Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.18 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 10404 68355 67847 2026-09-04T14:28:44Z Coaorao 6170 68355 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Srpska nosnja.jpg|мини]] '''[[w:Срби|Срби]]''' су јужнословенски народ који претежно живи на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] и у Панонској низији. Срби деле јединствено порекло, [[Култура|културу]], [[Историја|историју]] и [[језик]]. Углавном живе у [[Србија|Србији]], Републици Српској и [[Црна Гора|Црној Гори]], а такође их има и у [[Хрватска|Хрватској]], Словенији, Северној Македонији, Мађарској, као и у разним земљама српске дијаспоре. :::[[Срби#А|А]] · [[Срби#Б|Б]] · [[Срби#В|В]] · [[Срби#Г|Г]] · [[Срби#Д|Д]] · [[Срби#Ђ|Ђ]] · [[Срби#Е|Е]] · [[Срби#Ж|Ж]] · [[Срби#З|З]] · [[Срби#И|И]] · [[Срби#Ј|Ј]] · [[Срби#К|К]] · [[Срби#Л|Л]] · [[Срби#Љ|Љ]] · [[Срби#М|М]] · [[Срби#Н|Н]] · [[Срби#Њ|Њ]] · [[Срби#О|О]] · [[Срби#П|П]] · [[Срби#Р|Р]] · [[Срби#С|С]] · [[Срби#Т|Т]] · [[Срби#Ћ|Ћ]] · [[Срби#У|У]] · [[Срби#Ф|Ф]] · [[Срби#Х|Х]] · [[Срби#Ц|Ц]] · [[Срби#Ч|Ч]] · [[Срби#Џ|Џ]] · [[Срби#Ш|Ш]] == А == * Срб је [[Исус|Христов]], радује се смрти! ** [[Свети ђакон Авакум]] == Б == * Сваки млади Србин и Српкиња највећу ће заслугу стећи за свој народ, а највјерније ће свој „испит зрелости” одостовјерити, премјеравајући своју стечену науку у народу и пред народом својим!! Највише пак у томе, што се дотиче нашега српскога језика и наше народности. Иде причица по устима: „Рекла мати своме сину из школе текуће: Мој синко, све нешто хахачеш, пириш као гусак.” — А то ће све тако бити, док се и школа народу не приљуби. ** [[Никола Беговић]], ''Живот и обичаји Срба граничара'' (1887), предговор * Ми смо у миру питом и поносит народ, а у рату зна се какви смо! ** [[Ђорђе Божовић Гишка]], из одржаног говора у Горњем Милановцу на оснивању одреда „Танаско Рајић” == В == * Србин има једну мисо<br />У срце му Бог уписо:<br />Да он сваком добра жели,<br />Да сироту не уцвели,<br />Да дарује ко му тражи<br />И бол свачиј да ублажи.<br />Само Србин нема слоге,<br />Отуда му беде многе. ** [[Николај Велимировић]], ''Српска слога'', строфа 1. == Г == * У кога се сачувао чисти језик илирски, у кога обичаји; ко ли нам је понајвише гајио од кољена до кољена народне пјесме илирске? У сваком одговору наћи ћете Србље и Српство. Како дакле, да се препиремо, шта је код Србаљах, у којих од олтара до чобана ништа бити не може, што не би народно било; код Србаљах, од којих ми језик у свој мудрости и у свом богаству и обичаје у својој изворности учити морамо, ако хоћемо да илирски живот обновимо; код Србаљах, који су светињи свога Српства онај народни дух и оно родољупство уздржали, којим смо и ми у новије доба ради слоге пространим именом илирства новим животом ускрснули; код Србаљах, који су нам од старине све сачували, а којима ми мало или са свим ништа гледе самога народнога живота дати не можемо… Сав свијет знаде, да смо ми књижевност илирску подигли и увели; ну нама још нити из далекала није на ум пало икада тврдити да то није српски, већ илирски језик; паче поносимо се и хвалимо Богу Великоме, што ми Хрвати с браћом Србима сада један књижевни језик имамо. ** [[Људевит Гај]], (''[https://pretraziva.rs/show/zora--1900-05-01.pdf Зора 1900.]'') == Д == * Српкиња је моја [[Мајка|мати]],<br />Српског [[Отац|оца]] кћи сам ја,<br />Србина ћу на бој звати,<br />Нек’ му име славом сја! ** [[Драга Димитријевић Дејановић]], ''[[s:Српкиња сам|Српкиња сам]]'' (1862), строфа 1. * Зар има шта на свету,<br />Зар лепши врлина,<br />Што би ми драже било<br />Од српског имена! ** Драга Димитријевић Дејановић, ''[[s:Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]'' (1862), строфа 3. * Остав’ се, српска селе,<br />Немила туђина,<br />Па само љуби верно<br />Та љуби Србина! ** Драга Димитријевић Дејановић, ''[[s:Жена сам...|Жена сам…]]'' (1862), строфа 2. * Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци. ** [[Јован Дучић]], ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932) == Ђ == * У доба кад нас надри-култура од свуда притискује и дави; кад се заносимо за оним, што је туђе, а немарно скрећемо главе од свега што је наше; у доба кад луди почињу мислити, осећати и радити као [[Жена|жене]], — време је да се разнеженом и кржљавом нараштају нашем изнесе на углед жена која је мислила, осећала и радила ''као човек''. У доба кад је на вас, драге Српкињице, навалила туђа мода, туђ језик, туђ дух, туђи обичаји; кад вам се у млађане главе и млађана срца све већма и већма упија слатки отров модерних француских романа; кад вам и ''измишљени'' [[Јунак|јунаци]] и јунакиње тих романа по који пут могу саучешће улити, по коју сузу из ока вашег измамити: — мислим, да ми нећете замерити, ако вам пре поручим, да узмете у беле руке и ово неколико листића, да проучите из њих ''прâве'' патње и ''прâве'' болове, који су на дичну сународницу вашу наваљивали, и с којима се она целог века свог јуначки и победно борила, па да њеним примером још за рана снажите и челичите своја нежна [[Срце|срца]], да у вреви светског живота не клонете под првим ударима противне судбине, већ да се одважно и јуначки борите и побеђујете, као што је то и Стана чинила. ** [[Јован Ђорђевић]], ''[[s:Чучук-Стана|Чучук-Стана]]'' (1884), X == И == * Убијају један народ. Где? У Европи. Има ли кога да то посведочи? Сведок је један: цео свет. А владе, виде ли то? Не виде. ** [[Виктор Иго]], ''[[s:За Србију|За Србију]]'' (1876) * Ко је јунак?<br />Ко за род свој све презире,<br />И с њим само себе слави,<br />Ко за њ живи и умире,<br />То је данас јунак прави,<br />Том пристоји красан чин:<br />„'''Ја сам Србин, славе син'''”. ** [[Јован Илић]], ''[[s:Јунак српски|Јунак српски]] == Ј == * На оружје!<br />'''Србин је [[јунак]], јунак је гром,'''<br />'''Смрскаће теме душману свом.'''<br />На оружје! на оружје! ** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]]'' (1871), рефрен * Нема под небом јуначнијега народа од српскога… али ни несрећнијега!