Викицитат
srwikiquote
https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0
MediaWiki 1.47.0-wmf.24
first-letter
Медиј
Посебно
Разговор
Корисник
Разговор с корисником
Викицитат
Разговор о Викицитату
Датотека
Разговор о датотеци
Медијавики
Разговор о Медијавикију
Шаблон
Разговор о шаблону
Помоћ
Разговор о помоћи
Категорија
Разговор о категорији
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Догађај
Разговор о догађају
Србија
0
10588
68555
68113
2026-10-20T13:30:13Z
Coaorao
6170
/* М */
68555
wikitext
text/x-wiki
[[Датотека:Flag map of Serbia (with Kosovo).svg|мини|Ништа није лепше од Србије. ~ [[Милосав Јелић]]]]
'''[[w:sr:Србија|Србија]]''', званично '''Република Србија''', је континентална земља која се налази на раскршћу [[w:sr:Средња Европе|Средње]] и [[w:sr:Југоисточна Европа|Југоисточне Европе]], заузимајући јужни део Карпатског басена и средишњи део [[w:sr:Балканско полуострво|Балканског полуострва]].
:::[[Србија#А|А]] · [[Србија#Б|Б]] · [[Србија#В|В]] · [[Србија#Г|Г]] · [[Србија#Д|Д]] · [[Србија#Ђ|Ђ]] · [[Србија#Е|Е]] · [[Србија#Ж|Ж]] · [[Србија#З|З]] · [[Србија#И|И]] · [[Србија#Ј|Ј]] · [[Србија#К|К]] · [[Србија#Л|Л]] · [[Србија#Љ|Љ]] · [[Србија#М|М]] · [[Србија#Н|Н]] · [[Србија#Њ|Њ]] · [[Србија#О|О]] · [[Србија#П|П]] · [[Србија#Р|Р]] · [[Србија#С|С]] · [[Србија#Т|Т]] · [[Србија#Ћ|Ћ]] · [[Србија#У|У]] · [[Србија#Ф|Ф]] · [[Србија#Х|Х]] · [[Србија#Ц|Ц]] · [[Србија#Ч|Џ]] · [[Србија#Ш|Ш]]
== Б ==
* Ми браћо морамо имати једну војнички јаку, политички стабилну, демократску и срећну Србију. У таквој Србији, браћо, нећемо морати да се плашимо да ли нас воле Французи и остали савезници, ко нас мрзи, а ко воли, јер такву Србију и такве [[Срби|Србе]] сви ће волети. Ми смо у миру питом и поносит народ, а у рату зна се какви смо!
** [[Ђорђе Божовић Гишка]], из одржаног говора у Горњем Милановцу на оснивању одреда „Танаско Рајић”
== В ==
* Има ли икога међу вама ко не може да поверује да и Србија има душу? Има ли икога, браћо и сестре ко мисли да Србија живи само од хлеба и да се брани само мишицама. Ако постоји једна једина таква особа бићу срећан да посветим све своје време и могућности да исправим такво мишљење. Бићу срећан ако вас уверим да је Србија не толико мишицама колико душом издржала петстогодишње ропство под Турцима, да тако дуго страда а да не буде уништена, да се ослободи азијатског јарма без ичије туђе помоћи, да се несаломљиво супротстави похлепи скоро свих својих суседа; да однесе тако брилијантне победе над Аустро-Угарском у новембру 1914. и најзад, да у наше време брани своју независност од организованог напада Кајзерових трупа, уједињеним са Аустријанцима, Мађарима и Бугарима, исто тако удружених са перфидном издајом монголске свирепости и свих врста црва који су вековима и вековима израстали у мраку и магли Балканског ропства.
** [[Николај Велимировић]], ''Душа Србије''
* Србија се умирит’ не може!
** [[Филип Вишњић]], ''[[s:Бој на Мишару|Бој на Мишару]]''
== Д ==
* Ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,<br />Ој, Србијо међу људима<br />На њивама,<br />Ој, Србијо међу песмама у грудима,<br />Ој, Србијо,<br />Буно међу народима.
