Лаза Костић

Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.16 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају Лаза Костић 0 16645 68115 67978 2026-08-24T08:50:55Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68115 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Laza Kostić 2.jpg|мини|[[Срце]] моје самохрано, Ко те дозва у мој дом? Неуморна плетисанко, Што плетиво плетеш танко Међу јавом и мед [[Сан|сном]].]] '''[[w:Лаза Костић|Лазар Лаза Костић]]''' (31. јануар / 12. фебруар 1841 — 26. новембар 1910) је био [[Срби|српски]] књижевник, [[песник]], новинар, драмски писац, естетичар и политичар. [[Датотека:Laza Kostic.jpg|мини|Снове снивам, снујем снове, Снујем снове бисерове, У сну живим, у сну дишем, Алʼ не могу ситне снове, Не могу их да напишем.]] == Цитати == [[Датотека:Laza Kostić u narodnoj nošnji.jpg|мини|Најцрњи враг је [[Срби]]н себи сам!]] [[Датотека:Adam und Eva (Pietschmann).jpg|мини|Ти си, душо, моја Ева, Само кад те створи Бог, Искино̂ је с ребром мојим Још и парче срца мог.]] [[Датотека:Albert Edelfelt - The Parisienne (Virginie) 1883.jpg|мини|Смеј се само, нек’ се шире Ти душеци румени, Погле како ситно вире Бели зуби студени.]] [[Датотека:Spomenik Lazi Kostiću u Novom Sadu.jpg|мини|Ја сам био увек уверен, да оне, који су посветили свој живот народу, народ никад заборавити неће…]] [[Датотека:Alberto Prosdocimi Santa Maria della Salute.jpg|мини|Опрости, мајко света, опрости, Што наших гора пожалих бор, На ком се, устук свакоје злости, Блаженој теби подиже двор; Презри, небеснице, врело милости, Што ти земаљски сагреши створ: Кајан ти љубим пречисте скуте, ''Santa Maria della Salute''.]] [[Датотека:Tradicionalna zastava Vojvodine sa grbom.svg|мини|[[Застава|Заставо]] моја, заставо тројна, Свијено срце народа бојна, Зар већ у твојим бојама спава Црвена крвца и крвца плава?]] * Срце моје самохрано, Ко те дозва у мој дом? Неуморна плетисанко, Што плетиво плетеш танко Међу јавом и мед сном. ** ''[[s:Међу јавом и мед сном|Међу јавом и мед сном]]'', строфа 1. * Српкиња је моја дика Српски се понаша, Српске душе, српска лика, Вилинскога стаса. ** ''[[s:Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]]'' (1860), строфа 1. * Снове снивам, снујем снове, Снујем снове бисерове, У сну живим, у сну дишем, Алʼ не могу ситне снове, Не могу их да напишем. ** ''[[s:Снове снивам...|Снове снивам…]]'' (1861), строфа 1. * Нек’ види Бог озгоре Крвави земљин лик, Да крвљу међе горе, Куд гине мученик. ** ''[[s:Наше|Наше]]'' (1862), строфа 3. * Па нек’ јунака силом Са земље прогна враг, Бесамртним ће крилом Да прне у облак. ** ''Наше'' (1862), строфа 5. * Опрости ми! Притегну ме терет туге, Над тобом сам моро да се нагнем, Руком да се такнем Твоје руке; Алʼ ти се светиш, свете мој, Претрну ми рука у твојој, И да каје своје греје У твојојзи нестаде је, Никад више Витим пером да запише, Да се маши за мач бритак — Никад — никад! ** ''[[s:Опрости ми...|Опрости ми…]]'' (1862), строфа 1. *'''Ти си, душо, моја Ева,''' '''Само кад те створи Бог,''' '''Искино̂ је с ребром мојим''' '''Још и парче срца мог.''' ** ''[[s:Анђелчићу...|Анђелчићу…]]'' (1862), 7–10 * Дакле тако, тако дакле, Све је само пуста лаж? Место сунца црни пакле, Место раја љута враж? ** ''[[s:Дакле тако...|Дакле тако…]]'' (1861), строфа 1. * А на усти, ту се стани, Ту је престо краљичин, Са душека рујовани Влада мачем језичним. ** ''Дакле тако…'' (1861), строфа 4. * Смеј се само, нек’ се шире Ти душеци румени, Погле како ситно вире Бели зуби студени. ** ''Дакле тако…'' (1861), строфа 5. * Бритким ножем љуте страсти Срце си ми узорала, По њим сејеш ситне сласти, Пољубаца зрна мала. ** ''[[s:Сад на срцу|Сад на срцу]]'' (1862), строфа 4. * Два се тића побратила, до два сокола, Посред боја, посред мила, посред покоља, Крили су се загрлила побратима два, У бој лете, ране љуте храна су им сва. ** ''[[s:Два се тића побратила|Два се тића побратила]]'' (1866) * Народ, који није кадар одржати се друкче него празним уздањем и вечним обманама, тај народ, ако што скорије пропадне, биће само у прилог општој човечанској просвети. ** 1869. * Васијона пукла пуста, Већ у мени душа суста, А срце ми силно бије, У главу ми крвца лије, Алʼ ми вила лице мије хладом свога крила мека, И још нека блага река, Нека струја из далека: Свети мирис памтивека. ** ''[[s:Међу звездама|Међу звездама]]'' (1872) * Немојте ме питатʼ саде, Да вам причам старе јаде, Старе јаде, нове наде, Што их наша звезда знаде; Већ пођите до јавора, Побратима оног бора, Што га стужи и cacyши Неисказом вељих мука Косовкина бела рука, Те је њему рука мала Грдне јаде завештала; '''А кад гуслар по њим гуди''', '''Из јавора јаде буди''', '''Из тамнице јади лете''' '''Да се [[брат|браћа]] јада сете''', '''Да се сете, да их свете!''' ** ''Међу звездама'' (1872) * Природна је лепота обично светла буба; док је гледате из неке даљине светли се; чим је се дотакнете, потамни. ** ''[[s:Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”|Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”]]'' (1873) * Ја сам био увек уверен, да оне, који су посветили свој живот народу, народ никад заборавити неће… ** Из говора 1873. (Летопис, књ. 320. Свеска 2. 