Аутор:Јован Дучић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.2</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Дучић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>8342</id>
    <revision>
      <id>143409</id>
      <parentid>143408</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T12:02:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>143409</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28112" sha1="6ey94i6eyji5ulsl9dqcn3a75yfwtyw" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

=== Збирке песaма ===
* [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Песме сунца]]
* [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]]
* [[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]
* [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943)

&lt;center&gt;I&lt;br&gt;[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]
::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]].  
:[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]
::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]].
:[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]
::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]].
:[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]
::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]].
:[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]]
::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]].
:[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]
::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]].
:[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]
::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]].

&lt;center&gt;II&lt;br&gt;[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]].

&lt;center&gt;III&lt;br&gt;[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]&lt;/center&gt;
:[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]].
:[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]].
:[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]].

&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере]]

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Види још ==
* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>6ey94i6eyji5ulsl9dqcn3a75yfwtyw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143423</id>
      <parentid>143409</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T13:52:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Збирке песaма */</comment>
      <origin>143423</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28118" sha1="q6ne64ck38vkauib5wezq32jdu4iyso" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

=== Збирке песaма ===
* [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Песме сунца]](1929)
* [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]]
* [[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]
* [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943)

&lt;center&gt;I&lt;br&gt;[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]
::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]].  
:[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]
::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]].
:[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]
::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]].
:[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]
::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]].
:[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]]
::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]].
:[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]
::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]].
:[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]
::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]].

&lt;center&gt;II&lt;br&gt;[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]].

&lt;center&gt;III&lt;br&gt;[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]&lt;/center&gt;
:[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]].
:[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]].
:[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]].

&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере]]

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Види још ==
* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>q6ne64ck38vkauib5wezq32jdu4iyso</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143424</id>
      <parentid>143423</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T13:52:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Збирке песaма */</comment>
      <origin>143424</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28119" sha1="krkigrvwfp9c7xz1kna9xllrxo7mpkz" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

=== Збирке песaма ===
* [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]]
* [[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]
* [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943)

&lt;center&gt;I&lt;br&gt;[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]
::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]].  
:[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]
::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]].
:[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]
::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]].
:[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]
::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]].
:[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]]
::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]].
:[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]
::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]].
:[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]
::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]].

&lt;center&gt;II&lt;br&gt;[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]].

&lt;center&gt;III&lt;br&gt;[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]&lt;/center&gt;
:[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]].
:[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]].
:[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]].

&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере]]

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Види још ==
* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>krkigrvwfp9c7xz1kna9xllrxo7mpkz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143425</id>
      <parentid>143424</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T13:53:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Збирке песaма */</comment>
      <origin>143425</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28117" sha1="8fasubblzxeb29s6l8be3gtoea4gtck" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

=== Збирке песaма ===
* [[Песме сунца (Дучићеве песме)|Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]]
* [[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]
* [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943)

&lt;center&gt;I&lt;br&gt;[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]
::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]].  
:[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]
::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]].
:[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]
::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]].
:[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]
::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]].
:[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]]
::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]].
:[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]
::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]].
:[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]
::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]].

&lt;center&gt;II&lt;br&gt;[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]].

&lt;center&gt;III&lt;br&gt;[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]&lt;/center&gt;
:[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]].
:[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]].
:[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]].

&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере]]

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Види још ==
* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>8fasubblzxeb29s6l8be3gtoea4gtck</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143426</id>
      <parentid>143425</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T13:57:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Збирке песaма */</comment>
      <origin>143426</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28138" sha1="nlokbzpwlgd644swqmrqvgkvhx0wsag" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

=== Збирке песaма ===
* [[Песме сунца (Дучићеве песме)|Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943)

&lt;center&gt;I&lt;br&gt;[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]
::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]].  
:[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]
::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]].
:[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]
::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]].
:[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]
::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]].
:[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]]
::[[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Човек говори Богу|Човек говори Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Побожна песма|Побожна песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Гозба|Гозба]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Богу|Богу]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Натпис|Натпис]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Сенка|Сенка]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Јесења песма|Јесења песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Коб|Коб]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Пустиња|Пустиња]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Путник|Путник]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)#Химера|Химера]].
:[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]
::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]].
:[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]
::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]].

&lt;center&gt;II&lt;br&gt;[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]].

&lt;center&gt;III&lt;br&gt;[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]&lt;/center&gt;
:[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]].
:[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]].
:[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]].

&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере]]

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Види још ==
* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>nlokbzpwlgd644swqmrqvgkvhx0wsag</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11094</id>
    <revision>
      <id>143420</id>
      <parentid>143407</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T13:36:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143420</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8697" sha1="66iw84l0stkh1lk5t8y3wni3ewk3z3u" xml:space="preserve">{{радови у току}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]]
| наслов=ПЕСМЕ СУНЦА
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| белешке=
}}

&lt;Center&gt;
'''-{I.}- [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/У сумрак|У сумрак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Акорди|Акорди]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Познанство|Познанство]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Тишина|Тишина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Новембар|Новембар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Морска врба|Морска врба]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Сат|Сат]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел|Зимски пастел]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Подне|Подне]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет|Римски сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Самоћа|Самоћа]]&lt;br&gt;

'''-{II.}- [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Поред воде|Поред воде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Крај мора|Крај мора]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Село|Село]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Лето|Лето]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Слушање|Слушање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Дубровачки requiem|Дубровачки requiem]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Далмација|Далмација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Ноћни стихови|Ноћни стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Звезде|Звезде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Месечина|Месечина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Вечерње|Вечерње]]

'''-{III.}- [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Прича|Прича]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Сусрет|Сусрет]]

'''-{IV.}- [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Међа|Међа]]

'''-{V.}- [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Поље|Поље]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Недеља|Недеља]]

'''-{VI.}- [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Душа|Душа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Носталгија|Носталгија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Напор|Напор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сапутници|Сапутници]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Замор|Замор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Враћање|Враћање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Симбол|Симбол]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће|Распуће]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]
&lt;/Center&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>66iw84l0stkh1lk5t8y3wni3ewk3z3u</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143421</id>
      <parentid>143420</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T13:45:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143421</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8534" sha1="m0ksprxui8g6da16f2a9a884gev349u" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме сунца
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;
'''-{I.}- [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/У сумрак|У сумрак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Акорди|Акорди]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Познанство|Познанство]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Тишина|Тишина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Новембар|Новембар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Морска врба|Морска врба]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Сат|Сат]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел|Зимски пастел]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Подне|Подне]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет|Римски сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Самоћа|Самоћа]]&lt;br&gt;

'''-{II.}- [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Поред воде|Поред воде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Крај мора|Крај мора]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Село|Село]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Лето|Лето]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Слушање|Слушање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Дубровачки requiem|Дубровачки requiem]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Далмација|Далмација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Ноћни стихови|Ноћни стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Звезде|Звезде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Месечина|Месечина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Вечерње|Вечерње]]

'''-{III.}- [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Прича|Прича]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Сусрет|Сусрет]]

'''-{IV.}- [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Међа|Међа]]

'''-{V.}- [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Поље|Поље]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Недеља|Недеља]]

'''-{VI.}- [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Душа|Душа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Носталгија|Носталгија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Напор|Напор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сапутници|Сапутници]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Замор|Замор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Враћање|Враћање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Симбол|Симбол]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће|Распуће]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]
&lt;/Center&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>m0ksprxui8g6da16f2a9a884gev349u</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143422</id>
      <parentid>143421</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T13:47:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143422</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8542" sha1="rotdn3hjuupod3t0fzb82y0aseciigx" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме сунца (1929)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;
'''-{I.}- [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/У сумрак|У сумрак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Акорди|Акорди]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Познанство|Познанство]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Тишина|Тишина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Новембар|Новембар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Морска врба|Морска врба]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Сат|Сат]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел|Зимски пастел]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Подне|Подне]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет|Римски сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Самоћа|Самоћа]]&lt;br&gt;

'''-{II.}- [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Поред воде|Поред воде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Крај мора|Крај мора]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Село|Село]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Лето|Лето]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Слушање|Слушање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Дубровачки requiem|Дубровачки requiem]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Далмација|Далмација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Ноћни стихови|Ноћни стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Звезде|Звезде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Месечина|Месечина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Вечерње|Вечерње]]

'''-{III.}- [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Прича|Прича]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Сусрет|Сусрет]]

'''-{IV.}- [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Међа|Међа]]

'''-{V.}- [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Поље|Поље]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Недеља|Недеља]]

'''-{VI.}- [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Душа|Душа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Носталгија|Носталгија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Напор|Напор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сапутници|Сапутници]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Замор|Замор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Враћање|Враћање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Симбол|Симбол]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће|Распуће]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]
&lt;/Center&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>rotdn3hjuupod3t0fzb82y0aseciigx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143427</id>
      <parentid>143422</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T14:05:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Песме сунца (Дучићеве песме)]] на [[Песме сунца]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143422</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8542" sha1="rotdn3hjuupod3t0fzb82y0aseciigx" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме сунца (1929)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;
'''-{I.}- [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/У сумрак|У сумрак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Акорди|Акорди]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Познанство|Познанство]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Тишина|Тишина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Новембар|Новембар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Морска врба|Морска врба]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Сат|Сат]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел|Зимски пастел]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Подне|Подне]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет|Римски сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Самоћа|Самоћа]]&lt;br&gt;

'''-{II.}- [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Поред воде|Поред воде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Крај мора|Крај мора]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Село|Село]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Лето|Лето]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Слушање|Слушање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Дубровачки requiem|Дубровачки requiem]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Далмација|Далмација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Ноћни стихови|Ноћни стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Звезде|Звезде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Месечина|Месечина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Вечерње|Вечерње]]

'''-{III.}- [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Прича|Прича]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Сусрет|Сусрет]]

'''-{IV.}- [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Међа|Међа]]

'''-{V.}- [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Поље|Поље]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Недеља|Недеља]]

'''-{VI.}- [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Душа|Душа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Носталгија|Носталгија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Напор|Напор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сапутници|Сапутници]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Замор|Замор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Враћање|Враћање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Симбол|Симбол]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће|Распуће]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]
&lt;/Center&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>rotdn3hjuupod3t0fzb82y0aseciigx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143435</id>
      <parentid>143427</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T14:58:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143435</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8546" sha1="5ikq35mzwjxcd529kwuobc5res8ui2q" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме сунца (1929)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;
'''-{I.}- [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/У сумраку|У сумраку]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Акорди|Акорди]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Познанство|Познанство]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Тишина|Тишина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Новембар|Новембар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Морска врба|Морска врба]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Сат|Сат]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел|Зимски пастел]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Подне|Подне]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет|Римски сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Самоћа|Самоћа]]&lt;br&gt;

'''-{II.}- [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Поред воде|Поред воде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Крај мора|Крај мора]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Село|Село]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Лето|Лето]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Слушање|Слушање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Дубровачки requiem|Дубровачки requiem]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Далмација|Далмација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Ноћни стихови|Ноћни стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Звезде|Звезде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Месечина|Месечина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Вечерње|Вечерње]]

'''-{III.}- [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Прича|Прича]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Сусрет|Сусрет]]

'''-{IV.}- [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Међа|Међа]]

'''-{V.}- [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Поље|Поље]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Недеља|Недеља]]

'''-{VI.}- [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Душа|Душа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Носталгија|Носталгија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Напор|Напор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сапутници|Сапутници]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Замор|Замор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Враћање|Враћање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Симбол|Симбол]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће|Распуће]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]
&lt;/Center&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>5ikq35mzwjxcd529kwuobc5res8ui2q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца 1 (Дучићеве песме)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11097</id>
    <revision>
      <id>143431</id>
      <parentid>142256</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T14:51:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143431</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23129" sha1="her4x8ccqljdc4hbml2p2lywh0rbm62" xml:space="preserve">{{Радови у току}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]
| наслов=[[Песме сунца (Дучићеве песме)|ПЕСМЕ СУНЦА]]
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| белешке=
}}

&lt;center&gt;'''СЕНКЕ ПО ВОДИ'''&lt;br&gt;''Пријатељима Алекси Шантићу и Атанасију Шоли''&lt;/center&gt;

==Залазак сунца==
Још бакрено небо распаљено сија, &lt;br&gt;
Сва река крвава од вечерњег жара; &lt;br&gt;
Још подмукли пожар као да избија  &lt;br&gt;
Из црне шуме старих четинара. &lt;br&gt;
Негде у даљини чује се да хукти &lt;br&gt;
Воденички точак промукнутим гласом; &lt;br&gt;
Дим и пламен ждеру небо које букти, &lt;br&gt;
А водено цвеће спава над таласом. &lt;br&gt;

Опет једно вече ... И мени се чини  &lt;br&gt;
Да негде далеко, преко трију мора, &lt;br&gt;
При заласку сунца у првој тишини, &lt;br&gt;
У блиставој сенци смарагдових гора -  &lt;br&gt;
Бледа, као чежња, непозната жена, &lt;br&gt;
С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме.  &lt;br&gt;
Тешка је, бескрајна, вечна туга њена &lt;br&gt;
На домаку ноћи, тишине и таме.

Пред вртовима океан се пружа, &lt;br&gt;
Разлеће се модро јато галебова; &lt;br&gt;
Кроз бокоре мртвих доцветалих ружа &lt;br&gt;
Шумори ветар тужну песму снова. &lt;br&gt;
Упртих зеница према небу златном &lt;br&gt;
Два гиганта Сфинкса ту стражаре тако, &lt;br&gt;
Докле она плаче; а за морским платном, &lt;br&gt;
Изнемогло сунце залази, полако. &lt;br&gt;

И ја, коме не зна имена ни лица, &lt;br&gt;
Све сам њене мисли испунио саде. &lt;br&gt;
Верност се заклиње с тих бледих усница. &lt;br&gt;
Као смрт су верне љубави без наде! &lt;br&gt;
Вај, не реците ми никад: није тако, &lt;br&gt;
Ни да моје срце све то лаже себи, &lt;br&gt;
Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô, &lt;br&gt;
И никад се више утешио не би’. &lt;br&gt;

==У сумраку==
Одвела ме туга и мисли злослутне&lt;br&gt;
У поље, далеко. Трава пуна росе.&lt;br&gt;
Тужно стоје врбе изнад воде мутне,&lt;br&gt;
Хладни ветри мрсе зелене им косе.&lt;br&gt;
На западу негде полумртав блеска&lt;br&gt;
Угашеног дана задњи бледи пламен.&lt;br&gt;
Нема је нада мном ширина небеска,&lt;br&gt;
Мрак засипа шуму, реку, цвет и камен.

Ево једно гробље. Ту леже сељаци,&lt;br&gt;
До суседа сусед, другар до другара;&lt;br&gt;
А док се у своду бришу задњи зраци,&lt;br&gt;
Побожно капела стоји крај њих стара.&lt;br&gt;
И доле у селу задњи огњи згасли -&lt;br&gt;
Ноћ, и ту се спава... А ко сабласт чудна,&lt;br&gt;
Међ гробљем и селом још кривуда стаза,&lt;br&gt;
Сва бела и гола, кратка, вечно будна.

==Падање лишћа==
Корачаше нема, хладна поред мене, &lt;br&gt;
Без сребрне сузе у мутноме оку;&lt;br&gt;
Крај нас беху мртве руже и врбене,&lt;br&gt;
Падало је вече на воду широку&lt;br&gt;

Старе једне реке. Њен је корак био&lt;br&gt;
Кô корак самоће, нечујан и сетан.&lt;br&gt;
Бесмо тако тужни. Нас тишташе тио&lt;br&gt;
Исти јад без суза и бол истоветан.&lt;br&gt;

Мрак болесне ноћи засипаше прахом&lt;br&gt;
Платане по врту, језеро прозирно;&lt;br&gt;
Наша срца беху испуњена страхом&lt;br&gt;
Туда, где све тако умираше мирно.&lt;br&gt;

И кад у то вече што се већма мрачи,&lt;br&gt;
Приближисмо уста што ледено ћуте,&lt;br&gt;
Вај, ми осетисмо, с ужасом, да значи&lt;br&gt;
И сваки тај пољуб смрт једне минуте.&lt;br&gt;

Сваки удар срца, смрт нечег што живи!&lt;br&gt;
Свака жеља стрепи да ће нешто стрти!&lt;br&gt;
У овај новембар чамотни и сиви,&lt;br&gt;
Не постоји Живот другде нег у Смрти.&lt;br&gt;

==Акорди==
Слушам у мирној љубичастој ноћи &lt;br&gt; 
Где шуште звезде; и мени се чини&lt;br&gt; 
Да често чујем у немој самоћи &lt;br&gt;
Певање сфера на топлој ведрини. &lt;br&gt;

И чујем тихо у осами тако &lt;br&gt;
Вечити шумор из земље и свода;&lt;br&gt; 
И слушам дуго, немо и полако, &lt;br&gt;
Те речи лишћа и тај говор вода. &lt;br&gt;

И ја разумем те гласе што хује, &lt;br&gt;
Тај језик Бића и тај шапат ствари...&lt;br&gt; 
Често све стане, још се само чује &lt;br&gt;
Куцање мог срца. Но исти удари &lt;br&gt;

Чуше се шумом, мирно закуцаше &lt;br&gt;
Удар за ударом, из стабла; и јасно&lt;br&gt; 
Куцну из црне рогози и шаше - &lt;br&gt;
Дуж целог поља ... Најзад, многогласно, &lt;br&gt;

Доле, под земљом! Негде у дубини &lt;br&gt;
Једнаким ритмом, као мукло звоно, &lt;br&gt;
Огромно срце зачу се у тмини: &lt;br&gt;
Удари мирно, тихо, монотоно.&lt;br&gt;

==Познанство==
Када је познах, небо беше мутно,&lt;br&gt;
Врти су мрели с болним нестрпљењем;&lt;br&gt;
Јесење воде шумиле злослутно,&lt;br&gt;
И све очајно журило за мрењем.

И младост моја није више знала&lt;br&gt;
За дане страсти и трзања њина:&lt;br&gt;
У моју душу њена сен је пала,&lt;br&gt;
Бледа и хладна, као месечина.

Глас њезин беше ко музика туге:&lt;br&gt;
И зато мишљах, у слушању многом,&lt;br&gt;
Само на прошлост, на јесени дуге,&lt;br&gt;
На хладна неба, и на тужна збогом.

Пољубац њезин беше тих и ледан,&lt;br&gt;
Мраморни пољуб; а коса јој плава&lt;br&gt;
Одисала је сетан мирис један&lt;br&gt;
Бокора ружа који доцветава.

И много пута, у јутра, без моћи,&lt;br&gt;
Пренем се као из оловних уза:&lt;br&gt;
Ја не знам шта сам сневао те ноћи,&lt;br&gt;
Али ми очи мутне, пуне суза.

==Тишина==
Заборављен предео у пропланку дугом,&lt;br&gt;
Обале под тешком тишином и травом&lt;br&gt;
Ту вечерње воде хује тихом тугом,&lt;br&gt;
А жалосне врбе шуме заборавом. &lt;br&gt;

У зеленој јасној помрчини грања,&lt;br&gt;
Ту нађем Самоћу, у ћутању вечном,&lt;br&gt;
Бледу, покрај реке; ту седи и сања,&lt;br&gt;
И огледа лице у модрилу речном. &lt;br&gt;

Ко зна откад тако. Но у немом долу,&lt;br&gt;
Глас пане ли само у та места чиста,&lt;br&gt;
Сва тишина тешко уздахне у болу;&lt;br&gt;
Рефрен патње оде од листа до листа.&lt;br&gt;

==Једне вечери у сутон==
Небеса беху мутна и раздрта,&lt;br&gt;
Студен у немој собној полутами;&lt;br&gt;
И допираше из самотног врта&lt;br&gt;
Музика кише. Ми смо били сами.

Хујаше негде ветар око виле&lt;br&gt;
Песму о тузи. И ја гледах тако&lt;br&gt;
На њеном челу и лицу од свиле,&lt;br&gt;
Где мутно вече умире, полако.

Ми бесмо неми; али ми се чини&lt;br&gt;
То вече да смо у ћутању дугом,&lt;br&gt;
Сами и тужни у хладној тишини,&lt;br&gt;
Сву повест срца рекли једно другом.

И тајне мисли болне и злослутне,&lt;br&gt;
И страх од патња којих нема више...&lt;br&gt;
Слушајућ тако те вечери мутне&lt;br&gt;
Ветрова песму и музику кише.

==Јабланови==
Зашто ноћас тако шуме јабланови,&lt;br&gt;
Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме&lt;br&gt;
Жути месец споро залази за хуме,&lt;br&gt;
Далеке и црне, ко слутње; и снови.&lt;br&gt;

У тој мртвој ноћи пали су на воду,&lt;br&gt;
Ко олово мирну и сиву, у мраку.&lt;br&gt;
Јабланови само високо у зраку&lt;br&gt;
Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду. &lt;br&gt;

Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим&lt;br&gt;
Ко потоњи човек. Земљом према мени,&lt;br&gt;
Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим,&lt;br&gt;
Себе, и ја стрепим сам од своје сени.&lt;br&gt;

==Чекање==
Доћи ће и тренут последњи и свети,&lt;br&gt;
Када ћемо једном, мирно чекајући,&lt;br&gt;
Рећи једно другом: већ је време мрети,&lt;br&gt;
Као што се каже: већ је време кући.

У хоризонт празан гледајући тада,&lt;br&gt;
На ивици где се мрак и светлост дели,&lt;br&gt;
Замрзнуће мирно суза задњег јада,&lt;br&gt;
Јада што се никад, никад нисмо срели -

У сунчана јутра тражећ једно друго&lt;br&gt;
Крај зелених река; или ноћ кад броди,&lt;br&gt;
И док месечина непомично, дуго,&lt;br&gt;
Лежи хладна, бела, на заспалој води.

Док је прилазио час повратка свети,&lt;br&gt;
Уморни, тај сусрет вечно чекајући,&lt;br&gt;
Када ћемо рећи: већ је време мрети,&lt;br&gt;
Као што се каже: већ је време кући.

==Повратак==
Вратиће се опет када лишће пане,&lt;br&gt;
Кад заплачу хладни ветри обалама,&lt;br&gt;
Као успомена на помрле дане,&lt;br&gt;
Бледа и у црном, јавиће се нама.&lt;br&gt; 

Њен ће мирни корак да жалосно прати&lt;br&gt;
Шум јесењих вода. Но сенка што мрачи&lt;br&gt;
Мраморно јој чело, нико неће знати&lt;br&gt;
Откуда је пала и шта она значи. &lt;br&gt;

Ко душа јесени, кад нам приђе тада,&lt;br&gt;
Испуниће стрепњом неког мирног јада&lt;br&gt;
Нас, и хладне врте, и природу бону. &lt;br&gt;

А кад стари клавир дирне руком лаком,&lt;br&gt;
Биће звуци црни: чиниће се сваком&lt;br&gt;
Као да прах ноћи пада по салону.&lt;br&gt;

==Чежња==
Небеса су празна; немо вече слази,&lt;br&gt;
Негде у алеји задњи зрачак блиста,&lt;br&gt;
Венус архаичка сама је на стази,&lt;br&gt;
Гола, и сва стидна, без смоквова листа.

Вече ће јој тихо да окупа тело&lt;br&gt;
У мирису руже и у чистој роси;&lt;br&gt;
Месечина мирно да посребри чело,&lt;br&gt;
И поноћно иње да проспе по коси.

Гола, она чека; а поглед, пун жуди,&lt;br&gt;
Вапије у небо, и страда, и моли!&lt;br&gt;
И док стидно око у небеса блуди,&lt;br&gt;
Чежњом дрхћу прса и удови голи.

Тако ноћ пролази тихо, једнолико,&lt;br&gt;
Ветар месечином засипа и веје;&lt;br&gt;
Спи небо и земља; и не дозна нико&lt;br&gt;
Ту паганску љубав сред мртве алеје.

==Новембар==
Раширило се у немој висини&lt;br&gt;
Јесење небо, оловно и празно.&lt;br&gt;
Поља су пуста; врх ледина њиних&lt;br&gt;
Силази вече досадно и мразно.&lt;br&gt;
Као болесница ходи бледа река,&lt;br&gt;
Скелет врбака наднео се на њу.&lt;br&gt;
Чује се јецај и потмула јека -&lt;br&gt;
То ветри плачу високо у грању.&lt;br&gt;
И мраз се хвата над трулим стрњиком;&lt;br&gt;
Мокре су стазе и блатњави пути.&lt;br&gt;
Вечерње птице одилазе с криком&lt;br&gt;
У мртву шуму. Дажди мрак; све ћути...&lt;br&gt;
Ја не знам зашто само тугу снијем,&lt;br&gt;
А нит што жалим, нити желим друго;&lt;br&gt;
И не знам зашто тражим да се скријем,&lt;br&gt;
И негде плачем дуго, дуго, дуго...

==Морска врба==
Сама врба стоји над морем, врх света,&lt;br&gt;
Расплела је косу зелену и дугу,&lt;br&gt;
Наличи на нимфу која је проклета,&lt;br&gt;
Да постане дрво и да шуми тугу. &lt;br&gt;

Слуша песму гора када јутро руди,&lt;br&gt;
Агонију воде у вечери неме,&lt;br&gt;
Непомично стоји тамо где све блуди:&lt;br&gt;
Облаци и ветри, таласи и време. &lt;br&gt;

И ту шуми с њима, дајући, полако,&lt;br&gt;
Мору коју грану, ветру листак који:&lt;br&gt;
И, ко срце, себе кидајући тако,&lt;br&gt;
Тужно шуми живот. - Сама врба стоји.&lt;br&gt;

==Сат==
Дан болестан, мутан, небо непрозирно.&lt;br&gt;
Над безбојном водом мир вечерњи беше.&lt;br&gt;
Часовник невидљив негде изби мирно:&lt;br&gt;
Тад потоње руже лагано помреше. &lt;br&gt;

И кад опет изби: с топола се расу&lt;br&gt;
Задње мртво лишће. Мир је на све стране.&lt;br&gt;
Док понова куцну: тихо у том часу&lt;br&gt;
Једно гнездо паде високо са гране. &lt;br&gt;

Но скривено звоно кад под сводом ледним,&lt;br&gt;
И опет се зачу из топола стари,&lt;br&gt;
Сва долина страхом испуни се једним,&lt;br&gt;
И ужасном стрепњом, и паником ствари.&lt;br&gt;

==Поноћ==
У соби музеја глухо ноћно доба.&lt;br&gt;
Пред гранитним Марсом ту страсна и гола&lt;br&gt;
Игра баханткиња. Ту лије Ниоба&lt;br&gt;
Мраморне и хладне сузе вечног бола.

Ту силно и болно под уједом гује&lt;br&gt;
Рве се Лаокон. На камену крутом&lt;br&gt;
Седи скрушен Едип... Мир је да се чује&lt;br&gt;
Где пролази тихо минут за минутом.

Али с црне куле кобан и потмуо&lt;br&gt;
Глас поноћног звона одјекну у тмини -&lt;br&gt;
Негде из дворане дуг се уздах чуо&lt;br&gt;
У мраку, у немој студеној тишини.

Пренула се нагло сва дворана ова:&lt;br&gt;
Свак осети да је туде у самоћи&lt;br&gt;
Млад, срушен, и рањен већ дваест векова,&lt;br&gt;
Гладијатор један умро ове ноћи.

==Зашто?==
Као скрушен браман што са страхом чува &lt;br&gt;
Урну, што прах драгих покојника крије,&lt;br&gt;
Безбожничка рука да је не разбије,&lt;br&gt;
И пепео свети ветар не раздува - &lt;br&gt;

Музо, зашто и ми не чувасмо тако&lt;br&gt;
Срце са пепелом покојника мили?&lt;br&gt;
Нико не би знао да смо тужни били,&lt;br&gt;
Да си ти јецала, и ја да сам плако. &lt;br&gt;

Јер како је света и чедна бескрајно&lt;br&gt;
Туга што се никад није речју рекла,&lt;br&gt;
Што је само тихо у сузу потекла,&lt;br&gt;
У бледилу лица јавила се тајно. &lt;br&gt;

Како ли је срећна душа која знаде&lt;br&gt;
Бити свет за себе, ко звезда небеска,&lt;br&gt;
Бачена у свемир што самотна блеска,&lt;br&gt;
Док светова крај ње блуде миријаде. &lt;br&gt;

И мора светлости сјаје и трепере,&lt;br&gt;
Век за веком тоне у пространства сјајна -&lt;br&gt;
А њен бол и живот остали су тајна&lt;br&gt;
За бескрајни простор и вечите сфере. &lt;br&gt;

И зашто не оста твоја књига мала&lt;br&gt;
Ко гроб сиромаха, гроб без историје,&lt;br&gt;
Ког у светом миру оскврнула није&lt;br&gt;
Ни безбожна грдња, ни бестидна хвала!&lt;br&gt;

==Поезија==
Мирна као мрамор, хладна као сена,&lt;br&gt;
Ти се бледо тихо девојче што снева.&lt;br&gt;
Пусти песма других нека буде жена,&lt;br&gt;
Која по нечистим улицама пева. &lt;br&gt;

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,&lt;br&gt;
Него жуте руже у те косе дуге:&lt;br&gt;
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,&lt;br&gt;
Одвећ горда да би живела за друге. &lt;br&gt;

Буди одвећ тужна са сопствених јада,&lt;br&gt;
Да би ишла икад да тешиш ко страда,&lt;br&gt;
А чедна, да водиш гомиле што нагле. &lt;br&gt;

И стој равнодушна, док око твог тела,&lt;br&gt;
Место китњастог и раскошног одела,&lt;br&gt;
Лебди само прамен тајанствене магле.&lt;br&gt;

==Зимски пастел==
Згурена на снегу сеоска капела&lt;br&gt;
Зебе усред гробља. Небеса су бела.&lt;br&gt;
Ниоткуд ни ветра да се јави шумом,&lt;br&gt;
И заплаче гдегод за крстом, за хумом.

Нити смрзло звоно час да куцне који,&lt;br&gt;
Укочено, мирно, још сказаљка стоји,&lt;br&gt;
Показујућ тако сред долине неме&lt;br&gt;
Сат, када је најзад умрло и време.

==Подне==
Над острвом пуним чемпреса и бора,&lt;br&gt;
Младо, крупно сунце пржи, пуно плама;&lt;br&gt;
И трепти над шумом и над обалама&lt;br&gt;
Слан и модар мирис пролетњега мора. &lt;br&gt;

Љубичасте горе, гранитне, до свода,&lt;br&gt;
Зрцале се у дну; мирно и без пене,&lt;br&gt;
Површина шушти и целива стене;&lt;br&gt;
Свод се светли топал, стаклен, изнад вода. &lt;br&gt;

Прах сунчани трепти над испраним песком,&lt;br&gt;
И сребрни галеб понекад се види,&lt;br&gt;
Светлуца над водом. И миришу хриди&lt;br&gt;
Мирисом од риба и модријем вреском. &lt;br&gt;

Све је тако тихо. И у мојој души&lt;br&gt;
Продужено видим ово мирно море:&lt;br&gt;
Шуме олеандра, љубичасте горе,&lt;br&gt;
И блед обзор што се протеже и пуши. &lt;br&gt;

Немо стоје у њој сребрнасте, родне&lt;br&gt;
Обале и врти; и светли и пали&lt;br&gt;
Младо, крупно сунце; и не шуште вали -&lt;br&gt;
Галеб још светлуца. Мир. Свуда је подне.&lt;br&gt;

==Римски сонет==
''Гроб на Апији''

Спава Цецилија Метела, још спава,&lt;br&gt;
Сто година преспи и сто нових зачне.&lt;br&gt;
Пева птић из жита и косач из травâ,&lt;br&gt;
А ништа да прене трепавице плачне.

