Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.4 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 8546 67914 58297 2026-06-01T16:35:06Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 67914 wikitext text/x-wiki [[File:Léon-François Comerre - l'Odalisque au tambourin.jpg|мини]] == Цитати == * Природна је лепота обично светла буба; док је гледате из неке даљине светли се; чим је се дотакнете, потамни. ** [[Лаза Костић]], ''[[s:Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”|Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”]]'' (1873) * Чим човек каже да је једно дело лепо или ружно, или тврди да је један писац бољи или гори од другога, по себи се разуме да он има мерила према коме то тврди. ** [[Јован Скерлић]], ''[[s:Догматичка и импресионистичка критика|Догматичка и импресионистичка критика]]'' (1902), III * Лепота је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање. ** [[Јован Дучић]], ''[[Благо цара Радована]]'' (1932) * Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп. ** Јован Дучић, ''Благо цара Радована'' (1932) * Лепота и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама. ** Јован Дучић, ''Благо цара Радована'' (1932) * Када се човек усредсреди само на појам лепоте, и несвесно се суочава са најмрачнијим мислима које постоје на овом свету. Тако су, чини ми се, саздана људска бића. ** [[Јукио Мишима]], ''Златни павиљон'' (1959) (Превео Дејан Разић) * Људи ће живети у истини и слободи због лепоте, и најбољима ће се сматрати они који својим срцем буду широко загрлили свет, који га буду дубоко заволели; најслободнији биће и најбољи — у њима је највише лепоте! Људи у таквом животу биће велики… ** [[Максим Горки]], ''[[Мати]]'', први део, глава 24. * Лепота је изазивачка, бесна, и као да не даје радости ни оном ко је носи ни оном ко је гледа. ** [[Иво Андрић]], ''[[Омерпаша Латас (књига)|Омерпаша Латас]]'' {{цитат|Лепота ће спасити свет. ([[Фјодор Достојевски]])}}<br /> {{цитат|Јер лепо није друго до почетак страшног који још можемо поднети. ([[Рајнер Марија Рилке]])}}<br /> {{цитат|Налик је дуги, много обећава, али кратко траје. ([[Џош Билингс]])}}<br /> {{цитат|Не постоји узрок лепоте. Она то једноставно – јесте. ([[Емили Дикинсон]])}}<br /> {{цитат|Лепота обуздава сваку срџбу. ([[Јохан Волфганг фон Гете]])}}<br /> {{цитат|Човек никад није тако леп као кад моли за опроштај или кад сам опрашта. ([[Жан Пол]])}}<br /> {{цитат|Моћ којом жена заводи љубавника, а препада мужа. ([[Емброуз Бирс]])}}<br /> {{цитат|Оно што нас на видљивој лепоти задивљује увек је само оно – невидљиво. ([[Мари Ебнер Ешенбах]])}}<br /> {{цитат|Лепота без љупкости исто је што и удица без мамца. ([[Ралф Волдо Емерсон]])}}<br /> {{цитат|Уколико није удружена с умом, лепота има у себи нешто животињско. ([[Демокрит]])}}<br /> {{цитат|Лепота физичка, то је неоспорно једна племенита човекова [[врлина]]. Уосталом, телесна лепота је само спољни израз виших унутрашњих човекових лепота, јер лепота није никад била особина зликоваца и неваљалих жена. ([[Јован Дучић]])}}<br /> {{цитат|Бог је леп и воли лепоту.