Драгољуб Михаиловић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.10.xsd" version="0.10" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викицитат</sitename>
    <dbname>srwikiquote</dbname>
    <base>https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.39.0-wmf.23</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор са корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викицитат</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викицитату</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="2300" case="first-letter">Справица</namespace>
      <namespace key="2301" case="first-letter">Разговор о справици</namespace>
      <namespace key="2302" case="case-sensitive">Дефиниција справице</namespace>
      <namespace key="2303" case="case-sensitive">Разговор о дефиницији справице</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Драгољуб Михаиловић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>9650</id>
    <revision>
      <id>29470</id>
      <parentid>28104</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T13:11:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <ip>178.221.74.27</ip>
      </contributor>
      <comment>/* Други о Дражи Михаиловићу */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="70523" xml:space="preserve">[[Датотека:Draza Mihailovic,1943.jpg|мини|Армијски генерал Драгољуб Михаиловић]]
'''Драгољуб Дража Михаиловић''' (Ивањица, 14/26. април 1893 — Београд, 17. јул 1946) био је српски и југословенски армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, као и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије од 1941. до форимирања нове владе Краљевине Југославије у избелиштву 1944. године.

== Дража Михаиловић цитати ==
=== О отпору окупатору ===

{{Цитат|Ја сам први побуњеник у Европи против Хитлерове Немачке.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;&gt;[https://web.archive.org/web/20120817151702/http://www.znaci.net/00001/60_1_6.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|У Вишеграду је било неколико хиљада Немаца и усташа а ми смо голим грудима јуришали на бункере и освојили Вишеград. После Вишеграда одмах се продужава напад у правцу Сарајева. Немци, усташе довлаче појачања на Соколац. У то време долази и удар партизанске бригаде, мислим мајевичке, у леђа. Али су брањене положаје напустили и Немци и усташе. Партизанске снаге нису нападале усташко-немачки гарнизон.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/60_3_21.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Završna reč optuženog Dragoljuba Mihailovića]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Италијанске трупе у Боки Которској помогнуте нашим трупама под командом мајора Баћовића воде борбу против Немаца. Немци имају велике губитке. Код Груде уништен је један транспортни воз са немачким трупама. Из Дубровника велики број Италијана побегао је нама. На херцеговачком приморју боре се само наше трупе, а не комунистичке. Заробљено је 400 Немаца. Од Италијана добили смо оружје и муницију.&lt;ref name=&quot;Stanojević&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ове године наши савезници намеравају да својим огромним расположивим снагама дефинитивно потуку снаге сила Осовине и тиме донесу тако драгу слободу целој поробљеној и намученој Европи... Стога, намеран сам да италијанске снаге у Црној Гори, Херцеговини и Санџаку нападнем, да их разоружам, да се њиховим оружјем наоружамо и да потом образујемо непрекидни фронт према Немцима, стварајући на тај начин добру и слободну основицу за дефинитивно ослобођење целе наше Отаџбине и почетак другог фронта на Балкану.&lt;ref&gt;Kosta Nikolić, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga I, Beograd 1999., str. 404.&lt;/ref&gt;|Наредба Михаиловића уочи капитулације Италије 1943.}}

{{Цитат|Савезници траже од нас да их као савезничка војска потпомогнемо при њиховом искрцавању. Наређена је општа мобилизација целокупног људства редовне ЈВуО. Први дан мобилизације је 25. септембар 1943. године.&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 1999&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Вршили смо затим саботаже на путевима. Постављали смо четке направљене од ексера на друмове и затрпавали их прашином. Мине нисмо метали да не би страдали сељаци са стоком. Четке са ексерима буше гуме на точковима.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}} 

{{Цитат|Поред тога извођена је такође мистериозна пропаганда. По Београду су лепљене у излозима, кафанама и биоскопима мистериозне плакате које се могу само ножем скинути стружући милиметар по милиметар. Задржавали смо немачке дивизије тако да смо их могли свакога момента напасти кад год смо били слободни од напада партизана.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

{{Цитат|У свим варошима предузимати мистериозне саботаже убацивањем смрдљивих гасова на све јавне приредбе. Удружите се са апотекарима. Узмите од њих прашкове за кијање, сузавце, сумпор-водоник и прашкове за сврбљење. Упућујте претећа писма и узнемиравајте телефонски непрестано немачка петоколонашка надлештва. Ово вршити по могућству са јавних говорница. Стварати свуда страх и забуну, али наглашавајге увек да је то Југословенска војска. &lt;ref&gt;ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОКРУГА МОРАВСКОГ: 1943-1944. Јагодина 2006. ISBN 86-902609-8-6, стр. 84-85.&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Ја изјављујем, и то није било нетачно, - када сам био, може се рећи, најјачи, - да је у 1942 години преко 60 окупаторских дивизија било у Југославији.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Сва села су нам стајала на расположењу у погледу људства и материјала. Цела Србија извршила је спрему својих регрута од 17 година па надаље, тако да, и ако их ја нисам искористио, верујем да је Народноослободилачка војска од тих регрута, који су доцније почели да се спремају 1942-43 године да раде на терену, имала велике користи у својим акцијама... морали смо чак дрвене пушке да правимо да се регрути вежбају у борбеној обуци, а да се оружје спрема.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ми се договоримо са сељацима када наступи то време да се врши нарез за поједина села и да се преносе намирнице и ми их сретнемо на путу и одузмемо све а они остану са празним колима и воловима. На тај начин сачували смо народ.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

=== Остало о окупатору ===

{{Цитат|Нисам се ставио на страну оних који желе да истерају Немце.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_11.11.1941. Записник са састанка Михаиловића са немачким представницима у селу Дивци 11.11.1941.]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Борба против окупатора била је нужно зло како народне масе не би прешле на страну комуниста.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја сам стајао на становишту да је устанак преурањен, сматрао сам да није време да се води борба са окупатором.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Није моја намера да ратујем против окупатора, јер као генералштабни официр познајем снаге обеју снага.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Нећемо се борити против Немаца, па ни онда ако нам ова борба буде наметнута.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја нећу и не могу да рушим пруге кад треба да погине хиљаду сељака. То нећу и нема те силе на свету која ће ме натерати.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Одредима никада ниједним наређењем нисам наредио да раде против непријатеља, а моменат за устанак са свим снагама чекао сам докле не наступи повољна ситуација.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Све док Италијани буду наш једини прави извор помоћи и опште подршке, савезници неће уопште моћи утицати на мене да изменим свој став према њима. Моји непријатељи су партизани, усташе, муслимани и Хрвати. Када се с њима будем обрачунао, онда ћу кренути против Италијана и Немаца.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/15_15.htm Jovo Popović: Pop izdaje]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.danas.rs/dodaci/vikend/antifasizam_i_kolaboracija.26.html?news_id=240018 Antifašizam i kolaboracija]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Потребно је да се према Немцима прекине свака акција. Ово је потребно овако: јер кад би напали на Немце, директно би помагали комунисте, а тиме би отежавали само акцију наших снага. Стога има да се прекине, до мог даљег наређења, свака оружана акција према окупаторским снагама.&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond D. M., D — 31 — 481.&lt;/ref&gt;|Телеграм Михаиловића својим потчињеним командантима 7. маја 1944.}}

{{Цитат|Ми знамо колико српске крви дугујемо Нојбахеру. Зато ће он, на подручју у коме ја командујем, путовати не као министар, него као принц. Ако Нојбахер жели, ставићу му на располагање, као телесну гарду, коњицу, а биће обучени у српску народну ношњу!&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN]&lt;/ref&gt;}}

=== О комунистима — партизанима ===

{{Цитат|Са Комунистима — партизанима не може бити никакове сарадње јер се они боре против династије и за остварење социјалне револуције, што никада не сме бити наш циљ, јер смо ми једино и искључиво само војници и борци за Краља, Отаџбину и слободан народ.&lt;ref name=&quot;Instrukcija&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%94._%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D1%83_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B%D1%83_%D0%BE%D0%B4_20.12.1941. Instrukcija D. Mihailovića Pavlu Đurišiću od 20.12.1941.]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|У комунистичким редовима налазе се Павелићеве усташе, муслимани и муслиманке. Цео онај олош који мрзи Србе и који жели да сада нестане српства са земље. Због тога комунисти, које води један обијач Јосип Броз Тито и предузима сва ова лутања да би дао повод окупатору да уништава српски народ.&lt;ref name=&quot;Radiogramsko&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%94._%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D0%BC_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_7.11.1943. Radiogramsko naređenje D. Mihailovića svim komandantima od 7.11.1943.]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Треба да знате да се на челу партизана налазе хрватске усташе, којима је за циљ да гурну наш народ у братоубилачки рат и да спрече одмазду Хрватима.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_1_27.htm Naređenje Draže Mihailovića od 9. novembra 1941. komandantu bosanskih četničkih odreda za prebacivanje četničkih jedinica iz istočne Bosne u rejon Užica i Kosjerića radi napada na partizane&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Партизанске јединице су пуне разбојника свих врста, као што су усташе - најгори касапи српског народа - Јевреји, Хрвати, Далматинци, Бугари, Турци, Мађари и свих других народа света.&lt;ref&gt;Mihailovic, Rat i mir djenerala, vol. 1, p. 297.&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Код Соколца, кад смо нападали на Вишеград према Сарајеву кад смо опколили немачко-усташки гарнизон, они (партизани) су нас напали с леђа 1943 године.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Комунисте чистите где можете а избегавајте Талијане и посредно искористите ако се што може извући од њих.&lt;ref name=&quot;Petranović&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/92_4.pdf Branko Petranović: Srpski narod u ustanku]&lt;/ref&gt;}} 

{{Цитат|У свим покрајинама предузети најенергичније ударе на комунисте где се год затекну јер то је највеће зло у нашој средини.&lt;ref name=&quot;Radiogramsko&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Предузети најенергичнију пропаганду код људства, а нарочито да су комунисти у вези са Турцима и да међу њима има мало Срба, остало Турци и усташе.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_34.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|То су највећи злотвори које води јеврејштина.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_2.htm IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 20. FEBRUARA DO 6. MARTA 1943. GODINE&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Вара се ко у њима гледа припадника нашег народа.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_22.htm Nikola Milovanović - DRAŽA MIHAILOVIĆ&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Те злотворе и крвнике нашег народа уништавајте без милости. Они нас ометају да имамо слободне руке према непријатељима. Они исто као и Љотићевци подједнако служе Немцима. Без милости уништавајте. Сви команданти су ми одговорни за своје реоне да су чисти од ових мангупа и пробисвета које воде странци Тито и Моша Пијаде.&lt;ref name=&quot;Petranović&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Продужити рад на дефинитивном чишћењу комуниста. Они не смеју постојати у Србији. Крајње је време да са тим гадовима рашчистимо. Уништавајте све њихове симпатизере и јатаке без милости. Када не буду имали симпатизере неће моћи ни да постоје.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;|Михаиловићева депеша број 635 од 12. новембра 1943.}}

{{Цитат|Продужите са чишћењем ваших крајева од комуниста. Пропагандом оријентишите Топличане за нашу ствар. Са тројкама очистите симпатизере.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Са Русима, уколико се дође у додир, апсолутно избегавати свако политизирање, јер нам то може нанети велику штету. Пред Русима партизане не називати комунистима, него олошем, који је састављен од Хрвата, Мађара, Немаца итд.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_74.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|За нас су партизани били најопаснији, јер заузеће простора значи у исто време и учвршћивање утицаја у народу. Немац може тренутно прећи преко просторије, ако има јаче снаге, али нема утицаја на народ, он не може мени да отме народ, јер народ није његов. Народ може да се преотима само између партизана и четника.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Партизани су успели да створе трупе чему се ја нисам надао и употребљавали у герили веома моћне и добре маневре, којима су изазвали знатне губитке код нас. Ти губици проузроковали су наравно и слабо морално осећање код четника.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја против комунизма немам ништа.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

=== О Енглезима ===

{{Цитат|Енглези су обични трговци људским месом и да нема Немаца, Енглези би били најгори народ на свету.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_46.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Ви знате да нам новац треба иначе бих прекидао везе са лупежима.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_2_25.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Убудуће [британску] мисију не обавештавати о акцијама партизана, већ све оно што партизани ураде, известити да су наши одреди урадили.&lt;ref name=&quot;Ispitivanje&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/60_2_9.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Ispitivanje svedoka i čitanje dokumenata]&lt;/ref&gt;|Михаиловићева депеша Ђурићу}}

{{Цитат|На Солуну је постојала грчка изрека: Нема пари, нема трака трука. Према овоме ако нам не пошаљу авионе нећемо рушити објекте.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_3_42.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Наређујем према свим енглеским мисијама следећи поступак:
1. — Највећа, већа него до сада, учтивост и хладноћа.
2. — Препречити им сваку везу са комунистима на терену.
3. — Не дозволити им апсолутно ниједан податак ни о чему.
4. — Онемогућити им уопште снабдевање бензином, тако да што скорије престану њихове станице. У њихов бензин сипати шећер, али то да нико не примети. Ово чувати у највећој тајности и бензин им што пре ускратити под изговором да га нема...&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_47.htm&lt;/ref&gt;}}

=== О муслиманима у Југославији ===

{{Цитат|Oмеђити ’де факто’ српске земље и учинити да у њима остане само српски живаљ; посебно имати у виду брзо и радикално чишћење градова и њихово попуњење свежим српским елементом; изградити план за чишћење или померање сеоског становништва са циљем хомогености српске државне заједнице; у српској јединици као нарочито тежак проблем узети питање муслимана и по могућности решити га у овој фази.&lt;ref&gt; [http://www.znaci.net/00001/4_14_1_6.htm Mihailovićev program izložen u depeši vladi u Londonu septembra 1941.], [[Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda|Zbornik NOR-a]] tom XIV - četnički dokumenti, [http://www.znaci.net/00001/4_14_1.htm knjiga 1], Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 6&lt;/ref&gt;|Михаиловићев програм изложен у депеши влади у Лондону септембра 1941.}}

{{Цитат|Створити непосредне заједничке границе између Србије и Црне Горе, као и Србије и Словеначке чишћењем Санџака од Муслиманског живља и Босне од Муслиманског и Хрватског живља.&lt;ref name=&quot;Instrukcija&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Једним делом снага дејствовати из долине Лима правцем: Бијело Поље — Сјеница са задатком очистити Пештер од Муслиманског и Арнаутског живља.&lt;ref name=&quot;Instrukcija&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Потребно је још сад да се припреми исељавање у Турску или ма гђе ван наше територије. На дан устанка они ће сви бити покренути са својих насеља а што нико неће моћи спречити. — У даном моменту сви муслимани има да буду покренути са својих огњишта. Они који су ближи хрватским областима тамо — главно је да сви буду покренути.&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 1, reg. br. 17/3-18&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|За Црногорце је једина борба, коју они разуму, Турци и Турци. То и Горски вијенац Говори.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

=== О плановима ===

{{Цитат|За напад на све окупаторе ја сам у току зиме 1942. и 1943. имао разрађене операциске директиве и доставио сам их свима командантима корпуса.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Велика Југославија од Триглава до Црног мора нам је идеал.&lt;ref&gt;http://znaci.net/00001/4_14_1_192.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Имао сам план да подигнем против Немаца Бугарску, Румунију, Мађарску и Грчку.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Моја је тежња да на Балкану створим унију, у коју би ушла Грчка, Бугарска и Албанија. Сматрао сам ту идеју здравом, мада је данас тешко остварљива. Мале државе унијом могу створити већу државну заједницу способнију за живот.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Нашао сам се у вртлогу догађаја и смерница... Остао сам ипак само војник. Убеђен сам био да сам на правом путу и позивао сам сваког страног дописникa, па чак и једну мисију Црвене армије да дођу у мој Главни штаб. Судбина је била немислосрдна према мени, када ме је окрутно убацила у овакав вихор, најтежи могући који може једног човека снаћи. Много сам хтео, много сам започео, много веровао, али светски вихор однео је мене и мој рад.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

=== О ратним злочинима ===

{{Цитат|Што се тиче напада на Фочу, она је заузета и поред јаких одреда усташа. Учињен је покољ као одмазда. Извршиоце не могу именовати. То су били борци који су извршили освету. Ја нисам имао појма о покољу цивилног становништва. То никада нисам одобравао.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја извршиоце ту не знам, мржња је била велика, ту је учествовао народ.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/60_3_21.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Završna reč optuženog Dragoljuba Mihailovića]&lt;/ref&gt;|О четничком покољу у Фочи августа 1942.}}

{{Цитат|Најтежа страна у целокупној оптужници, коју имам на својим леђима, то је ратни злочин. Дубоко жалим, јер нисам способан за то. Од мене су крили догађаје.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

=== Остало ===

{{Цитат|Ја сам вршио и улогу патријарха, желећи да их измирим [четничке вође]. У мојим депешама има много одбране за мене. Ја сам играо улогу човека који мири. Маса мојих депеша иде на мирење тих међусобно завађених људи. Они су као обласне старешине увек један другоме нешто сметали. Ја сам, као што рекох, вршио улогу патријарха.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја нисам хтео да идем из земље, нисам хтео да имитирам руске избеглице. Хтео сам да останем у земљи.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

== Михаиловићев проглас од 16. новембра 1941. године ==

КОМАНДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈНЕ СИЛЕ НА ОКУПИРАНОЈ ТЕРИТОРИЈИ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

О. Бр. 1012 16 новембра 1941 године Главни стан

СРБИ, ХРВАТИ И СЛОВЕНЦИ,

Одазивајући се вапају мог напаћеног народа и мојим националним и војничким дужностима ступио сам на чело јуначких и неустрашивих бораца за слободу, част и будућност Југославије.

