Викицитат srwikiquote https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.21 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викицитат Разговор о Викицитату Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 12873 68446 63734 2026-09-25T13:06:39Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68446 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Alexander Berkman 2.png|thumb|Александар Беркман (1919)]] '''[[w:Александар Беркман|Александар Беркман]]''' (21. новембар 1870 — 28. јун 1936) је био руски писац и анархиста. == Цитати == {{цитат|Ако је ваш циљ да обезбедите слободу, морате научити да радите без ауторитета и принуде. Ако намеравате да живите у миру и слози са својим ближњима, ви и они треба да негујете братство и поштовање једни према другима.}}<br /> {{цитат|Слобода је празан звук све док сте у економском ропству.}}<br /> {{цитат|Једном на путу тероризма, држава се нужно отуђује од народа.}}<br /> == Спољашње везе == {{Википедија|Александар Беркман}} {{Викизворник|Александар Беркман}} {{DEFAULTSORT:Беркман, Александар}} [[Категорија:Рођени 1870.]] [[Категорија:Умрли 1936.]] [[Категорија:Руски новинари]] [[Категорија:Руски анархисти]] [[Категорија:Самоубице]] gjkg4nx8xd0birw3by8m51kc6qx3g6g 68447 68446 2026-09-25T13:07:04Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68447 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Alexander Berkman 2.png|thumb|Александар Беркман (1919)]] '''[[w:Александар Беркман|Александар Беркман]]''' (21. новембар 1870 — 28. јун 1936) је био руски писац и анархиста. == Цитати == {{цитат|Ако је ваш циљ да обезбедите слободу, морате научити да радите без ауторитета и принуде. Ако намеравате да живите у миру и слози са својим ближњима, ви и они треба да негујете братство и поштовање једни према другима.}}<br /> {{цитат|[[Слобода]] је празан звук све док сте у економском ропству.}}<br /> {{цитат|Једном на путу тероризма, [[држава]] се нужно отуђује од народа.}} == Спољашње везе == {{Википедија|Александар Беркман}} {{Викизворник|Александар Беркман}} {{DEFAULTSORT:Беркман, Александар}} [[Категорија:Рођени 1870.]] [[Категорија:Умрли 1936.]] [[Категорија:Руски новинари]] [[Категорија:Руски анархисти]] [[Категорија:Самоубице]] 7k4sjnryfyc0wf4wh3v4n0ob1mtsqoo 68448 68447 2026-09-25T13:07:24Z Coaorao 6170 /* */ 68448 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Alexander Berkman 2.png|мини|Александар Беркман (1919)]] '''[[w:Александар Беркман|Александар Беркман]]''' (21. новембар 1870 — 28. јун 1936) је био руски писац и [[Анархизам|анархиста]]. == Цитати == {{цитат|Ако је ваш циљ да обезбедите слободу, морате научити да радите без ауторитета и принуде. Ако намеравате да живите у миру и слози са својим ближњима, ви и они треба да негујете братство и поштовање једни према другима.}}<br /> {{цитат|[[Слобода]] је празан звук све док сте у економском ропству.}}<br /> {{цитат|Једном на путу тероризма, [[држава]] се нужно отуђује од народа.}} == Спољашње везе == {{Википедија|Александар Беркман}} {{Викизворник|Александар Беркман}} {{DEFAULTSORT:Беркман, Александар}} [[Категорија:Рођени 1870.]] [[Категорија:Умрли 1936.]] [[Категорија:Руски новинари]] [[Категорија:Руски анархисти]] [[Категорија:Самоубице]] lahj8xs3iy53i6jh4sp7g4vpgxpd0ee 0 12880 68442 65371 2026-09-25T12:01:35Z Coaorao 6170 /* Спољашње везе */ 68442 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Portrait Emma Goldman.jpg|thumb|Goldman (1910)]] '''[[w:Ема Голдман|Ема Голдман]]''' (27. јун 1869 — 14. мај 1940) је била анархисткиња и социјални филозоф. == Цитати == {{цитат|Слободна љубав? Као да је љубав све само не слободна! … Љубав је слободна; не може боравити ни у једној другој атмосфери.}}<br /> {{цитат|Неко је рекао да је за осуду потребно мање менталног напора него за размишљање.}}<br /> {{цитат|Размишљајући мушкарци и жене широм света почињу да схватају да је патриотизам сувише узак и ограничена концепција да би задовољила потребе нашег времена.}}<br /> {{цитат|Нема веће заблуде од веровања да су циљеви и сврха једно, а методе и тактике нешто друго. Ова концепција је снажна претња друштвеној регенерацији.}}<br /> {{цитат|Слободно изражавање нада и тежњи једног народа је највећа и једина сигурност у здравом друштву.}}<br /> == Спољашње везе == {{Википедија|Ема Голдман}} {{Викизворник|Ема Голдман}} {{DEFAULTSORT:Голдман, Ема}} [[Категорија:Рођени 1869.]] [[Категорија:Умрли 1940.]] [[Категорија:Руски Јевреји]] [[Категорија:Жене]] [[Категорија:Јеврејски филозофи]] [[Категорија:Атеистички филозофи]] [[Категорија:Анархисти]] [[Категорија:Феминисткиње]] 7tvrakbsanx6qmh3wsnztf6wvqhmhmh 68443 68442 2026-09-25T12:01:52Z Coaorao 6170 /* */ 68443 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Portrait Emma Goldman.jpg|thumb|Goldman (1910)]] '''[[w:Ема Голдман|Ема Голдман]]''' (27. јун 1869 — 14. мај 1940) је била [[Анархизам|анархисткиња]] и социјални филозоф. == Цитати == {{цитат|Слободна љубав? Као да је љубав све само не слободна! … Љубав је слободна; не може боравити ни у једној другој атмосфери.}}<br /> {{цитат|Неко је рекао да је за осуду потребно мање менталног напора него за размишљање.}}<br /> {{цитат|Размишљајући мушкарци и жене широм света почињу да схватају да је патриотизам сувише узак и ограничена концепција да би задовољила потребе нашег времена.}}<br /> {{цитат|Нема веће заблуде од веровања да су циљеви и сврха једно, а методе и тактике нешто друго. Ова концепција је снажна претња друштвеној регенерацији.}}<br /> {{цитат|Слободно изражавање нада и тежњи једног народа је највећа и једина сигурност у здравом друштву.}}<br /> == Спољашње везе == {{Википедија|Ема Голдман}} {{Викизворник|Ема Голдман}} {{DEFAULTSORT:Голдман, Ема}} [[Категорија:Рођени 1869.]] [[Категорија:Умрли 1940.]] [[Категорија:Руски Јевреји]] [[Категорија:Жене]] [[Категорија:Јеврејски филозофи]] [[Категорија:Атеистички филозофи]] [[Категорија:Анархисти]] [[Категорија:Феминисткиње]] 5bd443vmgund5ruye2jyh1oerdab8lp 68444 68443 2026-09-25T12:02:38Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68444 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Portrait Emma Goldman.jpg|thumb|Goldman (1910)]] '''[[w:Ема Голдман|Ема Голдман]]''' (27. јун 1869 — 14. мај 1940) је била [[Анархизам|анархисткиња]] и социјални филозоф. == Цитати == {{цитат|Слободна [[љубав]]? Као да је љубав све само не [[Слобода|слободна]]! … Љубав је слободна; не може боравити ни у једној другој атмосфери.