Јован Дучић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викицитат</sitename>
    <dbname>srwikiquote</dbname>
    <base>https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.5</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викицитат</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викицитату</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Јован Дучић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>934</id>
    <revision>
      <id>67932</id>
      <parentid>67929</parentid>
      <timestamp>2026-06-05T12:25:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Спољашње везе */</comment>
      <origin>67932</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="88015" sha1="1sfppnjsan9653uqtmp9gvmfo2l4j00" xml:space="preserve">[[Датотека:ducic.jpg|мини|Верујем у Бога и у Српство.]]
'''[[w:Јован Дучић|Јован Дучић]]''' (15. фебруар 1874 — 7. април 1943) је био [[Срби|српски]] [[песник]] и академик. Један је од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар.

: '''Види још:'''
:: '''''[[Благо цара Радована]]''''' (1932)
:: '''''[[Градови и химере]]''''' (1940)

== Цитати ==
[[Датотека:Serbs from Herzegovina awaiting in ambush.jpg|мини|Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.]]
[[Датотека:Flag-map of Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'']]
[[Датотека:Serbian Emperor Stefan Dušan, cropped.jpg|мини|За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!]]
[[Датотека:Jasenovac 2.jpg|мини|Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.]]

* Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.
** ''[[s:Самохрана мајка|Самохрана мајка]]'' (1886), строфа 5.

* О, слава ти, дивна слого,&lt;br /&gt;Узајмности, једнакости!&lt;br /&gt;Смрт сујети и раздору,&lt;br /&gt;Смрт небратској нехајности!&lt;br /&gt;Слава теби, добри брате,&lt;br /&gt;Сад је братско срце твоје…&lt;br /&gt;Тако само, тако треба,&lt;br /&gt;То је братски; — српски то је!!
** ''[[s:Сељеницима|Сељеницима]]'' (1890), строфа 5.

* Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. '''Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.'''&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. '''Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.'''
** ''[[s:Београђани, отаџбина је у опасности!|Београђани, отаџбина је у опасности!]]'' (1908)

* Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије.
** ''[[s:Два Рибникара|Два Рибникара]]'' (1924)

* Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* '''Ова Југославија родила се у кациги Србије.''' Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Од бивших [[Хајдук|хајдучких]] бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* '''Носи, српска реко, крв наших синова''',&lt;br /&gt;'''јер крваве реке свуд су наше међе''';&lt;br /&gt;'''Мачеви убица сви су истог кова''' —&lt;br /&gt;'''Сад носи унуке куд носаше пређе'''.
** ''[[s:Врбас|Врбас]]'' (1941), строфа 1.

* Наше су победе и заставе наше&lt;br /&gt;Твој велики завет гордости и беса —&lt;br /&gt;Једине у теби што се огледаше,&lt;br /&gt;И једине овде дигле до небеса.
** ''Врбас'' (1941), строфа 3.

* Носи мора крви да их не покраду,&lt;br /&gt;Носи реко српска, крв невиних жртви:&lt;br /&gt;'''Радосне победе хероји нам даду''',&lt;br /&gt;'''Али страшну правду извојују мртви'''.
** ''Врбас'' (1941), строфа 5.

* [[Слободан Јовановић]] и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу.
** ''[[s:Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]]'' (1942)

* Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,&lt;br /&gt;На пољима родним, бранећи их часно&lt;br /&gt;Китио си цвећем сваког освајача,&lt;br /&gt;Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
**  ''[[s:Додатак (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]'' (1943), строфа 1.

* Покажи ми редом Витезе твог рода,&lt;br /&gt;Што балчаком с руку сломише ти ланце,&lt;br /&gt;'''Где је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] твојега народа,'''&lt;br /&gt;'''Покажи ми твоје термопилске кланце.'''
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 3.

* Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 6. 

* '''Чувај се, мој роде, својих странпутица,'''&lt;br /&gt;'''Јер пут неизвестан увек је пут вражији'''&lt;br /&gt;Не бој се јастреба него кукавица,&lt;br /&gt;Не бој се лажова него њине лажи.
** ''[[s:Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]]'' (1943), строфа 1.
 
* Бог нека те спасе твојих спасилаца,&lt;br /&gt;На свакоме углу има их по један.&lt;br /&gt;'''Презри мудрост глупих и глупост мудраца!'''&lt;br /&gt;'''Нож твог издајника биће увек жедан.'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 2.

* Носи, роде славни, тај мач без корица —&lt;br /&gt;Знамен крстоносца и Божјег војника!
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 7.

* Знај само из крви хероја се рађа&lt;br /&gt;Звезда путовођа за далеке путе…&lt;br /&gt;'''Ветром неба иде мученичка лађа''',&lt;br /&gt;'''Сузе су невиних до неба дигнуте…'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 9.

* За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!
** ''[[s:Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]]'' (1943), строфа 1.

* '''За твоју Славу, светли Царе,'''&lt;br /&gt;'''Царе над трима морима!'''&lt;br /&gt;Зли жреци данас причест кваре;&lt;br /&gt;Губа је у свим торима…&lt;br /&gt;Над твојим царством мрак се шири,&lt;br /&gt;Ветрови црни дувају:&lt;br /&gt;Сад нашу савест бране жбири,&lt;br /&gt;Лупежи благо чувају.
** ''На царев Аранђеловдан'' (1943), строфа 3.

* '''Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].'''
** Последње речи, [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

=== ''[[s:Песме сунца|Песме сунца]]'' (1929) ===
[[Датотека:Karl Wilhelm Diefenbach - Asking the stars.jpg|мини|Бледа, као чежња, непозната жена,&lt;br /&gt;С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме.&lt;br /&gt;Тешка је, бескрајна, вечна туга њена&lt;br /&gt;На домаку ноћи, тишине и таме.]]
[[Датотека:Elisabeth Sonrel - Jeune fille en jaune.jpg|мини|Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.]]
[[Датотека:British Museum, Fujifilm - 51796618007.jpg|мини|Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.]]

* Опет једно вече… И мени се чини&lt;br /&gt;Да негде далеко, преко трију мора,&lt;br /&gt;При заласку сунца у првој тишини,&lt;br /&gt;У блиставој сенци смарагдових гора —&lt;br /&gt;'''Бледа, као чежња, непозната жена''',&lt;br /&gt;'''С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме'''.&lt;br /&gt;'''Тешка је, бескрајна, вечна туга њена'''&lt;br /&gt;'''На домаку ноћи, тишине и таме'''.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]'', строфа 2.

* И ја, коме не зна имена ни лица,&lt;br /&gt;Све сам њене мисли испунио саде.&lt;br /&gt;Верност се заклиње с тих бледих усница.&lt;br /&gt;'''Као смрт су верне љубави без наде'''!&lt;br /&gt;Вај, не реците ми никад: није тако,&lt;br /&gt;Ни да моје срце све то лаже себи,&lt;br /&gt;'''Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô''',&lt;br /&gt;'''И никад се више утешио не би'''’.
** ''Залазак сунца'', строфа 4.

* Не постоји Живот другде нег’ у Смрти.
** ''[[s:Песме сунца/Сенкепо води/Падање лишћа|Падање лишћа]]'', строфа 5.

* Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
** ''[[s:Песме сунца/Сенкепо води/Јабланови|Јабланови]]'', строфа 1.

* Мирна као мрамор, хладна као сена,&lt;br /&gt;Ти се бледо тихо девојче што снева.&lt;br /&gt;Пусти песма других нека буде жена,&lt;br /&gt;Која по нечистим улицама пева.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]'', строфа 1.

* Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.
** ''Поезија'', строфа 2.

* Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]'', строфа 1.

* Како мало треба да се буде сретан,&lt;br /&gt;И сто пута мање да се вечно пати.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]'', строфа 2.

* С истока краљи, обучени&lt;br /&gt;У тешко злато, стоје плачни;&lt;br /&gt;И жреци сунца, наспрам сени&lt;br /&gt;Просјачки вапе у час мрачни.
** ''[[s:Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]'', строфа 4.

* Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br /&gt;Где сја ватра — ко зна — грешна или света.&lt;br /&gt;Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br /&gt;Ти љубиш невино као цвет што цвета.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]'', строфа 1.

* Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br /&gt;Символ већи него бол људски што грца;&lt;br /&gt;И ти си божанству ближа него мени:&lt;br /&gt;Више закон света, него закон срца.
** ''Символ'', строфа 3.

* Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br /&gt;А моја остаде сва окрвављена.&lt;br /&gt;'''Откуд си и ко си, нико знати неће:'''&lt;br /&gt;'''Љубав или мржња, судба или жена.'''
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]'', строфа 3.

=== ''[[s:Песме љубави и смрти|Песме љубави и смрти]]'' (1929) ===
[[Датотека:Le poeme de lAme-17-Louis Janmot-MBA Lyon-IMG 0500.jpg|мини|Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.]]
[[Датотека:Il Bacio, by Francesco Hayez.jpg|мини|[[Пољубац]] је сусрет најлепши на свету.]]

* Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]'', строфа 1.

* И ја кључар чудне лепоте, да с тајном&lt;br /&gt;'''Срећом видим јасно да је ова жена'''&lt;br /&gt;'''Од истога светлог ткива начињена'''&lt;br /&gt;'''Од кога и болни мој сан о бескрајном.'''
** ''Жена'', строфа 5.

* Љубав је без сутра вечнија од свега:&lt;br /&gt;Јер и после смрти још је увек иста.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]'', строфа 2.

* Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна&lt;br /&gt;Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;&lt;br /&gt;Само си лепота колико си тајна;&lt;br /&gt;И само истина колико си жудња.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]'', строфа 1.

* Остај недостижна, нема и далека —&lt;br /&gt;'''Јер је сан о срећи виши него срећа'''.&lt;br /&gt;Буди бесповратна као младост; нека&lt;br /&gt;Твоја сен и ехо буду све што сећа.
** ''Песма жени'', строфа 2.

* Срце има повест у сузи што лева;&lt;br /&gt;У великом болу љубав своју мету;&lt;br /&gt;'''[[Истина]] је само што душа проснева''';&lt;br /&gt;'''[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету'''.
** ''Песма жени'', строфа 3.

* А ти не постојиш нит си постојала;&lt;br /&gt;Рођена у мојој тишини и тами,&lt;br /&gt;На сунцу мог срца ти си само сјала:&lt;br /&gt;'''Јер све што љубимо створили смо сами'''.
** ''Песма жени'', строфа 5.

=== ''Царски сонети'' (1930) ===
[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.]]
[[Датотека:Трг у Краљеву.jpg|мини|Само буктињама збори се кроз тмине.]]

* Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br /&gt;Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br /&gt;Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br /&gt;И зоре да зраче на путима снова.
** ''[[s:Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|Ave Serbia]]'' (1916), строфа 1.

* Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br /&gt;У болу и слави да будемо први:&lt;br /&gt;Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br /&gt;Мученик и херој, кап сузе и крви.
** ''Ave Serbia'' (1916), строфа 4.

* Пресити се земља од крвавог вала,&lt;br /&gt;Али вам победа не осветли лице;&lt;br /&gt;'''Јер ловор не ниче с буњишта и кала,'''&lt;br /&gt;'''Он је за [[јунак|хероје]], а не за убице!'''
** ''[[s:Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]]'' (1916), строфа 5.

* Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.
** ''[[s:Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]]'' (1918), строфа 1.

* '''Јер је [[отаџбина]] само оно куда'''&lt;br /&gt;'''Наш зној падне где је крв очева пала;'''&lt;br /&gt;И плод благословен рађа само груда&lt;br /&gt;Где су мач зарђан деца ископала.
** ''[[s:Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]]'' (1918), строфа 4.

* '''Само буктињама збори се кроз тмине;'''&lt;br /&gt;У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br /&gt;Преко палих иду пути величине;&lt;br /&gt;'''[[Слава]], то је страшно сунце мученика.'''
** ''Химна победника'' (1918), строфа 5.

=== ''[[w:Градови и химере|Градови и химере]]'' (1930) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Градови и химере]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Куинджи - Море. Крым..jpg|мини|Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и [[Бог]] једна истина срца.]]
[[Датотека:Vinzenz Katzler, The Takovo Uprising, 1862, Historical Museum of Serbia.jpg|мини|У [[Срби|Срба]] је одиста само [[светосавље]] спасло православље: идеја о цркви је била нераздвојна од идеје о држави.]]
[[Датотека:Girl with a Bible (Faith of Our Fathers).jpg|мини|[[Жена|Жене]] су велики чувари [[Вера|вере]], јер су сентименталне, јер имају [[Срце|срца]] и [[Машта|маште]], и то је једна страна њихове величине.]]
[[Датотека:Giovanni battista salvi called sassoferrato madonna and child d6272789052951).jpg|мини|Ми [[Религија|религију]] примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од [[Црква|цркве]] или друштва.]]
[[Датотека:Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|мини|Величина једног народа није у његовој историји, него у његовој [[легенда|легенди]].]]
[[Датотека:Zichy Mihály A démon fegyverei.jpg|мини|После скоро сваког античког великог рата настала је већа цивилизација; после сваког новог рата и за побеђене и за победиоце настаје од данас само периода помрачења и пораз цивилизације.]]
[[Датотека:Siemiradzki-Za przykładem bogów.jpg|мини|Дубоки људи никад нису разликовали [[љубав]] од религије.]]
[[Датотека:Politicians in the smoking room of the House of Commons; Wellcome V0011375.jpg|мини|На [[власт]] долазе људи једном механиком [[демократија|изборних система]] која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без [[морал]]а, без побожности.]]
[[Датотека:Down with the eagle (2).jpeg|мини|Где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.]]
[[Датотека:The Triumph Of Christianity Over Paganism. (Detail).jpg|мини|Истина [[Исус|Христова]] је била неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.]]

* '''Рђави људи не умеју да се смеју; а од смеха лице постане човечанскије и лепше јер постане светлије.'''

* Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом.

* Људи који се више не чуде, и ни у што не загледају по сто пута, то су несрећници који никад нису стварно ни видели ништа на овом свету.

* Има људи, који су у свом животу видели свега неколико залазака сунца, а још мање има људи који су видели свитање и оргије сунчевог изласка.

* Обожавају [[природа|природу]] само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу.

* '''Немогуће се уопште одрећи [[отаџбина|отаџбине]] и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе.'''

* Онај који мрзи Француску, није само лош по интелекту и некултуран човек, и простак, него је и лош и по срцу, неправедан и злочест неваљалац.

* '''Без велике маште нема велике љубави.''' Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада.

* [[Жена]] без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа.

* Ја мислим и да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред [[пустиња|пустиње]], јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном.

* Треба ли мору да захвалим што никад нисам био [[скептицизам|скептик]]? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. Зато га неће ни убити разум јер га он није ни саздао; а '''мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско.''' Вера, то је чиста сентименталност; јер не постоји идеја о Богу него осећај о Богу, и машта о Богу. '''Жене су стога велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине.'''

* '''Ми религију примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од цркве или друштва.''' Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

* Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока [[пријатељство|пријатељства]].

* Српски су свештеници били вође народа и војсковође у устанцима. '''У Срба је одиста само [[светосавље]] спасло [[православље]]: идеја о [[црква|цркви]] је била нераздвојна од идеје о [[држава|држави]].'''

* Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу [[шума|шуме]] и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине.

* Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих [[самоћа]].

* Бог убитава [[пустиња|пустињу]] и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље.

* [[Буда]] и [[Исус|Христос]] су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати.

* Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку.

* '''Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди.''' Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. '''Историја без легенде је убога, и кад је највећа.''' Због овог је српски народ виши данас од свију суседних народа: јер је сва његова историја у народним песмама претворена у митове, реке и планине пуне вила, хероји, као [[Милош Обилић|Милош]] и [[Марко Краљевић|Марко]], дигнути до ванчовечанског, а краљеви, цареви и кнежеви претворени у светитеље.

* '''Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.'''

* Рат се више не везује за карактере ни идеје; ни за амбиције и сујете; ни за маније и лудила појединих визионера. С временом он губи све идеалне стране старих утакмица у расној врлини и личној храбрости; и постајући усавршен, постаје одвратан. '''После скоро сваког античког великог рата настала је већа цивилизација; после сваког новог рата и за побеђене и за победиоце настаје од данас само периода помрачења и пораз цивилизације.'''

* '''Има жена које не носе свој чар у линијама лица, него у изразу лица;  ни у боји очију, него у погледу; ни у црти уста, него у осмеху; ни у говору, него у музици гласа; ни у формама тела, него у покретима.'''

* А у Делфима је [[:en:w:Phryne|Фрина]], сва гола, била представљена као Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да '''дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.'''

* Наше народне песме сам радије слушао по димљивим херцеговачким кућама гуслара, у тескобним крчмама поред пута или пред црквом после летургије, сав срећан што спадам још међу оне који су доживели да чују гуслара, што временом ишчезавају као што су нестали и њихови претходници који су на исти начин носили путних пет столећа [[Хомер]]ове стихове док нису били забележени и сређени у два велика епоса.

