Ратко Младић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викицитат</sitename>
    <dbname>srwikiquote</dbname>
    <base>https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.17</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викицитат</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викицитату</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Ратко Младић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>7112</id>
    <revision>
      <id>68129</id>
      <parentid>67744</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:50:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Niegodzisie</username>
        <id>5016</id>
      </contributor>
      <origin>68129</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14920" sha1="nkn74bzb07wuf11kyove4xpy8pjt6vr" xml:space="preserve">{{википедија|Ратко Младић}}
[[Датотека:Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg|мини|200п|Ратко Младић, 1993.г.]]
'''[[:w:Ратко Младић|Ратко Младић]]'''; 12. марта 1943. године у селу [[:w:Божиновићи|Божиновићи]], општина [[:w:Калиновик|Калиновик]], [[:w:Краљевина Југославија|Краљевина Југославија]] (данас [[:w:Република Српска|Република Српска]], [[:w:Босна и Херцеговина|Босна и Херцеговина]]) — Хаг, 27. август 2026. године. Био је [[:w:генерал|генерал]] и командант [[:w:Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] од 1992. до 1996. године.

Хашки трибунал је 1995. године подигао оптужницу против Младића. Младић је 26. маја 2011. године ухапшен у Србији, а 31. маја исте године изручен Хашком трибуналу. Суђење је почело 16. маја 2012. године. Првостепеном пресудом од 22. новембра 2017. године осуђен је на доживотни затвор.
== Цитати ==
{{Цитат|Ево нас, 11. јула 1995. године, у [[Срби|Српској]] Сребреници, уочи још једнога великог празника српског, поклањамо Српском народу овај град и напокон дошао је тренутак да се после Буне против Дахија, Турцима осветимо на овом простору.|11. јула 1995.}}

{{Цитат|Питам се, ако Француска стварно жели да направи муслиманску државу у Европи, зашто им не дају да то ураде у Паризу или Британији?|у интервјуу са Гаспаријем ди Склафанијем за италијански часпопис Ђентиле|Хан Пијесак, 1994.}}

{{Цитат|Када би људи послушали мој савет и када би било у мојој моћи, ја не бих дозволио да постоји реч ’рат’ ни на једном језику, забранио бих сво [''sic''] оружје, чак и као играчке.|у интервјуу са Робертом Блоком|1995.}}

На питање италијанског новинара: „Због чега побеђујете у биткама?”
{{Цитат|Мислим својом главом и не желим публицитет. На крају крајева, не живи се од публицитета. Насупрот ономе што се прича и пише, ја не водим рат против [[Хрвати|хрватског]] или муслиманског народа. Водим га против њихових вођа и оних који рат подстичу из иностранства. Поштујем своје непријатеље и не мрзим их. Због тога побеђујем.}}

О Босни:
{{Цитат|Рођен сам у некадашњој старој Херцеговини, старој српској кнежевини. Босна и Херцеговина представљала је вештачку творевину комунистичког система, а пре тога Аустријског царства. Ми [[Срби]], одбацујемо назив Босна. Ми смо Срби и знамо ко смо.}}

О Србима:
{{Цитат|Можда ми [[Срби]] нисмо бољи од других, али нисмо ни гори. А нисмо ни тениска лопта коју неко може да баца како хоће. Не желимо да постанемо као неко племе из Амазоније које изумире или као ретке животиње које живе у резерватима. Ислам жели да продре у Европу и Запад ће доћи у ситуацију да посматра како он расте као печурка после кише.}}

На питање страних новинара да ли се осећа као ратни злочинац:
{{Цитат|Не осећам се тако, ја само браним свој народ.}}

О [[Хрвати]]ма, док је ратовао у Хрватској:
{{Цитат|Упамтите, ми не водимо рат против Хрвата, против хрватског народа, већ против усташких [[Фашизам|фашиста]], окорелих [[Анте Павелић|Павелићевих]] и Артуковићевих наследника. Зато кад год сте у прилици заштитите поштене Хрвате. Борите се за њих и објашњавајте им куд их води Туђманова политика. Иза нас иде истина, достојанство [[част]]и и поштења.}}

