Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.23 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 0 930 29536 25039 2022-08-11T08:59:46Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki {{Wikipedia|Меша Селимовић}} [[File:MesaSelimovic Serbian Literature Great Men Stamps.jpg|thumb|Meša Selimović]] '''[[w:Меша Селимовић|Меша Селимовић]]''' (26. април 1910 - 11. јул 1982) је истакнути југосовенски писац, који је стварао у другој половини XX века. После прве књиге, збирке приповедака "Прва четa" (1950), с темом из НОБ-а, објављује роман "Тишине" (1961). Следе књиге, збирка приповедака "Туђа земља" (1962) и кратки поетски роман "Магла и мјесечина" (1965). == Цитати == * '''Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин.''' '''Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика.''' Једнако поштујем своје поријекло и своје опредељење, јер сам везан за све оно што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребе да доказујем. Знали су то, уосталом, они чланови Уређивачког одбора едиције "Српска књижевност у сто књига", који су такође чланови Српске академије наука и уметности и са мном су заједно у Одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић, Бошко Петровић. С поштовањем и захвалношћу, Меша Селимовић. == О муслиманима == {{цитат|Најзамршенији људи на свијету. Повијест се с нама горко нашалила. До јуче смо били оно што данас желимо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо а нисмо прихваћени. Као рукавац што га бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије. С нејасним осјећањем стида због поријекла и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо унапријед, зато задржавамо вријеме у страху од ма каква ријешења. Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мржњом. Хтјели смо да се сачувамо, а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смo.|Дервиш и смрт}} * „Ова као и све друге приче говоре о срећи", Меша Селимовић (о роману Дервиш и Смрт)“ „А ми нисмо ничији, увијек смо на некој међи, увијек нечији мираз. Зар је онда чудно што смо сиромашни? Стољећима ми се тражимо и препознајемо, ускоро нећемо знати ни ко смо, заборављамо већ да нешто и хоћемо, други нам чине част да идемо под њиховом заставом јер своје немамо, маме нас кад смо потребни а одбацују кад одслужимо, најтужнији вилајет на свијету, најнесретнији људи на свијету, губимо своје лице а туђе не можемо да примимо, откинути а неприхваћени, страни свакоме и онима чији смо род, и онима који нас у род не примају. Живимо на размеђу свјетова, на граници народа, свакоме на удару, увијек криви некоме. На нама се ломе таласи историје, као на гребену. Сила нам је досадила, и од невоље смо створили врлину: постали смо паметни из пркоса. Шта смо онда ми? Луде? Несрећници? Најзамршенији људи на свијету. Ни с ким историја није направила такву шалу као с нама. До јучер смо били оно што желимо данас да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије. С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо камо да гледамо унапријед, зато задржавамо вријеме, у страху од ма каквог рјешења. Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мржњом. Хтјели смо да се сачувамо, а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо. Несрећа је што смо завољели ову своју мртвају и нећемо из ње. А све се плаћа, па и ова љубав.“ * „Разуман се храни да би живео, а луд живи само да би се хранио и гојио.“<ref>Политикин Забавник, 26. март 2010, број 3033, страна 67.</ref> == Мисли из дела == * ''У чему је побожност, ако нема искушења која се савладају?'' * ''За лаж за коју се не зна, којом се несвјесно вара, нико није крив.'' * ''Наши људи живе мирно, а страдају нагло.'' * ''Човјек додуше најчешће говори ради себе, али мора да осјети одјек својих речи.'' * ''Само Бог зна свачију кривицу. Људи не знају.'' * ''Незадовољство је као звер, немоћна кад се роди, страшна кад ојача.'' * ''Увијек сви знају за несрећу и зло, само добро остаје скривено.'' * ''Жељети снагу и безосјећајност, значи сватити се себи због разочарања.'' * ''Морал је замисао, а живот је оно што бива.'' * ''Више је штете нанесено животу због спречавања гријеха, него због гријеха.'' * ''Кад видиш да млад човјек стреми у небо, ухвати га за ногу и свуци на земљу.'' * ''Иди напријед, послије умри.'' * ''Кад убијају без кривице, можда и пуштају без оправдања.'' * ''Ни хаљину не ваља крпити, а камоли љубав. Боље је отићи. '' * ''Несрећа је као ватра, истопи све осим злата.'' * ''Човекова нада је јача од искуства, не може је поколебати туђи неуспех.'' * ''Човек се навикне на сваки смрад.'' * ''Ни кап воде се не губи, само се мијења, како се може изгубити све човјеково? Мора бити да живот постоји по неком вишем начелу, а не само по беснилу, по злу, по лудилу.'' == Извори == <references/> {{DEFAULTSORT:Селимовић, Меша}} [[Категорија:Срби]] [[Категорија:Писци]] n1kx8ehnxqv4a7w21l4tvnp9bmx8r6w 0 7643 29548 28568 2022-08-11T09:37:16Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki ==Цитати== {{садржај2}} == А == * [[Албер Ками|Алберт Ками]] ** "Човек је увек слободан на нечији туђи рачун." ** "У свету без илузија човек је странац" * [[Алберт Швајцер]] ** "Човек је овладао природом пре него што је научио владати самим собом." * [[Алфонс Даудет]] ** "Људи старе, али не сазревају." * [[Антон Павлович Чехов]] ** "Добар човек се застиди чак и пред псом." * [[Аристотел]] ** "Човек је по [[Природа|природи]] политичка животиња." ** "Сваки човек по природи тежи [[Знање|знању]]." ** "Стога је јасно да је човек биће способно да живи у друштву више него свака пчела и свака животиња која живи у стаду. Јер, како рекох, природа ништа не чини узалуд, а од живих бића једино човек има разум." (''[[Политика (Аристотел)|Политика]]'') * [[Артур Шопенхауер]] ** "Људи се хиљаду пута више труде да стекну материјално него духовно [[богатство]], мада је сасвим сигурно, да нашу срећу ствара оно што јесмо, а не оно што имамо." ** "Људе у друштво тера унутрашња празнина и [[досада]]. Ако осете да су нам потребни, људи постају обесни и арогантни." * [[Аусониус]] ** "Ни једном човеку не годи [[ћутање]]. Мени највише прија када говоре, али кратко." == Б == * [[Барух Спиноза]] ** "Али да би се све то прибавило, једва би биле довољне снаге појединачног човека, кад људи не би указивали један другоме узајамну помоћ." (''[[Етика (Спиноза)|Етика]]'' - четврти део) * [[Џорџ Бернард Шо]] ** "Ако се сви конопци покидају, човек више неће моћи ни да се обеси." ** "Разуман човек прилагођава се свету, неразуман човек упорно покушава да свет прилагоди себи и тако целокупан прогрес зависи од неразумног човека." ** "Ја сам одгојен да служим другоме, али сам од првог часа знао да је ђаво мој природни господар, капетан и пријатељ. Видио сам да он има право и да свет само од страха пуже пред оним, који га је освојио... Обећао сам му своју душу и заклео сам се, да ћу бити на његовој страни на овом и на другом свету. Ово обећање и ова заклетва учинили су од мене човека." - ''[[Ђавољев ученик]]'' * [[Блез Паскал]] ** "Човек је по природи лаковеран и сумњичав, бојажљив и неустрашив." ** "Човек је рођен за задовољство: он га осећа и за њ му нису потребни други докази." ** "Човек који воли једино самога себе ништа не мрзи толико колико да буде сам." ** "Човек је само трска, најслабија у природи, али то је трска која мисли." == В == * [[Виктор Иго]] ** "Ако си човек - води љубав, ако си цвет - буди мимоза." ** "Човек што више [[Знање|зна]], то више [[Патња|пати]]." * [[Висарион Белински]] ** "Човек је увек био и биће најзанимљивија појава човеку." * [[Волтер]] ** "Док човек тражи [[мудрост]], дотле заслужује назив мудраца; чим уобрази да је посркао сву мудрост, одмах постаје будала." * [[Вилијам Шекспир]] ** "Ако некога мрзи много људи, то мора да је добар човек." ** "Колико би очију требао имати човек да опази срећу која га окружује?" ** "О чуда! Кол'ко је много красних бића ::Овде! Како је леп тај људски род! ::О храбри нови свете који имаш ::Баш такве људе!" (''[[Бура]]'') * [[Вилијам Фокнер]] ** "(...)чудновато је збиља да човек који је случајем зачет и којему је сваки дах ново бацање коцке која је већ унапред против њега бачена нема воље да се суочи са оним коначним бацањем за које унапред зна да ће се морати са њим суочити а да пре не испроба разне мајсторије које се протежу све до насиља па до ситних софистерија које не могу заварати ни глупаво дете док једног дана у крајњем гађењу наслепо не стави све на једну карту и недан човек не чини то у првом бесном налету очаја гриже савести или туге због губитка он то чини тек онда кад је увидео да ни очај ни та грижња ни та туга нису нарочито важни мрачном коцкару(...)" - ''[[Крик и бес]]'' ** "(...)сваки човек је арбитер својих врлина али нека недан човек не прописује другом његову добробит ја пролазно он то је најтужнија реч од свих иначе ништа нема на свету нема очаја све до времена нема чак ни [[Време|времена]] док се не може рећи било је." - ''[[Крик и бес]]'' == Г == * [[Јохан Волфганг фон Гете|Гете]] ** "Човек може да воли само оно биће за које је уверен да ће бити присутно кад му затреба." ** "Који човек је неупотребљив? Онај који не зна ни да заповеда, ни да слуша." ** "Највећи човек увек остаје дете." ** "Нема сунца без светлости, ни човека без љубави." ** "Реци ми с ким се дружиш па ћу ти рећи ко си. Знам ли чиме се бавиш, тад знам шта можеш постати." ** "Несрећа обликује човека и присиљава га да упозна самог себе." == Д == * [[Демокрит]] ** "Најбоље је за човека да проводи [[живот]] што више у добром расположењу, а што мање у зловољи." ** "Човек се треба више бринути за [[Душа|душу]] него за тело." == Е == * [[Ерик Фром]] ** "Модерни човек живи у обмани да зна што жели, док у ствари жели оно што се од њега очекује да жели." * [[Ернест Хемингвеј]] ** "Човек мора бити заљубљен у једну жену да би створио основу за пријатељство." (''[[Сунце се поново рађа]]'') * [[Ернест Џонс]] ** "Без [[секс]]а, [[алкохол]]а и таблета за спавање модерни човек остаје сам са собом." == Ж == * [[Жан-Жак Русо]] ** "Ако разум чини човека, осећај га води." ** "Човек је рођен слободан , а посвуда је у оковима." * [[Жан-Паул Сартр]] ** "Човек пре свега [[Егзистенција|егзистира]], сусреће себе самога, урања у [[свет]] - и дефинише себе касније." * [[Жан де Ла Бријер]] ** "За човека постоје само три догађаја: родити се, живети и умрети; он не осећа кад се роди, пати што мора умрети и заборавља да живи." ** "Роб има само једног господара; амбициозан човек их има онолико колико може да утиче на његов успех." * [[Жан Паул]] ** "Човек није никад тако леп као кад моли за опроштење или кад сам опрашта." == И == * [[Иван Сергејевич Тургењев]] ** "Бескорисно је човеку са предрасудама доказивати неоправданост његових предрасуда." ** "Јесте ли приметили да човек који је необично растрешен у кругу својих подређених никада није растрешен пред својим претпостављенима." * [[Иво Андрић]] ** "Човек који не воли није способан да осети величину туђе [[љубав]]и, ни снагу [[Љубомора|љубоморе]], ни опасност која се у њој крије." ** "Човека ћете најбоље упознати ако га посматрате како се понаша кад се нешто дели бесплатно." ** „Човек, да не би стао и клонуо, вара сам себе, затрпава недовршене задатке новима, које такође неће довршити, и у новим потхватима и новим напорима тражи нове снаге и више храбрости. Тако човек поткрада сам себе и с временом постаје све већи и безнаднији дужник према себи и свему око себе.“ == Ј == * [[Јован Дучић]] ** "[[Зло]] и [[несрећа]] не долазе од [[Бог]]а, него од човека." - ** "Никад човек не може да каже онолико [[мудрост]]и колико може да прећути лудости." ** "Никад човек према човеку није праведан: ни кад воли ни кад мрзи." ** "Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе, а потребна је и великодушност коју он не може разумети." == К == * [[Конфучије]] ** "Велики човек поставља строге захтеве на себе; мали их човек поставља другима." ** "Због једне речи човека често сматрају мудрим, а због једне речи често га сматрају глупим. Уистину морамо добро пазити што говоримо." * [[Ксенофонт]] ** "Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека." * [[Клив Баркер]] ** "Ко може рећи да је мртав онај човек чије нас [[реч]]и још ућуткују и чија осећања остављају трага у нама?" (''[[Уткани свет]]'') == Л == * [[Леонардо да Винчи]] ** "Човек је заиста краљ [[животиња]], јер његова [[свирепост]] надмашује њихову. Ми живимо од [[смрт]]и других. Ми смо ходајуће гробнице!" * [[Леон Дугуит]] ** "Човек је по [[Природа|природи]] социјално биће и његови акти имају вредност само ако су социјални акти; тиме хоће казати: акти који теже ка остварењу друштвене сигурности, имају већу вредност, што томе дају већи допринос." (''[[Расправа о уставном праву]]'') * [[Лудвиг ван Бетовен]] ** "Шта сам ако се упоредим са [[свемир]]ом?" * [[Лукреције]] ** "Зар не видимо да човек не зна шта хоће и да непрестано тражи, и :стално мења место, као да се може ослободити свог терета?" == М == * [[Махатма Ганди]] ** "Човек често постаје оно што о себи мисли. Ако будем стално понављао како неке ствари не могу направити, вероватно је да и нећу моћи. Супротно томе, ако верујем да могу, сигурно ћу стећи способност да то и направим." ** "Човек је створио машину, али машина је заробила човека и човек ради, а не живи више." ** "Човеку празног желудца храна је [[Бог]]." * [[Мак Диздар]] ** "Треба да живиш међ људима а [[реч]]и немаш ::Треба да живиш међ вуцима а зуба немаш ::А како ћеш тек разликовати човека и вука ::Вука и човека" (''Успаванка'') * [[Максим Горки]] ** "Што је човек окусио више горчине, то жешће [[чежња|чезне]] за слатким." * [[Марк Твен]] ** "Ако прихватиш изгладнела пса и нахраниш га, он те неће ујести. То је разлика између пса и човека." ** "Од свих Божјих створења, само се једно не може потчинити и везати на узицу. То створење је мачка. Када би се човек могао укрстити са мачком то би њега унапредило али би уназадило мачку." * [[Michael Ondaatje]] ** "Човек у [[Пустиња|пустињи]] може отсутност носити у прегршти знајући да је то нешто што га држи и више од воде. Позната му је нека биљка код Ел Таја, чије срце, ако јој га одрежеш, замени текућина лековитих својстава. Сваког јутра можеш попити ту текућину, које има колико је било срце. Биљка живи још годину дана, а онда од нечега умире." (''[[Енглески пацијент]]'') == Н == * [[Наполеон Бонапарта]] ** "Праштајући, човек се уздиже изнад оних који га вређају." * [[Нура Баздуљ-Хубијар]] ** "Човек би требао саградити барку и испунити је [[нада]]ма. Онда гледати како му наде плове по пучини." ''[[Аманет]]'' == О == * [[Вајлд, Оскар|Оскар Вајлд]] ** "Човек не може бити преопрезан у бирању непријатеља." ** "Човек увек треба бити заљубљен. То је разлог због ког се не сме женити." ** "Незадовољство је први корак ка напретку неког човека или народа." ** "Човеку који жели да буде нешто друго него што јесте, да буде члан парламента, или истакнут [[адвокат]], или [[судија]], или нешто друго подједнако досадно, редовно успева да постане оно што жели. То му је [[казна]]. Они који желе [[Маска|маску]], морају је носити. Људи који једино желе да се остваре никад не знају куда иду и не могу знати." == П == * [[Фил Босман]] ** "Цвет треба сунце да постане цвет, човек [[љубав]] да постане човек." * [[Пјотр Демјанович Успенски]] ** "Шта знамо? Знамо да на првом степену самоспознаје човеку у очи падају две очите чињенице. Постојање [[свет]]а у којем живи и постојање свести у њему самом. И једно и друго човек не може ни доказати ни оспорити." (''[[Тертиум Органум]]'') * [[Плутар]] ** "Човек, видевши да неко сакупља милостињу за [[бог]]ове рече: Нећу да чујем за богове који просе!" == Р == * [[Рабиндранат Тагоре]] ** "Човек је од оружја учинио свог [[бог]]а. И кад [[оружје]] победи, човек ће остати поражен." ** "Ништа лакше него у име спољне [[слобода|слободе]] уништити унутрашњу слободу човека." * [[Ралф Валдо Емерсон]] ** "Човек није пољопривредник, нити професор, нити инжењер, он је све. Човек је свештеник, и ученик, и државник, и продуцент, и војник." (''[[Амерички ученик]]'') * [[René Leriche]] ** "Човек с лакоћом подноси само једну бол, то је бол других." == С == * [[Семјуел Бекет]] ** "Највећи [[посао]] човека састоји се у томе да зна шта све мора да уради да би био човек. ** "Луд је само онај чија се лудост не поклапа са лудошћу већине." * [[Сенека]] ** "Човек треба више да размишља са ким једе и пије него шта једе и пије." ** "Нити један човек није слободан док је роб тела." ** "Порок не ствара време, него човек." ** "Сваки човек крије у себи жеље краљева. Он би хтио да може свашта против другога, а да други не може ништа против њега." * [[Сократ]] ** "Само [[Доброта|добар]] човек може бити трајно сретан, док рђав мора бити несретан." * [[Спенцер Џонсон]] ** "Човек мора одабрати: или уздржљивост и памет, или вино и глупост." ** "Генијалног човека ретко уништи неко други ако се није уништио сам." * [[Станислав Јежи Лец]] ** "Је ли људождер напреднији ако једе виљушком и ножем?" ** "Све треба посветити човеку. Само не друге људе." ** "Тек када се исцрпе све речи, човек почиње разговарати с човеком." ** "Већина људи су убице јер убијају човека... у самом себи." * [[Стјепан Радић]] ** "Када је човек на умору, онда је близу [[Бог]]у, а када је у затвору, онда је близу свом [[народ]]у." == Т == * [[Титус Мациус Плаутус]] ** "Човек је човеку вук." * [[Томас Ман]] ** "Уз великог човека често иду и велике грешке." ** "Човек не живи само својим личним животом као јединка, већ, свесно или несвесно, и животом своје епохе и својих савременика." (''[[Чаробни брег]]'') == Ћ == == У == * [[Уго Фосколо]] ** "Човек не зна живети; не мисли, не размишља, не рачуна ако не осећа; не може непрекидно осећати ако не замишља; а не може ни осећати ни замишљати без страсти, илузија и заблуда." ** "Шта је човек ако се препусти само хладном прорачунатом разуму? Злочинац, тешки злочинац." == Ф == * [[Фјодор Достојевски]] ** "Сваки је човек пред свима и за све крив." (''[[Браћа Карамазови]]'') * [[Франсоа де Ла Рошфуко]] ** "Блаженство се налази у укусу, а не у стварима, и човек је сретан кад добије оно што воли, а не кад добије оно што други сматрају да треба волети." ** "Човек није никад тако несретан као што мисли, ни тако срећан као што се надао да ће бити." * [[Франк Херберт]] ** "Човек лакше бива ужаснут непријатељем коме се диви."(''[[Дина]]'') ** "Колико пута човек обузет [[бес]]ом пориче оно што му здрав разум говори?" (''Ибид.'') * [[Фридрих Ниче]] ** "Оно што нас не убије - то нас јача." * [[Фридрих Шилер]] ** "У човеку није ништа крхкије од његове скромности и добронамерности." == Х == * [[Хенри Баке]] ** "Човек је постојан само у једном: у својим навикама." ** "Општи [[потоп]] није успео, остао је човек!" * [[Хенри Давид Тореј]] ** "Ако човек не иде у корак са својима друговима, можда је то зато што чује другачијег бубњара? Нека ступа по музици коју чује, ма какав био њен такт и ма како далека била." * [[Хераклит]] ** "Човек постаје најближи себи када постигне онакву озбиљност коју има дете док се игра." * [[Херман Хесе]] ** "Сваки човек неминовно постиже оно што је према свом правом нагону принуђен да тражи.." (''[[Степски вук]]'') ** "Човек мора умети да се завуче потпуно у себе." (''[[Демијан]]'') ** "Благост је јача од строгости, вода је јача од стене, љубав је јача од силе." (''[[Сидарта]]'') ** "Није срећа бити вољен. Свако воли себе, али волети другог, то је срећа." (''[[Клајн и Вагнер]]'') == Ц == == Ч == * [[Charles de Secondat, baron de Montesquieu]] ** "Искуство одувек показује да сваки човек који има [[власт]] у рукама има предиспозиције да је злоупотреби. Он ће ићи тако далеко, док не наиђе на ограничења." * [[Чарлс Буковски]] ** Чинило се да човек има само два избора - живети у ужасу или бити пропалица." == Џ == * [[Џек Лондон]] ** "Није важно шта човек треба да чини или не треба да чини. Важно је оно што човек чини." == Ш == * [[Шандор Петефи]] ** "Човек је често само зато добар што нема прилике да буде зао." == Пословице == * [[Арапске пословице]] ** "Човек је господар речи које није изговорио, али је роб оних речи које су му измакле." ** "Човек може поднети и најтеже болове, али врхунац његове трагике скривен је у часу, кад губи маску, а не може да је замени другом, и присиљен је да живи го." * [[Финске пословице]] ** "Човек господари [[пиво]]м, али [[вино]] господари човеком." * [[Француске народне пословице]] ** "Богат човек девојци никад није стар." * [[Јапанске пословице]] ** "Најслабије створење на свету је човек. Њему све шкоди: и ветар, и мраз, и сунце." ** "Паметан човек наћи ће воду и у пустињи, а будала ће крај реке умрети од жеђи." * [[Кинеске пословице]] ** "Човек је сретан онолико колико је способан усрећити друге." * [[Корејске пословице]] ** "Човек после своје смрти оставља своје име, а тигар своју кожу." * [[Латинске изреке]] ** "Човеку који најмање жели најмање недостаје." ** "Нема за човека никакве веће казне од несреће." * [[Румунске пословице]] ** "Човек ствара [[новац]], а не новац човека." * [[Турске пословице]] ** "Весео човек је као сунце; куд год иде осветљава." * [[Вијетнамске пословице]] ** "Докле год човек има на рамену главу, ништа за њега није изгубљено." {{Википедија|Човек}} [[Категорија:Теме]] jxdfxatlx3sosql4yh2x88ou6lp18l5 29550 29548 2022-08-11T09:45:31Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki ==Цитати== {{садржај2}} == А == * [[Албер Ками|Алберт Ками]] ** "Човек је увек слободан на нечији туђи рачун." ** "У свету без илузија човек је странац" * [[Алберт Швајцер]] ** "Човек је овладао природом пре него што је научио владати самим собом." * [[Алфонс Доде]] ** "Људи старе, али не сазревају." * [[Антон Павлович Чехов]] ** "Добар човек се застиди чак и пред псом." * [[Аристотел]] ** "Човек је по [[Природа|природи]] политичка животиња." ** "Сваки човек по природи тежи [[Знање|знању]]." ** "Стога је јасно да је човек биће способно да живи у друштву више него свака пчела и свака животиња која живи у стаду. Јер, како рекох, природа ништа не чини узалуд, а од живих бића једино човек има разум." (''[[Политика (Аристотел)|Политика]]'') * [[Артур Шопенхауер]] ** "Људи се хиљаду пута више труде да стекну материјално него духовно [[богатство]], мада је сасвим сигурно, да нашу срећу ствара оно што јесмо, а не оно што имамо." ** "Људе у друштво тера унутрашња празнина и [[досада]]. Ако осете да су нам потребни, људи постају обесни и арогантни." * [[Аусониус]] ** "Ни једном човеку не годи [[ћутање]]. Мени највише прија када говоре, али кратко." == Б == * [[Барух Спиноза]] ** "Али да би се све то прибавило, једва би биле довољне снаге појединачног човека, кад људи не би указивали један другоме узајамну помоћ." (''[[Етика (Спиноза)|Етика]]'' - четврти део) * [[Џорџ Бернард Шо]] ** "Ако се сви конопци покидају, човек више неће моћи ни да се обеси." ** "Разуман човек прилагођава се свету, неразуман човек упорно покушава да свет прилагоди себи и тако целокупан прогрес зависи од неразумног човека." ** "Ја сам одгојен да служим другоме, али сам од првог часа знао да је ђаво мој природни господар, капетан и пријатељ. Видио сам да он има право и да свет само од страха пуже пред оним, који га је освојио... Обећао сам му своју душу и заклео сам се, да ћу бити на његовој страни на овом и на другом свету. Ово обећање и ова заклетва учинили су од мене човека." - ''[[Ђавољев ученик]]'' * [[Блез Паскал]] ** "Човек је по природи лаковеран и сумњичав, бојажљив и неустрашив." ** "Човек је рођен за задовољство: он га осећа и за њ му нису потребни други докази." ** "Човек који воли једино самога себе ништа не мрзи толико колико да буде сам." ** "Човек је само трска, најслабија у природи, али то је трска која мисли." == В == * [[Виктор Иго]] ** "Ако си човек - води љубав, ако си цвет - буди мимоза." ** "Човек што више [[Знање|зна]], то више [[Патња|пати]]." * [[Висарион Белински]] ** "Човек је увек био и биће најзанимљивија појава човеку." * [[Волтер]] ** "Док човек тражи [[мудрост]], дотле заслужује назив мудраца; чим уобрази да је посркао сву мудрост, одмах постаје будала." * [[Вилијам Шекспир]] ** "Ако некога мрзи много људи, то мора да је добар човек." ** "Колико би очију требао имати човек да опази срећу која га окружује?" ** "О чуда! Кол'ко је много красних бића ::Овде! Како је леп тај људски род! ::О храбри нови свете који имаш ::Баш такве људе!" (''[[Бура]]'') * [[Вилијам Фокнер]] ** "(...)