Јован Дучић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викицитат</sitename>
    <dbname>srwikiquote</dbname>
    <base>https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.22</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викицитат</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викицитату</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Јован Дучић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>934</id>
    <revision>
      <id>68487</id>
      <parentid>68466</parentid>
      <timestamp>2026-09-30T13:34:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Плаве легенде (1930) */</comment>
      <origin>68487</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="96087" sha1="t4d3jnz3dm8fv8896kdmx6ss0cbsgcc" xml:space="preserve">[[Датотека:ducic.jpg|мини|Верујем у Бога и у Српство.]]
'''[[w:Јован Дучић|Јован Дучић]]''' (15. фебруар 1874 — 7. април 1943) је био [[Срби|српски]] [[песник]] и академик. Један је од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар.

: '''Види још:'''
:: '''''[[Благо цара Радована]]''''' (1932)
:: '''''[[Градови и химере]]''''' (1940)

== Цитати ==
[[Датотека:Serbs from Herzegovina awaiting in ambush.jpg|мини|Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.]]
[[Датотека:Flag-map of Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'']]
[[Датотека:Flag of Serbia and Croatia.svg|мини|…нисмо Срби и [[Хрвати]] него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки''…]]
[[Датотека:Nemanjica drzava na kraju XIII vijekaa 2.svg|мини|Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.]]
[[Датотека:Serbian Emperor Stefan Dušan, cropped.jpg|мини|За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!]]
[[Датотека:Jasenovac 2.jpg|мини|Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.]]

* Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.
** ''[[s:Самохрана мајка|Самохрана мајка]]'' (1886), строфа 5.

* О, слава ти, дивна слого,&lt;br /&gt;Узајмности, једнакости!&lt;br /&gt;Смрт сујети и раздору,&lt;br /&gt;Смрт небратској нехајности!&lt;br /&gt;Слава теби, добри брате,&lt;br /&gt;Сад је братско срце твоје…&lt;br /&gt;Тако само, тако треба,&lt;br /&gt;То је братски; — српски то је!!
** ''[[s:Сељеницима|Сељеницима]]'' (1890), строфа 5.

* Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. '''Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.'''&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. '''Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.'''
** ''[[s:Београђани, отаџбина је у опасности!|Београђани, отаџбина је у опасности!]]'' (1908)

* Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије.
** ''[[s:Два Рибникара|Два Рибникара]]'' (1924)

* Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* '''Ова Југославија родила се у кациги Србије.''' Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Од бивших [[Хајдук|хајдучких]] бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* Било је мудраца и песника, чије су речи и данас путокази, и који су веровали да ми нисмо Срби и Хрвати него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки'' како су то увек називали свој језик умни Дубровчани.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* [[Србија]] је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* '''Носи, српска реко, крв наших синова''',&lt;br /&gt;'''јер крваве реке свуд су наше међе''';&lt;br /&gt;'''Мачеви убица сви су истог кова''' —&lt;br /&gt;'''Сад носи унуке куд носаше пређе'''.
** ''[[s:Врбас|Врбас]]'' (1941), строфа 1.

* Наше су победе и заставе наше&lt;br /&gt;Твој велики завет гордости и беса —&lt;br /&gt;Једине у теби што се огледаше,&lt;br /&gt;И једине овде дигле до небеса.
** ''Врбас'' (1941), строфа 3.

* Носи мора крви да их не покраду,&lt;br /&gt;Носи реко српска, крв невиних жртви:&lt;br /&gt;'''Радосне победе хероји нам даду''',&lt;br /&gt;'''Али страшну правду извојују мртви'''.
** ''Врбас'' (1941), строфа 5.

* [[Слободан Јовановић]] и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу.
** ''[[s:Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]]'' (1942)

* Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,&lt;br /&gt;На пољима родним, бранећи их часно&lt;br /&gt;Китио си цвећем сваког освајача,&lt;br /&gt;Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
**  ''[[s:Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]'' (1943), строфа 1.

* Покажи ми редом Витезе твог рода,&lt;br /&gt;Што балчаком с руку сломише ти ланце,&lt;br /&gt;'''Где је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] твојега народа,'''&lt;br /&gt;'''Покажи ми твоје термопилске кланце.'''
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 3.

* Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 6. 

* '''Чувај се, мој роде, својих странпутица,'''&lt;br /&gt;'''Јер пут неизвестан увек је пут вражији'''&lt;br /&gt;Не бој се јастреба него кукавица,&lt;br /&gt;Не бој се лажова него њине лажи.
** ''[[s:Вечној Србији|Вечној Србији]]'' (1943), строфа 1.
 
* Бог нека те спасе твојих спасилаца,&lt;br /&gt;На свакоме углу има их по један.&lt;br /&gt;'''Презри мудрост глупих и глупост мудраца!'''&lt;br /&gt;'''Нож твог издајника биће увек жедан.'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 2.

* Носи, роде славни, тај мач без корица —&lt;br /&gt;Знамен крстоносца и Божјег војника!
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 7.

* Знај само из крви хероја се рађа&lt;br /&gt;Звезда путовођа за далеке путе…&lt;br /&gt;'''Ветром неба иде мученичка лађа''',&lt;br /&gt;'''Сузе су невиних до неба дигнуте…'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 9.

* За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!
** ''[[s:На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]]'' (1943), строфа 1.

* '''За твоју Славу, светли Царе,'''&lt;br /&gt;'''Царе над трима морима!'''&lt;br /&gt;Зли жреци данас причест кваре;&lt;br /&gt;Губа је у свим торима…&lt;br /&gt;Над твојим царством мрак се шири,&lt;br /&gt;Ветрови црни дувају:&lt;br /&gt;Сад нашу савест бране жбири,&lt;br /&gt;Лупежи благо чувају.
** ''На царев Аранђеловдан'' (1943), строфа 3.

* '''Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].'''
** Последње речи, [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

=== ''[[s:Песме сунца|Песме сунца]]'' (1929) ===
[[Датотека:Karl Wilhelm Diefenbach - Asking the stars.jpg|мини|Бледа, као чежња, непозната жена,&lt;br /&gt;С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме.&lt;br /&gt;Тешка је, бескрајна, вечна туга њена&lt;br /&gt;На домаку ноћи, тишине и таме.]]
[[Датотека:Elisabeth Sonrel - Jeune fille en jaune.jpg|мини|Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.]]
[[Датотека:British Museum, Fujifilm - 51796618007.jpg|мини|Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.]]

* Опет једно вече… И мени се чини&lt;br /&gt;Да негде далеко, преко трију мора,&lt;br /&gt;При заласку сунца у првој тишини,&lt;br /&gt;У блиставој сенци смарагдових гора —&lt;br /&gt;'''Бледа, као чежња, непозната жена''',&lt;br /&gt;'''С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме'''.&lt;br /&gt;'''Тешка је, бескрајна, вечна туга њена'''&lt;br /&gt;'''На домаку ноћи, тишине и таме'''.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]'', строфа 2.

* И ја, коме не зна имена ни лица,&lt;br /&gt;Све сам њене мисли испунио саде.&lt;br /&gt;Верност се заклиње с тих бледих усница.&lt;br /&gt;'''Као смрт су верне љубави без наде'''!&lt;br /&gt;Вај, не реците ми никад: није тако,&lt;br /&gt;Ни да моје срце све то лаже себи,&lt;br /&gt;'''Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô''',&lt;br /&gt;'''И никад се више утешио не би'''’.
** ''Залазак сунца'', строфа 4.

* Не постоји Живот другде нег’ у Смрти.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]'', строфа 5.

* Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]'', строфа 1.

* Мирна као мрамор, хладна као сена,&lt;br /&gt;Ти се бледо тихо девојче што снева.&lt;br /&gt;Пусти песма других нека буде жена,&lt;br /&gt;Која по нечистим улицама пева.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]'', строфа 1.

* Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.
** ''Поезија'', строфа 2.

* Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]'', строфа 1.

* Како мало треба да се буде сретан,&lt;br /&gt;И сто пута мање да се вечно пати.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]'', строфа 2.

* С истока краљи, обучени&lt;br /&gt;У тешко злато, стоје плачни;&lt;br /&gt;И жреци сунца, наспрам сени&lt;br /&gt;Просјачки вапе у час мрачни.
** ''[[s:Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]'', строфа 4.

* Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br /&gt;Где сја ватра — ко зна — грешна или света.&lt;br /&gt;Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br /&gt;Ти љубиш невино као цвет што цвета.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]'', строфа 1.

* Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br /&gt;Символ већи него бол људски што грца;&lt;br /&gt;И ти си божанству ближа него мени:&lt;br /&gt;Више закон света, него закон срца.
** ''Символ'', строфа 3.

* Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br /&gt;А моја остаде сва окрвављена.&lt;br /&gt;'''Откуд си и ко си, нико знати неће:'''&lt;br /&gt;'''Љубав или мржња, судба или жена.'''
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]'', строфа 3.

=== ''[[s:Песме љубави и смрти|Песме љубави и смрти]]'' (1929) ===
[[Датотека:Le poeme de lAme-17-Louis Janmot-MBA Lyon-IMG 0500.jpg|мини|Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.]]
[[Датотека:Il Bacio, by Francesco Hayez.jpg|мини|[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.]]

* Невидљивом сунцу пружам жудне руке,&lt;br /&gt;И отварам срце неком кога није;&lt;br /&gt;Душа ми је пуна мрачне хармоније,&lt;br /&gt;Којој никад нисам саслушао звуке.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Химера|Химера]]'', строфа 1.

* Од истине сам страшнији и већи:&lt;br /&gt;Нити ме што вређа и нити што боли.&lt;br /&gt;Моја жудна душа неизмерно воли;&lt;br /&gt;И сваки мој корак, то је корак срећи.
** ''Химера'', строфа 2.

* Моје тамно срце, то је део свега —&lt;br /&gt;Са звездама трепти, хуји с ветровима;&lt;br /&gt;И онда кад стоји безгласно међ свима,&lt;br /&gt;Један громки ехо ћути у дну њега.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Срце|Срце]]'', строфа 1.

* '''И кад очарано куцне срце неко,'''&lt;br /&gt;'''То је моје срце што се опет чује…'''
** ''Срце'', строфа 5.

* Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]'', строфа 1.

* И ја кључар чудне лепоте, да с тајном&lt;br /&gt;'''Срећом видим јасно да је ова жена'''&lt;br /&gt;'''Од истога светлог ткива начињена'''&lt;br /&gt;'''Од кога и болни мој сан о бескрајном.'''
** ''Жена'', строфа 5.

* Рече ми мој Творац у велико јутро:&lt;br /&gt;Човече, дигни се и јави у плоти.&lt;br /&gt;И у свој таштој и пустој наготи,&lt;br /&gt;Иди кобном стазом коју будеш утро.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Завет|Завет]]'', строфа 1.

* Бићеш силник свему кад и жртва свачем;&lt;br /&gt;Живеће у теби исти час, — знај чуда —&lt;br /&gt;Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,&lt;br /&gt;Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
** ''Завет'', строфа 2.

* А ја ипак не знам за радост и срећу;&lt;br /&gt;Ја се бојим твоје подмукле Лепоте,&lt;br /&gt;Да освету једном не затражи већу&lt;br /&gt;За свирепа права што јој други оте.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Лепота|Лепота]]'', строфа 1.

* И тако бескрајна, и силна, и кобна,&lt;br /&gt;Течеш мојом крвљу. Жена или машта?&lt;br /&gt;Али твога даха препуно је свашта,&lt;br /&gt;Свугде си присутна, свему истодобна.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Моја љубав|Моја љубав]]'', строфа 2.

* На твом тамном мору лепоте и коби,&lt;br /&gt;Цело моје биће то је трепет сене;&lt;br /&gt;О љубљена жено, силнија од мене —&lt;br /&gt;Ти струјиш кроз моје вене у све доби.
** ''Моја љубав'', строфа 4.

* Љубав је без сутра вечнија од свега:&lt;br /&gt;Јер и после смрти још је увек иста.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]'', строфа 2.

* Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна&lt;br /&gt;Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;&lt;br /&gt;Само си лепота колико си тајна;&lt;br /&gt;И само истина колико си жудња.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]'', строфа 1.

* Остај недостижна, нема и далека —&lt;br /&gt;'''Јер је сан о срећи виши него срећа.'''&lt;br /&gt;Буди бесповратна као младост; нека&lt;br /&gt;Твоја сен и ехо буду све што сећа.
** ''Песма жени'', строфа 2.

* Срце има повест у сузи што лева;&lt;br /&gt;У великом болу љубав своју мету;&lt;br /&gt;'''[[Истина]] је само што душа проснева;'''&lt;br /&gt;'''[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.'''
** ''Песма жени'', строфа 3.

* А ти не постојиш нит си постојала;&lt;br /&gt;Рођена у мојој тишини и тами,&lt;br /&gt;На сунцу мог срца ти си само сјала:&lt;br /&gt;'''Јер све што љубимо створили смо сами.'''
** ''Песма жени'', строфа 5.

=== ''[[s:Царски сонети|Царски сонети]]'' (1930) ===
[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|280п|Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.]]
[[Датотека:Трг у Краљеву.jpg|мини|280п|Само буктињама збори се кроз тмине.]]

* Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.
** ''[[s:Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]'', строфа 1.

* Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br /&gt;Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br /&gt;Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br /&gt;И зоре да зраче на путима снова.
** ''[[s:Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.

* Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br /&gt;У болу и слави да будемо први:&lt;br /&gt;Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br /&gt;Мученик и херој, кап сузе и крви.
** ''Ave Serbia'', строфа 4.

* Пресити се земља од крвавог вала,&lt;br /&gt;Али вам победа не осветли лице;&lt;br /&gt;'''Јер ловор не ниче с буњишта и кала,'''&lt;br /&gt;'''Он је за [[јунак|хероје]], а не за убице!'''
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]'', строфа 5.

* Наши ће им ветри пепео разнети,&lt;br /&gt;Спраћемо са стене погане им стопе:&lt;br /&gt;Заболи смо копље на великој мети,&lt;br /&gt;Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]'', строфа 1.

* Знаће да је само она земља светла&lt;br /&gt;Где никад још није пала суза срама;&lt;br /&gt;Где су деца на мач име оца метла&lt;br /&gt;Што живи у химни и у молитвама.
** ''Херцеговина'', строфа 4.

* '''Јер је [[отаџбина]] само оно куда'''&lt;br /&gt;'''Наш зној падне где је крв очева пала;'''&lt;br /&gt;И плод благословен рађа само груда&lt;br /&gt;Где су мач зарђан деца ископала.
** ''[[s:Химна победника|Химна победника]]'', строфа 4.

* '''Само буктињама збори се кроз тмине;'''&lt;br /&gt;У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br /&gt;Преко палих иду пути величине;&lt;br /&gt;'''[[Слава]], то је страшно сунце мученика.'''
** ''Химна победника'', строфа 5.

* Наша душа има боју наше стене,&lt;br /&gt;И наша крв тече куд и наше реке.
** ''[[s:Брегалница|Брегалница]]'', строфа 6.

=== ''[[s:Плаве легенде|Плаве легенде]]'' (1930) ===

* Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух.
** ''[[s:Плаве легенде/Прича о јаком|Прича о јаком]]''

* Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом. Јер она не зна за правду него за силу.
** ''Прича о јаком''

* […] '''ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Сунце|Сунце]]''

* А кад му је она пружила руку, хладну као лед, невидљиво и први пут је тада клонула мишица која је покорила Исток. Идући затим кроз сјај, клицање и плесак, прошли су заједно, руку под руку, Победилац и Издајица.
** ''[[s:Плаве легенде/Рука|Рука]]''

* И он ће умрети само од те једне помисли: '''зашто нас лажу не само они који нас мрзе него и они које ми љубимо.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Отров|Отров]]''

* Преко реке која је делила ове две земље разговараху два човека:&lt;br /&gt;— Ми живимо у мраку а обожавамо Сунце које неће да нас огреје. Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију. Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо друга.
** ''[[s:Плаве легенде/Песма о Богу|Песма о Богу]]''

* А нису знали да су ова два човека били велики као два божанства: јер су били једини који су у свом неспокојству назрели долазак новог Бога.
** ''Песма о Богу''

=== ''[[w:Градови и химере|Градови и химере]]'' (1930) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Градови и химере]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Куинджи - Море. Крым..jpg|мини|Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и [[Бог]] једна истина срца.]]
[[Датотека:Vinzenz Katzler, The Takovo Uprising, 1862, Historical Museum of Serbia.jpg|мини|У [[Срби|Срба]] је одиста само [[светосавље]] спасло православље: идеја о цркви је била нераздвојна од идеје о држави.]]
[[Датотека:Girl with a Bible (Faith of Our Fathers).jpg|мини|[[Жена|Жене]] су велики чувари [[Вера|вере]], јер су сентименталне, јер имају [[Срце|срца]] и [[Машта|маште]], и то је једна страна њихове величине.]]
[[Датотека:František Dvořák - Mother with a Child.jpg|мини|Ми [[Религија|религију]] примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од [[Црква|цркве]] или друштва.]]
[[Датотека:Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|мини|Величина једног народа није у његовој историји, него у његовој [[легенда|легенди]].]]
[[Датотека:Siemiradzki-Za przykładem bogów.jpg|мини|Дубоки људи никад нису разликовали [[љубав]] од религије.]]
[[Датотека:Politicians in the smoking room of the House of Commons; Wellcome V0011375.jpg|мини|На [[власт]] долазе људи једном механиком [[демократија|изборних система]] која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без [[морал]]а, без побожности.]]
[[Датотека:Down with the eagle (2).jpeg|мини|Где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.]]
[[Датотека:The Triumph Of Christianity Over Paganism. (Detail).jpg|мини|Истина [[Исус|Христова]] је била неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.]]

* '''Рђави људи не умеју да се смеју; а од смеха лице постане човечанскије и лепше јер постане светлије.'''

* Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом.

* Људи који се више не чуде, и ни у што не загледају по сто пута, то су несрећници који никад нису стварно ни видели ништа на овом свету.

* Има људи, који су у свом животу видели свега неколико залазака сунца, а још мање има људи који су видели свитање и оргије сунчевог изласка.

* Обожавају [[природа|природу]] само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу.

* '''Немогуће се уопште одрећи [[отаџбина|отаџбине]] и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе.'''

* Онај који мрзи Француску, није само лош по интелекту и некултуран човек, и простак, него је и лош и по срцу, неправедан и злочест неваљалац.

* '''Без велике маште нема велике љубави.''' Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада.

* [[Жена]] без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа.

* Ја мислим и да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред [[пустиња|пустиње]], јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном.

* Треба ли мору да захвалим што никад нисам био [[скептицизам|скептик]]? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. Зато га неће ни убити разум јер га он није ни саздао; а '''мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско.''' Вера, то је чиста сентименталност; јер не постоји идеја о Богу него осећај о Богу, и машта о Богу. '''Жене су стога велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине.'''

* '''Ми религију примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од цркве или друштва.''' Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

* Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока [[пријатељство|пријатељства]].

* Српски су свештеници били вође народа и војсковође у устанцима. '''У Срба је одиста само [[светосавље]] спасло [[православље]]: идеја о [[црква|цркви]] је била нераздвојна од идеје о [[држава|држави]].'''

* Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу [[шума|шуме]] и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине.

* Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих [[самоћа]].

* Бог убитава [[пустиња|пустињу]] и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље.

* [[Буда]] и [[Исус|Христос]] су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати.

* Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку.

* '''Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди.''' Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. '''Историја без легенде је убога, и кад је највећа.''' Због овог је српски народ виши данас од свију суседних народа: јер је сва његова историја у народним песмама претворена у митове, реке и планине пуне вила, хероји, као [[Милош Обилић|Милош]] и [[Марко Краљевић|Марко]], дигнути до ванчовечанског, а краљеви, цареви и кнежеви претворени у светитеље.

* '''Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.'''

* '''Има жена које не носе свој чар у линијама лица, него у изразу лица;  ни у боји очију, него у погледу; ни у црти уста, него у осмеху; ни у говору, него у музици гласа; ни у формама тела, него у покретима.'''