<ref name="Mehmedović">[http://www.scribd.com/doc/37171089/Tako-je-govorio-Muhamed-a-s Ahmed Mehmedović: Tako je govorio Muhamed]</ref> ([[Мухамед]])}} == Пословице == {{цитат|Одлично писмо препоруке. ([[Немачке пословице]])}}<br /> {{цитат|Није лепо оно што је лепо, већ је лепо оно што нам се свиђа. ([[Италијанске пословице]])}} == Извори == * [[Политикин забавник]] број 2888. Датум: 15.6.2007. „Рекли су о лепоти“, стр. 67. Издаје и штампа: Политика АД. Београд. [[Категорија:Врлине]] a3jg2fah5ppzoavs4i06h9ae141gqx9 67916 67914 2026-06-02T05:33:42Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 67916 wikitext text/x-wiki [[File:Léon-François Comerre - l'Odalisque au tambourin.jpg|мини]] == Цитати == * Природна је лепота обично светла буба; док је гледате из неке даљине светли се; чим је се дотакнете, потамни. ** [[Лаза Костић]], ''[[s:Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”|Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”]]'' (1873) * Чим човек каже да је једно дело лепо или ружно, или тврди да је један писац бољи или гори од другога, по себи се разуме да он има мерила према коме то тврди. ** [[Јован Скерлић]], ''[[s:Догматичка и импресионистичка критика|Догматичка и импресионистичка критика]]'' (1902), III * Лепота је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање. ** [[Јован Дучић]], ''[[Благо цара Радована]]'' (1932) * Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп. ** Јован Дучић, ''Благо цара Радована'' (1932) * Лепота и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама. ** Јован Дучић, ''Благо цара Радована'' (1932) * Лепота физичка, то је неоспорно једна племенита човекова [[врлина]]. Уосталом, телесна лепота је само спољни израз виших унутрашњих човекових лепота, јер лепота није никад била особина зликоваца и неваљалих жена. ** Јован Дучић * Када се човек усредсреди само на појам лепоте, и несвесно се суочава са најмрачнијим мислима које постоје на овом свету. Тако су, чини ми се, саздана људска бића. ** [[Јукио Мишима]], ''Златни павиљон'' (1959) (Превео Дејан Разић) * Људи ће живети у истини и слободи због лепоте, и најбољима ће се сматрати они који својим срцем буду широко загрлили свет, који га буду дубоко заволели; најслободнији биће и најбољи — у њима је највише лепоте! Људи у таквом животу биће велики… ** [[Максим Горки]], ''[[Мати]]'', први део, глава 24. * Лепота је изазивачка, бесна, и као да не даје радости ни оном ко је носи ни оном ко је гледа. ** [[Иво Андрић]], ''[[Омерпаша Латас (књига)|Омерпаша Латас]]'' * Лепота ће спасити свет. ** [[Фјодор Достојевски]], ''[[Идиот]]'' {{цитат|Јер лепо није друго до почетак страшног који још можемо поднети. ([[Рајнер Марија Рилке]])}}<br /> {{цитат|Налик је дуги, много обећава, али кратко траје. ([[Џош Билингс]])}}<br /> {{цитат|Не постоји узрок лепоте. Она то једноставно – јесте. ([[Емили Дикинсон]])}}<br /> {{цитат|Лепота обуздава сваку срџбу. ([[Јохан Волфганг фон Гете]])}}<br /> {{цитат|Човек никад није тако леп као кад моли за опроштај или кад сам опрашта. ([[Жан Пол]])}}<br /> {{цитат|Моћ којом жена заводи љубавника, а препада мужа. ([[Емброуз Бирс]])}}<br /> {{цитат|Оно што нас на видљивој лепоти задивљује увек је само оно – невидљиво. ([[Мари Ебнер Ешенбах]])}}<br /> {{цитат|Лепота без љупкости исто је што и удица без мамца. ([[Ралф Волдо Емерсон]])}}<br /> {{цитат|Уколико није удружена с умом, лепота има у себи нешто животињско. ([[Демокрит]])}}<br /> {{цитат|Бог је леп и воли лепоту.<ref name="Mehmedović">[http://www.scribd.com/doc/37171089/Tako-je-govorio-Muhamed-a-s Ahmed Mehmedović: Tako je govorio Muhamed]</ref> ([[Мухамед]])}} == Пословице == {{цитат|Одлично писмо препоруке. ([[Немачке пословице]])}}<br /> {{цитат|Није лепо оно што је лепо, већ је лепо оно што нам се свиђа. ([[Италијанске пословице]])}} == Извори == * [[Политикин забавник]] број 2888. Датум: 15.6.2007. „Рекли су о лепоти“, стр. 67. Издаје и штампа: Политика АД. Београд. [[Категорија:Врлине]] k453b701ynklevekdgd3vl98y7cjzfe 0 16645 67912 67603 2026-06-01T16:18:13Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 67912 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Laza Kostić 2.jpg|мини|<center>[[Срце]] моје самохрано,<br />ко те дозва у мој дом?