Јован Дучић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викицитат</sitename>
    <dbname>srwikiquote</dbname>
    <base>https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.22</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викицитат</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викицитату</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Јован Дучић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>934</id>
    <revision>
      <id>68520</id>
      <parentid>68516</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T14:43:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>68520</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="97753" sha1="1a1i6uv32dcs80rjmjqc0ntr6jlmoi0" xml:space="preserve">[[Датотека:ducic.jpg|мини|Верујем у Бога и у Српство.]]
'''[[w:Јован Дучић|Јован Дучић]]''' (15. фебруар 1874 — 7. април 1943) је био [[Срби|српски]] и [[Југословенство|југословенски]] [[песник]]-дипломата и академик.

: '''Види још:'''
:: '''''[[Благо цара Радована]]''''' (1932)
:: '''''[[Градови и химере]]''''' (1940)

== Цитати ==
[[Датотека:Serbs from Herzegovina awaiting in ambush.jpg|мини|Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.]]
[[Датотека:Flag-map of Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'']]
[[Датотека:Flag of Serbia and Croatia.svg|мини|…нисмо Срби и [[Хрвати]] него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки''…]]
[[Датотека:Nemanjica drzava na kraju XIII vijekaa 2.svg|мини|Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.]]
[[Датотека:Serbian Emperor Stefan Dušan, cropped.jpg|мини|За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!]]
[[Датотека:Jasenovac 2.jpg|мини|Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.]]
[[Датотека:Слава Јовану Дучићу (Американски Србобран).png|мини|Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].]]

* Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.
** ''[[s:Самохрана мајка|Самохрана мајка]]'' (1886), строфа 5.

* О, слава ти, дивна слого,&lt;br /&gt;Узајмности, једнакости!&lt;br /&gt;Смрт сујети и раздору,&lt;br /&gt;Смрт небратској нехајности!&lt;br /&gt;Слава теби, добри брате,&lt;br /&gt;Сад је братско срце твоје…&lt;br /&gt;Тако само, тако треба,&lt;br /&gt;То је братски; — српски то је!!
** ''[[s:Сељеницима|Сељеницима]]'' (1890), строфа 5.

* Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. '''Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.'''&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. '''Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.'''
** ''[[s:Београђани, отаџбина је у опасности!|Београђани, отаџбина је у опасности!]]'' (1908)

* Но у поноћ глуху, низ Путеве Млечне,&lt;br /&gt;Сишао је Христос, пређе горске ланце,&lt;br /&gt;И потоке крви газио је течне&lt;br /&gt;И дуго је глухе облазио кланце.
** ''[[s:Песме (Јован Дучић, 1911)/Поноћ|Поноћ]]'' (1911)

* Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије.
** ''[[s:Два Рибникара|Два Рибникара]]'' (1924)

* Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* '''Ова Југославија родила се у кациги Србије.''' Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Од бивших [[Хајдук|хајдучких]] бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* Било је мудраца и песника, чије су речи и данас путокази, и који су веровали да ми нисмо Срби и Хрвати него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки'' како су то увек називали свој језик умни Дубровчани.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* [[Србија]] је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* '''Носи, српска реко, крв наших синова''',&lt;br /&gt;'''јер крваве реке свуд су наше међе''';&lt;br /&gt;'''Мачеви убица сви су истог кова''' —&lt;br /&gt;'''Сад носи унуке куд носаше пређе'''.
** ''[[s:Врбас|Врбас]]'' (1941), строфа 1.

* Наше су победе и заставе наше&lt;br /&gt;Твој велики завет гордости и беса —&lt;br /&gt;Једине у теби што се огледаше,&lt;br /&gt;И једине овде дигле до небеса.
** ''Врбас'' (1941), строфа 3.

* Носи мора крви да их не покраду,&lt;br /&gt;Носи реко српска, крв невиних жртви:&lt;br /&gt;'''Радосне победе хероји нам даду''',&lt;br /&gt;'''Али страшну правду извојују мртви'''.
** ''Врбас'' (1941), строфа 5.

* [[Слободан Јовановић]] и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу.
** ''[[s:Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]]'' (1942)

* Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,&lt;br /&gt;На пољима родним, бранећи их часно&lt;br /&gt;Китио си цвећем сваког освајача,&lt;br /&gt;Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
**  ''[[s:Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]'' (1943), строфа 1.

* Покажи ми редом Витезе твог рода,&lt;br /&gt;Што балчаком с руку сломише ти ланце,&lt;br /&gt;'''Где је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] твојега народа,'''&lt;br /&gt;'''Покажи ми твоје термопилске кланце.'''
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 3.

* Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 6. 

* '''Чувај се, мој роде, својих странпутица,'''&lt;br /&gt;'''Јер пут неизвестан увек је пут вражији'''&lt;br /&gt;Не бој се јастреба него кукавица,&lt;br /&gt;Не бој се лажова него њине лажи.
** ''[[s:Вечној Србији|Вечној Србији]]'' (1943), строфа 1.
 
* Бог нека те спасе твојих спасилаца,&lt;br /&gt;На свакоме углу има их по један.&lt;br /&gt;'''Презри мудрост глупих и глупост мудраца!'''&lt;br /&gt;'''Нож твог издајника биће увек жедан.'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 2.

* Носи, роде славни, тај мач без корица —&lt;br /&gt;Знамен крстоносца и Божјег војника!
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 7.

* Знај само из крви хероја се рађа&lt;br /&gt;Звезда путовођа за далеке путе…&lt;br /&gt;'''Ветром неба иде мученичка лађа''',&lt;br /&gt;'''Сузе су невиних до неба дигнуте…'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 9.

* За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!
** ''[[s:На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]]'' (1943), строфа 1.

* '''За твоју Славу, светли Царе,'''&lt;br /&gt;'''Царе над трима морима!'''&lt;br /&gt;Зли жреци данас причест кваре;&lt;br /&gt;Губа је у свим торима…&lt;br /&gt;Над твојим царством мрак се шири,&lt;br /&gt;Ветрови црни дувају:&lt;br /&gt;Сад нашу савест бране жбири,&lt;br /&gt;Лупежи благо чувају.
** ''На царев Аранђеловдан'' (1943), строфа 3.

* '''Мој добри роде сви су лагали,&lt;br /&gt;И твој су видик сав помрачили;&lt;br /&gt;За својом срећом само трагали,&lt;br /&gt;И свуда крали и све тлачили.'''
** ''[[s:Песма (Мој добри роде)|Мој добри роде]]'' (1943), строфа 1.

* Мој добри роде, сви су рђави,&lt;br /&gt;Вапај твој не чују што тугује!&lt;br /&gt;Издајник и сад још у тврђави,&lt;br /&gt;С убицом жртва сада другује.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 5.

* Ломан је, роде, мост на провали,&lt;br /&gt;Свуд су у причест отров ставили…&lt;br /&gt;С лупежом све су новце ковали,&lt;br /&gt;С кривоклетником завет правили.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 6.

* '''Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].'''
** Последње речи, [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

=== ''[[s:Песме сунца|Песме сунца]]'' (1929) ===
[[Датотека:Karl Wilhelm Diefenbach - Asking the stars.jpg|мини|Бледа, као чежња, непозната жена,&lt;br /&gt;С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме.&lt;br /&gt;Тешка је, бескрајна, вечна туга њена&lt;br /&gt;На домаку ноћи, тишине и таме.]]
[[Датотека:Elisabeth Sonrel - Jeune fille en jaune.jpg|мини|Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.]]
[[Датотека:British Museum, Fujifilm - 51796618007.jpg|мини|Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.]]

* Опет једно вече… И мени се чини&lt;br /&gt;Да негде далеко, преко трију мора,&lt;br /&gt;При заласку сунца у првој тишини,&lt;br /&gt;У блиставој сенци смарагдових гора —&lt;br /&gt;'''Бледа, као чежња, непозната жена''',&lt;br /&gt;'''С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме'''.&lt;br /&gt;'''Тешка је, бескрајна, вечна туга њена'''&lt;br /&gt;'''На домаку ноћи, тишине и таме'''.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]'', строфа 2.

* И ја, коме не зна имена ни лица,&lt;br /&gt;Све сам њене мисли испунио саде.&lt;br /&gt;Верност се заклиње с тих бледих усница.&lt;br /&gt;'''Као смрт су верне љубави без наде'''!&lt;br /&gt;Вај, не реците ми никад: није тако,&lt;br /&gt;Ни да моје срце све то лаже себи,&lt;br /&gt;'''Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô''',&lt;br /&gt;'''И никад се више утешио не би'''’.
** ''Залазак сунца'', строфа 4.

* Не постоји Живот другде нег’ у Смрти.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]'', строфа 5.

* Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]'', строфа 1.

* Мирна као мрамор, хладна као сена,&lt;br /&gt;Ти се бледо тихо девојче што снева.&lt;br /&gt;Пусти песма других нека буде жена,&lt;br /&gt;Која по нечистим улицама пева.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]'', строфа 1.

* Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.
** ''Поезија'', строфа 2.

* Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]'', строфа 1.

* Како мало треба да се буде сретан,&lt;br /&gt;И сто пута мање да се вечно пати.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]'', строфа 2.

* С истока краљи, обучени&lt;br /&gt;У тешко злато, стоје плачни;&lt;br /&gt;И жреци сунца, наспрам сени&lt;br /&gt;Просјачки вапе у час мрачни.
** ''[[s:Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]'', строфа 4.

* Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br /&gt;Где сја ватра — ко зна — грешна или света.&lt;br /&gt;Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br /&gt;Ти љубиш невино као цвет што цвета.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]'', строфа 1.

* Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br /&gt;Символ већи него бол људски што грца;&lt;br /&gt;И ти си божанству ближа него мени:&lt;br /&gt;Више закон света, него закон срца.
** ''Символ'', строфа 3.

* Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br /&gt;А моја остаде сва окрвављена.&lt;br /&gt;'''Откуд си и ко си, нико знати неће:'''&lt;br /&gt;'''Љубав или мржња, судба или жена.'''
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]'', строфа 3.

=== ''[[s:Песме љубави и смрти|Песме љубави и смрти]]'' (1929) ===
[[Датотека:Le poeme de lAme-17-Louis Janmot-MBA Lyon-IMG 0500.jpg|мини|Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.]]
[[Датотека:Il Bacio, by Francesco Hayez.jpg|мини|[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.]]

* Невидљивом сунцу пружам жудне руке,&lt;br /&gt;И отварам срце неком кога није;&lt;br /&gt;Душа ми је пуна мрачне хармоније,&lt;br /&gt;Којој никад нисам саслушао звуке.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Химера|Химера]]'', строфа 1.

* Од истине сам страшнији и већи:&lt;br /&gt;Нити ме што вређа и нити што боли.&lt;br /&gt;Моја жудна душа неизмерно воли;&lt;br /&gt;И сваки мој корак, то је корак срећи.
** ''Химера'', строфа 2.

* Моје тамно срце, то је део свега —&lt;br /&gt;Са звездама трепти, хуји с ветровима;&lt;br /&gt;И онда кад стоји безгласно међ свима,&lt;br /&gt;Један громки ехо ћути у дну њега.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Срце|Срце]]'', строфа 1.

* '''И кад очарано куцне срце неко,'''&lt;br /&gt;'''То је моје срце што се опет чује…'''
** ''Срце'', строфа 5.

* Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]'', строфа 1.

* И ја кључар чудне лепоте, да с тајном&lt;br /&gt;'''Срећом видим јасно да је ова жена'''&lt;br /&gt;'''Од истога светлог ткива начињена'''&lt;br /&gt;'''Од кога и болни мој сан о бескрајном.'''
** ''Жена'', строфа 5.

* Рече ми мој Творац у велико јутро:&lt;br /&gt;Човече, дигни се и јави у плоти.&lt;br /&gt;И у свој таштој и пустој наготи,&lt;br /&gt;Иди кобном стазом коју будеш утро.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Завет|Завет]]'', строфа 1.

* Бићеш силник свему кад и жртва свачем;&lt;br /&gt;Живеће у теби исти час, — знај чуда —&lt;br /&gt;Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,&lt;br /&gt;Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
** ''Завет'', строфа 2.

* А ја ипак не знам за радост и срећу;&lt;br /&gt;Ја се бојим твоје подмукле Лепоте,&lt;br /&gt;Да освету једном не затражи већу&lt;br /&gt;За свирепа права што јој други оте.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Лепота|Лепота]]'', строфа 1.

* И тако бескрајна, и силна, и кобна,&lt;br /&gt;Течеш мојом крвљу. Жена или машта?&lt;br /&gt;Али твога даха препуно је свашта,&lt;br /&gt;Свугде си присутна, свему истодобна.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Моја љубав|Моја љубав]]'', строфа 2.

* На твом тамном мору лепоте и коби,&lt;br /&gt;Цело моје биће то је трепет сене;&lt;br /&gt;О љубљена жено, силнија од мене —&lt;br /&gt;Ти струјиш кроз моје вене у све доби.
** ''Моја љубав'', строфа 4.

* Љубав је без сутра вечнија од свега:&lt;br /&gt;Јер и после смрти још је увек иста.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]'', строфа 2.

* Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна&lt;br /&gt;Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;&lt;br /&gt;Само си лепота колико си тајна;&lt;br /&gt;И само истина колико си жудња.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]'', строфа 1.

* Остај недостижна, нема и далека —&lt;br /&gt;'''Јер је сан о срећи виши него срећа.'''&lt;br /&gt;Буди бесповратна као младост; нека&lt;br /&gt;Твоја сен и ехо буду све што сећа.
** ''Песма жени'', строфа 2.

* Срце има повест у сузи што лева;&lt;br /&gt;У великом болу љубав своју мету;&lt;br /&gt;'''[[Истина]] је само што душа проснева;'''&lt;br /&gt;'''[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.'''
** ''Песма жени'', строфа 3.

* А ти не постојиш нит си постојала;&lt;br /&gt;Рођена у мојој тишини и тами,&lt;br /&gt;На сунцу мог срца ти си само сјала:&lt;br /&gt;'''Јер све што љубимо створили смо сами.'''
** ''Песма жени'', строфа 5.

=== ''[[s:Царски сонети|Царски сонети]]'' (1930) ===
[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|280п|Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.]]
[[Датотека:Трг у Краљеву.jpg|мини|280п|Само буктињама збори се кроз тмине.]]

* Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.
** ''[[s:Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]'', строфа 1.

* Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br /&gt;Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br /&gt;Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br /&gt;И зоре да зраче на путима снова.
** ''[[s:Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.

* Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br /&gt;У болу и слави да будемо први:&lt;br /&gt;Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br /&gt;Мученик и херој, кап сузе и крви.
** ''Ave Serbia'', строфа 4.

* Пресити се земља од крвавог вала,&lt;br /&gt;Али вам победа не осветли лице;&lt;br /&gt;'''Јер ловор не ниче с буњишта и кала,'''&lt;br /&gt;'''Он је за [[јунак|хероје]], а не за убице!'''
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]'', строфа 5.

* Наши ће им ветри пепео разнети,&lt;br /&gt;Спраћемо са стене погане им стопе:&lt;br /&gt;Заболи смо копље на великој мети,&lt;br /&gt;Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]'', строфа 1.

* Знаће да је само она земља светла&lt;br /&gt;Где никад још није пала суза срама;&lt;br /&gt;Где су деца на мач име оца метла&lt;br /&gt;Што живи у химни и у молитвама.
** ''Херцеговина'', строфа 4.

* '''Јер је [[отаџбина]] само оно куда'''&lt;br /&gt;'''Наш зној падне где је крв очева пала;'''&lt;br /&gt;И плод благословен рађа само груда&lt;br /&gt;Где су мач зарђан деца ископала.
** ''[[s:Химна победника|Химна победника]]'', строфа 4.

* '''Само буктињама збори се кроз тмине;'''&lt;br /&gt;У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br /&gt;Преко палих иду пути величине;&lt;br /&gt;'''[[Слава]], то је страшно сунце мученика.'''
** ''Химна победника'', строфа 5.

* Наша душа има боју наше стене,&lt;br /&gt;И наша крв тече куд и наше реке.
** ''[[s:Брегалница|Брегалница]]'', строфа 6.

=== ''[[s:Плаве легенде|Плаве легенде]]'' (1930) ===

* Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух.
** ''[[s:Плаве легенде/Прича о јаком|Прича о јаком]]''

* Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом. Јер она не зна за правду него за силу.
** ''Прича о јаком''

* […] '''ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Сунце|Сунце]]''

* А кад му је она пружила руку, хладну као лед, невидљиво и први пут је тада клонула мишица која је покорила Исток. Идући затим кроз сјај, клицање и плесак, прошли су заједно, руку под руку, Победилац и Издајица.
** ''[[s:Плаве легенде/Рука|Рука]]''

* И он ће умрети само од те једне помисли: '''зашто нас лажу не само они који нас мрзе него и они које ми љубимо.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Отров|Отров]]''

* Преко реке која је делила ове две земље разговараху два човека:&lt;br /&gt;— Ми живимо у мраку а обожавамо Сунце које неће да нас огреје. Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију. Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо друга.
** ''[[s:Плаве легенде/Песма о Богу|Песма о Богу]]''

* А нису знали да су ова два човека били велики као два божанства: јер су били једини који су у свом неспокојству назрели долазак новог Бога.
** ''Песма о Богу''

=== ''[[w:Градови и химере|Градови и химере]]'' (1930) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Градови и химере]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Куинджи - Море. Крым..jpg|мини|Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и [[Бог]] једна истина срца.]]
[[Датотека:Vinzenz Katzler, The Takovo Uprising, 1862, Historical Museum of Serbia.jpg|мини|У [[Срби|Срба]] је одиста само [[светосавље]] спасло православље: идеја о цркви је била нераздвојна од идеје о држави.]]
[[Датотека:Girl with a Bible (Faith of Our Fathers).jpg|мини|[[Жена|Жене]] су велики чувари [[Вера|вере]], јер су сентименталне, јер имају [[Срце|срца]] и [[Машта|маште]], и то је једна страна њихове величине.]]
[[Датотека:František Dvořák - Mother with a Child.jpg|мини|Ми [[Религија|религију]] примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од [[Црква|цркве]] или друштва.]]
[[Датотека:Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|мини|Величина једног народа није у његовој историји, него у његовој [[легенда|легенди]].]]
[[Датотека:Siemiradzki-Za przykładem bogów.jpg|мини|Дубоки људи никад нису разликовали [[љубав]] од религије.]]
[[Датотека:Politicians in the smoking room of the House of Commons; Wellcome V0011375.jpg|мини|На [[власт]] долазе људи једном механиком [[демократија|изборних система]] која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без [[морал]]а, без побожности.]]
[[Датотека:Down with the eagle (2).jpeg|мини|Где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.]]
[[Датотека:The Triumph Of Christianity Over Paganism. (Detail).jpg|мини|Истина [[Исус|Христова]] је била неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.]]

* '''Рђави људи не умеју да се смеју; а од смеха лице постане човечанскије и лепше јер постане светлије.'''

* Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом.

* Људи који се више не чуде, и ни у што не загледају по сто пута, то су несрећници који никад нису стварно ни видели ништа на овом свету.

* Има људи, који су у свом животу видели свега неколико залазака сунца, а још мање има људи који су видели свитање и оргије сунчевог изласка.

* Обожавају [[природа|природу]] само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу.

* '''Немогуће се уопште одрећи [[отаџбина|отаџбине]] и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе.'''

* Онај који мрзи Француску, није само лош по интелекту и некултуран човек, и простак, него је и лош и по срцу, неправедан и злочест неваљалац.

* '''Без велике маште нема велике љубави.''' Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада.

* [[Жена]] без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа.

* Ја мислим и да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред [[пустиња|пустиње]], јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном.

* Треба ли мору да захвалим што никад нисам био [[скептицизам|скептик]]? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. Зато га неће ни убити разум јер га он није ни саздао; а '''мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско.''' Вера, то је чиста сентименталност; јер не постоји идеја о Богу него осећај о Богу, и машта о Богу. '''Жене су стога велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине.'''

* '''Ми религију примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од цркве или друштва.''' Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

* Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока [[пријатељство|пријатељства]].

* Српски су свештеници били вође народа и војсковође у устанцима. '''У Срба је одиста само [[светосавље]] спасло [[православље]]: идеја о [[црква|цркви]] је била нераздвојна од идеје о [[држава|држави]].'''

* Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу [[шума|шуме]] и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине.

* Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих [[самоћа]].

* Бог убитава [[пустиња|пустињу]] и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље.

* [[Буда]] и [[Исус|Христос]] су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати.

* Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку.

* '''Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди.''' Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. '''Историја без легенде је убога, и кад је највећа.''' Због овог је српски народ виши данас од свију суседних народа: јер је сва његова историја у народним песмама претворена у митове, реке и планине пуне вила, хероји, као [[Милош Обилић|Милош]] и [[Марко Краљевић|Марко]], дигнути до ванчовечанског, а краљеви, цареви и кнежеви претворени у светитеље.

* '''Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.'''

* '''Има жена које не носе свој чар у линијама лица, него у изразу лица;  ни у боји очију, него у погледу; ни у црти уста, него у осмеху; ни у говору, него у музици гласа; ни у формама тела, него у покретима.'''

* А у Делфима је [[:en:w:Phryne|Фрина]], сва гола, била представљена као Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да '''дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.'''

* Наше народне песме сам радије слушао по димљивим херцеговачким кућама гуслара, у тескобним крчмама поред пута или пред црквом после летургије, сав срећан што спадам још међу оне који су доживели да чују гуслара, што временом ишчезавају као што су нестали и њихови претходници који су на исти начин носили путних пет столећа [[Хомер]]ове стихове док нису били забележени и сређени у два велика епоса.

* '''[[Православље]] је било и остало вера невина и чиста, весела и полупаганска, пуна благородног јелинског духа за радост на земљи и мир међу људима, без својих инквизиција и Торквемада, вартоломејских ноћи и енглеских прогона.'''

* '''Код Срба [[светосавље]] значи идеју која уједињује веру, државу и нацију.'''

* Само глупаци су једини људи који своје погрешке не увиђају; јер када би глупаци увиђали своју [[глупост]], и они би већ тиме постали атинским филозофима…

* [[демократија|Демокрација]] више можда него и један други систем — као и данас, и као увек, била је у рукама једне духовне олигархије. Међутим, у нашем данашњем добу, '''на власт долазе људи једном механиком изборних система која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без морала, без побожности.''' Али у граду мудраца, владали су одиста мудраци.

* Земља је остарела; и људи, верујући у хиљаде [[истина]], не верују више ни у једну.

* Истина Христова је била, дакле, неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.

* Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузе. Запитах га одакле је. „Из Забуња, у руској Пољској… или у пољској Русији…” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега… Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за [[Косово]] и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља, који су ипак на свету учинили више добра него зла. Али сам се и питао: '''где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.'''

* Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише власеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. '''Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио.''' У средњем веку је српство и хришћанство било, дакле, исти појам. Као документ за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

=== ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Благо цара Радована]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|десно|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|десно|мини|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|десно|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|десно|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Страх, то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је [[отаџбина]] збир свих других љубави и осећања.

* '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[Фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

* Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

* Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.'''

* Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* […] '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* Љубав на свету одржавају само жене и песници.

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.'''

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.'''

* Жена је најбољи спасилац од чамотиње.

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.

* Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?

* […] не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. '''Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* Издајства, [[Револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала.

* [[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама.

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

* '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру.

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику отаџбину, и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти. 

* Жеђ за влашћу је снажнија него него жеђ за водом.

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* […] цела историја то је смена једне тираније за другом: борба између јаких за њихов рачун.

=== ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942) ===
* Никад се Хрвати нису могли да навикну на идеју да су они у Европи један мали народић, једва историјски.

* Хрвати никад нису имали својих народних песама. '''Срби су народ гусларски, а Хрвати народ тамбурашки; и док су Срби изграђивали своје [[Српске народне епске песме|славне епосе]], Хрвати су изграђивали поскочице.'''

* [[sr:w:Илиризам|Илирци]] су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити) да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију.

* Кад је Србија 1804. под [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], а затим под [[Милош Обреновић|Милошем]], дизала велике устанке за ослобођење Балкана, и кад су стварали прву хришћанску државу у нехришћанском и варварском царству на европском Истоку, ни један Хрват није, као Словен или Хришћанин, дошао као добровољац да помогне тај Устанак. У Србији су се јављали осим Црногораца, још и Херцеговци, који су дали једног славног војводу; и Маћедонци, који су дали две војводе; и Босанци, који су дали великог песника [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]], Тиртеја овог Устанка; и Бокељи; и Војвођани; који су давали веште официре и учене саветнике; чак и Грци. који су се солидарисали са својом ''Хетеријом'', и дали Србији једног свог хероја, Ригу од Фере. Само ни једног Хрвата ни од спомена! — Није дошао онамо Хрват добровољац ни кад, је Србија доцније војевала 1875. са Турском, ни 1885. са Бугарском, ни 1914. са Аустро-Угарском! Напротив, најкрволочнији на Дрини и Церу, на фронту, а нарочито по српским селима, били су Хрвати…

* [[Југословенство|Југославизам]] је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.

* '''Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.'''

* Српски народ, а то је не само Србија, него и цело Уједињено Српство, место да се 1918. формирало у једну огромну и етнички хомогену групу, и следствено у једну велику државу, примило је на себе дужност да пристане на границе Југославије које су само на мору имале дужину од ништа мање него 1.000 километара од Сушака до Улциња; а на суху, двоструко толико, од Ђевђелије до Крањске! За одбрану онолике обале, требала би једна прескупа ратна морнарица какве од великих сила, а какву ми никад нисмо могли ни замислити са нашим малим буџетом. За одбрану сувоземне онако бескрајне границе, требала је тако исто војска једне велике силе, са оружањем, које је изискивало огромне трошкове, и за набавку и за уздржавање!

* Уопште, ни о каквим заједничким херојствима нису Хрвати дали да се говори широм целе њихове земље. Они су окретали чак на смешно српску ратничку историју, славу српске војске, која је била слављена као херојска и од свих непријатеља, а не само од пријатеља. Не признавајући да је ишта Србија допринела ослобођењу њихове земље, један хрватски министар, др Крајач, повикао је једном цинично у Скупштини, и то кратко након уједињења: „Реците нам колико кошта та крв коју сте пролили за Хрватску, да вам је платимо…”

* '''Никакав њихов производ, ни природни ни индустријски, није био Србији неопходан, пошто је Српска Земља имала све исте природне производе и сама у изобиљу; а индустријске је могла јевтиније набавити из Мађарске и Италије.''' Међутим, Хрватска своју индустрију није могла продати ни у Италији, ни у Мађарској, пошто су обе индустријски богатије; а могла их је продати само српским аграрне.

=== ''[[s:Лирика|Лирика]]'' (1943) ===
* Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br /&gt;Али те стигне дух који те слути;&lt;br /&gt;Небо и земља не могу те чути,&lt;br /&gt;А у нама је твој глас од постања.
** ''[[s:Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]'', строфа 1.

* Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br /&gt;Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br /&gt;И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br /&gt;Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.
** ''[[s:Лирика/Богу|Богу]]'', строфа 1.

* А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br /&gt;Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br /&gt;'''Јер свака Истина духа знаде за границе,'''&lt;br /&gt;'''Једино наша Слутња стоји безгранична.'''
** ''Богу'', строфа 4.

* Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br /&gt;У грумен глине ужежене, &lt;br /&gt;'''Тад неће више бити међе'''&lt;br /&gt;'''Између тебе и измеђ мене.'''
** ''[[s:Лирика/Повратак|Повратак]]'', строфа 1.

== Цитати о Јовану Дучићу ==
[[Датотека:Slobodan Jovanović, by Uroš Predić (1931).jpg|мини|У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу. ~ [[Слободан Јовановић]]]]
[[Датотека:Matija Bećković, reading Serbian war newspapers from exile (Corfu, 1916).jpg|мини|Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити. ~ [[Матија Бећковић]]]]

* Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих. 
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:„Пјесме” Јована Дучића|„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901)

* Погледајте Дучићеву поезију, погледајте му прозу, и узмите да читате гдегод хоћете. Ништа разасуто, откинуто, пуштено, неодговорно, случајно — ни у садржини ни у форми. У данашње време, кад је дошло на ред да се, и дрско и бесмислено, прескачу све границе, негује сваки апсурд — гудалом слика и четкицом свира — у ово време кад је истина и одвише јака за душе, данас, нарочито, Дучићево је дело сведочанство дисциплинованог рада.
** [[Исидора Секулић]], [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36/1929/k002?fullscreen#page/123/mode/1up ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића''] (1929)

* Југословенско исељеништво треба да је поносно, што се у његовој средини налази највећи живи југословенски песник и један од најистакнутијих југословенских интелектуалаца. Јован Дучић је живи сведок наше велике националне културне вредности. Он иде у ред великих духовних својина, које је наш народ дао кроз векове. Син поносне Херцеговине, која данас, као и увек у нашим легендарним епохама, даје највећег отпора туђину и тиранину, он представља највише што је дао наш народни геније.
** Из чланка ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1941-08-20 ''Американском Србобрану, 20. августа 1941.'']

* Српски народ ће увек носити у свом срцу успомену на бесмртног песника, Јована Дучића. Вечито ће се сећати имена човека у коме су се у данашња тешка времена најбоље били изразили: поштење, образ, јунаштво, чојство, патње због народа, бол за изгубљеном Отаџбином и борба за њезино ослобођење.
** [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

* Дучић је сав живот провео у иностранству, али је мислим ипак био присутан у Србији. Срећан што је из Требиња које је имало, не једанпут, пресудну улогу у српској историји, Дучић је једнаким очима гледао на све српске земље, стављајући изнад свих Србију и изнад свега национално јединство (''Отаџбина није тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа''). Његово гледање на нашу судбину, не у једном тренутку и у једном крају, него свуд и кроз сву историју, било је у њега колико одређено толико непроменљиво.
** [[Милан Кашанин]], ''Судбине и људи''  (1968), стр. 226.

* Ваше дело је постало својина једног народа. Вашим именом се заклињу покољења. Али, кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би младићи и девојке тих далеких нараштаја хтијући да изразе оно што је најлепше у њима од бола и љубави, проговорили језиком ваше поезије, нашли исте, ваше, речи и усклике. То је судбина великих песника.
** [[Иво Андрић]], у посвети његових ''Приповедака''

* Његова песма ''[[s:Врбас|Врбас]]'', испевана поводом покоља Срба у Босни, биће забележена у свакој антологији нашег патриотског песништва, исто онако као [[Јован Јовановић Змај|Змајева]] ''Вила'', [[Ђура Јакшић|Јакшићево]] ''[[s:Падајте, браћо!|Падајте браћо]]'', [[Војислав Илић|Војислављево]] ''[[s:На Вардару|На Вардару]]'', [[Милан Ракић|Ракићево]] ''[[s:На Гази-Местану|На Газиместану]]''… '''У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу.'''
** [[Слободан Јовановић]] о песми ''Врбас''

* Последње речи Јована Дучића биле су ''Верујем у Бога и Српство''. Написао их је већ изнемоћалом руком у недоба, када је и у Бога и у Српство могао веровати једино Јован Дучић. У невреме, кад су се и Бог и Српство и Дучић нашли међу инкриминисаним појмовима његовога језика, кад су их, као цара Радована, ''спомињали још само људи који су полудели.'' […] Али, гле чуда! Јован Дучић се по трећи пут сахрањује и по други пут рађа, и то друго рођење указује се као истинитије, важније и славније од оног првог у Хрупјелима. […] Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. '''Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити.'''
** [[Матија Бећковић]], „Јован Дучић је и задужбинар”, у: Радослав Милошевић, ''Земаљско и небеско Јована Дучића'', Требиње: Удружење књижевника Српске: Подружница за Херцеговину, стр. 310–314.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Дучић}} 
{{Викизворник|Јован Дучић}}

* [https://balasevic.in.rs/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – Песме, Цитати, Књиге, Биографија, Занимљивости'']

*[https://wannabemagazine.com/najlepsi-citati-jovan-ducic-1-deo/ ''Најлепши цитати: Јован Дучић (1. део)'']

* [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/citati/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – цитати'']

{{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1874.]]
[[Категорија:Умрли 1943.]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Југословенски књижевници]]
[[Категорија:Југословенски песници]]
[[Категорија:Српске дипломате]]
[[Категорија:Југословенске дипломате]]
[[Категорија:Херцеговци]]</text>
      <sha1>1a1i6uv32dcs80rjmjqc0ntr6jlmoi0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68521</id>
      <parentid>68520</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T14:47:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>68521</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="97763" sha1="0ytalwhfw87u3b383q680u5qsfbxvoz" xml:space="preserve">[[Датотека:ducic.jpg|мини|Верујем у Бога и у Српство.]]
'''[[w:Јован Дучић|Јован Дучић]]''' (15. фебруар 1874 — 7. април 1943) је био [[Срби|српски]] и [[Југословенство|југословенски]] [[песник]]-дипломата и академик.

: '''Види још:'''
:: '''''[[Благо цара Радована]]''''' (1932)
:: '''''[[Градови и химере]]''''' (1940)

== Цитати ==
[[Датотека:Serbs from Herzegovina awaiting in ambush.jpg|мини|Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.]]
[[Датотека:Flag-map of Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'']]
[[Датотека:Flag of Serbia and Croatia.svg|мини|…нисмо Срби и [[Хрвати]] него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки''…]]
[[Датотека:Nemanjica drzava na kraju XIII vijekaa 2.svg|мини|Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.]]
[[Датотека:Serbian Emperor Stefan Dušan, cropped.jpg|мини|За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!]]
[[Датотека:Jasenovac 2.jpg|мини|Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.]]
[[Датотека:Слава Јовану Дучићу (Американски Србобран) (cropped).png|мини|Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].]]

* Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.
** ''[[s:Самохрана мајка|Самохрана мајка]]'' (1886), строфа 5.

* О, слава ти, дивна слого,&lt;br /&gt;Узајмности, једнакости!&lt;br /&gt;Смрт сујети и раздору,&lt;br /&gt;Смрт небратској нехајности!&lt;br /&gt;Слава теби, добри брате,&lt;br /&gt;Сад је братско срце твоје…&lt;br /&gt;Тако само, тако треба,&lt;br /&gt;То је братски; — српски то је!!
** ''[[s:Сељеницима|Сељеницима]]'' (1890), строфа 5.

* Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. '''Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.'''&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. '''Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.'''
** ''[[s:Београђани, отаџбина је у опасности!|Београђани, отаџбина је у опасности!]]'' (1908)

* Но у поноћ глуху, низ Путеве Млечне,&lt;br /&gt;Сишао је Христос, пређе горске ланце,&lt;br /&gt;И потоке крви газио је течне&lt;br /&gt;И дуго је глухе облазио кланце.
** ''[[s:Песме (Јован Дучић, 1911)/Поноћ|Поноћ]]'' (1911)

* Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије.
** ''[[s:Два Рибникара|Два Рибникара]]'' (1924)

* Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* '''Ова Југославија родила се у кациги Србије.''' Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Од бивших [[Хајдук|хајдучких]] бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* Било је мудраца и песника, чије су речи и данас путокази, и који су веровали да ми нисмо Срби и Хрвати него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки'' како су то увек називали свој језик умни Дубровчани.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* [[Србија]] је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* '''Носи, српска реко, крв наших синова''',&lt;br /&gt;'''јер крваве реке свуд су наше међе''';&lt;br /&gt;'''Мачеви убица сви су истог кова''' —&lt;br /&gt;'''Сад носи унуке куд носаше пређе'''.
** ''[[s:Врбас|Врбас]]'' (1941), строфа 1.

* Наше су победе и заставе наше&lt;br /&gt;Твој велики завет гордости и беса —&lt;br /&gt;Једине у теби што се огледаше,&lt;br /&gt;И једине овде дигле до небеса.
** ''Врбас'' (1941), строфа 3.

