Срби

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викицитат</sitename>
    <dbname>srwikiquote</dbname>
    <base>https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.3</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викицитат</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викицитату</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Срби</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10404</id>
    <revision>
      <id>67845</id>
      <parentid>67821</parentid>
      <timestamp>2026-05-21T15:20:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* С */</comment>
      <origin>67845</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28590" sha1="4r6r3620bx668tq7fru5p97gcdq17zc" xml:space="preserve">[[Датотека:Srpska nosnja.jpg|мини]]
'''[[w:Срби|Срби]]''' су јужнословенски народ који претежно живи на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] и у Панонској низији. Срби деле јединствено порекло, [[Култура|културу]], [[Историја|историју]] и [[језик]]. Углавном живе у [[Србија|Србији]], Републици Српској и [[Црна Гора|Црној Гори]], а такође их има и у [[Хрватска|Хрватској]], Словенији, Северној Македонији, Мађарској, као и у разним земљама српске дијаспоре.

:::[[Срби#А|А]] · [[Срби#Б|Б]] · [[Срби#В|В]] · [[Срби#Г|Г]] · [[Срби#Д|Д]] · [[Срби#Ђ|Ђ]] · [[Срби#Е|Е]] · [[Срби#Ж|Ж]] · [[Срби#З|З]] · [[Срби#И|И]] · [[Срби#Ј|Ј]] · [[Срби#К|К]] · [[Срби#Л|Л]] · [[Срби#Љ|Љ]] · [[Срби#М|М]] · [[Срби#Н|Н]] · [[Срби#Њ|Њ]] · [[Срби#О|О]] · [[Срби#П|П]] · [[Срби#Р|Р]] · [[Срби#С|С]] · [[Срби#Т|Т]] · [[Срби#Ћ|Ћ]] · [[Срби#У|У]] · [[Срби#Ф|Ф]] · [[Срби#Х|Х]] · [[Срби#Ц|Ц]] · [[Срби#Ч|Ч]] · [[Срби#Џ|Џ]] · [[Срби#Ш|Ш]]

== А ==
* Срб је [[Исус|Христов]], радује се смрти!
** [[Свети ђакон Авакум]]

== Б ==
* Сваки млади Србин и Српкиња највећу ће заслугу стећи за свој народ, а највјерније ће свој „испит зрелости” одостовјерити, премјеравајући своју стечену науку у народу и пред народом својим!! Највише пак у томе, што се дотиче нашега српскога језика и наше народности. Иде причица по устима: „Рекла мати своме сину из школе текуће: Мој синко, све нешто хахачеш, пириш као гусак.” — А то ће све тако бити, док се и школа народу не приљуби.
** [[Никола Беговић]], ''Живот и обичаји Срба граничара'' (1887), предговор

* Ми смо у миру питом и поносит народ, а у рату зна се какви смо!
** [[Ђорђе Божовић Гишка]], из одржаног говора у Горњем Милановцу на оснивању одреда „Танаско Рајић”

== В ==
* Србин има једну мисо&lt;br /&gt;У срце му Бог уписо:&lt;br /&gt;Да он сваком добра жели,&lt;br /&gt;Да сироту не уцвели,&lt;br /&gt;Да дарује ко му тражи&lt;br /&gt;И бол свачиј да ублажи.&lt;br /&gt;Само Србин нема слоге,&lt;br /&gt;Отуда му беде многе.
** [[Николај Велимировић]], ''Српска слога'', строфа 1.

== Г ==
* У кога се сачувао чисти језик илирски, у кога обичаји; ко ли нам је понајвише гајио од кољена до кољена народне пјесме илирске? У сваком одговору наћи ћете Србље и Српство. Како дакле, да се препиремо, шта је код Србаљах, у којих од олтара до чобана ништа бити не може, што не би народно било; код Србаљах, од којих ми језик у свој мудрости и у свом богаству и обичаје у својој изворности учити морамо, ако хоћемо да илирски живот обновимо; код Србаљах, који су светињи свога Српства онај народни дух и оно родољупство уздржали, којим смо и ми у новије доба ради слоге пространим именом илирства новим животом ускрснули; код Србаљах, који су нам од старине све сачували, а којима ми мало или са свим ништа гледе самога народнога живота дати не можемо… Сав свијет знаде, да смо ми књижевност илирску подигли и увели; ну нама још нити из далекала није на ум пало икада тврдити да то није српски, већ илирски језик; паче поносимо се и хвалимо Богу Великоме, што ми Хрвати с браћом Србима сада један књижевни језик имамо.
** [[Људевит Гај]], (''[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-05-01.pdf Зора 1900.]'')

== Д ==
* Српкиња је моја [[Мајка|мати]],&lt;br /&gt;Српског [[Отац|оца]] кћи сам ја,&lt;br /&gt;Србина ћу на бој звати,&lt;br /&gt;Нек’ му име славом сја!
** [[Драга Димитријевић Дејановић]], ''[[s:Српкиња сам|Српкиња сам]]'' (1862), строфа 1.

* Зар има шта на свету,&lt;br /&gt;Зар лепши врлина,&lt;br /&gt;Што би ми драже било&lt;br /&gt;Од српског имена!
** Драга Димитријевић Дејановић, ''[[s:Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]'' (1862), строфа 3.

* Остав’ се, српска селе,&lt;br /&gt;Немила туђина,&lt;br /&gt;Па само љуби верно&lt;br /&gt;Та љуби Србина!
** Драга Димитријевић Дејановић, ''[[s:Жена сам...|Жена сам…]]'' (1862), строфа 2.

* Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.
** [[Јован Дучић]], ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932)

== И ==
* Убијају један народ. Где? У Европи. Има ли кога да то посведочи? Сведок је један: цео свет. А владе, виде ли то? Не виде. 
** [[Виктор Иго]], ''[[s:За Србију|За Србију]]'' (1876)

* Ко је јунак?&lt;br /&gt;Ко за род свој све презире,&lt;br /&gt;И с њим само себе слави,&lt;br /&gt;Ко за њ живи и умире,&lt;br /&gt;То је данас јунак прави,&lt;br /&gt;Том пристоји красан чин:&lt;br /&gt;„'''Ја сам Србин, славе син'''”.
** [[Јован Илић]], ''[[s:Јунак српски|Јунак српски]]

== Ј ==
* На оружје!&lt;br /&gt;'''Србин је [[јунак]], јунак је гром,'''&lt;br /&gt;'''Смрскаће теме душману свом.'''&lt;br /&gt;На оружје! на оружје!
** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]]'' (1871), рефрен

* Нема под небом јуначнијега народа од српскога… али ни несрећнијега!…
** Ђура Јакшић, ''[[s:Успомене|Успомене]]'' (1871)

* Алʼ један израз, једну мисао,&lt;br /&gt;Чућеш у борбе страшној ломљави:&lt;br /&gt;„[[Отаџбина]] је ово Србина!”
** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Отаџбина|Отаџбина]]'' (1875), строфа 3.

* Свакʼ је Србин син [[јунак]]а.
** [[Јован Јовановић Змај]], ''Народна имна за Србију'', строфа 1.

* Слободан сам свету рећи&lt;br /&gt;И с поносом казатʼ јавно:&lt;br /&gt;Да је моје име славно,&lt;br /&gt;Да се Србин зовем ја.
** [[Мило Јововић]], ''[[s:Србин|Србин]]'' (1901), строфа 1.

* Вечита [[борба]] за опстанак очеличила је Србе и од њих створила ратнички народ.
** [[Велибор Јонић]], ''[[s:Не партија, већ патрија|Не партија, већ патрија]]'' (1944)

* Срби су небески народ, изабран за патњу.
** [[Енрико Јосиф]], [https://www.politika.rs/scc/clanak/510342/kompozitor-enriko-josif-je-bio-satkan-od-muzike ''Композитор Енрико Јосиф је био саткан од музике'']

== К ==
* Тврдим да ће моја нога стати на тло [[Слобода|слободне]] [[Србија|Србије]]. Дочекаћемо и ја и мој намучени народ пропаст комунизма, а Срби више неће давати своје животе за туђе интересе!
** [[Никола Каваја]]

* Ср­бин се не по­ста­је чи­ном ро­ђе­ња већ на ис­пи­ти­ма вр­ли­на.
** [[Драгош Калајић]], ''Српска деца царства'' 

* И кад Србин сам зна да није најумнија глава, жена му сикће да је бољи од осталих, а мајка тврди да је најпаметнији на свету. Ако неће да се гура због себе, мора због њих, да их не разочара.
** [[Момо Капор]], ''100 Недеља блокаде'', седма недеља

* Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''Срби'' од данашње ''[[Србија|Србије]]'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''. Добровски и Шафарик доказали су да су се ''Срби'' негда звали сви Славенски народи, и да је име ''Срби'' старије него и ''Славени'' или ''Словени''. 
** [[Вук Стефановић Караџић]], ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849)

* Српкиња је моја дика&lt;br /&gt;Српски се понаша,&lt;br /&gt;Српске душе, српска лика,&lt;br /&gt;Вилинскога стаса.
** [[Лаза Костић]], ''[[s:Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]]'' (1860), строфа 1.

* Најцрњи враг је Србин себи сам!
** Лаза Костић, ''[[s:Пролог за Горски вијенац|Пролог за Горски вијенац]]'' (1902)

== Л ==
* Нека Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући им по какву су цену платили њихови очеви.
** [[Алфонс де Ламартин]] у свом проласку кроз Ниш, када је видео [[Ћеле-кула|Ћеле-кулу]]

== М ==
* Ви не полазите ни на италијански, ни на руски ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе.
** Овако је говорио својој војсци немачки генерал, фелдмаршал [[Аугуст фон Макензен]] пред полазак на српски фронт 1915.

* Никаква пропаганда не може разбити снагу српскога народа!
** [[Драгољуб Дража Михаиловић]], из чланка ''Протерана пропаганда Енглеза о комунистима'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/pdf/web/viewer.html?file=/attach/NBS/Periodika/SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B/1943/10/26/output.pdf ''Американском Србобрану, 	26. октобра 1943.'']

== Њ ==
* Онамо, ʼнамо… за брда она&lt;br /&gt;[[Милош Обилић|Милошев]], кажу, пребива гроб!&lt;br /&gt;Онамо покој добићу души,&lt;br /&gt;Кад Србин више не буде роб.
** [[Никола I Петровић|Никола I Петровић Његош]], ''[[s:Онамо, 'намо|Онамо, ʼнамо!]]'' (1867), строфа 8.

* Највиши је аманет и светиња маша после имена [[Стефан Душан|Душанова]] име [[Карађорђе Петровић|Карађорђијево]]. Које овоме имену противник тај није Србин, но губави изрод српски.
** [[Петар II Петровић Његош]], писмо Илији Гарашанину, Трст, 11. новембра 1850.