У мрак бела стада са хумова сходе;&lt;br&gt;
Голуби из поља беже испред сене;&lt;br&gt;
Апијом се врате легије што воде&lt;br&gt;
Краље од истока, и пљачку, и плене.

Очи Цецилије мокрих трепавица,&lt;br&gt;
Од свег окренуте сад гледају другде;&lt;br&gt;
Нит их прену трубе ни глас ноћних птица.

Сто година мирно она пређе свугде:&lt;br&gt;
Лепота је смрти без својих граница...&lt;br&gt;
А мокре су очи окренуте другде.

==Самоћа==
Лежи река расута у мраку,&lt;br&gt;
Мртва, бела. Не чујем да прска&lt;br&gt;
Ни таласић између густих трска,&lt;br&gt;
Ни птић речни гдегод у врбаку.

Само дрхте у провидној тмини&lt;br&gt;
Две-три звезде беле у дну свода;&lt;br&gt;
И диже се изнад немих вода&lt;br&gt;
Црн силует шуме у висини.

Док блиснуше небеса у часу,&lt;br&gt;
И шум чудан прође по самоћи,&lt;br&gt;
Мирис липа долином се расу:&lt;br&gt;
Једна душа мину посред ноћи...

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>her4x8ccqljdc4hbml2p2lywh0rbm62</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11101</id>
    <revision>
      <id>143463</id>
      <parentid>140436</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:11:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143463</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24647" sha1="8h3est878kxrpk9uivjz33otx8opuun" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Лирика (1943)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}


&lt;center&gt;'''ЛИРИКА'''&lt;/center&gt;
[[Слика:Ducuc-Lirika.jpg|right|thumb|195px|Насловна страна]]

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Семе|Семе]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Побожна песма|Побожна песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Гозба|Гозба]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Богу|Богу]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Натпис|Натпис]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Сенка|Сенка]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Јесења песма|Јесења песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Коб|Коб]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Пустиња|Пустиња]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Тајна|Тајна]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Путник|Путник]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Звезде|Звезде]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Химера|Химера]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;


==Човек говори Богу==
Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br&gt;
Али те стигне дух који те слути;&lt;br&gt;
Небо и земља не могу те чути,&lt;br&gt;
А у нама је твој глас од постања.&lt;br&gt; 

Једино ти си што је протуречно -&lt;br&gt;
Кад си у срцу да ниси у свести...&lt;br&gt;
На ком се мосту икад могу срести,&lt;br&gt;
Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно! 

Води ли пут наш к теби, да ли води?&lt;br&gt;
Крај и почетак - је ли то све једно?&lt;br&gt;
Ко печате ти чува неповредно,&lt;br&gt;
Ко твојим страшним границама ходи? 

Јесмо ли као у исконске сате&lt;br&gt;
Налик на твоје обличје и данас?&lt;br&gt;
Ако ли нисмо, каква туга за нас,&lt;br&gt;
Ако ли јесмо, каква беда за те.

Мој дух човеков откуд је и шта је?&lt;br&gt;
Твој део или противност од тебе -&lt;br&gt;
Јер треће нема! Крај твог огња зебе,&lt;br&gt;
И мркне крај твог светила што сјаје. 

Самотан свугде и пред свим у страху,&lt;br&gt;
Странац у своме и телу и свету!&lt;br&gt;
И смрт и живот у истоме даху:&lt;br&gt;
Вечно ван себе тражећ своју мету.&lt;br&gt;

==Семе==
&lt;br&gt;
У бразду бацих семе кедра,&lt;br&gt;
Те непобедне свете сржи,&lt;br&gt;
Којег у своду неба ведра&lt;br&gt;
Нит олуј сруши нит гром спржи.

У светло јутро тога дана,&lt;br&gt;
Бацајућ семе, рекох: - буди&lt;br&gt;
У мојој бразди крв титана,&lt;br&gt;
Идеја силе сва у груди!

У простор бачен глас што стреми,&lt;br&gt;
Да га небеса буду пуна!&lt;br&gt;
И реч што никад не занеми,&lt;br&gt;
И вечно будна божја струна.

А као песник, ти ћеш бити&lt;br&gt;
Странац у свету и у гори:&lt;br&gt;
Од осама се што усхити,&lt;br&gt;
Од хладних звезда што сагори.

==Пут==
Да пођем уз реку, све до врела,&lt;br&gt;
Да знам и извор и ушће!&lt;br&gt;
Али ме најзад и ноћ срела,&lt;br&gt;
А црно трње све гушће.

Падне ли звезда с немим мраком,&lt;br&gt;
И оде из сене у сену,&lt;br&gt;
Срце се дигне њеним траком:&lt;br&gt;
Ка месту откуда крену.

Где је тај светли извор, шта је&lt;br&gt;
Та истина прва, далека?&lt;br&gt;
Не води ништа у те краје!&lt;br&gt;
Све дубља и црња је река.

Да најзад с чистог захватим врела!&lt;br&gt;
Да спојим извор и ушће!&lt;br&gt;
Али ме најзад и ноћ срела,&lt;br&gt;
А црно трње све гушће.

Тако селица јато гладно,&lt;br&gt;
Све море прешавши зрачно,&lt;br&gt;
Падне по трњу: за њим хладно,&lt;br&gt;
А пред њим немо и мрачно.

==Побожна песма==
На чему зидам цркву, на чем?&lt;br&gt;
На стени, песку или блату?&lt;br&gt;
Личи ли страшни ангел с мачем&lt;br&gt;
Судији моме или брату?

На мосту мећу обалама,&lt;br&gt;
Збуњен и крвав од свог ланца,&lt;br&gt;
Кога ћу ноћас срести сама -&lt;br&gt;
Убијцу или доброг странца?

Господе, знам ти клицу чудну&lt;br&gt;
У свем мом добру и у квару,&lt;br&gt;
Јер огледаш се мени у дну -&lt;br&gt;
Као небеса у бунару.

Сенка је твоја дан што зари,&lt;br&gt;
А ја те трагам у час сваки:&lt;br&gt;
О боже увек неједнаки,&lt;br&gt;
И друкчији у свакој ствари!

Хоћеш да сазнам духом холим&lt;br&gt;
Све замке путем злим и правим,&lt;br&gt;
Издајство друга којег волим,&lt;br&gt;
И лаж у срећи коју славим.

Али ја стојим срца празна,&lt;br&gt;
За сваку тајну зла и добра;&lt;br&gt;
Руку је моју снашла казна&lt;br&gt;
За плоде које и не побрах.

Искушитељу, пун сам страха,&lt;br&gt;
По беспућу и блату стида;&lt;br&gt;
Смрзавам од твог топлог даха,&lt;br&gt;
У тми без свести, злу без вида.

Али сам невин, јер ја страдам;&lt;br&gt;
И чист јер чекам дан открића;&lt;br&gt;
И новораћан јер се надам;&lt;br&gt;
И пијан само од твог пића!

Хулим у мисли коју родим,&lt;br&gt;
А тобом трепте моје струне:&lt;br&gt;
Не видим пута којим ходим,&lt;br&gt;
Али су очи тебе пуне.

==Сунце==
Кроз мој крај река тече,&lt;br&gt;
Света и обасјана;&lt;br&gt;
Увире сва у вече,&lt;br&gt;
Извире сва из дана;&lt;br&gt;
Светла реч Бог што рече&lt;br&gt;
Да плоди тло Ханана.

Виноград мој у страни,&lt;br&gt;
И трешње већ у цвету.&lt;br&gt;
Одозгор у час рани&lt;br&gt;
Зазори целом свету!&lt;br&gt;
Туде се бију за нас&lt;br&gt;
Вечито Јуче и Данас.

На песку мога врта,&lt;br&gt;
Разливен сав у злату,&lt;br&gt;
По сунчаноме сату&lt;br&gt;
Један зрак с неба блуди:&lt;br&gt;
И равнодушно црта&lt;br&gt;
Пут земље и век људи.

==Слутње==
Тај замор без сна и без помоћи,&lt;br&gt;
Без жеље за пир и за ловоре:&lt;br&gt;
У ове моје горке поноћи&lt;br&gt;
Све слутње доћу да проговоре.

За тобом трагам кроз све продоре,&lt;br&gt;
Жено, злим морем слутње тучена -&lt;br&gt;
У месечеве светле одоре&lt;br&gt;
И магле звезда сва обучена.

Приказе сву ноћ слазе с тавана,&lt;br&gt;
Сто ножа моје руке требају!&lt;br&gt;
Ноћас ме кроз мрак, као Гавана,&lt;br&gt;
На раскршћима маске вребају.

Како су тамне ноћи звездане,&lt;br&gt;
И страшне замке празних путања!&lt;br&gt;
Како су пуке редом бездане,&lt;br&gt;
И како кобни гласи ћутања.

==Песма==
Ноћ је наједном пала црна,&lt;br&gt;
Као под крилом гаврановим.&lt;br&gt;
Беле ће руже с оштрог трна&lt;br&gt;
Да плану рано с даном новим.

Учаурена буба ћути,&lt;br&gt;
И преде свилу за плашт Цара;&lt;br&gt;
Запалише се Млечни Пути,&lt;br&gt;
И препуни се сребром бара.

Зрно у мраку журно клија,&lt;br&gt;
Да га израсте цела шума!&lt;br&gt;
А на мом путу сама сија&lt;br&gt;
Сумња, то сунце мога ума.

==Гозба==
Кад прођу дани, ко ће знати&lt;br&gt;
Да каже повест о њима —&lt;br&gt;
Пролазе као луди свати,&lt;br&gt;
На белим и бесним коњима.

Ја расух песму као море,&lt;br&gt;
Сви од ње звуче гајеви;&lt;br&gt;
И блага која у дну горе&lt;br&gt;
Чуваху љути змајеви...

Мину са својом овитом целом&lt;br&gt;
И љубав с њеним болима,&lt;br&gt;
Са пажевима и са велом,&lt;br&gt;
Плачна у златним колима.

А крв још пуна жеђи бесне —&lt;br&gt;
Жеђ мача и кад мирује! —&lt;br&gt;
Да сваком чашом о под тресне,&lt;br&gt;
Као кад тиран пирује.

Као да у сјај мојих вода&lt;br&gt;
Још суза није канула,&lt;br&gt;
И да је јутрос с младог свода&lt;br&gt;
Први пут зора сванула.

==Богу==
Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br&gt;
Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br&gt;
И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br&gt;
Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.

Из свију ствари ти си у мене гледао,&lt;br&gt;
Твој громки глас сам чуо у морском ћутању...&lt;br&gt;
С болом пред ноге твоје свагда се предао,&lt;br&gt;
Само за твојим жишком следио путању.

А од тебе се никад нисам одвајао,&lt;br&gt;
Стога и не бех самац у дну свих осама...&lt;br&gt;
Због тебе сам се клео и за те кајао,&lt;br&gt;
Кад падне горко вече по горским косама.

У машти сам ти беле свуд цркве зидао;&lt;br&gt;
И за молитве сам твоје у звона звонио;&lt;br&gt;
За твога благог Сина и ја сам ридао;&lt;br&gt;
И ђавола сам црног с твог крста гонио.

А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br&gt;
Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br&gt;
Јер свака Истина духа знаде за границе,&lt;br&gt;
Једино наша Слутња стоји безгранична.

==Натпис==
С мора на чијој црној плочи&lt;br&gt;
Сва мирна сунца седају,&lt;br&gt;
До на брег смрти, с кога очи&lt;br&gt;
На оба света гледају —

Понор по понор, где год сину&lt;br&gt;
С небеске светле чистине...&lt;br&gt;
Док путић једном најзад мину&lt;br&gt;
Између сна и истине.

Вај, ништа више да не прене&lt;br&gt;
Тај пухор сна и замора,&lt;br&gt;
Пењи се тихо, зимзелене,&lt;br&gt;
Уз плочу бледог мрамора.

==Сенка==
Иде сен моја поред мене,&lt;br&gt;
Огњена сабласт и џин модар;&lt;br&gt;
Преда мном као вођ без смене,&lt;br&gt;
Као жбир за мном, нем и бодар.  &lt;br&gt;

Пред шумом преста да ме прати,&lt;br&gt;
За шумом већ ме опет чека;&lt;br&gt;
Пред праг ће цркве збуњен стати&lt;br&gt;
Тај предисконски страх човека.

Тај знак што мркне и што сјаје,&lt;br&gt;
Тај говор неба речју тамном!&lt;br&gt;
Докле ће ићи и што траје —&lt;br&gt;
Та горка игра сунца са мном?

Све ће под небом даље сјати,&lt;br&gt;
А сен и човек, два близанца,&lt;br&gt;
На раскршћу ће неком стати&lt;br&gt;
Да оба збаце терет ланца.

Но тражиће се, док дан сија,&lt;br&gt;
Две судбе вечно сједињене:&lt;br&gt;
Сенка од земље безмернија,&lt;br&gt;
И човек лакши и од сене.

==Јесења песма==
Први ветри с цвећа носе&lt;br&gt;
Све петељку по петељку,&lt;br&gt;
Селице за горске косе,&lt;br&gt;
И звезде за црну реку.

А ништа ме не погледа&lt;br&gt;
Још један пут; све нестаје,&lt;br&gt;
Све се чудно овде преда&lt;br&gt;
Овој смрти која сјаје.

Све су очи засењене&lt;br&gt;
Тихог мрења том лепотом;&lt;br&gt;
И свака ствар што се крене,&lt;br&gt;
Зажуди да умре потом.

Вај, зна само дух човека&lt;br&gt;
И за живот и за мрења:&lt;br&gt;
Две обале усхићења,&lt;br&gt;
Које плоди иста река.

==Коб==
''Милану Ракићу''

Срце са својим златним кључима&lt;br&gt;
бије у браве тамне капије,&lt;br&gt;
Где ћути зла и недокучима&lt;br&gt;
Истина моја која вапије.

А лаж са уста која пољубим,&lt;br&gt;
(Отров у златној чаши причести,&lt;br&gt;
Убица с мачем својим стогубим),&lt;br&gt;
Мрачи све путе моје ничести.

Сјаји дан међ црним борима,&lt;br&gt;
Мркне ноћ измеђ белих кринова,&lt;br&gt;
Божји лик трепти на свим морима,&lt;br&gt;
Сваки час свемир ниче изнова.

А веру моју црква убила,&lt;br&gt;
А моју сумњу страх заледио,&lt;br&gt;
Уста ме лажи само љубила,&lt;br&gt;
Издајник само за мном, следио.

Мој се дух божјег вина напије,&lt;br&gt;
Срце се светој речи отвори,&lt;br&gt;
А бдим пред страшном бравом капије,&lt;br&gt;
Као пред градом где су злотвори.

==Пустиња==
Дивови сунца, као ветри,&lt;br&gt;
Пролазе овуд с неба врућег,&lt;br&gt;
И мину горке речи две три&lt;br&gt;
Пророка негде вапијућег.

Ноћ овуд свугде смрћу заспе;&lt;br&gt;
Али већ јутром, дан без гласа&lt;br&gt;
Све љубичице Парме распе,&lt;br&gt;
И светле руже из Шираса.

Има и на тлу очајноме&lt;br&gt;
Увек кап Божја која капи,&lt;br&gt;
и крвожедни крик Саломе,&lt;br&gt;
И један пророк који вапи.

Нигде ни пустош није сама,&lt;br&gt;
Свуд срце људско себе сеје,&lt;br&gt;
Свуд се усели људска чама -&lt;br&gt;
Све се на нашој крви греје.

Свуда где дође бол човека,&lt;br&gt;
Иснуни понор који зјапи:&lt;br&gt;
Од једне сузе тисућ река!&lt;br&gt;
И свуд по један пророк вапи.

==Ноћ==
Падају сутони први плави,&lt;br&gt;
И звезда већ зрачи с речног дна.&lt;br&gt;
Засипа с топола мир по трави...&lt;br&gt;
Анђели веслају барке сна.

Нестаје и с даном део мене,&lt;br&gt;
Путима незнаним куд и све...&lt;br&gt;
Лагано као што и цвет вене,&lt;br&gt;
Умиру јесени хладне, зле.

А када у тренут неки касни,&lt;br&gt;
Све ствари зажеле задњег сна -&lt;br&gt;
Пред ким ће поћи да негде засни&lt;br&gt;
Ледена звезда са речног дна?

==Песма==
Господ ме сеја цело време&lt;br&gt;
И свуд сам нова реч и знамен -&lt;br&gt;
У белом хлебу прво семе,&lt;br&gt;
У тврђавама први камен.

И први пољуб заљубљених,&lt;br&gt;
И нож у руци харамије,&lt;br&gt;
И молитва из срца смерних,&lt;br&gt;
И сан на песку гладне змије.

Господ ме сеја прегрштима&lt;br&gt;
Пољем што вечна сунца плаве,&lt;br&gt;
Да будем његов знак међ свима,&lt;br&gt;
Његова златна труба славе.

И бродолом у освит ведар,&lt;br&gt;
И очајников крик за снагом;&lt;br&gt;
И на Либану сјајни кедар,&lt;br&gt;
И страшна војска пред Картагом.

Господ ме сеја целом шаком&lt;br&gt;
У часу светлу и голему,&lt;br&gt;
Да будем јутро дану сваком,&lt;br&gt;
И његов глас и кључ у свему.

На пустом путу атом праха,&lt;br&gt;
У небу сунчев круг и слика,&lt;br&gt;
Жижак у дому сиромаха,&lt;br&gt;
Суза у оку мученика.

==Хришћанско пролеће==
Видик се крвљу сав зарубио,&lt;br&gt;
Први кос пева танко и тање.&lt;br&gt;
Аждају свети Ђорђе убио,&lt;br&gt;
Сребрним копљем баш у свитање.

Крај цркве чемпрес црн загустио,&lt;br&gt;
Христово јагње овца родила,&lt;br&gt;
И Свети Марко орла пустио,&lt;br&gt;
И Свети Тодор свог крокодила.

Голубица у сунцу синула,&lt;br&gt;
Са лишћа капљу свете арије...&lt;br&gt;
Два апостола туд су минула&lt;br&gt;
С поруком сина чисте Марије.

Крај реке зраче бели кринови,&lt;br&gt;
Пада сноп зрака с неба средине:&lt;br&gt;
И сја ореол вечни и нови&lt;br&gt;
Јагњета што гре преко ледине.

==Тајна==
Кад мину месец жут за косама,&lt;br&gt;
Тада с небеских црних ледина -&lt;br&gt;
Као кап паде та реч једина:&lt;br&gt;
Тад појмих шта је моја осама...&lt;br&gt;
И појмих као отет чарима,&lt;br&gt;
Шта значи страх мој међу стварима.

Развије јутро као пламене,&lt;br&gt;
Хиљаду белих крила по мору,&lt;br&gt;
А светлом земљом проспе знамене,&lt;br&gt;
И речи свуд по белом мрамору.&lt;br&gt;
Тад су пред тајном што је морила,&lt;br&gt;
Сва уста ствари проговорила.

Творче, кроз олуј и кроз ћутање,&lt;br&gt;
Слушам све твоје сјајне гласове;&lt;br&gt;
А чекам кад све минеш путање,&lt;br&gt;
Пољем кроз наше светле класове,&lt;br&gt;
Крај пута к мени атому скривеном,&lt;br&gt;
Да приђеш у те часове:&lt;br&gt;
И ословиш ме правим именом.

==Путник==
Ја сам тај путник што је кренуо&lt;br&gt;
У предисконско прво свитање,&lt;br&gt;
За путем увек пут променуо&lt;br&gt;
Међ звездама кроз вечно скитање.

У смрт и живот, трен и трајање,&lt;br&gt;
Из облика у облик ходећи,&lt;br&gt;
Вечити покрет кад и стајање,&lt;br&gt;
И увек нов у новој одећи.

У олуј сунца и у мракове,&lt;br&gt;
Као Реч чиста некад бачена,&lt;br&gt;
Свих праоблика носећ знакове:&lt;br&gt;
С краја до на крај нит провлачена.

Сејач и семе, реч и обличје,&lt;br&gt;
Од прапочетка исто начело;&lt;br&gt;
Закона истих хладно заточје -&lt;br&gt;
И једно у свем што се зачело.

Али у патњи вечних промена,&lt;br&gt;
Свемоћни! дух мој сада вапије&lt;br&gt;
За првим јутром тим без помена,&lt;br&gt;
За чистим прагом прве капије.

Прођох све своје страшне путање&lt;br&gt;
Звезде и мрава; с тобом ходећи,&lt;br&gt;
Сав круг обиђох; познах ћутање&lt;br&gt;
Ствари у њиној сјајној одећи.

Сад опет куцам на тим вратима&lt;br&gt;
Са којих пођох; опет вапијем,&lt;br&gt;
Клица живота неповратима,&lt;br&gt;
На првом врелу да се напијем!

Да стрела с другог копна бачена,&lt;br&gt;
Ко зна за коју коб изливена,&lt;br&gt;
Врати се с овог пута смрачена -&lt;br&gt;
Свом стрелцу ком и не зна имена.

==Звезде==
Кад небо засја прво вече,&lt;br&gt;
Чу се глас звезде с видокруга:&lt;br&gt;
- Ја сјам за срећне, једна рече,&lt;br&gt;
- А ја за бедне, каже друга.

- Ја краљевима, збори трећа,&lt;br&gt;
- Ја херојима. - А ја робљу.&lt;br&gt;
- Ја заљубљеним! - А највећа:&lt;br&gt;
- А ја за дугу ноћ на гробљу.

- А ја ћу, чу се из тог шума,&lt;br&gt;
Светлости таште дати реку:&lt;br&gt;
Као Божанство, та коб ума,&lt;br&gt;
Што сјаји само у човеку.

==Повратак==
Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br&gt;
У грумен глине ужежене,&lt;br&gt;
Тад неће више бити међе&lt;br&gt;
Између тебе и измеђ мене.

Кад сврши ропство два начела&lt;br&gt;
Духа и тела, зла и добра,&lt;br&gt;
Пашће тад уза свих почела&lt;br&gt;
У задњој берби коју обрах.

И постајући безобличан,&lt;br&gt;
На повратку свом старом путу -&lt;br&gt;
Теби ћу бити опет сличан,&lt;br&gt;
И првом дану и минуту.

Носећ у шаци прегршт сунца,&lt;br&gt;
У зеницама неба комад,&lt;br&gt;
Сићи ће најзад са врхунца&lt;br&gt;
Тај астрални и вечни номад!

Као у сјају новог дана,&lt;br&gt;
Дирнута крилом ветра блага,&lt;br&gt;
Гранчица мирте зањихана&lt;br&gt;
Не оставивши нигде трага.

==Химера==
Памтим те путе куд сам једрио&lt;br&gt;
Морима што су вечно зрачила;&lt;br&gt;
Чији се видик увек ведрио,&lt;br&gt;
А слутња никад не помрачила.

Тај архипелаг где су цветала&lt;br&gt;
Тек откривена поља румена,&lt;br&gt;
И химерична јата слетала&lt;br&gt;
На младу бразду првог грумена.

Где непроходне шумске пагоде&lt;br&gt;
Држе у небу звучне сводове;&lt;br&gt;
Где дају, као светле јагоде,&lt;br&gt;
Све тајне сунца своје плодове.

Први пут небо ту засијало&lt;br&gt;
На људску срећу и на болове;&lt;br&gt;
Ходисмо туд где све је клијало,&lt;br&gt;
Сам Бог и ја кроз те долове...

Ја одох даље новим лукама,&lt;br&gt;
До звезда брод је мој узлетао:&lt;br&gt;
А држим и сад још у рукама&lt;br&gt;
Неки цвет црн што ту је цветао.

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>8h3est878kxrpk9uivjz33otx8opuun</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143464</id>
      <parentid>143463</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:16:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)]] на [[Лирика]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143463</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24647" sha1="8h3est878kxrpk9uivjz33otx8opuun" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Лирика (1943)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}


&lt;center&gt;'''ЛИРИКА'''&lt;/center&gt;
[[Слика:Ducuc-Lirika.jpg|right|thumb|195px|Насловна страна]]

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Семе|Семе]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Побожна песма|Побожна песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Гозба|Гозба]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Богу|Богу]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Натпис|Натпис]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Сенка|Сенка]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Јесења песма|Јесења песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Коб|Коб]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Пустиња|Пустиња]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Тајна|Тајна]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Путник|Путник]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Звезде|Звезде]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Химера|Химера]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;


==Човек говори Богу==
Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br&gt;
Али те стигне дух који те слути;&lt;br&gt;
Небо и земља не могу те чути,&lt;br&gt;
А у нама је твој глас од постања.&lt;br&gt; 

Једино ти си што је протуречно -&lt;br&gt;
Кад си у срцу да ниси у свести...&lt;br&gt;
На ком се мосту икад могу срести,&lt;br&gt;
Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно! 

Води ли пут наш к теби, да ли води?&lt;br&gt;
Крај и почетак - је ли то све једно?&lt;br&gt;
Ко печате ти чува неповредно,&lt;br&gt;
Ко твојим страшним границама ходи? 

Јесмо ли као у исконске сате&lt;br&gt;
Налик на твоје обличје и данас?&lt;br&gt;
Ако ли нисмо, каква туга за нас,&lt;br&gt;
Ако ли јесмо, каква беда за те.

Мој дух човеков откуд је и шта је?&lt;br&gt;
Твој део или противност од тебе -&lt;br&gt;
Јер треће нема! Крај твог огња зебе,&lt;br&gt;
И мркне крај твог светила што сјаје. 

Самотан свугде и пред свим у страху,&lt;br&gt;
Странац у своме и телу и свету!&lt;br&gt;
И смрт и живот у истоме даху:&lt;br&gt;
Вечно ван себе тражећ своју мету.&lt;br&gt;

==Семе==
&lt;br&gt;
У бразду бацих семе кедра,&lt;br&gt;
Те непобедне свете сржи,&lt;br&gt;
Којег у своду неба ведра&lt;br&gt;
Нит олуј сруши нит гром спржи.

У светло јутро тога дана,&lt;br&gt;
Бацајућ семе, рекох: - буди&lt;br&gt;
У мојој бразди крв титана,&lt;br&gt;
Идеја силе сва у груди!

У простор бачен глас што стреми,&lt;br&gt;
Да га небеса буду пуна!&lt;br&gt;
И реч што никад не занеми,&lt;br&gt;
И вечно будна божја струна.

А као песник, ти ћеш бити&lt;br&gt;
Странац у свету и у гори:&lt;br&gt;
Од осама се што усхити,&lt;br&gt;
Од хладних звезда што сагори.

==Пут==
Да пођем уз реку, све до врела,&lt;br&gt;
Да знам и извор и ушће!&lt;br&gt;
Али ме најзад и ноћ срела,&lt;br&gt;
А црно трње све гушће.

Падне ли звезда с немим мраком,&lt;br&gt;
И оде из сене у сену,&lt;br&gt;
Срце се дигне њеним траком:&lt;br&gt;
Ка месту откуда крену.

Где је тај светли извор, шта је&lt;br&gt;
Та истина прва, далека?&lt;br&gt;
Не води ништа у те краје!&lt;br&gt;
Све дубља и црња је река.

Да најзад с чистог захватим врела!&lt;br&gt;
Да спојим извор и ушће!&lt;br&gt;
Али ме најзад и ноћ срела,&lt;br&gt;
А црно трње све гушће.

Тако селица јато гладно,&lt;br&gt;
Све море прешавши зрачно,&lt;br&gt;
Падне по трњу: за њим хладно,&lt;br&gt;
А пред њим немо и мрачно.

==Побожна песма==
На чему зидам цркву, на чем?&lt;br&gt;
На стени, песку или блату?&lt;br&gt;
Личи ли страшни ангел с мачем&lt;br&gt;
Судији моме или брату?

На мосту мећу обалама,&lt;br&gt;
Збуњен и крвав од свог ланца,&lt;br&gt;
Кога ћу ноћас срести сама -&lt;br&gt;
Убијцу или доброг странца?

Господе, знам ти клицу чудну&lt;br&gt;
У свем мом добру и у квару,&lt;br&gt;
Јер огледаш се мени у дну -&lt;br&gt;
Као небеса у бунару.

Сенка је твоја дан што зари,&lt;br&gt;
А ја те трагам у час сваки:&lt;br&gt;
О боже увек неједнаки,&lt;br&gt;
И друкчији у свакој ствари!

Хоћеш да сазнам духом холим&lt;br&gt;
Све замке путем злим и правим,&lt;br&gt;
Издајство друга којег волим,&lt;br&gt;
И лаж у срећи коју славим.

Али ја стојим срца празна,&lt;br&gt;
За сваку тајну зла и добра;&lt;br&gt;
Руку је моју снашла казна&lt;br&gt;
За плоде које и не побрах.

Искушитељу, пун сам страха,&lt;br&gt;
По беспућу и блату стида;&lt;br&gt;
Смрзавам од твог топлог даха,&lt;br&gt;
У тми без свести, злу без вида.

Али сам невин, јер ја страдам;&lt;br&gt;
И чист јер чекам дан открића;&lt;br&gt;
И новораћан јер се надам;&lt;br&gt;
И пијан само од твог пића!

Хулим у мисли коју родим,&lt;br&gt;
А тобом трепте моје струне:&lt;br&gt;
Не видим пута којим ходим,&lt;br&gt;
Али су очи тебе пуне.

==Сунце==
Кроз мој крај река тече,&lt;br&gt;
Света и обасјана;&lt;br&gt;
Увире сва у вече,&lt;br&gt;
Извире сва из дана;&lt;br&gt;
Светла реч Бог што рече&lt;br&gt;
Да плоди тло Ханана.

Виноград мој у страни,&lt;br&gt;
И трешње већ у цвету.&lt;br&gt;
Одозгор у час рани&lt;br&gt;
Зазори целом свету!&lt;br&gt;
Туде се бију за нас&lt;br&gt;
Вечито Јуче и Данас.

На песку мога врта,&lt;br&gt;
Разливен сав у злату,&lt;br&gt;
По сунчаноме сату&lt;br&gt;
Један зрак с неба блуди:&lt;br&gt;
И равнодушно црта&lt;br&gt;
Пут земље и век људи.

==Слутње==
Тај замор без сна и без помоћи,&lt;br&gt;
Без жеље за пир и за ловоре:&lt;br&gt;
У ове моје горке поноћи&lt;br&gt;
Све слутње доћу да проговоре.

За тобом трагам кроз све продоре,&lt;br&gt;
Жено, злим морем слутње тучена -&lt;br&gt;
У месечеве светле одоре&lt;br&gt;
И магле звезда сва обучена.

Приказе сву ноћ слазе с тавана,&lt;br&gt;
Сто ножа моје руке требају!&lt;br&gt;
Ноћас ме кроз мрак, као Гавана,&lt;br&gt;
На раскршћима маске вребају.

Како су тамне ноћи звездане,&lt;br&gt;
И страшне замке празних путања!&lt;br&gt;
Како су пуке редом бездане,&lt;br&gt;
И како кобни гласи ћутања.

==Песма==
Ноћ је наједном пала црна,&lt;br&gt;
Као под крилом гаврановим.&lt;br&gt;
Беле ће руже с оштрог трна&lt;br&gt;
Да плану рано с даном новим.

Учаурена буба ћути,&lt;br&gt;
И преде свилу за плашт Цара;&lt;br&gt;
Запалише се Млечни Пути,&lt;br&gt;
И препуни се сребром бара.

Зрно у мраку журно клија,&lt;br&gt;
Да га израсте цела шума!&lt;br&gt;
А на мом путу сама сија&lt;br&gt;
Сумња, то сунце мога ума.