* Носи мора крви да их не покраду,&lt;br /&gt;Носи реко српска, крв невиних жртви:&lt;br /&gt;'''Радосне победе хероји нам даду''',&lt;br /&gt;'''Али страшну правду извојују мртви'''.
** ''Врбас'' (1941), строфа 5.

* [[Слободан Јовановић]] и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу.
** ''[[s:Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]]'' (1942)

* Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,&lt;br /&gt;На пољима родним, бранећи их часно&lt;br /&gt;Китио си цвећем сваког освајача,&lt;br /&gt;Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
**  ''[[s:Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]'' (1943), строфа 1.

* Покажи ми редом Витезе твог рода,&lt;br /&gt;Што балчаком с руку сломише ти ланце,&lt;br /&gt;'''Где је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] твојега народа,'''&lt;br /&gt;'''Покажи ми твоје термопилске кланце.'''
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 3.

* Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 6. 

* '''Чувај се, мој роде, својих странпутица,'''&lt;br /&gt;'''Јер пут неизвестан увек је пут вражији'''&lt;br /&gt;Не бој се јастреба него кукавица,&lt;br /&gt;Не бој се лажова него њине лажи.
** ''[[s:Вечној Србији|Вечној Србији]]'' (1943), строфа 1.
 
* Бог нека те спасе твојих спасилаца,&lt;br /&gt;На свакоме углу има их по један.&lt;br /&gt;'''Презри мудрост глупих и глупост мудраца!'''&lt;br /&gt;'''Нож твог издајника биће увек жедан.'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 2.

* Носи, роде славни, тај мач без корица —&lt;br /&gt;Знамен крстоносца и Божјег војника!
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 7.

* Знај само из крви хероја се рађа&lt;br /&gt;Звезда путовођа за далеке путе…&lt;br /&gt;'''Ветром неба иде мученичка лађа''',&lt;br /&gt;'''Сузе су невиних до неба дигнуте…'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 9.

* За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!
** ''[[s:На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]]'' (1943), строфа 1.

* '''За твоју Славу, светли Царе,'''&lt;br /&gt;'''Царе над трима морима!'''&lt;br /&gt;Зли жреци данас причест кваре;&lt;br /&gt;Губа је у свим торима…&lt;br /&gt;Над твојим царством мрак се шири,&lt;br /&gt;Ветрови црни дувају:&lt;br /&gt;Сад нашу савест бране жбири,&lt;br /&gt;Лупежи благо чувају.
** ''На царев Аранђеловдан'' (1943), строфа 3.

* '''Мој добри роде сви су лагали,&lt;br /&gt;И твој су видик сав помрачили;&lt;br /&gt;За својом срећом само трагали,&lt;br /&gt;И свуда крали и све тлачили.'''
** ''[[s:Песма (Мој добри роде)|Мој добри роде]]'' (1943), строфа 1.

* Мој добри роде, сви су рђави,&lt;br /&gt;Вапај твој не чују што тугује!&lt;br /&gt;Издајник и сад још у тврђави,&lt;br /&gt;С убицом жртва сада другује.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 5.

* Ломан је, роде, мост на провали,&lt;br /&gt;Свуд су у причест отров ставили…&lt;br /&gt;С лупежом све су новце ковали,&lt;br /&gt;С кривоклетником завет правили.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 6.

* '''Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].'''
** Последње речи, [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

=== ''[[s:Песме сунца|Песме сунца]]'' (1929) ===
[[Датотека:Karl Wilhelm Diefenbach - Asking the stars.jpg|мини|Бледа, као чежња, непозната жена,&lt;br /&gt;С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме.&lt;br /&gt;Тешка је, бескрајна, вечна туга њена&lt;br /&gt;На домаку ноћи, тишине и таме.]]
[[Датотека:Elisabeth Sonrel - Jeune fille en jaune.jpg|мини|Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.]]
[[Датотека:British Museum, Fujifilm - 51796618007.jpg|мини|Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.]]

* Опет једно вече… И мени се чини&lt;br /&gt;Да негде далеко, преко трију мора,&lt;br /&gt;При заласку сунца у првој тишини,&lt;br /&gt;У блиставој сенци смарагдових гора —&lt;br /&gt;'''Бледа, као чежња, непозната жена''',&lt;br /&gt;'''С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме'''.&lt;br /&gt;'''Тешка је, бескрајна, вечна туга њена'''&lt;br /&gt;'''На домаку ноћи, тишине и таме'''.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]'', строфа 2.

* И ја, коме не зна имена ни лица,&lt;br /&gt;Све сам њене мисли испунио саде.&lt;br /&gt;Верност се заклиње с тих бледих усница.&lt;br /&gt;'''Као смрт су верне љубави без наде'''!&lt;br /&gt;Вај, не реците ми никад: није тако,&lt;br /&gt;Ни да моје срце све то лаже себи,&lt;br /&gt;'''Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô''',&lt;br /&gt;'''И никад се више утешио не би'''’.
** ''Залазак сунца'', строфа 4.

* Не постоји Живот другде нег’ у Смрти.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]'', строфа 5.

* Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]'', строфа 1.

* Мирна као мрамор, хладна као сена,&lt;br /&gt;Ти се бледо тихо девојче што снева.&lt;br /&gt;Пусти песма других нека буде жена,&lt;br /&gt;Која по нечистим улицама пева.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]'', строфа 1.

* Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.
** ''Поезија'', строфа 2.

* Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]'', строфа 1.

* Како мало треба да се буде сретан,&lt;br /&gt;И сто пута мање да се вечно пати.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]'', строфа 2.

* С истока краљи, обучени&lt;br /&gt;У тешко злато, стоје плачни;&lt;br /&gt;И жреци сунца, наспрам сени&lt;br /&gt;Просјачки вапе у час мрачни.
** ''[[s:Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]'', строфа 4.

* Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br /&gt;Где сја ватра — ко зна — грешна или света.&lt;br /&gt;Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br /&gt;Ти љубиш невино као цвет што цвета.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]'', строфа 1.

* Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br /&gt;Символ већи него бол људски што грца;&lt;br /&gt;И ти си божанству ближа него мени:&lt;br /&gt;Више закон света, него закон срца.
** ''Символ'', строфа 3.

* Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br /&gt;А моја остаде сва окрвављена.&lt;br /&gt;'''Откуд си и ко си, нико знати неће:'''&lt;br /&gt;'''Љубав или мржња, судба или жена.'''
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]'', строфа 3.

=== ''[[s:Песме љубави и смрти|Песме љубави и смрти]]'' (1929) ===
[[Датотека:Le poeme de lAme-17-Louis Janmot-MBA Lyon-IMG 0500.jpg|мини|Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.]]
[[Датотека:Il Bacio, by Francesco Hayez.jpg|мини|[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.]]

* Невидљивом сунцу пружам жудне руке,&lt;br /&gt;И отварам срце неком кога није;&lt;br /&gt;Душа ми је пуна мрачне хармоније,&lt;br /&gt;Којој никад нисам саслушао звуке.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Химера|Химера]]'', строфа 1.

* Од истине сам страшнији и већи:&lt;br /&gt;Нити ме што вређа и нити што боли.&lt;br /&gt;Моја жудна душа неизмерно воли;&lt;br /&gt;И сваки мој корак, то је корак срећи.
** ''Химера'', строфа 2.

* Моје тамно срце, то је део свега —&lt;br /&gt;Са звездама трепти, хуји с ветровима;&lt;br /&gt;И онда кад стоји безгласно међ свима,&lt;br /&gt;Један громки ехо ћути у дну њега.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Срце|Срце]]'', строфа 1.

* '''И кад очарано куцне срце неко,'''&lt;br /&gt;'''То је моје срце што се опет чује…'''
** ''Срце'', строфа 5.

* Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]'', строфа 1.

* И ја кључар чудне лепоте, да с тајном&lt;br /&gt;'''Срећом видим јасно да је ова жена'''&lt;br /&gt;'''Од истога светлог ткива начињена'''&lt;br /&gt;'''Од кога и болни мој сан о бескрајном.'''
** ''Жена'', строфа 5.

* Рече ми мој Творац у велико јутро:&lt;br /&gt;Човече, дигни се и јави у плоти.&lt;br /&gt;И у свој таштој и пустој наготи,&lt;br /&gt;Иди кобном стазом коју будеш утро.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Завет|Завет]]'', строфа 1.

* Бићеш силник свему кад и жртва свачем;&lt;br /&gt;Живеће у теби исти час, — знај чуда —&lt;br /&gt;Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,&lt;br /&gt;Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
** ''Завет'', строфа 2.

* А ја ипак не знам за радост и срећу;&lt;br /&gt;Ја се бојим твоје подмукле Лепоте,&lt;br /&gt;Да освету једном не затражи већу&lt;br /&gt;За свирепа права што јој други оте.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Лепота|Лепота]]'', строфа 1.

* И тако бескрајна, и силна, и кобна,&lt;br /&gt;Течеш мојом крвљу. Жена или машта?&lt;br /&gt;Али твога даха препуно је свашта,&lt;br /&gt;Свугде си присутна, свему истодобна.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Моја љубав|Моја љубав]]'', строфа 2.

* На твом тамном мору лепоте и коби,&lt;br /&gt;Цело моје биће то је трепет сене;&lt;br /&gt;О љубљена жено, силнија од мене —&lt;br /&gt;Ти струјиш кроз моје вене у све доби.
** ''Моја љубав'', строфа 4.

* Љубав је без сутра вечнија од свега:&lt;br /&gt;Јер и после смрти још је увек иста.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]'', строфа 2.

* Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна&lt;br /&gt;Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;&lt;br /&gt;Само си лепота колико си тајна;&lt;br /&gt;И само истина колико си жудња.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]'', строфа 1.

* Остај недостижна, нема и далека —&lt;br /&gt;'''Јер је сан о срећи виши него срећа.'''&lt;br /&gt;Буди бесповратна као младост; нека&lt;br /&gt;Твоја сен и ехо буду све што сећа.
** ''Песма жени'', строфа 2.

* Срце има повест у сузи што лева;&lt;br /&gt;У великом болу љубав своју мету;&lt;br /&gt;'''[[Истина]] је само што душа проснева;'''&lt;br /&gt;'''[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.'''
** ''Песма жени'', строфа 3.

* А ти не постојиш нит си постојала;&lt;br /&gt;Рођена у мојој тишини и тами,&lt;br /&gt;На сунцу мог срца ти си само сјала:&lt;br /&gt;'''Јер све што љубимо створили смо сами.'''
** ''Песма жени'', строфа 5.

=== ''[[s:Царски сонети|Царски сонети]]'' (1930) ===
[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|280п|Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.]]
[[Датотека:Трг у Краљеву.jpg|мини|280п|Само буктињама збори се кроз тмине.]]

* Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.
** ''[[s:Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]'', строфа 1.

* Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br /&gt;Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br /&gt;Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br /&gt;И зоре да зраче на путима снова.
** ''[[s:Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.

* Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br /&gt;У болу и слави да будемо први:&lt;br /&gt;Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br /&gt;Мученик и херој, кап сузе и крви.
** ''Ave Serbia'', строфа 4.

* Пресити се земља од крвавог вала,&lt;br /&gt;Али вам победа не осветли лице;&lt;br /&gt;'''Јер ловор не ниче с буњишта и кала,'''&lt;br /&gt;'''Он је за [[јунак|хероје]], а не за убице!'''
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]'', строфа 5.

* Наши ће им ветри пепео разнети,&lt;br /&gt;Спраћемо са стене погане им стопе:&lt;br /&gt;Заболи смо копље на великој мети,&lt;br /&gt;Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]'', строфа 1.

* Знаће да је само она земља светла&lt;br /&gt;Где никад још није пала суза срама;&lt;br /&gt;Где су деца на мач име оца метла&lt;br /&gt;Што живи у химни и у молитвама.
** ''Херцеговина'', строфа 4.

* '''Јер је [[отаџбина]] само оно куда'''&lt;br /&gt;'''Наш зној падне где је крв очева пала;'''&lt;br /&gt;И плод благословен рађа само груда&lt;br /&gt;Где су мач зарђан деца ископала.
** ''[[s:Химна победника|Химна победника]]'', строфа 4.

* '''Само буктињама збори се кроз тмине;'''&lt;br /&gt;У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br /&gt;Преко палих иду пути величине;&lt;br /&gt;'''[[Слава]], то је страшно сунце мученика.'''
** ''Химна победника'', строфа 5.

* Наша душа има боју наше стене,&lt;br /&gt;И наша крв тече куд и наше реке.
** ''[[s:Брегалница|Брегалница]]'', строфа 6.

=== ''[[s:Плаве легенде|Плаве легенде]]'' (1930) ===

* Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух.
** ''[[s:Плаве легенде/Прича о јаком|Прича о јаком]]''

* Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом. Јер она не зна за правду него за силу.
** ''Прича о јаком''

* […] '''ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Сунце|Сунце]]''

* А кад му је она пружила руку, хладну као лед, невидљиво и први пут је тада клонула мишица која је покорила Исток. Идући затим кроз сјај, клицање и плесак, прошли су заједно, руку под руку, Победилац и Издајица.
** ''[[s:Плаве легенде/Рука|Рука]]''

* И он ће умрети само од те једне помисли: '''зашто нас лажу не само они који нас мрзе него и они које ми љубимо.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Отров|Отров]]''

* Преко реке која је делила ове две земље разговараху два човека:&lt;br /&gt;— Ми живимо у мраку а обожавамо Сунце које неће да нас огреје. Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију. Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо друга.
** ''[[s:Плаве легенде/Песма о Богу|Песма о Богу]]''

* А нису знали да су ова два човека били велики као два божанства: јер су били једини који су у свом неспокојству назрели долазак новог Бога.
** ''Песма о Богу''

=== ''[[w:Градови и химере|Градови и химере]]'' (1930) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Градови и химере]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Куинджи - Море. Крым..jpg|мини|Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и [[Бог]] једна истина срца.]]
[[Датотека:Vinzenz Katzler, The Takovo Uprising, 1862, Historical Museum of Serbia.jpg|мини|У [[Срби|Срба]] је одиста само [[светосавље]] спасло православље: идеја о цркви је била нераздвојна од идеје о држави.]]
[[Датотека:Girl with a Bible (Faith of Our Fathers).jpg|мини|[[Жена|Жене]] су велики чувари [[Вера|вере]], јер су сентименталне, јер имају [[Срце|срца]] и [[Машта|маште]], и то је једна страна њихове величине.]]
[[Датотека:František Dvořák - Mother with a Child.jpg|мини|Ми [[Религија|религију]] примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од [[Црква|цркве]] или друштва.]]
[[Датотека:Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|мини|Величина једног народа није у његовој историји, него у његовој [[легенда|легенди]].]]
[[Датотека:Siemiradzki-Za przykładem bogów.jpg|мини|Дубоки људи никад нису разликовали [[љубав]] од религије.]]
[[Датотека:Politicians in the smoking room of the House of Commons; Wellcome V0011375.jpg|мини|На [[власт]] долазе људи једном механиком [[демократија|изборних система]] која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без [[морал]]а, без побожности.]]
[[Датотека:Down with the eagle (2).jpeg|мини|Где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.]]
[[Датотека:The Triumph Of Christianity Over Paganism. (Detail).jpg|мини|Истина [[Исус|Христова]] је била неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.]]

* '''Рђави људи не умеју да се смеју; а од смеха лице постане човечанскије и лепше јер постане светлије.'''

* Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом.

* Људи који се више не чуде, и ни у што не загледају по сто пута, то су несрећници који никад нису стварно ни видели ништа на овом свету.

* Има људи, који су у свом животу видели свега неколико залазака сунца, а још мање има људи који су видели свитање и оргије сунчевог изласка.

* Обожавају [[природа|природу]] само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу.

* '''Немогуће се уопште одрећи [[отаџбина|отаџбине]] и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе.'''

* Онај који мрзи Француску, није само лош по интелекту и некултуран човек, и простак, него је и лош и по срцу, неправедан и злочест неваљалац.

* '''Без велике маште нема велике љубави.''' Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада.

* [[Жена]] без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа.

* Ја мислим и да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред [[пустиња|пустиње]], јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном.

* Треба ли мору да захвалим што никад нисам био [[скептицизам|скептик]]? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. Зато га неће ни убити разум јер га он није ни саздао; а '''мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско.''' Вера, то је чиста сентименталност; јер не постоји идеја о Богу него осећај о Богу, и машта о Богу. '''Жене су стога велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине.'''

* '''Ми религију примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од цркве или друштва.''' Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

* Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока [[пријатељство|пријатељства]].

* Српски су свештеници били вође народа и војсковође у устанцима. '''У Срба је одиста само [[светосавље]] спасло [[православље]]: идеја о [[црква|цркви]] је била нераздвојна од идеје о [[држава|држави]].'''

* Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу [[шума|шуме]] и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине.

* Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих [[самоћа]].

* Бог убитава [[пустиња|пустињу]] и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље.

* [[Буда]] и [[Исус|Христос]] су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати.

* Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку.

* '''Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди.''' Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. '''Историја без легенде је убога, и кад је највећа.''' Због овог је српски народ виши данас од свију суседних народа: јер је сва његова историја у народним песмама претворена у митове, реке и планине пуне вила, хероји, као [[Милош Обилић|Милош]] и [[Марко Краљевић|Марко]], дигнути до ванчовечанског, а краљеви, цареви и кнежеви претворени у светитеље.

* '''Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.'''

* '''Има жена које не носе свој чар у линијама лица, него у изразу лица;  ни у боји очију, него у погледу; ни у црти уста, него у осмеху; ни у говору, него у музици гласа; ни у формама тела, него у покретима.'''

* А у Делфима је [[:en:w:Phryne|Фрина]], сва гола, била представљена као Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да '''дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.'''

* Наше народне песме сам радије слушао по димљивим херцеговачким кућама гуслара, у тескобним крчмама поред пута или пред црквом после летургије, сав срећан што спадам још међу оне који су доживели да чују гуслара, што временом ишчезавају као што су нестали и њихови претходници који су на исти начин носили путних пет столећа [[Хомер]]ове стихове док нису били забележени и сређени у два велика епоса.

* '''[[Православље]] је било и остало вера невина и чиста, весела и полупаганска, пуна благородног јелинског духа за радост на земљи и мир међу људима, без својих инквизиција и Торквемада, вартоломејских ноћи и енглеских прогона.'''

* '''Код Срба [[светосавље]] значи идеју која уједињује веру, државу и нацију.'''

* Само глупаци су једини људи који своје погрешке не увиђају; јер када би глупаци увиђали своју [[глупост]], и они би већ тиме постали атинским филозофима…

* [[демократија|Демокрација]] више можда него и један други систем — као и данас, и као увек, била је у рукама једне духовне олигархије. Међутим, у нашем данашњем добу, '''на власт долазе људи једном механиком изборних система која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без морала, без побожности.''' Али у граду мудраца, владали су одиста мудраци.

* Земља је остарела; и људи, верујући у хиљаде [[истина]], не верују више ни у једну.

* Истина Христова је била, дакле, неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.

* Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузе. Запитах га одакле је. „Из Забуња, у руској Пољској… или у пољској Русији…” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега… Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за [[Косово]] и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља, који су ипак на свету учинили више добра него зла. Али сам се и питао: '''где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.'''

* Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише власеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. '''Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио.''' У средњем веку је српство и хришћанство било, дакле, исти појам. Као документ за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

=== ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Благо цара Радована]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|десно|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|десно|мини|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|десно|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|десно|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Страх, то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је [[отаџбина]] збир свих других љубави и осећања.

* '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[Фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

* Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

* Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.'''

* Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* […] '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* Љубав на свету одржавају само жене и песници.

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.'''

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.'''

* Жена је најбољи спасилац од чамотиње.

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.

* Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?

* […] не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. '''Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* Издајства, [[Револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала.

* [[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама.

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

* '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру.

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику отаџбину, и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти. 

* Жеђ за влашћу је снажнија него него жеђ за водом.

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* […] цела историја то је смена једне тираније за другом: борба између јаких за њихов рачун.

=== ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942) ===
* Никад се Хрвати нису могли да навикну на идеју да су они у Европи један мали народић, једва историјски.

* Хрвати никад нису имали својих народних песама. '''Срби су народ гусларски, а Хрвати народ тамбурашки; и док су Срби изграђивали своје [[Српске народне епске песме|славне епосе]], Хрвати су изграђивали поскочице.'''

* [[sr:w:Илиризам|Илирци]] су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити) да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију.

* Кад је Србија 1804. под [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], а затим под [[Милош Обреновић|Милошем]], дизала велике устанке за ослобођење Балкана, и кад су стварали прву хришћанску државу у нехришћанском и варварском царству на европском Истоку, ни један Хрват није, као Словен или Хришћанин, дошао као добровољац да помогне тај Устанак. У Србији су се јављали осим Црногораца, још и Херцеговци, који су дали једног славног војводу; и Маћедонци, који су дали две војводе; и Босанци, који су дали великог песника [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]], Тиртеја овог Устанка; и Бокељи; и Војвођани; који су давали веште официре и учене саветнике; чак и Грци. који су се солидарисали са својом ''Хетеријом'', и дали Србији једног свог хероја, Ригу од Фере. Само ни једног Хрвата ни од спомена! — Није дошао онамо Хрват добровољац ни кад, је Србија доцније војевала 1875. са Турском, ни 1885. са Бугарском, ни 1914. са Аустро-Угарском! Напротив, најкрволочнији на Дрини и Церу, на фронту, а нарочито по српским селима, били су Хрвати…

* [[Југословенство|Југославизам]] је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.

* '''Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.'''

* Српски народ, а то је не само Србија, него и цело Уједињено Српство, место да се 1918. формирало у једну огромну и етнички хомогену групу, и следствено у једну велику државу, примило је на себе дужност да пристане на границе Југославије које су само на мору имале дужину од ништа мање него 1.000 километара од Сушака до Улциња; а на суху, двоструко толико, од Ђевђелије до Крањске! За одбрану онолике обале, требала би једна прескупа ратна морнарица какве од великих сила, а какву ми никад нисмо могли ни замислити са нашим малим буџетом. За одбрану сувоземне онако бескрајне границе, требала је тако исто војска једне велике силе, са оружањем, које је изискивало огромне трошкове, и за набавку и за уздржавање!

* Уопште, ни о каквим заједничким херојствима нису Хрвати дали да се говори широм целе њихове земље. Они су окретали чак на смешно српску ратничку историју, славу српске војске, која је била слављена као херојска и од свих непријатеља, а не само од пријатеља. Не признавајући да је ишта Србија допринела ослобођењу њихове земље, један хрватски министар, др Крајач, повикао је једном цинично у Скупштини, и то кратко након уједињења: „Реците нам колико кошта та крв коју сте пролили за Хрватску, да вам је платимо…”

* '''Никакав њихов производ, ни природни ни индустријски, није био Србији неопходан, пошто је Српска Земља имала све исте природне производе и сама у изобиљу; а индустријске је могла јевтиније набавити из Мађарске и Италије.''' Међутим, Хрватска своју индустрију није могла продати ни у Италији, ни у Мађарској, пошто су обе индустријски богатије; а могла их је продати само српским аграрне.

=== ''[[s:Лирика|Лирика]]'' (1943) ===
* Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br /&gt;Али те стигне дух који те слути;&lt;br /&gt;Небо и земља не могу те чути,&lt;br /&gt;А у нама је твој глас од постања.
** ''[[s:Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]'', строфа 1.

* Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br /&gt;Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br /&gt;И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br /&gt;Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.
** ''[[s:Лирика/Богу|Богу]]'', строфа 1.

* А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br /&gt;Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br /&gt;'''Јер свака Истина духа знаде за границе,'''&lt;br /&gt;'''Једино наша Слутња стоји безгранична.'''
** ''Богу'', строфа 4.

* Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br /&gt;У грумен глине ужежене, &lt;br /&gt;'''Тад неће више бити међе'''&lt;br /&gt;'''Између тебе и измеђ мене.'''
** ''[[s:Лирика/Повратак|Повратак]]'', строфа 1.

== Цитати о Јовану Дучићу ==
[[Датотека:Slobodan Jovanović, by Uroš Predić (1931).jpg|мини|У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу. ~ [[Слободан Јовановић]]]]
[[Датотека:Matija Bećković, reading Serbian war newspapers from exile (Corfu, 1916).jpg|мини|Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити. ~ [[Матија Бећковић]]]]

* Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих. 
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:„Пјесме” Јована Дучића|„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901)

* Погледајте Дучићеву поезију, погледајте му прозу, и узмите да читате гдегод хоћете. Ништа разасуто, откинуто, пуштено, неодговорно, случајно — ни у садржини ни у форми. У данашње време, кад је дошло на ред да се, и дрско и бесмислено, прескачу све границе, негује сваки апсурд — гудалом слика и четкицом свира — у ово време кад је истина и одвише јака за душе, данас, нарочито, Дучићево је дело сведочанство дисциплинованог рада.
** [[Исидора Секулић]], [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36/1929/k002?fullscreen#page/123/mode/1up ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића''] (1929)

* Југословенско исељеништво треба да је поносно, што се у његовој средини налази највећи живи југословенски песник и један од најистакнутијих југословенских интелектуалаца. Јован Дучић је живи сведок наше велике националне културне вредности. Он иде у ред великих духовних својина, које је наш народ дао кроз векове. Син поносне Херцеговине, која данас, као и увек у нашим легендарним епохама, даје највећег отпора туђину и тиранину, он представља највише што је дао наш народни геније.
** Из чланка ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1941-08-20 ''Американском Србобрану, 20. августа 1941.'']

* Српски народ ће увек носити у свом срцу успомену на бесмртног песника, Јована Дучића. Вечито ће се сећати имена човека у коме су се у данашња тешка времена најбоље били изразили: поштење, образ, јунаштво, чојство, патње због народа, бол за изгубљеном Отаџбином и борба за њезино ослобођење.
** [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

* Дучић је сав живот провео у иностранству, али је мислим ипак био присутан у Србији. Срећан што је из Требиња које је имало, не једанпут, пресудну улогу у српској историји, Дучић је једнаким очима гледао на све српске земље, стављајући изнад свих Србију и изнад свега национално јединство (''Отаџбина није тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа''). Његово гледање на нашу судбину, не у једном тренутку и у једном крају, него свуд и кроз сву историју, било је у њега колико одређено толико непроменљиво.
** [[Милан Кашанин]], ''Судбине и људи''  (1968), стр. 226.

* Ваше дело је постало својина једног народа. Вашим именом се заклињу покољења. Али, кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би младићи и девојке тих далеких нараштаја хтијући да изразе оно што је најлепше у њима од бола и љубави, проговорили језиком ваше поезије, нашли исте, ваше, речи и усклике. То је судбина великих песника.
** [[Иво Андрић]], у посвети његових ''Приповедака''

* Његова песма ''[[s:Врбас|Врбас]]'', испевана поводом покоља Срба у Босни, биће забележена у свакој антологији нашег патриотског песништва, исто онако као [[Јован Јовановић Змај|Змајева]] ''Вила'', [[Ђура Јакшић|Јакшићево]] ''[[s:Падајте, браћо!|Падајте браћо]]'', [[Војислав Илић|Војислављево]] ''[[s:На Вардару|На Вардару]]'', [[Милан Ракић|Ракићево]] ''[[s:На Гази-Местану|На Газиместану]]''… '''У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу.'''
** [[Слободан Јовановић]] о песми ''Врбас''

* Последње речи Јована Дучића биле су ''Верујем у Бога и Српство''. Написао их је већ изнемоћалом руком у недоба, када је и у Бога и у Српство могао веровати једино Јован Дучић. У невреме, кад су се и Бог и Српство и Дучић нашли међу инкриминисаним појмовима његовога језика, кад су их, као цара Радована, ''спомињали још само људи који су полудели.'' […] Али, гле чуда! Јован Дучић се по трећи пут сахрањује и по други пут рађа, и то друго рођење указује се као истинитије, важније и славније од оног првог у Хрупјелима. […] Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. '''Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити.'''
** [[Матија Бећковић]], „Јован Дучић је и задужбинар”, у: Радослав Милошевић, ''Земаљско и небеско Јована Дучића'', Требиње: Удружење књижевника Српске: Подружница за Херцеговину, стр. 310–314.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Дучић}} 
{{Викизворник|Јован Дучић}}

* [https://balasevic.in.rs/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – Песме, Цитати, Књиге, Биографија, Занимљивости'']

*[https://wannabemagazine.com/najlepsi-citati-jovan-ducic-1-deo/ ''Најлепши цитати: Јован Дучић (1. део)'']

* [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/citati/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – цитати'']

{{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1874.]]
[[Категорија:Умрли 1943.]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Југословенски књижевници]]
[[Категорија:Југословенски песници]]
[[Категорија:Српске дипломате]]
[[Категорија:Југословенске дипломате]]
[[Категорија:Херцеговци]]</text>
      <sha1>0ytalwhfw87u3b383q680u5qsfbxvoz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68522</id>
      <parentid>68521</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T14:48:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>68522</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="97820" sha1="a6q9d34xk9tddz2r6tgfzksutn1zw9g" xml:space="preserve">[[Датотека:ducic.jpg|мини|Верујем у Бога и у Српство.]]
'''[[w:Јован Дучић|Јован Дучић]]''' (15. фебруар 1874 — 7. април 1943) је био [[Срби|српски]] и [[Југословенство|југословенски]] [[песник]]-дипломата и академик.

: '''Види још:'''
:: '''''[[Благо цара Радована]]''''' (1932)
:: '''''[[Градови и химере]]''''' (1940)

== Цитати ==
[[Датотека:Serbs from Herzegovina awaiting in ambush.jpg|мини|Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.]]
[[Датотека:Flag-map of Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'']]
[[Датотека:Flag of Serbia and Croatia.svg|мини|…нисмо Срби и [[Хрвати]] него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки''…]]
[[Датотека:Nemanjica drzava na kraju XIII vijekaa 2.svg|мини|Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.]]
[[Датотека:Serbian Emperor Stefan Dušan, cropped.jpg|мини|За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!]]
[[Датотека:Jasenovac 2.jpg|мини|Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.]]
[[Датотека:Слава Јовану Дучићу (Американски Србобран) (cropped).png|мини|Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].]]

* Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.
** ''[[s:Самохрана мајка|Самохрана мајка]]'' (1886), строфа 5.

* О, слава ти, дивна слого,&lt;br /&gt;Узајмности, једнакости!&lt;br /&gt;Смрт сујети и раздору,&lt;br /&gt;Смрт небратској нехајности!&lt;br /&gt;Слава теби, добри брате,&lt;br /&gt;Сад је братско срце твоје…&lt;br /&gt;Тако само, тако треба,&lt;br /&gt;То је братски; — српски то је!!
** ''[[s:Сељеницима|Сељеницима]]'' (1890), строфа 5.

* Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. '''Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.'''&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. '''Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.'''
** ''[[s:Београђани, отаџбина је у опасности!|Београђани, отаџбина је у опасности!]]'' (1908)

* Но у поноћ глуху, низ Путеве Млечне,&lt;br /&gt;Сишао је Христос, пређе горске ланце,&lt;br /&gt;И потоке крви газио је течне&lt;br /&gt;И дуго је глухе облазио кланце.
** ''[[s:Песме (Јован Дучић, 1911)/Поноћ|Поноћ]]'' (1911)

* Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије.
** ''[[s:Два Рибникара|Два Рибникара]]'' (1924)

* Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* '''Ова Југославија родила се у кациги Србије.''' Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Од бивших [[Хајдук|хајдучких]] бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* Било је мудраца и песника, чије су речи и данас путокази, и који су веровали да ми нисмо Срби и Хрвати него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки'' како су то увек називали свој језик умни Дубровчани.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* [[Србија]] је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* '''Носи, српска реко, крв наших синова''',&lt;br /&gt;'''јер крваве реке свуд су наше међе''';&lt;br /&gt;'''Мачеви убица сви су истог кова''' —&lt;br /&gt;'''Сад носи унуке куд носаше пређе'''.
** ''[[s:Врбас|Врбас]]'' (1941), строфа 1.

* Наше су победе и заставе наше&lt;br /&gt;Твој велики завет гордости и беса —&lt;br /&gt;Једине у теби што се огледаше,&lt;br /&gt;И једине овде дигле до небеса.
** ''Врбас'' (1941), строфа 3.

* Носи мора крви да их не покраду,&lt;br /&gt;Носи реко српска, крв невиних жртви:&lt;br /&gt;'''Радосне победе хероји нам даду''',&lt;br /&gt;'''Али страшну правду извојују мртви'''.
** ''Врбас'' (1941), строфа 5.

* [[Слободан Јовановић]] и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу.
** ''[[s:Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]]'' (1942)

* Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,&lt;br /&gt;На пољима родним, бранећи их часно&lt;br /&gt;Китио си цвећем сваког освајача,&lt;br /&gt;Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
**  ''[[s:Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]'' (1943), строфа 1.

* Покажи ми редом Витезе твог рода,&lt;br /&gt;Што балчаком с руку сломише ти ланце,&lt;br /&gt;'''Где је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] твојега народа,'''&lt;br /&gt;'''Покажи ми твоје термопилске кланце.'''
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 3.

* Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 6. 

* '''Чувај се, мој роде, својих странпутица,'''&lt;br /&gt;'''Јер пут неизвестан увек је пут вражији'''&lt;br /&gt;Не бој се јастреба него кукавица,&lt;br /&gt;Не бој се лажова него њине лажи.
** ''[[s:Вечној Србији|Вечној Србији]]'' (1943), строфа 1.
 
* Бог нека те спасе твојих спасилаца,&lt;br /&gt;На свакоме углу има их по један.&lt;br /&gt;'''Презри мудрост глупих и глупост мудраца!'''&lt;br /&gt;'''Нож твог издајника биће увек жедан.'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 2.

* Носи, роде славни, тај мач без корица —&lt;br /&gt;Знамен крстоносца и Божјег војника!
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 7.

* Знај само из крви хероја се рађа&lt;br /&gt;Звезда путовођа за далеке путе…&lt;br /&gt;'''Ветром неба иде мученичка лађа''',&lt;br /&gt;'''Сузе су невиних до неба дигнуте…'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 9.

* За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!
** ''[[s:На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]]'' (1943), строфа 1.

* '''За твоју Славу, светли Царе,'''&lt;br /&gt;'''Царе над трима морима!'''&lt;br /&gt;Зли жреци данас причест кваре;&lt;br /&gt;Губа је у свим торима…&lt;br /&gt;Над твојим царством мрак се шири,&lt;br /&gt;Ветрови црни дувају:&lt;br /&gt;Сад нашу савест бране жбири,&lt;br /&gt;Лупежи благо чувају.
** ''На царев Аранђеловдан'' (1943), строфа 3.

* '''Мој добри роде сви су лагали,&lt;br /&gt;И твој су видик сав помрачили;&lt;br /&gt;За својом срећом само трагали,&lt;br /&gt;И свуда крали и све тлачили.'''
** ''[[s:Песма (Мој добри роде)|Мој добри роде]]'' (1943), строфа 1.

* Мој добри роде, сви су рђави,&lt;br /&gt;Вапај твој не чују што тугује!&lt;br /&gt;Издајник и сад још у тврђави,&lt;br /&gt;С убицом жртва сада другује.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 5.

* Ломан је, роде, мост на провали,&lt;br /&gt;Свуд су у причест отров ставили…&lt;br /&gt;С лупежом све су новце ковали,&lt;br /&gt;С кривоклетником завет правили.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 6.

* '''Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].'''
** Последње речи, [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.''] у чланку ''Слава Јовану Дучићу''

=== ''[[s:Песме сунца|Песме сунца]]'' (1929) ===
[[Датотека:Karl Wilhelm Diefenbach - Asking the stars.jpg|мини|Бледа, као чежња, непозната жена,&lt;br /&gt;С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме.&lt;br /&gt;Тешка је, бескрајна, вечна туга њена&lt;br /&gt;На домаку ноћи, тишине и таме.]]
[[Датотека:Elisabeth Sonrel - Jeune fille en jaune.jpg|мини|Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.]]
[[Датотека:British Museum, Fujifilm - 51796618007.jpg|мини|Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.]]