}}<br /> {{цитат|Неко је рекао да је за осуду потребно мање менталног напора него за размишљање.}}<br /> {{цитат|Размишљајући мушкарци и [[Жена|жене]] широм света почињу да схватају да је патриотизам сувише узак и ограничена концепција да би задовољила потребе нашег времена.}}<br /> {{цитат|Нема веће заблуде од веровања да су циљеви и сврха једно, а методе и тактике нешто друго. Ова концепција је снажна претња друштвеној регенерацији.}}<br /> {{цитат|Слободно изражавање нада и тежњи једног народа је највећа и једина сигурност у здравом друштву.}}<br /> == Спољашње везе == {{Википедија|Ема Голдман}} {{Викизворник|Ема Голдман}} {{DEFAULTSORT:Голдман, Ема}} [[Категорија:Рођени 1869.]] [[Категорија:Умрли 1940.]] [[Категорија:Руски Јевреји]] [[Категорија:Жене]] [[Категорија:Јеврејски филозофи]] [[Категорија:Атеистички филозофи]] [[Категорија:Анархисти]] [[Категорија:Феминисткиње]] fvy27nekt5reaysx7sch9fc6yjq2540 68445 68444 2026-09-25T12:02:48Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68445 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Portrait Emma Goldman.jpg|thumb|Goldman (1910)]] '''[[w:Ема Голдман|Ема Голдман]]''' (27. јун 1869 — 14. мај 1940) је била [[Анархизам|анархисткиња]] и социјални филозоф. == Цитати == {{цитат|Слободна [[љубав]]? Као да је љубав све само не [[Слобода|слободна]]! … Љубав је слободна; не може боравити ни у једној другој атмосфери.}}<br /> {{цитат|Неко је рекао да је за осуду потребно мање менталног напора него за размишљање.}}<br /> {{цитат|Размишљајући мушкарци и [[Жена|жене]] широм света почињу да схватају да је патриотизам сувише узак и ограничена концепција да би задовољила потребе нашег времена.}}<br /> {{цитат|Нема веће заблуде од веровања да су циљеви и сврха једно, а методе и тактике нешто друго. Ова концепција је снажна претња друштвеној регенерацији.}}<br /> {{цитат|Слободно изражавање нада и тежњи једног народа је највећа и једина сигурност у здравом друштву.}} == Спољашње везе == {{Википедија|Ема Голдман}} {{Викизворник|Ема Голдман}} {{DEFAULTSORT:Голдман, Ема}} [[Категорија:Рођени 1869.]] [[Категорија:Умрли 1940.]] [[Категорија:Руски Јевреји]] [[Категорија:Жене]] [[Категорија:Јеврејски филозофи]] [[Категорија:Атеистички филозофи]] [[Категорија:Анархисти]] [[Категорија:Феминисткиње]] tj6ldtae8kudqp1trzoh3v4tgtz1dv5 0 18685 68453 63681 2026-09-25T17:28:11Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68453 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Vladimir Ćorović.jpg|thumb|Владимир Ћоровић (1929)]] '''[[w:Владимир Ћоровић|Владимир Ћоровић]]''' (27. октобар 1885 — 16. април 1941) био је српски историчар, универзитетски професор и академик. == Цитати == {{цитат|Потпуно свестан српски државни систем или, простије речено, српску државну мисао први је створио Стеван Немања. То су осећали, веома рано и сасвим јасно, већ његови непосредни наследници, који су у њему са поносом гледали „сакупитеља изгубљених крајева отачаства“, а још више његово даље потомство. За широки круг српских средњевековних летописаца српска историја уопште и почиње са Немањом; све што је било пре њега потонуло је у маглу заборава и сматрало се као нешто мутно, нестално и нимало сјајно.}}<br /> {{цитат|Под Немањом створена српска држава показала се као стабилна. Она се развијала стално и поступно, за дуг низ година без имало неприродних скокова. Од 1217. она је краљевина и њен углед очевидно расте исто као и њена снага. Нарочито се од друге половине XIII века развијају њена финансиска средства откривањем и експлоатисањем богатих сребрних рудника. Тада се за новостворену државу јавља и домаћа ознака Србија, први пут у црквеној служби преносу тела Св. Саве у Милешево (6. маја 1237.).}}<br /> {{цитат|Када је пала и последња српска држава на крају XV века, једини носилац старих државних традиција беше свештенство српске цркве, а једини видни помен старе славе и бољих дана прошлости поносне задужбине владарске.}}<br /> {{цитат|Карађорђев устанак избио је изненадно. Ако су га и припремали раније, Срби ипак нису били још на чисто о томе кад би устанак имао да отпочне. Да је било по њиховом плану, највероватније је да би он избио негде у пролеће, кад озелени гора и кад је шума најприроднији савезник за одбрану и за напад. Овако, устанак се јавио онда кад се на дахиску одлуку за сечу кнезова није могло одговорити друкчије него или покорно повити главу или прихватити за оружје. Устанак је почео сасвим отворено, почетком фебруара и то „у сред зиме, кад му време није“. Србија је услед препада од стране Турака и почетка свог непосредног отпора у сред зиме дошла у веома незгодан положај. Устанак на осталим странама није још био довољно приправљен, нити се, у то доба године, дао лако кренути; и отуд је било јасно да ће Србија сада имати да издржи прве и најтеже ударце и да је, у главном, упућена сама на своју снагу.}}<br /> {{цитат|Добивши под своју власт северну Србију, Аустрија је од год. 1718. имала пред собом крупно питање: како да подеси своју политику према тим својим новим српским поданицима, с обзиром на оне Србе које је већ имала у својим границама. Срби, који се беху преселили у Угарску са патријархом Арсенијем, нису били задовољни аустриским поступањем. Док су Двор и војни заповедници водили извесног рачуна о њима, нарочито у временима кад је требало рачунати са њиховим људским материјалом за војску, дотле су свештена лица ради вере, а племство ради прихода од српске радне снаге на њиховој земљи и из начелних разлога, што су били уопште противници насељавања Срба на њихове или међу њихове поседе, устајали у доста прилика против српских досељеника и правили им сметње сваке врсте. За Мађаре је положај Срба у њиховој земљи вредео, истина, као привилегован, али не и као легалан. Локалне власти, особито оне у служби сталежа, кињиле су их на више начина. Лош рад тих органа у провинцији и уопште непредусретљивост новог суседства осећали су наши људи непосредно на сваком кораку, и то их је огорчавало у великој мери. Код самих Срба било је и иначе доста смућености и мучног осећања неизвесности у туђој средини. Шта ће бити са њима? Хоће ли се моћи вратити у отаџбину, и када? Због те неизвесности они су читавом свом животу дали спочетка обележје привремености и изгледали стога људима међу које су дошли као елеменат више нестабилан и непоуздан него што би се то могло чинити у другој прилици. Да тај елеменат није увек могао остати много дисциплинован и моралан, учинили су своје дугогодишњи рат, избеглиштво, несталност у новој постојбини и општа беда која је неизбежна у свима земљама кроз које пролазе толике војске. Јеромонах Михаило Рачанин год. 1695. писао је са болом, не казујући само своја осећања и мисли, како живе »у великом утеснењу«; »лишени својих домова и манастира и сваког добра, а овде никакво добро не приобрели«; проводе године »по злу добра чекајући, и не дочекасмо!