==Гозба==
Кад прођу дани, ко ће знати&lt;br&gt;
Да каже повест о њима —&lt;br&gt;
Пролазе као луди свати,&lt;br&gt;
На белим и бесним коњима.

Ја расух песму као море,&lt;br&gt;
Сви од ње звуче гајеви;&lt;br&gt;
И блага која у дну горе&lt;br&gt;
Чуваху љути змајеви...

Мину са својом овитом целом&lt;br&gt;
И љубав с њеним болима,&lt;br&gt;
Са пажевима и са велом,&lt;br&gt;
Плачна у златним колима.

А крв још пуна жеђи бесне —&lt;br&gt;
Жеђ мача и кад мирује! —&lt;br&gt;
Да сваком чашом о под тресне,&lt;br&gt;
Као кад тиран пирује.

Као да у сјај мојих вода&lt;br&gt;
Још суза није канула,&lt;br&gt;
И да је јутрос с младог свода&lt;br&gt;
Први пут зора сванула.

==Богу==
Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br&gt;
Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br&gt;
И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br&gt;
Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.

Из свију ствари ти си у мене гледао,&lt;br&gt;
Твој громки глас сам чуо у морском ћутању...&lt;br&gt;
С болом пред ноге твоје свагда се предао,&lt;br&gt;
Само за твојим жишком следио путању.

А од тебе се никад нисам одвајао,&lt;br&gt;
Стога и не бех самац у дну свих осама...&lt;br&gt;
Због тебе сам се клео и за те кајао,&lt;br&gt;
Кад падне горко вече по горским косама.

У машти сам ти беле свуд цркве зидао;&lt;br&gt;
И за молитве сам твоје у звона звонио;&lt;br&gt;
За твога благог Сина и ја сам ридао;&lt;br&gt;
И ђавола сам црног с твог крста гонио.

А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br&gt;
Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br&gt;
Јер свака Истина духа знаде за границе,&lt;br&gt;
Једино наша Слутња стоји безгранична.

==Натпис==
С мора на чијој црној плочи&lt;br&gt;
Сва мирна сунца седају,&lt;br&gt;
До на брег смрти, с кога очи&lt;br&gt;
На оба света гледају —

Понор по понор, где год сину&lt;br&gt;
С небеске светле чистине...&lt;br&gt;
Док путић једном најзад мину&lt;br&gt;
Између сна и истине.

Вај, ништа више да не прене&lt;br&gt;
Тај пухор сна и замора,&lt;br&gt;
Пењи се тихо, зимзелене,&lt;br&gt;
Уз плочу бледог мрамора.

==Сенка==
Иде сен моја поред мене,&lt;br&gt;
Огњена сабласт и џин модар;&lt;br&gt;
Преда мном као вођ без смене,&lt;br&gt;
Као жбир за мном, нем и бодар.  &lt;br&gt;

Пред шумом преста да ме прати,&lt;br&gt;
За шумом већ ме опет чека;&lt;br&gt;
Пред праг ће цркве збуњен стати&lt;br&gt;
Тај предисконски страх човека.

Тај знак што мркне и што сјаје,&lt;br&gt;
Тај говор неба речју тамном!&lt;br&gt;
Докле ће ићи и што траје —&lt;br&gt;
Та горка игра сунца са мном?

Све ће под небом даље сјати,&lt;br&gt;
А сен и човек, два близанца,&lt;br&gt;
На раскршћу ће неком стати&lt;br&gt;
Да оба збаце терет ланца.

Но тражиће се, док дан сија,&lt;br&gt;
Две судбе вечно сједињене:&lt;br&gt;
Сенка од земље безмернија,&lt;br&gt;
И човек лакши и од сене.

==Јесења песма==
Први ветри с цвећа носе&lt;br&gt;
Све петељку по петељку,&lt;br&gt;
Селице за горске косе,&lt;br&gt;
И звезде за црну реку.

А ништа ме не погледа&lt;br&gt;
Још један пут; све нестаје,&lt;br&gt;
Све се чудно овде преда&lt;br&gt;
Овој смрти која сјаје.

Све су очи засењене&lt;br&gt;
Тихог мрења том лепотом;&lt;br&gt;
И свака ствар што се крене,&lt;br&gt;
Зажуди да умре потом.

Вај, зна само дух човека&lt;br&gt;
И за живот и за мрења:&lt;br&gt;
Две обале усхићења,&lt;br&gt;
Које плоди иста река.

==Коб==
''Милану Ракићу''

Срце са својим златним кључима&lt;br&gt;
бије у браве тамне капије,&lt;br&gt;
Где ћути зла и недокучима&lt;br&gt;
Истина моја која вапије.

А лаж са уста која пољубим,&lt;br&gt;
(Отров у златној чаши причести,&lt;br&gt;
Убица с мачем својим стогубим),&lt;br&gt;
Мрачи све путе моје ничести.

Сјаји дан међ црним борима,&lt;br&gt;
Мркне ноћ измеђ белих кринова,&lt;br&gt;
Божји лик трепти на свим морима,&lt;br&gt;
Сваки час свемир ниче изнова.

А веру моју црква убила,&lt;br&gt;
А моју сумњу страх заледио,&lt;br&gt;
Уста ме лажи само љубила,&lt;br&gt;
Издајник само за мном, следио.

Мој се дух божјег вина напије,&lt;br&gt;
Срце се светој речи отвори,&lt;br&gt;
А бдим пред страшном бравом капије,&lt;br&gt;
Као пред градом где су злотвори.

==Пустиња==
Дивови сунца, као ветри,&lt;br&gt;
Пролазе овуд с неба врућег,&lt;br&gt;
И мину горке речи две три&lt;br&gt;
Пророка негде вапијућег.

Ноћ овуд свугде смрћу заспе;&lt;br&gt;
Али већ јутром, дан без гласа&lt;br&gt;
Све љубичице Парме распе,&lt;br&gt;
И светле руже из Шираса.

Има и на тлу очајноме&lt;br&gt;
Увек кап Божја која капи,&lt;br&gt;
и крвожедни крик Саломе,&lt;br&gt;
И један пророк који вапи.

Нигде ни пустош није сама,&lt;br&gt;
Свуд срце људско себе сеје,&lt;br&gt;
Свуд се усели људска чама -&lt;br&gt;
Све се на нашој крви греје.

Свуда где дође бол човека,&lt;br&gt;
Иснуни понор који зјапи:&lt;br&gt;
Од једне сузе тисућ река!&lt;br&gt;
И свуд по један пророк вапи.

==Ноћ==
Падају сутони први плави,&lt;br&gt;
И звезда већ зрачи с речног дна.&lt;br&gt;
Засипа с топола мир по трави...&lt;br&gt;
Анђели веслају барке сна.

Нестаје и с даном део мене,&lt;br&gt;
Путима незнаним куд и све...&lt;br&gt;
Лагано као што и цвет вене,&lt;br&gt;
Умиру јесени хладне, зле.

А када у тренут неки касни,&lt;br&gt;
Све ствари зажеле задњег сна -&lt;br&gt;
Пред ким ће поћи да негде засни&lt;br&gt;
Ледена звезда са речног дна?

==Песма==
Господ ме сеја цело време&lt;br&gt;
И свуд сам нова реч и знамен -&lt;br&gt;
У белом хлебу прво семе,&lt;br&gt;
У тврђавама први камен.

И први пољуб заљубљених,&lt;br&gt;
И нож у руци харамије,&lt;br&gt;
И молитва из срца смерних,&lt;br&gt;
И сан на песку гладне змије.

Господ ме сеја прегрштима&lt;br&gt;
Пољем што вечна сунца плаве,&lt;br&gt;
Да будем његов знак међ свима,&lt;br&gt;
Његова златна труба славе.

И бродолом у освит ведар,&lt;br&gt;
И очајников крик за снагом;&lt;br&gt;
И на Либану сјајни кедар,&lt;br&gt;
И страшна војска пред Картагом.

Господ ме сеја целом шаком&lt;br&gt;
У часу светлу и голему,&lt;br&gt;
Да будем јутро дану сваком,&lt;br&gt;
И његов глас и кључ у свему.

На пустом путу атом праха,&lt;br&gt;
У небу сунчев круг и слика,&lt;br&gt;
Жижак у дому сиромаха,&lt;br&gt;
Суза у оку мученика.

==Хришћанско пролеће==
Видик се крвљу сав зарубио,&lt;br&gt;
Први кос пева танко и тање.&lt;br&gt;
Аждају свети Ђорђе убио,&lt;br&gt;
Сребрним копљем баш у свитање.

Крај цркве чемпрес црн загустио,&lt;br&gt;
Христово јагње овца родила,&lt;br&gt;
И Свети Марко орла пустио,&lt;br&gt;
И Свети Тодор свог крокодила.

Голубица у сунцу синула,&lt;br&gt;
Са лишћа капљу свете арије...&lt;br&gt;
Два апостола туд су минула&lt;br&gt;
С поруком сина чисте Марије.

Крај реке зраче бели кринови,&lt;br&gt;
Пада сноп зрака с неба средине:&lt;br&gt;
И сја ореол вечни и нови&lt;br&gt;
Јагњета што гре преко ледине.

==Тајна==
Кад мину месец жут за косама,&lt;br&gt;
Тада с небеских црних ледина -&lt;br&gt;
Као кап паде та реч једина:&lt;br&gt;
Тад појмих шта је моја осама...&lt;br&gt;
И појмих као отет чарима,&lt;br&gt;
Шта значи страх мој међу стварима.

Развије јутро као пламене,&lt;br&gt;
Хиљаду белих крила по мору,&lt;br&gt;
А светлом земљом проспе знамене,&lt;br&gt;
И речи свуд по белом мрамору.&lt;br&gt;
Тад су пред тајном што је морила,&lt;br&gt;
Сва уста ствари проговорила.

Творче, кроз олуј и кроз ћутање,&lt;br&gt;
Слушам све твоје сјајне гласове;&lt;br&gt;
А чекам кад све минеш путање,&lt;br&gt;
Пољем кроз наше светле класове,&lt;br&gt;
Крај пута к мени атому скривеном,&lt;br&gt;
Да приђеш у те часове:&lt;br&gt;
И ословиш ме правим именом.

==Путник==
Ја сам тај путник што је кренуо&lt;br&gt;
У предисконско прво свитање,&lt;br&gt;
За путем увек пут променуо&lt;br&gt;
Међ звездама кроз вечно скитање.

У смрт и живот, трен и трајање,&lt;br&gt;
Из облика у облик ходећи,&lt;br&gt;
Вечити покрет кад и стајање,&lt;br&gt;
И увек нов у новој одећи.

У олуј сунца и у мракове,&lt;br&gt;
Као Реч чиста некад бачена,&lt;br&gt;
Свих праоблика носећ знакове:&lt;br&gt;
С краја до на крај нит провлачена.

Сејач и семе, реч и обличје,&lt;br&gt;
Од прапочетка исто начело;&lt;br&gt;
Закона истих хладно заточје -&lt;br&gt;
И једно у свем што се зачело.

Али у патњи вечних промена,&lt;br&gt;
Свемоћни! дух мој сада вапије&lt;br&gt;
За првим јутром тим без помена,&lt;br&gt;
За чистим прагом прве капије.

Прођох све своје страшне путање&lt;br&gt;
Звезде и мрава; с тобом ходећи,&lt;br&gt;
Сав круг обиђох; познах ћутање&lt;br&gt;
Ствари у њиној сјајној одећи.

Сад опет куцам на тим вратима&lt;br&gt;
Са којих пођох; опет вапијем,&lt;br&gt;
Клица живота неповратима,&lt;br&gt;
На првом врелу да се напијем!

Да стрела с другог копна бачена,&lt;br&gt;
Ко зна за коју коб изливена,&lt;br&gt;
Врати се с овог пута смрачена -&lt;br&gt;
Свом стрелцу ком и не зна имена.

==Звезде==
Кад небо засја прво вече,&lt;br&gt;
Чу се глас звезде с видокруга:&lt;br&gt;
- Ја сјам за срећне, једна рече,&lt;br&gt;
- А ја за бедне, каже друга.

- Ја краљевима, збори трећа,&lt;br&gt;
- Ја херојима. - А ја робљу.&lt;br&gt;
- Ја заљубљеним! - А највећа:&lt;br&gt;
- А ја за дугу ноћ на гробљу.

- А ја ћу, чу се из тог шума,&lt;br&gt;
Светлости таште дати реку:&lt;br&gt;
Као Божанство, та коб ума,&lt;br&gt;
Што сјаји само у човеку.

==Повратак==
Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br&gt;
У грумен глине ужежене,&lt;br&gt;
Тад неће више бити међе&lt;br&gt;
Између тебе и измеђ мене.

Кад сврши ропство два начела&lt;br&gt;
Духа и тела, зла и добра,&lt;br&gt;
Пашће тад уза свих почела&lt;br&gt;
У задњој берби коју обрах.

И постајући безобличан,&lt;br&gt;
На повратку свом старом путу -&lt;br&gt;
Теби ћу бити опет сличан,&lt;br&gt;
И првом дану и минуту.

Носећ у шаци прегршт сунца,&lt;br&gt;
У зеницама неба комад,&lt;br&gt;
Сићи ће најзад са врхунца&lt;br&gt;
Тај астрални и вечни номад!

Као у сјају новог дана,&lt;br&gt;
Дирнута крилом ветра блага,&lt;br&gt;
Гранчица мирте зањихана&lt;br&gt;
Не оставивши нигде трага.

==Химера==
Памтим те путе куд сам једрио&lt;br&gt;
Морима што су вечно зрачила;&lt;br&gt;
Чији се видик увек ведрио,&lt;br&gt;
А слутња никад не помрачила.

Тај архипелаг где су цветала&lt;br&gt;
Тек откривена поља румена,&lt;br&gt;
И химерична јата слетала&lt;br&gt;
На младу бразду првог грумена.

Где непроходне шумске пагоде&lt;br&gt;
Држе у небу звучне сводове;&lt;br&gt;
Где дају, као светле јагоде,&lt;br&gt;
Све тајне сунца своје плодове.

Први пут небо ту засијало&lt;br&gt;
На људску срећу и на болове;&lt;br&gt;
Ходисмо туд где све је клијало,&lt;br&gt;
Сам Бог и ја кроз те долове...

Ја одох даље новим лукама,&lt;br&gt;
До звезда брод је мој узлетао:&lt;br&gt;
А држим и сад још у рукама&lt;br&gt;
Неки цвет црн што ту је цветао.

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>8h3est878kxrpk9uivjz33otx8opuun</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143520</id>
      <parentid>143464</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T10:40:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143520</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24678" sha1="pd7d32hiujob4sohyleuby54s8fnrov" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Лирика (1943)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}


&lt;center&gt;'''ЛИРИКА'''&lt;/center&gt;
[[Слика:Ducuc-Lirika.jpg|right|thumb|195px|Насловна страна]]

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Семе|Семе]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Побожна песма|Побожна песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Песма (Ноћ је наједном)|Песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Гозба|Гозба]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Богу|Богу]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Натпис|Натпис]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Сенка|Сенка]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Јесења песма|Јесења песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Коб|Коб]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Пустиња|Пустиња]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Тајна|Тајна]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Путник|Путник]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Звезде|Звезде]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Химера|Химера]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;


==Човек говори Богу==
Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br&gt;
Али те стигне дух који те слути;&lt;br&gt;
Небо и земља не могу те чути,&lt;br&gt;
А у нама је твој глас од постања.&lt;br&gt; 

Једино ти си што је протуречно -&lt;br&gt;
Кад си у срцу да ниси у свести...&lt;br&gt;
На ком се мосту икад могу срести,&lt;br&gt;
Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно! 

Води ли пут наш к теби, да ли води?&lt;br&gt;
Крај и почетак - је ли то све једно?&lt;br&gt;
Ко печате ти чува неповредно,&lt;br&gt;
Ко твојим страшним границама ходи? 

Јесмо ли као у исконске сате&lt;br&gt;
Налик на твоје обличје и данас?&lt;br&gt;
Ако ли нисмо, каква туга за нас,&lt;br&gt;
Ако ли јесмо, каква беда за те.

Мој дух човеков откуд је и шта је?&lt;br&gt;
Твој део или противност од тебе -&lt;br&gt;
Јер треће нема! Крај твог огња зебе,&lt;br&gt;
И мркне крај твог светила што сјаје. 

Самотан свугде и пред свим у страху,&lt;br&gt;
Странац у своме и телу и свету!&lt;br&gt;
И смрт и живот у истоме даху:&lt;br&gt;
Вечно ван себе тражећ своју мету.&lt;br&gt;

==Семе==
&lt;br&gt;
У бразду бацих семе кедра,&lt;br&gt;
Те непобедне свете сржи,&lt;br&gt;
Којег у своду неба ведра&lt;br&gt;
Нит олуј сруши нит гром спржи.

У светло јутро тога дана,&lt;br&gt;
Бацајућ семе, рекох: - буди&lt;br&gt;
У мојој бразди крв титана,&lt;br&gt;
Идеја силе сва у груди!

У простор бачен глас што стреми,&lt;br&gt;
Да га небеса буду пуна!&lt;br&gt;
И реч што никад не занеми,&lt;br&gt;
И вечно будна божја струна.

А као песник, ти ћеш бити&lt;br&gt;
Странац у свету и у гори:&lt;br&gt;
Од осама се што усхити,&lt;br&gt;
Од хладних звезда што сагори.

==Пут==
Да пођем уз реку, све до врела,&lt;br&gt;
Да знам и извор и ушће!&lt;br&gt;
Али ме најзад и ноћ срела,&lt;br&gt;
А црно трње све гушће.

Падне ли звезда с немим мраком,&lt;br&gt;
И оде из сене у сену,&lt;br&gt;
Срце се дигне њеним траком:&lt;br&gt;
Ка месту откуда крену.

Где је тај светли извор, шта је&lt;br&gt;
Та истина прва, далека?&lt;br&gt;
Не води ништа у те краје!&lt;br&gt;
Све дубља и црња је река.

Да најзад с чистог захватим врела!&lt;br&gt;
Да спојим извор и ушће!&lt;br&gt;
Али ме најзад и ноћ срела,&lt;br&gt;
А црно трње све гушће.

Тако селица јато гладно,&lt;br&gt;
Све море прешавши зрачно,&lt;br&gt;
Падне по трњу: за њим хладно,&lt;br&gt;
А пред њим немо и мрачно.

==Побожна песма==
На чему зидам цркву, на чем?&lt;br&gt;
На стени, песку или блату?&lt;br&gt;
Личи ли страшни ангел с мачем&lt;br&gt;
Судији моме или брату?

На мосту мећу обалама,&lt;br&gt;
Збуњен и крвав од свог ланца,&lt;br&gt;
Кога ћу ноћас срести сама -&lt;br&gt;
Убијцу или доброг странца?

Господе, знам ти клицу чудну&lt;br&gt;
У свем мом добру и у квару,&lt;br&gt;
Јер огледаш се мени у дну -&lt;br&gt;
Као небеса у бунару.

Сенка је твоја дан што зари,&lt;br&gt;
А ја те трагам у час сваки:&lt;br&gt;
О боже увек неједнаки,&lt;br&gt;
И друкчији у свакој ствари!

Хоћеш да сазнам духом холим&lt;br&gt;
Све замке путем злим и правим,&lt;br&gt;
Издајство друга којег волим,&lt;br&gt;
И лаж у срећи коју славим.

Али ја стојим срца празна,&lt;br&gt;
За сваку тајну зла и добра;&lt;br&gt;
Руку је моју снашла казна&lt;br&gt;
За плоде које и не побрах.

Искушитељу, пун сам страха,&lt;br&gt;
По беспућу и блату стида;&lt;br&gt;
Смрзавам од твог топлог даха,&lt;br&gt;
У тми без свести, злу без вида.

Али сам невин, јер ја страдам;&lt;br&gt;
И чист јер чекам дан открића;&lt;br&gt;
И новораћан јер се надам;&lt;br&gt;
И пијан само од твог пића!

Хулим у мисли коју родим,&lt;br&gt;
А тобом трепте моје струне:&lt;br&gt;
Не видим пута којим ходим,&lt;br&gt;
Али су очи тебе пуне.

==Сунце==
Кроз мој крај река тече,&lt;br&gt;
Света и обасјана;&lt;br&gt;
Увире сва у вече,&lt;br&gt;
Извире сва из дана;&lt;br&gt;
Светла реч Бог што рече&lt;br&gt;
Да плоди тло Ханана.

Виноград мој у страни,&lt;br&gt;
И трешње већ у цвету.&lt;br&gt;
Одозгор у час рани&lt;br&gt;
Зазори целом свету!&lt;br&gt;
Туде се бију за нас&lt;br&gt;
Вечито Јуче и Данас.

На песку мога врта,&lt;br&gt;
Разливен сав у злату,&lt;br&gt;
По сунчаноме сату&lt;br&gt;
Један зрак с неба блуди:&lt;br&gt;
И равнодушно црта&lt;br&gt;
Пут земље и век људи.

==Слутње==
Тај замор без сна и без помоћи,&lt;br&gt;
Без жеље за пир и за ловоре:&lt;br&gt;
У ове моје горке поноћи&lt;br&gt;
Све слутње доћу да проговоре.

За тобом трагам кроз све продоре,&lt;br&gt;
Жено, злим морем слутње тучена -&lt;br&gt;
У месечеве светле одоре&lt;br&gt;
И магле звезда сва обучена.

Приказе сву ноћ слазе с тавана,&lt;br&gt;
Сто ножа моје руке требају!&lt;br&gt;
Ноћас ме кроз мрак, као Гавана,&lt;br&gt;
На раскршћима маске вребају.

Како су тамне ноћи звездане,&lt;br&gt;
И страшне замке празних путања!&lt;br&gt;
Како су пуке редом бездане,&lt;br&gt;
И како кобни гласи ћутања.

==Песма==
Ноћ је наједном пала црна,&lt;br&gt;
Као под крилом гаврановим.&lt;br&gt;
Беле ће руже с оштрог трна&lt;br&gt;
Да плану рано с даном новим.

Учаурена буба ћути,&lt;br&gt;
И преде свилу за плашт Цара;&lt;br&gt;
Запалише се Млечни Пути,&lt;br&gt;
И препуни се сребром бара.

Зрно у мраку журно клија,&lt;br&gt;
Да га израсте цела шума!&lt;br&gt;
А на мом путу сама сија&lt;br&gt;
Сумња, то сунце мога ума.

==Гозба==
Кад прођу дани, ко ће знати&lt;br&gt;
Да каже повест о њима —&lt;br&gt;
Пролазе као луди свати,&lt;br&gt;
На белим и бесним коњима.

Ја расух песму као море,&lt;br&gt;
Сви од ње звуче гајеви;&lt;br&gt;
И блага која у дну горе&lt;br&gt;
Чуваху љути змајеви...

Мину са својом овитом целом&lt;br&gt;
И љубав с њеним болима,&lt;br&gt;
Са пажевима и са велом,&lt;br&gt;
Плачна у златним колима.

А крв још пуна жеђи бесне —&lt;br&gt;
Жеђ мача и кад мирује! —&lt;br&gt;
Да сваком чашом о под тресне,&lt;br&gt;
Као кад тиран пирује.

Као да у сјај мојих вода&lt;br&gt;
Још суза није канула,&lt;br&gt;
И да је јутрос с младог свода&lt;br&gt;
Први пут зора сванула.

==Богу==
Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br&gt;
Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br&gt;
И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br&gt;
Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.

Из свију ствари ти си у мене гледао,&lt;br&gt;
Твој громки глас сам чуо у морском ћутању...&lt;br&gt;
С болом пред ноге твоје свагда се предао,&lt;br&gt;
Само за твојим жишком следио путању.

А од тебе се никад нисам одвајао,&lt;br&gt;
Стога и не бех самац у дну свих осама...&lt;br&gt;
Због тебе сам се клео и за те кајао,&lt;br&gt;
Кад падне горко вече по горским косама.

У машти сам ти беле свуд цркве зидао;&lt;br&gt;
И за молитве сам твоје у звона звонио;&lt;br&gt;
За твога благог Сина и ја сам ридао;&lt;br&gt;
И ђавола сам црног с твог крста гонио.

А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br&gt;
Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br&gt;
Јер свака Истина духа знаде за границе,&lt;br&gt;
Једино наша Слутња стоји безгранична.

==Натпис==
С мора на чијој црној плочи&lt;br&gt;
Сва мирна сунца седају,&lt;br&gt;
До на брег смрти, с кога очи&lt;br&gt;
На оба света гледају —

Понор по понор, где год сину&lt;br&gt;
С небеске светле чистине...&lt;br&gt;
Док путић једном најзад мину&lt;br&gt;
Између сна и истине.

Вај, ништа више да не прене&lt;br&gt;
Тај пухор сна и замора,&lt;br&gt;
Пењи се тихо, зимзелене,&lt;br&gt;
Уз плочу бледог мрамора.

==Сенка==
Иде сен моја поред мене,&lt;br&gt;
Огњена сабласт и џин модар;&lt;br&gt;
Преда мном као вођ без смене,&lt;br&gt;
Као жбир за мном, нем и бодар.  &lt;br&gt;

Пред шумом преста да ме прати,&lt;br&gt;
За шумом већ ме опет чека;&lt;br&gt;
Пред праг ће цркве збуњен стати&lt;br&gt;
Тај предисконски страх човека.

Тај знак што мркне и што сјаје,&lt;br&gt;
Тај говор неба речју тамном!&lt;br&gt;
Докле ће ићи и што траје —&lt;br&gt;
Та горка игра сунца са мном?

Све ће под небом даље сјати,&lt;br&gt;
А сен и човек, два близанца,&lt;br&gt;
На раскршћу ће неком стати&lt;br&gt;
Да оба збаце терет ланца.

Но тражиће се, док дан сија,&lt;br&gt;
Две судбе вечно сједињене:&lt;br&gt;
Сенка од земље безмернија,&lt;br&gt;
И човек лакши и од сене.

==Јесења песма==
Први ветри с цвећа носе&lt;br&gt;
Све петељку по петељку,&lt;br&gt;
Селице за горске косе,&lt;br&gt;
И звезде за црну реку.

А ништа ме не погледа&lt;br&gt;
Још један пут; све нестаје,&lt;br&gt;
Све се чудно овде преда&lt;br&gt;
Овој смрти која сјаје.

Све су очи засењене&lt;br&gt;
Тихог мрења том лепотом;&lt;br&gt;
И свака ствар што се крене,&lt;br&gt;
Зажуди да умре потом.

Вај, зна само дух човека&lt;br&gt;
И за живот и за мрења:&lt;br&gt;
Две обале усхићења,&lt;br&gt;
Које плоди иста река.

==Коб==
''Милану Ракићу''

Срце са својим златним кључима&lt;br&gt;
бије у браве тамне капије,&lt;br&gt;
Где ћути зла и недокучима&lt;br&gt;
Истина моја која вапије.

А лаж са уста која пољубим,&lt;br&gt;
(Отров у златној чаши причести,&lt;br&gt;
Убица с мачем својим стогубим),&lt;br&gt;
Мрачи све путе моје ничести.

Сјаји дан међ црним борима,&lt;br&gt;
Мркне ноћ измеђ белих кринова,&lt;br&gt;
Божји лик трепти на свим морима,&lt;br&gt;
Сваки час свемир ниче изнова.

А веру моју црква убила,&lt;br&gt;
А моју сумњу страх заледио,&lt;br&gt;
Уста ме лажи само љубила,&lt;br&gt;
Издајник само за мном, следио.

Мој се дух божјег вина напије,&lt;br&gt;
Срце се светој речи отвори,&lt;br&gt;
А бдим пред страшном бравом капије,&lt;br&gt;
Као пред градом где су злотвори.

==Пустиња==
Дивови сунца, као ветри,&lt;br&gt;
Пролазе овуд с неба врућег,&lt;br&gt;
И мину горке речи две три&lt;br&gt;
Пророка негде вапијућег.

Ноћ овуд свугде смрћу заспе;&lt;br&gt;
Али већ јутром, дан без гласа&lt;br&gt;
Све љубичице Парме распе,&lt;br&gt;
И светле руже из Шираса.

Има и на тлу очајноме&lt;br&gt;
Увек кап Божја која капи,&lt;br&gt;
и крвожедни крик Саломе,&lt;br&gt;
И један пророк који вапи.

Нигде ни пустош није сама,&lt;br&gt;
Свуд срце људско себе сеје,&lt;br&gt;
Свуд се усели људска чама -&lt;br&gt;
Све се на нашој крви греје.

Свуда где дође бол човека,&lt;br&gt;
Иснуни понор који зјапи:&lt;br&gt;
Од једне сузе тисућ река!&lt;br&gt;
И свуд по један пророк вапи.

==Ноћ==
Падају сутони први плави,&lt;br&gt;
И звезда већ зрачи с речног дна.&lt;br&gt;
Засипа с топола мир по трави...&lt;br&gt;
Анђели веслају барке сна.

Нестаје и с даном део мене,&lt;br&gt;
Путима незнаним куд и све...&lt;br&gt;
Лагано као што и цвет вене,&lt;br&gt;
Умиру јесени хладне, зле.

А када у тренут неки касни,&lt;br&gt;
Све ствари зажеле задњег сна -&lt;br&gt;
Пред ким ће поћи да негде засни&lt;br&gt;
Ледена звезда са речног дна?

==Песма==
Господ ме сеја цело време&lt;br&gt;
И свуд сам нова реч и знамен -&lt;br&gt;
У белом хлебу прво семе,&lt;br&gt;
У тврђавама први камен.

И први пољуб заљубљених,&lt;br&gt;
И нож у руци харамије,&lt;br&gt;
И молитва из срца смерних,&lt;br&gt;
И сан на песку гладне змије.

Господ ме сеја прегрштима&lt;br&gt;
Пољем што вечна сунца плаве,&lt;br&gt;
Да будем његов знак међ свима,&lt;br&gt;
Његова златна труба славе.

И бродолом у освит ведар,&lt;br&gt;
И очајников крик за снагом;&lt;br&gt;
И на Либану сјајни кедар,&lt;br&gt;
И страшна војска пред Картагом.

Господ ме сеја целом шаком&lt;br&gt;
У часу светлу и голему,&lt;br&gt;
Да будем јутро дану сваком,&lt;br&gt;
И његов глас и кључ у свему.

На пустом путу атом праха,&lt;br&gt;
У небу сунчев круг и слика,&lt;br&gt;
Жижак у дому сиромаха,&lt;br&gt;
Суза у оку мученика.

==Хришћанско пролеће==
Видик се крвљу сав зарубио,&lt;br&gt;
Први кос пева танко и тање.&lt;br&gt;
Аждају свети Ђорђе убио,&lt;br&gt;
Сребрним копљем баш у свитање.

Крај цркве чемпрес црн загустио,&lt;br&gt;
Христово јагње овца родила,&lt;br&gt;
И Свети Марко орла пустио,&lt;br&gt;
И Свети Тодор свог крокодила.

Голубица у сунцу синула,&lt;br&gt;
Са лишћа капљу свете арије...&lt;br&gt;
Два апостола туд су минула&lt;br&gt;
С поруком сина чисте Марије.

Крај реке зраче бели кринови,&lt;br&gt;
Пада сноп зрака с неба средине:&lt;br&gt;
И сја ореол вечни и нови&lt;br&gt;
Јагњета што гре преко ледине.

==Тајна==
Кад мину месец жут за косама,&lt;br&gt;
Тада с небеских црних ледина -&lt;br&gt;
Као кап паде та реч једина:&lt;br&gt;
Тад појмих шта је моја осама...&lt;br&gt;
И појмих као отет чарима,&lt;br&gt;
Шта значи страх мој међу стварима.

