Јован Дучић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викицитат</sitename>
    <dbname>srwikiquote</dbname>
    <base>https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.5</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викицитат</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викицитату</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Јован Дучић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>934</id>
    <revision>
      <id>67945</id>
      <parentid>67942</parentid>
      <timestamp>2026-06-08T07:57:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Југословенска идеологија: истина о „југославизму” (1942) */</comment>
      <origin>67945</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="88778" sha1="jbt39pxcz5dj7fb7zc1ky68qnf8jzbi" xml:space="preserve">[[Датотека:ducic.jpg|мини|Верујем у Бога и у Српство.]]
'''[[w:Јован Дучић|Јован Дучић]]''' (15. фебруар 1874 — 7. април 1943) је био [[Срби|српски]] [[песник]] и академик. Један је од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар.

: '''Види још:'''
:: '''''[[Благо цара Радована]]''''' (1932)
:: '''''[[Градови и химере]]''''' (1940)

== Цитати ==
[[Датотека:Serbs from Herzegovina awaiting in ambush.jpg|мини|Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.]]
[[Датотека:Flag-map of Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'']]
[[Датотека:Serbian Emperor Stefan Dušan, cropped.jpg|мини|За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!]]
[[Датотека:Jasenovac 2.jpg|мини|Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.]]

* Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.
** ''[[s:Самохрана мајка|Самохрана мајка]]'' (1886), строфа 5.

* О, слава ти, дивна слого,&lt;br /&gt;Узајмности, једнакости!&lt;br /&gt;Смрт сујети и раздору,&lt;br /&gt;Смрт небратској нехајности!&lt;br /&gt;Слава теби, добри брате,&lt;br /&gt;Сад је братско срце твоје…&lt;br /&gt;Тако само, тако треба,&lt;br /&gt;То је братски; — српски то је!!
** ''[[s:Сељеницима|Сељеницима]]'' (1890), строфа 5.

* Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. '''Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.'''&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. '''Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.'''
** ''[[s:Београђани, отаџбина је у опасности!|Београђани, отаџбина је у опасности!]]'' (1908)

* Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије.
** ''[[s:Два Рибникара|Два Рибникара]]'' (1924)

* Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* '''Ова Југославија родила се у кациги Србије.''' Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Од бивших [[Хајдук|хајдучких]] бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* '''Носи, српска реко, крв наших синова''',&lt;br /&gt;'''јер крваве реке свуд су наше међе''';&lt;br /&gt;'''Мачеви убица сви су истог кова''' —&lt;br /&gt;'''Сад носи унуке куд носаше пређе'''.
** ''[[s:Врбас|Врбас]]'' (1941), строфа 1.

* Наше су победе и заставе наше&lt;br /&gt;Твој велики завет гордости и беса —&lt;br /&gt;Једине у теби што се огледаше,&lt;br /&gt;И једине овде дигле до небеса.
** ''Врбас'' (1941), строфа 3.

* Носи мора крви да их не покраду,&lt;br /&gt;Носи реко српска, крв невиних жртви:&lt;br /&gt;'''Радосне победе хероји нам даду''',&lt;br /&gt;'''Али страшну правду извојују мртви'''.
** ''Врбас'' (1941), строфа 5.

* [[Слободан Јовановић]] и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу.
** ''[[s:Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]]'' (1942)

* Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,&lt;br /&gt;На пољима родним, бранећи их часно&lt;br /&gt;Китио си цвећем сваког освајача,&lt;br /&gt;Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
**  ''[[s:Додатак (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]'' (1943), строфа 1.

* Покажи ми редом Витезе твог рода,&lt;br /&gt;Што балчаком с руку сломише ти ланце,&lt;br /&gt;'''Где је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] твојега народа,'''&lt;br /&gt;'''Покажи ми твоје термопилске кланце.'''
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 3.

* Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 6. 

* '''Чувај се, мој роде, својих странпутица,'''&lt;br /&gt;'''Јер пут неизвестан увек је пут вражији'''&lt;br /&gt;Не бој се јастреба него кукавица,&lt;br /&gt;Не бој се лажова него њине лажи.
** ''[[s:Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]]'' (1943), строфа 1.
 
* Бог нека те спасе твојих спасилаца,&lt;br /&gt;На свакоме углу има их по један.&lt;br /&gt;'''Презри мудрост глупих и глупост мудраца!'''&lt;br /&gt;'''Нож твог издајника биће увек жедан.'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 2.

* Носи, роде славни, тај мач без корица —&lt;br /&gt;Знамен крстоносца и Божјег војника!
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 7.

* Знај само из крви хероја се рађа&lt;br /&gt;Звезда путовођа за далеке путе…&lt;br /&gt;'''Ветром неба иде мученичка лађа''',&lt;br /&gt;'''Сузе су невиних до неба дигнуте…'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 9.

* За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!
** ''[[s:Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]]'' (1943), строфа 1.

* '''За твоју Славу, светли Царе,'''&lt;br /&gt;'''Царе над трима морима!'''&lt;br /&gt;Зли жреци данас причест кваре;&lt;br /&gt;Губа је у свим торима…&lt;br /&gt;Над твојим царством мрак се шири,&lt;br /&gt;Ветрови црни дувају:&lt;br /&gt;Сад нашу савест бране жбири,&lt;br /&gt;Лупежи благо чувају.
** ''На царев Аранђеловдан'' (1943), строфа 3.

* '''Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].'''
** Последње речи, [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

=== ''[[s:Песме сунца|Песме сунца]]'' (1929) ===
[[Датотека:Karl Wilhelm Diefenbach - Asking the stars.jpg|мини|Бледа, као чежња, непозната жена,&lt;br /&gt;С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме.&lt;br /&gt;Тешка је, бескрајна, вечна туга њена&lt;br /&gt;На домаку ноћи, тишине и таме.]]
[[Датотека:Elisabeth Sonrel - Jeune fille en jaune.jpg|мини|Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.]]
[[Датотека:British Museum, Fujifilm - 51796618007.jpg|мини|Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.]]

* Опет једно вече… И мени се чини&lt;br /&gt;Да негде далеко, преко трију мора,&lt;br /&gt;При заласку сунца у првој тишини,&lt;br /&gt;У блиставој сенци смарагдових гора —&lt;br /&gt;'''Бледа, као чежња, непозната жена''',&lt;br /&gt;'''С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме'''.&lt;br /&gt;'''Тешка је, бескрајна, вечна туга њена'''&lt;br /&gt;'''На домаку ноћи, тишине и таме'''.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]'', строфа 2.

* И ја, коме не зна имена ни лица,&lt;br /&gt;Све сам њене мисли испунио саде.&lt;br /&gt;Верност се заклиње с тих бледих усница.&lt;br /&gt;'''Као смрт су верне љубави без наде'''!&lt;br /&gt;Вај, не реците ми никад: није тако,&lt;br /&gt;Ни да моје срце све то лаже себи,&lt;br /&gt;'''Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô''',&lt;br /&gt;'''И никад се више утешио не би'''’.
** ''Залазак сунца'', строфа 4.

* Не постоји Живот другде нег’ у Смрти.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]'', строфа 5.

* Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]'', строфа 1.

* Мирна као мрамор, хладна као сена,&lt;br /&gt;Ти се бледо тихо девојче што снева.&lt;br /&gt;Пусти песма других нека буде жена,&lt;br /&gt;Која по нечистим улицама пева.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]'', строфа 1.

* Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.
** ''Поезија'', строфа 2.

* Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]'', строфа 1.

* Како мало треба да се буде сретан,&lt;br /&gt;И сто пута мање да се вечно пати.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]'', строфа 2.

* С истока краљи, обучени&lt;br /&gt;У тешко злато, стоје плачни;&lt;br /&gt;И жреци сунца, наспрам сени&lt;br /&gt;Просјачки вапе у час мрачни.
** ''[[s:Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]'', строфа 4.

* Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br /&gt;Где сја ватра — ко зна — грешна или света.&lt;br /&gt;Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br /&gt;Ти љубиш невино као цвет што цвета.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]'', строфа 1.

* Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br /&gt;Символ већи него бол људски што грца;&lt;br /&gt;И ти си божанству ближа него мени:&lt;br /&gt;Више закон света, него закон срца.
** ''Символ'', строфа 3.

* Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br /&gt;А моја остаде сва окрвављена.&lt;br /&gt;'''Откуд си и ко си, нико знати неће:'''&lt;br /&gt;'''Љубав или мржња, судба или жена.'''
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]'', строфа 3.

=== ''[[s:Песме љубави и смрти|Песме љубави и смрти]]'' (1929) ===
[[Датотека:Le poeme de lAme-17-Louis Janmot-MBA Lyon-IMG 0500.jpg|мини|Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.]]
[[Датотека:Il Bacio, by Francesco Hayez.jpg|мини|[[Пољубац]] је сусрет најлепши на свету.]]

* Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]'', строфа 1.

* И ја кључар чудне лепоте, да с тајном&lt;br /&gt;'''Срећом видим јасно да је ова жена'''&lt;br /&gt;'''Од истога светлог ткива начињена'''&lt;br /&gt;'''Од кога и болни мој сан о бескрајном.'''
** ''Жена'', строфа 5.

* Љубав је без сутра вечнија од свега:&lt;br /&gt;Јер и после смрти још је увек иста.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]'', строфа 2.

* Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна&lt;br /&gt;Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;&lt;br /&gt;Само си лепота колико си тајна;&lt;br /&gt;И само истина колико си жудња.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]'', строфа 1.

* Остај недостижна, нема и далека —&lt;br /&gt;'''Јер је сан о срећи виши него срећа'''.&lt;br /&gt;Буди бесповратна као младост; нека&lt;br /&gt;Твоја сен и ехо буду све што сећа.
** ''Песма жени'', строфа 2.

* Срце има повест у сузи што лева;&lt;br /&gt;У великом болу љубав своју мету;&lt;br /&gt;'''[[Истина]] је само што душа проснева''';&lt;br /&gt;'''[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету'''.
** ''Песма жени'', строфа 3.

* А ти не постојиш нит си постојала;&lt;br /&gt;Рођена у мојој тишини и тами,&lt;br /&gt;На сунцу мог срца ти си само сјала:&lt;br /&gt;'''Јер све што љубимо створили смо сами'''.
** ''Песма жени'', строфа 5.

=== ''[[s:Царски сонети|Царски сонети]]'' (1930) ===
[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.]]
[[Датотека:Трг у Краљеву.jpg|мини|Само буктињама збори се кроз тмине.]]

* Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.
** ''[[s:Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]]'', строфа 1.

* Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br /&gt;Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br /&gt;Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br /&gt;И зоре да зраче на путима снова.
** ''[[s:Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.

* Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br /&gt;У болу и слави да будемо први:&lt;br /&gt;Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br /&gt;Мученик и херој, кап сузе и крви.
** ''Ave Serbia'', строфа 4.

* Пресити се земља од крвавог вала,&lt;br /&gt;Али вам победа не осветли лице;&lt;br /&gt;'''Јер ловор не ниче с буњишта и кала,'''&lt;br /&gt;'''Он је за [[јунак|хероје]], а не за убице!'''
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]'', строфа 5.

* Наши ће им ветри пепео разнети,&lt;br /&gt;Спраћемо са стене погане им стопе:&lt;br /&gt;Заболи смо копље на великој мети,&lt;br /&gt;Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]'', строфа 1.

* Знаће да је само она земља светла&lt;br /&gt;Где никад још није пала суза срама;&lt;br /&gt;Где су деца на мач име оца метла&lt;br /&gt;Што живи у химни и у молитвама.
** ''Херцеговина'', строфа 4.

* '''Јер је [[отаџбина]] само оно куда'''&lt;br /&gt;'''Наш зној падне где је крв очева пала;'''&lt;br /&gt;И плод благословен рађа само груда&lt;br /&gt;Где су мач зарђан деца ископала.
** ''[[s:Химна победника|Химна победника]]'', строфа 4.

* '''Само буктињама збори се кроз тмине;'''&lt;br /&gt;У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br /&gt;Преко палих иду пути величине;&lt;br /&gt;'''[[Слава]], то је страшно сунце мученика.'''
** ''Химна победника'', строфа 5.

* Наша душа има боју наше стене,&lt;br /&gt;И наша крв тече куд и наше реке.
** ''[[s:Брегалница|Брегалница]]'', строфа 6.

=== ''[[w:Градови и химере|Градови и химере]]'' (1930) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Градови и химере]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Куинджи - Море. Крым..jpg|мини|Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и [[Бог]] једна истина срца.]]
[[Датотека:Vinzenz Katzler, The Takovo Uprising, 1862, Historical Museum of Serbia.jpg|мини|У [[Срби|Срба]] је одиста само [[светосавље]] спасло православље: идеја о цркви је била нераздвојна од идеје о држави.]]
[[Датотека:Girl with a Bible (Faith of Our Fathers).jpg|мини|[[Жена|Жене]] су велики чувари [[Вера|вере]], јер су сентименталне, јер имају [[Срце|срца]] и [[Машта|маште]], и то је једна страна њихове величине.]]
[[Датотека:Giovanni battista salvi called sassoferrato madonna and child d6272789052951).jpg|мини|Ми [[Религија|религију]] примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од [[Црква|цркве]] или друштва.]]
[[Датотека:Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|мини|Величина једног народа није у његовој историји, него у његовој [[легенда|легенди]].]]
[[Датотека:Zichy Mihály A démon fegyverei.jpg|мини|После скоро сваког античког великог рата настала је већа цивилизација; после сваког новог рата и за побеђене и за победиоце настаје од данас само периода помрачења и пораз цивилизације.]]
[[Датотека:Siemiradzki-Za przykładem bogów.jpg|мини|Дубоки људи никад нису разликовали [[љубав]] од религије.]]
[[Датотека:Politicians in the smoking room of the House of Commons; Wellcome V0011375.jpg|мини|На [[власт]] долазе људи једном механиком [[демократија|изборних система]] која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без [[морал]]а, без побожности.]]
[[Датотека:Down with the eagle (2).jpeg|мини|Где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.]]
[[Датотека:The Triumph Of Christianity Over Paganism. (Detail).jpg|мини|Истина [[Исус|Христова]] је била неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.]]

* '''Рђави људи не умеју да се смеју; а од смеха лице постане човечанскије и лепше јер постане светлије.'''

* Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом.

* Људи који се више не чуде, и ни у што не загледају по сто пута, то су несрећници који никад нису стварно ни видели ништа на овом свету.

* Има људи, који су у свом животу видели свега неколико залазака сунца, а још мање има људи који су видели свитање и оргије сунчевог изласка.

* Обожавају [[природа|природу]] само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу.

* '''Немогуће се уопште одрећи [[отаџбина|отаџбине]] и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе.'''

* Онај који мрзи Француску, није само лош по интелекту и некултуран човек, и простак, него је и лош и по срцу, неправедан и злочест неваљалац.

* '''Без велике маште нема велике љубави.''' Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада.

* [[Жена]] без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа.

* Ја мислим и да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред [[пустиња|пустиње]], јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном.

* Треба ли мору да захвалим што никад нисам био [[скептицизам|скептик]]? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. Зато га неће ни убити разум јер га он није ни саздао; а '''мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско.''' Вера, то је чиста сентименталност; јер не постоји идеја о Богу него осећај о Богу, и машта о Богу. '''Жене су стога велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине.'''

* '''Ми религију примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од цркве или друштва.''' Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

* Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока [[пријатељство|пријатељства]].

* Српски су свештеници били вође народа и војсковође у устанцима. '''У Срба је одиста само [[светосавље]] спасло [[православље]]: идеја о [[црква|цркви]] је била нераздвојна од идеје о [[држава|држави]].'''

* Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу [[шума|шуме]] и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине.

* Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих [[самоћа]].

* Бог убитава [[пустиња|пустињу]] и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље.

* [[Буда]] и [[Исус|Христос]] су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати.

* Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку.

* '''Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди.''' Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. '''Историја без легенде је убога, и кад је највећа.''' Због овог је српски народ виши данас од свију суседних народа: јер је сва његова историја у народним песмама претворена у митове, реке и планине пуне вила, хероји, као [[Милош Обилић|Милош]] и [[Марко Краљевић|Марко]], дигнути до ванчовечанског, а краљеви, цареви и кнежеви претворени у светитеље.