… ** Ђура Јакшић, ''[[s:Успомене|Успомене]]'' (1871) * Алʼ један израз, једну мисао,<br />Чућеш у борбе страшној ломљави:<br />„[[Отаџбина]] је ово Србина!” ** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Отаџбина|Отаџбина]]'' (1875), строфа 3. * Свакʼ је Србин син [[јунак]]а. ** [[Јован Јовановић Змај]], ''Народна имна за Србију'', строфа 1. * Слободан сам свету рећи<br />И с поносом казатʼ јавно:<br />Да је моје име славно,<br />Да се Србин зовем ја. ** [[Мило Јововић]], ''[[s:Србин|Србин]]'' (1901), строфа 1. * Вечита [[борба]] за опстанак очеличила је Србе и од њих створила ратнички народ. ** [[Велибор Јонић]], ''[[s:Не партија, већ патрија|Не партија, већ патрија]]'' (1944) * Срби су небески народ, изабран за патњу. ** [[Енрико Јосиф]], [https://www.politika.rs/scc/clanak/510342/kompozitor-enriko-josif-je-bio-satkan-od-muzike ''Композитор Енрико Јосиф је био саткан од музике''] == К == * Тврдим да ће моја нога стати на тло [[Слобода|слободне]] [[Србија|Србије]]. Дочекаћемо и ја и мој намучени народ пропаст комунизма, а Срби више неће давати своје животе за туђе интересе! ** [[Никола Каваја]] * Ср­бин се не по­ста­је чи­ном ро­ђе­ња већ на ис­пи­ти­ма вр­ли­на. ** [[Драгош Калајић]], ''Српска деца царства'' * И кад Србин сам зна да није најумнија глава, жена му сикће да је бољи од осталих, а мајка тврди да је најпаметнији на свету. Ако неће да се гура због себе, мора због њих, да их не разочара. ** [[Момо Капор]], ''100 Недеља блокаде'', седма недеља * Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''Срби'' од данашње ''[[Србија|Србије]]'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''. Добровски и Шафарик доказали су да су се ''Срби'' негда звали сви Славенски народи, и да је име ''Срби'' старије него и ''Славени'' или ''Словени''. ** [[Вук Стефановић Караџић]], ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849) * Српкиња је моја дика<br />Српски се понаша,<br />Српске душе, српска лика,<br />Вилинскога стаса. ** [[Лаза Костић]], ''[[s:Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]]'' (1860), строфа 1. * Најцрњи враг је Србин себи сам! ** Лаза Костић, ''[[s:Пролог за Горски вијенац|Пролог за Горски вијенац]]'' (1902) == Л == * Нека Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући им по какву су цену платили њихови очеви. ** [[Алфонс де Ламартин]] у свом проласку кроз Ниш, када је видео [[Ћеле-кула|Ћеле-кулу]] == М == * Ви не полазите ни на италијански, ни на руски ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе. ** Овако је говорио својој војсци немачки генерал, фелдмаршал [[Аугуст фон Макензен]] пред полазак на српски фронт 1915. * Никаква пропаганда не може разбити снагу српскога народа! ** [[Драгољуб Дража Михаиловић]], из чланка ''Протерана пропаганда Енглеза о комунистима'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/pdf/web/viewer.html?file=/attach/NBS/Periodika/SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B/1943/10/26/output.pdf ''Американском Србобрану, 26. октобра 1943.''] == Њ == * Онамо, ʼнамо… за брда она<br />[[Милош Обилић|Милошев]], кажу, пребива гроб!<br />Онамо покој добићу души,<br />Кад Србин више не буде роб. ** [[Никола I Петровић|Никола I Петровић Његош]], ''[[s:Онамо, 'намо|Онамо, ʼнамо!]]'' (1867), строфа 8. * Највиши је аманет и светиња маша после имена [[Стефан Душан|Душанова]] име [[Карађорђе Петровић|Карађорђијево]]. Које овоме имену противник тај није Србин, но губави изрод српски. ** [[Петар II Петровић Његош]], писмо Илији Гарашанину, Трст, 11. новембра 1850. == П == * Та Српкиња буди селе<br />Па некʼ каже свет:<br />„Српкиња је цела света<br />Најдичнији цвет!”<br />Кад те види некʼ уздахне<br />Ћерка туђина:<br />„Боже, Боже што ја нисам<br />Дична Српкиња!” ** Ђена Павловић (1851–1901), ''Српкиња'', строфа 1. * Ако си Србин и сељак, ниси стока, не волиш да те неко прави лудим. ** [[Данко Поповић]], ''[[Књига о Милутину]]'' == Р == * Србијанче, огњу живи,<br />Ко се тебе још не диви! ** [[Бранко Радичевић]], ''[[Ђачки растанак]]'', 397–398. * Упркос свему ја верујем у будућност вашег народа. Дух [[Косово|Косова]], [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]], Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити, јер без њега ћете можда поново доживети време робовања које ни у чему неће заостајати за оним претрпљеним које су ваши стари победили жртвовањем и јунаштвом. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство! ** [[Арчибалд Рајс]], ''[[Чујте Срби]]'' * Народ вам је родољубив. Не знам ни за један народ у којем легендарни национални [[јунак|јунаци]] толико живе у народној души као код вас. А имате и онај величанствени дар да вас сећање на те јунаке зна толико надахнути да вам властити живот више ништа не значи. То је зато што лик тих легендарних јунака излази из вас самих. Сачињен је од комадића које одаје ваша душа. Урођени здрав разум вам је у тим јунацима „који су у стварности често били сасвим другачији” пронашао прави и можда једини начин да одржите нетакнутим свој национални идеал. Да би сте очували [[патриотизам]] и култ својих националних јунака помогла вам је ваша религија. Претворили сте своју религију у народну цркву, боље рећи, у народну традицију. Истина, ви осећате, попут сваког човека који заиста размишља, да постоји нешто неодредљиво, нешто сувише узвишено да би се појмило, над нама, нешто што наткриљује свет и управља њиме. Међутим ви нисте религиозни. Нисте могли да прихватите Бога какав је у Библији, претворили сте га у вечног и свемоћног главара свог народа. Ако бих могао да у овој области употребим тривијалан израз, радо бих рекао да ваш „бог” носи оклоп и браду [[Марко Краљевић|Краљевића Марка]], шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг поља. ** Арчибалд Рајс, ''Чујте Срби'' == С == * Ах, антимонисти српски и [[Хрвати|хрватски]], какав грех мичете себи на душу! Један исти народ, једнак и по језику, једнак и по потчињености, једнак и по беди, једнак и по незнању, поделили сте у два крвничка табора! Песница им за вратом, колено туђинско им на грудима, народни живот систематски се трује, бесправност народна скоро потпуна, а они се свађају око Звонимира и Душана! Упропашћен и српски и хрватски сељак оставља земљу коју му је дед крвљу а он знојем натапао, и за крухом емигрирају чак у Бразилију; у дубинама народним мрак, незнање, неписменост, а они се препиру о српској и хрватској „култури”! Спорта ради и шпекулације ради, политичари се препиру ко је коме „покрао” језик, а народ, муж загорски и паор сремски, вапије за лебом само на једном језику којим можда још неће дуго говорити! ** [[Јован Скерлић]], ''[[s:Писма из Загреба|Писма из Загреба]]'' (1899), II * Ко се страши, кад треба<br />За род свој умрети,<br />Није Србин, већ је изрод,<br />Тог ће земља клети! ** [[Јован Стерија Поповић]], ''[[s:Сан Краљевића Марка|Сан Краљевића Марка]]'' (1848), одељење други, углед трећи * Немој венут млад Србине<br />Усред твоје [[отаџбина|домовине]]<br />Не дај се тако туги<br />И надежду сву не губи<br />Погледат ће с неба Бог<br />На вас — цели Српски Род. ** [[Милица Стојадиновић Српкиња]], ''[[s:Гени Рода и млади Србин|Гени Рода и млади Србин]]'' (1846), строфа 4. == Т == * После толʼких бојевах кервавих,<br />Кое си водио за своју слободу,<br />После толʼких разних жертвах правих,<br />Кое си принео на спас, свому роду,<br />После беде и кервава зноја:<br />Сербски роде! где су права твоја?! ** Јанко Томбор (1825–1911), ''Сербству!'' (1852), строфа 1. == Х == * Српски народ је велика искушења претрпио, много се са судбином својом борио, много страдао, отимајући се од несреће и пропасти. Он се налазио између запада и истока као између два тврда камена, које су га трла. На њега је и данас јошт зинула и хала и врана. ** [[Јован Хаџић]], ''Духъ народа Србскогъ'' (1858), предговор == Ц == * Понекад је тешко бити Србин, понекад часно, али никада досадно. ** [[Бранислав Црнчевић]], ''Дневник једног…'' (1989) == Ш == * Ти не буди, Српче драго,<br />Сиви тићу мој,<br />Ти не буди никад црвак —<br />Соколски ми стој! ** [[Алекса Шантић]], ''[[s:Црв|Црв]]'' (1890), строфа 4. * О, не дајте, Срби, да Вукова љага<br />Окаља вам образ чист ко сунце с неба!