Развије јутро као пламене,&lt;br&gt;
Хиљаду белих крила по мору,&lt;br&gt;
А светлом земљом проспе знамене,&lt;br&gt;
И речи свуд по белом мрамору.&lt;br&gt;
Тад су пред тајном што је морила,&lt;br&gt;
Сва уста ствари проговорила.

Творче, кроз олуј и кроз ћутање,&lt;br&gt;
Слушам све твоје сјајне гласове;&lt;br&gt;
А чекам кад све минеш путање,&lt;br&gt;
Пољем кроз наше светле класове,&lt;br&gt;
Крај пута к мени атому скривеном,&lt;br&gt;
Да приђеш у те часове:&lt;br&gt;
И ословиш ме правим именом.

==Путник==
Ја сам тај путник што је кренуо&lt;br&gt;
У предисконско прво свитање,&lt;br&gt;
За путем увек пут променуо&lt;br&gt;
Међ звездама кроз вечно скитање.

У смрт и живот, трен и трајање,&lt;br&gt;
Из облика у облик ходећи,&lt;br&gt;
Вечити покрет кад и стајање,&lt;br&gt;
И увек нов у новој одећи.

У олуј сунца и у мракове,&lt;br&gt;
Као Реч чиста некад бачена,&lt;br&gt;
Свих праоблика носећ знакове:&lt;br&gt;
С краја до на крај нит провлачена.

Сејач и семе, реч и обличје,&lt;br&gt;
Од прапочетка исто начело;&lt;br&gt;
Закона истих хладно заточје -&lt;br&gt;
И једно у свем што се зачело.

Али у патњи вечних промена,&lt;br&gt;
Свемоћни! дух мој сада вапије&lt;br&gt;
За првим јутром тим без помена,&lt;br&gt;
За чистим прагом прве капије.

Прођох све своје страшне путање&lt;br&gt;
Звезде и мрава; с тобом ходећи,&lt;br&gt;
Сав круг обиђох; познах ћутање&lt;br&gt;
Ствари у њиној сјајној одећи.

Сад опет куцам на тим вратима&lt;br&gt;
Са којих пођох; опет вапијем,&lt;br&gt;
Клица живота неповратима,&lt;br&gt;
На првом врелу да се напијем!

Да стрела с другог копна бачена,&lt;br&gt;
Ко зна за коју коб изливена,&lt;br&gt;
Врати се с овог пута смрачена -&lt;br&gt;
Свом стрелцу ком и не зна имена.

==Звезде==
Кад небо засја прво вече,&lt;br&gt;
Чу се глас звезде с видокруга:&lt;br&gt;
- Ја сјам за срећне, једна рече,&lt;br&gt;
- А ја за бедне, каже друга.

- Ја краљевима, збори трећа,&lt;br&gt;
- Ја херојима. - А ја робљу.&lt;br&gt;
- Ја заљубљеним! - А највећа:&lt;br&gt;
- А ја за дугу ноћ на гробљу.

- А ја ћу, чу се из тог шума,&lt;br&gt;
Светлости таште дати реку:&lt;br&gt;
Као Божанство, та коб ума,&lt;br&gt;
Што сјаји само у човеку.

==Повратак==
Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br&gt;
У грумен глине ужежене,&lt;br&gt;
Тад неће више бити међе&lt;br&gt;
Између тебе и измеђ мене.

Кад сврши ропство два начела&lt;br&gt;
Духа и тела, зла и добра,&lt;br&gt;
Пашће тад уза свих почела&lt;br&gt;
У задњој берби коју обрах.

И постајући безобличан,&lt;br&gt;
На повратку свом старом путу -&lt;br&gt;
Теби ћу бити опет сличан,&lt;br&gt;
И првом дану и минуту.

Носећ у шаци прегршт сунца,&lt;br&gt;
У зеницама неба комад,&lt;br&gt;
Сићи ће најзад са врхунца&lt;br&gt;
Тај астрални и вечни номад!

Као у сјају новог дана,&lt;br&gt;
Дирнута крилом ветра блага,&lt;br&gt;
Гранчица мирте зањихана&lt;br&gt;
Не оставивши нигде трага.

==Химера==
Памтим те путе куд сам једрио&lt;br&gt;
Морима што су вечно зрачила;&lt;br&gt;
Чији се видик увек ведрио,&lt;br&gt;
А слутња никад не помрачила.

Тај архипелаг где су цветала&lt;br&gt;
Тек откривена поља румена,&lt;br&gt;
И химерична јата слетала&lt;br&gt;
На младу бразду првог грумена.

Где непроходне шумске пагоде&lt;br&gt;
Држе у небу звучне сводове;&lt;br&gt;
Где дају, као светле јагоде,&lt;br&gt;
Све тајне сунца своје плодове.

Први пут небо ту засијало&lt;br&gt;
На људску срећу и на болове;&lt;br&gt;
Ходисмо туд где све је клијало,&lt;br&gt;
Сам Бог и ја кроз те долове...

Ја одох даље новим лукама,&lt;br&gt;
До звезда брод је мој узлетао:&lt;br&gt;
А држим и сад још у рукама&lt;br&gt;
Неки цвет црн што ту је цветао.

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>pd7d32hiujob4sohyleuby54s8fnrov</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143521</id>
      <parentid>143520</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T10:42:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143521</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24707" sha1="4xlfjqxv950x2cn4nml6iqkv4o1c39n" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Лирика (1943)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}


&lt;center&gt;'''ЛИРИКА'''&lt;/center&gt;
[[Слика:Ducuc-Lirika.jpg|right|thumb|195px|Насловна страна]]

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Семе|Семе]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Побожна песма|Побожна песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Песма (Ноћ је наједном)|Песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Гозба|Гозба]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Богу|Богу]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Натпис|Натпис]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Сенка|Сенка]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Јесења песма|Јесења песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Коб|Коб]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Пустиња|Пустиња]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Песма (Господ ме сеја)|Песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Тајна|Тајна]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Путник|Путник]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Звезде|Звезде]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Химера|Химера]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;


==Човек говори Богу==
Знам да си скривен у морима сјања,&lt;br&gt;
Али те стигне дух који те слути;&lt;br&gt;
Небо и земља не могу те чути,&lt;br&gt;
А у нама је твој глас од постања.&lt;br&gt; 

Једино ти си што је протуречно -&lt;br&gt;
Кад си у срцу да ниси у свести...&lt;br&gt;
На ком се мосту икад могу срести,&lt;br&gt;
Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно! 

Води ли пут наш к теби, да ли води?&lt;br&gt;
Крај и почетак - је ли то све једно?&lt;br&gt;
Ко печате ти чува неповредно,&lt;br&gt;
Ко твојим страшним границама ходи? 

Јесмо ли као у исконске сате&lt;br&gt;
Налик на твоје обличје и данас?&lt;br&gt;
Ако ли нисмо, каква туга за нас,&lt;br&gt;
Ако ли јесмо, каква беда за те.

Мој дух човеков откуд је и шта је?&lt;br&gt;
Твој део или противност од тебе -&lt;br&gt;
Јер треће нема! Крај твог огња зебе,&lt;br&gt;
И мркне крај твог светила што сјаје. 

Самотан свугде и пред свим у страху,&lt;br&gt;
Странац у своме и телу и свету!&lt;br&gt;
И смрт и живот у истоме даху:&lt;br&gt;
Вечно ван себе тражећ своју мету.&lt;br&gt;

==Семе==
&lt;br&gt;
У бразду бацих семе кедра,&lt;br&gt;
Те непобедне свете сржи,&lt;br&gt;
Којег у своду неба ведра&lt;br&gt;
Нит олуј сруши нит гром спржи.

У светло јутро тога дана,&lt;br&gt;
Бацајућ семе, рекох: - буди&lt;br&gt;
У мојој бразди крв титана,&lt;br&gt;
Идеја силе сва у груди!

У простор бачен глас што стреми,&lt;br&gt;
Да га небеса буду пуна!&lt;br&gt;
И реч што никад не занеми,&lt;br&gt;
И вечно будна божја струна.

А као песник, ти ћеш бити&lt;br&gt;
Странац у свету и у гори:&lt;br&gt;
Од осама се што усхити,&lt;br&gt;
Од хладних звезда што сагори.

==Пут==
Да пођем уз реку, све до врела,&lt;br&gt;
Да знам и извор и ушће!&lt;br&gt;
Али ме најзад и ноћ срела,&lt;br&gt;
А црно трње све гушће.

Падне ли звезда с немим мраком,&lt;br&gt;
И оде из сене у сену,&lt;br&gt;
Срце се дигне њеним траком:&lt;br&gt;
Ка месту откуда крену.

Где је тај светли извор, шта је&lt;br&gt;
Та истина прва, далека?&lt;br&gt;
Не води ништа у те краје!&lt;br&gt;
Све дубља и црња је река.

Да најзад с чистог захватим врела!&lt;br&gt;
Да спојим извор и ушће!&lt;br&gt;
Али ме најзад и ноћ срела,&lt;br&gt;
А црно трње све гушће.

Тако селица јато гладно,&lt;br&gt;
Све море прешавши зрачно,&lt;br&gt;
Падне по трњу: за њим хладно,&lt;br&gt;
А пред њим немо и мрачно.

==Побожна песма==
На чему зидам цркву, на чем?&lt;br&gt;
На стени, песку или блату?&lt;br&gt;
Личи ли страшни ангел с мачем&lt;br&gt;
Судији моме или брату?

На мосту мећу обалама,&lt;br&gt;
Збуњен и крвав од свог ланца,&lt;br&gt;
Кога ћу ноћас срести сама -&lt;br&gt;
Убијцу или доброг странца?

Господе, знам ти клицу чудну&lt;br&gt;
У свем мом добру и у квару,&lt;br&gt;
Јер огледаш се мени у дну -&lt;br&gt;
Као небеса у бунару.

Сенка је твоја дан што зари,&lt;br&gt;
А ја те трагам у час сваки:&lt;br&gt;
О боже увек неједнаки,&lt;br&gt;
И друкчији у свакој ствари!

Хоћеш да сазнам духом холим&lt;br&gt;
Све замке путем злим и правим,&lt;br&gt;
Издајство друга којег волим,&lt;br&gt;
И лаж у срећи коју славим.

Али ја стојим срца празна,&lt;br&gt;
За сваку тајну зла и добра;&lt;br&gt;
Руку је моју снашла казна&lt;br&gt;
За плоде које и не побрах.

Искушитељу, пун сам страха,&lt;br&gt;
По беспућу и блату стида;&lt;br&gt;
Смрзавам од твог топлог даха,&lt;br&gt;
У тми без свести, злу без вида.

Али сам невин, јер ја страдам;&lt;br&gt;
И чист јер чекам дан открића;&lt;br&gt;
И новораћан јер се надам;&lt;br&gt;
И пијан само од твог пића!

Хулим у мисли коју родим,&lt;br&gt;
А тобом трепте моје струне:&lt;br&gt;
Не видим пута којим ходим,&lt;br&gt;
Али су очи тебе пуне.

==Сунце==
Кроз мој крај река тече,&lt;br&gt;
Света и обасјана;&lt;br&gt;
Увире сва у вече,&lt;br&gt;
Извире сва из дана;&lt;br&gt;
Светла реч Бог што рече&lt;br&gt;
Да плоди тло Ханана.

Виноград мој у страни,&lt;br&gt;
И трешње већ у цвету.&lt;br&gt;
Одозгор у час рани&lt;br&gt;
Зазори целом свету!&lt;br&gt;
Туде се бију за нас&lt;br&gt;
Вечито Јуче и Данас.

На песку мога врта,&lt;br&gt;
Разливен сав у злату,&lt;br&gt;
По сунчаноме сату&lt;br&gt;
Један зрак с неба блуди:&lt;br&gt;
И равнодушно црта&lt;br&gt;
Пут земље и век људи.

==Слутње==
Тај замор без сна и без помоћи,&lt;br&gt;
Без жеље за пир и за ловоре:&lt;br&gt;
У ове моје горке поноћи&lt;br&gt;
Све слутње доћу да проговоре.

За тобом трагам кроз све продоре,&lt;br&gt;
Жено, злим морем слутње тучена -&lt;br&gt;
У месечеве светле одоре&lt;br&gt;
И магле звезда сва обучена.

Приказе сву ноћ слазе с тавана,&lt;br&gt;
Сто ножа моје руке требају!&lt;br&gt;
Ноћас ме кроз мрак, као Гавана,&lt;br&gt;
На раскршћима маске вребају.

Како су тамне ноћи звездане,&lt;br&gt;
И страшне замке празних путања!&lt;br&gt;
Како су пуке редом бездане,&lt;br&gt;
И како кобни гласи ћутања.

==Песма==
Ноћ је наједном пала црна,&lt;br&gt;
Као под крилом гаврановим.&lt;br&gt;
Беле ће руже с оштрог трна&lt;br&gt;
Да плану рано с даном новим.

Учаурена буба ћути,&lt;br&gt;
И преде свилу за плашт Цара;&lt;br&gt;
Запалише се Млечни Пути,&lt;br&gt;
И препуни се сребром бара.

Зрно у мраку журно клија,&lt;br&gt;
Да га израсте цела шума!&lt;br&gt;
А на мом путу сама сија&lt;br&gt;
Сумња, то сунце мога ума.

==Гозба==
Кад прођу дани, ко ће знати&lt;br&gt;
Да каже повест о њима —&lt;br&gt;
Пролазе као луди свати,&lt;br&gt;
На белим и бесним коњима.

Ја расух песму као море,&lt;br&gt;
Сви од ње звуче гајеви;&lt;br&gt;
И блага која у дну горе&lt;br&gt;
Чуваху љути змајеви...

Мину са својом овитом целом&lt;br&gt;
И љубав с њеним болима,&lt;br&gt;
Са пажевима и са велом,&lt;br&gt;
Плачна у златним колима.

А крв још пуна жеђи бесне —&lt;br&gt;
Жеђ мача и кад мирује! —&lt;br&gt;
Да сваком чашом о под тресне,&lt;br&gt;
Као кад тиран пирује.

Као да у сјај мојих вода&lt;br&gt;
Још суза није канула,&lt;br&gt;
И да је јутрос с младог свода&lt;br&gt;
Први пут зора сванула.

==Богу==
Никад се нисам на те бацио каменом,&lt;br&gt;
Нити у своме духу твој сјај одрицао;&lt;br&gt;
И свој пут пређох цео са твојим знаменом,&lt;br&gt;
Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.

Из свију ствари ти си у мене гледао,&lt;br&gt;
Твој громки глас сам чуо у морском ћутању...&lt;br&gt;
С болом пред ноге твоје свагда се предао,&lt;br&gt;
Само за твојим жишком следио путању.

А од тебе се никад нисам одвајао,&lt;br&gt;
Стога и не бех самац у дну свих осама...&lt;br&gt;
Због тебе сам се клео и за те кајао,&lt;br&gt;
Кад падне горко вече по горским косама.

У машти сам ти беле свуд цркве зидао;&lt;br&gt;
И за молитве сам твоје у звона звонио;&lt;br&gt;
За твога благог Сина и ја сам ридао;&lt;br&gt;
И ђавола сам црног с твог крста гонио.

А ти што сазда сунца и плод оранице,&lt;br&gt;
Био си само Слутња, болна и стравична:&lt;br&gt;
Јер свака Истина духа знаде за границе,&lt;br&gt;
Једино наша Слутња стоји безгранична.

==Натпис==
С мора на чијој црној плочи&lt;br&gt;
Сва мирна сунца седају,&lt;br&gt;
До на брег смрти, с кога очи&lt;br&gt;
На оба света гледају —

Понор по понор, где год сину&lt;br&gt;
С небеске светле чистине...&lt;br&gt;
Док путић једном најзад мину&lt;br&gt;
Између сна и истине.

Вај, ништа више да не прене&lt;br&gt;
Тај пухор сна и замора,&lt;br&gt;
Пењи се тихо, зимзелене,&lt;br&gt;
Уз плочу бледог мрамора.

==Сенка==
Иде сен моја поред мене,&lt;br&gt;
Огњена сабласт и џин модар;&lt;br&gt;
Преда мном као вођ без смене,&lt;br&gt;
Као жбир за мном, нем и бодар.  &lt;br&gt;

Пред шумом преста да ме прати,&lt;br&gt;
За шумом већ ме опет чека;&lt;br&gt;
Пред праг ће цркве збуњен стати&lt;br&gt;
Тај предисконски страх човека.

Тај знак што мркне и што сјаје,&lt;br&gt;
Тај говор неба речју тамном!&lt;br&gt;
Докле ће ићи и што траје —&lt;br&gt;
Та горка игра сунца са мном?

Све ће под небом даље сјати,&lt;br&gt;
А сен и човек, два близанца,&lt;br&gt;
На раскршћу ће неком стати&lt;br&gt;
Да оба збаце терет ланца.

Но тражиће се, док дан сија,&lt;br&gt;
Две судбе вечно сједињене:&lt;br&gt;
Сенка од земље безмернија,&lt;br&gt;
И човек лакши и од сене.

==Јесења песма==
Први ветри с цвећа носе&lt;br&gt;
Све петељку по петељку,&lt;br&gt;
Селице за горске косе,&lt;br&gt;
И звезде за црну реку.

А ништа ме не погледа&lt;br&gt;
Још један пут; све нестаје,&lt;br&gt;
Све се чудно овде преда&lt;br&gt;
Овој смрти која сјаје.

Све су очи засењене&lt;br&gt;
Тихог мрења том лепотом;&lt;br&gt;
И свака ствар што се крене,&lt;br&gt;
Зажуди да умре потом.

Вај, зна само дух човека&lt;br&gt;
И за живот и за мрења:&lt;br&gt;
Две обале усхићења,&lt;br&gt;
Које плоди иста река.

==Коб==
''Милану Ракићу''

Срце са својим златним кључима&lt;br&gt;
бије у браве тамне капије,&lt;br&gt;
Где ћути зла и недокучима&lt;br&gt;
Истина моја која вапије.

А лаж са уста која пољубим,&lt;br&gt;
(Отров у златној чаши причести,&lt;br&gt;
Убица с мачем својим стогубим),&lt;br&gt;
Мрачи све путе моје ничести.

Сјаји дан међ црним борима,&lt;br&gt;
Мркне ноћ измеђ белих кринова,&lt;br&gt;
Божји лик трепти на свим морима,&lt;br&gt;
Сваки час свемир ниче изнова.

А веру моју црква убила,&lt;br&gt;
А моју сумњу страх заледио,&lt;br&gt;
Уста ме лажи само љубила,&lt;br&gt;
Издајник само за мном, следио.

Мој се дух божјег вина напије,&lt;br&gt;
Срце се светој речи отвори,&lt;br&gt;
А бдим пред страшном бравом капије,&lt;br&gt;
Као пред градом где су злотвори.

==Пустиња==
Дивови сунца, као ветри,&lt;br&gt;
Пролазе овуд с неба врућег,&lt;br&gt;
И мину горке речи две три&lt;br&gt;
Пророка негде вапијућег.

Ноћ овуд свугде смрћу заспе;&lt;br&gt;
Али већ јутром, дан без гласа&lt;br&gt;
Све љубичице Парме распе,&lt;br&gt;
И светле руже из Шираса.

Има и на тлу очајноме&lt;br&gt;
Увек кап Божја која капи,&lt;br&gt;
и крвожедни крик Саломе,&lt;br&gt;
И један пророк који вапи.

Нигде ни пустош није сама,&lt;br&gt;
Свуд срце људско себе сеје,&lt;br&gt;
Свуд се усели људска чама -&lt;br&gt;
Све се на нашој крви греје.

Свуда где дође бол човека,&lt;br&gt;
Иснуни понор који зјапи:&lt;br&gt;
Од једне сузе тисућ река!&lt;br&gt;
И свуд по један пророк вапи.

==Ноћ==
Падају сутони први плави,&lt;br&gt;
И звезда већ зрачи с речног дна.&lt;br&gt;
Засипа с топола мир по трави...&lt;br&gt;
Анђели веслају барке сна.

Нестаје и с даном део мене,&lt;br&gt;
Путима незнаним куд и све...&lt;br&gt;
Лагано као што и цвет вене,&lt;br&gt;
Умиру јесени хладне, зле.

А када у тренут неки касни,&lt;br&gt;
Све ствари зажеле задњег сна -&lt;br&gt;
Пред ким ће поћи да негде засни&lt;br&gt;
Ледена звезда са речног дна?

==Песма==
Господ ме сеја цело време&lt;br&gt;
И свуд сам нова реч и знамен -&lt;br&gt;
У белом хлебу прво семе,&lt;br&gt;
У тврђавама први камен.

И први пољуб заљубљених,&lt;br&gt;
И нож у руци харамије,&lt;br&gt;
И молитва из срца смерних,&lt;br&gt;
И сан на песку гладне змије.

Господ ме сеја прегрштима&lt;br&gt;
Пољем што вечна сунца плаве,&lt;br&gt;
Да будем његов знак међ свима,&lt;br&gt;
Његова златна труба славе.

И бродолом у освит ведар,&lt;br&gt;
И очајников крик за снагом;&lt;br&gt;
И на Либану сјајни кедар,&lt;br&gt;
И страшна војска пред Картагом.

Господ ме сеја целом шаком&lt;br&gt;
У часу светлу и голему,&lt;br&gt;
Да будем јутро дану сваком,&lt;br&gt;
И његов глас и кључ у свему.

На пустом путу атом праха,&lt;br&gt;
У небу сунчев круг и слика,&lt;br&gt;
Жижак у дому сиромаха,&lt;br&gt;
Суза у оку мученика.

==Хришћанско пролеће==
Видик се крвљу сав зарубио,&lt;br&gt;
Први кос пева танко и тање.&lt;br&gt;
Аждају свети Ђорђе убио,&lt;br&gt;
Сребрним копљем баш у свитање.

Крај цркве чемпрес црн загустио,&lt;br&gt;
Христово јагње овца родила,&lt;br&gt;
И Свети Марко орла пустио,&lt;br&gt;
И Свети Тодор свог крокодила.

Голубица у сунцу синула,&lt;br&gt;
Са лишћа капљу свете арије...&lt;br&gt;
Два апостола туд су минула&lt;br&gt;
С поруком сина чисте Марије.

Крај реке зраче бели кринови,&lt;br&gt;
Пада сноп зрака с неба средине:&lt;br&gt;
И сја ореол вечни и нови&lt;br&gt;
Јагњета што гре преко ледине.

==Тајна==
Кад мину месец жут за косама,&lt;br&gt;
Тада с небеских црних ледина -&lt;br&gt;
Као кап паде та реч једина:&lt;br&gt;
Тад појмих шта је моја осама...&lt;br&gt;
И појмих као отет чарима,&lt;br&gt;
Шта значи страх мој међу стварима.

Развије јутро као пламене,&lt;br&gt;
Хиљаду белих крила по мору,&lt;br&gt;
А светлом земљом проспе знамене,&lt;br&gt;
И речи свуд по белом мрамору.&lt;br&gt;
Тад су пред тајном што је морила,&lt;br&gt;
Сва уста ствари проговорила.

Творче, кроз олуј и кроз ћутање,&lt;br&gt;
Слушам све твоје сјајне гласове;&lt;br&gt;
А чекам кад све минеш путање,&lt;br&gt;
Пољем кроз наше светле класове,&lt;br&gt;
Крај пута к мени атому скривеном,&lt;br&gt;
Да приђеш у те часове:&lt;br&gt;
И ословиш ме правим именом.

==Путник==
Ја сам тај путник што је кренуо&lt;br&gt;
У предисконско прво свитање,&lt;br&gt;
За путем увек пут променуо&lt;br&gt;
Међ звездама кроз вечно скитање.

У смрт и живот, трен и трајање,&lt;br&gt;
Из облика у облик ходећи,&lt;br&gt;
Вечити покрет кад и стајање,&lt;br&gt;
И увек нов у новој одећи.

У олуј сунца и у мракове,&lt;br&gt;
Као Реч чиста некад бачена,&lt;br&gt;
Свих праоблика носећ знакове:&lt;br&gt;
С краја до на крај нит провлачена.

Сејач и семе, реч и обличје,&lt;br&gt;
Од прапочетка исто начело;&lt;br&gt;
Закона истих хладно заточје -&lt;br&gt;
И једно у свем што се зачело.

Али у патњи вечних промена,&lt;br&gt;
Свемоћни! дух мој сада вапије&lt;br&gt;
За првим јутром тим без помена,&lt;br&gt;
За чистим прагом прве капије.

Прођох све своје страшне путање&lt;br&gt;
Звезде и мрава; с тобом ходећи,&lt;br&gt;
Сав круг обиђох; познах ћутање&lt;br&gt;
Ствари у њиној сјајној одећи.

Сад опет куцам на тим вратима&lt;br&gt;
Са којих пођох; опет вапијем,&lt;br&gt;
Клица живота неповратима,&lt;br&gt;
На првом врелу да се напијем!

Да стрела с другог копна бачена,&lt;br&gt;
Ко зна за коју коб изливена,&lt;br&gt;
Врати се с овог пута смрачена -&lt;br&gt;
Свом стрелцу ком и не зна имена.

==Звезде==
Кад небо засја прво вече,&lt;br&gt;
Чу се глас звезде с видокруга:&lt;br&gt;
- Ја сјам за срећне, једна рече,&lt;br&gt;
- А ја за бедне, каже друга.

- Ја краљевима, збори трећа,&lt;br&gt;
- Ја херојима. - А ја робљу.&lt;br&gt;
- Ја заљубљеним! - А највећа:&lt;br&gt;
- А ја за дугу ноћ на гробљу.

- А ја ћу, чу се из тог шума,&lt;br&gt;
Светлости таште дати реку:&lt;br&gt;
Као Божанство, та коб ума,&lt;br&gt;
Што сјаји само у човеку.

==Повратак==
Кад мој прах, Творче, мирно пређе&lt;br&gt;
У грумен глине ужежене,&lt;br&gt;
Тад неће више бити међе&lt;br&gt;
Између тебе и измеђ мене.

Кад сврши ропство два начела&lt;br&gt;
Духа и тела, зла и добра,&lt;br&gt;
Пашће тад уза свих почела&lt;br&gt;
У задњој берби коју обрах.

И постајући безобличан,&lt;br&gt;
На повратку свом старом путу -&lt;br&gt;
Теби ћу бити опет сличан,&lt;br&gt;
И првом дану и минуту.

Носећ у шаци прегршт сунца,&lt;br&gt;
У зеницама неба комад,&lt;br&gt;
Сићи ће најзад са врхунца&lt;br&gt;
Тај астрални и вечни номад!

Као у сјају новог дана,&lt;br&gt;
Дирнута крилом ветра блага,&lt;br&gt;
Гранчица мирте зањихана&lt;br&gt;
Не оставивши нигде трага.

==Химера==
Памтим те путе куд сам једрио&lt;br&gt;
Морима што су вечно зрачила;&lt;br&gt;
Чији се видик увек ведрио,&lt;br&gt;
А слутња никад не помрачила.

Тај архипелаг где су цветала&lt;br&gt;
Тек откривена поља румена,&lt;br&gt;
И химерична јата слетала&lt;br&gt;
На младу бразду првог грумена.

Где непроходне шумске пагоде&lt;br&gt;
Држе у небу звучне сводове;&lt;br&gt;
Где дају, као светле јагоде,&lt;br&gt;
Све тајне сунца своје плодове.

Први пут небо ту засијало&lt;br&gt;
На људску срећу и на болове;&lt;br&gt;
Ходисмо туд где све је клијало,&lt;br&gt;
Сам Бог и ја кроз те долове...

Ја одох даље новим лукама,&lt;br&gt;
До звезда брод је мој узлетао:&lt;br&gt;
А држим и сад још у рукама&lt;br&gt;
Неки цвет црн што ту је цветао.

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>4xlfjqxv950x2cn4nml6iqkv4o1c39n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Јабланови</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12650</id>
    <revision>
      <id>143455</id>
      <parentid>140501</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T16:49:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143455</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1368" sha1="5uozwf3x2o31yi3ahinw20qx758n35b" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]
| Јабланови
| [[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЈАБЛАНОВИ}}
&lt;poem&gt;
Зашто ноћас тако шуме јабланови,
Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
Жути месец споро залази за хуме,
Далеке и црне, кȏ слутње; и снови

У тој мртвој ноћи пали су на воду,
Кȏ олово мирну и сиву, у мраку.
Јабланови само високо у зраку
Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду.

Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим
Кȏ потоњи човек. Земљом према, мени,
Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим,
Себе, и ја стрепим сȃм од своје сени.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Српска уметничка поезија]]</text>
      <sha1>5uozwf3x2o31yi3ahinw20qx758n35b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143456</id>
      <parentid>143455</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T16:51:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Јабланови]] на [[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143455</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1368" sha1="5uozwf3x2o31yi3ahinw20qx758n35b" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]
| Јабланови
| [[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЈАБЛАНОВИ}}
&lt;poem&gt;
Зашто ноћас тако шуме јабланови,
Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
Жути месец споро залази за хуме,
Далеке и црне, кȏ слутње; и снови

У тој мртвој ноћи пали су на воду,
Кȏ олово мирну и сиву, у мраку.
Јабланови само високо у зраку
Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду.

Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим
Кȏ потоњи човек. Земљом према, мени,
Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим,
Себе, и ја стрепим сȃм од своје сени.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Српска уметничка поезија]]</text>
      <sha1>5uozwf3x2o31yi3ahinw20qx758n35b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Поезија (Милутин Бојић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>16749</id>
    <revision>
      <id>143450</id>
      <parentid>37699</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T16:11:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Поезија]] на [[Поезија (Милутин Бојић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>37699</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1985" sha1="qjdd4et3os872wke7k1ggbpkqzj2o6y" xml:space="preserve">;[[Аутор:Милутин Бојић|Милутин Бојић]] 
{{Википедија|Милутин Бојић}}

{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Поезија
| одељак=
| аутор=Милутин Бојић
| белешке=
}}


&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;&lt;center&gt;Поезија&lt;/center&gt;&lt;/font&gt;


&lt;center&gt;

Очи смо твоје сви пили по реду, 

Румена недра загадили гнојем, 

И исцепану, рањаву и седу 

Прогонисмо те упрљану знојем.


Под ногом твојом векови су клизли, 

Век сваки нове тражио ти псалме; 

Час раздрљеној тело су ти гризли, 

Час китили те крунама од палме.


Не куни данас век проклет и мали: 

Деца су наша запојена кугом, 

Воде су наше златом затровали, 

Гробља су наша преорали плугом.


За собом вуци кроз улице муком 

Идола тисућ с којих прах смо стрли 

И слушај руљу где урличе хуком 

И бездни с новим рипидама хрли.


Храмове тражиш? Пали су олтари. 

У веригама туђим мру нам часно 

Сва осећања, јер смо им гробари 

И срамимо се изрећи их гласно.


О, плачи време лажног усхићења, 

О, плачи ропство рођенога сина, 

О, плачи видик трулих поколења, 

О, плачи живот изгаженог крина.


Плачи

Смрт своју којој нема васкрсења!