* Опет једно вече… И мени се чини&lt;br /&gt;Да негде далеко, преко трију мора,&lt;br /&gt;При заласку сунца у првој тишини,&lt;br /&gt;У блиставој сенци смарагдових гора —&lt;br /&gt;'''Бледа, као чежња, непозната жена''',&lt;br /&gt;'''С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме'''.&lt;br /&gt;'''Тешка је, бескрајна, вечна туга њена'''&lt;br /&gt;'''На домаку ноћи, тишине и таме'''.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]'', строфа 2.

* И ја, коме не зна имена ни лица,&lt;br /&gt;Све сам њене мисли испунио саде.&lt;br /&gt;Верност се заклиње с тих бледих усница.&lt;br /&gt;'''Као смрт су верне љубави без наде'''!&lt;br /&gt;Вај, не реците ми никад: није тако,&lt;br /&gt;Ни да моје срце све то лаже себи,&lt;br /&gt;'''Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô''',&lt;br /&gt;'''И никад се више утешио не би'''’.
** ''Залазак сунца'', строфа 4.

* Не постоји Живот другде нег’ у Смрти.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]'', строфа 5.

* Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]'', строфа 1.

* Мирна као мрамор, хладна као сена,&lt;br /&gt;Ти се бледо тихо девојче што снева.&lt;br /&gt;Пусти песма других нека буде жена,&lt;br /&gt;Која по нечистим улицама пева.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]'', строфа 1.

* Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.
** ''Поезија'', строфа 2.

* Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]'', строфа 1.

* Како мало треба да се буде сретан,&lt;br /&gt;И сто пута мање да се вечно пати.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]'', строфа 2.

* С истока краљи, обучени&lt;br /&gt;У тешко злато, стоје плачни;&lt;br /&gt;И жреци сунца, наспрам сени&lt;br /&gt;Просјачки вапе у час мрачни.
** ''[[s:Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]'', строфа 4.

* Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br /&gt;Где сја ватра — ко зна — грешна или света.&lt;br /&gt;Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br /&gt;Ти љубиш невино као цвет што цвета.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]'', строфа 1.

* Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br /&gt;Символ већи него бол људски што грца;&lt;br /&gt;И ти си божанству ближа него мени:&lt;br /&gt;Више закон света, него закон срца.
** ''Символ'', строфа 3.

* Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br /&gt;А моја остаде сва окрвављена.&lt;br /&gt;'''Откуд си и ко си, нико знати неће:'''&lt;br /&gt;'''Љубав или мржња, судба или жена.'''
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]'', строфа 3.

=== ''[[s:Песме љубави и смрти|Песме љубави и смрти]]'' (1929) ===
[[Датотека:Le poeme de lAme-17-Louis Janmot-MBA Lyon-IMG 0500.jpg|мини|Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.]]
[[Датотека:Il Bacio, by Francesco Hayez.jpg|мини|[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.]]

* Невидљивом сунцу пружам жудне руке,&lt;br /&gt;И отварам срце неком кога није;&lt;br /&gt;Душа ми је пуна мрачне хармоније,&lt;br /&gt;Којој никад нисам саслушао звуке.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Химера|Химера]]'', строфа 1.

* Од истине сам страшнији и већи:&lt;br /&gt;Нити ме што вређа и нити што боли.&lt;br /&gt;Моја жудна душа неизмерно воли;&lt;br /&gt;И сваки мој корак, то је корак срећи.
** ''Химера'', строфа 2.

* Моје тамно срце, то је део свега —&lt;br /&gt;Са звездама трепти, хуји с ветровима;&lt;br /&gt;И онда кад стоји безгласно међ свима,&lt;br /&gt;Један громки ехо ћути у дну њега.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Срце|Срце]]'', строфа 1.

* '''И кад очарано куцне срце неко,'''&lt;br /&gt;'''То је моје срце што се опет чује…'''
** ''Срце'', строфа 5.

* Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]'', строфа 1.

* И ја кључар чудне лепоте, да с тајном&lt;br /&gt;'''Срећом видим јасно да је ова жена'''&lt;br /&gt;'''Од истога светлог ткива начињена'''&lt;br /&gt;'''Од кога и болни мој сан о бескрајном.'''
** ''Жена'', строфа 5.

* Рече ми мој Творац у велико јутро:&lt;br /&gt;Човече, дигни се и јави у плоти.&lt;br /&gt;И у свој таштој и пустој наготи,&lt;br /&gt;Иди кобном стазом коју будеш утро.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Завет|Завет]]'', строфа 1.

* Бићеш силник свему кад и жртва свачем;&lt;br /&gt;Живеће у теби исти час, — знај чуда —&lt;br /&gt;Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,&lt;br /&gt;Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
** ''Завет'', строфа 2.

* А ја ипак не знам за радост и срећу;&lt;br /&gt;Ја се бојим твоје подмукле Лепоте,&lt;br /&gt;Да освету једном не затражи већу&lt;br /&gt;За свирепа права што јој други оте.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Лепота|Лепота]]'', строфа 1.

* И тако бескрајна, и силна, и кобна,&lt;br /&gt;Течеш мојом крвљу. Жена или машта?&lt;br /&gt;Али твога даха препуно је свашта,&lt;br /&gt;Свугде си присутна, свему истодобна.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Моја љубав|Моја љубав]]'', строфа 2.

* На твом тамном мору лепоте и коби,&lt;br /&gt;Цело моје биће то је трепет сене;&lt;br /&gt;О љубљена жено, силнија од мене —&lt;br /&gt;Ти струјиш кроз моје вене у све доби.
** ''Моја љубав'', строфа 4.

* Љубав је без сутра вечнија од свега:&lt;br /&gt;Јер и после смрти још је увек иста.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]'', строфа 2.

* Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна&lt;br /&gt;Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;&lt;br /&gt;Само си лепота колико си тајна;&lt;br /&gt;И само истина колико си жудња.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]'', строфа 1.

* Остај недостижна, нема и далека —&lt;br /&gt;'''Јер је сан о срећи виши него срећа.'''&lt;br /&gt;Буди бесповратна као младост; нека&lt;br /&gt;Твоја сен и ехо буду све што сећа.
** ''Песма жени'', строфа 2.

* Срце има повест у сузи што лева;&lt;br /&gt;У великом болу љубав своју мету;&lt;br /&gt;'''[[Истина]] је само што душа проснева;'''&lt;br /&gt;'''[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.'''
** ''Песма жени'', строфа 3.

* А ти не постојиш нит си постојала;&lt;br /&gt;Рођена у мојој тишини и тами,&lt;br /&gt;На сунцу мог срца ти си само сјала:&lt;br /&gt;'''Јер све што љубимо створили смо сами.'''
** ''Песма жени'', строфа 5.

=== ''[[s:Царски сонети|Царски сонети]]'' (1930) ===
[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|280п|Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.]]
[[Датотека:Трг у Краљеву.jpg|мини|280п|Само буктињама збори се кроз тмине.]]

* Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.
** ''[[s:Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]'', строфа 1.

* Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br /&gt;Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br /&gt;Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br /&gt;И зоре да зраче на путима снова.
** ''[[s:Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.

* Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br /&gt;У болу и слави да будемо први:&lt;br /&gt;Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br /&gt;Мученик и херој, кап сузе и крви.
** ''Ave Serbia'', строфа 4.

* Пресити се земља од крвавог вала,&lt;br /&gt;Али вам победа не осветли лице;&lt;br /&gt;'''Јер ловор не ниче с буњишта и кала,'''&lt;br /&gt;'''Он је за [[јунак|хероје]], а не за убице!'''
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]'', строфа 5.

* Наши ће им ветри пепео разнети,&lt;br /&gt;Спраћемо са стене погане им стопе:&lt;br /&gt;Заболи смо копље на великој мети,&lt;br /&gt;Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]'', строфа 1.

* Знаће да је само она земља светла&lt;br /&gt;Где никад још није пала суза срама;&lt;br /&gt;Где су деца на мач име оца метла&lt;br /&gt;Што живи у химни и у молитвама.
** ''Херцеговина'', строфа 4.

* '''Јер је [[отаџбина]] само оно куда'''&lt;br /&gt;'''Наш зној падне где је крв очева пала;'''&lt;br /&gt;И плод благословен рађа само груда&lt;br /&gt;Где су мач зарђан деца ископала.
** ''[[s:Химна победника|Химна победника]]'', строфа 4.

* '''Само буктињама збори се кроз тмине;'''&lt;br /&gt;У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br /&gt;Преко палих иду пути величине;&lt;br /&gt;'''[[Слава]], то је страшно сунце мученика.'''
** ''Химна победника'', строфа 5.

* Наша душа има боју наше стене,&lt;br /&gt;И наша крв тече куд и наше реке.
** ''[[s:Брегалница|Брегалница]]'', строфа 6.

=== ''[[s:Плаве легенде|Плаве легенде]]'' (1930) ===

* Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух.
** ''[[s:Плаве легенде/Прича о јаком|Прича о јаком]]''

* Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом. Јер она не зна за правду него за силу.
** ''Прича о јаком''

* […] '''ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Сунце|Сунце]]''

* А кад му је она пружила руку, хладну као лед, невидљиво и први пут је тада клонула мишица која је покорила Исток. Идући затим кроз сјај, клицање и плесак, прошли су заједно, руку под руку, Победилац и Издајица.
** ''[[s:Плаве легенде/Рука|Рука]]''

* И он ће умрети само од те једне помисли: '''зашто нас лажу не само они који нас мрзе него и они које ми љубимо.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Отров|Отров]]''

* Преко реке која је делила ове две земље разговараху два човека:&lt;br /&gt;— Ми живимо у мраку а обожавамо Сунце које неће да нас огреје. Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију. Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо друга.
** ''[[s:Плаве легенде/Песма о Богу|Песма о Богу]]''

* А нису знали да су ова два човека били велики као два божанства: јер су били једини који су у свом неспокојству назрели долазак новог Бога.
** ''Песма о Богу''

=== ''[[w:Градови и химере|Градови и химере]]'' (1930) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Градови и химере]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Куинджи - Море. Крым..jpg|мини|Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и [[Бог]] једна истина срца.]]
[[Датотека:Vinzenz Katzler, The Takovo Uprising, 1862, Historical Museum of Serbia.jpg|мини|У [[Срби|Срба]] је одиста само [[светосавље]] спасло православље: идеја о цркви је била нераздвојна од идеје о држави.]]
[[Датотека:Girl with a Bible (Faith of Our Fathers).jpg|мини|[[Жена|Жене]] су велики чувари [[Вера|вере]], јер су сентименталне, јер имају [[Срце|срца]] и [[Машта|маште]], и то је једна страна њихове величине.]]
[[Датотека:František Dvořák - Mother with a Child.jpg|мини|Ми [[Религија|религију]] примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од [[Црква|цркве]] или друштва.]]
[[Датотека:Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|мини|Величина једног народа није у његовој историји, него у његовој [[легенда|легенди]].]]
[[Датотека:Siemiradzki-Za przykładem bogów.jpg|мини|Дубоки људи никад нису разликовали [[љубав]] од религије.]]
[[Датотека:Politicians in the smoking room of the House of Commons; Wellcome V0011375.jpg|мини|На [[власт]] долазе људи једном механиком [[демократија|изборних система]] која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без [[морал]]а, без побожности.]]
[[Датотека:Down with the eagle (2).jpeg|мини|Где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.]]
[[Датотека:The Triumph Of Christianity Over Paganism. (Detail).jpg|мини|Истина [[Исус|Христова]] је била неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.]]

* '''Рђави људи не умеју да се смеју; а од смеха лице постане човечанскије и лепше јер постане светлије.'''

* Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом.

* Људи који се више не чуде, и ни у што не загледају по сто пута, то су несрећници који никад нису стварно ни видели ништа на овом свету.

* Има људи, који су у свом животу видели свега неколико залазака сунца, а још мање има људи који су видели свитање и оргије сунчевог изласка.

* Обожавају [[природа|природу]] само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу.

* '''Немогуће се уопште одрећи [[отаџбина|отаџбине]] и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе.'''

* Онај који мрзи Француску, није само лош по интелекту и некултуран човек, и простак, него је и лош и по срцу, неправедан и злочест неваљалац.

* '''Без велике маште нема велике љубави.''' Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада.

* [[Жена]] без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа.

* Ја мислим и да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред [[пустиња|пустиње]], јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном.

* Треба ли мору да захвалим што никад нисам био [[скептицизам|скептик]]? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. Зато га неће ни убити разум јер га он није ни саздао; а '''мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско.''' Вера, то је чиста сентименталност; јер не постоји идеја о Богу него осећај о Богу, и машта о Богу. '''Жене су стога велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине.'''

* '''Ми религију примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од цркве или друштва.''' Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

* Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока [[пријатељство|пријатељства]].

* Српски су свештеници били вође народа и војсковође у устанцима. '''У Срба је одиста само [[светосавље]] спасло [[православље]]: идеја о [[црква|цркви]] је била нераздвојна од идеје о [[држава|држави]].'''

* Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу [[шума|шуме]] и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине.

* Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих [[самоћа]].

* Бог убитава [[пустиња|пустињу]] и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље.

* [[Буда]] и [[Исус|Христос]] су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати.

* Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку.

* '''Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди.''' Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. '''Историја без легенде је убога, и кад је највећа.''' Због овог је српски народ виши данас од свију суседних народа: јер је сва његова историја у народним песмама претворена у митове, реке и планине пуне вила, хероји, као [[Милош Обилић|Милош]] и [[Марко Краљевић|Марко]], дигнути до ванчовечанског, а краљеви, цареви и кнежеви претворени у светитеље.

* '''Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.'''

* '''Има жена које не носе свој чар у линијама лица, него у изразу лица;  ни у боји очију, него у погледу; ни у црти уста, него у осмеху; ни у говору, него у музици гласа; ни у формама тела, него у покретима.'''

* А у Делфима је [[:en:w:Phryne|Фрина]], сва гола, била представљена као Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да '''дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.'''

* Наше народне песме сам радије слушао по димљивим херцеговачким кућама гуслара, у тескобним крчмама поред пута или пред црквом после летургије, сав срећан што спадам још међу оне који су доживели да чују гуслара, што временом ишчезавају као што су нестали и њихови претходници који су на исти начин носили путних пет столећа [[Хомер]]ове стихове док нису били забележени и сређени у два велика епоса.

* '''[[Православље]] је било и остало вера невина и чиста, весела и полупаганска, пуна благородног јелинског духа за радост на земљи и мир међу људима, без својих инквизиција и Торквемада, вартоломејских ноћи и енглеских прогона.'''

* '''Код Срба [[светосавље]] значи идеју која уједињује веру, државу и нацију.'''

* Само глупаци су једини људи који своје погрешке не увиђају; јер када би глупаци увиђали своју [[глупост]], и они би већ тиме постали атинским филозофима…

* [[демократија|Демокрација]] више можда него и један други систем — као и данас, и као увек, била је у рукама једне духовне олигархије. Међутим, у нашем данашњем добу, '''на власт долазе људи једном механиком изборних система која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без морала, без побожности.''' Али у граду мудраца, владали су одиста мудраци.

* Земља је остарела; и људи, верујући у хиљаде [[истина]], не верују више ни у једну.

* Истина Христова је била, дакле, неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.

* Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузе. Запитах га одакле је. „Из Забуња, у руској Пољској… или у пољској Русији…” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега… Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за [[Косово]] и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља, који су ипак на свету учинили више добра него зла. Али сам се и питао: '''где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.'''

* Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише власеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. '''Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио.''' У средњем веку је српство и хришћанство било, дакле, исти појам. Као документ за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

=== ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Благо цара Радована]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|десно|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|десно|мини|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|десно|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|десно|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Страх, то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је [[отаџбина]] збир свих других љубави и осећања.

* '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[Фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

* Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

* Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.'''

* Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* […] '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* Љубав на свету одржавају само жене и песници.

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.'''

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.'''

* Жена је најбољи спасилац од чамотиње.

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.

* Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?

* […] не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. '''Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* Издајства, [[Револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала.

* [[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама.

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

* '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру.

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику отаџбину, и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти. 

* Жеђ за влашћу је снажнија него него жеђ за водом.

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* […] цела историја то је смена једне тираније за другом: борба између јаких за њихов рачун.

=== ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942) ===
* Никад се Хрвати нису могли да навикну на идеју да су они у Европи један мали народић, једва историјски.

* Хрвати никад нису имали својих народних песама. '''Срби су народ гусларски, а Хрвати народ тамбурашки; и док су Срби изграђивали своје [[Српске народне епске песме|славне епосе]], Хрвати су изграђивали поскочице.'''

* [[sr:w:Илиризам|Илирци]] су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити) да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију.

* Кад је Србија 1804. под [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], а затим под [[Милош Обреновић|Милошем]], дизала велике устанке за ослобођење Балкана, и кад су стварали прву хришћанску државу у нехришћанском и варварском царству на европском Истоку, ни један Хрват није, као Словен или Хришћанин, дошао као добровољац да помогне тај Устанак. У Србији су се јављали осим Црногораца, још и Херцеговци, који су дали једног славног војводу; и Маћедонци, који су дали две војводе; и Босанци, који су дали великог песника [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]], Тиртеја овог Устанка; и Бокељи; и Војвођани; који су давали веште официре и учене саветнике; чак и Грци. који су се солидарисали са својом ''Хетеријом'', и дали Србији једног свог хероја, Ригу од Фере. Само ни једног Хрвата ни од спомена! — Није дошао онамо Хрват добровољац ни кад, је Србија доцније војевала 1875. са Турском, ни 1885. са Бугарском, ни 1914. са Аустро-Угарском! Напротив, најкрволочнији на Дрини и Церу, на фронту, а нарочито по српским селима, били су Хрвати…

* [[Југословенство|Југославизам]] је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.

* '''Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.'''

* Српски народ, а то је не само Србија, него и цело Уједињено Српство, место да се 1918. формирало у једну огромну и етнички хомогену групу, и следствено у једну велику државу, примило је на себе дужност да пристане на границе Југославије које су само на мору имале дужину од ништа мање него 1.000 километара од Сушака до Улциња; а на суху, двоструко толико, од Ђевђелије до Крањске! За одбрану онолике обале, требала би једна прескупа ратна морнарица какве од великих сила, а какву ми никад нисмо могли ни замислити са нашим малим буџетом. За одбрану сувоземне онако бескрајне границе, требала је тако исто војска једне велике силе, са оружањем, које је изискивало огромне трошкове, и за набавку и за уздржавање!

* Уопште, ни о каквим заједничким херојствима нису Хрвати дали да се говори широм целе њихове земље. Они су окретали чак на смешно српску ратничку историју, славу српске војске, која је била слављена као херојска и од свих непријатеља, а не само од пријатеља. Не признавајући да је ишта Србија допринела ослобођењу њихове земље, један хрватски министар, др Крајач, повикао је једном цинично у Скупштини, и то кратко након уједињења: „Реците нам колико кошта та крв коју сте пролили за Хрватску, да вам је платимо…”

* '''Никакав њихов производ, ни природни ни индустријски, није био Србији неопходан, пошто је Српска Земља имала све исте природне производе и сама у изобиљу; а индустријске је могла јевтиније набавити из Мађарске и Италије.''' Међутим, Хрватска своју индустрију није могла продати ни у Италији, ни у Мађарској, пошто су обе индустријски богатије; а могла их је продати само српским аграрне.

=== ''[[s:Лирика|Лирика]]'' (1943) ===
* Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br /&gt;Али те стигне дух који те слути;&lt;br /&gt;Небо и земља не могу те чути,&lt;br /&gt;А у нама је твој глас од постања.
** ''[[s:Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]'', строфа 1.

* Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br /&gt;Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br /&gt;И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br /&gt;Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.
** ''[[s:Лирика/Богу|Богу]]'', строфа 1.

* А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br /&gt;Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br /&gt;'''Јер свака Истина духа знаде за границе,'''&lt;br /&gt;'''Једино наша Слутња стоји безгранична.'''
** ''Богу'', строфа 4.

* Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br /&gt;У грумен глине ужежене, &lt;br /&gt;'''Тад неће више бити међе'''&lt;br /&gt;'''Између тебе и измеђ мене.'''
** ''[[s:Лирика/Повратак|Повратак]]'', строфа 1.

== Цитати о Јовану Дучићу ==
[[Датотека:Slobodan Jovanović, by Uroš Predić (1931).jpg|мини|У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу. ~ [[Слободан Јовановић]]]]
[[Датотека:Matija Bećković, reading Serbian war newspapers from exile (Corfu, 1916).jpg|мини|Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити. ~ [[Матија Бећковић]]]]

* Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих. 
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:„Пјесме” Јована Дучића|„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901)

* Погледајте Дучићеву поезију, погледајте му прозу, и узмите да читате гдегод хоћете. Ништа разасуто, откинуто, пуштено, неодговорно, случајно — ни у садржини ни у форми. У данашње време, кад је дошло на ред да се, и дрско и бесмислено, прескачу све границе, негује сваки апсурд — гудалом слика и четкицом свира — у ово време кад је истина и одвише јака за душе, данас, нарочито, Дучићево је дело сведочанство дисциплинованог рада.
** [[Исидора Секулић]], [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36/1929/k002?fullscreen#page/123/mode/1up ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића''] (1929)

* Југословенско исељеништво треба да је поносно, што се у његовој средини налази највећи живи југословенски песник и један од најистакнутијих југословенских интелектуалаца. Јован Дучић је живи сведок наше велике националне културне вредности. Он иде у ред великих духовних својина, које је наш народ дао кроз векове. Син поносне Херцеговине, која данас, као и увек у нашим легендарним епохама, даје највећег отпора туђину и тиранину, он представља највише што је дао наш народни геније.
** Из чланка ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1941-08-20 ''Американском Србобрану, 20. августа 1941.'']

* Српски народ ће увек носити у свом срцу успомену на бесмртног песника, Јована Дучића. Вечито ће се сећати имена човека у коме су се у данашња тешка времена најбоље били изразили: поштење, образ, јунаштво, чојство, патње због народа, бол за изгубљеном Отаџбином и борба за њезино ослобођење.
** [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

* Дучић је сав живот провео у иностранству, али је мислим ипак био присутан у Србији. Срећан што је из Требиња које је имало, не једанпут, пресудну улогу у српској историји, Дучић је једнаким очима гледао на све српске земље, стављајући изнад свих Србију и изнад свега национално јединство (''Отаџбина није тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа''). Његово гледање на нашу судбину, не у једном тренутку и у једном крају, него свуд и кроз сву историју, било је у њега колико одређено толико непроменљиво.
** [[Милан Кашанин]], ''Судбине и људи''  (1968), стр. 226.

* Ваше дело је постало својина једног народа. Вашим именом се заклињу покољења. Али, кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би младићи и девојке тих далеких нараштаја хтијући да изразе оно што је најлепше у њима од бола и љубави, проговорили језиком ваше поезије, нашли исте, ваше, речи и усклике. То је судбина великих песника.
** [[Иво Андрић]], у посвети његових ''Приповедака''

* Његова песма ''[[s:Врбас|Врбас]]'', испевана поводом покоља Срба у Босни, биће забележена у свакој антологији нашег патриотског песништва, исто онако као [[Јован Јовановић Змај|Змајева]] ''Вила'', [[Ђура Јакшић|Јакшићево]] ''[[s:Падајте, браћо!|Падајте браћо]]'', [[Војислав Илић|Војислављево]] ''[[s:На Вардару|На Вардару]]'', [[Милан Ракић|Ракићево]] ''[[s:На Гази-Местану|На Газиместану]]''… '''У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу.'''
** [[Слободан Јовановић]] о песми ''Врбас''

* Последње речи Јована Дучића биле су ''Верујем у Бога и Српство''. Написао их је већ изнемоћалом руком у недоба, када је и у Бога и у Српство могао веровати једино Јован Дучић. У невреме, кад су се и Бог и Српство и Дучић нашли међу инкриминисаним појмовима његовога језика, кад су их, као цара Радована, ''спомињали још само људи који су полудели.'' […] Али, гле чуда! Јован Дучић се по трећи пут сахрањује и по други пут рађа, и то друго рођење указује се као истинитије, важније и славније од оног првог у Хрупјелима. […] Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. '''Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити.'''
** [[Матија Бећковић]], „Јован Дучић је и задужбинар”, у: Радослав Милошевић, ''Земаљско и небеско Јована Дучића'', Требиње: Удружење књижевника Српске: Подружница за Херцеговину, стр. 310–314.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Дучић}} 
{{Викизворник|Јован Дучић}}

* [https://balasevic.in.rs/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – Песме, Цитати, Књиге, Биографија, Занимљивости'']

*[https://wannabemagazine.com/najlepsi-citati-jovan-ducic-1-deo/ ''Најлепши цитати: Јован Дучић (1. део)'']

* [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/citati/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – цитати'']

{{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1874.]]
[[Категорија:Умрли 1943.]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Југословенски књижевници]]
[[Категорија:Југословенски песници]]
[[Категорија:Српске дипломате]]
[[Категорија:Југословенске дипломате]]
[[Категорија:Херцеговци]]</text>
      <sha1>a6q9d34xk9tddz2r6tgfzksutn1zw9g</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68523</id>
      <parentid>68522</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T09:37:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме сунца (1929) */</comment>
      <origin>68523</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="98009" sha1="hurp5ipxzmtrolo2sz88xaud4zx5245" xml:space="preserve">[[Датотека:ducic.jpg|мини|Верујем у Бога и у Српство.]]
'''[[w:Јован Дучић|Јован Дучић]]''' (15. фебруар 1874 — 7. април 1943) је био [[Срби|српски]] и [[Југословенство|југословенски]] [[песник]]-дипломата и академик.

: '''Види још:'''
:: '''''[[Благо цара Радована]]''''' (1932)
:: '''''[[Градови и химере]]''''' (1940)

== Цитати ==
[[Датотека:Serbs from Herzegovina awaiting in ambush.jpg|мини|Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.]]
[[Датотека:Flag-map of Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'']]
[[Датотека:Flag of Serbia and Croatia.svg|мини|…нисмо Срби и [[Хрвати]] него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки''…]]
[[Датотека:Nemanjica drzava na kraju XIII vijekaa 2.svg|мини|Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.]]
[[Датотека:Serbian Emperor Stefan Dušan, cropped.jpg|мини|За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!]]
[[Датотека:Jasenovac 2.jpg|мини|Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.]]
[[Датотека:Слава Јовану Дучићу (Американски Србобран) (cropped).png|мини|Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].]]

* Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.
** ''[[s:Самохрана мајка|Самохрана мајка]]'' (1886), строфа 5.

* О, слава ти, дивна слого,&lt;br /&gt;Узајмности, једнакости!&lt;br /&gt;Смрт сујети и раздору,&lt;br /&gt;Смрт небратској нехајности!&lt;br /&gt;Слава теби, добри брате,&lt;br /&gt;Сад је братско срце твоје…&lt;br /&gt;Тако само, тако треба,&lt;br /&gt;То је братски; — српски то је!!
** ''[[s:Сељеницима|Сељеницима]]'' (1890), строфа 5.

* Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. '''Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.'''&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. '''Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.'''
** ''[[s:Београђани, отаџбина је у опасности!|Београђани, отаџбина је у опасности!]]'' (1908)

* Но у поноћ глуху, низ Путеве Млечне,&lt;br /&gt;Сишао је Христос, пређе горске ланце,&lt;br /&gt;И потоке крви газио је течне&lt;br /&gt;И дуго је глухе облазио кланце.
** ''[[s:Песме (Јован Дучић, 1911)/Поноћ|Поноћ]]'' (1911)

* Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије.
** ''[[s:Два Рибникара|Два Рибникара]]'' (1924)

* Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* '''Ова Југославија родила се у кациги Србије.''' Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Од бивших [[Хајдук|хајдучких]] бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* Било је мудраца и песника, чије су речи и данас путокази, и који су веровали да ми нисмо Срби и Хрвати него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки'' како су то увек називали свој језик умни Дубровчани.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* [[Србија]] је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* '''Носи, српска реко, крв наших синова''',&lt;br /&gt;'''јер крваве реке свуд су наше међе''';&lt;br /&gt;'''Мачеви убица сви су истог кова''' —&lt;br /&gt;'''Сад носи унуке куд носаше пређе'''.
** ''[[s:Врбас|Врбас]]'' (1941), строфа 1.

* Наше су победе и заставе наше&lt;br /&gt;Твој велики завет гордости и беса —&lt;br /&gt;Једине у теби што се огледаше,&lt;br /&gt;И једине овде дигле до небеса.
** ''Врбас'' (1941), строфа 3.

* Носи мора крви да их не покраду,&lt;br /&gt;Носи реко српска, крв невиних жртви:&lt;br /&gt;'''Радосне победе хероји нам даду''',&lt;br /&gt;'''Али страшну правду извојују мртви'''.
** ''Врбас'' (1941), строфа 5.

* [[Слободан Јовановић]] и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу.
** ''[[s:Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]]'' (1942)

* Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,&lt;br /&gt;На пољима родним, бранећи их часно&lt;br /&gt;Китио си цвећем сваког освајача,&lt;br /&gt;Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
**  ''[[s:Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]'' (1943), строфа 1.

* Покажи ми редом Витезе твог рода,&lt;br /&gt;Што балчаком с руку сломише ти ланце,&lt;br /&gt;'''Где је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] твојега народа,'''&lt;br /&gt;'''Покажи ми твоје термопилске кланце.'''
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 3.

* Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 6. 

* '''Чувај се, мој роде, својих странпутица,'''&lt;br /&gt;'''Јер пут неизвестан увек је пут вражији'''&lt;br /&gt;Не бој се јастреба него кукавица,&lt;br /&gt;Не бој се лажова него њине лажи.
** ''[[s:Вечној Србији|Вечној Србији]]'' (1943), строфа 1.
 
* Бог нека те спасе твојих спасилаца,&lt;br /&gt;На свакоме углу има их по један.&lt;br /&gt;'''Презри мудрост глупих и глупост мудраца!'''&lt;br /&gt;'''Нож твог издајника биће увек жедан.'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 2.

* Носи, роде славни, тај мач без корица —&lt;br /&gt;Знамен крстоносца и Божјег војника!
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 7.

* Знај само из крви хероја се рађа&lt;br /&gt;Звезда путовођа за далеке путе…&lt;br /&gt;'''Ветром неба иде мученичка лађа''',&lt;br /&gt;'''Сузе су невиних до неба дигнуте…'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 9.

* За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!
** ''[[s:На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]]'' (1943), строфа 1.

* '''За твоју Славу, светли Царе,'''&lt;br /&gt;'''Царе над трима морима!'''&lt;br /&gt;Зли жреци данас причест кваре;&lt;br /&gt;Губа је у свим торима…&lt;br /&gt;Над твојим царством мрак се шири,&lt;br /&gt;Ветрови црни дувају:&lt;br /&gt;Сад нашу савест бране жбири,&lt;br /&gt;Лупежи благо чувају.
** ''На царев Аранђеловдан'' (1943), строфа 3.

* '''Мој добри роде сви су лагали,&lt;br /&gt;И твој су видик сав помрачили;&lt;br /&gt;За својом срећом само трагали,&lt;br /&gt;И свуда крали и све тлачили.'''
** ''[[s:Песма (Мој добри роде)|Мој добри роде]]'' (1943), строфа 1.

* Мој добри роде, сви су рђави,&lt;br /&gt;Вапај твој не чују што тугује!&lt;br /&gt;Издајник и сад још у тврђави,&lt;br /&gt;С убицом жртва сада другује.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 5.

* Ломан је, роде, мост на провали,&lt;br /&gt;Свуд су у причест отров ставили…&lt;br /&gt;С лупежом све су новце ковали,&lt;br /&gt;С кривоклетником завет правили.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 6.

* '''Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].'''
** Последње речи, [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.''] у чланку ''Слава Јовану Дучићу''

=== ''[[s:Песме сунца|Песме сунца]]'' (1929) ===
[[Датотека:Karl Wilhelm Diefenbach - Asking the stars.jpg|мини|Бледа, као чежња, непозната жена,&lt;br /&gt;С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме.&lt;br /&gt;Тешка је, бескрајна, вечна туга њена&lt;br /&gt;На домаку ноћи, тишине и таме.]]
[[Датотека:Monet - Pappeln - 1991.jpg|мини|Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?]]
[[Датотека:Elisabeth Sonrel - Jeune fille en jaune.jpg|мини|Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.]]
[[Датотека:British Museum, Fujifilm - 51796618007.jpg|мини|Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.]]

* Опет једно вече… И мени се чини&lt;br /&gt;Да негде далеко, преко трију мора,&lt;br /&gt;При заласку сунца у првој тишини,&lt;br /&gt;У блиставој сенци смарагдових гора —&lt;br /&gt;'''Бледа, као чежња, непозната жена''',&lt;br /&gt;'''С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме'''.&lt;br /&gt;'''Тешка је, бескрајна, вечна туга њена'''&lt;br /&gt;'''На домаку ноћи, тишине и таме'''.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]'', строфа 2.

* И ја, коме не зна имена ни лица,&lt;br /&gt;Све сам њене мисли испунио саде.&lt;br /&gt;Верност се заклиње с тих бледих усница.&lt;br /&gt;'''Као смрт су верне љубави без наде'''!&lt;br /&gt;Вај, не реците ми никад: није тако,&lt;br /&gt;Ни да моје срце све то лаже себи,&lt;br /&gt;'''Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô''',&lt;br /&gt;'''И никад се више утешио не би'''’.
** ''Залазак сунца'', строфа 4.

* Не постоји Живот другде нег’ у Смрти.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]'', строфа 5.

* Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]'', строфа 1.

* Мирна као мрамор, хладна као сена,&lt;br /&gt;Ти се бледо тихо девојче што снева.&lt;br /&gt;Пусти песма других нека буде жена,&lt;br /&gt;Која по нечистим улицама пева.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]'', строфа 1.

* Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.
** ''Поезија'', строфа 2.

* Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]'', строфа 1.

* Како мало треба да се буде сретан,&lt;br /&gt;И сто пута мање да се вечно пати.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]'', строфа 2.

* С истока краљи, обучени&lt;br /&gt;У тешко злато, стоје плачни;&lt;br /&gt;И жреци сунца, наспрам сени&lt;br /&gt;Просјачки вапе у час мрачни.
** ''[[s:Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]'', строфа 4.

* Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br /&gt;Где сја ватра — ко зна — грешна или света.&lt;br /&gt;Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br /&gt;Ти љубиш невино као цвет што цвета.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]'', строфа 1.

* Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br /&gt;Символ већи него бол људски што грца;&lt;br /&gt;И ти си божанству ближа него мени:&lt;br /&gt;Више закон света, него закон срца.
** ''Символ'', строфа 3.

* Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br /&gt;А моја остаде сва окрвављена.&lt;br /&gt;'''Откуд си и ко си, нико знати неће:'''&lt;br /&gt;'''Љубав или мржња, судба или жена.'''
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]'', строфа 3.

=== ''[[s:Песме љубави и смрти|Песме љубави и смрти]]'' (1929) ===
[[Датотека:Le poeme de lAme-17-Louis Janmot-MBA Lyon-IMG 0500.jpg|мини|Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.]]
[[Датотека:Il Bacio, by Francesco Hayez.jpg|мини|[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.]]

* Невидљивом сунцу пружам жудне руке,&lt;br /&gt;И отварам срце неком кога није;&lt;br /&gt;Душа ми је пуна мрачне хармоније,&lt;br /&gt;Којој никад нисам саслушао звуке.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Химера|Химера]]'', строфа 1.

* Од истине сам страшнији и већи:&lt;br /&gt;Нити ме што вређа и нити што боли.&lt;br /&gt;Моја жудна душа неизмерно воли;&lt;br /&gt;И сваки мој корак, то је корак срећи.
** ''Химера'', строфа 2.