О савезницима:
{{Цитат|Можемо се ми клети у некакво пријатељство и савезништво са великим силама, али нека те велике савезнице нека кажу да ли су вратиле и кап [[Срби|српске]] крви из Првог или Другог светског рата! Ми смо њима помагали, потурали наше главе, кад год је њима било тешко. Кад су фашистичке хорде биле на домак Стаљинграда и Москве, наши очеви су гинули по босанским врлетима. Привукли су ту на себе 20 до 30 фашистичких дивизија. Исто је било и на солунском фронту. Солунски фронт није пробио Франше дʼЕпере, онако како смо учили из историје, нити га је пробио [[Степа Степановић]] или неки други војсковођа. Пробио га је српски сељак, српски војник — [[јунак]].}}

О Дрини:
{{Цитат|Дрина никада није била граница, нити ће бити. Дрина је наша кичма. Она протиче кроз центар српских територија. О њој треба да певамо бар онолико колико певамо о Морави. Знате ли како је настала Дрина? Од суза српских [[Мајка|мајки]].}}

О томе како види себе:
{{Цитат|[[Јунак]] је српски војник, а не Ратко Младић. Сваки мој војник испричао би бољу причу о свом путу. Њихов пут је сложенији од мог, само што сам ја имао крупније проблеме од Книна па надаље, што сам морао да мислим и о сваком војнику и о сваком селу, а он само о свом рову.}}

О војничком позиву:
{{Цитат|Бити војник, то је величанствено. Највећи чин у свим војскама је — војник. То је нешто најсветије. Ја се поносим, не што сам генерал, већ што сам војник.}}

О најважнијој војној операцији и борби:
{{Цитат|Све су операције важне. Не желим ниједну да истичем. За мене је најважнији опстанак народа и победа наше [[Борба|борбе]]. Зато не желим ниједну операцију да истичем и стављам изнад других, свака је на свој начин величанствена. У свима њима учествује наш народ и војска, наша полиција и политичко руководтсво. За ово што имамо гинули су знани и не знани. Наша борба је величанствена. Ово је наш национално-ослободилачки рат, рат за опстанак.}}

О НАТО бомбардовању::
{{Цитат|Ја лично нисам изненађен дејствима авијације НАТО пакта, нити одобрењем за тако дејство од УН, јер су УН одговорне за све жртве српског народа у овом рату, пошто су дозволиле да се комадањем бивше Југославије учини поново злочин против српског народа, на жалост по трећи пут у овом веку.}}

О Дејтону и СФОР-у:
{{Цитат|Тачно је то да је у Дејтону потписан мир, међутим тешко је схватити, да они који су недавно пуштали на нас, од хиљаду или две хиљаде кила, авио-бомбе и крстарће ракете, могу након овог војног папира, који је легализација окупације овог простора, очекивати од српских мајки завијених у црно да им мисле другачије него оно што су заслужили.}}

О Западу:
{{Цитат|Они би да наше генерале везују и воде у Хаг, а њихови овде да се шетају и да деле дјеци плакате и пропагандни материјал.}}

О светским интересима на Балкану:
{{Цитат|Реч је о две глобалне политике. Једна је да се германизује Европа, на чему раде германске земље, са Немачком на челу. Преко Словенаца, Хрвата и муслимана, настоје да дођу до Дрине па да иду даље, да би тако обезбедиле своје интересе на Балкану. Другу концепцију заступају исламске земље, које агресивним фундаментализмом настоје да исламизују Европу. Оне као експонента исламског света истурају Турску, која исламском свету жели да врати неке дугове из прошлости, када су укинули арапско писмо, прешли на латиницу и сл. Турска да би опрала ту мрљу са своје историје и вратила се у исламску заједницу, прихватила је да реализује такву исламску политику, да преко јужне Бугарске, Македоније, [[Косово|Косова]] и Санџака до Босне успостави некакву „зелену траснферзалу”.}}

