Сима Милутиновић Сарајлија

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викицитат</sitename>
    <dbname>srwikiquote</dbname>
    <base>https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.18</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викицитат</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викицитату</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Сима Милутиновић Сарајлија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13937</id>
    <revision>
      <id>68370</id>
      <parentid>64158</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T09:38:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>68370</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1433" sha1="59ozcmm913qwchpfkzkv9s5ag1ri84n" xml:space="preserve">[[Датотека:Sima Milutinovic Sarajlija.jpg|thumb]]

'''[[w:Сима Милутиновић Сарајлија|Симеон Сима Милутиновић Сарајлија]]''' (3. октобар 1791 — 30. децембар 1847) био је српски песник и учитељ.

== Цитати ==
* Вјеруј вјери: Боли ме&lt;br /&gt;Што те туђом виђox ја;&lt;br /&gt;Већ ми ходи лијек дај,&lt;br /&gt;С мном ли у гроб лијегај.
** ''[[s:Непознатој|Непознатој]]'' (1817)

* Шта је слава и [[јунак|јунаштво]],&lt;br /&gt;Шта је образ и поштење&lt;br /&gt;Шта ли спомен и пофала,&lt;br /&gt;Шта л’ по смрти празно име?
** ''[[s:Разврат|Разврат]]'' (1817)

* Себи живи на свијету,&lt;br /&gt;Свету ради, не надај се:&lt;br /&gt;Нема хвале по заслуги,&lt;br /&gt;Нит’ живота после овог!
** ''Разврат'' (1817)

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Сима Милутиновић Сарајлија}}
{{Викизворник}}

{{DEFAULTSORT:Милутиновић Сарајлија, Сима}}
[[Категорија:Рођени 1791.]]
[[Категорија:Умрли 1847.]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Српски драматурзи]]</text>
      <sha1>59ozcmm913qwchpfkzkv9s5ag1ri84n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лаза Костић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>16645</id>
    <revision>
      <id>68367</id>
      <parentid>68115</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T09:26:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>68367</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15501" sha1="9wknk7lgbqg78mbjeme3hr4eiq186v0" xml:space="preserve">[[Датотека:Laza Kostić 2.jpg|мини|[[Срце]] моје самохрано,&lt;br /&gt;Ко те дозва у мој дом?&lt;br /&gt;Неуморна плетисанко,&lt;br /&gt;Што плетиво плетеш танко&lt;br /&gt;Међу јавом и мед [[Сан|сном]].]]

'''[[w:Лаза Костић|Лазар Лаза Костић]]''' (31. јануар / 12. фебруар 1841 — 26. новембар 1910) је био [[Срби|српски]] књижевник, [[песник]], [[Новинарство|новинар]], драмски писац, естетичар и политичар.

[[Датотека:Laza Kostic.jpg|мини|Снове снивам, снујем снове,&lt;br /&gt;Снујем снове бисерове,&lt;br /&gt;У сну живим, у сну дишем,&lt;br /&gt;Алʼ не могу ситне снове,&lt;br /&gt;Не могу их да напишем.]]

== Цитати ==
[[Датотека:Laza Kostić u narodnoj nošnji.jpg|мини|Најцрњи враг је [[Срби]]н себи сам!]]
[[Датотека:Adam und Eva (Pietschmann).jpg|мини|Ти си, душо, моја Ева,&lt;br /&gt;Само кад те створи Бог,&lt;br /&gt;Искино̂ је с ребром мојим&lt;br /&gt;Још и парче срца мог.]]
[[Датотека:Albert Edelfelt - The Parisienne (Virginie) 1883.jpg|мини|Смеј се само, нек’ се шире&lt;br /&gt;Ти душеци румени,&lt;br /&gt;Погле како ситно вире&lt;br /&gt;Бели зуби студени.]]
[[Датотека:Spomenik Lazi Kostiću u Novom Sadu.jpg|мини|Ја сам био увек уверен, да оне, који су посветили свој живот народу, народ никад заборавити неће…]]
[[Датотека:Alberto Prosdocimi Santa Maria della Salute.jpg|мини|Опрости, мајко света, опрости,&lt;br /&gt;Што наших гора пожалих бор,&lt;br /&gt;На ком се, устук свакоје злости,&lt;br /&gt;Блаженој теби подиже двор;&lt;br /&gt;Презри, небеснице, врело милости,&lt;br /&gt;Што ти земаљски сагреши створ:&lt;br /&gt;Кајан ти љубим пречисте скуте,&lt;br /&gt;''Santa Maria della Salute''.]]
[[Датотека:Tradicionalna zastava Vojvodine sa grbom.svg|мини|[[Застава|Заставо]] моја, заставо тројна,&lt;br /&gt;Свијено срце народа бојна,&lt;br /&gt;Зар већ у твојим бојама спава&lt;br /&gt;Црвена крвца и крвца плава?]]

* Срце моје самохрано,&lt;br /&gt;Ко те дозва у мој дом?&lt;br /&gt;Неуморна плетисанко,&lt;br /&gt;Што плетиво плетеш танко&lt;br /&gt;Међу јавом и мед сном.
** ''[[s:Међу јавом и мед сном|Међу јавом и мед сном]]'', строфа 1.

* Српкиња је моја дика&lt;br /&gt;Српски се понаша,&lt;br /&gt;Српске душе, српска лика,&lt;br /&gt;Вилинскога стаса.
** ''[[s:Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]]'' (1860), строфа 1.

* Снове снивам, снујем снове,&lt;br /&gt;Снујем снове бисерове,&lt;br /&gt;У сну живим, у сну дишем,&lt;br /&gt;Алʼ не могу ситне снове,&lt;br /&gt;Не могу их да напишем.
** ''[[s:Снове снивам...|Снове снивам…]]'' (1861), строфа 1.