1929. Стр. 231—232.) * Царева ћерка чека и жуди Просилац да јој окити груди Дивотом свега источног блага, Па да му буде невеста драга; Ал’ дужде на њу не сврће трага, Ни лав му на њу не миче крила: Дуждева нева, дуждева снага, Царица само крилатих сила, Морска је вила. ** ''Дужде се жени'' (1878) * Пропасти неће [[Срби|српска]] слобода, Нису бадава патили век! ** ''[[s:Омладини на збору|Омладини на збору]]'' (1881), строфа 17. * Кога такне Твоја рука, Око Твоје ког просука, Биће вредан тога струка, Тога лица, тога гука, Тих милина и тих мука, Биће вредан, како не би, — Благо Теби! ** ''[[s:Госпођици Л. Д.|Госпођици Л. Д.]]'' (1892), строфа 2. * На Ловћен-капи замагли се храм, Облачак над њим, црни један прам, Сијевну муња по том прамену, Кâ да су слова у том пламену, Лијепо читам што ми пише плам: „Док на ту земљу ови стоји кам, '''Најцрњи враг је Србин себи сам!'''” ** ''[[s:Пролог за Горски вијенац|Пролог за Горски вијенац]]'' (1902) * Опрости, мајко света, опрости, Што наших гора пожалих бор, На ком се, устук свакоје злости, Блаженој теби подиже двор; Презри, небеснице, врело милости, Што ти земаљски сагреши створ: Кајан ти љубим пречисте скуте, Santa Maria della Salute. ** ''[[Santa Maria della Salute (пјесма)|Santa Maria della Salute]]'' (1909), строфа 1. * Две се у мени побише силе, Мозак и срце, памет и сласт, Дуго су бојак страховит биле, Ко̂ бесни олуј и стари храст; Напокон силе сусташе миле, Вијугав мозак одржа власт, Разлог и запон памети худе, Santa Maria della Salute. ** ''Santa Maria della Salute'' (1909), строфа 8. * Туга би моја у море пала – Алʼ би и мене собом одзвала! ** ''[[s:Анђелијина песма|Анђелијина песма]]'' * Заставо моја, заставо тројна, Свијено срце народа бојна, Зар већ у твојим бојама спава Црвена крвца и крвца плава? ** ''[[s:Разговор|Разговор]]'', 3–6 == Цитати о Лази Костићу == [[Датотека:Ljubomir Nedić (autor Milan Jovanović).jpg|мини|За угледање на Л. Костића није довољна само настраност у идејама, него треба још и духа, који је с њоме, врло често, удружен у песмама његовим.]] [[Датотека:Milan Savić.jpg|мини|Лазин је рад велик, разгранат, многостручан и пуносадржајан. Он не заслужује само спомен као [[песник]] и књижевник; његово је српско [[родољубље]] на истој висини а он га није износио тек само складним речима.]] * За угледање на Л. Костића није довољна само настраност у идејама, него треба још и духа, који је с њоме, врло често, удружен у песмама његовим. ** [[Љубомир Недић]], ''[[s:Песме Милете Јакшића|Песме Милете Јакшића]]'' (1900) * Он је био и остаће само као песник, и то као жалостан пример како се зло може проћи са нешто талента а са много таштине. За његову поезију, даје се рећи оно што је Хајне говорио о једном спису романтичара Брентана: „Рекао би човек да присуствује маскованом балу речи и слика. Све то хуји у красном нереду, и махнитост која влада даје ствари извесно јединство.” Овај још живи човек, пред чијим се генијалним песмама некада падало на колена, већ данас припада књижевној историји, и '''ту ће бити забележен као први наш писац који је почео писати живим јамбом уместо тромог српског трохеја, и као један од оснивача уметничке драме српске'''. ** [[Јован Скерлић]], ''Омладина и њена књижевност (1848-1871)'' (1907), Књига V, „Омладински писци”, стр. 509. * Лазин је рад велик, разгранат, многостручан и пуносадржајан. Он не заслужује само спомен као [[песник]] и књижевник; његово је српско [[родољубље]] на истој висини а он га није износио тек само складним речима. Што је као омладинац, скупштинар, дипломата, говорник, новинар чинио, остаје у светлој успомени с тим већма, што је и тај рад спровео без личне користи и што је био успехом увенчан. ** [[Милан Савић]], ''Лаза Костић'' (1929), XXXI == Спољашње везе == {{Википедија|Лаза Костић}} {{Викизворник|Лаза Костић}} {{DEFAULTSORT:Костић, Лаза}} [[Категорија:Рођени 1841.]] [[Категорија:Умрли 1910.]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Српски драматурзи]] [[Категорија:Српски новинари]] [[Категорија:Српски преводиоци]] 0y2b045htiyiv44he4t8yfwdgtb9xpu