« »Уви роду христијанскому«!}}<br /> {{цитат|Режим кнеза Милоша у Србији одавно није био популаран. Кнез је имао несумњивих заслуга за Србију и био је човек необичне вредности; али, имао је и крупних личних мана. Властољубив и грабљив, он није знао да се умери и да се задржи на линији где му реакција, која је морала једном наступити, не би могла бити од велике штете; имајући и сувише посла са Турцима, управо само са њима, он је примио многе навике њихових властодржаца, и понашао се у Србији као какав везир који се није бојао контроле, или као мали султан. Људе је сувише подвргавао својим ћудима и тражио од њих безусловну покорност. Државно је изједначио са својим; »цело сте правитељство ви сами«, говорио му је Вук Караџић; закон је претворио у самовољу.}}<br /> {{цитат|Да заштити Србију Русија је наредила делимичну мобилизацију својих корова на аустриској граници, на што је Немачка 19. јула одговорила ратном објавом Русији и потом Француској. Да би могла напасти Француску са незаштићене стране, Немачка је повредила неутралност Белгије, на чије се штовање, поред других сила, и она била обавезала, и изазвала је тиме 22. јула објаву рата Енглеске. Као савезник Енглеске ушао је у рат и Јапан. Са Србијом је одмах ушла у рат против Аустро-Угарске и Црна Гора. На страни Немачке, као њен савезник, нашла се од 31. октобра год. 1914. Турска. На руске позиве Бугарској, да уђе у савез против Беча и Берлина и да поправи свој положај и границе од прошле године, софиска влада је категорички одговарала да неће ни прстом макнути у корист Србије.}}<br /> {{цитат|Талијани, који су дошли у Далмацију, понашали су се према нашем народу отворено непријатељски. Главнији Хрвати и Срби бише похватани, затворени и одведени чак у Сардинију. Са њима се поступало са пуно цинизма, без обзира, готово свуда са пуно мржње. Спор око извршења Лондонскога уговора постајао је из дана у дан ове оштрији. Француска и Енглеска биле су у обавези према Италији и нису могле много помоћи; али, зато је претседник Северноамеричких Уједињених Држава, Вилсон, био одлучан противник Лондонскога уговора, који је био чиста повреда начела народности и народнога самоопредељења, која су имала да триумфују после Светскога рата и да створе нову и бољу атмосферу у Европи. Вилсон је пристајао да се испуне неки талијански захтеви, признавао је њихово право стратешке границе, додељивао им је, услед тога, добар број Југословена, али је одбијао да призна њихове прохтеве у Далмацији и чисту политику империјализма. Његово држање деловало је и на енглеске и на француске државнике, да почну утицати на Италију и нагонити је да буде попустљивија. Стваране су све могуће комбинације и предлози за споразум. За већу сигурност Италије предлагана је потпуна неутрализација целе далматинске југословенске обале; одређивало се да извесна места, као Задар, дођу под суверенитет Лиге народа; Италији су уступана извесна далматинска острва. Талијанима је ипак све то било мало, мада су тим уступцима и поседом Валоне они уствари постајали господари Јадранскога Мора. Мада су сву своју симпатичну борбу против Аустрије годинама бранили начелом и правом народности, они су то право Југословенима сада отворено порицали. У односима са нама они су хтели превласт силе. Да се нису при томе устручавали и од насиља сведочио је најбоље случај Ријеке. Она није била у првобитном плану талијанских добитака. Да би смањили подручје борбе и сукоба измећу Југославије и Италије, савезници су предвиђали стварање једне мале Ријечке Државе под суверенитетом Лиге народа. На то је пристала и Југославија, а тобоже и Италија. Али, за кратко. Да омете тај план и »спасе« Ријеку Италији, искрцао се на ријечку обалу песник и вођ талијанских националиста Габриеле Данунцио са добровољцима, тајно помаган од талијанске владе и јавно од њене флоте, и 12. септембра год. 1919. посео је тај град и држао га скоро две године.}}<br /> == Спољашње везе == {{Википедија|Владимир Ћоровић}} {{Викизворник|Владимир Ћоровић}} {{DEFAULTSORT:Ћоровић, Владимир}} [[Категорија:Рођени 1885.]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Страдали у авионским несрећама]] dt4szn0g4vb9t7dkrjerew1s8odk37s 0 18787 68454 68334 2026-09-25T23:37:23Z Ђидо 4886 ([[c:GR|GR]]) [[c:COM:FR|File renamed]]: [[File:Milan Panić (cropped).JPG]] → [[File:Milan Panić (2015).jpg]] More precise name 68454 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Milan Panić (2015).jpg|thumb]] '''[[w:Милан Панић|Милан Панић]]''' (20. децембар 1929) амерички је бизнисмен српског порекла, оснивач и дугогодишњи директор фармацеутске куће ИЦН, који је неколико година учествовао у политици Србије 1990-их. == Цитати == {{цитат|На једном састанку са [[Слободан Милошевић|Милошевићем]], док сам био премијер СРЈ а он председник [[Србија|Србије]], питао ме је да ли мислим за њега да је - лош [[човек]]. Рекао сам му да знам да је лош човек. Милошевић ми је на то узвратио: „Ако заиста мислиш да сам лош, требало би да ме убијеш“. У том тренутку ми је понудио свој пиштољ. Рекао сам му: „Не желим да те убијем, не верујем у смртну казну.