* А у Делфима је [[:en:w:Phryne|Фрина]], сва гола, била представљена као Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да '''дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.'''

* Наше народне песме сам радије слушао по димљивим херцеговачким кућама гуслара, у тескобним крчмама поред пута или пред црквом после летургије, сав срећан што спадам још међу оне који су доживели да чују гуслара, што временом ишчезавају као што су нестали и њихови претходници који су на исти начин носили путних пет столећа [[Хомер]]ове стихове док нису били забележени и сређени у два велика епоса.

* '''[[Православље]] је било и остало вера невина и чиста, весела и полупаганска, пуна благородног јелинског духа за радост на земљи и мир међу људима, без својих инквизиција и Торквемада, вартоломејских ноћи и енглеских прогона.'''

* '''Код Срба [[светосавље]] значи идеју која уједињује веру, државу и нацију.'''

* Само глупаци су једини људи који своје погрешке не увиђају; јер када би глупаци увиђали своју [[глупост]], и они би већ тиме постали атинским филозофима…

* [[демократија|Демокрација]] више можда него и један други систем — као и данас, и као увек, била је у рукама једне духовне олигархије. Међутим, у нашем данашњем добу, '''на власт долазе људи једном механиком изборних система која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без морала, без побожности.''' Али у граду мудраца, владали су одиста мудраци.

* Земља је остарела; и људи, верујући у хиљаде [[истина]], не верују више ни у једну.

* Истина Христова је била, дакле, неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.

* Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузе. Запитах га одакле је. „Из Забуња, у руској Пољској… или у пољској Русији…” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега… Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за [[Косово]] и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља, који су ипак на свету учинили више добра него зла. Али сам се и питао: '''где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.'''

* Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише власеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. '''Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио.''' У средњем веку је српство и хришћанство било, дакле, исти појам. Као документ за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

=== ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Благо цара Радована]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|десно|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|десно|мини|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|десно|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|десно|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Страх, то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је [[отаџбина]] збир свих других љубави и осећања.

* '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[Фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

* Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

* Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.'''

* Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* […] '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* Љубав на свету одржавају само жене и песници.

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.'''

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.'''

* Жена је најбољи спасилац од чамотиње.

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.

* Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?

* […] не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. '''Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* Издајства, [[Револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала.

* [[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама.

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

* '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру.

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику отаџбину, и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти. 

* Жеђ за влашћу је снажнија него него жеђ за водом.

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* […] цела историја то је смена једне тираније за другом: борба између јаких за њихов рачун.

=== ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942) ===
* Никад се Хрвати нису могли да навикну на идеју да су они у Европи један мали народић, једва историјски.

* Хрвати никад нису имали својих народних песама. '''Срби су народ гусларски, а Хрвати народ тамбурашки; и док су Срби изграђивали своје [[Српске народне епске песме|славне епосе]], Хрвати су изграђивали поскочице.'''

* [[sr:w:Илиризам|Илирци]] су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити) да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију.

* Кад је Србија 1804. под [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], а затим под [[Милош Обреновић|Милошем]], дизала велике устанке за ослобођење Балкана, и кад су стварали прву хришћанску државу у нехришћанском и варварском царству на европском Истоку, ни један Хрват није, као Словен или Хришћанин, дошао као добровољац да помогне тај Устанак. У Србији су се јављали осим Црногораца, још и Херцеговци, који су дали једног славног војводу; и Маћедонци, који су дали две војводе; и Босанци, који су дали великог песника [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]], Тиртеја овог Устанка; и Бокељи; и Војвођани; који су давали веште официре и учене саветнике; чак и Грци. који су се солидарисали са својом ''Хетеријом'', и дали Србији једног свог хероја, Ригу од Фере. Само ни једног Хрвата ни од спомена! — Није дошао онамо Хрват добровољац ни кад, је Србија доцније војевала 1875. са Турском, ни 1885. са Бугарском, ни 1914. са Аустро-Угарском! Напротив, најкрволочнији на Дрини и Церу, на фронту, а нарочито по српским селима, били су Хрвати…

* [[Југословенство|Југославизам]] је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.

* '''Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.'''

* Српски народ, а то је не само Србија, него и цело Уједињено Српство, место да се 1918. формирало у једну огромну и етнички хомогену групу, и следствено у једну велику државу, примило је на себе дужност да пристане на границе Југославије које су само на мору имале дужину од ништа мање него 1.000 километара од Сушака до Улциња; а на суху, двоструко толико, од Ђевђелије до Крањске! За одбрану онолике обале, требала би једна прескупа ратна морнарица какве од великих сила, а какву ми никад нисмо могли ни замислити са нашим малим буџетом. За одбрану сувоземне онако бескрајне границе, требала је тако исто војска једне велике силе, са оружањем, које је изискивало огромне трошкове, и за набавку и за уздржавање!

* Уопште, ни о каквим заједничким херојствима нису Хрвати дали да се говори широм целе њихове земље. Они су окретали чак на смешно српску ратничку историју, славу српске војске, која је била слављена као херојска и од свих непријатеља, а не само од пријатеља. Не признавајући да је ишта Србија допринела ослобођењу њихове земље, један хрватски министар, др Крајач, повикао је једном цинично у Скупштини, и то кратко након уједињења: „Реците нам колико кошта та крв коју сте пролили за Хрватску, да вам је платимо…”

* '''Никакав њихов производ, ни природни ни индустријски, није био Србији неопходан, пошто је Српска Земља имала све исте природне производе и сама у изобиљу; а индустријске је могла јевтиније набавити из Мађарске и Италије.''' Међутим, Хрватска своју индустрију није могла продати ни у Италији, ни у Мађарској, пошто су обе индустријски богатије; а могла их је продати само српским аграрне.

=== ''[[s:Лирика|Лирика]]'' (1943) ===
* Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br /&gt;Али те стигне дух који те слути;&lt;br /&gt;Небо и земља не могу те чути,&lt;br /&gt;А у нама је твој глас од постања.
** ''[[s:Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]'', строфа 1.

* Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br /&gt;Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br /&gt;И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br /&gt;Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.
** ''[[s:Лирика/Богу|Богу]]'', строфа 1.

* А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br /&gt;Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br /&gt;'''Јер свака Истина духа знаде за границе,'''&lt;br /&gt;'''Једино наша Слутња стоји безгранична.'''
** ''Богу'', строфа 4.

* Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br /&gt;У грумен глине ужежене, &lt;br /&gt;'''Тад неће више бити међе'''&lt;br /&gt;'''Између тебе и измеђ мене.'''
** ''[[s:Лирика/Повратак|Повратак]]'', строфа 1.

== Цитати о Јовану Дучићу ==
[[Датотека:Slobodan Jovanović, by Uroš Predić (1931).jpg|мини|У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу. ~ [[Слободан Јовановић]]]]
[[Датотека:Matija Bećković, reading Serbian war newspapers from exile (Corfu, 1916).jpg|мини|Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити. ~ [[Матија Бећковић]]]]

* Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих. 
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:„Пјесме” Јована Дучића|„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901)

* Погледајте Дучићеву поезију, погледајте му прозу, и узмите да читате гдегод хоћете. Ништа разасуто, откинуто, пуштено, неодговорно, случајно — ни у садржини ни у форми. У данашње време, кад је дошло на ред да се, и дрско и бесмислено, прескачу све границе, негује сваки апсурд — гудалом слика и четкицом свира — у ово време кад је истина и одвише јака за душе, данас, нарочито, Дучићево је дело сведочанство дисциплинованог рада.
** [[Исидора Секулић]], [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36/1929/k002?fullscreen#page/123/mode/1up ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића''] (1929)

* Југословенско исељеништво треба да је поносно, што се у његовој средини налази највећи живи југословенски песник и један од најистакнутијих југословенских интелектуалаца. Јован Дучић је живи сведок наше велике националне културне вредности. Он иде у ред великих духовних својина, које је наш народ дао кроз векове. Син поносне Херцеговине, која данас, као и увек у нашим легендарним епохама, даје највећег отпора туђину и тиранину, он представља највише што је дао наш народни геније.
** Из чланка ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1941-08-20 ''Американском Србобрану, 20. августа 1941.'']

* Српски народ ће увек носити у свом срцу успомену на бесмртног песника, Јована Дучића. Вечито ће се сећати имена човека у коме су се у данашња тешка времена најбоље били изразили: поштење, образ, јунаштво, чојство, патње због народа, бол за изгубљеном Отаџбином и борба за њезино ослобођење.
** [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

* Дучић је сав живот провео у иностранству, али је мислим ипак био присутан у Србији. Срећан што је из Требиња које је имало, не једанпут, пресудну улогу у српској историји, Дучић је једнаким очима гледао на све српске земље, стављајући изнад свих Србију и изнад свега национално јединство (''Отаџбина није тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа''). Његово гледање на нашу судбину, не у једном тренутку и у једном крају, него свуд и кроз сву историју, било је у њега колико одређено толико непроменљиво.
** [[Милан Кашанин]], ''Судбине и људи''  (1968), стр. 226.

* Ваше дело је постало својина једног народа. Вашим именом се заклињу покољења. Али, кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би младићи и девојке тих далеких нараштаја хтијући да изразе оно што је најлепше у њима од бола и љубави, проговорили језиком ваше поезије, нашли исте, ваше, речи и усклике. То је судбина великих песника.
** [[Иво Андрић]], у посвети његових ''Приповедака''

* Његова песма ''[[s:Врбас|Врбас]]'', испевана поводом покоља Срба у Босни, биће забележена у свакој антологији нашег патриотског песништва, исто онако као [[Јован Јовановић Змај|Змајева]] ''Вила'', [[Ђура Јакшић|Јакшићево]] ''[[s:Падајте, браћо!|Падајте браћо]]'', [[Војислав Илић|Војислављево]] ''[[s:На Вардару|На Вардару]]'', [[Милан Ракић|Ракићево]] ''[[s:На Гази-Местану|На Газиместану]]''… '''У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу.'''
** [[Слободан Јовановић]] о песми ''Врбас''

* Последње речи Јована Дучића биле су ''Верујем у Бога и Српство''. Написао их је већ изнемоћалом руком у недоба, када је и у Бога и у Српство могао веровати једино Јован Дучић. У невреме, кад су се и Бог и Српство и Дучић нашли међу инкриминисаним појмовима његовога језика, кад су их, као цара Радована, ''спомињали још само људи који су полудели.'' […] Али, гле чуда! Јован Дучић се по трећи пут сахрањује и по други пут рађа, и то друго рођење указује се као истинитије, важније и славније од оног првог у Хрупјелима. […] Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. '''Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити.'''
** [[Матија Бећковић]], „Јован Дучић је и задужбинар”, у: Радослав Милошевић, ''Земаљско и небеско Јована Дучића'', Требиње: Удружење књижевника Српске: Подружница за Херцеговину, стр. 310–314.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Дучић}} 
{{Викизворник|Јован Дучић}}

* [https://balasevic.in.rs/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – Песме, Цитати, Књиге, Биографија, Занимљивости'']

*[https://wannabemagazine.com/najlepsi-citati-jovan-ducic-1-deo/ ''Најлепши цитати: Јован Дучић (1. део)'']

* [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/citati/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – цитати'']

{{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1874.]]
[[Категорија:Умрли 1943.]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Југословенски књижевници]]
[[Категорија:Југословенски песници]]
[[Категорија:Српске дипломате]]
[[Категорија:Југословенске дипломате]]
[[Категорија:Херцеговци]]</text>
      <sha1>t4d3jnz3dm8fv8896kdmx6ss0cbsgcc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68488</id>
      <parentid>68487</parentid>
      <timestamp>2026-09-30T13:36:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>68488</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="96022" sha1="57t1k0fbkbcsipbpale7n1tjih2c78e" xml:space="preserve">[[Датотека:ducic.jpg|мини|Верујем у Бога и у Српство.]]
'''[[w:Јован Дучић|Јован Дучић]]''' (15. фебруар 1874 — 7. април 1943) је био [[Срби|српски]] и [[Југословенство|југословенски]] [[песник]]-дипломата и академик.

: '''Види још:'''
:: '''''[[Благо цара Радована]]''''' (1932)
:: '''''[[Градови и химере]]''''' (1940)

== Цитати ==
[[Датотека:Serbs from Herzegovina awaiting in ambush.jpg|мини|Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.]]
[[Датотека:Flag-map of Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'']]
[[Датотека:Flag of Serbia and Croatia.svg|мини|…нисмо Срби и [[Хрвати]] него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки''…]]
[[Датотека:Nemanjica drzava na kraju XIII vijekaa 2.svg|мини|Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.]]
[[Датотека:Serbian Emperor Stefan Dušan, cropped.jpg|мини|За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!]]
[[Датотека:Jasenovac 2.jpg|мини|Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.]]

* Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.
** ''[[s:Самохрана мајка|Самохрана мајка]]'' (1886), строфа 5.

* О, слава ти, дивна слого,&lt;br /&gt;Узајмности, једнакости!&lt;br /&gt;Смрт сујети и раздору,&lt;br /&gt;Смрт небратској нехајности!&lt;br /&gt;Слава теби, добри брате,&lt;br /&gt;Сад је братско срце твоје…&lt;br /&gt;Тако само, тако треба,&lt;br /&gt;То је братски; — српски то је!!
** ''[[s:Сељеницима|Сељеницима]]'' (1890), строфа 5.

* Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. '''Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.'''&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. '''Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.'''
** ''[[s:Београђани, отаџбина је у опасности!|Београђани, отаџбина је у опасности!]]'' (1908)

* Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије.
** ''[[s:Два Рибникара|Два Рибникара]]'' (1924)

* Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* '''Ова Југославија родила се у кациги Србије.''' Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Од бивших [[Хајдук|хајдучких]] бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* Било је мудраца и песника, чије су речи и данас путокази, и који су веровали да ми нисмо Срби и Хрвати него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки'' како су то увек називали свој језик умни Дубровчани.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* [[Србија]] је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* '''Носи, српска реко, крв наших синова''',&lt;br /&gt;'''јер крваве реке свуд су наше међе''';&lt;br /&gt;'''Мачеви убица сви су истог кова''' —&lt;br /&gt;'''Сад носи унуке куд носаше пређе'''.
** ''[[s:Врбас|Врбас]]'' (1941), строфа 1.

* Наше су победе и заставе наше&lt;br /&gt;Твој велики завет гордости и беса —&lt;br /&gt;Једине у теби што се огледаше,&lt;br /&gt;И једине овде дигле до небеса.
** ''Врбас'' (1941), строфа 3.

* Носи мора крви да их не покраду,&lt;br /&gt;Носи реко српска, крв невиних жртви:&lt;br /&gt;'''Радосне победе хероји нам даду''',&lt;br /&gt;'''Али страшну правду извојују мртви'''.
** ''Врбас'' (1941), строфа 5.

* [[Слободан Јовановић]] и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу.
** ''[[s:Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]]'' (1942)

* Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,&lt;br /&gt;На пољима родним, бранећи их часно&lt;br /&gt;Китио си цвећем сваког освајача,&lt;br /&gt;Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
**  ''[[s:Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]'' (1943), строфа 1.

* Покажи ми редом Витезе твог рода,&lt;br /&gt;Што балчаком с руку сломише ти ланце,&lt;br /&gt;'''Где је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] твојега народа,'''&lt;br /&gt;'''Покажи ми твоје термопилске кланце.'''
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 3.

* Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 6. 

* '''Чувај се, мој роде, својих странпутица,'''&lt;br /&gt;'''Јер пут неизвестан увек је пут вражији'''&lt;br /&gt;Не бој се јастреба него кукавица,&lt;br /&gt;Не бој се лажова него њине лажи.
** ''[[s:Вечној Србији|Вечној Србији]]'' (1943), строфа 1.
 
* Бог нека те спасе твојих спасилаца,&lt;br /&gt;На свакоме углу има их по један.&lt;br /&gt;'''Презри мудрост глупих и глупост мудраца!'''&lt;br /&gt;'''Нож твог издајника биће увек жедан.'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 2.

* Носи, роде славни, тај мач без корица —&lt;br /&gt;Знамен крстоносца и Божјег војника!
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 7.

* Знај само из крви хероја се рађа&lt;br /&gt;Звезда путовођа за далеке путе…&lt;br /&gt;'''Ветром неба иде мученичка лађа''',&lt;br /&gt;'''Сузе су невиних до неба дигнуте…'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 9.

* За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!
** ''[[s:На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]]'' (1943), строфа 1.

* '''За твоју Славу, светли Царе,'''&lt;br /&gt;'''Царе над трима морима!'''&lt;br /&gt;Зли жреци данас причест кваре;&lt;br /&gt;Губа је у свим торима…&lt;br /&gt;Над твојим царством мрак се шири,&lt;br /&gt;Ветрови црни дувају:&lt;br /&gt;Сад нашу савест бране жбири,&lt;br /&gt;Лупежи благо чувају.
** ''На царев Аранђеловдан'' (1943), строфа 3.

* '''Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].'''
** Последње речи, [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

=== ''[[s:Песме сунца|Песме сунца]]'' (1929) ===
[[Датотека:Karl Wilhelm Diefenbach - Asking the stars.jpg|мини|Бледа, као чежња, непозната жена,&lt;br /&gt;С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме.&lt;br /&gt;Тешка је, бескрајна, вечна туга њена&lt;br /&gt;На домаку ноћи, тишине и таме.]]
[[Датотека:Elisabeth Sonrel - Jeune fille en jaune.jpg|мини|Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.]]
[[Датотека:British Museum, Fujifilm - 51796618007.jpg|мини|Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.]]

* Опет једно вече… И мени се чини&lt;br /&gt;Да негде далеко, преко трију мора,&lt;br /&gt;При заласку сунца у првој тишини,&lt;br /&gt;У блиставој сенци смарагдових гора —&lt;br /&gt;'''Бледа, као чежња, непозната жена''',&lt;br /&gt;'''С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме'''.&lt;br /&gt;'''Тешка је, бескрајна, вечна туга њена'''&lt;br /&gt;'''На домаку ноћи, тишине и таме'''.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]'', строфа 2.

* И ја, коме не зна имена ни лица,&lt;br /&gt;Све сам њене мисли испунио саде.&lt;br /&gt;Верност се заклиње с тих бледих усница.&lt;br /&gt;'''Као смрт су верне љубави без наде'''!&lt;br /&gt;Вај, не реците ми никад: није тако,&lt;br /&gt;Ни да моје срце све то лаже себи,&lt;br /&gt;'''Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô''',&lt;br /&gt;'''И никад се више утешио не би'''’.
** ''Залазак сунца'', строфа 4.

* Не постоји Живот другде нег’ у Смрти.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]'', строфа 5.

* Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]'', строфа 1.

* Мирна као мрамор, хладна као сена,&lt;br /&gt;Ти се бледо тихо девојче што снева.&lt;br /&gt;Пусти песма других нека буде жена,&lt;br /&gt;Која по нечистим улицама пева.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]'', строфа 1.

* Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.
** ''Поезија'', строфа 2.

* Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]'', строфа 1.

* Како мало треба да се буде сретан,&lt;br /&gt;И сто пута мање да се вечно пати.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]'', строфа 2.

* С истока краљи, обучени&lt;br /&gt;У тешко злато, стоје плачни;&lt;br /&gt;И жреци сунца, наспрам сени&lt;br /&gt;Просјачки вапе у час мрачни.
** ''[[s:Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]'', строфа 4.

* Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br /&gt;Где сја ватра — ко зна — грешна или света.&lt;br /&gt;Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br /&gt;Ти љубиш невино као цвет што цвета.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]'', строфа 1.

* Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br /&gt;Символ већи него бол људски што грца;&lt;br /&gt;И ти си божанству ближа него мени:&lt;br /&gt;Више закон света, него закон срца.
** ''Символ'', строфа 3.

* Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br /&gt;А моја остаде сва окрвављена.&lt;br /&gt;'''Откуд си и ко си, нико знати неће:'''&lt;br /&gt;'''Љубав или мржња, судба или жена.'''
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]'', строфа 3.

