1844) **„На источног вероисповеданија Бошњаке већи уплив имати неће бити за Србију тежак задатак. Више предострожности и вниманија на против тога изискује то, да се католички Бошњаци задобиједу. На челу ових стоје фрањевачки фратри.” („Начертаније”, 1844) **„Осим тога могла би се као трећи степен штампати кратка и обшта народна хисторија Босне у којој не би се смјела изоставити слава и имена неких мухамеданској вјери прешавших Бошњака.” („Начертаније”, 1844) *[[w:Исмаил Палић|Исмаил Палић]] **„Босанским језиком изворно говоре Бошњаци, Црногорци, Хрвати и Срби те припадници других народа и мањина. Они који босански језик сужавају и своде само на Бошњаке чине велику штету томе језику.” (интервју са Селманом Селхановићем за Препород, 31. август 2015, [хттп://www.препород.цом/индеx.пхп/друство/интервју/2314-палиц-босански-језик-данас-је-јаци-него-икад]) *[[w:Иван Гундулић|Иван Гундулић]] :„На коњијех све Бошњаци :сјаху свијетло одјевени, :заточници хрли и јаци, :коњаници све храбрени.” *[[w:Иван Кукуљевић Сакцински|Иван Кукуљевић Сакцински]] **„Исти папа допушта Бошњаком на молбу краља Стјепана Томашевића, да могу светковати дан св. Григорја, ког Бошњаци за свог заштитника држе.” („Аркив за повјестницу југославенску”, 1851) :„...Ил је славска домовина :стан поморског Далматина? :Горљивог ил Харвата? :Ил Сарбскога његовог брата? :Ту стран зове Славјан свом :Ал је ширји Славски дом! :Ил је Славска домовина :Там где и зибка Славјанина :где с Бошњаком Бугар плаче :Царногорац оштри маче…?” („Славјанска домовина”, 1847) *[[w:Иван Фрањо Јукић|Иван Фрањо Јукић]] **„[[w:БиХ|Босна]] је једина турска држава, која је чиста сасвим остала од турског језика, како по селима тако по варошима, други се језик осим [[w:босански језик|босанског]] и не говори, највећа турска господа само онда турски говоре, када су код везира.” (Земљопис и повијестница Босне, 1851) **„Ми Бошњаци њекад славни [[w:народ|народ]] сад једва да смо живи нас само као оченуту главу од стабла славјанског гледају приатељи науках и жале нас.... Вриме је да се и пробудимо од дуговичне немарности; дајте пехар, те царпите из студенца помње [[w:мудрост|мудрост]], и наук; настојте да најпред наша серца очистимо од предсудах, фатајмо за [[w:књига|књиге]] и часописе, видимо што су други урадили, те и ми иста средства попримимо, да наш народ прости из тминах незнанства на свитлост истине изведмо.” (током револуције у Хабсбуршкој монархији из 1848. године) **„У Босни постоји само један народ а то су Бошњаци са жидовским, ромском и „низамском” мањином (странци), те Каравласима, који су некада давно дошли из Србије.” („Земљопис и повиестница Босне”, 1851) *[[w:Иво Банац|Иво Банац]] **„На питање [''Да ли је БиХ била повијесно хрватска земља до турске окупације?'' – -{оп.а}-] се не може одговорити јер је анахроно. Модерне националне категорије – [[w:Хрвати|Хрвати]], [[w:Срби|Срби]], Бошњаци итд. – нису постојале у средњем вијеку. Зато име [[w:БиХ|Босна]] и етнониме ''добри Бошњани'' (наравно не у модерном националном смислу, него у средњовјековном сталешком) треба узети врло озбиљно. У теорији је постојала могућност развоја модерне босанске нације. То се није догодило. (...) Укратко, средњовјековни босански краљеви нису били ни Срби ни Хрвати. Босна (а не БиХ) није до турске окупације била ’хрватска земља’, међу осталим разлозима што ни ’хрватске земље’ није било, а њоме сасвим сигурно до 1463. нису владали хрватски владари, у етничком смислу. Додуше, угарски краљеви, који су Босну сматрали дијелом угарског краљевства били су у династичком смислу и хрватски краљеви. И, на крају, БиХ није хрватско Косово. Хвала Богу.” ([[Иво Банац|Банац]] за [хттп://www.слободнаевропа.орг/форум/149.хтмл Радио Слободна Европа], 31. август 2007) *[[w:Јако Балтић|Јако Балтић]] **„Ове године уведе Осман-паша везир, штампу србску у Босни. Прва поче штампати „Босански виестник”, с једне турски с друге србски, језик неуреден с којим Бошњаци онако не говоре.” („Годишњак од догађаја црквених, свиетских и промине вримена у Босни”, стр. 342) *[[w:Јосип Броз Тито|Јосип Броз Тито]] **„Људе треба пустити па нека ако хоће буду национално неопредијељени грађани Југославије. Нека тај човјек буде Босанац, Херцеговац. Вани вас и не зову другачије него именом Босанац, па био то Муслиман, Србин или Хрват.” ([[Јосип Броз Тито|Тито]] у разговору са [[w:Хамдија Поздерац|Хамдијом Поздерцем]] о уставним промјенама 1971. године) *[[w:Јосип Пејаковић|Јосип Пејаковић]] **„А чињеница је да данас нема веће биједе него бити Хрват, Србин ил’ Муслиман – већу срамоту сами себи нисмо могли приредити и требат ће нам године да ту љагу сперемо са себе.” ([[Јосип Пејаковић|Пејаковић]] 1993) *[[w:Јосип Смодлака|Јосип Смодлака]] **„Сви који беху подложни баном хрватским зову се именом [[w:Хрвати|Хрвати]], ван граница старе хрватске и српске државе он не налази ни Срба ни Хрвата. То нарочито важи за Босну у којој он познаје само Бошњаке.” (Хаџијахић: 1974, из дјела „Југословенски национализам 18. вијека”) *[[w:Јуније Палмотић|Јуније Палмотић]] **„Од славнијех смо теби Слава и од Бошњака ми послани.” („Павлимир”, 1632) *[[w:Људевит Гај|Људевит Гај]] **„Бошњаци живу између Дрине, Врбаса, Саве, Далмације и Хема, бројем 450000, дијелећи се на исламски, то јест турски, и затим на римски и грчки вјерозакон.” (Људевит Гај, „Наш Народ” Даница 1835. г.) *[[w:Марко Марулић|Марко Марулић]] :Бој су били ш њими Харвати, Бошњаци, :Гарци тер Латини, Сарбли тер Пољаци. („Молитва супротива Турком”, 1493. или 1508) *[[w:Марко Вешовић|Марко Вешовић]] **„Нажалост, стварност коју моје очи виде и уши слушају мени казује да [[w:БиХ|БиХ]] као држава не постоји. Тачно је да су се Бошњаци одбранили, чак морам признати да је моје поштовање за тај народ, послије [[w:рат|рат]]а, много веће но прије рата, јер кад се сјетим које су силе биле зинуле да их прогутају, а ипак их нису прогутале, не могу а да им не честитам на снази, виталној, моралној, духовној и свакој. Бошњаци јесу одбранили себе, али, на жалост, нису одбранили БиХ, јер то и нису ни могли.” (Радио Слободна Европа, фебруар 2005) **„Нешто бих рекао о ''окружењу'' у којем живе босански муслимани. Недавни рат ми је открио чињеницу која ме запањила: да су босански муслимани окружени својим – природним непријатељима! Рећи ћете: па нису ваљда сви кршћани или хришћани природни непријатељи муслимана? Разумије се да нису. Они су само материјал од којих политика лако, чак и прелако, бојим се, може направити природне непријатеље муслимана. Ако је то урадила јуче, то може урадити и сутра.” (Радио Слободна Европа, фебруар 2005) *[[w:Матија Мажуранић|Матија Мажуранић]] **„Бошњаци и Осмалие, прем да су Мухамедовци и једни и други опет се мрзе страшно као права небратја.” (1840) *[[w:Мидхат Ајановић|Мидхат Ајановић]] **„Треба ли доказивати да је право сваког народа да сам себе зове како хоће? И да име Бошњак није нико измислио, да је оно ту стољећима, да су нам га били отели српски (”југословенски”) окупатори да би нас свели само на вјерску заједницу, а не на повијесне баштинике босанске земље и државе… Ником више никада ништа не треба да доказујемо. Поготово не монструмима који су планирали и реализовали холокауст над овим народом. Једноставно, од сада па заувијек, ми смо Бошњаци! Као што смо и муслимани. При томе ће нас обрадовати сваки католик или православац које се национално осјећа Бошњаком.” (за Љиљан, 1993. године) *[[w:Михајло Антријалски|Михајло Антријалски]] **„И Хрват и Бошњак нека буду уписани у таблице Ромеја.” (1167) *[[w:Миленко Филиповић|Миленко Филиповић]] **„Ниједан од три православна стариначка рода није остао на првобитном мјесту. Сем једнога, они управо и не знају гдје су наприје стајали, али сами истичу, а тако и сматрају и сви остали, да су „Бошњаци”. И презимена су им особита: Росандић, Маркановић и Мацан.” *[[w:Милош Обреновић|Милош Обреновић]] **„Ако Бошњаци не би на то пристали, нека не забораве да је султан врховни владар и српске кнежевине, пак би могао њезин кнез по својој дужности устати на обрану падише проти Бошњацима.” (Обреновић је једном приликом написао писмо Хусеин-капетану гдје му пише да одустане од својих намјера против султана) *[[w:Моша Пијаде|Моша Пијаде]] **„Очигледно је, без икакве дискусије, да израз ’муслиман’ означава припадност одређеној муслиманској вјероисповијести и да нема никакве везе са питањем народности... И доиста нема никаква разлога да се вјерска ознака ’муслиман’ и даље везује за одређивање народност... По рјешењу које је најзад усвојено биће у предстојећем попису ознака ’муслиман’ растављена од одређења народности. Лица југославенског поријекла, која нису ближе национално опредијељена, уписују ’Југославен неопредијељен’, док остала национално неопредијељена лица уписују ’национално неопредељен’... Ово је рјешење свакако једино правилно и тачно. Нико није никада стављао у сумњу да су муслимани у Босни, Херцеговини, Санџаку југославенског поријекла, етички дио југославенске заједнице.” ([[Моша Пијаде|Пијаде]] при попису становништва 1953. године, на питање „Да ли ће се у питању муслимана поступати као 1948. године или другачије?”) *[[w:Муамер Зукорлић|Муамер Зукорлић]] **„Ма колико пута Дрина била крвава, ма колико била валовита и ма колико била хладна и дубока – сва је ситна за наше национално јединство! Ми смо један народ: Бошњаци Босне, Санџака, Косова, Црне Горе, Македоније...” **„Многи су нас звали, питали, тражили савјет и одговор на питање зашто Бошњаке неко зове у Турке. Наравно да је позвао Бошњаке, јер овдје не постоји ниједан Турчин, чак ни статистички.” (негодовање на позиве појединих новопазарских медија да се Бошњаци у Санџаку изјасне као [[w:Турци|Турци]], Тањуг, 17.08.2015) **„Ми Бошњаци смо задњи народ који се било коме мора правдати! И нећемо се правдати. Чим се почнемо правдати, криви смо.” **„Српском народу нису опасност бошњачки, ни турски, ни албански народ. Српском народу су опасност они сами, односно њихове политичке и интелектуалне вође... Ми говоримо истину, а истина ником није опасност.” *[[w:Мухамед Филиповић|Мухамед Филиповић]] **„Ми имамо наше хисторијско и етничко, односно национално име, које у новијој терминологији гласи Бошњаци. Томе није потребан никакав додатак. Прво, нису сви муслимани Бошњаци, нити су сви Бошњаци нужним начином муслимани. То што неки наш народ називају Бошњаци-Муслимани је остатак прошлости и показује да они нису рашчистили са националним идентитетом нашег народа и да га лимитирају само на вријеме од кад смо ми постали муслимани, као да смо ми везани за Босну отада, а раније смо били нешто друго. Ништа горе од тога. Прије нашег прихватања ислама ми смо били Бошњани. Османлије су нас називале Бошњак, па смо ми временом преузели тај назив, што је исто што и Бошњанин. Ми имамо наслијеђе и у старој босанској држави и носиоци смо њене државности од најранијих времена. Ми нисмо мијењали своју домовину, то је одувијек била Босна, али смо промијенили вјеру и наши су преци одабрали вјеру која им је више одговарала. Нарочито након што су католици тешко прогонили припаднике Цркве босанске, па је било мало људи које су коптирали за католичанство, након свирепих католичких прогона којима су крстјани Босне били изложени за вријеме владавине два задња краља босанска. Треба обратити пажњу колико католици или данашњи Хрвати желе да ограниче Босну на задње католичке владаре, па и краљицу Катарину, за коју сасвим лажно тврде да је била Хрватица, јер је била католичке вјере. Што се тиче наших католика и православаца, који су данас Срби и Хрвати, будите увјерени да су они све до средине 19. вијека били Бошњаци православци или католици, а да су под утицајем пропаганде из Србије и Хрватске почели узимати до тада овдје непознато национално име Хрвати или Срби. Постоји безброј доказа за то, мада носиоци данашњег агресивног српског и хрватског национализма у БиХ то никако не желе признати. Они, а с њима и многи „објективни” хисторичари, желе доказивати како је Босна одувијек била католичка, а то би онда требало да значи хрватска или православна, а то онда значи хрватска или српска земља. То је највећа неистина која се полако провлачи кроз књиге и уџбенике, што је могуће у данашњем хаотичном стању у нашој држави, која је без владе и било какве одговорне политике и у којој проблеме образовања науке и културе воде некомпетентни људи.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа о Бошњацима, босанским Хрватима и Србима) **„...нису сви муслимани Бошњаци, нити су сви Бошњаци нужним начином муслимани. То што неки наш народ називају Бошњаци-Муслимани је остатак прошлости и показује да они нису рашчистили са националним идентитетом нашег народа и да га лимитирају само на вријеме од кад смо ми постали муслимани, као да смо ми везани за Босну отада, а раније смо били нешто друго. Ништа горе од тога.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа о Бошњацима, босанским Хрватима и Србима) **„Њихова мржња је ствар одгоја. Онај који се од малена одгаја да је Турчин-муслиман, главни непријатељ, да га је оправдано убити и да га треба мрзити, не може а да не мрзи нас муслимане, јер нас идентифицира са Турцима. Та је мржња дио вјерског и националног одгоја код Срба и Хрвата. Мене радује што ми не болујемо од те болести и надам се да ће нас зараза мржње мимоићи, јер она на крају убија оног ко је у себи носи.” – октобар 2005. за Радио Слободна Европа о српској и хрватској мржњи према Бошњацима. **„Они желе да и ми пристанемо на национализирање нашег језика, јер би то онда оправдало њихово тјерање свих Срба и Хрвата да говоре језик којег им они пропишу. То што они чине нема везе ни са науком, ни са поштењем, ни са интересима тих људи и наше земље.