“|на промоцији своје књиге „Премијер за мир“ на Универзитету Чепмен, „Блиц“/НСПМ}}<br /> {{цитат|Вратио сам се из СРЈ када су ми саопштили трагичан део да нисам изабран на председничким изборима против Милошевића, иако су америчке агенције казале да ћу да га победим. То није било пријатно за мене - први пут у политици и први пут да изгубим. Ја сам спортиста и некако не волим да губим. То није психолошки било добро за мене и за Србе.|„Голи живот“ на ТВ „Хепи“}}<br /> {{цитат|Милошевић је био болестан и покварен човек. Нисам могао да разумем зашто нешто ради. […] Ми смо имали много „погрешних“ интелектуалаца који су га саветовали. Све што сам ја радио дању да помогнем СРЈ, а он сруши ноћу.|о почетку грађанског рата у СФРЈ, „Голи живот“ на ТВ „Хепи“}}<br /> {{цитат|Базичне ствари су биле помешане. Сваки четврти Хрват се оженио Српкињом, а сваки четврти Србин Хрватицом. Како људи могу да се воле и да праве децу, а да се мрзе? Имали смо једну групу који су се звали националисти, а били су усташе, а ови наши су били они с брадама, али не и мој пријатељ Вук Драшковић. Ти људи су створили проблем Југославије.|„Голи живот“ на ТВ „Хепи“}}<br /> {{цитат|Када сам 1992. дошао у Београд, председник СПС [[Борисав Јовић]] ми је казао: „Панићу, Ваше приче показују као да сте стигли с Марса“. Одговорио сам му: „Не, ово је Марс“.}}<br /> {{цитат|Ја сам казао да ћемо бити Европска унија пре двадесет година. Људима је тада дошло нешто у главу, па су се убијали на границама. Ја сам као премијер СРЈ признао [[Словенија|Словенију]] и [[Хрватска|Хрватску]], а сада бих признао Косово. Влада Србије мора да призна [[Република Косово|Косово]]. Шта год Европа каже, то је добро за нас, јер нам дају дирекцију како да решимо то питање.|Један на један РТВ-а}}<br /> {{цитат|Која је разлика између принца Александра Карађорђевића, Милана Панића и [[Ибрахим Ругова|Ибрахима Ругове]]? - Једино Ругова прича српски!|причајући "стари виц на сопствени рачун" на вечери коју је приредио у београдском "Аеро клубу", "Курир"}}<br /> {{цитат|Они који воле [[Ратко Младић|Младића]] – нека га воле, али да ћуте. Исто тако, они који га не воле, нека га не воле, и нека и они ћуте.|"Вести"}}<br /> {{цитат|Начин на који је ICN дошао у Галенику, пример је добре приватизације који се изучава на Харвардској бизнис школи.|"Данас"}}<br /> {{цитат|Тражим од Владе Србије да одмах врати фабрику и плати одштету. Нисам реваншиста и можда ћу их оставити на миру ако то ураде. Ако то не ураде, доказаћу им да имам српско порекло, а то није добро!|"Бета"}}<br /> {{цитат|Имао сам информације да ће се ово десити. Али, знате, ја дисциплиновано и нормално размишљам и не разумем ненормалне људе и њихове поступке. Ово је случај за психијатра, а ја то ипак нисам.|"Време"}}<br /> {{Википедија|Милан Панић}} {{DEFAULTSORT:Панић, Милан}} [[Категорија:Рођени 1929.]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Српски предузетници]] [[Категорија:Срби у Сједињеним Америчким Државама]] [[Категорија:Премијери Југославије]] s7oe6nw0pvqtjyha9wnrd4rfqpnzmkf 0 21874 68449 67687 2026-09-25T15:36:48Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68449 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Photo of Draga Dimitrijević Dejanović.jpg|мини|<center>За српство ми [[срце]] горе,<br />За [[Срби]]на живим, мрем —<br />Радо идем на злотворе —<br />Ја сам [[жена]], али смем!</center>]] '''[[w:Драга Димитријевић Дејановић|Драга Димитријевић Дејановић]]''' (30. август 1840 — 26. јун 1871) била је [[Срби|српска]] друштвено-културна активисткиња, учитељица (наставница, гувернанта), глумица, књижевница и публицисткиња. == Цитати == * Сваки посао леп је, јер је с послом благослов. Уз посао иде увек задовољство и уважавање самога себе. ** ''[[s:Зла срећа девојачка|Зла срећа девојачка]]'' (1862) * [[Срби|Српкиња]] је моја [[Мајка|мати]],<br />Српског [[Отац|оца]] кћи сам ја,<br />Србина ћу на бој звати,<br />Нек’ му име славом сја! ** ''[[s:Српкиња сам|Српкиња сам]]'' (1862), строфа 1. * За српство ми срце горе,<br />За Србина живим, мрем —<br />Радо идем на злотворе —<br />'''Ја сам [[жена]], али смем!''' ** ''Српкиња сам'' (1862), строфа 2. * Додијала братска мука,<br />Српске мајке љути плач —<br />И у мене игра рука,<br />Ко да сева у њој мач! ** ''Српкиња сам'' (1862), строфа 5. * Моја је [[љубав]] чиста,<br />Ко зрака сунчана<br />Не љубим друго ништа,<br />До милог Србина. ** ''[[s:Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]'' (1862), строфа 1. * Зар има шта на свету,<br />Зар лепши врлина,<br />Што би ми драже било<br />Од српског имена! ** ''Моја љубав'' (1862), строфа 3. * Свет је мени спомен<br />Славни старина,<br />Та он ми свакад вели,<br />Да љубим Србина. ** ''Моја љубав'' (1862), строфа 4. * Жена сам, слаба жена,<br />Ал’ тако јака сам<br />За Српство наше мило,<br />За рају мрети знам! ** ''[[s:Жена сам...|Жена сам…]]'' (1862), строфа 1. * Остав’ се, српска селе,<br />Немила туђина,<br />Па само љуби верно<br />Та љуби Србина! ** ''Жена сам'' (1862), строфа 2. * Хеј, ти горо мирисава!<br />На теби се венац вије!<br />Српски врли соколова<br />У теби се крвца лије! ** ''[[s:Помозʼ, Боже!|Помоз’, Боже!]]'' (1862), строфа 3. * Дрктаће црна земља,<br />Дрктаће црни враг,<br />Кад мили Србин ступи<br />На бојни праг. ** ''[[s:Ох жељо...|Ох жељо…]]'' (1863), строфа 4. * Мрзим Турчина,<br />Душмана мога,<br />Ко самоћу пусту<br />Гроба леденога. ** ''[[s:Мрзим...|Мрзим…]]'' (1863), строфа 1. * Па та мрзост љута<br />Срцу даје снаге,<br />Да покори своје<br />Побеснеле враге. ** ''Мрзим…'' (1863), строфа 3. * Ја те љубим<br />Од све душе ове моје;<br />Ја те љубим, ко што сунце<br />Љуби миле зраке своје. ** ''[[s:Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]'' (1863), строга 1. * Сада видим, да је верно<br />Мене љубио,<br />Јер ено га, због мене се<br />Млађан убио! ** ''[[s:Моја душа|Моја душа]]'' (1863), строфа 13. * Певај ми само љубав<br />И њезин вај,<br />Певај ми небо<br />И његов сјај! ** ''[[s:Певај ми...|Певај ми…]]'' (1863), строфа 5. * Једно момче црна ока,<br />Наусница мали,<br />Допало се срцу моме,<br />Ал’ он — не знам, зна ли! ** ''[[s:Не знам зна ли|Не знам зна ли]]'' (1864), строфа 1. * Кроз танани зрачак бео<br />Српски грб је заблистао.