== П ==
* Та Српкиња буди селе&lt;br /&gt;Па некʼ каже свет:&lt;br /&gt;„Српкиња је цела света&lt;br /&gt;Најдичнији цвет!”&lt;br /&gt;Кад те види некʼ уздахне&lt;br /&gt;Ћерка туђина:&lt;br /&gt;„Боже, Боже што ја нисам&lt;br /&gt;Дична Српкиња!”
** Ђена Павловић (1851–1901), ''Српкиња'', строфа 1.

* Ако си Србин и сељак, ниси стока, не волиш да те неко прави лудим.
** [[Данко Поповић]], ''[[Књига о Милутину]]''

== Р ==
* Србијанче, огњу живи,&lt;br /&gt;Ко се тебе још не диви!
** [[Бранко Радичевић]], ''[[Ђачки растанак]]'', 397–398.

* Упркос свему ја верујем у будућност вашег народа. Дух [[Косово|Косова]], [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]], Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити, јер без њега ћете можда поново доживети време робовања које ни у чему неће заостајати за оним претрпљеним које су ваши стари победили жртвовањем и јунаштвом. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство!
** [[Арчибалд Рајс]], ''[[Чујте Срби]]''

* Народ вам је родољубив. Не знам ни за један народ у којем легендарни национални [[јунак|јунаци]] толико живе у народној души као код вас. А имате и онај величанствени дар да вас сећање на те јунаке зна толико надахнути да вам властити живот више ништа не значи. То је зато што лик тих легендарних јунака излази из вас самих. Сачињен је од комадића које одаје ваша душа. Урођени здрав разум вам је у тим јунацима „који су у стварности често били сасвим другачији” пронашао прави и можда једини начин да одржите нетакнутим свој национални идеал. Да би сте очували [[патриотизам]] и култ својих националних јунака помогла вам је ваша религија. Претворили сте своју религију у народну цркву, боље рећи, у народну традицију. Истина, ви осећате, попут сваког човека који заиста размишља, да постоји нешто неодредљиво, нешто сувише узвишено да би се појмило, над нама, нешто што наткриљује свет и управља њиме. Међутим ви нисте религиозни. Нисте могли да прихватите Бога какав је у Библији, претворили сте га у вечног и свемоћног главара свог народа. Ако бих могао да у овој области употребим тривијалан израз, радо бих рекао да ваш „бог” носи оклоп и браду [[Марко Краљевић|Краљевића Марка]], шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг поља.
** Арчибалд Рајс, ''Чујте Срби''

== С ==
​* Ах, антимонисти српски и [[Хрвати|хрватски]], какав грех мичете себи на душу! Један исти народ, једнак и по језику, једнак и по потчињености, једнак и по беди, једнак и по незнању, поделили сте у два крвничка табора! Песница им за вратом, колено туђинско им на грудима, народни живот систематски се трује, бесправност народна скоро потпуна, а они се свађају око Звонимира и Душана! Упропашћен и српски и хрватски сељак оставља земљу коју му је дед крвљу а он знојем натапао, и за крухом емигрирају чак у Бразилију; у дубинама народним мрак, незнање, неписменост, а они се препиру о српској и хрватској „култури”! Спорта ради и шпекулације ради, политичари се препиру ко је коме „покрао” језик, а народ, муж загорски и паор сремски, вапије за лебом само на једном језику којим можда још неће дуго говорити!
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:Писма из Загреба|Писма из Загреба]]'' (1899), II

* Ко се страши, кад треба&lt;br /&gt;За род свој умрети,&lt;br /&gt;Није Србин, већ је изрод,&lt;br /&gt;Тог ће земља клети!
** [[Јован Стерија Поповић]], ''[[s:Сан Краљевића Марка|Сан Краљевића Марка]]'' (1848), одељење други, углед трећи

* Немој венут млад Србине&lt;br /&gt;Усред твоје [[отаџбина|домовине]]&lt;br /&gt;Не дај се тако туги&lt;br /&gt;И надежду сву не губи&lt;br /&gt;Погледат ће с неба Бог&lt;br /&gt;На вас — цели Српски Род.
** [[Милица Стојадиновић Српкиња]], ''[[s:Гени Рода и млади Србин|Гени Рода и млади Србин]]'' (1846), строфа 4.

== Т ==
* После толʼких бојевах кервавих,&lt;br /&gt;Кое си водио за своју слободу,&lt;br /&gt;После толʼких разних жертвах правих,&lt;br /&gt;Кое си принео на спас, свому роду,&lt;br /&gt;После беде и кервава зноја:&lt;br /&gt;Сербски роде! где су права твоја?!
** Јанко Томбор (1825–1911), ''Сербству!'' (1852), строфа 1.

== Х ==
* Српски народ је велика искушења претрпио, много се са судбином својом борио, много страдао, отимајући се од несреће и пропасти. Он се налазио између запада и истока као између два тврда камена, које су га трла. На њега је и данас јошт зинула и хала и врана.
** [[Јован Хаџић]], ''Духъ народа Србскогъ'' (1858), предговор

== Ц ==
* Понекад је тешко бити Србин, понекад часно, али никада досадно.
** [[Бранислав Црнчевић]], ''Дневник једног…'' (1989)

== Ш ==
* Ти не буди, Српче драго,&lt;br /&gt;Сиви тићу мој,&lt;br /&gt;Ти не буди никад црвак —&lt;br /&gt;Соколски ми стој!
** [[Алекса Шантић]], ''[[s:Црв|Црв]]'' (1890), строфа 4.

* О, не дајте, Срби, да Вукова љага&lt;br /&gt;Окаља вам образ чист ко сунце с неба!&lt;br /&gt;Не идите, браћо, од роднога прага,&lt;br /&gt;Јер мученој земљи мученика треба…
** Алекса Шантић, ''[[s:Сеоба|Сеоба]]'' (1902), строфа 7.

== Потребан извор ==
* Српска војска је прва и најхрабрија војска у Европи. Ја то знам из сопственог искуства, јер сам против ње пошао да ратујем на Дунаву. Господо, шта сте ми учинили тога дана; после борбе која је трајала свега пола сата, ви сте уништили моју дивизију. Моји батаљони били су просто збрисани вашом ужасном ватром.
** Аустријски принц и мађарски маршал, надвојвода [[Јосиф Хабсбуршки]], обраћајући се [[Јован Дучић|Јовану Дучићу]]

* Српска епска књижевност бисер је у европској ризници, који ће немачки песници тек откривати у наредним столећима. Дивим се тим чврсто извајаним ликовима и карактерима протканим оним дубоким, доследним особинама, које заслужују поштовање због верности себи и не одступања од своје вере у идеје и завештања предака.
** [[Јохан Волфганг Гете]]

* Србија – то је једна од најлепших и нахрабријих страница историје човечанства. Србија – то је потпуно јунаштво.
** речи адмирала [[Александар Колчак|Колчака]] на банкету у Чељабинску фебруара 1919.

* Греје ме овде југ! На крају, овде су сви људи – ЉУДИ! Историја ове земље корачала је само за славом! Та земља је патила, живела, преживела и остала ту, да увек буде ту! Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми.
** [[Максим Горки]]

* Сви Срби у аустријским и маџарским земљама имају много лукавости, прирођене духовитости и притворености,сељаци нису тако глупи и будаласти као у осталим земљама…
** [[Фридрих Вилхелм фон Таубе]], немачки писац (1777)

* Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста.
** Изјава [[Жак Ширак|Жака Ширака]], председника Француске, за ручком, јуна 1995. поводом састанка Шефова влада држава чланица ЕУ

* Срби безгранично верују у своју способност да се такмиче са достигнућима најмоћнијих нација света.
** Р.Г.Д. Лафан (Енглеска), 1917.

* Све смо учинили да будућа поколења још дуго помињу не само нас, него и нашу фамилију.
** [[Петар Лазић]]

* Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити.
** [[Џејмс Шеј]], портпарол НАТО, марта 1999.

* Европа се спасила Турске инвазије захваљујући углавном Србима. Они су били месо које је ишло у кланице за спас других.
** [[Габријел Мије]] 1919.

* Дајте ми милион Срба и освојићу свет.
** [[Садам Хусеин]]

* Србе више ценим од Хрвата али су ме Срби више пута ујели за срце.
** [[Адолф Хитлер]]

* Хрвати немају никакву представу о државности и неће је никада ни имати. Насупрот њима, Срби су народ који је одређен да има државу и који је као народ одржан. Њихова идеологија је великосрпска. У њима постоји безобзирна снага отпора.
** речи [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] упоређивајући Србе и Хрвате

* Какви смо ми то људи? Какав смо ми то народ?… Између Азије и Европе, на граници вера, царстава, гинули смо неразумно, више за друге него за себе… и не стекосмо ни једног верног пријатеља. Тај несрећни и проклети српски народ! У Европи смо данас једина држава која нема ниједног истинског пријатеља. Ниједног! Али нас Бог опет сачува. Сачува нас због нечег. И за нешто.
** [[Добрица Ћосић]], ''[[Време смрти]]''(?)

== Спољашње везе ==
{{Википедија}}

[[Категорија:Народи]]
[[Категорија:Срби]]</text>
      <sha1>4r6r3620bx668tq7fru5p97gcdq17zc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>67846</id>
      <parentid>67845</parentid>
      <timestamp>2026-05-21T15:22:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>Поништена измена [[Special:Diff/67845|67845]] корисника [[Special:Contributions/Coaorao|Coaorao]] ([[User talk:Coaorao|разговор]])</comment>
      <origin>67846</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27015" sha1="torrqnavnlz9igcpx3is0njqft679wm" xml:space="preserve">[[Датотека:Srpska nosnja.jpg|мини]]
'''[[w:Срби|Срби]]''' су јужнословенски народ који претежно живи на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] и у Панонској низији. Срби деле јединствено порекло, [[Култура|културу]], [[Историја|историју]] и [[језик]]. Углавном живе у [[Србија|Србији]], Републици Српској и [[Црна Гора|Црној Гори]], а такође их има и у [[Хрватска|Хрватској]], Словенији, Северној Македонији, Мађарској, као и у разним земљама српске дијаспоре.