=== ''[[s:Песме љубави и смрти|Песме љубави и смрти]]'' (1929) ===
[[Датотека:Le poeme de lAme-17-Louis Janmot-MBA Lyon-IMG 0500.jpg|мини|Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.]]
[[Датотека:Il Bacio, by Francesco Hayez.jpg|мини|[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.]]

* Невидљивом сунцу пружам жудне руке,&lt;br /&gt;И отварам срце неком кога није;&lt;br /&gt;Душа ми је пуна мрачне хармоније,&lt;br /&gt;Којој никад нисам саслушао звуке.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Химера|Химера]]'', строфа 1.

* Од истине сам страшнији и већи:&lt;br /&gt;Нити ме што вређа и нити што боли.&lt;br /&gt;Моја жудна душа неизмерно воли;&lt;br /&gt;И сваки мој корак, то је корак срећи.
** ''Химера'', строфа 2.

* Моје тамно срце, то је део свега —&lt;br /&gt;Са звездама трепти, хуји с ветровима;&lt;br /&gt;И онда кад стоји безгласно међ свима,&lt;br /&gt;Један громки ехо ћути у дну њега.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Срце|Срце]]'', строфа 1.

* '''И кад очарано куцне срце неко,'''&lt;br /&gt;'''То је моје срце што се опет чује…'''
** ''Срце'', строфа 5.

* Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]'', строфа 1.

* И ја кључар чудне лепоте, да с тајном&lt;br /&gt;'''Срећом видим јасно да је ова жена'''&lt;br /&gt;'''Од истога светлог ткива начињена'''&lt;br /&gt;'''Од кога и болни мој сан о бескрајном.'''
** ''Жена'', строфа 5.

* Рече ми мој Творац у велико јутро:&lt;br /&gt;Човече, дигни се и јави у плоти.&lt;br /&gt;И у свој таштој и пустој наготи,&lt;br /&gt;Иди кобном стазом коју будеш утро.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Завет|Завет]]'', строфа 1.

* Бићеш силник свему кад и жртва свачем;&lt;br /&gt;Живеће у теби исти час, — знај чуда —&lt;br /&gt;Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,&lt;br /&gt;Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
** ''Завет'', строфа 2.

* А ја ипак не знам за радост и срећу;&lt;br /&gt;Ја се бојим твоје подмукле Лепоте,&lt;br /&gt;Да освету једном не затражи већу&lt;br /&gt;За свирепа права што јој други оте.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Лепота|Лепота]]'', строфа 1.

* И тако бескрајна, и силна, и кобна,&lt;br /&gt;Течеш мојом крвљу. Жена или машта?&lt;br /&gt;Али твога даха препуно је свашта,&lt;br /&gt;Свугде си присутна, свему истодобна.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Моја љубав|Моја љубав]]'', строфа 2.

* На твом тамном мору лепоте и коби,&lt;br /&gt;Цело моје биће то је трепет сене;&lt;br /&gt;О љубљена жено, силнија од мене —&lt;br /&gt;Ти струјиш кроз моје вене у све доби.
** ''Моја љубав'', строфа 4.

* Љубав је без сутра вечнија од свега:&lt;br /&gt;Јер и после смрти још је увек иста.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]'', строфа 2.

* Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна&lt;br /&gt;Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;&lt;br /&gt;Само си лепота колико си тајна;&lt;br /&gt;И само истина колико си жудња.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]'', строфа 1.

* Остај недостижна, нема и далека —&lt;br /&gt;'''Јер је сан о срећи виши него срећа.'''&lt;br /&gt;Буди бесповратна као младост; нека&lt;br /&gt;Твоја сен и ехо буду све што сећа.
** ''Песма жени'', строфа 2.

* Срце има повест у сузи што лева;&lt;br /&gt;У великом болу љубав своју мету;&lt;br /&gt;'''[[Истина]] је само што душа проснева;'''&lt;br /&gt;'''[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.'''
** ''Песма жени'', строфа 3.

* А ти не постојиш нит си постојала;&lt;br /&gt;Рођена у мојој тишини и тами,&lt;br /&gt;На сунцу мог срца ти си само сјала:&lt;br /&gt;'''Јер све што љубимо створили смо сами.'''
** ''Песма жени'', строфа 5.

=== ''[[s:Царски сонети|Царски сонети]]'' (1930) ===
[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|280п|Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.]]
[[Датотека:Трг у Краљеву.jpg|мини|280п|Само буктињама збори се кроз тмине.]]

* Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.
** ''[[s:Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]'', строфа 1.

* Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br /&gt;Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br /&gt;Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br /&gt;И зоре да зраче на путима снова.
** ''[[s:Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.

* Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br /&gt;У болу и слави да будемо први:&lt;br /&gt;Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br /&gt;Мученик и херој, кап сузе и крви.
** ''Ave Serbia'', строфа 4.

* Пресити се земља од крвавог вала,&lt;br /&gt;Али вам победа не осветли лице;&lt;br /&gt;'''Јер ловор не ниче с буњишта и кала,'''&lt;br /&gt;'''Он је за [[јунак|хероје]], а не за убице!'''
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]'', строфа 5.

* Наши ће им ветри пепео разнети,&lt;br /&gt;Спраћемо са стене погане им стопе:&lt;br /&gt;Заболи смо копље на великој мети,&lt;br /&gt;Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]'', строфа 1.

* Знаће да је само она земља светла&lt;br /&gt;Где никад још није пала суза срама;&lt;br /&gt;Где су деца на мач име оца метла&lt;br /&gt;Што живи у химни и у молитвама.
** ''Херцеговина'', строфа 4.

* '''Јер је [[отаџбина]] само оно куда'''&lt;br /&gt;'''Наш зној падне где је крв очева пала;'''&lt;br /&gt;И плод благословен рађа само груда&lt;br /&gt;Где су мач зарђан деца ископала.
** ''[[s:Химна победника|Химна победника]]'', строфа 4.

* '''Само буктињама збори се кроз тмине;'''&lt;br /&gt;У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br /&gt;Преко палих иду пути величине;&lt;br /&gt;'''[[Слава]], то је страшно сунце мученика.'''
** ''Химна победника'', строфа 5.

* Наша душа има боју наше стене,&lt;br /&gt;И наша крв тече куд и наше реке.
** ''[[s:Брегалница|Брегалница]]'', строфа 6.

=== ''[[s:Плаве легенде|Плаве легенде]]'' (1930) ===

* Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух.
** ''[[s:Плаве легенде/Прича о јаком|Прича о јаком]]''

* Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом. Јер она не зна за правду него за силу.
** ''Прича о јаком''

* […] '''ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Сунце|Сунце]]''

* А кад му је она пружила руку, хладну као лед, невидљиво и први пут је тада клонула мишица која је покорила Исток. Идући затим кроз сјај, клицање и плесак, прошли су заједно, руку под руку, Победилац и Издајица.
** ''[[s:Плаве легенде/Рука|Рука]]''

* И он ће умрети само од те једне помисли: '''зашто нас лажу не само они који нас мрзе него и они које ми љубимо.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Отров|Отров]]''

* Преко реке која је делила ове две земље разговараху два човека:&lt;br /&gt;— Ми живимо у мраку а обожавамо Сунце које неће да нас огреје. Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију. Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо друга.
** ''[[s:Плаве легенде/Песма о Богу|Песма о Богу]]''

* А нису знали да су ова два човека били велики као два божанства: јер су били једини који су у свом неспокојству назрели долазак новог Бога.
** ''Песма о Богу''

=== ''[[w:Градови и химере|Градови и химере]]'' (1930) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Градови и химере]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Куинджи - Море. Крым..jpg|мини|Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и [[Бог]] једна истина срца.]]
[[Датотека:Vinzenz Katzler, The Takovo Uprising, 1862, Historical Museum of Serbia.jpg|мини|У [[Срби|Срба]] је одиста само [[светосавље]] спасло православље: идеја о цркви је била нераздвојна од идеје о држави.]]
[[Датотека:Girl with a Bible (Faith of Our Fathers).jpg|мини|[[Жена|Жене]] су велики чувари [[Вера|вере]], јер су сентименталне, јер имају [[Срце|срца]] и [[Машта|маште]], и то је једна страна њихове величине.]]
[[Датотека:František Dvořák - Mother with a Child.jpg|мини|Ми [[Религија|религију]] примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од [[Црква|цркве]] или друштва.]]
[[Датотека:Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|мини|Величина једног народа није у његовој историји, него у његовој [[легенда|легенди]].]]
[[Датотека:Siemiradzki-Za przykładem bogów.jpg|мини|Дубоки људи никад нису разликовали [[љубав]] од религије.]]
[[Датотека:Politicians in the smoking room of the House of Commons; Wellcome V0011375.jpg|мини|На [[власт]] долазе људи једном механиком [[демократија|изборних система]] која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без [[морал]]а, без побожности.]]
[[Датотека:Down with the eagle (2).jpeg|мини|Где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.]]
[[Датотека:The Triumph Of Christianity Over Paganism. (Detail).jpg|мини|Истина [[Исус|Христова]] је била неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.]]

* '''Рђави људи не умеју да се смеју; а од смеха лице постане човечанскије и лепше јер постане светлије.'''

* Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом.

* Људи који се више не чуде, и ни у што не загледају по сто пута, то су несрећници који никад нису стварно ни видели ништа на овом свету.

* Има људи, који су у свом животу видели свега неколико залазака сунца, а још мање има људи који су видели свитање и оргије сунчевог изласка.

* Обожавају [[природа|природу]] само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу.

* '''Немогуће се уопште одрећи [[отаџбина|отаџбине]] и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе.'''

* Онај који мрзи Француску, није само лош по интелекту и некултуран човек, и простак, него је и лош и по срцу, неправедан и злочест неваљалац.

* '''Без велике маште нема велике љубави.''' Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада.

* [[Жена]] без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа.

* Ја мислим и да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред [[пустиња|пустиње]], јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном.

* Треба ли мору да захвалим што никад нисам био [[скептицизам|скептик]]? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. Зато га неће ни убити разум јер га он није ни саздао; а '''мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско.''' Вера, то је чиста сентименталност; јер не постоји идеја о Богу него осећај о Богу, и машта о Богу. '''Жене су стога велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине.'''

* '''Ми религију примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од цркве или друштва.''' Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

* Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока [[пријатељство|пријатељства]].

* Српски су свештеници били вође народа и војсковође у устанцима. '''У Срба је одиста само [[светосавље]] спасло [[православље]]: идеја о [[црква|цркви]] је била нераздвојна од идеје о [[држава|држави]].'''

* Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу [[шума|шуме]] и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине.

* Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих [[самоћа]].

* Бог убитава [[пустиња|пустињу]] и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље.

* [[Буда]] и [[Исус|Христос]] су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати.

* Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку.

* '''Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди.''' Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. '''Историја без легенде је убога, и кад је највећа.''' Због овог је српски народ виши данас од свију суседних народа: јер је сва његова историја у народним песмама претворена у митове, реке и планине пуне вила, хероји, као [[Милош Обилић|Милош]] и [[Марко Краљевић|Марко]], дигнути до ванчовечанског, а краљеви, цареви и кнежеви претворени у светитеље.

* '''Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.'''

* '''Има жена које не носе свој чар у линијама лица, него у изразу лица;  ни у боји очију, него у погледу; ни у црти уста, него у осмеху; ни у говору, него у музици гласа; ни у формама тела, него у покретима.'''

* А у Делфима је [[:en:w:Phryne|Фрина]], сва гола, била представљена као Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да '''дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.'''

* Наше народне песме сам радије слушао по димљивим херцеговачким кућама гуслара, у тескобним крчмама поред пута или пред црквом после летургије, сав срећан што спадам још међу оне који су доживели да чују гуслара, што временом ишчезавају као што су нестали и њихови претходници који су на исти начин носили путних пет столећа [[Хомер]]ове стихове док нису били забележени и сређени у два велика епоса.

* '''[[Православље]] је било и остало вера невина и чиста, весела и полупаганска, пуна благородног јелинског духа за радост на земљи и мир међу људима, без својих инквизиција и Торквемада, вартоломејских ноћи и енглеских прогона.'''

* '''Код Срба [[светосавље]] значи идеју која уједињује веру, државу и нацију.'''

* Само глупаци су једини људи који своје погрешке не увиђају; јер када би глупаци увиђали своју [[глупост]], и они би већ тиме постали атинским филозофима…

* [[демократија|Демокрација]] више можда него и један други систем — као и данас, и као увек, била је у рукама једне духовне олигархије. Међутим, у нашем данашњем добу, '''на власт долазе људи једном механиком изборних система која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без морала, без побожности.''' Али у граду мудраца, владали су одиста мудраци.

* Земља је остарела; и људи, верујући у хиљаде [[истина]], не верују више ни у једну.

* Истина Христова је била, дакле, неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.

* Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузе. Запитах га одакле је. „Из Забуња, у руској Пољској… или у пољској Русији…” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега… Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за [[Косово]] и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља, који су ипак на свету учинили више добра него зла. Али сам се и питао: '''где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.'''

* Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише власеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. '''Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио.''' У средњем веку је српство и хришћанство било, дакле, исти појам. Као документ за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

=== ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Благо цара Радована]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|десно|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|десно|мини|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|десно|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|десно|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Страх, то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је [[отаџбина]] збир свих других љубави и осећања.

* '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[Фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

* Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

* Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.'''

* Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* […] '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* Љубав на свету одржавају само жене и песници.

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.'''

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.'''

* Жена је најбољи спасилац од чамотиње.

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.

* Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?

* […] не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. '''Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* Издајства, [[Револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала.

* [[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама.

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

* '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру.

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику отаџбину, и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти. 

* Жеђ за влашћу је снажнија него него жеђ за водом.

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* […] цела историја то је смена једне тираније за другом: борба између јаких за њихов рачун.

=== ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942) ===
* Никад се Хрвати нису могли да навикну на идеју да су они у Европи један мали народић, једва историјски.

* Хрвати никад нису имали својих народних песама. '''Срби су народ гусларски, а Хрвати народ тамбурашки; и док су Срби изграђивали своје [[Српске народне епске песме|славне епосе]], Хрвати су изграђивали поскочице.'''

* [[sr:w:Илиризам|Илирци]] су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити) да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију.

* Кад је Србија 1804. под [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], а затим под [[Милош Обреновић|Милошем]], дизала велике устанке за ослобођење Балкана, и кад су стварали прву хришћанску државу у нехришћанском и варварском царству на европском Истоку, ни један Хрват није, као Словен или Хришћанин, дошао као добровољац да помогне тај Устанак. У Србији су се јављали осим Црногораца, још и Херцеговци, који су дали једног славног војводу; и Маћедонци, који су дали две војводе; и Босанци, који су дали великог песника [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]], Тиртеја овог Устанка; и Бокељи; и Војвођани; који су давали веште официре и учене саветнике; чак и Грци. који су се солидарисали са својом ''Хетеријом'', и дали Србији једног свог хероја, Ригу од Фере. Само ни једног Хрвата ни од спомена! — Није дошао онамо Хрват добровољац ни кад, је Србија доцније војевала 1875. са Турском, ни 1885. са Бугарском, ни 1914. са Аустро-Угарском! Напротив, најкрволочнији на Дрини и Церу, на фронту, а нарочито по српским селима, били су Хрвати…

* [[Југословенство|Југославизам]] је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.

* '''Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.'''

* Српски народ, а то је не само Србија, него и цело Уједињено Српство, место да се 1918. формирало у једну огромну и етнички хомогену групу, и следствено у једну велику државу, примило је на себе дужност да пристане на границе Југославије које су само на мору имале дужину од ништа мање него 1.000 километара од Сушака до Улциња; а на суху, двоструко толико, од Ђевђелије до Крањске! За одбрану онолике обале, требала би једна прескупа ратна морнарица какве од великих сила, а какву ми никад нисмо могли ни замислити са нашим малим буџетом. За одбрану сувоземне онако бескрајне границе, требала је тако исто војска једне велике силе, са оружањем, које је изискивало огромне трошкове, и за набавку и за уздржавање!

* Уопште, ни о каквим заједничким херојствима нису Хрвати дали да се говори широм целе њихове земље. Они су окретали чак на смешно српску ратничку историју, славу српске војске, која је била слављена као херојска и од свих непријатеља, а не само од пријатеља. Не признавајући да је ишта Србија допринела ослобођењу њихове земље, један хрватски министар, др Крајач, повикао је једном цинично у Скупштини, и то кратко након уједињења: „Реците нам колико кошта та крв коју сте пролили за Хрватску, да вам је платимо…”

* '''Никакав њихов производ, ни природни ни индустријски, није био Србији неопходан, пошто је Српска Земља имала све исте природне производе и сама у изобиљу; а индустријске је могла јевтиније набавити из Мађарске и Италије.''' Међутим, Хрватска своју индустрију није могла продати ни у Италији, ни у Мађарској, пошто су обе индустријски богатије; а могла их је продати само српским аграрне.

=== ''[[s:Лирика|Лирика]]'' (1943) ===
* Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br /&gt;Али те стигне дух који те слути;&lt;br /&gt;Небо и земља не могу те чути,&lt;br /&gt;А у нама је твој глас од постања.
** ''[[s:Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]'', строфа 1.

* Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br /&gt;Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br /&gt;И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br /&gt;Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.
** ''[[s:Лирика/Богу|Богу]]'', строфа 1.

* А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br /&gt;Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br /&gt;'''Јер свака Истина духа знаде за границе,'''&lt;br /&gt;'''Једино наша Слутња стоји безгранична.'''
** ''Богу'', строфа 4.

* Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br /&gt;У грумен глине ужежене, &lt;br /&gt;'''Тад неће више бити међе'''&lt;br /&gt;'''Између тебе и измеђ мене.'''
** ''[[s:Лирика/Повратак|Повратак]]'', строфа 1.

== Цитати о Јовану Дучићу ==
[[Датотека:Slobodan Jovanović, by Uroš Predić (1931).jpg|мини|У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу. ~ [[Слободан Јовановић]]]]
[[Датотека:Matija Bećković, reading Serbian war newspapers from exile (Corfu, 1916).jpg|мини|Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити. ~ [[Матија Бећковић]]]]

* Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих. 
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:„Пјесме” Јована Дучића|„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901)

* Погледајте Дучићеву поезију, погледајте му прозу, и узмите да читате гдегод хоћете. Ништа разасуто, откинуто, пуштено, неодговорно, случајно — ни у садржини ни у форми. У данашње време, кад је дошло на ред да се, и дрско и бесмислено, прескачу све границе, негује сваки апсурд — гудалом слика и четкицом свира — у ово време кад је истина и одвише јака за душе, данас, нарочито, Дучићево је дело сведочанство дисциплинованог рада.
** [[Исидора Секулић]], [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36/1929/k002?fullscreen#page/123/mode/1up ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића''] (1929)

* Југословенско исељеништво треба да је поносно, што се у његовој средини налази највећи живи југословенски песник и један од најистакнутијих југословенских интелектуалаца. Јован Дучић је живи сведок наше велике националне културне вредности. Он иде у ред великих духовних својина, које је наш народ дао кроз векове. Син поносне Херцеговине, која данас, као и увек у нашим легендарним епохама, даје највећег отпора туђину и тиранину, он представља највише што је дао наш народни геније.
** Из чланка ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1941-08-20 ''Американском Србобрану, 20. августа 1941.'']

* Српски народ ће увек носити у свом срцу успомену на бесмртног песника, Јована Дучића. Вечито ће се сећати имена човека у коме су се у данашња тешка времена најбоље били изразили: поштење, образ, јунаштво, чојство, патње због народа, бол за изгубљеном Отаџбином и борба за њезино ослобођење.
** [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

* Дучић је сав живот провео у иностранству, али је мислим ипак био присутан у Србији. Срећан што је из Требиња које је имало, не једанпут, пресудну улогу у српској историји, Дучић је једнаким очима гледао на све српске земље, стављајући изнад свих Србију и изнад свега национално јединство (''Отаџбина није тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа''). Његово гледање на нашу судбину, не у једном тренутку и у једном крају, него свуд и кроз сву историју, било је у њега колико одређено толико непроменљиво.
** [[Милан Кашанин]], ''Судбине и људи''  (1968), стр. 226.