* '''[[Православље]] је било и остало вера невина и чиста, весела и полупаганска, пуна благородног јелинског духа за радост на земљи и мир међу људима, без својих инквизиција и Торквемада, вартоломејских ноћи и енглеских прогона.'''

* '''Код Срба [[светосавље]] значи идеју која уједињује веру, државу и нацију.'''

* Само глупаци су једини људи који своје погрешке не увиђају; јер када би глупаци увиђали своју [[глупост]], и они би већ тиме постали атинским филозофима…

* [[демократија|Демокрација]] више можда него и један други систем — као и данас, и као увек, била је у рукама једне духовне олигархије. Међутим, у нашем данашњем добу, '''на власт долазе људи једном механиком изборних система која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без морала, без побожности.''' Али у граду мудраца, владали су одиста мудраци.

* Земља је остарела; и људи, верујући у хиљаде [[истина]], не верују више ни у једну.

* Истина Христова је била, дакле, неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.

* Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузе. Запитах га одакле је. „Из Забуња, у руској Пољској… или у пољској Русији…” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега… Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за [[Косово]] и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља, који су ипак на свету учинили више добра него зла. Али сам се и питао: '''где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.'''

* Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише власеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. '''Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио.''' У средњем веку је српство и хришћанство било, дакле, исти појам. Као документ за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

=== ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Благо цара Радована]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|десно|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|десно|мини|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|десно|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|десно|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Страх, то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је [[отаџбина]] збир свих других љубави и осећања.

* '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[Фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

* Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

* Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.'''

* Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* […] '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* Љубав на свету одржавају само жене и песници.

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.'''

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.'''

* Жена је најбољи спасилац од чамотиње.

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.

* Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?

* […] не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. '''Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* Издајства, [[Револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала.

* [[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама.

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

* '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру.

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику отаџбину, и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти. 

* Жеђ за влашћу је снажнија него него жеђ за водом.

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* […] цела историја то је смена једне тираније за другом: борба између јаких за њихов рачун.

=== ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942) ===
* Никад се Хрвати нису могли да навикну на идеју да су они у Европи један мали народић, једва историјски.

* Хрвати никад нису имали својих народних песама. '''Срби су народ гусларски, а Хрвати народ тамбурашки; и док су Срби изграђивали своје [[Српске народне епске песме|славне епосе]], Хрвати су изграђивали поскочице.'''

* [[sr:w:Илиризам|Илирци]] су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити) да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију.

* Кад је Србија 1804. под [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], а затим под [[Милош Обреновић|Милошем]], дизала велике устанке за ослобођење Балкана, и кад су стварали прву хришћанску државу у нехришћанском и варварском царству на европском Истоку, ни један Хрват није, као Словен или Хришћанин, дошао као добровољац да помогне тај Устанак У Србији су се јављали осим Црногораца, још и Херцеговци, који су дали једног славног војводу; и Маћедонци, који су дали две војводе; и Босанци, који су дали великог песника [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]], Тиртеја овог Устанка; и Бокељи; и Војвођани; који су давали веште официре и учене саветнике; чак и Грци. који су се солидарисали са својом ''Хетеријом'', и дали Србији једног свог хероја, Ригу од Фере. Само ни једног Хрвата ни од спомена! — Није дошао онамо Хрват добровољац ни кад, је Србија доцније војевала 1875. са Турском, ни 1885. са Бугарском, ни 1914. са Аустро-Угарском! Напротив, најкрволочнији на Дрини и Церу, на фронту, а нарочито по српским селима, били су Хрвати…

* Југославизам је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.

* Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.

* Српски народ, а то је не само Србија, него и цело Уједињено Српство, место да се 1918. формирало у једну огромну и етнички хомогену групу, и следствено у једну велику државу, примило је на себе дужност да пристане на границе Југославије које су само на мору имале дужину од ништа мање него 1.000 километара од Сушака до Улциња; а на суху, двоструко толико, од Ђевђелије до Крањске! За одбрану онолике обале, требала би једна прескупа ратна морнарица какве од великих сила, а какву ми никад нисмо могли ни замислити са нашим малим буџетом. За одбрану сувоземне онако бескрајне границе, требала је тако исто војска једне велике силе, са оружањем, које је изискивало огромне трошкове, и за набавку и за уздржавање!

* Уопште, ни о каквим заједничким херојствима нису Хрвати дали да се говори широм целе њихове земље. '''Они су окретали чак на смешно српску ратничку историју, славу српске војске, која је била слављена као херојска и од свих непријатеља, а не само од пријатеља.''' Не признавајући да је ишта Србија допринела ослобођењу њихове земље, један хрватски министар, др Крајач, повикао је једном цинично у Скупштини, и то кратко након уједињења: „Реците нам колико кошта та крв коју сте пролили за Хрватску, да вам је платимо…”

* '''Никакав њихов производ, ни природни ни индустријски, није био Србији неопходан, пошто је Српска Земља имала све исте природне производе и сама у изобиљу; а индустријске је могла јевтиније набавити из Мађарске и Италије.''' Међутим, Хрватска своју индустрију није могла продати ни у Италији, ни у Мађарској, пошто су обе индустријски богатије; а могла их је продати само српским аграрне.

=== ''[[s:Лирика|Лирика]]'' (1943) ===
* Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br /&gt;Али те стигне дух који те слути;&lt;br /&gt;Небо и земља не могу те чути,&lt;br /&gt;А у нама је твој глас од постања.
** ''[[s:Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]'', строфа 1.

* Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br /&gt;Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br /&gt;И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br /&gt;Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.
** ''[[s:Лирика/Богу|Богу]]'', строфа 1.

* А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br /&gt;Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br /&gt;'''Јер свака Истина духа знаде за границе,'''&lt;br /&gt;'''Једино наша Слутња стоји безгранична.'''
** ''Богу'', строфа 4.

* Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br /&gt;У грумен глине ужежене,&lt;br /&gt;Тад неће више бити међе&lt;br /&gt;Између тебе и измеђ мене.
** ''[[s:Лирика/Повратак|Повратак]]'', строфа 1.

== Цитати о Јовану Дучићу ==
[[Датотека:Slobodan Jovanović, by Uroš Predić (1931).jpg|мини|У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу. ~ [[Слободан Јовановић]]]]
[[Датотека:Matija Bećković, reading Serbian war newspapers from exile (Corfu, 1916).jpg|мини|Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити. ~ [[Матија Бећковић]]]]

* Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих. 
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:„Пјесме” Јована Дучића|„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901)

* Погледајте Дучићеву поезију, погледајте му прозу, и узмите да читате гдегод хоћете. Ништа разасуто, откинуто, пуштено, неодговорно, случајно — ни у садржини ни у форми. У данашње време, кад је дошло на ред да се, и дрско и бесмислено, прескачу све границе, негује сваки апсурд — гудалом слика и четкицом свира — у ово време кад је истина и одвише јака за душе, данас, нарочито, Дучићево је дело сведочанство дисциплинованог рада.
** [[Исидора Секулић]], [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36/1929/k002?fullscreen#page/123/mode/1up ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића''] (1929)

* Југословенско исељеништво треба да је поносно, што се у његовој средини налази највећи живи југословенски песник и један од најистакнутијих југословенских интелектуалаца. Јован Дучић је живи сведок наше велике националне културне вредности. Он иде у ред великих духовних својина, које је наш народ дао кроз векове. Син поносне Херцеговине, која данас, као и увек у нашим легендарним епохама, даје највећег отпора туђину и тиранину, он представља највише што је дао наш народни геније.
** Из чланка ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1941-08-20 ''Американском Србобрану, 20. августа 1941.'']

* Српски народ ће увек носити у свом срцу успомену на бесмртног песника, Јована Дучића. Вечито ће се сећати имена човека у коме су се у данашња тешка времена најбоље били изразили: поштење, образ, јунаштво, чојство, патње због народа, бол за изгубљеном Отаџбином и борба за њезино ослобођење.
** [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

* Дучић је сав живот провео у иностранству, али је мислим ипак био присутан у Србији. Срећан што је из Требиња које је имало, не једанпут, пресудну улогу у српској историји, Дучић је једнаким очима гледао на све српске земље, стављајући изнад свих Србију и изнад свега национално јединство (''Отаџбина није тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа''). Његово гледање на нашу судбину, не у једном тренутку и у једном крају, него свуд и кроз сву историју, било је у њега колико одређено толико непроменљиво.
** [[Милан Кашанин]], ''Судбине и људи''  (1968), стр. 226.

* Ваше дело је постало својина једног народа. Вашим именом се заклињу покољења. Али, кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би младићи и девојке тих далеких нараштаја хтијући да изразе оно што је најлепше у њима од бола и љубави, проговорили језиком ваше поезије, нашли исте, ваше, речи и усклике. То је судбина великих песника.
** [[Иво Андрић]], у посвети његових ''Приповедака''

* Његова песма ''[[s:Врбас|Врбас]]'', испевана поводом покоља Срба у Босни, биће забележена у свакој антологији нашег патриотског песништва, исто онако као [[Јован Јовановић Змај|Змајева]] ''Вила'', [[Ђура Јакшић|Јакшићево]] ''[[s:Падајте, браћо!|Падајте браћо]]'', [[Војислав Илић|Војислављево]] ''[[s:На Вардару|На Вардару]]'', [[Милан Ракић|Ракићево]] ''[[s:На Гази-Местану|На Газиместану]]''… '''У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу.'''
** [[Слободан Јовановић]] о песми ''Врбас''

* Последње речи Јована Дучића биле су ''Верујем у Бога и Српство''. Написао их је већ изнемоћалом руком у недоба, када је и у Бога и у Српство могао веровати једино Јован Дучић. У невреме, кад су се и Бог и Српство и Дучић нашли међу инкриминисаним појмовима његовога језика, кад су их, као цара Радована, ''спомињали још само људи који су полудели.'' […] Али, гле чуда! Јован Дучић се по трећи пут сахрањује и по други пут рађа, и то друго рођење указује се као истинитије, важније и славније од оног првог у Хрупјелима. […] Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. '''Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити.'''
** [[Матија Бећковић]], „Јован Дучић је и задужбинар”, у: Радослав Милошевић, ''Земаљско и небеско Јована Дучића'', Требиње: Удружење књижевника Српске: Подружница за Херцеговину, стр. 310–314.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Дучић}} 
{{Викизворник|Јован Дучић}}

* [https://balasevic.in.rs/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – Песме, Цитати, Књиге, Биографија, Занимљивости'']

*[https://wannabemagazine.com/najlepsi-citati-jovan-ducic-1-deo/ ''Најлепши цитати: Јован Дучић (1. део)'']

* [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/citati/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – цитати'']

{{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1874.]]
[[Категорија:Умрли 1943.]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Југословенски књижевници]]
[[Категорија:Југословенски песници]]
[[Категорија:Српске дипломате]]
[[Категорија:Југословенске дипломате]]
[[Категорија:Херцеговци]]</text>
      <sha1>1sfppnjsan9653uqtmp9gvmfo2l4j00</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>67933</id>
      <parentid>67932</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T07:48:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Царски сонети (1930) */</comment>
      <origin>67933</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="87973" sha1="0r17w3ooen0ur22bbetghhpug8vxqh1" xml:space="preserve">[[Датотека:ducic.jpg|мини|Верујем у Бога и у Српство.]]
'''[[w:Јован Дучић|Јован Дучић]]''' (15. фебруар 1874 — 7. април 1943) је био [[Срби|српски]] [[песник]] и академик. Један је од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар.

: '''Види још:'''
:: '''''[[Благо цара Радована]]''''' (1932)
:: '''''[[Градови и химере]]''''' (1940)

== Цитати ==
[[Датотека:Serbs from Herzegovina awaiting in ambush.jpg|мини|Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.]]
[[Датотека:Flag-map of Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'']]
[[Датотека:Serbian Emperor Stefan Dušan, cropped.jpg|мини|За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!]]
[[Датотека:Jasenovac 2.jpg|мини|Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.]]

* Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.
** ''[[s:Самохрана мајка|Самохрана мајка]]'' (1886), строфа 5.

* О, слава ти, дивна слого,&lt;br /&gt;Узајмности, једнакости!&lt;br /&gt;Смрт сујети и раздору,&lt;br /&gt;Смрт небратској нехајности!&lt;br /&gt;Слава теби, добри брате,&lt;br /&gt;Сад је братско срце твоје…&lt;br /&gt;Тако само, тако треба,&lt;br /&gt;То је братски; — српски то је!!
** ''[[s:Сељеницима|Сељеницима]]'' (1890), строфа 5.

* Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. '''Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.'''&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. '''Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.'''
** ''[[s:Београђани, отаџбина је у опасности!|Београђани, отаџбина је у опасности!]]'' (1908)

* Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије.
** ''[[s:Два Рибникара|Два Рибникара]]'' (1924)

* Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* '''Ова Југославија родила се у кациги Србије.''' Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Од бивших [[Хајдук|хајдучких]] бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* '''Носи, српска реко, крв наших синова''',&lt;br /&gt;'''јер крваве реке свуд су наше међе''';&lt;br /&gt;'''Мачеви убица сви су истог кова''' —&lt;br /&gt;'''Сад носи унуке куд носаше пређе'''.
** ''[[s:Врбас|Врбас]]'' (1941), строфа 1.

* Наше су победе и заставе наше&lt;br /&gt;Твој велики завет гордости и беса —&lt;br /&gt;Једине у теби што се огледаше,&lt;br /&gt;И једине овде дигле до небеса.
** ''Врбас'' (1941), строфа 3.

* Носи мора крви да их не покраду,&lt;br /&gt;Носи реко српска, крв невиних жртви:&lt;br /&gt;'''Радосне победе хероји нам даду''',&lt;br /&gt;'''Али страшну правду извојују мртви'''.
** ''Врбас'' (1941), строфа 5.

* [[Слободан Јовановић]] и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу.
** ''[[s:Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]]'' (1942)

* Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,&lt;br /&gt;На пољима родним, бранећи их часно&lt;br /&gt;Китио си цвећем сваког освајача,&lt;br /&gt;Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
**  ''[[s:Додатак (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]'' (1943), строфа 1.

* Покажи ми редом Витезе твог рода,&lt;br /&gt;Што балчаком с руку сломише ти ланце,&lt;br /&gt;'''Где је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] твојега народа,'''&lt;br /&gt;'''Покажи ми твоје термопилске кланце.'''
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 3.

* Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 6. 

* '''Чувај се, мој роде, својих странпутица,'''&lt;br /&gt;'''Јер пут неизвестан увек је пут вражији'''&lt;br /&gt;Не бој се јастреба него кукавица,&lt;br /&gt;Не бој се лажова него њине лажи.
** ''[[s:Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]]'' (1943), строфа 1.
 
* Бог нека те спасе твојих спасилаца,&lt;br /&gt;На свакоме углу има их по један.&lt;br /&gt;'''Презри мудрост глупих и глупост мудраца!'''&lt;br /&gt;'''Нож твог издајника биће увек жедан.'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 2.

* Носи, роде славни, тај мач без корица —&lt;br /&gt;Знамен крстоносца и Божјег војника!
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 7.

* Знај само из крви хероја се рађа&lt;br /&gt;Звезда путовођа за далеке путе…&lt;br /&gt;'''Ветром неба иде мученичка лађа''',&lt;br /&gt;'''Сузе су невиних до неба дигнуте…'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 9.

* За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!
** ''[[s:Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]]'' (1943), строфа 1.

* '''За твоју Славу, светли Царе,'''&lt;br /&gt;'''Царе над трима морима!'''&lt;br /&gt;Зли жреци данас причест кваре;&lt;br /&gt;Губа је у свим торима…&lt;br /&gt;Над твојим царством мрак се шири,&lt;br /&gt;Ветрови црни дувају:&lt;br /&gt;Сад нашу савест бране жбири,&lt;br /&gt;Лупежи благо чувају.
** ''На царев Аранђеловдан'' (1943), строфа 3.

* '''Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].'''
** Последње речи, [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

=== ''[[s:Песме сунца|Песме сунца]]'' (1929) ===
[[Датотека:Karl Wilhelm Diefenbach - Asking the stars.jpg|мини|Бледа, као чежња, непозната жена,&lt;br /&gt;С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме.&lt;br /&gt;Тешка је, бескрајна, вечна туга њена&lt;br /&gt;На домаку ноћи, тишине и таме.]]
[[Датотека:Elisabeth Sonrel - Jeune fille en jaune.jpg|мини|Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.]]
[[Датотека:British Museum, Fujifilm - 51796618007.jpg|мини|Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.]]

* Опет једно вече… И мени се чини&lt;br /&gt;Да негде далеко, преко трију мора,&lt;br /&gt;При заласку сунца у првој тишини,&lt;br /&gt;У блиставој сенци смарагдових гора —&lt;br /&gt;'''Бледа, као чежња, непозната жена''',&lt;br /&gt;'''С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме'''.&lt;br /&gt;'''Тешка је, бескрајна, вечна туга њена'''&lt;br /&gt;'''На домаку ноћи, тишине и таме'''.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]'', строфа 2.