** [[Оскар Давичо]], ''Србија'', строфа 15.
* Србија је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.
** [[Јован Дучић]], ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)
* Твоје сунце носе сад на заставама,<br />Ти живиш у бесном поносу синова;<br />Твоје светло небо понели смо с нама,<br />И зоре да зраче на путима снова.
** [[Јован Дучић]], ''[[s:Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.
==Е==
* Многе су се птичурине на Србију обрушиле,<br />белосветски гавранови, лешинари, орлушине
** [[Добрица Ерић]], ''Киша у Србији''
== И ==
* Нека друга земља у срећи сија,<br />Мени си ти увек најмилија.<br />Нек другу земљу богатство кити,<br />у теби волим сиромах бити.<br />Сем тебе никуд не тражим блага<br />Србијо драга
** [[Војислав Илић]], ''[[s:Домовина|Домовина]]'', строфа 1.
* О живи, живи, на вечну славу<br />Ти света [[мајка|мајко]], Србијо мила,<br />Високо дижи поносну главу<br />И шири твоја млађана крила!
** [[Драгутин Илић]], ''[[s:Химна Србији|Химна Србији]]'' (1882), 9—12
* О како је красно твоје лице,<br />Мајко наша, мила шћери славе<br />Јасног јутра мајове зорице<br />Све дивоте у теби бораве.<br />И кô цвјетне, бисерне росице.<br />Како трепте очи твоје плаве!<br />Двʼје зјенице, двʼје звʼјезде данице,<br />Љепотицу над свима те праве.
** [[Јован Илић]], ''[[s:Милопјев Србији|Милопјев Србији]]'' (1845), строфа 1.
* Србија је моја постојбина,<br />Саморасна вилогорка красна,<br />Свʼјетла лицем ко звијезда јасна,<br />Те нам трепти с небесних висина.
** Јован Илић, ''[[s:О премила (Јован Илић)|О премила]]'' (1847)
== Ј ==
* И овај камен земље Србије,<br />Што, претећʼ сунцу, дере кроз облак,<br />Суморног чела мрачним борама,<br />О вековечности прича далекој,<br />Показујући немом мимиком<br >Образа свога бразде дубоке.
** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Отаџбина|Отаџбина]]'' (1875), строфа 1.
* Ништа није лепше од Србије.
** [[Милосав Јелић]], ''Србија'', строфа 43.
== К ==
* Тврдим да ће моја нога стати на тло [[Слобода|слободне]] Србије. Дочекаћемо и ја и мој намучени народ пропаст комунизма, а [[Срби]] више неће давати своје животе за туђе интересе!
** [[Никола Каваја]]
* Када буде победила у себи безразложне страхове и малодушности те одбацила издајнике и довела на власт своје патриотске снаге – Србија ће постати велика економска, политичка и културна сила и десно тежиште Европе.
** [[Драгош Калајић]]
* Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''[[Срби]]'' од данашње ''Србије'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''.
** [[Вук Стефановић Караџић]], ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849)
== Л ==
* Ја сам за Србију — једну и недељиву.
** [[Данило Лазовић]]
== М ==
* Србија се опет буди:<br />Све што се зачиње<br />У напаћеној утроби жена,<br />Све што ниче из мисли<br />И семена,<br />Све што тлу Србије<br />Живи и роди<br />Намењује се [[Слобода|слободи]].
** [[Десанка Максимовић]], ''Србија се буди'', строфа 6.
* Србија и српски народ — то је једно, и исто!
** [[Светозар Милетић]], 1870.
* Где год смо пали<br />Свуда је никла<br />По једна Србија,<br />А нико сем нас није знао<br />Ко смо и шта смо…
** [[Матеја Матејић]] (1924–2018), ''Дијаспора'', 10–14
* '''Где си, мајко Србијо,'''<br />'''Последња је [[сат|ора]]?'''