* Ваше дело је постало својина једног народа. Вашим именом се заклињу покољења. Али, кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би младићи и девојке тих далеких нараштаја хтијући да изразе оно што је најлепше у њима од бола и љубави, проговорили језиком ваше поезије, нашли исте, ваше, речи и усклике. То је судбина великих песника.
** [[Иво Андрић]], у посвети његових ''Приповедака''

* Његова песма ''[[s:Врбас|Врбас]]'', испевана поводом покоља Срба у Босни, биће забележена у свакој антологији нашег патриотског песништва, исто онако као [[Јован Јовановић Змај|Змајева]] ''Вила'', [[Ђура Јакшић|Јакшићево]] ''[[s:Падајте, браћо!|Падајте браћо]]'', [[Војислав Илић|Војислављево]] ''[[s:На Вардару|На Вардару]]'', [[Милан Ракић|Ракићево]] ''[[s:На Гази-Местану|На Газиместану]]''… '''У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу.'''
** [[Слободан Јовановић]] о песми ''Врбас''

* Последње речи Јована Дучића биле су ''Верујем у Бога и Српство''. Написао их је већ изнемоћалом руком у недоба, када је и у Бога и у Српство могао веровати једино Јован Дучић. У невреме, кад су се и Бог и Српство и Дучић нашли међу инкриминисаним појмовима његовога језика, кад су их, као цара Радована, ''спомињали још само људи који су полудели.'' […] Али, гле чуда! Јован Дучић се по трећи пут сахрањује и по други пут рађа, и то друго рођење указује се као истинитије, важније и славније од оног првог у Хрупјелима. […] Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. '''Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити.'''
** [[Матија Бећковић]], „Јован Дучић је и задужбинар”, у: Радослав Милошевић, ''Земаљско и небеско Јована Дучића'', Требиње: Удружење књижевника Српске: Подружница за Херцеговину, стр. 310–314.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Дучић}} 
{{Викизворник|Јован Дучић}}

* [https://balasevic.in.rs/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – Песме, Цитати, Књиге, Биографија, Занимљивости'']

*[https://wannabemagazine.com/najlepsi-citati-jovan-ducic-1-deo/ ''Најлепши цитати: Јован Дучић (1. део)'']

* [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/citati/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – цитати'']

{{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1874.]]
[[Категорија:Умрли 1943.]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Југословенски књижевници]]
[[Категорија:Југословенски песници]]
[[Категорија:Српске дипломате]]
[[Категорија:Југословенске дипломате]]
[[Категорија:Херцеговци]]</text>
      <sha1>57t1k0fbkbcsipbpale7n1tjih2c78e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Александар Вучић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>9560</id>
    <revision>
      <id>68491</id>
      <parentid>68112</parentid>
      <timestamp>2026-09-30T15:12:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-52786-75</username>
        <id>6679</id>
      </contributor>
      <origin>68491</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="43276" sha1="mq4h7mu8ztp1qnldorewdfogapevbxk" xml:space="preserve">[[Датотека:2025 Aleksandar Vučić (cropped).jpg|мини|Вучић (2025)]]

'''[[w:Александар Вучић|Александар Вучић]]''' (Београд, 5. март 1970) [[Срби|српски]] је [[w:политичар|политичар]], од 2008. до 2012. заменик и од 2012. председник [[w:Српска напредна странка|Српске напредне странке]], од 2014. до 2017. председник [[w:Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]] и од маја 2017. до 26. септембра 2026. [[w:Председник Републике Србије|председник]] [[Србија|Србије]].

== Цитати ==
{{цитат|Па ви бомбардујте, убијте једног Србина, ми ћемо стотину муслимана. Па да видимо сме ли међународна заједница или било ко други да удари на српске положаје, може ли се тако понашати са српским народом.|Скупштина Србије, 20. јул 1995.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Врло сам поносан што сам први на листи од 19 српских политичара којима је савет ЕУ забранио улазак у земље петнаесторице.|Вечерње новости, 14. децембар 1998.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|И каже потпредседник југословенске владе, и каже у интервјуу за CNN - па, ми, Срби, ћемо да кажемо: нису Американци криви за Хирошиму и Нагасаки - не, него су криви Мохиканци и Индијанци! Знате, то је нешто невероватно, да је неко у стању да то изговори. За такву страхоту неко је, у име Србије и у име Југославије, покушао да оправда један од најстравичнијих злочина. И све време нешто: плиз, плиз... - то 'плиз' може [[Даница Драшковић|Даници Драшковић]] чешће да упућује, а не треба да упућује у име Србије и српског народа.|1999.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да сам на њиховом месту ја бих се одмах убио.|о одласку опозиције у Берлин, 1999.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Видите да данас многи са подсмехом кажу где су вам данас [[w:Велика Србија|Карлобаг и Карловац и Огулин и Вировитица]]. То нам ова несрпска фукара, ови мученици и јадници, што онима који су ову земљу бомбардовали скуте љубе и руке им љубе. Они хоће да кажу, где сте ви данас радикали у тим српским местима? Као да никад Срби нису држали ни [[w:Карловац|Карловац]], као да неколико километара од [[w:Карлобаг|Карлобага]] и [[w:Вировитица|Вировитице]] нисмо били, као да и данас нема преко 20% Срба у [[w:Огулин|Огулину]]. Као да то нису српска места. Хоће и нас српске радикале да убеде да то није српско, да смо ми говорили глупости, да ми нисмо знали шта је наше. А ми ни тада, ко и данас, нећемо ништа што је туђе, хоћемо само оно што је наше српско, а то јесу и тај Карлобаг и Карловац и Огулин и Вировитица и све те српске земље. И нека се ти Срби стиде, рођењем само Срби, који са подсмехом говоре о тим српским местима, о тим српским територијама.|2000.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|[[Адолф Хитлер|Хитлер]] је Мона Лиза у односу на [[Млађан Динкић|Динкића]].|2004.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ја сам једног од чланова Отпора скривао кући, пружао му сарму, пасуљ и све друго... А мишеви који би да линчују и туку нек дођу и стану пред мене!|2005.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да сам ја урадио то што је урадила [[Наташа Кандић]], био бих на свакој насловној страни са вешалима изнад главе. Како бисте се ви осећали да вас ја оптужим да сте моје трогодишње дете премлатили мотком, а да је права истина да сте ви у том тренутку били рецимо на годишњем одмору?|2005.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|[[Богољуб Карић]] је лопов. Када би он дошао на власт, нико не би остао жив. Сачувај Боже.|2005.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Погледајте мало с каквим лажовима и преварантима се суочавамо, погледајте с каквим покварењацима имамо посла – од свих друштвено-политичких радника, ЦеСИД-а, разних аналитичара за тањир купуса и пасуља и осталих превараната: кажу да је две трећине гласало за демократске странке. А за ДОС-овске или лоповске странке гласало је једва 50 посто.|24. јануар 2007.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Млађан Динкић је највећи пљачкаш у историји Србије.|9. мај 2007.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Мрак најгушћи пред свитање, зора се ближи, слобода је све ближа Србији, а ви генерала Младића нећете ухватити.|23. мај 2007.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Борис Тадић је показао све слабости једног малог човека. Колико ниско може патуљак да се спусти не би ли се неком додворио. [...] Поредити злочине српске и хрватске стране, то је као да у фудбалу поредите Барселону и Челик из Зенице.|26. јун 2007.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Својом снагом и одважношћу на почетку [[Процес (роман)|кафкијанског процеса]] у Хагу све нас је постидео. Уверен сам да је његова борба, у ствари, борба за Србију и њену будућност.|поводом Шешељеве књиге ''Растурање Хашког трибунала'', 2008.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Наравно, волим да читам, па зашто не бих и њега [Војислава Шешеља] читао. Читаћу и књигу о себи, како рекоше: 'Српски Минхаузен Александар Вучић' или тако нешто.|17. новембар 2008.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|О Богољубу знам само да има огромну енергију.|2010.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|[[Војислав Шешељ|Шешељ]] је обичан лажов и [[Томислав Николић]] се није виђао ни са ким из тужилаштва, али то је урадио такође по налогу демократске странке. Не знам шта бих друго рекао. Једна у низу безбројних лажи, као и обично. Што би рекао Тома Николић: ’Познавали смо тог човека.’|Б92, 2010.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да слушам да ми Ивица Дачић говори с ким ћу да идем у коалицију? Говори ми онај који ме је три месеца „масно“ лагао обећањима, потписима и конференцијама за новинаре. И он боље зна него ја с ким ћемо да идемо у коалицију? Па, како је то могуће? Ми кад кажемо „нећемо“, онда нећемо. За разлику од њега који кад каже „хоћемо“ значи нећемо, а кад каже „нећемо“ значи хоћемо. Научио сам - просто, човек је природни лажов. А таквих је код њих колико хоћете. Између осталог, и у томе се разликујемо.|3. фебруар 2011.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Увек сте били лопови. Преваранти, бандо црвена.|председнику СПС-а и министру полиције Ивици Дачићу, на манифестацији &quot;Хомољски мотиви&quot; у Кучеву, 30. август 2011.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ја Тому Николића јако волим. И подржаћу сваку одлуку странке, па и о коалицији са СПС-ом. Али, ни сам Бог не може да ме натера да будем део извршне власти коју ће подржавати СПС.|5. децембар 2011.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Тома Николић је најталентованији човек за политику на овом нашем поднебљу, гледао сам како он то ради и учио [...], а гледао сам и моје политичке противнике [...]. Наше присталице траже да &quot;сечемо&quot; свуда - на РТС-у, по питању Косова, у сваком министарству, у свакој фирми. Живот није &quot;сеча&quot; већ промишљање. У животу у одређеним тренуцима морате да будете врло одлучни, али пре него што пресечете - десет пута треба да размислите. Када сам био млад, бројао сам до два. Сада бројим до десет.|30. октобар 2012.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Политичка мржња у Србији мора да се заустави. У духу Божића, опраштам онима који су Српској напредној странци чинили најгоре.|6. јануар 2013.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Приче о диктатури у Србији део су ширег политичког плана различитих лобија, политичара и тајкуна, да лажно представе Србију лошијом земљом него што јесте. За диктатуру су оптуживани и [[Маргарет Тачер]], [[Шарл де Гол]] и [[Хелмут Кол]] - зато што је без референдума укинуо немачку марку и увео земљу у еврозону, а данас су му Немци због тога захвални.|29. септембар 2013.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Наша држава је све време лагала наш народ, купујући лажне јахте и лажне виле, а при томе је стање наших јавних финансија јадно. Минус у државној каси је 1,4 милијарде евра. Да бисте знали колико је то много - 10 посто [годишњих издвајања] за пензије је 300 милиона евра, а 10 посто плата у јавном сектору је 200 милиона. Нама, дакле, треба двеста плус триста, па пута три.|15. април 2014.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|У друштвеном развоју Срба су тако безнадежно помешани цар Лазар и Карл Маркс, нација, вера и класа, и то све на митолошко-епском нивоу, и из позиције вечне жртве... Шта је толико лоше ако неко покуша да им каже да постоје и Вебер, и Лутер, и вера у себе и у рад (на себи и за себе), и то као сасвим оствариве могућности?|2. март 2015.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Срамота је што Срби вређају [[Новак Ђоковић|Ђоковића]] по навијачкој основи. У реду је да мени вичете „Вучићу, педеру“, али да то вичете Ђоковићу, то је безобразлук најгоре врсте.|3. март 2015.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да ли је лепше на власти или у опозицији? Када бих вам рекао оно што искрено мислим, рекли бисте да сам лицемер. Зато ћу да прећутим.|18. април 2015.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Крајем 2001. или почеком 2002. године седели смо у Скупштини Србије [[Зоран Ђинђић]], [[Чедомир Јовановић]] и ја. Ђинђић је са великим огорчењем причао о улози Енглеза и Холанђана око Косова, о стравичним притисцима, Хашком трибуналу и свему другом. Разумео је тада шта је реално, нешто што ја тада нисам најбоље разумео. Важно је да останемо на европском путу.&lt;ref name=&quot;b922017&quot;&gt;{{cite web|title=Vučić: Da li će biti i parlamentarnih izbora? 50/50|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&amp;mm=10&amp;dd=30&amp;nav_category=11&amp;nav_id=1320010|website=б92|accessdate=31. 10. 2017}}&lt;/ref&gt;|О Зорану Ђинђићу, Б92, 2017.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Склонићу се сам, они ме неће победити у наредних 20 година. Планирам да време на власти скратим за десет пута, али ћу изабрати наследника који ће такође наставити да их побеђује, тако да им се у политичком смислу не пише добро, али се пише добро Србији.|24. јул 2017.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да је из мог пиштоља у мојој кући, из пиштоља за који није постојала дозвола, неко убијен, да ли мислите да би ми грађани Србије дали да будем председник и да се бавим било чиме? Обесили би ме на Теразијама.|24. јул 2017.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Једини сам председник који је сам скинуо сопствене слике у Председништву Србије.|25. август 2017.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Шта бисте радили када крену да нападају Србе. Да палимо џамије као 2008. због неодговорне политике наших власти. Да не би можда ови наши јунаци који су умрљани пеном од пива или капућина ишли своје животе да жртвују?|12. септембар 2017.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|На Балкану су се многе светске силе играле са судбинама држава. Данас им није до игре, пошто је мечка закуцала и на њихова врата? Како ћете то да преведете, појма немам.|2. октобар 2017.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Не постоји ниједан разлог да [[Каталонија]] добије своју државу... Ако је могућност за Каталонију нула, онда је за [[w:Косово|Косово]] била -3. Не бих да говорим о томе док траје криза због наших шпанских пријатеља.
|[[w:Referendum o nezavisnosti Katalonije 2017.|O проглашењу независности Каталоније]] и Косову, Б92, 2017&lt;ref name=&quot;b922017&quot;/&gt;
}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Напади на Србе на Косову и Метохији стални, али и да их је мање него у периоду од 2001. до 2008. године. Србија је својом политиком успела да не дозволи да се на Косову и Метохији понови мартовски погром над Србима из 2004. године. Успели смо да заштитимо светиње, од Дечана до Бањске и Соколице на северу Косова.|2. август 2018.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Председник Југославије [[Слободан Милошевић]] био је велики српски лидер, али жеље Србије у то време нису биле реалне. Србија није схватала да није сама у свету и да се без света не може, и због тога је платила цену. Пре око 30 година стотина хиљада људи, а Милошевић је тада био довољно велики да их окупи, дочекало је крај његовог говора. Певао је наш народ, са вером и убеђењем, занесени и поносни, „Ко то лаже, ко то каже Србија је мала“. Србију је после тога дочекало три рата, Срби си гинули у Книну, Сарајеву и Приштини, а данас се у Книну вијори „шаховница“, у Сарајеву број Срба преполовљен, а у Приштини живи тек неколико Срба.|9. септембар 2018.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Људи данас продају емоције, а не чињенице. Чак ако питате мој народ да ли су задовољни они ће рећи да нису задовољни и да су сиромашни, иако све економске чињенице кажу другачије.|22. јануар 2019.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Имаћемо путеве као у [[Швајцарска|Швајцарској]].|7. мај 2019.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ми имамо још много година да радимо да бисмо достигли животни стандард Хрвата. Морате да сагледате све. [[Хрватска]] и даље има већи БДП него ми, више производа. И да оставимо по страни туризам и све друго. И без туризма ми не бисмо лако стигли Хрватску. Али их пристижемо. И ја очекујем да ми можемо, уколико будемо вредно и марљиво радили, уколико будемо добро радили у наредних петнаест година да можемо да стигнемо Хрватску.|1. август 2019.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Србија не може да призна независност Косова, ако не дође до компромисног решења.|6. септембар 2019, после састанка са америчким сенаторима Роном Џонсоном и Крисом Марфијем}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Што се Срба и Србије тиче, мало тога имамо шта да 'перемо', нисмо ми анђели, ни свеци. Да ли је било наших људи који су вршили злочине? Јесте. Нисмо анђели и свеци - у односу на њих [Хрвате], и анђели и свеци. Нисмо ми правили Јасеновац него они, и немој они некога да враћају у прошлост.|24. септембар 2019.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|У кратком сусрету са председником [[Доналд Трамп|Трампом]] подсетио сам га да су људи у Србији ти који га, после Пољака, подржавају највише у целој Европи.|25. септембар 2019.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Боље бити Годзила него Бамби.|20. октобар 2019.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Војници сада имају више пари чизама и униформи, а некада нису имали скоро ништа. Српски војник је као Рамбо.|26. новембар 2019.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Што је више медија и разноврсности, као и другачијих ставова и приступа, то је боље за демократију у Србији, али и земљу у целини. Увек сам био за то да се ТВ N1 види свуда јер се тако још боље види колико радимо и колико смо успешнији од оних које та телевизија подржава.|1. фебруар 2020.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Пре 30 дана упутио сам позив свима у Србији да се јаве ако пронађу иједан ар земље у Војводини, станове у Београду, пекаре, ресторане који припадају мом брату. Нико се није јавио. Неће их ни наћи, јер не постоје. О другима нећу да говорим.|28. новембар 2020.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Храм Светог Саве 100 година нисмо могли да направимо, па смо га сад направили. Нисмо га ми сад завршили, него смо га сада направили, важно је да људи то знају.|10. март 2023.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Са поносом саопштавам да сам ја био човек који је донео одлуку да се гради „Београд на води“, да се руше противправне уџерице, у којима су неки правили екстрапрофит за себе – и у којима су желели да наставе да праве екстрапрофит а да то буде ругло Београда. Ја сам тај који је донео… Дакле, ја – негативно рођен, криминалац, отац криминалцa, брат криминалца, зликовац и злочинац, фашиста, радикалски ћосави непоменик, доказ да је човек настао од мајмуна али да мајмун никада није постао човек – ја сам тај, а комплетни идиоти су они који ме нису послушали, јер је требало да све то сруше усред бела дана и да мене позову да управљам тим багерима.|24. април 2023.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Добићете изборе. Нећете изборе? Па, шта хоћете? Хоћете да говорите да ћете да ме обесите, да патријарха силујете? Kолико таквих „генијалних“ идеја имате? Имате ли нешто нормално да сте пожелели за Србију.|19. мај 2023.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Први напад на Србе, на северу Косова и Метохије, Србија неће седети скрштених руку. Хоћете ли да протерујете Србе? Нећете их протерати.|Митинг у Београду, 26. мај 2023.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Милан Радоичић је улагао новац у своју кућу на КиМ, није износио паре из Србије.|11. октобар 2023.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Је л‘ стварно мислите да је могуће да ја будем председник, а да председник Владе буде неко од ових који су земљу уништили? Могуће је да они буду председници Владе. Победе ли на изборима, ја ћу им дати мандат. Али ја више нећу да будем председник, јер ја више ништа не могу да урадим за грађане Србије после тога. И хоћу да људи у Србији то знају. Ја да глумим председника да бих имао ташну, машну, секретарицу и да би мени било лепо, а да народу буде лоше – ја то нећу себи да радим. И не желим да будем председник.|12. новембар 2023.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Размислите само, размислите само да се склоним са листе колико би људи за вас гласало. Само то размислите!|Митинг у центру “Шумице”, 3. март 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ја да сам на њиховом месту – ја бих убио Александра Вучића. Искрено вам кажем. Рекао сам им то неколико пута, то им је најпаметније да ураде.|6. април 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ја предлажем, пошто су мене, ни кривог ни дужног назвали „Паризер“ због 18 производа, сутра да [[Милош Вучевић|Милоша]] и [[Томислав Момировић|Тому]] назову „Персил“ или „Јухор паштета“. Све што помислите – воће, јабуке које су биле скупе, рецимо, идемо на веома ниске цене. Навешћу вам један пример. Јухор паштета, која је добра паштета, која кошта рецимо 55 динара, 54,9 најниже што је била на акцијским ценама је 40, сада ће ићи на 37 динара.|28. август 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Успели смо у великој трагедији, по ко зна који пут, да покажемо и срце и душу нашег народа. Не само Нови Сад, цела Србија је стала и занемела!|1. новембар 2024, после урушавања надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду у којој је страдало 14 особа}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Иако мислите да сам Асад – па да ћу да бежим негде – НИСАМ! Жив сам, цео живот живим овде у Србији, захвалалан својој Србији, остаћу овде, овде ми је место, где ћу и да завршим. Борићу се за Србију и служићу само мом, српском народу и свим другим грађанима Србије, никада странцима, никада онима који хоће да поразе, унизе и униште Србију.|10. децембар 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Је л’ ви стварно мислите да се ја секирам због „Вучићу педеру“ или због звиждука или због не знам чега? Не могу да објасним колико ме то баш брига. Ево да вам будем сасвим поштен. Огуглао сам сасвим, баш ме брига.|21. децембар 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Сад моје питање за Вас. Вечерас се обратио министар саобраћаја Кореје. Јужне Кореје. Сто осамдесет људи су данас изгубили. Можете да мислите да су птице криве за сто осамдесет не дај Боже мртвих у Србији? Приликом слетања авиона. Или да смо имали случај Џерман Вингс где је сто педесет осам људи у време [[Ангела Меркел|Ангеле Меркел]] страдало и где јесте немачка држава делимично крива зато што је сертификат за пилота добио човек који није прошао безбедносне провере и да су били упозорени на то. Ми не бисмо имали демонстрације, већ бисмо имали 45 годину, као што и ових дана покушавају да организују...|29. децембар 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Па ја знам годину дана да прође да ме убију, да ме стрпају у затвор, било шта, мој дух нико не може да сломи. Осим да сам мртав. А и опет би се причало после годину дана како је земља изгледала и шта је урађено и како су ови који су дошли неспособни. Ја срећан и код Светог Петра.|29. децембар 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Кад је неко слободан човек -- то је проблем свих са мном. Сувише сам слободан. Дао сам себи за право да будем слободан човек. Још две године сам само председник републике. Никад више нећу моћи да будем председник републике. Дао сам себи за право да будем слободан човек.|31. децембар 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|За све сам крив. Убио сам и Кенедија. Нисам се додуше тад, нисам био у плану. Нису се моји родитељи познавали. Али све сам то ја урадио.|2. јануар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ви што сте организовали у Србији покушај обојене револуције, уништићу вас у целом свету! Мој уџбеник о томе како сам победио обојену револуцију продаваће се у целом свету и биће најчитанији бестселер, продаваће се у Кини и целом свету. Сад вас знам до сржи, знам какви сте преваранти, знам вас кад лажете, знам кад говорите да помажете земљи и кад сваки долар и евро улажете у рушење те земље! Србију више никада нећете срушити! Помоћи ћу и другима да се бране од вас! Знаћу да вам узвратим на сваком месту у свету.|15. фебруар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ако су наше снаге дејствовале из звучног топа на било који начин, пошто су све што су показали јасно да се није десило, и тужно показују сви европски и светски стручњаци, али ако се то десило – ја више нисам председник. Не треба ми никакав имунитет.|19. март 2025, о оптужбама да је коришћен звучни топ на протесту у Београд у 15. марта 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ако су наше снаге дејствовале из звучног топа на било који начин, пошто су све што су показали јасно да се није десило, и тужно показују сви европски и светски стручњаци, али ако се то десило – ја више нисам председник. Не треба ми никакав имунитет.|19. март 2025, о оптужбама да је коришћен звучни топ на протесту у Београд у 15. марта 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да смо те вечери схватили, да чемо да им пружамо отпор свуда и на сваком месту. Свуда и на сваком месту! И да им никада нећемо дати да нам отму Србију! И зато им вечерас поручујем, јер су дошли сада код мене. Коначно сам, како они кажу, постао надлежан. Нема више ваших захтева, не занимају ме ваши захтеви, завршили смо са вашим захтевима! Готова је прича! Сад слушам народ! Слушам народ који није бахат, који није осион, који није арогантан. Народ који хоће будућност. Народ који хоће да ради. Народ, који неће да неће да му нерад и незнање воде државу.|Митинг “Не дамо Србију” у Нишу, 17. мај 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Полиција је пустила вечерас 12 минута да их туку, пиротехничким средствима, моткама и каменицама. Тек тада је полиција одговорила. Па да питам ову банду из Европске уније, онда кажете мирни демонстранти? Мирни демонстранти који су сви били са фантомкама и шлемовима? И у томе су им помагали овај европски олоши који су дошли да руше нашу земљу. Идите рушите своје земље, немојте да рушите Србију.|5. септембар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Нисам ирационалан. Не измишљам ствари да бих пронашао кривце за оно што се дешава у Србији. Никада нисам рекао да је све организовано споља. Али, добро се финансира из иностранства, јер ти људи немају довољно новца да то сами плате. На пример: ти студенти који су блокирали универзитете ипак морају да једу три пута дневно.|28. септембар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|И данас не верујем у то (да је била саботажа на надстрешници у Новом Саду). Не искључујем могућност. Тек пре неколико дана смо добили снимке са надстрешнице и видели нека позната лица за која нисмо знали да су ту били. Видимо како [[Миша Бачулов]] неколико сати пре пада надстрешнице туда унезверено шета. Не кажем да је нешто урадио, али зашто то нико није знао?|5. октобар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|А шта је у суботу, има нека утакмица или шта...?|о обележавању годишњице пада надстрешнице у Новом Саду, 30. октобар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Више ни [[Драган Шолак|Шолака]] нећу да називам криминалцем, до правоснажне пресуде. Све ћу „цвеће цвета“, да не бих угрозио интересе Србије. Убудуће ћу мање тим послом да се бавим – него ће мед и млеко да теку, цвеће цвета...|6. новембар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Једном их је ноћило девет (у „Ћациленду“). Таква је киша била те ноћи, толико је хладно било да сам негде око пола два ноћу, нисам могао да издржим, па сам ишао три пута да видим је ли су покривени, пропушта ли им шаторско крило... Можете ли да мислите кроз какве су све муке прошли?|12. новембар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|То што ћемо да лажемо народ да се затвара Рафинерија због ремонта – ја у томе да учествујем нећу. Ви лажите народ да нам је потребан ремонт који су имали у марту или априлу ове године – или прошле, свеједно.|16. новембар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|И сад ви то не желите да поверујете мени, јер ваљда сам ја криминалац са њима и не желите да ми поверујете, зато што морате да подилазите блокадерском наративу. Да увлачите политику у нешто где политике нема или где има поштене политике, где имате некога ко поштено хоће да се бори за безбедност људи у овој земљи, јер немате други начин да се додворите некоме на Твитеру. Ја немам проблем са тим. Слушао сам ја у овој земљи да сам убио Оливера Ивановића, да сам убио Цвијана. Слушао сам у овој земљи, ћутали сте и правили сте блесави за Јовањицу. Ћутали сте у овој земљи за не знам шта. Па ја имам око себе бог зна колико људи, који знају сваки мој корак. И за све то сам морао да трпим. И морам да трпим и вечерас пола сата да објашњавам о томе зашто је потребно да донесемо законе, иако је свакоме јасно зашто је потребно да донесемо законе, јер не можемо да отпустимо никога. Никог живог не можемо да отпустимо, јер кад га отпустимо, врати нам га суд после 15 дана на посао. И шта год да је урадио, врати га после 15 дана на посао. И сваки пут знате да говорим истину. И баш вас брига за истину, баш вас брига за чињенице, једино је важно “Хајде да подилазим наративу блокадера и да причам о којекаквим глупостима, неистинама и свему другом”. Океј, ја сам погрешио. Ево рекао сам. Оног секунда када се будете, то најнормалније новинарско питање Вам траје 32 минута. Хоћете да објасним гледаоцима зашто то радите? Зато што хоћете да ме вежете, не за оно што су планови шта ће држава да ради, него да ме вежете за нешто што нема везе са државом, ни са политиком, већ има везе са малим деловима система против којих се боримо и са којима се обрачунавамо. Ал’ Ви нећете њих да вежете, него хоћете мене да вежете у то. И сво [''-{sic}-''] време то радите на најпокваренији могући начин. И немам никакав проблем да Вам одговорим на свако питање.|На РТС-у емисија “Четвртком у 9”, 21. мај 2026.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Зауставио сам возове у Србији? Први пут чујем за тако нешто. Једино ако неко није крао оне бакарне жице или тако нешто. А шта би из Новог Сада,… им било тешко доћи у колима, пошто ти брзи возови иду до Новог Сада и Суботице, а не негде друго.|Његово “објашњење” зашто су били на студентском протесту 23. маја отказани возови, 24. мај 2026.}}