О постдејтонској Босни:
{{Цитат|Република Српска је резултат овог рата. Покушај неких међународних фактора да поново стрпају Хрвате, муслимане и Србе у исту врећу је контрапродуктиван. То је показала историја 20. века. Таква заједница није могла живети на југословенском простору, а како онда очекују да ће живети у мини држави која би се звала Босна.}}

О Републици Српској:
{{Цитат|Република Српска је одраз тежње српког народа да живи као свој на своме. Нека нам природа буде поука: орлови не живе и не лете у јату са вранама. Свако се гнезди и лети у своме јату. Тако и српски народ жели да живи у своме јату.}}

О Хашком трибуналу:
{{Цитат|Хашки трибунал је политички суд који намеће туђу вољу. Моћници морају да знају да бранити свој народ није никакав грех. Напротив, то је најузвишенији циљ! Ми нисмо водили освајачи рат, ми смо само бранили оно што је наше.(..) Чим су ме оптужили значи да сам у праву. Очито је да они суде по принципу Османлијског царства — кадија те тужи, кадија ти суди.}}

О Хагу:
{{Цитат|Мени може судити мој народ.}}

О гранатирању Сарајева:
{{Цитат|Велешиће туци и Пофалиће туци, тамо нема српскога живља много […] али иди на артиљеријско осматрање да не могу да спавају, да им развучемо памет њихову.}}

== Други о Младићу: ==
* '''[[Жељко Ражнатовић Аркан]]''' заповедник [[w:Српска добровољачка гарда|српске паравојне формације]] и председник [[w:Странка српског јединства|Странке српског јединства]]: 
{{цитат|Генерал Ратко Младић је ратни злочинац и њему је место међу женама и бабама.}}

== Референце ==

{{DEFAULTSORT:Младић, Ратко}}

[[Категорија:Рођени 1942.]]
[[Категорија:Српске војсковође]]
[[Категорија:Српски генерали]]
[[Категорија:Херцеговци]]
[[Категорија:Осуђени за ратне злочине]]
[[Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини]]</text>
      <sha1>nkn74bzb07wuf11kyove4xpy8pjt6vr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68130</id>
      <parentid>68129</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:50:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Niegodzisie</username>
        <id>5016</id>
      </contributor>
      <origin>68130</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14961" sha1="j0ho4cl7o23ad3wcdinrqn3lp2ptlj4" xml:space="preserve">{{википедија|Ратко Младић}}
[[Датотека:Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg|мини|200п|Ратко Младић, 1993.г.]]
'''[[:w:Ратко Младић|Ратко Младић]]'''; 12. марта 1943. године у селу [[:w:Божиновићи|Божиновићи]], општина [[:w:Калиновик|Калиновик]], [[:w:Краљевина Југославија|Краљевина Југославија]] (данас [[:w:Република Српска|Република Српска]], [[:w:Босна и Херцеговина|Босна и Херцеговина]]) — Хаг, 27. август 2026. године. Био је [[:w:генерал|генерал]] и командант [[:w:Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] од 1992. до 1996. године.

Хашки трибунал је 1995. године подигао оптужницу против Младића. Младић је 26. маја 2011. године ухапшен у Србији, а 31. маја исте године изручен Хашком трибуналу. Суђење је почело 16. маја 2012. године. Првостепеном пресудом од 22. новембра 2017. године осуђен је на доживотни затвор.
== Цитати ==
{{Цитат|Ево нас, 11. јула 1995. године, у [[Срби|Српској]] Сребреници, уочи још једнога великог празника српског, поклањамо Српском народу овај град и напокон дошао је тренутак да се после Буне против Дахија, Турцима осветимо на овом простору.|11. јула 1995.}}