Наш Врховни Заповедник Њ. В. Краљ Петар II потврдио ме, на предлог слободне југословенске Владе у Лондону, за Команданта целокупне југословенске војне силе на окупираној територији Краљевине Југославије. Тиме су сви наоружани покрети у целој држави стављени под моју команду и подређени старешинама које ћу наименовати, како војни закони и дисциплински прописи наређују.

Прве војне јединице већ се налазе у борби, нови одреди су у формирању широм наше раскомадане и поробљене Отаџбине.

У Србији моје су трупе у успешним борбама ослободиле велике пределе од насилничке власти које су биле принуђене да повуку знатна појачања са источног фронта, где им јуначке руске армије задају смртоносне ударце. Југославија према томе нема само свога Краља и Владу, већ и слободну државну територију са слободним грађанима. Благодарећи успесима мојих трупа, ми смо већ у могућности да противнику враћамо мило за драго за оно што чини над нашим ненаоружаним становништвом те да предузмемо репресалије, ако се према регуларним трупама Краљевине Југославије не би понашао према међународним законима ратовања.

У Хрватској Павелићеве издајице већ стрепе пред онима који дижу оружје да оперу срамоту са имена хрватскога.

Словенија, уједињена у отпору против насилника, да освети насилно протеривање наше браће из родне груде и да понесе народну тробојку на Сочу и Госпој Светој.

Ослободити Отаџбину суровог насилника, повратити част нашим заставама, понети их на крајње границе где наш народ бива и ујединити га у Великој Југославији, уређеној братским споразумом Срба, Хрвата и Словенаца на основама поштовања народних права и друштвеног поретка, на корист народних слојева. Ево, узвишених циљева наше несаломљиве борбе.

Противу противника, опремљеног најсавршенијим оружјем, може бити успешна борба уједињеним снагама, организована и вођена само са једног места. Појединачне акције значе лакомислено пролевање драгоцене крви народа који већ крвави из безброј рана. Слога, јединство и дисциплина су данас највиша народна дужност и предуслов сваке победе.

Зато позивам све појединачне борбене покрете да се прикључе народној војсци коју ћу водити према заклетви, положеној од нас свију Краљу и Отаџбини. Непослушни служе само непријатељу и имаће да одговарају пред војним законима, ако би се заклонили од народног суда.

Официри, подофицири, војници и родољуби! Одазовите се у овом историском тренутку крику Отаџбине и придружите се редовима народне војске која се диже на угњетача.

Свим средствима потпомогните нашу борбу и спремајте се за дан Васкрсења. У овој тешкој борби заједно смо са нашим великим савезницима чије копнене, поморске и ваздушне снаге подупреће у одлучном часу нашу борбу.

Моја ће бити брига да таква сарадња буде на време организована и плански спроведена. Обраћам се нарочитим поуздањем нашој омладини да својим заносом пружи обновљеној југословенској војсци свеже и неуморне снаге у борби која се води да се младим покољењима обезбеди велика будућност.

Тражена цена и жртве су, тешке и крваве, али ће успех бити историског значаја за векове: слободан живот, величина народа и благостање за све Јужне Словене Уједињене под окриље заједничке мајке Велике Југославије!

Јунаци, напред!

С вером у Бога за Краља и Отаџбину.

Командант
југословенске војне силе на

окупираној територији краљевине Југославије

ђенералштабни пуковник

== Други о Дражи Михаиловићу ==

{{Цитат|Као што знамо, сву активност у Југославији морали бисмо заправо приписати партизанима. Међутим, кад је ријеч о јавној употреби тог податка, не видим зашто би било штетно да нешто од тога припишемо у заслугу Михаиловићу.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/171.htm BRITANSKA POLITIKA PREMA POKRETU OTPORA U JUGOSLAVIJI I GRČKOJ], - referati i diskusije sa konferencije iz maja 1973. održane u ''{{jez-en|School of Slavonic and East European Studies (University of London)}}''  - {{jez-en|Phyllis Auty}} i Richard Clogg, urednici, Delo, Ljubljana-Zagreb 1978 - glava 12. Diskusija o izlaganjima {{jez-en|E. Baker}}, {{jez-en|Bailey}}-a, {{jez-en|Maclean}}-a i {{jez-en|Taylor}}-a str. 458-459&lt;/ref&gt;|Лорд Гленконер, шеф британске SOE у Каиру, 1942.}}

{{Цитат|У тренутку када је Михаиловић у великом степену играо улогу квислинга био је награђен најјачом британском пропагандом.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.znaci.net/00001/5_3.htm |title=William Deakin, BOJOVNA PLANINA |publisher=Znaci.net |date= |accessdate = 04. 05. 2013.}}&lt;/ref&gt;|[[Бил Хадсон]], шеф британске мисије у Дражином штабу, 1942.}}

{{Цитат|Армијски генерал Драгољуб Д. Михаиловић, легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина, није престао водити борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу.&lt;ref name=&quot;De Gol&quot;&gt;{{Cite news|url=http://www.sistory.si/publikacije/prenos/?target=pdf&amp;urn=SISTORY:ID:9051 | title = Priznanja Draži Mihailoviću | accessdate=25. 1. 2014 | work = | publisher = Službene novine (ratno izdanje) broj 11}}&lt;/ref&gt;|[[Шарл де Гол]], француски војни заповедник и државник, 1943.}}

{{Цитат|Ако стварно желите да имате користи од Михаиловића, мораћете да поштеније извештавате о њему у штампи и на радију. Бејли је био са Михаиловићевим снагама када су оне заузеле Прибој, Пријепоље и Беране. Ја сам видео освајање Вишеграда, разарање мостова и знам да је Остојић узео Рогатицу. Ништа од овога није приписано Михаиловићу, мада сте били обавештени. С друге стране, када су партизани истерали те снаге, Би-Би-Си је њима приписао заузимање тих места од непријатеља.&lt;ref&gt;Kosta Nikolić, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga III, Beograd 1999., str. 175-176&lt;/ref&gt;|[[Чарлс Армстронг (генерал)|Чарлс Даглас Армстронг]], британски генерал у поруци Каиру 18. новембра 1943.}}

{{Цитат|Михаиловић већ тражи везу са немачким командама, да не би потпао под комунистичку власт.&lt;ref&gt;[https://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%83_1. 11.1943 Izveštaj nemačkog komandanta Jugoistoka o stanju na Balkanu 1. 11.1943.]{{dead link|date=May 2013}}&lt;/ref&gt;|[[Максимилијан фон Вајхс]], немачки командант Југоистока, 1943.}}

{{Цитат|Изванредне ствари постижу се у Југославији од стране Тита, који ради много више него што је Михаиловић постигао.&lt;ref&gt;Splendid things had been accomplišed in Yugoslavia by Tito, who is doing muč more than Mihailovič had accomplišed. There were no plans to put a large army into Yugoslavia, but a blow could be struck at the Germans by means of assisting the Tito forces through increased supplies. [http://znaci.net/00002/334.htm SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943)], strana 519&lt;/ref&gt;|[[Винстон Черчил]], премијер Велике Британије, 1943.}}

{{Цитат|Разлог зашто смо обуставили снабдевање Михаиловића оружјем и нисмо му дали подршку био је једноставан. Он се није борио против непријатеља и, штавише, неки његови потчињени правили су споразуме са непријатељем.&lt;ref name=&quot;Meklejn11&quot;/&gt;|[[Винстон Черчил]], премијер Велике Британије, 1944.}}

{{Цитат|Недић верно служи немачким интересима. Слично је и с Дражом Михаиловићем, који се до данас трудио да не заузме непријатељско држање према окупатору.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/4_14_4_231.htm Zabeleška obaveštajne grupe nemačkih komandi na Jugoistoku od 30 avgusta 1944. sa savetovanja u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka]&lt;/ref&gt;|[[Херман Нојбахер]], немачки изасланик за Балкан, 1944.}}

{{Цитат|Дража Михаиловић је неоспорно доказао: 1) да жели да одржава примирје с окупационим силама и 2) да је он толико антикомуниста, да је успркос енглеским понудама дао предност просјачењу код окупатора пред слогом с црвеном страном.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;|[[Херман Нојбахер]], немачки изасланик за Балкан, 1944.}}

{{Цитат|Дража Михаиловић, задржавајући симболички своје непријатељство према окупатору, неће ни по коју цену да се бори против нас. [...] Д. М. је уверен да ћемо ми у догледно време евакуисати земљу, нада се да се то неће догодити тако брзо; припрема се искључиво за одбрану националне монархије против комунизма; без прекида наставља ту борбу и желео би, када ми једном одемо, да без борбе ступи на наше кључне положаје.&quot;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/11_69.htm Нојбахеров извештај Рибентропу о војно-политичкој ситуацији у Србији од 1. септембра 1944.]&lt;/ref&gt;|[[Херман Нојбахер]], немачки изасланик за Балкан, 1944.}}

{{Цитат|а) Немам ништа против малих тактичких маневара с покретом Драже Михаиловића, али б) тражено формрање армије, која би била јачине 50.000 људи, никако не долази у обзир.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/4_12_4_112.htm Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944.]&lt;/ref&gt;|[[Адолф Хитлер]], фирер Немачког Трећег Рајха, 1944.}}

{{Цитат|Михаиловићеве трупе су се некада бориле против наших окупационих трупа из лојалности према своме краљу. У исто време су се бориле против Тита, због својих антикомунистичких убеђења. Овај рат на два фронта није могао дуго потрајати, посебно када је британска подршка почела фаворизовати Тита. Следствено, Михаиловић је показао пронемачка стремљења. Било је ангажмана током којих су се српски четници борили против Тита заједно са немачким трупама. Са друге стране, дешавало се да непријатељски расположене четничке групе нападну немачке возове за снабдевање да би попунили сопствене залихе.

Михаиловић је волео да остане у позадини, и препусти такве послове својим подређенима. Он се надао да ће дочекати своје време овом игром моћи, док му англо-америчко искрцавање не обезбеди довољну подршку против Тита. Немачка је пригрлила његову подршку, колико год привремену. Четничке извиђачке активности наши команданти су високо ценили.&lt;ref&gt;http://znaci.net/00002/318_4.htm ''MIHAILOVIC liked to remain in the background, and leave such affairs up to his subordinates. He hoped to bide his time with this play of power until an Anglo—American landing would provide sufficient support against TITO. Germany welcomed his support, however temporary. Chetnik reconnaissance activities were valued highly by our commanders.''&lt;/ref&gt;|[[Максимилијан фон Вајхс]], немачки командант окупираног Балкана, 1945.}}

{{Цитат|У ствари, генерал Михаиловић био је тај који је давао упутства влади, а не који је примао упутства од владе. Знам да су пред његовим ауторитетом сви дрхтали и сви, који су били тада на влади, гледали су да се њему удобре.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_72.htm&lt;/ref&gt;|[[Војислав Лукачевић]], четнички командант, 1945.}}

{{Цитат|Уз помоћ наше пропаганде, ми смо у нашој машти од Михаиловића направили нешто што он никада озбиљно није ни представљао. Сад смо га одбацили, јер није испунио наша сопствена очекивања.&lt;ref name=&quot;Meklejn11&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.znaci.net/00001/1_11.htm |title=Ficroj Meklejn: RAT NA BALKANU glava 11 - NOVI DOGOVOR |publisher=Znaci.net |date= |accessdate = 04. 05. 2013.}}&lt;/ref&gt;|[[Фицрој Меклин]], члан британске мисије код партизана.}}

{{Цитат|Генерал Михаиловић је видио свој допринос заједничком циљу у скретању анти-њемачких осјећања у анти-партизанска осјећања. Само на потпуно лицемјерној основи може његово дјеловање бити представљено као ишта друго осим штета циљу Савезника.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/3.htm Basil Davidson: PARTISAN PICTURE] &quot;General Mihaylovitch saw his contribution to the common cause in turning anti-German feeling into anti-partisan feeling. Only on the most Jesuitical grounds can his action be represented as anything but damaging to the cause of the Allies.&quot;&lt;/ref&gt;|[[Basil Davidson]], шеф британске мисије код партизана.}} 

{{Цитат|Генерал Дража Михаиловић је био патриота, храбри војник и срчани савезник Сједињених Држава и свих нација које су ушле у рат почетком четрдесетих да уништи тираније које су тежиле да поробе наш свет. 

Стотине америчких пилота дугују своје животе генералу Михаиловићу и његовим снагама и амерички народ никад неће заборавити тај дуг. 

Докле год постоје патриоте у било којој нацији, име генерала Михаиловића ће бити памћено и поштовано&lt;ref&gt;https://philosophymr.com/pdf/publications/10-Nixon_Reagan_on_General_Draza_Mihailovic.pdf {{Bare URL PDF|date=March 2022}}&lt;/ref&gt;|[[Ричард Никсон]], председник Сједињених Америчких Држава, у писму о Дражи Михаиловићу 21. април 1966.}}

{{Цитат|Михаиловић је осећао фанатичну мржњу, дубоко и чврсто усађену још у војној академији, према свему што је, као на пример комунизам, било супротно интересима монархије.&lt;ref&gt;Коста Николић, Историја равногорског покрета, књига III (str. 314), Београд 1999.&lt;/ref&gt;|Пуковник [[Виљем Бејли]], шеф британске мисије код четника, 1973.}}

{{Цитат|За мене, који сам ступио на престо предака у знак одбране крста и слободе од најезде Хитлерове свастике и ропства у њој оличеног, и под чијом су владавином умирале под истим знамењима, легије хероја и мученика, са највећим међу њима генералом Дражом Михаиловићем, није никад била и никад неће бити могућна коегзистенција између Христа и антихриста, између крсташа Светога Саве и комунистичког безбожништва. |[[Петар II Карађорђевић]], краљ Југославије, у Билефелду, Западној Немачкој, 06. септембра 1964.}}

{{Цитат|Рече Господ: „Од ове љубави нико нема веће него кад ко живот свој положи за пријатеље своје.” (Јован, 15, 13)

Поштована Господо српска, браћо и сестре,

У свим временима и народима слављени су као велики људи, изнад свих других, они који су положили живот свој за пријатеље своје или ближње своје. Такву љубав, показану жртвовањем себе за пријатеље и ближње, назвао је Спаситељ наш највећом љубављу.

У ширем обиму, таква се љубав може односити на оне велике људе који полажу живот свој за цео један народ. У најширем обиму она се односи искључиво на Сина Божијег Исуса Христа, који је положио живот свој на крсту за васцели род људски.

Према томе, Божије је, а не човечије, положити живот свој за све човечанство; док је за обичне велике људе: положити живот свој за пријатеље и ближње, а за највеће синове човечије: положити живот свој за цео један народ. Покојни Дража Михаиловић показао је највећу љубав доступну синовима човечијим тиме, што је положио живот свој за народ свој. Љубав која премаша и ту љубав, није за човека него за Бога…

Покошен је Дража косом смрти после петогодишње мучне одбране живота свога народа, осуђеног на смрт и напотпуно истребљење. Покошен је косом неправде у борби за правду свога српског народа, или речено видовданским језиком: за крст часни и слободу златну. Увек и за увек два узвишена и непроменљива начела у свим великим српским борбама од св. Саве до наших дана. У борби коју је усуд досудио њему и његовој генерацији, он није могао дати ништа веће него што је дао, тј. живот свој.

Зато ће правична историја ставити њега на равно са косовским витезима, како њега, тако и сву његову изгинулу војску, све његове храбре војводе, барјактаре, капетане и ратнике. Јер, сви они са својим вођом остварише ону љубав коју Христос назива највећом, положивши живот за народ свој, исто као и велики Кнез на Косову са својом крстоносном војском и Карађорђе са својим устаницима. Увек и за увек иста војска, исти народ, иста начела.

Но застанимо у данашњи дан, и учинимо једно сравњење себе са народним јунаком коме чинимо овај помен.

По свим описима, Дража је био народни човек у буквалном смислу. Да ли су сви они који њега сада славе, народни људи, или пак туђинци српском народу у свему осим српског имена?

Дража је био дубоко побожан човек, молио се Богу дан и ноћ, постио, причешћивао се и држао крсну славу. Да ли тако чине сви они који се крепко држе за његов шињел и диче негдашњим познанством с њим?Дража је био у законитом браку с венчаном женом. Како се могу онда хвалити Дражом неки који се жене (или полужене) туђинкама, док њихове законите супруге у Отаџбини, верне и чисте као весталке, чувају огњиште, пале крсне свеће, васпитавају децу и очекују састанак са њима?