<br />Неуморна плетисанко,<br />што плетиво плетеш танко<br />међу јавом и мед [[Сан|сном]].</center>]] '''[[w:Лаза Костић|Лазар Лаза Костић]]''' (31. јануар / 12. фебруар 1841 — 26. новембар 1910) је био [[Срби|српски]] књижевник, [[песник]], новинар, драмски писац, естетичар и политичар. [[Датотека:Laza Kostic.jpg|мини|<center>Снове снивам, снујем снове,<br />Снујем снове бисерове,<br />У сну живим, у сну дишем,<br />Алʼ не могу ситне снове,<br />Не могу их да напишем.</center>]] == Цитати == [[Датотека:Laza Kostić u narodnoj nošnji.jpg|мини|<center>Најцрњи враг је [[Срби]]н себи сам!</center>]] [[Датотека:Alberto Prosdocimi Santa Maria della Salute.jpg|мини|<center>Опрости, мајко света, опрости,<br />Што наших гора пожалих бор,<br />На ком се, устук свакоје злости,<br />Блаженој теби подиже двор;<br />Презри, небеснице, врело милости,<br />Што ти земаљски сагреши створ:<br />Кајан ти љубим пречисте скуте,<br />''Santa Maria della Salute''.</center>]] [[Датотека:Adam und Eva (Pietschmann).jpg|мини|<center>Ти си, душо, моја Ева,<br />Само кад те створи Бог,<br />Искино̂ је с ребром мојим<br />Још и парче срца мог.</center>]] [[Датотека:Albert Edelfelt - The Parisienne (Virginie) 1883.jpg|мини|<center>Смеј се само, нек’ се шире<br />Ти душеци румени,<br />Погле како ситно вире<br />Бели зуби студени.</center>]] [[Датотека:Tradicionalna zastava Vojvodine sa grbom.svg|мини|<center>[[Застава|Заставо]] моја, заставо тројна,<br />Свијено срце народа бојна,<br />Зар већ у твојим бојама спава<br />Црвена крвца и крвца плава?</center>]] * Опрости, мајко света, опрости,<br />Што наших гора пожалих бор,<br />На ком се, устук свакоје злости,<br />Блаженој теби подиже двор;<br />Презри, небеснице, врело милости,<br />Што ти земаљски сагреши створ:<br />Кајан ти љубим пречисте скуте,<br />Santa Maria della Salute. ** ''[[Santa Maria della Salute (пјесма)|Santa Maria della Salute]]'', строфа 1. * Две се у мени побише силе,<br />Мозак и срце, памет и сласт,<br />Дуго су бојак страховит биле,<br />Ко̂ бесни олуј и стари храст;<br />Напокон силе сусташе миле,<br />Вијугав мозак одржа власт,<br />Разлог и запон памети худе,<br />Santa Maria della Salute. ** ''Santa Maria della Salute'', строфа 8. * Срце моје самохрано,<br />Ко те дозва у мој дом?<br />Неуморна плетисанко,<br />Што плетиво плетеш танко<br />Међу јавом и мед сном. ** ''[[s:Међу јавом и мед сном|Међу јавом и мед сном]]'', строфа 1. * Српкиња је моја дика<br />Српски се понаша,<br />Српске душе, српска лика,<br />Вилинскога стаса. ** ''[[s:Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]]'' (1860), строфа 1. * Снове снивам, снујем снове,<br />Снујем снове бисерове,<br />У сну живим, у сну дишем,<br />Алʼ не могу ситне снове,<br />Не могу их да напишем. ** ''[[s:Снове снивам...|Снове снивам…]]'' (1861), строфа 1. * Нек’ види Бог озгоре<br />Крвави земљин лик,<br />Да крвљу међе горе,<br />Куд гине мученик. ** ''[[s:Наше|Наше]]'' (1862), строфа 3. * Па нек’ јунака силом<br />Са земље прогна враг,<br />Бесамртним ће крилом<br />Да прне у облак. ** ''Наше'' (1862), строфа 5. * Опрости ми!<br />Притегну ме терет туге,<br />Над тобом сам моро да се нагнем,<br />Руком да се такнем<br />Твоје руке;<br />Алʼ ти се светиш, свете мој,<br />Претрну ми рука у твојој,<br />И да каје своје греје<br />У твојојзи нестаде је,<br />Никад више<br />Витим пером да запише,<br />Да се маши за мач бритак —<br />Никад — никад! ** ''[[s:Опрости ми...