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа одговарајући на питање: „Због чега српски и хрватски лингвисти намећу Бошњацима да свој језик којег одувијек зову босанским, престану тако називати и да га преименују у бошњачки”) **„Проблем је у томе што се 200.000 побијених Бошњака (од тога најмање 85% цивила), и око милион прогнаних и расељених Бошњака и Хрвата изједначава са ипак минорним бројем жртава које је имало српско становништво у БиХ (од укупног броја српских жртава у БиХ обрнуто пропорционало бошњачким жртвама – 85% су били војници или они из паравојних састава).” *[[w:Муса Ћазим Ћатић|Муса Ћазим Ћатић]] :Ја сам Бошњак – дичан јунак:<br> :Вјеран светом дому своме,<br> :Вјеран слави својих дједа<br> :И народу Босанскоме!<br> :Његов понос на мом срцу<br> :Ко аманет свети стоји;<br> :Понос који нигдје не да,<br> :да се Бошњак лава боји! ...<br> :Мајка ме је Бошњакиња<br> :Заклињала својим млијеком,<br> :За част ове часне груде,<br> :Да прољевам крвцу р’јеком;<br> :Да јој служим, кошто служи<br> :Роб својега господара,<br> :Да је браним од душманских<br> :Бојних копља и ханџара!<br> :На твој позив, ево с’ мачем<br> :На мејдан ти ступам смјело:<br> :У поганој Твојој крви,<br> :Да тријумфа везем дјело.<br> :С’ Твојом крви да сапирем<br> :Црну љагу с’ рода свога,<br> :Црну љагу – што ј’ родио<br> :Издајицу проклетога!<br> :Издајицу успомени<br> :Својих дјела славе старе,<br> :Што се дрзн’о блатном руком,<br> :Да светиње њене таре!<br> :Ал’ што рекох о мејдану? ...<br> :Не, никада с’хрђом таком:<br> :Бошњак јунак бојни мејдан<br> :Д’јели само са јунаком!<br> :А Ти сакри мрско лице<br> :Испред св’јета цијелога:<br> :У подземље мрачно бјежи,<br> :Издајицо рода свога!<br> :Јер над Тобом родног неба<br> :Златног сунца плачу зраке,<br> :Плаче јасна мјесечина<br> :И трептање звјезде сваке,<br> :Плаче сваки земни атом,<br> :На ког Твоја нога стане;<br> :Свака травка теби кличе:<br> :Издајица, нек пропане!<br> :Сакри лице издајицо,<br> :Нек не пљују људи на Те,<br> :А знај И то: Издајицу<br> :И под земљом клетве прате! („Ја сам Бошњак”) *[[w:Мустафа Церић|Мустафа Церић]] **„Чини ми се да аутентични [[w:Бошњаци|Бошњак]] мисли о себи да је Бошњак зато што га антитурчин ставља у ту ситуацију. Наиме, националну дефиницију Бошњака до сада су правили њихови прогонитељи, који су их често убијали. Бошњаци који су отуђени од бошњачке традиције прихватају ту самодефиницију. Асимилирани Бошњаци чак прихватају и пејоративну вриједност коју им антитурци уносе у дефиницију њихове нације и зато настоје да се извуку из бошњачког националног идентитета. Бошњаци националисти, на другој страни, то што им антитурци, као антисемити, намећу као срамоту, претварају у свој понос. Али ни асимиларисти ни националисти не могу досегнути идентитет класичног „бошњаштва”, који се темељи на кур'анској доктрини о „народу који промиче добро и сузбија зло, па је зато најбољи народ у повијести”. Једино таква дефиниција омогућава Бошњацима да се издигну изнад мишљења других о њима. За Бошњаке треба да буде најважније шта о њима Бог „мисли”. Тај Божији суд много је издашнији него било које бошњачко самовредновање и много блажи него било која бошњачка самомржња.” ([хттп://www.дневниаваз.ба/догадјаји/интервју/јунаци-данас-нису-они-који-знају-водити-рат ''Дневни аваз''], 12. октобар 2007, одговарајући на питање о аутентичном Бошњаку) **„Геноцид прије двадесет година је завршен. Али, опасност од новог геноцида није завршен. Стога, сви Бошњаци свијета морају знати да им је света обавеза да ураде све што је у њиховој моћи да се оспособе за одбрану од могућег новог геноцида.” (обраћање на комеморацији ИЗ у Финској у поводу двадесете годишњице од српско-црногорског геноцида над Бошњацима у Сребреници и цијелој БиХ) *[[w:Мустафа Мемић|Мустафа Мемић]] **„Од средине XИX стољећа од када су се јављали национални покрети Срба и Хрвата, водила се перманентна борба међу овим националним покретима да присвоје што веће дијелове босанских територија и да се [[w:босански језик|босански језик]] укине. Од тада почиње процес босанских православаца и босанских католика да се они третирају национално као [[w:Срби|Срби]] и [[w:Хрвати|Хрвати]], иако су до тада сви били Бошњаци... Тај процес се путем националистичких пропаганди даље развијао да он данас представља основну сметњу развоја ових простора као јединствене, географске и економске цјелине.” *[[w:Неџад Ибришимовић|Неџад Ибришимовић]] **„Ја сам Бошњак, моја земља је Босна, а званично јој је име Босна и Херцеговина, границе Босне осјећам као границе сопствене коже.” („Границе сопствене коже”, јуни 1993) **„То што сам Бошњак, то је дар мојих предака и мога народа, то што сам Босанац то је дар моје земље, а што сам муслиман то је дар Аллаха Узвишенога и све троје сам на неки начин у себи затекао.” („Рухани и шејтани инспирација”) *[[w:Неџад Латић|Неџад Латић]] **„Ми Бошњаци никако да се окајмачимо.” *[[w:Новак Килибарда|Новак Килибарда]] **„Вјерујте, до средине 19. вијека у Босни, нити је било Срба, ни Хрвата, све су били Бошњаци, једни с три прста, једни с четири, једни клањају.” (-{нтвМонтена}-, емисија емитована 22. 2. 2012) *[[w:Павло Остовић|Павло Остовић]] **„Ви сте Бошњаци, али сте занемарили своју предтурску историју. Ако ви нећете ту историју као своју, онда ће Срби и Хрвати рећи да је њихова.” (за вријеме И свјетског рата) *[[w:Петар Кочић|Петар Кочић]] **„Данас не мереш видјети у свијета жировине и баковите сермије. Што нам је славни суд оставио, то је мирно, ћудевно, паметно; истина мало шашаво и слабо, али за нас, блентаве Бошњаке, и није друго!...” („Јазавац пред судом”, 1904) *[[w:Питер Мас|Питер Мас]] **„Бити 1992. године Муслиман или Хрват у Бањој Луци, било је једнако страшно као бити [[w:Јевреји|Јевреји]]н у Берлину 1942. Не шалим се. Људи који су имали несрећу да буду заточени у Бањој Луци, молили су Бога да Америка над њима својим борбеним авионима Ф-16 изврши еутаназију.” (''Љуби ближњега свога'') *[[w:Радован Караџић|Радован Караџић]] **„Ово није добро што ви радите. Ово је пут на који ви хоћете да изведете Босну и Херцеговину на иста она аутострада пакла и страдања којом су пошле Словенија и Хрватска. Немојте да мислите да нећете одвести Босну и Херцеговину у пакао, а муслимански народ можда у нестанак, јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рата овдје ...” (из [[Радован Караџић|Караџићевог]] говора пред Босанским парламентом 4. марта 1992. године) *[[w:Петар Охмучевић|Петар Охмучевић]] **„Ја, Петар, истије Охмућевића, по старини Бошњанин, а ради неповољног разумирја и погубе Босанске,пришашћах његовијех старијех – сад је Дубровчанин,који за милост његове старе господе сложи и постави ово родословље,за славу Босанску и свакога вриднога Бошњанина,доколе Бог допусти и његова света воља изврши.” (Писано лита Христова на 1482) *[[w:Поп Дукљанин|Поп Дукљанин]] **„И учинише краљем на мисто његово Цепимира. И пријам краљевство посла по бана свога и похиташе многе Бошњане, ки биху били узрок смрти краља оца његова.” („Љетопис Попа Дуклањина”, 20. поглавље, из 12. стољећа) *[[w:Предраг Матвејевић|Предраг Матвејевић]] **То показује неинформираност западног свијета, али и једну опасну тенденцију запада да сав ислам стави под једну капу. То Бошњаке, муслимане из Босне, нажалост, може скупо коштати. Европа треба знати да то нису никакви терористи и фундаменталисти. Они су Европљани и имају свој европски идентитет. Узмите књиге од [[w:Мак Диздар|Мака Диздара]] до мог пријатеља [[w:Абдулах Сидран|Авде Сидрана]]. То су европски писци, пјесници... Бошњаке често провоцирају причом о терористима и фундаментализму, али одољели су они и горим стварима. Мислим да је право лице муслимана у Босни показао и реису-л-улема др. Мустафа еф. Церић чија је Декларација европских муслимана јако добро примљена у Италији. Заиста у Риму нису очекивали да ће чути великог муфтију Босне да каже да се муслимани требају борити против антисемитизма, али и да се заједно с Јеврејима требају борити и против [[w:Исламофобија|исламофобије]] која захвата Европу. (одговарајући на питање о импутирању тероризма и фундаментализма Бошњацима; [хттп://www.аваз.ба/абсолутенм/анмвиеwер.асп?а=19962&з=9&исасп= Интервју за ''Дневни аваз'' 2. јануар 2007]) *[[w:Предраг Матвејевић|Предраг Матвејевић]] **„...Европа треба знати да то нису никакви терористи и фундаменталисти. Они су Европљани и имају свој европски идентитет. Узмите књиге од Мака Диздара до мог пријатеља Авде Сидрана. То су европски писци, пјесници... Бошњаке често провоцирају причом о терористима и фундаментализму, али одољели су они и горим стварима. Мислим да је право лице муслимана у Босни показао и реису-л-улема др. Мустафа еф. Церић чија је Декларација европских муслимана јако добро примљена у Италији. Заиста у Риму нису очекивали да ће чути великог муфтију Босне да каже да се муслимани требају борити против антисемитизма, али и да се заједно с Јеврејима требају борити и против исламофобије која захвата Европу.” (одговор из интервјуа са новинаром Фаруком Велеом, на сугерисање о томе да се Бошњаци настоје приказати фундаменталистима и терористима) *[[w:Сафвет-бег Башагић|Сафвет-бег Башагић]] :„Шта је Бошњак? Једна мала грана <br> :Великога стабла Славијана, <br> :Кога име у прочељу пише <br> :Повијесницу јуначких мејдана. <br> :Шта је Бошњак? Једно име славно <br> :Које свијет познаје одавно, <br> :Које Беч и Будим потресаше <br> :И Цариград и Косово равно. <br> :Шта је Бошњак? То племе витешко <br> :Кога вила простираше крила, <br> :С Дурмитором до Карпатских гора, <br> :Са Балкана до сињега мора <br> :Шта је Бошњак? Један народ мали <br> :Који међ два свијета стајаше, <br> :Који силе европскије силах, <br> :И крижарске војне разбијаше. <br> :Шта је Бошњак? Кумче Даворова, <br> :Чедо славне – алкрваве среће, <br> :Десет пута – не једном умријеће <br> :Ал Бошњаштва одрећи се неће!” (пјесма ''Бошњак'', 1894) :„Знаш Бошњаче, није давно било <br> :Свег' ми св'јета нема петнаест љета <br> :Кад у нашој Босни поноситој <br> :И јуначкој земљи Херцеговој <br> :Од Требиња то Бродскијех врата <br> :Није било Срба ни Хрвата <br> :А данас се кроз своје хире <br> :Оба странца ко у своме шире <br> :Оба су нас госта салетила <br> :Да нам отму најсветије благо <br> :Наше има поносно и драго.” (''Пјесма Бошњаку'', лист „Бошњак” у издању од 2. 7. 1891, аутор Сафвет-бег Башагић) *[[w:Сефер Халиловић|Сефер Халиловић]] **„[[w:Срби|Срби]] и [[w:Хрвати|Хрвати]], заједно са Бошњацима и заједно са припадницима АРБиХ и ХВО-а залагали су се и бранили РБиХ од агресора. ХВО [[w:Мато Бобан|Мате Бобана]] и ВРС [[w:Ратко Младић|Ратка Младића]] и [[w:Радован Караџић|Радована Караџића]] су се борили за етнички чисте дијелове БиХ које ће у неком погодном тренутку припојити сусједним државама. Као што видите, ја нисам дијелио припаднике босанских народа по националном кључу, већ по циљевима за које се боре.” (Радио Слободна Европа, 25. август 2006) *[[w:Сејфудин Токић|Сејфудин Токић]] **„Бошњаци у јачању и изградњи државе Босне и Херцеговине немају више времена чекати да је Срби заволе.” (из књиге „Нова Бошњачка политика – Битно је бити Бошњак”, 2015) **„Манипулацијом у обради пописаног материјала покушава се преко 300 000 пописаних Бошњака који су избјегли смрт у геноциду и стравичним злочинима избјеглиштвом искључити из структуре становништва БиХ... Никада и нико у име бошњачког народа не смије пристати на то, јер би то било учешће у новом геноциду, након геноцида 92-95.” (исказује незадовољство поводом захтјева једног од чланова централног пописног бироа да се преко 120 000 Бошњака избрише са пописница, у Бањој Луци и Сарајеву, 9. 4. 2016) **„Резултати пописа становништва у БиХ били су познати недуго након што је попис проведен, а када су подаци убачени у базе, почело се трагати за модалитетима брисања Бошњака.” (на конференцији за новинаре поводом необјављивања резултата пописа становништва у БиХ, -{Анадолу Агенцy}- (АА), 3. 6. 2015) **„Судбина Босне је у рукама Бошњака.” (Трибина Бошњачког покрета за равноправност народа, конференцијска сала Нове градске ''-{Вали Рецеп Yазициоглу}-'' џамије у Маглају, 12. 6. 2015) *[[w:Смаил Грбо|Смаил Грбо]] **„Бошњаци су катилима увијек показивали врат умјесто зубе.” *[[w:Стјепан ИИ Котроманић|Стјепан ИИ Котроманић]] **„А тому дару бише свједоци добри Бошњане…” (1323) **„Ако има Дубровчанин коју правду на Бошњанину – да га позове пред господина бана или пред његова владаоца – рока да му не буде одговорити.” (1332) *[[w:Стјепан Томашевић|Стјепан Томашевић]] **„Ако дознају Бошњаци да нећу сам самцат бити у рату, храбрије ће војевати.” (писмо Папи Пију ИИ 1462) *[[w:Стојан Протић|Стојан Протић]] **„Ми ћемо дати Турцима 24 сата. Макар и 48 сати времена да се врати у прадједовску вјеру. А што не буде хтјело то посјећи, као што смо својевремено урадили у Србији...” (пријетња Бошњацима након формирања прве владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1921) *[[w:Тома Ковачевић|Тома Ковачевић]] **„Бошњаци спадају у цисло јужних славена и то без разлике вјероисповједанија, јер и они Бошњаци који су вјероисповједаније православно примили, по крви и језику ипак остају Бошњаци.” („Опис Босне и Херцеговине”, 1865) *[[w:Томас Гордон|Томас Гордон]] **„Једна трећина Бошњака су Мухамеданци, док су преостале двије трећине, подједнако распоређене између Грчке и Латинске цркве.” („-{Хисторy оф тхе Греек револутион}-”, 1832) *[[w:Твртко ИИ Котроманић|Твртко ИИ Котроманић]] **„Бошњаком су исти прадједови били као и Пољаком.” (1440) **„У ову неправедни рат, Уцхиних с господином Херцегом и по свијету с властели Босансцими и висхе тогај, да је видомо всакоме: Кто годи је Бошњанин али Краљства Босанскога прије рата бил длзхан кому годи Дубровцанину, воља на вири му узето на госпоцкој, а мозе Дубровцанин този истином показати – да се има Дубровцанину вратити и платити.” (1405) *[[w:Владо Азиновић|Владо Азиновић]] **„Лицемјерно је народу над којим је извршен најстрашнији злочин након [[w:Други светски рат|Другог свјетског рата]] ''копати по утроби'' и наметати везе с тероризмом и глобалним џихадом. Да се ово ради било коме другом, имали би радикалан одговор на петнаесту! Сада се жртва оптужује за злочине. Ја на то не могу остати равнодушан, а могу замислити како се осјећа Бошњак који се изгубио најрођеније. Хем га комшије подозриво гледају што је [[w:муслиман|муслиман]], хем страда због тога, хем му забрањују да о томе чак и говори, а онда му дође неко са стране и ''части'' га причом да није добар муслиман. Бошњаци су данас на страшном искушењу.” (''Дневни аваз'', 21. август 2007) *[[w:Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]] **„У Србији све по староме, а султан Бошњаке покори сам... Да су сви Бошњаци били сложни, прије би они Султана надвладали него он њих.” („Писмо Јернеју Копитару”; Земун, 6/18. јун 1832) :Бошњаци на Москову<br> :„И од Босне осамдесет бега,<br> :Од Загорја два Ченгића млада,<br> :Од Никшића два Париповића,<br> :Од бијела Колашина града,<br> :Од њег, кадо, два Мекића млада,<br> :Од онога Поља Бијелога,<br> :Од њег, кадо, два Кућевића,<br> :Од Пљеваља два Дрндића млада.” ([[Вук Стефановић Караџић]]: „Народне српске пјесме”, 1833) *[[w:Вилијам Џардин|Вилијам Џардин]] **„Са својим сродницима Србима, Бошњацима, и Хрватима, Бугари чине породицу која је потпуно различита од Грка и Албанаца.” ([[Вилијам Џардин]]: „-{Тхе Единбургх Неw Пхилосопхицал Јоурнал}-”, 1849) == Пословице == * [[:бс:Босанске пословице|бс:Босанске пословице]] == Референце == {{рефлист}} {{ДЕФАУЛТСОРТ:Бошњаци}} [[Категорија:Босна и Херцеговина]] [[Категорија:Народи]] n3gh9851c3yh9fkodb9uvn5uas4uf5k 14 11072 28797 28152 2022-07-22T10:58:36Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:Spisak ljudi po nacionalnosti]] [[Категорија:Народи]] [[Категорија:Црна Гора]] slykfqyb6vx920wek7gdinp9v7gj4ds 0 11128 28768 28110 2022-07-22T08:46:49Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Joseph Stalin (colorized).jpg|мини|Јосиф Стаљин]] Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин био је први Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза, од 1922. до своје смрти 1953. године. == Цитати == {{cquote|Једна смрт је трагедија; милион мртвих је статистика.