{{Цитат|Питам се, ако Француска стварно жели да направи муслиманску државу у Европи, зашто им не дају да то ураде у Паризу или Британији?|у интервјуу са Гаспаријем ди Склафанијем за италијански часпопис Ђентиле|Хан Пијесак, 1994.}}

{{Цитат|Када би људи послушали мој савет и када би било у мојој моћи, ја не бих дозволио да постоји реч ’рат’ ни на једном језику, забранио бих сво [''sic''] оружје, чак и као играчке.|у интервјуу са Робертом Блоком|1995.}}

На питање италијанског новинара: „Због чега побеђујете у биткама?”
{{Цитат|Мислим својом главом и не желим публицитет. На крају крајева, не живи се од публицитета. Насупрот ономе што се прича и пише, ја не водим рат против [[Хрвати|хрватског]] или муслиманског народа. Водим га против њихових вођа и оних који рат подстичу из иностранства. Поштујем своје непријатеље и не мрзим их. Због тога побеђујем.}}

О Босни:
{{Цитат|Рођен сам у некадашњој старој Херцеговини, старој српској кнежевини. Босна и Херцеговина представљала је вештачку творевину комунистичког система, а пре тога Аустријског царства. Ми [[Срби]], одбацујемо назив Босна. Ми смо Срби и знамо ко смо.}}

О Србима:
{{Цитат|Можда ми [[Срби]] нисмо бољи од других, али нисмо ни гори. А нисмо ни тениска лопта коју неко може да баца како хоће. Не желимо да постанемо као неко племе из Амазоније које изумире или као ретке животиње које живе у резерватима. Ислам жели да продре у Европу и Запад ће доћи у ситуацију да посматра како он расте као печурка после кише.}}

На питање страних новинара да ли се осећа као ратни злочинац:
{{Цитат|Не осећам се тако, ја само браним свој народ.}}

О [[Хрвати]]ма, док је ратовао у Хрватској:
{{Цитат|Упамтите, ми не водимо рат против Хрвата, против хрватског народа, већ против усташких [[Фашизам|фашиста]], окорелих [[Анте Павелић|Павелићевих]] и Артуковићевих наследника. Зато кад год сте у прилици заштитите поштене Хрвате. Борите се за њих и објашњавајте им куд их води Туђманова политика. Иза нас иде истина, достојанство [[част]]и и поштења.}}

О савезницима:
{{Цитат|Можемо се ми клети у некакво пријатељство и савезништво са великим силама, али нека те велике савезнице нека кажу да ли су вратиле и кап [[Срби|српске]] крви из Првог или Другог светског рата! Ми смо њима помагали, потурали наше главе, кад год је њима било тешко. Кад су фашистичке хорде биле на домак Стаљинграда и Москве, наши очеви су гинули по босанским врлетима. Привукли су ту на себе 20 до 30 фашистичких дивизија. Исто је било и на солунском фронту. Солунски фронт није пробио Франше дʼЕпере, онако како смо учили из историје, нити га је пробио [[Степа Степановић]] или неки други војсковођа. Пробио га је српски сељак, српски војник — [[јунак]].}}

О Дрини:
{{Цитат|Дрина никада није била граница, нити ће бити. Дрина је наша кичма. Она протиче кроз центар српских територија. О њој треба да певамо бар онолико колико певамо о Морави. Знате ли како је настала Дрина? Од суза српских [[Мајка|мајки]].}}

О томе како види себе:
{{Цитат|[[Јунак]] је српски војник, а не Ратко Младић. Сваки мој војник испричао би бољу причу о свом путу. Њихов пут је сложенији од мог, само што сам ја имао крупније проблеме од Книна па надаље, што сам морао да мислим и о сваком војнику и о сваком селу, а он само о свом рову.}}

О војничком позиву:
{{Цитат|Бити војник, то је величанствено. Највећи чин у свим војскама је — војник. То је нешто најсветије. Ја се поносим, не што сам генерал, већ што сам војник.}}