:::[[Срби#А|А]] · [[Срби#Б|Б]] · [[Срби#В|В]] · [[Срби#Г|Г]] · [[Срби#Д|Д]] · [[Срби#Ђ|Ђ]] · [[Срби#Е|Е]] · [[Срби#Ж|Ж]] · [[Срби#З|З]] · [[Срби#И|И]] · [[Срби#Ј|Ј]] · [[Срби#К|К]] · [[Срби#Л|Л]] · [[Срби#Љ|Љ]] · [[Срби#М|М]] · [[Срби#Н|Н]] · [[Срби#Њ|Њ]] · [[Срби#О|О]] · [[Срби#П|П]] · [[Срби#Р|Р]] · [[Срби#С|С]] · [[Срби#Т|Т]] · [[Срби#Ћ|Ћ]] · [[Срби#У|У]] · [[Срби#Ф|Ф]] · [[Срби#Х|Х]] · [[Срби#Ц|Ц]] · [[Срби#Ч|Ч]] · [[Срби#Џ|Џ]] · [[Срби#Ш|Ш]]

== А ==
* Срб је [[Исус|Христов]], радује се смрти!
** [[Свети ђакон Авакум]]

== Б ==
* Сваки млади Србин и Српкиња највећу ће заслугу стећи за свој народ, а највјерније ће свој „испит зрелости” одостовјерити, премјеравајући своју стечену науку у народу и пред народом својим!! Највише пак у томе, што се дотиче нашега српскога језика и наше народности. Иде причица по устима: „Рекла мати своме сину из школе текуће: Мој синко, све нешто хахачеш, пириш као гусак.” — А то ће све тако бити, док се и школа народу не приљуби.
** [[Никола Беговић]], ''Живот и обичаји Срба граничара'' (1887), предговор

* Ми смо у миру питом и поносит народ, а у рату зна се какви смо!
** [[Ђорђе Божовић Гишка]], из одржаног говора у Горњем Милановцу на оснивању одреда „Танаско Рајић”

== В ==
* Србин има једну мисо&lt;br /&gt;У срце му Бог уписо:&lt;br /&gt;Да он сваком добра жели,&lt;br /&gt;Да сироту не уцвели,&lt;br /&gt;Да дарује ко му тражи&lt;br /&gt;И бол свачиј да ублажи.&lt;br /&gt;Само Србин нема слоге,&lt;br /&gt;Отуда му беде многе.
** [[Николај Велимировић]], ''Српска слога'', строфа 1.

== Г ==
* У кога се сачувао чисти језик илирски, у кога обичаји; ко ли нам је понајвише гајио од кољена до кољена народне пјесме илирске? У сваком одговору наћи ћете Србље и Српство. Како дакле, да се препиремо, шта је код Србаљах, у којих од олтара до чобана ништа бити не може, што не би народно било; код Србаљах, од којих ми језик у свој мудрости и у свом богаству и обичаје у својој изворности учити морамо, ако хоћемо да илирски живот обновимо; код Србаљах, који су светињи свога Српства онај народни дух и оно родољупство уздржали, којим смо и ми у новије доба ради слоге пространим именом илирства новим животом ускрснули; код Србаљах, који су нам од старине све сачували, а којима ми мало или са свим ништа гледе самога народнога живота дати не можемо… Сав свијет знаде, да смо ми књижевност илирску подигли и увели; ну нама још нити из далекала није на ум пало икада тврдити да то није српски, већ илирски језик; паче поносимо се и хвалимо Богу Великоме, што ми Хрвати с браћом Србима сада један књижевни језик имамо.
** [[Људевит Гај]], (''[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-05-01.pdf Зора 1900.]'')

== Д ==
* Српкиња је моја [[Мајка|мати]],&lt;br /&gt;Српског [[Отац|оца]] кћи сам ја,&lt;br /&gt;Србина ћу на бој звати,&lt;br /&gt;Нек’ му име славом сја!
** [[Драга Димитријевић Дејановић]], ''[[s:Српкиња сам|Српкиња сам]]'' (1862), строфа 1.

* Зар има шта на свету,&lt;br /&gt;Зар лепши врлина,&lt;br /&gt;Што би ми драже било&lt;br /&gt;Од српског имена!
** Драга Димитријевић Дејановић, ''[[s:Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]'' (1862), строфа 3.

* Остав’ се, српска селе,&lt;br /&gt;Немила туђина,&lt;br /&gt;Па само љуби верно&lt;br /&gt;Та љуби Србина!
** Драга Димитријевић Дејановић, ''[[s:Жена сам...|Жена сам…]]'' (1862), строфа 2.

* Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.
** [[Јован Дучић]], ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932)

== И ==
* Убијају један народ. Где? У Европи. Има ли кога да то посведочи? Сведок је један: цео свет. А владе, виде ли то? Не виде. 
** [[Виктор Иго]], ''[[s:За Србију|За Србију]]'' (1876)

* Ко је јунак?&lt;br /&gt;Ко за род свој све презире,&lt;br /&gt;И с њим само себе слави,&lt;br /&gt;Ко за њ живи и умире,&lt;br /&gt;То је данас јунак прави,&lt;br /&gt;Том пристоји красан чин:&lt;br /&gt;„'''Ја сам Србин, славе син'''”.
** [[Јован Илић]], ''[[s:Јунак српски|Јунак српски]]

== Ј ==
* На оружје!&lt;br /&gt;'''Србин је [[јунак]], јунак је гром,'''&lt;br /&gt;'''Смрскаће теме душману свом.'''&lt;br /&gt;На оружје! на оружје!
** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]]'' (1871), рефрен

* Нема под небом јуначнијега народа од српскога… али ни несрећнијега!…
** Ђура Јакшић, ''[[s:Успомене|Успомене]]'' (1871)

* Алʼ један израз, једну мисао,&lt;br /&gt;Чућеш у борбе страшној ломљави:&lt;br /&gt;„[[Отаџбина]] је ово Србина!”
** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Отаџбина|Отаџбина]]'' (1875), строфа 3.

* Свакʼ је Србин син [[јунак]]а.
** [[Јован Јовановић Змај]], ''Народна имна за Србију'', строфа 1.

* Слободан сам свету рећи&lt;br /&gt;И с поносом казатʼ јавно:&lt;br /&gt;Да је моје име славно,&lt;br /&gt;Да се Србин зовем ја.
** [[Мило Јововић]], ''[[s:Србин|Србин]]'' (1901), строфа 1.

* Вечита [[борба]] за опстанак очеличила је Србе и од њих створила ратнички народ.
** [[Велибор Јонић]], ''[[s:Не партија, већ патрија|Не партија, већ патрија]]'' (1944)

* Срби су небески народ, изабран за патњу.
** [[Енрико Јосиф]], [https://www.politika.rs/scc/clanak/510342/kompozitor-enriko-josif-je-bio-satkan-od-muzike ''Композитор Енрико Јосиф је био саткан од музике'']

== К ==
* Тврдим да ће моја нога стати на тло [[Слобода|слободне]] [[Србија|Србије]]. Дочекаћемо и ја и мој намучени народ пропаст комунизма, а Срби више неће давати своје животе за туђе интересе!
** [[Никола Каваја]]

* Ср­бин се не по­ста­је чи­ном ро­ђе­ња већ на ис­пи­ти­ма вр­ли­на.
** [[Драгош Калајић]], ''Српска деца царства'' 

* И кад Србин сам зна да није најумнија глава, жена му сикће да је бољи од осталих, а мајка тврди да је најпаметнији на свету. Ако неће да се гура због себе, мора због њих, да их не разочара.
** [[Момо Капор]], ''100 Недеља блокаде'', седма недеља

* Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''Срби'' од данашње ''[[Србија|Србије]]'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''. Добровски и Шафарик доказали су да су се ''Срби'' негда звали сви Славенски народи, и да је име ''Срби'' старије него и ''Славени'' или ''Словени''. 
** [[Вук Стефановић Караџић]], ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849)

* Српкиња је моја дика&lt;br /&gt;Српски се понаша,&lt;br /&gt;Српске душе, српска лика,&lt;br /&gt;Вилинскога стаса.
** [[Лаза Костић]], ''[[s:Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]]'' (1860), строфа 1.

* Најцрњи враг је Србин себи сам!
** Лаза Костић, ''[[s:Пролог за Горски вијенац|Пролог за Горски вијенац]]'' (1902)

== Л ==
* Нека Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући им по какву су цену платили њихови очеви.
** [[Алфонс де Ламартин]] у свом проласку кроз Ниш, када је видео [[Ћеле-кула|Ћеле-кулу]]

== М ==
* Ви не полазите ни на италијански, ни на руски ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе.
** Овако је говорио својој војсци немачки генерал, фелдмаршал [[Аугуст фон Макензен]] пред полазак на српски фронт 1915.

* Никаква пропаганда не може разбити снагу српскога народа!
** [[Драгољуб Дража Михаиловић]], из чланка ''Протерана пропаганда Енглеза о комунистима'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/pdf/web/viewer.html?file=/attach/NBS/Periodika/SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B/1943/10/26/output.pdf ''Американском Србобрану, 	26. октобра 1943.'']

== Њ ==
* Онамо, ʼнамо… за брда она&lt;br /&gt;[[Милош Обилић|Милошев]], кажу, пребива гроб!&lt;br /&gt;Онамо покој добићу души,&lt;br /&gt;Кад Србин више не буде роб.
** [[Никола I Петровић|Никола I Петровић Његош]], ''[[s:Онамо, 'намо|Онамо, ʼнамо!]]'' (1867), строфа 8.

* Највиши је аманет и светиња маша после имена [[Стефан Душан|Душанова]] име [[Карађорђе Петровић|Карађорђијево]]. Које овоме имену противник тај није Србин, но губави изрод српски.
** [[Петар II Петровић Његош]], писмо Илији Гарашанину, Трст, 11. новембра 1850.

== П ==
* Та Српкиња буди селе&lt;br /&gt;Па некʼ каже свет:&lt;br /&gt;„Српкиња је цела света&lt;br /&gt;Најдичнији цвет!”&lt;br /&gt;Кад те види некʼ уздахне&lt;br /&gt;Ћерка туђина:&lt;br /&gt;„Боже, Боже што ја нисам&lt;br /&gt;Дична Српкиња!”
** Ђена Павловић (1851–1901), ''Српкиња'', строфа 1.

* Ако си Србин и сељак, ниси стока, не волиш да те неко прави лудим.
** [[Данко Поповић]], ''[[Књига о Милутину]]''

== Р ==
* Србијанче, огњу живи,&lt;br /&gt;Ко се тебе још не диви!
** [[Бранко Радичевић]], ''[[Ђачки растанак]]'', 397–398.