чудновато је збиља да човек који је случајем зачет и којему је сваки дах ново бацање коцке која је већ унапред против њега бачена нема воље да се суочи са оним коначним бацањем за које унапред зна да ће се морати са њим суочити а да пре не испроба разне мајсторије које се протежу све до насиља па до ситних софистерија које не могу заварати ни глупаво дете док једног дана у крајњем гађењу наслепо не стави све на једну карту и недан човек не чини то у првом бесном налету очаја гриже савести или туге због губитка он то чини тек онда кад је увидео да ни очај ни та грижња ни та туга нису нарочито важни мрачном коцкару(...)" - ''[[Крик и бес]]'' ** "(...)сваки човек је арбитер својих врлина али нека недан човек не прописује другом његову добробит ја пролазно он то је најтужнија реч од свих иначе ништа нема на свету нема очаја све до времена нема чак ни [[Време|времена]] док се не може рећи било је." - ''[[Крик и бес]]'' == Г == * [[Јохан Волфганг фон Гете|Гете]] ** "Човек може да воли само оно биће за које је уверен да ће бити присутно кад му затреба." ** "Који човек је неупотребљив? Онај који не зна ни да заповеда, ни да слуша." ** "Највећи човек увек остаје дете." ** "Нема сунца без светлости, ни човека без љубави." ** "Реци ми с ким се дружиш па ћу ти рећи ко си. Знам ли чиме се бавиш, тад знам шта можеш постати." ** "Несрећа обликује човека и присиљава га да упозна самог себе." == Д == * [[Демокрит]] ** "Најбоље је за човека да проводи [[живот]] што више у добром расположењу, а што мање у зловољи." ** "Човек се треба више бринути за [[Душа|душу]] него за тело." == Е == * [[Ерик Фром]] ** "Модерни човек живи у обмани да зна што жели, док у ствари жели оно што се од њега очекује да жели." * [[Ернест Хемингвеј]] ** "Човек мора бити заљубљен у једну жену да би створио основу за пријатељство." (''[[Сунце се поново рађа]]'') * [[Ернест Џонс]] ** "Без [[секс]]а, [[алкохол]]а и таблета за спавање модерни човек остаје сам са собом." == Ж == * [[Жан-Жак Русо]] ** "Ако разум чини човека, осећај га води." ** "Човек је рођен слободан , а посвуда је у оковима." * [[Жан-Паул Сартр]] ** "Човек пре свега [[Егзистенција|егзистира]], сусреће себе самога, урања у [[свет]] - и дефинише себе касније." * [[Жан де Ла Бријер]] ** "За човека постоје само три догађаја: родити се, живети и умрети; он не осећа кад се роди, пати што мора умрети и заборавља да живи." ** "Роб има само једног господара; амбициозан човек их има онолико колико може да утиче на његов успех." * [[Жан Паул]] ** "Човек није никад тако леп као кад моли за опроштење или кад сам опрашта." == И == * [[Иван Сергејевич Тургењев]] ** "Бескорисно је човеку са предрасудама доказивати неоправданост његових предрасуда." ** "Јесте ли приметили да човек који је необично растрешен у кругу својих подређених никада није растрешен пред својим претпостављенима." * [[Иво Андрић]] ** "Човек који не воли није способан да осети величину туђе [[љубав]]и, ни снагу [[Љубомора|љубоморе]], ни опасност која се у њој крије." ** "Човека ћете најбоље упознати ако га посматрате како се понаша кад се нешто дели бесплатно." ** „Човек, да не би стао и клонуо, вара сам себе, затрпава недовршене задатке новима, које такође неће довршити, и у новим потхватима и новим напорима тражи нове снаге и више храбрости. Тако човек поткрада сам себе и с временом постаје све већи и безнаднији дужник према себи и свему око себе.“ == Ј == * [[Јован Дучић]] ** "[[Зло]] и [[несрећа]] не долазе од [[Бог]]а, него од човека." - ** "Никад човек не може да каже онолико [[мудрост]]и колико може да прећути лудости." ** "Никад човек према човеку није праведан: ни кад воли ни кад мрзи." ** "Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе, а потребна је и великодушност коју он не може разумети." == К == * [[Конфучије]] ** "Велики човек поставља строге захтеве на себе; мали их човек поставља другима." ** "Због једне речи човека често сматрају мудрим, а због једне речи често га сматрају глупим. Уистину морамо добро пазити што говоримо." * [[Ксенофонт]] ** "Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека." * [[Клив Баркер]] ** "Ко може рећи да је мртав онај човек чије нас [[реч]]и још ућуткују и чија осећања остављају трага у нама?" (''[[Уткани свет]]'') == Л == * [[Леонардо да Винчи]] ** "Човек је заиста краљ [[животиња]], јер његова [[свирепост]] надмашује њихову. Ми живимо од [[смрт]]и других. Ми смо ходајуће гробнице!" * [[Леон Дугуит]] ** "Човек је по [[Природа|природи]] социјално биће и његови акти имају вредност само ако су социјални акти; тиме хоће казати: акти који теже ка остварењу друштвене сигурности, имају већу вредност, што томе дају већи допринос." (''[[Расправа о уставном праву]]'') * [[Лудвиг ван Бетовен]] ** "Шта сам ако се упоредим са [[свемир]]ом?" * [[Лукреције]] ** "Зар не видимо да човек не зна шта хоће и да непрестано тражи, и :стално мења место, као да се може ослободити свог терета?" == М == * [[Махатма Ганди]] ** "Човек често постаје оно што о себи мисли. Ако будем стално понављао како неке ствари не могу направити, вероватно је да и нећу моћи. Супротно томе, ако верујем да могу, сигурно ћу стећи способност да то и направим." ** "Човек је створио машину, али машина је заробила човека и човек ради, а не живи више." ** "Човеку празног желудца храна је [[Бог]]." * [[Мак Диздар]] ** "Треба да живиш међ људима а [[реч]]и немаш ::Треба да живиш међ вуцима а зуба немаш ::А како ћеш тек разликовати човека и вука ::Вука и човека" (''Успаванка'') * [[Максим Горки]] ** "Што је човек окусио више горчине, то жешће [[чежња|чезне]] за слатким." * [[Марк Твен]] ** "Ако прихватиш изгладнела пса и нахраниш га, он те неће ујести. То је разлика између пса и човека." ** "Од свих Божјих створења, само се једно не може потчинити и везати на узицу. То створење је мачка. Када би се човек могао укрстити са мачком то би њега унапредило али би уназадило мачку." * [[Michael Ondaatje]] ** "Човек у [[Пустиња|пустињи]] може отсутност носити у прегршти знајући да је то нешто што га држи и више од воде. Позната му је нека биљка код Ел Таја, чије срце, ако јој га одрежеш, замени текућина лековитих својстава. Сваког јутра можеш попити ту текућину, које има колико је било срце. Биљка живи још годину дана, а онда од нечега умире." (''[[Енглески пацијент]]'') == Н == * [[Наполеон Бонапарта]] ** "Праштајући, човек се уздиже изнад оних који га вређају." * [[Нура Баздуљ-Хубијар]] ** "Човек би требао саградити барку и испунити је [[нада]]ма. Онда гледати како му наде плове по пучини." ''[[Аманет]]'' == О == * [[Вајлд, Оскар|Оскар Вајлд]] ** "Човек не може бити преопрезан у бирању непријатеља." ** "Човек увек треба бити заљубљен. То је разлог због ког се не сме женити." ** "Незадовољство је први корак ка напретку неког човека или народа." ** "Човеку који жели да буде нешто друго него што јесте, да буде члан парламента, или истакнут [[адвокат]], или [[судија]], или нешто друго подједнако досадно, редовно успева да постане оно што жели. То му је [[казна]]. Они који желе [[Маска|маску]], морају је носити. Људи који једино желе да се остваре никад не знају куда иду и не могу знати." == П == * [[Фил Босман]] ** "Цвет треба сунце да постане цвет, човек [[љубав]] да постане човек." * [[Пјотр Демјанович Успенски]] ** "Шта знамо? Знамо да на првом степену самоспознаје човеку у очи падају две очите чињенице. Постојање [[свет]]а у којем живи и постојање свести у њему самом. И једно и друго човек не може ни доказати ни оспорити." (''[[Тертиум Органум]]'') * [[Плутар]] ** "Човек, видевши да неко сакупља милостињу за [[бог]]ове рече: Нећу да чујем за богове који просе!" == Р == * [[Рабиндранат Тагоре]] ** "Човек је од оружја учинио свог [[бог]]а. И кад [[оружје]] победи, човек ће остати поражен." ** "Ништа лакше него у име спољне [[слобода|слободе]] уништити унутрашњу слободу човека." * [[Ралф Валдо Емерсон]] ** "Човек није пољопривредник, нити професор, нити инжењер, он је све. Човек је свештеник, и ученик, и државник, и продуцент, и војник." (''[[Амерички ученик]]'') * [[René Leriche]] ** "Човек с лакоћом подноси само једну бол, то је бол других." == С == * [[Семјуел Бекет]] ** "Највећи [[посао]] човека састоји се у томе да зна шта све мора да уради да би био човек. ** "Луд је само онај чија се лудост не поклапа са лудошћу већине." * [[Сенека]] ** "Човек треба више да размишља са ким једе и пије него шта једе и пије." ** "Нити један човек није слободан док је роб тела." ** "Порок не ствара време, него човек." ** "Сваки човек крије у себи жеље краљева. Он би хтио да може свашта против другога, а да други не може ништа против њега." * [[Сократ]] ** "Само [[Доброта|добар]] човек може бити трајно сретан, док рђав мора бити несретан." * [[Спенцер Џонсон]] ** "Човек мора одабрати: или уздржљивост и памет, или вино и глупост." ** "Генијалног човека ретко уништи неко други ако се није уништио сам." * [[Станислав Јежи Лец]] ** "Је ли људождер напреднији ако једе виљушком и ножем?" ** "Све треба посветити човеку. Само не друге људе." ** "Тек када се исцрпе све речи, човек почиње разговарати с човеком." ** "Већина људи су убице јер убијају човека... у самом себи." * [[Стјепан Радић]] ** "Када је човек на умору, онда је близу [[Бог]]у, а када је у затвору, онда је близу свом [[народ]]у." == Т == * [[Титус Мациус Плаутус]] ** "Човек је човеку вук." * [[Томас Ман]] ** "Уз великог човека често иду и велике грешке." ** "Човек не живи само својим личним животом као јединка, већ, свесно или несвесно, и животом своје епохе и својих савременика." (''[[Чаробни брег]]'') == Ћ == == У == * [[Уго Фосколо]] ** "Човек не зна живети; не мисли, не размишља, не рачуна ако не осећа; не може непрекидно осећати ако не замишља; а не може ни осећати ни замишљати без страсти, илузија и заблуда." ** "Шта је човек ако се препусти само хладном прорачунатом разуму? Злочинац, тешки злочинац." == Ф == * [[Фјодор Достојевски]] ** "Сваки је човек пред свима и за све крив." (''[[Браћа Карамазови]]'') * [[Франсоа де Ла Рошфуко]] ** "Блаженство се налази у укусу, а не у стварима, и човек је сретан кад добије оно што воли, а не кад добије оно што други сматрају да треба волети." ** "Човек није никад тако несретан као што мисли, ни тако срећан као што се надао да ће бити." * [[Франк Херберт]] ** "Човек лакше бива ужаснут непријатељем коме се диви."(''[[Дина]]'') ** "Колико пута човек обузет [[бес]]ом пориче оно што му здрав разум говори?" (''Ибид.'') * [[Фридрих Ниче]] ** "Оно што нас не убије - то нас јача." * [[Фридрих Шилер]] ** "У човеку није ништа крхкије од његове скромности и добронамерности." == Х == * [[Хенри Баке]] ** "Човек је постојан само у једном: у својим навикама." ** "Општи [[потоп]] није успео, остао је човек!" * [[Хенри Давид Тореј]] ** "Ако човек не иде у корак са својима друговима, можда је то зато што чује другачијег бубњара? Нека ступа по музици коју чује, ма какав био њен такт и ма како далека била." * [[Хераклит]] ** "Човек постаје најближи себи када постигне онакву озбиљност коју има дете док се игра." * [[Херман Хесе]] ** "Сваки човек неминовно постиже оно што је према свом правом нагону принуђен да тражи.." (''[[Степски вук]]'') ** "Човек мора умети да се завуче потпуно у себе." (''[[Демијан]]'') ** "Благост је јача од строгости, вода је јача од стене, љубав је јача од силе." (''[[Сидарта]]'') ** "Није срећа бити вољен. Свако воли себе, али волети другог, то је срећа." (''[[Клајн и Вагнер]]'') == Ц == == Ч == * [[Charles de Secondat, baron de Montesquieu]] ** "Искуство одувек показује да сваки човек који има [[власт]] у рукама има предиспозиције да је злоупотреби. Он ће ићи тако далеко, док не наиђе на ограничења." * [[Чарлс Буковски]] ** Чинило се да човек има само два избора - живети у ужасу или бити пропалица." == Џ == * [[Џек Лондон]] ** "Није важно шта човек треба да чини или не треба да чини. Важно је оно што човек чини." == Ш == * [[Шандор Петефи]] ** "Човек је често само зато добар што нема прилике да буде зао." == Пословице == * [[Арапске пословице]] ** "Човек је господар речи које није изговорио, али је роб оних речи које су му измакле." ** "Човек може поднети и најтеже болове, али врхунац његове трагике скривен је у часу, кад губи маску, а не може да је замени другом, и присиљен је да живи го." * [[Финске пословице]] ** "Човек господари [[пиво]]м, али [[вино]] господари човеком." * [[Француске народне пословице]] ** "Богат човек девојци никад није стар." * [[Јапанске пословице]] ** "Најслабије створење на свету је човек. Њему све шкоди: и ветар, и мраз, и сунце." ** "Паметан човек наћи ће воду и у пустињи, а будала ће крај реке умрети од жеђи." * [[Кинеске пословице]] ** "Човек је сретан онолико колико је способан усрећити друге." * [[Корејске пословице]] ** "Човек после своје смрти оставља своје име, а тигар своју кожу." * [[Латинске изреке]] ** "Човеку који најмање жели најмање недостаје." ** "Нема за човека никакве веће казне од несреће." * [[Румунске пословице]] ** "Човек ствара [[новац]], а не новац човека." * [[Турске пословице]] ** "Весео човек је као сунце; куд год иде осветљава." * [[Вијетнамске пословице]] ** "Докле год човек има на рамену главу, ништа за њега није изгубљено." {{Википедија|Човек}} [[Категорија:Теме]] mewgnc8f7ah9f32ivy21r2lm51zd33q 29552 29550 2022-08-11T09:51:09Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki ==Цитати== {{садржај2}} == А == * [[Албер Ками|Алберт Ками]] ** "Човек је увек слободан на нечији туђи рачун." ** "У свету без илузија човек је странац" * [[Алберт Швајцер]] ** "Човек је овладао природом пре него што је научио владати самим собом." * [[Алфонс Доде]] ** "Људи старе, али не сазревају." * [[Антон Павлович Чехов]] ** "Добар човек се застиди чак и пред псом." * [[Аристотел]] ** "Човек је по [[Природа|природи]] политичка животиња." ** "Сваки човек по природи тежи [[Знање|знању]]." ** "Стога је јасно да је човек биће способно да живи у друштву више него свака пчела и свака животиња која живи у стаду. Јер, како рекох, природа ништа не чини узалуд, а од живих бића једино човек има разум." (''[[Политика (Аристотел)|Политика]]'') * [[Артур Шопенхауер]] ** "Људи се хиљаду пута више труде да стекну материјално него духовно [[богатство]], мада је сасвим сигурно, да нашу срећу ствара оно што јесмо, а не оно што имамо." ** "Људе у друштво тера унутрашња празнина и [[досада]]. Ако осете да су нам потребни, људи постају обесни и арогантни." * [[Аусониус]] ** "Ни једном човеку не годи [[ћутање]]. Мени највише прија када говоре, али кратко." == Б == * [[Барух Спиноза]] ** "Али да би се све то прибавило, једва би биле довољне снаге појединачног човека, кад људи не би указивали један другоме узајамну помоћ." (''[[Етика (Спиноза)|Етика]]'' - четврти део) * [[Џорџ Бернард Шо]] ** "Ако се сви конопци покидају, човек више неће моћи ни да се обеси." ** "Разуман човек прилагођава се свету, неразуман човек упорно покушава да свет прилагоди себи и тако целокупан прогрес зависи од неразумног човека." ** "Ја сам одгојен да служим другоме, али сам од првог часа знао да је ђаво мој природни господар, капетан и пријатељ. Видио сам да он има право и да свет само од страха пуже пред оним, који га је освојио... Обећао сам му своју душу и заклео сам се, да ћу бити на његовој страни на овом и на другом свету. Ово обећање и ова заклетва учинили су од мене човека." - ''[[Ђавољев ученик]]'' * [[Блез Паскал]] ** "Човек је по природи лаковеран и сумњичав, бојажљив и неустрашив." ** "Човек је рођен за задовољство: он га осећа и за њ му нису потребни други докази." ** "Човек који воли једино самога себе ништа не мрзи толико колико да буде сам." ** "Човек је само трска, најслабија у природи, али то је трска која мисли." == В == * [[Виктор Иго]] ** "Ако си човек - води љубав, ако си цвет - буди мимоза." ** "Човек што више [[Знање|зна]], то више [[Патња|пати]]." * [[Висарион Григоријевич Бјелински]] ** "Човек је увек био и биће најзанимљивија појава човеку." * [[Волтер]] ** "Док човек тражи [[мудрост]], дотле заслужује назив мудраца; чим уобрази да је посркао сву мудрост, одмах постаје будала." * [[Вилијам Шекспир]] ** "Ако некога мрзи много људи, то мора да је добар човек." ** "Колико би очију требао имати човек да опази срећу која га окружује?" ** "О чуда! Кол'ко је много красних бића ::Овде! Како је леп тај људски род! ::О храбри нови свете који имаш ::Баш такве људе!" (''[[Бура]]'') * [[Вилијам Фокнер]] ** "(...)чудновато је збиља да човек који је случајем зачет и којему је сваки дах ново бацање коцке која је већ унапред против њега бачена нема воље да се суочи са оним коначним бацањем за које унапред зна да ће се морати са њим суочити а да пре не испроба разне мајсторије које се протежу све до насиља па до ситних софистерија које не могу заварати ни глупаво дете док једног дана у крајњем гађењу наслепо не стави све на једну карту и недан човек не чини то у првом бесном налету очаја гриже савести или туге због губитка он то чини тек онда кад је увидео да ни очај ни та грижња ни та туга нису нарочито важни мрачном коцкару(...)" - ''[[Крик и бес]]'' ** "(...)сваки човек је арбитер својих врлина али нека недан човек не прописује другом његову добробит ја пролазно он то је најтужнија реч од свих иначе ништа нема на свету нема очаја све до времена нема чак ни [[Време|времена]] док се не може рећи било је." - ''[[Крик и бес]]'' == Г == * [[Јохан Волфганг фон Гете|Гете]] ** "Човек може да воли само оно биће за које је уверен да ће бити присутно кад му затреба." ** "Који човек је неупотребљив? Онај који не зна ни да заповеда, ни да слуша." ** "Највећи човек увек остаје дете." ** "Нема сунца без светлости, ни човека без љубави." ** "Реци ми с ким се дружиш па ћу ти рећи ко си. Знам ли чиме се бавиш, тад знам шта можеш постати." ** "Несрећа обликује човека и присиљава га да упозна самог себе." == Д == * [[Демокрит]] ** "Најбоље је за човека да проводи [[живот]] што више у добром расположењу, а што мање у зловољи." ** "Човек се треба више бринути за [[Душа|душу]] него за тело." == Е == * [[Ерик Фром]] ** "Модерни човек живи у обмани да зна што жели, док у ствари жели оно што се од њега очекује да жели." * [[Ернест Хемингвеј]] ** "Човек мора бити заљубљен у једну жену да би створио основу за пријатељство." (''[[Сунце се поново рађа]]'') * [[Ернест Џонс]] ** "Без [[секс]]а, [[алкохол]]а и таблета за спавање модерни човек остаје сам са собом." == Ж == * [[Жан-Жак Русо]] ** "Ако разум чини човека, осећај га води." ** "Човек је рођен слободан , а посвуда је у оковима." * [[Жан-Паул Сартр]] ** "Човек пре свега [[Егзистенција|егзистира]], сусреће себе самога, урања у [[свет]] - и дефинише себе касније." * [[Жан де Ла Бријер]] ** "За човека постоје само три догађаја: родити се, живети и умрети; он не осећа кад се роди, пати што мора умрети и заборавља да живи." ** "Роб има само једног господара; амбициозан човек их има онолико колико може да утиче на његов успех." * [[Жан Паул]] ** "Човек није никад тако леп као кад моли за опроштење или кад сам опрашта." == И == * [[Иван Сергејевич Тургењев]] ** "Бескорисно је човеку са предрасудама доказивати неоправданост његових предрасуда." ** "Јесте ли приметили да човек који је необично растрешен у кругу својих подређених никада није растрешен пред својим претпостављенима." * [[Иво Андрић]] ** "Човек који не воли није способан да осети величину туђе [[љубав]]и, ни снагу [[Љубомора|љубоморе]], ни опасност која се у њој крије." ** "Човека ћете најбоље упознати ако га посматрате како се понаша кад се нешто дели бесплатно." ** „Човек, да не би стао и клонуо, вара сам себе, затрпава недовршене задатке новима, које такође неће довршити, и у новим потхватима и новим напорима тражи нове снаге и више храбрости. Тако човек поткрада сам себе и с временом постаје све већи и безнаднији дужник према себи и свему око себе.