<br />Не идите, браћо, од роднога прага,<br />Јер мученој земљи мученика треба… ** Алекса Шантић, ''[[s:Сеоба|Сеоба]]'' (1902), строфа 7. == Потребан извор == * Српска војска је прва и најхрабрија војска у Европи. Ја то знам из сопственог искуства, јер сам против ње пошао да ратујем на Дунаву. Господо, шта сте ми учинили тога дана; после борбе која је трајала свега пола сата, ви сте уништили моју дивизију. Моји батаљони били су просто збрисани вашом ужасном ватром. ** Аустријски принц и мађарски маршал, надвојвода [[Јосиф Хабсбуршки]], обраћајући се [[Јован Дучић|Јовану Дучићу]] * Српска епска књижевност бисер је у европској ризници, који ће немачки песници тек откривати у наредним столећима. Дивим се тим чврсто извајаним ликовима и карактерима протканим оним дубоким, доследним особинама, које заслужују поштовање због верности себи и не одступања од своје вере у идеје и завештања предака. ** [[Јохан Волфганг Гете]] * Србија – то је једна од најлепших и нахрабријих страница историје човечанства. Србија – то је потпуно јунаштво. ** речи адмирала [[Александар Колчак|Колчака]] на банкету у Чељабинску фебруара 1919. * Греје ме овде југ! На крају, овде су сви људи – ЉУДИ! Историја ове земље корачала је само за славом! Та земља је патила, живела, преживела и остала ту, да увек буде ту! Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми. ** [[Максим Горки]] * Сви Срби у аустријским и маџарским земљама имају много лукавости, прирођене духовитости и притворености,сељаци нису тако глупи и будаласти као у осталим земљама… ** [[Фридрих Вилхелм фон Таубе]], немачки писац (1777) * Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста. ** Изјава [[Жак Ширак|Жака Ширака]], председника Француске, за ручком, јуна 1995. поводом састанка Шефова влада држава чланица ЕУ * Срби безгранично верују у своју способност да се такмиче са достигнућима најмоћнијих нација света. ** Р.Г.Д. Лафан (Енглеска), 1917. * Све смо учинили да будућа поколења још дуго помињу не само нас, него и нашу фамилију. ** [[Петар Лазић]] * Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити. ** [[Џејмс Шеј]], портпарол НАТО, марта 1999. * Европа се спасила Турске инвазије захваљујући углавном Србима. Они су били месо које је ишло у кланице за спас других. ** [[Габријел Мије]] 1919. * Дајте ми милион Срба и освојићу свет. ** [[Садам Хусеин]] * Србе више ценим од Хрвата али су ме Срби више пута ујели за срце. ** [[Адолф Хитлер]] * Хрвати немају никакву представу о државности и неће је никада ни имати. Насупрот њима, Срби су народ који је одређен да има државу и који је као народ одржан. Њихова идеологија је великосрпска. У њима постоји безобзирна снага отпора. ** речи [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] упоређивајући Србе и Хрвате * Какви смо ми то људи? Какав смо ми то народ?… Између Азије и Европе, на граници вера, царстава, гинули смо неразумно, више за друге него за себе… и не стекосмо ни једног верног пријатеља. Тај несрећни и проклети српски народ! У Европи смо данас једина држава која нема ниједног истинског пријатеља. Ниједног! Али нас Бог опет сачува. Сачува нас због нечег. И за нешто. ** [[Добрица Ћосић]], ''[[Време смрти]]''(?) == Спољашње везе == {{Википедија}} [[Категорија:Народи]] [[Категорија:Срби]] ney95ffjyv6umx6gpded64xo6toaetx 0 19402 68351 64260 2026-09-04T14:25:20Z Coaorao 6170 Coaorao преместио је страницу [[Јован Ђорђевић (књижевник)]] на [[Јован Ђорђевић]]: Уобичајен назив 64260 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Jovan Kešanski - Jovan Đorđević, Galerija Matice srpske.png|thumb]] '''[[w:Јован Ђорђевић (књижевник)| Јован М. Ђорђевић]]''' (25. новембар 1826 — 22. април 1900) је био српски књижевник и културни делатник. == Цитати == * Боже правде, ти што спасе<br />од пропасти досад нас,<br />чуј и одсад наше гласе<br />и од сад нам буди спас. ** ''[[s:Боже правде|Боже правде]]'' * Моћном руком води, брани<br />будућности српске брод,<br />Боже спаси, Боже храни,<br />српске земље, српски род! ** ''Боже правде'' * Смртан човек кад пострада,<br />Криви бога, криви судбу:<br />А не криви срце своје,<br />Што себичне жеље роји,<br />Што му разум помрачују,<br />И с правога пута своде! ** ''Маркова сабља'' (1872) * У доба кад нас надри-култура од свуда притискује и дави; кад се заносимо за оним, што је туђе, а немарно скрећемо главе од свега што је наше; у доба кад луди почињу мислити, осећати и радити као жене, — време је да се разнеженом и кржљавом нараштају нашем изнесе на углед жена која је мислила, осећала и радила ''као човек''. У доба кад је на вас, драге Српкињице, навалила туђа мода, туђ језик, туђ дух, туђи обичаји; кад вам се у млађане главе и млађана срца све већма и већма упија слатки отров модерних француских романа; кад вам и ''измишљени'' јунаци и јунакиње тих романа по који пут могу саучешће улити, по коју сузу из ока вашег измамити: — мислим, да ми нећете замерити, ако вам пре поручим, да узмете у беле руке и ово неколико листића, да проучите из њих ''прâве'' патње и ''прâве'' болове, који су на дичну сународницу вашу наваљивали, и с којима се она целог века свог јуначки и победно борила, па да њеним примером још за рана снажите и челичите своја нежна срца, да у вреви светског живота не клонете под првим ударима противне судбине, већ да се одважно и јуначки борите и побеђујете, као што је то и Стана чинила. ** ''[[s:Чучук-Стана|Чучук-Стана]]'' (1884), X == Спољашње везе == {{Википедија|Јован Ђорђевић (књижевник)}} {{Викизворник}} {{DEFAULTSORT:Ђорђевић, Јован}} [[Категорија:Рођени 1826.]] [[Категорија:Умрли 1900.]