* И ја, коме не зна имена ни лица,&lt;br /&gt;Све сам њене мисли испунио саде.&lt;br /&gt;Верност се заклиње с тих бледих усница.&lt;br /&gt;'''Као смрт су верне љубави без наде'''!&lt;br /&gt;Вај, не реците ми никад: није тако,&lt;br /&gt;Ни да моје срце све то лаже себи,&lt;br /&gt;'''Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô''',&lt;br /&gt;'''И никад се више утешио не би'''’.
** ''Залазак сунца'', строфа 4.

* Не постоји Живот другде нег’ у Смрти.
** ''[[s:Песме сунца/Сенкепо води/Падање лишћа|Падање лишћа]]'', строфа 5.

* Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
** ''[[s:Песме сунца/Сенкепо води/Јабланови|Јабланови]]'', строфа 1.

* Мирна као мрамор, хладна као сена,&lt;br /&gt;Ти се бледо тихо девојче што снева.&lt;br /&gt;Пусти песма других нека буде жена,&lt;br /&gt;Која по нечистим улицама пева.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]'', строфа 1.

* Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.
** ''Поезија'', строфа 2.

* Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]'', строфа 1.

* Како мало треба да се буде сретан,&lt;br /&gt;И сто пута мање да се вечно пати.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]'', строфа 2.

* С истока краљи, обучени&lt;br /&gt;У тешко злато, стоје плачни;&lt;br /&gt;И жреци сунца, наспрам сени&lt;br /&gt;Просјачки вапе у час мрачни.
** ''[[s:Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]'', строфа 4.

* Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br /&gt;Где сја ватра — ко зна — грешна или света.&lt;br /&gt;Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br /&gt;Ти љубиш невино као цвет што цвета.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]'', строфа 1.

* Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br /&gt;Символ већи него бол људски што грца;&lt;br /&gt;И ти си божанству ближа него мени:&lt;br /&gt;Више закон света, него закон срца.
** ''Символ'', строфа 3.

* Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br /&gt;А моја остаде сва окрвављена.&lt;br /&gt;'''Откуд си и ко си, нико знати неће:'''&lt;br /&gt;'''Љубав или мржња, судба или жена.'''
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]'', строфа 3.

=== ''[[s:Песме љубави и смрти|Песме љубави и смрти]]'' (1929) ===
[[Датотека:Le poeme de lAme-17-Louis Janmot-MBA Lyon-IMG 0500.jpg|мини|Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.]]
[[Датотека:Il Bacio, by Francesco Hayez.jpg|мини|[[Пољубац]] је сусрет најлепши на свету.]]

* Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]'', строфа 1.

* И ја кључар чудне лепоте, да с тајном&lt;br /&gt;'''Срећом видим јасно да је ова жена'''&lt;br /&gt;'''Од истога светлог ткива начињена'''&lt;br /&gt;'''Од кога и болни мој сан о бескрајном.'''
** ''Жена'', строфа 5.

* Љубав је без сутра вечнија од свега:&lt;br /&gt;Јер и после смрти још је увек иста.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]'', строфа 2.

* Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна&lt;br /&gt;Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;&lt;br /&gt;Само си лепота колико си тајна;&lt;br /&gt;И само истина колико си жудња.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]'', строфа 1.

* Остај недостижна, нема и далека —&lt;br /&gt;'''Јер је сан о срећи виши него срећа'''.&lt;br /&gt;Буди бесповратна као младост; нека&lt;br /&gt;Твоја сен и ехо буду све што сећа.
** ''Песма жени'', строфа 2.

* Срце има повест у сузи што лева;&lt;br /&gt;У великом болу љубав своју мету;&lt;br /&gt;'''[[Истина]] је само што душа проснева''';&lt;br /&gt;'''[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету'''.
** ''Песма жени'', строфа 3.

* А ти не постојиш нит си постојала;&lt;br /&gt;Рођена у мојој тишини и тами,&lt;br /&gt;На сунцу мог срца ти си само сјала:&lt;br /&gt;'''Јер све што љубимо створили смо сами'''.
** ''Песма жени'', строфа 5.

=== ''Царски сонети'' (1930) ===
[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.]]
[[Датотека:Трг у Краљеву.jpg|мини|Само буктињама збори се кроз тмине.]]

* Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br /&gt;Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br /&gt;Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br /&gt;И зоре да зраче на путима снова.
** ''[[s:Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.

* Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br /&gt;У болу и слави да будемо први:&lt;br /&gt;Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br /&gt;Мученик и херој, кап сузе и крви.
** ''Ave Serbia'', строфа 4.

* Пресити се земља од крвавог вала,&lt;br /&gt;Али вам победа не осветли лице;&lt;br /&gt;'''Јер ловор не ниче с буњишта и кала,'''&lt;br /&gt;'''Он је за [[јунак|хероје]], а не за убице!'''
** ''[[s:Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]]'', строфа 5.

* Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.
** ''[[s:Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]]'', строфа 1.

* '''Јер је [[отаџбина]] само оно куда'''&lt;br /&gt;'''Наш зној падне где је крв очева пала;'''&lt;br /&gt;И плод благословен рађа само груда&lt;br /&gt;Где су мач зарђан деца ископала.
** ''[[s:Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]]'', строфа 4.

* '''Само буктињама збори се кроз тмине;'''&lt;br /&gt;У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br /&gt;Преко палих иду пути величине;&lt;br /&gt;'''[[Слава]], то је страшно сунце мученика.'''
** ''Химна победника'', строфа 5.

=== ''[[w:Градови и химере|Градови и химере]]'' (1930) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Градови и химере]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Куинджи - Море. Крым..jpg|мини|Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и [[Бог]] једна истина срца.]]
[[Датотека:Vinzenz Katzler, The Takovo Uprising, 1862, Historical Museum of Serbia.jpg|мини|У [[Срби|Срба]] је одиста само [[светосавље]] спасло православље: идеја о цркви је била нераздвојна од идеје о држави.]]
[[Датотека:Girl with a Bible (Faith of Our Fathers).jpg|мини|[[Жена|Жене]] су велики чувари [[Вера|вере]], јер су сентименталне, јер имају [[Срце|срца]] и [[Машта|маште]], и то је једна страна њихове величине.]]
[[Датотека:Giovanni battista salvi called sassoferrato madonna and child d6272789052951).jpg|мини|Ми [[Религија|религију]] примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од [[Црква|цркве]] или друштва.]]
[[Датотека:Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|мини|Величина једног народа није у његовој историји, него у његовој [[легенда|легенди]].]]
[[Датотека:Zichy Mihály A démon fegyverei.jpg|мини|После скоро сваког античког великог рата настала је већа цивилизација; после сваког новог рата и за побеђене и за победиоце настаје од данас само периода помрачења и пораз цивилизације.]]
[[Датотека:Siemiradzki-Za przykładem bogów.jpg|мини|Дубоки људи никад нису разликовали [[љубав]] од религије.]]
[[Датотека:Politicians in the smoking room of the House of Commons; Wellcome V0011375.jpg|мини|На [[власт]] долазе људи једном механиком [[демократија|изборних система]] која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без [[морал]]а, без побожности.]]
[[Датотека:Down with the eagle (2).jpeg|мини|Где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.]]
[[Датотека:The Triumph Of Christianity Over Paganism. (Detail).jpg|мини|Истина [[Исус|Христова]] је била неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.]]

* '''Рђави људи не умеју да се смеју; а од смеха лице постане човечанскије и лепше јер постане светлије.'''

* Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом.

* Људи који се више не чуде, и ни у што не загледају по сто пута, то су несрећници који никад нису стварно ни видели ништа на овом свету.

* Има људи, који су у свом животу видели свега неколико залазака сунца, а још мање има људи који су видели свитање и оргије сунчевог изласка.

* Обожавају [[природа|природу]] само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу.

* '''Немогуће се уопште одрећи [[отаџбина|отаџбине]] и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе.'''

* Онај који мрзи Француску, није само лош по интелекту и некултуран човек, и простак, него је и лош и по срцу, неправедан и злочест неваљалац.

* '''Без велике маште нема велике љубави.''' Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада.

* [[Жена]] без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа.

* Ја мислим и да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред [[пустиња|пустиње]], јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном.

* Треба ли мору да захвалим што никад нисам био [[скептицизам|скептик]]? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. Зато га неће ни убити разум јер га он није ни саздао; а '''мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско.''' Вера, то је чиста сентименталност; јер не постоји идеја о Богу него осећај о Богу, и машта о Богу. '''Жене су стога велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине.'''

* '''Ми религију примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од цркве или друштва.''' Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

* Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока [[пријатељство|пријатељства]].

* Српски су свештеници били вође народа и војсковође у устанцима. '''У Срба је одиста само [[светосавље]] спасло [[православље]]: идеја о [[црква|цркви]] је била нераздвојна од идеје о [[држава|држави]].'''

* Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу [[шума|шуме]] и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине.

* Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих [[самоћа]].

* Бог убитава [[пустиња|пустињу]] и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље.

* [[Буда]] и [[Исус|Христос]] су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати.

* Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку.

* '''Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди.''' Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. '''Историја без легенде је убога, и кад је највећа.''' Због овог је српски народ виши данас од свију суседних народа: јер је сва његова историја у народним песмама претворена у митове, реке и планине пуне вила, хероји, као [[Милош Обилић|Милош]] и [[Марко Краљевић|Марко]], дигнути до ванчовечанског, а краљеви, цареви и кнежеви претворени у светитеље.

* '''Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.'''

* Рат се више не везује за карактере ни идеје; ни за амбиције и сујете; ни за маније и лудила појединих визионера. С временом он губи све идеалне стране старих утакмица у расној врлини и личној храбрости; и постајући усавршен, постаје одвратан. '''После скоро сваког античког великог рата настала је већа цивилизација; после сваког новог рата и за побеђене и за победиоце настаје од данас само периода помрачења и пораз цивилизације.'''

* '''Има жена које не носе свој чар у линијама лица, него у изразу лица;  ни у боји очију, него у погледу; ни у црти уста, него у осмеху; ни у говору, него у музици гласа; ни у формама тела, него у покретима.'''

* А у Делфима је [[:en:w:Phryne|Фрина]], сва гола, била представљена као Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да '''дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.'''

* Наше народне песме сам радије слушао по димљивим херцеговачким кућама гуслара, у тескобним крчмама поред пута или пред црквом после летургије, сав срећан што спадам још међу оне који су доживели да чују гуслара, што временом ишчезавају као што су нестали и њихови претходници који су на исти начин носили путних пет столећа [[Хомер]]ове стихове док нису били забележени и сређени у два велика епоса.

* '''[[Православље]] је било и остало вера невина и чиста, весела и полупаганска, пуна благородног јелинског духа за радост на земљи и мир међу људима, без својих инквизиција и Торквемада, вартоломејских ноћи и енглеских прогона.'''

* '''Код Срба [[светосавље]] значи идеју која уједињује веру, државу и нацију.'''

* Само глупаци су једини људи који своје погрешке не увиђају; јер када би глупаци увиђали своју [[глупост]], и они би већ тиме постали атинским филозофима…

* [[демократија|Демокрација]] више можда него и један други систем — као и данас, и као увек, била је у рукама једне духовне олигархије. Међутим, у нашем данашњем добу, '''на власт долазе људи једном механиком изборних система која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без морала, без побожности.''' Али у граду мудраца, владали су одиста мудраци.

* Земља је остарела; и људи, верујући у хиљаде [[истина]], не верују више ни у једну.

* Истина Христова је била, дакле, неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.

* Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузе. Запитах га одакле је. „Из Забуња, у руској Пољској… или у пољској Русији…” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега… Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за [[Косово]] и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља, који су ипак на свету учинили више добра него зла. Али сам се и питао: '''где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.'''

* Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише власеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. '''Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио.''' У средњем веку је српство и хришћанство било, дакле, исти појам. Као документ за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

=== ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Благо цара Радована]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|десно|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|десно|мини|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|десно|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|десно|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Страх, то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је [[отаџбина]] збир свих других љубави и осећања.

* '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[Фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

* Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

* Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.'''

* Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* […] '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* Љубав на свету одржавају само жене и песници.

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.'''

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.'''

* Жена је најбољи спасилац од чамотиње.

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.

* Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?

* […] не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. '''Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* Издајства, [[Револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала.

* [[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама.

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

* '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру.

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику отаџбину, и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти. 

* Жеђ за влашћу је снажнија него него жеђ за водом.

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* […] цела историја то је смена једне тираније за другом: борба између јаких за њихов рачун.

=== ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942) ===
* Никад се Хрвати нису могли да навикну на идеју да су они у Европи један мали народић, једва историјски.

* Хрвати никад нису имали својих народних песама. '''Срби су народ гусларски, а Хрвати народ тамбурашки; и док су Срби изграђивали своје [[Српске народне епске песме|славне епосе]], Хрвати су изграђивали поскочице.'''

* [[sr:w:Илиризам|Илирци]] су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити) да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију.

* Кад је Србија 1804. под [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], а затим под [[Милош Обреновић|Милошем]], дизала велике устанке за ослобођење Балкана, и кад су стварали прву хришћанску државу у нехришћанском и варварском царству на европском Истоку, ни један Хрват није, као Словен или Хришћанин, дошао као добровољац да помогне тај Устанак У Србији су се јављали осим Црногораца, још и Херцеговци, који су дали једног славног војводу; и Маћедонци, који су дали две војводе; и Босанци, који су дали великог песника [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]], Тиртеја овог Устанка; и Бокељи; и Војвођани; који су давали веште официре и учене саветнике; чак и Грци. који су се солидарисали са својом ''Хетеријом'', и дали Србији једног свог хероја, Ригу од Фере. Само ни једног Хрвата ни од спомена! — Није дошао онамо Хрват добровољац ни кад, је Србија доцније војевала 1875. са Турском, ни 1885. са Бугарском, ни 1914. са Аустро-Угарском! Напротив, најкрволочнији на Дрини и Церу, на фронту, а нарочито по српским селима, били су Хрвати…

* Југославизам је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.

* Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.

* Српски народ, а то је не само Србија, него и цело Уједињено Српство, место да се 1918. формирало у једну огромну и етнички хомогену групу, и следствено у једну велику државу, примило је на себе дужност да пристане на границе Југославије које су само на мору имале дужину од ништа мање него 1.000 километара од Сушака до Улциња; а на суху, двоструко толико, од Ђевђелије до Крањске! За одбрану онолике обале, требала би једна прескупа ратна морнарица какве од великих сила, а какву ми никад нисмо могли ни замислити са нашим малим буџетом. За одбрану сувоземне онако бескрајне границе, требала је тако исто војска једне велике силе, са оружањем, које је изискивало огромне трошкове, и за набавку и за уздржавање!

* Уопште, ни о каквим заједничким херојствима нису Хрвати дали да се говори широм целе њихове земље. '''Они су окретали чак на смешно српску ратничку историју, славу српске војске, која је била слављена као херојска и од свих непријатеља, а не само од пријатеља.''' Не признавајући да је ишта Србија допринела ослобођењу њихове земље, један хрватски министар, др Крајач, повикао је једном цинично у Скупштини, и то кратко након уједињења: „Реците нам колико кошта та крв коју сте пролили за Хрватску, да вам је платимо…”

* '''Никакав њихов производ, ни природни ни индустријски, није био Србији неопходан, пошто је Српска Земља имала све исте природне производе и сама у изобиљу; а индустријске је могла јевтиније набавити из Мађарске и Италије.''' Међутим, Хрватска своју индустрију није могла продати ни у Италији, ни у Мађарској, пошто су обе индустријски богатије; а могла их је продати само српским аграрне.

=== ''[[s:Лирика|Лирика]]'' (1943) ===
* Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br /&gt;Али те стигне дух који те слути;&lt;br /&gt;Небо и земља не могу те чути,&lt;br /&gt;А у нама је твој глас од постања.
** ''[[s:Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]'', строфа 1.

* Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br /&gt;Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br /&gt;И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br /&gt;Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.
** ''[[s:Лирика/Богу|Богу]]'', строфа 1.

* А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br /&gt;Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br /&gt;'''Јер свака Истина духа знаде за границе,'''&lt;br /&gt;'''Једино наша Слутња стоји безгранична.'''
** ''Богу'', строфа 4.

* Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br /&gt;У грумен глине ужежене,&lt;br /&gt;Тад неће више бити међе&lt;br /&gt;Између тебе и измеђ мене.
** ''[[s:Лирика/Повратак|Повратак]]'', строфа 1.

