Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.20 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 9228 68429 68407 2026-09-20T10:38:42Z Coaorao 6170 /* Спољашње везе */ 68429 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-H1216-0500-002, Adolf Hitler.jpg|мини|Портрет Хитлера (1938.)]] '''[[w:Адолф Хитлер|Адолф Хитлер]]''' (20. април 1889. — 30. април 1945.) је био немачки политичар и диктатор нацистичке Немачке. Његова [[w:Инвазија Пољске|инвазија на Пољску]] означила је почетак Другог светског рата. Био је директно укључен у војне операције током целог рата, спровевши централни део извођења [[Холокауст]]а: геноцида над око шест милиона [[Јевреји|Јевреја]] и милионима других жртава. == Цитати == {{Цитат2|[[Хрвати]] су измет људског рода.}} {{Цитат2|Водити се може само фанатизирана маса.}} {{Цитат2|Широке су масе слепе и глуве.}} {{Цитат2|Каква је то [[срећа]] за [[Држава|државу]] што људи не мисле?}} {{Цитат2|Народ је глуп и са њим се може све. Да би нас следио треба му сервирати позитивне и негативне пароле.<ref name="biogr org"/>}} {{Цитат2|Не видим зашто човек не би требало да буде суров као природа.}} {{Цитат2|Велики лажови су такође добри мађионичари.<ref name="biogr org">[https://web.archive.org/web/20100828064621/http://www.biografije.org/hitler.htm http://www.biografije.org/hitler.htm] — сајт са биографијом и цитатима Адолфа Хитлера</ref>}} {{Цитат2|Ко каже да нисам под специјалном протекцијом [[Бог]]а.}} {{Цитат2|У покретање и вођење рата није право шта је важно већ победа.<ref>http://www.allgreatquotes.com/adolf_hitler_quotes.shtml — колекција значајнијих цитата, на енглеском</ref>}} {{Цитат2|Не видим разлог зашто овај рат мора да се настави.}} {{Цитат2|Речи граде мостове у неистраженим регионима.<ref>[https://web.archive.org/web/20140826202622/http://thinkexist.com/quotes/adolf_hitler/2.html http://thinkexist.com/quotes/adolf_hitler/2.html] — сајт thinkexist.com</ref>}} {{Цитат2|[[Снага]] не лежи у одбрани већ у нападу.<ref>[https://web.archive.org/web/20140826202347/http://thinkexist.com/quotes/adolf_hitler/4.html http://thinkexist.com/quotes/adolf_hitler/4.html] — сајт thinkexist.com</ref>}} {{cquote|[[Проституција]] је права срамота човечанства, само се она не може одстранити моралним предавањима, побожним хтењем итд. него, њено ограничење и коначно уклањање претпоставља различитих безброј предуслова. А први предуслов јесте и остаје стварање могућности раног ступања у брак које одговара људској природи, пре свега мушкарцу, јер жена је овде ионако само пасивни део.}} ==Референце== {{Reflist}} == Спољашње везе == {{Википедија|Адолф Хитлер}} {{Викизворник|Адолф Хитлер}} {{DEFAULTSORT:Хитлер, Адолф}} [[Категорија:Рођени 1889.]] [[Категорија:Умрли 1945.]] [[Категорија:Немачки политичари]] [[Категорија:Државници]] [[Категорија:Канцелари Немачке]] [[Категорија:Нацисти]] [[Категорија:Фашисти]] [[Категорија:Самоубице]] [[Категорија:Личности Другог светског рата]] q81krkultz39si0bt04uid4z6lvp63r 8 10266 68428 26473 2026-09-20T09:58:52Z NguoiDungKhongDinhDanh 4924 Remove deprecated option. See [[:phab:T298199|T298199]] for more information. ([[:m:GS|global sysop]] action) 68428 wikitext text/x-wiki == editing-tools == * extratoolbarbuttons|extratoolbarbuttons.js * HotCat|HotCat.js * edittop|edittop.js == interface == * UTCLiveClock|UTCLiveClock.js * charinsert[default]|charinsert.js * charinsert-core[hidden|dependencies=jquery.textSelection,user]|charinsert-core.js|charinsert-core.css relm3l648u2jr3vlthuqj2go2dah6bz 0 14082 68426 68046 2026-09-19T14:05:34Z Coaorao 6170 /* Цитати о Просперу Мериме */ 68426 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Prosper Merimee2.jpg|thumb|Проспер Мериме (1852)]] '''[[w:Проспер Мериме|Проспер Мериме]]''' (28. септембар 1803 — 23. септембар 1870) је био француски књижевник. == Цитати == * Кад је човек поред [[Жена|жене]], не треба да се хвали ако презире смрт. ** ''Кармен'', III * Господине, човек постаје лупеж ни сам не знајући како. Полуди због неке лепе девојке, због ње се туче, деси се несрећа и онда мора да живи у планини, а од кријумчара лако се постаје лопов. ** ''Кармен'', III * Највећа услуга коју отац може учинити својој деци је да воли њихову мајку. * Постајемо тихи и кротки као јагањци у невољи. * Чак и кукавица добија храброст када види непријатеља како бежи. * Постоје ствари које су важније од новца, али их не можете купити без новца. * Љубав је највећи од свих благослова. * Свака важна лаж захтева условни детаљ да би јој се веровало. * Закони изражавају карактер нација. * Поступци људи који су живели у 16. веку не могу се третирати стандардима 19. века. * Одбаците оптимизам и схватите да се боримо са свиме на овом свету. * Жене и новац ће ићи свуда. == Цитати о Просперу Мериме == * Проспер Мериме био је необичан човек, један од најособенијих и најзанимљивијих писаца француских у деветнаестом веку. Он је сув, скептичан, горак иронист, песимист, човек без убеђења и без предрасуда, атеист без трунке веровања, и од њега је остала позната реч: „Што извињава Бога то је што не постоји.” Одличан представник дилетантизма, он има култ јаких људи, он воли силовите емоције. Он путује по полу-дивљим земљама, упознаје се са кријумчарима, разбојницима робијашима са галера, друштвеним одметницима сваке врсте. Он воли примитивне књижевности, сирове, без осетљивости, чак и свирепе, које представљају снажно човечанство. Хладан, без осећања, он се са уживањем смеје људским илузијама и јако воли мистификовати. Он налази нечега особито отменог са озбиљним лицем смејати се другим људима. ** [[Јован Скерлић]], ''Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама'' (1901) * Новеле Проспера Меримеа увек су добре за читање, јер су савршене, али, у двадесетим годинама, изгледају мало суве. Тек доцније човек ужива потпуно у њиховој горкој, финој и дубокој сласти: јер оне изражавају, рекао бих, најотменије стање у коме се може одмарати било наш дух, било наша савест. ** [[Светислав А. Петровић]], ''Приповетке Проспера Меримеа'' (1922), предговор == Спољашње везе == {{Википедија|Проспер Мериме}} {{Викизворник|Проспер Мериме}} {{DEFAULTSORT:Мериме, Проспер}} [[Категорија:Рођени 1803.]] [[Категорија:Умрли 1870.]] [[Категорија:Француски књижевници]] [[Категорија:Француски академици]] jdtu1n66w8uovo2y84nyasgwkg16ryq 0 21235 68430 53868 2026-09-20T11:54:41Z Coaorao 6170 68430 wikitext text/x-wiki '''[[w:Анђелија Л. Лазаревић|Анђелија Л. Лазаревић]]''', (3. октобар 1885 — 25. фебруар 1926) била је [[Срби|српска]] сликарка и књижевница. == Цитати == {{cquote|Ја сам одавна дошла до тога да рад у ствари има један истинити циљ: да испуни живот и да га учини сношљивијим. <ref name="цитат1"> [https://pretraziva.rs/show/palanka-u-planini-i-lutanja.pdf Паланка у планини и лутања - пдф]</ref>}} {{cquote|Осећам се врло често као они војници из Les croix de bois који стоје и слушају како непријатељ под њима копа и минира; ма колико енергије да имам, ипак би требало имати је још више па остати хладнокрван при овом подмуклом копању.