Дража је чинио сва усиља да уједини и сложи српски народ. Шта, дакле, имају заједничкога са Дражом они који раздиру организам српског народа, цепају Српство и разбијају га у ситно иверје, које није ни за какву зидарију, него само за огањ, а све вичу: „Дража, Дража!“, „Ја и Дража!“, „Ми и Дража!“.

Дража, да је избегао у иностранство (хвала Богу те није!), свакако би се срцем прибио уз све српске националне организације у слободном свету. Како, онда, да схватимо оне који одричу свој дуг Српској народној одбрани и нису учлањени ни у Српску православну цркву, нити у једну српску родољубиву организацију?

Тешко ми је, заиста тешко, што морам да упутим са олтара ову оштру опомену (не само ради Српства, него и ради тих самих) онима који морално поклекнуше у страном свету, који надвладаше у рату већа зла, док сада у миру подлегоше мањим.

Њима довикујем: „На прави пут, браћо! Ваш Командант је жив, и он вас из оног света види на странпутици и жалости се! Но, колико ми је тешко учинити ову опомену неколиким, толико ми чини радост што са овога места могу да похвалим сву ону огромну већину српских ратника који до данас не поклекнуше, него осташе на висини Дражине побожности, родољубља и поштења.

То су Дражини јунаци, који са својим славним Командантом пођоше кроз крв и огањ; којима су ране једино одликовање, а Дражин пример звезда светиља на путу живота. Њима припада првенство, али не искључиво, у прослављању великог српског сина мученика.

Јер, Дража Михаиловић припада целом српском народу, никако једној партији, и не само једној нашој генерацији, него и будућим.

Народ који у страховитом мраку робовања и страдања, издиже из своје средине велике људе, велике по љубави, праведности и храбрости, који му светли у ноћи, далек је од пропасти а близак васкрсењу, већој слави и пунијем животу такве људе, многе и многе, на челу са Дражом Михаиловићем, даровао је Бог Србима у овој мученичкој генерацији.

Да се радујемо и веселимо с благодарношћу Свевишњем. Јер, док су код неких других народа у прошлом светском рату вођи били крволоци и стрвинари, неморални злочинци какве сунце није видело од постанка света, дотле су вођи српског народа, на челу са Дражом, били људи богољубиви, правдољубиви и народољубиви.

Имена оних првих на Небу се неће споменути, а у историји света спомињаће се с одвратношћу и проклетством: док ће имена оних других на Небу бити песма бесмртних духова, а на земљи слава и похвала поколења и поколења.

Дража Михаиловић био је легендарна личност и за време свога живота, но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника. С временом тај ће ореол бивати све светлији, а име Дражино све славније. А који се зову Дражини, нека подражавају Дражу.

Бог да му дарује вечни живот у сјају Небеске Србије! Амин, Боже, дај! Слава му!&lt;ref&gt;[https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%BE_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 Беседа о Дражи владике Николаја Велимировића]&lt;/ref&gt;|[[Николај Велимировић]], епископ СПЦ, у цркви Христова Васкрсења у Чикагу, 18. јула 1954.}}

{{Цитат|Главно дело генерала Михаиловића по коме он улази у историју Другог светског рата, јесте његова герилска војна противу немачке војне силе у нашој земљи. У Другом светском рату гериле се јављају у свим заузетим земљама. Герила генерала Михаиловића је била најранија. Герила, као што се у Другом рату показало, може много, али не може све. Она не може да туче главну непријатељску снагу, она сама собом не може да ослободи земљу. Али, као помоћно средство редовне војске, она може да учини много. С чисто војног гледишта, герила генерала Михаиловића највише је вредела онда када се била везала за савезничке операције у Северној Африци. У тој прилици, Михаиловић је, по признању самих савезничких команданата, учинио њима врло велике услуге. Михаиловић је тачно знао шта герила може, а шта не може. Своју главну акцију он је припремао за онај тренутак када почне искрцавање савезничких трупа на Балканско Полуострво. Дотле било је довољно што је његова герила била успела везати известан број непријатељских дивизија. Овај његов план био је поремећен појавом комунистичке гериле. Као што се зна, Комунисти се нису ставили у покрет чим су Немци продрли у нашу земљу, они су то учинили то тек неколико недеља доцније, онда када су Немци заратили са Русијом. Докле је Михаиловић имао један првенствено војни план, Комунисти су имали један првенствено, политички, или, тачније речено, партиски план. Они су се спремали да, после слома Немачке, дограбе власт у Југославији. Једина организована војна снага која би им се могла одупрети био је генерал Михаиловић. Зато су Комунисти прешли да га, ако могућно, још пре немачког слома униште. Они су изазвали прави грађански рат између Михаиловићеве и своје гериле. Ко год за време непријатељске окупације изазива грађански рат, тај уствари служи непријатељу. То је што треба имати на уму, када је реч о комунистичким самохвалама да су сви други осим Комуниста сарађивали с непријатељем.

У грађанском рату победили су Комунисти. Они су победили захваљујући војној помоћи Совјетске Уније и политичким погрешкама Савезника. Да тога није било, генерал Михаиловић не би доживео катастрофу. У данашње доба светских ратова све је тако везано једно с другим, да ничији успех више не зависи само од његових личних напора. Шта ће бити с нама често зависи од догађаја у сасвим другом делу света, а Михаиловићева судбина била је запечаћена већ у Техерану, када је пропао план о искрцавању Британаца и Американаца на Балканско Полуострво. Шта човек да ради у тако неизвесним временима, када није могућно израчунавати услове успеха? Ако се не варам, баш је Винстон Черчил (Winston Churchill) рекао, да у таквим временима остаје само једно, а то је испунити дужност. Ако се више не зна шта може донети успех, зна се шта дужност налаже. Генерал Михаиловић није постигао успех али је своју дужност испунио.

Генерала Михаиловића, уосталоме, не треба судити само по његовим делима. Треба узети у обзир и његову личност, која је била у извесном смислу већа од његових дела. Колико је то тачно, види се већ по томе, што он није ушао само у историју него и у народно предање. Има доста њих који су ушли у историју и добили у њој угледно место, али који нису оставили трага у народном предању. У историји Србије XIX века било је знаменитих државника и војвода о којима су се историчари много бавили, али о којима у народу нема ни приче ни песама. Генерал Михаиловић, напротив живи у народном сећању, живи онако као што живе народни јунаци из народних песама. Он је ушао у ред оних легендарних личности које имају поколењима да служе за пример. Те су личности једна врста народне савести. Познији нараштаји морају да пазе да се покажу достојни тако великих предака. Владика Данило у Горском вијенцу оним Црногорцима који су скренули с права пута:

Су чим ће те изаћи пред Милоша

И пред друге српске витезове

Који живе докле сунце грије?

Све те витезове који су својим примером обележили познијим нараштајима пут дужности, спада генерал Михаиловић.

За живота он је био гоњен, клеветан, мучен, и најзад уморен. Његово тело је разнето на комаде, и он нема гроба. Али они помени који му се чине широм целе емиграције показује да он и даље живи у души српког народа, и да ће ту живети увек, докле српско име буде трајало, јер он је дао свом народу све што смртни човек може дати.

Нека је вечна слава генералу Михаиловићу! |[[Слободан Јовановић]], српски правник, историчар, књижевник и политичар, у Лондону, 20. јула 1952.}}

== Извори ==
{{reflist|2}}
{{Википедија}}

{{DEFAULTSORT:Михаиловић, Драгољуб}}
[[Категорија:Политичари]]
[[Категорија:Срби]]
[[Категорија:Официри]]
[[Категорија:Осуђени на смрт]]
[[Категорија:Генерали]]
[[Категорија:Личности Првог светског рата]]
[[Категорија:Личности Другог светског рата]]</text>
      <sha1>i4u7re871o4ay0pdrzr35lo8t1ebx3t</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>29471</id>
      <parentid>29470</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T13:12:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <ip>178.221.74.27</ip>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="70524" xml:space="preserve">[[Датотека:Draza Mihailovic,1943.jpg|мини|Армијски генерал Драгољуб Михаиловић]]
'''Драгољуб Дража Михаиловић''' (Ивањица, 14/26. април 1893 — Београд, 17. јул 1946) био је српски и југословенски армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, као и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије од 1941. до форимирања нове владе Краљевине Југославије у избелиштву 1944. године.

== Дража Михаиловић цитати ==
=== О отпору окупатору ===

{{Цитат|Ја сам први побуњеник у Европи против Хитлерове Немачке.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;&gt;[https://web.archive.org/web/20120817151702/http://www.znaci.net/00001/60_1_6.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|У Вишеграду је било неколико хиљада Немаца и усташа а ми смо голим грудима јуришали на бункере и освојили Вишеград. После Вишеграда одмах се продужава напад у правцу Сарајева. Немци, усташе довлаче појачања на Соколац. У то време долази и удар партизанске бригаде, мислим мајевичке, у леђа. Али су брањене положаје напустили и Немци и усташе. Партизанске снаге нису нападале усташко-немачки гарнизон.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/60_3_21.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Završna reč optuženog Dragoljuba Mihailovića]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Италијанске трупе у Боки Которској помогнуте нашим трупама под командом мајора Баћовића воде борбу против Немаца. Немци имају велике губитке. Код Груде уништен је један транспортни воз са немачким трупама. Из Дубровника велики број Италијана побегао је нама. На херцеговачком приморју боре се само наше трупе, а не комунистичке. Заробљено је 400 Немаца. Од Италијана добили смо оружје и муницију.&lt;ref name=&quot;Stanojević&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ове године наши савезници намеравају да својим огромним расположивим снагама дефинитивно потуку снаге сила Осовине и тиме донесу тако драгу слободу целој поробљеној и намученој Европи... Стога, намеран сам да италијанске снаге у Црној Гори, Херцеговини и Санџаку нападнем, да их разоружам, да се њиховим оружјем наоружамо и да потом образујемо непрекидни фронт према Немцима, стварајући на тај начин добру и слободну основицу за дефинитивно ослобођење целе наше Отаџбине и почетак другог фронта на Балкану.&lt;ref&gt;Kosta Nikolić, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga I, Beograd 1999., str. 404.&lt;/ref&gt;|Наредба Михаиловића уочи капитулације Италије 1943.}}

{{Цитат|Савезници траже од нас да их као савезничка војска потпомогнемо при њиховом искрцавању. Наређена је општа мобилизација целокупног људства редовне ЈВуО. Први дан мобилизације је 25. септембар 1943. године.&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 1999&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Вршили смо затим саботаже на путевима. Постављали смо четке направљене од ексера на друмове и затрпавали их прашином. Мине нисмо метали да не би страдали сељаци са стоком. Четке са ексерима буше гуме на точковима.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}} 

{{Цитат|Поред тога извођена је такође мистериозна пропаганда. По Београду су лепљене у излозима, кафанама и биоскопима мистериозне плакате које се могу само ножем скинути стружући милиметар по милиметар. Задржавали смо немачке дивизије тако да смо их могли свакога момента напасти кад год смо били слободни од напада партизана.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

{{Цитат|У свим варошима предузимати мистериозне саботаже убацивањем смрдљивих гасова на све јавне приредбе. Удружите се са апотекарима. Узмите од њих прашкове за кијање, сузавце, сумпор-водоник и прашкове за сврбљење. Упућујте претећа писма и узнемиравајте телефонски непрестано немачка петоколонашка надлештва. Ово вршити по могућству са јавних говорница. Стварати свуда страх и забуну, али наглашавајге увек да је то Југословенска војска. &lt;ref&gt;ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОКРУГА МОРАВСКОГ: 1943-1944. Јагодина 2006. ISBN 86-902609-8-6, стр. 84-85.&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Ја изјављујем, и то није било нетачно, - када сам био, може се рећи, најјачи, - да је у 1942 години преко 60 окупаторских дивизија било у Југославији.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Сва села су нам стајала на расположењу у погледу људства и материјала. Цела Србија извршила је спрему својих регрута од 17 година па надаље, тако да, и ако их ја нисам искористио, верујем да је Народноослободилачка војска од тих регрута, који су доцније почели да се спремају 1942-43 године да раде на терену, имала велике користи у својим акцијама... морали смо чак дрвене пушке да правимо да се регрути вежбају у борбеној обуци, а да се оружје спрема.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ми се договоримо са сељацима када наступи то време да се врши нарез за поједина села и да се преносе намирнице и ми их сретнемо на путу и одузмемо све а они остану са празним колима и воловима. На тај начин сачували смо народ.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

=== Остало о окупатору ===

{{Цитат|Нисам се ставио на страну оних који желе да истерају Немце.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_11.11.1941. Записник са састанка Михаиловића са немачким представницима у селу Дивци 11.11.1941.]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Борба против окупатора била је нужно зло како народне масе не би прешле на страну комуниста.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја сам стајао на становишту да је устанак преурањен, сматрао сам да није време да се води борба са окупатором.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Није моја намера да ратујем против окупатора, јер као генералштабни официр познајем снаге обеју снага.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Нећемо се борити против Немаца, па ни онда ако нам ова борба буде наметнута.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја нећу и не могу да рушим пруге кад треба да погине хиљаду сељака. То нећу и нема те силе на свету која ће ме натерати.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Одредима никада ниједним наређењем нисам наредио да раде против непријатеља, а моменат за устанак са свим снагама чекао сам докле не наступи повољна ситуација.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Све док Италијани буду наш једини прави извор помоћи и опште подршке, савезници неће уопште моћи утицати на мене да изменим свој став према њима. Моји непријатељи су партизани, усташе, муслимани и Хрвати. Када се с њима будем обрачунао, онда ћу кренути против Италијана и Немаца.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/15_15.htm Jovo Popović: Pop izdaje]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.danas.rs/dodaci/vikend/antifasizam_i_kolaboracija.26.html?news_id=240018 Antifašizam i kolaboracija]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Потребно је да се према Немцима прекине свака акција. Ово је потребно овако: јер кад би напали на Немце, директно би помагали комунисте, а тиме би отежавали само акцију наших снага. Стога има да се прекине, до мог даљег наређења, свака оружана акција према окупаторским снагама.&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond D. M., D — 31 — 481.&lt;/ref&gt;|Телеграм Михаиловића својим потчињеним командантима 7. маја 1944.}}

{{Цитат|Ми знамо колико српске крви дугујемо Нојбахеру. Зато ће он, на подручју у коме ја командујем, путовати не као министар, него као принц. Ако Нојбахер жели, ставићу му на располагање, као телесну гарду, коњицу, а биће обучени у српску народну ношњу!&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN]&lt;/ref&gt;}}

=== О комунистима — партизанима ===

{{Цитат|Са Комунистима — партизанима не може бити никакове сарадње јер се они боре против династије и за остварење социјалне револуције, што никада не сме бити наш циљ, јер смо ми једино и искључиво само војници и борци за Краља, Отаџбину и слободан народ.&lt;ref name=&quot;Instrukcija&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%94._%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D1%83_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B%D1%83_%D0%BE%D0%B4_20.12.1941. Instrukcija D. Mihailovića Pavlu Đurišiću od 20.12.1941.]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|У комунистичким редовима налазе се Павелићеве усташе, муслимани и муслиманке. Цео онај олош који мрзи Србе и који жели да сада нестане српства са земље. Због тога комунисти, које води један обијач Јосип Броз Тито и предузима сва ова лутања да би дао повод окупатору да уништава српски народ.&lt;ref name=&quot;Radiogramsko&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%94._%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D0%BC_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_7.11.1943. Radiogramsko naređenje D. Mihailovića svim komandantima od 7.11.1943.]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Треба да знате да се на челу партизана налазе хрватске усташе, којима је за циљ да гурну наш народ у братоубилачки рат и да спрече одмазду Хрватима.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_1_27.htm Naređenje Draže Mihailovića od 9. novembra 1941. komandantu bosanskih četničkih odreda za prebacivanje četničkih jedinica iz istočne Bosne u rejon Užica i Kosjerića radi napada na partizane&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Партизанске јединице су пуне разбојника свих врста, као што су усташе - најгори касапи српског народа - Јевреји, Хрвати, Далматинци, Бугари, Турци, Мађари и свих других народа света.&lt;ref&gt;Mihailovic, Rat i mir djenerala, vol. 1, p. 297.&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Код Соколца, кад смо нападали на Вишеград према Сарајеву кад смо опколили немачко-усташки гарнизон, они (партизани) су нас напали с леђа 1943 године.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Комунисте чистите где можете а избегавајте Талијане и посредно искористите ако се што може извући од њих.&lt;ref name=&quot;Petranović&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/92_4.pdf Branko Petranović: Srpski narod u ustanku]&lt;/ref&gt;}} 