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски министри]] tkda46gdm0pfivp8qkgns0hzyfbtfkq 68353 68351 2026-09-04T14:25:36Z Coaorao 6170 /* Спољашње везе */ 68353 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Jovan Kešanski - Jovan Đorđević, Galerija Matice srpske.png|thumb]] '''[[w:Јован Ђорђевић (књижевник)| Јован М. Ђорђевић]]''' (25. новембар 1826 — 22. април 1900) је био српски књижевник и културни делатник. == Цитати == * Боже правде, ти што спасе<br />од пропасти досад нас,<br />чуј и одсад наше гласе<br />и од сад нам буди спас. ** ''[[s:Боже правде|Боже правде]]'' * Моћном руком води, брани<br />будућности српске брод,<br />Боже спаси, Боже храни,<br />српске земље, српски род! ** ''Боже правде'' * Смртан човек кад пострада,<br />Криви бога, криви судбу:<br />А не криви срце своје,<br />Што себичне жеље роји,<br />Што му разум помрачују,<br />И с правога пута своде! ** ''Маркова сабља'' (1872) * У доба кад нас надри-култура од свуда притискује и дави; кад се заносимо за оним, што је туђе, а немарно скрећемо главе од свега што је наше; у доба кад луди почињу мислити, осећати и радити као жене, — време је да се разнеженом и кржљавом нараштају нашем изнесе на углед жена која је мислила, осећала и радила ''као човек''. У доба кад је на вас, драге Српкињице, навалила туђа мода, туђ језик, туђ дух, туђи обичаји; кад вам се у млађане главе и млађана срца све већма и већма упија слатки отров модерних француских романа; кад вам и ''измишљени'' јунаци и јунакиње тих романа по који пут могу саучешће улити, по коју сузу из ока вашег измамити: — мислим, да ми нећете замерити, ако вам пре поручим, да узмете у беле руке и ово неколико листића, да проучите из њих ''прâве'' патње и ''прâве'' болове, који су на дичну сународницу вашу наваљивали, и с којима се она целог века свог јуначки и победно борила, па да њеним примером још за рана снажите и челичите своја нежна срца, да у вреви светског живота не клонете под првим ударима противне судбине, већ да се одважно и јуначки борите и побеђујете, као што је то и Стана чинила. ** ''[[s:Чучук-Стана|Чучук-Стана]]'' (1884), X == Спољашње везе == {{Википедија|Јован Ђорђевић}} {{Викизворник}} {{DEFAULTSORT:Ђорђевић, Јован}} [[Категорија:Рођени 1826.]] [[Категорија:Умрли 1900.]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски министри]] 1s2lnu87649q7uz8jtufngzsj0ucfyx 68354 68353 2026-09-04T14:27:29Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68354 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Jovan Kešanski - Jovan Đorđević, Galerija Matice srpske.png|thumb]] '''[[w:Јован Ђорђевић (књижевник)| Јован М. Ђорђевић]]''' (25. новембар 1826 — 22. април 1900) је био српски књижевник и културни делатник. == Цитати == * Боже правде, ти што спасе<br />од пропасти досад нас,<br />чуј и одсад наше гласе<br />и од сад нам буди спас. ** ''[[s:Боже правде|Боже правде]]'' * Моћном руком води, брани<br />будућности српске брод,<br />Боже спаси, Боже храни,<br />српске земље, српски род! ** ''Боже правде'' * Смртан човек кад пострада,<br />Криви бога, криви судбу:<br />А не криви срце своје,<br />Што себичне жеље роји,<br />Што му разум помрачују,<br />И с правога пута своде! ** ''Маркова сабља'' (1872) * У доба кад нас надри-култура од свуда притискује и дави; кад се заносимо за оним, што је туђе, а немарно скрећемо главе од свега што је наше; у доба кад луди почињу мислити, осећати и радити као жене, — време је да се разнеженом и кржљавом нараштају нашем изнесе на углед жена која је мислила, осећала и радила ''као човек''. У доба кад је на вас, драге [[Срби|Српкињице]], навалила туђа мода, туђ језик, туђ дух, туђи обичаји; кад вам се у млађане главе и млађана срца све већма и већма упија слатки отров модерних француских романа; кад вам и ''измишљени'' [[Јунак|јунаци]] и јунакиње тих романа по који пут могу саучешће улити, по коју сузу из ока вашег измамити: — мислим, да ми нећете замерити, ако вам пре поручим, да узмете у беле руке и ово неколико листића, да проучите из њих ''прâве'' патње и ''прâве'' болове, који су на дичну сународницу вашу наваљивали, и с којима се она целог века свог јуначки и победно борила, па да њеним примером још за рана снажите и челичите своја нежна [[Срце|срца]], да у вреви светског живота не клонете под првим ударима противне судбине, већ да се одважно и јуначки борите и побеђујете, као што је то и Стана чинила. ** ''[[s:Чучук-Стана|Чучук-Стана]]'' (1884), X == Спољашње везе == {{Википедија|Јован Ђорђевић}} {{Викизворник}} {{DEFAULTSORT:Ђорђевић, Јован}} [[Категорија:Рођени 1826.]] [[Категорија:Умрли 1900.]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски министри]] n3f9ks0v41zcufwu7mbosr50824ch1z 68359 68354 2026-09-05T09:02:28Z Coaorao 6170 /* */ 68359 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Jovan Kešanski - Jovan Đorđević, Galerija Matice srpske.png|thumb]] '''[[w:Јован Ђорђевић| Јован М. Ђорђевић]]''' (25. новембар 1826 — 22. април 1900) је био српски књижевник и културни делатник. == Цитати == * Боже правде, ти што спасе<br />од пропасти досад нас,<br />чуј и одсад наше гласе<br />и од сад нам буди спас. ** ''[[s:Боже правде|Боже правде]]'' * Моћном руком води, брани<br />будућности српске брод,<br />Боже спаси, Боже храни,<br />српске земље, српски род! ** ''Боже правде'' * Смртан човек кад пострада,<br />Криви бога, криви судбу:<br />А не криви срце своје,<br />Што себичне жеље роји,<br />Што му разум помрачују,<br />И с правога пута своде! ** ''Маркова сабља'' (1872) * У доба кад нас надри-култура од свуда притискује и дави; кад се заносимо за оним, што је туђе, а немарно скрећемо главе од свега што је наше; у доба кад луди почињу мислити, осећати и радити као жене, — време је да се разнеженом и кржљавом нараштају нашем изнесе на углед жена која је мислила, осећала и радила ''као човек''. У доба кад је на вас, драге [[Срби|Српкињице]], навалила туђа мода, туђ језик, туђ дух, туђи обичаји; кад вам се у млађане главе и млађана срца све већма и већма упија слатки отров модерних француских романа; кад вам и ''измишљени'' [[Јунак|јунаци]] и јунакиње тих романа по који пут могу саучешће улити, по коју сузу из ока вашег измамити: — мислим, да ми нећете замерити, ако вам пре поручим, да узмете у беле руке и ово неколико листића, да проучите из њих ''прâве'' патње и ''прâве'' болове, који су на дичну сународницу вашу наваљивали, и с којима се она целог века свог јуначки и победно борила, па да њеним примером још за рана снажите и челичите своја нежна [[Срце|срца]], да у вреви светског живота не клонете под првим ударима противне судбине, већ да се одважно и јуначки борите и побеђујете, као што је то и Стана чинила. ** ''[[s:Чучук-Стана|Чучук-Стана]]'' (1884), X == Спољашње везе == {{Википедија|Јован Ђорђевић}} {{Викизворник}} {{DEFAULTSORT:Ђорђевић, Јован}} [[Категорија:Рођени 1826.]] [[Категорија:Умрли 1900.]