== Референце ==
{{рефлист}}

{{Википедија|Александар Вучић}}

{{DEFAULTSORT:Вучић, Александар}}
[[Категорија:Рођени 1970.]]
[[Категорија:Српски политичари]]
[[Категорија:Српски правници]]
[[Категорија:Председници Србије]]</text>
      <sha1>mq4h7mu8ztp1qnldorewdfogapevbxk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68492</id>
      <parentid>68491</parentid>
      <timestamp>2026-09-30T15:24:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-52786-75</username>
        <id>6679</id>
      </contributor>
      <origin>68492</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="43276" sha1="2mkq2w6tc5ff6jdknwfn0tqba7q7abl" xml:space="preserve">[[Датотека:2025 Aleksandar Vučić (cropped).jpg|мини|Вучић (2025)]]

'''[[w:Александар Вучић|Александар Вучић]]''' (Београд, 5. март 1970) [[Срби|српски]] је [[w:политичар|политичар]], од 2008. до 2012. заменик и од 2012. председник [[w:Српска напредна странка|Српске напредне странке]], од 2014. до 2017. председник [[w:Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]] и од маја 2017. до 27. септембра 2026. [[w:Председник Републике Србије|председник]] [[Србија|Србије]].

== Цитати ==
{{цитат|Па ви бомбардујте, убијте једног Србина, ми ћемо стотину муслимана. Па да видимо сме ли међународна заједница или било ко други да удари на српске положаје, може ли се тако понашати са српским народом.|Скупштина Србије, 20. јул 1995.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Врло сам поносан што сам први на листи од 19 српских политичара којима је савет ЕУ забранио улазак у земље петнаесторице.|Вечерње новости, 14. децембар 1998.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|И каже потпредседник југословенске владе, и каже у интервјуу за CNN - па, ми, Срби, ћемо да кажемо: нису Американци криви за Хирошиму и Нагасаки - не, него су криви Мохиканци и Индијанци! Знате, то је нешто невероватно, да је неко у стању да то изговори. За такву страхоту неко је, у име Србије и у име Југославије, покушао да оправда један од најстравичнијих злочина. И све време нешто: плиз, плиз... - то 'плиз' може [[Даница Драшковић|Даници Драшковић]] чешће да упућује, а не треба да упућује у име Србије и српског народа.|1999.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да сам на њиховом месту ја бих се одмах убио.|о одласку опозиције у Берлин, 1999.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Видите да данас многи са подсмехом кажу где су вам данас [[w:Велика Србија|Карлобаг и Карловац и Огулин и Вировитица]]. То нам ова несрпска фукара, ови мученици и јадници, што онима који су ову земљу бомбардовали скуте љубе и руке им љубе. Они хоће да кажу, где сте ви данас радикали у тим српским местима? Као да никад Срби нису држали ни [[w:Карловац|Карловац]], као да неколико километара од [[w:Карлобаг|Карлобага]] и [[w:Вировитица|Вировитице]] нисмо били, као да и данас нема преко 20% Срба у [[w:Огулин|Огулину]]. Као да то нису српска места. Хоће и нас српске радикале да убеде да то није српско, да смо ми говорили глупости, да ми нисмо знали шта је наше. А ми ни тада, ко и данас, нећемо ништа што је туђе, хоћемо само оно што је наше српско, а то јесу и тај Карлобаг и Карловац и Огулин и Вировитица и све те српске земље. И нека се ти Срби стиде, рођењем само Срби, који са подсмехом говоре о тим српским местима, о тим српским територијама.|2000.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|[[Адолф Хитлер|Хитлер]] је Мона Лиза у односу на [[Млађан Динкић|Динкића]].|2004.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ја сам једног од чланова Отпора скривао кући, пружао му сарму, пасуљ и све друго... А мишеви који би да линчују и туку нек дођу и стану пред мене!|2005.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да сам ја урадио то што је урадила [[Наташа Кандић]], био бих на свакој насловној страни са вешалима изнад главе. Како бисте се ви осећали да вас ја оптужим да сте моје трогодишње дете премлатили мотком, а да је права истина да сте ви у том тренутку били рецимо на годишњем одмору?|2005.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|[[Богољуб Карић]] је лопов. Када би он дошао на власт, нико не би остао жив. Сачувај Боже.|2005.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Погледајте мало с каквим лажовима и преварантима се суочавамо, погледајте с каквим покварењацима имамо посла – од свих друштвено-политичких радника, ЦеСИД-а, разних аналитичара за тањир купуса и пасуља и осталих превараната: кажу да је две трећине гласало за демократске странке. А за ДОС-овске или лоповске странке гласало је једва 50 посто.|24. јануар 2007.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Млађан Динкић је највећи пљачкаш у историји Србије.|9. мај 2007.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Мрак најгушћи пред свитање, зора се ближи, слобода је све ближа Србији, а ви генерала Младића нећете ухватити.|23. мај 2007.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Борис Тадић је показао све слабости једног малог човека. Колико ниско може патуљак да се спусти не би ли се неком додворио. [...] Поредити злочине српске и хрватске стране, то је као да у фудбалу поредите Барселону и Челик из Зенице.|26. јун 2007.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Својом снагом и одважношћу на почетку [[Процес (роман)|кафкијанског процеса]] у Хагу све нас је постидео. Уверен сам да је његова борба, у ствари, борба за Србију и њену будућност.|поводом Шешељеве књиге ''Растурање Хашког трибунала'', 2008.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Наравно, волим да читам, па зашто не бих и њега [Војислава Шешеља] читао. Читаћу и књигу о себи, како рекоше: 'Српски Минхаузен Александар Вучић' или тако нешто.|17. новембар 2008.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|О Богољубу знам само да има огромну енергију.|2010.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|[[Војислав Шешељ|Шешељ]] је обичан лажов и [[Томислав Николић]] се није виђао ни са ким из тужилаштва, али то је урадио такође по налогу демократске странке. Не знам шта бих друго рекао. Једна у низу безбројних лажи, као и обично. Што би рекао Тома Николић: ’Познавали смо тог човека.’|Б92, 2010.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да слушам да ми Ивица Дачић говори с ким ћу да идем у коалицију? Говори ми онај који ме је три месеца „масно“ лагао обећањима, потписима и конференцијама за новинаре. И он боље зна него ја с ким ћемо да идемо у коалицију? Па, како је то могуће? Ми кад кажемо „нећемо“, онда нећемо. За разлику од њега који кад каже „хоћемо“ значи нећемо, а кад каже „нећемо“ значи хоћемо. Научио сам - просто, човек је природни лажов. А таквих је код њих колико хоћете. Између осталог, и у томе се разликујемо.|3. фебруар 2011.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Увек сте били лопови. Преваранти, бандо црвена.|председнику СПС-а и министру полиције Ивици Дачићу, на манифестацији &quot;Хомољски мотиви&quot; у Кучеву, 30. август 2011.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ја Тому Николића јако волим. И подржаћу сваку одлуку странке, па и о коалицији са СПС-ом. Али, ни сам Бог не може да ме натера да будем део извршне власти коју ће подржавати СПС.|5. децембар 2011.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Тома Николић је најталентованији човек за политику на овом нашем поднебљу, гледао сам како он то ради и учио [...], а гледао сам и моје политичке противнике [...]. Наше присталице траже да &quot;сечемо&quot; свуда - на РТС-у, по питању Косова, у сваком министарству, у свакој фирми. Живот није &quot;сеча&quot; већ промишљање. У животу у одређеним тренуцима морате да будете врло одлучни, али пре него што пресечете - десет пута треба да размислите. Када сам био млад, бројао сам до два. Сада бројим до десет.|30. октобар 2012.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Политичка мржња у Србији мора да се заустави. У духу Божића, опраштам онима који су Српској напредној странци чинили најгоре.|6. јануар 2013.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Приче о диктатури у Србији део су ширег политичког плана различитих лобија, политичара и тајкуна, да лажно представе Србију лошијом земљом него што јесте. За диктатуру су оптуживани и [[Маргарет Тачер]], [[Шарл де Гол]] и [[Хелмут Кол]] - зато што је без референдума укинуо немачку марку и увео земљу у еврозону, а данас су му Немци због тога захвални.|29. септембар 2013.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Наша држава је све време лагала наш народ, купујући лажне јахте и лажне виле, а при томе је стање наших јавних финансија јадно. Минус у државној каси је 1,4 милијарде евра. Да бисте знали колико је то много - 10 посто [годишњих издвајања] за пензије је 300 милиона евра, а 10 посто плата у јавном сектору је 200 милиона. Нама, дакле, треба двеста плус триста, па пута три.|15. април 2014.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|У друштвеном развоју Срба су тако безнадежно помешани цар Лазар и Карл Маркс, нација, вера и класа, и то све на митолошко-епском нивоу, и из позиције вечне жртве... Шта је толико лоше ако неко покуша да им каже да постоје и Вебер, и Лутер, и вера у себе и у рад (на себи и за себе), и то као сасвим оствариве могућности?|2. март 2015.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Срамота је што Срби вређају [[Новак Ђоковић|Ђоковића]] по навијачкој основи. У реду је да мени вичете „Вучићу, педеру“, али да то вичете Ђоковићу, то је безобразлук најгоре врсте.|3. март 2015.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да ли је лепше на власти или у опозицији? Када бих вам рекао оно што искрено мислим, рекли бисте да сам лицемер. Зато ћу да прећутим.|18. април 2015.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Крајем 2001. или почеком 2002. године седели смо у Скупштини Србије [[Зоран Ђинђић]], [[Чедомир Јовановић]] и ја. Ђинђић је са великим огорчењем причао о улози Енглеза и Холанђана око Косова, о стравичним притисцима, Хашком трибуналу и свему другом. Разумео је тада шта је реално, нешто што ја тада нисам најбоље разумео. Важно је да останемо на европском путу.&lt;ref name=&quot;b922017&quot;&gt;{{cite web|title=Vučić: Da li će biti i parlamentarnih izbora? 50/50|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&amp;mm=10&amp;dd=30&amp;nav_category=11&amp;nav_id=1320010|website=б92|accessdate=31. 10. 2017}}&lt;/ref&gt;|О Зорану Ђинђићу, Б92, 2017.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Склонићу се сам, они ме неће победити у наредних 20 година. Планирам да време на власти скратим за десет пута, али ћу изабрати наследника који ће такође наставити да их побеђује, тако да им се у политичком смислу не пише добро, али се пише добро Србији.|24. јул 2017.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да је из мог пиштоља у мојој кући, из пиштоља за који није постојала дозвола, неко убијен, да ли мислите да би ми грађани Србије дали да будем председник и да се бавим било чиме? Обесили би ме на Теразијама.|24. јул 2017.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Једини сам председник који је сам скинуо сопствене слике у Председништву Србије.|25. август 2017.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Шта бисте радили када крену да нападају Србе. Да палимо џамије као 2008. због неодговорне политике наших власти. Да не би можда ови наши јунаци који су умрљани пеном од пива или капућина ишли своје животе да жртвују?|12. септембар 2017.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|На Балкану су се многе светске силе играле са судбинама држава. Данас им није до игре, пошто је мечка закуцала и на њихова врата? Како ћете то да преведете, појма немам.|2. октобар 2017.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Не постоји ниједан разлог да [[Каталонија]] добије своју државу... Ако је могућност за Каталонију нула, онда је за [[w:Косово|Косово]] била -3. Не бих да говорим о томе док траје криза због наших шпанских пријатеља.
|[[w:Referendum o nezavisnosti Katalonije 2017.|O проглашењу независности Каталоније]] и Косову, Б92, 2017&lt;ref name=&quot;b922017&quot;/&gt;
}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Напади на Србе на Косову и Метохији стални, али и да их је мање него у периоду од 2001. до 2008. године. Србија је својом политиком успела да не дозволи да се на Косову и Метохији понови мартовски погром над Србима из 2004. године. Успели смо да заштитимо светиње, од Дечана до Бањске и Соколице на северу Косова.|2. август 2018.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Председник Југославије [[Слободан Милошевић]] био је велики српски лидер, али жеље Србије у то време нису биле реалне. Србија није схватала да није сама у свету и да се без света не може, и због тога је платила цену. Пре око 30 година стотина хиљада људи, а Милошевић је тада био довољно велики да их окупи, дочекало је крај његовог говора. Певао је наш народ, са вером и убеђењем, занесени и поносни, „Ко то лаже, ко то каже Србија је мала“. Србију је после тога дочекало три рата, Срби си гинули у Книну, Сарајеву и Приштини, а данас се у Книну вијори „шаховница“, у Сарајеву број Срба преполовљен, а у Приштини живи тек неколико Срба.|9. септембар 2018.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Људи данас продају емоције, а не чињенице. Чак ако питате мој народ да ли су задовољни они ће рећи да нису задовољни и да су сиромашни, иако све економске чињенице кажу другачије.|22. јануар 2019.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Имаћемо путеве као у [[Швајцарска|Швајцарској]].|7. мај 2019.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ми имамо још много година да радимо да бисмо достигли животни стандард Хрвата. Морате да сагледате све. [[Хрватска]] и даље има већи БДП него ми, више производа. И да оставимо по страни туризам и све друго. И без туризма ми не бисмо лако стигли Хрватску. Али их пристижемо. И ја очекујем да ми можемо, уколико будемо вредно и марљиво радили, уколико будемо добро радили у наредних петнаест година да можемо да стигнемо Хрватску.|1. август 2019.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Србија не може да призна независност Косова, ако не дође до компромисног решења.|6. септембар 2019, после састанка са америчким сенаторима Роном Џонсоном и Крисом Марфијем}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Што се Срба и Србије тиче, мало тога имамо шта да 'перемо', нисмо ми анђели, ни свеци. Да ли је било наших људи који су вршили злочине? Јесте. Нисмо анђели и свеци - у односу на њих [Хрвате], и анђели и свеци. Нисмо ми правили Јасеновац него они, и немој они некога да враћају у прошлост.|24. септембар 2019.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|У кратком сусрету са председником [[Доналд Трамп|Трампом]] подсетио сам га да су људи у Србији ти који га, после Пољака, подржавају највише у целој Европи.|25. септембар 2019.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Боље бити Годзила него Бамби.|20. октобар 2019.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Војници сада имају више пари чизама и униформи, а некада нису имали скоро ништа. Српски војник је као Рамбо.|26. новембар 2019.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Што је више медија и разноврсности, као и другачијих ставова и приступа, то је боље за демократију у Србији, али и земљу у целини. Увек сам био за то да се ТВ N1 види свуда јер се тако још боље види колико радимо и колико смо успешнији од оних које та телевизија подржава.|1. фебруар 2020.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Пре 30 дана упутио сам позив свима у Србији да се јаве ако пронађу иједан ар земље у Војводини, станове у Београду, пекаре, ресторане који припадају мом брату. Нико се није јавио. Неће их ни наћи, јер не постоје. О другима нећу да говорим.|28. новембар 2020.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Храм Светог Саве 100 година нисмо могли да направимо, па смо га сад направили. Нисмо га ми сад завршили, него смо га сада направили, важно је да људи то знају.