<ref name="цитат1" />}} {{cquote|Ја се увек при свакој озбиљнијој болести тако обрадујем што мислим да је последња, а после се опет страшно разочарам (кад видим да није): од болесних људи тражи се доиста и сувише стрпљења“.<ref name="цитат1" />}} {{cquote|Бог који се брине о тицама небеским, хоће ли икад помислити на мене? <ref name="цитат2"> [http://www.knjizenstvo.rs/sr-lat/casopisi/2018/zenska-knjizevnost-i-kultura/prikazi-zena-u-slikarstvu-u-prvoj-polovini-20-veka-i-slikarstvo-andjelije-lazarevic?fbclid=IwY2xjawGvBplleHRuA2FlbQIxMAABHXGpWiwTPlP9kq9u0KDL2Iv0f0z8RwPTDRmlvNGjA1Eu2_SsRHni0taaEQ_aem_YzfrMhNHBm6cjXocoM4tEQ#gsc.tab=0 Prikazi žena u slikarstvu u prvoj polovini 20. veka i slikarstvo Anđelije Lazarević]</ref>}} {{cquote|Ја сам одавна дошла до тога да рад у ствари има један истинити циљ: да испуни живот и да га учини сношљивијим<ref name="цитат2" />}} == Референце == {{рефлист}} == Спољашње везе == {{Википедија|Анђелија Л. Лазаревић}} {{Викизворник|Анђелија Л. Лазаревић}} r1jen617ocnxo2xfq0ds1n2nctkqfbn 0 21320 68427 55487 2026-09-20T09:03:33Z CommonsDelinker 99 Removing [[:c:File:The_Blind_Owl.jpg|The_Blind_Owl.jpg]], it has been deleted from Commons by [[:c:User:Krd|Krd]] because: No permission since 12 September 2026. 68427 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Future-King-2.jpg|thumb]] [[Датотека:Photograph of the Normandy Invasion - NARA - 513173.tif|thumb|„Зашто не можете упрегнути моћ тако да не тлачи?” Публика је била заинтересована. Нагнули су се напред да слушају, сви осим Мерлина.]] '''''[[w:Краљ бивши и будући|Краљ бивши и будући]]''''' (1958) је роман Т. Х. Вајта заснован на легендама о краљу Артуру. === ''[[w:Мач у камену (роман)|Мач у камену]]'' (1938) === [[Датотека:Nuremberg chronicles - Merlin (CXXXVIIIr).jpg|thumb|„Био сам на оном витешком походу потраге за учитељем као што сте рекли, и пронашао сам га. Молим вас, овом овде господину је име Мерлин... Велики је то чаробњак.”<br>„Ах, чаробњак”, каза сер Ектор, „Бела магија, надам се?”<br>„Свакако”, рече Мерлин.]] * Понедељак, среда и петак били су дани за правнички краснопис и трактате из логике, док је остатак недеље био посвећен органону, репетицији и астрологији. Гувернанта би се увек помела кад би руковала астролабом, а кад би се посебно збунила, искалила би се на Квржици ударајући га по зглавцима. Није ударала по Кејовим зглавцима, зато што ће он, кад одрасте, постати сер Кеј, властелин. Квржица је носио такво име зато што се оно мање-више римовало са Арт, што је било његово скраћено име.{{напомена|''Wart'' (енгл.) − квржица, брадавица. Арт − скраћено од Артур.}} ** Прво поглавље (уводне реченице) * Гувернанта је била риђокоса, и имала је некакву тајанствену рану, коју је иза затворених врата показивала свим женама у замку и из тога црпела велики престиж. Верује се да је рана била на ономе на чему је седела, а да ју је стекла на неком пикнику, када је грешком села на оклоп. Коначно је понудила да је покаже сер Ектору, Кејовом оцу, похистерисала и била отерана. Касније се сазнало да је три године провела у лудници. ** Прво поглавље * „Ниси могао да га пошаљеш у Итон, можда?” упита сер Гримор опрезно. „Далек је пут донде, то знамо.”