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски министри]] 9uwen56wrw87jmk933i24s7u43xk86j 0 21351 68349 68125 2026-09-04T14:23:09Z Coaorao 6170 /* Цитати о Марку Краљевић */ 68349 wikitext text/x-wiki '''Марко Мрњавчевић''' је био дејуре српски краљ од 1371. до 1395. године, док је дефакто владао територијом у западној Македонији. Престони град у држави краља Марка био је Прилеп. У српској народној епици, у којој му је посвећен један циклус песама, познат је као '''[[w:Марко Краљевић|Краљевић Марко]]'''. [[Датотека:Đura Jakšić - Kraljević Marko, 1857, Narodni muzej.jpg|мини|<center>Није куја окотила вука,<br />Ни Туркиња родила [[јунак]]а,<br />Кô Српкиња Краљевића Марка.</center>]] == Цитати из народног предања == [[Датотека:Marko Kraljević i Musa Kesedžija.jpg|мини|<center>Дели-Муса, уклон’ ми се с пута,<br />ил‘ се уклони, ил‘ ми се поклони! </center>]] [[Датотека:Marko Kraljević by Mina Karadžić.jpg|мини|<center>Тешко оном, тко ј’ најближе Марка!</center>]] * Ој, давори, ти [[Косово]] равно!<br />Што си данас дочекало, тужно,<br />После нашег [[Лазар Хребељановић|кнеза честитога]],<br />Да Арапи сад по теби суде!<br />'''Ја срамоте поднети не могу''',<br />'''Ни жалости велике трпити''',<br />'''Да Арапи таки [[насиље|зулум]] чине'''<br />'''И да љубе младе и девојке'''.<br />'''Данас ћу вас, браћо, осветити''',<br />'''Осветити, или погинути'''.<br /> * Боже мили, на свем’ теби вала,<br />Кад бржʼ оде са јунака глава!<br />Канда није на њему ни била! **''[[s:Марко Краљевић укида свадбарину|Марко Краљевић укида свадбарину]]'' * Дели-Муса, уклон’ ми се с пута,<br />Ил’ се уклони, ил’ ми се поклони! ** ''[[s:Марко Краљевић и Муса Кесеција|Марко Краљевић и Муса Кесеција]]'' * Ако пијем уз рамазан вино,<br />Ако пијем, вера ми доноси;<br />Акʼ нагоним оџе и аџије,<br />Не може ми та образ поднети,<br />Да ја пијем, они да гледају,<br />Нек не иду мени у меану;<br />Ако лʼ носим зелену доламу,<br />Млад сам јунак и доликује ми;<br />Ако лʼ пашем сабљу оковану,<br />Ја сам сабљу за благо купио;<br />Ако играм колом уз кадуне,<br />Ја се, царе, нисам оженио,<br />И ти сʼ, царе, био неожењен;<br />Ако калпак на очи намичем,<br />Чело гори сʼ царем се говори,<br />Што буздован уза се привлачим,<br />И што сабљу на крило намичем,<br />Ја се бојим, да не буде кавге,<br />Ако би се заметнула кавга,<br />'''Тешко оном, тко ј’ најближе Марка'''! ** ''[[s:Марко пије уз рамазан вино|Марко пије уз рамазан вино]]''<br /> * Чујете ли, софро и господо!<br />Тако мене не родила мајка,<br />Племенита госпођа краљица,<br />Не могу вам Прилип накитити<br />Ни босиљком ни руменом ружом,<br />'''Већ све редом турскијем главама'''. ** ''[[s:Турци у Марка на слави|Турци у Марка на слави]]'' * Јаох мени, моја посестримо!<br />Зло је поћи, а горе не поћи:<br />Да с’ не бојим цара и царице,<br />'''Ја се бојим бога и Јована''';<br />Баш ћу поћи, да нећу ни доћи! ** ''[[s:Марко Краљевић и Арапин|Марко Краљевић и Арапин]]''<br /> * О Турчине, жив’ те Бог убио!<br />Буд ме братиш, што ми жену дајеш?<br />Мене твоја жена не требује,<br />У нас није кано у Турака,<br />Снашица је, кано и сестрица. ** ''[[s:Марко Краљевић и Алил-ага|Марко Краљевић и Алил-ага]]'' * Кад мој топуз из мора изишó,<br />Онда ’ваки ђетић постануо! ** ''[[Смрт Марка Краљевића]]'' * '''Сад не помаже јунаштво, јер најгора рђа може убити најбољега [[јунак|јунака]]'''. ** ''[[s:Живот и обичаји народа српскога/5#Марко Краљевић|Живот и обичаји народа српскога]]'' * '''Боља је лепа смрт но рђав живот.''' ** Станоје М. Мијатовић, ''Краљевић Марко у народној успомени'', „Марко и Св. Петар”, [https://pretraziva.rs/show/nova-iskra--1911-07-01.pdf "Нова искра"] (1911) стр. 206. == О Марку у народном предању == [[Датотека:Voukashin and him son.jpg|мини|<center>Бјежи Марко испред родитеља,<br />јер се њему, брате, не пристоји<br />са својим се бити родитељем.</center>]] * '''Свако Туре може везир бити''',<br />'''А [[јунак|јунака]] нема као Марко'''! ** ''[[s:Лов Марков с Турцима|Лов Марков с Турцима]]'' * Није куја окотила [[вук|вука]],<br />Ни Туркиња родила јунака,<br />Кô Српкиња Краљевића Марка. ** ''[[s:Није куја окотила вука|Није куја окотила вука]]'' * Али вила међ вилама каже:<br />„О чујете, виле другарице,<br />'''Не стријељајте по гори јунака''',<br />'''Док је гласа Краљевића Марка'''<br />'''И његова виловита [[Шарац|Шарца]]'''<br />'''И његова шестопера златна''';<br />Што сам јадна од њег’ претрпила,<br />И једва сам и жива остала!” ** ''[[s:Марко Краљевић и вила|Марко Краљевић и вила]]'' * Све повика мало и велико:<br />„Бог да живи Краљевића Марка,<br />Који земљу од зла избавио,<br />Који сатре земљи зулумћара;<br />Проста мʼ била и душа и тело!” ** ''[[s:Марко Краљевић укида свадбарину|Марко Краљевић укида свадбарину]]'' * Сједи јунак у пољу широку,<br />У ледину копље ударио,<br />За копље је коња привезао,<br />А пред њиме стоји тулум вина;<br />Не пије га чим се пије вино,<br />Већ леђеном од дванаест ока,<br />Пола пије пола коњу даје;<br />Коњ му није каквино су коњи,<br />Веће шарен, како и говече;<br />'''Јунак није какви су јунаци''':<br />На плећима ћурак од [[вук|курјака]],<br />На глави му капа од курјака,<br />Привезо̑ је мрком јеменијом;<br />Нешто црно држи у зубима<br />Коликʼ јагње од пола године. ** ''[[s:Марко Краљевић и Вуча џенерал|Марко Краљевић и Вуча џенерал]]'' * Кад ујутру јутро освануло,<br />Одмах позна стража од Арапа<br />Да у војсци не имаде Марка,<br />Па повика стража од Арапа:<br />„Сад навали, љута Арапијо!<br />'''Нема оног страшнога јунака'''<br />'''На шарену коњу великоме'''”. ** ''[[s:Марко Краљевић и Мина од Костура|Марко Краљевић и Мина од Костура]]'' * Кад то зачу Вукашине краљу,<br />Скочи краљу од земље на ноге,<br />Па потрже злаћена ханџара<br />Да убоде свога сина Марка.