* Нек’ види Бог озгоре&lt;br /&gt;Крвави земљин лик,&lt;br /&gt;Да крвљу међе горе,&lt;br /&gt;Куд гине мученик.
** ''[[s:Наше|Наше]]'' (1862), строфа 3.

* Па нек’ јунака силом&lt;br /&gt;Са земље прогна враг,&lt;br /&gt;Бесамртним ће крилом&lt;br /&gt;Да прне у облак.
** ''Наше'' (1862), строфа 5.

* Опрости ми!&lt;br /&gt;Притегну ме терет туге,&lt;br /&gt;Над тобом сам моро да се нагнем,&lt;br /&gt;Руком да се такнем&lt;br /&gt;Твоје руке;&lt;br /&gt;Алʼ ти се светиш, свете мој,&lt;br /&gt;Претрну ми рука у твојој,&lt;br /&gt;И да каје своје греје&lt;br /&gt;У твојојзи нестаде је,&lt;br /&gt;Никад више&lt;br /&gt;Витим пером да запише,&lt;br /&gt;Да се маши за мач бритак —&lt;br /&gt;Никад — никад!
** ''[[s:Опрости ми...|Опрости ми…]]'' (1862), строфа 1.

*'''Ти си, душо, моја Ева,'''&lt;br /&gt;'''Само кад те створи Бог,'''&lt;br /&gt;'''Искино̂ је с ребром мојим'''&lt;br /&gt;'''Још и парче срца мог.'''
** ''[[s:Анђелчићу...|Анђелчићу…]]'' (1862), 7–10

* Дакле тако, тако дакле,&lt;br /&gt;Све је само пуста лаж?&lt;br /&gt;Место сунца црни пакле,&lt;br /&gt;Место раја љута враж?
** ''[[s:Дакле тако...|Дакле тако…]]'' (1861), строфа 1.

* А на усти, ту се стани,&lt;br /&gt;Ту је престо краљичин,&lt;br /&gt;Са душека рујовани&lt;br /&gt;Влада мачем језичним.
** ''Дакле тако…'' (1861), строфа 4.

* Смеј се само, нек’ се шире&lt;br /&gt;Ти душеци румени,&lt;br /&gt;Погле како ситно вире&lt;br /&gt;Бели зуби студени.
** ''Дакле тако…'' (1861), строфа 5.

* Бритким ножем љуте страсти&lt;br /&gt;Срце си ми узорала,&lt;br /&gt;По њим сејеш ситне сласти,&lt;br /&gt;Пољубаца зрна мала.
** ''[[s:Сад на срцу|Сад на срцу]]'' (1862), строфа 4.

* Два се тића побратила, до два сокола,&lt;br /&gt;Посред боја, посред мила, посред покоља,&lt;br /&gt;Крили су се загрлила побратима два,&lt;br /&gt;У бој лете, ране љуте храна су им сва.
** ''[[s:Два се тића побратила|Два се тића побратила]]'' (1866)

* Народ, који није кадар одржати се друкче него празним уздањем и вечним обманама, тај народ, ако што скорије пропадне, биће само у прилог општој човечанској просвети.
** 1869.

* Васијона пукла пуста,&lt;br /&gt;Већ у мени душа суста,&lt;br /&gt;А срце ми силно бије,&lt;br /&gt;У главу ми крвца лије,&lt;br /&gt;Алʼ ми вила лице мије&lt;br /&gt;хладом свога крила мека,&lt;br /&gt;И још нека блага река,&lt;br /&gt;Нека струја из далека:&lt;br /&gt;Свети мирис памтивека.
** ''[[s:Међу звездама|Међу звездама]]'' (1872)

* Немојте ме питатʼ саде,&lt;br /&gt;Да вам причам старе јаде,&lt;br /&gt;Старе јаде, нове наде,&lt;br /&gt;Што их наша звезда знаде;&lt;br /&gt;Већ пођите до јавора,&lt;br /&gt;Побратима оног бора,&lt;br /&gt;Што га стужи и cacyши&lt;br /&gt;Неисказом вељих мука&lt;br /&gt;Косовкина бела рука,&lt;br /&gt;Те је њему рука мала&lt;br /&gt;Грдне јаде завештала;&lt;br /&gt;'''А кад гуслар по њим гуди''',&lt;br /&gt;'''Из јавора јаде буди''',&lt;br /&gt;'''Из тамнице јади лете'''&lt;br /&gt;'''Да се [[брат|браћа]] јада сете''',&lt;br /&gt;'''Да се сете, да их свете!'''
** ''Међу звездама'' (1872)

* Природна је лепота обично светла буба; док је гледате из неке даљине светли се; чим је се дотакнете, потамни.
** ''[[s:Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”|Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”]]'' (1873)

* Ја сам био увек уверен, да оне, који су посветили свој живот народу, народ никад заборавити неће…
** Из говора 1873. (Летопис, књ. 320. Свеска 2. 1929. Стр. 231—232.)

* Царева ћерка чека и жуди&lt;br /&gt;Просилац да јој окити груди&lt;br /&gt;Дивотом свега источног блага,&lt;br /&gt;Па да му буде невеста драга;&lt;br /&gt;Ал’ дужде на њу не сврће трага,&lt;br /&gt;Ни лав му на њу не миче крила:&lt;br /&gt;Дуждева нева, дуждева снага,&lt;br /&gt;Царица само крилатих сила,&lt;br /&gt;Морска је вила.
** ''Дужде се жени'' (1878)

* Пропасти неће [[Срби|српска]] слобода,&lt;br /&gt;Нису бадава патили век!
** ''[[s:Омладини на збору|Омладини на збору]]'' (1881), строфа 17.

* Кога такне Твоја рука,&lt;br /&gt;Око Твоје ког просука,&lt;br /&gt;Биће вредан тога струка,&lt;br /&gt;Тога лица, тога гука,&lt;br /&gt;Тих милина и тих мука,&lt;br /&gt;Биће вредан, како не би, —&lt;br /&gt;Благо Теби!
** ''[[s:Госпођици Л. Д.|Госпођици Л. Д.]]'' (1892), строфа 2.