|10. март 2023.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Са поносом саопштавам да сам ја био човек који је донео одлуку да се гради „Београд на води“, да се руше противправне уџерице, у којима су неки правили екстрапрофит за себе – и у којима су желели да наставе да праве екстрапрофит а да то буде ругло Београда. Ја сам тај који је донео… Дакле, ја – негативно рођен, криминалац, отац криминалцa, брат криминалца, зликовац и злочинац, фашиста, радикалски ћосави непоменик, доказ да је човек настао од мајмуна али да мајмун никада није постао човек – ја сам тај, а комплетни идиоти су они који ме нису послушали, јер је требало да све то сруше усред бела дана и да мене позову да управљам тим багерима.|24. април 2023.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Добићете изборе. Нећете изборе? Па, шта хоћете? Хоћете да говорите да ћете да ме обесите, да патријарха силујете? Kолико таквих „генијалних“ идеја имате? Имате ли нешто нормално да сте пожелели за Србију.|19. мај 2023.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Први напад на Србе, на северу Косова и Метохије, Србија неће седети скрштених руку. Хоћете ли да протерујете Србе? Нећете их протерати.|Митинг у Београду, 26. мај 2023.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Милан Радоичић је улагао новац у своју кућу на КиМ, није износио паре из Србије.|11. октобар 2023.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Је л‘ стварно мислите да је могуће да ја будем председник, а да председник Владе буде неко од ових који су земљу уништили? Могуће је да они буду председници Владе. Победе ли на изборима, ја ћу им дати мандат. Али ја више нећу да будем председник, јер ја више ништа не могу да урадим за грађане Србије после тога. И хоћу да људи у Србији то знају. Ја да глумим председника да бих имао ташну, машну, секретарицу и да би мени било лепо, а да народу буде лоше – ја то нећу себи да радим. И не желим да будем председник.|12. новембар 2023.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Размислите само, размислите само да се склоним са листе колико би људи за вас гласало. Само то размислите!|Митинг у центру “Шумице”, 3. март 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ја да сам на њиховом месту – ја бих убио Александра Вучића. Искрено вам кажем. Рекао сам им то неколико пута, то им је најпаметније да ураде.|6. април 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ја предлажем, пошто су мене, ни кривог ни дужног назвали „Паризер“ због 18 производа, сутра да [[Милош Вучевић|Милоша]] и [[Томислав Момировић|Тому]] назову „Персил“ или „Јухор паштета“. Све што помислите – воће, јабуке које су биле скупе, рецимо, идемо на веома ниске цене. Навешћу вам један пример. Јухор паштета, која је добра паштета, која кошта рецимо 55 динара, 54,9 најниже што је била на акцијским ценама је 40, сада ће ићи на 37 динара.|28. август 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Успели смо у великој трагедији, по ко зна који пут, да покажемо и срце и душу нашег народа. Не само Нови Сад, цела Србија је стала и занемела!|1. новембар 2024, после урушавања надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду у којој је страдало 14 особа}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Иако мислите да сам Асад – па да ћу да бежим негде – НИСАМ! Жив сам, цео живот живим овде у Србији, захвалалан својој Србији, остаћу овде, овде ми је место, где ћу и да завршим. Борићу се за Србију и служићу само мом, српском народу и свим другим грађанима Србије, никада странцима, никада онима који хоће да поразе, унизе и униште Србију.|10. децембар 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Је л’ ви стварно мислите да се ја секирам због „Вучићу педеру“ или због звиждука или због не знам чега? Не могу да објасним колико ме то баш брига. Ево да вам будем сасвим поштен. Огуглао сам сасвим, баш ме брига.|21. децембар 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Сад моје питање за Вас. Вечерас се обратио министар саобраћаја Кореје. Јужне Кореје. Сто осамдесет људи су данас изгубили. Можете да мислите да су птице криве за сто осамдесет не дај Боже мртвих у Србији? Приликом слетања авиона. Или да смо имали случај Џерман Вингс где је сто педесет осам људи у време [[Ангела Меркел|Ангеле Меркел]] страдало и где јесте немачка држава делимично крива зато што је сертификат за пилота добио човек који није прошао безбедносне провере и да су били упозорени на то. Ми не бисмо имали демонстрације, већ бисмо имали 45 годину, као што и ових дана покушавају да организују...|29. децембар 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Па ја знам годину дана да прође да ме убију, да ме стрпају у затвор, било шта, мој дух нико не може да сломи. Осим да сам мртав. А и опет би се причало после годину дана како је земља изгледала и шта је урађено и како су ови који су дошли неспособни. Ја срећан и код Светог Петра.|29. децембар 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Кад је неко слободан човек -- то је проблем свих са мном. Сувише сам слободан. Дао сам себи за право да будем слободан човек. Још две године сам само председник републике. Никад више нећу моћи да будем председник републике. Дао сам себи за право да будем слободан човек.|31. децембар 2024.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|За све сам крив. Убио сам и Кенедија. Нисам се додуше тад, нисам био у плану. Нису се моји родитељи познавали. Али све сам то ја урадио.|2. јануар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ви што сте организовали у Србији покушај обојене револуције, уништићу вас у целом свету! Мој уџбеник о томе како сам победио обојену револуцију продаваће се у целом свету и биће најчитанији бестселер, продаваће се у Кини и целом свету. Сад вас знам до сржи, знам какви сте преваранти, знам вас кад лажете, знам кад говорите да помажете земљи и кад сваки долар и евро улажете у рушење те земље! Србију више никада нећете срушити! Помоћи ћу и другима да се бране од вас! Знаћу да вам узвратим на сваком месту у свету.|15. фебруар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ако су наше снаге дејствовале из звучног топа на било који начин, пошто су све што су показали јасно да се није десило, и тужно показују сви европски и светски стручњаци, али ако се то десило – ја више нисам председник. Не треба ми никакав имунитет.|19. март 2025, о оптужбама да је коришћен звучни топ на протесту у Београд у 15. марта 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Ако су наше снаге дејствовале из звучног топа на било који начин, пошто су све што су показали јасно да се није десило, и тужно показују сви европски и светски стручњаци, али ако се то десило – ја више нисам председник. Не треба ми никакав имунитет.|19. март 2025, о оптужбама да је коришћен звучни топ на протесту у Београд у 15. марта 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Да смо те вечери схватили, да чемо да им пружамо отпор свуда и на сваком месту. Свуда и на сваком месту! И да им никада нећемо дати да нам отму Србију! И зато им вечерас поручујем, јер су дошли сада код мене. Коначно сам, како они кажу, постао надлежан. Нема више ваших захтева, не занимају ме ваши захтеви, завршили смо са вашим захтевима! Готова је прича! Сад слушам народ! Слушам народ који није бахат, који није осион, који није арогантан. Народ који хоће будућност. Народ који хоће да ради. Народ, који неће да неће да му нерад и незнање воде државу.|Митинг “Не дамо Србију” у Нишу, 17. мај 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Полиција је пустила вечерас 12 минута да их туку, пиротехничким средствима, моткама и каменицама. Тек тада је полиција одговорила. Па да питам ову банду из Европске уније, онда кажете мирни демонстранти? Мирни демонстранти који су сви били са фантомкама и шлемовима? И у томе су им помагали овај европски олоши који су дошли да руше нашу земљу. Идите рушите своје земље, немојте да рушите Србију.|5. септембар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Нисам ирационалан. Не измишљам ствари да бих пронашао кривце за оно што се дешава у Србији. Никада нисам рекао да је све организовано споља. Али, добро се финансира из иностранства, јер ти људи немају довољно новца да то сами плате. На пример: ти студенти који су блокирали универзитете ипак морају да једу три пута дневно.|28. септембар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|И данас не верујем у то (да је била саботажа на надстрешници у Новом Саду). Не искључујем могућност. Тек пре неколико дана смо добили снимке са надстрешнице и видели нека позната лица за која нисмо знали да су ту били. Видимо како [[Миша Бачулов]] неколико сати пре пада надстрешнице туда унезверено шета. Не кажем да је нешто урадио, али зашто то нико није знао?|5. октобар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|А шта је у суботу, има нека утакмица или шта...?|о обележавању годишњице пада надстрешнице у Новом Саду, 30. октобар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Више ни [[Драган Шолак|Шолака]] нећу да називам криминалцем, до правоснажне пресуде. Све ћу „цвеће цвета“, да не бих угрозио интересе Србије. Убудуће ћу мање тим послом да се бавим – него ће мед и млеко да теку, цвеће цвета...|6. новембар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Једном их је ноћило девет (у „Ћациленду“). Таква је киша била те ноћи, толико је хладно било да сам негде око пола два ноћу, нисам могао да издржим, па сам ишао три пута да видим је ли су покривени, пропушта ли им шаторско крило... Можете ли да мислите кроз какве су све муке прошли?|12. новембар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|То што ћемо да лажемо народ да се затвара Рафинерија због ремонта – ја у томе да учествујем нећу. Ви лажите народ да нам је потребан ремонт који су имали у марту или априлу ове године – или прошле, свеједно.|16. новембар 2025.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|И сад ви то не желите да поверујете мени, јер ваљда сам ја криминалац са њима и не желите да ми поверујете, зато што морате да подилазите блокадерском наративу. Да увлачите политику у нешто где политике нема или где има поштене политике, где имате некога ко поштено хоће да се бори за безбедност људи у овој земљи, јер немате други начин да се додворите некоме на Твитеру. Ја немам проблем са тим. Слушао сам ја у овој земљи да сам убио Оливера Ивановића, да сам убио Цвијана. Слушао сам у овој земљи, ћутали сте и правили сте блесави за Јовањицу. Ћутали сте у овој земљи за не знам шта. Па ја имам око себе бог зна колико људи, који знају сваки мој корак. И за све то сам морао да трпим. И морам да трпим и вечерас пола сата да објашњавам о томе зашто је потребно да донесемо законе, иако је свакоме јасно зашто је потребно да донесемо законе, јер не можемо да отпустимо никога. Никог живог не можемо да отпустимо, јер кад га отпустимо, врати нам га суд после 15 дана на посао. И шта год да је урадио, врати га после 15 дана на посао. И сваки пут знате да говорим истину. И баш вас брига за истину, баш вас брига за чињенице, једино је важно “Хајде да подилазим наративу блокадера и да причам о којекаквим глупостима, неистинама и свему другом”. Океј, ја сам погрешио. Ево рекао сам. Оног секунда када се будете, то најнормалније новинарско питање Вам траје 32 минута. Хоћете да објасним гледаоцима зашто то радите? Зато што хоћете да ме вежете, не за оно што су планови шта ће држава да ради, него да ме вежете за нешто што нема везе са државом, ни са политиком, већ има везе са малим деловима система против којих се боримо и са којима се обрачунавамо. Ал’ Ви нећете њих да вежете, него хоћете мене да вежете у то. И сво [''-{sic}-''] време то радите на најпокваренији могући начин. И немам никакав проблем да Вам одговорим на свако питање.|На РТС-у емисија “Четвртком у 9”, 21. мај 2026.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Зауставио сам возове у Србији? Први пут чујем за тако нешто. Једино ако неко није крао оне бакарне жице или тако нешто. А шта би из Новог Сада,… им било тешко доћи у колима, пошто ти брзи возови иду до Новог Сада и Суботице, а не негде друго.|Његово “објашњење” зашто су били на студентском протесту 23. маја отказани возови, 24. мај 2026.}}

== Референце ==
{{рефлист}}

{{Википедија|Александар Вучић}}

{{DEFAULTSORT:Вучић, Александар}}
[[Категорија:Рођени 1970.]]
[[Категорија:Српски политичари]]
[[Категорија:Српски правници]]
[[Категорија:Председници Србије]]</text>
      <sha1>2mkq2w6tc5ff6jdknwfn0tqba7q7abl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Драгољуб Михаиловић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>9650</id>
    <revision>
      <id>68490</id>
      <parentid>67822</parentid>
      <timestamp>2026-09-30T13:39:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>68490</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="69484" sha1="sop7sjlkqzxz90hh5n99eylx2mfzxg3" xml:space="preserve">[[Датотека:Draza Mihailovic,1943.jpg|мини|Армијски генерал [[w:Драгољуб Михаиловић|Драгољуб Михаиловић]]]]
'''[[w:Драгољуб Дража Михаиловић|Драгољуб Дража Михаиловић]]''' (Ивањица, 14/26. април 1893 — Београд, 17. јул 1946) био је [[Срби|српски]] и [[Југословенство|југословенски]] армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, као и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије од 1941. до форимирања нове владе Краљевине Југославије у избелиштву 1944. године.

== Цитати ==

* Јединство наше земље је запечаћено у борби против омрзнутог непријатеља. Могу да осигурам цели свет, да ће моја војска у нашој земљи одиграти велику улогу у ослобођењу Балкана и да ће још једном доказати своју велику милитарну вредност у борби за краља и отаџбину.
** Из чланка ''Михаиловић тражи помоћ Савезника'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/pdf/web/viewer.html?file=/attach/NBS/Periodika/SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B/1943/10/22/output.pdf ''Американском Србобрану, 	22. октобра 1943.'']

* Демантујем све неосноване тврдње о мојој војсци, без обзира из ког извора долазе. '''Сви напади против части и јединства моје војске нису ништа друго, до злонамерна жеља наших непријатеља, да спрече стварање једне слободне, демократске државе. Цела наша борба до данас била је инспирисана само са таквим идејама, за које се данас цео свет бори.''' Све што ја очекујем од Савезника је доста и довољно помоћи, да нас омогуће, да потпуно остваримо жељу свих нас, а та је да уништимо непријатеља.
** Из чланка ''Михаиловић тражи помоћ Савезника'', објављен у ''Американском Србобрану, 	22. октобра 1943.''

* Никаква пропаганда не може разбити снагу српскога народа!
** Из чланка ''Протерана пропаганда Енглеза о комунистима'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/pdf/web/viewer.html?file=/attach/NBS/Periodika/SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B/1943/10/26/output.pdf ''Американском Србобрану, 	26. октобра 1943.'']

* Под нашом контролом се налази цела [[Србија]] сем неколико већих градова, у којима непријатељ има јаке гарнизоне.
** Из чланка ''Сва Србија сем градова у рукама Четника'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/pdf/web/viewer.html?file=/attach/NBS/Periodika/SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B/1943/12/06/output.pdf ''Американском Србобрану, 6. децембра 1943.'']

* Ја категорички демантујем ову огромну лаж. Сврха ове најновије интриге је да се створи конфузија у нашим редовима, а у моменту када се Немци налазе у огромној опасности и када се наши властити редови налазе компактнији и решенији него икада да све непријатеље мога народа протерају и униште. 
** Из чланка ''Дража проглашава војни суд — Демантује тврње Немаца . . . и комуниста'', објављен у ''Американском Србобрану, 6. децембра 1943.''

* Ја никада нисам покушао нити ћу икада покушати да склопим ма какав споразум са Недићем или самим Немцима.
** Из чланка ''Дража проглашава војни суд — Демантује тврње Немаца . . . и комуниста'', објављен у ''Американском Србобрану, 6. децембра 1943.''