<br />'''Бјежи Марко испред родитеља''',<br />'''Јер се њему, брате, не пристоји'''<br />'''Са својим се бити родитељем'''. ** ''[[s:Урош и Мрњавчевићи|Урош и Мрњавчевићи]]'' * Питали Краљевића Марка, како је постао [[јунак]], а он одговорио, да се јунаштву научио од паса и од [[дете|ђеце]]: како једно псето макар било највеће и најјаче побјегне, онда сва остала пашчад и најмања и најслабија трче за њим; тако исто и дијете кад побјегне, ђеца трче за њим. '''А кад се како псето или дијете, макар било најмање и најслабије, испријечи и стане да се брани, онда слабо ко смије нањ ударити'''. ** ''[[s:Како се Краљевић-Марко јунаштву научио|Како се Краљевић-Марко јунаштву научио]]'' * Али Пав’о Бановић сестри својом одговара:<br />„'''Није оно хурјатин на ливади под шатором,<br />Оно ти је вјереник јунак Марко Краљевићу.'''” ** ''Кад је Марко Краљевић пољубио вјереницу, а она га није познала'' * '''Тешко Србљем, ђе им није Марка.''' ** ''[[s:Турци не даду пити у славу Божију|Турци не даду пити у славу Божију]]'', стих 183. * Ја сам Марко Краљевић, свијет мисли да сам јa умро; али сам се ја сакрио у једну горску вилину пећину од како је пушка на свијет изишла, па све чекам згоду да на мојега шарина узјашем, и моју под мохуром ћорду извадим, да саберен све Србље под један барјак и да пред њина јуришим на турке кликујући: јуриш браћо! за вјеру и за часни крст! да истријебимо душнана. ** ''[[s:Херцеговац и Марко Краљевић|Херцеговац и Марко Краљевић]]'' == Српске народне пословице о Марку == * '''Тешко Марку Краљевићу у злу добра чекајући!''' * Реве на страну, као Марково рало. ** Пјева се како је мајка била намолила Краљевића Марка да се окани четовања, него да оре и тако да храни себе и мајку; али он опет није ћео да оре брда и долине — куд други људи ору, — него орао цареве друмове. Отуд ваља да је ова пословица постала. (''[[s:Орање Марка Краљевића|Орање Марка Краљевића]]'') * Сва је вика на (онога) Марка (Краљевића). * '''По што би се потурчио Марко'''? Питао Турски цар Марка Краљевића, а он му одговорио: '''За инат''', честити царе. * Одвалио као Марко на [[Косово|Косову]]. ** Што се онђе није десио? * Марково благо за Маркову душу. ** Ваља да је од оне пјесме како је Марко Краљевић преобучен у калуђерске хаљине дошао Мини од Костура, који му је дворе био похарао и љубу заробио и донио глас да је Марко умро па му љуба нешто дала Марку за душу. (''[[s:Марко Краљевић и Мина од Костура|Марко Краљевић и Мина од Костура]]'') == Цитати о Марку Краљевић == * Никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића. ** [[Вук Караџић]], ''Живот и обичаји народа српскога'' (1867), стр. 240. * Кад год јекне песма слободарка,<br />— тутњи име Краљевића Марка! ** [[Драгољуб Ј. Филиповић]] * Ђе си, Марко, нагнута делијо? <br />Иако си турска придворица,<br />Алʼ си опет наша перјаница.<br />Појашʼ, Марко, твојега, Шарина,<br />Од оружја ништа не узимај<br />До твојега тешка шестоперца;<br />Њим Алију згоди међу плећа,<br />Па му на част Пророк и хурије! ** [[Петар II Петровић Његош]], ''[[Горски вијенац]]'' * Ал’ тако ми српске вере,<br />Вере од јунака,<br />Упамтиће добро Турци<br />Краљевића Марка. ** [[Љубомир Ненадовић]], ''[[s:Марко|Марко]]'' (1844) * Умре Марко, њега нам нестаде,<br />Али ништа, бар винца остаде,<br />Јер да јʼ Марко још живео дуже,<br />Све би винце попио нам, друже. ** [[Бранко Радичевић]], ''[[Ђачки растанак]]'' (1847), 329–332. * Доле црна ноћи! — Сини опет грбе!<br />Води сложне ка победи Србе!<br /> Устај, Марко! Куцнуо је час!<br />Трзај сабљу, род те чека вас! ** [[Јован Ђорђевић]], говори Вила Марку у ''Марковој сабљи'' (1872) * […] Марко штити правду као бог, Марко је крв и кост краљевска, оригинална. Један ударац, и образ дође на своје место… ** [[Исидора Секулић]], ''Портре живога човека'' * Њихов највећи јунак Марко, који се како-тако слаже с царем у Једрени, може да се узме као неки сиров пандан грчком Хераклу и перзијском Рустану, али дабоме на врло варварски скитски начин… ** [[Јохан Волфганг Гете]] == Спољашње везе== {{Википедија}} {{DEFAULTSORT:Краљевић, Марко}} [[Категорија:Умрли 1395.]] [[Категорија:Српски витезови]] [[Категорија:Српски краљеви]] nkp49nwhw0akdlu5ao1uqfdn7yggrhz 68350 68349 2026-09-04T14:24:39Z Coaorao 6170 68350 wikitext text/x-wiki '''Марко Мрњавчевић''' је био дејуре српски краљ од 1371. до 1395. године, док је дефакто владао територијом у западној Македонији. Престони град у држави краља Марка био је Прилеп. У српској народној епици, у којој му је посвећен један циклус песама, познат је као '''[[w:Марко Краљевић|Краљевић Марко]]'''. [[Датотека:Đura Jakšić - Kraljević Marko, 1857, Narodni muzej.jpg|мини|<center>Није куја окотила вука,<br />Ни Туркиња родила [[јунак]]а,<br />Кô Српкиња Краљевића Марка.</center>]] == Цитати из народног предања == [[Датотека:Marko Kraljević i Musa Kesedžija.jpg|мини|<center>Дели-Муса, уклон’ ми се с пута,<br />ил‘ се уклони, ил‘ ми се поклони! </center>]] [[Датотека:Marko Kraljević by Mina Karadžić.jpg|мини|<center>Тешко оном, тко ј’ најближе Марка!</center>]] * Ој, давори, ти [[Косово]] равно!<br />Што си данас дочекало, тужно,<br />После нашег [[Лазар Хребељановић|кнеза честитога]],<br />Да Арапи сад по теби суде!<br />'''Ја срамоте поднети не могу''',<br />'''Ни жалости велике трпити''',<br />'''Да Арапи таки [[насиље|зулум]] чине'''<br />'''И да љубе младе и девојке'''.<br />'''Данас ћу вас, браћо, осветити''',<br />'''Осветити, или погинути'''.<br /> * Боже мили, на свем’ теби вала,<br />Кад бржʼ оде са јунака глава!<br />Канда није на њему ни била! **''[[s:Марко Краљевић укида свадбарину|Марко Краљевић укида свадбарину]]'' * Дели-Муса, уклон’ ми се с пута,<br />Ил’ се уклони, ил’ ми се поклони! ** ''[[s:Марко Краљевић и Муса Кесеција|Марко Краљевић и Муса Кесеција]]'' * Ако пијем уз рамазан вино,<br />Ако пијем, вера ми доноси;<br />Акʼ нагоним оџе и аџије,<br />Не може ми та образ поднети,<br />Да ја пијем, они да гледају,<br />Нек не иду мени у меану;<br />Ако лʼ носим зелену доламу,<br />Млад сам јунак и доликује ми;<br />Ако лʼ пашем сабљу оковану,<br />Ја сам сабљу за благо купио;<br />Ако играм колом уз кадуне,<br />Ја се, царе, нисам оженио,<br />И ти сʼ, царе, био неожењен;<br />Ако калпак на очи намичем,<br />Чело гори сʼ царем се говори,<br />Што буздован уза се привлачим,<br />И што сабљу на крило намичем,<br />Ја се бојим, да не буде кавге,<br />Ако би се заметнула кавга,<br />'''Тешко оном, тко ј’ најближе Марка'''! ** ''[[s:Марко пије уз рамазан вино|Марко пије уз рамазан вино]]''<br /> * Чујете ли, софро и господо!<br />Тако мене не родила мајка,<br />Племенита госпођа краљица,<br />Не могу вам Прилип накитити<br />Ни босиљком ни руменом ружом,<br />'''Већ све редом турскијем главама'''. ** ''[[s:Турци у Марка на слави|Турци у Марка на слави]]'' * Јаох мени, моја посестримо!<br />Зло је поћи, а горе не поћи:<br />Да с’ не бојим цара и царице,<br />'''Ја се бојим бога и Јована''';<br />Баш ћу поћи, да нећу ни доћи! ** ''[[s:Марко Краљевић и Арапин|Марко Краљевић и Арапин]]''<br /> * О Турчине, жив’ те Бог убио!<br />Буд ме братиш, што ми жену дајеш?<br />Мене твоја жена не требује,<br />У нас није кано у Турака,<br />Снашица је, кано и сестрица. ** ''[[s:Марко Краљевић и Алил-ага|Марко Краљевић и Алил-ага]]'' * Кад мој топуз из мора изишó,<br />Онда ’ваки ђетић постануо! ** ''[[Смрт Марка Краљевића]]'' * '''Сад не помаже јунаштво, јер најгора рђа може убити најбољега [[јунак|јунака]]'''. ** ''[[s:Живот и обичаји народа српскога/5#Марко Краљевић|Живот и обичаји народа српскога]]'' * '''Боља је лепа смрт но рђав живот.''' ** Станоје М. Мијатовић, ''Краљевић Марко у народној успомени'', „Марко и Св. Петар”, [https://pretraziva.rs/show/nova-iskra--1911-07-01.pdf "Нова искра"] (1911) стр. 206. == О Марку у народном предању == [[Датотека:Voukashin and him son.jpg|мини|<center>Бјежи Марко испред родитеља,<br />јер се њему, брате, не пристоји<br />са својим се бити родитељем.