* Моје тамно срце, то је део свега —&lt;br /&gt;Са звездама трепти, хуји с ветровима;&lt;br /&gt;И онда кад стоји безгласно међ свима,&lt;br /&gt;Један громки ехо ћути у дну њега.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Срце|Срце]]'', строфа 1.

* '''И кад очарано куцне срце неко,'''&lt;br /&gt;'''То је моје срце што се опет чује…'''
** ''Срце'', строфа 5.

* Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]'', строфа 1.

* И ја кључар чудне лепоте, да с тајном&lt;br /&gt;'''Срећом видим јасно да је ова жена'''&lt;br /&gt;'''Од истога светлог ткива начињена'''&lt;br /&gt;'''Од кога и болни мој сан о бескрајном.'''
** ''Жена'', строфа 5.

* Рече ми мој Творац у велико јутро:&lt;br /&gt;Човече, дигни се и јави у плоти.&lt;br /&gt;И у свој таштој и пустој наготи,&lt;br /&gt;Иди кобном стазом коју будеш утро.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Завет|Завет]]'', строфа 1.

* Бићеш силник свему кад и жртва свачем;&lt;br /&gt;Живеће у теби исти час, — знај чуда —&lt;br /&gt;Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,&lt;br /&gt;Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
** ''Завет'', строфа 2.

* А ја ипак не знам за радост и срећу;&lt;br /&gt;Ја се бојим твоје подмукле Лепоте,&lt;br /&gt;Да освету једном не затражи већу&lt;br /&gt;За свирепа права што јој други оте.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Лепота|Лепота]]'', строфа 1.

* И тако бескрајна, и силна, и кобна,&lt;br /&gt;Течеш мојом крвљу. Жена или машта?&lt;br /&gt;Али твога даха препуно је свашта,&lt;br /&gt;Свугде си присутна, свему истодобна.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Моја љубав|Моја љубав]]'', строфа 2.

* На твом тамном мору лепоте и коби,&lt;br /&gt;Цело моје биће то је трепет сене;&lt;br /&gt;О љубљена жено, силнија од мене —&lt;br /&gt;Ти струјиш кроз моје вене у све доби.
** ''Моја љубав'', строфа 4.

* Љубав је без сутра вечнија од свега:&lt;br /&gt;Јер и после смрти још је увек иста.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]'', строфа 2.

* Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна&lt;br /&gt;Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;&lt;br /&gt;Само си лепота колико си тајна;&lt;br /&gt;И само истина колико си жудња.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]'', строфа 1.

* Остај недостижна, нема и далека —&lt;br /&gt;'''Јер је сан о срећи виши него срећа.'''&lt;br /&gt;Буди бесповратна као младост; нека&lt;br /&gt;Твоја сен и ехо буду све што сећа.
** ''Песма жени'', строфа 2.

* Срце има повест у сузи што лева;&lt;br /&gt;У великом болу љубав своју мету;&lt;br /&gt;'''[[Истина]] је само што душа проснева;'''&lt;br /&gt;'''[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.'''
** ''Песма жени'', строфа 3.

* А ти не постојиш нит си постојала;&lt;br /&gt;Рођена у мојој тишини и тами,&lt;br /&gt;На сунцу мог срца ти си само сјала:&lt;br /&gt;'''Јер све што љубимо створили смо сами.'''
** ''Песма жени'', строфа 5.

=== ''[[s:Царски сонети|Царски сонети]]'' (1930) ===
[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|280п|Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.]]
[[Датотека:Трг у Краљеву.jpg|мини|280п|Само буктињама збори се кроз тмине.]]

* Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.
** ''[[s:Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]'', строфа 1.

* Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br /&gt;Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br /&gt;Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br /&gt;И зоре да зраче на путима снова.
** ''[[s:Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.

* Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br /&gt;У болу и слави да будемо први:&lt;br /&gt;Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br /&gt;Мученик и херој, кап сузе и крви.
** ''Ave Serbia'', строфа 4.

* Пресити се земља од крвавог вала,&lt;br /&gt;Али вам победа не осветли лице;&lt;br /&gt;'''Јер ловор не ниче с буњишта и кала,'''&lt;br /&gt;'''Он је за [[јунак|хероје]], а не за убице!'''
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]'', строфа 5.

* Наши ће им ветри пепео разнети,&lt;br /&gt;Спраћемо са стене погане им стопе:&lt;br /&gt;Заболи смо копље на великој мети,&lt;br /&gt;Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]'', строфа 1.

* Знаће да је само она земља светла&lt;br /&gt;Где никад још није пала суза срама;&lt;br /&gt;Где су деца на мач име оца метла&lt;br /&gt;Што живи у химни и у молитвама.
** ''Херцеговина'', строфа 4.

* '''Јер је [[отаџбина]] само оно куда'''&lt;br /&gt;'''Наш зној падне где је крв очева пала;'''&lt;br /&gt;И плод благословен рађа само груда&lt;br /&gt;Где су мач зарђан деца ископала.
** ''[[s:Химна победника|Химна победника]]'', строфа 4.

* '''Само буктињама збори се кроз тмине;'''&lt;br /&gt;У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br /&gt;Преко палих иду пути величине;&lt;br /&gt;'''[[Слава]], то је страшно сунце мученика.'''
** ''Химна победника'', строфа 5.

* Наша душа има боју наше стене,&lt;br /&gt;И наша крв тече куд и наше реке.
** ''[[s:Брегалница|Брегалница]]'', строфа 6.

=== ''[[s:Плаве легенде|Плаве легенде]]'' (1930) ===

* Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух.
** ''[[s:Плаве легенде/Прича о јаком|Прича о јаком]]''

* Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом. Јер она не зна за правду него за силу.
** ''Прича о јаком''

* […] '''ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Сунце|Сунце]]''

* А кад му је она пружила руку, хладну као лед, невидљиво и први пут је тада клонула мишица која је покорила Исток. Идући затим кроз сјај, клицање и плесак, прошли су заједно, руку под руку, Победилац и Издајица.
** ''[[s:Плаве легенде/Рука|Рука]]''

* И он ће умрети само од те једне помисли: '''зашто нас лажу не само они који нас мрзе него и они које ми љубимо.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Отров|Отров]]''

* Преко реке која је делила ове две земље разговараху два човека:&lt;br /&gt;— Ми живимо у мраку а обожавамо Сунце које неће да нас огреје. Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију. Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо друга.
** ''[[s:Плаве легенде/Песма о Богу|Песма о Богу]]''

* А нису знали да су ова два човека били велики као два божанства: јер су били једини који су у свом неспокојству назрели долазак новог Бога.
** ''Песма о Богу''

=== ''[[w:Градови и химере|Градови и химере]]'' (1930) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Градови и химере]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Куинджи - Море. Крым..jpg|мини|Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и [[Бог]] једна истина срца.]]
[[Датотека:Vinzenz Katzler, The Takovo Uprising, 1862, Historical Museum of Serbia.jpg|мини|У [[Срби|Срба]] је одиста само [[светосавље]] спасло православље: идеја о цркви је била нераздвојна од идеје о држави.]]
[[Датотека:Girl with a Bible (Faith of Our Fathers).jpg|мини|[[Жена|Жене]] су велики чувари [[Вера|вере]], јер су сентименталне, јер имају [[Срце|срца]] и [[Машта|маште]], и то је једна страна њихове величине.]]
[[Датотека:František Dvořák - Mother with a Child.jpg|мини|Ми [[Религија|религију]] примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од [[Црква|цркве]] или друштва.]]
[[Датотека:Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|мини|Величина једног народа није у његовој историји, него у његовој [[легенда|легенди]].]]
[[Датотека:Siemiradzki-Za przykładem bogów.jpg|мини|Дубоки људи никад нису разликовали [[љубав]] од религије.]]
[[Датотека:Politicians in the smoking room of the House of Commons; Wellcome V0011375.jpg|мини|На [[власт]] долазе људи једном механиком [[демократија|изборних система]] која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без [[морал]]а, без побожности.]]
[[Датотека:Down with the eagle (2).jpeg|мини|Где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.]]
[[Датотека:The Triumph Of Christianity Over Paganism. (Detail).jpg|мини|Истина [[Исус|Христова]] је била неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.]]

* '''Рђави људи не умеју да се смеју; а од смеха лице постане човечанскије и лепше јер постане светлије.'''

* Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом.

* Људи који се више не чуде, и ни у што не загледају по сто пута, то су несрећници који никад нису стварно ни видели ништа на овом свету.

* Има људи, који су у свом животу видели свега неколико залазака сунца, а још мање има људи који су видели свитање и оргије сунчевог изласка.

* Обожавају [[природа|природу]] само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу.

* '''Немогуће се уопште одрећи [[отаџбина|отаџбине]] и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе.'''

* Онај који мрзи Француску, није само лош по интелекту и некултуран човек, и простак, него је и лош и по срцу, неправедан и злочест неваљалац.

* '''Без велике маште нема велике љубави.''' Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада.

* [[Жена]] без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа.

* Ја мислим и да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред [[пустиња|пустиње]], јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном.

* Треба ли мору да захвалим што никад нисам био [[скептицизам|скептик]]? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. Зато га неће ни убити разум јер га он није ни саздао; а '''мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско.''' Вера, то је чиста сентименталност; јер не постоји идеја о Богу него осећај о Богу, и машта о Богу. '''Жене су стога велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине.'''

* '''Ми религију примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од цркве или друштва.''' Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

* Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока [[пријатељство|пријатељства]].

* Српски су свештеници били вође народа и војсковође у устанцима. '''У Срба је одиста само [[светосавље]] спасло [[православље]]: идеја о [[црква|цркви]] је била нераздвојна од идеје о [[држава|држави]].'''

* Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу [[шума|шуме]] и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине.

* Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих [[самоћа]].

* Бог убитава [[пустиња|пустињу]] и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље.

* [[Буда]] и [[Исус|Христос]] су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати.

* Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку.

* '''Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди.''' Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. '''Историја без легенде је убога, и кад је највећа.''' Због овог је српски народ виши данас од свију суседних народа: јер је сва његова историја у народним песмама претворена у митове, реке и планине пуне вила, хероји, као [[Милош Обилић|Милош]] и [[Марко Краљевић|Марко]], дигнути до ванчовечанског, а краљеви, цареви и кнежеви претворени у светитеље.

* '''Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.'''

* '''Има жена које не носе свој чар у линијама лица, него у изразу лица;  ни у боји очију, него у погледу; ни у црти уста, него у осмеху; ни у говору, него у музици гласа; ни у формама тела, него у покретима.'''

* А у Делфима је [[:en:w:Phryne|Фрина]], сва гола, била представљена као Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да '''дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.'''

* Наше народне песме сам радије слушао по димљивим херцеговачким кућама гуслара, у тескобним крчмама поред пута или пред црквом после летургије, сав срећан што спадам још међу оне који су доживели да чују гуслара, што временом ишчезавају као што су нестали и њихови претходници који су на исти начин носили путних пет столећа [[Хомер]]ове стихове док нису били забележени и сређени у два велика епоса.

* '''[[Православље]] је било и остало вера невина и чиста, весела и полупаганска, пуна благородног јелинског духа за радост на земљи и мир међу људима, без својих инквизиција и Торквемада, вартоломејских ноћи и енглеских прогона.'''

* '''Код Срба [[светосавље]] значи идеју која уједињује веру, државу и нацију.'''

* Само глупаци су једини људи који своје погрешке не увиђају; јер када би глупаци увиђали своју [[глупост]], и они би већ тиме постали атинским филозофима…

* [[демократија|Демокрација]] више можда него и један други систем — као и данас, и као увек, била је у рукама једне духовне олигархије. Међутим, у нашем данашњем добу, '''на власт долазе људи једном механиком изборних система која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без морала, без побожности.''' Али у граду мудраца, владали су одиста мудраци.

* Земља је остарела; и људи, верујући у хиљаде [[истина]], не верују више ни у једну.

* Истина Христова је била, дакле, неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.

* Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузе. Запитах га одакле је. „Из Забуња, у руској Пољској… или у пољској Русији…” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега… Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за [[Косово]] и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља, који су ипак на свету учинили више добра него зла. Али сам се и питао: '''где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.'''

* Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише власеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. '''Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио.''' У средњем веку је српство и хришћанство било, дакле, исти појам. Као документ за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

=== ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Благо цара Радована]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|десно|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|десно|мини|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|десно|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|десно|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Страх, то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је [[отаџбина]] збир свих других љубави и осећања.

* '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[Фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

* Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

* Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.'''

* Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* […] '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* Љубав на свету одржавају само жене и песници.

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.'''

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.'''

* Жена је најбољи спасилац од чамотиње.

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.

* Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?

* […] не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. '''Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* Издајства, [[Револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала.

* [[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама.

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

* '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру.

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику отаџбину, и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти. 

* Жеђ за влашћу је снажнија него него жеђ за водом.

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* […] цела историја то је смена једне тираније за другом: борба између јаких за њихов рачун.

=== ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942) ===
* Никад се Хрвати нису могли да навикну на идеју да су они у Европи један мали народић, једва историјски.

* Хрвати никад нису имали својих народних песама. '''Срби су народ гусларски, а Хрвати народ тамбурашки; и док су Срби изграђивали своје [[Српске народне епске песме|славне епосе]], Хрвати су изграђивали поскочице.'''

* [[sr:w:Илиризам|Илирци]] су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити) да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију.

* Кад је Србија 1804. под [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], а затим под [[Милош Обреновић|Милошем]], дизала велике устанке за ослобођење Балкана, и кад су стварали прву хришћанску државу у нехришћанском и варварском царству на европском Истоку, ни један Хрват није, као Словен или Хришћанин, дошао као добровољац да помогне тај Устанак. У Србији су се јављали осим Црногораца, још и Херцеговци, који су дали једног славног војводу; и Маћедонци, који су дали две војводе; и Босанци, који су дали великог песника [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]], Тиртеја овог Устанка; и Бокељи; и Војвођани; који су давали веште официре и учене саветнике; чак и Грци. који су се солидарисали са својом ''Хетеријом'', и дали Србији једног свог хероја, Ригу од Фере. Само ни једног Хрвата ни од спомена! — Није дошао онамо Хрват добровољац ни кад, је Србија доцније војевала 1875. са Турском, ни 1885. са Бугарском, ни 1914. са Аустро-Угарском! Напротив, најкрволочнији на Дрини и Церу, на фронту, а нарочито по српским селима, били су Хрвати…

* [[Југословенство|Југославизам]] је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.

* '''Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.'''

* Српски народ, а то је не само Србија, него и цело Уједињено Српство, место да се 1918. формирало у једну огромну и етнички хомогену групу, и следствено у једну велику државу, примило је на себе дужност да пристане на границе Југославије које су само на мору имале дужину од ништа мање него 1.000 километара од Сушака до Улциња; а на суху, двоструко толико, од Ђевђелије до Крањске! За одбрану онолике обале, требала би једна прескупа ратна морнарица какве од великих сила, а какву ми никад нисмо могли ни замислити са нашим малим буџетом. За одбрану сувоземне онако бескрајне границе, требала је тако исто војска једне велике силе, са оружањем, које је изискивало огромне трошкове, и за набавку и за уздржавање!

* Уопште, ни о каквим заједничким херојствима нису Хрвати дали да се говори широм целе њихове земље. Они су окретали чак на смешно српску ратничку историју, славу српске војске, која је била слављена као херојска и од свих непријатеља, а не само од пријатеља. Не признавајући да је ишта Србија допринела ослобођењу њихове земље, један хрватски министар, др Крајач, повикао је једном цинично у Скупштини, и то кратко након уједињења: „Реците нам колико кошта та крв коју сте пролили за Хрватску, да вам је платимо…”

* '''Никакав њихов производ, ни природни ни индустријски, није био Србији неопходан, пошто је Српска Земља имала све исте природне производе и сама у изобиљу; а индустријске је могла јевтиније набавити из Мађарске и Италије.''' Међутим, Хрватска своју индустрију није могла продати ни у Италији, ни у Мађарској, пошто су обе индустријски богатије; а могла их је продати само српским аграрне.

=== ''[[s:Лирика|Лирика]]'' (1943) ===
* Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br /&gt;Али те стигне дух који те слути;&lt;br /&gt;Небо и земља не могу те чути,&lt;br /&gt;А у нама је твој глас од постања.
** ''[[s:Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]'', строфа 1.

* Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br /&gt;Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br /&gt;И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br /&gt;Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.
** ''[[s:Лирика/Богу|Богу]]'', строфа 1.

* А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br /&gt;Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br /&gt;'''Јер свака Истина духа знаде за границе,'''&lt;br /&gt;'''Једино наша Слутња стоји безгранична.'''
** ''Богу'', строфа 4.

* Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br /&gt;У грумен глине ужежене, &lt;br /&gt;'''Тад неће више бити међе'''&lt;br /&gt;'''Између тебе и измеђ мене.'''
** ''[[s:Лирика/Повратак|Повратак]]'', строфа 1.

== Цитати о Јовану Дучићу ==
[[Датотека:Slobodan Jovanović, by Uroš Predić (1931).jpg|мини|У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу. ~ [[Слободан Јовановић]]]]
[[Датотека:Matija Bećković, reading Serbian war newspapers from exile (Corfu, 1916).jpg|мини|Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити. ~ [[Матија Бећковић]]]]

* Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих. 
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:„Пјесме” Јована Дучића|„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901)

* Погледајте Дучићеву поезију, погледајте му прозу, и узмите да читате гдегод хоћете. Ништа разасуто, откинуто, пуштено, неодговорно, случајно — ни у садржини ни у форми. У данашње време, кад је дошло на ред да се, и дрско и бесмислено, прескачу све границе, негује сваки апсурд — гудалом слика и четкицом свира — у ово време кад је истина и одвише јака за душе, данас, нарочито, Дучићево је дело сведочанство дисциплинованог рада.
** [[Исидора Секулић]], [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36/1929/k002?fullscreen#page/123/mode/1up ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића''] (1929)

* Југословенско исељеништво треба да је поносно, што се у његовој средини налази највећи живи југословенски песник и један од најистакнутијих југословенских интелектуалаца. Јован Дучић је живи сведок наше велике националне културне вредности. Он иде у ред великих духовних својина, које је наш народ дао кроз векове. Син поносне Херцеговине, која данас, као и увек у нашим легендарним епохама, даје највећег отпора туђину и тиранину, он представља највише што је дао наш народни геније.
** Из чланка ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1941-08-20 ''Американском Србобрану, 20. августа 1941.'']

* Српски народ ће увек носити у свом срцу успомену на бесмртног песника, Јована Дучића. Вечито ће се сећати имена човека у коме су се у данашња тешка времена најбоље били изразили: поштење, образ, јунаштво, чојство, патње због народа, бол за изгубљеном Отаџбином и борба за њезино ослобођење.
** [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

* Дучић је сав живот провео у иностранству, али је мислим ипак био присутан у Србији. Срећан што је из Требиња које је имало, не једанпут, пресудну улогу у српској историји, Дучић је једнаким очима гледао на све српске земље, стављајући изнад свих Србију и изнад свега национално јединство (''Отаџбина није тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа''). Његово гледање на нашу судбину, не у једном тренутку и у једном крају, него свуд и кроз сву историју, било је у њега колико одређено толико непроменљиво.
** [[Милан Кашанин]], ''Судбине и људи''  (1968), стр. 226.

* Ваше дело је постало својина једног народа. Вашим именом се заклињу покољења. Али, кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би младићи и девојке тих далеких нараштаја хтијући да изразе оно што је најлепше у њима од бола и љубави, проговорили језиком ваше поезије, нашли исте, ваше, речи и усклике. То је судбина великих песника.
** [[Иво Андрић]], у посвети његових ''Приповедака''

* Његова песма ''[[s:Врбас|Врбас]]'', испевана поводом покоља Срба у Босни, биће забележена у свакој антологији нашег патриотског песништва, исто онако као [[Јован Јовановић Змај|Змајева]] ''Вила'', [[Ђура Јакшић|Јакшићево]] ''[[s:Падајте, браћо!|Падајте браћо]]'', [[Војислав Илић|Војислављево]] ''[[s:На Вардару|На Вардару]]'', [[Милан Ракић|Ракићево]] ''[[s:На Гази-Местану|На Газиместану]]''… '''У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу.'''
** [[Слободан Јовановић]] о песми ''Врбас''

* Последње речи Јована Дучића биле су ''Верујем у Бога и Српство''. Написао их је већ изнемоћалом руком у недоба, када је и у Бога и у Српство могао веровати једино Јован Дучић. У невреме, кад су се и Бог и Српство и Дучић нашли међу инкриминисаним појмовима његовога језика, кад су их, као цара Радована, ''спомињали још само људи који су полудели.'' […] Али, гле чуда! Јован Дучић се по трећи пут сахрањује и по други пут рађа, и то друго рођење указује се као истинитије, важније и славније од оног првог у Хрупјелима. […] Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. '''Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити.'''
** [[Матија Бећковић]], „Јован Дучић је и задужбинар”, у: Радослав Милошевић, ''Земаљско и небеско Јована Дучића'', Требиње: Удружење књижевника Српске: Подружница за Херцеговину, стр. 310–314.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Дучић}} 
{{Викизворник|Јован Дучић}}

* [https://balasevic.in.rs/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – Песме, Цитати, Књиге, Биографија, Занимљивости'']

*[https://wannabemagazine.com/najlepsi-citati-jovan-ducic-1-deo/ ''Најлепши цитати: Јован Дучић (1. део)'']

* [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/citati/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – цитати'']

{{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1874.]]
[[Категорија:Умрли 1943.]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Југословенски књижевници]]
[[Категорија:Југословенски песници]]
[[Категорија:Српске дипломате]]
[[Категорија:Југословенске дипломате]]
[[Категорија:Херцеговци]]</text>
      <sha1>hurp5ipxzmtrolo2sz88xaud4zx5245</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68524</id>
      <parentid>68523</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T09:45:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Песме сунца (1929) */</comment>
      <origin>68524</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="98033" sha1="mslytxghzdele4ftkbpchcjr2wf5j6k" xml:space="preserve">[[Датотека:ducic.jpg|мини|Верујем у Бога и у Српство.]]
'''[[w:Јован Дучић|Јован Дучић]]''' (15. фебруар 1874 — 7. април 1943) је био [[Срби|српски]] и [[Југословенство|југословенски]] [[песник]]-дипломата и академик.

: '''Види још:'''
:: '''''[[Благо цара Радована]]''''' (1932)
:: '''''[[Градови и химере]]''''' (1940)

== Цитати ==
[[Датотека:Serbs from Herzegovina awaiting in ambush.jpg|мини|Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.]]
[[Датотека:Flag-map of Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'']]
[[Датотека:Flag of Serbia and Croatia.svg|мини|…нисмо Срби и [[Хрвати]] него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки''…]]
[[Датотека:Nemanjica drzava na kraju XIII vijekaa 2.svg|мини|Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.]]
[[Датотека:Serbian Emperor Stefan Dušan, cropped.jpg|мини|За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!]]
[[Датотека:Jasenovac 2.jpg|мини|Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.]]
[[Датотека:Слава Јовану Дучићу (Американски Србобран) (cropped).png|мини|Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].]]

* Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.
** ''[[s:Самохрана мајка|Самохрана мајка]]'' (1886), строфа 5.

* О, слава ти, дивна слого,&lt;br /&gt;Узајмности, једнакости!&lt;br /&gt;Смрт сујети и раздору,&lt;br /&gt;Смрт небратској нехајности!&lt;br /&gt;Слава теби, добри брате,&lt;br /&gt;Сад је братско срце твоје…&lt;br /&gt;Тако само, тако треба,&lt;br /&gt;То је братски; — српски то је!!
** ''[[s:Сељеницима|Сељеницима]]'' (1890), строфа 5.

* Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. '''Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.'''&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. '''Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.'''
** ''[[s:Београђани, отаџбина је у опасности!|Београђани, отаџбина је у опасности!]]'' (1908)

* Но у поноћ глуху, низ Путеве Млечне,&lt;br /&gt;Сишао је Христос, пређе горске ланце,&lt;br /&gt;И потоке крви газио је течне&lt;br /&gt;И дуго је глухе облазио кланце.
** ''[[s:Песме (Јован Дучић, 1911)/Поноћ|Поноћ]]'' (1911)

* Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије.
** ''[[s:Два Рибникара|Два Рибникара]]'' (1924)

* Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* '''Ова Југославија родила се у кациги Србије.''' Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Од бивших [[Хајдук|хајдучких]] бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* Било је мудраца и песника, чије су речи и данас путокази, и који су веровали да ми нисмо Срби и Хрвати него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки'' како су то увек називали свој језик умни Дубровчани.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* [[Србија]] је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* '''Носи, српска реко, крв наших синова''',&lt;br /&gt;'''јер крваве реке свуд су наше међе''';&lt;br /&gt;'''Мачеви убица сви су истог кова''' —&lt;br /&gt;'''Сад носи унуке куд носаше пређе'''.
** ''[[s:Врбас|Врбас]]'' (1941), строфа 1.

* Наше су победе и заставе наше&lt;br /&gt;Твој велики завет гордости и беса —&lt;br /&gt;Једине у теби што се огледаше,&lt;br /&gt;И једине овде дигле до небеса.
** ''Врбас'' (1941), строфа 3.

* Носи мора крви да их не покраду,&lt;br /&gt;Носи реко српска, крв невиних жртви:&lt;br /&gt;'''Радосне победе хероји нам даду''',&lt;br /&gt;'''Али страшну правду извојују мртви'''.
** ''Врбас'' (1941), строфа 5.

* [[Слободан Јовановић]] и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу.
** ''[[s:Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]]'' (1942)

* Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,&lt;br /&gt;На пољима родним, бранећи их часно&lt;br /&gt;Китио си цвећем сваког освајача,&lt;br /&gt;Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
**  ''[[s:Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]'' (1943), строфа 1.

* Покажи ми редом Витезе твог рода,&lt;br /&gt;Што балчаком с руку сломише ти ланце,&lt;br /&gt;'''Где је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] твојега народа,'''&lt;br /&gt;'''Покажи ми твоје термопилске кланце.'''
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 3.

* Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 6. 

* '''Чувај се, мој роде, својих странпутица,'''&lt;br /&gt;'''Јер пут неизвестан увек је пут вражији'''&lt;br /&gt;Не бој се јастреба него кукавица,&lt;br /&gt;Не бој се лажова него њине лажи.
** ''[[s:Вечној Србији|Вечној Србији]]'' (1943), строфа 1.
 
* Бог нека те спасе твојих спасилаца,&lt;br /&gt;На свакоме углу има их по један.&lt;br /&gt;'''Презри мудрост глупих и глупост мудраца!'''&lt;br /&gt;'''Нож твог издајника биће увек жедан.'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 2.

* Носи, роде славни, тај мач без корица —&lt;br /&gt;Знамен крстоносца и Божјег војника!
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 7.

* Знај само из крви хероја се рађа&lt;br /&gt;Звезда путовођа за далеке путе…&lt;br /&gt;'''Ветром неба иде мученичка лађа''',&lt;br /&gt;'''Сузе су невиних до неба дигнуте…'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 9.

* За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!
** ''[[s:На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]]'' (1943), строфа 1.

* '''За твоју Славу, светли Царе,'''&lt;br /&gt;'''Царе над трима морима!'''&lt;br /&gt;Зли жреци данас причест кваре;&lt;br /&gt;Губа је у свим торима…&lt;br /&gt;Над твојим царством мрак се шири,&lt;br /&gt;Ветрови црни дувају:&lt;br /&gt;Сад нашу савест бране жбири,&lt;br /&gt;Лупежи благо чувају.
** ''На царев Аранђеловдан'' (1943), строфа 3.

* '''Мој добри роде сви су лагали,&lt;br /&gt;И твој су видик сав помрачили;&lt;br /&gt;За својом срећом само трагали,&lt;br /&gt;И свуда крали и све тлачили.'''
** ''[[s:Песма (Мој добри роде)|Мој добри роде]]'' (1943), строфа 1.

* Мој добри роде, сви су рђави,&lt;br /&gt;Вапај твој не чују што тугује!&lt;br /&gt;Издајник и сад још у тврђави,&lt;br /&gt;С убицом жртва сада другује.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 5.

* Ломан је, роде, мост на провали,&lt;br /&gt;Свуд су у причест отров ставили…&lt;br /&gt;С лупежом све су новце ковали,&lt;br /&gt;С кривоклетником завет правили.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 6.

* '''Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].'''
** Последње речи, [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.''] у чланку ''Слава Јовану Дучићу''

=== ''[[s:Песме сунца|Песме сунца]]'' (1929) ===
[[Датотека:Karl Wilhelm Diefenbach - Asking the stars.jpg|мини|280п|Бледа, као чежња, непозната жена,&lt;br /&gt;С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме.&lt;br /&gt;Тешка је, бескрајна, вечна туга њена&lt;br /&gt;На домаку ноћи, тишине и таме.]]
[[Датотека:Monet - Pappeln - 1991.jpg|мини|280п|Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?]]
[[Датотека:Elisabeth Sonrel - Jeune fille en jaune.jpg|мини|280п|Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.]]
[[Датотека:British Museum, Fujifilm - 51796618007.jpg|мини|280п|Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.]]

* Опет једно вече… И мени се чини&lt;br /&gt;Да негде далеко, преко трију мора,&lt;br /&gt;При заласку сунца у првој тишини,&lt;br /&gt;У блиставој сенци смарагдових гора —&lt;br /&gt;'''Бледа, као чежња, непозната жена''',&lt;br /&gt;'''С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме'''.&lt;br /&gt;'''Тешка је, бескрајна, вечна туга њена'''&lt;br /&gt;'''На домаку ноћи, тишине и таме'''.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]'', строфа 2.

* И ја, коме не зна имена ни лица,&lt;br /&gt;Све сам њене мисли испунио саде.&lt;br /&gt;Верност се заклиње с тих бледих усница.&lt;br /&gt;'''Као смрт су верне љубави без наде'''!&lt;br /&gt;Вај, не реците ми никад: није тако,&lt;br /&gt;Ни да моје срце све то лаже себи,&lt;br /&gt;'''Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô''',&lt;br /&gt;'''И никад се више утешио не би'''’.
** ''Залазак сунца'', строфа 4.

* Не постоји Живот другде нег’ у Смрти.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]'', строфа 5.

* Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]'', строфа 1.

* Мирна као мрамор, хладна као сена,&lt;br /&gt;Ти се бледо тихо девојче што снева.&lt;br /&gt;Пусти песма других нека буде жена,&lt;br /&gt;Која по нечистим улицама пева.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]'', строфа 1.

* Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.
** ''Поезија'', строфа 2.

* Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]'', строфа 1.

* Како мало треба да се буде сретан,&lt;br /&gt;И сто пута мање да се вечно пати.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]'', строфа 2.

* С истока краљи, обучени&lt;br /&gt;У тешко злато, стоје плачни;&lt;br /&gt;И жреци сунца, наспрам сени&lt;br /&gt;Просјачки вапе у час мрачни.
** ''[[s:Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]'', строфа 4.

* Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br /&gt;Где сја ватра — ко зна — грешна или света.&lt;br /&gt;Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br /&gt;Ти љубиш невино као цвет што цвета.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]'', строфа 1.

* Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br /&gt;Символ већи него бол људски што грца;&lt;br /&gt;И ти си божанству ближа него мени:&lt;br /&gt;Више закон света, него закон срца.
** ''Символ'', строфа 3.

* Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br /&gt;А моја остаде сва окрвављена.&lt;br /&gt;'''Откуд си и ко си, нико знати неће:'''&lt;br /&gt;'''Љубав или мржња, судба или жена.'''
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]'', строфа 3.

=== ''[[s:Песме љубави и смрти|Песме љубави и смрти]]'' (1929) ===
[[Датотека:Le poeme de lAme-17-Louis Janmot-MBA Lyon-IMG 0500.jpg|мини|Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.]]
[[Датотека:Il Bacio, by Francesco Hayez.jpg|мини|[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.]]

* Невидљивом сунцу пружам жудне руке,&lt;br /&gt;И отварам срце неком кога није;&lt;br /&gt;Душа ми је пуна мрачне хармоније,&lt;br /&gt;Којој никад нисам саслушао звуке.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Химера|Химера]]'', строфа 1.

* Од истине сам страшнији и већи:&lt;br /&gt;Нити ме што вређа и нити што боли.&lt;br /&gt;Моја жудна душа неизмерно воли;&lt;br /&gt;И сваки мој корак, то је корак срећи.
** ''Химера'', строфа 2.

* Моје тамно срце, то је део свега —&lt;br /&gt;Са звездама трепти, хуји с ветровима;&lt;br /&gt;И онда кад стоји безгласно међ свима,&lt;br /&gt;Један громки ехо ћути у дну њега.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Срце|Срце]]'', строфа 1.

* '''И кад очарано куцне срце неко,'''&lt;br /&gt;'''То је моје срце што се опет чује…'''
** ''Срце'', строфа 5.

* Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]'', строфа 1.

* И ја кључар чудне лепоте, да с тајном&lt;br /&gt;'''Срећом видим јасно да је ова жена'''&lt;br /&gt;'''Од истога светлог ткива начињена'''&lt;br /&gt;'''Од кога и болни мој сан о бескрајном.'''
** ''Жена'', строфа 5.

* Рече ми мој Творац у велико јутро:&lt;br /&gt;Човече, дигни се и јави у плоти.&lt;br /&gt;И у свој таштој и пустој наготи,&lt;br /&gt;Иди кобном стазом коју будеш утро.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Завет|Завет]]'', строфа 1.

* Бићеш силник свему кад и жртва свачем;&lt;br /&gt;Живеће у теби исти час, — знај чуда —&lt;br /&gt;Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,&lt;br /&gt;Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
** ''Завет'', строфа 2.

* А ја ипак не знам за радост и срећу;&lt;br /&gt;Ја се бојим твоје подмукле Лепоте,&lt;br /&gt;Да освету једном не затражи већу&lt;br /&gt;За свирепа права што јој други оте.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Лепота|Лепота]]'', строфа 1.

* И тако бескрајна, и силна, и кобна,&lt;br /&gt;Течеш мојом крвљу. Жена или машта?&lt;br /&gt;Али твога даха препуно је свашта,&lt;br /&gt;Свугде си присутна, свему истодобна.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Моја љубав|Моја љубав]]'', строфа 2.

* На твом тамном мору лепоте и коби,&lt;br /&gt;Цело моје биће то је трепет сене;&lt;br /&gt;О љубљена жено, силнија од мене —&lt;br /&gt;Ти струјиш кроз моје вене у све доби.
** ''Моја љубав'', строфа 4.

* Љубав је без сутра вечнија од свега:&lt;br /&gt;Јер и после смрти још је увек иста.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]'', строфа 2.

* Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна&lt;br /&gt;Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;&lt;br /&gt;Само си лепота колико си тајна;&lt;br /&gt;И само истина колико си жудња.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]'', строфа 1.

* Остај недостижна, нема и далека —&lt;br /&gt;'''Јер је сан о срећи виши него срећа.'''&lt;br /&gt;Буди бесповратна као младост; нека&lt;br /&gt;Твоја сен и ехо буду све што сећа.
** ''Песма жени'', строфа 2.

* Срце има повест у сузи што лева;&lt;br /&gt;У великом болу љубав своју мету;&lt;br /&gt;'''[[Истина]] је само што душа проснева;'''&lt;br /&gt;'''[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.'''
** ''Песма жени'', строфа 3.

* А ти не постојиш нит си постојала;&lt;br /&gt;Рођена у мојој тишини и тами,&lt;br /&gt;На сунцу мог срца ти си само сјала:&lt;br /&gt;'''Јер све што љубимо створили смо сами.'''
** ''Песма жени'', строфа 5.