“ == Ј == * [[Јован Дучић]] ** "[[Зло]] и [[несрећа]] не долазе од [[Бог]]а, него од човека." - ** "Никад човек не може да каже онолико [[мудрост]]и колико може да прећути лудости." ** "Никад човек према човеку није праведан: ни кад воли ни кад мрзи." ** "Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе, а потребна је и великодушност коју он не може разумети." == К == * [[Конфучије]] ** "Велики човек поставља строге захтеве на себе; мали их човек поставља другима." ** "Због једне речи човека често сматрају мудрим, а због једне речи често га сматрају глупим. Уистину морамо добро пазити што говоримо." * [[Ксенофонт]] ** "Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека." * [[Клив Баркер]] ** "Ко може рећи да је мртав онај човек чије нас [[реч]]и још ућуткују и чија осећања остављају трага у нама?" (''[[Уткани свет]]'') == Л == * [[Леонардо да Винчи]] ** "Човек је заиста краљ [[животиња]], јер његова [[свирепост]] надмашује њихову. Ми живимо од [[смрт]]и других. Ми смо ходајуће гробнице!" * [[Леон Дугуит]] ** "Човек је по [[Природа|природи]] социјално биће и његови акти имају вредност само ако су социјални акти; тиме хоће казати: акти који теже ка остварењу друштвене сигурности, имају већу вредност, што томе дају већи допринос." (''[[Расправа о уставном праву]]'') * [[Лудвиг ван Бетовен]] ** "Шта сам ако се упоредим са [[свемир]]ом?" * [[Лукреције]] ** "Зар не видимо да човек не зна шта хоће и да непрестано тражи, и :стално мења место, као да се може ослободити свог терета?" == М == * [[Махатма Ганди]] ** "Човек често постаје оно што о себи мисли. Ако будем стално понављао како неке ствари не могу направити, вероватно је да и нећу моћи. Супротно томе, ако верујем да могу, сигурно ћу стећи способност да то и направим." ** "Човек је створио машину, али машина је заробила човека и човек ради, а не живи више." ** "Човеку празног желудца храна је [[Бог]]." * [[Мак Диздар]] ** "Треба да живиш међ људима а [[реч]]и немаш ::Треба да живиш међ вуцима а зуба немаш ::А како ћеш тек разликовати човека и вука ::Вука и човека" (''Успаванка'') * [[Максим Горки]] ** "Што је човек окусио више горчине, то жешће [[чежња|чезне]] за слатким." * [[Марк Твен]] ** "Ако прихватиш изгладнела пса и нахраниш га, он те неће ујести. То је разлика између пса и човека." ** "Од свих Божјих створења, само се једно не може потчинити и везати на узицу. То створење је мачка. Када би се човек могао укрстити са мачком то би њега унапредило али би уназадило мачку." * [[Michael Ondaatje]] ** "Човек у [[Пустиња|пустињи]] може отсутност носити у прегршти знајући да је то нешто што га држи и више од воде. Позната му је нека биљка код Ел Таја, чије срце, ако јој га одрежеш, замени текућина лековитих својстава. Сваког јутра можеш попити ту текућину, које има колико је било срце. Биљка живи још годину дана, а онда од нечега умире." (''[[Енглески пацијент]]'') == Н == * [[Наполеон Бонапарта]] ** "Праштајући, човек се уздиже изнад оних који га вређају." * [[Нура Баздуљ-Хубијар]] ** "Човек би требао саградити барку и испунити је [[нада]]ма. Онда гледати како му наде плове по пучини." ''[[Аманет]]'' == О == * [[Вајлд, Оскар|Оскар Вајлд]] ** "Човек не може бити преопрезан у бирању непријатеља." ** "Човек увек треба бити заљубљен. То је разлог због ког се не сме женити." ** "Незадовољство је први корак ка напретку неког човека или народа." ** "Човеку који жели да буде нешто друго него што јесте, да буде члан парламента, или истакнут [[адвокат]], или [[судија]], или нешто друго подједнако досадно, редовно успева да постане оно што жели. То му је [[казна]]. Они који желе [[Маска|маску]], морају је носити. Људи који једино желе да се остваре никад не знају куда иду и не могу знати." == П == * [[Фил Босман]] ** "Цвет треба сунце да постане цвет, човек [[љубав]] да постане човек." * [[Пјотр Демјанович Успенски]] ** "Шта знамо? Знамо да на првом степену самоспознаје човеку у очи падају две очите чињенице. Постојање [[свет]]а у којем живи и постојање свести у њему самом. И једно и друго човек не може ни доказати ни оспорити." (''[[Тертиум Органум]]'') * [[Плутар]] ** "Човек, видевши да неко сакупља милостињу за [[бог]]ове рече: Нећу да чујем за богове који просе!" == Р == * [[Рабиндранат Тагоре]] ** "Човек је од оружја учинио свог [[бог]]а. И кад [[оружје]] победи, човек ће остати поражен." ** "Ништа лакше него у име спољне [[слобода|слободе]] уништити унутрашњу слободу човека." * [[Ралф Валдо Емерсон]] ** "Човек није пољопривредник, нити професор, нити инжењер, он је све. Човек је свештеник, и ученик, и државник, и продуцент, и војник." (''[[Амерички ученик]]'') * [[René Leriche]] ** "Човек с лакоћом подноси само једну бол, то је бол других." == С == * [[Семјуел Бекет]] ** "Највећи [[посао]] човека састоји се у томе да зна шта све мора да уради да би био човек. ** "Луд је само онај чија се лудост не поклапа са лудошћу већине." * [[Сенека]] ** "Човек треба више да размишља са ким једе и пије него шта једе и пије." ** "Нити један човек није слободан док је роб тела." ** "Порок не ствара време, него човек." ** "Сваки човек крије у себи жеље краљева. Он би хтио да може свашта против другога, а да други не може ништа против њега." * [[Сократ]] ** "Само [[Доброта|добар]] човек може бити трајно сретан, док рђав мора бити несретан." * [[Спенцер Џонсон]] ** "Човек мора одабрати: или уздржљивост и памет, или вино и глупост." ** "Генијалног човека ретко уништи неко други ако се није уништио сам." * [[Станислав Јежи Лец]] ** "Је ли људождер напреднији ако једе виљушком и ножем?" ** "Све треба посветити човеку. Само не друге људе." ** "Тек када се исцрпе све речи, човек почиње разговарати с човеком." ** "Већина људи су убице јер убијају човека... у самом себи." * [[Стјепан Радић]] ** "Када је човек на умору, онда је близу [[Бог]]у, а када је у затвору, онда је близу свом [[народ]]у." == Т == * [[Титус Мациус Плаутус]] ** "Човек је човеку вук." * [[Томас Ман]] ** "Уз великог човека често иду и велике грешке." ** "Човек не живи само својим личним животом као јединка, већ, свесно или несвесно, и животом своје епохе и својих савременика." (''[[Чаробни брег]]'') == Ћ == == У == * [[Уго Фосколо]] ** "Човек не зна живети; не мисли, не размишља, не рачуна ако не осећа; не може непрекидно осећати ако не замишља; а не може ни осећати ни замишљати без страсти, илузија и заблуда." ** "Шта је човек ако се препусти само хладном прорачунатом разуму? Злочинац, тешки злочинац." == Ф == * [[Фјодор Достојевски]] ** "Сваки је човек пред свима и за све крив." (''[[Браћа Карамазови]]'') * [[Франсоа де Ла Рошфуко]] ** "Блаженство се налази у укусу, а не у стварима, и човек је сретан кад добије оно што воли, а не кад добије оно што други сматрају да треба волети." ** "Човек није никад тако несретан као што мисли, ни тако срећан као што се надао да ће бити." * [[Франк Херберт]] ** "Човек лакше бива ужаснут непријатељем коме се диви."(''[[Дина]]'') ** "Колико пута човек обузет [[бес]]ом пориче оно што му здрав разум говори?" (''Ибид.'') * [[Фридрих Ниче]] ** "Оно што нас не убије - то нас јача." * [[Фридрих Шилер]] ** "У човеку није ништа крхкије од његове скромности и добронамерности." == Х == * [[Хенри Баке]] ** "Човек је постојан само у једном: у својим навикама." ** "Општи [[потоп]] није успео, остао је човек!" * [[Хенри Давид Тореј]] ** "Ако човек не иде у корак са својима друговима, можда је то зато што чује другачијег бубњара? Нека ступа по музици коју чује, ма какав био њен такт и ма како далека била." * [[Хераклит]] ** "Човек постаје најближи себи када постигне онакву озбиљност коју има дете док се игра." * [[Херман Хесе]] ** "Сваки човек неминовно постиже оно што је према свом правом нагону принуђен да тражи.." (''[[Степски вук]]'') ** "Човек мора умети да се завуче потпуно у себе." (''[[Демијан]]'') ** "Благост је јача од строгости, вода је јача од стене, љубав је јача од силе." (''[[Сидарта]]'') ** "Није срећа бити вољен. Свако воли себе, али волети другог, то је срећа." (''[[Клајн и Вагнер]]'') == Ц == == Ч == * [[Charles de Secondat, baron de Montesquieu]] ** "Искуство одувек показује да сваки човек који има [[власт]] у рукама има предиспозиције да је злоупотреби. Он ће ићи тако далеко, док не наиђе на ограничења." * [[Чарлс Буковски]] ** Чинило се да човек има само два избора - живети у ужасу или бити пропалица." == Џ == * [[Џек Лондон]] ** "Није важно шта човек треба да чини или не треба да чини. Важно је оно што човек чини." == Ш == * [[Шандор Петефи]] ** "Човек је често само зато добар што нема прилике да буде зао." == Пословице == * [[Арапске пословице]] ** "Човек је господар речи које није изговорио, али је роб оних речи које су му измакле." ** "Човек може поднети и најтеже болове, али врхунац његове трагике скривен је у часу, кад губи маску, а не може да је замени другом, и присиљен је да живи го." * [[Финске пословице]] ** "Човек господари [[пиво]]м, али [[вино]] господари човеком." * [[Француске народне пословице]] ** "Богат човек девојци никад није стар." * [[Јапанске пословице]] ** "Најслабије створење на свету је човек. Њему све шкоди: и ветар, и мраз, и сунце." ** "Паметан човек наћи ће воду и у пустињи, а будала ће крај реке умрети од жеђи." * [[Кинеске пословице]] ** "Човек је сретан онолико колико је способан усрећити друге." * [[Корејске пословице]] ** "Човек после своје смрти оставља своје име, а тигар своју кожу." * [[Латинске изреке]] ** "Човеку који најмање жели најмање недостаје." ** "Нема за човека никакве веће казне од несреће." * [[Румунске пословице]] ** "Човек ствара [[новац]], а не новац човека." * [[Турске пословице]] ** "Весео човек је као сунце; куд год иде осветљава." * [[Вијетнамске пословице]] ** "Докле год човек има на рамену главу, ништа за њега није изгубљено." {{Википедија|Човек}} [[Категорија:Теме]] p16v1woyj9nqojk74s558iwhyxkykol 29556 29552 2022-08-11T10:13:38Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki ==Цитати== {{садржај2}} == А == * [[Албер Ками|Алберт Ками]] ** "Човек је увек слободан на нечији туђи рачун." ** "У свету без илузија човек је странац" * [[Алберт Швајцер]] ** "Човек је овладао природом пре него што је научио владати самим собом." * [[Алфонс Доде]] ** "Људи старе, али не сазревају." * [[Антон Павлович Чехов]] ** "Добар човек се застиди чак и пред псом." * [[Аристотел]] ** "Човек је по [[Природа|природи]] политичка животиња." ** "Сваки човек по природи тежи [[Знање|знању]]." ** "Стога је јасно да је човек биће способно да живи у друштву више него свака пчела и свака животиња која живи у стаду. Јер, како рекох, природа ништа не чини узалуд, а од живих бића једино човек има разум." (''[[Политика (Аристотел)|Политика]]'') * [[Артур Шопенхауер]] ** "Људи се хиљаду пута више труде да стекну материјално него духовно [[богатство]], мада је сасвим сигурно, да нашу срећу ствара оно што јесмо, а не оно што имамо." ** "Људе у друштво тера унутрашња празнина и [[досада]]. Ако осете да су нам потребни, људи постају обесни и арогантни." * [[Аусониус]] ** "Ни једном човеку не годи [[ћутање]]. Мени највише прија када говоре, али кратко." == Б == * [[Барух Спиноза]] ** "Али да би се све то прибавило, једва би биле довољне снаге појединачног човека, кад људи не би указивали један другоме узајамну помоћ." (''[[Етика (Спиноза)|Етика]]'' - четврти део) * [[Џорџ Бернард Шо]] ** "Ако се сви конопци покидају, човек више неће моћи ни да се обеси." ** "Разуман човек прилагођава се свету, неразуман човек упорно покушава да свет прилагоди себи и тако целокупан прогрес зависи од неразумног човека." ** "Ја сам одгојен да служим другоме, али сам од првог часа знао да је ђаво мој природни господар, капетан и пријатељ. Видио сам да он има право и да свет само од страха пуже пред оним, који га је освојио... Обећао сам му своју душу и заклео сам се, да ћу бити на његовој страни на овом и на другом свету. Ово обећање и ова заклетва учинили су од мене човека." - ''[[Ђавољев ученик]]'' * [[Блез Паскал]] ** "Човек је по природи лаковеран и сумњичав, бојажљив и неустрашив." ** "Човек је рођен за задовољство: он га осећа и за њ му нису потребни други докази." ** "Човек који воли једино самога себе ништа не мрзи толико колико да буде сам." ** "Човек је само трска, најслабија у природи, али то је трска која мисли." == В == * [[Виктор Иго]] ** "Ако си човек - води љубав, ако си цвет - буди мимоза." ** "Човек што више [[Знање|зна]], то више [[Патња|пати]]." * [[Висарион Григоријевич Бјелински]] ** "Човек је увек био и биће најзанимљивија појава човеку." * [[Волтер]] ** "Док човек тражи [[мудрост]], дотле заслужује назив мудраца; чим уобрази да је посркао сву мудрост, одмах постаје будала." * [[Вилијам Шекспир]] ** "Ако некога мрзи много људи, то мора да је добар човек." ** "Колико би очију требао имати човек да опази срећу која га окружује?" ** "О чуда! Кол'ко је много красних бића ::Овде! Како је леп тај људски род! ::О храбри нови свете који имаш ::Баш такве људе!" (''[[Бура]]'') * [[Вилијам Фокнер]] ** "(...)чудновато је збиља да човек који је случајем зачет и којему је сваки дах ново бацање коцке која је већ унапред против њега бачена нема воље да се суочи са оним коначним бацањем за које унапред зна да ће се морати са њим суочити а да пре не испроба разне мајсторије које се протежу све до насиља па до ситних софистерија које не могу заварати ни глупаво дете док једног дана у крајњем гађењу наслепо не стави све на једну карту и недан човек не чини то у првом бесном налету очаја гриже савести или туге због губитка он то чини тек онда кад је увидео да ни очај ни та грижња ни та туга нису нарочито важни мрачном коцкару(...)" - ''[[Крик и бес]]'' ** "(...)сваки човек је арбитер својих врлина али нека недан човек не прописује другом његову добробит ја пролазно он то је најтужнија реч од свих иначе ништа нема на свету нема очаја све до времена нема чак ни [[Време|времена]] док се не може рећи било је." - ''[[Крик и бес]]'' == Г == * [[Јохан Волфганг фон Гете|Гете]] ** "Човек може да воли само оно биће за које је уверен да ће бити присутно кад му затреба." ** "Који човек је неупотребљив? Онај који не зна ни да заповеда, ни да слуша." ** "Највећи човек увек остаје дете." ** "Нема сунца без светлости, ни човека без љубави." ** "Реци ми с ким се дружиш па ћу ти рећи ко си. Знам ли чиме се бавиш, тад знам шта можеш постати." ** "Несрећа обликује човека и присиљава га да упозна самог себе." == Д == * [[Демокрит]] ** "Најбоље је за човека да проводи [[живот]] што више у добром расположењу, а што мање у зловољи." ** "Човек се треба више бринути за [[Душа|душу]] него за тело." == Е == * [[Ерих Фром]] ** "Модерни човек живи у обмани да зна што жели, док у ствари жели оно што се од њега очекује да жели." * [[Ернест Хемингвеј]] ** "Човек мора бити заљубљен у једну жену да би створио основу за пријатељство." (''[[Сунце се поново рађа]]'') * [[Ернест Џонс]] ** "Без [[секс]]а, [[алкохол]]а и таблета за спавање модерни човек остаје сам са собом." == Ж == * [[Жан-Жак Русо]] ** "Ако разум чини човека, осећај га води." ** "Човек је рођен слободан , а посвуда је у оковима." * [[Жан-Паул Сартр]] ** "Човек пре свега [[Егзистенција|егзистира]], сусреће себе самога, урања у [[свет]] - и дефинише себе касније." * [[Жан де Ла Бријер]] ** "За човека постоје само три догађаја: родити се, живети и умрети; он не осећа кад се роди, пати што мора умрети и заборавља да живи." ** "Роб има само једног господара; амбициозан човек их има онолико колико може да утиче на његов успех." * [[Жан Паул]] ** "Човек није никад тако леп као кад моли за опроштење или кад сам опрашта." == И == * [[Иван Сергејевич Тургењев]] ** "Бескорисно је човеку са предрасудама доказивати неоправданост његових предрасуда." ** "Јесте ли приметили да човек који је необично растрешен у кругу својих подређених никада није растрешен пред својим претпостављенима." * [[Иво Андрић]] ** "Човек који не воли није способан да осети величину туђе [[љубав]]и, ни снагу [[Љубомора|љубоморе]], ни опасност која се у њој крије." ** "Човека ћете најбоље упознати ако га посматрате како се понаша кад се нешто дели бесплатно." ** „Човек, да не би стао и клонуо, вара сам себе, затрпава недовршене задатке новима, које такође неће довршити, и у новим потхватима и новим напорима тражи нове снаге и више храбрости. Тако човек поткрада сам себе и с временом постаје све већи и безнаднији дужник према себи и свему око себе.“ == Ј == * [[Јован Дучић]] ** "[[Зло]] и [[несрећа]] не долазе од [[Бог]]а, него од човека." - ** "Никад човек не може да каже онолико [[мудрост]]и колико може да прећути лудости." ** "Никад човек према човеку није праведан: ни кад воли ни кад мрзи." ** "Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе, а потребна је и великодушност коју он не може разумети." == К == * [[Конфучије]] ** "Велики човек поставља строге захтеве на себе; мали их човек поставља другима." ** "Због једне речи човека често сматрају мудрим, а због једне речи често га сматрају глупим. Уистину морамо добро пазити што говоримо." * [[Ксенофонт]] ** "Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека." * [[Клив Баркер]] ** "Ко може рећи да је мртав онај човек чије нас [[реч]]и још ућуткују и чија осећања остављају трага у нама?" (''[[Уткани свет]]'') == Л == * [[Леонардо да Винчи]] ** "Човек је заиста краљ [[животиња]], јер његова [[свирепост]] надмашује њихову. Ми живимо од [[смрт]]и других. Ми смо ходајуће гробнице!" * [[Леон Дугуит]] ** "Човек је по [[Природа|природи]] социјално биће и његови акти имају вредност само ако су социјални акти; тиме хоће казати: акти који теже ка остварењу друштвене сигурности, имају већу вредност, што томе дају већи допринос." (''[[Расправа о уставном праву]]'') * [[Лудвиг ван Бетовен]] ** "Шта сам ако се упоредим са [[свемир]]ом?" * [[Лукреције]] ** "Зар не видимо да човек не зна шта хоће и да непрестано тражи, и :стално мења место, као да се може ослободити свог терета?" == М == * [[Махатма Ганди]] ** "Човек често постаје оно што о себи мисли. Ако будем стално понављао како неке ствари не могу направити, вероватно је да и нећу моћи. Супротно томе, ако верујем да могу, сигурно ћу стећи способност да то и направим." ** "Човек је створио машину, али машина је заробила човека и човек ради, а не живи више." ** "Човеку празног желудца храна је [[Бог]]." * [[Мак Диздар]] ** "Треба да живиш међ људима а [[реч]]и немаш ::Треба да живиш међ вуцима а зуба немаш ::А како ћеш тек разликовати човека и вука ::Вука и човека" (''Успаванка'') * [[Максим Горки]] ** "Што је човек окусио више горчине, то жешће [[чежња|чезне]] за слатким." * [[Марк Твен]] ** "Ако прихватиш изгладнела пса и нахраниш га, он те неће ујести. То је разлика између пса и човека." ** "Од свих Божјих створења, само се једно не може потчинити и везати на узицу. То створење је мачка. Када би се човек могао укрстити са мачком то би њега унапредило али би уназадило мачку." * [[Michael Ondaatje]] ** "Човек у [[Пустиња|пустињи]] може отсутност носити у прегршти знајући да је то нешто што га држи и више од воде. Позната му је нека биљка код Ел Таја, чије срце, ако јој га одрежеш, замени текућина лековитих својстава. Сваког јутра можеш попити ту текућину, које има колико је било срце. Биљка живи још годину дана, а онда од нечега умире." (''[[Енглески пацијент]]'') == Н == * [[Наполеон Бонапарта]] ** "Праштајући, човек се уздиже изнад оних који га вређају." * [[Нура Баздуљ-Хубијар]] ** "Човек би требао саградити барку и испунити је [[нада]]ма. Онда гледати како му наде плове по пучини." ''[[Аманет]]'' == О == * [[Вајлд, Оскар|Оскар Вајлд]] ** "Човек не може бити преопрезан у бирању непријатеља." ** "Човек увек треба бити заљубљен. То је разлог због ког се не сме женити." ** "Незадовољство је први корак ка напретку неког човека или народа." ** "Човеку који жели да буде нешто друго него што јесте, да буде члан парламента, или истакнут [[адвокат]], или [[судија]], или нешто друго подједнако досадно, редовно успева да постане оно што жели. То му је [[казна]]. Они који желе [[Маска|маску]], морају је носити. Људи који једино желе да се остваре никад не знају куда иду и не могу знати." == П == * [[Фил Босман]] ** "Цвет треба сунце да постане цвет, човек [[љубав]] да постане човек." * [[Пјотр Демјанович Успенски]] ** "Шта знамо? Знамо да на првом степену самоспознаје човеку у очи падају две очите чињенице. Постојање [[свет]]а у којем живи и постојање свести у њему самом. И једно и друго човек не може ни доказати ни оспорити." (''[[Тертиум Органум]]'') * [[Плутар]] ** "Човек, видевши да неко сакупља милостињу за [[бог]]ове рече: Нећу да чујем за богове који просе!" == Р == * [[Рабиндранат Тагоре]] ** "Човек је од оружја учинио свог [[бог]]а. И кад [[оружје]] победи, човек ће остати поражен." ** "Ништа лакше него у име спољне [[слобода|слободе]] уништити унутрашњу слободу човека." * [[Ралф Валдо Емерсон]] ** "Човек није пољопривредник, нити професор, нити инжењер, он је све. Човек је свештеник, и ученик, и државник, и продуцент, и војник." (''[[Амерички ученик]]'') * [[René Leriche]] ** "Човек с лакоћом подноси само једну бол, то је бол других." == С == * [[Семјуел Бекет]] ** "Највећи [[посао]] човека састоји се у томе да зна шта све мора да уради да би био човек. ** "Луд је само онај чија се лудост не поклапа са лудошћу већине." * [[Сенека]] ** "Човек треба више да размишља са ким једе и пије него шта једе и пије." ** "Нити један човек није слободан док је роб тела." ** "Порок не ствара време, него човек." ** "Сваки човек крије у себи жеље краљева. Он би хтио да може свашта против другога, а да други не може ништа против њега." * [[Сократ]] ** "Само [[Доброта|добар]] човек може бити трајно сретан, док рђав мора бити несретан." * [[Спенцер Џонсон]] ** "Човек мора одабрати: или уздржљивост и памет, или вино и глупост." ** "Генијалног човека ретко уништи неко други ако се није уништио сам." * [[Станислав Јежи Лец]] ** "Је ли људождер напреднији ако једе виљушком и ножем?" ** "Све треба посветити човеку. Само не друге људе." ** "Тек када се исцрпе све речи, човек почиње разговарати с човеком." ** "Већина људи су убице јер убијају човека... у самом себи." * [[Стјепан Радић]] ** "Када је човек на умору, онда је близу [[Бог]]у, а када је у затвору, онда је близу свом [[народ]]у." == Т == * [[Титус Мациус Плаутус]] ** "Човек је човеку вук." * [[Томас Ман]] ** "Уз великог човека често иду и велике грешке." ** "Човек не живи само својим личним животом као јединка, већ, свесно или несвесно, и животом своје епохе и својих савременика." (''[[Чаробни брег]]'') == Ћ == == У == * [[Уго Фосколо]] ** "Човек не зна живети; не мисли, не размишља, не рачуна ако не осећа; не може непрекидно осећати ако не замишља; а не може ни осећати ни замишљати без страсти, илузија и заблуда." ** "Шта је човек ако се препусти само хладном прорачунатом разуму? Злочинац, тешки злочинац." == Ф == * [[Фјодор Достојевски]] ** "Сваки је човек пред свима и за све крив." (''[[Браћа Карамазови]]'') * [[Франсоа де Ла Рошфуко]] ** "Блаженство се налази у укусу, а не у стварима, и човек је сретан кад добије оно што воли, а не кад добије оно што други сматрају да треба волети." ** "Човек није никад тако несретан као што мисли, ни тако срећан као што се надао да ће бити." * [[Франк Херберт]] ** "Човек лакше бива ужаснут непријатељем коме се диви."