</center>]] * '''Свако Туре може везир бити''',<br />'''А [[јунак|јунака]] нема као Марко'''! ** ''[[s:Лов Марков с Турцима|Лов Марков с Турцима]]'' * Није куја окотила [[вук|вука]],<br />Ни Туркиња родила јунака,<br />Кô Српкиња Краљевића Марка. ** ''[[s:Није куја окотила вука|Није куја окотила вука]]'' * Али вила међ вилама каже:<br />„О чујете, виле другарице,<br />'''Не стријељајте по гори јунака''',<br />'''Док је гласа Краљевића Марка'''<br />'''И његова виловита [[Шарац|Шарца]]'''<br />'''И његова шестопера златна''';<br />Што сам јадна од њег’ претрпила,<br />И једва сам и жива остала!” ** ''[[s:Марко Краљевић и вила|Марко Краљевић и вила]]'' * Све повика мало и велико:<br />„Бог да живи Краљевића Марка,<br />Који земљу од зла избавио,<br />Који сатре земљи зулумћара;<br />Проста мʼ била и душа и тело!” ** ''[[s:Марко Краљевић укида свадбарину|Марко Краљевић укида свадбарину]]'' * Сједи јунак у пољу широку,<br />У ледину копље ударио,<br />За копље је коња привезао,<br />А пред њиме стоји тулум вина;<br />Не пије га чим се пије вино,<br />Већ леђеном од дванаест ока,<br />Пола пије пола коњу даје;<br />Коњ му није каквино су коњи,<br />Веће шарен, како и говече;<br />'''Јунак није какви су јунаци''':<br />На плећима ћурак од [[вук|курјака]],<br />На глави му капа од курјака,<br />Привезо̑ је мрком јеменијом;<br />Нешто црно држи у зубима<br />Коликʼ јагње од пола године. ** ''[[s:Марко Краљевић и Вуча џенерал|Марко Краљевић и Вуча џенерал]]'' * Кад ујутру јутро освануло,<br />Одмах позна стража од Арапа<br />Да у војсци не имаде Марка,<br />Па повика стража од Арапа:<br />„Сад навали, љута Арапијо!<br />'''Нема оног страшнога јунака'''<br />'''На шарену коњу великоме'''”. ** ''[[s:Марко Краљевић и Мина од Костура|Марко Краљевић и Мина од Костура]]'' * Кад то зачу Вукашине краљу,<br />Скочи краљу од земље на ноге,<br />Па потрже злаћена ханџара<br />Да убоде свога сина Марка.<br />'''Бјежи Марко испред родитеља''',<br />'''Јер се њему, брате, не пристоји'''<br />'''Са својим се бити родитељем'''. ** ''[[s:Урош и Мрњавчевићи|Урош и Мрњавчевићи]]'' * Питали Краљевића Марка, како је постао [[јунак]], а он одговорио, да се јунаштву научио од паса и од [[дете|ђеце]]: како једно псето макар било највеће и најјаче побјегне, онда сва остала пашчад и најмања и најслабија трче за њим; тако исто и дијете кад побјегне, ђеца трче за њим. '''А кад се како псето или дијете, макар било најмање и најслабије, испријечи и стане да се брани, онда слабо ко смије нањ ударити'''. ** ''[[s:Како се Краљевић-Марко јунаштву научио|Како се Краљевић-Марко јунаштву научио]]'' * Али Пав’о Бановић сестри својом одговара:<br />„'''Није оно хурјатин на ливади под шатором,<br />Оно ти је вјереник јунак Марко Краљевићу.'''” ** ''Кад је Марко Краљевић пољубио вјереницу, а она га није познала'' * '''Тешко Србљем, ђе им није Марка.''' ** ''[[s:Турци не даду пити у славу Божију|Турци не даду пити у славу Божију]]'', стих 183. * Ја сам Марко Краљевић, свијет мисли да сам јa умро; али сам се ја сакрио у једну горску вилину пећину од како је пушка на свијет изишла, па све чекам згоду да на мојега шарина узјашем, и моју под мохуром ћорду извадим, да саберен све Србље под један барјак и да пред њина јуришим на турке кликујући: јуриш браћо! за вјеру и за часни крст! да истријебимо душнана. ** ''[[s:Херцеговац и Марко Краљевић|Херцеговац и Марко Краљевић]]'' == Српске народне пословице о Марку == * '''Тешко Марку Краљевићу у злу добра чекајући!''' * Реве на страну, као Марково рало. ** Пјева се како је мајка била намолила Краљевића Марка да се окани четовања, него да оре и тако да храни себе и мајку; али он опет није ћео да оре брда и долине — куд други људи ору, — него орао цареве друмове. Отуд ваља да је ова пословица постала. (''[[s:Орање Марка Краљевића|Орање Марка Краљевића]]'') * Сва је вика на (онога) Марка (Краљевића). * '''По што би се потурчио Марко'''? Питао Турски цар Марка Краљевића, а он му одговорио: '''За инат''', честити царе. * Одвалио као Марко на [[Косово|Косову]]. ** Што се онђе није десио? * Марково благо за Маркову душу. ** Ваља да је од оне пјесме како је Марко Краљевић преобучен у калуђерске хаљине дошао Мини од Костура, који му је дворе био похарао и љубу заробио и донио глас да је Марко умро па му љуба нешто дала Марку за душу. (''[[s:Марко Краљевић и Мина од Костура|Марко Краљевић и Мина од Костура]]'') == Цитати о Марку Краљевић == * Никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића. ** [[Вук Караџић]], ''Живот и обичаји народа српскога'' (1867), стр. 240. * Кад год јекне песма слободарка,<br />— тутњи име Краљевића Марка! ** [[Драгољуб Ј. Филиповић]] * Ђе си, Марко, нагнута делијо? <br />Иако си турска придворица,<br />Алʼ си опет наша перјаница.<br />Појашʼ, Марко, твојега, Шарина,<br />Од оружја ништа не узимај<br />До твојега тешка шестоперца;<br />Њим Алију згоди међу плећа,<br />Па му на част Пророк и хурије! ** [[Петар II Петровић Његош]], ''[[Горски вијенац]]'' * Ал’ тако ми српске вере,<br />Вере од јунака,<br />Упамтиће добро Турци<br />Краљевића Марка. ** [[Љубомир Ненадовић]], ''[[s:Марко|Марко]]'' (1844) * Умре Марко, њега нам нестаде,<br />Али ништа, бар винца остаде,<br />Јер да јʼ Марко још живео дуже,<br />Све би винце попио нам, друже. ** [[Бранко Радичевић]], ''[[Ђачки растанак]]'' (1847), 329–332. * Доле црна ноћи! — Сини опет грбе!<br />Води сложне ка победи Србе!<br /> Устај, Марко! Куцнуо је час!<br />Трзај сабљу, род те чека вас! ** [[Јован Ђорђевић]], говори Вила Марку у ''Марковој сабљи'' (1872) * Напред, децо! — Кад вас љубав спаја жарка,<br />Пред вама је „Сабља Краљевића Марка!” ** Јован Ђорђевић, говори Марко Краљевић ''Марковој сабљи'' (1872) * […] Марко штити правду као бог, Марко је крв и кост краљевска, оригинална. Један ударац, и образ дође на своје место… ** [[Исидора Секулић]], ''Портре живога човека'' * Њихов највећи јунак Марко, који се како-тако слаже с царем у Једрени, може да се узме као неки сиров пандан грчком Хераклу и перзијском Рустану, али дабоме на врло варварски скитски начин… ** [[Јохан Волфганг Гете]] == Спољашње везе== {{Википедија}} {{DEFAULTSORT:Краљевић, Марко}} [[Категорија:Умрли 1395.]] [[Категорија:Српски витезови]] [[Категорија:Српски краљеви]] 3evh1n8l4bz3qi3fkyza1fu18c9xxhb 0 22302 68352 2026-09-04T14:25:20Z Coaorao 6170 Coaorao преместио је страницу [[Јован Ђорђевић (књижевник)]] на [[Јован Ђорђевић]]: Уобичајен назив 68352 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Јован Ђорђевић]] 605umq04wr34l55olwl5puw9hbvqtvr 0 22303 68356 2026-09-04T15:27:59Z RoastPig 5068 Нова страница: '''[[w:Лепосава Милићевић|Лепосава Милићевић]]''' (12. август 1950) је бивша српска политичарка. == Цитати == {{цитат|Ваљда, сви знамо колико дуго траје НАТО агресија. Траје најмање десет година у веома јасним појавним облицима. Ова земља већ десет година живи са ухап… 68356 wikitext text/x-wiki '''[[w:Лепосава Милићевић|Лепосава Милићевић]]''' (12. август 1950) је бивша српска политичарка. == Цитати == {{цитат|Ваљда, сви знамо колико дуго траје НАТО агресија. Траје најмање десет година у веома јасним појавним облицима. Ова земља већ десет година живи са ухапшеном привредом - можда ова Европа не зна, и можда већи део света не зна, али сви су под НАТО агресијом.