&lt;/center&gt;

1911

{{ЈВ-аутор|Милутин Бојић|1917}}

[[Категорија:Поезија Милутина Бојића|П]]</text>
      <sha1>qjdd4et3os872wke7k1ggbpkqzj2o6y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Залазак сунца (Драгутин Илић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>22547</id>
    <revision>
      <id>143432</id>
      <parentid>55265</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T14:52:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Залазак сунца]] на [[Залазак сунца (Драгутин Илић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>55265</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1419" sha1="qxwl1dyd6ogk51hhaus9qro5dc7ruio" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Залазак сунца
| одељак=
| аутор=Драгутин Илић
| белешке=
}}
[[Слика:Dragutin J. Ilic (1858-1926).jpg|80 п|центар]]


{{Поезија|
        '''Залазак сунца'''

Уморено сунце западу се клони 
Ко да су га тешки обхрвали боли, 
Па се тужно спушта, на западу руји, 
Руменило сјајно, ко млазови крви! 
Руменило сјајно обасуло грање, 
Ко да слушам тугу, слушам уздисање 
Природа је нема, све тишина скрива 
Уморено сунце хоће да почива!          ,
А далеко тамо, шта л' се оно чује 
Ко јадима тешким да неко тугује; 
Ко да жали сунца руменога чаре? — 
То је звоно мало, са црквице старе!

Хеј толко је пута ударало оно, 
Али никад, никад, тако тужно, боно! 
То је света песма, кад ког тама скрива 
Са звона се чује, да слађе почива!}}

=== Извор ===


{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}
[[Категорија:Драгутин Илић]]</text>
      <sha1>qxwl1dyd6ogk51hhaus9qro5dc7ruio</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Српска народна поезија</title>
    <ns>14</ns>
    <id>30798</id>
    <revision>
      <id>143413</id>
      <parentid>142948</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T12:58:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143413</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="52" sha1="rmjwtt8j0uossqipovigv4ex03okknz" xml:space="preserve">[[Категорија:Српска поезија]]</text>
      <sha1>rmjwtt8j0uossqipovigv4ex03okknz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Српска авангардна поезија</title>
    <ns>14</ns>
    <id>31765</id>
    <revision>
      <id>143414</id>
      <parentid>142961</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T13:01:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143414</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="71" sha1="fd48lwiji9jteayjwynuna5o0x2guiw" xml:space="preserve">[[Категорија:Српска уметничка поезија]]</text>
      <sha1>fd48lwiji9jteayjwynuna5o0x2guiw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31887</id>
    <revision>
      <id>143477</id>
      <parentid>75789</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>75789</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1515" sha1="rncadp45ho7ce61fcag1isi82m4qk53" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|
|
| Садржај:
| [[Демон/насловна|-{Насловна}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Демон/насловна|-{Насловна}-]]&lt;br&gt;
'''ПРВИ ДЕО: КОБНА ВОЈНА'''&lt;br&gt;
[[Демон/1|-{Насловна}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/2|-{ОСОБЉЕ}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/3|-{I ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/4|-{II ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
'''ДРУГИ ДЕО: МРТВА СЛАВА'''&lt;br&gt;
[[Демон/5|-{Насловна}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/6|-{ОСОБЉЕ}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/7|-{I ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/8|-{II ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/9|-{III ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
'''ТРЕЋИ ДЕО: ПУСТА НАДА'''&lt;br&gt;
[[Демон/10|-{Насловна}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/11|-{ОСОБЉЕ}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/12|-{I ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/13|-{II ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/14|-{III ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Извор ==
* Демон,Повест и алегорија, написао Др. Милан Јовановић,у Новом Саду, Српска народна задружна штампарија, 1872.  

{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}
[[Категорија:Милан Јовановић Морски]]
[[Категорија:Историјска драма]]
[[Категорија:Српскa драма]]</text>
      <sha1>rncadp45ho7ce61fcag1isi82m4qk53</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143512</id>
      <parentid>143477</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T10:02:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143512</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1560" sha1="ntbuegs0ebqgzfuicw03auccshrdu2v" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|
|
| Садржај:
| [[Демон (Милан Јовановић Морски)/насловна|-{Насловна}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Демон/насловна|-{Насловна}-]]&lt;br&gt;
'''ПРВИ ДЕО: КОБНА ВОЈНА'''&lt;br&gt;
[[Демон/1|-{Насловна}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/2|-{ОСОБЉЕ}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/3|-{I ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/4|-{II ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
'''ДРУГИ ДЕО: МРТВА СЛАВА'''&lt;br&gt;
[[Демон/5|-{Насловна}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/6|-{ОСОБЉЕ}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/7|-{I ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/8|-{II ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/9|-{III ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
'''ТРЕЋИ ДЕО: ПУСТА НАДА'''&lt;br&gt;
[[Демон/10|-{Насловна}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/11|-{ОСОБЉЕ}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/12|-{I ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/13|-{II ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/14|-{III ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Извор ==
* Демон,Повест и алегорија, написао Др. Милан Јовановић,у Новом Саду, Српска народна задружна штампарија, 1872.  

{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}
[[Категорија:Милан Јовановић Морски]]
[[Категорија:Историјска драма]]
[[Категорија:Српскa драма]]</text>
      <sha1>ntbuegs0ebqgzfuicw03auccshrdu2v</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143513</id>
      <parentid>143512</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T10:02:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143513</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1605" sha1="5qefa5u42h5vqfv9zku86z0xos6qcw6" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|
|
| Садржај:
| [[Демон (Милан Јовановић Морски)/насловна|-{Насловна}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Демон (Милан Јовановић Морски)/насловна|-{Насловна}-]]&lt;br&gt;
'''ПРВИ ДЕО: КОБНА ВОЈНА'''&lt;br&gt;
[[Демон/1|-{Насловна}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/2|-{ОСОБЉЕ}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/3|-{I ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/4|-{II ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
'''ДРУГИ ДЕО: МРТВА СЛАВА'''&lt;br&gt;
[[Демон/5|-{Насловна}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/6|-{ОСОБЉЕ}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/7|-{I ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/8|-{II ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/9|-{III ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
'''ТРЕЋИ ДЕО: ПУСТА НАДА'''&lt;br&gt;
[[Демон/10|-{Насловна}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/11|-{ОСОБЉЕ}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/12|-{I ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/13|-{II ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
[[Демон/14|-{III ПОЈАВА}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Извор ==
* Демон,Повест и алегорија, написао Др. Милан Јовановић,у Новом Саду, Српска народна задружна штампарија, 1872.  

{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}
[[Категорија:Милан Јовановић Морски]]
[[Категорија:Историјска драма]]
[[Категорија:Српскa драма]]</text>
      <sha1>5qefa5u42h5vqfv9zku86z0xos6qcw6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)/насловна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31888</id>
    <revision>
      <id>143507</id>
      <parentid>75765</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/насловна]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/насловна]]: Правилан назив</comment>
      <origin>75765</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="705" sha1="9r17wbrew66u1e0enrz8j3g63llv05o" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон|Садржај]]
| 
| [[Демон/1|-{Насловна}-]]
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;font size=&quot;+5&quot;&gt;&lt;center&gt;ДЕМОН&lt;/center&gt;&lt;/font&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;&lt;center&gt;ПОВЕСТ И АЛЕГОРИЈА&lt;/center&gt;&lt;/font&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;&lt;center&gt;НАПИСАО:&lt;/center&gt;&lt;/font&gt;
&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;&lt;center&gt;Др. МИЛАН ЈОВАНОВИЋ&lt;/center&gt;&lt;/font&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;


{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>9r17wbrew66u1e0enrz8j3g63llv05o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)/1</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31890</id>
    <revision>
      <id>143479</id>
      <parentid>75768</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/1]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/1]]: Правилан назив</comment>
      <origin>75768</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="584" sha1="t4n34ee6s5trln471jgrk5edax2hnmk" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон/насловна|-{Насловна}-]]
| 
| [[Демон/2|-{ОСОБЉЕ}-]]
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;&lt;center&gt;ПРВИ ДЕО&lt;/center&gt;&lt;/font&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;font size=&quot;+5&quot;&gt;&lt;center&gt;КОБНА ВОЈНА&lt;/center&gt;&lt;/font&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;


{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>t4n34ee6s5trln471jgrk5edax2hnmk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143511</id>
      <parentid>143479</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T10:02:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143511</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="674" sha1="jcywybvjsjs8d8bjbv4a7jvwfr3rtgq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон (Милан Јовановић Морски)/насловна|-{Насловна}-]]
| 
| [[Демон (Милан Јовановић Морски)/2|-{ОСОБЉЕ}-]]
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;&lt;center&gt;ПРВИ ДЕО&lt;/center&gt;&lt;/font&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;font size=&quot;+5&quot;&gt;&lt;center&gt;КОБНА ВОЈНА&lt;/center&gt;&lt;/font&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;


{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>jcywybvjsjs8d8bjbv4a7jvwfr3rtgq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)/2</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31891</id>
    <revision>
      <id>143491</id>
      <parentid>101549</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/2]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/2]]: Правилан назив</comment>
      <origin>101549</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1071" sha1="quattmdo1j51stswac8ag7fy9r3gz9j" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон/1|-{Насловна}-]]
| 
| [[Демон/3|-{I ПОЈАВА}-]]
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;poem&gt;&lt;center&gt;'''ОСОБЉЕ:'''&lt;/center&gt;


					'''Цар Душан'''
					'''Урош''', син му
					'''Вукашин'''
					'''Марко''', његов син
					'''Угљеша''', брат Вукашинов
					'''Жарко''', '''Богдан''', '''Прилеп''', велможе
					'''Никола''', велики жупан
					'''Патријарх Јанићије'''
					'''Звездочатац'''
					'''Посланик папин'''
					'''Царица'''
					'''Демон'''
					'''Геније'''
					'''Стража, војници, посланици, народ'''.


					Збиве се у Призрену године 1355.

&lt;/poem&gt;

{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>quattmdo1j51stswac8ag7fy9r3gz9j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)/3</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31892</id>
    <revision>
      <id>143493</id>
      <parentid>75779</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/3]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/3]]: Правилан назив</comment>
      <origin>75779</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10593" sha1="r1sj7ub0nzgzskamyz16amsl5m2itld" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон/2|-{ОСОБЉЕ}-]]
| 
| [[Демон/4|-{II ПОЈАВА}-]]
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;poem&gt;
&lt;big&gt;&lt;center&gt;'''I ПОЈАВА'''&lt;/center&gt;&lt;/big&gt;

&lt;center&gt;''(Престолна дворана. На позорници стоји групирано сво особље осим астролога, демона и генија.)''&lt;/center&gt;

'''Цар''' ''(с престола)'':

     Ко се плаши да ће сломит’ крила,
     Нек' не леће небу под облаке; —
     Ко пучину на уму имаде,
     Нек’ на кршни бродић и не седа:
     Ја од овог’ одустати нећу!
	Од кад круна сија на царевој глави,
	Још за часак ниј’ јој блесак потамнео;
	Ал’ се, видим, хоће Андронику младом,
	Да с поругом каља ту светињу српску.—
	Царство Константина позобаше Турци
	Да не стаде Урош, мој родитељ светли ,
	Супрот погаником. —
	Цар Михаил пође да се клања Риму;
	Потомци му с Римом гадне плетке плету
	Прот’ цара Душана, — признат’ им се неће
	Да је у зло време стара вера спасла
	Византиско царство. —
	Што је једном тру.ло, сурвати се мора:
	Није нужно рушит' — подупрети ваља:
	Под закриље моје, Византија трула
	Ваља да с’ подмлади.

'''Урош:'''

     И до сад си царе војевао,
     Сваки бојак беше нам победа,
     Свака војна даде нове земље,
     Прилип, Орид, Трихала, Јанина,
     Серез, Струма поносит Железац,
     Све до тврдог солунскога града
     Златан скиптар допире ти сада: —
     Али овај — златну круну носи
     С овом твојом двострука ће бити.

'''Царица:'''

Ова војна каже нам се кобна,
Од ње, велим, одустани царе,
Ол’ је само размакни подаље.

'''Марко:'''

	Не одустај, царе, тако т’ српске части!
	Византија трула не има јунака,
	Да поврати своје што је данас наше,
	Већ се заче служит’ својим духовенством
	Да посеје раздор међу твојом децом;
	Па кад твоја речца из сереског збора
	Изгони ордију, свсти отац Калист
	Анатему сваља на цареву главу;
     С њоме мисли цара застрашити,
     С њоме смера земље повратити,
     А од војне тебе одвратити:
	Не одустај, царе, ево т’ моје главе!

&lt;center&gt;''(Велможе један за другим.)''&lt;/center&gt;
	И моје, — и моје, — и моје и мо.је! —

'''Цар:'''

     Од како се Душан зацарио,
     Није јоште порекао Марко.
     Ко будућност у недрима носи,
     Тај на живот освртат’ се не сме.
     Приђи к мени.

&lt;center&gt;''(Марко приступа.)''&lt;/center&gt;

     Поносито чедо народа ми,
     Млад јуначе Мрњачевић Марко,
     Теби дајем понајтежу дужност.
     Глава моја, глава ј’ Урошева:
     Теби моја драга беше Марко
     Његову ти поверавам с тога.— —
	У сред боја стреле безобзирце лете,
	Копље слено циља — прсију не бира,
	Цар и себар пред њим једну коцку баца:
	Ако челик љути и цара погоди,
	Цар је један Србин, множина остаје,
	Те множине главу ти је храни од сад,
	Ти је Марко храни и ода зла брани,
	Ево теби за то мача царевога.

&lt;center&gt;''(Скида свој мач и даје га Марку који га прима на колена.)''&lt;/center&gt;

&lt;center&gt;''(Окренув се осталима.)''
&lt;/center&gt;
	Логотет царства ми знаде моје жеље,
	Не буде ли мене, нек’ вам све искаже.

'''Марко:'''

	Твоја воља, царе, то је мени закон,
	МрњачевиН неће погазити вере.
	Иди те победи, Марко дома бдије.

'''Цар:'''

	Велможама својим царску милост дајем.
	Теби, Жарко, своме првом саветнику
	У дар Македонска стројителна облает.

&lt;center&gt;''(Пружа му диплому коју Жарко прима на колена.)''&lt;/center&gt;

	А теби, Богдане, проливену крвцу
	Закупљујем ево с троадском државом.
	Владај срећно тамо по закону моме.

&lt;center&gt;''(Даје ау диплому.)''&lt;/center&gt;

	Вукашине, теби с братом ти Угљешом
	Подунавље дајем; он нек’ стоји тамо
	А ти буди овде у двору ми глава.

&lt;center&gt;''(Даје му диплому.)''&lt;/center&gt;

	Никола жупане, у дар теби Костур
	Са окресном земљом.

&lt;center&gt;''(Даје му диплому.)''&lt;/center&gt;

	А Прилепу, теби Орид и Талију
	С жупом васколиком.

&lt;center&gt;''(Даје диплому.)''&lt;/center&gt;

     Што ја дадох то ће син ми одржати
     А ви држте њему као и мени верност.

&lt;center&gt;''(Окренув се посланицима,)''&lt;/center&gt;
	Послаником мојих владарских суседа,
	Дубровачком, Влашком, Немачком, Угарском,
	Моју царску милост.
	Ценим пријатељство ваших господара
	И вољан сам за њ’ га пријатељство дати
	Кад потреба буде.

'''Посланнк папин:'''

	Светли господине, зар ти царска милост
	Не загрева сјајну, свећену Адрију?

'''Цар:'''

	Узалуд изгледах благослов од папе;
	Свети отац мрким прати ме погледом,
	Уза њ’ стоје Млетке, супрот жељам’ мојим.
	Народ, реците им — тако хоће, оче,
	А владалац врши што му народ жели.

&lt;center&gt;''(Посланици излазе.)''&lt;/center&gt;

'''Вукашин:'''

     Веља милосг, светли господине,
     Обасјала ј’ твоје верне слуге:
     Царство своје у руке нам даде,
     Славу своју, царе с нама дели.

'''Цар:'''

	Ви сте ми је скупа припомогли стећи.
	Што јуначким срцем једни освојише
	То са бистрим умљем други сачуваше,.
	А Вукашин знаше тога обадвога.
	Још се теби није царе одужио.

&lt;center&gt;''(Осталима заповедајући.)''&lt;/center&gt;

     Док цар Душан војну не доврши
     Вукашин је у Призрену глава;
     А да с’ њојзи свако покорава
     Краљ Вукашин ту за цара стоји.

		&lt;center&gt;''(Сви се клањају.)''&lt;/center&gt;

&lt;center&gt;''(Велможама.)''&lt;/center&gt;
	Сазов’те војводе, у трему ће чекат’
	Царске заповести.
				&lt;center&gt;''(Велможе одлазе.)''&lt;/center&gt;

'''Царица:'''
     Ова војна каже нам се кобна
     Опет велим, одустани, царе.
     Звездочатац збиљно по књигама мути
	Знаци — вели — да су непоспешнн војни
	Хоћеш, царе, старца саслушати?

'''Цар:'''

	Узалуд је гдедао шта му звезде пишу
	Царска звезда слабо међ' осталим сија:
	Засијаће боље кад се војна сврши. —
	Ако ли га страши цариградска клетва:
	Лоша вера куне, добра бдагосиља!
	Цар Душана глава изнад клетве стаће.
	Благослови оче!

			&lt;center&gt;''(Слази с престола.)''&lt;/center&gt;

'''Патријарх:'''

     Рабе божји, Стеване Душане,
     Поборниче за веру христову,
     Кренки стубе крста православног,
     Угодниче божјој заповести!
     Преко мене слуге смиренога
     Пружа теби благослов са неба.
     Под њиме ће т’ заблистати глава
     Да као сунце разгони облаке
     Око храма вере истините;
     Под њим’ ће ти с’ укрепити рука
     Да поразиш враге свеколике
     У прах сатреш супостате божје; —
     Под њим ће ти с’ загрејати срце
     Покајником милост да просипаш.
     Цар Душане, верни рабе божји,
     Ид’ победи, благослов је на те!

				&lt;center&gt;''(Крсти га.)''&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;''(Пада средњи застор.)''&lt;/center&gt;
&lt;/poem&gt;

{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>r1sj7ub0nzgzskamyz16amsl5m2itld</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)/4</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31893</id>
    <revision>
      <id>143495</id>
      <parentid>75778</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/4]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/4]]: Правилан назив</comment>
      <origin>75778</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14219" sha1="q3j9ce1alz0po7c5abd26ircvy5lpk5" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон/3|-{I ПОЈАВА}-]]
| 
| [[Демон/5|-{Насловна}-]]
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;poem&gt;
&lt;big&gt;&lt;center&gt;'''II ПОЈАВА'''&lt;/center&gt;&lt;/big&gt;

&lt;center&gt;''(Шумски предео, ноћ. Вукашин хода преко позорнице дубоко замишљен. Из дна позорнице појављује се Демон и прати га ширећи руке над њиме. Вукашин се спушта као бунован на једну стену.)''&lt;/center&gt;

'''Демон:'''

	Са нискога одра себарскога
	Куд си с’ попео МрњачевиВ Вуче?
	Сав се сијаш уз колено царско
	У злату си васцео огрезнуо, —
	АЛ' ТО злато ј’ узајмљено — Вуче;
	Добра воља царева га даде,
	Зла га воља може одузети:
	Себар био, себар остарио!

(Вукашин се трза као иза сна.)

	Куд си с’ попео Мрњачевић Вуче,
	Краљевским си заоденут плаштом,
	Над главом ти сјајна круна блиста
	Ал је себру срце укочено —
	Ропска рука све по земљи рије;
	Скиптар му је тежи од олова
	А јабука и од земље већа.
	Али скиптар за плужеље није,
	Од јабуке с’ не кује кандило;
	Ко зажели оба да понесе
	Ваља крвљу руке да очисти,
	Ваља мачем мишце да оснажи.

							(Вукашин се трза из нова.)

	Куд си с’ попео Мрњачевић Вуче?
	Из крила ти краљевић пониче,
				Ал’ краљевић не краљује
				Већ са оцем још робује.
				О бедрима сјајна ђорда
				Вреди главу синовљеву:
	Добра воља царева је даде,
	Зла је воља с главом одузима.
	А кад падне, клетва с’ чује
	Те сав пакао одјекује:
				„Проклет био ко се пео
				„До на врх се не испео!“— —
				Уз престо је глатко стење
				Уза стење лровалија,
				Кога отуд царе крене
				Тај се више не испуза.
	Ал ко с’ једном до на престо вијне
	Ни вихор га отуда не креће. — —
				Један корак Мрњачевић Вуче —
				Престо празан а ти уза њ чепаш —
				Престо празан — царе у бој оде — —
				Хоће л’ отуд вратити ее Вуче ?
				У боју се осветници мету
				А аа њима својта од Фурија,
	Свак у руци држи по стотину душа,
	Кога дах сустигне, свећа му се гаси.—
	У твојој је руци та царева свећа —
	Духни Вукашине! —

							(Вукашин се преза.)

				На истоку тамо љут отров сазрева
				Капља једна може да заледи срце,

(Показује му једно стакленце)

	Ево кристал смрти — свака капља вреди
	Царски престо — духни Вукашине.

Вукашин (ђипа уплашено.)

	Ох, ужасне мисли има л’ од ње лека?! —

Демон:

				Има, има Вукашине;
				Отровом је ваља спрати
				И бињишем обавити.

(Вукашин гледа устрашено одкуд глас) Демон излази. Предео се на мах осветли. У дну од позорнице с обратне стране појављује се Геније. Вукашин стоји замишљен.)

Геније:

	Кад се душа у светилу купа
	Људска дела светлости су чеда.
	Густи облак на душу ти с’ спушта
	Хоће тама да ти смрачи стазу,
	Светлу стазу непорочна жића —
	Вукашине разгони је отуд!
	Љубављу си љубав задобио;
	До престола љубав те подиже,
	Обасу те славом и господством.
	Љубав траје док и срце греје
	Сама себе својим дарма кити —
	Што дарује то је дарак вечни.
				Цар отиде ал’ остави
				Из недара своју љубав!
				Остави је своме куму
				Племенитом Вукашину; —
				У његовој сад је руци
				Круна, скиптар, царство живот:
				Благо оном кој’ то храни;
				Благо оном кој' то брани!
	Густи облак на душу ти с’ спушта,
	Ал’ га може љубав да разгони!
	Она ће ти осветлити стазу
	Да раснознаш све таштине људске,
	Којима је живот обасипа;
	Ко ходећи по њој хоће да посрне
	Томе вера, љубав своју руку пружа,
	Међу њима човек с поузданим кроком
	Својој слави крочи. —
				Ал’ се мраком слави не примиче,
				Пусто срце о њојзи не снива
				Када душу густ облак покрива.
	Густи облак на душу ти пада
				Хоће живот да т’ помрачи,
				Хоће славу да т' потлачи,
	Вукашине разгони га отуд!
				Престоли су царски трошни
				О издајство скиптри с’ ломе,
				Само сважај вечно траје,
				Јер га слава увенчаје:
				Ко за оба славу даје
				Више даје но што прима. —
	Славом ти је глава увенчана.
	Туђа круна помрачит’ је може;
	Врлине те до трона дигоше,
	Издајство те у провалу гура;
	Врломе су срца отворена,
	Издајника вечна клетва прати.
	Вукашину царевом приставу
	Дичан спомен потомство оплеће; —
	Вукашину отмичару круне
	Поруга је вечито наследство.
				Густи облак над душом ти снује
				Разгони га добри Вукашине. —
				Из твога се племенита крила
				Дична брана уздиже народу:
				Достојан је свога оца Марко.
	'Гвоја слава једном на њега ће прећи,
	Твоје грехе он ће једном да покаје,
	Оставиш ли сину љубав цара твога
	Дао си му више но што круна вреди. —

(Вукашин стоји дубоко замишљен.)

(Предео се смрачи за час. Демон се појави на своме старом месту. Вукашин се колеба, нагиње и излази на Демонову страну. Геније покрива лице и исчезава. Демон одлази злобно смејући се.)

III ПОЈАВА

(Пољана испред вароши. С леве стране градска капија. Војска прелази преко позорнице; прати је тужан глас оркестра. Војници носе мртво тело Душаново. Народ сакупљен стоји унаоколо. Сви улазе кроз капију.)

Звездочатац (улази):

	Огромна је царска сила, свет је подупире!
	Од челика бедемови око ње се вију;
	Међу њима заблистала царска глава.
	Троструком је златном круном окићена.
	У крилу му с’ осмејкива чедо благо,
	На глави му од колевке круна блиста. —
	Царски снови славу пишу, дневи ноћи,
	Хоће злато с лавориком да промени. —
	Ал’ се њему уз колено змија вије
	Љута гуја хоће крви да с’ напије,
	Издајства јој отров црни на језику
	У срцу јој смрт ледена. —
	Стани царе, немој даље у облаке!
	Над њима су звезде сјајне — људске душе,.
	Играјући плавим сводом звезде ситне,
	Написаше златни слови судбу твоју —
	По њима сам дуго читао — разабрах је —
	Стани царе, чудно пише вечна правда:
	Смртнога је само земља, њу нек’ гледа
	Хоће лако, гледећ’ небо, да с’ изгуби —
	А путови небески су заплетени
	По њим’само вечни дуси мирно кроче —
	Цар — човече од земље си, земљу гледај!
	По њојзи се страсти врзу и грехови,
	Испод ње се журно крећу зли духови;
	Змија их је обавила и опила
	С њима хоће царски престо да поруши,
	С њима хоће златну круну да истроши.
	Кроз бедеме бујицу је прокопала
	Златан престо из основа задрмала.
				Цар не хаје што му звезде пишу —
				До недара с’ гуја успузала,
				Љути отров на њ је избљувала.
				Силан пада а царство пропада!

(Почиње да се мрачи. Звездочатац гдеда око себе.)

				Помрачила с’ царска звезда!
				Једна пада, друга се црвени
				Као у крви да је окупана —
—	У црно се земља заодева. —
Освета је разуздана
Клетва пишти, грабеж зија
Потоком ће крв да лије — —

(У оддаску.)

	Ноћ је црна,
	Ал’ је црња пздајничка душа.— —
	Изнад мрака светли вечна правда! — —

(Међутим се смркло. Вукашин излази устрашен и осврће се на све стране.)

Вукашин:

				Душа лети а под њоме
				Црни пакао грозно зија,
				Нађе душу да отрује.
				Нађе жртву да прогута.
	Куд си пошао грешни Вукашине?
	Хоћеш рају? Врата затворена ——
	Руке су ти крвљу покропљене,
	Лице ти је срамом омрљено.
	За крв царску рај затворен стоји,
	За крв сродну муке су паклене.
				Ох ужасна мисао мрака
				Што овлада слабом душом,
				Одкад сунце земљу греје
				Већег греха не угледа:
				Дело црње од поноћи.
				Душа црња и од дела!
				У њојзи се грешна мисао снује
				Свога сродног цара да отрује;
				У њојзи се љути отров спрема —
				Јед се просу — цара више нема!

(У заносу.)

				Опустео царски престо
				Под њиме се змије легу;
				Око њега сова кречи,
				Ноћна тица злослутница —
				Нећу престо — нећу — нећу —
				Даћу злато да залију
				Љутој гуји адско жвало,
				Даћу крвцу да зајазе
				Сову тицу грабљивицу;
				Својом сузом крв ћу спрати
				Што ју проли цару своме
				Кад син с њега суд изрече
				Биће краја јаду моме! —
				Нећу престо — нећу — нећу!

(Вукашин пада.)

(Демон се појављује на старом месту и шири руке над Вукашином. Овај се буди мало по мало.)

				Краљ Вукашин — царев издајица —
				Краљ Вукашин — мучки цар убица!
				Са престола Цар-Уроша чујем :
				„За убиство смрт се враћа,
				„За издајство смрт с поругом!“

(ђипа јаросно)

	Мучи царе! Ваке речи
	Вукашин ће крвљу спрати.
	Краљ Вукашин издајник — убица —
	Гром и пакао, ко то дрзне рећи
	Вукашин ће домашит’ га мачем
	Све и да се на престо нонео! —

(У заносу)

	Доле, царе, мој је престо!
	Крвљу сам га заслужио,
	Душом сам га закупио — —
	Краљ Вукашин на њ се пење —
	Доле царе — доле — доле!

(3астор пада.)
&lt;/poem&gt;

{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>q3j9ce1alz0po7c5abd26ircvy5lpk5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)/5</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31894</id>
    <revision>
      <id>143497</id>
      <parentid>75775</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/5]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/5]]: Правилан назив</comment>
      <origin>75775</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="570" sha1="trcxmn1khw1zk6sw6104lyjlji5q2c8" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон/4|-{II ПОЈАВА}-]]
| 
| [[Демон/6|-{ОСОБЉЕ}-]]
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;&lt;center&gt;ДРУГИ ДЕО&lt;/center&gt;&lt;/font&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;font size=&quot;+5&quot;&gt;&lt;center&gt;МРТВА СЛАВА&lt;/center&gt;&lt;/font&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;


{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>trcxmn1khw1zk6sw6104lyjlji5q2c8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)/6</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31895</id>
    <revision>
      <id>143499</id>
      <parentid>75777</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/6]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/6]]: Правилан назив</comment>
      <origin>75777</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1080" sha1="sz2ohi7vqfzx98gahi6hifwziv4pkud" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон/5|-{Насловна}-]]
| 
| [[Демон/7|-{I ПОЈАВА}-]]
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;poem&gt;&lt;center&gt;'''ОСОБЉЕ:'''&lt;/center&gt;


					'''Цар Лазар'''
					'''Кнез Кратко (Југ Богдан)'''
					'''Милош Обилић и Милан Топлица''',  војводе
					'''Иван Косанчић'''
					'''Вук Бранковић'''
					'''Југовић Бошко'''
					'''Патријарх Сава'''
					'''Демон'''
					'''Геније'''
					'''Вила'''
					'''Два турска посланика'''
					'''Војводе, дворани, стража, војници, гласници, народ.'''


			Збива се прва појава у Крушевцу, друга и трећа на Косову.


&lt;/poem&gt;

{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>sz2ohi7vqfzx98gahi6hifwziv4pkud</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)/7</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31896</id>
    <revision>
      <id>143501</id>
      <parentid>75780</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/7]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/7]]: Правилан назив</comment>
      <origin>75780</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9695" sha1="sv1d8mtgexhfodq2zqij1oqsmsi1r1p" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон/6|-{ОСОБЉЕ}-]]
| 
| [[Демон/8|-{II ПОЈАВА}-]]
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;poem&gt;
&lt;big&gt;&lt;center&gt;'''I ПОЈАВА'''&lt;/center&gt;&lt;/big&gt;

&lt;center&gt;''(Дворана средовечног стила. Цар Лазар, Југ Богдан, Југовићи, Милош Обилић, војвода Милан и Иван, дворјани, за тим посланици турски.)''&lt;/center&gt;


'''Цар:'''

				Ти још своју и не каза, кнеже,
				А по праву прва ј’ твоја, Кратко!
				Де реци нам шта ти о том судиш ?

'''Југ Богдан:'''

				Слушам царе ову децу овде,
				Како лако о порази зборе —
				Бојак бити, силу поломити,
				Ол’ уз свирку младе одводити,
				Овој деци као да исто вреди. —
				Давна памтим, много запамтео,
				Ал’ то много од зле руке беше.
	Видео сам војску силнога Душана,
	Кад весело пође да Цариград узме, —
 	Силан царе паде — веле од зле бољке; —
	Горе беше нама, гледати га мртва. — —
—	Крило српске славе Романија сажди.—
	И Марицу кобну гледао сам царе.
	Где удави јато српских соколова;
	Крвава је река, — ал’ и суза наша
	За минулом славом крвава бејаше!

'''Бошко Југовић:'''

	Гледао си, бабо, српство силовито,
	Па ти ово данас, види се нејако,
	Нама ј’ ово силно.
	Негда беше боја око туђе куће,
	Данас бојем ваља очувати своју:
	Мало нас је, право, ал’ је снага веља.
				Ко на лава у пећину пође,
				Живе главе отуд не износи!