* '''Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.'''

* Рат се више не везује за карактере ни идеје; ни за амбиције и сујете; ни за маније и лудила појединих визионера. С временом он губи све идеалне стране старих утакмица у расној врлини и личној храбрости; и постајући усавршен, постаје одвратан. '''После скоро сваког античког великог рата настала је већа цивилизација; после сваког новог рата и за побеђене и за победиоце настаје од данас само периода помрачења и пораз цивилизације.'''

* '''Има жена које не носе свој чар у линијама лица, него у изразу лица;  ни у боји очију, него у погледу; ни у црти уста, него у осмеху; ни у говору, него у музици гласа; ни у формама тела, него у покретима.'''

* А у Делфима је [[:en:w:Phryne|Фрина]], сва гола, била представљена као Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да '''дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.'''

* Наше народне песме сам радије слушао по димљивим херцеговачким кућама гуслара, у тескобним крчмама поред пута или пред црквом после летургије, сав срећан што спадам још међу оне који су доживели да чују гуслара, што временом ишчезавају као што су нестали и њихови претходници који су на исти начин носили путних пет столећа [[Хомер]]ове стихове док нису били забележени и сређени у два велика епоса.

* '''[[Православље]] је било и остало вера невина и чиста, весела и полупаганска, пуна благородног јелинског духа за радост на земљи и мир међу људима, без својих инквизиција и Торквемада, вартоломејских ноћи и енглеских прогона.'''

* '''Код Срба [[светосавље]] значи идеју која уједињује веру, државу и нацију.'''

* Само глупаци су једини људи који своје погрешке не увиђају; јер када би глупаци увиђали своју [[глупост]], и они би већ тиме постали атинским филозофима…

* [[демократија|Демокрација]] више можда него и један други систем — као и данас, и као увек, била је у рукама једне духовне олигархије. Међутим, у нашем данашњем добу, '''на власт долазе људи једном механиком изборних система која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без морала, без побожности.''' Али у граду мудраца, владали су одиста мудраци.

* Земља је остарела; и људи, верујући у хиљаде [[истина]], не верују више ни у једну.

* Истина Христова је била, дакле, неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.

* Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузе. Запитах га одакле је. „Из Забуња, у руској Пољској… или у пољској Русији…” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега… Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за [[Косово]] и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља, који су ипак на свету учинили више добра него зла. Али сам се и питао: '''где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.'''

* Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише власеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. '''Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио.''' У средњем веку је српство и хришћанство било, дакле, исти појам. Као документ за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

=== ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Благо цара Радована]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|десно|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|десно|мини|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|десно|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|десно|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Страх, то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је [[отаџбина]] збир свих других љубави и осећања.

* '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[Фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

* Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

* Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.'''

* Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* […] '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* Љубав на свету одржавају само жене и песници.

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.'''

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.'''

* Жена је најбољи спасилац од чамотиње.

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.

* Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?

* […] не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. '''Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* Издајства, [[Револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала.

* [[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама.

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

* '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру.

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику отаџбину, и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти. 

* Жеђ за влашћу је снажнија него него жеђ за водом.

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* […] цела историја то је смена једне тираније за другом: борба између јаких за њихов рачун.

=== ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942) ===
* Никад се Хрвати нису могли да навикну на идеју да су они у Европи један мали народић, једва историјски.

* Хрвати никад нису имали својих народних песама. '''Срби су народ гусларски, а Хрвати народ тамбурашки; и док су Срби изграђивали своје [[Српске народне епске песме|славне епосе]], Хрвати су изграђивали поскочице.'''

* [[sr:w:Илиризам|Илирци]] су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити) да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију.

* Кад је Србија 1804. под [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], а затим под [[Милош Обреновић|Милошем]], дизала велике устанке за ослобођење Балкана, и кад су стварали прву хришћанску државу у нехришћанском и варварском царству на европском Истоку, ни један Хрват није, као Словен или Хришћанин, дошао као добровољац да помогне тај Устанак. У Србији су се јављали осим Црногораца, још и Херцеговци, који су дали једног славног војводу; и Маћедонци, који су дали две војводе; и Босанци, који су дали великог песника [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]], Тиртеја овог Устанка; и Бокељи; и Војвођани; који су давали веште официре и учене саветнике; чак и Грци. који су се солидарисали са својом ''Хетеријом'', и дали Србији једног свог хероја, Ригу од Фере. Само ни једног Хрвата ни од спомена! — Није дошао онамо Хрват добровољац ни кад, је Србија доцније војевала 1875. са Турском, ни 1885. са Бугарском, ни 1914. са Аустро-Угарском! Напротив, најкрволочнији на Дрини и Церу, на фронту, а нарочито по српским селима, били су Хрвати…

* Југославизам је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.

* '''Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.'''

* Српски народ, а то је не само Србија, него и цело Уједињено Српство, место да се 1918. формирало у једну огромну и етнички хомогену групу, и следствено у једну велику државу, примило је на себе дужност да пристане на границе Југославије које су само на мору имале дужину од ништа мање него 1.000 километара од Сушака до Улциња; а на суху, двоструко толико, од Ђевђелије до Крањске! За одбрану онолике обале, требала би једна прескупа ратна морнарица какве од великих сила, а какву ми никад нисмо могли ни замислити са нашим малим буџетом. За одбрану сувоземне онако бескрајне границе, требала је тако исто војска једне велике силе, са оружањем, које је изискивало огромне трошкове, и за набавку и за уздржавање!

* Уопште, ни о каквим заједничким херојствима нису Хрвати дали да се говори широм целе њихове земље. Они су окретали чак на смешно српску ратничку историју, славу српске војске, која је била слављена као херојска и од свих непријатеља, а не само од пријатеља. Не признавајући да је ишта Србија допринела ослобођењу њихове земље, један хрватски министар, др Крајач, повикао је једном цинично у Скупштини, и то кратко након уједињења: „Реците нам колико кошта та крв коју сте пролили за Хрватску, да вам је платимо…”

* '''Никакав њихов производ, ни природни ни индустријски, није био Србији неопходан, пошто је Српска Земља имала све исте природне производе и сама у изобиљу; а индустријске је могла јевтиније набавити из Мађарске и Италије.''' Међутим, Хрватска своју индустрију није могла продати ни у Италији, ни у Мађарској, пошто су обе индустријски богатије; а могла их је продати само српским аграрне.

=== ''[[s:Лирика|Лирика]]'' (1943) ===
* Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br /&gt;Али те стигне дух који те слути;&lt;br /&gt;Небо и земља не могу те чути,&lt;br /&gt;А у нама је твој глас од постања.
** ''[[s:Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]'', строфа 1.

* Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br /&gt;Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br /&gt;И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br /&gt;Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.
** ''[[s:Лирика/Богу|Богу]]'', строфа 1.

* А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br /&gt;Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br /&gt;'''Јер свака Истина духа знаде за границе,'''&lt;br /&gt;'''Једино наша Слутња стоји безгранична.'''
** ''Богу'', строфа 4.

* Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br /&gt;У грумен глине ужежене,&lt;br /&gt;Тад неће више бити међе&lt;br /&gt;Између тебе и измеђ мене.
** ''[[s:Лирика/Повратак|Повратак]]'', строфа 1.