* На Ловћен-капи замагли се храм,&lt;br /&gt;Облачак над њим, црни један прам,&lt;br /&gt;Сијевну муња по том прамену,&lt;br /&gt;Кâ да су слова у том пламену,&lt;br /&gt;Лијепо читам што ми пише плам:&lt;br /&gt;„Док на ту земљу ови стоји кам,&lt;br /&gt;'''Најцрњи враг је Србин себи сам!'''”
** ''[[s:Пролог за Горски вијенац|Пролог за Горски вијенац]]'' (1902)

* Опрости, мајко света, опрости,&lt;br /&gt;Што наших гора пожалих бор,&lt;br /&gt;На ком се, устук свакоје злости,&lt;br /&gt;Блаженој теби подиже двор;&lt;br /&gt;Презри, небеснице, врело милости,&lt;br /&gt;Што ти земаљски сагреши створ:&lt;br /&gt;Кајан ти љубим пречисте скуте,&lt;br /&gt;Santa Maria della Salute.
** ''[[Santa Maria della Salute (пјесма)|Santa Maria della Salute]]'' (1909), строфа 1.

* Две се у мени побише силе,&lt;br /&gt;Мозак и срце, памет и сласт,&lt;br /&gt;Дуго су бојак страховит биле,&lt;br /&gt;Ко̂ бесни олуј и стари храст;&lt;br /&gt;Напокон силе сусташе миле,&lt;br /&gt;Вијугав мозак одржа власт,&lt;br /&gt;Разлог и запон памети худе,&lt;br /&gt;Santa Maria della Salute.
** ''Santa Maria della Salute'' (1909), строфа 8.

* Туга би моја у море пала –&lt;br /&gt;Алʼ би и мене собом одзвала!
** ''[[s:Анђелијина песма|Анђелијина песма]]''

* Заставо моја, заставо тројна,&lt;br /&gt;Свијено срце народа бојна,&lt;br /&gt;Зар већ у твојим бојама спава&lt;br /&gt;Црвена крвца и крвца плава?
** ''[[s:Разговор|Разговор]]'', 3–6

== Цитати о Лази Костићу ==
[[Датотека:Ljubomir Nedić (autor Milan Jovanović).jpg|мини|За угледање на Л. Костића није довољна само настраност у идејама, него треба још и духа, који је с њоме, врло често, удружен у песмама његовим.]]
[[Датотека:Milan Savić.jpg|мини|Лазин је рад велик, разгранат, многостручан и пуносадржајан. Он не заслужује само спомен као [[песник]] и књижевник; његово је српско [[родољубље]] на истој висини а он га није износио тек само складним речима.]]

*  За угледање на Л. Костића није довољна само настраност у идејама, него треба још и духа, који је с њоме, врло често, удружен у песмама његовим.
** [[Љубомир Недић]], ''[[s:Песме Милете Јакшића|Песме Милете Јакшића]]'' (1900)

* Он је био и остаће само као песник, и то као жалостан пример како се зло може проћи са нешто талента а са много таштине. За његову поезију, даје се рећи оно што је Хајне говорио о једном спису романтичара Брентана: „Рекао би човек да присуствује маскованом балу речи и слика. Све то хуји у красном нереду, и махнитост која влада даје ствари извесно јединство.” Овај још живи човек, пред чијим се генијалним песмама некада падало на колена, већ данас припада књижевној историји, и '''ту ће бити забележен као први наш писац који је почео писати живим јамбом уместо тромог српског трохеја, и као један од оснивача уметничке драме српске'''.
** [[Јован Скерлић]], ''Омладина и њена књижевност (1848-1871)'' (1907), Књига V, „Омладински писци”, стр. 509.

* Лазин је рад велик, разгранат, многостручан и пуносадржајан. Он не заслужује само спомен као [[песник]] и књижевник; његово је српско [[родољубље]] на истој висини а он га није износио тек само складним речима. Што је као омладинац, скупштинар, дипломата, говорник, новинар чинио, остаје у светлој успомени с тим већма, што је и тај рад спровео без личне користи и што је био успехом увенчан.
** [[Милан Савић]], ''Лаза Костић'' (1929), XXXI

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Лаза Костић}}
{{Викизворник|Лаза Костић}}

{{DEFAULTSORT:Костић, Лаза}}
[[Категорија:Рођени 1841.]]
[[Категорија:Умрли 1910.]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Српски драматурзи]]
[[Категорија:Српски новинари]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]</text>
      <sha1>9wknk7lgbqg78mbjeme3hr4eiq186v0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Милинко Васиљевић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>22278</id>
    <revision>
      <id>68360</id>
      <parentid>67806</parentid>
      <timestamp>2026-09-05T14:48:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-47988-30</username>
        <id>6665</id>
      </contributor>
      <comment>додата инфокутија</comment>
      <origin>68360</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2099" sha1="izjndyanqevtjkbt6pe5uxa6jye8f92" xml:space="preserve">{{Биографија|извор=Википодаци}}


'''Милинко Миле Васиљевић''' (18. март 1981) [[Срби|српски]] је спикер, [[Новинарство|новинар]] и аудио-продуцент.