{{Цитат|У свим покрајинама предузети најенергичније ударе на комунисте где се год затекну јер то је највеће зло у нашој средини.&lt;ref name=&quot;Radiogramsko&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Предузети најенергичнију пропаганду код људства, а нарочито да су комунисти у вези са Турцима и да међу њима има мало Срба, остало Турци и усташе.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_34.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|То су највећи злотвори које води јеврејштина.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_2.htm IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 20. FEBRUARA DO 6. MARTA 1943. GODINE&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Вара се ко у њима гледа припадника нашег народа.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_22.htm Nikola Milovanović - DRAŽA MIHAILOVIĆ&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Те злотворе и крвнике нашег народа уништавајте без милости. Они нас ометају да имамо слободне руке према непријатељима. Они исто као и Љотићевци подједнако служе Немцима. Без милости уништавајте. Сви команданти су ми одговорни за своје реоне да су чисти од ових мангупа и пробисвета које воде странци Тито и Моша Пијаде.&lt;ref name=&quot;Petranović&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Продужити рад на дефинитивном чишћењу комуниста. Они не смеју постојати у Србији. Крајње је време да са тим гадовима рашчистимо. Уништавајте све њихове симпатизере и јатаке без милости. Када не буду имали симпатизере неће моћи ни да постоје.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;|Михаиловићева депеша број 635 од 12. новембра 1943.}}

{{Цитат|Продужите са чишћењем ваших крајева од комуниста. Пропагандом оријентишите Топличане за нашу ствар. Са тројкама очистите симпатизере.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Са Русима, уколико се дође у додир, апсолутно избегавати свако политизирање, јер нам то може нанети велику штету. Пред Русима партизане не називати комунистима, него олошем, који је састављен од Хрвата, Мађара, Немаца итд.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_74.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|За нас су партизани били најопаснији, јер заузеће простора значи у исто време и учвршћивање утицаја у народу. Немац може тренутно прећи преко просторије, ако има јаче снаге, али нема утицаја на народ, он не може мени да отме народ, јер народ није његов. Народ може да се преотима само између партизана и четника.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Партизани су успели да створе трупе чему се ја нисам надао и употребљавали у герили веома моћне и добре маневре, којима су изазвали знатне губитке код нас. Ти губици проузроковали су наравно и слабо морално осећање код четника.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја против комунизма немам ништа.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

=== О Енглезима ===

{{Цитат|Енглези су обични трговци људским месом и да нема Немаца, Енглези би били најгори народ на свету.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_46.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Ви знате да нам новац треба иначе бих прекидао везе са лупежима.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_2_25.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Убудуће [британску] мисију не обавештавати о акцијама партизана, већ све оно што партизани ураде, известити да су наши одреди урадили.&lt;ref name=&quot;Ispitivanje&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/60_2_9.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Ispitivanje svedoka i čitanje dokumenata]&lt;/ref&gt;|Михаиловићева депеша Ђурићу}}

{{Цитат|На Солуну је постојала грчка изрека: Нема пари, нема трака трука. Према овоме ако нам не пошаљу авионе нећемо рушити објекте.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_3_42.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Наређујем према свим енглеским мисијама следећи поступак:
1. — Највећа, већа него до сада, учтивост и хладноћа.
2. — Препречити им сваку везу са комунистима на терену.
3. — Не дозволити им апсолутно ниједан податак ни о чему.
4. — Онемогућити им уопште снабдевање бензином, тако да што скорије престану њихове станице. У њихов бензин сипати шећер, али то да нико не примети. Ово чувати у највећој тајности и бензин им што пре ускратити под изговором да га нема...&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_47.htm&lt;/ref&gt;}}

=== О муслиманима у Југославији ===

{{Цитат|Oмеђити ’де факто’ српске земље и учинити да у њима остане само српски живаљ; посебно имати у виду брзо и радикално чишћење градова и њихово попуњење свежим српским елементом; изградити план за чишћење или померање сеоског становништва са циљем хомогености српске државне заједнице; у српској јединици као нарочито тежак проблем узети питање муслимана и по могућности решити га у овој фази.&lt;ref&gt; [http://www.znaci.net/00001/4_14_1_6.htm Mihailovićev program izložen u depeši vladi u Londonu septembra 1941.], [[Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda|Zbornik NOR-a]] tom XIV - četnički dokumenti, [http://www.znaci.net/00001/4_14_1.htm knjiga 1], Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 6&lt;/ref&gt;|Михаиловићев програм изложен у депеши влади у Лондону септембра 1941.}}

{{Цитат|Створити непосредне заједничке границе између Србије и Црне Горе, као и Србије и Словеначке чишћењем Санџака од Муслиманског живља и Босне од Муслиманског и Хрватског живља.&lt;ref name=&quot;Instrukcija&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Једним делом снага дејствовати из долине Лима правцем: Бијело Поље — Сјеница са задатком очистити Пештер од Муслиманског и Арнаутског живља.&lt;ref name=&quot;Instrukcija&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Потребно је још сад да се припреми исељавање у Турску или ма гђе ван наше територије. На дан устанка они ће сви бити покренути са својих насеља а што нико неће моћи спречити. — У даном моменту сви муслимани има да буду покренути са својих огњишта. Они који су ближи хрватским областима тамо — главно је да сви буду покренути.&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 1, reg. br. 17/3-18&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|За Црногорце је једина борба, коју они разуму, Турци и Турци. То и Горски вијенац Говори.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

=== О плановима ===

{{Цитат|За напад на све окупаторе ја сам у току зиме 1942. и 1943. имао разрађене операциске директиве и доставио сам их свима командантима корпуса.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Велика Југославија од Триглава до Црног мора нам је идеал.&lt;ref&gt;http://znaci.net/00001/4_14_1_192.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Имао сам план да подигнем против Немаца Бугарску, Румунију, Мађарску и Грчку.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Моја је тежња да на Балкану створим унију, у коју би ушла Грчка, Бугарска и Албанија. Сматрао сам ту идеју здравом, мада је данас тешко остварљива. Мале државе унијом могу створити већу државну заједницу способнију за живот.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Нашао сам се у вртлогу догађаја и смерница... Остао сам ипак само војник. Убеђен сам био да сам на правом путу и позивао сам сваког страног дописникa, па чак и једну мисију Црвене армије да дођу у мој Главни штаб. Судбина је била немислосрдна према мени, када ме је окрутно убацила у овакав вихор, најтежи могући који може једног човека снаћи. Много сам хтео, много сам започео, много веровао, али светски вихор однео је мене и мој рад.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

=== О ратним злочинима ===

{{Цитат|Што се тиче напада на Фочу, она је заузета и поред јаких одреда усташа. Учињен је покољ као одмазда. Извршиоце не могу именовати. То су били борци који су извршили освету. Ја нисам имао појма о покољу цивилног становништва. То никада нисам одобравао.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја извршиоце ту не знам, мржња је била велика, ту је учествовао народ.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/60_3_21.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Završna reč optuženog Dragoljuba Mihailovića]&lt;/ref&gt;|О четничком покољу у Фочи августа 1942.}}

{{Цитат|Најтежа страна у целокупној оптужници, коју имам на својим леђима, то је ратни злочин. Дубоко жалим, јер нисам способан за то. Од мене су крили догађаје.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

=== Остало ===

{{Цитат|Ја сам вршио и улогу патријарха, желећи да их измирим [четничке вође]. У мојим депешама има много одбране за мене. Ја сам играо улогу човека који мири. Маса мојих депеша иде на мирење тих међусобно завађених људи. Они су као обласне старешине увек један другоме нешто сметали. Ја сам, као што рекох, вршио улогу патријарха.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја нисам хтео да идем из земље, нисам хтео да имитирам руске избеглице. Хтео сам да останем у земљи.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

== Михаиловићев проглас од 16. новембра 1941. године ==

КОМАНДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈНЕ СИЛЕ НА ОКУПИРАНОЈ ТЕРИТОРИЈИ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

О. Бр. 1012 16 новембра 1941 године Главни стан

СРБИ, ХРВАТИ И СЛОВЕНЦИ,

Одазивајући се вапају мог напаћеног народа и мојим националним и војничким дужностима ступио сам на чело јуначких и неустрашивих бораца за слободу, част и будућност Југославије.

Наш Врховни Заповедник Њ. В. Краљ Петар II потврдио ме, на предлог слободне југословенске Владе у Лондону, за Команданта целокупне југословенске војне силе на окупираној територији Краљевине Југославије. Тиме су сви наоружани покрети у целој држави стављени под моју команду и подређени старешинама које ћу наименовати, како војни закони и дисциплински прописи наређују.

Прве војне јединице већ се налазе у борби, нови одреди су у формирању широм наше раскомадане и поробљене Отаџбине.

У Србији моје су трупе у успешним борбама ослободиле велике пределе од насилничке власти које су биле принуђене да повуку знатна појачања са источног фронта, где им јуначке руске армије задају смртоносне ударце. Југославија према томе нема само свога Краља и Владу, већ и слободну државну територију са слободним грађанима. Благодарећи успесима мојих трупа, ми смо већ у могућности да противнику враћамо мило за драго за оно што чини над нашим ненаоружаним становништвом те да предузмемо репресалије, ако се према регуларним трупама Краљевине Југославије не би понашао према међународним законима ратовања.

У Хрватској Павелићеве издајице већ стрепе пред онима који дижу оружје да оперу срамоту са имена хрватскога.

Словенија, уједињена у отпору против насилника, да освети насилно протеривање наше браће из родне груде и да понесе народну тробојку на Сочу и Госпој Светој.

Ослободити Отаџбину суровог насилника, повратити част нашим заставама, понети их на крајње границе где наш народ бива и ујединити га у Великој Југославији, уређеној братским споразумом Срба, Хрвата и Словенаца на основама поштовања народних права и друштвеног поретка, на корист народних слојева. Ево, узвишених циљева наше несаломљиве борбе.

Противу противника, опремљеног најсавршенијим оружјем, може бити успешна борба уједињеним снагама, организована и вођена само са једног места. Појединачне акције значе лакомислено пролевање драгоцене крви народа који већ крвави из безброј рана. Слога, јединство и дисциплина су данас највиша народна дужност и предуслов сваке победе.

Зато позивам све појединачне борбене покрете да се прикључе народној војсци коју ћу водити према заклетви, положеној од нас свију Краљу и Отаџбини. Непослушни служе само непријатељу и имаће да одговарају пред војним законима, ако би се заклонили од народног суда.

Официри, подофицири, војници и родољуби! Одазовите се у овом историском тренутку крику Отаџбине и придружите се редовима народне војске која се диже на угњетача.

Свим средствима потпомогните нашу борбу и спремајте се за дан Васкрсења. У овој тешкој борби заједно смо са нашим великим савезницима чије копнене, поморске и ваздушне снаге подупреће у одлучном часу нашу борбу.

Моја ће бити брига да таква сарадња буде на време организована и плански спроведена. Обраћам се нарочитим поуздањем нашој омладини да својим заносом пружи обновљеној југословенској војсци свеже и неуморне снаге у борби која се води да се младим покољењима обезбеди велика будућност.

Тражена цена и жртве су, тешке и крваве, али ће успех бити историског значаја за векове: слободан живот, величина народа и благостање за све Јужне Словене Уједињене под окриље заједничке мајке Велике Југославије!

Јунаци, напред!

С вером у Бога за Краља и Отаџбину.

Командант
југословенске војне силе на

окупираној територији краљевине Југославије

ђенералштабни пуковник

== Други о Дражи Михаиловићу ==

{{Цитат|Као што знамо, сву активност у Југославији морали бисмо заправо приписати партизанима. Међутим, кад је ријеч о јавној употреби тог податка, не видим зашто би било штетно да нешто од тога припишемо у заслугу Михаиловићу.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/171.htm BRITANSKA POLITIKA PREMA POKRETU OTPORA U JUGOSLAVIJI I GRČKOJ], - referati i diskusije sa konferencije iz maja 1973. održane u ''{{jez-en|School of Slavonic and East European Studies (University of London)}}''  - {{jez-en|Phyllis Auty}} i Richard Clogg, urednici, Delo, Ljubljana-Zagreb 1978 - glava 12. Diskusija o izlaganjima {{jez-en|E. Baker}}, {{jez-en|Bailey}}-a, {{jez-en|Maclean}}-a i {{jez-en|Taylor}}-a str. 458-459&lt;/ref&gt;|Лорд Гленконер, шеф британске SOE у Каиру, 1942.}}

{{Цитат|У тренутку када је Михаиловић у великом степену играо улогу квислинга био је награђен најјачом британском пропагандом.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.znaci.net/00001/5_3.htm |title=William Deakin, BOJOVNA PLANINA |publisher=Znaci.net |date= |accessdate = 04. 05. 2013.}}&lt;/ref&gt;|[[Бил Хадсон]], шеф британске мисије у Дражином штабу, 1942.}}

{{Цитат|Армијски генерал Драгољуб Д. Михаиловић, легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина, није престао водити борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу.&lt;ref name=&quot;De Gol&quot;&gt;{{Cite news|url=http://www.sistory.si/publikacije/prenos/?target=pdf&amp;urn=SISTORY:ID:9051 | title = Priznanja Draži Mihailoviću | accessdate=25. 1. 2014 | work = | publisher = Službene novine (ratno izdanje) broj 11}}&lt;/ref&gt;|[[Шарл де Гол]], француски војни заповедник и државник, 1943.}}

{{Цитат|Ако стварно желите да имате користи од Михаиловића, мораћете да поштеније извештавате о њему у штампи и на радију. Бејли је био са Михаиловићевим снагама када су оне заузеле Прибој, Пријепоље и Беране. Ја сам видео освајање Вишеграда, разарање мостова и знам да је Остојић узео Рогатицу. Ништа од овога није приписано Михаиловићу, мада сте били обавештени. С друге стране, када су партизани истерали те снаге, Би-Би-Си је њима приписао заузимање тих места од непријатеља.&lt;ref&gt;Kosta Nikolić, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga III, Beograd 1999., str. 175-176&lt;/ref&gt;|[[Чарлс Армстронг (генерал)|Чарлс Даглас Армстронг]], британски генерал у поруци Каиру 18. новембра 1943.}}

{{Цитат|Михаиловић већ тражи везу са немачким командама, да не би потпао под комунистичку власт.&lt;ref&gt;[https://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%83_1. 11.1943 Izveštaj nemačkog komandanta Jugoistoka o stanju na Balkanu 1. 11.1943.]{{dead link|date=May 2013}}&lt;/ref&gt;|[[Максимилијан фон Вајхс]], немачки командант Југоистока, 1943.}}

{{Цитат|Изванредне ствари постижу се у Југославији од стране Тита, који ради много више него што је Михаиловић постигао.&lt;ref&gt;Splendid things had been accomplišed in Yugoslavia by Tito, who is doing muč more than Mihailovič had accomplišed. There were no plans to put a large army into Yugoslavia, but a blow could be struck at the Germans by means of assisting the Tito forces through increased supplies. [http://znaci.net/00002/334.htm SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943)], strana 519&lt;/ref&gt;|[[Винстон Черчил]], премијер Велике Британије, 1943.}}

{{Цитат|Разлог зашто смо обуставили снабдевање Михаиловића оружјем и нисмо му дали подршку био је једноставан. Он се није борио против непријатеља и, штавише, неки његови потчињени правили су споразуме са непријатељем.&lt;ref name=&quot;Meklejn11&quot;/&gt;|[[Винстон Черчил]], премијер Велике Британије, 1944.}}

{{Цитат|Недић верно служи немачким интересима. Слично је и с Дражом Михаиловићем, који се до данас трудио да не заузме непријатељско држање према окупатору.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/4_14_4_231.htm Zabeleška obaveštajne grupe nemačkih komandi na Jugoistoku od 30 avgusta 1944. sa savetovanja u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka]&lt;/ref&gt;|[[Херман Нојбахер]], немачки изасланик за Балкан, 1944.}}

{{Цитат|Дража Михаиловић је неоспорно доказао: 1) да жели да одржава примирје с окупационим силама и 2) да је он толико антикомуниста, да је успркос енглеским понудама дао предност просјачењу код окупатора пред слогом с црвеном страном.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;|[[Херман Нојбахер]], немачки изасланик за Балкан, 1944.}}

{{Цитат|Дража Михаиловић, задржавајући симболички своје непријатељство према окупатору, неће ни по коју цену да се бори против нас. [...] Д. М. је уверен да ћемо ми у догледно време евакуисати земљу, нада се да се то неће догодити тако брзо; припрема се искључиво за одбрану националне монархије против комунизма; без прекида наставља ту борбу и желео би, када ми једном одемо, да без борбе ступи на наше кључне положаје.&quot;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/11_69.htm Нојбахеров извештај Рибентропу о војно-политичкој ситуацији у Србији од 1. септембра 1944.]&lt;/ref&gt;|[[Херман Нојбахер]], немачки изасланик за Балкан, 1944.}}

{{Цитат|а) Немам ништа против малих тактичких маневара с покретом Драже Михаиловића, али б) тражено формрање армије, која би била јачине 50.000 људи, никако не долази у обзир.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/4_12_4_112.htm Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944.]&lt;/ref&gt;|[[Адолф Хитлер]], фирер Немачког Трећег Рајха, 1944.}}

{{Цитат|Михаиловићеве трупе су се некада бориле против наших окупационих трупа из лојалности према своме краљу. У исто време су се бориле против Тита, због својих антикомунистичких убеђења. Овај рат на два фронта није могао дуго потрајати, посебно када је британска подршка почела фаворизовати Тита. Следствено, Михаиловић је показао пронемачка стремљења. Било је ангажмана током којих су се српски четници борили против Тита заједно са немачким трупама. Са друге стране, дешавало се да непријатељски расположене четничке групе нападну немачке возове за снабдевање да би попунили сопствене залихе.