== Цитати о Јовану Дучићу ==
[[Датотека:Slobodan Jovanović, by Uroš Predić (1931).jpg|мини|У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу. ~ [[Слободан Јовановић]]]]
[[Датотека:Matija Bećković, reading Serbian war newspapers from exile (Corfu, 1916).jpg|мини|Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити. ~ [[Матија Бећковић]]]]

* Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих. 
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:„Пјесме” Јована Дучића|„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901)

* Погледајте Дучићеву поезију, погледајте му прозу, и узмите да читате гдегод хоћете. Ништа разасуто, откинуто, пуштено, неодговорно, случајно — ни у садржини ни у форми. У данашње време, кад је дошло на ред да се, и дрско и бесмислено, прескачу све границе, негује сваки апсурд — гудалом слика и четкицом свира — у ово време кад је истина и одвише јака за душе, данас, нарочито, Дучићево је дело сведочанство дисциплинованог рада.
** [[Исидора Секулић]], [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36/1929/k002?fullscreen#page/123/mode/1up ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића''] (1929)

* Југословенско исељеништво треба да је поносно, што се у његовој средини налази највећи живи југословенски песник и један од најистакнутијих југословенских интелектуалаца. Јован Дучић је живи сведок наше велике националне културне вредности. Он иде у ред великих духовних својина, које је наш народ дао кроз векове. Син поносне Херцеговине, која данас, као и увек у нашим легендарним епохама, даје највећег отпора туђину и тиранину, он представља највише што је дао наш народни геније.
** Из чланка ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1941-08-20 ''Американском Србобрану, 20. августа 1941.'']

* Српски народ ће увек носити у свом срцу успомену на бесмртног песника, Јована Дучића. Вечито ће се сећати имена човека у коме су се у данашња тешка времена најбоље били изразили: поштење, образ, јунаштво, чојство, патње због народа, бол за изгубљеном Отаџбином и борба за њезино ослобођење.
** [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

* Дучић је сав живот провео у иностранству, али је мислим ипак био присутан у Србији. Срећан што је из Требиња које је имало, не једанпут, пресудну улогу у српској историји, Дучић је једнаким очима гледао на све српске земље, стављајући изнад свих Србију и изнад свега национално јединство (''Отаџбина није тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа''). Његово гледање на нашу судбину, не у једном тренутку и у једном крају, него свуд и кроз сву историју, било је у њега колико одређено толико непроменљиво.
** [[Милан Кашанин]], ''Судбине и људи''  (1968), стр. 226.

* Ваше дело је постало својина једног народа. Вашим именом се заклињу покољења. Али, кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би младићи и девојке тих далеких нараштаја хтијући да изразе оно што је најлепше у њима од бола и љубави, проговорили језиком ваше поезије, нашли исте, ваше, речи и усклике. То је судбина великих песника.
** [[Иво Андрић]], у посвети његових ''Приповедака''

* Његова песма ''[[s:Врбас|Врбас]]'', испевана поводом покоља Срба у Босни, биће забележена у свакој антологији нашег патриотског песништва, исто онако као [[Јован Јовановић Змај|Змајева]] ''Вила'', [[Ђура Јакшић|Јакшићево]] ''[[s:Падајте, браћо!|Падајте браћо]]'', [[Војислав Илић|Војислављево]] ''[[s:На Вардару|На Вардару]]'', [[Милан Ракић|Ракићево]] ''[[s:На Гази-Местану|На Газиместану]]''… '''У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу.'''
** [[Слободан Јовановић]] о песми ''Врбас''

* Последње речи Јована Дучића биле су ''Верујем у Бога и Српство''. Написао их је већ изнемоћалом руком у недоба, када је и у Бога и у Српство могао веровати једино Јован Дучић. У невреме, кад су се и Бог и Српство и Дучић нашли међу инкриминисаним појмовима његовога језика, кад су их, као цара Радована, ''спомињали још само људи који су полудели.'' […] Али, гле чуда! Јован Дучић се по трећи пут сахрањује и по други пут рађа, и то друго рођење указује се као истинитије, важније и славније од оног првог у Хрупјелима. […] Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. '''Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити.'''
** [[Матија Бећковић]], „Јован Дучић је и задужбинар”, у: Радослав Милошевић, ''Земаљско и небеско Јована Дучића'', Требиње: Удружење књижевника Српске: Подружница за Херцеговину, стр. 310–314.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Дучић}} 
{{Викизворник|Јован Дучић}}

* [https://balasevic.in.rs/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – Песме, Цитати, Књиге, Биографија, Занимљивости'']

*[https://wannabemagazine.com/najlepsi-citati-jovan-ducic-1-deo/ ''Најлепши цитати: Јован Дучић (1. део)'']

* [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/citati/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – цитати'']

{{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1874.]]
[[Категорија:Умрли 1943.]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Југословенски књижевници]]
[[Категорија:Југословенски песници]]
[[Категорија:Српске дипломате]]
[[Категорија:Југословенске дипломате]]
[[Категорија:Херцеговци]]</text>
      <sha1>jbt39pxcz5dj7fb7zc1ky68qnf8jzbi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>67946</id>
      <parentid>67945</parentid>
      <timestamp>2026-06-08T07:58:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Југословенска идеологија: истина о „југославизму” (1942) */</comment>
      <origin>67946</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="88811" sha1="6zoyo5sck8l2dneh0my0in5h78oyyhc" xml:space="preserve">[[Датотека:ducic.jpg|мини|Верујем у Бога и у Српство.]]
'''[[w:Јован Дучић|Јован Дучић]]''' (15. фебруар 1874 — 7. април 1943) је био [[Срби|српски]] [[песник]] и академик. Један је од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар.

: '''Види још:'''
:: '''''[[Благо цара Радована]]''''' (1932)
:: '''''[[Градови и химере]]''''' (1940)

== Цитати ==
[[Датотека:Serbs from Herzegovina awaiting in ambush.jpg|мини|Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.]]
[[Датотека:Flag-map of Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'']]
[[Датотека:Serbian Emperor Stefan Dušan, cropped.jpg|мини|За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!]]
[[Датотека:Jasenovac 2.jpg|мини|Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.]]

* Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.
** ''[[s:Самохрана мајка|Самохрана мајка]]'' (1886), строфа 5.

* О, слава ти, дивна слого,&lt;br /&gt;Узајмности, једнакости!&lt;br /&gt;Смрт сујети и раздору,&lt;br /&gt;Смрт небратској нехајности!&lt;br /&gt;Слава теби, добри брате,&lt;br /&gt;Сад је братско срце твоје…&lt;br /&gt;Тако само, тако треба,&lt;br /&gt;То је братски; — српски то је!!
** ''[[s:Сељеницима|Сељеницима]]'' (1890), строфа 5.

* Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. '''Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.'''&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. '''Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.'''
** ''[[s:Београђани, отаџбина је у опасности!|Београђани, отаџбина је у опасности!]]'' (1908)

* Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије.
** ''[[s:Два Рибникара|Два Рибникара]]'' (1924)

* Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* '''Ова Југославија родила се у кациги Србије.''' Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Од бивших [[Хајдук|хајдучких]] бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* '''Носи, српска реко, крв наших синова''',&lt;br /&gt;'''јер крваве реке свуд су наше међе''';&lt;br /&gt;'''Мачеви убица сви су истог кова''' —&lt;br /&gt;'''Сад носи унуке куд носаше пређе'''.
** ''[[s:Врбас|Врбас]]'' (1941), строфа 1.

* Наше су победе и заставе наше&lt;br /&gt;Твој велики завет гордости и беса —&lt;br /&gt;Једине у теби што се огледаше,&lt;br /&gt;И једине овде дигле до небеса.
** ''Врбас'' (1941), строфа 3.

* Носи мора крви да их не покраду,&lt;br /&gt;Носи реко српска, крв невиних жртви:&lt;br /&gt;'''Радосне победе хероји нам даду''',&lt;br /&gt;'''Али страшну правду извојују мртви'''.
** ''Врбас'' (1941), строфа 5.

* [[Слободан Јовановић]] и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу.
** ''[[s:Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]]'' (1942)

* Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,&lt;br /&gt;На пољима родним, бранећи их часно&lt;br /&gt;Китио си цвећем сваког освајача,&lt;br /&gt;Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
**  ''[[s:Додатак (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]'' (1943), строфа 1.

* Покажи ми редом Витезе твог рода,&lt;br /&gt;Што балчаком с руку сломише ти ланце,&lt;br /&gt;'''Где је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] твојега народа,'''&lt;br /&gt;'''Покажи ми твоје термопилске кланце.'''
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 3.

* Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 6. 

* '''Чувај се, мој роде, својих странпутица,'''&lt;br /&gt;'''Јер пут неизвестан увек је пут вражији'''&lt;br /&gt;Не бој се јастреба него кукавица,&lt;br /&gt;Не бој се лажова него њине лажи.
** ''[[s:Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]]'' (1943), строфа 1.
 