=== ''[[s:Царски сонети|Царски сонети]]'' (1930) ===
[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|280п|Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.]]
[[Датотека:Трг у Краљеву.jpg|мини|280п|Само буктињама збори се кроз тмине.]]

* Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.
** ''[[s:Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]'', строфа 1.

* Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br /&gt;Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br /&gt;Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br /&gt;И зоре да зраче на путима снова.
** ''[[s:Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.

* Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br /&gt;У болу и слави да будемо први:&lt;br /&gt;Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br /&gt;Мученик и херој, кап сузе и крви.
** ''Ave Serbia'', строфа 4.

* Пресити се земља од крвавог вала,&lt;br /&gt;Али вам победа не осветли лице;&lt;br /&gt;'''Јер ловор не ниче с буњишта и кала,'''&lt;br /&gt;'''Он је за [[јунак|хероје]], а не за убице!'''
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]'', строфа 5.

* Наши ће им ветри пепео разнети,&lt;br /&gt;Спраћемо са стене погане им стопе:&lt;br /&gt;Заболи смо копље на великој мети,&lt;br /&gt;Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]'', строфа 1.

* Знаће да је само она земља светла&lt;br /&gt;Где никад још није пала суза срама;&lt;br /&gt;Где су деца на мач име оца метла&lt;br /&gt;Што живи у химни и у молитвама.
** ''Херцеговина'', строфа 4.

* '''Јер је [[отаџбина]] само оно куда'''&lt;br /&gt;'''Наш зној падне где је крв очева пала;'''&lt;br /&gt;И плод благословен рађа само груда&lt;br /&gt;Где су мач зарђан деца ископала.
** ''[[s:Химна победника|Химна победника]]'', строфа 4.

* '''Само буктињама збори се кроз тмине;'''&lt;br /&gt;У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br /&gt;Преко палих иду пути величине;&lt;br /&gt;'''[[Слава]], то је страшно сунце мученика.'''
** ''Химна победника'', строфа 5.

* Наша душа има боју наше стене,&lt;br /&gt;И наша крв тече куд и наше реке.
** ''[[s:Брегалница|Брегалница]]'', строфа 6.

=== ''[[s:Плаве легенде|Плаве легенде]]'' (1930) ===

* Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух.
** ''[[s:Плаве легенде/Прича о јаком|Прича о јаком]]''

* Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом. Јер она не зна за правду него за силу.
** ''Прича о јаком''

* […] '''ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Сунце|Сунце]]''

* А кад му је она пружила руку, хладну као лед, невидљиво и први пут је тада клонула мишица која је покорила Исток. Идући затим кроз сјај, клицање и плесак, прошли су заједно, руку под руку, Победилац и Издајица.
** ''[[s:Плаве легенде/Рука|Рука]]''

* И он ће умрети само од те једне помисли: '''зашто нас лажу не само они који нас мрзе него и они које ми љубимо.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Отров|Отров]]''

* Преко реке која је делила ове две земље разговараху два човека:&lt;br /&gt;— Ми живимо у мраку а обожавамо Сунце које неће да нас огреје. Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију. Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо друга.
** ''[[s:Плаве легенде/Песма о Богу|Песма о Богу]]''

* А нису знали да су ова два човека били велики као два божанства: јер су били једини који су у свом неспокојству назрели долазак новог Бога.
** ''Песма о Богу''

=== ''[[w:Градови и химере|Градови и химере]]'' (1930) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Градови и химере]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Куинджи - Море. Крым..jpg|мини|Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и [[Бог]] једна истина срца.]]
[[Датотека:Vinzenz Katzler, The Takovo Uprising, 1862, Historical Museum of Serbia.jpg|мини|У [[Срби|Срба]] је одиста само [[светосавље]] спасло православље: идеја о цркви је била нераздвојна од идеје о држави.]]
[[Датотека:Girl with a Bible (Faith of Our Fathers).jpg|мини|[[Жена|Жене]] су велики чувари [[Вера|вере]], јер су сентименталне, јер имају [[Срце|срца]] и [[Машта|маште]], и то је једна страна њихове величине.]]
[[Датотека:František Dvořák - Mother with a Child.jpg|мини|Ми [[Религија|религију]] примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од [[Црква|цркве]] или друштва.]]
[[Датотека:Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|мини|Величина једног народа није у његовој историји, него у његовој [[легенда|легенди]].]]
[[Датотека:Siemiradzki-Za przykładem bogów.jpg|мини|Дубоки људи никад нису разликовали [[љубав]] од религије.]]
[[Датотека:Politicians in the smoking room of the House of Commons; Wellcome V0011375.jpg|мини|На [[власт]] долазе људи једном механиком [[демократија|изборних система]] која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без [[морал]]а, без побожности.]]
[[Датотека:Down with the eagle (2).jpeg|мини|Где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.]]
[[Датотека:The Triumph Of Christianity Over Paganism. (Detail).jpg|мини|Истина [[Исус|Христова]] је била неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.]]

* '''Рђави људи не умеју да се смеју; а од смеха лице постане човечанскије и лепше јер постане светлије.'''

* Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом.

* Људи који се више не чуде, и ни у што не загледају по сто пута, то су несрећници који никад нису стварно ни видели ништа на овом свету.

* Има људи, који су у свом животу видели свега неколико залазака сунца, а још мање има људи који су видели свитање и оргије сунчевог изласка.

* Обожавају [[природа|природу]] само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу.

* '''Немогуће се уопште одрећи [[отаџбина|отаџбине]] и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе.'''

* Онај који мрзи Француску, није само лош по интелекту и некултуран човек, и простак, него је и лош и по срцу, неправедан и злочест неваљалац.

* '''Без велике маште нема велике љубави.''' Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада.

* [[Жена]] без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа.

* Ја мислим и да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред [[пустиња|пустиње]], јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном.

* Треба ли мору да захвалим што никад нисам био [[скептицизам|скептик]]? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. Зато га неће ни убити разум јер га он није ни саздао; а '''мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско.''' Вера, то је чиста сентименталност; јер не постоји идеја о Богу него осећај о Богу, и машта о Богу. '''Жене су стога велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине.'''

* '''Ми религију примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од цркве или друштва.''' Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

* Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока [[пријатељство|пријатељства]].

* Српски су свештеници били вође народа и војсковође у устанцима. '''У Срба је одиста само [[светосавље]] спасло [[православље]]: идеја о [[црква|цркви]] је била нераздвојна од идеје о [[држава|држави]].'''

* Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу [[шума|шуме]] и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине.

* Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих [[самоћа]].

* Бог убитава [[пустиња|пустињу]] и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље.

* [[Буда]] и [[Исус|Христос]] су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати.

* Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку.

* '''Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди.''' Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. '''Историја без легенде је убога, и кад је највећа.''' Због овог је српски народ виши данас од свију суседних народа: јер је сва његова историја у народним песмама претворена у митове, реке и планине пуне вила, хероји, као [[Милош Обилић|Милош]] и [[Марко Краљевић|Марко]], дигнути до ванчовечанског, а краљеви, цареви и кнежеви претворени у светитеље.

* '''Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.'''

* '''Има жена које не носе свој чар у линијама лица, него у изразу лица;  ни у боји очију, него у погледу; ни у црти уста, него у осмеху; ни у говору, него у музици гласа; ни у формама тела, него у покретима.'''

* А у Делфима је [[:en:w:Phryne|Фрина]], сва гола, била представљена као Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да '''дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.'''

* Наше народне песме сам радије слушао по димљивим херцеговачким кућама гуслара, у тескобним крчмама поред пута или пред црквом после летургије, сав срећан што спадам још међу оне који су доживели да чују гуслара, што временом ишчезавају као што су нестали и њихови претходници који су на исти начин носили путних пет столећа [[Хомер]]ове стихове док нису били забележени и сређени у два велика епоса.

* '''[[Православље]] је било и остало вера невина и чиста, весела и полупаганска, пуна благородног јелинског духа за радост на земљи и мир међу људима, без својих инквизиција и Торквемада, вартоломејских ноћи и енглеских прогона.'''

* '''Код Срба [[светосавље]] значи идеју која уједињује веру, државу и нацију.'''

* Само глупаци су једини људи који своје погрешке не увиђају; јер када би глупаци увиђали своју [[глупост]], и они би већ тиме постали атинским филозофима…

* [[демократија|Демокрација]] више можда него и један други систем — као и данас, и као увек, била је у рукама једне духовне олигархије. Међутим, у нашем данашњем добу, '''на власт долазе људи једном механиком изборних система која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без морала, без побожности.''' Али у граду мудраца, владали су одиста мудраци.

* Земља је остарела; и људи, верујући у хиљаде [[истина]], не верују више ни у једну.

* Истина Христова је била, дакле, неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.

* Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузе. Запитах га одакле је. „Из Забуња, у руској Пољској… или у пољској Русији…” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега… Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за [[Косово]] и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља, који су ипак на свету учинили више добра него зла. Али сам се и питао: '''где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.'''

* Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише власеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. '''Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио.''' У средњем веку је српство и хришћанство било, дакле, исти појам. Као документ за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

=== ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Благо цара Радована]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|десно|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|десно|мини|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|десно|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|десно|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Страх, то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је [[отаџбина]] збир свих других љубави и осећања.

* '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[Фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

* Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

* Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.'''

* Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* […] '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* Љубав на свету одржавају само жене и песници.

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.'''

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.'''

* Жена је најбољи спасилац од чамотиње.

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.

* Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?

* […] не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. '''Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* Издајства, [[Револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала.

* [[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама.

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

* '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру.

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику отаџбину, и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти. 

* Жеђ за влашћу је снажнија него него жеђ за водом.

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* […] цела историја то је смена једне тираније за другом: борба између јаких за њихов рачун.

=== ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942) ===
* Никад се Хрвати нису могли да навикну на идеју да су они у Европи један мали народић, једва историјски.

* Хрвати никад нису имали својих народних песама. '''Срби су народ гусларски, а Хрвати народ тамбурашки; и док су Срби изграђивали своје [[Српске народне епске песме|славне епосе]], Хрвати су изграђивали поскочице.'''

* [[sr:w:Илиризам|Илирци]] су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити) да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију.

* Кад је Србија 1804. под [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], а затим под [[Милош Обреновић|Милошем]], дизала велике устанке за ослобођење Балкана, и кад су стварали прву хришћанску државу у нехришћанском и варварском царству на европском Истоку, ни један Хрват није, као Словен или Хришћанин, дошао као добровољац да помогне тај Устанак. У Србији су се јављали осим Црногораца, још и Херцеговци, који су дали једног славног војводу; и Маћедонци, који су дали две војводе; и Босанци, који су дали великог песника [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]], Тиртеја овог Устанка; и Бокељи; и Војвођани; који су давали веште официре и учене саветнике; чак и Грци. који су се солидарисали са својом ''Хетеријом'', и дали Србији једног свог хероја, Ригу од Фере. Само ни једног Хрвата ни од спомена! — Није дошао онамо Хрват добровољац ни кад, је Србија доцније војевала 1875. са Турском, ни 1885. са Бугарском, ни 1914. са Аустро-Угарском! Напротив, најкрволочнији на Дрини и Церу, на фронту, а нарочито по српским селима, били су Хрвати…

* [[Југословенство|Југославизам]] је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.

* '''Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.'''

* Српски народ, а то је не само Србија, него и цело Уједињено Српство, место да се 1918. формирало у једну огромну и етнички хомогену групу, и следствено у једну велику државу, примило је на себе дужност да пристане на границе Југославије које су само на мору имале дужину од ништа мање него 1.000 километара од Сушака до Улциња; а на суху, двоструко толико, од Ђевђелије до Крањске! За одбрану онолике обале, требала би једна прескупа ратна морнарица какве од великих сила, а какву ми никад нисмо могли ни замислити са нашим малим буџетом. За одбрану сувоземне онако бескрајне границе, требала је тако исто војска једне велике силе, са оружањем, које је изискивало огромне трошкове, и за набавку и за уздржавање!

* Уопште, ни о каквим заједничким херојствима нису Хрвати дали да се говори широм целе њихове земље. Они су окретали чак на смешно српску ратничку историју, славу српске војске, која је била слављена као херојска и од свих непријатеља, а не само од пријатеља. Не признавајући да је ишта Србија допринела ослобођењу њихове земље, један хрватски министар, др Крајач, повикао је једном цинично у Скупштини, и то кратко након уједињења: „Реците нам колико кошта та крв коју сте пролили за Хрватску, да вам је платимо…”

* '''Никакав њихов производ, ни природни ни индустријски, није био Србији неопходан, пошто је Српска Земља имала све исте природне производе и сама у изобиљу; а индустријске је могла јевтиније набавити из Мађарске и Италије.''' Међутим, Хрватска своју индустрију није могла продати ни у Италији, ни у Мађарској, пошто су обе индустријски богатије; а могла их је продати само српским аграрне.

=== ''[[s:Лирика|Лирика]]'' (1943) ===
* Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br /&gt;Али те стигне дух који те слути;&lt;br /&gt;Небо и земља не могу те чути,&lt;br /&gt;А у нама је твој глас од постања.
** ''[[s:Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]'', строфа 1.

* Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br /&gt;Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br /&gt;И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br /&gt;Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.
** ''[[s:Лирика/Богу|Богу]]'', строфа 1.

* А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br /&gt;Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br /&gt;'''Јер свака Истина духа знаде за границе,'''&lt;br /&gt;'''Једино наша Слутња стоји безгранична.'''
** ''Богу'', строфа 4.

* Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br /&gt;У грумен глине ужежене, &lt;br /&gt;'''Тад неће више бити међе'''&lt;br /&gt;'''Између тебе и измеђ мене.'''
** ''[[s:Лирика/Повратак|Повратак]]'', строфа 1.

== Цитати о Јовану Дучићу ==
[[Датотека:Slobodan Jovanović, by Uroš Predić (1931).jpg|мини|У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу. ~ [[Слободан Јовановић]]]]
[[Датотека:Matija Bećković, reading Serbian war newspapers from exile (Corfu, 1916).jpg|мини|Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити. ~ [[Матија Бећковић]]]]

* Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих. 
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:„Пјесме” Јована Дучића|„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901)

* Погледајте Дучићеву поезију, погледајте му прозу, и узмите да читате гдегод хоћете. Ништа разасуто, откинуто, пуштено, неодговорно, случајно — ни у садржини ни у форми. У данашње време, кад је дошло на ред да се, и дрско и бесмислено, прескачу све границе, негује сваки апсурд — гудалом слика и четкицом свира — у ово време кад је истина и одвише јака за душе, данас, нарочито, Дучићево је дело сведочанство дисциплинованог рада.
** [[Исидора Секулић]], [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36/1929/k002?fullscreen#page/123/mode/1up ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића''] (1929)

* Југословенско исељеништво треба да је поносно, што се у његовој средини налази највећи живи југословенски песник и један од најистакнутијих југословенских интелектуалаца. Јован Дучић је живи сведок наше велике националне културне вредности. Он иде у ред великих духовних својина, које је наш народ дао кроз векове. Син поносне Херцеговине, која данас, као и увек у нашим легендарним епохама, даје највећег отпора туђину и тиранину, он представља највише што је дао наш народни геније.
** Из чланка ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1941-08-20 ''Американском Србобрану, 20. августа 1941.'']

* Српски народ ће увек носити у свом срцу успомену на бесмртног песника, Јована Дучића. Вечито ће се сећати имена човека у коме су се у данашња тешка времена најбоље били изразили: поштење, образ, јунаштво, чојство, патње због народа, бол за изгубљеном Отаџбином и борба за њезино ослобођење.
** [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

* Дучић је сав живот провео у иностранству, али је мислим ипак био присутан у Србији. Срећан што је из Требиња које је имало, не једанпут, пресудну улогу у српској историји, Дучић је једнаким очима гледао на све српске земље, стављајући изнад свих Србију и изнад свега национално јединство (''Отаџбина није тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа''). Његово гледање на нашу судбину, не у једном тренутку и у једном крају, него свуд и кроз сву историју, било је у њега колико одређено толико непроменљиво.
** [[Милан Кашанин]], ''Судбине и људи''  (1968), стр. 226.

* Ваше дело је постало својина једног народа. Вашим именом се заклињу покољења. Али, кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би младићи и девојке тих далеких нараштаја хтијући да изразе оно што је најлепше у њима од бола и љубави, проговорили језиком ваше поезије, нашли исте, ваше, речи и усклике. То је судбина великих песника.
** [[Иво Андрић]], у посвети његових ''Приповедака''

* Његова песма ''[[s:Врбас|Врбас]]'', испевана поводом покоља Срба у Босни, биће забележена у свакој антологији нашег патриотског песништва, исто онако као [[Јован Јовановић Змај|Змајева]] ''Вила'', [[Ђура Јакшић|Јакшићево]] ''[[s:Падајте, браћо!|Падајте браћо]]'', [[Војислав Илић|Војислављево]] ''[[s:На Вардару|На Вардару]]'', [[Милан Ракић|Ракићево]] ''[[s:На Гази-Местану|На Газиместану]]''… '''У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу.'''
** [[Слободан Јовановић]] о песми ''Врбас''

* Последње речи Јована Дучића биле су ''Верујем у Бога и Српство''. Написао их је већ изнемоћалом руком у недоба, када је и у Бога и у Српство могао веровати једино Јован Дучић. У невреме, кад су се и Бог и Српство и Дучић нашли међу инкриминисаним појмовима његовога језика, кад су их, као цара Радована, ''спомињали још само људи који су полудели.'' […] Али, гле чуда! Јован Дучић се по трећи пут сахрањује и по други пут рађа, и то друго рођење указује се као истинитије, важније и славније од оног првог у Хрупјелима. […] Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. '''Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити.'''
** [[Матија Бећковић]], „Јован Дучић је и задужбинар”, у: Радослав Милошевић, ''Земаљско и небеско Јована Дучића'', Требиње: Удружење књижевника Српске: Подружница за Херцеговину, стр. 310–314.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Дучић}} 
{{Викизворник|Јован Дучић}}

* [https://balasevic.in.rs/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – Песме, Цитати, Књиге, Биографија, Занимљивости'']

*[https://wannabemagazine.com/najlepsi-citati-jovan-ducic-1-deo/ ''Најлепши цитати: Јован Дучић (1. део)'']

* [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/citati/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – цитати'']

{{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1874.]]
[[Категорија:Умрли 1943.]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Југословенски књижевници]]
[[Категорија:Југословенски песници]]
[[Категорија:Српске дипломате]]
[[Категорија:Југословенске дипломате]]
[[Категорија:Херцеговци]]</text>
      <sha1>mslytxghzdele4ftkbpchcjr2wf5j6k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68525</id>
      <parentid>68524</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T09:46:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Песме љубави и смрти (1929) */</comment>
      <origin>68525</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="98039" sha1="g9g5wnb5e5uj0h1depd01vg9h5tk3tf" xml:space="preserve">[[Датотека:ducic.jpg|мини|Верујем у Бога и у Српство.]]
'''[[w:Јован Дучић|Јован Дучић]]''' (15. фебруар 1874 — 7. април 1943) је био [[Срби|српски]] и [[Југословенство|југословенски]] [[песник]]-дипломата и академик.

: '''Види још:'''
:: '''''[[Благо цара Радована]]''''' (1932)
:: '''''[[Градови и химере]]''''' (1940)

== Цитати ==
[[Датотека:Serbs from Herzegovina awaiting in ambush.jpg|мини|Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.]]
[[Датотека:Flag-map of Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'']]
[[Датотека:Flag of Serbia and Croatia.svg|мини|…нисмо Срби и [[Хрвати]] него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки''…]]
[[Датотека:Nemanjica drzava na kraju XIII vijekaa 2.svg|мини|Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.]]
[[Датотека:Serbian Emperor Stefan Dušan, cropped.jpg|мини|За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!]]
[[Датотека:Jasenovac 2.jpg|мини|Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.]]
[[Датотека:Слава Јовану Дучићу (Американски Србобран) (cropped).png|мини|Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].]]

* Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.
** ''[[s:Самохрана мајка|Самохрана мајка]]'' (1886), строфа 5.

* О, слава ти, дивна слого,&lt;br /&gt;Узајмности, једнакости!&lt;br /&gt;Смрт сујети и раздору,&lt;br /&gt;Смрт небратској нехајности!&lt;br /&gt;Слава теби, добри брате,&lt;br /&gt;Сад је братско срце твоје…&lt;br /&gt;Тако само, тако треба,&lt;br /&gt;То је братски; — српски то је!!
** ''[[s:Сељеницима|Сељеницима]]'' (1890), строфа 5.

* Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. '''Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.'''&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. '''Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.'''
** ''[[s:Београђани, отаџбина је у опасности!|Београђани, отаџбина је у опасности!]]'' (1908)

* Но у поноћ глуху, низ Путеве Млечне,&lt;br /&gt;Сишао је Христос, пређе горске ланце,&lt;br /&gt;И потоке крви газио је течне&lt;br /&gt;И дуго је глухе облазио кланце.
** ''[[s:Песме (Јован Дучић, 1911)/Поноћ|Поноћ]]'' (1911)

* Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије.
** ''[[s:Два Рибникара|Два Рибникара]]'' (1924)

* Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* '''Ова Југославија родила се у кациги Србије.''' Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Од бивших [[Хајдук|хајдучких]] бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* Било је мудраца и песника, чије су речи и данас путокази, и који су веровали да ми нисмо Срби и Хрвати него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки'' како су то увек називали свој језик умни Дубровчани.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* [[Србија]] је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* '''Носи, српска реко, крв наших синова''',&lt;br /&gt;'''јер крваве реке свуд су наше међе''';&lt;br /&gt;'''Мачеви убица сви су истог кова''' —&lt;br /&gt;'''Сад носи унуке куд носаше пређе'''.
** ''[[s:Врбас|Врбас]]'' (1941), строфа 1.

* Наше су победе и заставе наше&lt;br /&gt;Твој велики завет гордости и беса —&lt;br /&gt;Једине у теби што се огледаше,&lt;br /&gt;И једине овде дигле до небеса.
** ''Врбас'' (1941), строфа 3.

* Носи мора крви да их не покраду,&lt;br /&gt;Носи реко српска, крв невиних жртви:&lt;br /&gt;'''Радосне победе хероји нам даду''',&lt;br /&gt;'''Али страшну правду извојују мртви'''.
** ''Врбас'' (1941), строфа 5.

* [[Слободан Јовановић]] и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу.
** ''[[s:Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]]'' (1942)

* Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,&lt;br /&gt;На пољима родним, бранећи их часно&lt;br /&gt;Китио си цвећем сваког освајача,&lt;br /&gt;Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
**  ''[[s:Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]'' (1943), строфа 1.

* Покажи ми редом Витезе твог рода,&lt;br /&gt;Што балчаком с руку сломише ти ланце,&lt;br /&gt;'''Где је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] твојега народа,'''&lt;br /&gt;'''Покажи ми твоје термопилске кланце.'''
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 3.

* Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 6. 

* '''Чувај се, мој роде, својих странпутица,'''&lt;br /&gt;'''Јер пут неизвестан увек је пут вражији'''&lt;br /&gt;Не бој се јастреба него кукавица,&lt;br /&gt;Не бој се лажова него њине лажи.
** ''[[s:Вечној Србији|Вечној Србији]]'' (1943), строфа 1.
 
* Бог нека те спасе твојих спасилаца,&lt;br /&gt;На свакоме углу има их по један.&lt;br /&gt;'''Презри мудрост глупих и глупост мудраца!'''&lt;br /&gt;'''Нож твог издајника биће увек жедан.'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 2.

* Носи, роде славни, тај мач без корица —&lt;br /&gt;Знамен крстоносца и Божјег војника!
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 7.

* Знај само из крви хероја се рађа&lt;br /&gt;Звезда путовођа за далеке путе…&lt;br /&gt;'''Ветром неба иде мученичка лађа''',&lt;br /&gt;'''Сузе су невиних до неба дигнуте…'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 9.

* За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!
** ''[[s:На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]]'' (1943), строфа 1.

* '''За твоју Славу, светли Царе,'''&lt;br /&gt;'''Царе над трима морима!'''&lt;br /&gt;Зли жреци данас причест кваре;&lt;br /&gt;Губа је у свим торима…&lt;br /&gt;Над твојим царством мрак се шири,&lt;br /&gt;Ветрови црни дувају:&lt;br /&gt;Сад нашу савест бране жбири,&lt;br /&gt;Лупежи благо чувају.
** ''На царев Аранђеловдан'' (1943), строфа 3.

* '''Мој добри роде сви су лагали,&lt;br /&gt;И твој су видик сав помрачили;&lt;br /&gt;За својом срећом само трагали,&lt;br /&gt;И свуда крали и све тлачили.'''
** ''[[s:Песма (Мој добри роде)|Мој добри роде]]'' (1943), строфа 1.

* Мој добри роде, сви су рђави,&lt;br /&gt;Вапај твој не чују што тугује!&lt;br /&gt;Издајник и сад још у тврђави,&lt;br /&gt;С убицом жртва сада другује.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 5.

* Ломан је, роде, мост на провали,&lt;br /&gt;Свуд су у причест отров ставили…&lt;br /&gt;С лупежом све су новце ковали,&lt;br /&gt;С кривоклетником завет правили.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 6.

* '''Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].'''
** Последње речи, [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.''] у чланку ''Слава Јовану Дучићу''

=== ''[[s:Песме сунца|Песме сунца]]'' (1929) ===
[[Датотека:Karl Wilhelm Diefenbach - Asking the stars.jpg|мини|280п|Бледа, као чежња, непозната жена,&lt;br /&gt;С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме.&lt;br /&gt;Тешка је, бескрајна, вечна туга њена&lt;br /&gt;На домаку ноћи, тишине и таме.]]
[[Датотека:Monet - Pappeln - 1991.jpg|мини|280п|Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?]]
[[Датотека:Elisabeth Sonrel - Jeune fille en jaune.jpg|мини|280п|Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.]]
[[Датотека:British Museum, Fujifilm - 51796618007.jpg|мини|280п|Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.]]

* Опет једно вече… И мени се чини&lt;br /&gt;Да негде далеко, преко трију мора,&lt;br /&gt;При заласку сунца у првој тишини,&lt;br /&gt;У блиставој сенци смарагдових гора —&lt;br /&gt;'''Бледа, као чежња, непозната жена''',&lt;br /&gt;'''С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме'''.&lt;br /&gt;'''Тешка је, бескрајна, вечна туга њена'''&lt;br /&gt;'''На домаку ноћи, тишине и таме'''.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]'', строфа 2.

* И ја, коме не зна имена ни лица,&lt;br /&gt;Све сам њене мисли испунио саде.&lt;br /&gt;Верност се заклиње с тих бледих усница.&lt;br /&gt;'''Као смрт су верне љубави без наде'''!&lt;br /&gt;Вај, не реците ми никад: није тако,&lt;br /&gt;Ни да моје срце све то лаже себи,&lt;br /&gt;'''Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô''',&lt;br /&gt;'''И никад се више утешио не би'''’.
** ''Залазак сунца'', строфа 4.

* Не постоји Живот другде нег’ у Смрти.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]'', строфа 5.

* Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]'', строфа 1.

* Мирна као мрамор, хладна као сена,&lt;br /&gt;Ти се бледо тихо девојче што снева.&lt;br /&gt;Пусти песма других нека буде жена,&lt;br /&gt;Која по нечистим улицама пева.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]'', строфа 1.

* Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.
** ''Поезија'', строфа 2.

* Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]'', строфа 1.

* Како мало треба да се буде сретан,&lt;br /&gt;И сто пута мање да се вечно пати.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]'', строфа 2.

* С истока краљи, обучени&lt;br /&gt;У тешко злато, стоје плачни;&lt;br /&gt;И жреци сунца, наспрам сени&lt;br /&gt;Просјачки вапе у час мрачни.
** ''[[s:Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]'', строфа 4.

* Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br /&gt;Где сја ватра — ко зна — грешна или света.&lt;br /&gt;Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br /&gt;Ти љубиш невино као цвет што цвета.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]'', строфа 1.

* Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br /&gt;Символ већи него бол људски што грца;&lt;br /&gt;И ти си божанству ближа него мени:&lt;br /&gt;Више закон света, него закон срца.
** ''Символ'', строфа 3.

* Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br /&gt;А моја остаде сва окрвављена.&lt;br /&gt;'''Откуд си и ко си, нико знати неће:'''&lt;br /&gt;'''Љубав или мржња, судба или жена.'''
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]'', строфа 3.

=== ''[[s:Песме љубави и смрти|Песме љубави и смрти]]'' (1929) ===
[[Датотека:Le poeme de lAme-17-Louis Janmot-MBA Lyon-IMG 0500.jpg|мини|280п|Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.]]
[[Датотека:Il Bacio, by Francesco Hayez.jpg|мини|[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.]]

* Невидљивом сунцу пружам жудне руке,&lt;br /&gt;И отварам срце неком кога није;&lt;br /&gt;Душа ми је пуна мрачне хармоније,&lt;br /&gt;Којој никад нисам саслушао звуке.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Химера|Химера]]'', строфа 1.

* Од истине сам страшнији и већи:&lt;br /&gt;Нити ме што вређа и нити што боли.&lt;br /&gt;Моја жудна душа неизмерно воли;&lt;br /&gt;И сваки мој корак, то је корак срећи.
** ''Химера'', строфа 2.

* Моје тамно срце, то је део свега —&lt;br /&gt;Са звездама трепти, хуји с ветровима;&lt;br /&gt;И онда кад стоји безгласно међ свима,&lt;br /&gt;Један громки ехо ћути у дну њега.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Срце|Срце]]'', строфа 1.

* '''И кад очарано куцне срце неко,'''&lt;br /&gt;'''То је моје срце што се опет чује…'''
** ''Срце'', строфа 5.

* Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]'', строфа 1.

* И ја кључар чудне лепоте, да с тајном&lt;br /&gt;'''Срећом видим јасно да је ова жена'''&lt;br /&gt;'''Од истога светлог ткива начињена'''&lt;br /&gt;'''Од кога и болни мој сан о бескрајном.'''
** ''Жена'', строфа 5.

* Рече ми мој Творац у велико јутро:&lt;br /&gt;Човече, дигни се и јави у плоти.&lt;br /&gt;И у свој таштој и пустој наготи,&lt;br /&gt;Иди кобном стазом коју будеш утро.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Завет|Завет]]'', строфа 1.

* Бићеш силник свему кад и жртва свачем;&lt;br /&gt;Живеће у теби исти час, — знај чуда —&lt;br /&gt;Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,&lt;br /&gt;Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
** ''Завет'', строфа 2.

* А ја ипак не знам за радост и срећу;&lt;br /&gt;Ја се бојим твоје подмукле Лепоте,&lt;br /&gt;Да освету једном не затражи већу&lt;br /&gt;За свирепа права што јој други оте.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Лепота|Лепота]]'', строфа 1.

* И тако бескрајна, и силна, и кобна,&lt;br /&gt;Течеш мојом крвљу. Жена или машта?&lt;br /&gt;Али твога даха препуно је свашта,&lt;br /&gt;Свугде си присутна, свему истодобна.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Моја љубав|Моја љубав]]'', строфа 2.

* На твом тамном мору лепоте и коби,&lt;br /&gt;Цело моје биће то је трепет сене;&lt;br /&gt;О љубљена жено, силнија од мене —&lt;br /&gt;Ти струјиш кроз моје вене у све доби.
** ''Моја љубав'', строфа 4.

* Љубав је без сутра вечнија од свега:&lt;br /&gt;Јер и после смрти још је увек иста.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]'', строфа 2.

* Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна&lt;br /&gt;Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;&lt;br /&gt;Само си лепота колико си тајна;&lt;br /&gt;И само истина колико си жудња.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]'', строфа 1.

* Остај недостижна, нема и далека —&lt;br /&gt;'''Јер је сан о срећи виши него срећа.'''&lt;br /&gt;Буди бесповратна као младост; нека&lt;br /&gt;Твоја сен и ехо буду све што сећа.
** ''Песма жени'', строфа 2.

* Срце има повест у сузи што лева;&lt;br /&gt;У великом болу љубав своју мету;&lt;br /&gt;'''[[Истина]] је само што душа проснева;'''&lt;br /&gt;'''[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.'''
** ''Песма жени'', строфа 3.

* А ти не постојиш нит си постојала;&lt;br /&gt;Рођена у мојој тишини и тами,&lt;br /&gt;На сунцу мог срца ти си само сјала:&lt;br /&gt;'''Јер све што љубимо створили смо сами.'''
** ''Песма жени'', строфа 5.

=== ''[[s:Царски сонети|Царски сонети]]'' (1930) ===
[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|280п|Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.]]
[[Датотека:Трг у Краљеву.jpg|мини|280п|Само буктињама збори се кроз тмине.]]

* Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.
** ''[[s:Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]'', строфа 1.

* Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br /&gt;Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br /&gt;Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br /&gt;И зоре да зраче на путима снова.
** ''[[s:Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.

* Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br /&gt;У болу и слави да будемо први:&lt;br /&gt;Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br /&gt;Мученик и херој, кап сузе и крви.
** ''Ave Serbia'', строфа 4.

* Пресити се земља од крвавог вала,&lt;br /&gt;Али вам победа не осветли лице;&lt;br /&gt;'''Јер ловор не ниче с буњишта и кала,'''&lt;br /&gt;'''Он је за [[јунак|хероје]], а не за убице!'''
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]'', строфа 5.

* Наши ће им ветри пепео разнети,&lt;br /&gt;Спраћемо са стене погане им стопе:&lt;br /&gt;Заболи смо копље на великој мети,&lt;br /&gt;Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]'', строфа 1.

* Знаће да је само она земља светла&lt;br /&gt;Где никад још није пала суза срама;&lt;br /&gt;Где су деца на мач име оца метла&lt;br /&gt;Што живи у химни и у молитвама.
** ''Херцеговина'', строфа 4.

* '''Јер је [[отаџбина]] само оно куда'''&lt;br /&gt;'''Наш зној падне где је крв очева пала;'''&lt;br /&gt;И плод благословен рађа само груда&lt;br /&gt;Где су мач зарђан деца ископала.
** ''[[s:Химна победника|Химна победника]]'', строфа 4.

* '''Само буктињама збори се кроз тмине;'''&lt;br /&gt;У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br /&gt;Преко палих иду пути величине;&lt;br /&gt;'''[[Слава]], то је страшно сунце мученика.'''
** ''Химна победника'', строфа 5.

* Наша душа има боју наше стене,&lt;br /&gt;И наша крв тече куд и наше реке.
** ''[[s:Брегалница|Брегалница]]'', строфа 6.

=== ''[[s:Плаве легенде|Плаве легенде]]'' (1930) ===

* Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух.
** ''[[s:Плаве легенде/Прича о јаком|Прича о јаком]]''

* Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом. Јер она не зна за правду него за силу.
** ''Прича о јаком''

* […] '''ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Сунце|Сунце]]''

* А кад му је она пружила руку, хладну као лед, невидљиво и први пут је тада клонула мишица која је покорила Исток. Идући затим кроз сјај, клицање и плесак, прошли су заједно, руку под руку, Победилац и Издајица.
** ''[[s:Плаве легенде/Рука|Рука]]''

* И он ће умрети само од те једне помисли: '''зашто нас лажу не само они који нас мрзе него и они које ми љубимо.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Отров|Отров]]''

* Преко реке која је делила ове две земље разговараху два човека:&lt;br /&gt;— Ми живимо у мраку а обожавамо Сунце које неће да нас огреје. Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију. Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо друга.
** ''[[s:Плаве легенде/Песма о Богу|Песма о Богу]]''

* А нису знали да су ова два човека били велики као два божанства: јер су били једини који су у свом неспокојству назрели долазак новог Бога.
** ''Песма о Богу''

=== ''[[w:Градови и химере|Градови и химере]]'' (1930) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Градови и химере]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Куинджи - Море. Крым..jpg|мини|Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и [[Бог]] једна истина срца.]]
[[Датотека:Vinzenz Katzler, The Takovo Uprising, 1862, Historical Museum of Serbia.jpg|мини|У [[Срби|Срба]] је одиста само [[светосавље]] спасло православље: идеја о цркви је била нераздвојна од идеје о држави.]]
[[Датотека:Girl with a Bible (Faith of Our Fathers).jpg|мини|[[Жена|Жене]] су велики чувари [[Вера|вере]], јер су сентименталне, јер имају [[Срце|срца]] и [[Машта|маште]], и то је једна страна њихове величине.]]
[[Датотека:František Dvořák - Mother with a Child.jpg|мини|Ми [[Религија|религију]] примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од [[Црква|цркве]] или друштва.]]
[[Датотека:Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|мини|Величина једног народа није у његовој историји, него у његовој [[легенда|легенди]].]]
[[Датотека:Siemiradzki-Za przykładem bogów.jpg|мини|Дубоки људи никад нису разликовали [[љубав]] од религије.]]
[[Датотека:Politicians in the smoking room of the House of Commons; Wellcome V0011375.jpg|мини|На [[власт]] долазе људи једном механиком [[демократија|изборних система]] која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без [[морал]]а, без побожности.]]
[[Датотека:Down with the eagle (2).jpeg|мини|Где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.]]
[[Датотека:The Triumph Of Christianity Over Paganism. (Detail).jpg|мини|Истина [[Исус|Христова]] је била неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.]]