<br />Не потраја време дуго,<br />Скупише се зрачне ћери,<br />Отворише свете двери,<br />Те на грудма србске виле<br />Србском роду запевале. ** ''[[s:Србска вила (Драга Дејановић)|Србска вила]]'' (1865) * [[Слобода]]н народ он само живи,<br />Робови чаме у црној тами! ** ''[[s:Јан Хус (Драга Дејановић)|Јан Хус]]'' (1869), строфа 3. === ''[[s:Сентомашка беседа у Новом Саду|Сентомашка беседа у Новом Саду]]'' (1863) === * Многа наша Српкиња оставила је туђу књигу, пак обгрлила своју народну, која је научи љубити своју народност и поносити се народним обичајима. Јесте, селе, обрати срце своје тужном оном пољу, пољу Косову, слушај тајне уздахе танких жица јавор-гусала, пак их урежи дубоко у то твоје срдашце; слушај их, разуми и запамти, да их после приповедиш чеду твом и унуку, да им још у колевци опијеш срца чистим родољубљем, да их научиш и покажеш им све народне врлине. '''Потруди се, српска селе, да ти чедо постане племенити цветак из српске градине; покажи се, да си вредна сеја врлих српских синова, да си вредна Српкињом се назвати. Љуби српство, љуби род свој, као што љубиш очи своје, живот свој.''' * '''Благо нама, кад се више свога не стидимо!''' * Мила моја сејо српска! Узми примера са тог малог анђелчета, љуби род свој, буди права Српкиња, буди готова увек све своје жртвовати за најсветије — за име српско! === ''[[s:Српским мајкама|Српским мајкама]]'' (1871) === [[Датотека:Drottning Blanka, målning av Albert Edelfelt från 1877.jpg|мини|Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.]] [[Датотека:Alfred Gilbert - Mother Teaching Child - Tate Britain Sep 2010 upper 1 (5140683108).png|мини|Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка!]] * '''Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа je!''' Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме! Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме! Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује. * Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог узкратио ту радост, срећу и уживање, алʼ врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; неће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа. * Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери неће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. * Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила. * '''Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.''' * Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити. * Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија. * '''Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка!''' * Погледајмо на велику [[Француска револуција|француску револуцију]]! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења! * Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева. * Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања. * Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа joj je награда што је народу однеговала ваљана члана, а каткад и врсна [[јунак]]а. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! == Цитати о Драгој Димитријевић Дејановић == * Драга Дејановић је имала темперамента и фантазије; као девојка из имућне куће отишла је у глумице, и са одушевљењем се помешала у редове Омладине. Њене песме, нарочито ''[[s:Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]'', поред свега утицаја [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]] и [[Јован Јовановић Змај|Змаја]], имају извесног полета, нису без оригиналности и стихови су доста лаки и течни. ** [[Јован Скерлић]], ''Омладина и њена књижевност (1848–1871)'' (1906), стр. 542-543. == Спољашње везе == {{Википедија|Драга Димитријевић Дејановић}} {{Викизворник|Драга Димитријевић Дејановић}} m9n19qxy0p5deegoo7o8cxbv3dmtr7n 68450 68449 2026-09-25T15:40:58Z Coaorao 6170 68450 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Photo of Draga Dimitrijević Dejanović.jpg|мини|За српство ми [[срце]] горе,<br />За [[Срби]]на живим, мрем —<br />Радо идем на злотворе —<br />Ја сам [[жена]], али смем!]] '''[[w:Драга Димитријевић Дејановић|Драга Димитријевић Дејановић]]''' (30. август 1840 — 26. јун 1871) била је [[Срби|српска]] друштвено-културна активисткиња, учитељица (наставница, гувернанта), глумица, књижевница и публицисткиња. == Цитати == [[Датотека:Beograd, Spomenik knezu Mihailu Obrenoviću 05 (cropped).jpg|мини|Кроз танани зрачак бео<br />Српски грб је заблистао.]] * Сваки посао леп је, јер је с послом благослов. Уз посао иде увек задовољство и уважавање самога себе. ** ''[[s:Зла срећа девојачка|Зла срећа девојачка]]'' (1862) * [[Срби|Српкиња]] је моја [[Мајка|мати]],<br />Српског [[Отац|оца]] кћи сам ја,<br />Србина ћу на бој звати,<br />Нек’ му име славом сја! ** ''[[s:Српкиња сам|Српкиња сам]]'' (1862), строфа 1. * За српство ми срце горе,<br />За Србина живим, мрем —<br />Радо идем на злотворе —<br />'''Ја сам [[жена]], али смем!''' ** ''Српкиња сам'' (1862), строфа 2. * Додијала братска мука,<br />Српске мајке љути плач —<br />И у мене игра рука,<br />Ко да сева у њој мач! ** ''Српкиња сам'' (1862), строфа 5. * Моја је [[љубав]] чиста,<br />Ко зрака сунчана<br />Не љубим друго ништа,<br />До милог Србина. ** ''[[s:Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]'' (1862), строфа 1. * Зар има шта на свету,<br />Зар лепши врлина,<br />Што би ми драже било<br />Од српског имена! ** ''Моја љубав'' (1862), строфа 3. * Свет је мени спомен<br />Славни старина,<br />Та он ми свакад вели,<br />Да љубим Србина. ** ''Моја љубав'' (1862), строфа 4. * Жена сам, слаба жена,<br />Ал’ тако јака сам<br />За Српство наше мило,<br />За рају мрети знам! ** ''[[s:Жена сам...|Жена сам…]]'' (1862), строфа 1. * Остав’ се, српска селе,<br />Немила туђина,<br />Па само љуби верно<br />Та љуби Србина! ** ''Жена сам'' (1862), строфа 2. * Хеј, ти горо мирисава!<br />На теби се венац вије!<br />Српски врли соколова<br />У теби се крвца лије! ** ''[[s:Помозʼ, Боже!|Помоз’, Боже!]]'' (1862), строфа 3. * Дрктаће црна земља,<br />Дрктаће црни враг,<br />Кад мили Србин ступи<br />На бојни праг. ** ''[[s:Ох жељо...|Ох жељо…]]'' (1863), строфа 4. * Мрзим Турчина,<br />Душмана мога,<br />Ко самоћу пусту<br />Гроба леденога. ** ''[[s:Мрзим...