* Бог нека те спасе твојих спасилаца,&lt;br /&gt;На свакоме углу има их по један.&lt;br /&gt;'''Презри мудрост глупих и глупост мудраца!'''&lt;br /&gt;'''Нож твог издајника биће увек жедан.'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 2.

* Носи, роде славни, тај мач без корица —&lt;br /&gt;Знамен крстоносца и Божјег војника!
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 7.

* Знај само из крви хероја се рађа&lt;br /&gt;Звезда путовођа за далеке путе…&lt;br /&gt;'''Ветром неба иде мученичка лађа''',&lt;br /&gt;'''Сузе су невиних до неба дигнуте…'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 9.

* За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!
** ''[[s:Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]]'' (1943), строфа 1.

* '''За твоју Славу, светли Царе,'''&lt;br /&gt;'''Царе над трима морима!'''&lt;br /&gt;Зли жреци данас причест кваре;&lt;br /&gt;Губа је у свим торима…&lt;br /&gt;Над твојим царством мрак се шири,&lt;br /&gt;Ветрови црни дувају:&lt;br /&gt;Сад нашу савест бране жбири,&lt;br /&gt;Лупежи благо чувају.
** ''На царев Аранђеловдан'' (1943), строфа 3.

* '''Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].'''
** Последње речи, [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

=== ''[[s:Песме сунца|Песме сунца]]'' (1929) ===
[[Датотека:Karl Wilhelm Diefenbach - Asking the stars.jpg|мини|Бледа, као чежња, непозната жена,&lt;br /&gt;С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме.&lt;br /&gt;Тешка је, бескрајна, вечна туга њена&lt;br /&gt;На домаку ноћи, тишине и таме.]]
[[Датотека:Elisabeth Sonrel - Jeune fille en jaune.jpg|мини|Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.]]
[[Датотека:British Museum, Fujifilm - 51796618007.jpg|мини|Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.]]

* Опет једно вече… И мени се чини&lt;br /&gt;Да негде далеко, преко трију мора,&lt;br /&gt;При заласку сунца у првој тишини,&lt;br /&gt;У блиставој сенци смарагдових гора —&lt;br /&gt;'''Бледа, као чежња, непозната жена''',&lt;br /&gt;'''С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме'''.&lt;br /&gt;'''Тешка је, бескрајна, вечна туга њена'''&lt;br /&gt;'''На домаку ноћи, тишине и таме'''.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]'', строфа 2.

* И ја, коме не зна имена ни лица,&lt;br /&gt;Све сам њене мисли испунио саде.&lt;br /&gt;Верност се заклиње с тих бледих усница.&lt;br /&gt;'''Као смрт су верне љубави без наде'''!&lt;br /&gt;Вај, не реците ми никад: није тако,&lt;br /&gt;Ни да моје срце све то лаже себи,&lt;br /&gt;'''Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô''',&lt;br /&gt;'''И никад се више утешио не би'''’.
** ''Залазак сунца'', строфа 4.

* Не постоји Живот другде нег’ у Смрти.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]'', строфа 5.

* Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]'', строфа 1.

* Мирна као мрамор, хладна као сена,&lt;br /&gt;Ти се бледо тихо девојче што снева.&lt;br /&gt;Пусти песма других нека буде жена,&lt;br /&gt;Која по нечистим улицама пева.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]'', строфа 1.

* Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.
** ''Поезија'', строфа 2.

* Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]'', строфа 1.

* Како мало треба да се буде сретан,&lt;br /&gt;И сто пута мање да се вечно пати.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]'', строфа 2.

* С истока краљи, обучени&lt;br /&gt;У тешко злато, стоје плачни;&lt;br /&gt;И жреци сунца, наспрам сени&lt;br /&gt;Просјачки вапе у час мрачни.
** ''[[s:Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]'', строфа 4.

* Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br /&gt;Где сја ватра — ко зна — грешна или света.&lt;br /&gt;Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br /&gt;Ти љубиш невино као цвет што цвета.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]'', строфа 1.

* Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br /&gt;Символ већи него бол људски што грца;&lt;br /&gt;И ти си божанству ближа него мени:&lt;br /&gt;Више закон света, него закон срца.
** ''Символ'', строфа 3.

* Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br /&gt;А моја остаде сва окрвављена.&lt;br /&gt;'''Откуд си и ко си, нико знати неће:'''&lt;br /&gt;'''Љубав или мржња, судба или жена.'''
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]'', строфа 3.

=== ''[[s:Песме љубави и смрти|Песме љубави и смрти]]'' (1929) ===
[[Датотека:Le poeme de lAme-17-Louis Janmot-MBA Lyon-IMG 0500.jpg|мини|Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.]]
[[Датотека:Il Bacio, by Francesco Hayez.jpg|мини|[[Пољубац]] је сусрет најлепши на свету.]]

* Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]'', строфа 1.

* И ја кључар чудне лепоте, да с тајном&lt;br /&gt;'''Срећом видим јасно да је ова жена'''&lt;br /&gt;'''Од истога светлог ткива начињена'''&lt;br /&gt;'''Од кога и болни мој сан о бескрајном.'''
** ''Жена'', строфа 5.

* Љубав је без сутра вечнија од свега:&lt;br /&gt;Јер и после смрти још је увек иста.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]'', строфа 2.

* Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна&lt;br /&gt;Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;&lt;br /&gt;Само си лепота колико си тајна;&lt;br /&gt;И само истина колико си жудња.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]'', строфа 1.

* Остај недостижна, нема и далека —&lt;br /&gt;'''Јер је сан о срећи виши него срећа'''.&lt;br /&gt;Буди бесповратна као младост; нека&lt;br /&gt;Твоја сен и ехо буду све што сећа.
** ''Песма жени'', строфа 2.

* Срце има повест у сузи што лева;&lt;br /&gt;У великом болу љубав своју мету;&lt;br /&gt;'''[[Истина]] је само што душа проснева''';&lt;br /&gt;'''[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету'''.
** ''Песма жени'', строфа 3.

* А ти не постојиш нит си постојала;&lt;br /&gt;Рођена у мојој тишини и тами,&lt;br /&gt;На сунцу мог срца ти си само сјала:&lt;br /&gt;'''Јер све што љубимо створили смо сами'''.
** ''Песма жени'', строфа 5.

=== ''[[s:Царски сонети|Царски сонети]]'' (1930) ===
[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.]]
[[Датотека:Трг у Краљеву.jpg|мини|Само буктињама збори се кроз тмине.]]

* Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.
** ''[[s:Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]]'', строфа 1.

* Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br /&gt;Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br /&gt;Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br /&gt;И зоре да зраче на путима снова.
** ''[[s:Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.

* Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br /&gt;У болу и слави да будемо први:&lt;br /&gt;Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br /&gt;Мученик и херој, кап сузе и крви.
** ''Ave Serbia'', строфа 4.

* Пресити се земља од крвавог вала,&lt;br /&gt;Али вам победа не осветли лице;&lt;br /&gt;'''Јер ловор не ниче с буњишта и кала,'''&lt;br /&gt;'''Он је за [[јунак|хероје]], а не за убице!'''
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]'', строфа 5.

* Наши ће им ветри пепео разнети,&lt;br /&gt;Спраћемо са стене погане им стопе:&lt;br /&gt;Заболи смо копље на великој мети,&lt;br /&gt;Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]'', строфа 1.

* Знаће да је само она земља светла&lt;br /&gt;Где никад још није пала суза срама;&lt;br /&gt;Где су деца на мач име оца метла&lt;br /&gt;Што живи у химни и у молитвама.
** ''Херцеговина'', строфа 4.

* '''Јер је [[отаџбина]] само оно куда'''&lt;br /&gt;'''Наш зној падне где је крв очева пала;'''&lt;br /&gt;И плод благословен рађа само груда&lt;br /&gt;Где су мач зарђан деца ископала.
** ''[[s:Химна победника|Химна победника]]'', строфа 4.

* '''Само буктињама збори се кроз тмине;'''&lt;br /&gt;У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br /&gt;Преко палих иду пути величине;&lt;br /&gt;'''[[Слава]], то је страшно сунце мученика.'''
** ''Химна победника'', строфа 5.