== Цитати о Јовану Дучићу ==
[[Датотека:Slobodan Jovanović, by Uroš Predić (1931).jpg|мини|У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу. ~ [[Слободан Јовановић]]]]
[[Датотека:Matija Bećković, reading Serbian war newspapers from exile (Corfu, 1916).jpg|мини|Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити. ~ [[Матија Бећковић]]]]

* Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих. 
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:„Пјесме” Јована Дучића|„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901)

* Погледајте Дучићеву поезију, погледајте му прозу, и узмите да читате гдегод хоћете. Ништа разасуто, откинуто, пуштено, неодговорно, случајно — ни у садржини ни у форми. У данашње време, кад је дошло на ред да се, и дрско и бесмислено, прескачу све границе, негује сваки апсурд — гудалом слика и четкицом свира — у ово време кад је истина и одвише јака за душе, данас, нарочито, Дучићево је дело сведочанство дисциплинованог рада.
** [[Исидора Секулић]], [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36/1929/k002?fullscreen#page/123/mode/1up ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића''] (1929)

* Југословенско исељеништво треба да је поносно, што се у његовој средини налази највећи живи југословенски песник и један од најистакнутијих југословенских интелектуалаца. Јован Дучић је живи сведок наше велике националне културне вредности. Он иде у ред великих духовних својина, које је наш народ дао кроз векове. Син поносне Херцеговине, која данас, као и увек у нашим легендарним епохама, даје највећег отпора туђину и тиранину, он представља највише што је дао наш народни геније.
** Из чланка ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1941-08-20 ''Американском Србобрану, 20. августа 1941.'']

* Српски народ ће увек носити у свом срцу успомену на бесмртног песника, Јована Дучића. Вечито ће се сећати имена човека у коме су се у данашња тешка времена најбоље били изразили: поштење, образ, јунаштво, чојство, патње због народа, бол за изгубљеном Отаџбином и борба за њезино ослобођење.
** [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

* Дучић је сав живот провео у иностранству, али је мислим ипак био присутан у Србији. Срећан што је из Требиња које је имало, не једанпут, пресудну улогу у српској историји, Дучић је једнаким очима гледао на све српске земље, стављајући изнад свих Србију и изнад свега национално јединство (''Отаџбина није тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа''). Његово гледање на нашу судбину, не у једном тренутку и у једном крају, него свуд и кроз сву историју, било је у њега колико одређено толико непроменљиво.
** [[Милан Кашанин]], ''Судбине и људи''  (1968), стр. 226.

* Ваше дело је постало својина једног народа. Вашим именом се заклињу покољења. Али, кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би младићи и девојке тих далеких нараштаја хтијући да изразе оно што је најлепше у њима од бола и љубави, проговорили језиком ваше поезије, нашли исте, ваше, речи и усклике. То је судбина великих песника.
** [[Иво Андрић]], у посвети његових ''Приповедака''

* Његова песма ''[[s:Врбас|Врбас]]'', испевана поводом покоља Срба у Босни, биће забележена у свакој антологији нашег патриотског песништва, исто онако као [[Јован Јовановић Змај|Змајева]] ''Вила'', [[Ђура Јакшић|Јакшићево]] ''[[s:Падајте, браћо!|Падајте браћо]]'', [[Војислав Илић|Војислављево]] ''[[s:На Вардару|На Вардару]]'', [[Милан Ракић|Ракићево]] ''[[s:На Гази-Местану|На Газиместану]]''… '''У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу.'''
** [[Слободан Јовановић]] о песми ''Врбас''

* Последње речи Јована Дучића биле су ''Верујем у Бога и Српство''. Написао их је већ изнемоћалом руком у недоба, када је и у Бога и у Српство могао веровати једино Јован Дучић. У невреме, кад су се и Бог и Српство и Дучић нашли међу инкриминисаним појмовима његовога језика, кад су их, као цара Радована, ''спомињали још само људи који су полудели.'' […] Али, гле чуда! Јован Дучић се по трећи пут сахрањује и по други пут рађа, и то друго рођење указује се као истинитије, важније и славније од оног првог у Хрупјелима. […] Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. '''Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити.'''
** [[Матија Бећковић]], „Јован Дучић је и задужбинар”, у: Радослав Милошевић, ''Земаљско и небеско Јована Дучића'', Требиње: Удружење књижевника Српске: Подружница за Херцеговину, стр. 310–314.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Дучић}} 
{{Викизворник|Јован Дучић}}

* [https://balasevic.in.rs/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – Песме, Цитати, Књиге, Биографија, Занимљивости'']

*[https://wannabemagazine.com/najlepsi-citati-jovan-ducic-1-deo/ ''Најлепши цитати: Јован Дучић (1. део)'']

* [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/citati/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – цитати'']

{{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1874.]]
[[Категорија:Умрли 1943.]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Југословенски књижевници]]
[[Категорија:Југословенски песници]]
[[Категорија:Српске дипломате]]
[[Категорија:Југословенске дипломате]]
[[Категорија:Херцеговци]]</text>
      <sha1>0r17w3ooen0ur22bbetghhpug8vxqh1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Никола Селаковић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>18864</id>
    <revision>
      <id>67935</id>
      <parentid>63312</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T10:39:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>RoastPig</username>
        <id>5068</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>67935</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2537" sha1="keu36jzgv3kwo1vrrshj63jf9eipgme" xml:space="preserve">[[Датотека:Nikola Selaković in February 2026 (cropped).jpg|thumb|Никола Селаковић (2026)]]

'''[[w:Никола Селаковић|Никола Селаковић]]''' (30. април 1983) је српски политичар и правник.

== Цитати ==
{{цитат|Уставни суд Србије треба да се прогласи ненадлежним за утврђивање уставности Бриселског споразума између Београда и Приштине, јер се ради о политичком акту. Уставни суд није надлежан да оцењује политички акт, јер ће тиме преузети улогу Владе Србије за утврђивање и вођење политике.|24. јун 2014.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да се бојим Мишковића, никад га не бих узео у уста, а као што видите, немам никакав страх ни од њега нити од људи које плаћа. Не боји га се ни Александар Вучић и поносан сам што Србија, после дугог низа година, има премијера који се не боји Мирослава Мишковића.|10. новембар 2014.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Када будем видео првог новинара да добије информације испод стола и не објави их него пријави надлежним органима и каже казните те људе, ја ћу онда рећи да смо на добром путу.|4. април 2015.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да није [Стефана] [[Стефан Немања|Немање]] ми данас не бисмо били Срби, и да није Немање не бисте се ни ви ни ја презивали на „ић“.|27. јануар 2021.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Можете слободно да ме повучете за тај Генералштаб, ево као што то радите све ово време, слободно.|21. април 2026.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Никола Селаковић}}

{{DEFAULTSORT:Селаковић, Никола}}
[[Категорија:Рођени 1983.]]
[[Категорија:Српски политичари]]
[[Категорија:Српски министри]]
[[Категорија:Српски правници]]</text>
      <sha1>keu36jzgv3kwo1vrrshj63jf9eipgme</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>67936</id>
      <parentid>67935</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T10:40:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>RoastPig</username>
        <id>5068</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>67936</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2575" sha1="i5v41huv3pzxcqvkxujjlasq8pb19mu" xml:space="preserve">[[Датотека:Nikola Selaković in February 2026 (cropped).jpg|thumb|Никола Селаковић (2026)]]

'''[[w:Никола Селаковић|Никола Селаковић]]''' (30. април 1983) је српски политичар и правник.

== Цитати ==
{{цитат|Уставни суд Србије треба да се прогласи ненадлежним за утврђивање уставности Бриселског споразума између Београда и Приштине, јер се ради о политичком акту. Уставни суд није надлежан да оцењује политички акт, јер ће тиме преузети улогу Владе Србије за утврђивање и вођење политике.|24. јун 2014.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да се бојим [[Мирослав Мишковић|Мишковића]], никад га не бих узео у уста, а као што видите, немам никакав страх ни од њега нити од људи које плаћа. Не боји га се ни Александар Вучић и поносан сам што Србија, после дугог низа година, има премијера који се не боји Мирослава Мишковића.|10. новембар 2014.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Када будем видео првог новинара да добије информације испод стола и не објави их него пријави надлежним органима и каже казните те људе, ја ћу онда рећи да смо на добром путу.|4. април 2015.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да није [Стефана] [[Стефан Немања|Немање]] ми данас не бисмо били Срби, и да није Немање не бисте се ни ви ни ја презивали на „ић“.|27. јануар 2021.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Можете слободно да ме повучете за тај Генералштаб, ево као што то радите све ово време, слободно.|21. април 2026.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Никола Селаковић}}

{{DEFAULTSORT:Селаковић, Никола}}
[[Категорија:Рођени 1983.]]
[[Категорија:Српски политичари]]
[[Категорија:Српски министри]]
[[Категорија:Српски правници]]</text>
      <sha1>i5v41huv3pzxcqvkxujjlasq8pb19mu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Жан-Лик Меланшон</title>
    <ns>0</ns>
    <id>20772</id>
    <revision>
      <id>67938</id>
      <parentid>52780</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T11:43:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wyslijp16</username>
        <id>6621</id>
      </contributor>
      <origin>67938</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1681" sha1="7m5ort1mfakw8adg1ik55w5yg2ppam3" xml:space="preserve">[[Датотека:Mélenchon 2027 - 55262255527 (cropped 3-4).png|thumb|Жан-Лик Меланшон (2027)]]

'''Жан-Лик Меланшон''' (19. август 1951) је француски политичар.

== Цитати ==
{{цитат|Чуди ме да Французи, који живе на граници егзистенцијалног минимума, виде своје идоле у ​​милионским играчима који живе ван Француске да не би морали да плаћају порез овде.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ја сам за социјализам и братство, за љубав и за нежност, али кад треба да се обрачунаш са расистима и ксенофобима, е, не окрећеш други образ, мораш да удараш јаче од њих, мораш да победиш, као у бокс мечу.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|[[Француска]] нема будућности без Арапа и Бербера из Магреба.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Свако живо биће мора да издржи неку кугу. Краве имају муве, а ми имамо медије.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|[[НАТО]] ратови изазивају само политичке несреће, дестабилизујући читаве регионе, укључујући и Европу.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Жан-Лик Меланшон}}

{{DEFAULTSORT:Меланшон, Жан-Лик}}
[[Категорија:Рођени 1951.]]
[[Категорија:Француски политичари]]</text>
      <sha1>7m5ort1mfakw8adg1ik55w5yg2ppam3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>67939</id>
      <parentid>67938</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T11:44:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wyslijp16</username>
        <id>6621</id>
      </contributor>
      <origin>67939</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1681" sha1="iasxivi7evb9x6ly7brec64pt7zqx4r" xml:space="preserve">[[Датотека:Mélenchon 2027 - 55262255527 (cropped 3-4).png|thumb|Жан-Лик Меланшон (2026)]]

'''Жан-Лик Меланшон''' (19. август 1951) је француски политичар.

== Цитати ==
{{цитат|Чуди ме да Французи, који живе на граници егзистенцијалног минимума, виде своје идоле у ​​милионским играчима који живе ван Француске да не би морали да плаћају порез овде.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ја сам за социјализам и братство, за љубав и за нежност, али кад треба да се обрачунаш са расистима и ксенофобима, е, не окрећеш други образ, мораш да удараш јаче од њих, мораш да победиш, као у бокс мечу.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|[[Француска]] нема будућности без Арапа и Бербера из Магреба.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Свако живо биће мора да издржи неку кугу. Краве имају муве, а ми имамо медије.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|[[НАТО]] ратови изазивају само политичке несреће, дестабилизујући читаве регионе, укључујући и Европу.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Жан-Лик Меланшон}}

{{DEFAULTSORT:Меланшон, Жан-Лик}}
[[Категорија:Рођени 1951.]]
[[Категорија:Француски политичари]]</text>
      <sha1>iasxivi7evb9x6ly7brec64pt7zqx4r</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована</title>
    <ns>0</ns>
    <id>21669</id>
    <revision>
      <id>67934</id>
      <parentid>67743</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T07:56:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>67934</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="149357" sha1="fkbg7xzhj465jv95fjcqyapeexmg8jn" xml:space="preserve">'''''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]''''' је збирка филозофско-књижевних есеја [[Јован Дучић|Јована Дучића]], издата 1932.

== Увод ==
* Цар Радован је цар царева, владар судбине, господар свемира. Он носи златну секиру на рамену, јаше коња који је бео и висок као брдо под снегом, и на руци држи буљину са огњеним очима како би могао ноћу видети пред собом. О њему говоре у мојој земљи само људи који су полудели. Али су затим у њега поверовали и сви мудраци. 

* Где су његове палате и његови вртови? И где су његове беле жене, и његови брзи коњи, и његова свилена стада, и његови љути пси за стадима? Чувају ли његова врата људи или змајеви?

* Само лудаци, чији је он једини цар и господар, самодржац и покровитељ, знају путеве који воде у његово царство, и знају где су мостови преко којих се прелази и његове покрајине пуне сјаја и пуне музике. Јер је људски ум ограничен на оно што је видео и чуо, а лудило је једино безгранично и слободно од свих ледених закона свести и сазнања. Слобода, то је лудило; и само лудаци су слободни.

* Цар лудака, али и цар свију људи од акције и идеала! Цар оних који у лудилу срца или у лудилу мозга верују у невероватно и остварују немогућно!

== О срећи ==
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]] 
[[Датотека:Paul Barthel - Lesende Frau.jpg|десно|мини|Све књиге на свету требало би да буду књиге утехе, толико има несрећних на земљи.]]
[[Датотека:Raskolnikov by Boklevsky.jpg|десно|мини|Људи који мрзе, то су најпре глупаци, а затим кукавице, али никад хероји.]] 
[[Датотека:Europe a Prophecy, copy D, object 1 (Bentley 1, Erdman i, Keynes i) British Museum.jpg|десно|мини|Идеја о Богу јесте неизмерно пространство, појам о свеобимном и тоталном, какву никаква друга фикција не може дати; а слика о Богу је лепота, чак и уметнички ненадмашна.]]
[[Датотека:Friederich Nietzsche.jpg|десно|мини|Писци, као Ниче, окомили су се били на хришћанство како је оно омаловажило живот на овом свету, говорећи искључиво о другом свету, за који, међутим, нико не зна ништа. Али Ниче је овде био неправедан. И пре хришћанства је живот сматран за ташт, и то не само у Индији него и у Европи.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Hans Thoma - Der Krieg (1907, Städel).jpg|десно|мини|Зло и несрећа не долазе од Бога, него од човека.]]
[[Датотека:Miloš Obilić, by Aleksandar Dobrić, 1861.jpg|десно|мини|За сваку акцију треба храбрости, и што човек има више храбрости, утолико је шира и потпунија његова акција.]]
[[Датотека:Symboles Religieux.jpg|десно|мини|200п|Све су [[Религија|религије]] свете јер у свима њима људи траже узор и идеал за свој поштен [[живот]] и своје усавршење на земљи.]]

* Свакa је филозофија тужна. Ако говорите дуже о срећи, ви ћете се напослетку осећати помало несрећним. '''Нема ниједне велике истине човекове о којој се сме до краја мислити без опасности за своју мисао: ни о религији, ни о љубави, ни о смрти.'''

* Колико више размишљате о животу, све се више отварају његове заседе и проказују његова беспућа. Зато '''ако много говорите о несрећама у животу, најзад више не видите живот него несреће.'''

* Ужаси живота постану једним делом наше судбине само ако се у њих нарочито удубљујемо.

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Најмање су срећни они људи који би имали све разлоге да буду срећни.

* '''Богатство није главни услов за срећу, ма колико изгледало да јесте.'''

* Све су велике среће случајне, и нема човека који је измислио једну срећу. Није тачно речено да је сваки човек ковач своје среће; тачно је, напротив, да је човек увек сам ковач своје несреће. Јер од хиљаду несрећа има само једна која нас сналази од Бога, а то је смрт, иако смрт није несрећа, или бар не највећа. Све друге беде су дело човеково, чак и сама његова болест. Зато ако су среће случајне, несреће нису случајне. '''За сваку нашу несрећу крива је или наша лакоумност, или наша гордељивост, или наша глупост, или наш порок. И за физичке болести су криве само наше духовне болести, нездраве и порочне мисли.'''

* Треба се чувати више себе него свих својих злотвора. '''Човек који за своје несреће криви другог, већ тим показује да је или малоуман или кривоуман; чак и рђав.'''

* Сваки човек може да увиди како треба да се одрекне хиљаду малих срећа па да дође до једне велике среће.

* '''Све књиге на свету требало би да буду књиге утехе, толико има несрећних на земљи.'''

* Ми смо истински добри само кад смо истински срећни. Несрећа квари срца и руши карактере. Ретко је било људи који су одолели отровима несреће и продужили да воле друге људе. Нарочито онај коме су други учинили несрећу, омрзне и недужне. Могу да не постану човекомрсцима само они несретници који своје беде не сматрају кривицом других људи, него само вољом божјом, што опет значи кривицом својом сопственом. Сиротиња је највећа несрећа зато што отрује човека таквим мржњама; а једна велика напаст човекова, то је што у несрећи добије рђаво мишљење о људима и погуби пријатеље.

* Мали људи не знају да треба бити великодушан не само према несрећним него и према срећним.