=== О отпору окупатору ===
{{Цитат|Ја сам први побуњеник у Европи против Хитлерове Немачке.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;&gt;[https://web.archive.org/web/20120817151702/http://www.znaci.net/00001/60_1_6.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|У Вишеграду је било неколико хиљада Немаца и усташа а ми смо голим грудима јуришали на бункере и освојили Вишеград. После Вишеграда одмах се продужава напад у правцу Сарајева. Немци, усташе довлаче појачања на Соколац. У то време долази и удар партизанске бригаде, мислим мајевичке, у леђа. Али су брањене положаје напустили и Немци и усташе. Партизанске снаге нису нападале усташко-немачки гарнизон.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/60_3_21.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Završna reč optuženog Dragoljuba Mihailovića]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Италијанске трупе у Боки Которској помогнуте нашим трупама под командом мајора Баћовића воде борбу против Немаца. Немци имају велике губитке. Код Груде уништен је један транспортни воз са немачким трупама. Из Дубровника велики број Италијана побегао је нама. На херцеговачком приморју боре се само наше трупе, а не комунистичке. Заробљено је 400 Немаца. Од Италијана добили смо оружје и муницију.&lt;ref name=&quot;Stanojević&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ове године наши савезници намеравају да својим огромним расположивим снагама дефинитивно потуку снаге сила Осовине и тиме донесу тако драгу слободу целој поробљеној и намученој Европи... Стога, намеран сам да италијанске снаге у Црној Гори, Херцеговини и Санџаку нападнем, да их разоружам, да се њиховим оружјем наоружамо и да потом образујемо непрекидни фронт према Немцима, стварајући на тај начин добру и слободну основицу за дефинитивно ослобођење целе наше Отаџбине и почетак другог фронта на Балкану.&lt;ref&gt;Kosta Nikolić, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga I, Beograd 1999., str. 404.&lt;/ref&gt;|Наредба Михаиловића уочи капитулације Италије 1943.}}

{{Цитат|Савезници траже од нас да их као савезничка војска потпомогнемо при њиховом искрцавању. Наређена је општа мобилизација целокупног људства редовне ЈВуО. Први дан мобилизације је 25. септембар 1943. године.&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 1999&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Вршили смо затим саботаже на путевима. Постављали смо четке направљене од ексера на друмове и затрпавали их прашином. Мине нисмо метали да не би страдали сељаци са стоком. Четке са ексерима буше гуме на точковима.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}} 

{{Цитат|Поред тога извођена је такође мистериозна пропаганда. По Београду су лепљене у излозима, кафанама и биоскопима мистериозне плакате које се могу само ножем скинути стружући милиметар по милиметар. Задржавали смо немачке дивизије тако да смо их могли свакога момента напасти кад год смо били слободни од напада партизана.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

{{Цитат|У свим варошима предузимати мистериозне саботаже убацивањем смрдљивих гасова на све јавне приредбе. Удружите се са апотекарима. Узмите од њих прашкове за кијање, сузавце, сумпор-водоник и прашкове за сврбљење. Упућујте претећа писма и узнемиравајте телефонски непрестано немачка петоколонашка надлештва. Ово вршити по могућству са јавних говорница. Стварати свуда страх и забуну, али наглашавајге увек да је то Југословенска војска. &lt;ref&gt;ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОКРУГА МОРАВСКОГ: 1943-1944. Јагодина 2006. ISBN 86-902609-8-6, стр. 84-85.&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Ја изјављујем, и то није било нетачно, - када сам био, може се рећи, најјачи, - да је у 1942 години преко 60 окупаторских дивизија било у Југославији.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Сва села су нам стајала на расположењу у погледу људства и материјала. Цела Србија извршила је спрему својих регрута од 17 година па надаље, тако да, и ако их ја нисам искористио, верујем да је Народноослободилачка војска од тих регрута, који су доцније почели да се спремају 1942-43 године да раде на терену, имала велике користи у својим акцијама... морали смо чак дрвене пушке да правимо да се регрути вежбају у борбеној обуци, а да се оружје спрема.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ми се договоримо са сељацима када наступи то време да се врши нарез за поједина села и да се преносе намирнице и ми их сретнемо на путу и одузмемо све а они остану са празним колима и воловима. На тај начин сачували смо народ.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

=== Остало о окупатору ===

{{Цитат|Нисам се ставио на страну оних који желе да истерају Немце.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_11.11.1941. Записник са састанка Михаиловића са немачким представницима у селу Дивци 11.11.1941.]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Борба против окупатора била је нужно зло како народне масе не би прешле на страну комуниста.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја сам стајао на становишту да је устанак преурањен, сматрао сам да није време да се води борба са окупатором.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Није моја намера да ратујем против окупатора, јер као генералштабни официр познајем снаге обеју снага.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Нећемо се борити против Немаца, па ни онда ако нам ова борба буде наметнута.&lt;ref name=&quot;Дивци&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја нећу и не могу да рушим пруге кад треба да погине хиљаду сељака. То нећу и нема те силе на свету која ће ме натерати.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Одредима никада ниједним наређењем нисам наредио да раде против непријатеља, а моменат за устанак са свим снагама чекао сам докле не наступи повољна ситуација.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Све док Италијани буду наш једини прави извор помоћи и опште подршке, савезници неће уопште моћи утицати на мене да изменим свој став према њима. Моји непријатељи су партизани, усташе, муслимани и Хрвати. Када се с њима будем обрачунао, онда ћу кренути против Италијана и Немаца.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/15_15.htm Jovo Popović: Pop izdaje]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.danas.rs/dodaci/vikend/antifasizam_i_kolaboracija.26.html?news_id=240018 Antifašizam i kolaboracija]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Потребно је да се према Немцима прекине свака акција. Ово је потребно овако: јер кад би напали на Немце, директно би помагали комунисте, а тиме би отежавали само акцију наших снага. Стога има да се прекине, до мог даљег наређења, свака оружана акција према окупаторским снагама.&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond D. M., D — 31 — 481.&lt;/ref&gt;|Телеграм Михаиловића својим потчињеним командантима 7. маја 1944.}}

{{Цитат|Ми знамо колико српске крви дугујемо Нојбахеру. Зато ће он, на подручју у коме ја командујем, путовати не као министар, него као принц. Ако Нојбахер жели, ставићу му на располагање, као телесну гарду, коњицу, а биће обучени у српску народну ношњу!&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN]&lt;/ref&gt;}}

=== О комунистима — партизанима ===

{{Цитат|Са Комунистима — партизанима не може бити никакове сарадње јер се они боре против династије и за остварење социјалне револуције, што никада не сме бити наш циљ, јер смо ми једино и искључиво само војници и борци за Краља, Отаџбину и слободан народ.&lt;ref name=&quot;Instrukcija&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%94._%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D1%83_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B%D1%83_%D0%BE%D0%B4_20.12.1941. Instrukcija D. Mihailovića Pavlu Đurišiću od 20.12.1941.]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|У комунистичким редовима налазе се Павелићеве усташе, муслимани и муслиманке. Цео онај олош који мрзи Србе и који жели да сада нестане српства са земље. Због тога комунисти, које води један обијач Јосип Броз Тито и предузима сва ова лутања да би дао повод окупатору да уништава српски народ.&lt;ref name=&quot;Radiogramsko&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%94._%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D0%BC_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_7.11.1943. Radiogramsko naređenje D. Mihailovića svim komandantima od 7.11.1943.]&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Треба да знате да се на челу партизана налазе хрватске усташе, којима је за циљ да гурну наш народ у братоубилачки рат и да спрече одмазду Хрватима.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_1_27.htm Naređenje Draže Mihailovića od 9. novembra 1941. komandantu bosanskih četničkih odreda za prebacivanje četničkih jedinica iz istočne Bosne u rejon Užica i Kosjerića radi napada na partizane&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Партизанске јединице су пуне разбојника свих врста, као што су усташе - најгори касапи српског народа - Јевреји, Хрвати, Далматинци, Бугари, Турци, Мађари и свих других народа света.&lt;ref&gt;Mihailovic, Rat i mir djenerala, vol. 1, p. 297.&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Код Соколца, кад смо нападали на Вишеград према Сарајеву кад смо опколили немачко-усташки гарнизон, они (партизани) су нас напали с леђа 1943 године.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Комунисте чистите где можете а избегавајте Талијане и посредно искористите ако се што може извући од њих.&lt;ref name=&quot;Petranović&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/92_4.pdf Branko Petranović: Srpski narod u ustanku]&lt;/ref&gt;}} 

{{Цитат|У свим покрајинама предузети најенергичније ударе на комунисте где се год затекну јер то је највеће зло у нашој средини.&lt;ref name=&quot;Radiogramsko&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Предузети најенергичнију пропаганду код људства, а нарочито да су комунисти у вези са Турцима и да међу њима има мало Срба, остало Турци и усташе.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_34.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|То су највећи злотвори које води јеврејштина.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_2.htm IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 20. FEBRUARA DO 6. MARTA 1943. GODINE&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Вара се ко у њима гледа припадника нашег народа.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_22.htm Nikola Milovanović - DRAŽA MIHAILOVIĆ&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Те злотворе и крвнике нашег народа уништавајте без милости. Они нас ометају да имамо слободне руке према непријатељима. Они исто као и Љотићевци подједнако служе Немцима. Без милости уништавајте. Сви команданти су ми одговорни за своје реоне да су чисти од ових мангупа и пробисвета које воде странци Тито и Моша Пијаде.&lt;ref name=&quot;Petranović&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Продужити рад на дефинитивном чишћењу комуниста. Они не смеју постојати у Србији. Крајње је време да са тим гадовима рашчистимо. Уништавајте све њихове симпатизере и јатаке без милости. Када не буду имали симпатизере неће моћи ни да постоје.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;|Михаиловићева депеша број 635 од 12. новембра 1943.}}

{{Цитат|Продужите са чишћењем ваших крајева од комуниста. Пропагандом оријентишите Топличане за нашу ствар. Са тројкама очистите симпатизере.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Са Русима, уколико се дође у додир, апсолутно избегавати свако политизирање, јер нам то може нанети велику штету. Пред Русима партизане не називати комунистима, него олошем, који је састављен од Хрвата, Мађара, Немаца итд.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_74.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|За нас су партизани били најопаснији, јер заузеће простора значи у исто време и учвршћивање утицаја у народу. Немац може тренутно прећи преко просторије, ако има јаче снаге, али нема утицаја на народ, он не може мени да отме народ, јер народ није његов. Народ може да се преотима само између партизана и четника.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Партизани су успели да створе трупе чему се ја нисам надао и употребљавали у герили веома моћне и добре маневре, којима су изазвали знатне губитке код нас. Ти губици проузроковали су наравно и слабо морално осећање код четника.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја против комунизма немам ништа.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

=== О Енглезима ===

{{Цитат|Енглези су обични трговци људским месом и да нема Немаца, Енглези би били најгори народ на свету.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_46.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Ви знате да нам новац треба иначе бих прекидао везе са лупежима.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_2_25.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Убудуће [британску] мисију не обавештавати о акцијама партизана, већ све оно што партизани ураде, известити да су наши одреди урадили.&lt;ref name=&quot;Ispitivanje&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/60_2_9.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Ispitivanje svedoka i čitanje dokumenata]&lt;/ref&gt;|Михаиловићева депеша Ђурићу}}

{{Цитат|На Солуну је постојала грчка изрека: Нема пари, нема трака трука. Према овоме ако нам не пошаљу авионе нећемо рушити објекте.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/4_14_3_42.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Наређујем према свим енглеским мисијама следећи поступак:
1. — Највећа, већа него до сада, учтивост и хладноћа.
2. — Препречити им сваку везу са комунистима на терену.
3. — Не дозволити им апсолутно ниједан податак ни о чему.
4. — Онемогућити им уопште снабдевање бензином, тако да што скорије престану њихове станице. У њихов бензин сипати шећер, али то да нико не примети. Ово чувати у највећој тајности и бензин им што пре ускратити под изговором да га нема...&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_47.htm&lt;/ref&gt;}}

=== О муслиманима у Југославији ===

{{Цитат|Oмеђити ’де факто’ српске земље и учинити да у њима остане само српски живаљ; посебно имати у виду брзо и радикално чишћење градова и њихово попуњење свежим српским елементом; изградити план за чишћење или померање сеоског становништва са циљем хомогености српске државне заједнице; у српској јединици као нарочито тежак проблем узети питање муслимана и по могућности решити га у овој фази.&lt;ref&gt; [http://www.znaci.net/00001/4_14_1_6.htm Mihailovićev program izložen u depeši vladi u Londonu septembra 1941.], [[Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda|Zbornik NOR-a]] tom XIV - četnički dokumenti, [http://www.znaci.net/00001/4_14_1.htm knjiga 1], Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 6&lt;/ref&gt;|Михаиловићев програм изложен у депеши влади у Лондону септембра 1941.}}

{{Цитат|Створити непосредне заједничке границе између Србије и Црне Горе, као и Србије и Словеначке чишћењем Санџака од Муслиманског живља и Босне од Муслиманског и Хрватског живља.&lt;ref name=&quot;Instrukcija&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Једним делом снага дејствовати из долине Лима правцем: Бијело Поље — Сјеница са задатком очистити Пештер од Муслиманског и Арнаутског живља.&lt;ref name=&quot;Instrukcija&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Потребно је још сад да се припреми исељавање у Турску или ма гђе ван наше територије. На дан устанка они ће сви бити покренути са својих насеља а што нико неће моћи спречити. — У даном моменту сви муслимани има да буду покренути са својих огњишта. Они који су ближи хрватским областима тамо — главно је да сви буду покренути.&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 1, reg. br. 17/3-18&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|За Црногорце је једина борба, коју они разуму, Турци и Турци. То и Горски вијенац Говори.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

=== О плановима ===

{{Цитат|За напад на све окупаторе ја сам у току зиме 1942. и 1943. имао разрађене операциске директиве и доставио сам их свима командантима корпуса.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Велика Југославија од Триглава до Црног мора нам је идеал.&lt;ref&gt;http://znaci.net/00001/4_14_1_192.htm&lt;/ref&gt;}}

{{Цитат|Имао сам план да подигнем против Немаца Бугарску, Румунију, Мађарску и Грчку.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Моја је тежња да на Балкану створим унију, у коју би ушла Грчка, Бугарска и Албанија. Сматрао сам ту идеју здравом, мада је данас тешко остварљива. Мале државе унијом могу створити већу државну заједницу способнију за живот.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Нашао сам се у вртлогу догађаја и смерница... Остао сам ипак само војник. Убеђен сам био да сам на правом путу и позивао сам сваког страног дописникa, па чак и једну мисију Црвене армије да дођу у мој Главни штаб. Судбина је била немислосрдна према мени, када ме је окрутно убацила у овакав вихор, најтежи могући који може једног човека снаћи. Много сам хтео, много сам започео, много веровао, али светски вихор однео је мене и мој рад.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

=== О ратним злочинима ===

{{Цитат|Што се тиче напада на Фочу, она је заузета и поред јаких одреда усташа. Учињен је покољ као одмазда. Извршиоце не могу именовати. То су били борци који су извршили освету. Ја нисам имао појма о покољу цивилног становништва. То никада нисам одобравао.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја извршиоце ту не знам, мржња је била велика, ту је учествовао народ.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;&gt;[http://www.znaci.net/00001/60_3_21.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Završna reč optuženog Dragoljuba Mihailovića]&lt;/ref&gt;|О четничком покољу у Фочи августа 1942.}}

{{Цитат|Најтежа страна у целокупној оптужници, коју имам на својим леђима, то је ратни злочин. Дубоко жалим, јер нисам способан за то. Од мене су крили догађаје.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

=== Остало ===

{{Цитат|Ја сам вршио и улогу патријарха, желећи да их измирим [четничке вође]. У мојим депешама има много одбране за мене. Ја сам играо улогу човека који мири. Маса мојих депеша иде на мирење тих међусобно завађених људи. Они су као обласне старешине увек један другоме нешто сметали. Ја сам, као што рекох, вршио улогу патријарха.&lt;ref name=&quot;Saslušanje&quot;/&gt;}}

{{Цитат|Ја нисам хтео да идем из земље, нисам хтео да имитирам руске избеглице. Хтео сам да останем у земљи.&lt;ref name=&quot;Završna&quot;/&gt;}}

== Цитати о Драгољубу Михаиловићу ==
[[Датотека:Ducic.jpg|мини|[[Слободан Јовановић]] и Дража Михаиловић, то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу. ~ [[Јован Дучић]]]]

{{Цитат|[[Слободан Јовановић]] и Дража Михаиловић, то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу.|[[Јован Дучић]], ''[[s:Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]]'' (1942)}}

{{Цитат|Као што знамо, сву активност у Југославији морали бисмо заправо приписати партизанима. Међутим, кад је ријеч о јавној употреби тог податка, не видим зашто би било штетно да нешто од тога припишемо у заслугу Михаиловићу.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/171.htm BRITANSKA POLITIKA PREMA POKRETU OTPORA U JUGOSLAVIJI I GRČKOJ], - referati i diskusije sa konferencije iz maja 1973. održane u ''{{jez-en|School of Slavonic and East European Studies (University of London)}}''  - {{jez-en|Phyllis Auty}} i Richard Clogg, urednici, Delo, Ljubljana-Zagreb 1978 - glava 12. Diskusija o izlaganjima {{jez-en|E. Baker}}, {{jez-en|Bailey}}-a, {{jez-en|Maclean}}-a i {{jez-en|Taylor}}-a str. 458-459&lt;/ref&gt;|Лорд Гленконер, шеф британске SOE у Каиру, 1942.}}

{{Цитат|У тренутку када је Михаиловић у великом степену играо улогу квислинга био је награђен најјачом британском пропагандом.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.znaci.net/00001/5_3.htm |title=William Deakin, BOJOVNA PLANINA |publisher=Znaci.net |date= |accessdate = 04. 05. 2013.}}&lt;/ref&gt;|[[Бил Хадсон]], шеф британске мисије у Дражином штабу, 1942.}}

{{Цитат|Армијски генерал Драгољуб Д. Михаиловић, легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина, није престао водити борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу.&lt;ref name=&quot;De Gol&quot;&gt;{{Cite news|url=http://www.sistory.si/publikacije/prenos/?target=pdf&amp;urn=SISTORY:ID:9051 | title = Priznanja Draži Mihailoviću | accessdate=25. 1. 2014 | work = | publisher = Službene novine (ratno izdanje) broj 11}}&lt;/ref&gt;|[[Шарл де Гол]], француски војни заповедник и државник, 1943.}}

{{Цитат|Ако стварно желите да имате користи од Михаиловића, мораћете да поштеније извештавате о њему у штампи и на радију. Бејли је био са Михаиловићевим снагама када су оне заузеле Прибој, Пријепоље и Беране. Ја сам видео освајање Вишеграда, разарање мостова и знам да је Остојић узео Рогатицу. Ништа од овога није приписано Михаиловићу, мада сте били обавештени. С друге стране, када су партизани истерали те снаге, Би-Би-Си је њима приписао заузимање тих места од непријатеља.&lt;ref&gt;Kosta Nikolić, Istorija ravnogorskog pokreta, knjiga III, Beograd 1999., str. 175-176&lt;/ref&gt;|[[Чарлс Армстронг (генерал)|Чарлс Даглас Армстронг]], британски генерал у поруци Каиру 18. новембра 1943.}}

{{Цитат|Михаиловић већ тражи везу са немачким командама, да не би потпао под комунистичку власт.&lt;ref&gt;[https://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%83_1. 11.1943 Izveštaj nemačkog komandanta Jugoistoka o stanju na Balkanu 1. 11.1943.]{{dead link|date=May 2013}}&lt;/ref&gt;|[[Максимилијан фон Вајхс]], немачки командант Југоистока, 1943.}}

{{Цитат|Изванредне ствари постижу се у Југославији од стране Тита, који ради много више него што је Михаиловић постигао.&lt;ref&gt;Splendid things had been accomplišed in Yugoslavia by Tito, who is doing muč more than Mihailovič had accomplišed. There were no plans to put a large army into Yugoslavia, but a blow could be struck at the Germans by means of assisting the Tito forces through increased supplies. [http://znaci.net/00002/334.htm SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943)], strana 519&lt;/ref&gt;|[[Винстон Черчил]], премијер Велике Британије, 1943.}}

{{Цитат|Разлог зашто смо обуставили снабдевање Михаиловића оружјем и нисмо му дали подршку био је једноставан. Он се није борио против непријатеља и, штавише, неки његови потчињени правили су споразуме са непријатељем.&lt;ref name=&quot;Meklejn11&quot;/&gt;|[[Винстон Черчил]], премијер Велике Британије, 1944.}}

{{Цитат|Недић верно служи немачким интересима. Слично је и с Дражом Михаиловићем, који се до данас трудио да не заузме непријатељско држање према окупатору.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/4_14_4_231.htm Zabeleška obaveštajne grupe nemačkih komandi na Jugoistoku od 30 avgusta 1944. sa savetovanja u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka]&lt;/ref&gt;|[[Херман Нојбахер]], немачки изасланик за Балкан, 1944.}}

{{Цитат|Дража Михаиловић је неоспорно доказао: 1) да жели да одржава примирје с окупационим силама и 2) да је он толико антикомуниста, да је успркос енглеским понудама дао предност просјачењу код окупатора пред слогом с црвеном страном.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;|[[Херман Нојбахер]], немачки изасланик за Балкан, 1944.}}

{{Цитат|Дража Михаиловић, задржавајући симболички своје непријатељство према окупатору, неће ни по коју цену да се бори против нас. [...] Д. М. је уверен да ћемо ми у догледно време евакуисати земљу, нада се да се то неће догодити тако брзо; припрема се искључиво за одбрану националне монархије против комунизма; без прекида наставља ту борбу и желео би, када ми једном одемо, да без борбе ступи на наше кључне положаје.&quot;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/11_69.htm Нојбахеров извештај Рибентропу о војно-политичкој ситуацији у Србији од 1. септембра 1944.]&lt;/ref&gt;|[[Херман Нојбахер]], немачки изасланик за Балкан, 1944.}}

{{Цитат|а) Немам ништа против малих тактичких маневара с покретом Драже Михаиловића, али б) тражено формрање армије, која би била јачине 50.000 људи, никако не долази у обзир.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/4_12_4_112.htm Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944.]&lt;/ref&gt;|[[Адолф Хитлер]], фирер Немачког Трећег Рајха, 1944.}}

{{Цитат|Михаиловићеве трупе су се некада бориле против наших окупационих трупа из лојалности према своме краљу. У исто време су се бориле против Тита, због својих антикомунистичких убеђења. Овај рат на два фронта није могао дуго потрајати, посебно када је британска подршка почела фаворизовати Тита. Следствено, Михаиловић је показао пронемачка стремљења. Било је ангажмана током којих су се српски четници борили против Тита заједно са немачким трупама. Са друге стране, дешавало се да непријатељски расположене четничке групе нападну немачке возове за снабдевање да би попунили сопствене залихе.