|Мрзим…]]'' (1863), строфа 1. * Па та мрзост љута<br />Срцу даје снаге,<br />Да покори своје<br />Побеснеле враге. ** ''Мрзим…'' (1863), строфа 3. * Ја те љубим<br />Од све душе ове моје;<br />Ја те љубим, ко што сунце<br />Љуби миле зраке своје. ** ''[[s:Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]'' (1863), строга 1. * Сада видим, да је верно<br />Мене љубио,<br />Јер ено га, због мене се<br />Млађан убио! ** ''[[s:Моја душа|Моја душа]]'' (1863), строфа 13. * Певај ми само љубав<br />И њезин вај,<br />Певај ми небо<br />И његов сјај! ** ''[[s:Певај ми...|Певај ми…]]'' (1863), строфа 5. * Једно момче црна ока,<br />Наусница мали,<br />Допало се срцу моме,<br />Ал’ он — не знам, зна ли! ** ''[[s:Не знам зна ли|Не знам зна ли]]'' (1864), строфа 1. * Кроз танани зрачак бео<br />Српски грб је заблистао.<br />Не потраја време дуго,<br />Скупише се зрачне ћери,<br />Отворише свете двери,<br />Те на грудма србске виле<br />Србском роду запевале. ** ''[[s:Србска вила (Драга Дејановић)|Србска вила]]'' (1865) * [[Слобода]]н народ он само живи,<br />Робови чаме у црној тами! ** ''[[s:Јан Хус (Драга Дејановић)|Јан Хус]]'' (1869), строфа 3. === ''[[s:Сентомашка беседа у Новом Саду|Сентомашка беседа у Новом Саду]]'' (1863) === * Многа наша Српкиња оставила је туђу књигу, пак обгрлила своју народну, која је научи љубити своју народност и поносити се народним обичајима. Јесте, селе, обрати срце своје тужном оном пољу, пољу Косову, слушај тајне уздахе танких жица јавор-гусала, пак их урежи дубоко у то твоје срдашце; слушај их, разуми и запамти, да их после приповедиш чеду твом и унуку, да им још у колевци опијеш срца чистим родољубљем, да их научиш и покажеш им све народне врлине. '''Потруди се, српска селе, да ти чедо постане племенити цветак из српске градине; покажи се, да си вредна сеја врлих српских синова, да си вредна Српкињом се назвати. Љуби српство, љуби род свој, као што љубиш очи своје, живот свој.''' * '''Благо нама, кад се више свога не стидимо!''' * Мила моја сејо српска! Узми примера са тог малог анђелчета, љуби род свој, буди права Српкиња, буди готова увек све своје жртвовати за најсветије — за име српско! === ''[[s:Српским мајкама|Српским мајкама]]'' (1871) === [[Датотека:Drottning Blanka, målning av Albert Edelfelt från 1877.jpg|мини|Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.]] [[Датотека:Alfred Gilbert - Mother Teaching Child - Tate Britain Sep 2010 upper 1 (5140683108).png|мини|Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка!]] * '''Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа je!''' Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме! Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме! Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује. * Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог узкратио ту радост, срећу и уживање, алʼ врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; неће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа. * Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери неће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. * Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила. * '''Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.''' * Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити. * Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија. * '''Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка!''' * Погледајмо на велику [[Француска револуција|француску револуцију]]! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења! * Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева. * Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања. * Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа joj je награда што је народу однеговала ваљана члана, а каткад и врсна [[јунак]]а. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! == Цитати о Драгој Димитријевић Дејановић == * Драга Дејановић је имала темперамента и фантазије; као девојка из имућне куће отишла је у глумице, и са одушевљењем се помешала у редове Омладине. Њене песме, нарочито ''[[s:Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]'', поред свега утицаја [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]] и [[Јован Јовановић Змај|Змаја]], имају извесног полета, нису без оригиналности и стихови су доста лаки и течни. ** [[Јован Скерлић]], ''Омладина и њена књижевност (1848–1871)'' (1906), стр. 542-543. == Спољашње везе == {{Википедија|Драга Димитријевић Дејановић}} {{Викизворник|Драга Димитријевић Дејановић}} 9dn59j8m573r32k44fnwarxiv8eazlu 68451 68450 2026-09-25T15:41:40Z Coaorao 6170 /* Цитати */ 68451 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Photo of Draga Dimitrijević Dejanović.jpg|мини|За српство ми [[срце]] горе,<br />За [[Срби]]на живим, мрем —<br />Радо идем на злотворе —<br />Ја сам [[жена]], али смем!]] '''[[w:Драга Димитријевић Дејановић|Драга Димитријевић Дејановић]]''' (30. август 1840 — 26. јун 1871) била је [[Срби|српска]] друштвено-културна активисткиња, учитељица (наставница, гувернанта), глумица, књижевница и публицисткиња. == Цитати == [[Датотека:Beograd, Spomenik knezu Mihailu Obrenoviću 05 (cropped).jpg|мини|Кроз танани зрачак бео<br />Српски грб је заблистао.]] * Сваки посао леп је, јер је с послом благослов. Уз посао иде увек задовољство и уважавање самога себе. ** ''[[s:Зла срећа девојачка|Зла срећа девојачка]]'' (1862) * [[Срби|Српкиња]] је моја [[Мајка|мати]],<br />Српског [[Отац|оца]] кћи сам ја,<br />Србина ћу на бој звати,<br />Нек’ му име славом сја! ** ''[[s:Српкиња сам|Српкиња сам]]'' (1862), строфа 1. * '''За српство ми срце горе,<br />За Србина живим, мрем —<br />Радо идем на злотворе —<br />Ја сам [[жена]], али смем!''' ** ''Српкиња сам'' (1862), строфа 2. * Додијала братска мука,<br />Српске мајке љути плач —<br />И у мене игра рука,<br />Ко да сева у њој мач! ** ''Српкиња сам'' (1862), строфа 5. * Моја је [[љубав]] чиста,<br />Ко зрака сунчана<br />Не љубим друго ништа,<br />До милог Србина. ** ''[[s:Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]'' (1862), строфа 1. * Зар има шта на свету,<br />Зар лепши врлина,<br />Што би ми драже било<br />Од српског имена! ** ''Моја љубав'' (1862), строфа 3. * Свет је мени спомен<br />Славни старина,<br />Та он ми свакад вели,<br />Да љубим Србина. ** ''Моја љубав'' (1862), строфа 4. * Жена сам, слаба жена,<br />Ал’ тако јака сам<br />За Српство наше мило,<br />За рају мрети знам! ** ''[[s:Жена сам...