}} {{cquote|Они који гласају ништа не одлучују. Они који броје гласове одлучују о свему.}} {{cquote|Образовање је оружје, чије дејство зависи од тога ко га држи у рукама и коме је усмерено.}} {{cquote|Смрт је решење за све проблеме. Нема човека - нема проблема.}} {{cquote|Фашизам је борбена организација буржоазије која се ослања на активну подршку социјалдемократије. Социјалдемократија је објективно умерено крило фашизма.}} {{cquote|Папа! Колико он дивизија има?<br />-<small>Саркастично је рекао Пјеру Лавалу 1935. године, као одговор на питање да ли може нешто учинити са руским католицима како би помогао Лавалу да стекне наклоност Папе, како би се супротставио растућој претњи нацизма.</small>}} {{cquote|Значи, копиле је мртво? Штета што га нисмо ухватили живог!<br />-<small>Речено у априлу 1945. — Чувши за Хитлерово самоубиство</small>}} {{cquote|Хитлер долази и одлази, али Немачка и немачки народ остају.<br />-<small>Стаљин је то рекао када је непријатељ стигао до капије Москве током Другог светског рата. Позвао је народ да не идентификује све Немце са нацистима.</small>}} {{cquote|Знам да ће после моје смрти гомила смећа бити нагомилана на мој гроб, али ће га ветар Историје пре или касније без милости однети.</small>}} {{Википедија|Јосиф Стаљин}} [[Категорија:Државници]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Премијери]] [[Категорија:Грузини]] [[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Комунисти]] [[Категорија:Совјети]] [[Категорија:Личности Другог светског рата]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] pf3pm7le60psg0svw3mdp70lg6hihsl 0 11169 28775 28029 2022-07-22T08:58:22Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Richard Nixon presidential portrait.jpg|thumb]] Ричард Милхаус Никсон (9. јануар 1913 — 22. април 1994) био је тридесет седми председник САД на дужности између 1969. и 1974. године, када је постао једини амерички председник који је дао оставку на ту функцију. == Цитати == {{цитат|Највећа част коју историја може дати је титула миротворца.}}<br /> {{цитат|Када то уради председник, то значи да то није противзаконито.}}<br /> {{цитат|У данашњем свету нема много добрих избора – само избор између полудоброг и мање полудоброг.}}<br /> {{цитат|Бити контроверзан у политици је неизбежно. Ако појединац жели да буде лидер и није контроверзан, то значи да се никада није залагао ни за шта.}}<br /> {{цитат|Деца, као и сва деца, воле пса и ја само желим да кажем ово одмах, да без обзира шта кажу о томе, ми ћемо то задржати.}}<br /> {{цитат|У цивилизованој нацији ниједан човек не може оправдати свој злочин против личности или имовине другог тврдећи да је и он био жртва неправде. Толерисати то значи позивати на анархију.}}<br /> {{цитат|Чему служе наше школе ако не за индоктринацију против комунизма?}}<br /> {{цитат|Ниједан догађај у америчкој историји није више погрешно схваћен од Вијетнамског рата. Тада је погрешно пријављено, а погрешно се памти и сада. Ретко када је толико људи погрешило у толикој ствари. Никада последице њиховог неспоразума нису биле тако трагичне.}}<br /> {{цитат|Свака нација која одлучи да је једини начин да постигне мир мирним путем је нација која ће ускоро бити део друге нације.}}<br /> {{Википедија|Ричард Никсон}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Државници]] [[Категорија:Председници]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] lh4tjjydeiz2z2r7o8lal010aci22de 0 11170 28776 28023 2022-07-22T08:59:19Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Gerald Ford (croped)-1.jpg|thumb]] Џералд Рудолф Форд Млађи (14. јул 1913 — 26. децембар 2006) је био 40. потпредседник (1973—1974), и 38. председник (1974—1977) САД. == Цитати == {{цитат|Ако ме нисте изабрали тајним гласањем, нисам ни ја дошао на функцију некаквим тајним обећањима... Нисам претплаћен ни на једну партизанску платформу. Нисам дужан ниједном мушкарцу, и само једној жени — мојој драгој жени — док почињем овај веома тежак посао.}}<br /> {{цитат|Сви ми који смо служили у једном или другом рату добро знамо да су сви ратови слава и агонија младих.}}<br /> {{цитат|Подсетимо се да је наше национално јединство непроцењиво богатство.}}<br /> {{цитат|Верујем да је истина лепак који држи владу на окупу, не само нашу Владу већ и саму цивилизацију.}}<br /> {{цитат|Тражио сам вашу помоћ и ваше молитве, не само када сам постао председник већ много пута од тада. Устав је највиши закон наше земље и он регулише наше поступке као грађана. Само су закони Божији, који управљају нашом савешћу, супериорнији од тога. Како смо ми народ под Богом, тако сам се заклео да ћу уз Божију помоћ чувати наше законе. И тражио сам такво упутство и са посебном марљивошћу претресао сопствену савест да бих одредио праву ствар коју треба да урадим у односу на мог претходника на овом месту, Ричарда Никсона, и његову одану жену и породицу. Њихова је америчка трагедија у којој смо сви ми играли улогу. То може да траје и траје, или неко мора да напише "Крај" на то. Закључио сам да то могу само ја, а ако могу, морам.}}<br /> {{Википедија|Џералд Форд}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Државници]] [[Категорија:Председници]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] io2qppp1q0m62rhtav4sbzkhktdhh6b 0 11171 28777 28015 2022-07-22T08:59:54Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:JimmyCarterPortrait.jpg|thumb]] Џејмс Ерл „Џими“ Картер, млађи (1. октобар 1924) је амерички политичар и филантроп, који је био 39. председник САД као члан Демократске странке САД од 1977. до 1981. == Цитати == {{цитат|Поново видим Америку у покрету, уједињену, разнолику и виталну и толерантну нацију, која са поносом и самопоуздањем улази у наш трећи век, Америку која живи у складу са величанственошћу нашег Устава и једноставном пристојношћу нашег народа.}}<br /> {{цитат|Људска права су душа наше спољне политике, јер људска права су сама душа нашег осећања националности.}}<br /> {{цитат|Требало би да живимо своје животе као да Христос долази данас поподне.}}<br /> {{цитат|У свеопштем нуклеарном рату, више разорне моћи него у целом Другом светском рату би се ослобађало сваке секунде... више људи је убијено у првих неколико сати него у свим ратовима историје заједно.}}<br /> {{цитат|Не могу да порекнем да сам бољи бивши председник него што сам био председник.}}<br /> {{цитат|За себе и за нашу нацију желим да се захвалим свом претходнику за све што је учинио да оздрави нашу земљу. Овом спољашњом и физичком церемонијом ми још једном потврђујемо унутрашњу и духовну снагу наше нације.}}<br /> {{цитат|Верујем да свако може бити успешан у животу, без обзира на природни таленат или средину у којој живимо. Ово се не заснива на мерењу успеха према људској конкуренцији за богатство, иметак, утицај и славу, већ на придржавању Божјих мерила истине, правде, понизности, служења, саосећања, праштања и љубави.}}<br /> {{цитат|Ово је национална трагедија и није оно што смо ми као нација. Пошто сам посматрао изборе у немирним демократијама широм света, знам да ми људи можемо да се ујединимо да се вратимо са ове провалије и мирно подржавамо законе наше нације, и то морамо.}}<br /> {{Википедија|Џими Картер}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Државници]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Председници]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] e45g2i6aw1292kslgfxuvdd3tmpk9sw 0 11172 28774 28037 2022-07-22T08:56:44Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:George H. W. Bush, President of the United States, 1989 official portrait (cropped).jpg|thumb]] Џорџ Херберт Вокер Буш (12. јун 1924 — 30. новембар 2018) био је амерички политичар који је био 41. председник САД (1989—1993). Пре него што је постао председник, Буш је био 43. потпредседник САД од 1981. до 1989. == Цитати == {{цитат|Морамо деловати на основу онога што знамо. Узимам за водиља наду свеца: у кључним стварима, јединство; у важним стварима различитост; у свему, великодушност.}}<br /> {{цитат|Свима који жале за сином, братом, мужем, оцем, пријатељем — могу само да вам понудим захвалност једног народа, јер је ваш вољени служио својој земљи са одликовањем и чашћу.}}<br /> {{цитат|Размислите о сваком проблему, сваком изазову са којим се суочавамо. Решење за сваки почиње образовањем.}}<br /> {{цитат|Нема ништа испуњеније него служити својој земљи и својим суграђанима и чинити то добро. И од тога зависи наш систем самоуправе.}}<br /> {{цитат|Ово је веће од политике; овде се ради о спасавању живота, и морам признати да добијам огроман ударац од тога.}}<br /> {{цитат|Не волим броколи и не волим га од малена и мама ме је терала да га једем. А ја сам председник Сједињених Држава и нећу више да једем броколи.}}<br /> {{цитат|Америка никада није у потпуности сама осим ако се не бави високим моралним принципима. Ми као народ данас имамо такву сврху. То је учинити љубазнијим лице нације и блажим лицем света.}}<br /> {{цитат|Председник није ни принц ни папа, а ја не тражим прозор у људске душе. У ствари, жудим за већом толеранцијом, опуштеношћу у ставовима и начину живота једних других.}}<br /> {{цитат|Морамо деловати на основу онога што знамо. Узимам за водиља наду свеца: у кључним стварима, јединство; у важним стварима различитост; у свему, великодушност.}}<br /> {{Википедија|Џорџ Х. В. Буш}} [[Категорија:Државници]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Председници]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] da6r970a44t51yubc1jd8dkkcnkmsc7 0 11179 28770 28621 2022-07-22T08:51:07Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Vladimir Putin 17-11-2021 (cropped).jpg|thumb]] Владимир Владимирович Путин (7. октобар 1952) руски је политичар и председник Руске Федерације. == Цитати == {{цитат|Нећемо дозволити да нас прошлост повуче и спречи да идемо напред. Разумемо где треба да се крећемо.}}<br /> {{цитат|Људи нас увек уче демократији, али људи који нас уче демократији не желе сами да је уче.}}<br /> {{цитат|Ово је наш коначни избор и немамо повратка. Не може бити повратка на оно што смо имали раније.}}<br /> {{цитат|Зашто бисмо разговарали са људима који су децоубице? Нико нема морално право да нам каже да разговарамо са децоубицама.}}<br /> {{цитат|Залагаћемо се за демилитаризацију и денацификацију Украјине.}}<br /> {{цитат|Наши планови не укључују окупацију украјинских територија. Нећемо никоме ништа да намећемо силом.}}<br /> {{цитат|Чак и након распада СССР-а и губитка значајног дела својих способности, данашња Русија остаје једна од најмоћнијих нуклеарних држава.}}<br /> {{цитат|Украјинске оружане снаге. Другови официри, Ваши очеви, дедови и прадедови нису се борили против нацистичких окупатора и нису бранили нашу заједничку Отаџбину да би данашњим неонацистима дозволили да преузму власт у Украјини. Заклели сте се на верност украјинском народу, а не хунти, народном противнику који пљачка Украјину и понижава украјински народ... Позивам вас да одмах положите оружје и идете кући.}}<br /> {{цитат|Видимо да су снаге које су извршиле државни удар у Украјини 2014. преузеле власт, да је одржавају уз помоћ украсних изборних процедура и напустиле пут мирног решавања сукоба.