(''[[Дина]]'') ** "Колико пута човек обузет [[бес]]ом пориче оно што му здрав разум говори?" (''Ибид.'') * [[Фридрих Ниче]] ** "Оно што нас не убије - то нас јача." * [[Фридрих Шилер]] ** "У човеку није ништа крхкије од његове скромности и добронамерности." == Х == * [[Хенри Баке]] ** "Човек је постојан само у једном: у својим навикама." ** "Општи [[потоп]] није успео, остао је човек!" * [[Хенри Давид Тореј]] ** "Ако човек не иде у корак са својима друговима, можда је то зато што чује другачијег бубњара? Нека ступа по музици коју чује, ма какав био њен такт и ма како далека била." * [[Хераклит]] ** "Човек постаје најближи себи када постигне онакву озбиљност коју има дете док се игра." * [[Херман Хесе]] ** "Сваки човек неминовно постиже оно што је према свом правом нагону принуђен да тражи.." (''[[Степски вук]]'') ** "Човек мора умети да се завуче потпуно у себе." (''[[Демијан]]'') ** "Благост је јача од строгости, вода је јача од стене, љубав је јача од силе." (''[[Сидарта]]'') ** "Није срећа бити вољен. Свако воли себе, али волети другог, то је срећа." (''[[Клајн и Вагнер]]'') == Ц == == Ч == * [[Charles de Secondat, baron de Montesquieu]] ** "Искуство одувек показује да сваки човек који има [[власт]] у рукама има предиспозиције да је злоупотреби. Он ће ићи тако далеко, док не наиђе на ограничења." * [[Чарлс Буковски]] ** Чинило се да човек има само два избора - живети у ужасу или бити пропалица." == Џ == * [[Џек Лондон]] ** "Није важно шта човек треба да чини или не треба да чини. Важно је оно што човек чини." == Ш == * [[Шандор Петефи]] ** "Човек је често само зато добар што нема прилике да буде зао." == Пословице == * [[Арапске пословице]] ** "Човек је господар речи које није изговорио, али је роб оних речи које су му измакле." ** "Човек може поднети и најтеже болове, али врхунац његове трагике скривен је у часу, кад губи маску, а не може да је замени другом, и присиљен је да живи го." * [[Финске пословице]] ** "Човек господари [[пиво]]м, али [[вино]] господари човеком." * [[Француске народне пословице]] ** "Богат човек девојци никад није стар." * [[Јапанске пословице]] ** "Најслабије створење на свету је човек. Њему све шкоди: и ветар, и мраз, и сунце." ** "Паметан човек наћи ће воду и у пустињи, а будала ће крај реке умрети од жеђи." * [[Кинеске пословице]] ** "Човек је сретан онолико колико је способан усрећити друге." * [[Корејске пословице]] ** "Човек после своје смрти оставља своје име, а тигар своју кожу." * [[Латинске изреке]] ** "Човеку који најмање жели најмање недостаје." ** "Нема за човека никакве веће казне од несреће." * [[Румунске пословице]] ** "Човек ствара [[новац]], а не новац човека." * [[Турске пословице]] ** "Весео човек је као сунце; куд год иде осветљава." * [[Вијетнамске пословице]] ** "Докле год човек има на рамену главу, ништа за њега није изгубљено." {{Википедија|Човек}} [[Категорија:Теме]] isu4rsbicw7xgv6v03b856suqtj35mv 0 8412 29513 26500 2022-08-10T13:49:45Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[File:Jean-Jacques Rousseau (painted portrait).jpg|thumb|right|]] * "Учена жена је прави бич за свога мужа, за своју децу, за своје пријатеље, за своју послугу и за читав свет" * "Човек је рођен слободан, а свуда је у оковима"<ref name=":0">''Збирка текстова педагошких класика'' (1960), Савремена школа, Београд</ref> * "Онај који верује да је господар других, уистину је више роб од њих"<ref name=":0" /> * "Ако разум чини човека,осећај га води" * "Да се осети велико добро,треба најпре познавати мала зла" * "Једна од најпотребнијих способности предвиђања јесте да се не може све предвидети" * "Кад би нам неко понудио бесмртност на Земљи,ко би хтео примити тај жалосни поклон" * "Ко најспорије обећава,увек најверније испуњава своје обећање" * "Људи воле оно што је добро или што им се чини добро,али обично греше у процени шта је то добро" * "Мање уживамо у оном што смо постигли него у ономе чему се надамо" * "Мени је дража опасна слобода него мирно и сигурно ропство" * "Може ли се икада заборавити оно сто се једном љубило?" * "Нема лудила од којег се човек не може излечити,осим сујете" * "Никада не пружај руку тако далеко да је не можеш повући" * "Ништа значајније не може учинити отац за своју децу,него да воли њихову мајку" * "Новац који човек има јесте оружје слободе.Новац за којим човек трчи јесте оружје ропства" * "Васпитање је важније од образовања,одгајивати...ни судије ни војнике,него човека!" * "Живети-то не значи дисати,него радити" * "Одрећи се слободе значи одрећи се свог људског достојанства ,одрећи се својих људских права ,па чак се одрећи и својих обавеза" * "Плодови припадају свима,а земља није ничија" * "Псовке су аргументи оних који нису у праву" * "Слобода човека није у томе да може чинити оно што жели,већ да не мора чинити оно што не жели" * "Закони су увек корисни онима који имају,а штетни онима који ништа немају"<ref>Жан Жак Русо знаменити мислилац и књижевник,Воислав Гледић,2012</ref> * "Васпитање се не састоји у томе да дете научимо врлинама и истини,већ у томе да сачувамо његово срце од порока,а његов ум од заблуда"<ref name=":1">Васпитање кроз историјске епохе ,С.Ценић,Ј.Петровић,2005</ref> * "Природа жели да деца буду деца ,пре него што постану људи"<ref name=":1" /> == Референце == <references responsive="0" /> == Спољашње везе == [http://edukacija.rs/izreke-i-citati/zan-zak-ruso Едукација] {{Википедија|Жан-Жак Русо}} {{DEFAULTSORT:Русо, Жан Жак}} [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Филозофи]] 3waciugiw5mjt2c3hdxclvezurozj5e 0 8912 29500 26493 2022-08-10T13:00:12Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[File:Frans_Hals_-_Portret_van_René_Descartes.jpg|thumb|]] [[File:Principia philosophiae.tif|thumb|''Principia philosophiae'', 1685]] {{цитат|Будући да се рађамо као деца и да смо о чулним стварима доносили свакојаке судове још пре него што смо својим умом у потпуности научили да се сложимо, бројне нас предрасуде одвраћају од истинског сазнања. Тих се предрасуда, чини се, можемо решити само ако једном у животу хотимично почнемо да се двоумимо о свему ономе у чију се извесност макар и најмање може посумњати... Али ако на тај начин одбацимо све што је у било ком погледу двосмислено и можда лажно, можемо додуше лако да претпоставимо да не постоји ни Бог, ни небо, ни тело, да немамо ни руку ни ногу и да уопште немамо тела али се не може претпоставити да ми, који све то мислимо, нисмо ништа. Јер противречно је да мисаоно биће не постоји док мисли. Према томе, сазнање ’мислим, дакле јесам’ (''[[w:cogito, ergo sum|cogito, ergo sum]]'') од свих је прво и најсигурније те се с њим сусреће свако ко систематично филозофира.|''Принципи филозофије'', II, 1 и 7</small>}} {{Википедија}} {{DEFAULTSORT:Декарт, Рене}} [[Категорија:Математичари]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Рационалисти]] 7hxm5siyprk1auivkxxlulgwcp9k81i 0 9112 29538 23869 2022-08-11T09:05:58Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki ==Цитати== * [[Албер Ками]] ** "Боље прокоцкати своју младост, него не учинити с њом баш ништа." * [[Артур Шопенхауер]] ** "У старости [[човек]] се боље чува од [[Несрећа|несреће]], а у младости је боље подноси." * [[Џорџ Бернард Шо]] ** "Као сви млади људи, ти преувеличаваш разлику између једне и друге младе жене." * [[Ернест Хемингвеј]] ** "Младост имамо да бисмо чинили глупости, а старост да бисмо жалили за тим глупостима." * [[Џонатан Свифт]] ** "Ниједан мудар човек није никад пожелео да буде млађи." * [[Николај Гогољ]] ** "Младост је срећна, јер за њу постоји будућност." {{цитат|Постоје три врсте опијености. Опијеност младошћу, опијеност здрављем, опијеност животом.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an03-039.html Izobilje]</ref>|[[Буда]]}} == Пословице == * [[Немачке пословице]] ** "Младост је мана која се сваким даном исправља." * [[Кинеске пословице]] ** "Младост предлаже, старост одлаже, средина извршава." * [[Индијске пословице]] ** "На почетку човековог живота стоји незнање, у зрелој доби патња, а у старости жалост." == Види још == * [[Старост]] [[Категорија:Теме]] frscyiskrc36ylkbr9j6pehfby4pic0 0 9952 29494 26639 2022-08-10T12:40:10Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[File:Miguel de Unamuno Meurisse 1925.jpg|thumb]] * Треба да се боримо против зле судбине, па макар то било и без наде на победу. * Љубав је, читаоци и браћо моја, нешто најтрагичније у свету и животу; љубав је кћи заблуде и отац разочарања; љубав је утеха у тузи, једини лек против смрти, пошто јој је сестра. * Волети у души – значи саосећати, и ко више саосећа, више воли. * Живети – значи давати се, одржавати се, а одржавати – значи умирати. * Свако сазнање је сазнање о смрти и болу. * Бол нам говори да постојимо. Бол нам говори да постоје они које волимо. Бол нам говори да постоји свијет у коме живимо. * Ко не пати тај и не ужива, као што не осећа топлину ко не осећа зиму. * Вера која не сумња је мртва вера. * Вера није веровати у оно што нисмо видели, него створити оно што не видимо. * Веровати у оно што нисмо видели, научио нас је катихизис, јесте вера; веровати у оно што видимо - и оно што не видимо - јесте разум, сазнање; а веровати у оно што ћемо видети - или нећемо видети - јесте нада. И све је то скупа веровање. Тврдим, верујем, као песник, као стваралац, гледајући у прошлост, у успомене; негирам, не верујем, као рационално биће, као грађанин, гледајући у садашњост, и сумњам, борим се, раздире ме агонија као човека, као хришћанина, док гледам у неоствариву будућност, у вечност. * Верујем у Бога зато што верујем Богу. * Чак је и атеисти потребан Бог како би могао да га пориче. * Завист је хиљаду пута гора од глади, јер је духовна глад. * Можда је сама болест неопходно стање онога што се зове напредак, а сам напредак болест. * Понекад је ћутање најгора лаж. [[Категорија:Шпанци]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Песници]] [[Категорија:Драматурзи]] l6klwwhlwfd8s99wt3r8norldfhzdih 0 10321 29508 26557 2022-08-10T13:09:33Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki {{Википедија|Имануел Кант}} [[File:Immanuel Kant 001.jpg|thumb|]] '''Имануел Кант''' ({{јез-њем|Immanuel Kant}}; Кенигзберг, 22. април 1724 — Кенигзберг, 12. фебруар 1804) био је родоначелник класичног њемачког идеализма и по многима један од највећих филозофа свих времена. == Цитати == * “Незрелост је неспособност коришћења [[интелигенције]] без туђег вођства”. * “Није Божија воља да ми будемо само тако срећни, него да се трудимо у властитом [[усрећивању]]”. * “[[Наука]] је организовано знање. [[Мудрост]] је организовани живот”. * “[[Срећа]] није идеал разума него [[имагинације]]”. “Без сваке сумње сво наше [[знање]] почиње са искуством”. * “Када човек себе учини црвом, не сме се жалити када неко стане на њега”. * “[[Религија]] је препознавање свих наших дужности кроз божанске команде”. * “Није неопходно да чим живим,  живим срећно, али је неопходно да чим живим, живим часно”. * “Иако сво наше знање почиње са [[Искуство|искуством]], не значи аутоматски да оно једино настаје из искуства”. * “Бити значи чинити”. *"Делуј тако да твоја максима воље у свако доба може уједно важити и за опште [[Закон|законе]]"<ref>Критика практичног ума Имануел Кант</ref>. *"[[Држава]] се не сме задуживати због спољашњих државних размирица"<ref name=":0">Ум и слобода Имануел Кант</ref>. *"Ниједна држава се не сме насилно уплитати у уређење и управљање друге"<ref name=":0" />. {{Цитат|Две ствари испуњавају душу увек новим и све већим дивљењем и страхопоштовањем: звездано небо на мени и морални закон у мени|''Критика практичног ума''}} {{Цитат|Кад правде нестане, ништа више нема што би дало вредности људском животу}} == Референце == {{DEFAULTSORT:Кант, Имануел}} [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Рационалисти]] [[Категорија:Онтолози]] [[Категорија:Идеалисти]] dsd149uj69bsrvtu2x3n3ihgauf4rtw 0 11080 29523 26997 2022-08-10T16:21:17Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека: Simone de Beauvoir2.png|мини|Симон де Бовоар]] '''Симон де Бовоар''' ([[w:Француски језик|франц.]]Simone de Beauvoir; Париз, 9. јануар 1908 — Париз, 14. април 1986) била је француска књижевница, филозофкиња егзистенцијализма, теоретичарка, политичка активисткиња и [[w:Феминизам|феминисткиња]]. Била је животна сапутница филозофа [[Жан Пол Сартр|Жан-Пола Сартра]]. == Цитати == {{цитат |Желела бих да сваки људски живот буде чиста искрена слобода. |Крв других (“Le Sang des autres“), (1946) }} <br> {{цитат |Говорено је да ја одбијам да придам важност материнском инстинкту и љубави. То није тачно. Ја сам једноставно тражила да их жене доживљавају искрено и слободно, за разлику од тога да их користе као изговор и уточиште, да би се касније, када емоције у њиховом срцу пресушe, нашле заробљене у том уточишту. |Моћ ствари (“La Force des choses“), (1963) <ref name=Моћ_ствари>{{cite web | url=https://www.marxists.org/reference/subject/ethics/de-beauvoir/1963/interview.htm | title = The third volume of Simone de Beauvoir’s autobiography: Force of Circumstances }}</ref> }} <br> {{цитат |Самопознавање није гаранција за срећу, али се налази са исте стране као и срећа и може да пружи храброст да се за њу бори. |Моћ ствари (“La Force des choses“), (1963) <ref name=Моћ_ствари></ref> }} <br> {{цитат |Ја сам себе ишчупала из безбедног комфора извесности својом љубављу према истини – и истина ме је наградила. |Свођење рачуна (“Tout compte fait“), (1972) }} <br> {{цитат |Постоји само једно добро, а то је делати према заповестима сопствене савести. |Сви људи су смртни (“Tous les hommes sont mortels“), (1946) }} <br> {{цитат |То је истинска племенитост. Даш све што имаш, и никада немаш осећај да те то ишта кошта. |Сви људи су смртни (“Tous les hommes sont mortels“), (1946) }} <br> {{цитат |Изгледа да људи данашњег доба јасније него икада осећају парадокс свог стања. За себе знају да су врхунац коме је свако делање подређено, али их хитност реаговања присиљава да једно друго третирају као инструменте или препреке, као средства. Што је раширенија њихова моћ над светом, то јаче их мрве снаге које не могу да контролишу. Иако су господари атомске бомбе, она је створена само да би их уништила. Иако сваки човек осећа препознатљив укус свог сопственог живота, свако сâм се осећа безначајнијим од инсекта бескрајне заједнице ограничене Земљиним границама. Вероватно ни у једној другој епохи људска грандиозност није била сјајнија, нити је у иједној другој епохи она била бесрамнија. |Етика двосмислености (“Pour une morale de l'ambiguïté“), (1947), део I <ref>{{cite web | url= https://www.marxists.org/reference/subject/ethics/de-beauvoir/ambiguity/index.htm| title = The Ethics of Ambiguity}}</ref> }} <br> == Референце == {{рефлист}} {{Википедија}} [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Марксисти]] [[Категорија:ЛГБТ особе]] {{DEFAULTSORT:Бовоар, Симон де}} 6hy0bzyw9f71cng6zuvq58gr9doi4ws 14 11131 29546 28186 2022-08-11T09:28:06Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Историјске личности]] [[Категорија:Владари]] n2avqtuwpdi8fofhucd6a1fciybum96 0 11193 29482 27590 2022-08-10T12:06:45Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:AnneFrankSchoolPhoto.jpg|thumb]] Анелис Мари Франк (12. јун 1929 — март 1945), познатија као Ана Франк, једна је од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста. За време скривања од нациста написала је Дневник Ане Франк. == Цитати == {{цитат|Чудо је што нисам напустила све своје идеале, они делују тако апсурдно и непрактично. Ипак, држим се за њих јер и даље вјерујем, упркос свему, да су људи заиста добри у души.}}<br /> {{цитат|Сви смо ми живи, али не знамо зашто ни због чега; сви тражимо срећу; сви ми водимо животе који су различити, а опет исти.}}<br /> {{цитат|Чујем надолазећу грмљавину која ће једног дана уништити и нас, осећам патњу милиона. Па ипак, када погледам у небо, некако осећам да ће и ова суровост престати, и да ће се мир и спокој поново вратити.}}<br /> {{цитат|Изађите напоље, на село, уживајте у сунцу и свему што природа нуди. Изађите напоље и покушајте да поново ухватите срећу у себи; мисли на сву лепоту у себи и свему око себе и буди срећан.}}<br /> {{цитат|Открила сам да увек остане нешто лепоте — у природи, сунцу, слободи, у себи; све ово може да вам помогне. Погледај ове ствари, онда ћеш поново наћи себе, и Бога, и онда повратиш равнотежу.}}<br /> {{цитат|Особа која је срећна усрећиће друге; човек који има храбрости и вере никада неће умрети у беди!}}<br /> {{цитат|Можете увек — увек — дати нешто, чак и ако је то једноставан чин љубазности!}}<br /> {{цитат|За некога попут мене, врло је чудна навика писати у дневник. Не само да никада раније нисам писала, већ ми пада на памет да касније ни ја, ни било ко други, нећемо марити за размишљања тринаестогодишње ученице.}}<br /> {{Википедија|Ана Франк}} [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Јевреји]] m7wolmhx1do7azcjil5soifxw6go402 29483 29482 2022-08-10T12:09:50Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:AnneFrankSchoolPhoto.jpg|thumb]] Анелис Мари Франк (12. јун 1929 — март 1945), познатија као Ана Франк, једна је од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста. За време скривања од нациста написала је Дневник Ане Франк. == Цитати == {{цитат|Чудо је што нисам напустила све своје идеале, они делују тако апсурдно и непрактично. Ипак, држим се за њих јер и даље вјерујем, упркос свему, да су људи заиста добри у души.}}<br /> {{цитат|Сви смо ми живи, али не знамо зашто ни због чега; сви тражимо срећу; сви ми водимо животе који су различити, а опет исти.}}<br /> {{цитат|Чујем надолазећу грмљавину која ће једног дана уништити и нас, осећам патњу милиона. Па ипак, када погледам у небо, некако осећам да ће и ова суровост престати, и да ће се мир и спокој поново вратити.}}<br /> {{цитат|Изађите напоље, на село, уживајте у сунцу и свему што природа нуди. Изађите напоље и покушајте да поново ухватите срећу у себи; мисли на сву лепоту у себи и свему око себе и буди срећан.}}<br /> {{цитат|Открила сам да увек остане нешто лепоте — у природи, сунцу, слободи, у себи; све ово може да вам помогне. Погледај ове ствари, онда ћеш поново наћи себе, и Бога, и онда повратиш равнотежу.}}<br /> {{цитат|Особа која је срећна усрећиће друге; човек који има храбрости и вере никада неће умрети у беди!