== Цитати ==
{{цитат|Глас је мост који повезује писану [[реч]] са људском емоцијом.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Баштованство у Руњанима је мој начин да останем приземљен док мој глас путује кроз етар.}}

== Цитати о Милинку Васиљевићу ==
{{Цитат|Искусно медијско лице са преко две деценије стажа у радијском и телевизијском новинарству. Препознатљив по специфичној боји гласа, прецизној дикцији и способности интерпретације најразличитијих форми – од озбиљног информативног програма до емотивне интерпретације књижевних дела. Креативац који спаја традиционалне медије са савременим дигиталним форматима и аудио продукцијом. Хуманитарни рад: прилагођавање књижевних дела аудио формату за потребе слепих и слабовидих лица. Посвећени баштован и љубитељ природе; креирање естетског врта у Руњанима као вид балансирања креативне енергије.|Александар Саша Филиповић, аутор и водитељ емисије „Чувар ноћи” (РНС1), [https://media.rtv.rs/sr_lat/nocni-program-rns1/106913 Портал РТВ Војводине], 10. фебруар 2026.}}

[[Категорија:Рођени 1981.]]
[[Категорија:Српски новинари]]</text>
      <sha1>izjndyanqevtjkbt6pe5uxa6jye8f92</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68361</id>
      <parentid>68360</parentid>
      <timestamp>2026-09-05T14:55:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-47988-30</username>
        <id>6665</id>
      </contributor>
      <comment>додата инфокутија</comment>
      <origin>68361</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2500" sha1="1yp9skccy0a4xxtyd3eomafvz3vfpkn" xml:space="preserve">
{{Инфокутија биографија
| име          = Милинко Васиљевић
| слика        = 
| опис слике   = 
| датум рођења = 18. март 1981.
| место рођења = [[Лозница]], [[Србија]]
| занимање     = спикер, новинар, аудио-продуцент
| веб-сајт     = http://milevoiceover.blog.rs/
| датум смрти  = 
| место смрти  = 
}}


'''Милинко Миле Васиљевић''' (18. март 1981) [[Срби|српски]] је спикер, [[Новинарство|новинар]] и аудио-продуцент.

== Цитати ==
{{цитат|Глас је мост који повезује писану [[реч]] са људском емоцијом.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Баштованство у Руњанима је мој начин да останем приземљен док мој глас путује кроз етар.}}

== Цитати о Милинку Васиљевићу ==
{{Цитат|Искусно медијско лице са преко две деценије стажа у радијском и телевизијском новинарству. Препознатљив по специфичној боји гласа, прецизној дикцији и способности интерпретације најразличитијих форми – од озбиљног информативног програма до емотивне интерпретације књижевних дела. Креативац који спаја традиционалне медије са савременим дигиталним форматима и аудио продукцијом. Хуманитарни рад: прилагођавање књижевних дела аудио формату за потребе слепих и слабовидих лица. Посвећени баштован и љубитељ природе; креирање естетског врта у Руњанима као вид балансирања креативне енергије.|Александар Саша Филиповић, аутор и водитељ емисије „Чувар ноћи” (РНС1), [https://media.rtv.rs/sr_lat/nocni-program-rns1/106913 Портал РТВ Војводине], 10. фебруар 2026.}}

[[Категорија:Рођени 1981.]]
[[Категорија:Српски новинари]]</text>
      <sha1>1yp9skccy0a4xxtyd3eomafvz3vfpkn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68362</id>
      <parentid>68361</parentid>
      <timestamp>2026-09-05T15:01:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-47988-30</username>
        <id>6665</id>
      </contributor>
      <comment>Додата инфокутија и спољашње везе</comment>
      <origin>68362</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2571" sha1="pshit6ekonuoglzskcs08ozcgyqhmk0" xml:space="preserve">
{{Инфокутија биографија
| име          = Милинко Васиљевић
| слика        = 
| опис слике   = 
| датум рођења = 18. март 1981.
| место рођења = [[Лозница]], [[Србија]]
| занимање     = спикер, новинар, аудио-продуцент
| веб-сајт     = http://milevoiceover.blog.rs/
| датум смрти  = 
| место смрти  = 
}}


'''Милинко Миле Васиљевић''' (18. март 1981) [[Срби|српски]] је спикер, [[Новинарство|новинар]] и аудио-продуцент.

== Цитати ==
{{цитат|Глас је мост који повезује писану [[реч]] са људском емоцијом.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Баштованство у Руњанима је мој начин да останем приземљен док мој глас путује кроз етар.}}

== Цитати о Милинку Васиљевићу ==
{{Цитат|Искусно медијско лице са преко две деценије стажа у радијском и телевизијском новинарству. Препознатљив по специфичној боји гласа, прецизној дикцији и способности интерпретације најразличитијих форми – од озбиљног информативног програма до емотивне интерпретације књижевних дела. Креативац који спаја традиционалне медије са савременим дигиталним форматима и аудио продукцијом. Хуманитарни рад: прилагођавање књижевних дела аудио формату за потребе слепих и слабовидих лица. Посвећени баштован и љубитељ природе; креирање естетског врта у Руњанима као вид балансирања креативне енергије.|Александар Саша Филиповић, аутор и водитељ емисије „Чувар ноћи” (РНС1), [https://media.rtv.rs/sr_lat/nocni-program-rns1/106913 Портал РТВ Војводине], 10. фебруар 2026.}}

[[Категорија:Рођени 1981.]]
[[Категорија:Српски новинари]]

== Спољашње везе ==
* {{Википодаци|Q138845821}}</text>
      <sha1>pshit6ekonuoglzskcs08ozcgyqhmk0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68363</id>
      <parentid>68362</parentid>
      <timestamp>2026-09-05T15:04:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-47988-30</username>
        <id>6665</id>
      </contributor>
      <comment>поправљен линк</comment>
      <origin>68363</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2617" sha1="0t6u2butx60nu56mtf3e6zswxm3rrmr" xml:space="preserve">
{{Инфокутија биографија
| име          = Милинко Васиљевић
| слика        = 
| опис слике   = 
| датум рођења = 18. март 1981.
| место рођења = [[Лозница]], [[Србија]]
| занимање     = спикер, новинар, аудио-продуцент
| веб-сајт     = http://milevoiceover.blog.rs/
| датум смрти  = 
| место смрти  = 
}}


'''Милинко Миле Васиљевић''' (18. март 1981) [[Срби|српски]] је спикер, [[Новинарство|новинар]] и аудио-продуцент.