|Жена сам…]]'' (1862), строфа 1. * Остав’ се, српска селе,<br />Немила туђина,<br />Па само љуби верно<br />Та љуби Србина! ** ''Жена сам'' (1862), строфа 2. * Хеј, ти горо мирисава!<br />На теби се венац вије!<br />Српски врли соколова<br />У теби се крвца лије! ** ''[[s:Помозʼ, Боже!|Помоз’, Боже!]]'' (1862), строфа 3. * Дрктаће црна земља,<br />Дрктаће црни враг,<br />Кад мили Србин ступи<br />На бојни праг. ** ''[[s:Ох жељо...|Ох жељо…]]'' (1863), строфа 4. * Мрзим Турчина,<br />Душмана мога,<br />Ко самоћу пусту<br />Гроба леденога. ** ''[[s:Мрзим...|Мрзим…]]'' (1863), строфа 1. * Па та мрзост љута<br />Срцу даје снаге,<br />Да покори своје<br />Побеснеле враге. ** ''Мрзим…'' (1863), строфа 3. * Ја те љубим<br />Од све душе ове моје;<br />Ја те љубим, ко што сунце<br />Љуби миле зраке своје. ** ''[[s:Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]'' (1863), строга 1. * Сада видим, да је верно<br />Мене љубио,<br />Јер ено га, због мене се<br />Млађан убио! ** ''[[s:Моја душа|Моја душа]]'' (1863), строфа 13. * Певај ми само љубав<br />И њезин вај,<br />Певај ми небо<br />И његов сјај! ** ''[[s:Певај ми...|Певај ми…]]'' (1863), строфа 5. * Једно момче црна ока,<br />Наусница мали,<br />Допало се срцу моме,<br />Ал’ он — не знам, зна ли! ** ''[[s:Не знам зна ли|Не знам зна ли]]'' (1864), строфа 1. * Кроз танани зрачак бео<br />Српски грб је заблистао.<br />Не потраја време дуго,<br />Скупише се зрачне ћери,<br />Отворише свете двери,<br />Те на грудма србске виле<br />Србском роду запевале. ** ''[[s:Србска вила (Драга Дејановић)|Србска вила]]'' (1865) * [[Слобода]]н народ он само живи,<br />Робови чаме у црној тами! ** ''[[s:Јан Хус (Драга Дејановић)|Јан Хус]]'' (1869), строфа 3. === ''[[s:Сентомашка беседа у Новом Саду|Сентомашка беседа у Новом Саду]]'' (1863) === * Многа наша Српкиња оставила је туђу књигу, пак обгрлила своју народну, која је научи љубити своју народност и поносити се народним обичајима. Јесте, селе, обрати срце своје тужном оном пољу, пољу Косову, слушај тајне уздахе танких жица јавор-гусала, пак их урежи дубоко у то твоје срдашце; слушај их, разуми и запамти, да их после приповедиш чеду твом и унуку, да им још у колевци опијеш срца чистим родољубљем, да их научиш и покажеш им све народне врлине. '''Потруди се, српска селе, да ти чедо постане племенити цветак из српске градине; покажи се, да си вредна сеја врлих српских синова, да си вредна Српкињом се назвати. Љуби српство, љуби род свој, као што љубиш очи своје, живот свој.''' * '''Благо нама, кад се више свога не стидимо!''' * Мила моја сејо српска! Узми примера са тог малог анђелчета, љуби род свој, буди права Српкиња, буди готова увек све своје жртвовати за најсветије — за име српско! === ''[[s:Српским мајкама|Српским мајкама]]'' (1871) === [[Датотека:Drottning Blanka, målning av Albert Edelfelt från 1877.jpg|мини|Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.]] [[Датотека:Alfred Gilbert - Mother Teaching Child - Tate Britain Sep 2010 upper 1 (5140683108).png|мини|Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка!]] * '''Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа je!''' Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме! Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме! Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује. * Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог узкратио ту радост, срећу и уживање, алʼ врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; неће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа. * Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери неће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. * Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила. * '''Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.''' * Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити. * Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија. * '''Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка!''' * Погледајмо на велику [[Француска револуција|француску револуцију]]! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења! * Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева. * Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања. * Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа joj je награда што је народу однеговала ваљана члана, а каткад и врсна [[јунак]]а. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! == Цитати о Драгој Димитријевић Дејановић == * Драга Дејановић је имала темперамента и фантазије; као девојка из имућне куће отишла је у глумице, и са одушевљењем се помешала у редове Омладине. Њене песме, нарочито ''[[s:Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]'', поред свега утицаја [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]] и [[Јован Јовановић Змај|Змаја]], имају извесног полета, нису без оригиналности и стихови су доста лаки и течни. ** [[Јован Скерлић]], ''Омладина и њена књижевност (1848–1871)'' (1906), стр. 542-543. == Спољашње везе == {{Википедија|Драга Димитријевић Дејановић}} {{Викизворник|Драга Димитријевић Дејановић}} qdtdjmwzb5zxhwu3kxx1bpvaxqmi01u 68452 68451 2026-09-25T15:45:02Z Coaorao 6170 /* Спољашње везе */ 68452 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Photo of Draga Dimitrijević Dejanović.jpg|мини|За српство ми [[срце]] горе,<br />За [[Срби]]на живим, мрем —<br />Радо идем на злотворе —<br />Ја сам [[жена]], али смем!]] '''[[w:Драга Димитријевић Дејановић|Драга Димитријевић Дејановић]]''' (30. август 1840 — 26. јун 1871) била је [[Срби|српска]] друштвено-културна активисткиња, учитељица (наставница, гувернанта), глумица, књижевница и публицисткиња. == Цитати == [[Датотека:Beograd, Spomenik knezu Mihailu Obrenoviću 05 (cropped).jpg|мини|Кроз танани зрачак бео<br />Српски грб је заблистао.]] * Сваки посао леп је, јер је с послом благослов. Уз посао иде увек задовољство и уважавање самога себе. ** ''[[s:Зла срећа девојачка|Зла срећа девојачка]]'' (1862) * [[Срби|Српкиња]] је моја [[Мајка|мати]],<br />Српског [[Отац|оца]] кћи сам ја,<br />Србина ћу на бој звати,<br />Нек’ му име славом сја! ** ''[[s:Српкиња сам|Српкиња сам]]'' (1862), строфа 1. * '''За српство ми срце горе,<br />За Србина живим, мрем —<br />Радо идем на злотворе —<br />Ја сам [[жена]], али смем!''' ** ''Српкиња сам'' (1862), строфа 2. * Додијала братска мука,<br />Српске мајке љути плач —<br />И у мене игра рука,<br />Ко да сева у њој мач! ** ''Српкиња сам'' (1862), строфа 5. * Моја је [[љубав]] чиста,<br />Ко зрака сунчана<br />Не љубим друго ништа,<br />До милог Србина. ** ''[[s:Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]'' (1862), строфа 1. * Зар има шта на свету,<br />Зар лепши врлина,<br />Што би ми драже било<br />Од српског имена! ** ''Моја љубав'' (1862), строфа 3. * Свет је мени спомен<br />Славни старина,<br />Та он ми свакад вели,<br />Да љубим Србина. ** ''Моја љубав'' (1862), строфа 4. * Жена сам, слаба жена,<br />Ал’ тако јака сам<br />За Српство наше мило,<br />За рају мрети знам! ** ''[[s:Жена сам...