** [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]], ''[[s:Одзив (Милорад Митровић)|Одзив]]'' (1903), строфа 1.
== О ==
* Востани, Сербије!<br />Давно си заспала,<br />У мраку лежала;<br />Сада се пробуди,<br />И Сербље возбуди!
** [[Доситеј Обрадовић]], ''[[s:Востани Сербије|Востани Сербије]]'' (1804), строфа 2.
* Србија је моја једна кућа, ја о тој кући морам бригу да водим, јер је тешко кући где леба нема, све може да се поднесе, али глад не може.
** [[Милош Обреновић]]
== П ==
* О велике земље, о [[Срби|Српски Народе]],<br />Када ће и за те доћи живот прави?<br />Што судбина крије буктињу [[Слобода|слободе]]?<br />Велико пролеће кад ће да се јави?
** [[Владислав Петковић Дис]], ''[[s:Уздах са Дунава|Уздах са Дунава]]'', строфа 6.
* Србијо мила, земљо [[јунак]]а!<br />Насладе горке, мучења свака,<br />Покрове црни славних мужева.<br />Мучено чедо божијег гњева!<br />Купана крвљу бојева јаких<br />Уморна сниваш санак сад лаки.<br />Ал’ доста санка! прени се, буди,<br />Прошла је ноћца, зора већ руди.<br />Петли већ поју, чују се гласи<br />Тужне им песме: спаси, ох спаси!
** [[Симо Поповић]], ''[[s:Србији|Србији]]'' (1866), строфа 1.
* Над Србијом смилуј се, Боже!
** [[Александар Пушкин]], ''Војвода Милош'' (1835), стих 1.
== Р ==
* Нико тебе не ћеде помоћи,<br />Роде мили, у претешкој ноћи,<br />Ал’ с’ у гору диже синак пусти,<br />Па довати руком мрак тај густи,<br />[[Хајдук|Ајдук]] кликну, шара пушка плану,<br />А Србији бијел дан освану.
** [[Бранко Радичевић]], ''[[s:Ајдук|Ајдук]]'' (1843), строфа 9.
== С ==
* Кад ли ће песму воскресенија<br />На Видовдан певат Србадија?
** [[Милица Стојадиновић Српкиња]]
== Т ==
* Без [[Отаџбина|отаџбине]], на Крфу живех ја,<br />Али сам клицао увек, живела Србија!
** ''[[s:Тамо далеко|Тамо далеко]]''
== Ц ==
* Србију не ваља вући ни напред ни назад, ни лево ни десно. Никуда.
** [[Бранислав Црнчевић]], ''Дневник једног…'' (1989)
* У Сербии, зорњачу тражим.
** [[Милош Црњански]], ''Сербиа'' (1925)
== Ш ==
* Србадијо, ватро жива,<br />Србадијо, орле мој!<br />Небо ти се разгаљива,<br />Све се већма губи, скрива<br />Петстољетна мрска тама,<br />Са копљем је свјетлост слама<br />Весели се, пјесму пој!
** [[Алекса Шантић]], ''[[s:Србадији|Србадији]]'' (1889), строфа 1.
* Хвала ти Србијо лепа!
** Алекса Шантић, ''[[s:Песма Србији|Песма Србији]]'' (1920), први стих
== Потребан извор ==
* Србија је тим светске класе, али у тенису у [[w:sr:Дејвис куп|Дејвис купу]], публика је тако важан фактор.
** [[w:sr:Џереми Бејтс|Џереми Бејтс]] ([http://www.successories.com/iquote/category/597/class-quotes/90 ])
* Грци и Срби ће остати уједињени све до Судњег дана
** [[w:sr:Војислав Коштуница|Војислав Коштуница]], 3. децембар 2000. ([http://encycl.opentopia.com/term/Serbian-Greek_Friendship ])
* Свима би требало да буде јасно да, након протеклих десет година, НАТО не напада Србију због Милошевића; напада Милошевића због Србије.
** [[w:sr:Слободан Милошевић|Слободан Милошевић]] ([http://www.coastalpost.com/01/4/12.htm ])
*[[w:sr:Косово|Косово]] није део Србије. То је срце Србије.