* Извор несреће човекове лежи у његовом егоизму, у том што хоће да увек други ради за њега. '''Бежање од рада и напора, то је највећи мотив борбе у људском друштву.''' Не мучити се сам, а зарадити богатство; и постићи велико богатство, да би тиме постигао највећу сигурност, и то пре свега сигурност да ни доцније неће морати да прави напор, пошто је напор највећа горчина људске судбине! [[Мржња]] међу људима је увек последица ове борбе ко ће кога потчинити, како би један радио а други уживао од туђих напора.

* '''Богаташ је перверзнији, а сиромах чеднији, јер перверзија долази од пресићености и лењости, а чедност долази од рада који је велики морализатор живота.'''

* Свака мржња је страх или завист. '''Мржња је најчешће страх, јер човек не мрзи, него само оног кога се боји.'''

* '''Прави виши човек не мрзи чак ни оног кога се боји.''' Мрзети веће од себе, то је осећање слуге према господару, а не господара према слузи; а мрзети слабије од себе, то је болест или пометеност. '''Мржња је, као и губа, болест убогих.'''

* '''Анализирајте сваку своју мржњу, па ћете је уништити самим тим што сте јој погледали право у очи.'''

* Ми смо увек неправедни кад мислимо и говоримо о другим људима, јер једне улепшамо својим симпатијама, а друге поружњамо својом антипатијом, а обе су подједнако инстинктивне и слепе. '''Најбеднији је човек који живи у мржњама на друге људе; тај се први исече ножевима које је сам изоштрио.''' Мржње расту као пролетње воде. Нико не може задржати поплаву мржње ако човек пусти на вољу не само машти, него и најмудријем размишљању о човеку којег мрзи. '''Људство је мрзело вековима и у име саме религије (која увек проповеда само љубав), и о којој се највише говорило и најдубље размишљало.'''

* '''Мудрац нема мржње. Наше мржње шкоде нам више него нашем противнику.''' Говорите рђаво о неком човеку пола сата, и ви сте после тога несрећни и отровани; а говорите пола сата о њему веома добро, и кад то не заслужује, и ви постанете мирни и блажени, чак и поносни на лепоту својих осећања, или бар на лепоту својих речи. '''Један услов среће, то је сугерисати себи љубав према непријатељу.'''

* Кад буду људи више размишљали о својим мржњама, онда ће увидети да се и правим путевима може ићи ка срећи, и да свака тријумфална кола не морају ићи преко згажених.

* Љубав за непријатеља, то је врлина велика колико и само частољубље. Ако је она и против природе, спасоносна је, јер не даје мржњи да нам одузме очи, и да нас поведе још у веће зло. '''Кад буду људи више размишљали о својим мржњама, онда ће увидети да се и правим путевима може ићи ка срећи, и да свака тријумфална кола не морају ићи преко прегажених.'''

* '''Ако човек својим непријатељима опрашта само њихову глупост, тим је опростио највећи део њихове злоће.''' Нема непријатељства разумног и племенитог, него само глупог и ружног. '''Људи који мрзе, то су најпре глупаци, а затим кукавице, али никад [[Јунак|хероји]].'''

* Има тренутака када се човек више плаши живота него смрти. То је најгрозније осећање које се може имати. То је врхунац очајања са којег се пада или у смрт или у злочин. Али ово значи и да је потребно више храбрости за живот, него што је потребно за смрт.

* Сваки успех и сваки добитак значи радост, али ни срећа није у сталним успесима, него само у остварењу једне централне намере. Зато није чудо што је скромност сматрана за срећу већ откад људи постоје.

* Безусловно, највећи је део среће у самоодрицању. '''Када би људи разумели колико мало је потребно да се буде срећан, избегли би тиме најгорче дане у животу.''' Несрећа је што нико не мери срећу према себи и својим потребама, него према другом, и то према најсрећнијем. Манија свих људи је да усвајају туђа мерила и за свој сопствени живот. '''Права срећа човекова биће ако постигне своје ослобођење од других људи; а ослободити се, то је најпре одвојити своју судбину од пресије туђих примера, дајући свом животу печат своје сопствене природе и својих укуса.'''

* '''Сваки човек има у свом животу много планова, али нема него један циљ.''' Ко размисли тај ће лако тај циљ наћи, јер је он у нашој страсти и нашој вољи врло изражен, иако често замагљен и неразговетан. Тај циљ, то је сва судбина човекова на свету. Као човек који се из дома кренуо у град, тако се човек из ништавила кренуо у живот за својим циљем сасвим јасним. Тим циљем стварно почиње човеков живот и њиме свршава, скоро у прецизан сат. Док год циљ није остварен, човек постоји, јер је сав у сили и акцији; а кад је најзад циљ постигнут, човек престаје да буде сила и акција, и постаје сам непотребан, чак често и штетан своме делу.

* '''Великим људима њихови велики циљеви никад не изгледају немогућни, и они их одиста постижу са истом лакоћом са којом и мали људи постижу своје мале циљеве.'''

* Најређи је случај човека који зна и шта хоће и колико може.

* Човек који види циљ, најјасније, тај је човек најсилнији. ''Номо unis ideae'', јесте најјачи човек, јер је сав концентрисан, неодољив, непобедан. То су често велики завојевачи, али такви су и велики артисти, обоје деца сунца и славе.

* [[Част]] је најтеже понова задобити ако се једном изгуби.

* Млади не знају шта имају и зато потцењују живот.

* '''За сваку акцију треба храбрости, и што човек има више храбрости, утолико је шира и потпунија његова акција.''' Храбар човек подноси мирно своје болове, и сличан је само у великом мудрацу. Храброст се огледа најпре у мерама  човековим према самом себи: неенергичан човек и кукавица пре би осудио Рим на пожар, и цео један народ на смрт, него себи причинио какав тежак случај. – '''Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе; и потребна је великодушност, коју он не може ни разумети.''' Кукавиштво је чак и крволочно: највећи тирани и убице били су плашљивци. Само је херој храбар, а само је разбојник плашљив; јер је херој духовно чист, а злочинац духовно поремећен. – '''Храброст се не огледа само у крупним питањима части и опстанка, него и у врло ситним односима, и где се год тражи несебичност и доброта.'''

* '''За цео наш унутрашњи живот треба да постоји нешто што је ван покрета и промене, нешто стално, и решено, и централно. Живот се не да друкче замислити него као затворен круг, ни човек друкчије него као средишна тачка у том кругу.'''

* Несумњиво, људству највише несреће праве глупаци. Највећа је беда што глупак не зна да је глуп, као што ни рђав не зна колико је рђав; а свет би можда био спасен кади би глупаци знали каква су несрећа за човочанство. '''Глупост је несумњиво у основи сваког порока и злочина.'''

* Од рђавих се можемо одбранити, али глупак је једини злочинац који нас унапред обезоружава.

* Човек лен воли да говори, а човек од акције воли да ћути, и не даје речима никакву цену. '''Реч је непријатељ замаха и полета.''' Довољно је да једну своју намеру двапут неком изговорите, па да она одмах за половину ослаби. '''Велике снаге су ћутљиве у човеку, као и у природи.'''

* Треба се већ из детињства учити шта је срећа и несрећа, као што се учи шта је дан и ноћ, јер се из великих примера у историји види да има у срећама сићушности, а у несрећама величине.

* Ћуталица, и кад је неинтелигентан, не изгледа глуп, јер изгледа бар замишљен; а простом свету изгледа и мислилац. Јер ако ћуталица не каже мудрости, не каже ни глупости, или их бар не каже у великом броју.

* Човек који ћути изгледа увек завереник и мизантроп, али човек који много говори, изгледа ветрогоња. И пошто људи не цене него оног кога се боје, поштовање иде за ћуталицу. Јер, безусловно, '''има мудрих ћутања која вреде више него и најмудрије речи.'''

* Проверите у свом животу да ли су вам нише добра донеле ваше најблиставије речи, или кад сте у извесном моменту прибегли ћутању.

* '''Никад човек не може да каже онолико мудрости колико може да прећути лудости, чак и глупости.''' Једино ћутање може да прикрије код човека страсти које су најнасртљивије и најштетније: сујету, лакомост, мрзовољу, осетљивост, мизантропију.

* Човек који пусти увек један размак у времену између питања које му се постави и одговора који треба да дадне, једини је који може да размишљено каже шта хоће. Он је већ тим одмерио колико један минут може да садржи памети и глупости, доброте и злоће. Само такав уздржљив човек избегне највећи број несрећа, несрећа које долазе од наше неспособности да увек будемо присебни, и да никад не будемо глупи.

* '''Људи који много говоре, шкоде и себи и другом.'''

* Кад би сви људи и жене говорили само четвртком, на свету би било много мање глупости и много мање зла; јер човек другом човеку увек више шкоди речима него делом.

* '''У речима увек има више лажи него истине, и више злоће него љубави; јер људи најчешће не знају ни сами шта кажу, ни зашто су нешто рекли. Реч доводи до више неспоразума, него што би било неспоразума да речи уопште не постоје.'''

* Човек се Бога боји већма него што га воли, и све га мање воли уколико га се већма боји. Али '''ипак је побожан човек у свом животу богатији него човек безверан: јер побожност, то је ипак имати на броју једно осећање више, а не мање.''' Идеја о Богу јесте неизмерно пространство, појам о свеобимном и тоталном, какву никаква друга фикција не може дати; а слика о Богу је лепота, чак и уметнички ненадмашна. '''Наш појам о Богу, то је најсавршенији од свих појмова који је људство могло имати: [[снага]], [[разум]], [[доброта]], [[правда]], [[милосрђе]]; а све ово под разним именима, и у разним сликама.''' Одрећи се оваквог идеала, значило би осиромашити живот и умањити себе. Негирати опстанак божји, то је или духовна или морална поремећеност, или перверзија какве филозофске школе.

* '''Све су [[Религија|религије]] свете јер у свима њима људи траже узор и идеал за свој поштен живот и своје усавршење на земљи.''' Ни у једној од главних религија данашњег света нема разлике у идеји о добру, него у сну о добру, и у речима којима је то казано.

* '''Бог као регулатор свемира, не даје се замислити него само као апсолутан регулатор и свега најситнијег у свемиру, па и човекове воље и духа. Без таквог духовног божанства не даје се замислити свет, а без моралног божанства не даје се замислити човек.''' Али ни једно ни друго се не да негирати. '''Може се рећи само да не постоји ништа, и према томе да не постоји ни човек; али да постоји свет и човек, а да не постоји Бог, то је апсурдум.''' Сказаљка на часовнику иде према сунцу, а човек иде према божанству, онаквом како га је био замислио.

* '''Срећа која долази из религије била је каткад велики извор блаженства човековог. Човек који верује у духовно и морално божанство, испунио је све просторе света нечим што га нигде више не оставља самог, и он затим није нигде препуштен слепом случају ни беспомоћно остављен непријатељу.'''

* Хришћанин је вековима ишао на губилиште шапћући молитву, или певајући побожну песму, често сматрајући своје мучеништво као широка врата кроз која се улази у блаженство и у вечност. Од првог мученика наше цркве, [[Исус|Христа]], цела је вера основана на примеру пожртвовања и херојства, у чему је и била њена снага и победа. Зато нема ниједне среће ни данас међу срећама човековим тако истински дубоке као што је ова религиозна срећа која се постиже у разговору с Богом, у погађању његове воље, и у служби његове намере: јер '''Бог, и да није стварност, он је најсавршенија човекова идеја о стварности. Верујем у Бога, у љубав, у пријатељство, у [[отаџбина|отаџбину]], у поштење. Да не верујем истовремено у све то, не бих имао разлога да верујем ни у једно од тога посебно.'''

* Многи велики човек није ни сањао у младости што ће постати кроз даље године.

* Свакако, '''више је жртава међу људима који нису мењали своје путеве, него међу онима који су их мењали.''' Живот је кула на брегу са које хиљаду прозора гледа на хиљаду страна видика. Једна огромна количина храбрости долази човеку од само ове идеје: да увек има још један пут ка срећи, а не само онај којим је дотле безуспешно ишао да је постигне.

* Човек који нема никакве славе у животу, ни духовне, ни грађанске, ни херојске, ни моралне, то је човек рођен под проклетом звездом. Јер сваки човек може бити велики ако хоће: ако не као генерал, а оно као војник; ако не као изванредан господар, а оно као изванредан слуга. '''Наша величина дакле зависи од нас; а величина је срећа тим што је величина.'''

* Многе су религије и филозофије проповедале мржњу на живот. Писци, као Ниче, окомили су се били на хришћанство како је оно омаловажило живот на овом свету, говорећи искључиво о другом свету, за који, међутим, нико не зна ништа. Али Ниче је овде био неправедан. И пре хришћанства је живот сматран за ташт, и то не само у Индији него и у Европи. [[Сократ]], [[Лукреције]], [[Вергилије]], [[Овидије]], [[Хорације]], [[Сенека]] – сви су веровали у ништавило живота, и говорили да је [[част]] још једино што вреди у животу, и, најзад, препоручивали самоубиство. 

* Хришћанство је чак одлучнији противник самоубиства и мржње на живот, него иједна друга религија или друга мудрост. Оно је чак пријатељ живота на овом свету, јер га је сматрало као предсобље другог живота и као припрему за вечну срећу.

* '''[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.'''

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима [[Отаџбина|отаџбине]], јер је отаџбина збир свих других љубави и осећања.

* '''Зло и несрећа не долазе од Бога, него од човека.''' Све беде међу људима то су несреће које учини човек самом себи, или ураде људи један другоме. У природи нема срећа и несрећа, него има само смрт и живот. Човек је највећа штеточина на земљи. '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* '''Нема ниједне религије која није безбожно рушила, као што нема ниједног човека који у свом животу нема неколико ситних злочина.''' Велики људи су нетрпељиви међу собом, јер су суревњиви, али мали људи су неисцрпни у својим злоћама према бољим од себе. Мали људи се увек шегаче с великим људима, а велики људи се често шегаче с крупним стварима.

* Кад се узме колико на свету има лудака, затим глупака, затим подлаца, и најзад безличних и безбојних људи, човек изгуби љубав за живот у таквом отрованом ваздуху. Толики број наказних учини да нам овај свет одиста изгледа најгори од свих светова; а додајте одмах још и да свему томе не може бити никад конца ни краја.

* Најбољи људи то су они који су према себи најстрожи, и који опросте другом и оно што не би никад опростили самом себи.

* '''Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.'''

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу [[Отаџбина|отаџбине]], породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* Човек културом постаје све више творац, и тиме се све већма приближује творцу света; зато ће идеја о смрти бити увек највећа противница идеје о Богу.

* [[Песник]] је човек вечите младости.

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Загорчавамо младост страхом од старијих, непрестаним радом за каријеру, мучним животом у војној служби, што упропасти најлепше године те младалачке величине и младалачке славе.

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

== О љубави ==
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:Dante and Beatrice (Osterely).jpg|мини|[[Песник]]ова је [[љубав]] свеобимна, а у тој свеобимној љубави је [[жена]] само најсавршеније уметничко дело.]] 
[[Датотека:Couple 01.JPG|мини|Љубав је сама себи довољна; љубави није потребна никаква друга слава него њена сопствена.]]
[[Датотека:Dante buvant les eaux de Léthé (1919) - Jean Delville.jpg|мини|Жена је највиши подстрек људског стварања. Она стоји у зениту наше мисли и акције; и њој се дугују све лепоте и величине људског генија.]]

* Љубавници су највећи утописти, а љубав је највећа утопија. У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо.

* О љубави се не може ни говорити паметно, јер љубав није ствар памети него осећања; а зато што је љубав истинска само кад је слепа, она не подлеже никаквим мерама разума. Жена се зато може само волети или не волети, али се не даје разумети; најбољи доказ, што се најмање познају двоје који се највећма воле.

* Претерано размишљање о нечем скрене мисао на беспуће, нарочито у стварима осећања. У љубави се нарочито испитује свака појединост, сваки покрет, свака реч, поглед, алузија. Заљубљен човек је мистик који живи од привиђења, који верује у чудеса, који не верује ни оно што је очевидно, који се бори с фантомима, који измисли највећи део својих срећа и несрећа, и најзад, који изгради планове без сразмера и без логике, сасвим противно свему како би радио да није заљубљен.

* Жена је ствар спола и срца, а не осведочења и филозофије. Ако од ње направите предмет мисли, онда је она изгубљена за ваша осећања.

* Често и све идеје које имамо о некој жени, долазе само од доброг или лошег искуства са неком сасвим другом и друкчијом женом. Најгоре говоре о жени они који су били најсрећнији у љубавима; несрећници су увек кратки у својим рефлексијама о жени. Писци и неписци, људи дубокоумни и људи малоумни, сви говоре о женама са уопштавањем; али жену највећма нападају баш људи који су најмужевнији и физички најстраснији. О жени говоре лепо и пристојно само људи по крви хладни и за жену равнодушни. Једино онај писац који жену не би напао у шуми, неће је напасти ни у књизи.