<br>Он заправо није поменуо Итон, јер је Колеџ Блажене Марије основан тек 1440, али посреди је било једно исто тако важно место. Осим тога, пили су метеглин, а не порто, али помињање овог модерног вина помоћи ће вам да се лакше уживите у причу.<br>„Једино друго решење”, каза сер Гримор, „јесте да им нађеш учитеља.” ** Прво поглавље * Квржица му није био прави син. Овај то није разумео, али га је чинио несрећним, зато што је Кеј сматрао да Квржицу то чини на неки начин инфериорним. Исто тако, било је другачије немати оца и мајку, а Кеј га је научио да не ваља бити другачији. ** Прво поглавље * Квржица се данас не би плашио енглеске шуме, али велика џунгла Старе Енглеске била је нешто сасвим другачије... Бесне и опаке животиње нису биле једини становници те претрпане помрчине... У шуми је било и чаробњака… као и чудног звериња непознатог данашњим уџбеницима из познавања природе. Редовно су туда крстариле банде саксонских одметника… који су живели заједно, одевали се у зелену одећу и гађали стрелама које никада нису промашивале. Било је чак и неколико ала, премда су оне биле мале, живеле су испод камења и умеле да шиште као чајник. ** Друго поглавље * „Опростите, господине”, рече Квржица, „можете ли ми рећи како да дођем до сер Екторовог замка, ако бисте били толико љубазни?”<br>Остарели господин спусти кофу и погледа у њега. „Да није теби име Квржица.”<br>„Јесте, господине, молићу лепо, господине.”<br>„Ја се зовем”, рече старина, „Мерлин.”<br>„Драго ми је.”<br>„Ем мило, ем драго.”<br>Кад су те формалности биле завршене, Квржица је могао натенане поближе да га осмотри. Чаробњак је зурио у њега без трептања и доброћудно радознало, због чега је Квржица сматрао како не би било непристојно да и он њега осмотри... ** Треће поглавље, где Квржица/Артур први пут сусреће Мерлина, али Мерлин види Артура последњи пут. * Дакле, обични људи се рађају унапред у времену, не знам да ли разумеш на шта мислим, и готово све у свету такође иде напред. Тако је обичном свету врло лако да живи... Али ја сам се, нажалост, родио на супротном крају времена и морам да живим спреда уназад, окружен мноштвом људи који живе отпозади унапред. Неки људи то називају видовитошћу. ** Треће поглавље * Он заћута и погледа у Квржицу забринуто. „Да ли сам ти ово већ говорио?”<br>„Не, срели смо се пре само око пола сата.”<br>„Тако мало времена скупа?” рече Мерлин, и крупна суза му клизну до краја носа. Он је обриса пиџамом и надода брижно: „Хоћу ли ти рећи поново?” ** Треће поглавље * Мерлин узе Квржицу за руку и каза љубазно: „Млад си, и не разумеш то. Али схватићеш да су сове веома учтива, једноставна и одана створења. Према њима се никад не смеш држати присно, неваспитано или вулгарно, нити их смеш исмевати. Њихова је мати Атина, богиња мудрости, и премда су оне често спремне да се глупирају како би те забављале, такво понашање је особина заиста мудрих бића. Нема те сове која би могла да се зове Арчи.”<br>„Извини, сово”, рече Квржица. ** Треће поглавље * Квржица је прозборио и пре него што је прешао пола пута преко покретног моста. „Видите кога сам довео”, рече он. „Гледајте! Био сам на витешком походу! Гађали су ме трима стрелама. На њима су биле црне и жуте пруге. Сова се зове Архимед. Видео сам краља Пелинора. Ово је мој учитељ, Мерлин. Ишао сам у поход по њега. А он по Чудовишну Звер. Мислим, краљ Пелинор. Било је страшно у шуми. Мерлин је натерао тањире да се сами оперу.” ** Четврто поглавље * „Ох, заблудело, неваљало јање моје.” ** Четврто поглавље [[Датотека:Hb-arthur.jpg|thumb|Артуров грб]] * „О, господине”, рече Квржица, „био сам на оном витешком походу потраге за учитељем као што сте ми рекли, и пронашао сам га. Молим вас, овом овде господину је име Мерлин... Велики је то чаробњак.”