}}<br /> {{цитат|Можете увек — увек — дати нешто, чак и ако је то једноставан чин љубазности!}}<br /> {{цитат|За некога попут мене, врло је чудна навика писати у дневник. Не само да никада раније нисам писала, већ ми пада на памет да касније ни ја, ни било ко други, нећемо марити за размишљања тринаестогодишње ученице.}}<br /> {{цитат|Коначно схватам да морам да учим да не бих била незналица, да успем у животу, да постанем новинар. Јер то је оно што желим! Знам да могу да пишем… али још морам да видим да ли стварно имам талента… А чак и да немам талента за писање књига и новинских чланака, увек могу да пишем за себе. Али ја желим да постигнем више од тога. Не могу да замислим да живим као мама, госпођа Ван Дан и остале жене које гледају своја посла, а онда буду заборављене. Морам да имам још нешто сем мужа и деце чему ћу да се посветим!… Желим да будем корисна и да причињавам задовољство свима, чак и онима које никад нисам упознала. Желим да наставим да живим чак и након смрти! Баш зато сам захвална Богу што ми је дао овај дар, који могу да користим да развијам себе и све у мени! Писањем могу „стрести” све своје бриге. Туга нестаје, а расположење расте! Али, то је велико питање. Хоћу ли икада моћи да напишем нешто велико? Хоћу ли икада постати новинарка или писац?}}<br /> {{Википедија|Ана Франк}} [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Јевреји]] okm59w0rk8sv7yv7szcd0dxxung3tty 14 11231 29545 28188 2022-08-11T09:27:35Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Историјске личности]] [[Категорија:Владари]] n2avqtuwpdi8fofhucd6a1fciybum96 0 11272 29539 27692 2022-08-11T09:06:15Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:N.Gogol by F.Moller (1840s, GIM).jpg|thumb]] Николај Васиљевич Гогољ (1. април 1809 — 4. март 1852) био је руски писац украјинског порекла. == Цитати == {{цитат|Судбина ми је да путујем руку под руку са својим чудним херојима и да посматрам неизмерност живота који се надолази, да га посматрам кроз смех који сви могу да виде и кроз сузе које нико не види и који је непознат.}}<br /> {{цитат|Насмејаћу се својим горким смехом.}}<br /> {{цитат|Шпанија има краља; он је пронађен, а ја сам он.}}<br /> {{цитат|Познајем скоро све лепе глумице и компонујем разне врсте водвиља. Често виђам књижевнике; Са Пушкином сам у веома пријатељским односима.}}<br /> {{цитат|Оно што је забавно претвориће се у суморно, ако предуго стојите пред њим, а онда Бог зна које идеје можда неће залутати у ум...}}<br /> {{цитат|У каквом суморном свету живимо, господо.}}<br /> {{Википедија|Николај Гогољ}} [[Категорија:Руси]] [[Категорија:Писци]] [[Категорија:Украјинци]] t13fcl0un52ptkfkhetmre3u3k9i4z2 0 11549 29537 28162 2022-08-11T09:05:01Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Howard carter.jpg|thumb]] Хауард Картер (9. мај 1873 — 2. март 1939) је био чувени енглески археолог и египтолог. == Цитати == {{цитат|Овде је пред нама било довољно доказа да се покаже да је то заиста био улаз у гробницу, а по печатима, свим спољашњим изгледима да је био нетакнут.}}<br /> {{цитат|Иако сам био задовољан што сам на ивици можда величанственог налаза, вероватно једне од несталих гробница за којима сам годинама трагао, био сам веома збуњен малошћу отвора у поређењу са онима других краљевских гробница у увала.}}<br /> {{цитат|Вест о открићу брзо се проширила широм земље, а радознали упити помешани са честиткама од овог тренутка постали су дневни програм.}}<br /> {{цитат|Дрхтавим рукама направио сам мали пробој у горњем левом углу... проширивши мало рупу, убацио сам свећу и завирио унутра... у почетку нисам могао ништа да видим, врели ваздух је излазио из коморе и изазивао је свећа да трепери. Сада су детаљи собе полако израњали из магле, чудне животиње, статуе и злато - свуда одсјај злата. У овом тренутку – то је морало да се чинило осталима који су стајали читаву вечност – био сам занемео од чуђења, а када је лорд Карнарвон, не могавши више да стоји у неизвесности, забринуто упитао: „Видиш ли нешто?“, то је било све што сам могао учинити да извуче речи "Да, дивне ствари".}}<br /> {{Википедија|Хауард Картер}} [[Категорија:Британци]] [[Категорија:Енглези]] [[Категорија:Археолози]] [[Категорија:Египтолози]] dawnpi510gu6cl0gqi4wbdwfzrfoaiq 14 11609 29491 28271 2022-08-10T12:35:12Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Теме]] 4xmhvxj67md4kq2cxe2bn1a1797kqh8 0 11685 29485 28396 2022-08-10T12:18:04Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Francis Bacon.jpg|thumb]] Франсис Бејкон (22. јануар 1561 — 9. април 1626) био је енглески филозоф, државник и есејиста. == Цитати == {{цитат|Постоји много начина да се обогатите, а већина њих је ружна.}}<br /> {{цитат|Узео сам све знање да буде моја провинција.}}<br /> {{цитат|Признајем да имам исто толико велике контемплативне циљеве, колико и умерене грађанске циљеве...}}<br /> {{цитат|Споменици духовитости преживљавају споменике моћи.}}<br /> {{цитат|Само знање је моћ.}}<br /> {{Википедија|Франсис Бејкон}} [[Категорија:Енглези]] [[Категорија:Писци]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Државници]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Есејисти]] kvqxv1r3w0s0ud7cpbqnlc2b4b7yvno 0 11696 29493 28409 2022-08-10T12:38:31Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling.png|thumb]] Фридрих Вилхелм Јозеф фон Шелинг (27. јануар 1775 — 20. август 1854) је био немачки филозоф. == Цитати == {{цитат|Како се и објективни свет прилагођава представљањима у нама, и презентације у нама објективном свету, неразумљиво је осим ако између два света, идеалног и стварног, не постоји унапред одређена хармонија.}}<br /> {{цитат|Сва правила за учење су сажета у овом: учите само да бисте стварали.}}<br /> {{Википедија|Фридрих фон Шелинг}} [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Филозофи]] ianuegd5z6z3ug22x8esqqngb3ystrc 0 11761 29505 28528 2022-08-10T13:07:29Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:David Hume.jpg|thumb]] Дејвид Хјум (7. мај 1711 — 25. август 1776) био је шкотски филозоф, економиста и историчар. == Цитати == {{цитат|Краљевство мудрог човека је његова сопствена груди: или, ако икада погледа даље, то ће бити само на суду неколицине одабраних, који су ослобођени предрасуда и способни да испитају његов рад.}}<br /> {{цитат|Уопштено говорећи, грешке у религији су опасне; оне у филозофији су само смешни.}}<br /> {{цитат|Разум јесте и само треба да буде роб страсти.}}<br /> {{цитат|Буди филозоф; али, усред своје филозофије, буди и даље човек.}}<br /> {{цитат|У нашим расуђивањима у вези са чињеницама, постоје сви замисливи степени сигурности, од највеће сигурности до најниже врсте моралних доказа. Мудар човек, дакле, сразмерно своје веровање са доказима.}}<br /> {{цитат|То је велико мрзење за таштину човека, што његова врхунска уметност и труд никада не могу бити једнаки најподлијим природним продукцијама, било по лепоти или вредности.}}<br /> {{цитат|Лепота није квалитет у самим стварима: она постоји само у уму који их контемплира; и сваки ум опажа другачију лепоту.}}<br /> {{цитат|Тамо где амбиција може бити толико срећна да покрије своје подухвате, чак и до самог човека, под привидом принципа, она је најнеизлечивија и најнепопустљивија од свих људских страсти.}}<br /> {{Википедија|Дејвид Хјум}} [[Категорија:Британци]] [[Категорија:Шкоти]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Историчари]] [[Категорија:Економисти]] [[Категорија:Емпиристи]] 25kcycrfeuhcy1ytin4hkbfdapykian 0 11768 29506 28537 2022-08-10T13:08:03Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:James Hutton.jpg|thumb]] Џејмс Хатон (3. јун 1726. ст. календар (14. јун 1726. нови календар) – 26. март 1797) је био шкотски геолог, упамћен због формулисања униформитаризма и Плутонистичке школе мишљења. == Цитати == {{цитат|Ако организовано тело није у ситуацији и околностима најбоље прилагођено свом опстанку и размножавању, онда, замишљајући неограничену разноликост међу јединкама те врсте, морамо бити сигурни да, с једне стране, они који највише одступају од најбоље прилагођени устав, биће најподложнији пропасти, док ће, с друге стране, они организовани органи, који се највише приближе најбољем уставу за садашње прилике, бити најбоље прилагођени да наставе, у очувању себе и умножавању појединаца њихова раса.}}<br /> {{цитат|Прошла историја нашег глобуса мора се објаснити оним што се може видети да се сада дешава. Не смеју се користити никаква овлашћења која нису природна свету, никаква радња која се не дозвољава осим оних чији принцип познајемо.}}<br /> {{цитат|Не налазимо никакав траг почетка - нема изгледа за крај.}}<br /> {{Википедија|Џејмс Хатон}} [[Категорија:Британци]] [[Категорија:Шкоти]] [[Категорија:Геолози]] iqx10ya91fogpmmc46lg0g5z7je5pzq 0 11769 29504 28538 2022-08-10T13:06:46Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Thomas Hobbes (portrait).jpg|thumb]] Томас Хобс (5. април 1588 — 4. децембар 1679) је био енглески филозоф, представник класичног енглеског емпиризма. == Цитати == {{цитат|Таква Истина која се супротставља ничијој добити или задовољству свима је добродошла.}}<br /> {{цитат|Страст смеха није ништа друго до изненадна слава која произилази из изненадног схватања неке еминенције у нама самима, у поређењу са слабостима других, или са нашим претходним.}}<br /> {{цитат|На неки начин опкољени онима који се боре, с једне стране за превелику слободу, а са друге за превелики ауторитет, тешко је проћи између тачака и једног и другог неповређеног.}}<br /> {{цитат|Таква је природа људи да, како год да признају да су многи други духовитији, или елоквентнији, или ученији; Ипак, тешко да ће поверовати да има много тако мудрих као они сами: јер своју памет виде на дохват руке, а туђу из даљине.}}<br /> {{Википедија|Томас Хобс}} [[Категорија:Енглези]] [[Категорија:Емпиристи]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Онтолози]] eov196ox0o8uqf70rjige4wnxqzvdq8 0 11770 29507 28647 2022-08-10T13:08:32Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Charles II of England.jpeg|thumb]] Чарлс II (29. мај 1630. — 6. фебруар 1685) је био краљ Енглеске, Шкотске и Ирске од 29. маја 1660. до 6. фебруара 1685. године. == Цитати == {{цитат|Ако се разумемо, више речи је непотребно; ако није вероватно да ћемо бити схваћени, бескорисни су.}}<br /> {{цитат|Боље од представе!}}<br /> {{цитат|Нека јадна Нели не гладује.}}<br /> {{цитат|Госпођа Лејн и ја смо кренули ка Бристолу, решивши да лежимо на месту званом Лонг Марсон, у долини Ешам. Али нисмо ишли два сата путем, али је кобила на којој сам јахао бацила ципелу; па смо били принуђени да јашемо по другу ципелу у расуто село, чије име почиње са нечим попут Лонг—. И док сам држао коња за ногу, питао сам ковача какве новости? Рекао ми је да нема вести за које је знао, пошто су добре вести о пребијању лопова Шкота. Питао сам га да ли се нико од Енглеза није придружио Шкотима? Одговорио је, да није чуо да је тај неваљалац Чарлс Стјуарт одведен; али неки од осталих су, како је рекао, заробљени, али не и Чарлс Стјуарт. Рекао сам му да, ако тај скитница буде ухваћен, заслужује да буде обешен, више од свих осталих, јер је довео Шкоте. На шта је он рекао да сам говорио као поштен човек и тако смо се растали.}}<br /> {{цитат|Он је, рекао је, несавесно умирао; али се надао да ће то оправдати.}}<br /> {{Википедија|Чарлс II Стјуарт}} [[Категорија:Краљеви Енглеске]] [[Категорија:Шкоти]] keftsm508yiltdp4o9o2zz98rc6zdfa 0 11821 29492 28636 2022-08-10T12:37:21Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:James I of England by Daniel Mytens.jpg|thumb]] Џејмс I или Џејмс VI (19. јун 1566 — 27. март 1625) је био краљ Шкотске, а касније и Енглеске и Ирске. == Цитати == {{цитат|Пазите да од својих спортиста правите своје саветнике и радујте се што у свом друштву не држите уобичајене комичаре или баладине.}}<br /> {{цитат|Ако циљате на шкотски презбитериј, он се слаже и са монархијом, као и Бог и ђаво. … Нема бискупа, нема краља!}}<br /> {{цитат|Доњи дом је тело без главе. Чланови дају своја мишљења на неуређен начин. На њиховим састанцима се не чује ништа осим плач, вике и збуњености. Изненађен сам да су моји преци икада дозволили постојање такве институције. Ја сам странац и нашао сам га овде кад сам стигао, тако да сам дужан да трпим оно чега не могу да се отарасим.}}<br /> {{Википедија|Џејмс I Стјуарт}} [[Категорија:Краљеви Енглеске]] [[Категорија:Шкоти]] k6v1gtyh0z4jw14dmvfx5roltda08l9 0 12216 29484 2022-08-10T12:16:32Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:David McCullough - 2015 National Book Festival (3).jpg|thumb]] Дејвид Гауб Макалоу (7. јул 1933 — 7. август 2022) био је амерички писац, наратор, популарни историчар и предавач. == Цитати == {{цитат|Романописци говоре о томе да су њихови ликови почели да раде ствари од којих нису очек… wikitext text/x-wiki [[Датотека:David McCullough - 2015 National Book Festival (3).jpg|thumb]] Дејвид Гауб Макалоу (7. јул 1933 — 7. август 2022) био је амерички писац, наратор, популарни историчар и предавач. == Цитати == {{цитат|Романописци говоре о томе да су њихови ликови почели да раде ствари од којих нису очекивали. Па, замишљам да сваки писац биографије или историје, као и фикције, има искуство да изненада види неколико делова слагалице како се уклапају заједно. Шансе за проналажење новог дела су прилично мале – иако никада нисам написао књигу у којој нисам нашао нешто ново – али је вероватније да видите нешто што постоји дуго времена, а други нису видели. Понекад то произилази из ваше сопствене природе, ваших сопствених интереса. Чешће, једноставно се нико није потрудио да погледа довољно изблиза.}}<br /> {{Википедија|Дејвид Макалоу}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Историчари]] [[Категорија:Књижевници]] gsje8urgbkhofkyaibazwfximerecif 0 12217 29486 2022-08-10T12:22:27Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Marlowe-Portrait-1585.jpg|thumb]] Кристофер Марлоу, Кит Марлоу (26. септембар 1564 — 30. мај 1593) познат као Отац Енглеске трагедије био је енглески драматичар, песник и преводилац који је живео у елизабетанском добу. == Цитати == {{цитат|Ко је икада волео да није волео… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Marlowe-Portrait-1585.jpg|thumb]] Кристофер Марлоу, Кит Марлоу (26. септембар 1564 — 30. мај 1593) познат као Отац Енглеске трагедије био је енглески драматичар, песник и преводилац који је живео у елизабетанском добу. == Цитати == {{цитат|Ко је икада волео да није волео на први поглед?}}<br /> {{цитат|Вишак богатства је узрок похлепе.}}<br /> {{цитат|Тачан је онај који је први измислио рат.}}<br /> {{Википедија|Кристофер Марлоу}} [[Категорија:Енглези]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Песници]] razaupv12yjlm0s77kgkw28fpvn9ryw 0 12218 29487 2022-08-10T12:28:28Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Benjamin Jonson by Abraham van Blyenberch.jpg|thumb]] Бен или Бенџамин Џонсон (око 11. јуна 1572 — 6. август 1637) био је енглески књижевник и глумац. == Цитати == {{цитат|Ко никада није био у невољи, не познаје сопствену снагу.}}<br /> {{цитат|На клевете је најбоље одговорити ћутањем.… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Benjamin Jonson by Abraham van Blyenberch.jpg|thumb]] Бен или Бенџамин Џонсон (око 11. јуна 1572 — 6. август 1637) био је енглески књижевник и глумац. == Цитати == {{цитат|Ко никада није био у невољи, не познаје сопствену снагу.}}<br /> {{цитат|На клевете је најбоље одговорити ћутањем.}}<br /> {{цитат|Постоје људи који изгледају рођени само да сишу отров из књига.}}<br /> {{цитат|Не говори никоме лоше у његовом присуству, нити добро никоме иза његових леђа.}}<br /> {{Википедија|Бен Џонсон (књижевник)}} [[Категорија:Енглези]] [[Категорија:Књижевници]] 2y15p81zpam2bflmzykbhafmc5qvch4 0 12219 29488 2022-08-10T12:31:36Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Ben Johnson with the Serbian Beasts.jpg|thumb]] Бенџамин Синклер „Бен“ Џонс (30. децембар 1961) бивши је канадски атлетичар, који је освојио две бронзане медаље на Летњим олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу и златне медаље на Летњим олимпијским играма 1988. у Сеулу, која… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Ben Johnson with the Serbian Beasts.jpg|thumb]] Бенџамин Синклер „Бен“ Џонс (30. децембар 1961) бивши је канадски атлетичар, који је освојио две бронзане медаље на Летњим олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу и златне медаље на Летњим олимпијским играма 1988. у Сеулу, која му је касније одузета. == Цитати == {{цитат|Немојте ми рећи да сам преварио систем јер је то псовка. Систем ме није поштено третирао. Избацили су ме напоље и били су љубоморни јер сам се претворио у најбрже време које је икада водио човек, а то је тада било немогуће.}}<br /> {{Википедија|Бен Џонсон (атлетичар)}} [[Категорија:Канађани]] [[Категорија:Атлетичари]] pm08tcn5att4193k1pzde0h6lyqwpjl 14 12220 29489 2022-08-10T12:32:26Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Атлетика]] [[Категорија:Спортисти]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Атлетика]] [[Категорија:Спортисти]] ocg52kvsc5jyqw28lthskqbmxhc9xbr 14 12221 29490 2022-08-10T12:33:19Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Категорија:Спорт]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Спорт]] li0knl22u9s058qo1yyxjg6z2kt5qa0 0 12222 29495 2022-08-10T12:43:46Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Isabel Allende - 001.jpg|thumb]] Изабела Аљенде Љона (2. август 1942) чилеанско-америчка је књижевница, новинарка и предавачица креативног писања и латиноамеричке књижевности. == Цитати == {{цитат|Лењост изазива меланхолију.}}<br /> {{цитат|Фотографије варају време.}}<… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Isabel Allende - 001.jpg|thumb]] Изабела Аљенде Љона (2. август 1942) чилеанско-америчка је књижевница, новинарка и предавачица креативног писања и латиноамеричке књижевности. == Цитати == {{цитат|Лењост изазива меланхолију.}}<br /> {{цитат|Фотографије варају време.}}<br /> {{цитат|Кад се родиш као цврчак, умиреш певајући.}}<br /> {{цитат|Нико се не усуђује да дирне љутог пса, али сви бију доброг.}}<br /> {{цитат|Лакше је учинити друге срећним него сами бити срећни.}}<br /> {{цитат|Човек плаче само због љубави.}}<br /> {{цитат|Ништа није заувек, осим смрти.}}<br /> {{цитат|Смрт не постоји. Људи умиру само када их сви забораве.}}<br /> {{Википедија|Изабела Аљенде}} [[Категорија:Чилеанци]] [[Категорија:Књижевници]] dkn13cbq5f0tdj8svxgedltsww3stka 0 12223 29496 2022-08-10T12:48:28Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Ernst Juenger inSG.jpg|thumb]] Ернст Јингер (29. март 1895 - 17. фебруар 1998) био је немачки књижевник, филозоф и војно лице. == Цитати == {{цитат|Не бежимо од својих граница или свог најдубљег бића. Ми се не мењамо. Истина је да се можемо трансформисати, али увек ходамо у… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Ernst Juenger inSG.jpg|thumb]] Ернст Јингер (29. март 1895 - 17. фебруар 1998) био је немачки књижевник, филозоф и војно лице. == Цитати == {{цитат|Не бежимо од својих граница или свог најдубљег бића. Ми се не мењамо. Истина је да се можемо трансформисати, али увек ходамо унутар својих граница, унутар означеног круга.}}<br /> {{цитат|Реци ми свој однос према болу, па ћу ти рећи ко си!}}<br /> {{цитат|Становништво чине појединци и слободни људи, док државу чине бројеви.}}<br /> {{цитат|У рату научите лекције, а оне остају научене, али школарине су високе.}}<br /> {{Википедија|Ернст Јингер}} [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Филозофи]] ho4xcat9kv53iwyts68jurdcdinwsh2 0 12224 29497 2022-08-10T12:52:41Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:George Berkeley.jpg|thumb]] Џорџ Беркли (12. март 1685 — 14. јануар 1753) је био нововековни ирски филозоф, познат као заступник субјективног идеализма и емпиризма. == Цитати == {{цитат|Постојао је неки мирис, значи да га је неко мирисао; постојао је неки звук, значи да… wikitext text/x-wiki [[Датотека:George Berkeley.jpg|thumb]] Џорџ Беркли (12. март 1685 — 14. јануар 1753) је био нововековни ирски филозоф, познат као заступник субјективног идеализма и емпиризма. == Цитати == {{цитат|Постојао је неки мирис, значи да га је неко мирисао; постојао је неки звук, значи да га је неко чуо; била је нека боја или облик - опажени су видом или опипом. То је све што могу разумети под тим и сличним изразима. Јер оно што се каже о апсолутном постојању немислећих ствари, без обзира на то да ли се опажају, изгледа савршено неразумљиво. Њихов esse јест percipi, и није могуће да они имају неку егзистенцију изван духова или мислећих ствари, које их опажају.}}<br /> {{цитат|Истина је вапај свих, али игра неколицине.}}<br /> {{цитат|Да ли се стварност разумних ствари састоји у томе да се опажају? Или, да ли је то нешто различито од њиховог опажања, а што нема везе са умом?}}<br /> {{Википедија|Џорџ Беркли}} [[Категорија:Ирци]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Идеалисти]] [[Категорија:Емпиристи]] 91v3t5uqpnknbhrxlufba917pwdcay9 14 12225 29498 2022-08-10T12:53:22Z RoastPig 5068 Направљена празна страница wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 0 12226 29499 2022-08-10T12:58:59Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Michiel Jansz van Mierevelt - Hugo Grotius.jpg|thumb]] Хуго Гроције (1583 — 1645) је био холандски филозоф, правник, хуманиста, писац и дипломата. == Цитати == {{цитат|Слобода је моћ коју имамо над собом.