* '''У љубави, као и у религији, све почива на осећању и на веровању у невероватно.''' Заљубљен човек мисли да увек воли први пут, иако је пре тога сто пута волео; а догађа се чак да верује како је одиста само овај пут истински волео. Због овог нелогичног и неразумног, има у љубави толико несрећника.

* '''Људи који у љубав уносе одвећ срца, мање страдају, јер [[срце]] све позлаћује, и не види ништа што није добро.'''

* Никоме се не робује мрачније колико самом себи, јер наша себичност, то је тамница под земљом на којој нема прозора. Страдају у љубави и људи од велике маште, јер ако машта зида златне тврђаве на облацима, она отвара и црне поноре, и онде где нема понора. '''Љубав је најчешће једно велико маштање, јер смо измислили све врлине код жене коју волимо, и уобразили да су све среће могућне, и закључили да су све препоне ситне и незнатне.''' Човек који воли све жене, није заљубљен у женскост колико је у женскост заљубљен човек који воли једну једину жену: '''да човек одиста воли постојано само једну једину жену, потребна је машта која иде у привиђење и прелази у лудило.'''

* '''Песникова је љубав свеобимна, а у тој свеобимној љубави је жена само најсавршеније уметничко дело.'''

* Љубав је главни извор инспирације и акције песникове, јер је љубав и главни мотив његовог живота. Све што знамо о љубави, знамо од песника. '''Да није било песника, о љубави би се знало мање него о мржњи.'''

* Љубав је осећање које је резултат свих других осећања, збир свих могућности човекових, највиших и најчистијих. '''Љубав је највећи извор снаге за илузију, и најдубљи доказ моћи за акцију.''' Љубав је сведочанство здравог спола и дубоког морала: јер за љубав треба имати пре свега много физичке силе и неизмерно много доброте. Значи, могућности за утапање у другом бићу и другој судбини; прегорења за илузију и вере у идеал; радости да се живи двоструким и многоструким животом; и најзад, потребе да се изиђе из себе у нешто шире и веће и општије. '''Човек који љуби жену, виши је од човека који не љуби''', јер љубав за жену је већ документ моћи за илузију и за пожртвовање, доказ човекољубља, једно суверено осећање противно саможивости и искључивости. '''Човек који не воли жене, не воли ни људе.''' Волети, то је свеобимно осећање. Љубитељи жена, то су људи већ изражени у једној хуманој црти, која је чак врло дубока.

* '''Љубав је доказ интелигенције, јер човек без идеја и простак без васпитања, не могу бити заљубљени, пошто је љубав највећа мудрост и најфинија душевност.''' Љубав је зато увек била привилегија највиших душа, ако не и највећих духова.

* Жена у коју смо заљубљени, као и сама љубав, није нешто што постоји ван нас, него је нешто што постоји у нама, и што је део нас самих. '''Ми неког љубимо не зато што ту љубав заслужује потпуније и искључивије него ико други, него што смо ми на ту личност просули једно своје сунце које га је озарило и издвојило од свег другог наоколо на земљи'''. Ми љубимо, јер је наша душа препуна нежности, и наше тело препуно страсти; доказ, што то исто биће не бисмо волели у старости, кад већ наша заморена душа нема довољно нежности, ни заморено тело довољно страсти. '''Младост и љубав, то је све што има живот.'''

* Не жалим ништа на свету него што у младости нисам знао да сам млад, и да ми је то сазнање могло дати осећање супериорности над милионима најмоћнијих и најбогатијих људи. Нисам знао да сам некада био император Кине и цар Индије!

* '''Љубав је чак и херојство јер тражи жртве.''' Ако се питамо да ли смо љубљени у замену, и у истој мери, љубав је тиме пребројана и таксирана као монета и роба. Зато '''слепа љубав, то је једина љубав.''' За љубав треба невиности, колико и за религију. Само слепе очи љубави нађу највеће путеве судбине, као што се само затворених очију види лице божје у свој чистоти и величини. '''Ко није религиозан, не може бити ни истински заљубљен; и зато је у наше доба тако мало заљубљених.'''

* Љубав је, најзад, и највиши продукт културе.

* Што је већа култура једног народа, утолико је љубав дубља, јер је компликованија и фаталнија. Жена није више женка него личност, значи многострука лепота: уметничко дело, душа и дух. Због овог је осећање љубави тесно везано за нечију интелигенцију и доброту. '''Бити заљубљен, веровати у љубав као у небо, то је живети у највећој чистоти и крајњој сили доброте. Љубав је највећи степен свега што носи некористољубиво срце, највеће прегнуће, тотално самоодрицање, живот у другом бићу и за другу личност, усађену у зенит једног доба нашег живота.''' Зато је апсурдум и несрећа сумњати у нешто што волимо, па је апсурдум сумњати у жену ако је волимо. Љубав у сумњама, то је највећа беда и најчемернији парадокс божји, чак и непремостива фаталност за људе од срца и поноса. Јер, најчешће, колико је љубав већа, утолико је и сумња већа. Међутим, за пуну срећу у љубави, треба бити несебичан, и према себи крајње неосетљив: љубав искључује самољубље, и не поверује ни у оно што је очевидно. '''Идеал и није у стварима него изнад њих.''' Тешко срцу које узима сан о срећи као слику среће која је могућна. '''Нема среће која се не даје порушити у прашину, ако је само више тумачимо него што је осећамо.'''

* Велики човек сваки процес срца подигне неизбежно до процеса ума; и тако филтрирајући кроз мозак ствари сна и маште, оне постану безличне или чак сасвим избледе.

* Сви велики људи су били заљубљеници целог живота; и то не само песници, него и државници, и велике војсковође, чак и велики владари: [[Перикле]], [[Гај Јулије Цезар|Цезар]], [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]].

* '''Човек кад је истински заљубљен он је истински побожан, и мени је оваква љубав била најразумљивија.'''

* '''За велике људе нема ничег ни малог ни пролазног, и њима је зато потребна љубав само у једном оквиру бесконачног и вечитог.''' Затим, њима је потребна љубав у сталној грозници и у усијању, у вртоглавици и у вртлогу, зато што је љубав ватра у којој они све своје искују.

* '''Великог човека збуњује и заглупљује велико друштво, које, напротив, жену раздрагава, и због којег једино она чини и добро и зло. Велики човек лудује за оним за чим се више нико не отима: за мудрошћу и за славом после смрти.'''

* Љубав је сама себи довољна; љубави није потребна никаква друга слава него њена сопствена.

* Уосталом, '''жена не зна да поштује, него да воли. Жене не траже ни да ви њу поштујете, него да их волите.''' Поштовање за њих значи одсуство сваке љубави, нешто хладно и из главе, а не нешто проосећано и из душе. Оне верују да неког треба најпре волети, како би га затим истински поштовале, а људи мисле обратно.

* '''Обичне жене воле обичне људе, а само необичне жене воле људе са необичним одликама.'''

* '''Има извесних патриота због којих нам омрзне [[отаџбина]], и свештеника због којих нам омрзне црква и вера, и војсковођа због којих нам омрзне војска и херојство, и жена због којих нам омрзне љубав.'''

* Има одиста једно доба у људском животу кад све подсећа на љубав: сунчан дан, тамна ноћ, бура и тишина, новац и музика, цвеће и хероизам, мек диван, облак у небу, мушица у ваздуху. Тако жена постане средиште свих других покрета срца, мисао мисли, циљ циљева.  

* Заљубљеници могу да живе наврх планине на једном стаблу, у дну шуме у једној пећини, насред мора на једној дасци. Зато је љубав најискључивије осећање колико је и најпотпунији живот. '''Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.'''

* Жене почну да љубе само онда кад су вољене, или бар кад мисле да су већ вољене. Иницијатива љубави увек долази од човека. '''Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.'''

* Људи не знају колико жена често воли, и онда кад најмање изгледа заљубљена; и колико често свирепо страда, и онда кад изгледа највећма расејана; и док седећи поред каквог другог човека, изгледа мрачни издајник.

* '''Говорити о љубави, то је већ помало волети.'''

* Очевидно је да се сваки човек чуди ако није вољен. То је апсурдум. Има људи на које ни мува неће да падне.

* [[Љубомора]] је најбруталнији израз љубави физичке; уосталом, само су сексуалци љубоморни а једини сентименталци не знају за љубомору.

* '''Човек који воли само кроз спол, баца се у слепило после првог знака сумње, и тада је његова једина страст мрзети, мучити друге, осветити се.'''

* Љубоморан човек стварно измисли највећи део својих разлога за несрећу и своју и женину. '''Као глад, ни љубав нема очију; али љубомора нема памети'''. Човек који жену мучи љубомором, верује да се наплаћује за бол који му је она задала, а нико не може уверити да се вара у својој сумњи. '''Љубомора је зато један облик лудила.''' Најбољи доказ, што човек није љубоморан само на данашњицу, него је љубоморан и на прошлост те исте жене.

* Смех од свег срца није ствар заљубљених, нити смејачи изгледају способнији за дубоке ствари. Једно осећање, то је одиста увек један случај савести. И љубав је, као случај савести, осећање херметично и поносито. Заљубљен човек зато себи изгледа као обучен у злато, и даје себи изглед свечан и величанствен.

* Најмање има људи који верују да је жена сама себи довољна кад дође питање да брани њену часност. '''Човек, напротив, успео је да измисли и припише жени све одлике карактера које она у ствари нема, чак које су више човекове него женине.'''

* Све је зачето у љубави и сполу, као и дете. Ништа се не даје одвојити од општег принципа плођења. '''Жена је зато највиши подстрек људског стварања. Она стоји у зениту наше мисли и акције; и њој се дугују све лепоте и величине људског генија.''' Оно што је снага човекова у садржини, женина је снага у форми. Човек њу оплоди телесно, а она њега плоди духовно.

* Један државник, Кавур, рекао је: како онај који не зна да говори са женама, не зна да говори ни са парламентом. Значи, да '''за велике гомиле, као и за жене, треба исти љупки и завођачки језик љубавника.''' Свакако, ретко је ко био велики писац, а да није имао изванредне љубавнице.

* Ако волимо кроз живот десет жена, ми смо у свакој од њих волели један део баш те илузорне жене. […] Све што песник каже у песми жени коју љуби, то је увек речено под мађијом те илузорне и наслућене и далеке жене, у чијем зрачењу живе све друге жене, и сијају све ствари на земљи.

* Ми смо сви робови једне силе страшније него што је и мржња, и која са цивилизацијом постаје само замршенија и кобнија. А зато што је љубав једна фатална и натчовечанска сила, људи су љубави признали њено божанско порекло. Песници су љубави дали још и више: они је сматрају као нарочито божанство, које постоји ван човека, и изнад човека. Она је сила безмерно моћнија од нас, као, уосталом, свака сила природе. Али та моћ дејствује кроз човека: час градећи а час рушећи. '''Ово божанство, највиши, принцип човековог стварања и принцип плођења људске феле, прожима људску мисао у облику светлости, узрујава људску крв у облику топлоте, и разграњава људски ум као божански сок који подиже шуме у пустињи и оплођује жива бића на дну мора.''' Љубав и смрт, то су једина два принципа раширена на сваком делићу света.

* Вера је била дигла љубав за жену до изванредне чистоте, и због тога је љубав отишла затим и до витештва, као никад дотле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.''' Према томе би човек био више телесан, а жена више духовна. Међутим, човек не осваја жену дубином својих речи, колико начином свог говора, бојом свога гласа, завођачким елементима своје конверзације. Али се ипак само кроз тело иде у душу; нема љубави која није сполна. Љубав која није сполна, може постојати само међу недовољно сполним и физички слабим, али не међу нарочито чедним и нарочито идеалним.

* '''Љубомора је једна слепа сумња, налик на животиње за које се зна да живе без очију.'''

* У највишем броју случајева, љубоморан човек, то је онај који верује да је жена јача од њега, и да јој он није довољан. '''Стога је љубомора само један страх, а љубоморан човек је кукавица.'''

* '''Сви су велики уметници, и у слици и у песми, већма сликали своје снове него своје истине. Да није било тако, свет би одиста изгледао много мање леп него што изгледа.'''

* '''Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав.''' Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* Три ствари увек иду заједно: [[младост]], [[лепота]], [[љубав]].

* '''Љубав је, као и владалац, највиша кад највећма прашта.''' Љубав је искрена једино ако се налази сва у предмету који љуби, а не у принципима који су изван љубави. Овакво дизање љубави изнад свих принципа, баш и јесте тај неизмерни и суверени тријумф душе над духом.

* Било је љубави које су извесним људима из основе преиначавале карактер и ум, оплеменивши људе бездушне, учинивши побожним људе безбожне, и направивши херојима људе обесхрабрене. '''Само велике љубави су инспирисале велике акције.''' Права љубав је један цео низ великих случајева, чак и у животу обичног малог човека. Још и више: '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

== О жени ==
[[Датотека:Philippe-Jacques van Brée - Laure et Pétrarque à Fontaine de Vaucluse.jpg|right|thumb|[[Љубав]] на свету одржавају само [[Жена|жене]] и [[Песник|песници]].]] 
[[Датотека:Jan Frans Portaels (1818-95) - A Sicilian Bride - RCIN 406232 - Royal Collection.jpg|мини|Први знак да једна [[жена]] одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна [[жеља]] да добије [[дете]] од човека којег воли.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Genrich Ippolitovich Semiradsky - Roma, 1882.jpg|right|thumb|Жена [је] у стању да се целом свету покаже гола, кад би знала да је цео свет нашао [[Лепота|лепом]] као богињом.]]
[[Датотека:&quot;Here's looking at you!&quot; - Lou Mayer ; painted by Lou Mayer. LCCN2011649838 (cropped).jpg|мини|Жена је за нас једно пијанство крви кад смо млади, или болест дегенерације кад смо стари.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|right|thumb|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]

* Побожна жена је неизмерно скрушенија него човек, јер верује да је прогони једно око од којег се не даје ништа сакрити.

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Лукавство је доказ слабости и страха, већма него злоће и злонамере.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* '''Љубав на свету одржавају само жене и песници.'''

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Физичка лепота човекова је једна велика срећа његова, и међу људима, а не само међу женама.

* '''Лепе жене су мање склоне пороку него ружне.''' Лепотица се задовољава дивљењем и обожавањем своје околине, а ружна тражи уточишта у првом љубавнику који је буде сматрао да није ружна. Зато су ружне жене већма заузете напором да се допадну, него лепе, којима то успева и без напора. Први човек који такву ружну жену нађе да је лепа, и који јој то покаже, постаје њен неодољиви господар. Да би се допале људима, ружне жене постају музичарке, списатељице, сликарке, филантропи, а сада чак и парламентарци.

* Лепотице имају скоро увек ружне гласове, као лабудови и паунови, који су најлепше али и најглупље и најсујетније птице.

* Лепота физичка, то је неоспорно једна племенита човекова врлина. Уосталом, телесна лепота је само спољни израз виших унутрашњих човекових лепота, јер лепота није никад била особина зликоваца и неваљалих жена; и неоспорно, увек поред физичких лепота у истом човеку борави још неколико било душевних или духовних квалитета првог реда. 

* '''Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.'''

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Најлепше очи има словенска жена, јер увек изгледају зачуђене.

* Љубав идеална је продукт вере и културе, и одржава се насиљем над собом.

* Има жена морално коректних, не из љубави за човека и за морал, него само зато што су по карактеру пасивне, или што љубави не дају никакву цену. Друге су опет моралне из удобности за себе, или изи одвратности за јавну бруку. А треће су моралне из крајњег непознавања порока. Свакако, физички морал обично није у природи ни укусу женином колико је у укусу човековом: доказ, '''што је жена у стању да се целом свету покаже гола, кад би знала да је цео свет нашао лепом као богињом'''. Уосталом, оне не пристају да разголићују себе, и да носе своје голе груди као на послужавнику. '''С временом је жена постала детеубица.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Жена је за нас једно пијанство крви кад смо млади, или болест дегенерације кад смо стари. 

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* Најсрећнији су у љубави они који су изгубили смисао о себи и својој цени. Људи од највећег успеха код жене, то су они који трпе највиша унижења.

* [[Глупост]] је у природи, и најпаметнији човек не успе да томе увек избегне, али жена је глупа само по изузетку. '''На десет људи има један уман, а на десет жена има једна глупа.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.''' На стотине људи нема ни половину који су љубоморни из страха да не би изгубили жену коју воле, него су љубоморни из охолости према себи, и из страха да сами не буду понижени.

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* Човек влада женом само кад влада собом; а ми владамо собом само кад више мислимо него што осећамо. А нарочито кад мање говоримо него што бисмо и сами хтели рећи.