* Упркос свему ја верујем у будућност вашег народа. Дух [[Косово|Косова]], [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]], Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити, јер без њега ћете можда поново доживети време робовања које ни у чему неће заостајати за оним претрпљеним које су ваши стари победили жртвовањем и јунаштвом. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство!
** [[Арчибалд Рајс]], ''[[Чујте Срби]]''

* Народ вам је родољубив. Не знам ни за један народ у којем легендарни национални [[јунак|јунаци]] толико живе у народној души као код вас. А имате и онај величанствени дар да вас сећање на те јунаке зна толико надахнути да вам властити живот више ништа не значи. То је зато што лик тих легендарних јунака излази из вас самих. Сачињен је од комадића које одаје ваша душа. Урођени здрав разум вам је у тим јунацима „који су у стварности често били сасвим другачији” пронашао прави и можда једини начин да одржите нетакнутим свој национални идеал. Да би сте очували [[патриотизам]] и култ својих националних јунака помогла вам је ваша религија. Претворили сте своју религију у народну цркву, боље рећи, у народну традицију. Истина, ви осећате, попут сваког човека који заиста размишља, да постоји нешто неодредљиво, нешто сувише узвишено да би се појмило, над нама, нешто што наткриљује свет и управља њиме. Међутим ви нисте религиозни. Нисте могли да прихватите Бога какав је у Библији, претворили сте га у вечног и свемоћног главара свог народа. Ако бих могао да у овој области употребим тривијалан израз, радо бих рекао да ваш „бог” носи оклоп и браду [[Марко Краљевић|Краљевића Марка]], шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг поља.
** Арчибалд Рајс, ''Чујте Срби''

== С ==
* Ко се страши, кад треба&lt;br /&gt;За род свој умрети,&lt;br /&gt;Није Србин, већ је изрод,&lt;br /&gt;Тог ће земља клети!
** [[Јован Стерија Поповић]], ''[[s:Сан Краљевића Марка|Сан Краљевића Марка]]'' (1848), одељење други, углед трећи

* Немој венут млад Србине&lt;br /&gt;Усред твоје [[отаџбина|домовине]]&lt;br /&gt;Не дај се тако туги&lt;br /&gt;И надежду сву не губи&lt;br /&gt;Погледат ће с неба Бог&lt;br /&gt;На вас — цели Српски Род.
** [[Милица Стојадиновић Српкиња]], ''[[s:Гени Рода и млади Србин|Гени Рода и млади Србин]]'' (1846), строфа 4.

== Т ==
* После толʼких бојевах кервавих,&lt;br /&gt;Кое си водио за своју слободу,&lt;br /&gt;После толʼких разних жертвах правих,&lt;br /&gt;Кое си принео на спас, свому роду,&lt;br /&gt;После беде и кервава зноја:&lt;br /&gt;Сербски роде! где су права твоја?!
** Јанко Томбор (1825–1911), ''Сербству!'' (1852), строфа 1.

== Х ==
* Српски народ је велика искушења претрпио, много се са судбином својом борио, много страдао, отимајући се од несреће и пропасти. Он се налазио између запада и истока као између два тврда камена, које су га трла. На њега је и данас јошт зинула и хала и врана.
** [[Јован Хаџић]], ''Духъ народа Србскогъ'' (1858), предговор

== Ц ==
* Понекад је тешко бити Србин, понекад часно, али никада досадно.
** [[Бранислав Црнчевић]], ''Дневник једног…'' (1989)

== Ш ==
* Ти не буди, Српче драго,&lt;br /&gt;Сиви тићу мој,&lt;br /&gt;Ти не буди никад црвак —&lt;br /&gt;Соколски ми стој!
** [[Алекса Шантић]], ''[[s:Црв|Црв]]'' (1890), строфа 4.

* О, не дајте, Срби, да Вукова љага&lt;br /&gt;Окаља вам образ чист ко сунце с неба!&lt;br /&gt;Не идите, браћо, од роднога прага,&lt;br /&gt;Јер мученој земљи мученика треба…
** Алекса Шантић, ''[[s:Сеоба|Сеоба]]'' (1902), строфа 7.

== Потребан извор ==
* Српска војска је прва и најхрабрија војска у Европи. Ја то знам из сопственог искуства, јер сам против ње пошао да ратујем на Дунаву. Господо, шта сте ми учинили тога дана; после борбе која је трајала свега пола сата, ви сте уништили моју дивизију. Моји батаљони били су просто збрисани вашом ужасном ватром.
** Аустријски принц и мађарски маршал, надвојвода [[Јосиф Хабсбуршки]], обраћајући се [[Јован Дучић|Јовану Дучићу]]

* Српска епска књижевност бисер је у европској ризници, који ће немачки песници тек откривати у наредним столећима. Дивим се тим чврсто извајаним ликовима и карактерима протканим оним дубоким, доследним особинама, које заслужују поштовање због верности себи и не одступања од своје вере у идеје и завештања предака.
** [[Јохан Волфганг Гете]]

* Србија – то је једна од најлепших и нахрабријих страница историје човечанства. Србија – то је потпуно јунаштво.
** речи адмирала [[Александар Колчак|Колчака]] на банкету у Чељабинску фебруара 1919.

* Греје ме овде југ! На крају, овде су сви људи – ЉУДИ! Историја ове земље корачала је само за славом! Та земља је патила, живела, преживела и остала ту, да увек буде ту! Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми.
** [[Максим Горки]]

* Сви Срби у аустријским и маџарским земљама имају много лукавости, прирођене духовитости и притворености,сељаци нису тако глупи и будаласти као у осталим земљама…
** [[Фридрих Вилхелм фон Таубе]], немачки писац (1777)

* Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста.
** Изјава [[Жак Ширак|Жака Ширака]], председника Француске, за ручком, јуна 1995. поводом састанка Шефова влада држава чланица ЕУ

* Срби безгранично верују у своју способност да се такмиче са достигнућима најмоћнијих нација света.
** Р.Г.Д. Лафан (Енглеска), 1917.

* Све смо учинили да будућа поколења још дуго помињу не само нас, него и нашу фамилију.
** [[Петар Лазић]]

* Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити.
** [[Џејмс Шеј]], портпарол НАТО, марта 1999.

* Европа се спасила Турске инвазије захваљујући углавном Србима. Они су били месо које је ишло у кланице за спас других.
** [[Габријел Мије]] 1919.

* Дајте ми милион Срба и освојићу свет.
** [[Садам Хусеин]]

* Србе више ценим од Хрвата али су ме Срби више пута ујели за срце.
** [[Адолф Хитлер]]

* Хрвати немају никакву представу о државности и неће је никада ни имати. Насупрот њима, Срби су народ који је одређен да има државу и који је као народ одржан. Њихова идеологија је великосрпска. У њима постоји безобзирна снага отпора.
** речи [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] упоређивајући Србе и Хрвате

* Какви смо ми то људи? Какав смо ми то народ?… Између Азије и Европе, на граници вера, царстава, гинули смо неразумно, више за друге него за себе… и не стекосмо ни једног верног пријатеља. Тај несрећни и проклети српски народ! У Европи смо данас једина држава која нема ниједног истинског пријатеља. Ниједног! Али нас Бог опет сачува. Сачува нас због нечег. И за нешто.
** [[Добрица Ћосић]], ''[[Време смрти]]''(?)

== Спољашње везе ==
{{Википедија}}

[[Категорија:Народи]]
[[Категорија:Срби]]</text>
      <sha1>torrqnavnlz9igcpx3is0njqft679wm</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>67847</id>
      <parentid>67846</parentid>
      <timestamp>2026-05-21T15:22:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* С */</comment>
      <origin>67847</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28587" sha1="ccohh4pc19lj0o0av0uafshvzod9yu1" xml:space="preserve">[[Датотека:Srpska nosnja.jpg|мини]]
'''[[w:Срби|Срби]]''' су јужнословенски народ који претежно живи на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] и у Панонској низији. Срби деле јединствено порекло, [[Култура|културу]], [[Историја|историју]] и [[језик]]. Углавном живе у [[Србија|Србији]], Републици Српској и [[Црна Гора|Црној Гори]], а такође их има и у [[Хрватска|Хрватској]], Словенији, Северној Македонији, Мађарској, као и у разним земљама српске дијаспоре.

:::[[Срби#А|А]] · [[Срби#Б|Б]] · [[Срби#В|В]] · [[Срби#Г|Г]] · [[Срби#Д|Д]] · [[Срби#Ђ|Ђ]] · [[Срби#Е|Е]] · [[Срби#Ж|Ж]] · [[Срби#З|З]] · [[Срби#И|И]] · [[Срби#Ј|Ј]] · [[Срби#К|К]] · [[Срби#Л|Л]] · [[Срби#Љ|Љ]] · [[Срби#М|М]] · [[Срби#Н|Н]] · [[Срби#Њ|Њ]] · [[Срби#О|О]] · [[Срби#П|П]] · [[Срби#Р|Р]] · [[Срби#С|С]] · [[Срби#Т|Т]] · [[Срби#Ћ|Ћ]] · [[Срби#У|У]] · [[Срби#Ф|Ф]] · [[Срби#Х|Х]] · [[Срби#Ц|Ц]] · [[Срби#Ч|Ч]] · [[Срби#Џ|Џ]] · [[Срби#Ш|Ш]]

== А ==
* Срб је [[Исус|Христов]], радује се смрти!
** [[Свети ђакон Авакум]]

== Б ==
* Сваки млади Србин и Српкиња највећу ће заслугу стећи за свој народ, а највјерније ће свој „испит зрелости” одостовјерити, премјеравајући своју стечену науку у народу и пред народом својим!! Највише пак у томе, што се дотиче нашега српскога језика и наше народности. Иде причица по устима: „Рекла мати своме сину из школе текуће: Мој синко, све нешто хахачеш, пириш као гусак.” — А то ће све тако бити, док се и школа народу не приљуби.
** [[Никола Беговић]], ''Живот и обичаји Срба граничара'' (1887), предговор

* Ми смо у миру питом и поносит народ, а у рату зна се какви смо!
** [[Ђорђе Божовић Гишка]], из одржаног говора у Горњем Милановцу на оснивању одреда „Танаско Рајић”

== В ==
* Србин има једну мисо&lt;br /&gt;У срце му Бог уписо:&lt;br /&gt;Да он сваком добра жели,&lt;br /&gt;Да сироту не уцвели,&lt;br /&gt;Да дарује ко му тражи&lt;br /&gt;И бол свачиј да ублажи.&lt;br /&gt;Само Србин нема слоге,&lt;br /&gt;Отуда му беде многе.
** [[Николај Велимировић]], ''Српска слога'', строфа 1.

== Г ==
* У кога се сачувао чисти језик илирски, у кога обичаји; ко ли нам је понајвише гајио од кољена до кољена народне пјесме илирске? У сваком одговору наћи ћете Србље и Српство. Како дакле, да се препиремо, шта је код Србаљах, у којих од олтара до чобана ништа бити не може, што не би народно било; код Србаљах, од којих ми језик у свој мудрости и у свом богаству и обичаје у својој изворности учити морамо, ако хоћемо да илирски живот обновимо; код Србаљах, који су светињи свога Српства онај народни дух и оно родољупство уздржали, којим смо и ми у новије доба ради слоге пространим именом илирства новим животом ускрснули; код Србаљах, који су нам од старине све сачували, а којима ми мало или са свим ништа гледе самога народнога живота дати не можемо… Сав свијет знаде, да смо ми књижевност илирску подигли и увели; ну нама још нити из далекала није на ум пало икада тврдити да то није српски, већ илирски језик; паче поносимо се и хвалимо Богу Великоме, што ми Хрвати с браћом Србима сада један књижевни језик имамо.
** [[Људевит Гај]], (''[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-05-01.pdf Зора 1900.]'')

== Д ==
* Српкиња је моја [[Мајка|мати]],&lt;br /&gt;Српског [[Отац|оца]] кћи сам ја,&lt;br /&gt;Србина ћу на бој звати,&lt;br /&gt;Нек’ му име славом сја!
** [[Драга Димитријевић Дејановић]], ''[[s:Српкиња сам|Српкиња сам]]'' (1862), строфа 1.