== Цитати ==
{{цитат|Глас је мост који повезује писану [[реч]] са људском емоцијом.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Баштованство у Руњанима је мој начин да останем приземљен док мој глас путује кроз етар.}}

== Цитати о Милинку Васиљевићу ==
{{Цитат|Искусно медијско лице са преко две деценије стажа у радијском и телевизијском новинарству. Препознатљив по специфичној боји гласа, прецизној дикцији и способности интерпретације најразличитијих форми – од озбиљног информативног програма до емотивне интерпретације књижевних дела. Креативац који спаја традиционалне медије са савременим дигиталним форматима и аудио продукцијом. Хуманитарни рад: прилагођавање књижевних дела аудио формату за потребе слепих и слабовидих лица. Посвећени баштован и љубитељ природе; креирање естетског врта у Руњанима као вид балансирања креативне енергије.|Александар Саша Филиповић, аутор и водитељ емисије „Чувар ноћи” (РНС1), [https://media.rtv.rs/sr_lat/nocni-program-rns1/106913 Портал РТВ Војводине], 10. фебруар 2026.}}

[[Категорија:Рођени 1981.]]
[[Категорија:Српски новинари]]


== Спољашње везе ==
* [[d:Q138845821|Милинко Васиљевић на Википодацима]]</text>
      <sha1>0t6u2butx60nu56mtf3e6zswxm3rrmr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68364</id>
      <parentid>68363</parentid>
      <timestamp>2026-09-05T15:40:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Milevoiceover</username>
        <id>6572</id>
      </contributor>
      <comment>Dodata zvanična fotografija</comment>
      <origin>68364</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2692" sha1="6ro3yvqkbwzy1i9rzwscmuwddzez4vr" xml:space="preserve">
{{Инфокутија биографија
| име          = Милинко Васиљевић
| слика        = Milinko Mile Vasiljević 2026.jpg
| опис слике   = Милинко Миле Васиљевић
| датум рођења = 18. март 1981.
| место рођења = [[Лозница]], [[Србија]]
| занимање     = спикер, новинар, аудио-продуцент
| веб-сајт     = http://milevoiceover.blog.rs/
| датум смрти  = 
| место смрти  = 
}}


'''Милинко Миле Васиљевић''' (18. март 1981) [[Срби|српски]] је спикер, [[Новинарство|новинар]] и аудио-продуцент.

== Цитати ==
{{цитат|Глас је мост који повезује писану [[реч]] са људском емоцијом.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Баштованство у Руњанима је мој начин да останем приземљен док мој глас путује кроз етар.}}

== Цитати о Милинку Васиљевићу ==
{{Цитат|Искусно медијско лице са преко две деценије стажа у радијском и телевизијском новинарству. Препознатљив по специфичној боји гласа, прецизној дикцији и способности интерпретације најразличитијих форми – од озбиљног информативног програма до емотивне интерпретације књижевних дела. Креативац који спаја традиционалне медије са савременим дигиталним форматима и аудио продукцијом. Хуманитарни рад: прилагођавање књижевних дела аудио формату за потребе слепих и слабовидих лица. Посвећени баштован и љубитељ природе; креирање естетског врта у Руњанима као вид балансирања креативне енергије.|Александар Саша Филиповић, аутор и водитељ емисије „Чувар ноћи” (РНС1), [https://media.rtv.rs/sr_lat/nocni-program-rns1/106913 Портал РТВ Војводине], 10. фебруар 2026.}}

[[Категорија:Рођени 1981.]]
[[Категорија:Српски новинари]]


== Спољашње везе ==
* [[d:Q138845821|Милинко Васиљевић на Википодацима]]</text>
      <sha1>6ro3yvqkbwzy1i9rzwscmuwddzez4vr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68365</id>
      <parentid>68364</parentid>
      <timestamp>2026-09-05T15:43:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Milevoiceover</username>
        <id>6572</id>
      </contributor>
      <comment>Dodata zvanična fotografija</comment>
      <origin>68365</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2777" sha1="atsif8aczwr4tqwzc1i8yiy366dao4j" xml:space="preserve">[[Датотека:Milinko Mile Vasiljević 2026.jpg|мини|десно|Милинко Миле Васиљевић]]

{{Инфокутија биографија
| име          = Милинко Васиљевић
| слика        = 
| опис слике   = Милинко Миле Васиљевић
| датум рођења = 18. март 1981.
| место рођења = [[Лозница]], [[Србија]]
| занимање     = спикер, новинар, аудио-продуцент
| веб-сајт     = http://milevoiceover.blog.rs/
| датум смрти  = 
| место смрти  = 
}}


'''Милинко Миле Васиљевић''' (18. март 1981) [[Срби|српски]] је спикер, [[Новинарство|новинар]] и аудио-продуцент.

== Цитати ==
{{цитат|Глас је мост који повезује писану [[реч]] са људском емоцијом.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Баштованство у Руњанима је мој начин да останем приземљен док мој глас путује кроз етар.}}

== Цитати о Милинку Васиљевићу ==
{{Цитат|Искусно медијско лице са преко две деценије стажа у радијском и телевизијском новинарству. Препознатљив по специфичној боји гласа, прецизној дикцији и способности интерпретације најразличитијих форми – од озбиљног информативног програма до емотивне интерпретације књижевних дела. Креативац који спаја традиционалне медије са савременим дигиталним форматима и аудио продукцијом. Хуманитарни рад: прилагођавање књижевних дела аудио формату за потребе слепих и слабовидих лица. Посвећени баштован и љубитељ природе; креирање естетског врта у Руњанима као вид балансирања креативне енергије.|Александар Саша Филиповић, аутор и водитељ емисије „Чувар ноћи” (РНС1), [https://media.rtv.rs/sr_lat/nocni-program-rns1/106913 Портал РТВ Војводине], 10. фебруар 2026.}}

[[Категорија:Рођени 1981.]]
[[Категорија:Српски новинари]]


== Спољашње везе ==
* [[d:Q138845821|Милинко Васиљевић на Википодацима]]</text>
      <sha1>atsif8aczwr4tqwzc1i8yiy366dao4j</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68366</id>
      <parentid>68365</parentid>
      <timestamp>2026-09-05T16:13:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Непотребно</comment>
      <origin>68366</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2275" sha1="karf34qd2vb4jnxxhzvmj7y22nmvyv9" xml:space="preserve">[[Датотека:Milinko Mile Vasiljević 2026.jpg|мини|десно|Милинко Миле Васиљевић]]

'''Милинко Миле Васиљевић''' (18. март 1981) [[Срби|српски]] је спикер, [[Новинарство|новинар]] и аудио-продуцент.