* '''Рђави људи не умеју да се смеју; а од смеха лице постане човечанскије и лепше јер постане светлије.'''

* Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом.

* Људи који се више не чуде, и ни у што не загледају по сто пута, то су несрећници који никад нису стварно ни видели ништа на овом свету.

* Има људи, који су у свом животу видели свега неколико залазака сунца, а још мање има људи који су видели свитање и оргије сунчевог изласка.

* Обожавају [[природа|природу]] само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу.

* '''Немогуће се уопште одрећи [[отаџбина|отаџбине]] и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе.'''

* Онај који мрзи Француску, није само лош по интелекту и некултуран човек, и простак, него је и лош и по срцу, неправедан и злочест неваљалац.

* '''Без велике маште нема велике љубави.''' Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада.

* [[Жена]] без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа.

* Ја мислим и да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред [[пустиња|пустиње]], јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном.

* Треба ли мору да захвалим што никад нисам био [[скептицизам|скептик]]? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. Зато га неће ни убити разум јер га он није ни саздао; а '''мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско.''' Вера, то је чиста сентименталност; јер не постоји идеја о Богу него осећај о Богу, и машта о Богу. '''Жене су стога велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине.'''

* '''Ми религију примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од цркве или друштва.''' Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

* Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока [[пријатељство|пријатељства]].

* Српски су свештеници били вође народа и војсковође у устанцима. '''У Срба је одиста само [[светосавље]] спасло [[православље]]: идеја о [[црква|цркви]] је била нераздвојна од идеје о [[држава|држави]].'''

* Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу [[шума|шуме]] и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине.

* Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих [[самоћа]].

* Бог убитава [[пустиња|пустињу]] и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље.

* [[Буда]] и [[Исус|Христос]] су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати.

* Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку.

* '''Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди.''' Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. '''Историја без легенде је убога, и кад је највећа.''' Због овог је српски народ виши данас од свију суседних народа: јер је сва његова историја у народним песмама претворена у митове, реке и планине пуне вила, хероји, као [[Милош Обилић|Милош]] и [[Марко Краљевић|Марко]], дигнути до ванчовечанског, а краљеви, цареви и кнежеви претворени у светитеље.

* '''Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.'''

* '''Има жена које не носе свој чар у линијама лица, него у изразу лица;  ни у боји очију, него у погледу; ни у црти уста, него у осмеху; ни у говору, него у музици гласа; ни у формама тела, него у покретима.'''

* А у Делфима је [[:en:w:Phryne|Фрина]], сва гола, била представљена као Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да '''дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.'''

* Наше народне песме сам радије слушао по димљивим херцеговачким кућама гуслара, у тескобним крчмама поред пута или пред црквом после летургије, сав срећан што спадам још међу оне који су доживели да чују гуслара, што временом ишчезавају као што су нестали и њихови претходници који су на исти начин носили путних пет столећа [[Хомер]]ове стихове док нису били забележени и сређени у два велика епоса.

* '''[[Православље]] је било и остало вера невина и чиста, весела и полупаганска, пуна благородног јелинског духа за радост на земљи и мир међу људима, без својих инквизиција и Торквемада, вартоломејских ноћи и енглеских прогона.'''

* '''Код Срба [[светосавље]] значи идеју која уједињује веру, државу и нацију.'''

* Само глупаци су једини људи који своје погрешке не увиђају; јер када би глупаци увиђали своју [[глупост]], и они би већ тиме постали атинским филозофима…

* [[демократија|Демокрација]] више можда него и један други систем — као и данас, и као увек, била је у рукама једне духовне олигархије. Међутим, у нашем данашњем добу, '''на власт долазе људи једном механиком изборних система која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без морала, без побожности.''' Али у граду мудраца, владали су одиста мудраци.

* Земља је остарела; и људи, верујући у хиљаде [[истина]], не верују више ни у једну.

* Истина Христова је била, дакле, неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.

* Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузе. Запитах га одакле је. „Из Забуња, у руској Пољској… или у пољској Русији…” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега… Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за [[Косово]] и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља, који су ипак на свету учинили више добра него зла. Али сам се и питао: '''где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.'''

* Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише власеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. '''Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио.''' У средњем веку је српство и хришћанство било, дакле, исти појам. Као документ за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

=== ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Благо цара Радована]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|десно|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|десно|мини|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|десно|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|десно|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Страх, то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је [[отаџбина]] збир свих других љубави и осећања.

* '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[Фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

* Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

* Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.'''

* Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* […] '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* Љубав на свету одржавају само жене и песници.

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.'''

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.'''

* Жена је најбољи спасилац од чамотиње.

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.

* Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?

* […] не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. '''Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* Издајства, [[Револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала.

* [[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама.

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

* '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру.

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику отаџбину, и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти. 

* Жеђ за влашћу је снажнија него него жеђ за водом.

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* […] цела историја то је смена једне тираније за другом: борба између јаких за њихов рачун.

=== ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942) ===
* Никад се Хрвати нису могли да навикну на идеју да су они у Европи један мали народић, једва историјски.

* Хрвати никад нису имали својих народних песама. '''Срби су народ гусларски, а Хрвати народ тамбурашки; и док су Срби изграђивали своје [[Српске народне епске песме|славне епосе]], Хрвати су изграђивали поскочице.'''

* [[sr:w:Илиризам|Илирци]] су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити) да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију.

* Кад је Србија 1804. под [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], а затим под [[Милош Обреновић|Милошем]], дизала велике устанке за ослобођење Балкана, и кад су стварали прву хришћанску државу у нехришћанском и варварском царству на европском Истоку, ни један Хрват није, као Словен или Хришћанин, дошао као добровољац да помогне тај Устанак. У Србији су се јављали осим Црногораца, још и Херцеговци, који су дали једног славног војводу; и Маћедонци, који су дали две војводе; и Босанци, који су дали великог песника [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]], Тиртеја овог Устанка; и Бокељи; и Војвођани; који су давали веште официре и учене саветнике; чак и Грци. који су се солидарисали са својом ''Хетеријом'', и дали Србији једног свог хероја, Ригу од Фере. Само ни једног Хрвата ни од спомена! — Није дошао онамо Хрват добровољац ни кад, је Србија доцније војевала 1875. са Турском, ни 1885. са Бугарском, ни 1914. са Аустро-Угарском! Напротив, најкрволочнији на Дрини и Церу, на фронту, а нарочито по српским селима, били су Хрвати…

* [[Југословенство|Југославизам]] је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.

* '''Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.'''

* Српски народ, а то је не само Србија, него и цело Уједињено Српство, место да се 1918. формирало у једну огромну и етнички хомогену групу, и следствено у једну велику државу, примило је на себе дужност да пристане на границе Југославије које су само на мору имале дужину од ништа мање него 1.000 километара од Сушака до Улциња; а на суху, двоструко толико, од Ђевђелије до Крањске! За одбрану онолике обале, требала би једна прескупа ратна морнарица какве од великих сила, а какву ми никад нисмо могли ни замислити са нашим малим буџетом. За одбрану сувоземне онако бескрајне границе, требала је тако исто војска једне велике силе, са оружањем, које је изискивало огромне трошкове, и за набавку и за уздржавање!

* Уопште, ни о каквим заједничким херојствима нису Хрвати дали да се говори широм целе њихове земље. Они су окретали чак на смешно српску ратничку историју, славу српске војске, која је била слављена као херојска и од свих непријатеља, а не само од пријатеља. Не признавајући да је ишта Србија допринела ослобођењу њихове земље, један хрватски министар, др Крајач, повикао је једном цинично у Скупштини, и то кратко након уједињења: „Реците нам колико кошта та крв коју сте пролили за Хрватску, да вам је платимо…”

* '''Никакав њихов производ, ни природни ни индустријски, није био Србији неопходан, пошто је Српска Земља имала све исте природне производе и сама у изобиљу; а индустријске је могла јевтиније набавити из Мађарске и Италије.''' Међутим, Хрватска своју индустрију није могла продати ни у Италији, ни у Мађарској, пошто су обе индустријски богатије; а могла их је продати само српским аграрне.

=== ''[[s:Лирика|Лирика]]'' (1943) ===
* Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br /&gt;Али те стигне дух који те слути;&lt;br /&gt;Небо и земља не могу те чути,&lt;br /&gt;А у нама је твој глас од постања.
** ''[[s:Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]'', строфа 1.

* Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br /&gt;Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br /&gt;И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br /&gt;Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.
** ''[[s:Лирика/Богу|Богу]]'', строфа 1.

* А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br /&gt;Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br /&gt;'''Јер свака Истина духа знаде за границе,'''&lt;br /&gt;'''Једино наша Слутња стоји безгранична.'''
** ''Богу'', строфа 4.

* Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br /&gt;У грумен глине ужежене, &lt;br /&gt;'''Тад неће више бити међе'''&lt;br /&gt;'''Између тебе и измеђ мене.'''
** ''[[s:Лирика/Повратак|Повратак]]'', строфа 1.

== Цитати о Јовану Дучићу ==
[[Датотека:Slobodan Jovanović, by Uroš Predić (1931).jpg|мини|У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу. ~ [[Слободан Јовановић]]]]
[[Датотека:Matija Bećković, reading Serbian war newspapers from exile (Corfu, 1916).jpg|мини|Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити. ~ [[Матија Бећковић]]]]

* Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих. 
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:„Пјесме” Јована Дучића|„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901)

* Погледајте Дучићеву поезију, погледајте му прозу, и узмите да читате гдегод хоћете. Ништа разасуто, откинуто, пуштено, неодговорно, случајно — ни у садржини ни у форми. У данашње време, кад је дошло на ред да се, и дрско и бесмислено, прескачу све границе, негује сваки апсурд — гудалом слика и четкицом свира — у ово време кад је истина и одвише јака за душе, данас, нарочито, Дучићево је дело сведочанство дисциплинованог рада.
** [[Исидора Секулић]], [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36/1929/k002?fullscreen#page/123/mode/1up ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића''] (1929)

* Југословенско исељеништво треба да је поносно, што се у његовој средини налази највећи живи југословенски песник и један од најистакнутијих југословенских интелектуалаца. Јован Дучић је живи сведок наше велике националне културне вредности. Он иде у ред великих духовних својина, које је наш народ дао кроз векове. Син поносне Херцеговине, која данас, као и увек у нашим легендарним епохама, даје највећег отпора туђину и тиранину, он представља највише што је дао наш народни геније.
** Из чланка ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1941-08-20 ''Американском Србобрану, 20. августа 1941.'']

* Српски народ ће увек носити у свом срцу успомену на бесмртног песника, Јована Дучића. Вечито ће се сећати имена човека у коме су се у данашња тешка времена најбоље били изразили: поштење, образ, јунаштво, чојство, патње због народа, бол за изгубљеном Отаџбином и борба за њезино ослобођење.
** [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

* Дучић је сав живот провео у иностранству, али је мислим ипак био присутан у Србији. Срећан што је из Требиња које је имало, не једанпут, пресудну улогу у српској историји, Дучић је једнаким очима гледао на све српске земље, стављајући изнад свих Србију и изнад свега национално јединство (''Отаџбина није тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа''). Његово гледање на нашу судбину, не у једном тренутку и у једном крају, него свуд и кроз сву историју, било је у њега колико одређено толико непроменљиво.
** [[Милан Кашанин]], ''Судбине и људи''  (1968), стр. 226.

* Ваше дело је постало својина једног народа. Вашим именом се заклињу покољења. Али, кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би младићи и девојке тих далеких нараштаја хтијући да изразе оно што је најлепше у њима од бола и љубави, проговорили језиком ваше поезије, нашли исте, ваше, речи и усклике. То је судбина великих песника.
** [[Иво Андрић]], у посвети његових ''Приповедака''

* Његова песма ''[[s:Врбас|Врбас]]'', испевана поводом покоља Срба у Босни, биће забележена у свакој антологији нашег патриотског песништва, исто онако као [[Јован Јовановић Змај|Змајева]] ''Вила'', [[Ђура Јакшић|Јакшићево]] ''[[s:Падајте, браћо!|Падајте браћо]]'', [[Војислав Илић|Војислављево]] ''[[s:На Вардару|На Вардару]]'', [[Милан Ракић|Ракићево]] ''[[s:На Гази-Местану|На Газиместану]]''… '''У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу.'''
** [[Слободан Јовановић]] о песми ''Врбас''

* Последње речи Јована Дучића биле су ''Верујем у Бога и Српство''. Написао их је већ изнемоћалом руком у недоба, када је и у Бога и у Српство могао веровати једино Јован Дучић. У невреме, кад су се и Бог и Српство и Дучић нашли међу инкриминисаним појмовима његовога језика, кад су их, као цара Радована, ''спомињали још само људи који су полудели.'' […] Али, гле чуда! Јован Дучић се по трећи пут сахрањује и по други пут рађа, и то друго рођење указује се као истинитије, важније и славније од оног првог у Хрупјелима. […] Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. '''Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити.'''
** [[Матија Бећковић]], „Јован Дучић је и задужбинар”, у: Радослав Милошевић, ''Земаљско и небеско Јована Дучића'', Требиње: Удружење књижевника Српске: Подружница за Херцеговину, стр. 310–314.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Дучић}} 
{{Викизворник|Јован Дучић}}

* [https://balasevic.in.rs/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – Песме, Цитати, Књиге, Биографија, Занимљивости'']

*[https://wannabemagazine.com/najlepsi-citati-jovan-ducic-1-deo/ ''Најлепши цитати: Јован Дучић (1. део)'']

* [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/citati/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – цитати'']

{{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1874.]]
[[Категорија:Умрли 1943.]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Југословенски књижевници]]
[[Категорија:Југословенски песници]]
[[Категорија:Српске дипломате]]
[[Категорија:Југословенске дипломате]]
[[Категорија:Херцеговци]]</text>
      <sha1>g9g5wnb5e5uj0h1depd01vg9h5tk3tf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68526</id>
      <parentid>68525</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T09:47:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Песме љубави и смрти (1929) */</comment>
      <origin>68526</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="98045" sha1="bapg8cqyxxwarbvduajb8pj1phnziqv" xml:space="preserve">[[Датотека:ducic.jpg|мини|Верујем у Бога и у Српство.]]
'''[[w:Јован Дучић|Јован Дучић]]''' (15. фебруар 1874 — 7. април 1943) је био [[Срби|српски]] и [[Југословенство|југословенски]] [[песник]]-дипломата и академик.

: '''Види још:'''
:: '''''[[Благо цара Радована]]''''' (1932)
:: '''''[[Градови и химере]]''''' (1940)

== Цитати ==
[[Датотека:Serbs from Herzegovina awaiting in ambush.jpg|мини|Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.]]
[[Датотека:Flag-map of Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'']]
[[Датотека:Flag of Serbia and Croatia.svg|мини|…нисмо Срби и [[Хрвати]] него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки''…]]
[[Датотека:Nemanjica drzava na kraju XIII vijekaa 2.svg|мини|Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.]]
[[Датотека:Serbian Emperor Stefan Dušan, cropped.jpg|мини|За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!]]
[[Датотека:Jasenovac 2.jpg|мини|Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.]]
[[Датотека:Слава Јовану Дучићу (Американски Србобран) (cropped).png|мини|Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].]]

* Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.
** ''[[s:Самохрана мајка|Самохрана мајка]]'' (1886), строфа 5.

* О, слава ти, дивна слого,&lt;br /&gt;Узајмности, једнакости!&lt;br /&gt;Смрт сујети и раздору,&lt;br /&gt;Смрт небратској нехајности!&lt;br /&gt;Слава теби, добри брате,&lt;br /&gt;Сад је братско срце твоје…&lt;br /&gt;Тако само, тако треба,&lt;br /&gt;То је братски; — српски то је!!
** ''[[s:Сељеницима|Сељеницима]]'' (1890), строфа 5.

* Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. '''Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.'''&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. '''Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.'''
** ''[[s:Београђани, отаџбина је у опасности!|Београђани, отаџбина је у опасности!]]'' (1908)

* Но у поноћ глуху, низ Путеве Млечне,&lt;br /&gt;Сишао је Христос, пређе горске ланце,&lt;br /&gt;И потоке крви газио је течне&lt;br /&gt;И дуго је глухе облазио кланце.
** ''[[s:Песме (Јован Дучић, 1911)/Поноћ|Поноћ]]'' (1911)

* Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије.
** ''[[s:Два Рибникара|Два Рибникара]]'' (1924)

* Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* '''Ова Југославија родила се у кациги Србије.''' Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Од бивших [[Хајдук|хајдучких]] бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* Било је мудраца и песника, чије су речи и данас путокази, и који су веровали да ми нисмо Срби и Хрвати него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки'' како су то увек називали свој језик умни Дубровчани.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* [[Србија]] је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* '''Носи, српска реко, крв наших синова''',&lt;br /&gt;'''јер крваве реке свуд су наше међе''';&lt;br /&gt;'''Мачеви убица сви су истог кова''' —&lt;br /&gt;'''Сад носи унуке куд носаше пређе'''.
** ''[[s:Врбас|Врбас]]'' (1941), строфа 1.

* Наше су победе и заставе наше&lt;br /&gt;Твој велики завет гордости и беса —&lt;br /&gt;Једине у теби што се огледаше,&lt;br /&gt;И једине овде дигле до небеса.
** ''Врбас'' (1941), строфа 3.

* Носи мора крви да их не покраду,&lt;br /&gt;Носи реко српска, крв невиних жртви:&lt;br /&gt;'''Радосне победе хероји нам даду''',&lt;br /&gt;'''Али страшну правду извојују мртви'''.
** ''Врбас'' (1941), строфа 5.

* [[Слободан Јовановић]] и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу.
** ''[[s:Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]]'' (1942)

* Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,&lt;br /&gt;На пољима родним, бранећи их часно&lt;br /&gt;Китио си цвећем сваког освајача,&lt;br /&gt;Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
**  ''[[s:Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]'' (1943), строфа 1.

* Покажи ми редом Витезе твог рода,&lt;br /&gt;Што балчаком с руку сломише ти ланце,&lt;br /&gt;'''Где је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] твојега народа,'''&lt;br /&gt;'''Покажи ми твоје термопилске кланце.'''
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 3.

* Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 6. 

* '''Чувај се, мој роде, својих странпутица,'''&lt;br /&gt;'''Јер пут неизвестан увек је пут вражији'''&lt;br /&gt;Не бој се јастреба него кукавица,&lt;br /&gt;Не бој се лажова него њине лажи.
** ''[[s:Вечној Србији|Вечној Србији]]'' (1943), строфа 1.
 
* Бог нека те спасе твојих спасилаца,&lt;br /&gt;На свакоме углу има их по један.&lt;br /&gt;'''Презри мудрост глупих и глупост мудраца!'''&lt;br /&gt;'''Нож твог издајника биће увек жедан.'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 2.

* Носи, роде славни, тај мач без корица —&lt;br /&gt;Знамен крстоносца и Божјег војника!
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 7.

* Знај само из крви хероја се рађа&lt;br /&gt;Звезда путовођа за далеке путе…&lt;br /&gt;'''Ветром неба иде мученичка лађа''',&lt;br /&gt;'''Сузе су невиних до неба дигнуте…'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 9.

* За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!
** ''[[s:На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]]'' (1943), строфа 1.

* '''За твоју Славу, светли Царе,'''&lt;br /&gt;'''Царе над трима морима!'''&lt;br /&gt;Зли жреци данас причест кваре;&lt;br /&gt;Губа је у свим торима…&lt;br /&gt;Над твојим царством мрак се шири,&lt;br /&gt;Ветрови црни дувају:&lt;br /&gt;Сад нашу савест бране жбири,&lt;br /&gt;Лупежи благо чувају.
** ''На царев Аранђеловдан'' (1943), строфа 3.

* '''Мој добри роде сви су лагали,&lt;br /&gt;И твој су видик сав помрачили;&lt;br /&gt;За својом срећом само трагали,&lt;br /&gt;И свуда крали и све тлачили.'''
** ''[[s:Песма (Мој добри роде)|Мој добри роде]]'' (1943), строфа 1.

* Мој добри роде, сви су рђави,&lt;br /&gt;Вапај твој не чују што тугује!&lt;br /&gt;Издајник и сад још у тврђави,&lt;br /&gt;С убицом жртва сада другује.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 5.

* Ломан је, роде, мост на провали,&lt;br /&gt;Свуд су у причест отров ставили…&lt;br /&gt;С лупежом све су новце ковали,&lt;br /&gt;С кривоклетником завет правили.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 6.

* '''Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].'''
** Последње речи, [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.''] у чланку ''Слава Јовану Дучићу''

=== ''[[s:Песме сунца|Песме сунца]]'' (1929) ===
[[Датотека:Karl Wilhelm Diefenbach - Asking the stars.jpg|мини|280п|Бледа, као чежња, непозната жена,&lt;br /&gt;С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме.&lt;br /&gt;Тешка је, бескрајна, вечна туга њена&lt;br /&gt;На домаку ноћи, тишине и таме.]]
[[Датотека:Monet - Pappeln - 1991.jpg|мини|280п|Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?]]
[[Датотека:Elisabeth Sonrel - Jeune fille en jaune.jpg|мини|280п|Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.]]
[[Датотека:British Museum, Fujifilm - 51796618007.jpg|мини|280п|Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.]]

* Опет једно вече… И мени се чини&lt;br /&gt;Да негде далеко, преко трију мора,&lt;br /&gt;При заласку сунца у првој тишини,&lt;br /&gt;У блиставој сенци смарагдових гора —&lt;br /&gt;'''Бледа, као чежња, непозната жена''',&lt;br /&gt;'''С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме'''.&lt;br /&gt;'''Тешка је, бескрајна, вечна туга њена'''&lt;br /&gt;'''На домаку ноћи, тишине и таме'''.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]'', строфа 2.

* И ја, коме не зна имена ни лица,&lt;br /&gt;Све сам њене мисли испунио саде.&lt;br /&gt;Верност се заклиње с тих бледих усница.&lt;br /&gt;'''Као смрт су верне љубави без наде'''!&lt;br /&gt;Вај, не реците ми никад: није тако,&lt;br /&gt;Ни да моје срце све то лаже себи,&lt;br /&gt;'''Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô''',&lt;br /&gt;'''И никад се више утешио не би'''’.
** ''Залазак сунца'', строфа 4.

* Не постоји Живот другде нег’ у Смрти.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]'', строфа 5.

* Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]'', строфа 1.

* Мирна као мрамор, хладна као сена,&lt;br /&gt;Ти се бледо тихо девојче што снева.&lt;br /&gt;Пусти песма других нека буде жена,&lt;br /&gt;Која по нечистим улицама пева.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]'', строфа 1.

* Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.
** ''Поезија'', строфа 2.

* Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]'', строфа 1.

* Како мало треба да се буде сретан,&lt;br /&gt;И сто пута мање да се вечно пати.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]'', строфа 2.

* С истока краљи, обучени&lt;br /&gt;У тешко злато, стоје плачни;&lt;br /&gt;И жреци сунца, наспрам сени&lt;br /&gt;Просјачки вапе у час мрачни.
** ''[[s:Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]'', строфа 4.

* Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br /&gt;Где сја ватра — ко зна — грешна или света.&lt;br /&gt;Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br /&gt;Ти љубиш невино као цвет што цвета.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]'', строфа 1.

* Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br /&gt;Символ већи него бол људски што грца;&lt;br /&gt;И ти си божанству ближа него мени:&lt;br /&gt;Више закон света, него закон срца.
** ''Символ'', строфа 3.

* Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br /&gt;А моја остаде сва окрвављена.&lt;br /&gt;'''Откуд си и ко си, нико знати неће:'''&lt;br /&gt;'''Љубав или мржња, судба или жена.'''
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]'', строфа 3.

=== ''[[s:Песме љубави и смрти|Песме љубави и смрти]]'' (1929) ===
[[Датотека:Le poeme de lAme-17-Louis Janmot-MBA Lyon-IMG 0500.jpg|мини|280п|Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.]]
[[Датотека:Il Bacio, by Francesco Hayez.jpg|мини|280п|[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.]]

* Невидљивом сунцу пружам жудне руке,&lt;br /&gt;И отварам срце неком кога није;&lt;br /&gt;Душа ми је пуна мрачне хармоније,&lt;br /&gt;Којој никад нисам саслушао звуке.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Химера|Химера]]'', строфа 1.

* Од истине сам страшнији и већи:&lt;br /&gt;Нити ме што вређа и нити што боли.&lt;br /&gt;Моја жудна душа неизмерно воли;&lt;br /&gt;И сваки мој корак, то је корак срећи.
** ''Химера'', строфа 2.

* Моје тамно срце, то је део свега —&lt;br /&gt;Са звездама трепти, хуји с ветровима;&lt;br /&gt;И онда кад стоји безгласно међ свима,&lt;br /&gt;Један громки ехо ћути у дну њега.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Срце|Срце]]'', строфа 1.

* '''И кад очарано куцне срце неко,'''&lt;br /&gt;'''То је моје срце што се опет чује…'''
** ''Срце'', строфа 5.

* Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]'', строфа 1.

* И ја кључар чудне лепоте, да с тајном&lt;br /&gt;'''Срећом видим јасно да је ова жена'''&lt;br /&gt;'''Од истога светлог ткива начињена'''&lt;br /&gt;'''Од кога и болни мој сан о бескрајном.'''
** ''Жена'', строфа 5.

* Рече ми мој Творац у велико јутро:&lt;br /&gt;Човече, дигни се и јави у плоти.&lt;br /&gt;И у свој таштој и пустој наготи,&lt;br /&gt;Иди кобном стазом коју будеш утро.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Завет|Завет]]'', строфа 1.

* Бићеш силник свему кад и жртва свачем;&lt;br /&gt;Живеће у теби исти час, — знај чуда —&lt;br /&gt;Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,&lt;br /&gt;Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
** ''Завет'', строфа 2.

* А ја ипак не знам за радост и срећу;&lt;br /&gt;Ја се бојим твоје подмукле Лепоте,&lt;br /&gt;Да освету једном не затражи већу&lt;br /&gt;За свирепа права што јој други оте.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Лепота|Лепота]]'', строфа 1.

* И тако бескрајна, и силна, и кобна,&lt;br /&gt;Течеш мојом крвљу. Жена или машта?&lt;br /&gt;Али твога даха препуно је свашта,&lt;br /&gt;Свугде си присутна, свему истодобна.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Моја љубав|Моја љубав]]'', строфа 2.

* На твом тамном мору лепоте и коби,&lt;br /&gt;Цело моје биће то је трепет сене;&lt;br /&gt;О љубљена жено, силнија од мене —&lt;br /&gt;Ти струјиш кроз моје вене у све доби.
** ''Моја љубав'', строфа 4.

* Љубав је без сутра вечнија од свега:&lt;br /&gt;Јер и после смрти још је увек иста.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]'', строфа 2.

* Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна&lt;br /&gt;Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;&lt;br /&gt;Само си лепота колико си тајна;&lt;br /&gt;И само истина колико си жудња.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]'', строфа 1.

* Остај недостижна, нема и далека —&lt;br /&gt;'''Јер је сан о срећи виши него срећа.'''&lt;br /&gt;Буди бесповратна као младост; нека&lt;br /&gt;Твоја сен и ехо буду све што сећа.
** ''Песма жени'', строфа 2.

* Срце има повест у сузи што лева;&lt;br /&gt;У великом болу љубав своју мету;&lt;br /&gt;'''[[Истина]] је само што душа проснева;'''&lt;br /&gt;'''[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.'''
** ''Песма жени'', строфа 3.

* А ти не постојиш нит си постојала;&lt;br /&gt;Рођена у мојој тишини и тами,&lt;br /&gt;На сунцу мог срца ти си само сјала:&lt;br /&gt;'''Јер све што љубимо створили смо сами.'''
** ''Песма жени'', строфа 5.

=== ''[[s:Царски сонети|Царски сонети]]'' (1930) ===
[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|280п|Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.]]
[[Датотека:Трг у Краљеву.jpg|мини|280п|Само буктињама збори се кроз тмине.]]

* Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.
** ''[[s:Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]'', строфа 1.

* Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br /&gt;Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br /&gt;Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br /&gt;И зоре да зраче на путима снова.
** ''[[s:Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.

* Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br /&gt;У болу и слави да будемо први:&lt;br /&gt;Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br /&gt;Мученик и херој, кап сузе и крви.
** ''Ave Serbia'', строфа 4.

* Пресити се земља од крвавог вала,&lt;br /&gt;Али вам победа не осветли лице;&lt;br /&gt;'''Јер ловор не ниче с буњишта и кала,'''&lt;br /&gt;'''Он је за [[јунак|хероје]], а не за убице!'''
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]'', строфа 5.

* Наши ће им ветри пепео разнети,&lt;br /&gt;Спраћемо са стене погане им стопе:&lt;br /&gt;Заболи смо копље на великој мети,&lt;br /&gt;Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]'', строфа 1.

* Знаће да је само она земља светла&lt;br /&gt;Где никад још није пала суза срама;&lt;br /&gt;Где су деца на мач име оца метла&lt;br /&gt;Што живи у химни и у молитвама.
** ''Херцеговина'', строфа 4.

* '''Јер је [[отаџбина]] само оно куда'''&lt;br /&gt;'''Наш зној падне где је крв очева пала;'''&lt;br /&gt;И плод благословен рађа само груда&lt;br /&gt;Где су мач зарђан деца ископала.
** ''[[s:Химна победника|Химна победника]]'', строфа 4.

* '''Само буктињама збори се кроз тмине;'''&lt;br /&gt;У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br /&gt;Преко палих иду пути величине;&lt;br /&gt;'''[[Слава]], то је страшно сунце мученика.'''
** ''Химна победника'', строфа 5.

* Наша душа има боју наше стене,&lt;br /&gt;И наша крв тече куд и наше реке.
** ''[[s:Брегалница|Брегалница]]'', строфа 6.

=== ''[[s:Плаве легенде|Плаве легенде]]'' (1930) ===

* Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух.
** ''[[s:Плаве легенде/Прича о јаком|Прича о јаком]]''

* Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом. Јер она не зна за правду него за силу.
** ''Прича о јаком''

* […] '''ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Сунце|Сунце]]''

* А кад му је она пружила руку, хладну као лед, невидљиво и први пут је тада клонула мишица која је покорила Исток. Идући затим кроз сјај, клицање и плесак, прошли су заједно, руку под руку, Победилац и Издајица.
** ''[[s:Плаве легенде/Рука|Рука]]''

* И он ће умрети само од те једне помисли: '''зашто нас лажу не само они који нас мрзе него и они које ми љубимо.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Отров|Отров]]''

* Преко реке која је делила ове две земље разговараху два човека:&lt;br /&gt;— Ми живимо у мраку а обожавамо Сунце које неће да нас огреје. Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију. Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо друга.
** ''[[s:Плаве легенде/Песма о Богу|Песма о Богу]]''

* А нису знали да су ова два човека били велики као два божанства: јер су били једини који су у свом неспокојству назрели долазак новог Бога.
** ''Песма о Богу''

=== ''[[w:Градови и химере|Градови и химере]]'' (1930) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Градови и химере]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Куинджи - Море. Крым..jpg|мини|Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и [[Бог]] једна истина срца.]]
[[Датотека:Vinzenz Katzler, The Takovo Uprising, 1862, Historical Museum of Serbia.jpg|мини|У [[Срби|Срба]] је одиста само [[светосавље]] спасло православље: идеја о цркви је била нераздвојна од идеје о држави.]]
[[Датотека:Girl with a Bible (Faith of Our Fathers).jpg|мини|[[Жена|Жене]] су велики чувари [[Вера|вере]], јер су сентименталне, јер имају [[Срце|срца]] и [[Машта|маште]], и то је једна страна њихове величине.]]
[[Датотека:František Dvořák - Mother with a Child.jpg|мини|Ми [[Религија|религију]] примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од [[Црква|цркве]] или друштва.]]
[[Датотека:Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|мини|Величина једног народа није у његовој историји, него у његовој [[легенда|легенди]].]]
[[Датотека:Siemiradzki-Za przykładem bogów.jpg|мини|Дубоки људи никад нису разликовали [[љубав]] од религије.]]
[[Датотека:Politicians in the smoking room of the House of Commons; Wellcome V0011375.jpg|мини|На [[власт]] долазе људи једном механиком [[демократија|изборних система]] која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без [[морал]]а, без побожности.]]
[[Датотека:Down with the eagle (2).jpeg|мини|Где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.]]
[[Датотека:The Triumph Of Christianity Over Paganism. (Detail).jpg|мини|Истина [[Исус|Христова]] је била неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.]]

* '''Рђави људи не умеју да се смеју; а од смеха лице постане човечанскије и лепше јер постане светлије.'''

* Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом.

* Људи који се више не чуде, и ни у што не загледају по сто пута, то су несрећници који никад нису стварно ни видели ништа на овом свету.

* Има људи, који су у свом животу видели свега неколико залазака сунца, а још мање има људи који су видели свитање и оргије сунчевог изласка.

* Обожавају [[природа|природу]] само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу.

* '''Немогуће се уопште одрећи [[отаџбина|отаџбине]] и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе.'''

* Онај који мрзи Француску, није само лош по интелекту и некултуран човек, и простак, него је и лош и по срцу, неправедан и злочест неваљалац.

* '''Без велике маште нема велике љубави.''' Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада.

* [[Жена]] без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа.

* Ја мислим и да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред [[пустиња|пустиње]], јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном.

* Треба ли мору да захвалим што никад нисам био [[скептицизам|скептик]]? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. Зато га неће ни убити разум јер га он није ни саздао; а '''мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско.''' Вера, то је чиста сентименталност; јер не постоји идеја о Богу него осећај о Богу, и машта о Богу. '''Жене су стога велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине.'''

* '''Ми религију примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од цркве или друштва.''' Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

* Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока [[пријатељство|пријатељства]].

* Српски су свештеници били вође народа и војсковође у устанцима. '''У Срба је одиста само [[светосавље]] спасло [[православље]]: идеја о [[црква|цркви]] је била нераздвојна од идеје о [[држава|држави]].'''

* Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу [[шума|шуме]] и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине.

* Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих [[самоћа]].

* Бог убитава [[пустиња|пустињу]] и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље.

* [[Буда]] и [[Исус|Христос]] су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати.

* Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку.

* '''Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди.''' Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. '''Историја без легенде је убога, и кад је највећа.''' Због овог је српски народ виши данас од свију суседних народа: јер је сва његова историја у народним песмама претворена у митове, реке и планине пуне вила, хероји, као [[Милош Обилић|Милош]] и [[Марко Краљевић|Марко]], дигнути до ванчовечанског, а краљеви, цареви и кнежеви претворени у светитеље.