Михаиловић је волео да остане у позадини, и препусти такве послове својим подређенима. Он се надао да ће дочекати своје време овом игром моћи, док му англо-америчко искрцавање не обезбеди довољну подршку против Тита. Немачка је пригрлила његову подршку, колико год привремену. Четничке извиђачке активности наши команданти су високо ценили.&lt;ref&gt;http://znaci.net/00002/318_4.htm ''MIHAILOVIC liked to remain in the background, and leave such affairs up to his subordinates. He hoped to bide his time with this play of power until an Anglo—American landing would provide sufficient support against TITO. Germany welcomed his support, however temporary. Chetnik reconnaissance activities were valued highly by our commanders.''&lt;/ref&gt;|[[Максимилијан фон Вајхс]], немачки командант окупираног Балкана, 1945.}}

{{Цитат|У ствари, генерал Михаиловић био је тај који је давао упутства влади, а не који је примао упутства од владе. Знам да су пред његовим ауторитетом сви дрхтали и сви, који су били тада на влади, гледали су да се њему удобре.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_72.htm&lt;/ref&gt;|[[Војислав Лукачевић]], четнички командант, 1945.}}

{{Цитат|Уз помоћ наше пропаганде, ми смо у нашој машти од Михаиловића направили нешто што он никада озбиљно није ни представљао. Сад смо га одбацили, јер није испунио наша сопствена очекивања.&lt;ref name=&quot;Meklejn11&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.znaci.net/00001/1_11.htm |title=Ficroj Meklejn: RAT NA BALKANU glava 11 - NOVI DOGOVOR |publisher=Znaci.net |date= |accessdate = 04. 05. 2013.}}&lt;/ref&gt;|[[Фицрој Меклин]], члан британске мисије код партизана.}}

{{Цитат|Генерал Михаиловић је видио свој допринос заједничком циљу у скретању анти-њемачких осјећања у анти-партизанска осјећања. Само на потпуно лицемјерној основи може његово дјеловање бити представљено као ишта друго осим штета циљу Савезника.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/3.htm Basil Davidson: PARTISAN PICTURE] &quot;General Mihaylovitch saw his contribution to the common cause in turning anti-German feeling into anti-partisan feeling. Only on the most Jesuitical grounds can his action be represented as anything but damaging to the cause of the Allies.&quot;&lt;/ref&gt;|[[Basil Davidson]], шеф британске мисије код партизана.}} 

{{Цитат|Генерал Дража Михаиловић је био патриота, храбри војник и срчани савезник Сједињених Држава и свих нација које су ушле у рат почетком четрдесетих да уништи тираније које су тежиле да поробе наш свет. 

Стотине америчких пилота дугују своје животе генералу Михаиловићу и његовим снагама и амерички народ никад неће заборавити тај дуг. 

Докле год постоје патриоте у било којој нацији, име генерала Михаиловића ће бити памћено и поштовано.&lt;ref&gt;https://philosophymr.com/pdf/publications/10-Nixon_Reagan_on_General_Draza_Mihailovic.pdf {{Bare URL PDF|date=March 2022}}&lt;/ref&gt;|[[Ричард Никсон]], председник Сједињених Америчких Држава, у писму о Дражи Михаиловићу 21. април 1966.}}

{{Цитат|Михаиловић је осећао фанатичну мржњу, дубоко и чврсто усађену још у војној академији, према свему што је, као на пример комунизам, било супротно интересима монархије.&lt;ref&gt;Коста Николић, Историја равногорског покрета, књига III (str. 314), Београд 1999.&lt;/ref&gt;|Пуковник [[Виљем Бејли]], шеф британске мисије код четника, 1973.}}

{{Цитат|За мене, који сам ступио на престо предака у знак одбране крста и слободе од најезде Хитлерове свастике и ропства у њој оличеног, и под чијом су владавином умирале под истим знамењима, легије хероја и мученика, са највећим међу њима генералом Дражом Михаиловићем, није никад била и никад неће бити могућна коегзистенција између Христа и антихриста, између крсташа Светога Саве и комунистичког безбожништва. |[[Петар II Карађорђевић]], краљ Југославије, у Билефелду, Западној Немачкој, 06. септембра 1964.}}

{{Цитат|Рече Господ: „Од ове љубави нико нема веће него кад ко живот свој положи за пријатеље своје.” (Јован, 15, 13)

Поштована Господо српска, браћо и сестре,

У свим временима и народима слављени су као велики људи, изнад свих других, они који су положили живот свој за пријатеље своје или ближње своје. Такву љубав, показану жртвовањем себе за пријатеље и ближње, назвао је Спаситељ наш највећом љубављу.

У ширем обиму, таква се љубав може односити на оне велике људе који полажу живот свој за цео један народ. У најширем обиму она се односи искључиво на Сина Божијег Исуса Христа, који је положио живот свој на крсту за васцели род људски.

Према томе, Божије је, а не човечије, положити живот свој за све човечанство; док је за обичне велике људе: положити живот свој за пријатеље и ближње, а за највеће синове човечије: положити живот свој за цео један народ. Покојни Дража Михаиловић показао је највећу љубав доступну синовима човечијим тиме, што је положио живот свој за народ свој. Љубав која премаша и ту љубав, није за човека него за Бога…

Покошен је Дража косом смрти после петогодишње мучне одбране живота свога народа, осуђеног на смрт и напотпуно истребљење. Покошен је косом неправде у борби за правду свога српског народа, или речено видовданским језиком: за крст часни и слободу златну. Увек и за увек два узвишена и непроменљива начела у свим великим српским борбама од св. Саве до наших дана. У борби коју је усуд досудио њему и његовој генерацији, он није могао дати ништа веће него што је дао, тј. живот свој.

Зато ће правична историја ставити њега на равно са косовским витезима, како њега, тако и сву његову изгинулу војску, све његове храбре војводе, барјактаре, капетане и ратнике. Јер, сви они са својим вођом остварише ону љубав коју Христос назива највећом, положивши живот за народ свој, исто као и велики Кнез на Косову са својом крстоносном војском и Карађорђе са својим устаницима. Увек и за увек иста војска, исти народ, иста начела.

Но застанимо у данашњи дан, и учинимо једно сравњење себе са народним јунаком коме чинимо овај помен.

По свим описима, Дража је био народни човек у буквалном смислу. Да ли су сви они који њега сада славе, народни људи, или пак туђинци српском народу у свему осим српског имена?

Дража је био дубоко побожан човек, молио се Богу дан и ноћ, постио, причешћивао се и држао крсну славу. Да ли тако чине сви они који се крепко држе за његов шињел и диче негдашњим познанством с њим?Дража је био у законитом браку с венчаном женом. Како се могу онда хвалити Дражом неки који се жене (или полужене) туђинкама, док њихове законите супруге у Отаџбини, верне и чисте као весталке, чувају огњиште, пале крсне свеће, васпитавају децу и очекују састанак са њима?

Дража је чинио сва усиља да уједини и сложи српски народ. Шта, дакле, имају заједничкога са Дражом они који раздиру организам српског народа, цепају Српство и разбијају га у ситно иверје, које није ни за какву зидарију, него само за огањ, а све вичу: „Дража, Дража!“, „Ја и Дража!“, „Ми и Дража!“.

Дража, да је избегао у иностранство (хвала Богу те није!), свакако би се срцем прибио уз све српске националне организације у слободном свету. Како, онда, да схватимо оне који одричу свој дуг Српској народној одбрани и нису учлањени ни у Српску православну цркву, нити у једну српску родољубиву организацију?

Тешко ми је, заиста тешко, што морам да упутим са олтара ову оштру опомену (не само ради Српства, него и ради тих самих) онима који морално поклекнуше у страном свету, који надвладаше у рату већа зла, док сада у миру подлегоше мањим.

Њима довикујем: „На прави пут, браћо! Ваш Командант је жив, и он вас из оног света види на странпутици и жалости се! Но, колико ми је тешко учинити ову опомену неколиким, толико ми чини радост што са овога места могу да похвалим сву ону огромну већину српских ратника који до данас не поклекнуше, него осташе на висини Дражине побожности, родољубља и поштења.

То су Дражини јунаци, који са својим славним Командантом пођоше кроз крв и огањ; којима су ране једино одликовање, а Дражин пример звезда светиља на путу живота. Њима припада првенство, али не искључиво, у прослављању великог српског сина мученика.

Јер, Дража Михаиловић припада целом српском народу, никако једној партији, и не само једној нашој генерацији, него и будућим.

Народ који у страховитом мраку робовања и страдања, издиже из своје средине велике људе, велике по љубави, праведности и храбрости, који му светли у ноћи, далек је од пропасти а близак васкрсењу, већој слави и пунијем животу такве људе, многе и многе, на челу са Дражом Михаиловићем, даровао је Бог Србима у овој мученичкој генерацији.

Да се радујемо и веселимо с благодарношћу Свевишњем. Јер, док су код неких других народа у прошлом светском рату вођи били крволоци и стрвинари, неморални злочинци какве сунце није видело од постанка света, дотле су вођи српског народа, на челу са Дражом, били људи богољубиви, правдољубиви и народољубиви.

Имена оних првих на Небу се неће споменути, а у историји света спомињаће се с одвратношћу и проклетством: док ће имена оних других на Небу бити песма бесмртних духова, а на земљи слава и похвала поколења и поколења.

Дража Михаиловић био је легендарна личност и за време свога живота, но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника. С временом тај ће ореол бивати све светлији, а име Дражино све славније. А који се зову Дражини, нека подражавају Дражу.

Бог да му дарује вечни живот у сјају Небеске Србије! Амин, Боже, дај! Слава му!&lt;ref&gt;[https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%BE_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 Беседа о Дражи владике Николаја Велимировића]&lt;/ref&gt;|[[Николај Велимировић]], епископ СПЦ, у цркви Христова Васкрсења у Чикагу, 18. јула 1954.}}

{{Цитат|Главно дело генерала Михаиловића по коме он улази у историју Другог светског рата, јесте његова герилска војна противу немачке војне силе у нашој земљи. У Другом светском рату гериле се јављају у свим заузетим земљама. Герила генерала Михаиловића је била најранија. Герила, као што се у Другом рату показало, може много, али не може све. Она не може да туче главну непријатељску снагу, она сама собом не може да ослободи земљу. Али, као помоћно средство редовне војске, она може да учини много. С чисто војног гледишта, герила генерала Михаиловића највише је вредела онда када се била везала за савезничке операције у Северној Африци. У тој прилици, Михаиловић је, по признању самих савезничких команданата, учинио њима врло велике услуге. Михаиловић је тачно знао шта герила може, а шта не може. Своју главну акцију он је припремао за онај тренутак када почне искрцавање савезничких трупа на Балканско Полуострво. Дотле било је довољно што је његова герила била успела везати известан број непријатељских дивизија. Овај његов план био је поремећен појавом комунистичке гериле. Као што се зна, Комунисти се нису ставили у покрет чим су Немци продрли у нашу земљу, они су то учинили то тек неколико недеља доцније, онда када су Немци заратили са Русијом. Докле је Михаиловић имао један првенствено војни план, Комунисти су имали један првенствено, политички, или, тачније речено, партиски план. Они су се спремали да, после слома Немачке, дограбе власт у Југославији. Једина организована војна снага која би им се могла одупрети био је генерал Михаиловић. Зато су Комунисти прешли да га, ако могућно, још пре немачког слома униште. Они су изазвали прави грађански рат између Михаиловићеве и своје гериле. Ко год за време непријатељске окупације изазива грађански рат, тај уствари служи непријатељу. То је што треба имати на уму, када је реч о комунистичким самохвалама да су сви други осим Комуниста сарађивали с непријатељем.

У грађанском рату победили су Комунисти. Они су победили захваљујући војној помоћи Совјетске Уније и политичким погрешкама Савезника. Да тога није било, генерал Михаиловић не би доживео катастрофу. У данашње доба светских ратова све је тако везано једно с другим, да ничији успех више не зависи само од његових личних напора. Шта ће бити с нама често зависи од догађаја у сасвим другом делу света, а Михаиловићева судбина била је запечаћена већ у Техерану, када је пропао план о искрцавању Британаца и Американаца на Балканско Полуострво. Шта човек да ради у тако неизвесним временима, када није могућно израчунавати услове успеха? Ако се не варам, баш је Винстон Черчил (Winston Churchill) рекао, да у таквим временима остаје само једно, а то је испунити дужност. Ако се више не зна шта може донети успех, зна се шта дужност налаже. Генерал Михаиловић није постигао успех али је своју дужност испунио.

Генерала Михаиловића, уосталоме, не треба судити само по његовим делима. Треба узети у обзир и његову личност, која је била у извесном смислу већа од његових дела. Колико је то тачно, види се већ по томе, што он није ушао само у историју него и у народно предање. Има доста њих који су ушли у историју и добили у њој угледно место, али који нису оставили трага у народном предању. У историји Србије XIX века било је знаменитих државника и војвода о којима су се историчари много бавили, али о којима у народу нема ни приче ни песама. Генерал Михаиловић, напротив живи у народном сећању, живи онако као што живе народни јунаци из народних песама. Он је ушао у ред оних легендарних личности које имају поколењима да служе за пример. Те су личности једна врста народне савести. Познији нараштаји морају да пазе да се покажу достојни тако великих предака. Владика Данило у Горском вијенцу оним Црногорцима који су скренули с права пута:

Су чим ће те изаћи пред Милоша

И пред друге српске витезове

Који живе докле сунце грије?

Све те витезове који су својим примером обележили познијим нараштајима пут дужности, спада генерал Михаиловић.

За живота он је био гоњен, клеветан, мучен, и најзад уморен. Његово тело је разнето на комаде, и он нема гроба. Али они помени који му се чине широм целе емиграције показује да он и даље живи у души српког народа, и да ће ту живети увек, докле српско име буде трајало, јер он је дао свом народу све што смртни човек може дати.

Нека је вечна слава генералу Михаиловићу! |[[Слободан Јовановић]], српски правник, историчар, књижевник и политичар, у Лондону, 20. јула 1952.}}

== Извори ==
{{reflist|2}}
{{Википедија}}

{{DEFAULTSORT:Михаиловић, Драгољуб}}
[[Категорија:Политичари]]
[[Категорија:Срби]]
[[Категорија:Официри]]
[[Категорија:Осуђени на смрт]]
[[Категорија:Генерали]]
[[Категорија:Личности Првог светског рата]]
[[Категорија:Личности Другог светског рата]]</text>
      <sha1>1l42wgxajwaovs65t5fh4nh8l1heeqq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>29472</id>
      <parentid>29471</parentid>
      <timestamp>2022-08-07T13:15:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <ip>178.221.74.27</ip>
      </contributor>
      <comment>/* Други о Дражи Михаиловићу */</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="70546" xml:space="preserve">[[Датотека:Draza Mihailovic,1943.jpg|мини|Армијски генерал Драгољуб Михаиловић]]
'''Драгољуб Дража Михаиловић''' (Ивањица, 14/26. април 1893 — Београд, 17. јул 1946) био је српски и југословенски армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, као и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије од 1941. до форимирања нове владе Краљевине Југославије у избелиштву 1944. године.