}}<br /> {{цитат|Ви сте нанели пример бомбардовања бивше Југославије, Београда и Крима. Хвала Вам за тај пример, то је изванредан пример. Бомбардовање Београда - то је била интервенција која је заобишла прописе и правила међународног права. Да ли је Савет Безбедности Уједињених Нација донео решење о војној интервенцији у Југославији? Није. Сједињене Државе су донеле једнострану одлуку. Ви сада мени кажете, Ви сте рекли. на Криму. А шта на Криму? Шта сте ви урадили у Југославији, тамо сте одвојили од ње део државе, укључујући и Косово, а касније од Србије. На Косову је парламент гласао након војне интервенције, након многобројних жртава. И одлука је донета, и сви су се с тим сложили. На Криму није било никаквог рата. Није било ваздушних удара, војних дејстава, жртви није било, ниједан човек није погинуо. Једино што смо ми урадили - обезбедили смо право људи да искажу своју вољу уз сагласност са Повељи Уједињених Нација. И од речи до речи све што смо ми урадили, ви сте урадили на Косову, само мало више. На Косову је парламент донео одлуку да се одцепи, а овде су људи изашли на референдум и на референдуму исказали своје мишљење. А онда је парламент то решење потписао и као независна држава се обратио Русији у циљу присједињења. Наравно, можемо се надметати колико год, али је неопходно да се прекине тај зачарани круг. Много пута сам већ говорио о томе, и рећи ћу опет. Југославија, затим Ирак, већ сам рекао, онда Либија, Авганистан, ширење НАТО-а, чему то? А онда сваки пут нешто се заборави, одбацује, нас нешто провоцирају, предузимају дејства за заштиту својих интереса, а затим говоре: "Гле зла Русија преузима такве и такве кораке". Дакле немојте нас провоцирати на то, немојте нас провоцирати да активно бранимо своје интересе. Дајте да се ми с вама договоримо о нечему. Договорити се о свему није могуће. А у чему се можемо сложити, то није испуњено. Заиста бих желео да са новом администрацијом градимо другачије односе, партнерске односе, узимајући у обзир сопствене интересе.}}<br /> {{Википедија|Владимир Путин}} [[Категорија:Руски политичари]] [[Категорија:Председници]] 2exup6b15wcqtc2xffw0jubmrzx1h0q 0 11188 28719 27581 2022-07-21T14:06:43Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Stefan Nemanja.jpg|thumb]] Стефан Немања (око 1113 — 13. фебруар 1199 или 13. фебруар 1200) био је велики жупан Рашке и родоначелник владарске династије Немањића, која је у једном периоду владала делом тадашње Србије у средњем веку. Сматра се једним од најзначајнијих српских владара, а заједно са сином Светим Савом Српским, једним од утемељивача Српске православне цркве, која Стефана Немању слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба. == Цитати == {{цитат|Чедо моје слатко и утехо старости моје, сине, речи моје пази, ка мојим, пак, ријечима приклањај своје ухо, и да не оскудевају источници живота твога, сачувај их у свом срцу, јер живот су свима који их нађу.}}<br /> {{цитат|Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?}}<br /> {{цитат|Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.}}<br /> {{цитат|Земље и државе се не освајају само мачевима, него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.}}<br /> {{цитат|Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тијело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа.}}<br /> {{цитат|Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живјети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпослије се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.}}<br /> {{цитат|Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човјека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.}}<br /> {{цитат|Човјек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човјек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора.}}<br /> {{цитат|И ја сам, чедо моје, у мојим војнама употребљавао језик као најопасније оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих полкова. За вријеме опсада и дуго послије тога слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове градове и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и полкови долазили су на напола освојене земље и градове. Више сам крајева освојио језиком него мачем.}}<br /> {{цитат|Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу непримјетно, не знаш кад и како. Клањају ти се и склањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик улагују ти се и умиљавају како то раде пси. Никад им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично шуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ето ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једнога дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.}}<br /> {{цитат|Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и пјесме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тјераш или да бјежиш, што ти се чини могућнијим.}}<br /> {{цитат|На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.}}<br /> {{цитат|Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо гдје одзвања наша ријеч, гдје се још глагоља и гдје се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народа опет кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.}}<br /> {{цитат|Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцјепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.}}<br /> {{Википедија|Стефан Немања}} [[Категорија:Срби]] [[Категорија:Владари]] [[Категорија:Немањићи]] aqipajz6txmyefahmw3caw2vuaxk2yc 0 11192 28718 27707 2022-07-21T14:03:58Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:SvetiSavaMileseva.jpg|thumb]] Свети Сава (око 1175 — 14. јануар 1236) био је српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног. == Цитати == {{цитат|Само слога Србина спасава!}}<br /> {{цитат|Бољи је један који чини вољу господњу него множина безбожника.}}<br /> {{цитат|Нека се не унесе ова зла и проклета ријеч: Моје и твоје, веће и мање.}}<br /> {{цитат|Немојте, о чеда и браћо, никда да поштујемо оно што шкоди, а да обилазимо оно што спашава.}}<br /> {{цитат|На свим својим путевима знајте да прави буду путеви ваши ноге ваше неће се спотицати.}}<br /> {{цитат|Нека се повинује новодошавши ономе који је прије дошао, неписмени писменоме, неуки образованоме и млађи старијем.}}<br /> {{цитат|Уклони од себе оштра уста и увредљиве усне далеко од себе одбаци.}}<br /> {{цитат|Нећемо никога са врата наших празна да отпуштамо.}}<br /> {{Википедија|Свети Сава}} [[Категорија:Срби]] [[Категорија:Свеци]] [[Категорија:Немањићи]] cbdtvfqlmxa452mx80xz2o0arumr1e7 0 11207 28772 28622 2022-07-22T08:53:24Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Борис Николаевич Ельцин-1.jpg|thumb]] Борис Николајевич Јељцин (1. фебруара 1931 — 23. априла 2007) био је предсједник Русије од 1991. до 1999. године. == Цитати == {{цитат|Човек мора да живи као велики блистави пламен и да гори што јаче може. На крају он сагорева. Али ово је много боље од обичног малог пламена.}}<br /> {{цитат|Олујни облаци терора и диктатуре скупљају се над целом земљом... Не сме се дозволити да донесу вечну ноћ.}}<br /> {{цитат|Ја вам као изабрани председник Русије наређујем да окренете тенкове и да се не борите против сопственог народа.}}<br /> {{цитат|Можете саградити трон са бајонетима, али је тешко седети на њему.}}<br /> {{цитат|Слобода ослобађа ум, негује независност и неортодоксно размишљање и идеје...}}<br /> {{цитат|Неистомишљеницима треба исплатити 13 месеци плате за годину дана, иначе ће нас наше безумно једноумље довести у још безизлазније стање стагнације.}}<br /> {{цитат|Посебно је важно подстицати неортодоксно размишљање када је ситуација критична: у таквим тренуцима свака нова реч и свежа мисао су драгоценије од злата. Заиста, људи не смеју бити лишени права да мисле своје мисли.}}<br /> {{цитат|Одлазим. Урадио сам све што сам могао.}}<br /> {{цитат|Изгледа да неки људи или имају кратко памћење и заборављају на то време и догађаје који су се тада десили...}}<br /> {{Википедија|Борис Јељцин}} [[Категорија:Руски политичари]] [[Категорија:Председници]] [[Категорија:Премијери]] tupf46hmq1u7agbfbtewirob5a5byw2 0 11275 28767 27696 2022-07-22T08:45:27Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Official portrait of Petro Poroshenko.jpg|thumb]] Петро Олексијович Порошенко (26. септембра 1965) је бивши председник Украјине. == Цитати == {{цитат|Сваки државник мора прихватити избор народа.}}<br /> {{цитат|И сви ћемо освојити свет! Зато што ћемо имати посао – они га немају. Имаћемо пензије – они их немају. Имаћемо подршку људи – деце и пензионера – они је неће имати. Наша деца ће ићи у школе и вртиће, и седеће у својим подрумима. Зато што не могу ништа! Тако ћемо, тако ћемо добити овај рат.}}<br /> {{цитат|Главни гарант Украјине су Оружане снаге Украјине.}}<br /> {{Википедија|Петро Порошенко}} [[Категорија:Председници]] [[Категорија:Украјинци]] [[Категорија:Политичари]] ii8qx7ngaukbkedehjjg2do7b25ok40 0 11315 28803 27757 2022-07-22T11:19:24Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Pintoricchio 014.jpg|thumb]] Папа Пије II (18. октобар 1405 - 15. август 1464), био је папа (19. августа 1458 - 15. августа 1464). == Цитати == {{цитат|Љубав побеђује све; препустимо се сви љубави!}}<br /> {{цитат|У жељи да наш часни град буде сачуван у свом достојанству и сјају, морамо се бринути о њему са највећом будношћу. Не само базилике, цркве и верски објекти, у којима се налазе многе мошти светаца, већ и древне грађевине и њихове рушевине треба предати потомству, јер оне дају граду његов најлепши украс и његову највећу драж; они сведоче о древним врлинама и подстичу нас да се угледамо на њихов славни пример.}}<br /> {{Википедија|Папа Пије II}} [[Категорија:Папе]] 0locw7kbw2h9uf1mvuphlsmc3pefxor 0 11317 28720 27759 2022-07-21T14:17:33Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Portrait of Pope Paul III Farnese (by Titian) - National Museum of Capodimonte.jpg|thumb]] Папа Павле III (29. фебруар 1468 — 20. новембар 1549) је био 220. папа од 23. октобра 1534. до 10. новембра 1549. == Цитати == {{цитат|Непријатељ рода људског, који се противи свим добрим делима да би људе довео у пропаст, гледајући и завидећи то, измислио је средство за које се до сада није чуло, којим би могао да омета проповедање речи Божије људима спасења: он инспирисао своје сателите који, да би му удовољили, не оклевају да објаве у иностранству да Индијанце Запада и Југа, и друге људе за које ми недавно сазнајемо треба третирати као глупе зверове створене за нашу службу, претварајући се да су неспособни примања католичке вере.}}<br /> {{Википедија|Папа Павле III}} [[Категорија:Папе]] ef6r4krctnb6o0wowmkxuewoy5hajgs 0 11446 28769 28698 2022-07-22T08:49:08Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Aleksa Santic (cropped).JPG|thumb]] Алекса Шантић (27. мај 1868 — 2. фебруар 1924) био је српски песник и академик, родом из Мостара где је провео већину живота и песничког стваралаштва. == Цитати == {{цитат|Благо оном који суза има;у тога срце умрло није.}}<br /> {{цитат|Ми знамо судбу и све што нас чека,<br /> Но страх нам неће заледити груди!<br /> Волови јарам трпе, а не људи —<br /> Бог је слободу дао за човјека.}}<br /> {{Википедија|Алекса Шантић}} [[Категорија:Срби]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Писци]] [[Категорија:Песници]] 494pa8tc9ecfmv1oa91iza5eluv2r53 0 11539 28780 28284 2022-07-22T09:05:32Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Novak Djoković Trophy Wimbledon 2019-croped and edited.jpg|thumb]] Новак Ђоковић (22. мај 1987) српски је професионални тенисер. На првом месту АТП листе је провео 373 недеље што је најдужи период у историји отворене ере. Многи тениски критичари, бивши играчи и саиграчи сматрају Ђоковића једним од најбољих тенисера у историји. == Цитати == {{цитат|Срећан сам. Управо сам се оженио женом коју волим, освојио Вимблдон и спремам се за очинство. Не могу тражити више.}}<br /> {{цитат|Брак и очинство су кључ мог темеља. Освајам више турнира. Саветујем свим спортистима да такође предузму тако важне кораке у животу. Равнотежа и стабилизација у приватном животу помажу у достизању нових висина.}}<br /> {{цитат|Ривалство са Надалом ми је дефинитивно највеће које имам у каријери.}}<br /> {{цитат|И сам сам изгубио веру у бициклизам . Често сам је гледао. Физички је вероватно неприхватљиво да имају толико захтевних трка у тако кратком временском периоду. Вожња двеста миља горе-доле сваки дан за Ђиро Д'Италију или Тур де Франс је нехумано.}}<br /> {{цитат|Нисам се много забављао прошле године, али ми је помогло то искуство. Ова година је другачија јер сам се овде појавио као победник гренд слем турнира и као зрелији и психички и физички одрастао играч.}}<br /> {{цитат|Рат ме је учинио бољом особом јер сам научио да ценим и ништа не узимам здраво за готово. [...] Рат ме је учинио и бољим тенисером јер сам себи обећао да ћу показати свету да има и добрих Срба.}}<br /> {{цитат|Времена су се променила. Уз сво поштовање према тенису пре 20 година, данас је овај спорт много више физички и подразумева велики утрошак енергије за наше тело. Немамо много времена за опоравак.}}<br /> {{цитат|Замислите да су САД лишене државе која је била колевка њихове историје. Ево, ово је Косово за Србију . Нажалост, постоје силе против којих се не може борити, али ја знам одакле долазим и знам шта се дешава у том крају одакле долази моја породица.}}<br /> {{Википедија|Новак Ђоковић}} [[Категорија:Срби]] [[Категорија:Тенисери]] 5sqdkbvly5pwakteccnyamfq0a1874n 0 11628 28773 28316 2022-07-22T08:54:30Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Alexander Lukashenko in April 2021.jpg|thumb]] Александар Григорјевич Лукашенко (30. август 1954) председник је Белорусије. == Цитати == {{цитат|За мене је својствен ауторитарни стил владавине и то сам увек признавао.}}<br /> {{цитат|Људи који говоре белоруски не могу ништа друго осим да причају о томе, јер је немогуће изразити било шта велико на белоруском. Белоруски језик је лош језик. Постоје само два велика језика на свету. руски и енглески.}}<br /> {{цитат|Ако је неко лезбејка, човек је крив.}}<br /> {{цитат|Што се тиче оних који вриште о диктатури...кад то чујем, помислим да је боље бити диктатор - него бити геј.}}<br /> {{цитат|На распад Совјетског Савеза гледам као на катастрофу која је повукла и још увек носи негативне последице широм света. Нисмо добили ништа добро од овог распада.}}<br /> {{Википедија|Александар Лукашенко}} [[Категорија:Белоруси]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Председници]] il4tgfhw97ybznoiz5le5j6fm7mxm71 0 11708 28771 28623 2022-07-22T08:52:14Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Дмитрий Медведев (21-02-2022).jpg|thumb]] Дмитриј Анатољевич Медведев (14. септембар 1965) је тренутни лидер Јединствене Русије и бивши председник Владе Руске Федерације. == Цитати == {{цитат|Неко треба да буде изузетно тачан, док неко други исцрпљује све границе за кашњење.