== Цитати ==
{{цитат|Глас је мост који повезује писану [[реч]] са људском емоцијом.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Баштованство у Руњанима је мој начин да останем приземљен док мој глас путује кроз етар.}}

== Цитати о Милинку Васиљевићу ==
{{Цитат|Искусно медијско лице са преко две деценије стажа у радијском и телевизијском новинарству. Препознатљив по специфичној боји гласа, прецизној дикцији и способности интерпретације најразличитијих форми – од озбиљног информативног програма до емотивне интерпретације књижевних дела. Креативац који спаја традиционалне медије са савременим дигиталним форматима и аудио продукцијом. Хуманитарни рад: прилагођавање књижевних дела аудио формату за потребе слепих и слабовидих лица. Посвећени баштован и љубитељ природе; креирање естетског врта у Руњанима као вид балансирања креативне енергије.|Александар Саша Филиповић, аутор и водитељ емисије „Чувар ноћи” (РНС1), [https://media.rtv.rs/sr_lat/nocni-program-rns1/106913 Портал РТВ Војводине], 10. фебруар 2026.}}

[[Категорија:Рођени 1981.]]
[[Категорија:Српски новинари]]


== Спољашње везе ==
* [[d:Q138845821|Милинко Васиљевић на Википодацима]]</text>
      <sha1>karf34qd2vb4jnxxhzvmj7y22nmvyv9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Смрт Марка Краљевића</title>
    <ns>0</ns>
    <id>22284</id>
    <revision>
      <id>68368</id>
      <parentid>68348</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T09:27:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Спољашње везе */</comment>
      <origin>68368</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8022" sha1="6t70xo6q2lguqg0r6gflg6k6vqxdgac" xml:space="preserve">[[Датотека:Смрт Краљевића Марка - Новак Радонић.jpg|мини|Биљеге му никакве не врже,&lt;br /&gt;Да се [[Марко Краљевић|Марку]] за гроб не разнаде,&lt;br /&gt;Да се њему душмани не [[Освета|свете]].]]
'''''[[w:Смрт Марка Краљевића|Смрт Марка Краљевића]]''''' је српска народна епска песма о смрти легендарног јунака [[Марко Краљевић|Марка Краљевића]] коју је Вук Караџић записао од Филипа Вишњића, а сличну песму је Сима Милутиновић записао од Петра Вукановића из Мораче под насловом ''Смрт Маркова''. Поред њих постоје и друге песме и прозна предања о смрт Марка Краљевића, али и веровање да је и данас жив.

== Цитати ==
[[Датотека:Kraljevic Mark Plaster Study Ivan Mestrovic 1909 Serbian National Museum Belgrade.JPG|мини|Даворʼ, [[Шарац|Шаро]], даворʼ добро моје!&lt;br /&gt;Ево има сто и шесет љета&lt;br /&gt;Како сам се с тобом састануо,&lt;br /&gt;Још ми никад посрнуо ниси,&lt;br /&gt;А данас ми поче посртати,&lt;br /&gt;Посртати и сузе ронити:&lt;br /&gt;Нека [[Бог]] зна, добро бити не ће,&lt;br /&gt;Хоће једном бити према глави,&lt;br /&gt;Јали мојој, јали према твојој.]]

* Поранио Краљевићу Марко&lt;br /&gt;У неђељу прије јарког сунца,&lt;br /&gt;Покрај мора Урвином планином.
** 1—3

* „Даворʼ, [[Шарац|Шаро]], даворʼ добро моје!&lt;br /&gt;Ево има сто и шесет љета&lt;br /&gt;Како сам се с тобом састануо,&lt;br /&gt;Још ми никад посрнуо ниси,&lt;br /&gt;А данас ми поче посртати,&lt;br /&gt;Посртати и сузе ронити:&lt;br /&gt;'''Нека Бог зна, добро бити не ће,'''&lt;br /&gt;'''Хоће једном бити према глави,'''&lt;br /&gt;'''Јали мојој, јали према твојој.”'''
** Марко Краљевић, 9—17

* Бʼјела вило, грло те бољело!&lt;br /&gt;Како бих се са Шарцем растао,&lt;br /&gt;Кад сам прошʼо земљу и градове,&lt;br /&gt;И обишʼо Исток до Запада,&lt;br /&gt;Та од Шарца бољег коња нема,&lt;br /&gt;Нит’ нада мном бољега јунака?&lt;br /&gt;Не мислим се са [[Шарац|Шарцем]] растати&lt;br /&gt;Док је моје на рамену главе.”
** 26—33

* Ал’ му бʼјела одговара вила:&lt;br /&gt;„Побратиме, Краљевићу Марко!&lt;br /&gt;Теби нитко Шарца отетʼ не ће.&lt;br /&gt;Нит’ ти можеш умријети, Марко,&lt;br /&gt;Од јунака ни од оштре сабље,&lt;br /&gt;Од топуза ни од бојна копља,&lt;br /&gt;Ти сʼ не бојиш на земљи јунака;&lt;br /&gt;Већ ћеш, болан, умријети, Марко,&lt;br /&gt;Ја од Бога од старог крвника.”
** 34—42

* '''Лажив свʼјете, мој лијепи цвʼјете!'''&lt;br /&gt;'''Лʼјеп ти бјеше, ја за мало ходах!'''&lt;br /&gt;'''Та за мало, три стотин’ година!'''&lt;br /&gt;'''Земан дође, да свʼјетом промʼјеним.'''
** 68—71