** [[w:sr:Слободан Милошевић|Слободан Милошевић]] ([http://quotes.yourdictionary.com/serbia ])
* Грци и Срби су уједињени као песница.
** [[w:sr:Владислав Јовановић|Владислав Јовановић]], 1994
* Грчка и Србија су две земље повезане древним и нераскидивим везама. Наша веза је изгубљена у дубинама времена. На српску културу и веру у великој мери утицали су наши заједнички корени у великој цивилизацији Византије.
** [[w:Dimitrios K. Katsoudas|Димитриос К. Кацоудас]] Генерални секретар за европске афере, 3. мај 2007. ([www.mfa.gr/Articles/el-GR/03052007_1526_alp.htm ])
* Зашто се четири велике силе требају борити против Србије, нико не може да разуме.
**[[w:sr:JЏон Бернс|Џон Бернс]], [http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/REburns.htm ]
* Срби су наши прави пријатељи […]
** [[w:sr:Константин Мицотакис|Константин Мицотакис]]
* Као Грк, заклињем се за вечно пријатељство са Србима.
** [[w:sr:Јоргос Папандреу|Јоргос Папандреу]], Београд (15. март 2003)
== Спољашње везе ==
{{Википедија}}
{{Викиречник}}
{{Остава}}
[[Категорија:Србија]]
qphswauskbvetzxn31tnxgr7z73mpsu
68556
68555
2026-10-20T13:30:43Z
Coaorao
6170
/* */
68556
wikitext
text/x-wiki
[[Датотека:Flag map of Serbia (with Kosovo).svg|мини|Србија и српски народ — то је једно, и исто! ~ [[Светозар Милетић]]]]
'''[[w:sr:Србија|Србија]]''', званично '''Република Србија''', је континентална земља која се налази на раскршћу [[w:sr:Средња Европе|Средње]] и [[w:sr:Југоисточна Европа|Југоисточне Европе]], заузимајући јужни део Карпатског басена и средишњи део [[w:sr:Балканско полуострво|Балканског полуострва]].
:::[[Србија#А|А]] · [[Србија#Б|Б]] · [[Србија#В|В]] · [[Србија#Г|Г]] · [[Србија#Д|Д]] · [[Србија#Ђ|Ђ]] · [[Србија#Е|Е]] · [[Србија#Ж|Ж]] · [[Србија#З|З]] · [[Србија#И|И]] · [[Србија#Ј|Ј]] · [[Србија#К|К]] · [[Србија#Л|Л]] · [[Србија#Љ|Љ]] · [[Србија#М|М]] · [[Србија#Н|Н]] · [[Србија#Њ|Њ]] · [[Србија#О|О]] · [[Србија#П|П]] · [[Србија#Р|Р]] · [[Србија#С|С]] · [[Србија#Т|Т]] · [[Србија#Ћ|Ћ]] · [[Србија#У|У]] · [[Србија#Ф|Ф]] · [[Србија#Х|Х]] · [[Србија#Ц|Ц]] · [[Србија#Ч|Џ]] · [[Србија#Ш|Ш]]
== Б ==
* Ми браћо морамо имати једну војнички јаку, политички стабилну, демократску и срећну Србију. У таквој Србији, браћо, нећемо морати да се плашимо да ли нас воле Французи и остали савезници, ко нас мрзи, а ко воли, јер такву Србију и такве [[Срби|Србе]] сви ће волети. Ми смо у миру питом и поносит народ, а у рату зна се какви смо!