* Наша душа има боју наше стене,&lt;br /&gt;И наша крв тече куд и наше реке.
** ''[[s:Брегалница|Брегалница]]'', строфа 6.

=== ''[[w:Градови и химере|Градови и химере]]'' (1930) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Градови и химере]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Куинджи - Море. Крым..jpg|мини|Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и [[Бог]] једна истина срца.]]
[[Датотека:Vinzenz Katzler, The Takovo Uprising, 1862, Historical Museum of Serbia.jpg|мини|У [[Срби|Срба]] је одиста само [[светосавље]] спасло православље: идеја о цркви је била нераздвојна од идеје о држави.]]
[[Датотека:Girl with a Bible (Faith of Our Fathers).jpg|мини|[[Жена|Жене]] су велики чувари [[Вера|вере]], јер су сентименталне, јер имају [[Срце|срца]] и [[Машта|маште]], и то је једна страна њихове величине.]]
[[Датотека:Giovanni battista salvi called sassoferrato madonna and child d6272789052951).jpg|мини|Ми [[Религија|религију]] примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од [[Црква|цркве]] или друштва.]]
[[Датотека:Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|мини|Величина једног народа није у његовој историји, него у његовој [[легенда|легенди]].]]
[[Датотека:Zichy Mihály A démon fegyverei.jpg|мини|После скоро сваког античког великог рата настала је већа цивилизација; после сваког новог рата и за побеђене и за победиоце настаје од данас само периода помрачења и пораз цивилизације.]]
[[Датотека:Siemiradzki-Za przykładem bogów.jpg|мини|Дубоки људи никад нису разликовали [[љубав]] од религије.]]
[[Датотека:Politicians in the smoking room of the House of Commons; Wellcome V0011375.jpg|мини|На [[власт]] долазе људи једном механиком [[демократија|изборних система]] која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без [[морал]]а, без побожности.]]
[[Датотека:Down with the eagle (2).jpeg|мини|Где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.]]
[[Датотека:The Triumph Of Christianity Over Paganism. (Detail).jpg|мини|Истина [[Исус|Христова]] је била неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.]]

* '''Рђави људи не умеју да се смеју; а од смеха лице постане човечанскије и лепше јер постане светлије.'''

* Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом.

* Људи који се више не чуде, и ни у што не загледају по сто пута, то су несрећници који никад нису стварно ни видели ништа на овом свету.

* Има људи, који су у свом животу видели свега неколико залазака сунца, а још мање има људи који су видели свитање и оргије сунчевог изласка.

* Обожавају [[природа|природу]] само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу.

* '''Немогуће се уопште одрећи [[отаџбина|отаџбине]] и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе.'''

* Онај који мрзи Француску, није само лош по интелекту и некултуран човек, и простак, него је и лош и по срцу, неправедан и злочест неваљалац.

* '''Без велике маште нема велике љубави.''' Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада.

* [[Жена]] без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа.

* Ја мислим и да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред [[пустиња|пустиње]], јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном.

* Треба ли мору да захвалим што никад нисам био [[скептицизам|скептик]]? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. Зато га неће ни убити разум јер га он није ни саздао; а '''мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско.''' Вера, то је чиста сентименталност; јер не постоји идеја о Богу него осећај о Богу, и машта о Богу. '''Жене су стога велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине.'''

* '''Ми религију примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од цркве или друштва.''' Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

* Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока [[пријатељство|пријатељства]].

* Српски су свештеници били вође народа и војсковође у устанцима. '''У Срба је одиста само [[светосавље]] спасло [[православље]]: идеја о [[црква|цркви]] је била нераздвојна од идеје о [[држава|држави]].'''

* Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу [[шума|шуме]] и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине.

* Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих [[самоћа]].

* Бог убитава [[пустиња|пустињу]] и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље.

* [[Буда]] и [[Исус|Христос]] су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати.

* Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку.

* '''Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди.''' Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. '''Историја без легенде је убога, и кад је највећа.''' Због овог је српски народ виши данас од свију суседних народа: јер је сва његова историја у народним песмама претворена у митове, реке и планине пуне вила, хероји, као [[Милош Обилић|Милош]] и [[Марко Краљевић|Марко]], дигнути до ванчовечанског, а краљеви, цареви и кнежеви претворени у светитеље.

* '''Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.'''

* Рат се више не везује за карактере ни идеје; ни за амбиције и сујете; ни за маније и лудила појединих визионера. С временом он губи све идеалне стране старих утакмица у расној врлини и личној храбрости; и постајући усавршен, постаје одвратан. '''После скоро сваког античког великог рата настала је већа цивилизација; после сваког новог рата и за побеђене и за победиоце настаје од данас само периода помрачења и пораз цивилизације.'''

* '''Има жена које не носе свој чар у линијама лица, него у изразу лица;  ни у боји очију, него у погледу; ни у црти уста, него у осмеху; ни у говору, него у музици гласа; ни у формама тела, него у покретима.'''

* А у Делфима је [[:en:w:Phryne|Фрина]], сва гола, била представљена као Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да '''дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.'''

* Наше народне песме сам радије слушао по димљивим херцеговачким кућама гуслара, у тескобним крчмама поред пута или пред црквом после летургије, сав срећан што спадам још међу оне који су доживели да чују гуслара, што временом ишчезавају као што су нестали и њихови претходници који су на исти начин носили путних пет столећа [[Хомер]]ове стихове док нису били забележени и сређени у два велика епоса.

* '''[[Православље]] је било и остало вера невина и чиста, весела и полупаганска, пуна благородног јелинског духа за радост на земљи и мир међу људима, без својих инквизиција и Торквемада, вартоломејских ноћи и енглеских прогона.'''

* '''Код Срба [[светосавље]] значи идеју која уједињује веру, државу и нацију.'''

* Само глупаци су једини људи који своје погрешке не увиђају; јер када би глупаци увиђали своју [[глупост]], и они би већ тиме постали атинским филозофима…

* [[демократија|Демокрација]] више можда него и један други систем — као и данас, и као увек, била је у рукама једне духовне олигархије. Међутим, у нашем данашњем добу, '''на власт долазе људи једном механиком изборних система која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без морала, без побожности.''' Али у граду мудраца, владали су одиста мудраци.

* Земља је остарела; и људи, верујући у хиљаде [[истина]], не верују више ни у једну.

* Истина Христова је била, дакле, неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.

* Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузе. Запитах га одакле је. „Из Забуња, у руској Пољској… или у пољској Русији…” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега… Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за [[Косово]] и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља, који су ипак на свету учинили више добра него зла. Али сам се и питао: '''где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.'''

* Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише власеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. '''Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио.''' У средњем веку је српство и хришћанство било, дакле, исти појам. Као документ за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

=== ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Благо цара Радована]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|десно|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|десно|мини|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|десно|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|десно|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Страх, то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је [[отаџбина]] збир свих других љубави и осећања.

* '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[Фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

* Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

* Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.'''

* Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* […] '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* Љубав на свету одржавају само жене и песници.

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.'''

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.'''

* Жена је најбољи спасилац од чамотиње.

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.

* Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?

* […] не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. '''Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* Издајства, [[Револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала.

* [[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама.

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

* '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру.

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику отаџбину, и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти. 

* Жеђ за влашћу је снажнија него него жеђ за водом.

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* […] цела историја то је смена једне тираније за другом: борба између јаких за њихов рачун.

=== ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942) ===
* Никад се Хрвати нису могли да навикну на идеју да су они у Европи један мали народић, једва историјски.

* Хрвати никад нису имали својих народних песама. '''Срби су народ гусларски, а Хрвати народ тамбурашки; и док су Срби изграђивали своје [[Српске народне епске песме|славне епосе]], Хрвати су изграђивали поскочице.'''

* [[sr:w:Илиризам|Илирци]] су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити) да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију.