|Опрости ми…]]'' (1862), строфа 1. *'''Ти си, душо, моја Ева,'''<br />'''Само кад те створи Бог,'''<br />'''Искино̂ је с ребром мојим'''<br />'''Још и парче срца мог.''' ** ''[[s:Анђелчићу...|Анђелчићу…]]'' (1862), 7–10 * Дакле тако, тако дакле,<br />Све је само пуста лаж?<br />Место сунца црни пакле,<br />Место раја љута враж? ** ''[[s:Дакле тако...|Дакле тако…]]'' (1861), строфа 1. * А на усти, ту се стани,<br />Ту је престо краљичин,<br />Са душека рујовани<br />Влада мачем језичним. ** ''Дакле тако…'' (1861), строфа 4. * Смеј се само, нек’ се шире<br />Ти душеци румени,<br />Погле како ситно вире<br />Бели зуби студени. ** ''Дакле тако…'' (1861), строфа 5. * Бритким ножем љуте страсти<br />Срце си ми узорала,<br />По њим сејеш ситне сласти,<br />Пољубаца зрна мала. ** ''[[s:Сад на срцу|Сад на срцу]]'' (1862), строфа 4. * Два се тића побратила, до два сокола,<br />Посред боја, посред мила, посред покоља,<br />Крили су се загрлила побратима два,<br />У бој лете, ране љуте храна су им сва. ** ''[[s:Два се тића побратила|Два се тића побратила]]'' (1866) * Народ, који није кадар одржати се друкче него празним уздањем и вечним обманама, тај народ, ако што скорије пропадне, биће само у прилог општој човечанској просвети. ** 1869. * Васијона пукла пуста,<br />Већ у мени душа суста,<br />А срце ми силно бије,<br />У главу ми крвца лије,<br />Алʼ ми вила лице мије<br />хладом свога крила мека,<br />И још нека блага река,<br />Нека струја из далека:<br />Свети мирис памтивека. ** ''[[s:Међу звездама|Међу звездама]]'' (1872) * Немојте ме питатʼ саде,<br />Да вам причам старе јаде,<br />Старе јаде, нове наде,<br />Што их наша звезда знаде;<br />Већ пођите до јавора,<br />Побратима оног бора,<br />Што га стужи и cacyши<br />Неисказом вељих мука<br />Косовкина бела рука,<br />Те је њему рука мала<br />Грдне јаде завештала;<br />'''А кад гуслар по њим гуди''',<br />'''Из јавора јаде буди''',<br />'''Из тамнице јади лете'''<br />'''Да се [[брат|браћа]] јада сете''',<br />'''Да се сете, да их свете!''' ** ''Међу звездама'' (1872) * Природна је лепота обично светла буба; док је гледате из неке даљине светли се; чим је се дотакнете, потамни. ** ''[[s:Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”|Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”]]'' (1873) * Пропасти неће [[Срби|српска]] слобода,<br />Нису бадава патили век! ** ''[[s:Омладини на збору|Омладини на збору]]'' (1881), строфа 17. * Кога такне Твоја рука,<br />око Твоје ког просука,<br />биће вредан тога струка,<br />тога лица, тога гука,<br />тих милина и тих мука,<br />биће вредан, како не би, —<br />благо Теби! ** ''[[s:Госпођици Л. Д.|Госпођици Л. Д.]]'' (1892), строфа 2. * На Ловћен-капи замагли се храм,<br />облачак над њим, црни један прам,<br />сијевну муња по том прамену,<br />кâ да су слова у том пламену,<br />лијепо читам што ми пише плам:<br />„Док на ту земљу ови стоји кам,<br />'''најцрњи враг је Србин себи сам'''!” ** ''[[s:Пролог за Горски вијенац|Пролог за Горски вијенац]]'' (1902) * Туга би моја у море пала –<br />Алʼ би и мене собом одзвала! ** ''[[s:Анђелијина песма|Анђелијина песма]]'' * Заставо моја, заставо тројна,<br />свијено срце народа бојна,<br />зар већ у твојим бојама спава<br />црвена крвца и крвца плава? ** ''[[s:Разговор|Разговор]]'', 3–6 == Цитати о Лази Костићу == * За угледање на Л. Костића није довољна само настраност у идејама, него треба још и духа, који је с