}}<br /> {{цитат|Слобода је јединствен појам који свако тумачи другачије.}}<br /> {{цитат|Али пре или касније ће схватити да мржња према Русији не јача друштво, не доприноси благостању и спокоју.}}<br /> {{цитат|Исту судбину имаће и Украјина која се ментално трансформисала у Трећи Рајх.}}<br /> {{цитат|Украјинство је лаж. Никада није постојао и не постоји.}}<br /> {{Википедија|Дмитриј Медведев}} [[Категорија:Руски политичари]] [[Категорија:Председници]] [[Категорија:Премијери]] enh970927cr8shouyb05ur83oeo4ijw 0 11727 28783 28470 2022-07-22T10:49:46Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina.svg|thumb]] Босна и Херцеговина, држава је у југоисточној Европи на Балканском полуострву. == Цитати == {{цитат|Земља звана Босна несретна је земља коју не вриједи освајати, још мање држати, али се може поднијети као пријатељска. Тиме нам не би сметала, а служила би бар као сигурно коначиште на пролазу. Она није краљевство у нашем смислу. Краљ је спрдња полудивље баронијаде. Господа стрепе један од другог. Пук фанатично мрзи и краља и баруне. Са четири стране, Вама већ познати аспиранти - подмећу, изазивају, нападају и отимају. Ово је земља суза, покоља и ужаса. А лица овог свијета су мирна, разговор се води споро и о прошлости се говори с поносом, а о будућности с надом. (Дервиш Сушић)}}<br /> {{цитат|Ми смо ничији. Увек смо на некој међи, увек нечији мираз. Вјековима ми се тражимо и препознајемо, ускоро нећемо знати ко смо. Живимо на размеђу светова, на граници народа, увек криви некоме. На нама се ломе таласи историје као на гребену. Отргнути смо, а неприхваћени. Ко рукавац што га је бујица одвојила од мајке па нема више ни тока, ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије. Други нам чине част да идемо под њиховом заставом јер своју немамо. Маме нас кад смо потребни а одбацују кад одслужимо. Несрећа је што смо заволели ову своју мртву и нећемо из ње, а све се плаћа па и ова љубав. Свако мисли да ће надмудрити све остале и у томе је наша несрећа. Какви су људи Босанци? То су најзамршенији људи на свету, ни ским се историја није тако пошалила као са Босном. Јуче смо били оно што данас желимо да заборавимо, а нисмо постали ни нешто друго. С нејасним осећајем стида због кривице и отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо кад да гледамо унапред. Зар смо ми случајно тако претјерано меки и сурови, разњежени и тврди. Зар се случајно заклањамо за љубав као једину извјесност у овој неодређености, зашто? Зато што нам није свеједно. А кад нам није свеједно значи да смо поштени. А кад смо поштени, свака част нашој лудости! (Меша Селимовић)}}<br /> {{цитат|Још једанпут молим, не пријетим вам, него молим да озбиљно схватите тумачење воље српскога народа коју овде заступа Српска демократска странка и Српски покрет обнове а и понеки Србин из других страна. Молим вас да озбиљно схватите: ово није доброшто ви радите! Ово је пут на који ви хоћете да одведете Босну и Херцеговину, иста она аутострана пакла и страдања којом су пошле Словенија и Хрватска. Немојте мислити да неће одвести Босну и Херцеговину у пакао, а муслимански народ можда у нестанак јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рат овде. (...) Молим вас, нека су велике ријечи, велике ситуације захтевају велике ријечи. Како ћете ви спријечити да свак свакога не убија у Босни и Херцеговини? (Радован Караџић)}}<br /> [[Категорија:Босна и Херцеговина]] g5dofvki3vev63bl2rqk21exg2030h1 28798 28783 2022-07-22T10:59:29Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina.svg|thumb]] Босна и Херцеговина, држава је у југоисточној Европи на Балканском полуострву. == Цитати == {{цитат|Земља звана Босна несретна је земља коју не вриједи освајати, још мање држати, али се може поднијети као пријатељска. Тиме нам не би сметала, а служила би бар као сигурно коначиште на пролазу. Она није краљевство у нашем смислу. Краљ је спрдња полудивље баронијаде. Господа стрепе један од другог. Пук фанатично мрзи и краља и баруне. Са четири стране, Вама већ познати аспиранти - подмећу, изазивају, нападају и отимају. Ово је земља суза, покоља и ужаса. А лица овог свијета су мирна, разговор се води споро и о прошлости се говори с поносом, а о будућности с надом. (Дервиш Сушић)}}<br /> {{цитат|Ми смо ничији. Увек смо на некој међи, увек нечији мираз. Вјековима ми се тражимо и препознајемо, ускоро нећемо знати ко смо. Живимо на размеђу светова, на граници народа, увек криви некоме. На нама се ломе таласи историје као на гребену. Отргнути смо, а неприхваћени. Ко рукавац што га је бујица одвојила од мајке па нема више ни тока, ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије. Други нам чине част да идемо под њиховом заставом јер своју немамо. Маме нас кад смо потребни а одбацују кад одслужимо. Несрећа је што смо заволели ову своју мртву и нећемо из ње, а све се плаћа па и ова љубав. Свако мисли да ће надмудрити све остале и у томе је наша несрећа. Какви су људи Босанци? То су најзамршенији људи на свету, ни ским се историја није тако пошалила као са Босном. Јуче смо били оно што данас желимо да заборавимо, а нисмо постали ни нешто друго. С нејасним осећајем стида због кривице и отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо кад да гледамо унапред. Зар смо ми случајно тако претјерано меки и сурови, разњежени и тврди. Зар се случајно заклањамо за љубав као једину извјесност у овој неодређености, зашто? Зато што нам није свеједно. А кад нам није свеједно значи да смо поштени. А кад смо поштени, свака част нашој лудости! (Меша Селимовић)}}<br /> {{цитат|Још једанпут молим, не пријетим вам, него молим да озбиљно схватите тумачење воље српскога народа коју овде заступа Српска демократска странка и Српски покрет обнове а и понеки Србин из других страна. Молим вас да озбиљно схватите: ово није доброшто ви радите! Ово је пут на који ви хоћете да одведете Босну и Херцеговину, иста она аутострана пакла и страдања којом су пошле Словенија и Хрватска. Немојте мислити да неће одвести Босну и Херцеговину у пакао, а муслимански народ можда у нестанак јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рат овде. (...) Молим вас, нека су велике ријечи, велике ситуације захтевају велике ријечи. Како ћете ви спријечити да свак свакога не убија у Босни и Херцеговини? (Радован Караџић)}}<br /> {{Википедија|Босна и Херцеговина}} [[Категорија:Босна и Херцеговина]] chzcqwsrmck36ffmyjydc2lusine92a 0 11729 28787 28474 2022-07-22T10:53:11Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Flag of Montenegro.svg|thumb]] Црна Гора је суверена земља у југоисточној Европи која лежи на источној обали Јадранског мора. == Цитати == {{цитат|Оцијенили смо кораке које можемо заједно предузети да унапредимо наше све боље односе са нашим пријатељем и савезником Црном Гором. Са задовољством сам видио да су исто разумијевање дијелили и наши црногорски пријатељи током мојих контаката у Црној Гори, гдје одржавамо веома пријатељске односе у сваком смислу. С друге стране, са задовољством можемо примијетити да постоји снажна воља на црногорској страни која посебно жели да повећа турске инвестиције тамо. (Реџеп Тајип Ердоган)}}<br /> {{цитат|Сукоб између Србије и Црне Горе није почео са Милошевићем него са присаједињењем Црне Горе Србији, 1918. године. (Мило Ђукановић)}}<br /> {{цитат|Црногорци, несумњиво, припадају српској грани јужнословенских племена и народа. У прошлости, у осамнаестом, па и на почетку деветнаестог вијека, Срби у Србији били су раја под Турцима... Црногорски сељаци, селећи се у друге крајеве (нарочито у Србију), преносили су дух отпора против турског (исламског!) феудализма, били су носиоци српских традиција. Са стварањем српске нације они су се, налазећи се заједно са сродним сељаштвом, када је отпочело формирање српске нације, у њу улили и са њом стопили... О формирању нација - српске и црногорске - у то вријеме, разумије се, не може бити ни говора. Али из горњих чињеница су људи, који нијесу знали законе формирања нација, који нијесу схватили суштину националног питања, извукли закључак да су Црногорци „најчистији“ Срби, Црна Гора „колијевка“ српства. То је послужило као идејна основа, као оправдање за присаједињавање Црне Горе, за оспоравање националних права Црногорцима.}}<br /> [[Категорија:Црна Гора]] 8dganckfjyz4yp7vr0vjai5e1fvkbk8 28791 28787 2022-07-22T10:55:37Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Flag of Montenegro.svg|thumb]] Црна Гора је суверена земља у југоисточној Европи која лежи на источној обали Јадранског мора. == Цитати == {{цитат|Оцијенили смо кораке које можемо заједно предузети да унапредимо наше све боље односе са нашим пријатељем и савезником Црном Гором. Са задовољством сам видио да су исто разумијевање дијелили и наши црногорски пријатељи током мојих контаката у Црној Гори, гдје одржавамо веома пријатељске односе у сваком смислу. С друге стране, са задовољством можемо примијетити да постоји снажна воља на црногорској страни која посебно жели да повећа турске инвестиције тамо. (Реџеп Тајип Ердоган)}}<br /> {{цитат|Сукоб између Србије и Црне Горе није почео са Милошевићем него са присаједињењем Црне Горе Србији, 1918. године. (Мило Ђукановић)}}<br /> {{цитат|Црногорци, несумњиво, припадају српској грани јужнословенских племена и народа. У прошлости, у осамнаестом, па и на почетку деветнаестог вијека, Срби у Србији били су раја под Турцима... Црногорски сељаци, селећи се у друге крајеве (нарочито у Србију), преносили су дух отпора против турског (исламског!) феудализма, били су носиоци српских традиција. Са стварањем српске нације они су се, налазећи се заједно са сродним сељаштвом, када је отпочело формирање српске нације, у њу улили и са њом стопили... О формирању нација - српске и црногорске - у то вријеме, разумије се, не може бити ни говора. Али из горњих чињеница су људи, који нијесу знали законе формирања нација, који нијесу схватили суштину националног питања, извукли закључак да су Црногорци „најчистији“ Срби, Црна Гора „колијевка“ српства. То је послужило као идејна основа, као оправдање за присаједињавање Црне Горе, за оспоравање националних права Црногорцима.}}<br /> {{Википедија|Црна Гора}} [[Категорија:Црна Гора]] kg1yec8gtu3lzernpisvsin7dv9faiz 0 11757 28792 28522 2022-07-22T10:56:17Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Flag of Croatia.svg|thumb]] Хрватска унитарна је парламентарна република у средњој и југоисточној Европи, са излазом на Јадранско море. == Цитати == {{цитат|Ја сам, изгледа, један од малобројних у Хрватској који сматра да се Хрватска мора испричати Босни и Херцеговини за зла почињена у доба кад су владали Туђман, Шушак и Гранић. Због злих чина, али и због издаје. Хрватска је тада издала свог слабијег савезника, кад је овоме било најтеже. То је за Босну трауму, а за Хрватску велика хипотека, која ће постајати све тежа. (Ненад Поповић)}}<br /> {{цитат|Хрватска већ видје доста разних чуда, ал не нађе штрика за толико јуда. (Антун Густав Матош)}}<br /> {{цитат|Мој дом је Хрватска, ја дижем заставу до неба. (Прљаво Казалиште)}}<br /> {{Википедија|Хрватска}} [[Категорија:Хрватска]] r5wsrncqd9p6z4bovi1uvmg8ez3p5pf 0 11790 28765 28580 2022-07-22T08:41:01Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Henry Kissinger Shankbone Metropolitan Opera 2009.jpg|thumb]] Хенри Алфред Кисинџер (27. мај 1923), рођен као Хајнц Алфред Кисинџер, амерички је политичар и дипломата. == Цитати == {{цитат|Америка нема сталних пријатеља или непријатеља, већ само интересе.}}<br /> {{цитат|Признање независне државе Босне од стране НАТО -а 1992. године неизбежно је означило почетак грађанског рата, а не живота нове земље.}}<br /> {{цитат|Албанци су се борили не за аутономију , они су се борили за независност и свакако да не останупод суверенитетом Југославије. А свој приступ су показали када су извршили етничка чишћења у односу на двеста хиљада Срба на њиховој територији након победе НАТО-а.}}<br /> {{цитат|Тајно деловање не треба мешати са мисионарским радом.}}<br /> {{цитат|Велики број избеглица које су испуниле телевизијске екране након почетка НАТО бомбардовања више је била последица деловања НАТО -а него изговор за њихово убрзавање.}}<br /> {{цитат|Наравно, НАТО савезници су своје поступке правдали нејасним и углавном погрешним историјским аналогијама: да су оба светска рата била укорењена на Балкану или да је рат био усмерен против једне Хитлерове личности у виду Слободана Милошевића. Међутим, Други светски рат није почео на Балкану и Први светски рат је постао резултат придруживања светских сила балканским фракцијама. А Милошевић никако није био Хитлер, већ локални балкански разбојник којег ће на крају збацити његови сопствени људи .током унутрашњих немира сличних онима који су означили крај свих других комунистичких аутократа у средњој и источној Европи.}}<br /> {{цитат|Блажени су људи чије вође могу да погледају судбину у очи, а да се не тргну, али и не покушају да се изигравају Бога.}}<br /> {{цитат|Украјина је одувек имала посебан значај за Русију. Била је грешка што се то не схвата.... Украјина је дуго била део Русије. Не можете прихватити принцип да било која земља може само да промени границе и да преузме провинцију друге земље.}}<br /> {{Википедија|Хенри Кисинџер}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Дипломате]] [[Категорија:Личности Хладног рата]] d7eab95cdqazqb1coawrrt3alb63v7m 0 11830 28781 28664 2022-07-22T10:45:18Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Ivana Trump.jpg|thumb]] Ивана Трамп (20. фебруар 1949 — 14. јул 2022) била је америчко-чешка пословна жена и бивша манекенка, најпознатија као прва супруга Доналда Трампа. == Цитати == {{цитат|Он није политичар. Он је бизнисмен. Он зна да прича. Може одржати говор од сат времена без белешки... Он је туп. (О Доналду Трампу)}}<br /> {{цитат|Можда сам плавуша, али нисам глупа.