* Паметан се човек ожени на време. У младости је брак ствар љубави и спола, а у старости је ствар слабости и страха од самоће.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.''' Био сам често са једним младим страним краљем пре него што је био протеран из своје земље. Ја сам тад мислио, каква је то несрећа изгубити једно краљевство. Али сам брзо себи додао: „А ја сам изгубио младост, што је нешто још више…”

== О пријатељству ==
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:Alphonse Osbert - La Solitude du Christ.jpg|мини|Самоћа није него за људе изабране. Великим духовима ништа не може да замени њихово сопствено друштво са собом; велики духови су највећма усамљени када су у друштву других и различнијих људи него што су они сами.]]
[[Датотека:Eugene Guillaume - the Gracchi.jpg|мини|Испиташе Гаја Блосија шта је он био у стању да учини за свог пријатеља [[w:Тиберије Семпроније Грах|Граха]]. — Све, одговори Блосије. — Зар и да запалиш храмове? Он ми то не би никад наредио. — Али да ти је наредио? — Ја бих запалио храмове. […] Право пријатељство је дакле изнад разума и дубље од разума.]] 

* '''Над светом лежи досада као дебело море над земљином кором.''' Толико је досада неизмерна на земљи, да човек увек тражи неког да га разоноди. Да види човека, макар ког! Да говори, макар с ким! И да разговара, ма о чему! И да иду, ма куда! Човек одлази у друштво више из досаде него из сујете. Иначе ништа не би могло ни да објасни опстанак друштва, бар оваквог као што је данашње, које нам одузима новац, дух, време, карактер, жену. Јер би се, одиста, могло без толико људи, жена, речи, лажи, обећања, компромиса. Овакво друштво, то је несрећни свет који сам себи загорчава живот, као коцкар и пијаница.

* Велики део света не тражи уметност да се њоме инспирише за велике акције, него да њом растера очајну досаду.

* '''Жена је најбољи спасилац од чамотиње.'''

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* '''Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.'''

* Друштво је човек измислио да се одалечи од озбиљних размишљања која одводе у оно што је болно и тешко, а то је филозофија о животу.

* Одиста, самоћа није него за људе изабране. Великим духовима ништа не може да замени њихово сопствено друштво са собом; велики духови су највећма усамљени када су у друштву других и различнијих људи него што су они сами.

* Човек је најстрашљивија животиња, јер се боји и најслабије друге животиње.

* Човек тражи пријатеље кроз цео живот, и онда кад то чини и без доброг плана и без доброг начина. Ово је често и разлог највећих несрећа, јер падамо на лажне пријатеље који су опаснији од непријатеља, зато што носе маску на лицу и нож у рукаву.

* '''Ко се ослободио досаде и страха, постао је питом и племенит.'''

* Међу најлепше примере историјског пријатељства спадају извесно примери двојице српских витезова, Милошевих побратима, који су отишли с Милошем да сва тројица заједно погину у турском табору, и то за [[част]] Милошевог имена. Овакав пример не постоји ни у ''Илијади''.

* Треба бити пријатељ само добрих. 

* Кад су после осуде Граха похватали и његове пријатеље, тад сенатори најпре испиташе Гаја Блосија шта је он био у стању да учини за свог пријатеља Граха. — Све, одговори Блосије. — Зар и да запалиш храмове? Он ми то не би никад наредио. — Али да ти је наредио? — Ја бих запалио храмове. Монтењ додаје овде своја фина опажања, говорећи да су ова два човека, Грах и Блосије, били више типични пријатељи него типични патриоти; и више лични пријатељи један другом, него пријатељи своје [[Отаџбина|отаџбине]]. '''Право пријатељство је дакле изнад разума и дубље од разума.'''

* '''Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?'''

* Право пријатељство, оно које иде до хероизма, постоји само међу младим људима. Само се у младости издашно и свесрдно деле среће и несреће, задовољства и порази. '''Младост, то је једино краљевско осећање.'''

* '''Човека већма увреди оно што сте о њему рђаво рекли, него икакво зло које сте му учинили.''' Лакше се измире људи завађени после битке или непријатних дела, него после речи у којима је било увреда. Рђаво дело је нестало онога часа кад се преко њега прешло, јер се рђаво дело може поправити добрим делом; али се ружне речи не могу исправити лепим речима.

* Одиста, не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. '''Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* Треба непријатеља задужити ма чим било. И оно што у људима постоји зверско, не може се укротити никаквим поклоном, колико се то може укротити лепом речју. Уосталом, никад човек према човеку није праведан: ни кад воли ни кад мрзи.

* Грци су у Теби светковали празнике пријатељства, а Срби су се у својим црквама венчавали побратимством. '''И старогрчки и српски епоси истичу пријатељство и побратимство са усхићењем.''' За пријатељство су способне само младе расе као што су за пријатељство способни само млади људи, јер пријатељство, то је једна форма херојства. Зато су и стари Грци и Срби испевали своје ненадмашне епосе у вековима када су били млади.

* Србин је израђенији као тип пријатеља него као тип непријатеља; он за личног непријатеља сматра чак и човека с другог краја света, само ако не дели његово мишљење.

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Пријатељство мора поново да постане предмет школе. Погледајте само у свом личном животу колико смо мало среће постигли ако ту није било учешћа наших пријатеља, а колико смо невоља претрпели само у њиховом одсуству.

* '''Добро је избегавати чест сусрет са непријателем, али и са пријатељем.''' А за услуге боље се понекад обратити непријатељу него пријатељу. Има случајева где смо од непријатеља направили пријатеља само тим што смо му дали прилике да нас обавеже. Човек природно воли оног коме је учинио добро, јер онда у том другом човеку има нешто и од његовог дела и од његове лепоте.

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* Највећа је несрећа кад човек мора ставити на пробу своје пријатеље. Треба имати снаге и не тражити их баш онда када нам највећма требају.

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Глупаци нису добри људи, и не треба себи о њима правити много илузија. Прост човек се брани лукавством, као што се културан човек брани памећу.

* '''Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.'''

* Велика је беда човекова што ни памет ни врлина не силазе с оца на сина, али је још већа беда што ни памет ни врлина нису онолико заразне колико глупост и порок.

* Није рђавом човеку довољно да отме ваш положај него да вас истовремено упрља и уништи; нити му је довољно да седне на вашу столицу, него да седне на вашу гробну плочу.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* Рђави људи беже од пријатеља, јер, по инстинкту, беже од истине; а пријатељство је једна крупна истина, зато што је гола искреност. Рђав човек бежи од пријатеља, јер се пред њим осећа провидан и без маске; и не усуђује се говорити пријатељским језиком у којем се све брзо прокаже, и све лако осети.

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* '''Словени су најинтимнији пријатељи, јер су најдушевнији људи.'''

* Глупаци су по правилу лукави, а умни су по правилу наивни и лаковерни.

* Мали човек живи у својој глупости безбрижно и спокојно, као свилен црв у својој сјајној чаури. Само велики људи имају велика разочарења; и најчешће су несрећни зато што принципе живота свагда стављају изнад случајности живота.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

== О младости и старости ==
[[Датотека:&quot;Cleopatra&quot; by Edward Mason Eggleston, 1934.jpg|десно|мини|[[Жена]] хоће брза и бесна освајања која може учинити само врло млада жена. Јер ретко која жена хоће да освоји духом, још мање душом, најмање добротом. Зато нема кобније судбине него што је судбина једне лепотице.]] 

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* Сваки је закон [[тиранија]], а свака је утопија идеја.

* […] данас се нико и не признаје старим. '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* Племените ствари не старе него само промене изглед, често чак и на лепше. '''[[Лепота]] има све сезоне као и природа, али нема сезону пропасти, као што је нема ни природа.'''

* '''У старости се прокажу на лицу карактер и душа човекова, као што се прокажу рељефи једног брега тек у зиму кад изгуби шуму и потпуно оголи.''' Има лица која са старошћу добију нешто светитељско или мудрачко, друга мученичко и болесничко, а трећа животињско и зверско. Знам рђавих људи и рђавих жена којима се у младости није распознавао на лицу њихов карактер, јер је младост свагда и у свему једна неизмерна лепота. Али та су иста лица добила у старости изглед одвратан и ужасавајући, црте злочесте, поглед крвнички. Тако и ћуд и сва осећања добију у старости само њихов отворен и очит израз. '''Умни и благородни људи постају дивни старци с којима је радост долазити у додир.'''

* […] старост, као огледало, прокаже шта је човек био унутрашње целог свог века, и онда док је маска младости могла још да прикрива сву наказност која је стајала иза ње.

* Треба имати много мудрости, па знати остарети без ружноће, без пакости и без туге, три кобне ствари које иду заједно. 

* Савремени културни човек све мање признаје старост, јер свој живот мери више духовним мерилом него физичким способностима.

* '''[[Младост]], то је, пре свега, света ватра.'''

* Човек који воли жене никад не остари; а човек који тражи друштво младића, никад не тугује. Треба увек тражити женско друштво, ако и не женску љубав.

* [[Александар Велики|Александар]] је лепо рекао да не броји своје године него своја дела. То је одиста једино како не могу да одговоре ситни људи, који све раскивају у ситни новац.

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* Одиста, најмање је старост сметала људском генију у његовом стварању; зато се старости не морају плашити даровити људи, него само недаровити плашљивци. За духове који су светлили међу људима, скоро никад није било сумрака.

* Човек о несрећи и не говори друкчије него имајући увек очи на најцрњем случају.

* […] '''воља и акција, то је једини живот.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* У витешком средњем веку су ратници облачили и себе и коња у тешки челик, а данас се људи боре отворених груди пред највећим машинама смрти, и пред отровним гасовима, и лете хиљаде метара високо у ваздуху, и спуштају се у велике морске дубине.

* '''Млади политичари се боре међу собом увек за нешто што ће тек постати; а стари политичари се свађају расправљајући само старе рачуне и стара злопамћења.'''

* Жена хоће брза и бесна освајања која може учинити само врло млада жена. Јер ретко која жена хоће да освоји духом, још мање душом, најмање добротом. Зато нема кобније судбине него што је судбина једне лепотице.

* Истински млад човек хоће увек да умре за оно што воли, и нема времена да мрзи.

* Религије, које су најдубље мудрости, често су говориле усхићено о животу, али никад нису говориле о смрти с ужасом или с понижавањем.

* Кад питају неког колико му је година, то је исто толико безумно као да га питају колико је њему килограма; јер ни године ни килограми не значе ништа за човекову духовну и моралну снагу, а она се једина може узимати у обзир.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* У српској историји, која је цела само један животопис великих хероја, опевају се старци хајдуци, као Старина Новак и Мијат харамбаша, и као што се и у косовској епопеји опева велики јунак старац Југ Богдан, величанствена иако, нажалост, недовољно изграђена личност.

* Издајства, [[револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Хероји ако не погину, обично доживе дубоку старост. Старост је, дакле, једна привилегија храбрих и мудрих, а то иде на њену велику [[част]] и понос.

* Потомци живе не само од [[легенда|легенди]] својих предака него и од оног што су ти преци открили по рудницима, подигли у зградама, саградили у путевима, оставили у готовом новцу, завештали у науци и уметности.

== О песнику ==
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]] 

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала. 

* '''[[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.'''

* Има и филозофа који су веровали да је космос могао постати без учешћа божјег, што би могло значити да је могао постати и без његове воље, и против његове воље, по једном закону чисто механичком, који је сам себи довољан. Али ја не познајем ниједног песника који је био безбожан, и веровао да је грађевина постала без грађевинара. 

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* […] песник и кад сумња, он верује; јер је сумња један осећај, а не мисао. Ни атеизам није право одсуство религије, то је индиферентност. Песници су баш, напротив, најпобожнији међу људима.

* '''Песник безбожан не да се ни замислити.'''

* Идеја о божанству јавила се, извесно, у својој чистоти и величини само кроз уметност: чим је примитиван човек почео да ствара, он је добио идеју о стварању, а видећи себе као творца једне ствари, он је тражио да позна и творца свих других ствари, питајући се откуд и све друго око њега.

* Баш најбољи патриоти говоре често о својој земљи с оваквом дубоком горчином, зато што је њихов идеал о отаџбини виши него отаџбина њиховог времена, а нарочито него њихови савременици. Они који све хвале, или су незналице, или лажови, или циници. '''Хтети све савршено, то је највеће осећање љубави.'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* Песник је најчистија груда своје земље. Обичном човеку може отаџбина изгледати једна предрасуда историје. Одиста, земља коју зовемо отаџбином може данас бити малена, а сутра велика; данас на северу, а сутра на југу; данас једнорасна, а сутра састављена од више раса; значи, нешто што не представља ни једно исто земљиште, ни исту климу, ни исту крв.

* […] предмет човекове љубави за отаџбину који се мењао временом по форми, ипак се није мењао по суштини; и та љубав је стара колико и историја човекова.

* Ми волимо своју земљу и кад не волимо своје суграђане; и ми волимо свој родни град и онда кад нас прогна из себе, као што је био случај [[Овидије|Овидија]] и [[Данте Алигијери|Дантеа]].

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* […] хероизам није само један случај физички пред смрћу, него и духовни пред животом: има свакодневних моралних храбрости које су страшније и лепше неголи и физичка храброст на бојном пољу.

* Херој и песник, то су два близанца и два најсавршенија узора људског соја.

* Илузија о животу, то је читав оптимизам космички. Зато је оптимизам одлика младости, а песник је увек млад, често и увек дете.

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама. 

* '''Уметност се не даје објаснити него само осетити.'''

* Има велики број људи који би радије вукли лађе него читали песме, или посматрали слике.

* […] кад један песник постане одиста велик, он постане филозоф; а чим један филозоф постане одиста велик, он постане песник.

* '''Критичар треба да пише само о добрим уметницима и добрим делима; а он је користан само кад хвали. О рђавим се писцима нема шта рећи, као ни о најбољим.''' О рђавим писцима пишу само рђави људи. — Критичара мрзе подједнако и рђави и добри уметници. Рђави писци се боје његовог знања, а добри писци се не боје његове памети, него његовог злог језика.

* Нису капиталистички ратови, као овај 1914, у стању да уроде регенерацијом људске мисли и срца, него напротив. Само ратови духовни и душевни, а то значи само дубоки покрети религиозни и филозофски могу бити иницијатори нових идеологија и нових сензибилитета.

* '''Најлепша песма једног песника има увек изглед молитве; и најлепша слика једног сликара има изглед иконе. Све су уметности одувек биле у служби религије. Зато је лаж у дну сваког оног покрета који не долази из најдубљих човекових извора вере или сумње.'''

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Нема великог књижевног дела које није поникло из бола. Нема великог стварања без великог бола. Све се родило из бола и крви, као и дете.

* Новац и слава, то су две најкобније похлепе; за новац се срља у срамоту, а за славом се срља у смешно.

* '''Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.'''

* Најбољи је онај писац, који мисли да би свако своје дело требао да изнова напише.

* Љубомора према жени изгледа истог порекла као и завист према човеку.

* Скромност великих људи треба да буде у том да сакрију као порок оно што је у њима божанско.

* '''Само људи великог срца цене људе великог ума.''' Има људи генијалних срцем, као што има људи генијалних умом; јер се срцем и ствара више него умом.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

== О херојима ==
[[Датотека:Battle of Kosovo, Adam Stefanović, 1870.jpg|мини|На [[Косово|Косову]] се бију војске српске за идеју небеску против идеје земаљске. На Косову су се бориле не само две војске, него и две идеје: европска против азијске, хришћанска против нехришћанске, идеја права против идеје силе.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]
[[Датотека:Milos Vojinovic and the Maidens.jpg|мини|Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.]]

* '''Сваки човек је [[јунак|херој]].''' Још и више: сваки је човек херој у много случајева; чак и већма него једном дневно. Није човек херој само кад свој живот ставља на коцку, него је он херој и у небројеним малим случајевима племените храбрости. Али обично херојем називамо човека који сав жртвује себе за добро других; а такав човек је за старе народе био божанствен.

* Наш је [[Милош Обилић|Обилић]] херој ослободилац, дакле, херој свештеног карактера.

* […] на [[Косово|Косову]] се бију војске српске за идеју небеску против идеје земаљске. На Косову су се бориле не само две војске, него и две идеје: европска против азијске, хришћанска против нехришћанске, идеја права против идеје силе. [[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].

* Да се наша војска одмах покорила султану и Антихристу, то би била победа земаљског царства над небеским. Азијске војске тукле су се на томе пољу не за победу једног идеала, него за победу једне мрачне страсти. Они су били силни војници, али зато нису били хероји. '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Херојство и [[храброст]] нису једно исто, храброст може бити без херојства, али херојство садржи у себи обоје: и храброст која је слепа сила природе, и идеју која је сила свесног и доброг генија.

* Херој је пре свега карактер. Инстинкт за живот, који је урођен човеку, постане у њему мањи и слабији него човекова љубав за идеал, која, међутим, човеку није урођена, него само створена историјом.