њоме, врло често, удружен у песмама његовим. ** [[Љубомир Недић]], ''[[s:Песме Милете Јакшића|Песме Милете Јакшића]]'' (1900) * Он је био и остаће само као песник, и то као жалостан пример како се зло може проћи са нешто талента а са много таштине. За његову поезију, даје се рећи оно што је Хајне говорио о једном спису романтичара Брентана: „Рекао би човек да присуствује маскованом балу речи и слика. Све то хуји у красном нереду, и махнитост која влада даје ствари извесно јединство.” Овај још живи човек, пред чијим се генијалним песмама некада падало на колена, већ данас припада књижевној историји, и '''ту ће бити забележен као први наш писац који је почео писати живим јамбом уместо тромог српског трохеја, и као један од оснивача уметничке драме српске'''. ** [[Јован Скерлић]], ''Омладина и њена књижевност (1848-1871)'' (1907), Књига V, „Омладински писци”, стр. 509. == Спољашње везе == {{Википедија|Лаза Костић}} {{Викизворник|Лаза Костић}} {{DEFAULTSORT:Костић, Лаза}} [[Категорија:Рођени 1841.]] [[Категорија:Умрли 1910.]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Српски драматурзи]] [[Категорија:Српски новинари]] [[Категорија:Српски преводиоци]] 1c97vrrt1vv6o161hgijbufrpsmc9n7 0 21671 67915 67911 2026-06-01T16:36:15Z Coaorao 6170 67915 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Ljubomir Nedić (autor Milan Jovanović).jpg|мини|Оно што чини песму и чини [[песник]]а, то нису само стихови, него још, и пре свега, осећање.]] [[w:Љубомир Недић|'''Љубомир Недић''']] (25. април 1858 — 29. јул 1902) је био [[Срби|српски]] књижевни критичар. == Цитати == * Задаћа је Науке, да испита, шта је у разним веровањима основано, а шта није, те да тако ослободи човека ропства незнања и поведе га Истини јер једина је она, а не слепа Вера, која спасава. ** ''О сну и сновима'' (1889) * Када се оцењује песник, онда је двоје што се у њега цени: шта је певао, и како је певао. ** ''Из новије српске лирике'' (1893), „Лаза Костић”, I * …оно што чини песму и чини песника, то нису само стихови, него још, и пре свега, осећање. ** ''[[s:Песме Милете Јакшића|Песме Милете Јакшића]]'' (1900) * [[Хрвати]], о којима је [[Вук Караџић|Вук]] онако добро рекао да имају државу (какву то је њихова ствар) и да им треба још само народ, сасвим су право судили када су прионули да створе себи језик: није ли језик најбитнија одлика народа? Тако је постао од српског једног диалекта хрватски језик; онако исто као што је, постао и један ''земаљски'' (по аналогији, са ''нашки''?), по Г. Јагићу, босански језик. Ако је Хрватима тај језик добар, и они се њим споразумевају, ми против тога немамо ништа. Ми смо им дали основу, облике, и законе; речи, ако им нису добре оне које смо им ми дали, могу, слободно, и сами правити; могу их, по нама, ако хоће, узимати и из Волапика. То је њихов, ''хрватски'' језик, и они га могу удешавати како хоће. Нас се тиче наш, српски језик; њега морамо чувати од свега што би могло штетно утицати на чистоту његову, па и од Хрваштине. ** ''[[s:Хрваштина у српскоме језику|Хрваштина у српскоме језику]]'' (1900) * Прави уметник треба свакада да уме одвојити што је главно од онога што је споредно, да уме распоредити и одредити свачему његово право место у саставу целине… Ни један од приповедача српских ту вештину није разумевао ни приближно као [[Лаза К. Лазаревић|Лазаревић]]. ** ''[[s:Л. К. Лазаревић|Л. К. Лазаревић]]'' (1904), III == Спољашње везе == {{Википедија|Љубомир Недић}} {{Викизворник|Љубомир Недић}} {{DEFAULTSORT:Недић, Љубомир}} [[Категорија:Рођени 1858.]] [[Категорија:Умрли 