* Зар има шта на свету,&lt;br /&gt;Зар лепши врлина,&lt;br /&gt;Што би ми драже било&lt;br /&gt;Од српског имена!
** Драга Димитријевић Дејановић, ''[[s:Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]'' (1862), строфа 3.

* Остав’ се, српска селе,&lt;br /&gt;Немила туђина,&lt;br /&gt;Па само љуби верно&lt;br /&gt;Та љуби Србина!
** Драга Димитријевић Дејановић, ''[[s:Жена сам...|Жена сам…]]'' (1862), строфа 2.

* Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.
** [[Јован Дучић]], ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932)

== И ==
* Убијају један народ. Где? У Европи. Има ли кога да то посведочи? Сведок је један: цео свет. А владе, виде ли то? Не виде. 
** [[Виктор Иго]], ''[[s:За Србију|За Србију]]'' (1876)

* Ко је јунак?&lt;br /&gt;Ко за род свој све презире,&lt;br /&gt;И с њим само себе слави,&lt;br /&gt;Ко за њ живи и умире,&lt;br /&gt;То је данас јунак прави,&lt;br /&gt;Том пристоји красан чин:&lt;br /&gt;„'''Ја сам Србин, славе син'''”.
** [[Јован Илић]], ''[[s:Јунак српски|Јунак српски]]

== Ј ==
* На оружје!&lt;br /&gt;'''Србин је [[јунак]], јунак је гром,'''&lt;br /&gt;'''Смрскаће теме душману свом.'''&lt;br /&gt;На оружје! на оружје!
** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]]'' (1871), рефрен

* Нема под небом јуначнијега народа од српскога… али ни несрећнијега!…
** Ђура Јакшић, ''[[s:Успомене|Успомене]]'' (1871)

* Алʼ један израз, једну мисао,&lt;br /&gt;Чућеш у борбе страшној ломљави:&lt;br /&gt;„[[Отаџбина]] је ово Србина!”
** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Отаџбина|Отаџбина]]'' (1875), строфа 3.

* Свакʼ је Србин син [[јунак]]а.
** [[Јован Јовановић Змај]], ''Народна имна за Србију'', строфа 1.

* Слободан сам свету рећи&lt;br /&gt;И с поносом казатʼ јавно:&lt;br /&gt;Да је моје име славно,&lt;br /&gt;Да се Србин зовем ја.
** [[Мило Јововић]], ''[[s:Србин|Србин]]'' (1901), строфа 1.

* Вечита [[борба]] за опстанак очеличила је Србе и од њих створила ратнички народ.
** [[Велибор Јонић]], ''[[s:Не партија, већ патрија|Не партија, већ патрија]]'' (1944)

* Срби су небески народ, изабран за патњу.
** [[Енрико Јосиф]], [https://www.politika.rs/scc/clanak/510342/kompozitor-enriko-josif-je-bio-satkan-od-muzike ''Композитор Енрико Јосиф је био саткан од музике'']

== К ==
* Тврдим да ће моја нога стати на тло [[Слобода|слободне]] [[Србија|Србије]]. Дочекаћемо и ја и мој намучени народ пропаст комунизма, а Срби више неће давати своје животе за туђе интересе!
** [[Никола Каваја]]

* Ср­бин се не по­ста­је чи­ном ро­ђе­ња већ на ис­пи­ти­ма вр­ли­на.
** [[Драгош Калајић]], ''Српска деца царства'' 

* И кад Србин сам зна да није најумнија глава, жена му сикће да је бољи од осталих, а мајка тврди да је најпаметнији на свету. Ако неће да се гура због себе, мора због њих, да их не разочара.
** [[Момо Капор]], ''100 Недеља блокаде'', седма недеља

* Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''Срби'' од данашње ''[[Србија|Србије]]'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''. Добровски и Шафарик доказали су да су се ''Срби'' негда звали сви Славенски народи, и да је име ''Срби'' старије него и ''Славени'' или ''Словени''. 
** [[Вук Стефановић Караџић]], ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849)

* Српкиња је моја дика&lt;br /&gt;Српски се понаша,&lt;br /&gt;Српске душе, српска лика,&lt;br /&gt;Вилинскога стаса.
** [[Лаза Костић]], ''[[s:Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]]'' (1860), строфа 1.

* Најцрњи враг је Србин себи сам!
** Лаза Костић, ''[[s:Пролог за Горски вијенац|Пролог за Горски вијенац]]'' (1902)

== Л ==
* Нека Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући им по какву су цену платили њихови очеви.
** [[Алфонс де Ламартин]] у свом проласку кроз Ниш, када је видео [[Ћеле-кула|Ћеле-кулу]]

== М ==
* Ви не полазите ни на италијански, ни на руски ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе.
** Овако је говорио својој војсци немачки генерал, фелдмаршал [[Аугуст фон Макензен]] пред полазак на српски фронт 1915.

* Никаква пропаганда не може разбити снагу српскога народа!
** [[Драгољуб Дража Михаиловић]], из чланка ''Протерана пропаганда Енглеза о комунистима'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/pdf/web/viewer.html?file=/attach/NBS/Periodika/SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B/1943/10/26/output.pdf ''Американском Србобрану, 	26. октобра 1943.'']

== Њ ==
* Онамо, ʼнамо… за брда она&lt;br /&gt;[[Милош Обилић|Милошев]], кажу, пребива гроб!&lt;br /&gt;Онамо покој добићу души,&lt;br /&gt;Кад Србин више не буде роб.
** [[Никола I Петровић|Никола I Петровић Његош]], ''[[s:Онамо, 'намо|Онамо, ʼнамо!]]'' (1867), строфа 8.

* Највиши је аманет и светиња маша после имена [[Стефан Душан|Душанова]] име [[Карађорђе Петровић|Карађорђијево]]. Које овоме имену противник тај није Србин, но губави изрод српски.
** [[Петар II Петровић Његош]], писмо Илији Гарашанину, Трст, 11. новембра 1850.

== П ==
* Та Српкиња буди селе&lt;br /&gt;Па некʼ каже свет:&lt;br /&gt;„Српкиња је цела света&lt;br /&gt;Најдичнији цвет!”&lt;br /&gt;Кад те види некʼ уздахне&lt;br /&gt;Ћерка туђина:&lt;br /&gt;„Боже, Боже што ја нисам&lt;br /&gt;Дична Српкиња!”
** Ђена Павловић (1851–1901), ''Српкиња'', строфа 1.

* Ако си Србин и сељак, ниси стока, не волиш да те неко прави лудим.
** [[Данко Поповић]], ''[[Књига о Милутину]]''

== Р ==
* Србијанче, огњу живи,&lt;br /&gt;Ко се тебе још не диви!
** [[Бранко Радичевић]], ''[[Ђачки растанак]]'', 397–398.

* Упркос свему ја верујем у будућност вашег народа. Дух [[Косово|Косова]], [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]], Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити, јер без њега ћете можда поново доживети време робовања које ни у чему неће заостајати за оним претрпљеним које су ваши стари победили жртвовањем и јунаштвом. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство!
** [[Арчибалд Рајс]], ''[[Чујте Срби]]''

* Народ вам је родољубив. Не знам ни за један народ у којем легендарни национални [[јунак|јунаци]] толико живе у народној души као код вас. А имате и онај величанствени дар да вас сећање на те јунаке зна толико надахнути да вам властити живот више ништа не значи. То је зато што лик тих легендарних јунака излази из вас самих. Сачињен је од комадића које одаје ваша душа. Урођени здрав разум вам је у тим јунацима „који су у стварности често били сасвим другачији” пронашао прави и можда једини начин да одржите нетакнутим свој национални идеал. Да би сте очували [[патриотизам]] и култ својих националних јунака помогла вам је ваша религија. Претворили сте своју религију у народну цркву, боље рећи, у народну традицију. Истина, ви осећате, попут сваког човека који заиста размишља, да постоји нешто неодредљиво, нешто сувише узвишено да би се појмило, над нама, нешто што наткриљује свет и управља њиме. Међутим ви нисте религиозни. Нисте могли да прихватите Бога какав је у Библији, претворили сте га у вечног и свемоћног главара свог народа. Ако бих могао да у овој области употребим тривијалан израз, радо бих рекао да ваш „бог” носи оклоп и браду [[Марко Краљевић|Краљевића Марка]], шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг поља.
** Арчибалд Рајс, ''Чујте Срби''

== С ==
* Ах, антимонисти српски и [[Хрвати|хрватски]], какав грех мичете себи на душу! Један исти народ, једнак и по језику, једнак и по потчињености, једнак и по беди, једнак и по незнању, поделили сте у два крвничка табора! Песница им за вратом, колено туђинско им на грудима, народни живот систематски се трује, бесправност народна скоро потпуна, а они се свађају око Звонимира и Душана! Упропашћен и српски и хрватски сељак оставља земљу коју му је дед крвљу а он знојем натапао, и за крухом емигрирају чак у Бразилију; у дубинама народним мрак, незнање, неписменост, а они се препиру о српској и хрватској „култури”! Спорта ради и шпекулације ради, политичари се препиру ко је коме „покрао” језик, а народ, муж загорски и паор сремски, вапије за лебом само на једном језику којим можда још неће дуго говорити!
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:Писма из Загреба|Писма из Загреба]]'' (1899), II

* Ко се страши, кад треба&lt;br /&gt;За род свој умрети,&lt;br /&gt;Није Србин, већ је изрод,&lt;br /&gt;Тог ће земља клети!
** [[Јован Стерија Поповић]], ''[[s:Сан Краљевића Марка|Сан Краљевића Марка]]'' (1848), одељење други, углед трећи

* Немој венут млад Србине&lt;br /&gt;Усред твоје [[отаџбина|домовине]]&lt;br /&gt;Не дај се тако туги&lt;br /&gt;И надежду сву не губи&lt;br /&gt;Погледат ће с неба Бог&lt;br /&gt;На вас — цели Српски Род.
** [[Милица Стојадиновић Српкиња]], ''[[s:Гени Рода и млади Србин|Гени Рода и млади Србин]]'' (1846), строфа 4.

== Т ==
* После толʼких бојевах кервавих,&lt;br /&gt;Кое си водио за своју слободу,&lt;br /&gt;После толʼких разних жертвах правих,&lt;br /&gt;Кое си принео на спас, свому роду,&lt;br /&gt;После беде и кервава зноја:&lt;br /&gt;Сербски роде! где су права твоја?!
** Јанко Томбор (1825–1911), ''Сербству!'' (1852), строфа 1.