** [[Ђорђе Божовић Гишка]], из одржаног говора у Горњем Милановцу на оснивању одреда „Танаско Рајић”
== В ==
* Има ли икога међу вама ко не може да поверује да и Србија има душу? Има ли икога, браћо и сестре ко мисли да Србија живи само од хлеба и да се брани само мишицама. Ако постоји једна једина таква особа бићу срећан да посветим све своје време и могућности да исправим такво мишљење. Бићу срећан ако вас уверим да је Србија не толико мишицама колико душом издржала петстогодишње ропство под Турцима, да тако дуго страда а да не буде уништена, да се ослободи азијатског јарма без ичије туђе помоћи, да се несаломљиво супротстави похлепи скоро свих својих суседа; да однесе тако брилијантне победе над Аустро-Угарском у новембру 1914. и најзад, да у наше време брани своју независност од организованог напада Кајзерових трупа, уједињеним са Аустријанцима, Мађарима и Бугарима, исто тако удружених са перфидном издајом монголске свирепости и свих врста црва који су вековима и вековима израстали у мраку и магли Балканског ропства.
** [[Николај Велимировић]], ''Душа Србије''
* Србија се умирит’ не може!
** [[Филип Вишњић]], ''[[s:Бој на Мишару|Бој на Мишару]]''
== Д ==
* Ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,<br />Ој, Србијо међу људима<br />На њивама,<br />Ој, Србијо међу песмама у грудима,<br />Ој, Србијо,<br />Буно међу народима.
** [[Оскар Давичо]], ''Србија'', строфа 15.
* Србија је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније.
** [[Јован Дучић]], ''[[s:Реч Југославија|Реч Југославија]]'' (1929)
* Твоје сунце носе сад на заставама,<br />Ти живиш у бесном поносу синова;<br />Твоје светло небо понели смо с нама,<br />И зоре да зраче на путима снова.
** [[Јован Дучић]], ''[[s:Ave Serbia|Ave Serbia]]'', строфа 1.
==Е==
* Многе су се птичурине на Србију обрушиле,<br />белосветски гавранови, лешинари, орлушине
** [[Добрица Ерић]], ''Киша у Србији''
== И ==
* Нека друга земља у срећи сија,<br />Мени си ти увек најмилија.<br />Нек другу земљу богатство кити,<br />у теби волим сиромах бити.<br />Сем тебе никуд не тражим блага<br />Србијо драга
** [[Војислав Илић]], ''[[s:Домовина|Домовина]]'', строфа 1.
* О живи, живи, на вечну славу<br />Ти света [[мајка|мајко]], Србијо мила,<br />Високо дижи поносну главу<br />И шири твоја млађана крила!
** [[Драгутин Илић]], ''[[s:Химна Србији|Химна Србији]]'' (1882), 9—12
* О како је красно твоје лице,<br />Мајко наша, мила шћери славе<br />Јасног јутра мајове зорице<br />Све дивоте у теби бораве.<br />И кô цвјетне, бисерне росице.<br />Како трепте очи твоје плаве!<br />Двʼје зјенице, двʼје звʼјезде данице,<br />Љепотицу над свима те праве.
** [[Јован Илић]], ''[[s:Милопјев Србији|Милопјев Србији]]'' (1845), строфа 1.
* Србија је моја постојбина,<br />Саморасна вилогорка красна,<br />Свʼјетла лицем ко звијезда јасна,<br />Те нам трепти с небесних висина.
** Јован Илић, ''[[s:О премила (Јован Илић)|О премила]]'' (1847)
== Ј ==
* И овај камен земље Србије,<br />Што, претећʼ сунцу, дере кроз облак,<br />Суморног чела мрачним борама,<br />О вековечности прича далекој,<br />Показујући немом мимиком<br >Образа свога бразде дубоке.
** [[Ђура Јакшић]], ''[[s:Отаџбина|Отаџбина]]'' (1875), строфа 1.
* Ништа није лепше од Србије.
** [[Милосав Јелић]], ''Србија'', строфа 43.
== К ==
* Тврдим да ће моја нога стати на тло [[Слобода|слободне]] Србије. Дочекаћемо и ја и мој намучени народ пропаст комунизма, а [[Срби]] више неће давати своје животе за туђе интересе!
** [[Никола Каваја]]
* Када буде победила у себи безразложне страхове и малодушности те одбацила издајнике и довела на власт своје патриотске снаге – Србија ће постати велика економска, политичка и културна сила и десно тежиште Европе.