* '''Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.'''

* '''Има жена које не носе свој чар у линијама лица, него у изразу лица;  ни у боји очију, него у погледу; ни у црти уста, него у осмеху; ни у говору, него у музици гласа; ни у формама тела, него у покретима.'''

* А у Делфима је [[:en:w:Phryne|Фрина]], сва гола, била представљена као Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да '''дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.'''

* Наше народне песме сам радије слушао по димљивим херцеговачким кућама гуслара, у тескобним крчмама поред пута или пред црквом после летургије, сав срећан што спадам још међу оне који су доживели да чују гуслара, што временом ишчезавају као што су нестали и њихови претходници који су на исти начин носили путних пет столећа [[Хомер]]ове стихове док нису били забележени и сређени у два велика епоса.

* '''[[Православље]] је било и остало вера невина и чиста, весела и полупаганска, пуна благородног јелинског духа за радост на земљи и мир међу људима, без својих инквизиција и Торквемада, вартоломејских ноћи и енглеских прогона.'''

* '''Код Срба [[светосавље]] значи идеју која уједињује веру, државу и нацију.'''

* Само глупаци су једини људи који своје погрешке не увиђају; јер када би глупаци увиђали своју [[глупост]], и они би већ тиме постали атинским филозофима…

* [[демократија|Демокрација]] више можда него и један други систем — као и данас, и као увек, била је у рукама једне духовне олигархије. Међутим, у нашем данашњем добу, '''на власт долазе људи једном механиком изборних система која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без морала, без побожности.''' Али у граду мудраца, владали су одиста мудраци.

* Земља је остарела; и људи, верујући у хиљаде [[истина]], не верују више ни у једну.

* Истина Христова је била, дакле, неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.

* Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузе. Запитах га одакле је. „Из Забуња, у руској Пољској… или у пољској Русији…” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега… Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за [[Косово]] и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља, који су ипак на свету учинили више добра него зла. Али сам се и питао: '''где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.'''

* Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише власеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. '''Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио.''' У средњем веку је српство и хришћанство било, дакле, исти појам. Као документ за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

=== ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Благо цара Радована]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|десно|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|десно|мини|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|десно|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|десно|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Страх, то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је [[отаџбина]] збир свих других љубави и осећања.

* '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[Фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

* Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

* Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.'''

* Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* […] '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* Љубав на свету одржавају само жене и песници.

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.'''

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.'''

* Жена је најбољи спасилац од чамотиње.

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.

* Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?

* […] не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. '''Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* Издајства, [[Револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала.

* [[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама.

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

* '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру.

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику отаџбину, и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти. 

* Жеђ за влашћу је снажнија него него жеђ за водом.

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* […] цела историја то је смена једне тираније за другом: борба између јаких за њихов рачун.

=== ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942) ===
* Никад се Хрвати нису могли да навикну на идеју да су они у Европи један мали народић, једва историјски.

* Хрвати никад нису имали својих народних песама. '''Срби су народ гусларски, а Хрвати народ тамбурашки; и док су Срби изграђивали своје [[Српске народне епске песме|славне епосе]], Хрвати су изграђивали поскочице.'''

* [[sr:w:Илиризам|Илирци]] су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити) да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију.

* Кад је Србија 1804. под [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], а затим под [[Милош Обреновић|Милошем]], дизала велике устанке за ослобођење Балкана, и кад су стварали прву хришћанску државу у нехришћанском и варварском царству на европском Истоку, ни један Хрват није, као Словен или Хришћанин, дошао као добровољац да помогне тај Устанак. У Србији су се јављали осим Црногораца, још и Херцеговци, који су дали једног славног војводу; и Маћедонци, који су дали две војводе; и Босанци, који су дали великог песника [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]], Тиртеја овог Устанка; и Бокељи; и Војвођани; који су давали веште официре и учене саветнике; чак и Грци. који су се солидарисали са својом ''Хетеријом'', и дали Србији једног свог хероја, Ригу од Фере. Само ни једног Хрвата ни од спомена! — Није дошао онамо Хрват добровољац ни кад, је Србија доцније војевала 1875. са Турском, ни 1885. са Бугарском, ни 1914. са Аустро-Угарском! Напротив, најкрволочнији на Дрини и Церу, на фронту, а нарочито по српским селима, били су Хрвати…

* [[Југословенство|Југославизам]] је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.

* '''Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.'''

* Српски народ, а то је не само Србија, него и цело Уједињено Српство, место да се 1918. формирало у једну огромну и етнички хомогену групу, и следствено у једну велику државу, примило је на себе дужност да пристане на границе Југославије које су само на мору имале дужину од ништа мање него 1.000 километара од Сушака до Улциња; а на суху, двоструко толико, од Ђевђелије до Крањске! За одбрану онолике обале, требала би једна прескупа ратна морнарица какве од великих сила, а какву ми никад нисмо могли ни замислити са нашим малим буџетом. За одбрану сувоземне онако бескрајне границе, требала је тако исто војска једне велике силе, са оружањем, које је изискивало огромне трошкове, и за набавку и за уздржавање!

* Уопште, ни о каквим заједничким херојствима нису Хрвати дали да се говори широм целе њихове земље. Они су окретали чак на смешно српску ратничку историју, славу српске војске, која је била слављена као херојска и од свих непријатеља, а не само од пријатеља. Не признавајући да је ишта Србија допринела ослобођењу њихове земље, један хрватски министар, др Крајач, повикао је једном цинично у Скупштини, и то кратко након уједињења: „Реците нам колико кошта та крв коју сте пролили за Хрватску, да вам је платимо…”

* '''Никакав њихов производ, ни природни ни индустријски, није био Србији неопходан, пошто је Српска Земља имала све исте природне производе и сама у изобиљу; а индустријске је могла јевтиније набавити из Мађарске и Италије.''' Међутим, Хрватска своју индустрију није могла продати ни у Италији, ни у Мађарској, пошто су обе индустријски богатије; а могла их је продати само српским аграрне.

=== ''[[s:Лирика|Лирика]]'' (1943) ===
* Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br /&gt;Али те стигне дух који те слути;&lt;br /&gt;Небо и земља не могу те чути,&lt;br /&gt;А у нама је твој глас од постања.
** ''[[s:Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]'', строфа 1.

* Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br /&gt;Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br /&gt;И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br /&gt;Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.
** ''[[s:Лирика/Богу|Богу]]'', строфа 1.

* А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br /&gt;Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br /&gt;'''Јер свака Истина духа знаде за границе,'''&lt;br /&gt;'''Једино наша Слутња стоји безгранична.'''
** ''Богу'', строфа 4.

* Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br /&gt;У грумен глине ужежене, &lt;br /&gt;'''Тад неће више бити међе'''&lt;br /&gt;'''Између тебе и измеђ мене.'''
** ''[[s:Лирика/Повратак|Повратак]]'', строфа 1.

== Цитати о Јовану Дучићу ==
[[Датотека:Slobodan Jovanović, by Uroš Predić (1931).jpg|мини|У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу. ~ [[Слободан Јовановић]]]]
[[Датотека:Matija Bećković, reading Serbian war newspapers from exile (Corfu, 1916).jpg|мини|Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити. ~ [[Матија Бећковић]]]]

* Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих. 
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:„Пјесме” Јована Дучића|„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901)

* Погледајте Дучићеву поезију, погледајте му прозу, и узмите да читате гдегод хоћете. Ништа разасуто, откинуто, пуштено, неодговорно, случајно — ни у садржини ни у форми. У данашње време, кад је дошло на ред да се, и дрско и бесмислено, прескачу све границе, негује сваки апсурд — гудалом слика и четкицом свира — у ово време кад је истина и одвише јака за душе, данас, нарочито, Дучићево је дело сведочанство дисциплинованог рада.
** [[Исидора Секулић]], [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36/1929/k002?fullscreen#page/123/mode/1up ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића''] (1929)

* Југословенско исељеништво треба да је поносно, што се у његовој средини налази највећи живи југословенски песник и један од најистакнутијих југословенских интелектуалаца. Јован Дучић је живи сведок наше велике националне културне вредности. Он иде у ред великих духовних својина, које је наш народ дао кроз векове. Син поносне Херцеговине, која данас, као и увек у нашим легендарним епохама, даје највећег отпора туђину и тиранину, он представља највише што је дао наш народни геније.
** Из чланка ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1941-08-20 ''Американском Србобрану, 20. августа 1941.'']

* Српски народ ће увек носити у свом срцу успомену на бесмртног песника, Јована Дучића. Вечито ће се сећати имена човека у коме су се у данашња тешка времена најбоље били изразили: поштење, образ, јунаштво, чојство, патње због народа, бол за изгубљеном Отаџбином и борба за њезино ослобођење.
** [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

* Дучић је сав живот провео у иностранству, али је мислим ипак био присутан у Србији. Срећан што је из Требиња које је имало, не једанпут, пресудну улогу у српској историји, Дучић је једнаким очима гледао на све српске земље, стављајући изнад свих Србију и изнад свега национално јединство (''Отаџбина није тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа''). Његово гледање на нашу судбину, не у једном тренутку и у једном крају, него свуд и кроз сву историју, било је у њега колико одређено толико непроменљиво.
** [[Милан Кашанин]], ''Судбине и људи''  (1968), стр. 226.

* Ваше дело је постало својина једног народа. Вашим именом се заклињу покољења. Али, кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би младићи и девојке тих далеких нараштаја хтијући да изразе оно што је најлепше у њима од бола и љубави, проговорили језиком ваше поезије, нашли исте, ваше, речи и усклике. То је судбина великих песника.
** [[Иво Андрић]], у посвети његових ''Приповедака''

* Његова песма ''[[s:Врбас|Врбас]]'', испевана поводом покоља Срба у Босни, биће забележена у свакој антологији нашег патриотског песништва, исто онако као [[Јован Јовановић Змај|Змајева]] ''Вила'', [[Ђура Јакшић|Јакшићево]] ''[[s:Падајте, браћо!|Падајте браћо]]'', [[Војислав Илић|Војислављево]] ''[[s:На Вардару|На Вардару]]'', [[Милан Ракић|Ракићево]] ''[[s:На Гази-Местану|На Газиместану]]''… '''У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу.'''
** [[Слободан Јовановић]] о песми ''Врбас''

* Последње речи Јована Дучића биле су ''Верујем у Бога и Српство''. Написао их је већ изнемоћалом руком у недоба, када је и у Бога и у Српство могао веровати једино Јован Дучић. У невреме, кад су се и Бог и Српство и Дучић нашли међу инкриминисаним појмовима његовога језика, кад су их, као цара Радована, ''спомињали још само људи који су полудели.'' […] Али, гле чуда! Јован Дучић се по трећи пут сахрањује и по други пут рађа, и то друго рођење указује се као истинитије, важније и славније од оног првог у Хрупјелима. […] Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. '''Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити.'''
** [[Матија Бећковић]], „Јован Дучић је и задужбинар”, у: Радослав Милошевић, ''Земаљско и небеско Јована Дучића'', Требиње: Удружење књижевника Српске: Подружница за Херцеговину, стр. 310–314.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Дучић}} 
{{Викизворник|Јован Дучић}}

* [https://balasevic.in.rs/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – Песме, Цитати, Књиге, Биографија, Занимљивости'']

*[https://wannabemagazine.com/najlepsi-citati-jovan-ducic-1-deo/ ''Најлепши цитати: Јован Дучић (1. део)'']

* [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/citati/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – цитати'']

{{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1874.]]
[[Категорија:Умрли 1943.]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Југословенски књижевници]]
[[Категорија:Југословенски песници]]
[[Категорија:Српске дипломате]]
[[Категорија:Југословенске дипломате]]
[[Категорија:Херцеговци]]</text>
      <sha1>bapg8cqyxxwarbvduajb8pj1phnziqv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>68527</id>
      <parentid>68526</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T09:51:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Плаве легенде (1930) */</comment>
      <origin>68527</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="98559" sha1="32kbjqbxsgs9co4d2l8t1wkabp64ymb" xml:space="preserve">[[Датотека:ducic.jpg|мини|Верујем у Бога и у Српство.]]
'''[[w:Јован Дучић|Јован Дучић]]''' (15. фебруар 1874 — 7. април 1943) је био [[Срби|српски]] и [[Југословенство|југословенски]] [[песник]]-дипломата и академик.

: '''Види још:'''
:: '''''[[Благо цара Радована]]''''' (1932)
:: '''''[[Градови и химере]]''''' (1940)

== Цитати ==
[[Датотека:Serbs from Herzegovina awaiting in ambush.jpg|мини|Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.]]
[[Датотека:Flag-map of Kingdom of Yugoslavia.svg|мини|Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'']]
[[Датотека:Flag of Serbia and Croatia.svg|мини|…нисмо Срби и [[Хрвати]] него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки''…]]
[[Датотека:Nemanjica drzava na kraju XIII vijekaa 2.svg|мини|Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.]]
[[Датотека:Serbian Emperor Stefan Dušan, cropped.jpg|мини|За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!]]
[[Датотека:Jasenovac 2.jpg|мини|Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.]]
[[Датотека:Слава Јовану Дучићу (Американски Србобран) (cropped).png|мини|Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].]]

* Сећа л’ те се браћо&lt;br /&gt;Кад се [[Срби]]н био,&lt;br /&gt;Кад је за [[Слобода|слободу]]&lt;br /&gt;Своју крвцу лио.
** ''[[s:Самохрана мајка|Самохрана мајка]]'' (1886), строфа 5.

* О, слава ти, дивна слого,&lt;br /&gt;Узајмности, једнакости!&lt;br /&gt;Смрт сујети и раздору,&lt;br /&gt;Смрт небратској нехајности!&lt;br /&gt;Слава теби, добри брате,&lt;br /&gt;Сад је братско срце твоје…&lt;br /&gt;Тако само, тако треба,&lt;br /&gt;То је братски; — српски то је!!
** ''[[s:Сељеницима|Сељеницима]]'' (1890), строфа 5.

* Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. '''Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.'''&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. '''Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.'''
** ''[[s:Београђани, отаџбина је у опасности!|Београђани, отаџбина је у опасности!]]'' (1908)

* Но у поноћ глуху, низ Путеве Млечне,&lt;br /&gt;Сишао је Христос, пређе горске ланце,&lt;br /&gt;И потоке крви газио је течне&lt;br /&gt;И дуго је глухе облазио кланце.
** ''[[s:Песме (Јован Дучић, 1911)/Поноћ|Поноћ]]'' (1911)

* Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије.
** ''[[s:Два Рибникара|Два Рибникара]]'' (1924)

* Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* '''Ова Југославија родила се у кациги Србије.''' Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Од бивших [[Хајдук|хајдучких]] бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. 
** ''Два Рибникара'' (1924)

* Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна [[отаџбина]] и један [[патриотизам]]! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.
** ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)

* Било је мудраца и песника, чије су речи и данас путокази, и који су веровали да ми нисмо Срби и Хрвати него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки'' како су то увек називали свој језик умни Дубровчани.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* [[Србија]] је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.
** ''Реч Југославија'' (1929)

* '''Носи, српска реко, крв наших синова''',&lt;br /&gt;'''јер крваве реке свуд су наше међе''';&lt;br /&gt;'''Мачеви убица сви су истог кова''' —&lt;br /&gt;'''Сад носи унуке куд носаше пређе'''.
** ''[[s:Врбас|Врбас]]'' (1941), строфа 1.

* Наше су победе и заставе наше&lt;br /&gt;Твој велики завет гордости и беса —&lt;br /&gt;Једине у теби што се огледаше,&lt;br /&gt;И једине овде дигле до небеса.
** ''Врбас'' (1941), строфа 3.

* Носи мора крви да их не покраду,&lt;br /&gt;Носи реко српска, крв невиних жртви:&lt;br /&gt;'''Радосне победе хероји нам даду''',&lt;br /&gt;'''Али страшну правду извојују мртви'''.
** ''Врбас'' (1941), строфа 5.

* [[Слободан Јовановић]] и [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — ''die invicti solis'', стићи на своју праву белегу.
** ''[[s:Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]]'' (1942)

* Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,&lt;br /&gt;На пољима родним, бранећи их часно&lt;br /&gt;Китио си цвећем сваког освајача,&lt;br /&gt;Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
**  ''[[s:Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]'' (1943), строфа 1.

* Покажи ми редом Витезе твог рода,&lt;br /&gt;Што балчаком с руку сломише ти ланце,&lt;br /&gt;'''Где је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] твојега народа,'''&lt;br /&gt;'''Покажи ми твоје термопилске кланце.'''
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 3.

* Бранио си земљу од нејачи наше,&lt;br /&gt;Из колевке пио крв невине деце,&lt;br /&gt;Под знамење срама уз име [[w:усташе|усташе]],&lt;br /&gt;Ставио си [[Исус|Христа]], [[Слобода|Слободу]] и Свеце.
** ''Сину тисућљетне културе'' (1943), строфа 6. 

* '''Чувај се, мој роде, својих странпутица,'''&lt;br /&gt;'''Јер пут неизвестан увек је пут вражији'''&lt;br /&gt;Не бој се јастреба него кукавица,&lt;br /&gt;Не бој се лажова него њине лажи.
** ''[[s:Вечној Србији|Вечној Србији]]'' (1943), строфа 1.
 
* Бог нека те спасе твојих спасилаца,&lt;br /&gt;На свакоме углу има их по један.&lt;br /&gt;'''Презри мудрост глупих и глупост мудраца!'''&lt;br /&gt;'''Нож твог издајника биће увек жедан.'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 2.

* Носи, роде славни, тај мач без корица —&lt;br /&gt;Знамен крстоносца и Божјег војника!
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 7.

* Знај само из крви хероја се рађа&lt;br /&gt;Звезда путовођа за далеке путе…&lt;br /&gt;'''Ветром неба иде мученичка лађа''',&lt;br /&gt;'''Сузе су невиних до неба дигнуте…'''
** ''Вечној Србији'' (1943), строфа 9.

* За твоју Славу, [[Стефан Душан|светли Царе]],&lt;br /&gt;Што и сад владаш у нама,&lt;br /&gt;Који чувамо славе старе&lt;br /&gt;У молитви и на струнама!
** ''[[s:На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]]'' (1943), строфа 1.

* '''За твоју Славу, светли Царе,'''&lt;br /&gt;'''Царе над трима морима!'''&lt;br /&gt;Зли жреци данас причест кваре;&lt;br /&gt;Губа је у свим торима…&lt;br /&gt;Над твојим царством мрак се шири,&lt;br /&gt;Ветрови црни дувају:&lt;br /&gt;Сад нашу савест бране жбири,&lt;br /&gt;Лупежи благо чувају.
** ''На царев Аранђеловдан'' (1943), строфа 3.

* '''Мој добри роде сви су лагали,&lt;br /&gt;И твој су видик сав помрачили;&lt;br /&gt;За својом срећом само трагали,&lt;br /&gt;И свуда крали и све тлачили.'''
** ''[[s:Песма (Мој добри роде)|Мој добри роде]]'' (1943), строфа 1.

* Мој добри роде, сви су рђави,&lt;br /&gt;Вапај твој не чују што тугује!&lt;br /&gt;Издајник и сад још у тврђави,&lt;br /&gt;С убицом жртва сада другује.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 5.

* Ломан је, роде, мост на провали,&lt;br /&gt;Свуд су у причест отров ставили…&lt;br /&gt;С лупежом све су новце ковали,&lt;br /&gt;С кривоклетником завет правили.
** ''Мој добри роде'' (1943), строфа 6.

* '''Не желим никакве венце нити цвеће у случају моје смрти. Сав новац намењен у ту сврху нека се преда у фонд за Српску Ратну Сирочад и четнике мог [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].'''
** Последње речи, [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.''] у чланку ''Слава Јовану Дучићу''

=== ''[[s:Песме сунца|Песме сунца]]'' (1929) ===
[[Датотека:Karl Wilhelm Diefenbach - Asking the stars.jpg|мини|280п|Бледа, као чежња, непозната жена,&lt;br /&gt;С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме.&lt;br /&gt;Тешка је, бескрајна, вечна туга њена&lt;br /&gt;На домаку ноћи, тишине и таме.]]
[[Датотека:Monet - Pappeln - 1991.jpg|мини|280п|Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?]]
[[Датотека:Elisabeth Sonrel - Jeune fille en jaune.jpg|мини|280п|Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.]]
[[Датотека:British Museum, Fujifilm - 51796618007.jpg|мини|280п|Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.]]

* Опет једно вече… И мени се чини&lt;br /&gt;Да негде далеко, преко трију мора,&lt;br /&gt;При заласку сунца у првој тишини,&lt;br /&gt;У блиставој сенци смарагдових гора —&lt;br /&gt;'''Бледа, као чежња, непозната жена''',&lt;br /&gt;'''С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме'''.&lt;br /&gt;'''Тешка је, бескрајна, вечна туга њена'''&lt;br /&gt;'''На домаку ноћи, тишине и таме'''.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]'', строфа 2.

* И ја, коме не зна имена ни лица,&lt;br /&gt;Све сам њене мисли испунио саде.&lt;br /&gt;Верност се заклиње с тих бледих усница.&lt;br /&gt;'''Као смрт су верне љубави без наде'''!&lt;br /&gt;Вај, не реците ми никад: није тако,&lt;br /&gt;Ни да моје срце све то лаже себи,&lt;br /&gt;'''Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô''',&lt;br /&gt;'''И никад се више утешио не би'''’.
** ''Залазак сунца'', строфа 4.

* Не постоји Живот другде нег’ у Смрти.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]'', строфа 5.

* Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br /&gt;Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]'', строфа 1.

* Мирна као мрамор, хладна као сена,&lt;br /&gt;Ти се бледо тихо девојче што снева.&lt;br /&gt;Пусти песма других нека буде жена,&lt;br /&gt;Која по нечистим улицама пева.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]'', строфа 1.

* Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br /&gt;Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br /&gt;Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br /&gt;Одвећ горда да би живела за друге.
** ''Поезија'', строфа 2.

* Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br /&gt;Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br /&gt;Венус архаичка сама је на стази,&lt;br /&gt;Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
** ''[[s:Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]'', строфа 1.

* Како мало треба да се буде сретан,&lt;br /&gt;И сто пута мање да се вечно пати.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]'', строфа 2.

* С истока краљи, обучени&lt;br /&gt;У тешко злато, стоје плачни;&lt;br /&gt;И жреци сунца, наспрам сени&lt;br /&gt;Просјачки вапе у час мрачни.
** ''[[s:Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]'', строфа 4.

* Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br /&gt;Где сја ватра — ко зна — грешна или света.&lt;br /&gt;Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br /&gt;Ти љубиш невино као цвет што цвета.
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]'', строфа 1.

* Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br /&gt;Символ већи него бол људски што грца;&lt;br /&gt;И ти си божанству ближа него мени:&lt;br /&gt;Више закон света, него закон срца.
** ''Символ'', строфа 3.

* Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br /&gt;А моја остаде сва окрвављена.&lt;br /&gt;'''Откуд си и ко си, нико знати неће:'''&lt;br /&gt;'''Љубав или мржња, судба или жена.'''
** ''[[s:Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]'', строфа 3.

=== ''[[s:Песме љубави и смрти|Песме љубави и смрти]]'' (1929) ===
[[Датотека:Le poeme de lAme-17-Louis Janmot-MBA Lyon-IMG 0500.jpg|мини|280п|Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.]]
[[Датотека:Il Bacio, by Francesco Hayez.jpg|мини|280п|[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.]]

* Невидљивом сунцу пружам жудне руке,&lt;br /&gt;И отварам срце неком кога није;&lt;br /&gt;Душа ми је пуна мрачне хармоније,&lt;br /&gt;Којој никад нисам саслушао звуке.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Химера|Химера]]'', строфа 1.

* Од истине сам страшнији и већи:&lt;br /&gt;Нити ме што вређа и нити што боли.&lt;br /&gt;Моја жудна душа неизмерно воли;&lt;br /&gt;И сваки мој корак, то је корак срећи.
** ''Химера'', строфа 2.

* Моје тамно срце, то је део свега —&lt;br /&gt;Са звездама трепти, хуји с ветровима;&lt;br /&gt;И онда кад стоји безгласно међ свима,&lt;br /&gt;Један громки ехо ћути у дну њега.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Срце|Срце]]'', строфа 1.

* '''И кад очарано куцне срце неко,'''&lt;br /&gt;'''То је моје срце што се опет чује…'''
** ''Срце'', строфа 5.

* Ја сневам о [[Жена|жени]], већој но све жене,&lt;br /&gt;Чија ће [[лепота]] бити тајна свима,&lt;br /&gt;Што је као божји дах у просторима,&lt;br /&gt;Који не дотаче никог осим мене.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]'', строфа 1.

* И ја кључар чудне лепоте, да с тајном&lt;br /&gt;'''Срећом видим јасно да је ова жена'''&lt;br /&gt;'''Од истога светлог ткива начињена'''&lt;br /&gt;'''Од кога и болни мој сан о бескрајном.'''
** ''Жена'', строфа 5.

* Рече ми мој Творац у велико јутро:&lt;br /&gt;Човече, дигни се и јави у плоти.&lt;br /&gt;И у свој таштој и пустој наготи,&lt;br /&gt;Иди кобном стазом коју будеш утро.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Завет|Завет]]'', строфа 1.

* Бићеш силник свему кад и жртва свачем;&lt;br /&gt;Живеће у теби исти час, — знај чуда —&lt;br /&gt;Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,&lt;br /&gt;Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
** ''Завет'', строфа 2.

* А ја ипак не знам за радост и срећу;&lt;br /&gt;Ја се бојим твоје подмукле Лепоте,&lt;br /&gt;Да освету једном не затражи већу&lt;br /&gt;За свирепа права што јој други оте.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Лепота|Лепота]]'', строфа 1.

* И тако бескрајна, и силна, и кобна,&lt;br /&gt;Течеш мојом крвљу. Жена или машта?&lt;br /&gt;Али твога даха препуно је свашта,&lt;br /&gt;Свугде си присутна, свему истодобна.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Моја љубав|Моја љубав]]'', строфа 2.

* На твом тамном мору лепоте и коби,&lt;br /&gt;Цело моје биће то је трепет сене;&lt;br /&gt;О љубљена жено, силнија од мене —&lt;br /&gt;Ти струјиш кроз моје вене у све доби.
** ''Моја љубав'', строфа 4.

* Љубав је без сутра вечнија од свега:&lt;br /&gt;Јер и после смрти још је увек иста.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]'', строфа 2.

* Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна&lt;br /&gt;Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;&lt;br /&gt;Само си лепота колико си тајна;&lt;br /&gt;И само истина колико си жудња.
** ''[[s:Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]'', строфа 1.

* Остај недостижна, нема и далека —&lt;br /&gt;'''Јер је сан о срећи виши него срећа.'''&lt;br /&gt;Буди бесповратна као младост; нека&lt;br /&gt;Твоја сен и ехо буду све што сећа.
** ''Песма жени'', строфа 2.

* Срце има повест у сузи што лева;&lt;br /&gt;У великом болу љубав своју мету;&lt;br /&gt;'''[[Истина]] је само што душа проснева;'''&lt;br /&gt;'''[[Пољубац]] је сусрет највећи на свету.'''
** ''Песма жени'', строфа 3.

* А ти не постојиш нит си постојала;&lt;br /&gt;Рођена у мојој тишини и тами,&lt;br /&gt;На сунцу мог срца ти си само сјала:&lt;br /&gt;'''Јер све што љубимо створили смо сами.'''
** ''Песма жени'', строфа 5.

=== ''[[s:Царски сонети|Царски сонети]]'' (1930) ===
[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|280п|Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.]]
[[Датотека:Трг у Краљеву.jpg|мини|280п|Само буктињама збори се кроз тмине.]]

* Сав у злату, титан, риђ и модра ока,&lt;br /&gt;Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу.&lt;br /&gt;У луци пурпурна једрила широка,&lt;br /&gt;Цело море плине посуто у цвећу.
** ''[[s:Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]'', строфа 1.

* Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br /&gt;Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br /&gt;Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br /&gt;И зоре да зраче на путима снова.
** ''[[s:Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.

* Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br /&gt;У болу и слави да будемо први:&lt;br /&gt;Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br /&gt;Мученик и херој, кап сузе и крви.
** ''Ave Serbia'', строфа 4.

* Пресити се земља од крвавог вала,&lt;br /&gt;Али вам победа не осветли лице;&lt;br /&gt;'''Јер ловор не ниче с буњишта и кала,'''&lt;br /&gt;'''Он је за [[јунак|хероје]], а не за убице!'''
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]'', строфа 5.

* Наши ће им ветри пепео разнети,&lt;br /&gt;Спраћемо са стене погане им стопе:&lt;br /&gt;Заболи смо копље на великој мети,&lt;br /&gt;Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
** ''[[s:Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]'', строфа 1.

* Знаће да је само она земља светла&lt;br /&gt;Где никад још није пала суза срама;&lt;br /&gt;Где су деца на мач име оца метла&lt;br /&gt;Што живи у химни и у молитвама.
** ''Херцеговина'', строфа 4.

* '''Јер је [[отаџбина]] само оно куда'''&lt;br /&gt;'''Наш зној падне где је крв очева пала;'''&lt;br /&gt;И плод благословен рађа само груда&lt;br /&gt;Где су мач зарђан деца ископала.
** ''[[s:Химна победника|Химна победника]]'', строфа 4.

* '''Само буктињама збори се кроз тмине;'''&lt;br /&gt;У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br /&gt;Преко палих иду пути величине;&lt;br /&gt;'''[[Слава]], то је страшно сунце мученика.'''
** ''Химна победника'', строфа 5.

* Наша душа има боју наше стене,&lt;br /&gt;И наша крв тече куд и наше реке.
** ''[[s:Брегалница|Брегалница]]'', строфа 6.

=== ''[[s:Плаве легенде|Плаве легенде]]'' (1930) ===

* Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух.
** ''[[s:Плаве легенде/Прича о јаком|Прича о јаком]]''

* Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом. Јер она не зна за правду него за силу.
** ''Прича о јаком''

* […] '''ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Сунце|Сунце]]''

* А кад му је она пружила руку, хладну као лед, невидљиво и први пут је тада клонула мишица која је покорила Исток. Идући затим кроз сјај, клицање и плесак, прошли су заједно, руку под руку, Победилац и Издајица.
** ''[[s:Плаве легенде/Рука|Рука]]''

* И он ће умрети само од те једне помисли: '''зашто нас лажу не само они који нас мрзе него и они које ми љубимо.'''
** ''[[s:Плаве легенде/Отров|Отров]]''

* Преко реке која је делила ове две земље разговараху два човека:&lt;br /&gt;— Ми живимо у мраку а обожавамо Сунце које неће да нас огреје. Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију. Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо друга.
** ''[[s:Плаве легенде/Песма о Богу|Песма о Богу]]''

* А нису знали да су ова два човека били велики као два божанства: јер су били једини који су у свом неспокојству назрели долазак новог Бога.
** ''Песма о Богу''

* И кад те се сви људи буду одрекли, и када те још једном буду сви исмејали, остаће још песници да ти се диве. И вечита Магдалена брисаће и даље својим косама твоје крваве ноге. Јер ће остати у памети само оно што је остало у људском срцу.
** ''[[s:Плаве легенде/Песма Христу|Песма Христу]]''

=== ''[[w:Градови и химере|Градови и химере]]'' (1930) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Градови и химере]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Куинджи - Море. Крым..jpg|мини|Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и [[Бог]] једна истина срца.]]
[[Датотека:Vinzenz Katzler, The Takovo Uprising, 1862, Historical Museum of Serbia.jpg|мини|У [[Срби|Срба]] је одиста само [[светосавље]] спасло православље: идеја о цркви је била нераздвојна од идеје о држави.]]
[[Датотека:Girl with a Bible (Faith of Our Fathers).jpg|мини|[[Жена|Жене]] су велики чувари [[Вера|вере]], јер су сентименталне, јер имају [[Срце|срца]] и [[Машта|маште]], и то је једна страна њихове величине.]]
[[Датотека:František Dvořák - Mother with a Child.jpg|мини|Ми [[Религија|религију]] примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од [[Црква|цркве]] или друштва.]]
[[Датотека:Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|мини|Величина једног народа није у његовој историји, него у његовој [[легенда|легенди]].]]
[[Датотека:Siemiradzki-Za przykładem bogów.jpg|мини|Дубоки људи никад нису разликовали [[љубав]] од религије.]]
[[Датотека:Politicians in the smoking room of the House of Commons; Wellcome V0011375.jpg|мини|На [[власт]] долазе људи једном механиком [[демократија|изборних система]] која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без [[морал]]а, без побожности.]]
[[Датотека:Down with the eagle (2).jpeg|мини|Где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.]]
[[Датотека:The Triumph Of Christianity Over Paganism. (Detail).jpg|мини|Истина [[Исус|Христова]] је била неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.]]

* '''Рђави људи не умеју да се смеју; а од смеха лице постане човечанскије и лепше јер постане светлије.'''

* Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом.

* Људи који се више не чуде, и ни у што не загледају по сто пута, то су несрећници који никад нису стварно ни видели ништа на овом свету.

* Има људи, који су у свом животу видели свега неколико залазака сунца, а још мање има људи који су видели свитање и оргије сунчевог изласка.

* Обожавају [[природа|природу]] само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу.

* '''Немогуће се уопште одрећи [[отаџбина|отаџбине]] и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе.'''

* Онај који мрзи Француску, није само лош по интелекту и некултуран човек, и простак, него је и лош и по срцу, неправедан и злочест неваљалац.

* '''Без велике маште нема велике љубави.''' Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада.

* [[Жена]] без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа.

* Ја мислим и да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред [[пустиња|пустиње]], јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном.

* Треба ли мору да захвалим што никад нисам био [[скептицизам|скептик]]? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. Зато га неће ни убити разум јер га он није ни саздао; а '''мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско.''' Вера, то је чиста сентименталност; јер не постоји идеја о Богу него осећај о Богу, и машта о Богу. '''Жене су стога велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине.'''

* '''Ми религију примамо пре од [[Мајка|мајке]] неголи од цркве или друштва.''' Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

* Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока [[пријатељство|пријатељства]].

* Српски су свештеници били вође народа и војсковође у устанцима. '''У Срба је одиста само [[светосавље]] спасло [[православље]]: идеја о [[црква|цркви]] је била нераздвојна од идеје о [[држава|држави]].'''

* Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу [[шума|шуме]] и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине.

* Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих [[самоћа]].

* Бог убитава [[пустиња|пустињу]] и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље.

* [[Буда]] и [[Исус|Христос]] су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати.

* Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку.

* '''Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди.''' Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. '''Историја без легенде је убога, и кад је највећа.''' Због овог је српски народ виши данас од свију суседних народа: јер је сва његова историја у народним песмама претворена у митове, реке и планине пуне вила, хероји, као [[Милош Обилић|Милош]] и [[Марко Краљевић|Марко]], дигнути до ванчовечанског, а краљеви, цареви и кнежеви претворени у светитеље.

* '''Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.'''

* '''Има жена које не носе свој чар у линијама лица, него у изразу лица;  ни у боји очију, него у погледу; ни у црти уста, него у осмеху; ни у говору, него у музици гласа; ни у формама тела, него у покретима.'''

* А у Делфима је [[:en:w:Phryne|Фрина]], сва гола, била представљена као Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да '''дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.'''

* Наше народне песме сам радије слушао по димљивим херцеговачким кућама гуслара, у тескобним крчмама поред пута или пред црквом после летургије, сав срећан што спадам још међу оне који су доживели да чују гуслара, што временом ишчезавају као што су нестали и њихови претходници који су на исти начин носили путних пет столећа [[Хомер]]ове стихове док нису били забележени и сређени у два велика епоса.

* '''[[Православље]] је било и остало вера невина и чиста, весела и полупаганска, пуна благородног јелинског духа за радост на земљи и мир међу људима, без својих инквизиција и Торквемада, вартоломејских ноћи и енглеских прогона.'''