== Х ==
* Српски народ је велика искушења претрпио, много се са судбином својом борио, много страдао, отимајући се од несреће и пропасти. Он се налазио између запада и истока као између два тврда камена, које су га трла. На њега је и данас јошт зинула и хала и врана.
** [[Јован Хаџић]], ''Духъ народа Србскогъ'' (1858), предговор

== Ц ==
* Понекад је тешко бити Србин, понекад часно, али никада досадно.
** [[Бранислав Црнчевић]], ''Дневник једног…'' (1989)

== Ш ==
* Ти не буди, Српче драго,&lt;br /&gt;Сиви тићу мој,&lt;br /&gt;Ти не буди никад црвак —&lt;br /&gt;Соколски ми стој!
** [[Алекса Шантић]], ''[[s:Црв|Црв]]'' (1890), строфа 4.

* О, не дајте, Срби, да Вукова љага&lt;br /&gt;Окаља вам образ чист ко сунце с неба!&lt;br /&gt;Не идите, браћо, од роднога прага,&lt;br /&gt;Јер мученој земљи мученика треба…
** Алекса Шантић, ''[[s:Сеоба|Сеоба]]'' (1902), строфа 7.

== Потребан извор ==
* Српска војска је прва и најхрабрија војска у Европи. Ја то знам из сопственог искуства, јер сам против ње пошао да ратујем на Дунаву. Господо, шта сте ми учинили тога дана; после борбе која је трајала свега пола сата, ви сте уништили моју дивизију. Моји батаљони били су просто збрисани вашом ужасном ватром.
** Аустријски принц и мађарски маршал, надвојвода [[Јосиф Хабсбуршки]], обраћајући се [[Јован Дучић|Јовану Дучићу]]

* Српска епска књижевност бисер је у европској ризници, који ће немачки песници тек откривати у наредним столећима. Дивим се тим чврсто извајаним ликовима и карактерима протканим оним дубоким, доследним особинама, које заслужују поштовање због верности себи и не одступања од своје вере у идеје и завештања предака.
** [[Јохан Волфганг Гете]]

* Србија – то је једна од најлепших и нахрабријих страница историје човечанства. Србија – то је потпуно јунаштво.
** речи адмирала [[Александар Колчак|Колчака]] на банкету у Чељабинску фебруара 1919.

* Греје ме овде југ! На крају, овде су сви људи – ЉУДИ! Историја ове земље корачала је само за славом! Та земља је патила, живела, преживела и остала ту, да увек буде ту! Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми.
** [[Максим Горки]]

* Сви Срби у аустријским и маџарским земљама имају много лукавости, прирођене духовитости и притворености,сељаци нису тако глупи и будаласти као у осталим земљама…
** [[Фридрих Вилхелм фон Таубе]], немачки писац (1777)

* Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста.
** Изјава [[Жак Ширак|Жака Ширака]], председника Француске, за ручком, јуна 1995. поводом састанка Шефова влада држава чланица ЕУ

* Срби безгранично верују у своју способност да се такмиче са достигнућима најмоћнијих нација света.
** Р.Г.Д. Лафан (Енглеска), 1917.

* Све смо учинили да будућа поколења још дуго помињу не само нас, него и нашу фамилију.
** [[Петар Лазић]]

* Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити.
** [[Џејмс Шеј]], портпарол НАТО, марта 1999.

* Европа се спасила Турске инвазије захваљујући углавном Србима. Они су били месо које је ишло у кланице за спас других.
** [[Габријел Мије]] 1919.

* Дајте ми милион Срба и освојићу свет.
** [[Садам Хусеин]]

* Србе више ценим од Хрвата али су ме Срби више пута ујели за срце.
** [[Адолф Хитлер]]

* Хрвати немају никакву представу о државности и неће је никада ни имати. Насупрот њима, Срби су народ који је одређен да има државу и који је као народ одржан. Њихова идеологија је великосрпска. У њима постоји безобзирна снага отпора.
** речи [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] упоређивајући Србе и Хрвате

* Какви смо ми то људи? Какав смо ми то народ?… Између Азије и Европе, на граници вера, царстава, гинули смо неразумно, више за друге него за себе… и не стекосмо ни једног верног пријатеља. Тај несрећни и проклети српски народ! У Европи смо данас једина држава која нема ниједног истинског пријатеља. Ниједног! Али нас Бог опет сачува. Сачува нас због нечег. И за нешто.
** [[Добрица Ћосић]], ''[[Време смрти]]''(?)

== Спољашње везе ==
{{Википедија}}

[[Категорија:Народи]]
[[Категорија:Срби]]</text>
      <sha1>ccohh4pc19lj0o0av0uafshvzod9yu1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јован Скерлић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13141</id>
    <revision>
      <id>67848</id>
      <parentid>67842</parentid>
      <timestamp>2026-05-21T15:25:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67848</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="47590" sha1="nno58vof7bxwnlbyww0a2jmpzl7l915" xml:space="preserve">[[Датотека:Jovan Skerlic.jpg|thumb|[[Критика|Критичар]] треба да има интелектуалну несебичност, способност да се удвоји, да поред свога рођенога [[живот]]а живи и животом дела. За то је потребна не само јака осетљивост, уметничко осећање [[лепота|лепога]], но и широка, гипка [[интелигенција]], вазда отворена најразличнијим схватањима, способност [[w:Протеј|Протеја]] да се непрестано може мењати.]]
[[Датотека:Jovan Skerlić 1899.jpg|thumb|[[Писац]] треба да буде не у предмету но над предметом, да доминира [[живот]]ом и светом, да гледа озго, да разуме и друге и друго, да казује сву разноликост других и разних људских душа и приказује богату скалу свих људских осећања.]]

'''[[w:Јован Скерлић|Јован Скерлић]]''' (20. август 1877 — 15. мај 1914) био је српски књижевник и књижевни критичар.

== Цитати ==
[[Датотека:Flag of Serbia and Croatia.svg|мини|Један исти народ, једнак и по језику, једнак и по потчињености, једнак и по беди, једнак и по незнању, поделили сте у два крвничка табора! Песница им за вратом, колено туђинско им на грудима, народни живот систематски се трује, бесправност народна скоро потпуна, а они се свађају око Звонимира и Душана!]]

* ​Ах, антимонисти српски и хрватски, какав грех мичете себи на душу! '''Један исти народ, једнак и по језику, једнак и по потчињености, једнак и по беди, једнак и по незнању, поделили сте у два крвничка табора!''' Песница им за вратом, колено туђинско им на грудима, народни живот систематски се трује, бесправност народна скоро потпуна, а они се свађају око Звонимира и Душана! Упропашћен и српски и хрватски сељак оставља земљу коју му је дед крвљу а он знојем натапао, и за крухом емигрирају чак у Бразилију; у дубинама народним мрак, незнање, неписменост, а они се препиру о српској и хрватској „култури”! Спорта ради и шпекулације ради, политичари се препиру ко је коме „покрао” језик, а народ, муж загорски и паор сремски, вапије за лебом само на једном језику којим можда још неће дуго говорити!
** ''[[s:Писма из Загреба|Писма из Загреба]]'' (1899), II

* Основни тон целе поезије [[Јован Дучић|Дучићеве]] има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих.
** ''[[s:„Пјесме” Јована Дучића|„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901)

* Треба имати храбрости па рећи сву своју мисао, не правити се ни гори ни бољи но што је, певати само оно што се истински осетило и од чега је душа затрептала.
** ''Тренуци од Данице Марковић'' (1905)

* …трагични утисак није у стиховима но у ономе што је иза њих, у страхобном и језивом предмету који они причају.
** ''[[s:Песме од Војислава Ј. Илића, млађег (Ј. Скерлић)|Песме од Војислава Ј. Илића, млађег]]'' (1909)

* …ми смо жртве наше болешљиве радозналости и перверсне маније за ретким и јаким осећајима…
** ''Песме од Војислава Ј. Илића, млађег'' (1909)

* Ја сам рашчистио ситуацију и показао да писмени савремени здрави разумни и искрени људи треба да воде литературу. Али сада, ја то осећам, појављују се и други задаци.
** Према сећањима Станислава Винавера „Скерлић као врхунски судија” ''[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_0833799904969554DA96E0026F768924/1934/10/20?fullscreen#mode/1up Идеје 1934. Бр. 3.]''

=== ''[[s:Догматичка и импресионистичка критика|Догматичка и импресионистичка критика]]'' (1902) ===
[[Датотека:Book of my Remembrance-smaller.jpg|мини|Тражи се слободан дух, без предрасуда и без предубеђења, решеност да се све критикује и све да се каже, уверење да је на овом свету само једна ствар суверена, а то је слободна мисао људска.]] 
* Као и сваки писац, критичар ставља у своја дела свој лични темпераменат, и своје схватање и осећање [[живот]]а. Праву вредност једнога дела не треба тражити у његовој саобразности мртвим и произвољним правилима пожутелих реторика; '''један писац у толико вреди у колико је у стању да види, да осети, да добро изнесе оно што је његово особено и што га одликује од других људи.'''
* Чим човек каже да је једно дело [[лепота|лепо]] или ружно, или тврди да је један писац бољи или гори од другога, по себи се разуме да он има мерила према коме то тврди. 
**  Поглавље III
* '''Да се једно дело добро оцени треба добро да се разуме, да се схвати основна идеја, да се, тако рећи, продре у суштину његову.''' Критичар треба да има интелектуалну несебичност, способност да се удвоји, да поред свога рођенога живота живи и животом дела. За то је потребна не само јака осетљивост, уметничко осећање лепога, но и широка, гипка интелигенција, вазда отворена најразличнијим схватањима, способност Протеја да се непрестано може мењати. '''Тражи се слободан дух, без предрасуда и без предубеђења, решеност да се све критикује и све да се каже, уверење да је на овом свету само једна ствар суверена, а то је слободна мисао људска.'''
** Поглавље IV

=== ''[[Лаза Костић]]'' (''Омладина и њена књижевност'', књига V: Омладински писци) ===
* Лаза Костић је читао стране узоре не да обогати свој дух и прошири свој видик, но једино да би успешније могао изводити своје књижевне опсенарије, да би могао бацати прах у очи, изазивати дивљење код својих „коншколара” у Пешти, код редовних посетилаца више-мање књижевних кавана у Новом Саду, и код учасника омладинских скупштина. Он чита да би у згодном тренутку могао просути кишу грчких, латинских, талијанских, енглеских, па чак и санскритских цитата, запрепастити невероватним именима светске књижевности, служити се речима које је у доколици могао ишчепркати само по лексиконима.

* Његова је девиза не узбудити него зачудити, дати неслућене везе идеја, неочекиване ефекте. 

* '''Пун је неологизама, чудних речи, монструозних метафора.''' Код Шекспира он није нашао онај моћан реализам, ону интензивну поезију, ону као море дубоку психологију, дубоко познавање људског срца и гвоздену енглеску логичност. Он је из Шекспира узео јамб и несликован стих, али њему се код његовог „Вилија” нарочито допало оно што је најниже и најслабије: емфаза, каламбури, титрање речима, све песникови уступци вулгарном укусу ондашње публике енглеске.