** [[Драгош Калајић]]
* Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име ''[[Срби]]'' од данашње ''Србије'', као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни ''крај'' (Косово и Метохија) ондје је старе била ''сриједа'', а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име ''Србија'' постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од ''Србије'', него ''Србљем''.
** [[Вук Стефановић Караџић]], ''[[s:Срби сви и свуда|Срби сви и свуда]]'' (1849)
== Л ==
* Ја сам за Србију — једну и недељиву.
** [[Данило Лазовић]]
== М ==
* Србија се опет буди:<br />Све што се зачиње<br />У напаћеној утроби жена,<br />Све што ниче из мисли<br />И семена,<br />Све што тлу Србије<br />Живи и роди<br />Намењује се [[Слобода|слободи]].
** [[Десанка Максимовић]], ''Србија се буди'', строфа 6.
* Србија и српски народ — то је једно, и исто!
** [[Светозар Милетић]], 1870.
* Где год смо пали<br />Свуда је никла<br />По једна Србија,<br />А нико сем нас није знао<br />Ко смо и шта смо…
** [[Матеја Матејић]] (1924–2018), ''Дијаспора'', 10–14
* '''Где си, мајко Србијо,'''<br />'''Последња је [[сат|ора]]?'''
** [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]], ''[[s:Одзив (Милорад Митровић)|Одзив]]'' (1903), строфа 1.
== О ==
* Востани, Сербије!<br />Давно си заспала,<br />У мраку лежала;<br />Сада се пробуди,<br />И Сербље возбуди!
** [[Доситеј Обрадовић]], ''[[s:Востани Сербије|Востани Сербије]]'' (1804), строфа 2.
* Србија је моја једна кућа, ја о тој кући морам бригу да водим, јер је тешко кући где леба нема, све може да се поднесе, али глад не може.
** [[Милош Обреновић]]
== П ==
* О велике земље, о [[Срби|Српски Народе]],<br />Када ће и за те доћи живот прави?<br />Што судбина крије буктињу [[Слобода|слободе]]?<br />Велико пролеће кад ће да се јави?
** [[Владислав Петковић Дис]], ''[[s:Уздах са Дунава|Уздах са Дунава]]'', строфа 6.
* Србијо мила, земљо [[јунак]]а!<br />Насладе горке, мучења свака,<br />Покрове црни славних мужева.<br />Мучено чедо божијег гњева!<br />Купана крвљу бојева јаких<br />Уморна сниваш санак сад лаки.<br />Ал’ доста санка! прени се, буди,<br />Прошла је ноћца, зора већ руди.<br />Петли већ поју, чују се гласи<br />Тужне им песме: спаси, ох спаси!
** [[Симо Поповић]], ''[[s:Србији|Србији]]'' (1866), строфа 1.
* Над Србијом смилуј се, Боже!
** [[Александар Пушкин]], ''Војвода Милош'' (1835), стих 1.
== Р ==
* Нико тебе не ћеде помоћи,<br />Роде мили, у претешкој ноћи,<br />Ал’ с’ у гору диже синак пусти,<br />Па довати руком мрак тај густи,<br />[[Хајдук|Ајдук]] кликну, шара пушка плану,<br />А Србији бијел дан освану.
** [[Бранко Радичевић]], ''[[s:Ајдук|Ајдук]]'' (1843), строфа 9.
== С ==
* Кад ли ће песму воскресенија<br />На Видовдан певат Србадија?
** [[Милица Стојадиновић Српкиња]]
== Т ==
* Без [[Отаџбина|отаџбине]], на Крфу живех ја,<br />Али сам клицао увек, живела Србија!
** ''[[s:Тамо далеко|Тамо далеко]]''
== Ц ==
* Србију не ваља вући ни напред ни назад, ни лево ни десно. Никуда.
** [[Бранислав Црнчевић]], ''Дневник једног…'' (1989)
* У Сербии, зорњачу тражим.