Југ Богдан:

	Рад бих и ја мудровати тако,
	Ал’ ми неда ова стара памет.
	Моја вели да не ваља снажном
	Презирати слабог противника —
	А цар Мурат слаб противник није!

Милош:

	Ти не хоћеш ваљда, старнно Богдане,
	Да скрштених руку трпимо поругу;
	Ти не хоћеш кнеже гледат’ своју децу,
	Дичне Југовиће помагајућ’ Турком,
	Да синџире скују твојој унучади	 — —

Југ Богдан (прекида):

	Не дао Бог, синовче!

Милош:

	Кад се сећаш данас веље сриске славе,
	Ти не сметни с’ ума оне кротке Турке.
	Погледај их сада, па ми реци кнеже,
	Шта би силни Душан бесним Отманима,
	Овде говорио: ти говори за њ’ га.

Војводе:

	Говори, говори.

Југ Богдан (иза кратке борбе):

	Диж’те војску српски соколови,
	Пер’те образ, чувајте огњиште.
	Овако се већ не може више! — —
	Слава српска Србом додијала,
	Вукашина једом надојила —
	Крвном руком туђу круну граби.
	С рођеном се браћом завадио
	Па помоћи у тућинству пита.
	— Скупа помоћ, стала га је главе —
	Ал’ његови греси остадоше нама
	Да их покајемо.		 (Цару)
	Лауша си, царе, срећно победио,
	Београд си Србом с нова освојио,
	Са мачем си нове земље привредио,
	Ал’ та дуга борба осили Мурата.
	Братинска неслога оснажи небрата,
	Те се бесно маша за огњиште српско.
	Неслога му наша силан спрежник беше
	Ђурађ Кастриота Босном поноситом
	Братску крвцу проли за Мурата бесног. —
	Божја правда шћаше да Србин победи; .
	Тест победи ал’ га јоште не застраши,
	Још османска снага сломивена није!
	Ордије му нове са Једрене спеше,
	Те се бесно маша за српску слободу,
	Хоће данак, хоће — гром и пакао!
				Овако се већ неможе више!
				Диж’те војску српски соколови,
				Пер’те образ, браните огњиште,
				Неслога нам славу потамнела,
				Слога ће је васкрснути с нова.
				Један пут је Осман на Косову
				Окусио крвну гозбу српску,
				Још један пут па ће пропанути,
				Слава српска с нова засијати.

Бошко:

	Хвала т’, бабо, на оваке речи.

Цар:

	Хвала т’ кнеже; свака ти је речца
	У царевом одјекнула срцу.
	Уз Османа Србом мира нема —
	Шћах се мирит’, он погази веру,
	Невернику вера је играчка
	За обману оног ком је света.
	Неверник је зао сусед свуда,
	Злог суседа одгонити ваља.
	Један бојак јонг добијмо децо,
	Вратили смо што је наше било.
	Наша срчба с нама ће се бити
	Злог суседа хоће одгонити.

(Окренув се стражи)

	Нек уведу посланике турске!

(Стража уводи два Турчина)

	Цар Мурат је много закскао,
	Све да ј’ мање, дати нам се неће:
	Крв да с’ лије тако збори веће.
	Каж’те вашем унђару падиши:
	Што неслога србинова даде,
	Слога српска хоће му узети.
	Међу иама мира више нема!
	Оли Мурат, ол’ ће Лазар пасти,
	За два цара овде места нема!

(Посланици излазе.)

	А сад децо свак’ пред своју војску,
	Сунце зађе; кад се сутра дигне,
	Осветнике ваља да огреје,
	Осветнике злим суседом — Турком.

Милош:

	Спешићемо, царе господине,
	Летићемо крила си нам дао.

Бошко:

	Спешићемо, спешити нам ваља,
	Зао сусед у нашој је кући.
	Митар оде да сачува народ,
	Ал’ не мога сили одолети,
				Нови Пазар, жргва ј’ нова,
				Сваки часак што губимо,
				Невине нас крви стаје,
				Крви братске, хајдмо браћо! (полазе)

Цар:

	Стојте децо! Ко се у бој креће
	С чистом душом треба да полази,
	Ваља праштат’ да му се опрости.
	Децо моја драга, Милошу и Вуче,
	Небратска је кавга мећу сродном крви
	Кривда преголема и у срећне дане;
	А у зло је време, кад полаз’те оба
	Богу на истину, грех самртан — децо,
	Знам ја шта се збило —  —  (Заповеда)
				Које први из корица вуко
				Нека брату своју руку пружи
				То Цар хоће! —

(Милош приступа намргођен Вуку и рукује се с њиме.)

	А сад приђи, свети оче Саво,
	Те нам праштај и благослов даруј.

Патр. Сава:

	Децо моја, чеда једне мајке,
	Надо наша, српског царства стуби,
	Покајници греха прадсдовских
	Покајте се да вам милост буде,
	Опраштајте да вам се опрости.
	Благослов је свакој чистој души
	Мелем благи будуће милости,
	Благослов је сваком чистом срцу
	Нада веља у невољи тешкој.
	Преко мене грешног слуге свога
	Покајником Бог благослов шаље.
	Воља ће вас божја умудрити,
	Сила ће вас божја укрепити,
	Да пораз’те хуљитеље крста,
	Победници да с’ вратите дома.
	Децо моја, чеда православна,
	С чистим срцем благослов примите!

&lt;center&gt;''(Средњи застор пада.)''&lt;/center&gt;
&lt;/poem&gt;

{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>sv1d8mtgexhfodq2zqij1oqsmsi1r1p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)/8</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31897</id>
    <revision>
      <id>143503</id>
      <parentid>75781</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/8]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/8]]: Правилан назив</comment>
      <origin>75781</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7415" sha1="9e4uems5qqcr5iln8y8ypdll77mmya4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон/7|-{I ПОЈАВА}-]]
| 
| [[Демон/9|-{III ПОЈАВА}-]]
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;poem&gt;
&lt;big&gt;&lt;center&gt;'''II ПОЈАВА'''&lt;/center&gt;&lt;/big&gt;

&lt;center&gt;''(Шумски предео — ноћ. Вук Бранковић иде замишљен преко лозорнице.)''&lt;/center&gt;

'''Вук:'''

	Са Балкана густи облак пође
	А у крв је крила замочио,
				На плећа је Алкоран понео.
				Пред њиме је вихор похитао,
				Да потресе круне и престоле;
				А за њиме бујица је пошла,
				Да поплави злаћене крстове,
				Да потопи што се крсту клања.
	Бедемови тврди пред њиме падају,
	А народи за њим на колени гмижу.
	Огромна је сила у томе оркану,
	Ко ће овој сили одолети лако?!

'''Геније''' ''(појављује се.):''

	Деспот Вуче огромна је сила
				Ал' престо јој с’ на грех подупире,.
				Пороком јој круна позлаћена;
				Чисто срце одолет’ јој може,
				Љубав к роду победит’ је може,
				Јача ј’ од ње вечна божја правда!

'''Вук''' ''(као ван себе.)'':

	Јача — јача —

'''Демон''' ''(појављује се.)'':

	У каљузи робље с’ ваља,
	ПорФиром се мудрост кити.
	Лажна вера с празновером
	На изменце светом влада.
	Мудроме је свака вера добра,
	А најбоља која много даје!
	Може ли ти која више дати
	Но што даје вера пророкова?!
	У злату се бињиш сија,
	На круни је Алем драги;
	Царску силу и господство
	Све за једну празноверу
	Што је робље „сродством“ зове.

'''Геније:'''

	Тешко свуда своме без својега!
	Сродство крви свет је намножило,
	Сродство душе благослов је стекло;
	Сродан сродном помоћ је најјача!
	Лазарева ти си десна рука,
	Лазар глава српства васколика.

'''Демон:'''

	У синџиру робље стење;
				Господство се умљу даје.
				Колена си господскога,
				Велможа си силног цара;
				Владалачко т’ име краси —
				У царству ти нема пара.
				С’ тога т’ Султан руку пружа,
				А из руке лравду нуди. —
				Сродан царе војску даје —
				Војсковођа царев слуга! —
				Туђин царе круну даје
				Деспот Вуку Деспотово
				Господину Господарство!
				Која ј’ вера права вера?
				Које ј' сродство замашније?

Геније:

	Сродство крви на небу се веже
	Вечито је као и небо само,
	У туђинству сродства крви нема,
	Невери је небо затворено! —
	Цар дарива своју крв рођену,
	Даје Вуку најдражије благо;
	А ко даје најдражије своје,
	Највише је с њиме даривао. —
	Туђин царе туђе добро нуди:
	Отет' ваља на га понудити!
	Хоћеш своме своје отимати,
	Ол’ туђину своје даривати?

Демон:

				У Крушевцу царски двори,
				Уза дворе цветна башта;
				У сред врта до два цвета
				Један цветак љиљан-Мара,
				Други ружа Вукосава.
				Мирисом су врт покриле,
				Сјајном круном осветлиле.
				Отуд иду два јунака
				Деспот Вуче и Милоше,
				С Браничева један дође,
				Са Поцерја други спеши;
				Сваки царски врт облеће,
				Сваки хоће царско цвеће.
				Јунацима царе збори:
				Љиљан цветак племенити
				Господску ће груд да кити
				Али ружу мирисаву
				Бољи јунак узбрат’ може.
				Засветлише бојни мачи
				Усред врта царевога,
				Засијаше очи црне,
				Задрхтало мирис цвеће — —
				Љиљаном се Вук окити
				А ружицу Милош узбра! —
				Ружа ј’ цару мио цветак,
				Милош седи уз колено:
				С господством се двори ките,
				Ал’ јунаштво дворе диже.

(Вук хода немирно по позорници за тим онет седа.)

Геније:

	Са јунаштва Деспот Вук се слави,
	Са врлине Милош слави пође.
	Ко се једном са врлином дружи,
	Тај на славу насртат’ не може!
	Обилићу твоју руку пружи,
	Врли Милош душу ће ти дати.
	Пред вама ће сила да с’ поклони,
	За вама ће песма да заори.
	Сила турска хоће пропанути
	Након вас ће слава останути!

Демон:

				Деспот Вуче, не дај плећа,
				Да од њега мост сагради
				Цар .Лазару омиљени
				Млад Милошу од Поцерја!
	Што освоји храбри Деспот Вуче,
	Царево је, тако закон хоће:
				Ком цар даде онога је,
				Воља царска и то ј’ закон.
	Чим се царе силни са победе врати
	Нову круну меће, своју зету даје.
				Ко је цару мио зете,
				Тај са њиме круне дели.
				У Милоша мишца снажна
				Обилића чело сјајно,
				Хоће круну да понесе
				Светлу круну деспотову.

(Вук ђипа и хода у заносу.)

	Узми Деспот Вуче што ти Муратпружа,
	За јуначку руку нову круну даје;
				Вера му је права вера
				Сродство му је замашније.

{У беснилу Вук излази на демонову страну — Геније покрива лице и одлази. Демон
исчезава злобно смејући се.) (Грми и сева.)
&lt;/poem&gt;

{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>9e4uems5qqcr5iln8y8ypdll77mmya4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)/9</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31898</id>
    <revision>
      <id>143505</id>
      <parentid>75783</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/9]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/9]]: Правилан назив</comment>
      <origin>75783</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6452" sha1="1v6d7y4qs78n4tqeeckeh3ie0iuwo3i" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон/8|-{II ПОЈАВА}-]]
| 
| [[Демон/10|-{Насловна}-]]
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;poem&gt;
&lt;big&gt;&lt;center&gt;'''III ПОЈАВА'''&lt;/center&gt;&lt;/big&gt;

&lt;center&gt;''(Позорница је с пред помрачена и преставља дивљи кршевити предео, страг је осветљена пространа пољана; на њојзи леже групе рањених војника српских. Неки седе погружени. Музика свира тихо. Вук прелази преко позорнице и погледа устрашено на бојиште.)''&lt;/center&gt;


Вук:

	Ох, ужаса јоште невиђена!
	Тешка рука Бога осветника
	Спушта с’ тихо на пороке наше. —
	Јадна браћо моја, жртве црног пакла,
	Веље славе српске стубови препукли:
	Братска вас је рука у сурвину вргла,
	Братска вам је рука срца окрвила,
	Братска вам је душа душу ојадила.

(Погружен пада на стену.)
(Вила појављује се на висини иза бојишта држећи у рукама гусле.)

Вила:

	На Косову излазило сунце,
	Косово је поље осветлило.
	Кроз чадорје промолило главу,
	У чадорју звека од оружја,
	Свак’ се паше а Бога призивље,
	Само један шатор онемио
	Самртна је у њему тишина,
	То је шатор Милош Обилића.
	 Будило га са истока сунце:
	Устај, устај војвода Милошу,
	Свуд’ се чује звека од оружја,
	Свак’ се паше а Бога призивље
	Сам ти хоћеш зору да преспаваш,
	Из шатора одјекује тужно:
	Не ће Милош зору да преспава,
	Клевета га из постеље диже,
	Одведе га у таборе турске,
	А на ноге падиши Мурату — —
	Шта је онде Милош починио
	Запева ће посестрима Вила!

	Над Косовом жарко сунце сија,
	Од копља је гору осветлило,
	Блистају се у гори штитови,
	Међу њима два се златна виде;
	Један носи орла двоглавога,
	Други носи месец и звездицу,
	Два се штита силно ударише,
	Орлаш штит је средом препукао,
	Под њиме се царска глава види
	Цар Лазара глава поносита
	Црној земљи лице оборила. — —
	У молитви усна задрхтала:
	„Прости Боже, моје тешке грехе„
	Рођена ме деца напустила,
	У туђинству оца потражила
	Туђем цару главу приклонила!
	Прости Боже и душу ми прими!

	На Косову сунце залазило,
	У крвцу је лице умочило;
	У сунцу се доле руменило.
	Лица бледа поље су покрила;
	Јунаци су на ноћиште пали.
	У боју им малаксале руке,
	Из руку им мачи попадали,
	У очима ватра догорела,
	У срцима врела крвца стала.
	Ко се био уза цара свога,
	Ту ће с њиме санак да борави,
	Вила ће га крилма да захлади,
	Својом песмом сан ће да му слади;
	Ко у боју цара оставио,
	За тог санка на бојшнту нема,
	Иза сна ће вила да га буди,
	Својом песмом да му пара груди.

(Вук се диже и хода немирно.)

	Зађи сунце легли су јунаци,
	Твој румен им не обоји лице,
	Твојим жаром не окрвави срце,
	Зађи сунце а да нојца пане —
	Издајство је по Косову пошло.

(Вук се крије.)

	А издајство густа мрака тражи,
	Зађи сунце, царство мрака дође,
	Зађи, зађи — —

(Вук бега с позорнице.)

	Тамо доле на пољу Косову
	Једно момче на мач наслоњено,
	Белом траком очи привезане.
	Око мртво изболи га Турци,
	Ал’ је живо у прсима срце.
	Крвно дело прекосовске славе
	Из тебе ће песма да с’ излије;
	Кроз мрак густи глас ће да се вијне,
	Два ће мора песму да закриле — —
	Докле песма не испева славу,
	Докле песма не искуне клетву,
	Докле слава срца не завида,
Докле клетва душу не очисти,
Јек ће кроз мрак силно да се вије.
(Зове) Млад јуначе, гледаоче славе,
Срећан био муке не видео,
Дођи сестри у гору зелену;
Од славе ти бритка сабља оста,
Вила ти је гусле опремила,
Мач и гусле свечано знамење,
Гуслама ћеш славу сачувати,
А мачем ћеш муке домучити!

(Даје му гусле и узев га за руку одлази с њиме.)
(Улази једна чета Турака с вођом.)

Вођа:

	Алах ћерим! Ево још једне хрпе ђаура.
ЈусуФе, са мртвијех скидај благо и одјело;
живо робље прићерај у табор!

''(Застор пада.)''
&lt;/poem&gt;

{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>1v6d7y4qs78n4tqeeckeh3ie0iuwo3i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)/10</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31899</id>
    <revision>
      <id>143481</id>
      <parentid>75784</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/10]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/10]]: Правилан назив</comment>
      <origin>75784</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="570" sha1="5nxx20pjwdo5vqhrwkx1ye3yj7qa93b" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон/9|-{III ПОЈАВА}-]]
| 
| [[Демон/11|-{ОСОБЉЕ}-]]
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;&lt;center&gt;ТРЕЋИ ДЕО&lt;/center&gt;&lt;/font&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;font size=&quot;+5&quot;&gt;&lt;center&gt;ПУСТА НАДА&lt;/center&gt;&lt;/font&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;


{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>5nxx20pjwdo5vqhrwkx1ye3yj7qa93b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)/11</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31900</id>
    <revision>
      <id>143483</id>
      <parentid>101113</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/11]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/11]]: Правилан назив</comment>
      <origin>101113</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1101" sha1="25r2b6j0z6k3jhecik3qoxjgcwjpa7a" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон/10|-{Насловна}-]]
| 
| [[Демон/12|-{I ПОЈАВА}-]]
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;poem&gt;&lt;center&gt;'''ОСОБЉЕ:'''&lt;/center&gt;


					'''Кнез Михаило'''
					'''Један духовник'''
					'''Бег босански отац'''
					'''Бег босански син'''
					'''Војвођанин'''
					'''Хрват'''
					'''Бугарин'''
					'''Албанезац'''
					'''Херцеговац'''
					'''Бошњак'''
					'''Први Турчин'''
					'''Други Турчин'''
					'''Трећи Турчин'''
					'''Старац Турчин'''
					'''Демон'''
					'''Геније'''
					'''Вила'''
					'''Турци, српски грађани'''

Збива се I део у Београду 2. и 3. Топчидеру 1868.

&lt;/poem&gt;

{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>25r2b6j0z6k3jhecik3qoxjgcwjpa7a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)/12</title>
    <ns>0</ns>
    <id>46491</id>
    <revision>
      <id>143485</id>
      <parentid>101112</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/12]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/12]]: Правилан назив</comment>
      <origin>101112</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7809" sha1="39hk0v64b4vu0a1waf1pdql24h2tlx0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон/11|-{ОСОБЉЕ}-]]
| 
| [[Демон/13|-{II ПОЈАВА}-]]
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;poem&gt;
&lt;big&gt;&lt;center&gt;'''I ПОЈАВА'''&lt;/center&gt;&lt;/big&gt;

&lt;center&gt;''(Улица у Београду. Турци грађани, жене и деца трче у нереду преко позорнице. Чује се пуцњава из пушака.)''&lt;/center&gt;


'''Први Турчин''' ''(уморен стане)'':

	Валах Турци грђа муртатлука &lt;ref&gt;Превара.&lt;/ref&gt;
	Још не виђе обријана глава!
	Влах Турчина ћера на срамоту. &lt;ref&gt;На силу.&lt;/ref&gt;

'''Други Турчин''' ''(исто тако)'':

	Вођена&lt;ref&gt;Овде.&lt;/ref&gt; се нешто крупно мјеси.
	Право каза Мула-ЕФендија:
	Влаху дани ћоше од доламе,
	Доламу ће т’ с’ леђа свући влаше.
	Што ће војска Коџа-Милошићу,&lt;ref&gt;Кнез Михаило.&lt;/ref&gt;
	Што л’ лубарда влаху рајетину?
	Ево што ће — да вилајет кавжи.

''(Улази старац Турчин.)''

'''Први Турчин''' ''(старцу)'':

	Аман људи какав калабалук!
	Зар се бива измећари царски
	Са рођена ћерају кућишта?
	ђе су улеме, &lt;ref&gt;Мудрац.&lt;/ref&gt; имами,&lt;ref&gt;Духовн старешина.&lt;/ref&gt; кадије &lt;ref&gt;Судија.&lt;/ref&gt;
	ђе ли су ни теФтери,&lt;ref&gt;Записници.&lt;/ref&gt; фермани,&lt;ref&gt;Повеље.&lt;/ref&gt;
	Што не пишу влаху бурунтију &lt;ref&gt;Писмо.&lt;/ref&gt;
	Да се прође ћоравога посла?!

'''Други Турчин:'''

	А што шути у граду Фукара,&lt;ref&gt;Сиротиња — народ.&lt;/ref&gt;
	Зар већ није крв међ' нама легла?

'''Старац Турчин:'''

	Грдно пође откад паша стаде,
	Да с ђаури кајмаклију&lt;ref&gt;Кава густа.&lt;/ref&gt; срче,
	Сваки с’ ћеиф &lt;ref&gt;ћуд.&lt;/ref&gt; њима окабули &lt;ref&gt;Дозволи.&lt;/ref&gt; —
	Нахија се за нахијом влаши,
	С пашалуком &lt;ref&gt;Србија се зваше
пашалуком београдским.&lt;/ref&gt; ђаур господари,
	Све друге је редом загризао.
	Од Пазара узе Студеницу,
	Од Зворника Јадар, Рађевину,
	Од Лесковца Параћин, Крушевац,
	Од Видина Црну Рјеку, Крајну,
	А од Ниша Алексинац Бању —
	Све то власи немилице крње,
	Све то султан с пашама кабули,
	Све то Турци на срамоту гледе. —
	А сад пошао да се руга светцу;
	Торњеве је к небу испречио,
	Клепетуше на њих објесио,
	Тер ми отуд врх ћемена звече
	Кад год пођем акшам &lt;ref&gt;Вечерња молитва.&lt;/ref&gt; да се клањам.
	На углове повјешали сура &lt;ref&gt;Слике.&lt;/ref&gt;
	Милошеве цијеле ордије,
	За Султана нико ту не пита:
	Патишах је сјенка везирова,
	А везири влашке потурице,
	Продаће му куле и градове,
	Продаће му пашалуке редом. — ''(љутито)''
	Од кад паша у сандуке&lt;ref&gt;Каруца.&lt;/ref&gt; сјео,
	Тер га коњи кроз чаршију вуку,
	Вриједи исто што и труо љешник.

''(Пуцњава се примиче)''

'''Трећи Турчин''' ''(улази)'':

	Хоће власи да се искусуре &lt;ref&gt;Намире — Освете.&lt;/ref&gt;
	Сто Турака за чираче &lt;ref&gt;Шегрче.&lt;/ref&gt; влашко:
	Бије пушком куд гођ се окренеш,
	Не дају ти ока отворити.
	Вође људи није чиста посла.
	Шејтан &lt;ref&gt;Ђаво.&lt;/ref&gt; нође с влахом да војује,
	Чуј ме лијепо Хаџи Јусуф-аго:
	Ако низам у помоћ не дође,
	Прасиће се по Дорћолу &lt;ref&gt;Турско предграђе у Београду.&lt;/ref&gt; крме.

''(Пуцњава се све ближи. Преко позорнмце трче уплашено Турци и буле. Иза позорнице чује се. „Аман“, „аман“. Међутим се прикупило више Турака на позорници.)''

'''Старац Турчин:'''

	Крме сједи на пашалук, болан;
	Ако ј’ њему влаше попљувало браду,
	Валах мени неће. — Ајмо Турци у бој!

''(Вади пиштољ и полази на ону страну од куда се чује пуцњава. Остали полазе за њим. С обратне стране излази један грађанин с голим мачем у руци а за њим чета наоружаних грађана.)''

'''Грађанин:'''

	Предајте се Турци!

'''Стари Турчин:'''

	Зар теби ђетићу?

'''Грађанин:'''

	Цео народ иза мене стоји,
	Остали се Турци предадоше,
	Не ће им се лудо губит’ главе.

'''Стари Турчин:'''

	Пуштајте нас својим домовима
	Па ћемо се отуд диванити.

''Грађанин:''

	То не иде Хаџи ЈусуФ-аго,
	Предајте се, тврда вам је вјера,
	Све до једног спровешћемо у град.

''(Турци се договарају.)''

'''Стари Турчин:'''

	А ђе су ни ђеца, ђе кадуне&lt;ref&gt;Жене.&lt;/ref&gt;?
	Пуштајте нас до њих па ћемо виђети.

'''Грађанин:'''

	Што не шћаше лудо размећат’ се главом
	Све то оде у град здраво и читаво.

'''Стари Турчин''' ''(окренув се Турцима)'':

	Е већ није вајде! —
	Дође врјеме да с’ кабулит’ мора.
	Један друм нам власи оставише,
	А тај друм нас води у гурбетлук &lt;ref&gt;Просијаштво.&lt;/ref&gt;
	''(Грађанину)'' Вјера ти је момче?

'''Грађанин:'''

	Тврда вјера!
	До града смо ваши браниоци,
	Ником длаке не ћемо дотаћи.

'''Стари Турчин:'''

	А ти ајде, води. Ајмо Турци с њима!
	Ал’ те молим, кад се отуд вратиш,
	Отиди-дер вашем Милошићу
	Па му реци селам&lt;ref&gt;Поздрав.&lt;/ref&gt; од ЈусуФа.
	’Вако реци: Хаџи-Јусуф, бива,
	Шаље теби, Милошићу селам.
	'Вакој вјери, као што је твоја
	Мехмед-Ага Фочић ваља — бива.
	Ђе те нађе — реци — кусур ће ти дати&lt;ref&gt;Осветиће се.&lt;/ref&gt;.

''(Турци одлазе народ за њима.)''


&lt;/poem&gt;

== Референце ==
{{reflist}}

{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>39hk0v64b4vu0a1waf1pdql24h2tlx0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)/13</title>
    <ns>0</ns>
    <id>46492</id>
    <revision>
      <id>143487</id>
      <parentid>101114</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/13]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/13]]: Правилан назив</comment>
      <origin>101114</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="22579" sha1="diwioeqjltowv8iy4do22bkvhkgsro0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон/12|-{I ПОЈАВА}-]]
| 
| [[Демон/14|-{III ПОЈАВА}-]]
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;poem&gt;
&lt;big&gt;&lt;center&gt;'''II ПОЈАВА'''&lt;/center&gt;&lt;/big&gt;

&lt;center&gt;''(Дворана у кнежевом конаку. Улази стари духовник.)''&lt;/center&gt;

'''Духовник:'''

	Ко да ово очима погледа
	А да суза радости не кане?! — —
	
    Крв предака по Врачару с’ лије —
	Крв жртава поље поплавила — —
	Са кочева жртве малаксале
	Вечном Богу молитву јецају,
	Уздасима сунце помрачују.
	Један уздах изнад свију с’ чује:
	„Где си мајко што ми живот даде?
	Ако с’ жива допузила довде,
	Узми живот болног си га дала.“
    — „Поглед’ робе на хатове плоче
    „Крвав носе благослов од мајке!
	Горак уздах поврх коца с’ вије,
	Хладан кикот од неба га крије — —
	„Где си, сејо, да олагнеш муци?
	Руке т’ беху препуне дарова
	Смрт је дарак што га братац иште.
    — Ха, ха, влаше у харему сјајном
    „Влајња пишти ал’ Турчина љуби.
	Горак уздах поврх коца с’ вије,
	Хдадан кикот од неба га крије.
	„Где си брате да целивага брата
	Еда б’ душу лагље испустио — —
	— —Нем је Врачар, ал’ у гори пушка
	Тужан одјек мученику шаље,
	Да брат живи у гудури мрачној.
	Последњи се с коца уздах чује:
	С Богом брате, — прости мајко земљо —
	Ја не могох — доврши ће братац —

''(Као да се буди.)''

	Ко да с’ сети мученика ових,
	А да душа боно не проплаче!?

	Мрко гробље минуле нам славе,
	Српском крвљу окупана земљо,
	Српском сузом орошено поље,
	Како дивно сад преда мном блисташ,
	Из твога је недра материнског
	Поникнуло смиље и ковиље.
	Из уздаха смиљ је процватио,
	Из молитве босиљак проклијо —
	Ко да тебе сад очима гледа
	А да сузу радости не лије?! — —

	Хатови су доиграли
					бесну игру,
	Мученици домучили
					грозне муке:
	Српским пољем одјекује
					песма српека
	Насред поља уздижу се
					бели двори
	Од срдаца мученичких
					сазидани,
	А срцима живих Срба
					опасани.
	Усред двора српско срце
					закуцало,
	Растурена српска чеда
					дозивало:
	Дајте срца, српска децо,
					срца дајте,
	Груд је онде где и срце —
					мишце чиле,
	Срце ће нас прикупити
					свеколике,
	А мишце ће дохватити
					лаворике.
	Згреват’ ваља сјајне славе
					Србинове,
	Тражит’ ваља старе дворе
					Душанове!

''(Повлачи се у дно позорнице.)''

'''Бошњак, отац и син''' ''(улазе.)''

'''Бошњак син:'''

	Ходи, ходи, оче Ибрахиме!
	Да свете ми пророкове вјере
	Нигђе нијеси боље смјештен био,
	Него овђе у кнежеву двору.

'''Отац:'''

	Аман, дјете, на што ме нагони
	Да попљујем сиоју сједу браду.
	Што ће Ибра у кнежеву двору,
	Што ће Бошњак у ђаурссој кући?
	Шта ћу рећи ако вилајетом
	Ко запита, шта је бег-Ибрахим
	У конаку кнежеву чинио?

'''Син:'''

	Шта ћеш рећи? — — Реци шта ти драго.
	Кад се вратиш у вилајет дома
	Казаћу ти шта ћеш тамо рећи.

'''Отац''' ''(срдито)'':

	Казаћу ти — казаћеш ми бјеса,
	Што ’ш казати? Чујте ме Бошљаци!
	Бејах с бабом, бегом Ибрахимом,
	Поклонит’ се кнезу Милошићу — —
	Веље бруке, ох свечева вјеро! ''(Срдито)''
	Де пустиме да се вратим дома,

'''Син:'''

	Каква брука, старино занета,
	Зар би син ти, Беговић Мустафа,
	Понио бруку на господско име?

''(Калуђер се ближи неприметно.)''

'''Отац:'''

	Веће бруке Бошњак не доживи,
	Но ја овђен — Зар ти знадеш болан,
	Шта је Турчин на Врачару био?
	Питај мене да ти прође жеља
	Клањати се ђаурину кнезу. ——	
	Још ја бејах голобрадо момче
	Када дођох с босански бегови
	Да прихватим Рушид-пашу силног:
	По Врачару искупљена раја
	Гологлава шије опружила
	Новом паши да цјелива скута.
	Кнезови су са коња сјахали,
	Тер пјешице уз коња му ходе. —
	Бјеше ми се ђогат разиграо —
	Вели Омер: покушај дер, беже,
	Чијег хата скок ће бољи бити
	Оли мога, оли твога Ибро?
	Ја пристадох, — али на Врачару
	Голо поље, нигђе стуба нема.
	Пошали се Омер-бег Бјелчевић;
	Глени оног дугачкога влаха,
	Де покушај, побратиме Ибро,—
	Једно влаше болан, ка ни једно — —
	Па ободе хата алатога
	Прескочи га предњијем ногама,
	Ал’ стражњијем претурит’ не море.
	Јадном влаху дохватише главу —
	Ха, ха, старац, паше не угледа.	—
	Ех, да златно то бијаше вријеме
	Ђе с’ такуми с турскијех хатова
	Овијем пољем као сунце сјаше.
	А сад влаше конаке озида
	А не пита цара ни везира.
	Па још хоће да му у конаку
	Бег босански доламу цјелива ''(срдито)''
	Ех, пуштај ме.

'''Син:'''

Па ђе су ти паше и бегови
Са Врачара? Ђе су — ну дер збори.

Отац:

Ђе су? Ђе су? Ех, до кијамета
Ту би паше рахат пашовале,
Да не дође паша потурица,
Да резили свјетли образ царски.
Жао га бјеше каду ојадити,
Ако мушки на бедему падне,
Те напусти ђаде и градове,
Као да их је султан похарао
А не нашом искупио крвљу.