* Узе Марко перна буздована,&lt;br /&gt;Узе њега у десницу руку,&lt;br /&gt;Па га баци с Урвине планине&lt;br /&gt;А у сиње у дебело море,&lt;br /&gt;Па топузу Марко бесједио:&lt;br /&gt;„'''Кад мој топуз из мора изишʼо,'''&lt;br /&gt;'''Онда ʼваки ђетић постануо!'''”
** 90—96

* Књигу пише Краљевићу Марко:&lt;br /&gt;„Когођ дође Урвином планином&lt;br /&gt;Међу јеле студену бунару,&lt;br /&gt;Те затече онђе дели-Марка,&lt;br /&gt;Нека знаде, да је мртав Марко;&lt;br /&gt;Код Марка су три ћемера блага,&lt;br /&gt;Каква блага? Све жута дуката,&lt;br /&gt;Један ћу му ћемер халалити,&lt;br /&gt;Што ће моје тʼјело укопати,&lt;br /&gt;Други ћемер нек се цркве красе,&lt;br /&gt;Трећи ћемер кљасту и слијепу,&lt;br /&gt;Нек слијепи по свијету ходе,&lt;br /&gt;Нек пјевају и спомињу Марка.”
** 100—113

* Кад игуман опазио Марка,&lt;br /&gt;На ђакона десном руком маше:&lt;br /&gt;„Лакше, синко, да га не пробудиш,&lt;br /&gt;Јер је Марко иза сна зловољан,&lt;br /&gt;Па нас може оба погубити.”
** 135—139

* Мисли мисли проигуман Васо,&lt;br /&gt;Ђе би мртва саранио Марка,&lt;br /&gt;Мисли мисли, све на једно смисли:&lt;br /&gt;Мртва Марка на свог коња врже,&lt;br /&gt;Па га снесе мору на јалију,&lt;br /&gt;С мртвим Марком сједе на галију,&lt;br /&gt;Одвезе га право Светој гори,&lt;br /&gt;Извезе га под Вилиндар цркву,&lt;br /&gt;Унесе га у Вилиндар цркву,&lt;br /&gt;Чати Марку, што самртну треба,&lt;br /&gt;На земљи му тʼјело опојао,&lt;br /&gt;Насред бʼјеле цркве Вилиндара&lt;br /&gt;Онђе старац укопао Марка,&lt;br /&gt;'''Биљеге му никакве не врже,'''&lt;br /&gt;'''Да се Марку за гроб не разнаде,'''&lt;br /&gt;'''Да се њему душмани не свете.'''
** 151—166

== Цитати о ''Смрти Марка Краљевића'' ==
* Његову смрт заодео је гуслар у тајанство паганских времена: прорицање виле загоркиње, гатање у огледалу сеновите воде… Имао је затим смелости да песми о умирању великог јунака прикључи хумор.
** [[Владан Недић]]

* Пјесма о његовој смрти у Урвини планини љепша је по идеји својој и има у себи нешто ефективније, по мало и побожније. Њему Вила јавља, да он не може погинути од људске руке, то је за једног јунака најбоље и највише, што се да рећи. Он сам себе спрема за смрт, као јунак с болом али с поносом и са жељом, да његов вјерни пратилац не буде понижен сијече његову главу и ломи своје оружје, и онда, као добар Хришћанин, препоручује се цркви и умире у слободи божијој, под танким јелама на Урвини планини. '''У пјесми тој, која је и по идеји и по форми пуна оне просте, класичне љепоте народне поезије, ја видим достојан свршетак једне грандиозне епопеје живота.'''
** [[Владимир Ћоровић]], ''Марко Краљевић у српским народним приповијеткама'' (1909)

== Спољашње везе ==
{{Википедија}}
{{Викизворник}}</text>
      <sha1>6t70xo6q2lguqg0r6gflg6k6vqxdgac</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68369</id>
      <parentid>68368</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T09:33:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>68369</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8098" sha1="3iuxlrg8y1th30wnqaoo9xn2vnkd31k" xml:space="preserve">[[Датотека:Смрт Краљевића Марка - Новак Радонић.jpg|мини|Биљеге му никакве не врже,&lt;br /&gt;Да се [[Марко Краљевић|Марку]] за гроб не разнаде,&lt;br /&gt;Да се њему душмани не [[Освета|свете]].]]
'''''[[w:Смрт Марка Краљевића|Смрт Марка Краљевића]]''''' је [[Срби|српска]] народна епска песма о смрти легендарног [[јунак]]а [[Марко Краљевић|Марка Краљевића]] коју је [[Вук Караџић]] записао од Филипа Вишњића, а сличну песму је [[Сима Милутиновић Сарајлија|Сима Милутиновић]] записао од Петра Вукановића из Мораче под насловом ''Смрт Маркова''. Поред њих постоје и друге песме и прозна предања о смрт Марка Краљевића, али и веровање да је и данас жив.

== Цитати ==
[[Датотека:Kraljevic Mark Plaster Study Ivan Mestrovic 1909 Serbian National Museum Belgrade.JPG|мини|Даворʼ, [[Шарац|Шаро]], даворʼ добро моје!&lt;br /&gt;Ево има сто и шесет љета&lt;br /&gt;Како сам се с тобом састануо,&lt;br /&gt;Још ми никад посрнуо ниси,&lt;br /&gt;А данас ми поче посртати,&lt;br /&gt;Посртати и сузе ронити:&lt;br /&gt;Нека [[Бог]] зна, добро бити не ће,&lt;br /&gt;Хоће једном бити према глави,&lt;br /&gt;Јали мојој, јали према твојој.]]