}}<br /> {{цитат|Не знати одређене ствари је велики део мудрости.}}<br /> {{цитат|Па… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Michiel Jansz van Mierevelt - Hugo Grotius.jpg|thumb]] Хуго Гроције (1583 — 1645) је био холандски филозоф, правник, хуманиста, писац и дипломата. == Цитати == {{цитат|Слобода је моћ коју имамо над собом.}}<br /> {{цитат|Не знати одређене ствари је велики део мудрости.}}<br /> {{цитат|Па зар не постоји опакији живот од живота најамничких војника, који су без икаквог поштовања имали према праведности Ствара, борили се само за пљачку и плату.}}<br /> {{цитат|Разумевајући многе ствари нисам постигао ништа.}}<br /> {{Википедија|Хуго Гроције}} [[Категорија:Холанђани]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Правници]] [[Категорија:Хуманисти]] [[Категорија:Писци]] [[Категорија:Дипломате]] [[Категорија:Рационалисти]] tc3b6ib5tt90jqdlysd49997smiuwp0 14 12227 29501 2022-08-10T13:00:26Z RoastPig 5068 Направљена празна страница wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 14 12228 29502 2022-08-10T13:01:51Z RoastPig 5068 Направљена празна страница wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 0 12229 29503 2022-08-10T13:05:02Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:HenriIV.jpg|thumb]] Анри IV од Француске и Енрике III од Наваре (13. децембра 1553 — 14. маја 1610) је краљ Наваре (1572—1610) и краљ Француске (1589—1610). == Цитати == {{цитат|Ако ми Бог да живот, постараћу се да сваки радник у мом краљевству има своје пиле које ће ставити у ло… wikitext text/x-wiki [[Датотека:HenriIV.jpg|thumb]] Анри IV од Француске и Енрике III од Наваре (13. децембра 1553 — 14. маја 1610) је краљ Наваре (1572—1610) и краљ Француске (1589—1610). == Цитати == {{цитат|Ако ми Бог да живот, постараћу се да сваки радник у мом краљевству има своје пиле које ће ставити у лонац.}}<br /> {{цитат|Париз је итекако вредан мисе.}}<br /> {{Википедија|Анри IV}} [[Категорија:Француски краљеви]] [[Категорија:Страдали у атентату]] mgktmcsysm01wt5vknb17v5ujhvvf9h 0 12230 29509 2022-08-10T13:37:08Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Christian Wolff.jpg|thumb]] Кристијан Волф (24. јануара 1679 – 9. априла 1754) је био немачки филозоф. == Цитати == {{цитат|Филозофија је наука о свим могућим стварима, како и зашто су могуће.}}<br /> {{цитат|Политичка филозофија је дисциплина филозофије која се бави људс… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Christian Wolff.jpg|thumb]] Кристијан Волф (24. јануара 1679 – 9. априла 1754) је био немачки филозоф. == Цитати == {{цитат|Филозофија је наука о свим могућим стварима, како и зашто су могуће.}}<br /> {{цитат|Политичка филозофија је дисциплина филозофије која се бави људским бићима као живим бићима у колективном и устаљеном положају.}}<br /> {{Википедија|Кристијан Волф}} [[Категорија:Немачки филозофи]] iythxz2d3g6uyqaf66alxz764uspmtm 29510 29509 2022-08-10T13:37:24Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Christian Wolff.jpg|thumb]] Кристијан Волф (24. јануара 1679 – 9. априла 1754) је био немачки филозоф. == Цитати == {{цитат|Филозофија је наука о свим могућим стварима, како и зашто су могуће.}}<br /> {{цитат|Политичка филозофија је дисциплина филозофије која се бави људским бићима као живим бићима у колективном и устаљеном положају.}}<br /> {{Википедија|Кристијан Волф (филозоф)}} [[Категорија:Немачки филозофи]] sk9102c8k3o4lldo2i5ooqectedhthq 0 12231 29511 2022-08-10T13:43:47Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Gottfried Wilhelm von Leibniz.jpg|thumb]] Готфрид Вилхелм Фрајхер (барон) фон Лајбниц, (1. јул 1646 — 14. новембар 1716) био је немачки филозоф, математичар, проналазач, правник, историчар, дипломата и политички саветник лужичкосрпског порекла. == Цитати == {{цитат|ВОЛЕТИ зн… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Gottfried Wilhelm von Leibniz.jpg|thumb]] Готфрид Вилхелм Фрајхер (барон) фон Лајбниц, (1. јул 1646 — 14. новембар 1716) био је немачки филозоф, математичар, проналазач, правник, историчар, дипломата и политички саветник лужичкосрпског порекла. == Цитати == {{цитат|ВОЛЕТИ значи пронаћи задовољство у срећи других.}}<br /> {{цитат|ПРАВДА је доброчинство у складу са мудрошћу.}}<br /> {{цитат|Све што је могуће захтева постојање.}}<br /> {{цитат|Уверен сам да неписано знање расуто међу људима различитих звања превазилази по количини и значају све што налазимо у књигама, и да већи део нашег богатства тек треба да буде забележен.}}<br /> {{цитат|Иако се за цео овај живот говорило да није ништа друго до сна, а физички свет ништа друго до фантазије, ја бих овај сан или фантазам назвао довољно стварним, ако, добро користећи разум, никада нисмо били преварени.}}<br /> {{цитат|Никада немамо потпуну демонстрацију, иако увек постоји основни разлог за истину, чак и ако је савршено разуме само Бог, који је једини продро у бесконачни низ једним потезом ума.}}<br /> {{цитат|У једноставној супстанци, а не у споју или машини, треба тражити перцепцију.}}<br /> {{цитат|Као што је свако садашње стање једноставне супстанце природно последица њеног претходног стања, тако је њена садашњост бременита њеном будућношћу.}}<br /> {{цитат|Постоје две врсте истина: оне о расуђивању и оне о чињеницама. Истине расуђивања су неопходне и њихова супротност је немогућа; истине чињеница су контингентне и њихове супротности су могуће.}}<br /> {{Википедија|Готфрид Вилхелм Лајбниц}} [[Категорија:Немачки филозофи]] [[Категорија:Рационалисти]] [[Категорија:Онтолози]] [[Категорија:Идеалисти]] 8tj1eucmzxbx7ghs9szwy4q4obk5aua 0 12232 29512 2022-08-10T13:48:00Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Christiaan Huygens-painting.jpeg|thumb]] Кристијан Хајгенс (14. април 1629 — 8. јул 1695) је био холандски математичар, астроном и физичар. == Цитати == {{цитат|Какву дивну и невероватну Шему величанствене Пространости Универзума имамо овде!}}<br /> {{цитат|Како се наше чуђење… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Christiaan Huygens-painting.jpeg|thumb]] Кристијан Хајгенс (14. април 1629 — 8. јул 1695) је био холандски математичар, астроном и физичар. == Цитати == {{цитат|Какву дивну и невероватну Шему величанствене Пространости Универзума имамо овде!}}<br /> {{цитат|Како се наше чуђење и дивљење морају повећати када узмемо у обзир огромну удаљеност и мноштво Звезда?}}<br /> {{Википедија|Кристијан Хајгенс}} [[Категорија:Холанђани]] [[Категорија:Физичари]] [[Категорија:Математичари]] [[Категорија:Астрономи]] [[Категорија:Проналазачи]] ps4nax2y076y69en2hc5hrcxudgp9hj 0 12233 29514 2022-08-10T13:57:01Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Denis Diderot by Louis-Michel van Loo.jpg|thumb]] Дени Дидро (5. октобар 1713 — 31. јул 1784) је био француски писац и филозоф, истакнута личност доба просветитељства и главни уредник широм света познате Енциклопедије. == Цитати == {{цитат|Скептицизам је први корак ка истини. М… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Denis Diderot by Louis-Michel van Loo.jpg|thumb]] Дени Дидро (5. октобар 1713 — 31. јул 1784) је био француски писац и филозоф, истакнута личност доба просветитељства и главни уредник широм света познате Енциклопедије. == Цитати == {{цитат|Скептицизам је први корак ка истини. Мора се примењивати генерално, јер је то камен темељац.}}<br /> {{цитат|Од фанатизма до варварства само је један корак.}}<br /> {{цитат|Шта је овај наш свет? ... пролазна симетрија; тренутно наређење.}}<br /> {{цитат|Пази на човека који говори о довођењу ствари у ред! Довођење ствари у ред увек значи стављање других људи под своју контролу.}}<br /> {{цитат|Колико је стар свет! Ходам између две вечности...}}<br /> {{цитат|Јединствене реченице су попут оштрих ексера који набијају истину на наше памћење.}}<br /> {{цитат|Веома је важно да се кукута не помеша са першуном; али никако да би веровали или не у Бога.}}<br /> {{цитат|Нема моралног прописа који у себи нема нешто незгодно.}}<br /> {{цитат|Постоје ствари које не могу натерати. Морам да се прилагодим. Постоје тренуци када је највећа потребна промена промена мог гледишта.}}<br /> {{цитат|Неко може захтевати од мене да тражим истину, али не и да је пронађем.}}<br /> {{цитат|Разум је за филозофа оно што је благодат за хришћанина...}}<br /> {{цитат|Филозоф формира своје принципе на бесконачности посебних запажања. … Он не меша истину са уверљивошћу; за истину узима оно што је истина, за фалсификат оно што је лажно, за сумњиво оно што је сумњиво, а за вероватно оно што је вероватно. … Филозофски дух је дакле дух запажања и тачности.}}<br /> {{цитат|Да би се нека хипотеза пољуљала, понекад није потребно учинити ништа више од тога да је погурамо до краја.}}<br /> {{цитат|Генијалност је присутна у сваком добу, али људи који га носе у себи остају укочени осим ако се не десе ванредни догађаји да се маса загреје и истопи тако да потече.}}<br /> {{цитат|Сваки човек има своје достојанство. Вољан сам да заборавим своје, али по сопственом нахођењу, а не када ми неко други то каже.}}<br /> {{цитат|Види ово јаје. Тиме ће све богословске школе и сви храмови на земљи бити срушени.}}<br /> {{цитат|Поремећаји у друштву никада нису страшнији него када они који изазивају невоље могу користити изговор религије да прикрију своје праве намере.}}<br /> {{цитат|Каже се да је жеља производ воље, али је у ствари тачно обрнуто: воља је производ жеље.}}<br /> {{Википедија|Дени Дидро}} [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Есејисти]] 5csemw49uby85gdqsd51kj8xxjkhx5b 0 12234 29515 2022-08-10T14:19:49Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Johann Gottlieb Fichte.jpg|thumb]] Јохан Готлиб Фихте (19. мај 1762 – 27. јануар 1814) један је од главних представника немачке класичне идеалистичке филозофије и најистакнутијих личности немачког духовног живота крajем 18. и почетком 19. века. == Цитати == {{цитат|Од напре… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Johann Gottlieb Fichte.jpg|thumb]] Јохан Готлиб Фихте (19. мај 1762 – 27. јануар 1814) један је од главних представника немачке класичне идеалистичке филозофије и најистакнутијих личности немачког духовног живота крajем 18. и почетком 19. века. == Цитати == {{цитат|Од напретка знања непосредно зависи цео напредак људског рода: ко то успорава, омета и ово.}}<br /> {{цитат|Доба празне слободе ... не зна да човек мора прво кроз рад, индустрију и уметност научити како да зна; али има одређени утврђени стандард за све концепције, и успостављени здрав разум човечанства увек спреман и при руци, урођен у себи и присутан без икаквих проблема са његове стране; - а та схватања и овај здрав разум су за њега мерило ефикасног и стварног. Има ту велику предност над Добом науке, да зна све ствари, а да ништа није научио; и може одмах и без оклевања да просуђује о ономе што му се нађе пред њим — без потребе за било каквим претходним доказом: „Оно што не схватам одмах по концепцијама које живе у мени, није ништа“, каже Празна слобода.}}<br /> {{цитат|Човечанство може поднети губитак свега: сва његова имовина може бити отргнута без повреде његовог правог достојанства; — све осим могућности побољшања.}}<br /> {{цитат|Моћ се ослобађа од Инстинкта, да се усмери ка Јединству.}}<br /> {{цитат|Сваки појединац може и мора, под датим условом, да изгради Истински свет чула, - јер ово заиста нема изван универзалних и формалних закона који су горе изведени, ниједна друга истина и стварност осим ове универзалне хармоније.}}<br /> {{цитат|Воља, јасна и разумљива самој себи и која почива на себи без поколебања или збуњености, је могућа, — да се у потпуности врати у Стварни Живот; — не у Живот слепог и ирационалног Инстинкта који смо оголили у свом његовом ништавилу, већ у Божански живот који ће нам постати видљив.}}<br /> {{Википедија|Јохан Готлиб Фихте}} [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Идеалисти]] hghm6e0asbfw2hs3anaz67dnnvtjkbr 0 12235 29516 2022-08-10T14:26:18Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Charles Sanders Peirce theb3558.jpg|thumb]] Чарлс Сандерс Перс (10. септембар 1839 — 19. април 1914) био је амерички филозоф, логичар, математичар и научник који је понекад познат као „отац прагматизма“. == Цитати == {{цитат|Важно је разумети шта мислим под семиозом.}}<br /> {{ц… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Charles Sanders Peirce theb3558.jpg|thumb]] Чарлс Сандерс Перс (10. септембар 1839 — 19. април 1914) био је амерички филозоф, логичар, математичар и научник који је понекад познат као „отац прагматизма“. == Цитати == {{цитат|Важно је разумети шта мислим под семиозом.}}<br /> {{цитат|Никада нисам био у мојој моћи да проучавам било шта... осим као проучавање семеиотике.}}<br /> {{цитат|Под објектом подразумевам све што можемо да мислимо, односно све о чему можемо да разговарамо.}}<br /> {{цитат|Цео универзум је прожет знацима, ако није састављен искључиво од знакова.}}<br /> {{цитат|Знак је у заједничком односу према означеној ствари и према уму.}}<br /> {{цитат|Индекс не тврди ништа; само пише "Тамо!" Она такорећи ухвати наше очи и на силу их усмерава ка одређеном објекту и ту се зауставља.}}<br /> {{цитат|Стварни свет се не може никаквим описом разликовати од света маште. Отуда и потреба за заменицама и индексима, а што је предмет сложенији то је потреба за њима већа.}}<br /> {{цитат|"Осветли се и грми" је коњунктив, "Свело или загрми" је дисјунктив. Сваки такав појединачни чин повезивања пара исказа нова је монада за математичара.}}<br /> {{цитат|Мислим да можемо са сигурношћу рећи да би студије прелиминарне за изградњу велике теорије требало да буду барем толико промишљене и темељне као оне које су прелиминарне за изградњу стамбене куће.}}<br /> {{цитат|Униформитета је управо врста чињеница које треба узети у обзир.}}<br /> {{цитат|Осећања, узбуђењем, постају лакше узбуђена, посебно на начине на које су претходно била узбуђена.}}<br /> {{цитат|„Постулирати“ предлог није ништа друго него се надати да је истинит.}}<br /> {{цитат|Озбиљан студент филозофије неће журити да прихвати или одбаци ову доктрину; али ће у њему видети један од главних ставова које спекулативна мисао може заузети, осећајући да није за појединца, нити за доба, да се изриче о фундаменталном питању филозофије. То је задатак за целу епоху.}}<br /> {{Википедија|Чарлс Сандерс Перс}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Математичари]] [[Категорија:Логичари]] [[Категорија:Прагматичари]] [[Категорија:Онтолози]] [[Категорија:Идеалисти]] taco4wcsu1o3nynykhv5na1kofln98o 29518 29516 2022-08-10T14:27:09Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Charles Sanders Peirce theb3558.jpg|thumb]] Чарлс Сандерс Перс (10. септембар 1839 — 19. април 1914) био је амерички филозоф, логичар, математичар и научник који је понекад познат као „отац прагматизма“. == Цитати == {{цитат|Важно је разумети шта мислим под семиозом.}}<br /> {{цитат|Никада нисам био у мојој моћи да проучавам било шта... осим као проучавање семиотике.}}<br /> {{цитат|Под објектом подразумевам све што можемо да мислимо, односно све о чему можемо да разговарамо.}}<br /> {{цитат|Цео универзум је прожет знацима, ако није састављен искључиво од знакова.}}<br /> {{цитат|Знак је у заједничком односу према означеној ствари и према уму.}}<br /> {{цитат|Индекс не тврди ништа; само пише "Тамо!" Она такорећи ухвати наше очи и на силу их усмерава ка одређеном објекту и ту се зауставља.}}<br /> {{цитат|Стварни свет се не може никаквим описом разликовати од света маште. Отуда и потреба за заменицама и индексима, а што је предмет сложенији то је потреба за њима већа.}}<br /> {{цитат|"Осветли се и грми" је коњунктив, "Свело или загрми" је дисјунктив. Сваки такав појединачни чин повезивања пара исказа нова је монада за математичара.}}<br /> {{цитат|Мислим да можемо са сигурношћу рећи да би студије прелиминарне за изградњу велике теорије требало да буду барем толико промишљене и темељне као оне које су прелиминарне за изградњу стамбене куће.}}<br /> {{цитат|Униформитета је управо врста чињеница које треба узети у обзир.}}<br /> {{цитат|Осећања, узбуђењем, постају лакше узбуђена, посебно на начине на које су претходно била узбуђена.}}<br /> {{цитат|„Постулирати“ предлог није ништа друго него се надати да је истинит.}}<br /> {{цитат|Озбиљан студент филозофије неће журити да прихвати или одбаци ову доктрину; али ће у њему видети један од главних ставова које спекулативна мисао може заузети, осећајући да није за појединца, нити за доба, да се изриче о фундаменталном питању филозофије. То је задатак за целу епоху.}}<br /> {{Википедија|Чарлс Сандерс Перс}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Математичари]] [[Категорија:Логичари]] [[Категорија:Прагматичари]] [[Категорија:Онтолози]] [[Категорија:Идеалисти]] tbvirjd4rlxu4stguox2m1nyx5ni45k 14 12236 29517 2022-08-10T14:26:38Z RoastPig 5068 Направљена празна страница wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 0 12237 29519 2022-08-10T16:00:07Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Edmund Husserl 1900.jpg|thumb]] Едмунд Густав Албрехт Хусерл (8. априла 1859 – 27. априла 1938) је био немачки филозоф јеврејског порекла, оснивач феноменологије и један од најутицајнијих филозофа 20. века. == Цитати == {{цитат|Нова фундаментална наука, чиста феноменол… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Edmund Husserl 1900.jpg|thumb]] Едмунд Густав Албрехт Хусерл (8. априла 1859 – 27. априла 1938) је био немачки филозоф јеврејског порекла, оснивач феноменологије и један од најутицајнијих филозофа 20. века. == Цитати == {{цитат|Нова фундаментална наука, чиста феноменологија, развила се унутар филозофије: ово је наука потпуно новог типа и бескрајног обима. Она је инфериорна у методолошкој строгости ниједној од савремених наука. Све филозофске дисциплине су укорењене у чистој феноменологији, чијим развојем, и само кроз њу, добијају своју праву снагу.}}<br /> {{цитат|Сваком објекту одговара идеално затворен систем истина које су истините за њега и, с друге стране, идеалан систем могућих сазнајних процеса на основу којих би објекат и истине о њему били дати сваком когнитивном субјекту.}}<br /> {{цитат|Искуство само по себи није наука.}}<br /> {{Википедија|Едмунд Хусерл}} [[Категорија:Немачки филозофи]] [[Категорија:Јевреји]] [[Категорија:Онтолози]] a6kklbaol1e09kdl8j7sk3osboophyw 0 12238 29520 2022-08-10T16:04:47Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Bernard Bolzano.jpg|thumb]] Бернард Болцано, рођен као Бернардус Плацидус Јохан Непомук Гонцал Блоцано (5. октобар 1781 — 18. децембар 1848) је био чешки математичар италијанског порекла, свештеник прогањан од стране језуита. == Цитати == {{цитат|Ако се наше време с… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Bernard Bolzano.jpg|thumb]] Бернард Болцано, рођен као Бернардус Плацидус Јохан Непомук Гонцал Блоцано (5. октобар 1781 — 18. децембар 1848) је био чешки математичар италијанског порекла, свештеник прогањан од стране језуита. == Цитати == {{цитат|Ако се наше време с правом може оптужити за било какву грешку, то је свакако себичност ; и ако се за неку ману може рећи да отупљује исхитрено морално осећање у човеку и утиче на преображај личности до непрепознатљивости, исто се опет може рећи и за себичност.}}<br /> {{цитат|Права ведрина не само да не задире у људско достојанство , већ је и суштински услов за његово савршенство.}}<br /> {{цитат|Бити срећан и усрећити друге је људски задатак.}}<br /> {{Википедија|Бернард Болцано}} [[Категорија:Чеси]] [[Категорија:Научници]] [[Категорија:Математичари]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Онтолози]] 4mwhs4t9g70lx5trjuivlfqpkrdyiqv 0 12239 29521 2022-08-10T16:13:50Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Heidegger 4 (1960) cropped.jpg|thumb]] Мартин Хајдегер (26. септембар 1889 — 26. мај 1976) је био немачки филозоф. == Цитати == {{цитат|Свако је други, а нико није он сам.}}<br /> {{цитат|Зашто уопште постоји Биће, а не много радије Ништа? То је питање.}}<br /> {{цитат|Језик је кућа ис… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Heidegger 4 (1960) cropped.jpg|thumb]] Мартин Хајдегер (26. септембар 1889 — 26. мај 1976) је био немачки филозоф. == Цитати == {{цитат|Свако је други, а нико није он сам.}}<br /> {{цитат|Зашто уопште постоји Биће, а не много радије Ништа? То је питање.}}<br /> {{цитат|Језик је кућа истине Бића.}}<br /> {{цитат|Оно што највише изазива размишљање у нашем времену које изазива размишљање је то што још увек не размишљамо.}}<br /> {{Википедија|Мартин Хајдегер}} [[Категорија:Немачки филозофи]] [[Категорија:Онтолози]] ct6h16496hi46f7k849n3dvrns87dk1 0 12240 29522 2022-08-10T16:19:37Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Karl Jaspers-BA.jpg|thumb]] Карл Јасперс (23. фебруар 1883 — 26. фебруар 1969) је био немачко-швајцарски психијатар и филозоф, представник хришћанског егзистенцијализма. == Цитати == {{цитат|Разум је као јавна тајна која може постати позната свакоме у било које време… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Karl Jaspers-BA.jpg|thumb]] Карл Јасперс (23. фебруар 1883 — 26. фебруар 1969) је био немачко-швајцарски психијатар и филозоф, представник хришћанског егзистенцијализма. == Цитати == {{цитат|Разум је као јавна тајна која може постати позната свакоме у било које време; то је тихи простор у који свако може да уђе кроз своју мисао.