* '''Код Срба [[светосавље]] значи идеју која уједињује веру, државу и нацију.'''

* Само глупаци су једини људи који своје погрешке не увиђају; јер када би глупаци увиђали своју [[глупост]], и они би већ тиме постали атинским филозофима…

* [[демократија|Демокрација]] више можда него и један други систем — као и данас, и као увек, била је у рукама једне духовне олигархије. Међутим, у нашем данашњем добу, '''на власт долазе људи једном механиком изборних система која избацује на чело државне управе људе без имена, без талента, без морала, без побожности.''' Али у граду мудраца, владали су одиста мудраци.

* Земља је остарела; и људи, верујући у хиљаде [[истина]], не верују више ни у једну.

* Истина Христова је била, дакле, неизмерно шира него ма колики оквир и ма какво слово. Њу нису наметнули ни људи ни светитељи, него је та [[истина]] сама собом крчила пут као највиши закони природе.

* Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузе. Запитах га одакле је. „Из Забуња, у руској Пољској… или у пољској Русији…” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега… Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за [[Косово]] и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља, који су ипак на свету учинили више добра него зла. Али сам се и питао: '''где ли ће наћи свој довољно велик Зид плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оно што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Тита, рушитеља Јерусалима.'''

* Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише власеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. '''Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио.''' У средњем веку је српство и хришћанство било, дакле, исти појам. Као документ за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

=== ''[[w:Благо цара Радована|Благо цара Радована]]'' (1932) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Благо цара Радована]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg|десно|мини|Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.]]
[[Датотека:Fugel David gegen Goliath.jpg|десно|мини|[[Страх]], то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.]]
[[Датотека:Sack of Rome by the Visigoths on 24 August 410 by JN Sylvestre 1890.jpg|десно|мини|Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.]]
[[Датотека:Youth and Time 1901.jpg|десно|мини|Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.]]
[[Датотека:George Romney - Emma Hart, later Lady Hamilton, in a White Turban.jpg|десно|мини|Осмех, то је [[зора]] и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.]]
[[Датотека:Jean-Jacques-François Le Barbier - A Spartan Woman Giving a Shield to Her Son.jpg|мини|Ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.]]
[[Датотека:Edmund Blair Leighton - The End of the Song (1902).jpg|десно|мини|[[Младост]] не види кобне ствари [[живот]]а, и зато је младост виша него живот.]]
[[Датотека:Macon (Saône-et-Loire) - Musée des Ursulines - &quot;Elsa et Lohengrin&quot; (Gaston Bussière).jpg|мини|Жена је најбољи спасилац од чамотиње.]]
[[Датотека:La Mort de la pourpre.jpg|десно|мини|Данашња [[уметност]] очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у [[Бог]]а.]]
[[Датотека:Monsiau - Alexandre et Diogène.jpg|десно|мини|Само људи великог [[Срце|срца]] цене људе великог [[ум]]а.]]
[[Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|мини|[[Лазар Хребељановић|Лазарево]] царство небеско, то је идеја о [[Слобода|слободи]].]]

* '''Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу.''' Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.

* Страх, то је животињски осећај у човека; потпун човек се не плаши ничег осим срамоте и кукавиштва.

* Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је [[отаџбина]] збир свих других љубави и осећања.

* '''Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом.'''

* Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама.

* Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него [[мржња]]. Народ се брже [[Фанатизам|фанатизује]] него васпита. '''Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.'''

* [[Фанатизам]] је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, нажалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. '''Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави.''' Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само мржњи. '''Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан.'''

* '''Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић.'''

* Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.

* Љубав све испуни и све замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

* Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле.

* '''Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека.'''

* Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. '''Никад не постоји перверзија код здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи.'''

* […] '''само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог.'''

* Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.

* Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена.

* Љубав на свету одржавају само жене и песници.

* Девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење.

* '''Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли.'''

* Свака је жена досадна осим оне коју волимо.

* Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто.

* [[Лепота]] је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање.

* '''Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји.'''

* Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх и стид да је види без одела. '''Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногоме ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.'''

* Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, '''ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином.'''

* '''[[Љубомора]] је једна форма глупости.'''

* Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже.

* Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

* '''[[Младост]] не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот.'''

* Жена је најбољи спасилац од чамотиње.

* Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде.

* Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.

* Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса?

* […] не треба говорити зло ни о најгорим људима. '''Иза горких речи остају горка уста.''' Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. '''Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу.'''

* […] али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. '''Више нам шкоде у животу рђави језици него рђава срца.''' Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. '''Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу.'''

* '''Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.'''

* Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. '''Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике.'''

* '''Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.'''

* Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. '''Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе.''' Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. '''Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима.''' Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан; пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости.

* Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

* '''Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена.'''

* '''Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте.''' Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

* Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. '''Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.'''

* '''[[Младост]], то је богатство и краљевање; то је чар телесне лепоте и духовне свежине; лепота физичке снаге; бесконачност надања; раскош у плановима од којих је сваки огроман и безмеран, и од којих сваки изгледа вероватан и кад је немогућ.''' Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. То су намере од којих су увек половина херојских а половина разбојничких. Младић, то је завереник; а млада жена, то је усташ. Сваки је оквир узак, и свака се река даје прескочити. Свака идеја је престарела, и сваки је ауторитет насиље. Сви су људи супарници, и све су несреће само љубавне.

* '''Мерило за младост и старост сад је мање принцип физички него принцип духовни.''' Најзад, и срећом, старост је болест само глупих људи и ружних жена. '''За умне људе и за лепе жене не постоји старост. Уман не сме остарети, а лепа жена не може да остари.''' Ум и лепота се само мењају, али с временом не пропадају. '''Ко је једном био одиста млад, тај не може постати одиста стар, као што човек који је одиста паметан, не може постати глуп.'''

* '''Геније, који је лепота виша и од младости, нема својих година. Геније ствара до последњег даха.'''

* […] као и у свему човековом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи.

* '''Велики људи немају времена да броје године које су прошле, него године које им још остају да остваре своје крупне намере.'''

* Издајства, [[Револуција|револуције]], подлости, браколомство, злочини, долазе од наше жеље за уживањима.

* Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства.

* Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала.

* [[Бог]] просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише.

* '''Песник је религиозан, јер су песници и измислили [[Религија|религију]].'''

* Први просвећени човек је био највећи патриота. '''[[Отаџбина]], то је савест друштва.''' Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. Песник је зато увек огледало своје расе.

* '''Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриот неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији.'''

* [[Лепота]] и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама.

* '''Данашња уметност очевидно стоји на беспућу једног човечанства које је изгубило сву снагу да у нешто верује онако као што је пре веровало у Бога.'''

* Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шареним сликама виде дубоке мисли. Песме не воле људи рђавог срца и лошег васпитања.

* '''Нема великана за мале људе. Велики човек вас суди по вашим врлинама, а мали човек вас суди по вашим манама. Великан нађе начина да вас и на тај начин увелича а мали човек вас унизи и смањи. Ситан човек се бави само ситницама.'''

* Колико се један геније све више пење на висине, утолико више ишчезава с видика за оне који остају увек у низинама. Само они који сами иду навише, знаду шта су то величине неког циља, и докле допру висине једног духа.

* '''Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, [[Бог]] против сотоне, [[правда]] против неправде.'''

* Српски је херој [[Лазар Хребељановић|Лазар]] који гине за веру, и [[Милош Обилић|Милош]] који гине за своју војничку част, и [[Марко Краљевић|Марко]] који умире од за мора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.

* Српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству.

* '''Највећа врлина женина јесте душевност, а највећа врлина човекова јесте храброст.''' Плашљивост је узрок небројених погрешака човекових, често и самих његових злочина. Највећи део хероја били су у свему племенити и благи људи, а плашљиви су редовно врло рђави али и дрски људи. Плашљив човек, пошто је истовремено и зао, мање се боји хероја што је храбар него што је [[Частност|частан]]; пошто добро зна да је частан човек одвећ строг у својим суђењима. '''Добар човек је прав као мач, али и оштар као мач.'''

* '''Хришћанство је религија љубави, што значи песма срца.''' [[Исус|Христос]] је показао да је Песник-Херој једини господар и победилац у свемиру.

* '''Срби су једини европски народ који има култ хероја, као што су га имали некад стари Грци.'''

* Скоро је заслепљујућа потреба владара да истовремено загосподаре људима, стварима, морима и животињама. Појединци су стављали на коцку целу велику отаџбину, и све своје саплеменике да би само они стали на чело других.

* Нема народа који је један режим признао да је добар; а ако је признао, то је само кад је тај режим био прошао, или кад је дошао други који је увек изгледао гори.

* Гомила је увек у стању лудила; човек долази до памети и свести само кад се издвоји из масе. Гомиле и не живе од идеје него од страсти. 

* Жеђ за влашћу је снажнија него него жеђ за водом.

* Гомиле иду за војводама а не за мудрацима, кад год је у питању велико решење судбине.

* […] цела историја то је смена једне тираније за другом: борба између јаких за њихов рачун.

=== ''[[s:Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]]'' (1942) ===
* Никад се Хрвати нису могли да навикну на идеју да су они у Европи један мали народић, једва историјски.

* Хрвати никад нису имали својих народних песама. '''Срби су народ гусларски, а Хрвати народ тамбурашки; и док су Срби изграђивали своје [[Српске народне епске песме|славне епосе]], Хрвати су изграђивали поскочице.'''

* [[sr:w:Илиризам|Илирци]] су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити) да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију.

* Кад је Србија 1804. под [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], а затим под [[Милош Обреновић|Милошем]], дизала велике устанке за ослобођење Балкана, и кад су стварали прву хришћанску државу у нехришћанском и варварском царству на европском Истоку, ни један Хрват није, као Словен или Хришћанин, дошао као добровољац да помогне тај Устанак. У Србији су се јављали осим Црногораца, још и Херцеговци, који су дали једног славног војводу; и Маћедонци, који су дали две војводе; и Босанци, који су дали великог песника [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]], Тиртеја овог Устанка; и Бокељи; и Војвођани; који су давали веште официре и учене саветнике; чак и Грци. који су се солидарисали са својом ''Хетеријом'', и дали Србији једног свог хероја, Ригу од Фере. Само ни једног Хрвата ни од спомена! — Није дошао онамо Хрват добровољац ни кад, је Србија доцније војевала 1875. са Турском, ни 1885. са Бугарском, ни 1914. са Аустро-Угарском! Напротив, најкрволочнији на Дрини и Церу, на фронту, а нарочито по српским селима, били су Хрвати…

* [[Југословенство|Југославизам]] је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем. Југославизам ће у нашој историји бити синоним диктатура, за које је од првог тренутка био тесно везан.

* '''Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.'''

* Српски народ, а то је не само Србија, него и цело Уједињено Српство, место да се 1918. формирало у једну огромну и етнички хомогену групу, и следствено у једну велику државу, примило је на себе дужност да пристане на границе Југославије које су само на мору имале дужину од ништа мање него 1.000 километара од Сушака до Улциња; а на суху, двоструко толико, од Ђевђелије до Крањске! За одбрану онолике обале, требала би једна прескупа ратна морнарица какве од великих сила, а какву ми никад нисмо могли ни замислити са нашим малим буџетом. За одбрану сувоземне онако бескрајне границе, требала је тако исто војска једне велике силе, са оружањем, које је изискивало огромне трошкове, и за набавку и за уздржавање!

* Уопште, ни о каквим заједничким херојствима нису Хрвати дали да се говори широм целе њихове земље. Они су окретали чак на смешно српску ратничку историју, славу српске војске, која је била слављена као херојска и од свих непријатеља, а не само од пријатеља. Не признавајући да је ишта Србија допринела ослобођењу њихове земље, један хрватски министар, др Крајач, повикао је једном цинично у Скупштини, и то кратко након уједињења: „Реците нам колико кошта та крв коју сте пролили за Хрватску, да вам је платимо…”

* '''Никакав њихов производ, ни природни ни индустријски, није био Србији неопходан, пошто је Српска Земља имала све исте природне производе и сама у изобиљу; а индустријске је могла јевтиније набавити из Мађарске и Италије.''' Међутим, Хрватска своју индустрију није могла продати ни у Италији, ни у Мађарској, пошто су обе индустријски богатије; а могла их је продати само српским аграрне.

=== ''[[s:Лирика|Лирика]]'' (1943) ===
* Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br /&gt;Али те стигне дух који те слути;&lt;br /&gt;Небо и земља не могу те чути,&lt;br /&gt;А у нама је твој глас од постања.
** ''[[s:Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]'', строфа 1.

* Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br /&gt;Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br /&gt;И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br /&gt;Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.
** ''[[s:Лирика/Богу|Богу]]'', строфа 1.

* А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br /&gt;Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br /&gt;'''Јер свака Истина духа знаде за границе,'''&lt;br /&gt;'''Једино наша Слутња стоји безгранична.'''
** ''Богу'', строфа 4.

* Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br /&gt;У грумен глине ужежене, &lt;br /&gt;'''Тад неће више бити међе'''&lt;br /&gt;'''Између тебе и измеђ мене.'''
** ''[[s:Лирика/Повратак|Повратак]]'', строфа 1.

== Цитати о Јовану Дучићу ==
[[Датотека:Slobodan Jovanović, by Uroš Predić (1931).jpg|мини|У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу. ~ [[Слободан Јовановић]]]]
[[Датотека:Matija Bećković, reading Serbian war newspapers from exile (Corfu, 1916).jpg|мини|Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити. ~ [[Матија Бећковић]]]]

* Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. [[Љубав]] коју он пева иста је коју је [[Алфонс де Ламартин|Ламартин]] певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на [[Пол Верлен|Верленове]] ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене [[реч]]и, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, глув, магла, шум, тама, осама. У [[музика|музици]] и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих. 
** [[Јован Скерлић]], ''[[s:„Пјесме” Јована Дучића|„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901)

* Погледајте Дучићеву поезију, погледајте му прозу, и узмите да читате гдегод хоћете. Ништа разасуто, откинуто, пуштено, неодговорно, случајно — ни у садржини ни у форми. У данашње време, кад је дошло на ред да се, и дрско и бесмислено, прескачу све границе, негује сваки апсурд — гудалом слика и четкицом свира — у ово време кад је истина и одвише јака за душе, данас, нарочито, Дучићево је дело сведочанство дисциплинованог рада.
** [[Исидора Секулић]], [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36/1929/k002?fullscreen#page/123/mode/1up ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића''] (1929)

* Југословенско исељеништво треба да је поносно, што се у његовој средини налази највећи живи југословенски песник и један од најистакнутијих југословенских интелектуалаца. Јован Дучић је живи сведок наше велике националне културне вредности. Он иде у ред великих духовних својина, које је наш народ дао кроз векове. Син поносне Херцеговине, која данас, као и увек у нашим легендарним епохама, даје највећег отпора туђину и тиранину, он представља највише што је дао наш народни геније.
** Из чланка ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'', објављен у [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1941-08-20 ''Американском Србобрану, 20. августа 1941.'']

* Српски народ ће увек носити у свом срцу успомену на бесмртног песника, Јована Дучића. Вечито ће се сећати имена човека у коме су се у данашња тешка времена најбоље били изразили: поштење, образ, јунаштво, чојство, патње због народа, бол за изгубљеном Отаџбином и борба за њезино ослобођење.
** [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-04-08 ''Американски Србобран, 8. април 1943.'']

* Дучић је сав живот провео у иностранству, али је мислим ипак био присутан у Србији. Срећан што је из Требиња које је имало, не једанпут, пресудну улогу у српској историји, Дучић је једнаким очима гледао на све српске земље, стављајући изнад свих Србију и изнад свега национално јединство (''Отаџбина није тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа''). Његово гледање на нашу судбину, не у једном тренутку и у једном крају, него свуд и кроз сву историју, било је у њега колико одређено толико непроменљиво.
** [[Милан Кашанин]], ''Судбине и људи''  (1968), стр. 226.

* Ваше дело је постало својина једног народа. Вашим именом се заклињу покољења. Али, кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би младићи и девојке тих далеких нараштаја хтијући да изразе оно што је најлепше у њима од бола и љубави, проговорили језиком ваше поезије, нашли исте, ваше, речи и усклике. То је судбина великих песника.
** [[Иво Андрић]], у посвети његових ''Приповедака''

* Његова песма ''[[s:Врбас|Врбас]]'', испевана поводом покоља Срба у Босни, биће забележена у свакој антологији нашег патриотског песништва, исто онако као [[Јован Јовановић Змај|Змајева]] ''Вила'', [[Ђура Јакшић|Јакшићево]] ''[[s:Падајте, браћо!|Падајте браћо]]'', [[Војислав Илић|Војислављево]] ''[[s:На Вардару|На Вардару]]'', [[Милан Ракић|Ракићево]] ''[[s:На Гази-Местану|На Газиместану]]''… '''У данима великог српског страдања и мучеништва Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу.'''
** [[Слободан Јовановић]] о песми ''Врбас''

* Последње речи Јована Дучића биле су ''Верујем у Бога и Српство''. Написао их је већ изнемоћалом руком у недоба, када је и у Бога и у Српство могао веровати једино Јован Дучић. У невреме, кад су се и Бог и Српство и Дучић нашли међу инкриминисаним појмовима његовога језика, кад су их, као цара Радована, ''спомињали још само људи који су полудели.'' […] Али, гле чуда! Јован Дучић се по трећи пут сахрањује и по други пут рађа, и то друго рођење указује се као истинитије, важније и славније од оног првог у Хрупјелима. […] Дучић је своје оспороватеље подавио у капи мастила. '''Данас је Дучић изнесен на онај видик који нико не може заклонити.'''
** [[Матија Бећковић]], „Јован Дучић је и задужбинар”, у: Радослав Милошевић, ''Земаљско и небеско Јована Дучића'', Требиње: Удружење књижевника Српске: Подружница за Херцеговину, стр. 310–314.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Јован Дучић}} 
{{Викизворник|Јован Дучић}}

* [https://balasevic.in.rs/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – Песме, Цитати, Књиге, Биографија, Занимљивости'']

*[https://wannabemagazine.com/najlepsi-citati-jovan-ducic-1-deo/ ''Најлепши цитати: Јован Дучић (1. део)'']

* [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/citati/jovan-ducic/ ''Јован Дучић – цитати'']

{{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}}
[[Категорија:Рођени 1874.]]
[[Категорија:Умрли 1943.]]
[[Категорија:Српски филозофи]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Југословенски књижевници]]
[[Категорија:Југословенски песници]]
[[Категорија:Српске дипломате]]
[[Категорија:Југословенске дипломате]]
[[Категорија:Херцеговци]]</text>
      <sha1>32kbjqbxsgs9co4d2l8t1wkabp64ymb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Максим Горки</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8763</id>
    <revision>
      <id>68529</id>
      <parentid>67579</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T10:52:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>68529</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20498" sha1="5k2x133d6929zchw8c00bcu2oqgks6t" xml:space="preserve">[[Датотека:Maxim Gorky LOC Restored edit1.jpg|мини|Твоје књиге и планови ништа не вреде ако нема праведне земље.]]
'''[[w:Максим Горки|Алексеј Максимович Пешков]]''' (28. март 1868 — 18. јун 1936), познатији као '''Максим Горки''', био је руски и совјетски писац и политички активиста.

[[Датотека:Savely Sorine, Maxim Gorky, 1902, FAMSF 49375.jpg|мини|Своја [[мишљење|мисао]] је као добра [[светлост]], при њој се туђа [[лаж]] види одмах.]]

: '''Види још:'''
:: '''''[[Мати]]'''''

== Цитати ==
[[Датотека:Truce statue from the north.jpg|мини|Требало би положити пушке, топове, железничка кола, па би [[рат|рату]] био крај.]]
[[Датотека:Pompeo batoni, il tempo scopre la verità, 1737-39, 02.JPG|десно|мини|[[Лаж]] је [[религија]] робова и господара… [[Истина]] је бог [[Слобода|слободног]] човека.]]
[[Датотека:Frontis--Leader of the lower school.jpg|мини|[[Јунак|Јунаци]] су вође и личности који ничег заједничког немају с масама.]]
[[Датотека:Samson meurt en faisant mourir ses ennemis (5753424).jpg|мини|Свакада побеђује јунак, па чак и онда када је привидно физички побеђен.]]
[[Датотека:Maxim Gorky by Isaak Brodsky (1937, GTG).jpeg|мини|Сопствене мисли су као [[море]], а туђе као [[река|реке]]: ма колико ових утицало у море, оно ипак остаје слано.]]

* Учити и учити, велиш ти? Али можеш ли ти то научити, како да људи постану срећни? Не, не можеш. Прво остари, па онда говори да треба учити. Зашто учити? Сваки зна шта му треба. Ко је паметнији, тај узима оно што има, а глупљи не добијају ништа; и сваки се учи сам…
** ''[[s:Макар Чудра|Макар Чудра]]'' (1892) (Превод [[w:Аксентије Бацетовић|Аксентија Бацетовића]])

* Смешни су ти твоји људи. Скупили се у гомилу, те гњаве један другог; а погледај шта је места на земљи; он показа руком далеко на степу… И непрестано раде. Зашто, за кога? Нико не зна.
** ''Макар Чудра'' (1892) (Превод Аксентија Бацетовића)

* Кад би орлица од своје воље пошла гаврану у гнездо, шта би постала?
** ''Макар Чудра'' (1892) (Превод Аксентија Бацетовића)

* Помислите о вашој улози у [[живот|животу]]: — направљена је била цигла, затим је непомична лежала у једном здању, распала се и ишчезла… И досадно је, и гадно бити само цигла — зар није тако? Та не личите на циглу, ако имате разума и душе, ако хоћете да осетите у животу добре часове, пуне осећања и мисли… 
** ''[[s:Сат (Горки)|Сат]]'' (1896), IV

* '''Живео човек који себе не уме да штеди!'''
** ''Сат'' (1896), VII

* Има само два облика живота: труљење и горење. Плашљиви и грамжљиви изабраће онај први, храбри и великодушни — овај други; '''свакоме ко воли лепоту, јасно је, где је величанственије'''.
** ''Сат'' (1896), VII

* Часови живота нашег — празни су, досадни часови; на испунимо их лепим подвизима, не штедећи себе и тада ћемо проживети часове лепе пуне радосног узбуђења, пуне ретког поноса!
** ''Сат'' (1896), VII

* […] лепота је у снази, а не у глаткој кожи и руменим образима.
** ''[[s:Кан и син|Кан и његов син]]'' (1896)

* '''Све је остало мртво, само је [[Жена|женина]] љубав жива.''' Где нема таке љубави — онде нема ни живота за човека, он је просјак и тужни су његови дани. 
** ''Кан и син'' (1896)

* […] шта човек може згрешити или како се може коме замерити, када личи на камени кип и када му је тежак рад угушио свако осећање?
** ''Двадесетшесторица и једна'' (1899)

* […] [[ћутање]] је мучно и ужасно само за оне који су казали све, те више немају шта да кажу; за људе који уопште нису отпочели да [[говор|говоре]], ћутање је проста, лака ствар…
** ''Двадесетшесторица и једна'' (1899)

* Летео или пузио, крај је познат: сви ће лећи под земљу, све ће бити прах…
** ''Песма о соколу'' (1899), I

* Онај који је рођен да пузи — летети не може!
** ''Песма о соколу'' (1899), II

* '''Безумље храбрих — мудрост је живота!''' О храбри Соколе! У борби с непријатељима пролио си своју крв… Али ће доћи време и капи крви твоје жарке, као искре, плануће у мраку живота и многа ће храбра срца запалити лудом жеђи за слободом, за светлошћу!
** ''Песма о соколу'' (1899), II

* Али у песми храбрих и јаких духом ти ћеш увек бити живи пример, поносан поклич за слободу, за светлост!
** ''Песма о соколу'' (1899), II

* Једино је [[слобода|слободан]] онај, који се може уздржату од свих [[жеља]], да се потпуно [[жртвовање|жртвује]] једној јединој изабратој мети.
** ''[[s:Пред животом|Пред животом]]'' (1900)

* […] твоје књиге и планови ништа не вреде ако нема праведне земље…
** ''На дну'' (1902), чин 3. (Превод [[w:Милан Ђоковић|Милана Ђоковића]])

* '''[[Лаж]] је религија робова и господара… [[Истина]] је бог [[Слобода|слободног]] човека!'''
** ''На дну'' (1902), чин 4. (Превод Милана Ђоковића)

* У кочијама прошлости нигде не  можете да одете.
** ''На дну'' (1902), чин 4. (Превод Милана Ђоковића)

* '''[[Јунак|Јунаци]] су вође и личности који ничег заједничког немају с масама.'''
** ''Прича о јунаку'' (1925)

* Све нове истине изгледају у почетку као парадокси, а најчуднија је та истина да ће човек остати непријатељ масе до год се она не распадне у милионе самосталних личности.
** ''Прича о јунаку'' (1925)

* Ја полазим од стварних, органских, а не замишљених човекових интереса: човек би хтео да живи [[слобода|слободно]], али му то не да његова таштина. Он је утолико слободнији уколико је удаљенији од људи.
** ''Прича о јунаку'' (1925)

* '''[[Рат]] је хирурша операција којом би се могло да исече све оно што је у [[држава|држави]] болесно.'''
** ''Прича о јунаку'' (1925)

* [[Проституција]] је професија хистеричних [[жена|жена]]…
** ''Прича о јунаку'' (1925)

* Сви су људи по својој природи [[анархизам|анархисти]], но ми знамо да за анархију још није [[време]]. Оно ће доћи тек онда када се масе распадну у поједице који су свесни своје моћи, свога значаја и свога права да живе по законима свога духа.
** ''Прича о јунаку'' (1925)

* [[Историја]] је [[борба]] између појединаца и множине, борба између [[љубав|љубави]] према [[мир|миру]] и страсти према делу.
** ''Прича о јунаку'' (1925)

* Историја је дело појединаца, резултат [[јунак|јунака]] тваралаца.
** ''Прича о јунаку'' (1925)

* '''Свакада побеђује јунак, па чак и онда када је привидно физички побеђен.'''
** ''Прича о јунаку'' (1925)

* Добро живети може онај ко воли [[смех]].
** ''Прича о јунаку'' (1925)

* Сунце је свакој ватри отац, оно не убија никога.
** ''Пустињак''

* Силна је магијска моћ речи у којој живи [[љубав]].
** ''Пустињак''

* Потребна је простота. Сви људи заплели су се у ситнице, због тога и даве један другог.
** ''Шупља глава''

* Човек треба да влада само собом, и ни над ким другим. Ено, прикачили те на хартију и терају те куда хоће, и ти не господариш ни својим јадом ни својом радошћу.
** ''Шупља глава''

* Будала живи лакше, паметан човек занимљивије.
** ''Шупља глава''

* Своја [[мишљење|мисао]] је као добра [[светлост]], при њој се туђа [[лаж]] види одмах.
** ''Шупља глава''

* Ако се рајска птица, човекова слобода, у мрежу лажних ситница толико заплела да хоће да се угуши, онда мрежу расеци, подери је!
** ''Шупља глава''

* Лекар је свима причао да је избила [[револуција]] и да ће данашња [[власт]] бити замењена другом. Ја мишљах:&lt;br /&gt;– '''Дакле, то значи да људима треба на њушке ставити други [[w:Улар|оглав]]?'''
** ''Шупља глава''

* Требало би положити пушке, топове, железничка кола, па би [[рат|рату]] био крај.
** ''Шупља глава''

* Сопствене мисли су као [[море]], а туђе као [[река|реке]]: ма колико ових утицало у море, оно ипак остаје слано.
** ''Шупља глава''

=== ''[[Мати]]'' (1906) ===
:&lt;small&gt;Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте  ''[[Мати]]''&lt;/small&gt;
[[Датотека:Heinrich fueger 1817 prometheus brings fire to mankind.jpg|мини|Прави људи су само они који руше ланце са људског ума.]]
[[Датотека:La lacedemonienne the spartan mother, Louis Jean Francois Lagrenée.jpg|мини|Кад ће постојати такве мајке које ће своју децу и у смрт слати са радошћу?]] 
[[Датотека:Police brutality.svg|мини|Претворили су људе у оружје, у батине, у камење, и кажу: „То је држава!”]]
[[Датотека:Francisco de Goya y Lucientes - Los fusilamientos del tres de mayo - 1814.jpg|мини|Морем крви нећете угасити истину…]]

* '''Прави људи су само они који руше ланце са људског ума.'''
** Први део, глава 17.

* '''Ми морамо најпре да наоружамо главу, па тек онда руке.'''
** Први део, глава 20.

* Ако се у храну детета уноси помало бакра, то ће спречити раст његових костију и оно ће постати патуљак, а ако се човек трује златом, његова душа ће постати ситна, умртвљена и безбојна, сасвим као гумена лопта од пет копјејака…
** Први део, глава 23.

* '''Кад ће постојати такве мајке које ће своју децу и у смрт слати са радошћу?'''
** Први део, глава 23.

* '''Да би човек напредовао на свом путу, мора се борити и против себе. Треба умети дати све од себе, своје срце. Дати свој живот, умрети за идеју – то је просто!'''
** Први део, глава 24.

* Доћи ће време кад ће људи уживати један у другом, кад ће сваки човек стајати пред сваким другим као звезда. '''Земљом ће се кретати слободни људи, велики у тој својој слободи, сви ће ићи отвореног срца, сва срца биће ослобођена осећања зависти, нико неће бити пакостан.''' Онда ће бити не само живот него служење човеку, човеков лик ће се високо уздићи; '''слободном човеку је свака висина доступна!''' Људи ће живети у истини и слободи због лепоте, и најбољима ће се сматрати они који својим срцем буду широко загрлили свет, који га буду дубоко заволели; најслободнији биће и најбољи – у њима је највише лепоте! Људи у таквом животу биће велики…
** Први део, глава 24.

* Полиција, жандарми, шпијуни – све су то наши непријатељи – а сви су људи као и ми, и њима сишу крв, и њих не сматрају за људе. Све је исто! А ето, ставише људе једне против других, заслепише их глупошћу и страхом, везаше им и ноге и руке, придавише их, и сишу их, гуше, и с једнима ударају друге. Претворили су људе у оружје, у батине, у камење, и кажу: „'''То је држава!'''”
** Први део, глава 24.

* '''Несрећа је у томе што је на земљи мало слободних људи!'''
** Други део, глава 8.

* '''Младо срце је увек ближе истини…'''
** Други део, глава 24.

* '''Млади, здрави, они уносе своју несавладиву снагу само ради једног циља, ради правичности. Иду да би победили сву људску беду, подигли су се да униште целокупну несрећу на земљи, иду да савладају све што је ружно, и савладаће!'''
** Други део, глава 28.

* Деца која иду путем истине и разума, и све заодевају новим небесима, осветљавају све несагоривим пламеном, та деца свуда доносе љубав, из дубине душе своје. Ствара се нов живот, у ватреној љубави деце према целом свету. И ко може да угаси ту љубав, ко? Која је сила већа од ове, ко је може савладати? Њу је родила земља, и сав живот хоће њену победу — сав живот!
** Други део, глава 28.

* '''Морем крви нећете угасити истину…'''
** Други део, глава 29.

== Цитати о Максиму Горком ==
* Док су се сви књижевници тога доба гордо одвајали од презрених маса и као орлови лебдели над земљом у мистичним тајним световима симбола, Максим Горки био је на земљи, доле, помешан са гомилом, пун сажаљења за мале и велике беде понижена човека, пун бунта противу неправде ондашњега друштва. Као оштар крик галеба пред буром, пронела се над Русијом његова претња свима онима који су хладно, равнодушно, себично и мирно пролазили поред патњи омаловажаваних и намучених људи, и тој су се претњи, са свих страна, придружили гласови нових, непознатих песника, песника „са дна”.
** [[Драгиша Васић]], ''Пролетерски песници'' (1928)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1928-K003]

== Потребан извор ==
* Човек је украс света.

* Деца — то су наше сутрашње судије.

* Људи понекад лажу зато што то захтева пристојност.

* Не суди — да ти не суде.

* [[Несрећа]] је најбоља за спајање нарави које су иначе сасвим супротне.

* Само се глупану живот чини једноставним.

* Самозадовољан човек је израслина на грудима друштва.

* [[Живот]] тече — ко га не стигне, остаје сам.

* Улога искреног човека — тешка је улога.

* Зло је кад снага живи без разума, али није ни добро када разум живи без снаге.

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Максим Горки}}
{{Викизворник|Максим Горки}}

{{DEFAULTSORT:Горки, Максим}}
[[Категорија:Рођени 1868.]]
[[Категорија:Умрли 1936.]]
[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Совјетски књижевници]]
[[Категорија:Руски драматурзи]]</text>
      <sha1>5k2x133d6929zchw8c00bcu2oqgks6t</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хајнрих Хајне</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12367</id>
    <revision>
      <id>68528</id>
      <parentid>62245</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T10:10:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>6170</id>
      </contributor>
      <comment>/* Цитати */</comment>
      <origin>68528</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3737" sha1="d8jhykb9bwhc1g6kugp3c4leun1sghe" xml:space="preserve">[[File:Heinrich Heine-Oppenheim.jpg|thumb|Хајне (1831)]]

'''[[w:Хајнрих Хајне|Кристијан Јохан Хајнрих Хајне]]''' (13. децембар 1797 — 17. фебруар 1856) био је немачки песник активан у периоду прелаза од романтизма ка реализму.

== Цитати ==
* Ја не знам шта треба да значи&lt;br /&gt;Те тако тугујем,&lt;br /&gt;О некој старинској причи&lt;br /&gt;Једнако умујем.
** ''[[s:Лорелај|Лорелај]]'', превео: [[Алекса Шантић|Алекса Шантић]]

{{цитат|[[Жена|Жене]], нажалост, имају само један једити начин којим могу да нас усреће, док нас на тридесет хиљада начина умеју да унесреће.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Свадбени марш ме увек подсећа на музику са којом се војници испраћају у битку.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Тамо где се спаљују [[књига|књиге]], спаљиваће се и људи.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|[[Бог]] је створио магарца да би човек имао са ким да се пореди.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Само нам сродна бол измами сузу, и свакако и плаче због себе.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Не питај ме шта имам – него ко сам.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Сви људи који немају [[срце|срца]] су глупи. Јер наше мисли не долазе из наших глава, већ из наших срца.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Људска мизерност је превелика да би људи могли живети без [[вера|вере]].}}&lt;br /&gt;

{{цитат|[[Брак]] је отворено море за које још увек није измишљен компас.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Злочинци често у срцима носе више човечности него они хладни, беспрекорни грађани са врлинама, у чијим се бедним срцима угасила снага зла, али и снага добра.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|[[Зло]] се јавља тамо где нема више љубави.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Бог ће ми опростити, то му је посао.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Љубав? То је зубобоља у срцу.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Већ је постао уобичајен феномен да најлепше девојке најтеже дођу до мушкарца.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Људска срећа састављена од исто толико делова колико јој их још недостаје.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|На свету има више будала него људи.}}&lt;br /&gt;

{{цитат|Шта су батине, зна свако, али шта је [[љубав]], још није нико установио.&lt;ref&gt;''Зора'', 1. 1. 1900. Год. V, Бр. I, Стр. 24.&lt;/ref&gt;}}

== Извори ==
&lt;references/&gt;

{{Википедија|Хајнрих Хајне}}
{{Викизворник|Хајнрих Хајне}}

{{DEFAULTSORT:Хајне, Хајнрих}}
[[Категорија:Рођени 1797.]]
[[Категорија:Умрли 1856.]]
[[Категорија:Немачки Јевреји]]
[[Категорија:Немачки књижевници]]
[[Категорија:Јеврејски књижевници]]
[[Категорија:Немачки песници]]</text>
      <sha1>d8jhykb9bwhc1g6kugp3c4leun1sghe</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>