* Има дакле хероја и хероја, а има кукавица и кукавица. Нико није до краја ни једно ни друго. Према томе '''херојство не значи храброст тренутног прегнућа, него неограничена преданост идеји.''' Ово може бити идеја о [[Отаџбина|отаџбини]], или идеја о вери, или идеја о друштву, или, најзад, идеја о својој породици, домаћем миру, љубави за једну жену. Али '''човечанство зове херојима само оне велике духове који су умрли за највиши смисао о добру, а то је идеја за коју се боре његови сународници.''' Ово је најчешће идеал о отаџбини и вери. Наш херој Лазар је један од највећих и најлепше изграђених хероја човечанства, зато јер се борио за тај двоструки идеал који је он звао небеским царством.

* Идеал, то је једно сазнање о највишој истини; а фикција, то је само пуста [[машта]]. Ка идеалу се иде памећу и науком, а ка фикцији се иде страшћу и перверзијом. '''Херој умире само за идеал. Зато храброст мора да има племенит и несебичан циљ да би се звала херојством.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Храброст, и кад је највећа, није дакле довољна да се назове херојством. Има људи неизмерно јаких, али по мрачној и бруталној сили, а не по свесној идеји. Највише је храбрих по атавизму, свирепости, сујети, болести, чак и по војничком васпитању. '''У једном јуришу на тврђаву гину јуначки храбри људи свих ових категорија. Међу свима њима усамљен гине само онај херој који има дух омађијан једино победом неке идеје.'''

* Неоспорно је да је сваки град славио најпре свог земљака хероја, пре него хероја каквог другог града, као што би у нас у Прилепу славили хероја Марка, а у Тополи хероја [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]].

* […] српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* Прометеј је, неоспорно, највећи херој међу свима херојима света, јер није ни локалан, ни националан, него једини херој општечовечански.

* […] '''нема људске величине ако у њој нема људске доброте;''' величина без доброте, то је само сила, налик на силу материје.

* '''Свесна и просвећена храброст, то је највећи степен херојства.''' [[Част]] и дужност, то су два највећа покретача за сваког хероја, а све друго може бити и само сујета и крволоштво.

* '''Човек је добар само по једном разлогу: ако је здрав духовно, а нарочито ако је здрав душевно. А рђав човек је рђав из више разлога, и на више начина.''' Међутим, оним добрим припада дужност да од рђавих бране не само себе, него и идеал о добром. '''Ови малобројни добри људи праве корисне револуције, дају идеји сјајне хероје, и доносе добре законе. Они вуку собом ка идеалу неизмерну масу рђавих и глупих.''' Историју, истина, нису правили само добри људи, него заједно с рђавим и најрђавијим; али су све добре путеве људству прокрчили само добри људи, борећи се и против самих закона природе, који не познају добро, него само слепу силу. Зато ће бити спасено људство када буде разумело '''да је свакидашњи добар човек у ствари један свакидашњи херој.'''

* Кад људи не би били један другом злотвори, не би апсолутно било никад потребе да се говори о добротворима и доброчинствима, нити би милосрђе била прва човекова врлина. Али '''као што има људи глупих духовно, има их и глупих морално. Ово су најопаснији људи и најмрачнији глупаци.'''

* Благородни људи не знају за опрезност, јер истински и по инстинкту човек племенит никад до краја не верује да зло одиста постоји. 

* Прави путеви зна се где почињу, и зна се где свршавају, а кривим се не зна ни правац ни крај. Добри људи не знају за криве путеве, јер они по њима не иду; само кривоумни људи најпре виде и изаберу криве путеве.

* Подал човек мисли да је надмудрио поштеног човека ако га је преварио; а он не зна да га је преварио само зато што поштен човек има илузију о другим људима, и што живи у чистоти својих мишљења. 

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* Није хришћанство победило што је праведно за сваког, него и што је логично за све; зато што су логике и доброта изражене овде у форми какву грчки филозофи нису умели наћи: у љубави човека за човека, какву [[Сократ]] није знао направити филозофијом, а коју је [[Питагора]] направио само школском доктрином.

* Мењаће се култови и молитве, али ће истина о Добру и Миру међу људима бити занавек везана за хришћанство као најпотпунију истину о човековој срећи на земљи.

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру. 

* '''Сама фигура Христова издигла се из идеје о самопрегорењу, и направила мучеништво једним високим начином да се умре за идеал.''' Мученик хришћански је једини који је ишао узастопце трагом за Спаситељем света. Овде је херојство за Бога, а не за отаџбину. Овде се умирало за божанство и за идеал, а за људе само уколико је било у питању њихово спасење на оном свету, а не за њихову славу на земљи. '''Као што антички херој иде у борбу против немејског лава или критског минотаура, тако хришћански мученик иде да буде херој у борби против мрака.'''

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Херој мора бити узор не само сјајном смрћу него и светлим животом, и обратно.

* Страх је извор свих заблуда, а досала је извор свих порока.

* У обичном јавном животу кукавице дају себи највише изглед одважних и бунтовних. Они увек све смеју. Али '''има људи који све смеју не зато што се ничег не боје, него зато што се ничег не стиде.'''

* Одиста, откуд тај инстинкт хероју да погине за друге? Како то да љубав за идеал постане наједном моћнија и већа него и урођени инстинкт за живот? '''То је само зато што је и љубав за идеал једна форма љубави, која је усађена у нагон колико и воља за живот.''' Јер стварно, само љубав и јесте једина сила мрачнија и страшнија него и инстинкт за живот. '''Љубав у свим њеним облицима, то је једно свеобимно осећање, искључиво, неразумно, изнад живота и изнад смрти.'''

* Роб је сваки човек који служи страстима; и он је неизлечив, јер робује незнању. Све срамоте и несреће извиру из заблуда.

* '''Херој је веран себи, сањалица, срдачан, весео, скроман, себи довољан, без сваке потребе за хвалу.''' Међутим, често се видело и храбрих људи који су били користољубиви, разметљиви, срачунати и осветљиви; али то су били само храбри људи а никако хероји. И разбојник може бити одлучан и лично храбар, колико и херој; разлика је само у циљу.

* Човек добре породице, или син велике расе, и сам сматра да мора бити јунак пред животом.

* Срби су храбри само у рату, а најхрабрији су људи на земљи кад се боре у гомили.

* Човек одиста персоналан има против себе и људе и конвенције, и на сваком кораку наиђе на нетрпељивост и на непријатељство. Праву и изграђену персоналност не трпи политика у којој се све покорава оштрој страначкој дисциплини; нити је трпи уметност, у којој увек једна нова генерација припада једној новој школи и једној новој моди. Нити је трпи морал, који уопште не трпи никакво ново тумачење; нити је трпи салон, где је персоналност увек тегобнија него забавнија. Па ипак, '''прави пут наше среће, то је учити човека да подигне поверење у себе, што значи развијање персоналности до њених крајњих мера.'''

* Данас је друштво повезано већма него икад: религијом, патриотизмом, државом, странком, синдикатом, војском, клубовима, тајним ложама, породичним традицијама, покрајинским конвенцијама. Све ово неизмерно униформише човеков карактер и сузбија развијање персоналности.

* У друштву често најмудрији иду за најлуђим, и најразумнији за најстраснијим, јер их побеђују јаче воље а не јачи мозгови; зато људи који су моћни или умом или вољом лако завладају, а само људи који су друкчији него остали, не завладају никим. Међутим, идеал је одвојити своју личност од терора групе и сличити себи а не целом свету.

* […] људе не вређа ако сте од њих бољи или гори, него само ако сте друкчији него они.

* '''Данас треба човека вратити к њему самом, дижући му поверење у себе; упутити га продубљивању своје личности и своје могућности, развити духовни егоизам личности насупрот материјалном егоизму гомиле. Уздати се више у себе него у друге, веровати у своју судбину и у своју главу; полагати на своју снагу колико и на своју мудрост, смети ићи увек до краја своје бразде; не одрећи се ниједног права у животу!'''

* Према учењу питагориста, реч „херој” долази од речи „ерос”, што значи љубав. Ово казује да су хероји заљубљени и љубавници, и да љубе божанство, и да све нас друге уче да га љубимо. Ово је дубоко дирљиво тумачење једне божанске лепоте у човеку, и зато није чудо што то тумачење долази из грчке школе.

* Човек храбар неосетљив је за страх, као што је глув неосетљив за звук, или као што животиње хладне крви не осете студен.

== О краљевима ==
* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику [[Отаџбина|отаџбину]], и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* '''Владари су или богодани или случајни. Према томе се деле на творце и рушиоце, мудраце и лудаке, свеце и вампире, очеве и очухе, паразите и издајице.''' Али на хиљаду владара би се могло набројати на прсте оних који су били срећни, још мање истински вољени. Од свих људских благодети, извесно је најмања владати гомилама које су саздане од толико рђавих људи по инстинкту, злих из користољубља, глупих по природи, слепих због страсти.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Сви они краљеви који владају вољом народа, и кад су били најбољи за своју земљу и грађане, не одржавају се љубављу него силом.

* '''[[Страх]] од умних људи је у природи човековој, као и страх од свега и што је одвећ моћно и што нас премаша.'''

* Владар може бити политичар или песник. Политичар не разуме човека него гомилу с којом једино и рачуна и оперише; а песник не разуме гомилу која је за њега нешто конфузно, и хаотично, и плитко, због чега се он радије удубљује у јединицу и њене небројене детаље. 

* '''Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти.''' Зато су модерне краљеве само устави и парламенти ослободили од одговорности и нарочито од мржње гомила.

* Вођи у народу нису зато никад ни најбољи ни најпаметнији људи, него људи нарочите памети и нарочитог морала. Вођ има памет која друге не засењује и морал који друге не плаши. '''Вођ, то је човек који влада вољом, континуитетом и тактом.'''

* Ми најчешће волимо оне које познајемо, и највећма ценимо оне које не познајемо.

* '''Жеђ за [[Власт|влашћу]] је снажнија него него жеђ за водом.'''

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* '''Само врло просвећени народи када су монархисти, траже да њихова монархија буде стабилна, што значи, између осталог, да има династију која је јака: то значи многобројна породица и имућна кућа.'''

* Мудрост, то је поредак; а мудрост у једном дану ипак учини више добра него што је учинило тог истог дана херојство каквог великог човека.

* […] '''цела [[историја]] то је смена једне [[Тиранија|тираније]] за другом: борба између јаких за њихов рачун.'''

== О пророцима ==
[[Датотека:Jesus-Christ-from-Hagia-Sophia.jpg|мини|[[Исус|Христос]] је по свом начину говора и својој инспирацији [[љубав]]и био већма антички Грк него савремени Јеврејин.]]

* '''Узнемирење и страх на земљи долази само од нечег што човек слути, а увек слути само оно што је страшно.''' Због тога су и сујевере биле јаче него вере. Вере, као што је хришћанска, почивају на начелима божанске правде, а сујевере се оснивају само на осећањима страха од фаталности; зато су само најсавршеније вере с нешто успеха сузбијале мрачну и необуздану моћ сујевере.

* Зато је сваки човек пророк, јер по цео дан прориче или себи или другом. Он прориче мало и велико, добро и зло, право и неправо. — Ово ће се догодити, а то неће! У овом ћете успети, а у том нећете! — тако шапуће сваки човек на којег наиђете путем, или којег сретнете на степеницама. Ко зна да овај нагон за прорицањем није можда наш најближи додир с Богом.

* '''Пронаћи себи циљ, то је пронаћи свој пут у животу и одмерити своје место међу људима: то је истовремено једна човекова духовна моћ и његова морална дужност јер ко не пронађе свој циљ, тај лута као слепац без очију, или као злочинац без моралног смисла.'''

* '''Хероји су људи изванредни, већ и зато што не знају за највећу људску беду, за страх на свету.''' Стога легендарни хероји убијају змајеве и аждаје, а и сами историјски хероји, у стварном људском животу, обарају гомиле и народе.

* Људи који верују у своје више судбине, увек верују и да су силнији од свих противника и од свих препона; а само кукавице верују да је од њих свако силнији, и да их све тешкоће премашају.

* Многобројне жеље, то су увек многобројне моћи и још неостварена дела; неостварена али прецизирана дела. '''Ко име много жеља, тај има много снаге, а не само много маште или пуно сујете.'''

* '''Желети, то је живети.''' Жеља која је бесна и необуздана, то је већ жеља која је упола постигнут циљ.

* Увек победа дужа долази пре сваке материјалие победе. Наше су жеље свагда зависне или од наше сопствене воље ако је јака, или од нечије туђе сугестије ако нисмо довољно јаки. Човек који понови себи своју жељу стотину пута, он затим изгледа сав од ње изграђен, а то је прави пут ка циљу.

* Без пророка би свет потонуо у мрак и изгубио пут; и зато је Бог ставио у њега једину тоталну снагу какву у истој мери немају ни песник, ни краљ, ни херој. Пророци су први указивали на ствари за које су хероји гинули, којима су песници певали, и за које су краљеви стављали на коцку државе и народе.

* Христос је говорио да Богу треба дати божје, а Цезару цезарово, и зато римски суд у Јудеји није судио новог пророка као непријатеља римске државе, него га је, кажу, осудио на смрт јеврејски суд само као јеврејског јеретика.

* Песник и пророк изгледају често једно биће са два лица; јер песник, дижући се у својој чистоти изнад свих људи, најзад добије уверење о својој мисији међу тим људима.

* Пророци нису били свагда и потпуно оригинални творци, творци на начин песника. Све њихове доктрине су постојале већ много раније, било у савести самих њихових народа, или неког блиског људства.

* '''У својој скромности, никад нисам до краја веровао да је [[Исус|Христос]] био јеврејске семитске расе, мада је био припадник цркве Јеховине. На једном месту каже и Ренан да је Палестина у то време имала јаке слојеве разних народа друкчије крви: Сиријаца, Асираца, Грка и Филишћана који нису били семитске расе.''' Христос је био чак личност која се не даје ни замислити у јеврејском свету; његов је Бог сасвим друкчији него Јехова, а кад је покушао да измени синагогу, он је њу само разоравао.

* '''По својој љубави за Бога, место страха од Бога, Христос има изглед античког Грка; по свом мистицизму, имао је изглед јеврејског пророка јер говори као Месија и богочовек, какве Грци нису познавали.''' Али као личност, значи као срце, и као први носилац општечовечанске љубави, а не националне на начин јеврејски, он је хеленски човек.

* У Христу је пуно хеленизма; а ко зна да то није био глас крви, пошто његова доктрина није поникла из једне учене главе него из једног великог срца.

* Хришћанство је рођено у синагоги, али као реакција на њено учење, и као јерес према Јехови, а примило је много и од будизма који су проносили аскети.

* Христос је по свом начину говора и својој инспирацији љубави био већма антички Грк него савремени Јеврејин.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викизворник|Благо Цара Радована}}

[[Категорија:Српска књижевност]]
[[Категорија:Књиге 1932.]]</text>
      <sha1>fkbg7xzhj465jv95fjcqyapeexmg8jn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Небојша Пајкић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>22290</id>
    <revision>
      <id>67937</id>
      <timestamp>2026-06-06T10:43:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>RoastPig</username>
        <id>5068</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Датотека:Nebojsa Pajkic.jpg|thumb|Небојша Пајкић (2015)]]  '''[[w:Небојша Пајкић|Небојша Пајкић]]''' (25. новембар 1951) српски је драматург, сценариста, критичар и универзитетски професор.  == Цитати == {{цитат|Из које науке долазе термини екстрем, коректност и круг? Терминологија…</comment>
      <origin>67937</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1986" sha1="q0n8ijy8j9e3bpkizzdl19t4uao58ld" xml:space="preserve">[[Датотека:Nebojsa Pajkic.jpg|thumb|Небојша Пајкић (2015)]]

'''[[w:Небојша Пајкић|Небојша Пајкић]]''' (25. новембар 1951) српски је драматург, сценариста, критичар и универзитетски професор.

== Цитати ==
{{цитат|Из које науке долазе термини екстрем, коректност и круг? Терминологија круга и терминологија која овде покушава да се дефинише произилази из техничких наука које се базирају на математици. Да ли учесници трибине схватају да је балистичка терминологија која се тиче односа аналитике и тригонометрије базирана на специјалној радионици Пентагона и да то нема никакве везе с политичком расправом?}}&lt;br /&gt;

{{цитат|У рату нема злочина, јер је рат сам по себи злочиначка форма. [[Џорџ Орвел|Орвел]] је писао да никада не треба судити ратним злочинцима, јер ратни злочинци који су добили рат суде ратним злочинцима који су изгубили рат. То је војно питање.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Небојша Пајкић}}

{{DEFAULTSORT:Пајкић, Небојша}}
[[Категорија:Рођени 1951.]]
[[Категорија:Југословенски сценаристи]]
[[Категорија:Српски сценаристи]]
[[Категорија:Српски драматурзи]]
[[Категорија:Српски професори]]
[[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]]</text>
      <sha1>q0n8ijy8j9e3bpkizzdl19t4uao58ld</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>