* '''Силом свога генија он је ковао нове речи, правио нову синтаксу, стварао свој, особени српски језик.''' Обични људи и недовољно генијални песници рекли би костур, а он ће рећи коштаник. У својој песничкој врућици он ће рећи речи које ни пре ни после њега жив и паметан Србин није изговорио: изниклица, неокрунка, санци полетанци, плакајница, покајка, сунчанарка, плетисанка, узданак, битангаш, осалка, гуд, жур, стен, вир, вап, дуј, кив, подоб, тез, неверад, увојан коситрес, векотрај, ликомет, скотомир, непровар, недровир, севље, кајне, измичар, и тако даље, стотинама!

* Оно што спасава ''Максима Црнојевића'', драму песничке младости Костићеве, што јој даје релативну вредност према данашњој јадној драми српској, '''то су извесна лирска места, са полетом, са поезијом, са снажним изразом, са тирадама, са успелом реториком.'''

* […] Костићеве драме, поред свих својих фантазија, имају нечег много литерарнијега но драме, нарочито историјске, доцнијих српских драматичара. Не само да су личности сложеније и више, да је језик књижевнији, но каткада има и умешности у извођењу сцене и у задобијању јаких драмских ефеката. Најзад, '''то је прва српска драма испевана јамбом, који у српској метрици има нечега особено крепког и енергичког.'''

* Он је био и остаће само као песник, и то као жалостан пример како се зло може проћи са нешто талента а са много таштине. За његову поезију, даје се рећи оно што је Хајне говорио о једном спису романтичара Брентана: „Рекао би човек да присуствује маскованом балу речи и слика. Све то хуји у красном нереду, и махнитост која влада даје ствари извесно јединство”. Овај још живи човек, пред чијим се генијалним песмама некада падало на колена, већ данас припада књижевној историји, и '''ту ће бити забележен као први наш писац који је почео писати живим јамбом уместо тромог српског трохеја, и као један од оснивача уметничке драме српске.'''

=== ''[[Милорад Митровић (песник)|Милорад Ј. Митровић]]: Књижевна скица'' (1908) ===
* Он је написао целу једну ''Књигу о љубави'', али не као [[Франческо Петрарка|Петрарка]] своје сонете, [[Хајнрих Хајне|Хајне]] своју ''Књигу песама'', или [[Јован Јовановић Змај|Змај]] своје [[s:Аутор:Јован Јовановић Змај#Ђулићи|Ђулиће]] и [[s:Јован Јовановић Змај#Ђулићи увеоци|Ђулиће увеоке]], као књигу о својој љубави, но књигу о општој људској љубави, Љубави једном речју. 

* Једна од његових најбољих и најпознатијих песама, која се Змају толико допадала да ју је превео на немачки, и која је и компонована, јесте ''[[s:Била једном ружа једна|Била једном ружа једна]]''… У ствари, то је мала и лепа балада, дирљива проста драма срца у три симетричне строфе, развијање једнога општега осећања, и сасвим објективно лирско јесте оно опевање остављене девојке, остављене за [[љубав]] и за руку друге.

* Баладе и романсе, ''Књига о љубави'', јесу најглавнији и најбољи део његова рада, и карактеристично је да већи део те књиге сачињавају баладе, које су ближе епу, и да правих романса, које су ближе лирици, готово никако и нема.

* Митровић […] поред свега свога политичкога реализма, имао је пуно романтичкога у себи (она његова фотографија из зрелих година, у бајроновском плашту и са краватом која се лепрша на ветру!) и њему се допадале романсе и баладе, које су битно романтични књижевни родови.

* Његове баладе и романсе дешавају се незнано где, незнано кад, ван времена и ван простора, у царству плавих снова и чезнућа.

* Цела модерна поезија је индивидуалистичка, и оно што нас занима код једнога песника то је његова особеност, његов дух и његова осећајност, начин како он схвата и осећа [[живот]] и [[природа|природу]], како прима и исказује утиске спољњег света. '''Без индивидуализма, без дубоке искрености и топле непосредности, поезија губи свој чар, а можда и своју вредност.'''

* Митровић је угладио и усавршио баладу као нико пре њега, и, како је нико после није радио, може се рећи: и као нико после њега. Форма у тим његовим малим спевовима врло је израђена. '''Песник је успео да да̂ концизност свакој песми, а нарочито да догађај исприча у крепким, довршеним стиховима, који иду у најбоље послове српске версификације.'''

* Оно што се уопште може дати баладама и романсама Митровић је готово све дао. Он је угладио и усавршио баладу и романсу у нашој књижевности и подигао је до висине до које пре њега није била. 

* Има неколико његових пажљиво и са љубављу рађених, глађених и вештачки углађених и врло срећно изведених балада и романса, пријатних и мелодичних, без којих се неће моћи замислити ниједна антологија поезије српске.

=== ''Једна књижевна зараза'' (1909) ===

* [[Сима Пандуровић|Г. Пандуровић]] је један од бољих и оригиналнијих млађих песника наших, и његова књига је врло карактеристична по душевни живот и књижевна схватања нашега најмлађега нараштаја. И поводом те карактеристичне књиге једног даровитог младог песника, '''поводом тог особеног књижевног случаја који има општи карактер, прилика је отворено проговорити коју реч о једној опасној књижевној болести, која код нас почиње чинити много зла.'''

* У српској књижевности, у последње време, ми смо већ навикли да сретамо наслове који као да су преписани са надгробних споменика, и корице које су у црнини посмртних листа или са трновим венцем испод кога капљу крваве сузе. Наше најмлађе песничко поколење пева песме чији наслови казују садржај: ''Један плач'', ''Рани увелак'', ''Тужне песме'', ''Тужан дан'', ''На гробљу'', ''Мрачно је и пусто'', ''Плач'', ''Погреб'', ''Сузе'', ''Нирвана'', ''De profundis'', и готово нема млађег песника који нема своје ''Finale''. '''Ми смо већ придављени књишким песимизмом наших најмлађих писаца, али треба признати да тако црнога песимизма још није било као што се налази у ''Посмртним почастима'' г. Симе Пандуровића.'''

* Г. Пандуровић је безуслован песимист, каквог ми до данас нисмо видели, песимист не са системом, но без система, упркос свакоме систему.

* Живот за нашега песника нема никакве цене. Живот је за њ „болестан и злурад”, само један глуп случај, „једна ружна мрља”, једна мрска ругоба, један мучан терет којега се човек опрашта тек у самртној раци. Једина његова жеља је лећи у гроб, „са венцем снова преко мртвих груди”, док ваздух мирише не на пролетње руже но на „дах мртва смиља”.

* Наш песник не пева више ни онај стари „светски бол”, који су романтичари, „жртве живота”, тако поетизовали, ону „стару рану од живота”, која свакога човека више или мање тишти. '''Болесни и болеснички песимизам г. Пандуровића је из декадентске „поезије трулежи”.'''

* И ето где падосмо у чисто безумље! То је крајња тачка до које се у српској књижевности дотерало у трци за оригиналношћу, за ретким и јаким сензацијама и неочекиваним ефектима! Али  ми, обични смртни, који нисмо у стању казати као песник: „наш се разум жалосно копрца”, ми, нормални људи, банални духови, неизузетне природе, који са нашим „наивним реализмом” верујемо да има три димензије и да су два пута два четири, '''ми профана публика која чита књиге и због које се најзад и књиге ако не пишу а оно у сваком случају штампају, ми остајемо запрепашћени пред том безумном визијом двоје драгих који се у дугим белим кошуљама шетају по лудничком парку'''…

* […] г. Пандуровић јако греши што у своје стихове гомила, без потребе и без мере, стране речи. У њега има: декор, комплот, сфера, зона, пејзаж, инстинкт, регион, сплин, лаички, перифраза, гест, хигијена, апстракција, парализа, епоха, хипноза, перспектива, авантура, креатура, и тако даље. '''Све то може да буде врло учено, али то није ни најмање лепо.'''

* '''Песнички језик, „језик богова”, како су говорили стари, или је чист, или није песнички.''' У сувој прози, где је главно излагање и доказивање, где се тражи разлог и истина а не естетичко осећање, страна реч, по потреби, и може проћи. Али '''у течном песничком стилу, у хармонији ритма и осећања, она долази као камен спотицања, зауставља пажњу, прекида непрекидност естетичког уживања и квари књижевни утисак.'''

* Али, има у г. Пандуровића, поред свих чудноватости, врло оригиналних, интимних и јаких осећања, сасвим особено, каткада врло сложено душевно стање, врло личан акценат, нешто што се није налазило ни код једнога од ранијих песника наших, нити код оних који данас пишу. Онда када је јасан и када не претера, у својим ''lucida intervalla'', г. Пандуровић успева да баци сонду у трагичну дубину људскога бола, казујући га јаким и срећно нађеним речима које остају урезане. Он има оно јасно, дубоко и болно продирање у ствари које имају у луцидним часовима врло уморни људи или болесници у тешкој грозници. Затим г. Пандуровић има не само лепих стихова […], но и лепих целих песама, које свакако иду у најбоље производе наше најмлађе поезије (''У пролазу јуче'', ''Са својима'', ''Потрес'', ''Резигнација'').

=== ''[[s:Лажни модернизам у српској књижевности|Лажни модернизам у српској књижевности]]'' (1911) ===
[[Датотека:Allegory of Poetry, by Jean-Francois de Troy, 1733, oil on canvas - Portland Art Museum - Portland, Oregon - DSC09068.jpg|мини|Данас се у [[Поезија|поезији]] захтева искреност и спонтаност.]]

* Као што су стари песници имали лицемерство врлине, тако [[Владислав Петковић Дис|г. Петковић]], са декадентима нашега времена, има лицемерство порока. Он је један од оних људи који су се у доба романтизма називали „фаталним људима”, и које је у новије време [[Пол Верлен]] назвао „проклетим песницима”, а [[Шарл Бодлер|Бодлер]] „љубимцима пакла”, чије душе су гробља којих се и месец плаши и по којима се само дугачки црви вуку. Као и ти „злокобници”, г. Петковић је Порок, Проклетство, [[Зло]], Фаталност, [[Пакао]], Каин, Сотона.

* Поезија г. Петковића има све карактеристичне црте које је Гијо клинички одредио код дегенерика, у целој „litérature des déséquilibrés”: „горко осећање унутрашње аномалије и промашене судбине”; разнородан израз сујете која је изнад осредње, манија за аутобиографијом, склоност да се истичу најситније црте свог дневног живота, непрестано посматрање самог себе, обртање најмањих ствари у читаве епопеје; вољење „мрачних и страшних слика”; потреба за средствима за раздраживање (оргије, полна љубав, и тако даље); „опсесија речи”, у свој духовној немоћи и у нереду идеја.