}}<br /> {{Википедија|Ивана Трамп}} [[Категорија:Чеси]] tajspr0fl4fv2aigw45dki0tqepz5ia 0 11831 28766 28665 2022-07-22T08:43:39Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Claus von Stauffenberg (1907-1944).jpg|thumb]] Гроф Клаус Филип Марија Шенк фон Штауфенберг (15. новембар 1907 — 20. јул 1944) је био немачки аристократа и армијски пуковник током Другог светског рата. Био је једна од главних фигура у јулској завери да се убије Адолф Хитлер. == Цитати == {{цитат|Локално становништво је невероватна руља, пуно Јевреја и хибрида. Свуда се осећа изузетно сиромаштво. Ово је нација којој је очигледно потребан бич да би се осећала добро. Хиљаде ратних заробљеника свакако ће допринети развоју наше пољопривреде. Немци то могу да искористе јер су они [Пољаци и Јевреји] вредни, вредни и незахтевни.}}<br /> {{цитат|Пошто генерали до сада нису могли ништа да остваре, дошло је време да пуковници преузму ствари у своје руке.}}<br /> {{цитат|Сада је време да се нешто уради. Међутим, ко се усуди да нешто уради, мора бити свестан да ће као издајник ући у немачку историју. Међутим, ако се уздржи од глуме, тада би био издајник сопствене савести.}}<br /> {{Википедија|Клаус фон Штауфенберг}} [[Категорија:Немци]] b6ceosujup6cllasnx5mt0ql2hq9glr 0 11832 28782 28666 2022-07-22T10:48:26Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Abe Shinzo 20200101.jpg|thumb]] Шинзо Абе (21. септембар 1954 — 8. јул 2022) био је јапански политичар и бивши премијер Јапана. == Цитати == {{цитат|Управо сам именован на функцију премијера. Као први јапански премијер рођен у послератним годинама, и у време када је Јапан прошао кроз тежак период и када се налази на почетку свог развоја у новом веку, ја се припремам да преузмем тешке обавезе управљања националним влада. Јасно и озбиљно прихватам очекивања многих људи у Јапану, и ставићу свој живот на терет извршавања својих дужности.}}<br /> {{цитат|Врста друштва којој Јапан треба да тежи јесте друштво у коме се труд људи награђује, друштво у коме нема раслојавања на победнике и губитнике и друштво у коме су начини рада, учења и живота различити и вишеструко – другим речима, друштво могућности у коме свако има прилику да поново изазове. Ако постоје људи који осећају да се суочавају са неједнакошћу, улога политике је да их расветли.}}<br /> {{Википедија|Шинзо Абе}} [[Категорија:Јапанци]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Премијери]] [[Категорија:Страдали у атентату]] fecernngluo18jeertp8wzaufrbcmn1 0 11843 28786 28680 2022-07-22T10:51:53Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki {{цитат|Боље врабац у руци, него голуб на грани.}}<br /> {{цитат|Гвожђе се кује док је вруће.}}<br /> {{цитат|Ивер не пада далеко од кладе.}}<br /> {{цитат|Није злато све што сија.}}<br /> {{цитат|Пас који лаје не уједа.}}<br /> {{цитат|Прво скочи па реци хоп.}}<br /> {{цитат|Врана врани очи не вади.}}<br /> {{цитат|Уздај се у се и у своје кљусе!}}<br /> [[Категорија:Пословице]] [[Категорија:Босна и Херцеговина]] 26cvmmycpra7w5fmyc36pu5vyw999xg 0 11847 28796 28684 2022-07-22T10:58:01Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki {{цитат|Батина је из раја изашла.}}<br /> {{цитат|Без муке нема науке.}}<br /> {{цитат|Без алата нема заната.}}<br /> {{цитат|Где има дима има и ватре.}}<br /> {{цитат|Ако хоћеш да пљуне, пљуни у шаку.}}<br /> {{цитат|Какав отац, такав син.}}<br /> {{цитат|Ко иде у крчму – туђу дјецу храни.}}<br /> {{цитат|Крв није вода.}}<br /> {{цитат|Јечам трчи а ракија виче.}}<br /> {{цитат|Љубав срама не познаје.}}<br /> {{цитат|У пуној кући вечера се брзо направи.}}<br /> {{цитат|Око је први у љубави поклисар.}}<br /> {{цитат|Све смо чистији тијелом а прљавији духом.}}<br /> {{цитат|Дај прст - оде рука.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] [[Категорија:Хрватска]] j2t8c0vnoicddgigc27qpelkp37mlpn 0 11853 28715 2022-07-21T14:01:26Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Vlad Tepes 002.jpg|thumb]] Влад III, кнез и војвода Влашки, познат и као Влад Цепеш или Влад Дракула, био је влашки војвода, који је владао Влашком у три наврата: 1448, 1456–1462. и 1476. године. == Цитати == {{цитат|Убијао сам мушкарце и жене, старе и младе, који су живели у… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Vlad Tepes 002.jpg|thumb]] Влад III, кнез и војвода Влашки, познат и као Влад Цепеш или Влад Дракула, био је влашки војвода, који је владао Влашком у три наврата: 1448, 1456–1462. и 1476. године. == Цитати == {{цитат|Убијао сам мушкарце и жене, старе и младе, који су живели у Облучици и Новселу. Убили смо 23.884 Турака и Бугара, не рачунајући оне које смо спалили у њиховим кућама или којима наши војници нису одсекли главе. Дакле, Ваше Височанство мора знати да сам прекршио мировни уговор са султаном.}}<br /> {{цитат|Када је принц храбар и моћан, он може да завлада мир како и када жели. Ако, међутим, нема моћи, неко јачи од њега ће освојити његове земље и командовати како хоће.}}<br /> [[Категорија:Румуни]] [[Категорија:Кнежеви]] 2epv3arn7lgp38rxph5d859qtzd4ke1 28716 28715 2022-07-21T14:01:40Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Vlad Tepes 002.jpg|thumb]] Влад III, кнез и војвода Влашки, познат и као Влад Цепеш или Влад Дракула, био је влашки војвода, који је владао Влашком у три наврата: 1448, 1456–1462. и 1476. године. == Цитати == {{цитат|Убијао сам мушкарце и жене, старе и младе, који су живели у Облучици и Новселу. Убили смо 23.884 Турака и Бугара, не рачунајући оне које смо спалили у њиховим кућама или којима наши војници нису одсекли главе. Дакле, Ваше Височанство мора знати да сам прекршио мировни уговор са султаном.}}<br /> {{цитат|Када је принц храбар и моћан, он може да завлада мир како и када жели. Ако, међутим, нема моћи, неко јачи од њега ће освојити његове земље и командовати како хоће.}}<br /> {{Википедија|Влад III Цепеш}} [[Категорија:Румуни]] [[Категорија:Кнежеви]] axvjhsjcali7qe97l9woilcytphecp9 14 11854 28717 2022-07-21T14:02:04Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Народи]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Народи]] 5swudurhgnjccj0qg1y829v5vgee6hh 0 11855 28721 2022-07-21T14:21:06Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Увек је прескупо плаћен рад ако је радник љенчина.}}<br /> {{цитат|Планина никад не среће планину, али човек среће човека.}}<br /> {{цитат|Ко неће да ради, неће јести.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Увек је прескупо плаћен рад ако је радник љенчина.}}<br /> {{цитат|Планина никад не среће планину, али човек среће човека.}}<br /> {{цитат|Ко неће да ради, неће јести.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 9m420nx3aestoworrc9xb1nj6zu72f7 0 11856 28722 2022-07-21T14:23:43Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Љубав је најмириснији цвијет нашега краја.}}<br /> {{цитат|Познато је да магарци, када највише реву, држе свој реп високо.}}<br /> {{цитат|И лекови могу да превазиђу отровне змије али ништа не може освојити срце злих.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Љубав је најмириснији цвијет нашега краја.}}<br /> {{цитат|Познато је да магарци, када највише реву, држе свој реп високо.}}<br /> {{цитат|И лекови могу да превазиђу отровне змије али ништа не може освојити срце злих.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 1s6hqew3p70h393o9tuuk9th2sgdlhe 0 11857 28723 2022-07-21T14:27:23Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Кад млинар има воде - он пије вино; кад нема воде - на пије воду.}}<br /> {{цитат|Љубав је као клик пиринча: ако је пресађујеш, боље успева.}}<br /> {{цитат|Три највеће задовољство су: вино прије и цигарета послије.}}<br /> {{цитат|И зидови имају уши.}}<br /> Категориј… wikitext text/x-wiki {{цитат|Кад млинар има воде - он пије вино; кад нема воде - на пије воду.}}<br /> {{цитат|Љубав је као клик пиринча: ако је пресађујеш, боље успева.}}<br /> {{цитат|Три највеће задовољство су: вино прије и цигарета послије.}}<br /> {{цитат|И зидови имају уши.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 8m7a2h12nn9ouwbwqbimcpmlkjz3vw2 0 11858 28724 2022-07-21T14:30:53Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Ако идете полако - имаћете несрећу, ако идете брзо - поново ћете имати несрећу.}}<br /> {{цитат|Ко никада није волео, никада није био срећан.}}<br /> {{цитат|Нада је хлеб несрећника.}}<br /> {{цитат|Стрела рањава тело, а језик рањава душу.}}<br /> {{цитат|Жена је несре… wikitext text/x-wiki {{цитат|Ако идете полако - имаћете несрећу, ако идете брзо - поново ћете имати несрећу.}}<br /> {{цитат|Ко никада није волео, никада није био срећан.}}<br /> {{цитат|Нада је хлеб несрећника.}}<br /> {{цитат|Стрела рањава тело, а језик рањава душу.}}<br /> {{цитат|Жена је несрећа, али ниједан дом не сме остати без те несреће.}}<br /> {{цитат|Владар је лопов кога још нису ухватили.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 5bgq9v3r7xxc1jzqfqeesfopcvdcak1 0 11859 28725 2022-07-21T14:33:28Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Ако желите нешто да кажете, прво проверите ко ће да вас саслуша.}}<br /> {{цитат|Заобиђите козу спреда, коња позади, а човека - са свих страна.}}<br /> {{цитат|Питајте сиромашне о вредности новца.}}<br /> {{цитат|Жена је као сенка; ако трчиш за њом, она измиче, ако т… wikitext text/x-wiki {{цитат|Ако желите нешто да кажете, прво проверите ко ће да вас саслуша.}}<br /> {{цитат|Заобиђите козу спреда, коња позади, а човека - са свих страна.}}<br /> {{цитат|Питајте сиромашне о вредности новца.}}<br /> {{цитат|Жена је као сенка; ако трчиш за њом, она измиче, ако трчиш испред ње, она трчи за тобом.}}<br /> {{цитат|Учење је семе знања, а знање је семе среће.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] ooq3kqq4aik6asive0zqy2kter6iz61 0 11860 28726 2022-07-21T14:40:21Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Леп је папагај својим перјем, а славуј песмом.}}<br /> {{цитат|И мед и отров капљу са језика.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Леп је папагај својим перјем, а славуј песмом.}}<br /> {{цитат|И мед и отров капљу са језика.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] oakar94a0rsxhe5cmsq61cow529fill 0 11861 28727 2022-07-21T14:42:53Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Ако ти је жена добра, друга ти не треба.}}<br /> {{цитат|Увек се жени сам, без помоћи других.}}<br /> {{цитат|Тек када лед почне да пуца, знаћеш ко ти је пријатељ.}}<br /> [[Категорија:Ескимске пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Ако ти је жена добра, друга ти не треба.}}<br /> {{цитат|Увек се жени сам, без помоћи других.}}<br /> {{цитат|Тек када лед почне да пуца, знаћеш ко ти је пријатељ.}}<br /> [[Категорија:Ескимске пословице]] fo2a7gsm2247n30x9tttmvh8nsf3jwe 28728 28727 2022-07-21T14:43:00Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki {{цитат|Ако ти је жена добра, друга ти не треба.}}<br /> {{цитат|Увек се жени сам, без помоћи других.}}<br /> {{цитат|Тек када лед почне да пуца, знаћеш ко ти је пријатељ.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] azux7e95cxuwqhs1kqmf3eqcgvhgpak 0 11862 28729 2022-07-21T14:49:14Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Онај ко једе са апетитом није заљубљен.}}<br /> {{цитат|Само човек није захвалан на добрим стварима које чиниш за њега.}}<br /> {{цитат|Срећа је бабица будала, а несрећа је мајка мудрих.}}<br /> {{цитат|Онај који ћути је досаднији од онога који говори.}}<br /> Кате… wikitext text/x-wiki {{цитат|Онај ко једе са апетитом није заљубљен.}}<br /> {{цитат|Само човек није захвалан на добрим стварима које чиниш за њега.}}<br /> {{цитат|Срећа је бабица будала, а несрећа је мајка мудрих.}}<br /> {{цитат|Онај који ћути је досаднији од онога који говори.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 4zso4bsp69hxlfbaj9gj6phgz2df29l 0 11863 28730 2022-07-21T14:52:01Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Често цео град мора да плати за грех једног зликовца.}}<br /> {{цитат|Глад је стални гост у кући сиротиње.}}<br /> {{цитат|Ко жели да учи, свуда може да нађе школу.}}<br /> {{цитат|Онај ко престане да буде пријатељ никада није био пријатељ.}}<br /> {{цитат|Мудрац носи… wikitext text/x-wiki {{цитат|Често цео град мора да плати за грех једног зликовца.}}<br /> {{цитат|Глад је стални гост у кући сиротиње.}}<br /> {{цитат|Ко жели да учи, свуда може да нађе школу.}}<br /> {{цитат|Онај ко престане да буде пријатељ никада није био пријатељ.}}<br /> {{цитат|Мудрац носи све своје ствари са собом.}}<br /> {{цитат|Воли ме да бих могао да те волим, држи ме да бих могао да те држим.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 2nbx4p61tnxghwq8ozx15o2bx61mfdh 0 11864 28731 2022-07-21T15:15:13Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Нема дана за слепе, нема времена за пијане.}}<br /> {{цитат|Кад имаш искуство, радуј се као да си добио награду.}}<br /> {{цитат|Оно што ниси објаснио речима, нећеш ни штапом.}}<br /> {{цитат|Човеков сопствени дах је непознат.}}<br /> {{цитат|Усамљена врана не зимује.}… wikitext text/x-wiki {{цитат|Нема дана за слепе, нема времена за пијане.}}<br /> {{цитат|Кад имаш искуство, радуј се као да си добио награду.}}<br /> {{цитат|Оно што ниси објаснио речима, нећеш ни штапом.}}<br /> {{цитат|Човеков сопствени дах је непознат.}}<br /> {{цитат|Усамљена врана не зимује.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] l8pkdfla48fiyxo8onki7p7f6a3eu0n 0 11865 28732 2022-07-21T15:17:32Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Уста беспосличара увек су пуна пословица.}}<br /> {{цитат|Кокошка не би требало да кукуриче.}}<br /> {{цитат|Умрети је тешко, али ни живети није лакше.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Уста беспосличара увек су пуна пословица.