О најважнијој војној операцији и борби:
{{Цитат|Све су операције важне. Не желим ниједну да истичем. За мене је најважнији опстанак народа и победа наше [[Борба|борбе]]. Зато не желим ниједну операцију да истичем и стављам изнад других, свака је на свој начин величанствена. У свима њима учествује наш народ и војска, наша полиција и политичко руководтсво. За ово што имамо гинули су знани и не знани. Наша борба је величанствена. Ово је наш национално-ослободилачки рат, рат за опстанак.}}

О НАТО бомбардовању::
{{Цитат|Ја лично нисам изненађен дејствима авијације НАТО пакта, нити одобрењем за тако дејство од УН, јер су УН одговорне за све жртве српског народа у овом рату, пошто су дозволиле да се комадањем бивше Југославије учини поново злочин против српског народа, на жалост по трећи пут у овом веку.}}

О Дејтону и СФОР-у:
{{Цитат|Тачно је то да је у Дејтону потписан мир, међутим тешко је схватити, да они који су недавно пуштали на нас, од хиљаду или две хиљаде кила, авио-бомбе и крстарће ракете, могу након овог војног папира, који је легализација окупације овог простора, очекивати од српских мајки завијених у црно да им мисле другачије него оно што су заслужили.}}

О Западу:
{{Цитат|Они би да наше генерале везују и воде у Хаг, а њихови овде да се шетају и да деле дјеци плакате и пропагандни материјал.}}

О светским интересима на Балкану:
{{Цитат|Реч је о две глобалне политике. Једна је да се германизује Европа, на чему раде германске земље, са Немачком на челу. Преко Словенаца, Хрвата и муслимана, настоје да дођу до Дрине па да иду даље, да би тако обезбедиле своје интересе на Балкану. Другу концепцију заступају исламске земље, које агресивним фундаментализмом настоје да исламизују Европу. Оне као експонента исламског света истурају Турску, која исламском свету жели да врати неке дугове из прошлости, када су укинули арапско писмо, прешли на латиницу и сл. Турска да би опрала ту мрљу са своје историје и вратила се у исламску заједницу, прихватила је да реализује такву исламску политику, да преко јужне Бугарске, Македоније, [[Косово|Косова]] и Санџака до Босне успостави некакву „зелену траснферзалу”.}}

О постдејтонској Босни:
{{Цитат|Република Српска је резултат овог рата. Покушај неких међународних фактора да поново стрпају Хрвате, муслимане и Србе у исту врећу је контрапродуктиван. То је показала историја 20. века. Таква заједница није могла живети на југословенском простору, а како онда очекују да ће живети у мини држави која би се звала Босна.}}

О Републици Српској:
{{Цитат|Република Српска је одраз тежње српког народа да живи као свој на своме. Нека нам природа буде поука: орлови не живе и не лете у јату са вранама. Свако се гнезди и лети у своме јату. Тако и српски народ жели да живи у своме јату.}}

О Хашком трибуналу:
{{Цитат|Хашки трибунал је политички суд који намеће туђу вољу. Моћници морају да знају да бранити свој народ није никакав грех. Напротив, то је најузвишенији циљ! Ми нисмо водили освајачи рат, ми смо само бранили оно што је наше.(..) Чим су ме оптужили значи да сам у праву. Очито је да они суде по принципу Османлијског царства — кадија те тужи, кадија ти суди.}}

О Хагу:
{{Цитат|Мени може судити мој народ.}}

О гранатирању Сарајева:
{{Цитат|Велешиће туци и Пофалиће туци, тамо нема српскога живља много […] али иди на артиљеријско осматрање да не могу да спавају, да им развучемо памет њихову.}}

== Други о Младићу: ==
* '''[[Жељко Ражнатовић Аркан]]''' заповедник [[w:Српска добровољачка гарда|српске паравојне формације]] и председник [[w:Странка српског јединства|Странке српског јединства]]: 
{{цитат|Генерал Ратко Младић је ратни злочинац и њему је место међу женама и бабама.}}