== Дража Михаиловић цитати ==
=== О отпору окупатору ===

{{Цитат|Ја сам први побуњеник у Европи против Хитлерове Немачке.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;&gt;[https://web.archive.org/web/20120817151702/http://www.znaci.net/00001/60_1_6.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|У Вишеграду је било неколико хиљада Немаца и усташа а ми смо голим грудима јуришали на бункере и освојили Вишеград. После Вишеграда одмах се продужава напад у правцу Сарајева. Немци, усташе довлаче појачања на Соколац. У то време долази и удар партизанске бригаде, мислим мајевичке, у леђа. Али су брањене положаје напустили и Немци и усташе. Партизанске снаге нису нападале усташко-немачки гарнизон.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/60_3_21.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Završna reč optuženog Dragoljuba Mihailovića]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Италијанске трупе у Боки Которској помогнуте нашим трупама под командом мајора Баћовића воде борбу против Немаца. Немци имају велике губитке. Код Груде уништен је један транспортни воз са немачким трупама. Из Дубровника велики број Италијана побегао је нама. На херцеговачком приморју боре се само наше трупе, а не комунистичке. Заробљено је 400 Немаца. Од Италијана добили смо оружје и муницију.&lt;ref name=&quot;Stanojević&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ове године наши савезници намеравају да својим огромним расположивим снагама дефинитивно потуку снаге сила Осовине и тиме донесу тако драгу слободу целој поробљеној и намученој Европи... Стога, намеран сам да италијанске снаге у Црној Гори, Херцеговини и Санџаку нападнем, да их разоружам, да се њиховим оружјем наоружамо и да потом образујемо непрекидни фронт према Немцима, стварајући на тај начин добру и слободну основицу за дефинитивно ослобођење целе наше Отаџбине и почетак другог фронта на Балкану.&lt;ref&gt;Kosta Nikolić, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga I, Beograd 1999., str. 404.&lt;/ref&gt;|Наредба Михаиловића уочи капитулације Италије 1943.}}

{{Цитат|Савезници траже од нас да их као савезничка војска потпомогнемо при њиховом искрцавању. Наређена је општа мобилизација целокупног људства редовне ЈВуО. Први дан мобилизације је 25. септембар 1943. године.&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 1999&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Вршили смо затим саботаже на путевима. Постављали смо четке направљене од ексера на друмове и затрпавали их прашином. Мине нисмо метали да не би страдали сељаци са стоком. Четке са ексерима буше гуме на точковима.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}} 

{{Цитат|Поред тога извођена је такође мистериозна пропаганда. По Београду су лепљене у излозима, кафанама и биоскопима мистериозне плакате које се могу само ножем скинути стружући милиметар по милиметар. Задржавали смо немачке дивизије тако да смо их могли свакога момента напасти кад год смо били слободни од напада партизана.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

{{Цитат|У свим варошима предузимати мистериозне саботаже убацивањем смрдљивих гасова на све јавне приредбе. Удружите се са апотекарима. Узмите од њих прашкове за кијање, сузавце, сумпор-водоник и прашкове за сврбљење. Упућујте претећа писма и узнемиравајте телефонски непрестано немачка петоколонашка надлештва. Ово вршити по могућству са јавних говорница. Стварати свуда страх и забуну, али наглашавајге увек да је то Југословенска војска. &lt;ref&gt;ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОКРУГА МОРАВСКОГ: 1943-1944. Јагодина 2006. ISBN 86-902609-8-6, стр. 84-85.&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Ја изјављујем, и то није било нетачно, - када сам био, може се рећи, најјачи, - да је у 1942 години преко 60 окупаторских дивизија било у Југославији.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Сва села су нам стајала на расположењу у погледу људства и материјала. Цела Србија извршила је спрему својих регрута од 17 година па надаље, тако да, и ако их ја нисам искористио, верујем да је Народноослободилачка војска од тих регрута, који су доцније почели да се спремају 1942-43 године да раде на терену, имала велике користи у својим акцијама... морали смо чак дрвене пушке да правимо да се регрути вежбају у борбеној обуци, а да се оружје спрема.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ми се договоримо са сељацима када наступи то време да се врши нарез за поједина села и да се преносе намирнице и ми их сретнемо на путу и одузмемо све а они остану са празним колима и воловима. На тај начин сачували смо народ.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

=== Остало о окупатору ===

{{Цитат|Нисам се ставио на страну оних који желе да истерају Немце.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_11.11.1941. Записник са састанка Михаиловића са немачким представницима у селу Дивци 11.11.1941.]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Борба против окупатора била је нужно зло како народне масе не би прешле на страну комуниста.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја сам стајао на становишту да је устанак преурањен, сматрао сам да није време да се води борба са окупатором.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Није моја намера да ратујем против окупатора, јер као генералштабни официр познајем снаге обеју снага.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Нећемо се борити против Немаца, па ни онда ако нам ова борба буде наметнута.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја нећу и не могу да рушим пруге кад треба да погине хиљаду сељака. То нећу и нема те силе на свету која ће ме натерати.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Одредима никада ниједним наређењем нисам наредио да раде против непријатеља, а моменат за устанак са свим снагама чекао сам докле не наступи повољна ситуација.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Све док Италијани буду наш једини прави извор помоћи и опште подршке, савезници неће уопште моћи утицати на мене да изменим свој став према њима. Моји непријатељи су партизани, усташе, муслимани и Хрвати. Када се с њима будем обрачунао, онда ћу кренути против Италијана и Немаца.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/15_15.htm Jovo Popović: Pop izdaje]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.danas.rs/dodaci/vikend/antifasizam_i_kolaboracija.26.html?news_id=240018 Antifašizam i kolaboracija]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Потребно је да се према Немцима прекине свака акција. Ово је потребно овако: јер кад би напали на Немце, директно би помагали комунисте, а тиме би отежавали само акцију наших снага. Стога има да се прекине, до мог даљег наређења, свака оружана акција према окупаторским снагама.&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond D. M., D — 31 — 481.&lt;/ref&gt;|Телеграм Михаиловића својим потчињеним командантима 7. маја 1944.}}

{{Цитат|Ми знамо колико српске крви дугујемо Нојбахеру. Зато ће он, на подручју у коме ја командујем, путовати не као министар, него као принц. Ако Нојбахер жели, ставићу му на располагање, као телесну гарду, коњицу, а биће обучени у српску народну ношњу!&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN]&lt;/ref&gt;}}

=== О комунистима — партизанима ===

{{Цитат|Са Комунистима — партизанима не може бити никакове сарадње јер се они боре против династије и за остварење социјалне револуције, што никада не сме бити наш циљ, јер смо ми једино и искључиво само војници и борци за Краља, Отаџбину и слободан народ.&lt;ref name=&quot;Instrukcija&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%94._%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D1%83_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B%D1%83_%D0%BE%D0%B4_20.12.1941. Instrukcija D. Mihailovića Pavlu Đurišiću od 20.12.1941.]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|У комунистичким редовима налазе се Павелићеве усташе, муслимани и муслиманке. Цео онај олош који мрзи Србе и који жели да сада нестане српства са земље. Због тога комунисти, које води један обијач Јосип Броз Тито и предузима сва ова лутања да би дао повод окупатору да уништава српски народ.&lt;ref name=&quot;Radiogramsko&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%94._%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D0%BC_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_7.11.1943. Radiogramsko naređenje D. Mihailovića svim komandantima od 7.11.1943.]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Треба да знате да се на челу партизана налазе хрватске усташе, којима је за циљ да гурну наш народ у братоубилачки рат и да спрече одмазду Хрватима.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_1_27.htm Naređenje Draže Mihailovića od 9. novembra 1941. komandantu bosanskih četničkih odreda za prebacivanje četničkih jedinica iz istočne Bosne u rejon Užica i Kosjerića radi napada na partizane&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Партизанске јединице су пуне разбојника свих врста, као што су усташе - најгори касапи српског народа - Јевреји, Хрвати, Далматинци, Бугари, Турци, Мађари и свих других народа света.&lt;ref&gt;Mihailovic, Rat i mir djenerala, vol. 1, p. 297.&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Код Соколца, кад смо нападали на Вишеград према Сарајеву кад смо опколили немачко-усташки гарнизон, они (партизани) су нас напали с леђа 1943 године.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Комунисте чистите где можете а избегавајте Талијане и посредно искористите ако се што може извући од њих.&lt;ref name=&quot;Petranović&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/92_4.pdf Branko Petranović: Srpski narod u ustanku]&lt;/ref&gt;}} 

{{Цитат|У свим покрајинама предузети најенергичније ударе на комунисте где се год затекну јер то је највеће зло у нашој средини.&lt;ref name=&quot;Radiogramsko&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Предузети најенергичнију пропаганду код људства, а нарочито да су комунисти у вези са Турцима и да међу њима има мало Срба, остало Турци и усташе.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_34.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|То су највећи злотвори које води јеврејштина.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_2.htm IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 20. FEBRUARA DO 6. MARTA 1943. GODINE&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Вара се ко у њима гледа припадника нашег народа.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_22.htm Nikola Milovanović - DRAŽA MIHAILOVIĆ&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Те злотворе и крвнике нашег народа уништавајте без милости. Они нас ометају да имамо слободне руке према непријатељима. Они исто као и Љотићевци подједнако служе Немцима. Без милости уништавајте. Сви команданти су ми одговорни за своје реоне да су чисти од ових мангупа и пробисвета које воде странци Тито и Моша Пијаде.&lt;ref name=&quot;Petranović&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Продужити рад на дефинитивном чишћењу комуниста. Они не смеју постојати у Србији. Крајње је време да са тим гадовима рашчистимо. Уништавајте све њихове симпатизере и јатаке без милости. Када не буду имали симпатизере неће моћи ни да постоје.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;|Михаиловићева депеша број 635 од 12. новембра 1943.}}

{{Цитат|Продужите са чишћењем ваших крајева од комуниста. Пропагандом оријентишите Топличане за нашу ствар. Са тројкама очистите симпатизере.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Са Русима, уколико се дође у додир, апсолутно избегавати свако политизирање, јер нам то може нанети велику штету. Пред Русима партизане не називати комунистима, него олошем, који је састављен од Хрвата, Мађара, Немаца итд.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_74.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|За нас су партизани били најопаснији, јер заузеће простора значи у исто време и учвршћивање утицаја у народу. Немац може тренутно прећи преко просторије, ако има јаче снаге, али нема утицаја на народ, он не може мени да отме народ, јер народ није његов. Народ може да се преотима само између партизана и четника.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Партизани су успели да створе трупе чему се ја нисам надао и употребљавали у герили веома моћне и добре маневре, којима су изазвали знатне губитке код нас. Ти губици проузроковали су наравно и слабо морално осећање код четника.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја против комунизма немам ништа.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

=== О Енглезима ===

{{Цитат|Енглези су обични трговци људским месом и да нема Немаца, Енглези би били најгори народ на свету.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_46.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Ви знате да нам новац треба иначе бих прекидао везе са лупежима.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_2_25.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Убудуће [британску] мисију не обавештавати о акцијама партизана, већ све оно што партизани ураде, известити да су наши одреди урадили.&lt;ref name=&quot;Ispitivanje&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/60_2_9.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Ispitivanje svedoka i čitanje dokumenata]&lt;/ref&gt;|Михаиловићева депеша Ђурићу}}

{{Цитат|На Солуну је постојала грчка изрека: Нема пари, нема трака трука. Према овоме ако нам не пошаљу авионе нећемо рушити објекте.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_3_42.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Наређујем према свим енглеским мисијама следећи поступак:
1. — Највећа, већа него до сада, учтивост и хладноћа.
2. — Препречити им сваку везу са комунистима на терену.
3. — Не дозволити им апсолутно ниједан податак ни о чему.
4. — Онемогућити им уопште снабдевање бензином, тако да што скорије престану њихове станице. У њихов бензин сипати шећер, али то да нико не примети. Ово чувати у највећој тајности и бензин им што пре ускратити под изговором да га нема...&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_47.htm&lt;/ref&gt;}}

=== О муслиманима у Југославији ===

{{Цитат|Oмеђити ’де факто’ српске земље и учинити да у њима остане само српски живаљ; посебно имати у виду брзо и радикално чишћење градова и њихово попуњење свежим српским елементом; изградити план за чишћење или померање сеоског становништва са циљем хомогености српске државне заједнице; у српској јединици као нарочито тежак проблем узети питање муслимана и по могућности решити га у овој фази.&lt;ref&gt; [http://www.znaci.net/00001/4_14_1_6.htm Mihailovićev program izložen u depeši vladi u Londonu septembra 1941.], [[Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda|Zbornik NOR-a]] tom XIV - četnički dokumenti, [http://www.znaci.net/00001/4_14_1.htm knjiga 1], Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 6&lt;/ref&gt;|Михаиловићев програм изложен у депеши влади у Лондону септембра 1941.}}

{{Цитат|Створити непосредне заједничке границе између Србије и Црне Горе, као и Србије и Словеначке чишћењем Санџака од Муслиманског живља и Босне од Муслиманског и Хрватског живља.&lt;ref name=&quot;Instrukcija&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Једним делом снага дејствовати из долине Лима правцем: Бијело Поље — Сјеница са задатком очистити Пештер од Муслиманског и Арнаутског живља.&lt;ref name=&quot;Instrukcija&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Потребно је још сад да се припреми исељавање у Турску или ма гђе ван наше територије. На дан устанка они ће сви бити покренути са својих насеља а што нико неће моћи спречити. — У даном моменту сви муслимани има да буду покренути са својих огњишта. Они који су ближи хрватским областима тамо — главно је да сви буду покренути.&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 1, reg. br. 17/3-18&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|За Црногорце је једина борба, коју они разуму, Турци и Турци. То и Горски вијенац Говори.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

=== О плановима ===

{{Цитат|За напад на све окупаторе ја сам у току зиме 1942. и 1943. имао разрађене операциске директиве и доставио сам их свима командантима корпуса.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Велика Југославија од Триглава до Црног мора нам је идеал.&lt;ref&gt;http://znaci.net/00001/4_14_1_192.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Имао сам план да подигнем против Немаца Бугарску, Румунију, Мађарску и Грчку.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Моја је тежња да на Балкану створим унију, у коју би ушла Грчка, Бугарска и Албанија. Сматрао сам ту идеју здравом, мада је данас тешко остварљива. Мале државе унијом могу створити већу државну заједницу способнију за живот.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Нашао сам се у вртлогу догађаја и смерница... Остао сам ипак само војник. Убеђен сам био да сам на правом путу и позивао сам сваког страног дописникa, па чак и једну мисију Црвене армије да дођу у мој Главни штаб. Судбина је била немислосрдна према мени, када ме је окрутно убацила у овакав вихор, најтежи могући који може једног човека снаћи. Много сам хтео, много сам започео, много веровао, али светски вихор однео је мене и мој рад.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

=== О ратним злочинима ===

{{Цитат|Што се тиче напада на Фочу, она је заузета и поред јаких одреда усташа. Учињен је покољ као одмазда. Извршиоце не могу именовати. То су били борци који су извршили освету. Ја нисам имао појма о покољу цивилног становништва. То никада нисам одобравао.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја извршиоце ту не знам, мржња је била велика, ту је учествовао народ.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/60_3_21.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Završna reč optuženog Dragoljuba Mihailovića]&lt;/ref&gt;|О четничком покољу у Фочи августа 1942.}}

{{Цитат|Најтежа страна у целокупној оптужници, коју имам на својим леђима, то је ратни злочин. Дубоко жалим, јер нисам способан за то. Од мене су крили догађаје.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

=== Остало ===

{{Цитат|Ја сам вршио и улогу патријарха, желећи да их измирим [четничке вође]. У мојим депешама има много одбране за мене. Ја сам играо улогу човека који мири. Маса мојих депеша иде на мирење тих међусобно завађених људи. Они су као обласне старешине увек један другоме нешто сметали. Ја сам, као што рекох, вршио улогу патријарха.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја нисам хтео да идем из земље, нисам хтео да имитирам руске избеглице. Хтео сам да останем у земљи.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

== Михаиловићев проглас од 16. новембра 1941. године ==

КОМАНДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈНЕ СИЛЕ НА ОКУПИРАНОЈ ТЕРИТОРИЈИ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

О. Бр. 1012 16 новембра 1941 године Главни стан

СРБИ, ХРВАТИ И СЛОВЕНЦИ,

Одазивајући се вапају мог напаћеног народа и мојим националним и војничким дужностима ступио сам на чело јуначких и неустрашивих бораца за слободу, част и будућност Југославије.

Наш Врховни Заповедник Њ. В. Краљ Петар II потврдио ме, на предлог слободне југословенске Владе у Лондону, за Команданта целокупне југословенске војне силе на окупираној територији Краљевине Југославије. Тиме су сви наоружани покрети у целој држави стављени под моју команду и подређени старешинама које ћу наименовати, како војни закони и дисциплински прописи наређују.

Прве војне јединице већ се налазе у борби, нови одреди су у формирању широм наше раскомадане и поробљене Отаџбине.

У Србији моје су трупе у успешним борбама ослободиле велике пределе од насилничке власти које су биле принуђене да повуку знатна појачања са источног фронта, где им јуначке руске армије задају смртоносне ударце. Југославија према томе нема само свога Краља и Владу, већ и слободну државну територију са слободним грађанима. Благодарећи успесима мојих трупа, ми смо већ у могућности да противнику враћамо мило за драго за оно што чини над нашим ненаоружаним становништвом те да предузмемо репресалије, ако се према регуларним трупама Краљевине Југославије не би понашао према међународним законима ратовања.

У Хрватској Павелићеве издајице већ стрепе пред онима који дижу оружје да оперу срамоту са имена хрватскога.

Словенија, уједињена у отпору против насилника, да освети насилно протеривање наше браће из родне груде и да понесе народну тробојку на Сочу и Госпој Светој.

Ослободити Отаџбину суровог насилника, повратити част нашим заставама, понети их на крајње границе где наш народ бива и ујединити га у Великој Југославији, уређеној братским споразумом Срба, Хрвата и Словенаца на основама поштовања народних права и друштвеног поретка, на корист народних слојева. Ево, узвишених циљева наше несаломљиве борбе.

Противу противника, опремљеног најсавршенијим оружјем, може бити успешна борба уједињеним снагама, организована и вођена само са једног места. Појединачне акције значе лакомислено пролевање драгоцене крви народа који већ крвави из безброј рана. Слога, јединство и дисциплина су данас највиша народна дужност и предуслов сваке победе.

Зато позивам све појединачне борбене покрете да се прикључе народној војсци коју ћу водити према заклетви, положеној од нас свију Краљу и Отаџбини. Непослушни служе само непријатељу и имаће да одговарају пред војним законима, ако би се заклонили од народног суда.

Официри, подофицири, војници и родољуби! Одазовите се у овом историском тренутку крику Отаџбине и придружите се редовима народне војске која се диже на угњетача.