}}<br /> {{цитат|Кокошка не би требало да кукуриче.}}<br /> {{цитат|Умрети је тешко, али ни живети није лакше.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 9j16ummkesi4en642jr6vi59zkkjvgu 0 11866 28733 2022-07-21T15:19:41Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|За подизање детета потребно је село.}}<br /> {{цитат|Држи правог пријатеља са обе руке.}}<br /> {{цитат|Пријатељи су породица коју сами бирамо.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|За подизање детета потребно је село.}}<br /> {{цитат|Држи правог пријатеља са обе руке.}}<br /> {{цитат|Пријатељи су породица коју сами бирамо.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 897jbe4xglovjjx2lt65tb7rbh1igpy 0 11867 28734 2022-07-21T15:21:51Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Деца ретко уживају у лако стеченом богатству.}}<br /> {{цитат|Не туци земљу, неће ти дати хлеба.}}<br /> {{цитат|Онај ко има један пар панталона увек зна које да обуче.}}<br /> {{цитат|Добро је само бес одложити за сутра.}}<br /> {{цитат|Жена без мужа је као ограда без… wikitext text/x-wiki {{цитат|Деца ретко уживају у лако стеченом богатству.}}<br /> {{цитат|Не туци земљу, неће ти дати хлеба.}}<br /> {{цитат|Онај ко има један пар панталона увек зна које да обуче.}}<br /> {{цитат|Добро је само бес одложити за сутра.}}<br /> {{цитат|Жена без мужа је као ограда без ограде.}}<br /> {{цитат|Добар комшија је најбоља ограда.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] s16xgsqctxvhadfxemjw2w1jngy8y1g 0 11868 28735 2022-07-21T15:23:42Z EmiliaITČA 4980 Нова страница: [[w:Дарко Рундек|Дарко Рундек]] (30. јануар 1956, Загреб) је хрватски и бивши југословенски певач и композитор. ==О другим музичарима== ===Ивица Вдовић=== Живео је, и завршио је, као анђео. (у разговору са Соњом Савић у Паризу 1992. године, касније цитирано у документарно… wikitext text/x-wiki [[w:Дарко Рундек|Дарко Рундек]] (30. јануар 1956, Загреб) је хрватски и бивши југословенски певач и композитор. ==О другим музичарима== ===Ивица Вдовић=== Живео је, и завршио је, као анђео. (у разговору са Соњом Савић у Паризу 1992. године, касније цитирано у документарном серијалу ''Као да је било некад'') hdsuwg2oy3a3i1s449um7wu07pmwgsi 28736 28735 2022-07-21T15:25:04Z EmiliaITČA 4980 wikitext text/x-wiki [[w:Дарко Рундек|Дарко Рундек]] (30. јануар 1956, Загреб) је хрватски и бивши југословенски певач и композитор. ==О другим музичарима== ===Ивица Вдовић=== Живео је, и завршио је, као анђео. (у разговору са Соњом Савић у Паризу 1992. године, касније цитирано у документарном серијалу ''Као да је било некад'')<ref>https://www.youtube.com/watch?v=2KTvNTKwrV4</ref> ==Референце== {{reflist}} llh304yd769agz7it437g1k9u2fq81p 28737 28736 2022-07-21T15:25:24Z EmiliaITČA 4980 wikitext text/x-wiki [[w:Дарко Рундек|Дарко Рундек]] (30. јануар 1956, Загреб) је хрватски и бивши југословенски певач и композитор. ==О другим музичарима== ===Ивица Вдовић=== Живео је, и завршио је, као анђео. (у разговору са Соњом Савић у Паризу 1992. године, касније цитирано у документарном серијалу ''Као да је било некад'')<ref>https://www.youtube.com/watch?v=2KTvNTKwrV4</ref> ==Референце== {{reflist}} [[Категорија:Музичари]] 45en6xyj3p3rs42jag5nr23o7cmospj 0 11869 28738 2022-07-22T06:42:17Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Остави ономе који воли оно што воли, јер ако му кажеш да остави оно што воли, он ће и даље волети оно што воли, а тебе ће мрзети.}}<br /> {{цитат|На сваком тргу за који нађете да је у миру, постоји неко ко има знање о истини коју није рекао.}}<br /> Категорија:П… wikitext text/x-wiki {{цитат|Остави ономе који воли оно што воли, јер ако му кажеш да остави оно што воли, он ће и даље волети оно што воли, а тебе ће мрзети.}}<br /> {{цитат|На сваком тргу за који нађете да је у миру, постоји неко ко има знање о истини коју није рекао.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 1t2qeqhjtubirudy82l8z7h4en4z3gt 0 11870 28739 2022-07-22T06:50:18Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Ко би да ужива, тај се не жени. Ко добро промисли, тај се разводи.}}<br /> {{цитат|Ко гради као краљ, живи као роб; ко гради као роб, живи као краљ.}}<br /> {{цитат|Лав који живи животом саосећања ће га примити.}}<br /> {{цитат|Љубавно срце гради куће. Мрско срце униш… wikitext text/x-wiki {{цитат|Ко би да ужива, тај се не жени. Ко добро промисли, тај се разводи.}}<br /> {{цитат|Ко гради као краљ, живи као роб; ко гради као роб, живи као краљ.}}<br /> {{цитат|Лав који живи животом саосећања ће га примити.}}<br /> {{цитат|Љубавно срце гради куће. Мрско срце уништава куће.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 3vy96wsg4t4zgpt704zojker9z2lr2t 0 11871 28740 2022-07-22T06:53:54Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Грожђе туге даје најбоље вино.}}<br /> {{цитат|Јао лепоти која разума нема.}}<br /> {{цитат|Ко је нуждом приморан у манастир, ретко постаје светац.}}<br /> {{цитат|Лепота - очима паше, а души затвор.}}<br /> {{цитат|Љубав је као суза: рађа се у очима а пада на срце!}}<br />… wikitext text/x-wiki {{цитат|Грожђе туге даје најбоље вино.}}<br /> {{цитат|Јао лепоти која разума нема.}}<br /> {{цитат|Ко је нуждом приморан у манастир, ретко постаје светац.}}<br /> {{цитат|Лепота - очима паше, а души затвор.}}<br /> {{цитат|Љубав је као суза: рађа се у очима а пада на срце!}}<br /> {{цитат|Мисли често на пријатеље, а још чешће на непријатеље.}}<br /> {{цитат|На лепи цвет и пчела лети.}}<br /> {{цитат|Врућа љубав се охлади при хладној кухињи.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 6h5gua34oo3d46rrecdaii1w92l7eub 0 11872 28741 2022-07-22T06:56:26Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Боји се мање, надај се више, једи мање, жваћи више, тужи се мање, диши више, говори мање, реци више, воли више, и све ће добре ствари бити твоје.}}<br /> {{цитат|Ко завидноме опрости, напола се осветио.}}<br /> {{цитат|Љубав је као роса која подједнако лако пада н… wikitext text/x-wiki {{цитат|Боји се мање, надај се више, једи мање, жваћи више, тужи се мање, диши више, говори мање, реци више, воли више, и све ће добре ствари бити твоје.}}<br /> {{цитат|Ко завидноме опрости, напола се осветио.}}<br /> {{цитат|Љубав је као роса која подједнако лако пада на коприву као на љиљан.}}<br /> {{цитат|Не плачи због проливеног млека.}}<br /> {{цитат|Нема лошег времена, само има неадекватне гардеробе.}}<br /> {{цитат|Они који желе да певају увек нађу песму.}}<br /> {{цитат|Заљубљене очи не виде ни једну бору.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] qy8r1k96g0upyi6vughx609f2ywgr9q 0 11873 28742 2022-07-22T06:59:56Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Буди сретан док си жив јер ћеш дуго бити мртав.}}<br /> {{цитат|Оно што се може учинити било кад неће се учинити никад.}}<br /> {{цитат|Подноси богатство, а сиромаштво ће се само подносити.}}<br /> {{цитат|Боље се савити него сломити.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Буди сретан док си жив јер ћеш дуго бити мртав.}}<br /> {{цитат|Оно што се може учинити било кад неће се учинити никад.}}<br /> {{цитат|Подноси богатство, а сиромаштво ће се само подносити.}}<br /> {{цитат|Боље се савити него сломити.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 0yxwibftwegu3tofyujmdvojr9vdb9a 0 11874 28743 2022-07-22T07:02:56Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Када би се радом могло обогатити, магарац би носио златно седло.}}<br /> {{цитат|Пуно малих људи на пуно малих места, а уређаји пуно малих корака могу променити свет.}}<br /> {{цитат|Воли свог комшију, али не руши ограду.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Када би се радом могло обогатити, магарац би носио златно седло.}}<br /> {{цитат|Пуно малих људи на пуно малих места, а уређаји пуно малих корака могу променити свет.}}<br /> {{цитат|Воли свог комшију, али не руши ограду.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 9wnga69zw9qx6fevrv69n4qjfqznixa 0 11875 28744 2022-07-22T07:07:15Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Ко чај не пије - па одакле му снага?}}<br /> {{цитат|Шта ниси објаснио речима нећеш ни штапом.}}<br /> {{цитат|У лепотице су лепе очи, у интелигентне особе - душа.}}<br /> {{цитат|Нису опасни они који су моћни, већ они који су осветољубиви.}}<br /> {{цитат|Једна незгода… wikitext text/x-wiki {{цитат|Ко чај не пије - па одакле му снага?}}<br /> {{цитат|Шта ниси објаснио речима нећеш ни штапом.}}<br /> {{цитат|У лепотице су лепе очи, у интелигентне особе - душа.}}<br /> {{цитат|Нису опасни они који су моћни, већ они који су осветољубиви.}}<br /> {{цитат|Једна незгода учи боље од хиљаду савета.}}<br /> {{цитат|Нећете прећи реку са лепотом, већ са интелигенцијом.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] r1k86fnx1jasyqn1hx2vli0y1wc2be1 0 11876 28745 2022-07-22T07:10:52Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Када се сретну мисли два мудраца, настаје оно најбоље, јер црвена и жута помешане дају потпуно нове боје.}}<br /> {{цитат|Када нам је стало до тога шта други мисле и говоре о нама, губимо много енергије.}}<br /> {{цитат|Никада не причај другима о својој невољи… wikitext text/x-wiki {{цитат|Када се сретну мисли два мудраца, настаје оно најбоље, јер црвена и жута помешане дају потпуно нове боје.}}<br /> {{цитат|Када нам је стало до тога шта други мисле и говоре о нама, губимо много енергије.}}<br /> {{цитат|Никада не причај другима о својој невољи и злој судбини, јер ће једни саосећати с тобом, а други ће се радовати твом злу.}}<br /> {{цитат|Твоје окружење није ни лоше ни добро, није битно да ли си ту или не.}}<br /> {{цитат|Проблеми човека постоје само у његовој глави.}}<br /> {{цитат|Увек запамтите да свако има своју истину и да се она често не поклапа са твојом истином.}}<br /> {{цитат|Увек запамтите да је живот најдрагоценија ствар.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] go0geq8iafe4chubp7tndnz91eoetfo 0 11877 28746 2022-07-22T07:13:18Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Вода не може да однесе оно што човек научи, нити ватра то може да спали.}}<br /> {{цитат|Ако се мудар обогати, поправља своју кућу, ако се будала обогати, добија другу жену.}}<br /> {{цитат|Кад тераш зло из куће, не очекуј да ће се добро уселити само од себе.}}<br />… wikitext text/x-wiki {{цитат|Вода не може да однесе оно што човек научи, нити ватра то може да спали.}}<br /> {{цитат|Ако се мудар обогати, поправља своју кућу, ако се будала обогати, добија другу жену.}}<br /> {{цитат|Кад тераш зло из куће, не очекуј да ће се добро уселити само од себе.}}<br /> {{цитат|Пажљиво слушајте шта вам жена говори да бисте могли да урадите супротно.}}<br /> {{цитат|Сва је кривица на мртвима.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] d2dwmxbarvsh3samg9m8qe4yl3ajjdm 0 11878 28747 2022-07-22T07:15:54Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Када су предложили да донесу оно најлепше, врана је донела младу.}}<br /> {{цитат|Лепота до вечери - доброта до смрти.}}<br /> {{цитат|Не бацајте штап на неплодно дрво.}}<br /> {{цитат|У животу су човеку потребне три ствари: стрпљење, сладак језик и способност чув… wikitext text/x-wiki {{цитат|Када су предложили да донесу оно најлепше, врана је донела младу.}}<br /> {{цитат|Лепота до вечери - доброта до смрти.}}<br /> {{цитат|Не бацајте штап на неплодно дрво.}}<br /> {{цитат|У животу су човеку потребне три ствари: стрпљење, сладак језик и способност чувања тајне.}}<br /> {{цитат|Свака глава има своју тајну.}}<br /> {{цитат|Кривица је увек на покојнику.}}<br /> {{цитат|Очима видим, а душа ме боли.}}<br /> {{цитат|Када сте гладни, мислите да никада нећете бити сити. Када сте сити, мислите да никада нећете бити гладни.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 7jmig3w460k1rstdfs09w3zbl5w6vta 0 11879 28748 2022-07-22T07:17:51Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Изгубљено време се оплакује до саме смрти.}}<br /> {{цитат|Слушајте шта говоре о другима и знаћете шта говоре о вама.}}<br /> {{цитат|Што не уђе кроз очи, не дође до срца.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Изгубљено време се оплакује до саме смрти.}}<br /> {{цитат|Слушајте шта говоре о другима и знаћете шта говоре о вама.}}<br /> {{цитат|Што не уђе кроз очи, не дође до срца.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] dzm6ih7po0bqbe1zb0lx34f4d8mj3ys 0 11880 28749 2022-07-22T07:19:55Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Човек је украшен одећом, а кућа метлом.}}<br /> {{цитат|Мудар човек зна да не зна много, а будала мисли да све зна.}}<br /> {{цитат|Ко се меша у туђе послове, хвата побеснелог пса за уши.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Човек је украшен одећом, а кућа метлом.}}<br /> {{цитат|Мудар човек зна да не зна много, а будала мисли да све зна.}}<br /> {{цитат|Ко се меша у туђе послове, хвата побеснелог пса за уши.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 343fwpq6dj5ygkvkr4y9mzajlmawz08 0 11881 28750 2022-07-22T07:22:08Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Нема добра тамо где нема људи.}}<br /> {{цитат|Дрво се наслања на дрво, а човек се ослања на човека.}}<br /> {{цитат|Где је срамота, тамо је и поштење.}}<br /> {{цитат|Сложна браћа граде кућу, а несложна руше куће.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Нема добра тамо где нема људи.}}<br /> {{цитат|Дрво се наслања на дрво, а човек се ослања на човека.}}<br /> {{цитат|Где је срамота, тамо је и поштење.}}<br /> {{цитат|Сложна браћа граде кућу, а несложна руше куће.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] nt5rehvjowl4fyu08t5wy9qlyy49att 28790 28750 2022-07-22T10:54:51Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki {{цитат|Нема добра тамо где нема људи.}}<br /> {{цитат|Дрво се наслања на дрво, а човек се ослања на човека.}}<br /> {{цитат|Где је срамота, тамо је и поштење.