* Кад је Србија 1804. под [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], а затим под [[Милош Обреновић|Милошем]], дизала велике устанке за ослобођење Балкана, и кад су стварали прву хришћанску државу у нехришћанском и варварском царству на европском Истоку, ни један Хрват није, као Словен или Хришћанин, дошао као добровољац да помогне тај Устанак. У Србији су се јављали осим Црногораца, још и Херцеговци, који су дали једног славног војводу; и Маћедонци, који су дали две војводе; и Босанци, који су дали великог песника [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]], Тиртеја овог Устанка; и Бокељи; и Војвођани; који су давали веште официре и учене саветнике; чак и Грци. који су се солидарисали са својом ''Хетеријом'', и дали Србији једног свог хероја, Ригу од Фере. Само ни једног Хрвата ни од спомена! — Није дошао онамо Хрват добровољац ни кад, је Србија доцније војевала 1875. са Турском, ни 1885. са Бугарском, ни 1914. са Аустро-Угарском! Напротив, најкрволочнији на Дрини и Церу, на фронту, а нарочито по српским селима, били су Хрвати…

* [[Југословенство|Југославизам]] је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.

* '''Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.'''

* Српски народ, а то је не само Србија, него и цело Уједињено Српство, место да се 1918. формирало у једну огромну и етнички хомогену групу, и следствено у једну велику државу, примило је на себе дужност да пристане на границе Југославије које су само на мору имале дужину од ништа мање него 1.000 километара од Сушака до Улциња; а на суху, двоструко толико, од Ђевђелије до Крањске! За одбрану онолике обале, требала би једна прескупа ратна морнарица какве од великих сила, а какву ми никад нисмо могли ни замислити са нашим малим буџетом. За одбрану сувоземне онако бескрајне границе, требала је тако исто војска једне велике силе, са оружањем, које је изискивало огромне трошкове, и за набавку и за уздржавање!

* Уопште, ни о каквим заједничким херојствима нису Хрвати дали да се говори широм целе њихове земље. Они су окретали чак на смешно српску ратничку историју, славу српске војске, која је била слављена као херојска и од свих непријатеља, а не само од пријатеља. Не признавајући да је ишта Србија допринела ослобођењу њихове земље, један хрватски министар, др Крајач, повикао је једном цинично у Скупштини, и то кратко након уједињења: „Реците нам колико кошта та крв коју сте пролили за Хрватску, да вам је платимо…”

* '''Никакав њихов производ, ни природни ни индустријски, није био Србији неопходан, пошто је Српска Земља имала све исте природне производе и сама у изобиљу; а индустријске је могла јевтиније набавити из Мађарске и Италије.''' Међутим, Хрватска своју индустрију није могла продати ни у Италији, ни у Мађарској, пошто су обе индустријски богатије; а могла их је продати само српским аграрне.

=== ''[[s:Лирика|Лирика]]'' (1943) ===
* Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br /&gt;Али те стигне дух који те слути;&lt;br /&gt;Небо и земља не могу те чути,&lt;br /&gt;А у нама је твој глас од постања.
** ''[[s:Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]'', строфа 1.

* Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br /&gt;Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br /&gt;И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br /&gt;Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.
** ''[[s:Лирика/Богу|Богу]]'', строфа 1.

* А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br /&gt;Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br /&gt;'''Јер свака Истина духа знаде за границе,'''&lt;br /&gt;'''Једино наша Слутња стоји безгранична.'''
** ''Богу'', строфа 4.

* Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br /&gt;У грумен глине ужежене,&lt;br /&gt;Тад неће више бити међе&lt;br /&gt;Између тебе и измеђ мене.
** ''[[s:Лирика/Повратак|Повратак]]'', строфа 1.

== Цитати о Јовану Дучићу ==
[[Датотека:Slobodan Jovanović, by Uroš Predić (1931).jpg|мини|У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу. ~ [[Слободан Јовановић]]]]
[[Датотека:Matija Bećković, reading Serbian war newspapers from exile (Corfu, 1916).jpg|мини|Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити. ~ [[Матија Бећковић]]]]

* Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих. 
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:„Пјесме” Јована Дучића|„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901)

* Погледајте Дучићеву поезију, погледајте му прозу, и узмите да читате гдегод хоћете. Ништа разасуто, откинуто, пуштено, неодговорно, случајно — ни у садржини ни у форми. У данашње време, кад је дошло на ред да се, и дрско и бесмислено, прескачу све границе, негује сваки апсурд — гудалом слика и четкицом свира — у ово време кад је истина и одвише јака за душе, данас, нарочито, Дучићево је дело сведочанство дисциплинованог рада.
** [[Исидора Секулић]], [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36/1929/k002?fullscreen#page/123/mode/1up ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића''] (1929)

* Југословенско исељеништво треба да је поносно, што се у његовој средини налази највећи живи југословенски песник и један од најистакнутијих југословенских интелектуалаца. Јован Дучић је живи сведок наше велике националне културне вредности. Он иде у ред великих духовних својина, које је наш народ дао кроз векове. Син поносне Херцеговине, која данас, као и увек у нашим легендарним епохама, даје највећег отпора туђину и тиранину, он представља највише што је дао наш народни геније.
** Из чланка ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1941-08-20 ''Американском Србобрану, 20. августа 1941.'']

* Српски народ ће увек носити у свом срцу успомену на бесмртног песника, Јована Дучића. Вечито ће се сећати имена човека у коме су се у данашња тешка времена најбоље били изразили: поштење, образ, јунаштво, чојство, патње због народа, бол за изгубљеном Отаџбином и борба за њезино ослобођење.
** [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

* Дучић је сав живот провео у иностранству, али је мислим ипак био присутан у Србији. Срећан што је из Требиња које је имало, не једанпут, пресудну улогу у српској историји, Дучић је једнаким очима гледао на све српске земље, стављајући изнад свих Србију и изнад свега национално јединство (''Отаџбина није тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа''). Његово гледање на нашу судбину, не у једном тренутку и у једном крају, него свуд и кроз сву историју, било је у њега колико одређено толико непроменљиво.
** [[Милан Кашанин]], ''Судбине и људи''  (1968), стр. 226.

* Ваше дело је постало својина једног народа. Вашим именом се заклињу покољења. Али, кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би младићи и девојке тих далеких нараштаја хтијући да изразе оно што је најлепше у њима од бола и љубави, проговорили језиком ваше поезије, нашли исте, ваше, речи и усклике. То је судбина великих песника.
** [[Иво Андрић]], у посвети његових ''Приповедака''

* Његова песма ''[[s:Врбас|Врбас]]'', испевана поводом покоља Срба у Босни, биће забележена у свакој антологији нашег патриотског песништва, исто онако као [[Јован Јовановић Змај|Змајева]] ''Вила'', [[Ђура Јакшић|Јакшићево]] ''[[s:Падајте, браћо!|Падајте браћо]]'', [[Војислав Илић|Војислављево]] ''[[s:На Вардару|На Вардару]]'', [[Милан Ракић|Ракићево]] ''[[s:На Гази-Местану|На Газиместану]]''… '''У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу.'''
** [[Слободан Јовановић]] о песми ''Врбас''

* Последње речи Јована Дучића биле су ''Верујем у Бога и Српство''. Написао их је већ изнемоћалом руком у недоба, када је и у Бога и у Српство могао веровати једино Јован Дучић. У невреме, кад су се и Бог и Српство и Дучић нашли међу инкриминисаним појмовима његовога језика, кад су их, као цара Радована, ''спомињали још само људи који су полудели.'' […] Али, гле чуда! Јован Дучић се по трећи пут сахрањује и по други пут рађа, и то друго рођење указује се као истинитије, важније и славније од оног првог у Хрупјелима. […] Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. '''Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити.'''
** [[Матија Бећковић]], „Јован Дучић је и задужбинар”, у: Радослав Милошевић, ''Земаљско и небеско Јована Дучића'', Требиње: Удружење књижевника Српске: Подружница за Херцеговину, стр. 310–314.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Дучић}} 
{{Викизворник|Јован Дучић}}

* [https://balasevic.in.rs/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – Песме, Цитати, Књиге, Биографија, Занимљивости'']

*[https://wannabemagazine.com/najlepsi-citati-jovan-ducic-1-deo/ ''Најлепши цитати: Јован Дучић (1. део)'']

* [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/citati/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – цитати'']

{{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1874.]]
[[Категорија:Умрли 1943.]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Југословенски књижевници]]
[[Категорија:Југословенски песници]]
[[Категорија:Српске дипломате]]
[[Категорија:Југословенске дипломате]]
[[Категорија:Херцеговци]]</text>
      <sha1>6zoyo5sck8l2dneh0my0in5h78oyyhc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демократија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>9106</id>
    <revision>
      <id>67944</id>
      <parentid>62520</parentid>
      <timestamp>2026-06-08T07:21:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67944</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3797" sha1="b7z8di8xz0q3oqc2ptka69tundjwlav" xml:space="preserve">'''[[w:Демократија|Демократија]]''' је политичка оријентација која представља владу народа односно изабраних представника народа. Демократија је политички систем базиран на могућности да народ може да бира своје представнике. Ово — право на бирање представника — основни је и суштински концепт демократије.