** [[Милош Црњански]], ''Сербиа'' (1925)
== Ш ==
* Србадијо, ватро жива,<br />Србадијо, орле мој!<br />Небо ти се разгаљива,<br />Све се већма губи, скрива<br />Петстољетна мрска тама,<br />Са копљем је свјетлост слама<br />Весели се, пјесму пој!
** [[Алекса Шантић]], ''[[s:Србадији|Србадији]]'' (1889), строфа 1.
* Хвала ти Србијо лепа!
** Алекса Шантић, ''[[s:Песма Србији|Песма Србији]]'' (1920), први стих
== Потребан извор ==
* Србија је тим светске класе, али у тенису у [[w:sr:Дејвис куп|Дејвис купу]], публика је тако важан фактор.
** [[w:sr:Џереми Бејтс|Џереми Бејтс]] ([http://www.successories.com/iquote/category/597/class-quotes/90 ])
* Грци и Срби ће остати уједињени све до Судњег дана
** [[w:sr:Војислав Коштуница|Војислав Коштуница]], 3. децембар 2000. ([http://encycl.opentopia.com/term/Serbian-Greek_Friendship ])
* Свима би требало да буде јасно да, након протеклих десет година, НАТО не напада Србију због Милошевића; напада Милошевића због Србије.
** [[w:sr:Слободан Милошевић|Слободан Милошевић]] ([http://www.coastalpost.com/01/4/12.htm ])
*[[w:sr:Косово|Косово]] није део Србије. То је срце Србије.
** [[w:sr:Слободан Милошевић|Слободан Милошевић]] ([http://quotes.yourdictionary.com/serbia ])
* Грци и Срби су уједињени као песница.
** [[w:sr:Владислав Јовановић|Владислав Јовановић]], 1994
* Грчка и Србија су две земље повезане древним и нераскидивим везама. Наша веза је изгубљена у дубинама времена. На српску културу и веру у великој мери утицали су наши заједнички корени у великој цивилизацији Византије.
** [[w:Dimitrios K. Katsoudas|Димитриос К. Кацоудас]] Генерални секретар за европске афере, 3. мај 2007. ([www.mfa.gr/Articles/el-GR/03052007_1526_alp.htm ])
* Зашто се четири велике силе требају борити против Србије, нико не може да разуме.
**[[w:sr:JЏон Бернс|Џон Бернс]], [http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/REburns.htm ]
* Срби су наши прави пријатељи […]
** [[w:sr:Константин Мицотакис|Константин Мицотакис]]
* Као Грк, заклињем се за вечно пријатељство са Србима.
** [[w:sr:Јоргос Папандреу|Јоргос Папандреу]], Београд (15. март 2003)
== Спољашње везе ==
{{Википедија}}
{{Викиречник}}
{{Остава}}
[[Категорија:Србија]]
cg2pa9h2zzbsiag8wwdqh8c0gj0srtr
Светозар Милетић
0
20758
68557
68103
2026-10-20T13:31:19Z
Coaorao
6170
/* Цитати */
68557
wikitext
text/x-wiki
[[Датотека:Uroš Predić - dr Svetozar Miletić, GMS.png|мини|Бог наш, који је [[Црна Гора|Црну Гору]] сачувао, који је [[Србија|Србију]] после четири стотине година васкрснуо, који је срца Змај-Деспот Вука, кнеза Павла, Јакшића, браће Бакића, Манастирлије, и стотине хиљада српских јунака укрепио — он је још жив, он ће и нас сачувати.]]
'''[[w:Светозар Милетић|Светозар Милетић]]''' (22. фебруар 1826 — 4. фебруар 1901) је био адвокат, политичар и градоначелник [[Нови Сад|Новог Сада]].
== Цитати ==
* [[Српска Војводина|Војводство]] је сахрањено — али ми му нисмо очи заклопили, и злосретан би [[Срби]]н био, који би неверном ногом ковчегу војводства приступио, ма и само, да га целива, а камо ли да ликује. Војводство — то значи, биће политичко народа српског с ове стране — сахрањено је, али који су га сахранили, заједно су и још нешто сахранили, што више никад неће васкрснути моћи. Војводство ће пак, у преображеном виду, ма и без имена тога, зацело васкрснути.