<br>„Ах, чаробњак”, каза сер Ектор, „Бела магија, надам се?”<br>„Свакако”, рече Мерлин.<br>„Ваљало би да имате какве потврде”, каза сер Ектор сумњичаво. „Такав је обичај.”<br>„Потврде”, рече Мерлин, испруживши руку.<br>Истог трена се у њој појавише тешке таблице са потписом Аристотела, пергамент са потписом Хекате, и копије страница откуцаних машином са потписом декана Колеџа Св. Тројице, за којег није могао да се сети да га је упознао. Све је то описивало Мерлина као изврсну личност. ** Четврто поглавље * „Не би’ ја реко баш да је то био богзна какав задатак”, рече Кеј.<br>„Кеју”, рече Мерлин, наједном страшан, „одувек си био горд и пакостан говорник, злосрећниче један. Јад ће те снаћи из рођених уста.”<br>На то свима би нелагодно, а Кеј, уместо да се по обичају упусти у острашћену говоранцију, погну главу. Он стварно није био нимало непријатна особа, али јесте био паметан, окретан, горд, страствен и амбициозан. Био је један од оних људи који није ни следбеник ни предводник, већ само срце које тежи величини... Мерлин се одмах покаја због своје непристојности. Дозва ни из чега мали сребрни ловачки нож и поклони му га како би изгладио ствар. Јабучица дршке била је направљена од лобање хермелина, науљене и углачане попут белокости, и Кеј се одушеви. ** Четврто поглавље * Помислите само на то колико је векова стајала та неосвојива кула. Она је често прелазила из руке у руку сецесијом, једном после опсаде, двапут услед издаје, али никада после напада. На овом торњу је стајао осматрач. Одатле је стражарио над плавим шумама које су се пружале према Велсу. Његове чисте старе кости сада леже испод пода капеле, тако да ви морате бити на стражи уместо њега. ** Пето поглавље * У сер Екторовој одгајивачници паса боравио је и један посебан дечак по имену Псетар, и он је са керовима живео дан и ноћ... Био је нико други до онај коме је нос одгризао грозни Вот. Пошто није имао нос као људско биће и, штавише, како су га каменовала друга деца из села, пријатније се осећао са животињама. Разговарао је са њима, не као са малим бебама попут какве младе госпе, већ правилно, њиховим режањем и лавежом. Сви су га веома волели и обожавали због тога што им је вадио трње из шапа, па су сместа долазили њему да се пожале на своје невоље. Он је увек одмах разумео шта није у реду и обично успевао да исправи ствар. За псе је било лепо да имају свог бога уз себе, у видљивом обличју. ** Пето поглавље * „Молим вас”, рече Крвжица, „ја не знам шта би требало да питам.”<br>„Не постоји ништа”, одврати монарх, „осим власти коју наводно тражиш: власти да мрвиш и власти да вариш… сва власт и немилосрдност потичу из твог потиљка... Љубав је трик који нам намећу силе еволуције. Задовољство је мамац који нам исте те силе бацају. Постоји само власт. Власт потиче из ума појединца, али сила ума није довољна. Сила тела на крају решава све, и само сила Бога не моли.” ** Пето поглавље == Напомене == {{напомене}} == Спољашње везе == {{wikipedia|Краљ бивши и будући}} [[Категорија:Романи 1958.]] [[Категорија:Енглески романи]] jpha0ekblvb5wulxgd8b6uae8v9ghla