|Жена сам…]]'' (1862), строфа 1. * Остав’ се, српска селе,<br />Немила туђина,<br />Па само љуби верно<br />Та љуби Србина! ** ''Жена сам'' (1862), строфа 2. * Хеј, ти горо мирисава!<br />На теби се венац вије!<br />Српски врли соколова<br />У теби се крвца лије! ** ''[[s:Помозʼ, Боже!|Помоз’, Боже!]]'' (1862), строфа 3. * Дрктаће црна земља,<br />Дрктаће црни враг,<br />Кад мили Србин ступи<br />На бојни праг. ** ''[[s:Ох жељо...|Ох жељо…]]'' (1863), строфа 4. * Мрзим Турчина,<br />Душмана мога,<br />Ко самоћу пусту<br />Гроба леденога. ** ''[[s:Мрзим...|Мрзим…]]'' (1863), строфа 1. * Па та мрзост љута<br />Срцу даје снаге,<br />Да покори своје<br />Побеснеле враге. ** ''Мрзим…'' (1863), строфа 3. * Ја те љубим<br />Од све душе ове моје;<br />Ја те љубим, ко што сунце<br />Љуби миле зраке своје. ** ''[[s:Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]'' (1863), строга 1. * Сада видим, да је верно<br />Мене љубио,<br />Јер ено га, због мене се<br />Млађан убио! ** ''[[s:Моја душа|Моја душа]]'' (1863), строфа 13. * Певај ми само љубав<br />И њезин вај,<br />Певај ми небо<br />И његов сјај! ** ''[[s:Певај ми...|Певај ми…]]'' (1863), строфа 5. * Једно момче црна ока,<br />Наусница мали,<br />Допало се срцу моме,<br />Ал’ он — не знам, зна ли! ** ''[[s:Не знам зна ли|Не знам зна ли]]'' (1864), строфа 1. * Кроз танани зрачак бео<br />Српски грб је заблистао.<br />Не потраја време дуго,<br />Скупише се зрачне ћери,<br />Отворише свете двери,<br />Те на грудма србске виле<br />Србском роду запевале. ** ''[[s:Србска вила (Драга Дејановић)|Србска вила]]'' (1865) * [[Слобода]]н народ он само живи,<br />Робови чаме у црној тами! ** ''[[s:Јан Хус (Драга Дејановић)|Јан Хус]]'' (1869), строфа 3. === ''[[s:Сентомашка беседа у Новом Саду|Сентомашка беседа у Новом Саду]]'' (1863) === * Многа наша Српкиња оставила је туђу књигу, пак обгрлила своју народну, која је научи љубити своју народност и поносити се народним обичајима. Јесте, селе, обрати срце своје тужном оном пољу, пољу Косову, слушај тајне уздахе танких жица јавор-гусала, пак их урежи дубоко у то твоје срдашце; слушај их, разуми и запамти, да их после приповедиш чеду твом и унуку, да им још у колевци опијеш срца чистим родољубљем, да их научиш и покажеш им све народне врлине. '''Потруди се, српска селе, да ти чедо постане племенити цветак из српске градине; покажи се, да си вредна сеја врлих српских синова, да си вредна Српкињом се назвати. Љуби српство, љуби род свој, као што љубиш очи своје, живот свој.''' * '''Благо нама, кад се више свога не стидимо!''' * Мила моја сејо српска! Узми примера са тог малог анђелчета, љуби род свој, буди права Српкиња, буди готова увек све своје жртвовати за најсветије — за име српско! === ''[[s:Српским мајкама|Српским мајкама]]'' (1871) === [[Датотека:Drottning Blanka, målning av Albert Edelfelt från 1877.jpg|мини|Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.]] [[Датотека:Alfred Gilbert - Mother Teaching Child - Tate Britain Sep 2010 upper 1 (5140683108).png|мини|Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка!]] * '''Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа je!''' Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме! Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме! Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује. * Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог узкратио ту радост, срећу и уживање, алʼ врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; неће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа. * Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери неће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. * Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила. * '''Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.''' * Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити. * Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија. * '''Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка!''' * Погледајмо на велику [[Француска револуција|француску револуцију]]! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења! * Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева. * Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања. * Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа joj je награда што је народу однеговала ваљана члана, а каткад и врсна [[јунак]]а. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! == Цитати о Драгој Димитријевић Дејановић == * Драга Дејановић је имала темперамента и фантазије; као девојка из имућне куће отишла је у глумице, и са одушевљењем се помешала у редове Омладине. Њене песме, нарочито ''[[s:Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]'', поред свега утицаја [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]] и [[Јован Јовановић Змај|Змаја]], имају извесног полета, нису без оригиналности и стихови су доста лаки и течни. ** [[Јован Скерлић]], ''Омладина и њена књижевност (1848–1871)'' (1906), стр. 542-543. == Спољашње везе == {{Википедија|Драга Димитријевић Дејановић}} {{Викизворник|Драга Димитријевић Дејановић}} {{СОРТИРАЊЕ:Димитријевић Дејановић, Драга}} [[Категорија:Рођени 1840.]] [[Категорија:Умрли 1871.]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Жене]] mpqxjkajcf1ujkadij326xb22w74uwa