}}<br /> {{цитат|Не можемо избећи сукобе, сукобе са друштвом, другим појединцима и самим собом. Конфликти могу бити извори пораза, изгубљеног живота и ограничења нашег потенцијала, али такође могу довести до веће дубине живљења и рађања далекосежнијих јединстава, која цветају у тензијама које их стварају.}}<br /> {{цитат|Учитељ љубави учи борби. Учитељ беживотне изолације од света учи миру.}}<br /> {{цитат|Онај ко жели да утиче на масе мора да прибегне уметности оглашавања. Галама надутости је данас неопходна чак и за интелектуални покрет.}}<br /> {{цитат|Човек је увек нешто више од онога што зна о себи. Он није оно што јесте једноставно једном заувек, већ је процес...}}<br /> {{цитат|Наша сопствена моћ генерисања лежи у поновном рођењу онога што нам је предато. Ако не желимо да се вратимо, ништа се не сме заборавити; али ако желимо да филозофирање буде истинско, наше мисли морају произаћи из нашег сопственог извора. Отуда свако присвајање традиције произлази из намере нашег сопственог живота.}}<br /> {{цитат|Што одлучније постојим, као ја, у условима времена, што ћу јасније чути језик прошлости, то ћу ближе осећати сјај њеног живота...}}<br /> {{Википедија|Карл Јасперс}} [[Категорија:Немачки филозофи]] pxif9lgggjbbv0p0xwrfby5tgouh3kg 0 12241 29524 2022-08-10T16:25:35Z RoastPig 5068 Нова страница: Ајрис Мердок (15. јул 1919 — 8. фебруар 1999) је била ирска књижевница и филозофкиња рођена у Даблину. == Цитати == {{цитат|Људи са планете без цвећа би помислили да морамо све време бити луди од радости да имамо такве ствари о нама.}}<br /> {{цитат|Љубав је изузетно тешк… wikitext text/x-wiki Ајрис Мердок (15. јул 1919 — 8. фебруар 1999) је била ирска књижевница и филозофкиња рођена у Даблину. == Цитати == {{цитат|Људи са планете без цвећа би помислили да морамо све време бити луди од радости да имамо такве ствари о нама.}}<br /> {{цитат|Љубав је изузетно тешка спознаја да је нешто друго осим вас самих стварно. Љубав, па тако и уметност и морал, је откривање стварности.}}<br /> {{цитат|Срећа је ствар нечијег најобичнијег свакодневног начина свести који је заузет, живахан и незаинтересован за себе...}}<br /> {{цитат|Крик једнакости вуче све доле.}}<br /> {{цитат|Лоша рецензија је још мање важна од тога да ли у Патагонији пада киша.}}<br /> {{Википедија|Ајрис Мердок}} [[Категорија:Ирци]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Филозофи]] ohop42bzkxr5n4573rjq2uaw9mmkgns 0 12242 29525 2022-08-10T16:32:11Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Gilles deleuze.jpg|thumb]] Жил Делез (18. јануар 1925 — 4. новембар 1995) био је француски филозоф који је почетком шездесетих година двадесетог века, па до своје смрти, писао о филозофији, књижевности, ликовној уметности као и о филму. == Цитати == {{цитат|Левичарска… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Gilles deleuze.jpg|thumb]] Жил Делез (18. јануар 1925 — 4. новембар 1995) био је француски филозоф који је почетком шездесетих година двадесетог века, па до своје смрти, писао о филозофији, књижевности, ликовној уметности као и о филму. == Цитати == {{цитат|Левичарска влада не постоји јер бити левичар нема никакве везе са владама.}}<br /> {{цитат|Нема потребе да се плашите или да се надате, већ само да тражите ново оружје.}}<br /> {{цитат|Да би се музика ослободила, мораће да пређе на другу страну — тамо где дрхте територије, где се структуре руше, где се мешају етосе, где се ослобађа моћна песма земље, велике риторнеле које трансмутира сав ваздух који носи и враћа се.}}<br /> {{цитат|Уместо да се коцкамо са вечном немогућношћу револуције и фашистичким враћањем ратне машине уопште, зашто не помислити да је нова врста револуције на путу да постаје могућа, и да све врсте мутирајућих, живих машина проводе ратови, комбинују се и оцртавају раван доследности који подрива раван организације света и држава?}}<br /> {{цитат|Књига је мали зупчаник у много сложенијој, спољашњој машинерији. Писање је ток између осталих; не ужива никакве посебне привилегије и улази у односе струје и противструја, повратног прања са другим токовима — токовима гована, сперме, говора, акције, еротике, новца, политике, итд. Као Блум, писање по песку једном руком и мастурбирање другом — два тока у каквом односу?}}<br /> {{цитат|На делу је свуда, с времена на време функционише несметано, понекад у нападима. Дише, греје, једе. То сере и јебе. Каква грешка што сте икада рекли ИД. Свуда су то машине — праве, а не фигуративне: машине које покрећу друге машине, машине које покрећу друге машине, са свим потребним спојницама и прикључцима.}}<br /> {{цитат|Уморни смо од дрвећа. Требало би да престанемо да верујемо у дрвеће и корење. Натерали су нас да патимо превише. На њима је утемељена сва арборесцентна култура, од биологије до лингвистике. Ништа није лепо, љубавно или политичко осим подземних стабљика и ваздушног корена, случајних израслина и ризома.}}<br /> {{Википедија|Жил Делез}} [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Емпиристи]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Историчари]] [[Категорија:Самоубице]] tvoid3fxl4w0gglfztnjlczahioahtj 29526 29525 2022-08-10T16:32:31Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki Жил Делез (18. јануар 1925 — 4. новембар 1995) био је француски филозоф који је почетком шездесетих година двадесетог века, па до своје смрти, писао о филозофији, књижевности, ликовној уметности као и о филму. == Цитати == {{цитат|Левичарска влада не постоји јер бити левичар нема никакве везе са владама.}}<br /> {{цитат|Нема потребе да се плашите или да се надате, већ само да тражите ново оружје.}}<br /> {{цитат|Да би се музика ослободила, мораће да пређе на другу страну — тамо где дрхте територије, где се структуре руше, где се мешају етосе, где се ослобађа моћна песма земље, велике риторнеле које трансмутира сав ваздух који носи и враћа се.}}<br /> {{цитат|Уместо да се коцкамо са вечном немогућношћу револуције и фашистичким враћањем ратне машине уопште, зашто не помислити да је нова врста револуције на путу да постаје могућа, и да све врсте мутирајућих, живих машина проводе ратови, комбинују се и оцртавају раван доследности који подрива раван организације света и држава?}}<br /> {{цитат|Књига је мали зупчаник у много сложенијој, спољашњој машинерији. Писање је ток између осталих; не ужива никакве посебне привилегије и улази у односе струје и противструја, повратног прања са другим токовима — токовима гована, сперме, говора, акције, еротике, новца, политике, итд. Као Блум, писање по песку једном руком и мастурбирање другом — два тока у каквом односу?}}<br /> {{цитат|На делу је свуда, с времена на време функционише несметано, понекад у нападима. Дише, греје, једе. То сере и јебе. Каква грешка што сте икада рекли ИД. Свуда су то машине — праве, а не фигуративне: машине које покрећу друге машине, машине које покрећу друге машине, са свим потребним спојницама и прикључцима.}}<br /> {{цитат|Уморни смо од дрвећа. Требало би да престанемо да верујемо у дрвеће и корење. Натерали су нас да патимо превише. На њима је утемељена сва арборесцентна култура, од биологије до лингвистике. Ништа није лепо, љубавно или политичко осим подземних стабљика и ваздушног корена, случајних израслина и ризома.}}<br /> {{Википедија|Жил Делез}} [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Емпиристи]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Историчари]] [[Категорија:Самоубице]] 0okyrn0ryyybc4bbsctck96rno1lj1g 0 12243 29527 2022-08-10T16:37:15Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Bergson.jpg|thumb]] Анри Бергсон (18. октобар 1859 – 4. јануар 1941) је био француски филозоф. == Цитати == {{цитат|Размишљајте као човек од акције, понашајте се као човек од мисли.}}<br /> {{цитат|Не могу да побегнем од приговора да не постоји стање духа, ма колико једн… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Bergson.jpg|thumb]] Анри Бергсон (18. октобар 1859 – 4. јануар 1941) је био француски филозоф. == Цитати == {{цитат|Размишљајте као човек од акције, понашајте се као човек од мисли.}}<br /> {{цитат|Не могу да побегнем од приговора да не постоји стање духа, ма колико једноставно, које се не мења сваког тренутка.}}<br /> {{цитат|Садашњост не садржи ништа више од прошлости, а оно што се налази у ефекту већ је било у узроку.}}<br /> {{цитат|Рекао бих да се понашај као човек од мисли и размишљај као човек од акције.}}<br /> {{цитат|Интуиција је метод да се интелектуално осети свој пут до унутрашњег срца ствари да се пронађе оно што је у њој јединствено и неизрециво.}}<br /> {{Википедија|Анри Бергсон}} [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Јевреји]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Онтолози]] ijrsakk0j9txw8t89l48s5hqi3jbgg7 0 12244 29528 2022-08-10T16:42:08Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Wm james.jpg|thumb]] Вилијам Џејмс (11. јануар 1842 — 26. август 1910) је био пионир америчке филозофије и психологије, и први образовни радник који је понудио курс психологије у Сједињеним Државама. == Цитати == {{цитат|Не плаши се живота. Верујте да је живот вреда… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Wm james.jpg|thumb]] Вилијам Џејмс (11. јануар 1842 — 26. август 1910) је био пионир америчке филозофије и психологије, и први образовни радник који је понудио курс психологије у Сједињеним Државама. == Цитати == {{цитат|Не плаши се живота. Верујте да је живот вредан живљења, а ваше веровање ће помоћи да се створи чињеница.}}<br /> {{цитат|Сви наши научни и филозофски идеали су олтари непознатим боговима.}}<br /> {{цитат|Слобода је само потреба схваћена.}}<br /> {{цитат|Сви смо спремни да будемо дивљаци у неком циљу. Разлика између доброг и лошег човека је избор узрока.}}<br /> {{цитат|Постоји само једна непогрешиво сигурна истина, а то је истина коју сам пиронистички скептицизам оставља, - истина да садашњи феномен свести постоји.}}<br /> {{цитат|Плурализам дозвољава стварима да заиста постоје у сваком облику или дистрибутивно. Монизам мисли да је свеоблик или облик колективне јединице једини облик који је рационалан.}}<br /> {{цитат|Вртимо сопствене судбине, добре или зле, и никада неће бити поништене...}}<br /> {{Википедија|Вилијам Џејмс}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Психолози]] [[Категорија:Мистици]] [[Категорија:Прагматичари]] [[Категорија:Онтолози]] l1ldzsmzgg65mpax3hdrri2gygobrb6 0 12245 29529 2022-08-10T16:45:01Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Wilhelm Wundt.jpg|thumb]] Вилхелм Вунт (16. август 1832 — 31. август 1920) био је немачки психолог, филозоф и лингвиста, оснивач експерименталне психологије. == Цитати == {{цитат|Резултати етничке психологије чине... наш главни извор информација о општој психологији… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Wilhelm Wundt.jpg|thumb]] Вилхелм Вунт (16. август 1832 — 31. август 1920) био је немачки психолог, филозоф и лингвиста, оснивач експерименталне психологије. == Цитати == {{цитат|Резултати етничке психологије чине... наш главни извор информација о општој психологији сложених менталних процеса.}}<br /> {{цитат|Ако посматрамо процесе свести без предрасуда, ослобођени свих такозваних асоцијацијских правила и теорија, одмах видимо да идеја није ништа више чак ни релативно константна ствар него што је осећање или емоција или вољни процес. Постоје само променљиви и пролазни идеациони процеси; нема трајних идеја које се поново враћају и поново нестају.}}<br /> {{Википедија|Вилхелм Вунт}} [[Категорија:Немачки филозофи]] [[Категорија:Психолози]] [[Категорија:Лингвисти]] kd3ioyxkjc1oweugmw552ekj7vdu5kb 0 12246 29530 2022-08-10T16:50:10Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Emile Durkheim.jpg|thumb]] Давид Емил Диркем (15. април 1858 — 15. новембар 1917) је био француски социолог и познат је као оснивач модерне социологије. == Цитати == {{цитат|Јер ако друштву недостаје јединство које произилази из чињенице да су односи између његових д… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Emile Durkheim.jpg|thumb]] Давид Емил Диркем (15. април 1858 — 15. новембар 1917) је био француски социолог и познат је као оснивач модерне социологије. == Цитати == {{цитат|Јер ако друштву недостаје јединство које произилази из чињенице да су односи између његових делова тачно регулисани, то јединство произилази из хармоничне артикулације његових различитих функција обезбеђених ефикасном дисциплином и ако, поред тога, друштву недостаје јединство засновано на посвећености људске воље ка заједничком циљу, онда то није ништа више од гомиле песка коју ће и најмањи трзај или најмањи дах распршити.}}<br /> {{цитат|Не постоји социологија достојна имена која нема историјски карактер.}}<br /> {{Википедија|Емил Диркем}} [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Социолози]] mgqk35i4fq53xsqg60p7cwhcaif6t3u 14 12247 29531 2022-08-10T16:50:40Z RoastPig 5068 Направљена празна страница wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 0 12248 29532 2022-08-10T16:56:35Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Auguste Comte.jpg|thumb]] Огист Конт (19. јануар 1798 — 5. септембар 1857) је био француски математичар, филозоф и мислилац, који је први смислио реч социологија. == Цитати == {{цитат|Социјални позитивизам прихвата само дужности, за све и према свима. Његово стално др… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Auguste Comte.jpg|thumb]] Огист Конт (19. јануар 1798 — 5. септембар 1857) је био француски математичар, филозоф и мислилац, који је први смислио реч социологија. == Цитати == {{цитат|Социјални позитивизам прихвата само дужности, за све и према свима. Његово стално друштвено гледиште не може укључити никакав појам права, јер такав појам увек почива на индивидуалности.}}<br /> {{цитат|Да бисмо разумели науку, неопходно је познавати њену историју.}}<br /> {{цитат|Мртви управљају живима.}}<br /> {{Википедија|Огист Конт}} [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Социолози]] [[Категорија:Утилитаристи]] id4dbwnggn8ujvso65v32c90hc6dbwg 0 12249 29533 2022-08-10T17:01:45Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Montanell-a-Milano-1992.jpg|thumb]] Индро Монтанели (22. април 1909 — 22. јул 2001) је био италијански новинар и писац, познат по свом до тад неуобичајеном начину писања о историји, у књигама као што су Storia dei Greci (Историја Грка) i Storia dei Romani (Историја Римљана). == Цитати == {{ц… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Montanell-a-Milano-1992.jpg|thumb]] Индро Монтанели (22. април 1909 — 22. јул 2001) је био италијански новинар и писац, познат по свом до тад неуобичајеном начину писања о историји, у књигама као што су Storia dei Greci (Историја Грка) i Storia dei Romani (Историја Римљана). == Цитати == {{цитат|Фашизам је наградио магарце у униформама. Демократија даје привилегије онима у спортској опреми. У Италији долази до политичких режима. Остају магарци. Тријумфално.}}<br /> {{цитат|Мушкарци не знају да цене или мере срећу осим туђе. Своје никад.}}<br /> {{цитат|Политичари не раде ништа осим што траже од нас, приликом сваког истека законског статута, „гест поверења“. Али овде поверење није довољно; оно што је потребно је чин вере.}}<br /> {{цитат|Лепа ствар у вези са политичким стручњацима је то што, када одговоре на питање, човек више не разуме шта им је постављено.}}<br /> {{Википедија|Индро Монтанели}} [[Категорија:Италијани]] [[Категорија:Историчари]] [[Категорија:Новинари]] 14quxbkhdetg6fvx5v11tk6xtt9b5ha 0 12250 29534 2022-08-11T08:50:51Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:DIMendeleevCab.jpg|thumb]] Дмитриј Иванович Мендељејев (8. фебруар 1834 — 2. фебруар 1907) био је руски хемичар. == Цитати == {{цитат|Немам потребе за доказима. Закони природе, за разлику од закона граматике, не допуштају изузетак.}}<br /> {{цитат|У науци се сви морамо по… wikitext text/x-wiki [[Датотека:DIMendeleevCab.jpg|thumb]] Дмитриј Иванович Мендељејев (8. фебруар 1834 — 2. фебруар 1907) био је руски хемичар. == Цитати == {{цитат|Немам потребе за доказима. Закони природе, за разлику од закона граматике, не допуштају изузетак.}}<br /> {{цитат|У науци се сви морамо потчинити не ономе што нам изгледа привлачно са једне или друге тачке гледишта, већ ономе што представља слагање између теорије и експеримента.}}<br /> {{цитат|Да ложиш нафту!.. Можеш и новцем да гориш.}}<br /> {{цитат|Желим да успоставим неку врсту система који се не води случајно, већ по неком одређеном и тачном принципу.}}<br /> {{Википедија|Дмитриј Мендељејев}} [[Категорија:Руси]] [[Категорија:Хемичари]] mlm867u00f9zzu82o91bfeodvsmi4e3 0 12251 29535 2022-08-11T08:55:13Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:REPIN portret REPIN.jpg|thumb]] Иља Јефимович Рјепин (5. август 1844 — 29. септембар 1930) је био руски сликар и вајар. == Цитати == {{цитат|Без идеје нема великог уметничког стваралаштва. Дубока идеја постаје импресивна само у свом савршеном облику.}}<br /> {{цитат|Животн… wikitext text/x-wiki [[Датотека:REPIN portret REPIN.jpg|thumb]] Иља Јефимович Рјепин (5. август 1844 — 29. септембар 1930) је био руски сликар и вајар. == Цитати == {{цитат|Без идеје нема великог уметничког стваралаштва. Дубока идеја постаје импресивна само у свом савршеном облику.}}<br /> {{цитат|Животни идеали су се мењали, а такође и теме за уметнике.}}<br /> {{цитат|Уметнички предмет је, пре свега, драгоцена ствар коју је направио вешт мајстор који је у њега уложио своју душу.}}<br /> {{Википедија|Иља Рјепин}} [[Категорија:Руси]] [[Категорија:Сликари]] [[Категорија:Вајари]] j3qa0tgbkxo2k7zv259ffu85oahp7ea 0 12252 29540 2022-08-11T09:10:30Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Palahniukmic.jpg|thumb]] Чарлс Мајкл „Чак” Поланик (21. фебруар 1962) амерички је писац и слободни новинар који своја дела сврстава у трансгресивну фикцију. == Цитати == {{цитат|Нисам имао ТВ 10 година и заиста ми не недостаје. Јер увек је много забавније бити са љ… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Palahniukmic.jpg|thumb]] Чарлс Мајкл „Чак” Поланик (21. фебруар 1962) амерички је писац и слободни новинар који своја дела сврстава у трансгресивну фикцију. == Цитати == {{цитат|Нисам имао ТВ 10 година и заиста ми не недостаје. Јер увек је много забавније бити са људима него што је икада било са телевизијом.}}<br /> {{цитат|Лако је напасти и уништити чин стварања. Много је теже извести један.}}<br /> {{цитат|Ако можемо да опростимо оно што је нама учињено... Ако можемо да опростимо оно што смо урадили другима... Ако можемо да оставимо наше приче иза себе. Бити смо жртве и зликовци. Тек тада можемо спасити свет.}}<br /> {{цитат|Пригушена грмљавина дијалога допире кроз зидове, затим хор смеха. Затим још грмљавине. Већина смеха на телевизији снимљена је раних 1950-их. Ових дана већина људи које чујете да се смеју је мртва.}}<br /> {{Википедија|Чак Поланик}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:ЛГБТ особе]] pk9jcxui4bzczz5zu7i78eqlh288nl7 0 12253 29541 2022-08-11T09:15:42Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Singer1.jpg|thumb]] Питер Сингер (6. јул 1946) аустралијски је филозоф и биоетичар. == Цитати == {{цитат|Ако је еволуција борба за опстанак, зашто није немилосрдно елиминисала алтруисте, који изгледа повећавају туђе изгледе за опстанак по цену својих?}}<br /> {{ци… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Singer1.jpg|thumb]] Питер Сингер (6. јул 1946) аустралијски је филозоф и биоетичар. == Цитати == {{цитат|Ако је еволуција борба за опстанак, зашто није немилосрдно елиминисала алтруисте, који изгледа повећавају туђе изгледе за опстанак по цену својих?}}<br /> {{цитат|Перспектива о себи коју имамо када заузмемо тачку гледишта универзума такође даје онолико објективности колико нам је потребно ако желимо да пронађемо разлог који је вредан труда на начин који је независан од наших жеља.}}<br /> {{цитат|Почети да размишљате је као ступити на покретне степенице које воде нагоре и ван видокруга. Када једном направимо први корак, удаљеност коју треба прећи је независна од наше воље и не можемо унапред знати где ћемо завршити.}}<br /> {{цитат|Једино оправдано место за заустављање експанзије алтруизма је тачка у којој се сви на чије благостање могу утицати наши поступци бивају укључени у круг алтруизма. То значи да треба укључити сва бића која имају способност да осете задовољство или бол; можемо побољшати њихово благостање повећавајући њихова задовољства и умањујући њихове болове.}}<br /> {{Википедија|Питер Сингер}} [[Категорија:Аустралијанци]] [[Категорија:Филозофи]] [[КатегоријаУтилитаристи]] 89x01suci57yck31t1zuqowgobnbxzx 29542 29541 2022-08-11T09:16:01Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Singer1.jpg|thumb]] Питер Сингер (6. јул 1946) аустралијски је филозоф и биоетичар. == Цитати == {{цитат|Ако је еволуција борба за опстанак, зашто није немилосрдно елиминисала алтруисте, који изгледа повећавају туђе изгледе за опстанак по цену својих?}}<br /> {{цитат|Перспектива о себи коју имамо када заузмемо тачку гледишта универзума такође даје онолико објективности колико нам је потребно ако желимо да пронађемо разлог који је вредан труда на начин који је независан од наших жеља.}}<br /> {{цитат|Почети да размишљате је као ступити на покретне степенице које воде нагоре и ван видокруга. Када једном направимо први корак, удаљеност коју треба прећи је независна од наше воље и не можемо унапред знати где ћемо завршити.