Свим средствима потпомогните нашу борбу и спремајте се за дан Васкрсења. У овој тешкој борби заједно смо са нашим великим савезницима чије копнене, поморске и ваздушне снаге подупреће у одлучном часу нашу борбу.

Моја ће бити брига да таква сарадња буде на време организована и плански спроведена. Обраћам се нарочитим поуздањем нашој омладини да својим заносом пружи обновљеној југословенској војсци свеже и неуморне снаге у борби која се води да се младим покољењима обезбеди велика будућност.

Тражена цена и жртве су, тешке и крваве, али ће успех бити историског значаја за векове: слободан живот, величина народа и благостање за све Јужне Словене Уједињене под окриље заједничке мајке Велике Југославије!

Јунаци, напред!

С вером у Бога за Краља и Отаџбину.

Командант
југословенске војне силе на

окупираној територији краљевине Југославије

ђенералштабни пуковник

== Други о Дражи Михаиловићу ==

{{Цитат|Као што знамо, сву активност у Југославији морали бисмо заправо приписати партизанима. Међутим, кад је ријеч о јавној употреби тог податка, не видим зашто би било штетно да нешто од тога припишемо у заслугу Михаиловићу.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/171.htm BRITANSKA POLITIKA PREMA POKRETU OTPORA U JUGOSLAVIJI I GRČKOJ], - referati i diskusije sa konferencije iz maja 1973. održane u ''{{jez-en|School of Slavonic and East European Studies (University of London)}}''  - {{jez-en|Phyllis Auty}} i Richard Clogg, urednici, Delo, Ljubljana-Zagreb 1978 - glava 12. Diskusija o izlaganjima {{jez-en|E. Baker}}, {{jez-en|Bailey}}-a, {{jez-en|Maclean}}-a i {{jez-en|Taylor}}-a str. 458-459&lt;/ref&gt;|Лорд Гленконер, шеф британске SOE у Каиру, 1942.}}

{{Цитат|У тренутку када је Михаиловић у великом степену играо улогу квислинга био је награђен најјачом британском пропагандом.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.znaci.net/00001/5_3.htm |title=William Deakin, BOJOVNA PLANINA |publisher=Znaci.net |date= |accessdate = 04. 05. 2013.}}&lt;/ref&gt;|[[Бил Хадсон]], шеф британске мисије у Дражином штабу, 1942.}}

{{Цитат|Армијски генерал Драгољуб Д. Михаиловић, легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина, није престао водити борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу.&lt;ref name=&quot;De Gol&quot;&gt;{{Cite news|url=http://www.sistory.si/publikacije/prenos/?target=pdf&amp;urn=SISTORY:ID:9051 | title = Priznanja Draži Mihailoviću | accessdate=25. 1. 2014 | work = | publisher = Službene novine (ratno izdanje) broj 11}}&lt;/ref&gt;|[[Шарл де Гол]], француски војни заповедник и државник, 1943.}}

{{Цитат|Ако стварно желите да имате користи од Михаиловића, мораћете да поштеније извештавате о њему у штампи и на радију. Бејли је био са Михаиловићевим снагама када су оне заузеле Прибој, Пријепоље и Беране. Ја сам видео освајање Вишеграда, разарање мостова и знам да је Остојић узео Рогатицу. Ништа од овога није приписано Михаиловићу, мада сте били обавештени. С друге стране, када су партизани истерали те снаге, Би-Би-Си је њима приписао заузимање тих места од непријатеља.&lt;ref&gt;Kosta Nikolić, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga III, Beograd 1999., str. 175-176&lt;/ref&gt;|[[Чарлс Армстронг (генерал)|Чарлс Даглас Армстронг]], британски генерал у поруци Каиру 18. новембра 1943.}}

{{Цитат|Михаиловић већ тражи везу са немачким командама, да не би потпао под комунистичку власт.&lt;ref&gt;[https://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%83_1. 11.1943 Izveštaj nemačkog komandanta Jugoistoka o stanju na Balkanu 1. 11.1943.]{{dead link|date=May 2013}}&lt;/ref&gt;|[[Максимилијан фон Вајхс]], немачки командант Југоистока, 1943.}}

{{Цитат|Изванредне ствари постижу се у Југославији од стране Тита, који ради много више него што је Михаиловић постигао.&lt;ref&gt;Splendid things had been accomplišed in Yugoslavia by Tito, who is doing muč more than Mihailovič had accomplišed. There were no plans to put a large army into Yugoslavia, but a blow could be struck at the Germans by means of assisting the Tito forces through increased supplies. [http://znaci.net/00002/334.htm SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943)], strana 519&lt;/ref&gt;|[[Винстон Черчил]], премијер Велике Британије, 1943.}}

{{Цитат|Разлог зашто смо обуставили снабдевање Михаиловића оружјем и нисмо му дали подршку био је једноставан. Он се није борио против непријатеља и, штавише, неки његови потчињени правили су споразуме са непријатељем.&lt;ref name=&quot;Meklejn11&quot;/&gt;|[[Винстон Черчил]], премијер Велике Британије, 1944.}}

{{Цитат|Недић верно служи немачким интересима. Слично је и с Дражом Михаиловићем, који се до данас трудио да не заузме непријатељско држање према окупатору.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/4_14_4_231.htm Zabeleška obaveštajne grupe nemačkih komandi na Jugoistoku od 30 avgusta 1944. sa savetovanja u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka]&lt;/ref&gt;|[[Херман Нојбахер]], немачки изасланик за Балкан, 1944.}}

{{Цитат|Дража Михаиловић је неоспорно доказао: 1) да жели да одржава примирје с окупационим силама и 2) да је он толико антикомуниста, да је успркос енглеским понудама дао предност просјачењу код окупатора пред слогом с црвеном страном.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;|[[Херман Нојбахер]], немачки изасланик за Балкан, 1944.}}

{{Цитат|Дража Михаиловић, задржавајући симболички своје непријатељство према окупатору, неће ни по коју цену да се бори против нас. [...] Д. М. је уверен да ћемо ми у догледно време евакуисати земљу, нада се да се то неће догодити тако брзо; припрема се искључиво за одбрану националне монархије против комунизма; без прекида наставља ту борбу и желео би, када ми једном одемо, да без борбе ступи на наше кључне положаје.&quot;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/11_69.htm Нојбахеров извештај Рибентропу о војно-политичкој ситуацији у Србији од 1. септембра 1944.]&lt;/ref&gt;|[[Херман Нојбахер]], немачки изасланик за Балкан, 1944.}}

{{Цитат|а) Немам ништа против малих тактичких маневара с покретом Драже Михаиловића, али б) тражено формрање армије, која би била јачине 50.000 људи, никако не долази у обзир.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/4_12_4_112.htm Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944.]&lt;/ref&gt;|[[Адолф Хитлер]], фирер Немачког Трећег Рајха, 1944.}}

{{Цитат|Михаиловићеве трупе су се некада бориле против наших окупационих трупа из лојалности према своме краљу. У исто време су се бориле против Тита, због својих антикомунистичких убеђења. Овај рат на два фронта није могао дуго потрајати, посебно када је британска подршка почела фаворизовати Тита. Следствено, Михаиловић је показао пронемачка стремљења. Било је ангажмана током којих су се српски четници борили против Тита заједно са немачким трупама. Са друге стране, дешавало се да непријатељски расположене четничке групе нападну немачке возове за снабдевање да би попунили сопствене залихе.

Михаиловић је волео да остане у позадини, и препусти такве послове својим подређенима. Он се надао да ће дочекати своје време овом игром моћи, док му англо-америчко искрцавање не обезбеди довољну подршку против Тита. Немачка је пригрлила његову подршку, колико год привремену. Четничке извиђачке активности наши команданти су високо ценили.&lt;ref&gt;http://znaci.net/00002/318_4.htm ''MIHAILOVIC liked to remain in the background, and leave such affairs up to his subordinates. He hoped to bide his time with this play of power until an Anglo—American landing would provide sufficient support against TITO. Germany welcomed his support, however temporary. Chetnik reconnaissance activities were valued highly by our commanders.''&lt;/ref&gt;|[[Максимилијан фон Вајхс]], немачки командант окупираног Балкана, 1945.}}

{{Цитат|У ствари, генерал Михаиловић био је тај који је давао упутства влади, а не који је примао упутства од владе. Знам да су пред његовим ауторитетом сви дрхтали и сви, који су били тада на влади, гледали су да се њему удобре.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_72.htm&lt;/ref&gt;|[[Војислав Лукачевић]], четнички командант, 1945.}}

{{Цитат|Уз помоћ наше пропаганде, ми смо у нашој машти од Михаиловића направили нешто што он никада озбиљно није ни представљао. Сад смо га одбацили, јер није испунио наша сопствена очекивања.&lt;ref name=&quot;Meklejn11&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.znaci.net/00001/1_11.htm |title=Ficroj Meklejn: RAT NA BALKANU glava 11 - NOVI DOGOVOR |publisher=Znaci.net |date= |accessdate = 04. 05. 2013.}}&lt;/ref&gt;|[[Фицрој Меклин]], члан британске мисије код партизана.}}

{{Цитат|Генерал Михаиловић је видио свој допринос заједничком циљу у скретању анти-њемачких осјећања у анти-партизанска осјећања. Само на потпуно лицемјерној основи може његово дјеловање бити представљено као ишта друго осим штета циљу Савезника.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/3.htm Basil Davidson: PARTISAN PICTURE] &quot;General Mihaylovitch saw his contribution to the common cause in turning anti-German feeling into anti-partisan feeling. Only on the most Jesuitical grounds can his action be represented as anything but damaging to the cause of the Allies.&quot;&lt;/ref&gt;|[[Basil Davidson]], шеф британске мисије код партизана.}} 

{{Цитат|Генерал Дража Михаиловић је био патриота, храбри војник и срчани савезник Сједињених Држава и свих нација које су ушле у рат почетком четрдесетих да уништи тираније које су тежиле да поробе наш свет. 

Стотине америчких пилота дугују своје животе генералу Михаиловићу и његовим снагама и амерички народ никад неће заборавити тај дуг. 

Докле год постоје патриоте у било којој нацији, име генерала Михаиловића ће бити памћено и поштовано.&lt;ref&gt;https://philosophymr.com/pdf/publications/10-Nixon_Reagan_on_General_Draza_Mihailovic.pdf {{Bare URL PDF|date=March 2022}}&lt;/ref&gt;|[[Ричард Никсон]], председник Сједињених Америчких Држава, у писму о Дражи Михаиловићу, у Њујорку, 21. априла 1966.}}

{{Цитат|Михаиловић је осећао фанатичну мржњу, дубоко и чврсто усађену још у војној академији, према свему што је, као на пример комунизам, било супротно интересима монархије.&lt;ref&gt;Коста Николић, Историја равногорског покрета, књига III (str. 314), Београд 1999.&lt;/ref&gt;|Пуковник [[Виљем Бејли]], шеф британске мисије код четника, 1973.}}

{{Цитат|За мене, који сам ступио на престо предака у знак одбране крста и слободе од најезде Хитлерове свастике и ропства у њој оличеног, и под чијом су владавином умирале под истим знамењима, легије хероја и мученика, са највећим међу њима генералом Дражом Михаиловићем, није никад била и никад неће бити могућна коегзистенција између Христа и антихриста, између крсташа Светога Саве и комунистичког безбожништва. |[[Петар II Карађорђевић]], краљ Југославије, у Билефелду, Западној Немачкој, 06. септембра 1964.}}

{{Цитат|Рече Господ: „Од ове љубави нико нема веће него кад ко живот свој положи за пријатеље своје.” (Јован, 15, 13)

Поштована Господо српска, браћо и сестре,

У свим временима и народима слављени су као велики људи, изнад свих других, они који су положили живот свој за пријатеље своје или ближње своје. Такву љубав, показану жртвовањем себе за пријатеље и ближње, назвао је Спаситељ наш највећом љубављу.

У ширем обиму, таква се љубав може односити на оне велике људе који полажу живот свој за цео један народ. У најширем обиму она се односи искључиво на Сина Божијег Исуса Христа, који је положио живот свој на крсту за васцели род људски.

Према томе, Божије је, а не човечије, положити живот свој за све човечанство; док је за обичне велике људе: положити живот свој за пријатеље и ближње, а за највеће синове човечије: положити живот свој за цео један народ. Покојни Дража Михаиловић показао је највећу љубав доступну синовима човечијим тиме, што је положио живот свој за народ свој. Љубав која премаша и ту љубав, није за човека него за Бога…

Покошен је Дража косом смрти после петогодишње мучне одбране живота свога народа, осуђеног на смрт и напотпуно истребљење. Покошен је косом неправде у борби за правду свога српског народа, или речено видовданским језиком: за крст часни и слободу златну. Увек и за увек два узвишена и непроменљива начела у свим великим српским борбама од св. Саве до наших дана. У борби коју је усуд досудио њему и његовој генерацији, он није могао дати ништа веће него што је дао, тј. живот свој.

Зато ће правична историја ставити њега на равно са косовским витезима, како њега, тако и сву његову изгинулу војску, све његове храбре војводе, барјактаре, капетане и ратнике. Јер, сви они са својим вођом остварише ону љубав коју Христос назива највећом, положивши живот за народ свој, исто као и велики Кнез на Косову са својом крстоносном војском и Карађорђе са својим устаницима. Увек и за увек иста војска, исти народ, иста начела.

Но застанимо у данашњи дан, и учинимо једно сравњење себе са народним јунаком коме чинимо овај помен.

По свим описима, Дража је био народни човек у буквалном смислу. Да ли су сви они који њега сада славе, народни људи, или пак туђинци српском народу у свему осим српског имена?

Дража је био дубоко побожан човек, молио се Богу дан и ноћ, постио, причешћивао се и држао крсну славу. Да ли тако чине сви они који се крепко држе за његов шињел и диче негдашњим познанством с њим?Дража је био у законитом браку с венчаном женом. Како се могу онда хвалити Дражом неки који се жене (или полужене) туђинкама, док њихове законите супруге у Отаџбини, верне и чисте као весталке, чувају огњиште, пале крсне свеће, васпитавају децу и очекују састанак са њима?

Дража је чинио сва усиља да уједини и сложи српски народ. Шта, дакле, имају заједничкога са Дражом они који раздиру организам српског народа, цепају Српство и разбијају га у ситно иверје, које није ни за какву зидарију, него само за огањ, а све вичу: „Дража, Дража!“, „Ја и Дража!“, „Ми и Дража!“.

Дража, да је избегао у иностранство (хвала Богу те није!), свакако би се срцем прибио уз све српске националне организације у слободном свету. Како, онда, да схватимо оне који одричу свој дуг Српској народној одбрани и нису учлањени ни у Српску православну цркву, нити у једну српску родољубиву организацију?

Тешко ми је, заиста тешко, што морам да упутим са олтара ову оштру опомену (не само ради Српства, него и ради тих самих) онима који морално поклекнуше у страном свету, који надвладаше у рату већа зла, док сада у миру подлегоше мањим.

Њима довикујем: „На прави пут, браћо! Ваш Командант је жив, и он вас из оног света види на странпутици и жалости се! Но, колико ми је тешко учинити ову опомену неколиким, толико ми чини радост што са овога места могу да похвалим сву ону огромну већину српских ратника који до данас не поклекнуше, него осташе на висини Дражине побожности, родољубља и поштења.

То су Дражини јунаци, који са својим славним Командантом пођоше кроз крв и огањ; којима су ране једино одликовање, а Дражин пример звезда светиља на путу живота. Њима припада првенство, али не искључиво, у прослављању великог српског сина мученика.

Јер, Дража Михаиловић припада целом српском народу, никако једној партији, и не само једној нашој генерацији, него и будућим.

Народ који у страховитом мраку робовања и страдања, издиже из своје средине велике људе, велике по љубави, праведности и храбрости, који му светли у ноћи, далек је од пропасти а близак васкрсењу, већој слави и пунијем животу такве људе, многе и многе, на челу са Дражом Михаиловићем, даровао је Бог Србима у овој мученичкој генерацији.

Да се радујемо и веселимо с благодарношћу Свевишњем. Јер, док су код неких других народа у прошлом светском рату вођи били крволоци и стрвинари, неморални злочинци какве сунце није видело од постанка света, дотле су вођи српског народа, на челу са Дражом, били људи богољубиви, правдољубиви и народољубиви.

Имена оних првих на Небу се неће споменути, а у историји света спомињаће се с одвратношћу и проклетством: док ће имена оних других на Небу бити песма бесмртних духова, а на земљи слава и похвала поколења и поколења.

Дража Михаиловић био је легендарна личност и за време свога живота, но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника. С временом тај ће ореол бивати све светлији, а име Дражино све славније. А који се зову Дражини, нека подражавају Дражу.