'''Син:'''

Јес, напушта, на срамоту, беже!
Претекло је изгажене раје,
Дорасло је што нејако било,
Осилило што имало снаге,
Те на силу силеџије гони.
Па што чини та слободна раја?
Погази ли кога од Турчина?
Посјече ли које турско дјете?
Ил’ исчупа бегу Ибрахиму
Једну циглу длачицу из браде? —
Прођ’ се бабо, 'ваких празних збора!
Није паша ђаде и градове
За ћејф раји даровао — није:
Мала раја, ал’ је с рајом правда.
Што источи турске крви раја
За невољу точила је, беже;
Што изгони из Србије Турке
Са неправде гонила је — беже,
Изгонила Турке господаре
Ал’ не гони своју турску браћу.
Што ка она, мајку мајком зову,
А клања се пророковој вјери.
Не ће бабо, лијепе ми вјере!

'''Отац:'''

Не ће велиш? — —

'''Син:'''

Ко мунаре диже,
Не диже их што их рушит’ хоће.&lt;ref&gt;Кнез Михаило наредио је, да се оправи једна од порушених џамија у Београду и да се оџа издржава о државном трошку.&lt;/ref&gt;

'''Отац:'''

А да јесте — лијепа му хвала!
Кад угледах опустеле граде,
Од жалости срце ми набрекло —
Да не зачух оџу са мунаре
Мним е би ми онђен препукнуло.
Јес ја мујо, лијепа му хвала.

''(Опази духовника.)''

			Е не глени
Један поп се из ћошета ближи. ''(Отрже се.)''
Ја изљегох, — мрско ми је гледат’
Влашког попа— —

'''Духовник''' ''(за себе)'':

Он је — он је!
''(Јаросно)'' Куго људска, нађох ли те једном?
Још је доста у костима срчи
Да те смлавим потурицо грдна!
''(Хвата се за пас и долази к себи.)''
Прости, беже, — занесе ме љутња
На недело — прости!

'''Ибрахим:'''

А шта ш’ попе резилуком тијем?
Не знам, валах, што ј’ од мене криво
До што уђох ђе ми мјеста није —
Што тражио то сам и нашао.

'''Духовник''' ''(прикупља се)'':

Ништа — ништа. Прости беже — прости —
Једна слика из младости бедне
Занесе ме да огрешим душу.

'''Ибрахим:'''

Шућур богу е си с’ освјестио.

'''Духовник:'''

Јесам, аго, свој сам и божији,
Па ми с’ хоће и тебе да светим.
Погледај ми ову рану овде,
А сети се Милете ајдука,
Па ћеш знати шта то шћаше бити.

'''Ибрахим''' ''(устрашен)'':

Хајмо Мусо, — то је вјера лоша,
На жао сам му једном учинио.

''(Повлаче се.)''

'''Духовник:'''

Не плаши се, беже Ибрахиме,
Мртав ајдук под овом је ризом. —
Оружје се за освету кује,
Крст се часни за опроштај гради, —
Ја крст носим — не плаши се, беже,
За ову рану завидану, овде,
Стотину сам самртних задао.
Док ми снаге у жилама беше
Секао сам Турке немилице;
А кад старост онемоћи снагу,
Пошао сам Богу на молитву,
Те молио да свак’ Србин чини,
Што је ајдук Милета чинио.

'''Мустафа:'''

Часни оче, што ли смо ти криви,
Ево ја ћу одужити за њ га.

'''Ибрахим:'''

Лудо дјете бејах ускочио
С једном четом у Иверак гору
Милетину напао сам кућу,
Те Милету тешко раних пушком
А жену му отех на срамоту.
То је, дијете, била твоја мајка — —
Е знаш, Мусо, такво бјеше вријеме,
Сад је — видим - друго вријеме дошло.

'''Духовник''' ''(као ван себе)'':

Ох, вечита правицо небеска
Хвала теби на тренуту овом!
Из крила си чедо ми отргла,
У сред легла душманскога вргла,
Да душманом срца окрављује,
Да братинство међу браћом снује.
Хвала теби вечна правдо неба!

'''Мустафа:'''

Прости, попе, —

'''Духовник:'''

			Просто — просто — беже!

'''Ибрахим:'''

	Алах ћерим, одагну ми срце!
	Али овђен остати не морем,
	А ти остај, алал нек ти буде,
	Ја од крви не направих воду:
	Што је чије нека му и буде.

''(Одлази)''

'''Мустафа''' ''(за њим)'':

	И биће му стари Ибрахиме!
	Иза вас је наша Босна, беже.
	А ми Србом браћа смо рођена, —
	Док нас Осман турски не научи,
	Као што нас је клањат’ научио.

'''Духовник:'''

	Тако, сине, алах те саслушао.
	Проста т’ била крв рођена оца
	Када својом браћи припомажеш.
	Приђи тамо твојој браћи сродној,
	Скупила се чеда једне мајке —
	Твоје место међу њима стоји.

''(С Мустафом излази)''

''(Дворана се смрачи. Демон излази.)''

'''Демон:'''

	Без облака неба нема —
	У облаку муња седи,
	Али муња паклу циља,
	У облаке кнез је полетио,
	Али муња у мојој је руци. —
	Два сам цара у провалу згурао,
	Олтар свети под ноге сам вргао,
	Разуздао сам мржњу и освету,
	Отуђио што је своје било,
	Раставио што се пригрлило.
	Разорио што је стално било.
			Мојој сили све подлеже,
			Све што негда силно беше.
			Рука моја овде влада,
			Тој се руци кнез не нада —
			А та ј’ рука пуна злата,
			Пуна власти и берата.
			Док њом макнем — кнеза неста
			Са овога сјајног места.
			Ја с њом махну, а освета
			Сустиће га до крај света.

			Око двора пропузале
			Јетке змије и шкорпије,
			С јакрепима коло завезале —
			У сред кола тебе, кнеже, гледам,
			Промаши л’ те јакреп љути
			Ујешће те јетка гуја.
	Силно су ти крила ојачала,
	Под небом ти доскочит’ не могу,
			Ал’ што земљом кроз мрак гмиже
			Куд ја хоћу, свуда стиже. ''(Изчезава.)''

''(Дворана се осветли.)''

''(Улази кнез Михаило.)''

'''Кнез Михаило:'''

	Сјајно небо пуно ведре наде
	Зар ћеш једном засијат’ нам стално;
	Из грехова минулих колена
	Зар ће једном изчезнути клетва.
	Тешка клетва кроз векове траје,
	Тешка мука јоште не престаје. —
	Ко ће главу са земље дигнути
	Кад му тело укочено стоји? —
	Српско племе тело растурено,
	Тешко да се с душом грлит’ може:
	Удови су оруђа нејака
	У туђинској руци — —

''(Улази духовник.)''

	А ја један међу свима хоћу
	Да искупим рукама нејаким
	Што векови раставише силно?! —
	Таште жеље за сујетне душе!
	Владаоцу дани су бројани,
	А народи вековима живе!
	Ко ће с веком да у борбу лети?!

'''Духовник:'''

	Који за дан дело века ствара.

'''Кнез Мнхаило:'''

	Мелентије, стара слуго божја!
	Зар и ти се твога сећаш кнеза?

'''Духовник:'''

	Ко се Срба сећат’ не престаје,
	Тог се радо сваки Србин сећа.
	Ти си Србом, драги господару,
	Једним махом заденуо крила —
	Долетише из даљних крајева,
	Да ти братску своју пруже руку,
	Да ти српско своје нуде срце.

''(Махне руком. Отвори се застор и излазе Срби разних племена.)''

	Ево, кнеже, чеда једне мајке
	Растурена по голему свету.
	Што насиље негда растурило,
	Твоја љубав прикупила с нова.
	Њихна снага, твоја ј’ снага кнеже!

'''Војвођанин:'''

	Од два века силом одвајани,
	Ни за часак одвојени нисмо.
	У туђини живот боравећи
	Чували смо, бранили смо своје.
	Од Будима па до Сланкамена
	Крвним трагом гонили смо Турке,
	Што смо снагом нашом сачували,
	Што смо снагом нашом привредили,
	То је српско, а ти Србом глава.
	А што од сад ваља очувати,
	С тобом ћемо да чувамо, кнеже;
	А што ваља Србом освојити,
	С тобом ћемо освајати, кнеже!

'''Рват:'''

	Са Србима Рват од вајкада
	Своју судбу делио је братски.
	Срећу српску у рукама држиш,
	Ка и наше буди чувар, кнеже!

'''Бугарин:'''

	Кад се корен у здравици храни
	Дрво цело с нова ће да расте.
	Ти си Србом корен сачувао,
	На све стране проклијало шибље:
	Дај да с тобом гору негујемо,
	Мајку земљу с њом да закрилимо.

'''Херцеговац:'''

	Херцегова земља посестрима,
	Уза браћу стојала је вјерно;
	Кроз мрак густи вековнога ропства
	Наши мачи сијали су свјетло.
	Нашег мача ти си рука, кнеже,
	Куд потегнеш там' ће крвно пасти.

'''Албанезац:'''

	На високим Дечанима
	Бео мрамор јоште светли;
	Жива срца закриљује,
	Српску наду оживљује.
	Дечани су постојбина твоја,
	А ти нада наших срца живих.

'''Бошњак (Турчин)''':

			Из недра нас братинскога
			Туђа вјера силно трже,
			Ал’ нас гласи матерински
			Из сна дугог пробудише.
	Да очува домовину драгу
	Бошњак своје најдражије даде.
	Пророку се народ поклонио,
	А за род је своју крвцу лио.
			Род је ближи и од вере —
			Ти му кнеже веру храни,
			Он ће сродан да те брани.

'''Кнез Михаило''' ''(тихо)'':

	Будна стоје чеда измучена.
	Из колевке вековне неправде,
	Осветници страхотно се дижу — —
	''(Јасно)'' Драга браћо, ускрснула снаго,
	С вама ј’ мени ускрснула нада.
	Што је јада и невоље српске,
	Од србинске све је дошло руке. —
	Од Душана па до овог дана
	Црни Демон освете, издајства,
	Међу браћом адски пламен бљује.
	А народу лошу срећу снује.
	Кад се туђе са туђинским коље,
	Тад ће небо страну крв да слије
	Да човештво сродством обавије:
	Ал’ кад браћа крвцу братску лију,

	Добри дуси, од браће се крију.
	Добри дуси српству ускрснуше сада
	А с њима је нама ускрснула нада.
			Што отуђи злоба и ненавист,
			Љубав братска сродила је с нова?
			Што ослаби раздор и издајство,
			Верност роду ојачала с нова:
			Љубав, верност донесосте мени,
			Добру наду за то вам даривам.
			Љубав, вера и надежда тврда
			Србину ће вратит’ србиново,
			Столит’ ће му стогодишње муке,
			Ослободит’ од синџира руке.

'''Духовник:'''

			Амин, амин!

''(Срби се групирају около кнеза дижући руке к њему. Завеса пада.)''
&lt;/poem&gt;

{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>diwioeqjltowv8iy4do22bkvhkgsro0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Милан Јовановић Морски)/14</title>
    <ns>0</ns>
    <id>46494</id>
    <revision>
      <id>143489</id>
      <parentid>101116</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/14]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/14]]: Правилан назив</comment>
      <origin>101116</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9702" sha1="gjeu5evkuxnclt61p2avvcj4gafgw7w" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
| [[Демон]]
|  
| [[Демон/13|-{II ПОЈАВА}-]]
| 
| 
}}
&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
&lt;poem&gt;
&lt;big&gt;&lt;center&gt;'''III ПОЈАВА'''&lt;/center&gt;&lt;/big&gt;

&lt;center&gt;''(Шумски предео. Ноћ и грмљавина. Страг, се види споменик кнежев. Испод споменика седи погружени Геније.)''&lt;/center&gt;

'''Геније:'''

	„Ал’ кад браћа крвцу братску лију,
	Добри дуси од браће се крију.&quot; — —
	Братску крвцу браћа су пролила,
	Добра духа с нова одгонила,
	Добру наду с нова утолила,
	Мајку своју у црно завила.

'''Вила''' ''(са висине)'':

	Изнад горе залазило сунце.
	Лиснату је позлатило гору.
	Кроз гору се дичан јунак шеће.
	У сунцу му заблистала глава,
	У зраку му очи засијале,
	У светлости прса набрицала.
	Гора ј’ кнезу и отац и мајка;
	Из горе је Србин поникао,
	Кроз гору је своју крвцу лио,
	У гори је своје враге био.
	Своје зебње све у гору скрива.
	Своје снове све по гори снива.— —
	Ал’ у гори вила запевала,
	И јунака гором подсећала:
	Врат’ се дома, у гору не иди,
	Гора мрачна као издајство, кнеже,
	Густо лишће зраку не пропушта,
	Превидићеш маче углађене,
	Што прсима твојим полетеше.
	Издајство је гором прочепало,
	Густим мраком тело опасало,
	Јетком злобом срце обавило —
	Врат’ се дома у гору не иди! —
	Кнез не хаје што му вила збори,
	Већ кроз гору весео закрочио.— —
	Густој гори оживело лишће,
	Листак лиску прошаптао тужно:
	Јадна горо што си дочекала,
	Да у теби Србу станка нема!
	Јадна горо што си доживела,
	Да у теби кнезу санка нема! —
	Лишће твоје Србе заклањало,
	Од челика душманина крвна;
	Сад је лишће од челика љута,
	Срба тражи да га смртно рани. —
	Пођи дома у гору не иди,
	Врат’ се, врати! —
	Кнез не слуша што шапуће лишће,
	Крочи дубље у гору зелену, —
	Густа гора пунахна је лишћа,
	Сваки листак стрела је отровна,
	Устрелило Михаила лишће,
	Дичну му је оборило главу,
	Топлу му је крвцу исисало,
	Српску наду с нова укопало.

	Кроз гору је вила закукала,
	Свог љубимца гором дозивала:
	Где си, где си, поносити кнеже,
	Злаћено те погледа оружје,
	Искупљена чекају те браћа.
	„Згреват’ ваља славе србинове,
	Тражит’ ваља дворе Душанове.&quot; — —
	Гора нема — смрт у њојзи влада. — —
	Што је живо по гори ходило,
	Мртво, хладно — покрило га лишће.
	Што певало то је проплакало,
	Што цветало то је увенуло,
	Осушило с’ грање и корење,
	Просузило стење и камење,
	Онуд ноћу пуста нада веје,
	Докле нову тугу не завеје,
	Док се Србом срце не загреје.

''(Грми и сева. Предео се смрачи. Излази Демон.)''

'''Демон:'''

	Адске слуге, верне слуге, —
	Адске руке носе муке!
	С мукама се Демон храни,
	Сузама се Демон поји. —
	Слатка ј’ храна пуста нада,
	Сладак напој — суза јада,
			Малена је адска чета,
			Ал’ је дрска и занета,
			На што дахне, то усахне,
			Што домаши, то разори.
	Задахнула заклетву братинску,
	Домашила кнеза осиљена.
			Заклетва је усахнула,
			Силног кнеза оборила.
	У гроб леже србинова нада,
	Моја с нова започиње влада.

''(Вила се спушта са висине и приступа. Демону држећи у једној руци мач у другој гусле.)''

'''Вила:'''

	А мене си превидио, враже,
	Јер ти мраком црна душа блуди.

''(Демон измиче.)''

	Али мраку ево часак дође:
	Са Демоном сусрете се вила! —
	Од Косова па до овог дана,
	Жртава си доста нагутао,
	Јада си се доста науживао.
	Светило је изнад мрака, враже,
	До неба ти сила не допире!

''(Прободе га мачем.)''

''(Геније се буди и устаје.)''

	Прикуп’те се Срби погружени,
	Младом српству нови данак свиће,
	Злога духа међу вама нема,
	Вила ј’ своју песму допевала.

''(Исчезава.)''

'''Геније:'''

''(Прикупља народ около споменика испод којега лежи савладани Демон.)''

'''Геније:'''

	Приђте ближе амо, чеда измучена,
	Вила је вас својом песмом искупила,
	Добар дух вас ево у закриље прима. —
	Вековима Србин у сужањству пишти,
	Братска му је рука срце раздирала,
	Братска му је срчба срећу подривала. —
			Из Приштине Србин светом влада,
			Уздиже га слога прадедовска,
			Осили га слога и јунаштво.
			Истоком је царе завладао,
			Ал’ се запад сили поклонио.
	Из прикрајка јетко црни Демон вреба,
	Голема је превећ та царева слава,
	Те разузда клетог славољубља врага,
	И заждије раздор међу сродном браћом.
			Земној сили царе одолева,
			Ал’ подземној одолет’ не може!
	Међу браћом полегла је крвца,
	Из ње клетва к небу одлетела,
	Те је тешко на Косово пала.
	Син од оца стаде дизат’ руке,
	Брат на брата у освети ђина,
	А небрата у помоћ призивље. —
	За тућина Србин крвцу даје,
	А за брата свога и не хаје. —
	Крв је с нова међу браћом легла,
	Те је тешко на Србију пала.
			У сужањству Србин пишти,
			Притисле га турске руке,
			Турски јарам грозно тишти,
			Србин трпи горке муке.
	Братово је своме брату отимао,
	Туђину је своје и братово дао.
			Србин пишти, клетва небу лети,
			Хоће с нова да се спусти тешко. — —
			Ал’ из горе песма запевала,
			Те у гору браћу сазивала.
	Србин стреса ланце и окове,
	А горској се песми одазивље,
	Полетео у гору зелену,
	Да покаје прадедовску клетву.
	Србин пева мач у руци сева,
	Крвцу лије али Турке бије. —
	Из нова је засијало сунце,
	У мукама здружила се браћа,
	Али Демон изнова се враћа.
	Што најјаче то је оборио,
	Што најбоље то је разорио,
	Крв је братску Демон с нова лио,
	Ал’ у њој се једном утопио. ——

	Мртав лежи зао Демон српства,
	А Геније над њим шири руке.
	Песма српска силног врага скруши,
	Да Србину славу не поруши. —
	Неслога га српска породила,
	Он неслогу међу браћом сеје.
	Слога српска врага уморила,
	Слога братска нек нас од сад греје.

'''Син:'''

	Слога српска врага уморила,
	Слога братска нек нас од сад греје.

''(Застор пада.)''

&lt;/poem&gt;

{{ЈВ-аутор|Милан Јовановић Морски|1896}}

[[Категорија:Демон]]</text>
      <sha1>gjeu5evkuxnclt61p2avvcj4gafgw7w</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Скерлић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>59929</id>
    <revision>
      <id>143462</id>
      <parentid>143307</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T08:34:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* 1901. */</comment>
      <origin>143462</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3478" sha1="0co6b13h4q5m2lgmmlqu89w1kctncib" xml:space="preserve">{{аутор
 | име                =Јован
 | презиме            =Скерлић
 | иницијал_презимена =С
 | годинарођења       =1877
 | годинасмрти        =1914
 | слика              =Jovan Skerlic.jpg
 | опис               ='''Јован Скерлић''' је био српски књижевник и књижевни критичар. 
 | википедија         =Јован Скерлић
 | вики_цитати        =Јован Скерлић
 | остава             =
 | остава_кат         =Jovan Skerlić
}}

== Дела ==

=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1900. ===
* [[Гете (Мурет)]], од -{Maurice Muret}-
* [[Џон Рускин]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]  
* [[Примјери чојства и јунаштва (Јован Скерлић)]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]
* [[„Пјесме” Јована Дучића]]

=== 1902. ===
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[„Песме” Милана Ракића]]
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Песме од Војислава Ј. Илића, млађег (Ј. Скерлић)]]
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)|Нечиста крв, од Борисава Станковића]]
* [[Карло Маркс о Србима]]

=== 1911. ===
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]] 
* [[Срби и бугарско ослобођење]]
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Пјесме Алексе Шантића]]

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]

=== 1913. ===
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)|Вук Ст. Караџић]]
* [[Две женске књиге]]

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

{{DEFAULTSORT:Скерлић,_Јован}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевни критичари]]</text>
      <sha1>0co6b13h4q5m2lgmmlqu89w1kctncib</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>143476</id>
      <parentid>143402</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:53:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Главно */</comment>
      <origin>143476</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44362" sha1="l2xvgbskj93tvdgcy9o8erwu15773cs" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
''почето, незавршено или скоро да је завршено''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;poem&gt;
[[Песме сунца/Залазак сунца]]
[[Песме сунца/У сумрак]]
[[Песме сунца/Падање лишћа]]
[[Песме сунца/Акорди]]
[[Песме сунца/Познанство]]
[[Песме сунца/Тишина]]
&lt;/poem&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =
| годинасмрти =
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
1833-1922
=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници</text>
      <sha1>l2xvgbskj93tvdgcy9o8erwu15773cs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Српски писци у страним преводима</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60076</id>
    <revision>
      <id>143419</id>
      <parentid>140524</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T13:11:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143419</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16263" sha1="1u3lwr61592l9r7yvgoy5st356ghx2x" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= СРПСКИ ПИСЦИ У СТРАНИМ ПРЕВОДИМА 
| одељак=
| аутор=Љубомир Недић
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С времена на време читамо у нашим књижевним листовима белешке о томе како је од овог или оног писца српског понешто преведено на какав страни језик. Те су белешке обично кратке, и осим чисто српског интереса што се за њих везује, оне, по правилу, немају друге до библиографске вредности. И ако ова последња није врло велика, ми против оваквих бележака немамо ништа. Исто тако немамо ништа ни против тога што их уредништва обично пропраћају родољубивим примедбама и хвалом писца који нам је, тако, осветлао образ пред страним светом. Али и ако против свега тога немамо ништа, држимо да није некорисно обавестити се тачније о правоме значају ових појава да се што преводи с нашега језика на стране; добро је, мислимо, бити на чисто с тим шта оне управо значе. То смо ради показати у овоме чланку.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Пре свега, неколико речи о самим овим белешкама о преводима из наше књижевности. Те су белешке, као што рекосмо, обично кратке; оне, по правилу, не доносе ништа више до просте вести о томе да је ово или оно преведено с нашега језика на овај или онај страни језик. Како је преведено, добро или рђаво, то се у њима обично не каже. И сама вест ''да'' је нешто преведено сматра се да је довољна да нас обрадује.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Исто тако изгледа и да нам је свеједно ''шта'' се преводи, само ''кад'' је наше. И ту се задовољавамо тиме ''што'' је нешто преведено с нашега језика, не питајући много за писца ''који'' је преведен, ни ''шта'' је од њега преведено. Нас подједнако радује било да чујемо да је преведена каква приповетка [[Лаза Лазаревић|Л. К. Лазаревића]], било каква криминална историја из ''Тасиног Дневника''.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми, у осталом, и не можемо никоме прописивати које ће српске писце, ни шта од њих, ни како преводити. Свак преводи оно што он хоће, или што мисли да ће се допасти публици којој свој превод намењује, и преводи онако како уме. Ми једино можемо жалити што се не преводи само оно што имамо најбољега у нашој књижевности, те да се што боље прикажемо страноме свету, него се преводи много што без чега би и наша књижевност могла бити без велике своје штете. И, у томе би, можда, уредништва наших књижевних листова могла, везама што их имају с уредништвима књижевних листова бар блиских нам и сродних народа, обавештавањем и упућивањем, учинити услуга нашој књижевности.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Није, међутим, ово што смо хтели изнети у овој речи коју поведосмо о преводима с нашега језика на стране. Што наши књижевни листови доносе само кратке белешке о тим преводима, место да о њима доносе праве оцене, то, напослетку, с погледом на то шта се, махом, преводи на друге, нарочито сродне језике, бугарски и словеначки, није толика несрећа; нити би о томе требало трошити многих речи. Има друга једна ствар, далеко важнија коју треба једном начисто извести. То су, глас и цена коју писци који буду преведени на какав страни језик, уживају после код српске публике. Тај факат да их преводе подиже им углед, тако да они постају готово неприкосновени за домаћу критику. На супрот оценама њеним истиче се то да су они, како се вели, стекли признања у образованоме свету; а то је, у очима публике, довољно да сматра да је српска критика у неправу. Кад је оно што они пишу добро за друге, велике и напредне књижевности, што да не би било добро за нашу, малу и сиромашну књижевност? То изгледа врло убедљиво; а за публику је обично довољно да каква ствар ''изгледа'' убедљива те да је она прими. Ми, међутим, којима се такво разлагање не чини тако убедљиво, хоћемо да мало дубље уђемо у ову ствар.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шта су то, да се запитамо, преводи, и зашто се, у опште, преводе књижевни производи с једних језика на друге? Преводи су копија, а превођење позајмица коју једна књижевност чини у друге. Оно што се лепог, великог, и узоритог јави у књижевности једнога народа, то прихватају други, и чине га, преводом, доступним и себи. На тај начин, превођење појединих дела с једног језика на друге важи као неко признање вредности тих дела; и што се које дело, или какав писац, — то на исто излази, — више преводи, у толико су, природно, и признање дела и углед писца већи. Али такво сматрање важи само у опште, никако апсолутно. Нити је најбоље дело које је највише превођено, нити је, обрнуто, дело које није никако превођено по томе што није, изостало иза других, која су превођена. С делима је што се преводе као и с онима која доживе више издања. Као што о правој вредности њиховој не пресуђује свакада број издања која доживе, (јер овај, често пута, зависи од многога чега што с унутарњом вредношћу дела нема никакве везе), — тако исто не пресуђује ни о вредности преведеног дела то само ''што'' је оно преведено. Осим његове праве, унутарње вредности, има још много шта што чини да се једно дело преведе пре но друго какво; укус и интересовање публике за коју се преводи могу учинити да се преведе какво дело које нема велике књижевне вредности, а не преведе, зато што не одговара укусу публике, или што је превођење његово скопчано с великим тешкоћама, друго какво, далеко веће вредности.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Да је доиста тако, могли бисмо потврдити небројеним примерима. Де Квинси на пр., не само велики прозни писац енглески овога столећа, него и признат класичар, и данас је у Немачкој сасвим непознат, нити је и једно дело његово преведено на немачки, док су други писци енглески нижега реда преведени, неки од њих и више пута. ''Живот Гетеов'' од Лујса доживео је у немачком преводу врло много издања, више но у енглескоме оригиналу. То је доиста изврсна биографија; али, ипак, она по вредности својој далеко заостаје иза ''Живота Џонсонова'' од Босвела, о којему је Маколеј рекао да је најбоља биографија што је икада написана, а за коју у Немачкој осим професора Енглеске Књижевности мало ко и да зна. Зашто? Зато што Немце више интересује њихов Гете но стари енглески лексикограф Џонсон. — Али нашто наводити даљих примера, када је то ствар која је и без њих, сама по себи, јасна? Превод јесте одликовање; али одликовање као и многа друга одликовања што су: титуле, ордени, почасне дипломе, и др., која сва доказују ''нешто'' за онога ко их има, али не доказују онолико колико се обично мисли, и не доказују апсолутно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али и оно што преводи ''релативно'' доказују о вредности оригинала, они обично доказују само онда када се преводи из великих, или, бар, из напредних књижевности. Што се преводи из малих књижевности, преводи се, када се не преводи из разлога случајних, из других, а не чисто литерарних разлога. Мале књижевност не улазе у светску књижевност; што оне производе, то је само за домаћу потребу, никако за то да снабдевају велики светски трг, ни за утакмицу на њему. Отуда и интересовање за њих није свагда чисто литерарно; и када се што из њих и пресади у стране књижевности, онда то, врло често, бива из чисто ''етнографског'' интереса, да се мали народи познаду и са стране духовног живота њиховог. Преводи из њих могли би, место у књижеван, ући, готово исто тако, и у какав етнографски часопис.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То што важи о преводима из малих књижевности у опште, важи и о преводима из наше српске књижевности. Што се из ње преводи, не преводи се, бар не на велике културне језике, толико са литерарне вредности његове, колико се преводи за то да нас упознају с једне стране више. Нема сумње да није све што је превођено без вредности, — много је што и горе превођено са страних језика на наш. Али то су само изузетци: ''[[Горски вијенац|Горски Вијенац]]'', доиста велико књижевно дело, какво би у свакој, и највећој књижевности, важило као класично; [[Бранко Радичевић|Бранкове песме]]; приповетке [[Лаза Лазаревић|Л. К. Лазаревића]]; неке од приповедака [[Јанко Веселиновић|Јанка Веселиновића]]; ''[[Ивкова слава|Ивкова Слава]]'', — да се ''може'' превести, и још понешто чега се за овај мах не можемо опоменути. Остало што је превођено има за то да захвали поглавито овоме што рекосмо.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С тиме треба бити на чисто, и не предавати се у томе погледу никаквим илузијама. Нарочито се треба чувати да се не падне у погрешку што је напред наговестисмо: да се на супрот домаћој, образложеној критици дела које се, случајно, преведе на какав стран језик, као пресудан истиче факат да је оно преведено на овај или онај страни језик, и да она, као што рекосмо, постају за њу неприкосновена. Ми смо се, однекуд, навикли сматрати да је сваки, и најопскурнији, страни писац, и онај којега у његовој отаџбини нико и не зна, бољи и од најбољега нашег, по томе само што је стран, а није наш. У критикама, у полемикама наводе се у нас страни писци свакада као крајњи и пресудан разлог; њима се увек запуше уста противнику. Ко је, и какав је тај страни писац, не пита нико; довољно је само да је он стран. Али то не иде у оно што смо у овоме чланку хтели изнети; и зато ћемо то засад оставити, да, можда, другом приликом, нарочито о томе проговоримо.

== Извор ==
''Зора'', 1. 7. 1900. Година V, Број VII, стр. 233-236.