}}<br /> {{цитат|Сложна браћа граде кућу, а несложна руше куће.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] [[Категорија:Црна Гора]] 2xqapgxssznxbwh1z016wvvvwsuvb9s 0 11882 28751 2022-07-22T07:24:17Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Човекова врлина је његов споменик, а зла природа се брзо заборавља.}}<br /> {{цитат|Књига је вреднија од свих споменика и од свих гробова, украшених сликаним стубовима, јер само она гради споменике у срцу онога ко је чита.}}<br /> {{цитат|Можете отићи у пусти… wikitext text/x-wiki {{цитат|Човекова врлина је његов споменик, а зла природа се брзо заборавља.}}<br /> {{цитат|Књига је вреднија од свих споменика и од свих гробова, украшених сликаним стубовима, јер само она гради споменике у срцу онога ко је чита.}}<br /> {{цитат|Можете отићи у пустињу без Бога, али се не можете вратити без њега.}}<br /> {{цитат|Стрпљење је јака ватра у којој испари сва вода наше туге.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] bqm5cicdla8fau5ksag2yzyn3esxrn2 0 11883 28752 2022-07-22T07:26:54Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Галеб који седи гладује, а галеб који лети је пун.}}<br /> {{цитат|Не стављајте сву храну на исти тањир.}}<br /> {{цитат|Сва мудрост није у једној глави.}}<br /> {{цитат|Никад није тако лоше да не може бити горе.}}<br /> {{цитат|Дечије успомене трају дуго.}}<br /> {{цитат|… wikitext text/x-wiki {{цитат|Галеб који седи гладује, а галеб који лети је пун.}}<br /> {{цитат|Не стављајте сву храну на исти тањир.}}<br /> {{цитат|Сва мудрост није у једној глави.}}<br /> {{цитат|Никад није тако лоше да не може бити горе.}}<br /> {{цитат|Дечије успомене трају дуго.}}<br /> {{цитат|Не познајеш срећу главом, него срцем.}}<br /> {{цитат|Сутра је дан када лењи људи имају највише посла.}}<br /> {{цитат|Везан пас не скаче даље од свог поводца.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] qafkj11aurkxpz6l5if6c4v40fbt95r 0 11884 28753 2022-07-22T07:29:25Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Давање савета је веома лако, али је веома тешко поступати по њему.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Давање савета је веома лако, али је веома тешко поступати по њему.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 9tpc5k3kvpjtk9tcrcsfl3fxzajuf5p 0 11885 28754 2022-07-22T07:36:53Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Љубазно лице је кључ за затворена врата.}}<br /> {{цитат|Знање у рукама злог човека је као оштар нож у рукама пијанице.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Љубазно лице је кључ за затворена врата.}}<br /> {{цитат|Знање у рукама злог човека је као оштар нож у рукама пијанице.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 0uynbqu5erp28hzs1ahr4cdigng7bzp 0 11886 28755 2022-07-22T07:39:36Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Похвала неће од магарца направити коња.}}<br /> {{цитат|Сваки пут је отворен само за отворено срце.}}<br /> {{цитат|Свађајте се, свађајте се, псујте, али оставите простор за помирење.}}<br /> {{цитат|Уместо да прижељкујете смрт свом непријатељу, боље је пожелети… wikitext text/x-wiki {{цитат|Похвала неће од магарца направити коња.}}<br /> {{цитат|Сваки пут је отворен само за отворено срце.}}<br /> {{цитат|Свађајте се, свађајте се, псујте, али оставите простор за помирење.}}<br /> {{цитат|Уместо да прижељкујете смрт свом непријатељу, боље је пожелети себи дуг живот.}}<br /> {{цитат|И праведник гори у огњу злих.}}<br /> {{цитат|Један хроми ован се не види у удруженом стаду.}}<br /> {{цитат|Живот без љубави је као година без пролећа.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 284siwnrzv0gvwx18wa445yqjl8mj1k 0 11887 28756 2022-07-22T07:44:31Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Срамота богатих и смрт сиромашних не чује се далеко.}}<br /> {{цитат|Ко купи оно што му не треба, на крају ће продати оно што му треба.}}<br /> {{цитат|Дете се не рађа са зубима.}}<br /> {{цитат|Добри коњи не могу бити погрешне боје.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Срамота богатих и смрт сиромашних не чује се далеко.}}<br /> {{цитат|Ко купи оно што му не треба, на крају ће продати оно што му треба.}}<br /> {{цитат|Дете се не рађа са зубима.}}<br /> {{цитат|Добри коњи не могу бити погрешне боје.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] fa7hpn601go1avxjwhrcsjg69svkleq 0 11888 28757 2022-07-22T07:50:00Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Мала деца не дају да спавају, велика деца не дају да дишу.}}<br /> {{цитат|Мудар човек не прави исту грешку двапут.}}<br /> {{цитат|Нема богаташа који не може да прими, и нема сиромаха који не може дати.}}<br /> {{цитат|Жена се не сме ни цветом ударити.}}<br /> Катего… wikitext text/x-wiki {{цитат|Мала деца не дају да спавају, велика деца не дају да дишу.}}<br /> {{цитат|Мудар човек не прави исту грешку двапут.}}<br /> {{цитат|Нема богаташа који не може да прими, и нема сиромаха који не може дати.}}<br /> {{цитат|Жена се не сме ни цветом ударити.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] tdudha56wbz56b7pq044bjm2get2rz6 0 11889 28758 2022-07-22T08:25:27Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Онај ко не путује, не зна праву вредност људског живота. {{цитат|Онај ко се нечега боји даје том нечему моћ да њиме управља. [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Онај ко не путује, не зна праву вредност људског живота. {{цитат|Онај ко се нечега боји даје том нечему моћ да њиме управља. [[Категорија:Пословице]] rgo8zmpyg2tkkkjtordacshsnikvatj 28759 28758 2022-07-22T08:25:37Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki {{цитат|Онај ко не путује, не зна праву вредност људског живота.}}<br /> {{цитат|Онај ко се нечега боји даје том нечему моћ да њиме управља.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] enujcqzjzrzj9z9vsedetncrx072skc 0 11890 28760 2022-07-22T08:27:40Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Чак и најслабији човек својом памети може победити јаког.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Чак и најслабији човек својом памети може победити јаког.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] eq3zl6481molrbnwiipvjcncj6gblfe 0 11891 28761 2022-07-22T08:30:22Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Гладна бува високо скаче.}}<br /> {{цитат|Лепота и срамота не могу да поднесу једно друго.}}<br /> {{цитат|Не пуните стари бунар док не ископате нови.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Гладна бува високо скаче.}}<br /> {{цитат|Лепота и срамота не могу да поднесу једно друго.}}<br /> {{цитат|Не пуните стари бунар док не ископате нови.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] lfvvx8qpxiqqcnacvd37cwbfbwwhdip 0 11892 28762 2022-07-22T08:32:44Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Ко побеђује свој гнев, побеђује и своје непријатеље.}}<br /> {{цитат|Лепота без доброте је као незрео орах - лепа је само споља.}}<br /> {{цитат|Жене не разумеју шта мушкарци виде у мушкарцу.}}<br /> {{цитат|Останите дете да вас деца увек воле.}}<br /> {{цитат|Човек у… wikitext text/x-wiki {{цитат|Ко побеђује свој гнев, побеђује и своје непријатеље.}}<br /> {{цитат|Лепота без доброте је као незрео орах - лепа је само споља.}}<br /> {{цитат|Жене не разумеју шта мушкарци виде у мушкарцу.}}<br /> {{цитат|Останите дете да вас деца увек воле.}}<br /> {{цитат|Човек учи док живи.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] oor7ix3dkmjecnjqsmawghgewj2met0 0 11893 28763 2022-07-22T08:36:09Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Бог је дао зубе, Бог ће дати хлеб.}}<br /> {{цитат|Добро је пецање у поточним водама.}}<br /> {{цитат|Добро почето је пола готово.}}<br /> {{цитат|Стара љубав не рђа.}}<br /> {{цитат|Обућар је увек бос.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Бог је дао зубе, Бог ће дати хлеб.}}<br /> {{цитат|Добро је пецање у поточним водама.}}<br /> {{цитат|Добро почето је пола готово.}}<br /> {{цитат|Стара љубав не рђа.}}<br /> {{цитат|Обућар је увек бос.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] gb0dcrdecdwfnh2upm5167giu6l99dk 0 11894 28764 2022-07-22T08:39:07Z RoastPig 5068 Нова страница: {{цитат|Лош веслач криви весло.}}<br /> {{цитат|Једном угризен, двапут стидљив.}}<br /> {{цитат|Небо помаже онима који сами себи помажу.}}<br /> {{цитат|Мудар човек се предомисли, будала никада неће.}}<br /> {{цитат|Разум не долази пре година.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] wikitext text/x-wiki {{цитат|Лош веслач криви весло.}}<br /> {{цитат|Једном угризен, двапут стидљив.}}<br /> {{цитат|Небо помаже онима који сами себи помажу.}}<br /> {{цитат|Мудар човек се предомисли, будала никада неће.}}<br /> {{цитат|Разум не долази пре година.}}<br /> [[Категорија:Пословице]] 5ruqmcczgr60x3orzaeux7f7buigrat 14 11895 28784 2022-07-22T10:50:01Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Државе]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Државе]] 4hcn1l141xj2crtbh9icm8m8gtbxpw9 14 11896 28788 2022-07-22T10:53:25Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Државе]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Државе]] 4hcn1l141xj2crtbh9icm8m8gtbxpw9 14 11897 28793 2022-07-22T10:56:26Z RoastPig 5068 Нова страница: {{Википедија|Државе}} wikitext text/x-wiki {{Википедија|Државе}} h087arff4k9nfdosfhkst63qvf6wtzm 28795 28793 2022-07-22T10:57:16Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Државе]] 4hcn1l141xj2crtbh9icm8m8gtbxpw9 0 11898 28799 2022-07-22T11:05:31Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Antun Gustav Matoš.jpg|thumb]] Антун Густав Матош (13. јун 1873 — 17. март 1914) је био хрватски пјесник, новелиста, фељтониста, есејиста и путописац. {{цитат|Хрватска већ видје доста разних чуда, ал не нађе штрика за толико јуда.}}<br /> {{цитат|Ко истину гуди, гудалом га… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Antun Gustav Matoš.jpg|thumb]] Антун Густав Матош (13. јун 1873 — 17. март 1914) је био хрватски пјесник, новелиста, фељтониста, есејиста и путописац. {{цитат|Хрватска већ видје доста разних чуда, ал не нађе штрика за толико јуда.}}<br /> {{цитат|Ко истину гуди, гудалом га по прстима бију.}}<br /> {{цитат|Ви добро знате, да је највећа наша страст Европа, Запад, Европа умјетности, знања и слободе, па ако данас слушамо с поштовањем сваки нови звук те велике културне симфоније, не радимо исто, што су чинили најбољи наши литерарни претходници?}}<br /> {{цитат|Човек је најинтересантнији када ћути.}}<br /> {{цитат|Људи праштају све осим искрености.}}<br /> {{цитат|Слобода у туђој земљи тежа ми је нег робовање.}}<br /> [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Песници]] [[Категорија:Есејисти]] ox8unl78cc8t7c4ltxkssg1osgxb5p0 28800 28799 2022-07-22T11:06:16Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Antun Gustav Matoš.jpg|thumb]] Антун Густав Матош (13. јун 1873 — 17. март 1914) је био хрватски пјесник, новелиста, фељтониста, есејиста и путописац. {{цитат|Хрватска већ видје доста разних чуда, ал не нађе штрика за толико јуда.}}<br /> {{цитат|Ко истину гуди, гудалом га по прстима бију.}}<br /> {{цитат|Ви добро знате, да је највећа наша страст Европа, Запад, Европа умјетности, знања и слободе, па ако данас слушамо с поштовањем сваки нови звук те велике културне симфоније, не радимо исто, што су чинили најбољи наши литерарни претходници?}}<br /> {{цитат|Човек је најинтересантнији када ћути.}}<br /> {{цитат|Људи праштају све осим искрености.}}<br /> {{цитат|Слобода у туђој земљи тежа ми је нег робовање.}}<br /> {{Википедија|Антун Густав Матош}} [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Песници]] [[Категорија:Есејисти]] hqsmzixbnyzy2x8lgzfsf99d7hawwpz 28801 28800 2022-07-22T11:06:31Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Antun Gustav Matoš.jpg|thumb]] Антун Густав Матош (13. јун 1873 — 17. март 1914) је био хрватски пјесник, новелиста, фељтониста, есејиста и путописац. == Цитати == {{цитат|Хрватска већ видје доста разних чуда, ал не нађе штрика за толико јуда.}}<br /> {{цитат|Ко истину гуди, гудалом га по прстима бију.}}<br /> {{цитат|Ви добро знате, да је највећа наша страст Европа, Запад, Европа умјетности, знања и слободе, па ако данас слушамо с поштовањем сваки нови звук те велике културне симфоније, не радимо исто, што су чинили најбољи наши литерарни претходници?}}<br /> {{цитат|Човек је најинтересантнији када ћути.}}<br /> {{цитат|Људи праштају све осим искрености.}}<br /> {{цитат|Слобода у туђој земљи тежа ми је нег робовање.}}<br /> {{Википедија|Антун Густав Матош}} [[Категорија:Хрвати]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Песници]] [[Категорија:Есејисти]] r8xqv53qoo34iqig0y2z5o0d60jrfm2 0 11899 28802 2022-07-22T11:16:24Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Gutenberg.jpg|thumb]] Јохан Гутенберг (право презиме Генсфлајш) (1400 – 3. фебруар 1468), сматра се проналазачем технике штампања покретним словима у Европи. == Цитати == {{цитат|Штампа је војска од 26 лимених војника са којима можете освојити свет.}}<br /> {{цитат|Из… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Gutenberg.jpg|thumb]] Јохан Гутенберг (право презиме Генсфлајш) (1400 – 3. фебруар 1468), сматра се проналазачем технике штампања покретним словима у Европи. == Цитати == {{цитат|Штампа је војска од 26 лимених војника са којима можете освојити свет.}}<br /> {{цитат|Из ње ће потећи поток истине... (о штампарији)}}<br /> {{цитат|Да, то је притисак, наравно, али то је притисак из којег ће у непресушним токовима потећи најбогатије и најдивније пиће које је икада утажило људску жеђ! Бог ће ширити своју Реч кроз њега . Из њега ће потећи извор истине: као нова звезда расвејаће таму незнања и родити светлост, до сада непознату, да заблиста међу људима.}}<br /> {{Википедија|Јохан Гутенберг}} [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Проналазачи]] rs7r8w1xrhjp544l38ejudobrl69vka