}}<br /> {{цитат|Једино оправдано место за заустављање експанзије алтруизма је тачка у којој се сви на чије благостање могу утицати наши поступци бивају укључени у круг алтруизма. То значи да треба укључити сва бића која имају способност да осете задовољство или бол; можемо побољшати њихово благостање повећавајући њихова задовољства и умањујући њихове болове.}}<br /> {{Википедија|Питер Сингер}} [[Категорија:Аустралијанци]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Утилитаристи]] 04mzsjwe2z030wjj8wsoazodnjos46z 0 12254 29543 2022-08-11T09:24:31Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Francis II, Holy Roman Emperor by Friedrich von Amerling 003.jpg|thumb]] Франц II (12. фебруар 1768 — 2. март 1835) био је владар из династије Хабзбурга, последњи цар Светог римског царства којим је владао од 1792. до 1806. године. Као Франц I био је први аустријски цар од 1804. до своје смрти 1835.… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Francis II, Holy Roman Emperor by Friedrich von Amerling 003.jpg|thumb]] Франц II (12. фебруар 1768 — 2. март 1835) био је владар из династије Хабзбурга, последњи цар Светог римског царства којим је владао од 1792. до 1806. године. Као Франц I био је први аустријски цар од 1804. до своје смрти 1835. Поред тога, био је и краљ Чешке и краљ Угарске. == Цитати == {{цитат|Овим изјављујемо да сматрамо да је чвор који нас је до сада повезивао са државним организмом Рајха распуштен и да као резултат спајања држава Конфедеративног Рајха признајемо дужност и достојанство поглавара Рајха као истекли, и да смо тиме ослобођени свих обавеза које смо преузели. Према немачком Рајху и из тог разлога овим представљамо царску круну коју смо до сада носили и царске владе које смо дали у закуп.}}<br /> {{цитат|Народи? Шта је то? Не знам ништа о народима, знам само предмете.}}<br /> {{цитат|Не требају ми изванредни научници, већ добри, поштени грађани. Ваш задатак је да на овај начин образујете младе људе. Онај који ми служи мора да учи оно што ја заповедам. Ако неко то не може или има нове идеје, може да оде, иначе ћу га избацити.}}<br /> {{Википедија|Франц II, цар Светог римског царства}} [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Цареви]] t484hbnpybdakp7tzl2wtlwmjox1coy 29544 29543 2022-08-11T09:25:00Z RoastPig 5068 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Francis II, Holy Roman Emperor by Friedrich von Amerling 003.jpg|thumb]] Франц II (12. фебруар 1768 — 2. март 1835) био је владар из династије Хабзбурга, последњи цар Светог римског царства којим је владао од 1792. до 1806. године. Као Франц I био је први аустријски цар од 1804. до своје смрти 1835. Поред тога, био је и краљ Чешке и краљ Угарске. == Цитати == {{цитат|Овим изјављујемо да сматрамо да је чвор који нас је до сада повезивао са државним организмом Рајха распуштен и да као резултат спајања држава Конфедеративног Рајха признајемо дужност и достојанство поглавара Рајха као истекли, и да смо тиме ослобођени свих обавеза које смо преузели. Према немачком Рајху и из тог разлога овим представљамо царску круну коју смо до сада носили и царске владе које смо дали у закуп.}}<br /> {{цитат|Народи? Шта је то? Не знам ништа о народима, знам само предмете.}}<br /> {{цитат|Не требају ми изванредни научници, већ добри, поштени грађани. Ваш задатак је да на овај начин образујете младе људе. Онај који ми служи мора да учи оно што ја заповедам. Ако неко то не може или има нове идеје, може да оде, иначе ћу га избацити.}}<br /> {{Википедија|Франц II, цар Светог римског царства}} [[Категорија:Аустријанци]] [[Категорија:Цареви]] 9tyc05ly9eetptgdrogof6b237c9shm 0 12255 29547 2022-08-11T09:35:52Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-D0116-0041-019, Albert Schweitzer.jpg|thumb]] Алберт Швајцер (14. јануар 1875 — 4. септембар 1965) био је алзашко-немачки лекар, протестантски теолог, филозоф и музичар. == Цитати == {{цитат|Само поштовањем према животу можемо успоставити духовни и хумани однос к… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-D0116-0041-019, Albert Schweitzer.jpg|thumb]] Алберт Швајцер (14. јануар 1875 — 4. септембар 1965) био је алзашко-немачки лекар, протестантски теолог, филозоф и музичар. == Цитати == {{цитат|Само поштовањем према животу можемо успоставити духовни и хумани однос како са људима тако и са свим живим бићима која су нам на дохват руке. Само тако можемо да избегнемо повреду других и, у границама својих могућности, притекнемо им у помоћ кад год им затребамо.}}<br /> {{цитат|Свест да смо сви заједно људи изгубила се у рату и кроз политику.}}<br /> {{цитат|Свака религија или филозофија која није заснована на поштовању живота није права религија или филозофија.}}<br /> {{цитат|Истина нема своје посебно време. Његов час је сада — увек...}}<br /> {{цитат|Свака узастопна епоха теологије налазила је своје мисли у Исусу; то је, заиста, био једини начин на који је то могло учинити да Га живи. Али није само свака епоха нашла свој одраз у Исусу; сваки појединац Га је створио у складу са својим карактером.}}<br /> {{цитат|Последња чињеница коју знање може открити је да је свет манифестација, и на сваки начин загонетна манифестација универзалне воље за животом.}}<br /> {{цитат|Живим свој живот у Богу, у тајанственој божанској личности коју не познајем као такву у свету, већ само доживљавам као тајанствену Вољу у себи.}}<br /> {{Википедија|Алберт Швајцер}} [[Категорија:Немачки филозофи]] [[Категорија:Музичари]] [[Категорија:Научници]] [[Категорија:Лекари]] [[Категорија:Теолози]] 8g4x4fwl0kxng84mi2ngq8dixciga3b 0 12256 29549 2022-08-11T09:45:10Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Alphonse Daudet 2.jpg|thumb]] Алфонс Доде (13. мај 1840 — 16. децембар 1897) био је француски књижевник. == Цитати == {{цитат|Људи старе, али не сазревају.}}<br /> {{цитат|Мржња је гнев слабих.}}<br /> {{цитат|Не верујте човеку који се смеје пре него што проговори.}}<br /> {{цитат|Бо… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Alphonse Daudet 2.jpg|thumb]] Алфонс Доде (13. мај 1840 — 16. децембар 1897) био је француски књижевник. == Цитати == {{цитат|Људи старе, али не сазревају.}}<br /> {{цитат|Мржња је гнев слабих.}}<br /> {{цитат|Не верујте човеку који се смеје пре него што проговори.}}<br /> {{цитат|Бол је увек нов за оболелог, али губи своју оригиналност за оне око њега.}}<br /> {{Википедија|Алфонс Доде}} [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Књижевници]] 0euhbqq5wfnllvj48eyd364u9g3f863 0 12257 29551 2022-08-11T09:50:16Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Vissarion Belinsky by K Gorbunov 1843.jpg|thumb]] Висарион Григоријевич Бјелински (1811 — 1848) био је руски књижевни критичар, један је од руских напредних демократа, који се успротивио царској страховлади и њеним прогонима. == Цитати == {{цитат|Човек је увек био и биће нај… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Vissarion Belinsky by K Gorbunov 1843.jpg|thumb]] Висарион Григоријевич Бјелински (1811 — 1848) био је руски књижевни критичар, један је од руских напредних демократа, који се успротивио царској страховлади и њеним прогонима. == Цитати == {{цитат|Човек је увек био и биће најинтересантнија појава за човека.}}<br /> {{цитат|Ко хоће да суди другима, себе подвргава још строжијој осуди.}}<br /> {{цитат|Ко је склон да лако изгуби поштовање према другима, пре свега не поштује себе.}}<br /> {{цитат|Љубав има своје законе развоја, своје године, као цвеће, као људски живот. Има своје бујно пролеће, своје топло лето и, коначно, јесен, која је за једне топла, светла и плодна, а за друге - хладна, трула и јалов.}}<br /> {{цитат|На жени је да се уда што пре, а на мушкарцу да се труди да се што дуже не уда.}}<br /> {{цитат|Најгорча истина је боља од најслађе обмане.}}<br /> {{цитат|Највећа слабост разума састоји се у неповерењу у моћ разума.}}<br /> {{цитат|Од свих критичара, највећи, најгенијалнији и најнепогрешивији је време.}}<br /> {{цитат|Слабост људи је да бркају своју личност са истином; сумњајући у сопствене истине, они често престају да верују у постојање истине.}}<br /> {{цитат|Смех је често одличан посредник у разликовању истине од лажи.}}<br /> {{цитат|Логично судити и судити истинито су две различите ствари.}}<br /> {{цитат|Свака крајност је рођена сестра ограничења.}}<br /> {{цитат|У речима бог и религија видим таму, мрак, ланце и бич.}}<br /> {{цитат|Жена није љубавник, већ пријатељ и сапутник у нашем животу, и треба да се навикнемо на идеју да ћемо је волети и када буде старија, а онда и кад буде старица.}}<br /> {{Википедија|Висарион Григоријевич Бјелински}} [[Категорија:Руси]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Новинари]] 4ghju0dj3lgm7zafubwbncpj1a8gjgj 0 12258 29553 2022-08-11T10:00:17Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:William Faulkner photographed by Carl Van Vechten (1954).jpg|thumb]] Вилијам Фокнер (25. септембар 1897. – 6. јул 1962), био је амерички књижевник. == Цитати == {{цитат|(...)чудновато је збиља да човек који је случајем зачет и којему је сваки дах ново бацање коцке која је већ унапред против… wikitext text/x-wiki [[Датотека:William Faulkner photographed by Carl Van Vechten (1954).jpg|thumb]] Вилијам Фокнер (25. септембар 1897. – 6. јул 1962), био је амерички књижевник. == Цитати == {{цитат|(...)чудновато је збиља да човек који је случајем зачет и којему је сваки дах ново бацање коцке која је већ унапред против њега бачена нема воље да се суочи са оним коначним бацањем за које унапред зна да ће се морати са њим суочити а да пре не испроба разне мајсторије које се протежу све до насиља па до ситних софистерија које не могу заварати ни глупаво дете док једног дана у крајњем гађењу наслепо не стави све на једну карту и недан човек не чини то у првом бесном налету очаја гриже савести или туге због губитка он то чини тек онда кад је увидео да ни очај ни та грижња ни та туга нису нарочито важни мрачном коцкару(...)}}<br /> {{цитат|(...)сваки човек је арбитер својих врлина али нека недан човек не прописује другом његову добробит ја пролазно он то је најтужнија реч од свих иначе ништа нема на свету нема очаја све до времена нема чак ни времена док се не може рећи било је.}}<br /> {{цитат|Верујем да човек неће само издржати: он ће победити. Он је бесмртан, не зато што једини међу створењима има неисцрпни глас, већ зато што има душу, дух способан за саосећање и жртву и издржљивост. Дужност песника, писца је да пише о тим стварима.}}<br /> {{цитат|Моја амбиција је да будем, као приватно лице, укинут и поништен из историје, остављајући је без обележја...}}<br /> {{цитат|Сатови убијају време. ... Време је мртво све док га шкљоцају мали точкови; тек када сат стане, време оживи.}}<br /> {{цитат|Никада се немојте плашити да подигнете свој глас за поштење и истину и саосећање против неправде и лажи и похлепе.}}<br /> {{цитат|Да сам могао да верујем да ћу га поново видети и додирнути, не бих га изгубио. И ако га нисам изгубила, никада нећу имати сина.}}<br /> {{цитат|Ко је он који ће потврдити да мора постојати мрежа од меса и костију да би задржала облик љубави?}}<br /> {{цитат|Између туге и ничега ја ћу узети тугу.}}<br /> {{цитат|За сваког јужњачког дечака од четрнаест година, не једном, већ кад год то пожели, постоји тренутак када још није два сата тог јулског поподнева 1863.}}<br /> {{цитат|Данашњи младић или девојка који пишу заборавили су проблеме људског срца у сукобу са самим собом које једино може да направи добро писање јер само о томе вреди писати, вредно агоније и зноја. Мора их поново научити.}}<br /> {{цитат|Одбијам да прихватим крај човека.}}<br /> {{цитат|Песников глас не мора бити само запис човека, он може бити један од реквизита, стубова који ће му помоћи да издржи и победи.}}<br /> {{цитат|Песници скоро увек греше у чињеницама. То је зато што их заправо не занимају чињенице: само истина...}}<br /> {{цитат|Сви ми нисмо успели да испунимо своје снове о савршенству. Тако да нас оцењујем на основу нашег сјајног неуспеха да учинимо немогуће.}}<br /> {{цитат|Да сам реинкарниран, желео бих да се вратим као зујац. Ништа га не мрзи нити му завиди, нити га жели нити треба. Никада није узнемирен нити у опасности, и може да једе било шта.}}<br /> {{цитат|Нико није без хришћанства, ако се сложимо шта подразумевамо под том речју...}}<br /> {{Википедија|Вилијам Фокнер}} [[Категорија:Американци]] [[Категорија:Књижевници]] 4dg6tflqxvhmzxiaztfb1dfappfnmi5 0 12259 29554 2022-08-11T10:05:26Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Frédéric Bazille - Paul Verlaine.jpg|thumb]] Пол Верлен (30. март 1844 — 8. јануар 1896) је био француски писац симболизма. == Цитати == {{цитат|Никада не треба судити човека према његовим познаницима и пријатељима. Уосталом, Јуда је имао непорочне.}}<br /> {{цитат|Од зависти, кл… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Frédéric Bazille - Paul Verlaine.jpg|thumb]] Пол Верлен (30. март 1844 — 8. јануар 1896) је био француски писац симболизма. == Цитати == {{цитат|Никада не треба судити човека према његовим познаницима и пријатељима. Уосталом, Јуда је имао непорочне.}}<br /> {{цитат|Од зависти, клетве и мржње<br /> ништа не опстаје у часу смрти...}}<br /> {{цитат|Плаво небо ће плутати као шатор<br /> И затреперити у сјају дугих набора што су пали<br /> на сјај наша два чела, бледа<br /> од емоција, среће и ишчекивања.}}<br /> {{Википедија|Пол Верлен}} [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Песници]] [[Категорија:ЛГБТ особе]] agztnl0jorc1sro1u3zv6637qqleh4t 0 12260 29555 2022-08-11T10:10:39Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Carjat Arthur Rimbaud 1872.jpg|thumb]] Жан Никола Артур Рембо (20. октобар 1854 — 10. новембар 1891) је био француски песник. == Цитати == {{цитат|Живот је фарса коју смо сви приморани да трпимо.}}<br /> {{цитат|Стара поетика играла је велику улогу у мојој алхемији речи.}}<br /> {{ц… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Carjat Arthur Rimbaud 1872.jpg|thumb]] Жан Никола Артур Рембо (20. октобар 1854 — 10. новембар 1891) је био француски песник. == Цитати == {{цитат|Живот је фарса коју смо сви приморани да трпимо.}}<br /> {{цитат|Стара поетика играла је велику улогу у мојој алхемији речи.}}<br /> {{цитат|Кажем, неко мора бити видовњак, учини од себе видовњаком. Песник себе чини видовњаком огромним, дугим, намерним поремећајем свих чула.}}<br /> {{Википедија|Артур Рембо}} [[Категорија:Французи]] [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Песници]] [[Категорија:ЛГБТ особе]] 8inlje300irnbswc8icfjhawx6ze2fx 0 12261 29557 2022-08-11T10:23:34Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Erich Fromm 1974.jpg|thumb]] Ерих Фром (23. март 1900 — 18. март 1980) био је немачки социјални психолог, психоаналитичар и хуманистички филозоф. == Цитати == {{цитат|Модерни човек живи у обмани да зна што жели, док у ствари жели оно што се од њега очекује да жели.}}<br /> {{… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Erich Fromm 1974.jpg|thumb]] Ерих Фром (23. март 1900 — 18. март 1980) био је немачки социјални психолог, психоаналитичар и хуманистички филозоф. == Цитати == {{цитат|Модерни човек живи у обмани да зна што жели, док у ствари жели оно што се од њега очекује да жели.}}<br /> {{цитат|Богат није онај ко пуно има, већ ко пуно даје.}}<br /> {{цитат|Човек је једина животиња за коју је сопствено постојање проблем који мора да реши и од којег не може да побегне.}}<br /> {{цитат|Ако је тачно, као што сам покушао да покажем, да је љубав једини разуман и задовољавајући одговор на проблем људске егзистенције, онда свако друштво које, релативно, искључује развој љубави, мора на дуге стазе да пропадне само од себе. противречност са основним потребама људске природе.}}<br /> {{цитат|Психоаналитичар мора нагласити да субјект социологије, друштво, у стварности чине појединци и да су управо та људска бића, а не апстрактно друштво као такво, чије су акције, мисли и осећања предмет социолошког истраживања.}}<br /> {{цитат|И снови и митови су важна комуникација од нас самих до нас самих.}}<br /> {{цитат|Човек је рођен као чудак природе, будући да је у природи, а ипак је превазилази. Он мора да пронађе принципе деловања и одлучивања који замењују принципе нагона.}}<br /> {{цитат|Шта је то што разликује човека од животиња? То није његово усправно држање. … када се људско биће као такво родило, имало је нову и другачију свест, свест о себи; знао је да постоји и да је нешто друго, нешто осим природе, осим других људи. Доживео је себе.}}<br /> {{цитат|Успешан револуционар је државник, неуспешан злочинац.}}<br /> {{цитат|Човек је једина животиња којој може бити досадно, која може бити незадовољна, која се осећа избаченом из раја.}}<br /> {{цитат|Потрага за сигурношћу блокира потрагу за смислом. Неизвесност је сам услов да натера човека да развије своје моћи.}}<br /> {{цитат|Темперамент се односи на начин реакције и конститутиван је и није променљив; карактер у суштини формирају нечија искуства, посебно она у раном животу, и променљив, у извесној мери, увидима и новим врстама искустава.}}<br /> {{цитат|Брига и одговорност су саставни елементи љубави, али без поштовања и познавања вољене особе, љубав се претвара у доминацију и посесивност.}}<br /> {{цитат|Незрела љубав каже: „Волим те јер ми требаш“. Зрела љубав каже: "Требаш ми јер те волим."}}<br /> {{цитат|Праведност значи не користити превару и превару у размени роба и услуга и размени осећања.}}<br /> {{цитат|Верујем да је љубав главни кључ за отварање врата „расту“ човека. Љубав и сједињење са неким или нечим изван себе, сједињење које омогућава да се поставимо у однос са другима, да се осећамо једно са другима, без ограничавања осећаја интегритета и независности. Љубав је продуктивна оријентација за коју је неопходно да у исто време буду присутни: брига, одговорност, поштовање и познавање предмета заједнице.}}<br /> {{цитат|Ако човек воли само једну другу особу и равнодушан је према свима, његова љубав није љубав, већ симбиотска везаност, или увећани егоизам.}}<br /> {{цитат|Веровати у могућност љубави као друштвене, а не само изузетне-индивидуалне појаве, јесте рационална вера заснована на увиду у саму природу човека.}}<br /> {{цитат|Верујем да је фундаментална алтернатива за човека избор између „живота“ и „смрти“; између креативности и деструктивног насиља; између стварности и илузија; између објективности и нетолеранције; између братства-независности и доминације-покорности.}}<br /> {{цитат|Верујем да је искуство љубави најљудскији и најхуманији чин у коме је човеку дат да ужива и да оно, као и разум, нема смисла ако је замишљено на делимичан начин.}}<br /> {{цитат|Верујем да нико не може да „спаси” свог ближњег тако што ће изабрати уместо њега. Да би му помогао, може указати на могуће алтернативе, са искреношћу и љубављу, без сентименталности и без илузија. Знање и свест о ослобађајућим алтернативама могу у појединцу поново пробудити све његове скривене енергије и ставити га на пут избора поштовања „живота“ уместо „смрти“.}}<br /> {{цитат|Никада нисам био у ставу да друштво само деформише или манифестује оно што већ постоји. Ако направимо разлику између људских потреба уопште и људских жеља посебно, онда друштво заиста ствара посебне жеље које, међутим, следе опште законе потреба које су укорењене у људској природи.}}<br /> {{цитат|Шта је са утопистичким мислиоцима свих доба, од Пророка који су имали визију вечног мира, преко утописта ренесансе, итд.? Да ли су били само сањари? Или су били толико дубоко свесни нових могућности, променљивости друштвених услова, да су могли да визуелизују потпуно нови облик друштвеног постојања иако ти нови облици, као такви, нису ни потенцијално дати у њиховом сопственом друштву?}}<br /> {{цитат|Болесна особа се налази код куће са свим другим сличним болесним особама. Читава култура је усмерена на ову врсту патологије… потпуно здрава особа се осећа изоловано у лудом друштву...}}<br /> {{Википедија|Ерих Фром}} [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Јевреји]] [[Категорија:Психолози]] [[Категорија:Филозофи]] [[Категорија:Социолози]] 9vi6chrto6qdvqfyqj1vwqg50yytdtn 0 12262 29558 2022-08-11T10:28:32Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Gerhard von Kügelgen portrait of Friedrich.jpg|thumb]] Каспар Давид Фридрих (5. септембар 1774 – 7. мај 1840) је немачки сликар и графичар; најважнији представник романтизма у Немачкој и често сматран за најважнијег немачког умјетника своје генерације. == Цитати == {{цитат|Ако… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Gerhard von Kügelgen portrait of Friedrich.jpg|thumb]] Каспар Давид Фридрих (5. септембар 1774 – 7. мај 1840) је немачки сликар и графичар; најважнији представник романтизма у Немачкој и често сматран за најважнијег немачког умјетника своје генерације. == Цитати == {{цитат|Ако слика има душевни ефекат на гледаоца, ако доводи његов ум у душевно расположење, онда је испунила први услов уметничког дела. Колико год лоше било у цртежу, боји, руковању итд.}}<br /> {{цитат|Божанско је свуда, чак и у зрну песка; тамо сам га представљао у трсци.}}<br /> {{цитат|Морам да останем сам и да знам да сам сам да бих сагледао и осетио природу у потпуности; Морам да се предам ономе што ме окружује, морам да се стопим са својим облацима и стенама да бих био оно што јесам. Самоћа је неопходна за мој дијалог са природом.}}<br /> {{Википедија|Каспар Давид Фридрих}} [[Категорија:Немци]] [[Категорија:Сликари]] 9wakn8ltvezl03olni5umk6qc3xlilt