==Цитати==
* [[Абрахам Линколн]]
** &quot;Владавина народом, од народа, за народ&quot;

* [[Јован Дучић]] 
** &quot;У нашем данашњем добу, на [[власт]] долазе људи једном механиком изборних система која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без морала, без побожности.&quot; 

* [[Дејвид Ајк]] 
**&quot;Свака особа или организација која себе назива демократском, заправо се залаже за све друго осим демократије. Погледајте само колики број демократских влада широм света не ради ништа друго сем што намеће своју [[диктатура|диктатуру]].&quot;
** &quot;Практично свака друга држава је једнопартијска држава, у којој људи само мисле да су [[слобода|слободни]], јер имају право да гласају сваких пар година и тако изаберу следећу марионету која ће водити њихову државу.&quot;

* [[Адолфо Суарез]]
** &quot;Демократија је начин владања, али понајвише начин живљења.&quot;

* [[Алберт Ајнштајн]]
** &quot;Мој политички идеал је демократија. Поштујмо сваког човека као биће и не правимо ни од кога идола.&quot;

* [[Алберто Моравија]]
** &quot;[[Диктатура|Диктатуре]] су једносмерне улице. У демократији дозвољен је саобраћај у оба смера.&quot;

* [[Џорџ Бернард Шо]]
** &quot;Демократија је процес који нам гарантује да се нама неће владати боље него што то заслужујемо.&quot;

* [[Јохан Волфганг фон Гете]]
** &quot;Демократија не трчи, али она сигурније стиже до циља.&quot;

* [[Џон Кенеди]]
** &quot;Живот у слободи није лак, а демократија никад није потпуна.&quot;

* [[Махатма Ганди]]
** &quot;Дух демократије не може се наметнути споља. Он мора израсти из унутрашњости народа.&quot;
** &quot;Под појмом демократија ја подразумевам једнаке шансе како за најслабијег, тако и за најачег.&quot;

* [[Теодор Паркер]]
** &quot;Демократија не значи: Ја сам једнако добар као и ти, него: Ти си једнако добар као и ја.&quot;

* [[Винстон Черчил]]
** &quot;Демократија је најлошија форма државе ако изузмемо све остале.&quot;

{{Википедија|Демократија}}

[[Категорија:Демократија]]</text>
      <sha1>b7z8di8xz0q3oqc2ptka69tundjwlav</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Гзавје Бетел</title>
    <ns>0</ns>
    <id>21506</id>
    <revision>
      <id>67948</id>
      <parentid>56139</parentid>
      <timestamp>2026-06-08T09:37:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>CommonsDelinker</username>
        <id>99</id>
      </contributor>
      <comment>Replacing P061521-435269_(cropped).jpg with [[File:Xavier_Bettel_-_2023_-_P061521-435269_(cropped).jpg]] (by [[:c:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] because: [[:c:COM:FR|File renamed]]: descriptive).</comment>
      <origin>67948</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1147" sha1="tu2yvhnjx28s733wzjyyhc6qpixvmwz" xml:space="preserve">[[Датотека:Xavier Bettel - 2023 - P061521-435269 (cropped).jpg|thumb|Гзавје Бетел (2023)]]

'''Гзавје Бетел''' (3. март 1973) је луксембуршки политичар који је премијер [[Луксембург|Луксембурга]] од 2013. године.

== Цитати ==
{{цитат|Припадницима LGBTIQ је тешко пало отказивање Прајда прошле године, иако су потом имали прилику да то прославе у Београду. Ја сам геј, ожењен сам мушкарцем, добро познајем Ану Брнабић и њену супругу и не могу да разумем да су лоше вести када се сликамо заједно. То уопште не би требало да је вест.|03. јул 2023.}}&lt;br /&gt;

{{Википедија|Гзавје Бетел}}

{{DEFAULTSORT:Бетел, Гзавје}}
[[Категорија:Рођени 1973.]]
[[Категорија:Премијери Луксембурга]]
[[Категорија:ЛГБТ особе]]</text>
      <sha1>tu2yvhnjx28s733wzjyyhc6qpixvmwz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Југословенство</title>
    <ns>0</ns>
    <id>22220</id>
    <revision>
      <id>67947</id>
      <parentid>67133</parentid>
      <timestamp>2026-06-08T07:59:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>67947</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5327" sha1="aihr9vauwp2qauxuwebx3uoihurbvtc" xml:space="preserve">'''Југословенство''', и као '''југославизам''' или '''југословенски национализам''', идеологија је која подржавају идеју по којој [[Јужни Словени]] — [[Бошњаци]], [[Македонци (народ)|Македонци]], [[Словенци]], [[Срби]], [[Хрвати]] и [[Црногорци (народ)|Црногорци]], али и [[Бугари]] — припадају јединственој [[Југословени|југословенској нацији]] одвојеној различитим историјским околностима, облицима говора и религијским подјелама.

== Цитати ==
* А кад златно јутро сване &lt;br /&gt;И [[Слобода|слободе]] сине зрак,&lt;br /&gt;Полумесец у Стамболу&lt;br /&gt;Покриваће густи мрак.&lt;br /&gt;Никад више да не сине&lt;br /&gt;Над горама Југославским,&lt;br /&gt;Ориће се кроз њи глас:&lt;br /&gt;„[[Бог]] избави ево нас!”
** [[Милица Стојадиновић Српкиња]], ''Надежда на Бога'' (1848), строфа 5.

* Ја сам се у почетку нешто надао, него данас видим да је засад југославенство идеална ријеч која само празнијем гласом лијепо звечи.
** [[Петар II Петровић Његош]], из писма Меду Пуцићу, 23. априла 1849.

* [[Срби]]н, Хрват и Словенац,&lt;br /&gt;Сви ти један плету венац&lt;br /&gt;Верне душе, ко луч зоре,&lt;br /&gt;Пред олтаром твојим горе —&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Небу&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Лете&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С горе&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Свете&lt;br /&gt;Лепог браства златни цвет&lt;br /&gt;У твој драги вију сплет!
** [[Алекса Шантић]], ''[[s:Отаџбини (1919)|Отаџбини]]'' (1919), строфа 1.

* Ја сам сретан ове што доживех дане,&lt;br /&gt;Када браћа с браћом на брегове хрле —&lt;br /&gt;Када се у сунцу свог јединства грле&lt;br /&gt;Великога стабла три велике гране.
** Алекса Шантић, ''[[s:Песма јединства|Песма јединства]]'' (1919), строфа 2.

* С Адрије и Соче, све до Вардар-воде,&lt;br /&gt;Једна песма грми радосна и света —&lt;br /&gt;Више нема ага, харача ни кмета,&lt;br /&gt;Сврх колиба шуште храстови слободе.
** Алекса Шантић, ''Песма јединства'' (1919), строфа 4.

* Благослови, Боже! Некʼ на наша врата&lt;br /&gt;Свако јутро с песмом анђо браства ступа,&lt;br /&gt;И причести свешћу из небесних купа&lt;br /&gt;Свакога Словенца, Срба и Хрвата!
** Алекса Шантић, ''Песма јединства'' (1919), строфа 6.

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** [[Јован Дучић]], ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* Југославизам је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.
** Јован Дучић, ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942), XII

* Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.
** Јован Дучић, ''Југословенска идеологија: истина о „југославизму”'' (1942), XII

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Југословенство}}</text>
      <sha1>aihr9vauwp2qauxuwebx3uoihurbvtc</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>