1902.]] [[Категорија:Српски књижевни критичари]] 5413dunim7d0p7pf9dxjlv7jnjcayii 0 21829 67913 65237 2026-06-01T16:29:43Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 67913 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Yukio Mishima.jpg|мини|]] '''[[w:Јукио Мишима|Јукио Мишима]]''' (14. јануар 1925 − 25. новембар 1970), био је јапански књижевник, [[песник]], драматург, националиста, глумац, модел, режисер и оснивач парамилитарне организације ''Татенокај''. == Цитати == * '''Оно што преображава овај свет то је — знање. Схваташ ли шта хоћу да ти кажем? Нема ничег другог што може да промени овај свет. Само знање је у стању да га преобрази, остављајући га истовремено управо онаквим какав јест. Кад посматраш свет са знањем, онда схваташ да су ствари непромењиве, а да се истовремено стално мењају.''' Можда ћеш се упитати чему нам све то служи. Дозволи да ти објасним на овај начин — људска бића поседују оружје знања како би живот учинила подношљивим. Животињама то није потребно. Животињама није потребно знање нити ишта слично томе да би им живот био сношљивији. Али људским бићима је потребно нешто и помоћу знања она од саме неподношљивости живота могу да направе оружје, иако та његова неподношљивост, истовремено, није ништа мања. Ето, у томе је ствар. ** ''Златни павиљон'' (1959) (Превео Дејан Разић) * Има нешто што ми се још и сада чини чудноватим. Ја, у ствари, нисам био обузет суморним мислима. Суочавао сам се само са лепотом, која ме је једино занимала и која је била мој стварни проблем. Не бих могао рећи да је рат утицао на мене тако што би ме испунио суморним мислима. '''Када се човек усредсреди само на појам лепоте, и несвесно се суочава са најмрачнијим мислима које постоје на овом свету.''' Тако су, чини ми се, саздана људска бића. ** ''Златни павиљон'' (1959) (Превео Дејан Разић) == Цитати о Мишима == [[Датотека:Mishima Yukio 1970.jpg|мини|На фотографији која нам показује Мишима како држи опроштајни говор, може се приметити да Мишима око чела носи онај завој који, по јапанској традицији, означава и квалификује камиказе, оне који су већ изабрали смрт уместо живота. Мишима није хтео покренути масе на обарање власти, већ је хтео покренути савест, пробудити вредности човека, не толико самим говором колико примером смрти, коју је себи унапред одредио. Чин Мишима циљао је […] не на један преокрет у политичком смислу, већ на исправљање човека у метафизичком смислу.]] * Идиотизам „јавног мњења” видео је у говору Мишима покушај харангирања и војног пуча, а у самоубиству гест очајања због неуспеха побуне. Такво објашњење тачно означава управо отуђеност људи од Традиције. На фотографији која нам показује Мишима како држи опроштајни говор, може се приметити да Мишима око чела носи онај завој који, по јапанској традицији, означава и квалификује камиказе, оне који су већ изабрали смрт уместо живота. Мишима није хтео покренути масе на обарање власти, већ је хтео покренути савест, пробудити вредности човека, не толико самим говором колико примером смрти, коју је себи унапред одредио. '''Чин Мишима циљао је, зар је то потребно рећи, не на један преокрет у политичком смислу, већ на исправљање човека у метафизичком смислу. Циљ чина Мишиме није дакле у револуцији околности, већ у револуцији, звезданој револуцији човека.''' ** [[Драгош Калајић]], ''[[Упориште]]'' (1971), „Генерација дандија, нихилиста и самураја”, III == Спољашње везе == {{Википедија|Јукио Мишима}} [[Категорија:Рођени 1925.]] [[Категорија:Умрли 1970.]] [[Категорија:Јапански књижевници]] 41f4pnwf7wqa21hug6i9j9b0hf5baiw