* Наши романтичари имали су за музу или белу Равијојлу вилу, која гони облаке и натпева се са [[јунак|јунацима]] у гори зеленој, или смерну Косовку девојку, која на бојном пољу пребира рањенике и рида над пропалим царством; код наших модерних, код [[Јован Дучић|Јована Дучића]], муза је „бледо, тихо девојче што снева”, муза г. Петковића је „дивна блудница”, која је сву ноћ оргијала, и ујутру, још полупијана и крмељива, пише стихове за које би се могла рећи она ружна, али тачна реч једног песника: да су „повраћања једне покварене душе”.

* Цела поезија г. Петковића није ништа друго до грубо јаукање и досадно стењање, низање у свим нотама: „ах”, „ох”, „авај”, „јао”, „куку”, — али он не воли „људе што ропћу и пиште”, и пошто се у својој књизи сит изјадао и накукао, проглашује да се њега не тичу туђи болови!

* Логику треба бацити под ноге, ваља презрети смисао [[реч]]и, спаривати речи које никакве везе немају, говорити све што на ум падне. Само, таквих „песника” било је и пре декадената и симболиста, али су им људи давали другојаче име…

* '''Поезија г. Владислава Петковића је поезија не бола душевног но болести душевне, али исто тако, ако не и више, поезија подражавалачка, књишка, ђачка.''' Од ''Утопљеног звона'' Герхарда Хауптмана, у преводу г. [[w:Риста Одавић|Ристе Одавића]], ''Млаких душа'' г. [[w:Вељко Милићевић|Вељка Милићевића]], скрпљен је наслов: ''Утопљене душе''. Са г. Петковићем се десио један занимљив случај: '''тај песник са силним претензијама на оригиналност, присталица теорије „ретко, то је добро”, који све чини само да не изгледа као други, у ствари је један обичан подражавалац.'''

* Бодлер и Верлен су истински песници. Верлен се у појединим тренуцима пењао до висина великога песника и на блатавом дну његове душе било је толико зрневља бисера. И „бедни Лелијан”, сав разривен душевно и телесно, у отимањима између затвора и болнице, певао је искрено, са искреношћу дубоком и дирљивом, сву ту своју душевну и телесну беду. Бодлер, о коме су последњих година писане читаве психопатолошке студије, по сопственим речима „култивисао је своју хистерију са уживањем и ужасом”, поредио своју душу са гробницом, а своје срце са застртим добошом, на коме се добују посмртни маршеви, и молио [[Бог]]а да му да [[снага|снагу]] и [[храброст]] да своје [[срце]] посматра „без одвратности”. И један и други били су добри [[песник|песници]] зато што су стварно осећали оно што су певали, и што су пуном искреношћу изражавали ''своју'' душу.

* '''Данас се у поезији захтева искреност и спонтаност. А то је оно чега у поезији г. Петковића никако нема.''' Његова поезија је афектација болова које он не осећа, подражавање песницима које у ствари не схвата, песничка вежбања ђака који је научио нешто стихова да пише. Има у њега и Бодлера и Верлена, из треће или четврте руке, има и наше романтике шездесетих година, има [[Милан Ракић|Милана Ракића]], [[Сима Пандуровић|Симе Пандуровића]], па чак и веселог ''Arman-a Dival-a''.

* […] г. Петковић и остали подражаваоци нису схватили и примили оно што је најбоље код [[Милан Ракић|Ракића]]: онај висок интелектуализам његове поезије, оно „силно задовољство осећати све”, што није свакоме дато, морални стоицизам којим он одговара на земаљске болове, ону кристалну јасност његовог изражавања, и најзад оно интелектуализовано, модернизовано, пречишћено и отмено национално осећање које се огледа у његовим последњим песмама.

* Овде-онде, штавише, нађе се код г. Петковића и по који добар стих. Само, то је онда када подражава. Иначе, његове, лично његове песничке способности су незнатне. '''Какав је он када не подражава, колико је мало код њега талента, како су му осећања банална и прозаична, а језик сиромашан и старински, најбоље се види из његове оригиналне песме ''[[s:Идила (Владислав Петковић Дис)|Идила]]''.'''

* Млади људи, „они који долазе”, који у својој необавештености и наивности склони су да у свему што је другаче виде ново и напредно, могу у овој књизи боље но игде видети колико моралне и духовне беде, колико лажи и глупости има у том проблематичном модернизму и у тој поабаној „новој уметности”.

* „Нове” и „модерне” књиге као што су ''Утопљене душе'' гоне нас да готово без икаква ограничења примамо Тенову одредбу: „Поезија, то је здравље”; оне нас упућују да ценимо искреност, природност, чистоту, веру, полет и духовни и душевни идеализам у поезији: оне нас мире са нашим старим и ранијим песницима, са [[Петар II Петровић Његош|Његошем]], [[Јован Јовановић Змај|Змајем]], [[Ђура Јакшић|Јакшићем]] и [[Војислав Илић|Војиславом Илићем]], и '''уче нас да код њих верно волимо праву, живу и животворну поезију, поезију њиховога живота која је у исти мах и поезија нашега живота, увек младу и увек модерну општечовечанску поезију, — Поезију једном речју.'''

=== ''[[s:Анте Старчевић|Анте Старчевић]]'' (1912) ===
* За нас [[Срби|Србе]] у опште [[Анте Старчевић|Старчевић]] је у толико занимљивији што никада нико о нама није толико зла рекао колико он. Њега више нема, али његово име и његове идеје су остале.
* Када један Србин прочита целога Старчевића не може се отети општем утиску да је пред њиме један сасвим наш човек, са свима манама и врлинама наше расе, који да је живео у Београду или Новом Саду шездесетих година потпуно би оличавао оно што се у то ултра-националистичко доба звало Србенда.
* Велика Хрватска Анта Старчевића у ствари је исто што и Велика Србија наших [[Патриотизам|патриота]]. Разлика је формална, само у имену.

=== ''„Песме” Милана Ракића'' (1912) ===
* Једна велика врлина [[Милан Ракић|Ракићевих]] песама је што су јасне: једна особина која данас и у нас постаје све ређа и ређа.
* Из француске школе, чији је он ђак, Ракић је донео љубав према јасности, уверен у лепу реч Вовнаргову да јасност краси дубоке мисли и да као што је логика основ прозе тако је јасност погодба поезије.
* Оно што пада у очи одмах у целој његовој поезији то је не само песимистичка но чисто будистичка жица, констатовање свеопште беде људске и пролазности свега на свету, уверење да је цео живот само једно једнолико вечито клаћење шеталице од обмане до разочарања, да је цео наш опстанак само поступно крхање ломних илузија наших под маљем грубе стварности, и да је смрт једини мир и једина утеха уморенима и изубијанима од живота.

=== ''Две женске књиге: [[w:Исидора Секулић|Исидора Секулић]], „Сапутници”; [[w:Милица Јанковић|Милица Јанковић]] (Л. Михајловић), „Исповести”'' (1913) ===
[[Датотека:'Young Girl Writing a Love Letter' by Pietro Antonio Rotari, Norton Simon Museum.JPG|мини|Субјективизам, лични и интимни тон у књижевности, данас је особина жена-писаца.]]
* '''Субјективизам, лични и интимни тон у књижевности, данас је особина жена-писаца.''' У данашњем нелиричном и неромантичном добу човек-писац, који је некада толико и тако радо причао о себи, добио је неку врсту књижевног стида, постаје све одмеренији и уздржљивији; док жена-писац говори готово искључиво о себи, исповеда се, проказује своје унутрашње тајне, разголићује своју душу.
* '''Један од правих услова за књижевни рад јесте дар за непосредно осећање и непосредно изражавање природе и живота.''' Треба бити душом и духом широм отворен, пријемљив као фотографска плоча, примати одмах и непосредно одговарати на спољне утиске. Велики писци имају увек ту непосредну визију ствари, они гледају свет очима и осећају га душом, без посредништва мозга. '''Људи који су се многим читањима и умовањима интелектуализовали, губе драгоцену моћ непосредног посматрања.'''
* Негде је излагање тако мутно и замршено, да се не види што се желело рећи; негде се за љубав стила промакне и штошта што нема никаквог људског смисла. Што се мене тиче, ја признајем да ''Мучење'' нисам разумео, а одвећ трансцендентални ''Круг'' ми изгледа с ону страну разума. 
* Гђица [[Исидора Секулић|Секулић]] воли да се игра речима, она је она ''Worttänzerin'' у њеном ''Растанку'', која уме да „заплеће и расплеће” речи. '''Она злоупотребљава своје способности стила, и гомила усиљене речи и претеране фигуре ради стилског ефекта.''' На пример: „А њој је сваке ноћи нешто лупало на прозор гранчица дивљег кестена која не може да спава и долазили би тада гласови из провалије времена и из царства проклетих душа, и говорили јој да је њихов растанак стража на вратима великог разочарања и мржње, да ватра и страсти нису више богови и да обуче црну сомотску хаљину нелепих паметних девојака, и увене у њој као што се суши биљка у црној вази која светлост не пропушта”.
* [[Писац]] треба да буде не у предмету но над предметом, да доминира животом и светом, да гледа озго, да разуме и друге и друго, да казује сву разноликост других и разних људских душа и приказује богату скалу свих људских осећања.

== Цитати о Јовану Скерлићу ==
* Између свих тих наших крупних људи, ја не знам ''ни једнога'' поред којега, све у свему узевши, Скерлић не би могао стати као потпуно раван. И по особинама моралним, и по особинама умним и по активности, он је био један од ретких људи новога Српства. Ја који га познајем двадесет година, који сам га гледао како се развија као ђак, човек, [[писац]], јавни радник, сведочим пред својим народом — а моје ће сведочанство потврдити огроман број људи чија реч важи бар као моја — да нисам видео, понекипут под нешто опоријом спољашношћу, чистије срце, правију душу, смелијег, неустрашивијег борца за [[правда|правду]] и [[истина|истину]] од њега. 
**  [[Богдан Поповић]], ''Јован Скерлић'' (1914).

* О оценама Скерлићевим може се дискутовати, али је једно извесно, да је он данас најјача утицајем и најмаркантнија личност у нашој књижевности. 
** Речи [[Сима Пандуровић|Симе Пандуровића]] према сећањима Богдана Поповића, ''Јован Скерлић'' (1914).

* Не, облаци смрти покрили те нису,&lt;br /&gt;У рукама твојим јоште зубље горе!&lt;br /&gt;Ми видимо јасно где се сваке зоре&lt;br /&gt;У лепоти рађаш на далеком вису.
** [[Алекса Шантић]], ''[[s:Наш апостол|Наш апостол]]'' (1914), строфа 1.

* Ма колико да је књижевно дело и значење Скерлићево, за наш нараштај он је у првом реду био и остао символ ослобођења, које је искупљено, и уједињења на ком ваља радити.
** [[Иво Андрић]], ''О Скерлићу'' (1924) [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1924-K002]

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Скерлић}}
{{Викизворник|Јован Скерлић}}

{{DEFAULTSORT:Скерлић, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1877.]]
[[Категорија:Умрли 1914.]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]</text>
      <sha1>nno58vof7bxwnlbyww0a2jmpzl7l915</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>