Михаиловић је волео да остане у позадини, и препусти такве послове својим подређенима. Он се надао да ће дочекати своје време овом игром моћи, док му англо-америчко искрцавање не обезбеди довољну подршку против Тита. Немачка је пригрлила његову подршку, колико год привремену. Четничке извиђачке активности наши команданти су високо ценили.&lt;ref&gt;http://znaci.net/00002/318_4.htm ''MIHAILOVIC liked to remain in the background, and leave such affairs up to his subordinates. He hoped to bide his time with this play of power until an Anglo—American landing would provide sufficient support against TITO. Germany welcomed his support, however temporary. Chetnik reconnaissance activities were valued highly by our commanders.''&lt;/ref&gt;|[[Максимилијан фон Вајхс]], немачки командант окупираног Балкана, 1945.}}

{{Цитат|У ствари, генерал Михаиловић био је тај који је давао упутства влади, а не који је примао упутства од владе. Знам да су пред његовим ауторитетом сви дрхтали и сви, који су били тада на влади, гледали су да се њему удобре.&lt;ref&gt;http://www.znaci.net/00001/11_72.htm&lt;/ref&gt;|[[Војислав Лукачевић]], четнички командант, 1945.}}

{{Цитат|Уз помоћ наше пропаганде, ми смо у нашој машти од Михаиловића направили нешто што он никада озбиљно није ни представљао. Сад смо га одбацили, јер није испунио наша сопствена очекивања.&lt;ref name=&quot;Meklejn11&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.znaci.net/00001/1_11.htm |title=Ficroj Meklejn: RAT NA BALKANU glava 11 - NOVI DOGOVOR |publisher=Znaci.net |date= |accessdate = 04. 05. 2013.}}&lt;/ref&gt;|[[Фицрој Меклин]], члан британске мисије код партизана.}}

{{Цитат|Генерал Михаиловић је видио свој допринос заједничком циљу у скретању анти-њемачких осјећања у анти-партизанска осјећања. Само на потпуно лицемјерној основи може његово дјеловање бити представљено као ишта друго осим штета циљу Савезника.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.net/00001/3.htm Basil Davidson: PARTISAN PICTURE] &quot;General Mihaylovitch saw his contribution to the common cause in turning anti-German feeling into anti-partisan feeling. Only on the most Jesuitical grounds can his action be represented as anything but damaging to the cause of the Allies.&quot;&lt;/ref&gt;|[[Basil Davidson]], шеф британске мисије код партизана.}} 

{{Цитат|Генерал Дража Михаиловић је био патриота, храбри војник и срчани савезник Сједињених Држава и свих нација које су ушле у рат почетком четрдесетих да уништи тираније које су тежиле да поробе наш свет. 

Стотине америчких пилота дугују своје животе генералу Михаиловићу и његовим снагама и амерички народ никад неће заборавити тај дуг. 

Докле год постоје патриоте у било којој нацији, име генерала Михаиловића ће бити памћено и поштовано.&lt;ref&gt;https://philosophymr.com/pdf/publications/10-Nixon_Reagan_on_General_Draza_Mihailovic.pdf {{Bare URL PDF|date=March 2022}}&lt;/ref&gt;|[[Ричард Никсон]], председник Сједињених Америчких Држава, у писму о Дражи Михаиловићу, у Њујорку, 21. априла 1966.}}

{{Цитат|Михаиловић је осећао фанатичну мржњу, дубоко и чврсто усађену још у војној академији, према свему што је, као на пример комунизам, било супротно интересима монархије.&lt;ref&gt;Коста Николић, Историја равногорског покрета, књига III (str. 314), Београд 1999.&lt;/ref&gt;|Пуковник [[Виљем Бејли]], шеф британске мисије код четника, 1973.}}

{{Цитат|За мене, који сам ступио на престо предака у знак одбране крста и слободе од најезде Хитлерове свастике и ропства у њој оличеног, и под чијом су владавином умирале под истим знамењима, легије хероја и мученика, са највећим међу њима генералом Дражом Михаиловићем, није никад била и никад неће бити могућна коегзистенција између Христа и антихриста, између крсташа Светога Саве и комунистичког безбожништва. |[[Петар II Карађорђевић]], краљ Југославије, у Билефелду, Западној Немачкој, 06. септембра 1964.}}

{{Цитат|Рече Господ: „Од ове љубави нико нема веће него кад ко живот свој положи за пријатеље своје.” (Јован, 15, 13)

Поштована Господо српска, браћо и сестре,

У свим временима и народима слављени су као велики људи, изнад свих других, они који су положили живот свој за пријатеље своје или ближње своје. Такву љубав, показану жртвовањем себе за пријатеље и ближње, назвао је Спаситељ наш највећом љубављу.

У ширем обиму, таква се љубав може односити на оне велике људе који полажу живот свој за цео један народ. У најширем обиму она се односи искључиво на Сина Божијег Исуса Христа, који је положио живот свој на крсту за васцели род људски.

Према томе, Божије је, а не човечије, положити живот свој за све човечанство; док је за обичне велике људе: положити живот свој за пријатеље и ближње, а за највеће синове човечије: положити живот свој за цео један народ. Покојни Дража Михаиловић показао је највећу љубав доступну синовима човечијим тиме, што је положио живот свој за народ свој. Љубав која премаша и ту љубав, није за човека него за Бога…

Покошен је Дража косом смрти после петогодишње мучне одбране живота свога народа, осуђеног на смрт и напотпуно истребљење. Покошен је косом неправде у борби за правду свога српског народа, или речено видовданским језиком: за крст часни и слободу златну. Увек и за увек два узвишена и непроменљива начела у свим великим српским борбама од св. Саве до наших дана. У борби коју је усуд досудио њему и његовој генерацији, он није могао дати ништа веће него што је дао, тј. живот свој.

Зато ће правична историја ставити њега на равно са косовским витезима, како њега, тако и сву његову изгинулу војску, све његове храбре војводе, барјактаре, капетане и ратнике. Јер, сви они са својим вођом остварише ону љубав коју Христос назива највећом, положивши живот за народ свој, исто као и велики Кнез на Косову са својом крстоносном војском и Карађорђе са својим устаницима. Увек и за увек иста војска, исти народ, иста начела.

Но застанимо у данашњи дан, и учинимо једно сравњење себе са народним јунаком коме чинимо овај помен.

По свим описима, Дража је био народни човек у буквалном смислу. Да ли су сви они који њега сада славе, народни људи, или пак туђинци српском народу у свему осим српског имена?

Дража је био дубоко побожан човек, молио се Богу дан и ноћ, постио, причешћивао се и држао крсну славу. Да ли тако чине сви они који се крепко држе за његов шињел и диче негдашњим познанством с њим?Дража је био у законитом браку с венчаном женом. Како се могу онда хвалити Дражом неки који се жене (или полужене) туђинкама, док њихове законите супруге у Отаџбини, верне и чисте као весталке, чувају огњиште, пале крсне свеће, васпитавају децу и очекују састанак са њима?

Дража је чинио сва усиља да уједини и сложи српски народ. Шта, дакле, имају заједничкога са Дражом они који раздиру организам српског народа, цепају Српство и разбијају га у ситно иверје, које није ни за какву зидарију, него само за огањ, а све вичу: „Дража, Дража!“, „Ја и Дража!“, „Ми и Дража!“.

Дража, да је избегао у иностранство (хвала Богу те није!), свакако би се срцем прибио уз све српске националне организације у слободном свету. Како, онда, да схватимо оне који одричу свој дуг Српској народној одбрани и нису учлањени ни у Српску православну цркву, нити у једну српску родољубиву организацију?

Тешко ми је, заиста тешко, што морам да упутим са олтара ову оштру опомену (не само ради Српства, него и ради тих самих) онима који морално поклекнуше у страном свету, који надвладаше у рату већа зла, док сада у миру подлегоше мањим.

Њима довикујем: „На прави пут, браћо! Ваш Командант је жив, и он вас из оног света види на странпутици и жалости се! Но, колико ми је тешко учинити ову опомену неколиким, толико ми чини радост што са овога места могу да похвалим сву ону огромну већину српских ратника који до данас не поклекнуше, него осташе на висини Дражине побожности, родољубља и поштења.

То су Дражини јунаци, који са својим славним Командантом пођоше кроз крв и огањ; којима су ране једино одликовање, а Дражин пример звезда светиља на путу живота. Њима припада првенство, али не искључиво, у прослављању великог српског сина мученика.

Јер, Дража Михаиловић припада целом српском народу, никако једној партији, и не само једној нашој генерацији, него и будућим.

Народ који у страховитом мраку робовања и страдања, издиже из своје средине велике људе, велике по љубави, праведности и храбрости, који му светли у ноћи, далек је од пропасти а близак васкрсењу, већој слави и пунијем животу такве људе, многе и многе, на челу са Дражом Михаиловићем, даровао је Бог Србима у овој мученичкој генерацији.

Да се радујемо и веселимо с благодарношћу Свевишњем. Јер, док су код неких других народа у прошлом светском рату вођи били крволоци и стрвинари, неморални злочинци какве сунце није видело од постанка света, дотле су вођи српског народа, на челу са Дражом, били људи богољубиви, правдољубиви и народољубиви.

Имена оних првих на Небу се неће споменути, а у историји света спомињаће се с одвратношћу и проклетством: док ће имена оних других на Небу бити песма бесмртних духова, а на земљи слава и похвала поколења и поколења.

Дража Михаиловић био је легендарна личност и за време свога живота, но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника. С временом тај ће ореол бивати све светлији, а име Дражино све славније. А који се зову Дражини, нека подражавају Дражу.

Бог да му дарује вечни живот у сјају Небеске Србије! Амин, Боже, дај! Слава му!&lt;ref&gt;[https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%BE_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 Беседа о Дражи владике Николаја Велимировића]&lt;/ref&gt;|[[Николај Велимировић]], епископ СПЦ, у цркви Христова Васкрсења у Чикагу, 18. јула 1954.}}

{{Цитат|Главно дело генерала Михаиловића по коме он улази у историју Другог светског рата, јесте његова герилска војна противу немачке војне силе у нашој земљи. У Другом светском рату гериле се јављају у свим заузетим земљама. Герила генерала Михаиловића је била најранија. Герила, као што се у Другом рату показало, може много, али не може све. Она не може да туче главну непријатељску снагу, она сама собом не може да ослободи земљу. Али, као помоћно средство редовне војске, она може да учини много. С чисто војног гледишта, герила генерала Михаиловића највише је вредела онда када се била везала за савезничке операције у Северној Африци. У тој прилици, Михаиловић је, по признању самих савезничких команданата, учинио њима врло велике услуге. Михаиловић је тачно знао шта герила може, а шта не може. Своју главну акцију он је припремао за онај тренутак када почне искрцавање савезничких трупа на Балканско Полуострво. Дотле било је довољно што је његова герила била успела везати известан број непријатељских дивизија. Овај његов план био је поремећен појавом комунистичке гериле. Као што се зна, Комунисти се нису ставили у покрет чим су Немци продрли у нашу земљу, они су то учинили то тек неколико недеља доцније, онда када су Немци заратили са Русијом. Докле је Михаиловић имао један првенствено војни план, Комунисти су имали један првенствено, политички, или, тачније речено, партиски план. Они су се спремали да, после слома Немачке, дограбе власт у Југославији. Једина организована војна снага која би им се могла одупрети био је генерал Михаиловић. Зато су Комунисти прешли да га, ако могућно, још пре немачког слома униште. Они су изазвали прави грађански рат између Михаиловићеве и своје гериле. Ко год за време непријатељске окупације изазива грађански рат, тај уствари служи непријатељу. То је што треба имати на уму, када је реч о комунистичким самохвалама да су сви други осим Комуниста сарађивали с непријатељем.

У грађанском рату победили су Комунисти. Они су победили захваљујући војној помоћи Совјетске Уније и политичким погрешкама Савезника. Да тога није било, генерал Михаиловић не би доживео катастрофу. У данашње доба светских ратова све је тако везано једно с другим, да ничији успех више не зависи само од његових личних напора. Шта ће бити с нама често зависи од догађаја у сасвим другом делу света, а Михаиловићева судбина била је запечаћена већ у Техерану, када је пропао план о искрцавању Британаца и Американаца на Балканско Полуострво. Шта човек да ради у тако неизвесним временима, када није могућно израчунавати услове успеха? Ако се не варам, баш је Винстон Черчил (Winston Churchill) рекао, да у таквим временима остаје само једно, а то је испунити дужност. Ако се више не зна шта може донети успех, зна се шта дужност налаже. Генерал Михаиловић није постигао успех али је своју дужност испунио.

Генерала Михаиловића, уосталоме, не треба судити само по његовим делима. Треба узети у обзир и његову личност, која је била у извесном смислу већа од његових дела. Колико је то тачно, види се већ по томе, што он није ушао само у историју него и у народно предање. Има доста њих који су ушли у историју и добили у њој угледно место, али који нису оставили трага у народном предању. У историји Србије XIX века било је знаменитих државника и војвода о којима су се историчари много бавили, али о којима у народу нема ни приче ни песама. Генерал Михаиловић, напротив живи у народном сећању, живи онако као што живе народни јунаци из народних песама. Он је ушао у ред оних легендарних личности које имају поколењима да служе за пример. Те су личности једна врста народне савести. Познији нараштаји морају да пазе да се покажу достојни тако великих предака. Владика Данило у Горском вијенцу оним Црногорцима који су скренули с права пута:

Су чим ће те изаћи пред Милоша

И пред друге српске витезове

Који живе докле сунце грије?

Све те витезове који су својим примером обележили познијим нараштајима пут дужности, спада генерал Михаиловић.

За живота он је био гоњен, клеветан, мучен, и најзад уморен. Његово тело је разнето на комаде, и он нема гроба. Али они помени који му се чине широм целе емиграције показује да он и даље живи у души српког народа, и да ће ту живети увек, докле српско име буде трајало, јер он је дао свом народу све што смртни човек може дати.

Нека је вечна слава генералу Михаиловићу! |[[Слободан Јовановић]], српски правник, историчар, књижевник и политичар, у Лондону, 20. јула 1952.}}

== Извори ==
{{reflist|2}}
{{Википедија}}

{{DEFAULTSORT:Михаиловић, Драгољуб}}
[[Категорија:Рођени 1893.]]
[[Категорија:Умрли 1946.]]
[[Категорија:Српске војсковође]]
[[Категорија:Српски официри]]
[[Категорија:Српски генерали]]
[[Категорија:Српски политичари]]
[[Категорија:Осуђени на смрт]]
[[Категорија:Погубљени]]
[[Категорија:Личности Првог светског рата]]
[[Категорија:Личности Другог светског рата]]</text>
      <sha1>sop7sjlkqzxz90hh5n99eylx2mfzxg3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Југословенство</title>
    <ns>0</ns>
    <id>22220</id>
    <revision>
      <id>68489</id>
      <parentid>67947</parentid>
      <timestamp>2026-09-30T13:38:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>68489</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5980" sha1="2behc7xnbwh3k07kq0zyhl9qce30uh5" xml:space="preserve">[[Датотека:Flag-map of Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' — [[Јован Дучић]]]]

'''Југословенство''', и као '''југославизам''' или '''југословенски национализам''', идеологија је која подржавају идеју по којој [[Јужни Словени]] — [[Бошњаци]], [[Македонци (народ)|Македонци]], [[Словенци]], [[Срби]], [[Хрвати]] и [[Црногорци (народ)|Црногорци]], али и [[Бугари]] — припадају јединственој [[Југословени|југословенској нацији]] одвојеној различитим историјским околностима, облицима говора и религијским подјелама.

== Цитати ==
* А кад златно јутро сване &lt;br /&gt;И [[Слобода|слободе]] сине зрак,&lt;br /&gt;Полумесец у Стамболу&lt;br /&gt;Покриваће густи мрак.&lt;br /&gt;Никад више да не сине&lt;br /&gt;Над горама Југославским,&lt;br /&gt;Ориће се кроз њи глас:&lt;br /&gt;„[[Бог]] избави ево нас!”
** [[Милица Стојадиновић Српкиња]], ''Надежда на Бога'' (1848), строфа 5.

* Ја сам се у почетку нешто надао, него данас видим да је засад југославенство идеална ријеч која само празнијем гласом лијепо звечи.
** [[Петар II Петровић Његош]], из писма Меду Пуцићу, 23. априла 1849.

* [[Срби]]н, Хрват и Словенац,&lt;br /&gt;Сви ти један плету венац&lt;br /&gt;Верне душе, ко луч зоре,&lt;br /&gt;Пред олтаром твојим горе —&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Небу&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Лете&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С горе&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Свете&lt;br /&gt;Лепог браства златни цвет&lt;br /&gt;У твој драги вију сплет!
** [[Алекса Шантић]], ''[[s:Отаџбини (1919)|Отаџбини]]'' (1919), строфа 1.

* Ја сам сретан ове што доживех дане,&lt;br /&gt;Када браћа с браћом на брегове хрле —&lt;br /&gt;Када се у сунцу свог јединства грле&lt;br /&gt;Великога стабла три велике гране.
** Алекса Шантић, ''[[s:Песма јединства|Песма јединства]]'' (1919), строфа 2.

* С Адрије и Соче, све до Вардар-воде,&lt;br /&gt;Једна песма грми радосна и света —&lt;br /&gt;Више нема ага, харача ни кмета,&lt;br /&gt;Сврх колиба шуште храстови слободе.
** Алекса Шантић, ''Песма јединства'' (1919), строфа 4.

* Благослови, Боже! Некʼ на наша врата&lt;br /&gt;Свако јутро с песмом анђо браства ступа,&lt;br /&gt;И причести свешћу из небесних купа&lt;br /&gt;Свакога Словенца, Срба и Хрвата!
** Алекса Шантић, ''Песма јединства'' (1919), строфа 6.

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** [[Јован Дучић]], ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* Југославизам је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.
** Јован Дучић, ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942), XII

* Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.
** Јован Дучић, ''Југословенска идеологија: истина о „југославизму”'' (1942), XII

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Југословенство}}</text>
      <sha1>2behc7xnbwh3k07kq0zyhl9qce30uh5</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>