|2000.}}<br /> {{цитат|Познато је да Свети Синод СПЦ не одобрава све активности владике [[Артемије Радосављевић|Артемија]] и да се према њему однос државе и Синода много не разликује. Овде се о томе није лупало на сва звона, али бугарска и друга штампа, и то она недобронамерна, која би желела да призна самосталну Црногорску цркву и не знам коју још све не, замерила је [[Патријарх Павле|патријарху Павлу]] што није одобрио сва поступања владике Артемија.|2000.}}<br /> {{цитат|Не знам да ли постоји неко на планети чије име може бити пре имена нашег председника [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]]?|2000.}}<br /> {{Википедија|Лепосава Милићевић}} {{DEFAULTSORT:Милићевић, Лепосава}} [[Категорија:Рођени 1950.]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Српски министри]] 5kd94ltrnm83tgr191nyuaufevw3zn9 0 22304 68357 2026-09-04T15:32:38Z RoastPig 5068 Нова страница: [[Датотека:Raymond Aron (1966) by Erling Mandelmann.jpg|thumb|Ремон Арон (1966)]] '''[[w:Ремон Арон|Ремон Клод Фердинан Арон]]''' (14. март 1905 — 17. октобар 1983) био је француски филозоф, социолог, новинар и политиколог, критичар марксизма и социјализма. == Цитати == {{цитат|Човек који више не оч… 68357 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Raymond Aron (1966) by Erling Mandelmann.jpg|thumb|Ремон Арон (1966)]] '''[[w:Ремон Арон|Ремон Клод Фердинан Арон]]''' (14. март 1905 — 17. октобар 1983) био је француски филозоф, социолог, новинар и политиколог, критичар марксизма и социјализма. == Цитати == {{цитат|Човек који више не очекује чудесне промене, било од револуције или од економског плана, није обавезан да се помири са оним што је неоправдиво. Управо зато што воли појединце, учествује у животу заједнице и поштује истину, он одбија да своју душу препусти апстрактном идеалу човечанства, тиранској партији и апсурдној схоластици... Ако се толеранција рађа из сумње, поучимо свакога да сумња у све моделе и утопије, да доводи у питање све пророке спасења и весникe катастрофе. Ако они могу да искорене фанатизам, помолимо се за долазак скептика.}}<br /> {{цитат|Свест о томе да су људи увек уроњени у историју коју сами стварају не значи да морамо подлећи релативизму или нихилизму, одричући се сваке наде да ћемо разумети свој људски свет. Напротив, тиме потврђујемо моћ човека који самог себе обликује вредновањем свог места у свету и доношењем сопствених одлука. Само тако појединац може да превазиђе релативност — кроз апсолутност сопствене одлуке — и само тако може да овлада историјом коју носи у себи, историјом која постаје његова сопствена.}}<br /> {{цитат|Дакле, прошлост се може спознати на два начина: један се односи на ум који непосредно утискује своје трагове у материјални свет, а други на свест одређеног појединца или групе — доступну сазнању путем таквих објективација; ова алтернатива не проистиче само из перспективе историчара, већ и из најдубље структуре стварности.}}<br /> {{цитат|Историјско објашњење се не може одвојити од позиције и ограничења особе која га износи. Препознавање сопствене позиције у оквиру процеса који се описује и објашњава истовремено продубљује и ограничава домет свих таквих објашњења.}}<br /> {{Википедија|Ремон Арон}} {{DEFAULTSORT:Арон, Ремон}} [[Категорија:Рођени 1905.]] [[Категорија:Умрли 1983.]] [[Категорија:Француски филозофи]] [[Категорија:Француски социолози]] [[Категорија:Јеврејски филозофи]] [[Категорија:Рационалисти]] 47207310fjdvl3kzbieztlieobelzkz 68358 68357 2026-09-04T15:33:23Z RoastPig 5068 68358 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Raymond Aron (1966) by Erling Mandelmann.jpg|thumb|Ремон Арон (1966)]] '''[[w:Ремон Арон|Ремон Клод Фердинан Арон]]''' (14. март 1905 — 17. октобар 1983) био је француски филозоф, социолог, новинар и политиколог, критичар марксизма и социјализма. == Цитати == {{цитат|Човек који више не очекује чудесне промене, било од револуције или од економског плана, није обавезан да се помири са оним што је неоправдиво. Управо зато што воли појединце, учествује у животу заједнице и поштује истину, он одбија да своју душу препусти апстрактном идеалу човечанства, тиранској партији и апсурдној схоластици... Ако се толеранција рађа из сумње, поучимо свакога да сумња у све моделе и утопије, да доводи у питање све пророке спасења и весникe катастрофе. Ако они могу да искорене фанатизам, помолимо се за долазак скептика.}}<br /> {{цитат|Свест о томе да су људи увек уроњени у историју коју сами стварају не значи да морамо подлећи релативизму или нихилизму, одричући се сваке наде да ћемо разумети свој људски свет. Напротив, тиме потврђујемо моћ човека који самог себе обликује вредновањем свог места у свету и доношењем сопствених одлука. Само тако појединац може да превазиђе релативност — кроз апсолутност сопствене одлуке — и само тако може да овлада историјом коју носи у себи, историјом која постаје његова сопствена.}}<br /> {{цитат|Дакле, прошлост се може спознати на два начина: један се односи на ум који непосредно утискује своје трагове у материјални свет, а други на свест одређеног појединца или групе — доступну сазнању путем таквих објективација; ова алтернатива не проистиче само из перспективе историчара, већ и из најдубље структуре стварности.}}<br /> {{цитат|Историјско објашњење се не може одвојити од позиције и ограничења особе која га износи. Препознавање сопствене позиције у оквиру процеса који се описује и објашњава истовремено продубљује и ограничава домет свих таквих објашњења.}}<br /> {{Википедија|Ремон Арон}} {{DEFAULTSORT:Арон, Ремон}} [[Категорија:Рођени 1905.]] [[Категорија:Умрли 1983.]] [[Категорија:Француски филозофи]] [[Категорија:Француски социолози]] [[Категорија:Француски новинари]] [[Категорија:Јеврејски филозофи]] [[Категорија:Рационалисти]] 4q02l95qrzyawega7xbkiv5kpo7a936