* Поранио Краљевићу Марко&lt;br /&gt;У неђељу прије јарког сунца,&lt;br /&gt;Покрај мора Урвином планином.
** 1—3

* „Даворʼ, [[Шарац|Шаро]], даворʼ добро моје!&lt;br /&gt;Ево има сто и шесет љета&lt;br /&gt;Како сам се с тобом састануо,&lt;br /&gt;Још ми никад посрнуо ниси,&lt;br /&gt;А данас ми поче посртати,&lt;br /&gt;Посртати и сузе ронити:&lt;br /&gt;'''Нека Бог зна, добро бити не ће,'''&lt;br /&gt;'''Хоће једном бити према глави,'''&lt;br /&gt;'''Јали мојој, јали према твојој.”'''
** Марко Краљевић, 9—17

* Бʼјела вило, грло те бољело!&lt;br /&gt;Како бих се са Шарцем растао,&lt;br /&gt;Кад сам прошʼо земљу и градове,&lt;br /&gt;И обишʼо Исток до Запада,&lt;br /&gt;Та од Шарца бољег коња нема,&lt;br /&gt;Нит’ нада мном бољега јунака?&lt;br /&gt;Не мислим се са [[Шарац|Шарцем]] растати&lt;br /&gt;Док је моје на рамену главе.”
** 26—33

* Ал’ му бʼјела одговара вила:&lt;br /&gt;„Побратиме, Краљевићу Марко!&lt;br /&gt;Теби нитко Шарца отетʼ не ће.&lt;br /&gt;Нит’ ти можеш умријети, Марко,&lt;br /&gt;Од јунака ни од оштре сабље,&lt;br /&gt;Од топуза ни од бојна копља,&lt;br /&gt;Ти сʼ не бојиш на земљи јунака;&lt;br /&gt;Већ ћеш, болан, умријети, Марко,&lt;br /&gt;Ја од Бога од старог крвника.”
** 34—42

* '''Лажив свʼјете, мој лијепи цвʼјете!'''&lt;br /&gt;'''Лʼјеп ти бјеше, ја за мало ходах!'''&lt;br /&gt;'''Та за мало, три стотин’ година!'''&lt;br /&gt;'''Земан дође, да свʼјетом промʼјеним.'''
** 68—71

* Узе Марко перна буздована,&lt;br /&gt;Узе њега у десницу руку,&lt;br /&gt;Па га баци с Урвине планине&lt;br /&gt;А у сиње у дебело море,&lt;br /&gt;Па топузу Марко бесједио:&lt;br /&gt;„'''Кад мој топуз из мора изишʼо,'''&lt;br /&gt;'''Онда ʼваки ђетић постануо!'''”
** 90—96

* Књигу пише Краљевићу Марко:&lt;br /&gt;„Когођ дође Урвином планином&lt;br /&gt;Међу јеле студену бунару,&lt;br /&gt;Те затече онђе дели-Марка,&lt;br /&gt;Нека знаде, да је мртав Марко;&lt;br /&gt;Код Марка су три ћемера блага,&lt;br /&gt;Каква блага? Све жута дуката,&lt;br /&gt;Један ћу му ћемер халалити,&lt;br /&gt;Што ће моје тʼјело укопати,&lt;br /&gt;Други ћемер нек се цркве красе,&lt;br /&gt;Трећи ћемер кљасту и слијепу,&lt;br /&gt;Нек слијепи по свијету ходе,&lt;br /&gt;Нек пјевају и спомињу Марка.”
** 100—113

* Кад игуман опазио Марка,&lt;br /&gt;На ђакона десном руком маше:&lt;br /&gt;„Лакше, синко, да га не пробудиш,&lt;br /&gt;Јер је Марко иза сна зловољан,&lt;br /&gt;Па нас може оба погубити.”
** 135—139

* Мисли мисли проигуман Васо,&lt;br /&gt;Ђе би мртва саранио Марка,&lt;br /&gt;Мисли мисли, све на једно смисли:&lt;br /&gt;Мртва Марка на свог коња врже,&lt;br /&gt;Па га снесе мору на јалију,&lt;br /&gt;С мртвим Марком сједе на галију,&lt;br /&gt;Одвезе га право Светој гори,&lt;br /&gt;Извезе га под Вилиндар цркву,&lt;br /&gt;Унесе га у Вилиндар цркву,&lt;br /&gt;Чати Марку, што самртну треба,&lt;br /&gt;На земљи му тʼјело опојао,&lt;br /&gt;Насред бʼјеле цркве Вилиндара&lt;br /&gt;Онђе старац укопао Марка,&lt;br /&gt;'''Биљеге му никакве не врже,'''&lt;br /&gt;'''Да се Марку за гроб не разнаде,'''&lt;br /&gt;'''Да се њему душмани не свете.'''
** 151—166

== Цитати о ''Смрти Марка Краљевића'' ==
* Његову смрт заодео је гуслар у тајанство паганских времена: прорицање виле загоркиње, гатање у огледалу сеновите воде… Имао је затим смелости да песми о умирању великог јунака прикључи хумор.
** [[Владан Недић]]

* Пјесма о његовој смрти у Урвини планини љепша је по идеји својој и има у себи нешто ефективније, по мало и побожније. Њему Вила јавља, да он не може погинути од људске руке, то је за једног јунака најбоље и највише, што се да рећи. Он сам себе спрема за смрт, као јунак с болом али с поносом и са жељом, да његов вјерни пратилац не буде понижен сијече његову главу и ломи своје оружје, и онда, као добар Хришћанин, препоручује се цркви и умире у слободи божијој, под танким јелама на Урвини планини. '''У пјесми тој, која је и по идеји и по форми пуна оне просте, класичне љепоте народне поезије, ја видим достојан свршетак једне грандиозне епопеје живота.'''
** [[Владимир Ћоровић]], ''Марко Краљевић у српским народним приповијеткама'' (1909)

== Спољашње везе ==
{{Википедија}}
{{Викизворник}}</text>
      <sha1>3iuxlrg8y1th30wnqaoo9xn2vnkd31k</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>