== Референце ==

{{DEFAULTSORT:Младић, Ратко}}

[[Категорија:Рођени 1942.]]
[[Категорија:Умрли 2026]]
[[Категорија:Српске војсковође]]
[[Категорија:Српски генерали]]
[[Категорија:Херцеговци]]
[[Категорија:Осуђени за ратне злочине]]
[[Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини]]</text>
      <sha1>j0ho4cl7o23ad3wcdinrqn3lp2ptlj4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Симо Дубајић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>22298</id>
    <revision>
      <id>68127</id>
      <timestamp>2026-08-27T14:07:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>PidgeCopetti</username>
        <id>2048</id>
      </contributor>
      <comment>Извор: https://www.hkv.hr/izdvojeno/vai-prilozi/ostalo/prilozi-graana/35486-a-beljo-velikosrpski-teror-i-cetnicko-ciscenje-hrvata-u-sektoru-jug-1990-godine.html</comment>
      <origin>68127</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1477" sha1="nrxv43p03wlnkbyg81iwkuvcbg8krdh" xml:space="preserve">[[Датотека:Simo Dubajić photo.jpg|thumb|Симо Дубајић]]

'''[[w:Симо Дубајић|Симо Дубајић]]''' (1. септембар 1923 — 8. јул 2009) био је учесник Народноослободилачке борбе и официр ЈНА.

== Цитати ==
{{цитат|Наша игра није успјела. Желио сам помирити српске националисте и комунисте, али нисам успио. Све док не дође до помирења, не можемо разговарати о великој српској држави. Њу, бојим се, нећемо успјети направити. Јер и комунисти, а и четници, бјеже од споразума као враг од тамјана. С комунистичке стране, помирење спречавају [[Слободан Милошевић|Милошевић]], његова жена [[Мирјана Марковић|Мирјана]] и остали, а с друге стране поп [[Момчило Ђујић]], четнички војвода Шпиро Лукић и шеф љотићеваца у Торонту, [[w:Бора Драгашевић|Боро Драгашевић]].|1995.}}

{{Википедија|Симо Дубајић}}

{{DEFAULTSORT:Дубајић, Симо}}
[[Категорија:Рођени 1923.]]
[[Категорија:Умрли 2009.]]</text>
      <sha1>nrxv43p03wlnkbyg81iwkuvcbg8krdh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68128</id>
      <parentid>68127</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:11:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>PidgeCopetti</username>
        <id>2048</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>68128</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1548" sha1="6duk90bwap7wj8sjt7t7yfo847knu0a" xml:space="preserve">[[Датотека:Simo Dubajić photo.jpg|thumb|Симо Дубајић]]

'''[[w:Симо Дубајић|Симо Дубајић]]''' (1. септембар 1923 — 8. јул 2009) био је учесник Народноослободилачке борбе и официр ЈНА.

== Цитати ==
{{цитат|Наша игра није успјела. Желио сам помирити српске националисте и комунисте, али нисам успио. Све док не дође до помирења, не можемо разговарати о великој српској држави. Њу, бојим се, нећемо успјети направити. Јер и комунисти, а и четници, бјеже од споразума као враг од тамјана. С комунистичке стране, помирење спречавају [[Слободан Милошевић|Милошевић]], његова жена [[Мирјана Марковић|Мирјана]] и остали, а с друге стране поп [[Момчило Ђујић]], четнички војвода Шпиро Лукић и шеф љотићеваца у Торонту, [[w:Бора Драгашевић|Боро Драгашевић]].|1995.}}

{{Википедија|Симо Дубајић}}

{{DEFAULTSORT:Дубајић, Симо}}
[[Категорија:Рођени 1923.]]
[[Категорија:Умрли 2009.]]
[[Категорија:Југословенски партизани]]</text>
      <sha1>6duk90bwap7wj8sjt7t7yfo847knu0a</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>