** ''[[s:Туциндански чланак|Туциндански чланак]]'' (1860)
* Мађари нас нису никад, па ни сад, на сабљи добили; видећемо, како ће сад [[Слобода|слободу]], једнакост и братинство разумети.
** ''Туциндански чланак'' (1860)
* Срби, будимо себи верни; против силе и времена никуд ни камо; зато будимо стрпљиви; Мађарима непрестајмо пружати руку уставну, док нам народно чувство и срце ценити буду; — али свакако будимо уверени, да ће доћи и наше време. Бог наш, који је [[Црна Гора|Црну Гору]] сачувао, који је [[Србија|Србију]] после четири стотине година васкрснуо, који је срца Змај-Деспот Вука, кнеза Павла, Јакшића, браће Бакића, Манастирлије, и стотине хиљада српских јунака укрепио — он је још жив, он ће и нас сачувати.
** ''Туциндански чланак'' (1860)
* Ми смо Срби и грађани.
** Са Благовештанског сабора у Сремским Карловцима 2. априла 1861. ''[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610406&seite=1&zoom=33 Србски дневник, 6. април 1861. Бр. 28.]''
* Ми имамо три главне потребе народне, за које средства набављати морамо: имамо потребу да се оснује у средини нашој заведење, у ком би се правно-политичне, по могућству и филолошко-историјске науке на српском језику предавале, и то и ствари, и народа, и језика нашег ради, с тим ћемо добити бољих наученика српских; имамо потребу да се књижевност српска потпомогне и одржи, с тим ће се образованост целог народа унапредити, и они бољи наученици српски добиће више поља за радњу своју; имамо потребу да народ наш има онаку школу живота пред очима, као што је други народи у представљању поетичних умотворина својих и страних врстних људи имајy — прво зовемо Правном Академијом, друго Матицом Српском, треће Позориштем Народним.
** Из текста објављеног у ''Српском дневнику'' 1864. поводом прве скупштине Матице Српске у Новом Саду, [https://www.dnevnik.rs/lat/vesti/politika/dva-veka-od-rodjenja-svetozara-miletica-mocan-glas-slobode-koji-nije-utisao-2026-02-22 „Два века од рођења Светозара Милетића: моћан глас слободе који се није утишао”] ''Дневник'' (22. фебруар 2026.)
* Србија и српски народ — то је једно, и исто!
** 1870.
* Ми смо Срби, али и грађани.
** Потребан извор
== Цитати о Светозару Милетићу==
* …јавља се млади нараштај, искључиво светован, слободоуман, независан и национално одлучан, нараштај који ће створити Уједињену Омладину Српску и бити језгро будуће народне странке. На челу тих младих људи стоји Светозар Милетић, који необично потпуно и снажно изражава све добре и рђаве стране свога поколења. То је био „син својих дела”, даровит и активан плебејац, који је својим говорничким способностима, својим политичким темпераментом брзо потискао старије и познатије људе и заузео место неоспорног вође целога народа. Као ђак још у Пожуну и уредник ''Славјанке'', он је био душа ондашњег омладинског покрета српског; у Буни ударао је у Шајкашкој у звона на узбуну; обожавалац и следбеник [[Алфонс де Ламартин|Ламартина]] дизао је народ у име слободе, једнакости и братства, био поверљив чиновник Народне Владе „при особеним порученијима”, и аутор познате песме:<br /> Већ се србска застава<br /> Свуда вије јавно…
** [[Јован Скерлић]], ''Омладина и њена књижевност (1848–1871)'' (1906), књига II, стр. 87-88.
== Спољашње везе ==
{{Википедија|Светозар Милетић}}
{{Викизворник}}
{{DEFAULTSORT:Милетић, Светозар}}
[[Категорија:Рођени 1826.]]
[[Категорија:Умрли 1901.]]
[[Категорија:Српски политичари]]
[[Категорија:Српски адвокати]]
sphsxdl6p3afhql2ancv0hg1w5p34jf