Бог да му дарује вечни живот у сјају Небеске Србије! Амин, Боже, дај! Слава му!&lt;ref&gt;[https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%BE_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 Беседа о Дражи владике Николаја Велимировића]&lt;/ref&gt;|[[Николај Велимировић]], епископ СПЦ, у цркви Христова Васкрсења у Чикагу, 18. јула 1954.}}

{{Цитат|Главно дело генерала Михаиловића по коме он улази у историју Другог светског рата, јесте његова герилска војна противу немачке војне силе у нашој земљи. У Другом светском рату гериле се јављају у свим заузетим земљама. Герила генерала Михаиловића је била најранија. Герила, као што се у Другом рату показало, може много, али не може све. Она не може да туче главну непријатељску снагу, она сама собом не може да ослободи земљу. Али, као помоћно средство редовне војске, она може да учини много. С чисто војног гледишта, герила генерала Михаиловића највише је вредела онда када се била везала за савезничке операције у Северној Африци. У тој прилици, Михаиловић је, по признању самих савезничких команданата, учинио њима врло велике услуге. Михаиловић је тачно знао шта герила може, а шта не може. Своју главну акцију он је припремао за онај тренутак када почне искрцавање савезничких трупа на Балканско Полуострво. Дотле било је довољно што је његова герила била успела везати известан број непријатељских дивизија. Овај његов план био је поремећен појавом комунистичке гериле. Као што се зна, Комунисти се нису ставили у покрет чим су Немци продрли у нашу земљу, они су то учинили то тек неколико недеља доцније, онда када су Немци заратили са Русијом. Докле је Михаиловић имао један првенствено војни план, Комунисти су имали један првенствено, политички, или, тачније речено, партиски план. Они су се спремали да, после слома Немачке, дограбе власт у Југославији. Једина организована војна снага која би им се могла одупрети био је генерал Михаиловић. Зато су Комунисти прешли да га, ако могућно, још пре немачког слома униште. Они су изазвали прави грађански рат између Михаиловићеве и своје гериле. Ко год за време непријатељске окупације изазива грађански рат, тај уствари служи непријатељу. То је што треба имати на уму, када је реч о комунистичким самохвалама да су сви други осим Комуниста сарађивали с непријатељем.

У грађанском рату победили су Комунисти. Они су победили захваљујући војној помоћи Совјетске Уније и политичким погрешкама Савезника. Да тога није било, генерал Михаиловић не би доживео катастрофу. У данашње доба светских ратова све је тако везано једно с другим, да ничији успех више не зависи само од његових личних напора. Шта ће бити с нама често зависи од догађаја у сасвим другом делу света, а Михаиловићева судбина била је запечаћена већ у Техерану, када је пропао план о искрцавању Британаца и Американаца на Балканско Полуострво. Шта човек да ради у тако неизвесним временима, када није могућно израчунавати услове успеха? Ако се не варам, баш је Винстон Черчил (Winston Churchill) рекао, да у таквим временима остаје само једно, а то је испунити дужност. Ако се више не зна шта може донети успех, зна се шта дужност налаже. Генерал Михаиловић није постигао успех али је своју дужност испунио.

Генерала Михаиловића, уосталоме, не треба судити само по његовим делима. Треба узети у обзир и његову личност, која је била у извесном смислу већа од његових дела. Колико је то тачно, види се већ по томе, што он није ушао само у историју него и у народно предање. Има доста њих који су ушли у историју и добили у њој угледно место, али који нису оставили трага у народном предању. У историји Србије XIX века било је знаменитих државника и војвода о којима су се историчари много бавили, али о којима у народу нема ни приче ни песама. Генерал Михаиловић, напротив живи у народном сећању, живи онако као што живе народни јунаци из народних песама. Он је ушао у ред оних легендарних личности које имају поколењима да служе за пример. Те су личности једна врста народне савести. Познији нараштаји морају да пазе да се покажу достојни тако великих предака. Владика Данило у Горском вијенцу оним Црногорцима који су скренули с права пута:

Су чим ће те изаћи пред Милоша

И пред друге српске витезове

Који живе докле сунце грије?

Све те витезове који су својим примером обележили познијим нараштајима пут дужности, спада генерал Михаиловић.

За живота он је био гоњен, клеветан, мучен, и најзад уморен. Његово тело је разнето на комаде, и он нема гроба. Али они помени који му се чине широм целе емиграције показује да он и даље живи у души српког народа, и да ће ту живети увек, докле српско име буде трајало, јер он је дао свом народу све што смртни човек може дати.

Нека је вечна слава генералу Михаиловићу! |[[Слободан Јовановић]], српски правник, историчар, књижевник и политичар, у Лондону, 20. јула 1952.}}

== Извори ==
{{reflist|2}}
{{Википедија}}

{{DEFAULTSORT:Михаиловић, Драгољуб}}
[[Категорија:Политичари]]
[[Категорија:Срби]]
[[Категорија:Официри]]
[[Категорија:Осуђени на смрт]]
[[Категорија:Генерали]]
[[Категорија:Личности Првог светског рата]]
[[Категорија:Личности Другог светског рата]]</text>
      <sha1>8g4zh4ybxq5r8od1iufg85afbu4tch0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Александер Грејам Бел</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11496</id>
    <revision>
      <id>29473</id>
      <parentid>27984</parentid>
      <timestamp>2022-08-08T08:56:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>RoastPig</username>
        <id>5068</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1470" xml:space="preserve">[[Датотека:Alexander Graham Bell.jpg|thumb]]

Александер Грејам Бел (3. март 1847 — 2. август 1922) био је научник, проналазач и оснивач телефонске компаније Бел.

== Цитати ==
{{цитат|Г. Вотсон — Дођите овамо — желим да вас видим.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Усредсредите све своје мисли на посао који имате. Сунчеви зраци не сагоревају док се не изоштре.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Не може доћи до менталне атрофије код било које особе која наставља да посматра, да памти оно што посматра и да тражи одговоре за своја непрестана како и зашто о стварима.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Упорност мора имати неки практичан циљ, иначе неће користити човеку који је поседује. Човек без практичног циља постаје будала или идиот. Такве особе пуне наше азиле}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Александер Грејам Бел}}

[[Категорија:Британци]]
[[Категорија:Шкоти]]
[[Категорија:Научници]]
[[Категорија:Проналазачи]]</text>
      <sha1>4grt22c6lvpx946iezs6q78kqd7x78m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шарл IX Валоа</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11823</id>
    <revision>
      <id>29475</id>
      <parentid>28651</parentid>
      <timestamp>2022-08-08T09:03:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>RoastPig</username>
        <id>5068</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="966" xml:space="preserve">[[Датотека:Bemberg Fondation Toulouse - Portrait de Charles IX - François Clouet - Inv.1012.jpg|thumb]]

Шарл IX (1550 — 1574) био је краљ Француске од 1560. до 1574. Био је син краља Анрија II и Катарине Медичи.

== Цитати ==
{{цитат|Ах, ту си, оче мој! Не можеш више да побегнеш од нас. чак и кад би хтео. Ово је најсрећнији дан у мом животу!}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Зар никад нећу имати мира? Шта? Још увек неки нереди!}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Мртав непријатељ увек добро мирише.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Побити их све. (Уредба о масакру хугенота током Св. Вартоломеја)}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Шарл IX Валоа}}

[[Категорија:Француски краљеви]]</text>
      <sha1>93e5xihbr0igt4n9jymdans5kw54k9p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Франсис Дрејк</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12210</id>
    <revision>
      <id>29474</id>
      <timestamp>2022-08-08T09:00:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>RoastPig</username>
        <id>5068</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Датотека:1590 or later Marcus Gheeraerts, Sir Francis Drake Buckland Abbey, Devon.jpg|thumb]]  Вицеадмирал сeр Франсис Дрејк (око 1540 — 27. јануар 1596) био је енглески гусар, трговац робљем, морепловац, поморски јунак, политичар и грађевински инжењер у елизабетанском добу.  == Цитати == {{цитат|Мора п…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2376" xml:space="preserve">[[Датотека:1590 or later Marcus Gheeraerts, Sir Francis Drake Buckland Abbey, Devon.jpg|thumb]]

Вицеадмирал сeр Франсис Дрејк (око 1540 — 27. јануар 1596) био је енглески гусар, трговац робљем, морепловац, поморски јунак, политичар и грађевински инжењер у елизабетанском добу.

== Цитати ==
{{цитат|Мора постојати почетак сваке велике ствари, али наставак до краја док се потпуно не заврши доноси праву славу.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Јер, животом Божијим, чак ми је потребна и памет да размишљам о томе. Ево такве контроверзе између морнара и господе, и такве трбушности између господе и морнара, излуђује ме што то чујем. Али, моји господари, мора да ми остане. Јер морам имати господина да вуче и црта са морнаром, и морнара са господином. Шта! покажимо се као друштво и не дајмо повода душману да се радује нашем пропадању и свргавању. Познавао бих га да би одбио да стави руку на конопац, али знам да таквог овде нема...}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Дошавши до њих, дошло је до неког топовског пуцања између неких од наше флоте и неких од њих, и колико ми видимо, они су одлучни да продају своје животе ударцима. … Ово писмо, часни Господе, шаље се на брзину. Флота Шпанаца је нешто изнад стотину једара, много великих бродова; али заиста, мислим да није половина од њих ратници. Журба.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Франсис Дрејк}}

[[Категорија:Енглези]]
[[Категорија:Политичари]]
[[Категорија:Морепловци]]</text>
      <sha1>b9lpi65088oxlqi6cs36ojlz5y8160c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>29476</id>
      <parentid>29474</parentid>
      <timestamp>2022-08-08T09:11:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>RoastPig</username>
        <id>5068</id>
      </contributor>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2418" xml:space="preserve">[[Датотека:1590 or later Marcus Gheeraerts, Sir Francis Drake Buckland Abbey, Devon.jpg|thumb]]

Вицеадмирал сeр Франсис Дрејк (око 1540 — 27. јануар 1596) био је енглески гусар, трговац робљем, морепловац, поморски јунак, политичар и грађевински инжењер у елизабетанском добу.

== Цитати ==
{{цитат|Мора постојати почетак сваке велике ствари, али наставак до краја док се потпуно не заврши доноси праву славу.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Јер, животом Божијим, чак ми је потребна и памет да размишљам о томе. Ево такве контроверзе између морнара и господе, и такве трбушности између господе и морнара, излуђује ме што то чујем. Али, моји господари, мора да ми остане. Јер морам имати господина да вуче и црта са морнаром, и морнара са господином. Шта! покажимо се као друштво и не дајмо повода душману да се радује нашем пропадању и свргавању. Познавао бих га да би одбио да стави руку на конопац, али знам да таквог овде нема...}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Дошавши до њих, дошло је до неког топовског пуцања између неких од наше флоте и неких од њих, и колико ми видимо, они су одлучни да продају своје животе ударцима. … Ово писмо, часни Господе, шаље се на брзину. Флота Шпанаца је нешто изнад стотину једара, много великих бродова; али заиста, мислим да није половина од њих ратници. Журба.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Франсис Дрејк}}

[[Категорија:Енглези]]
[[Категорија:Политичари]]
[[Категорија:Морепловци]]
[[Категорија:Адмирали]]</text>
      <sha1>lsxt4gi7ng2rrfdowb6xz8i9dmdll5c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Гаспар II де Колињи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12211</id>
    <revision>
      <id>29477</id>
      <timestamp>2022-08-08T09:14:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>RoastPig</username>
        <id>5068</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Датотека:Gaspard-II-de-coligny.jpg|thumb]]  Гаспар де Колињи (16. фебруар 1519 — 24. август 1572), француски државник и адмирал.  == Цитати == {{цитат|Пре би ме вукли улицама Париза него што би ми дозволили да започнем још један грађански рат!}}&lt;br /&gt;  {{цитат|Да је још увек био човек, али…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="705" xml:space="preserve">[[Датотека:Gaspard-II-de-coligny.jpg|thumb]]

Гаспар де Колињи (16. фебруар 1519 — 24. август 1572), француски државник и адмирал.

== Цитати ==
{{цитат|Пре би ме вукли улицама Париза него што би ми дозволили да започнем још један грађански рат!}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да је још увек био човек, али био је само неваљалац.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Гаспар II де Колињи}}

[[Категорија:Французи]]
[[Категорија:Државници]]
[[Категорија:Адмирали]]</text>
      <sha1>jgywk9qc46v2t1vq6oc4athqbp4jaki</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лари Сангер</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12212</id>
    <revision>
      <id>29478</id>
      <timestamp>2022-08-08T09:22:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>RoastPig</username>
        <id>5068</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Датотека:L Sanger.jpg|thumb]]  Лоренс Марк Сангер (16. јул 1968) амерички је филозоф и оснивач интернет енциклопедије Citizendium.  == Цитати == {{цитат|Знам да је Википедија веома кул. Многи људи не мисле тако, али наравно греше.}}&lt;br /&gt;  {{цитат|Википедији недостаје навика или трад…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1103" xml:space="preserve">[[Датотека:L Sanger.jpg|thumb]]

Лоренс Марк Сангер (16. јул 1968) амерички је филозоф и оснивач интернет енциклопедије Citizendium.

== Цитати ==
{{цитат|Знам да је Википедија веома кул. Многи људи не мисле тако, али наравно греше.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Википедији недостаје навика или традиција поштовања стручности.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Најбоља ствар коју у основи можемо да урадимо је да понудимо алтернативе и учинимо их бољим и бољим и бољим.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Не постоји владавина права на Википедији... али начин на који се политике примењују је апсолутно произвољан.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Лари Сангер}}

[[Категорија:Американци]]
[[Категорија:Филозофи]]</text>
      <sha1>dakyvnx9jfy1oiu19amxzo3x7h8m4rr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Едмунд Халеј</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12213</id>
    <revision>
      <id>29479</id>
      <timestamp>2022-08-08T09:25:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>RoastPig</username>
        <id>5068</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Датотека:Edmond Halley.jpg|thumb]]  Едмунд Халеј (29. октобар 1656 — 14. јануар 1742) је био енглески астроном и геофизичар.  == Цитати == {{цитат|Стога, ако се, према ономе што смо већ рекли, комета врати око 1758. године, искрено потомство неће одбити да призна да је ово први откри…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="982" xml:space="preserve">[[Датотека:Edmond Halley.jpg|thumb]]

Едмунд Халеј (29. октобар 1656 — 14. јануар 1742) је био енглески астроном и геофизичар.

== Цитати ==
{{цитат|Стога, ако се, према ономе што смо већ рекли, комета врати око 1758. године, искрено потомство неће одбити да призна да је ово први открио Енглез.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Преовладало је Аристотелово мишљење да комете нису ништа друго до сублунарне паре, до те мере да је овај узвишени део астрономије остао потпуно занемарен.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Едмунд Халеј}}

[[Категорија:Британци]]
[[Категорија:Астрономи]]
[[Категорија:Геофизичари]]</text>
      <sha1>a68aq5zvhc2667jtpoypt6djm6hm9jv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Геофизичари</title>
    <ns>14</ns>
    <id>12214</id>
    <revision>
      <id>29480</id>
      <timestamp>2022-08-08T09:25:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>RoastPig</username>
        <id>5068</id>
      </contributor>
      <comment>Направљена празна страница</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="0" />
      <sha1>phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Михајло Месаровић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12215</id>
    <revision>
      <id>29481</id>
      <timestamp>2022-08-08T09:29:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>RoastPig</username>
        <id>5068</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: Михајло Д. Месаровић (2. јул 1928) је српски научник, професор системског инжењеринга и математике на Кејс универзитету у Кливленду, Охајо, Сједињене Америчке Државе.  == Цитати == {{цитат|Пошто се може тврдити да се и наука и инжењерство баве проучавањем реалних…</comment>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3067" xml:space="preserve">Михајло Д. Месаровић (2. јул 1928) је српски научник, професор системског инжењеринга и математике на Кејс универзитету у Кливленду, Охајо, Сједињене Америчке Државе.

== Цитати ==
{{цитат|Пошто се може тврдити да се и наука и инжењерство баве проучавањем реалних система и њиховог понашања, следи да би општа теорија требало да се бави проучавањем општих система... Довољно је да се у овој расправи размотри општа систем као апстрактни аналог или модел класе реалних система. Општа теорија система је онда теорија општих модела.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Општа теорија система бави се најосновнијим концептима и аспектима система. Многе теорије које се баве специфичнијим типовима система (нпр. динамички системи, аутомати, контролни системи, системи теоријске игре, између многих других) су у развоју већ дуже време. Општа теорија система бави се основним питањима заједничким за све ове специјализоване третмане. Такође, за заиста сложене феномене, попут оних који се претежно налазе у друштвеним и биолошким наукама, специјализовани описи који се користе у класичним теоријама (које су засноване на посебним математичким структурама као што су диференцијалне или диференцијалне једначине, нумеричке или апстрактне алгебре, итд.) раде не представљају адекватно и правилно стварне догађаје. Било због овог неадекватног поклапања између догађаја и врста доступних описа или због чистог недостатка знања, за многе заиста сложене проблеме могу се дати само најопштије изјаве, које су квалитативне, а пречесто чак и само вербалне. Општа теорија система има за циљ да пружи опис и објашњење за тако сложене феномене.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Михајло Месаровић}}

[[Категорија:Срби]]
[[Категорија:Математичари]]</text>
      <sha1>hnuzi8o2jxusrj5hs11b3nckuary615</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>