{{ЈВ-аутор|Љубомир Недић|1902}}

[[Категорија:Српска књижевна критика]]</text>
      <sha1>1u3lwr61592l9r7yvgoy5st356ghx2x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пјесме Алексе Шантића</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60148</id>
    <revision>
      <id>143416</id>
      <parentid>141378</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T13:10:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143416</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7025" sha1="fbmnolphwxifm04mkaep0fqeblewfd9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ПЈЕСМЕ АЛЕКСЕ ШАНТИЋА
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1911
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Алекса Шантић]]: Пјесме. Српска Књижевна Задруга, 135. Београд, 1911.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Алекса Шантић нема „мртву душу”, и оно што он пева није ни „поезија трулежи” ни „поезија грча”. Он је душевно и духовно здрав човек, који искрено пева оно што живо осећа, и чији стихови су, што рекао један модерни песник, „ломни мостови бачени с једне душе на другу”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Шантић се развијао лагано и прошао кроз многе мене, али он сада изилази са једном дефинитивном књигом, која чини част њему као песнику и Српској Књижевној Задрузи као издавачу. Та књига неће можда имати толико критичара као извесне збирке стихова које су циљале на „скандалски успех”, али ће имати читалаца, што не значи мало у ово доба када се наша поезија, ван кругова оних којих пишу, више и не чита. Ова срдачна књига ће имати нешто више и боље од читалаца који ће је прелиставати: над њоме ће задрхтати много срце и засузиће много око. Јер, то је искрена књига једног искреног песника, једна честита и српска књига једног честитог човека и доброг Србина, једна од оних књига које смо се давно зажелели и какве нам увек требају.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Шантић је један од ретких песника који не лажу. Он не пева из моде и снобизма, не жонглира речима и не везе фразе; он не тежи да стиховима изрази свој грч или своју гримасу, и да комбинацијама речи решава проблеме скулптуре и музике. Он у стихове меће откуцаје свога срца, не као песник, но као човек. И пре но што је написао своју књигу, он ју је сву у целини осетио и проживео. Није потребно тражити биографска објашњења, јер из сваког рада бије искреност и топлота. Шантић воли своју земљу и свој народ дубоком и дискретном љубављу којом се воли породица. Он је најбољи родољубиви песник наш који понижену и готово заборављену родољубиву поезију подиже до негдашње њене висине из доба [[Јован Јовановић Змај|Змаја]] и [[Ђура Јакшић|Јакшића]]. Он је Србин разумније, стварније, модерније, но што се некад било у историјским фикцијама и у поетској магли, и он воли народ у садашњици и у стварности, у његовом раду, у његовој беди, у његовој нади и вери у боље дане.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Књига Алексе Шантића није за навођење: она је за читање. Ми имамо данас песника оригиналнијих и мисленијих који више кажу нашем духу, имамо их живописнијих, мелодичнијих и вештијих, који више забављају наше очи и наш слух, али ми немамо песника који више говори нашем срцу. Он има магијску способност да оживи оно што је дубоко закопано у нама и што тајанствено лежи запретено у нашој уморној души, која се у грубостима и студени живота као вечерњи цвет затворила за људе и свет: и наше чисто детињство, и нашу свету матер, и весели сјај домаћег огњишта, и топлоту давно разореног породичног гнезда, и жалост за младошћу која се губи у магли живота, и оне моћне инстинкте наше упорне и издржљиве хајдучке и ускочке расе, неутољиву жећ за слободом побеђених и страдалника који никада нису хтели да се помире са мишљу ропства, стару пркосну срчаност и неодољиву енергију предака који су, када „земан дође ваља војевати”, голим рукама за сабље хватали и трешњевим топовима градове освајали…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;''Пјесме'' Алексе Шантића, који је у толикој мери песник наше расе, нашега доба и наше душе, врше над нама чудесан исцелитељски утицај. У њима купамо ми своју клонулу, оладнелу и укочену душу, оне краве са ње лед сумње, сувоће и подсмеха; и као да смо се напојили животворне воде на студенцу Вечите Младости, у нама се буди оно што је било заспало, и васкрсава оно што је било умрло, ми се верно враћамо самима себи, и постајемо бољи, светлији, чистији и јачи.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. новембар 1911. Књига XXVII, Број 10. Стр. 784-785.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>fbmnolphwxifm04mkaep0fqeblewfd9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лажни модернизам у српској књижевности</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60154</id>
    <revision>
      <id>143418</id>
      <parentid>142445</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T13:10:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143418</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51577" sha1="bscisu77okdaoefptjzz4ltcqxcg5fg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ&lt;ref&gt;''Dis: Утопљене душе.'' Београд, 1911.&lt;/ref&gt;
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1911
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Пре неколико година кружила је у београдским више-мање књижевним круговима једна велика карта посетница, на чијој средини стајало је крупним слојевима написано: ''Dis.'' Из доњих слојева наше књижевности дато је објашњење томе ребусу: ''Dis'' је књижевни псевдоним, песничко борбено име једне нове величине, Г. Владислава Петковића, „боема” и декадента, који у неоригиналну српску поезију уноси не само нову ноту, но доноси једно ново схватање, нов свет идеја, осећаја и осећања.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Од тога доба, Г. Петковић је штампао известан број стихова по часописима другог и трећег реда и у некојим политичким листовима. Једном врло малом броју лаковерних људи он стално даје илузију Песника и Пророка нове уметности, кога не цене само филистри и професори, зато што нису у стању да га разумеју. Г. Петковић, и ако је у висинама чисте поезије, над малим људима и њиховим ситним страстима, полаже на тако земаљске ствари као што је књижевна слава, и послушао је савет непаметних пријатеља и скривених непријатеља да штампа своје стихове у једну књигу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако су изишле „Утопљене Душе”, програмна књига наше нове уметности. ''То'' је наша ''Модерна'', што рекли Хрвати, то је хипер-модернизам у нашој поезији, то је последња реч у књижевности, како се то верује у извесним круговима врло младих и врло наивних људи. У сваком случају, књига је интересантна, и у пуној мери заслужује да се о њој говори, ако не због тога што је књижевно дело, а оно свакако стога што је књижевни појав.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И да је видимо из близа!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је поезија Декаденције, оне која, по речима једног искреног песника њеног, тежи „рају блата” и која тражи „ново у поквареном”. Као што су стари песници имали лицемерство врлине, тако Г. Петковић, са декадентима нашега времена, има лицемерство порока. Он је један од оних људи који су се у доба романтизма називали „фаталним људима”, и које је у новије време Пол Верлен називао „проклетим песницима”, а Бодлер „љубимцима пакла”, чије душе су гробља којих се и месец плаши и по којима се само дугачки црви вуку. Као и ти „злокобници”, Г. Петковић је Порок, Проклетство, Зло, Фаталност, Пакао, Кајин, Сотона.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Петковића има све карактеристичне црте које је Гијо клинички одредио код дегенерика, у целој „littérature des déséquilibrés”: „горко осећање унутрашње аномалије и промашене судбине”; разнородан израз сујете која је изнад осредње, манија за аутобиографијом, склоност да се истичу најситније црте свог дневног живота, непрестано посматрање самог себе, обртање најмањих ствари у читаве епопеје; вољење „мрачних и страшних слика”; потреба за средствима за раздражавање (оргије, полна љубав, и тако даље); „обсесија речи”, у свој духовној немоћи и у нереду идеја.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У „Утопљеним Душама” има свега тога. Песникова жеља: бити „пијан довек”. Његова забава:&lt;br /&gt; „Оргије”:
&lt;poem&gt;
::Пијемо нас неколико пропалих људи
::И полу свет…
::…Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила
::Стварамо зрак.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наши романтичари имали су за музу или белу Равијојлу Вилу, која гони облаке и натпева се са јунацима у гори зеленој, или смерну Косовку Девојку која на бојном пољу пребира рањенике и рида над пропалим царством; код наших модерних, код [[Аутор:Јован Дучић|Јована Дучића]], муза је „бледо, тихо девојче што снева”; — муза Г. Петковића је „дивна блудница”, која је сву ноћ оргијала, и у јутру, још полупијана и крмељива, пише стихове за које би се могла рећи она ружна, али тачна реч једног песника: да су „повраћања једне покварене душе”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Симе Пандуровића је, поред свег талента свога песника, саблазнила оним што је болесно и чудњачко у њој, али према „Утопљеним Душама” она изгледа још чиста и разумна, у крајњем случају као једна delectatio morosa. Г. Пандуровић је само нагласио ту „поезију трулежи”; Г. Петковић је са њоме дотерао до краја. „Утопљене Душе” су груб и појачан одјек „Посмртних Почасти”. Г. Пандуровић је своје песме називао: „На гробу велике страсти”, „Песме таме”, „Мртви пламенови”, „Резигнација”, „Miserere”; Г. Петковић циклусима својих песама даје погребно-симболистичке наслове: „Кућа Мрака”, „Умрли Дани”; његове песме се зову: „Престанак Јаве”, „Коб”, „Гробница Лепоте”, „Нирвана”, „Са×заклопљеним очима”, „Распадање”, и тако даље. Г. Петковић пева: „предео од сплина”, дан „покривен сплином”, „живот с тешким дахом”, „музику блуда”, „црвљиво доба”, „поднебље умрлих опела”, „раку од живота”, „костуре од живота”, „алеје мртвих”, „поглед трупина”, „игре мртвих”, „аветиња коло свуда”, „задах труо старог распадања”. То је поезија грозничавих снова и месечарства; то је атмосфера отровних и перверсних „Цветова Зла” Бодлерових језивих халуцинација Едгара Поа, и „Danse macabre” Сен-Санса —, ако не декорације из радњи за погребну спрему, поезија гробара који је читао књиге…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић је себи поставио програм, и створио своју ''Химну''. Он је саранио разум и сада удише „пару с поднебља глиба”, и, у „црвљиву добу” и у општој трулежи, себи вели:
&lt;poem&gt;
::За лице твоје огледала није.
::Живи међʼ људма у музици блуда.
::Живи! и нек ти влага срце пије.
::Живи у земљи срамоте и луда.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић је, шта више, дао неку врсту песничке исповести, која је у ствари рђава имитација Дучићеве „[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Моја поезија]]”, али која нам казује ако не оно што Г. Петковић мисли, а оно бар оно што он мисли да мисли. Он има једну „Разумљиву Песму” — једну од врло, врло ретких разумљивих песама у целој овој збирци! — и ту нам вели:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::Не марим иначе за живот и бриге 
::Народа и људи, за принципе разне, 
::Бацане од увек у једне таљиге, 
::Што их коњи вуку и све главе празне.

::Волим облак, цвеће, кад цвета и вене 
::Алʼ никако људе што ропћу и пиште: 
::Што другога боли не боли и мене; 
::Мене туђи јади ни мало не тиште. 
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чудна ствар! Цела поезија Г. Петковића није ништа друго до грубо јаукање и досадно стењање, низање у свима нотама: „ах”, „ох”, „авај”, „јао”, „куку”, — али он не воли „људе што ропћу и пиште”, и пошто се у својој књизи сит изјадао и накукао, проглашује да се њега не тичу туђи болови! И каква узвишена, орловска, генијална усамљеност, над ситним људима и над њиховим страдањима и надама, над њиховим идејама и „принципима разним”! То Г. Владиславу Петковићу, песнику поезије трулежи и „музике блуда”, изгледа достојно само „глава празних”. Аристотело, на једном месту у својој ''Политици'', вели: да онај који се ставља ван човечанства или је гори или бољи од осталих људи, и да онај који, довољан самом себи, у стању је да буде ван људског друштва, или је животиња или бог. Као бог, Г. Петковић, антисоцијални естет, у висинама лебди над оним „главама празним” што су бринуле људске бриге, осећале људски бол и служили добру, он баца своју велику сенку на оне мале, ситне људе, који су се звали: Милтон, Бајрон, Шелеј, Шилер, [[Аутор:Хајнрих Хајне|Хајне]], [[Аутор:Виктор Иго|Иго]], Ламартин, Вињи, Анатол Франс, Кардучи, Де Амичис, [[Аутор:Ада Негри|Ада Негри]], [[Аутор:Александар Пушкин|Пушкин]], Достојевски, Тургењев, Толстој. Не само те „главе празне”, но и Пол Верлен, на кога се Г. Петковић извесно неће бацити каменом, и он је певео и „велику Комуну”, и „Француску стару и бесмртну”, „Француску вечиту мајку”, и шибао оне које је презриво називао ''artisterie'', који вређају уметност подмећући јој да је „незахвална према материнској земљи”. Наши најбољи песници: [[Аутор:Петар II Петровић Његош|Његош]], [[Аутор:Јован Јовановић Змај|Змај]], [[Аутор:Ђура Јакшић|Јакшић]], [[Аутор:Војислав Илић|Војислав Илић]], иду у исту категорију презрених „глава празних”. Све је то било мали песник; са Г. Владиславом Петковићем дошао је једном на свет Песник, као Свифтов Гуливер међу Лилипутанце! Но, не узимајмо одвећ трагично „сјајну усамљеност” Г. Петковића; не бусајмо се очајно у груди што је он народу и човечанству одрекао своју потпору! Пре три године још једна „утопљена душа”, још један олимпљанин у нашој књижевности, Г. Стеван Мартић, ђак шестог разреда гимназије у Ваљеву, прогласио је:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::За род ме мој не веже никаква веза јача...
&lt;/poem&gt;
Српски народ и човечанство преживели су тај удар; надајмо се да ће „народи и људи” и даље живети и без потпоре Г. Владислава Петковића. Не бусајмо се у груди, јер несрећа најзад није тако велика, и све, можда, још није изгубљено!…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић оставља другима да буду ведри и јасни, он, као француски песник, вели себи: „нека све буде, за мене, тајна гледана кроз подрумски прозорчић”. Он је од оних који су схватили симболизам: да изражава све, јер не значи ништа. Он пева у стању буновна човека који се још није истрезнио. Он је у једном особитом стању:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::Дремеж и сутон и ноћу и дању.
::Нама се спава...
&lt;/poem&gt;
И када пева то није оно што је осетио и видео, но што је сневао,
&lt;poem&gt;
::песму једну што сам сву ноћ слушао…
&lt;/poem&gt;
И према томе, природно је, не треба тражити од Г. Петковића да мисли и говори нашом обичном логиком, логиком људи код којих постоји разлика између стварности и сна, и који у јави не бунцају оно што им се у сну причињавало. „Непосредно изражавање” у поезији, говорење онако како профани и филистри говоре и како сваки може да разуме, то је старинска мода! „Нова уметност”, која изражава оно што је несвесно и недокучљиво у човеку, која више воли сан но јаву, више инстинкт но разум, хотимично хоће да буде тамна, мутна, да говори „обичне филистре „''непоњабл''””, што рекло „Бранково Коло” (1911, бр. 31-32, стр. 510). И зато Г. Петковић, сасвим не распознајући више „израз божјег света”, говори тамно, мутно, сибилски, целе песме његове немају никаква смисла, и сам песник не би био у стању да каже шта значе та безциљна гомилања празних речи. Признати ваља да је Г. Петковић ту имао успеха, нимало завидна у осталом. У целим песмама има оволико смисла, као у почетку „Глади мира”:
&lt;poem&gt;
::Саранио сам љубав ко̂ дан црне шуме.
::Ко̂ дубине остареле непознати мрак;
::Саранио сам љубав што се не разуме.
&lt;/poem&gt;
Око његове „дивне” драге, коју „ангели дворе”, стоје наде:
&lt;poem&gt;
::И плаве мисли, и све оне пруге
::Велике среће…
&lt;/poem&gt;
У једном несумњивом часу „разума сутону” пева:
&lt;poem&gt;
::По мртвом дану месечина бела 
::И ход тишине прелива се у тон 
::Тајанствености, у разума сутон, 
::Свет илузија до самог опела.
&lt;/poem&gt;
Г. Петковић је трансцендентална појава у природи, и он има чула која други људи немају:
&lt;poem&gt;
::И тад пипах ваздух, тражећ каква трага, 
::Али речи твоје нисам мого наћи…
&lt;/poem&gt;
Његова жеља: „да слушам прошлост и мртве славује”. Његова „мртва прошлост” још је и „прошла прошлост”. Он је, као Јанус, са два лица:
&lt;poem&gt;
::Мрачан и ведар ја идем животом 
::До старих, црних и светлих обала…
&lt;/poem&gt;
Његова мисао прави чудне излете „кроз гробове у мртве минуте”. Он се шета кроз „алеје бола” и по „предграђу тишине”. Њему је особито драг „облик заборава”. Срце му живи у „бањи тишине”. Код њега ништа није налик као код других људи:
&lt;poem&gt;
::…сан мој на сан не мирише.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То може коме изгледати и врло смело и врло оригинално, али ништа лакше но обделавати такву поезију. Логику треба бацити под ноге, ваља презрети смисао речи, спаривати речи које никакве везе немају, говорити све што на ум падне. Само, таквих „песника” било је и пре декадената и симболиста, али су им људи давали другојаче име…&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Владислава Петковића је поезија не бола душевног но болести душевне, али исто тако, ако не и више, поезија подражавалачка, књишка, ђачка. Од ''Утопљеног Звона'' Герхарда Хауптмана, у преводу [[Г. Ристе Одавића]], и ''Млаких Душа'' Г. Вељка Милићевића скрпљен је наслов: ''Утопљене Душе.'' Са Г. Петковићем се десио један занимљив случај, тај песник са силним претензијама на оригиналност, присталица теорије „ретко, то је добро”, који све чини само да не изгледа као други, у ствари је један обичан подражавалац. И због тога му се има учинити највећи прекор. На крају крајева, зашто један песник да не пева оно што му се пева? Нема данас никога ко би могао изићи са захтевима наше старије публицистичке критике седамдесетих година, и у име уско схваћеног реализма тражити политичку и социјалну, управо партијску тенденцију у поезији. Данас се у поезији захтева искреност и спонтаност. А то је онога чега у поезији Г. Петковића нема. Његова поезија је афектација болова које он не осећа, подражавања песницима које у ствари не схвата, песничка веџбања ђака који је научио нешто стихова да пише. Има у њега и Бодлера и Верлена, из треће или четврте руке, има и наше романтике шездесетих година, има Милана Ракића, Симе Пандуровића, па чак ''Arman''-a ''Dival''-a.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Бодлер и Верлен су истински песници. Верлен се у појединим тренутцима пењао до висина великога песника и на блатавом дну његове душе било је толико зрневља бисера. И „бедни Лелијан”, сав разривен и душевно и телесно, у отимањима између затвора и болнице, певао је искрено, са искреношћу дубоком и дирљивом, сву своју душевну и телесну беду. Бодлер, о коме су последних година писане читаве психопатолнике студије, по сопственим речима „култивисао је своју хистерију са уживањем и ужасом”, поредио своју душу са гробницом, а своје срце са застртим добошем, на коме се добују посмртни маршеви, и молио Бога да му да снагу и храброст да то своје срце посматра „без одвратности”. И један и други били су добри песници зато што су стварно осећали оно што су певали, и што су пуном искреношћу изражавали ''своју'' душу. Сама њихова поезија је никла на једном нарочитом тлу, као отровне гљиве на трулежи старога стабла; она се развила у једној нарочитој атмосфери умора и неврозе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То ''њихово'' што су певали било је ново за друге, а како код песника мода има исти значај као и код жена, јавила се гомила подражалаца, који су навлачили кожу својих узора, певали оно што нису осећали, претеривали да би изгледали смелији и оригиналнији. Само, декадентска поезија била је у моди у Француској пре више од двадесет година; још 1885. један од њихових естетичара отресао се и појма и имена декадентства, школа се преображавала, од деведесетих година нестајала, и данас се сасвим изгубила. Најбољи међу најбољима судили су и осудили ту књижевну перверсију. Декадентска књижевност, — писао је још пре двадесет и две године дивни Гијо, — „са свим својим сјајем и свим својим „''стрвинама''”, јесте у ствари врло проста књижевност; под изгледом богатства она крије корениту сиромаштину не само идеја, но и осећања и живота; она почиње враћање, заобилазним путем, ка поезији осећаја, слика без везе, звучних и празних речи, што карактерише дивља племена; и та поезија дивљих племена има то огромно преимућство што је искрена, док ова то није. Самозвани ''рафинисани'' духови у ствари су ''симплисти'' који себе не познају; блазирани који мисле да су „начинили пут око свих идеја” јесу незналице које нису обишле ниједну идеју; ти људи који имају одвратност од живота јесу дерани који још ни за тренутак нису живели” (LʼArt au point de vue sociologique, p. 576). Пропала, претучена тамо где је постала, и где је имала и разлога ако не опстанка а оно разлога постанка, декадентска поезија, као далек одјек или ослабљен талас, довукла се до нас. И двадесет го дина касније, она се гаји на периферији културе, у балканским земљама, и допире сада до Младо-Египћана, Младо-Персијанаца и њима сличних.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Код нас је та проблемагична „нова уметност” дошла тек из треће руке: преко Хрвата, који су је упознали код Чеха, који су је опет од своје стране позајмили од вечитих имитатора и књижевних мајмуна немачких. Али код Г. Петковића позајмица је још даља. Он је некултивисан човек, који је мало читао, који мало зна, који се није даље макао од Земуна, и мање но ико он је у стању да нам да нов израз модерне душе, која је тако сложена, и модерне уметности, која је у толикој мери интелектуална. Његово „цвеће зла” је одвећ кржљаво, и он нема чак ни доследности ни храбрости да до краја иде у „том укрцавању за Содому и за Гомору”. Зато је поезија Г. Петковића једна неука, груба имитација. Декадентство није никада била лепа ствар, али Г. Петковић је успео да га отера до крајњих граница апсурда, и да да његову грубу и простачку карикатуру Бодлера. Простачка карикатура, да, то је одиста права реч! Поезија Г. Петковића исто толико подсећа на поезију Пола Верлена, колико београдска Скадарлија подсећа на Латински Кварт и Монмартр, кафана код „Три Шешира” на Noctambules, Vachette и Chat Noir, колико ракија, отачаствена ракија, „ракија мајка” што рекао [[Аутор:Петар Кочић|Кочићев]] Симеун Рудић, подсећа на апсент, на „бледи апсент са перверсним очима”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Но поред тога карикатурног декадентства из четврте руке, има у поезији Г. Петковића и других туђих слојева. У овој модернистичкој књизи, која има претензија да је последња реч суптилизоване поезије душе и сна, има наше старинске романтике од пре педесет година.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Схватање Песника, вишега бића, ван људи и изнад људи, Песника, коме не излази из уста: „Ja, Ja, Ja!”, којега „свет не разуме” и који пати од нискости средине у коју га је судба бацила — то је чисто романтичко схватање. Романтика је она врло јака алкохоличка нота у поезији Г. Петковића: његове бистре рефлексије „крај пуне чаше”, навика да пићем пере „очај”, жеља да буде „пијан довек”. Само, то је тако старо, чак и код нас! Почев од Симе Милутиновића, који је певао „Пјана крчмо, и отац и мајко!”, па до филистра Јована Суботића који је писао „Типик пића”, и Мите Поповића, „браца Мите”, који је желео да му се дигне споменик „од винских буради”, сви наши старији песници неговали су ту особиту алкохоличарску поезију. Г. Петковић је само задоцнели подражавалац наших алкохоличарских песника из старијих нараштаја. И цело то изигравање књижевног „бохемства”, „све је то једном већ било&quot;, и то не тако давно! То смо још и ми запамтили, то доба пре двадесетак година, славно доба старих „Дарданела”, препуних истераних гимназиста, отпуштених практиканата и путујућих глумаца, „Дарданела” у којима су се тако добро осећали наши литератори тога времена. Ми смо тада доживљавали прво рушење наших младих илузија, гледајући како велики приповедач, тако мек, нежан, поетичан у својим ведрим и идиличним приповеткама, закрвављених очију, у рано јутро, празни оканице, или како етерични, отмени елегичар, који је цео наш нараштај уљуљкивао музиком својих складних стихова, у блатавим високим чизмама и упалих очију, на искап празни серије полића са шљивовицом. И тај алхолизам, то глупо и старинско схватање да Геније, Песник, не сме да живи разумним, пристојним и уредним животом обичнога човека, та ружна и ниска навика, сада се понова јавља код неколико младих шкрабала, који после неколико, у зноју лицу свога искованих сонета проглашују себе песницима. И оно што Г. Петковићу може изгледати као неки ултра-модернизам, у ствари је подмлађивање старога дарданелизма, — за који смо мислили да је нестао са престанком „Звезде”, — али без талента писаца који су се онда тровали и лудовали, и без светлих тренутака које су они имали.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Но, поред тога, код Г. Петковића има новијих, и сасвим нових утицаја. То су утицаји данашњих српских песника и стихотвораца. Пре свега, ту је Милан Ракић, који је мало писао, али који је врло јако утицао на најмлађи песнички нараштај наш. Г. Петковић је узео од Ракића неколика осећања: мрачан песимизам и осећање „опште, неминовне беде”, „опште гнусобе”, поезију чекића што бије о чамову даску мртвачког ковчега, „мрачне добре раке и вечитог мира”, став песника који пореди себе са гробном хумком на којој је цвеће, а под њом и у њој кости без пути и „очи гадом и црвима пуне”. Но Г. Петковић и остали подражаваоци нису схватили и примили оно што је најбоље код Ракића: онај висок интелектуализам његове поезије, „оно силно задовољство осећати све”, што није свакоме дато, морални стојицизам којим он одговара на земаљске болове, и најзад оно интелектуализовано, модернизовано, пречишћено и отмено национално осећање које се огледа у његовим последњим песмама. Они су, што је природно и неизбежно, примили форму његових стихова. Ракић је унео у српску књижевност једну стару строфу из песника Средњег Века и из Обнове, врсту ''rondel'', коју су песници ХIХ века модернизовали, и дао њене типске обрасце:
&lt;poem&gt;
::Шума бокоре цветног јоргована 
::И ноћ звездана трепери и жуди 
::За бујну љубав свету Богом дана.
::Док месечина насмејана блуди, 
::Шуме бокори цветног јоргована.
&lt;/poem&gt;
Као и други млађи, Г. Петковић се грчевито дочепао тога привлачнога обрасца, и обилно га употребљивао, и злоупотребљавао. У „Утопљеним Душама” сваки час се сусреће са том формом. Књига почиње:
&lt;poem&gt;
::То је онај живот, где сам пао и ја 
::С невиних даљина, са очима звезда
::И са сузом мојом, што несвесно сија 
::И жали, ко̂ тица оборена гнезда.
::То је овај живот, где сам пао и ја.
&lt;/poem&gt;
Таква је песма „Престанак Јаве”:
&lt;poem&gt;
::Долазе дани и ноћи без јаве, 
::И као сенка, без шума, нестају; 
::У сну, пролазом око моје главе
::Сви догађаји и стварност престају.
::Долазе дани и ноћи без јаве.
&lt;/poem&gt;
Такве су песме „Распадање”, „Глад мира”, „Можда Спава”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Затим, као што је раније речено, између „Утопљених Душа” Г. Петковића и „Посмртних Почасти” Г. Пандуровића има врло великих сличности, и у основном надахнућу, и у мотивима, и у осећањима, нарочито у фигурама и у речнику. Природно је препоставити да је бољи међу њима двојицом, управо онај који је једино добар и који има талента, утицао на слабијег, на слабог, на онога без талента, чија сва поезија и иначе је једно велико и разнородно подражавање. Уверавају да је случај обратан: Г. Пандуровић, вели се, угледао се много на Г. Петковића. Тим горе по Г. Петковића! У том случају он носи двострук грех: он је дао не саму једну рђаву књигу, но је збунио једног песника од истинског талента и несумњиве вредности.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Најзад, на Г. Петковића је утицао и други један наш, њему сличан, модернист, наш добри, и тако забавни Г. Сава Петковић, ''Arman Dival'', песник атласа, кадифе, свиле, чипака, парфима и других артикала из галантериј. ских радњи, песник „журова”, балова и корза. Arman Dival мрзи „схеме” и „принципе”; исте интелектуалне антипатије има и Г. Петковић. Као и Г. Петковић, Arman Dival, „пити не престаје — и младост своју сарањује тако”. Као Арманове драге, — „Жанете” и „Виоле” — тако и код Г. Петковића драге имају егзотична имена. Г. Петковић пева:
&lt;poem&gt;
::Ко хаљину чију,
::Меку и у свили,
::Носили смо прошлост као срећу своју.
::Прошли су априли.
::И сузе се лију
::Што ми нисмо оно што смо некад били.
&lt;/poem&gt;
Као Г. Сава, и Г. Петковић пева „На Калимегдану”. Она, „дивна”, прошетала се парком, као Петрарка, Г. Петковић јој шаље мадригал у роду Армана Дивала:
&lt;poem&gt;
::Твој костим је био лак ко̂ месечина, 
::На твом нежном лицу осмех ведар, смео, 
::У бујној ти коси спава помрчина, 
::А на глави шешир помодан и бео, 
::Крај мене, кроз грају 
::Прошла си у сјају.
&lt;/poem&gt;
Оним: „шешир помодан и бео” Г. Петковић је превазишао свога учитеља! А то не значи мало!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Када се одвоји сваком оно што му припада, такав изгледа Г. Петковић, наш декадент, модернист и творац нове уметности! Њему треба признати да има извесних асимилаторских способности, да може да уђе у туђа осећања и да прими туђ тон, као што је у талијанској легенди онај затвореник четрдесет година носио образину, док му се није залепила за лице. Затим, благодарећи општем напретку наше поезије, нашем већ израђеном песничком језику и богатој ризници сликова, Г. Петковић лако и тачно пише стихове, и што је занимљиво не прави ектраваганције у метрици. У опште, данас песници трећег реда пишу боље стихове но Бранко Радичевић, што не значи да имају више талента од песника „Ђачког Растанка”, но само да је песнички капитал наше књижевности, који су неколико песничких поколења гомилали, постао врло велики. Овде-онде, шта више, нађе се код Г. Петковића и по који добар стих. Само, то је онда када подражава. Иначе, његове, лично његове песничке способности су незнатне. Какав је он када не подражава, колико је мало код њега талента, како су му осећања банална и прозаична, а језик сиромашан и старински, најбоље се види из његове оригиналне песме ''Идила'':
&lt;poem&gt;
::Река тече мирно, благо; вода блиста;
::Сунце сија, ''звоно лупка, овце пасу;''
::''Поветарац'' лако гази преко листа;
::Одмара се и сам ваздух у том часу.

::На ивици од обале ''чобан'' спава:
::''Лепо момче, лице свеже, црте здраве;''
::А већ доле ''вир'' је ''дубок, вода плава;''
::''Рибе мале'' лова траже, ''излет праве.''

::Чобанин се тако ''смеши мило, боно!''
::Шта ли сања и ког гледа сада у сну?
::''Овце пасу, мирно иду; лупка звоно;''
::''Сунце сија, земља пуцка… вода пљусну.''

::''Небо ћути, земља ћути, мир свуд влада;''
::''Све је немо, тихо, вечно, нигде гласа;''
::Све бескрајно, недогледно, као нада,
::А ''чобанче'' воде носи без таласа.

::Од искони, од векова се постоји.
::Васиона, вечна сила, вечност прати:
::Чобан мртав, небо гледа, свуд дан стоји,
::Небо гледа, алʼ помоћи не зна дати.

::А због греха што учини ''река иста,''
::Сунце сија, као и пре, ''топло, благо;''
::''Поветарац'' лако гази преко листа;
::''Овце пасу,'' и ''вода се тако блиста.''
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Очајно за једног хипермодерниста и декадента! Овакве отужности о „пастирчету”, коме само још „фрулица” недостаје, певао је пре педесет година у својој сладуњавој, анемичној и шипаричкој поезији Милорад Шапчанин. Само, тај „пастиркин друг” није имао претензија да револуционише уметност и да започиње „Модерну”!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таква је поезија Г. Петковића: књижевно глумачење, песничко верглаштво, имитације без духа, без укуса и, што је најгоре, без талента, јер у поезији таленат све извињава и све спасава. Г. Владислав Петковић, то je Лаза Костић који је, задоцнивши за читава пола века, залутао у Београд; то је браца-Мита Поповић који је нешто начуо о Бодлеру; то је Г. Сима Пандуровић који нема талента; то је Г. Светислав Стефановић који није читао немачке „мислиоце” и нема филозофских претензија; то је ''Arman Dival'' који је престао бити „dandy” и постао „bohême” — то је све друго и сваки други само не Г. Владислав Петковић!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Све што је овде написано није написано лично ради Г. Петковића. Њему је прошло тридесет година, и када човек у том добу објављује оваке књиге од њега треба дићи руке. Њега не треба ни осуђивати, јер је он, будући једна жртва литература, пре за жаљење но за осуду. Ваља одбити из све снаге чудну идеју двојице младих хрватских литератора, који су у „Hrvatskom Pokretu”, спљетском „Jugu” и београдским „Радничким Новинама”, видели у „Утопљеним Душама” „српску стварност”, одсев једне оболеле средине, израз патолошког стања српског друштва. Одбијајући то уопштавање које нема никакве стварне основице, ваља ипак рећи да Г. Петковић не представља искључиво сама себе, једног типског болесника од ''литературиса'', једног од оних несрећних људи у чију слабу главу ударило је јако и опојно вино литературе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Оно због чега је требало, и то оволико и овако, писати о овој књизи, то је што у њој ваља видети један нарочити појав, што је она последњи и најгори израз једног књижевног покрета без смисла и без основице, што означава пароксизам и бедан крај наше „Декаденце”, која је готово пре умрла и но што се родила. Ваљало је, ма и негативно, указати на ову књигу, јер она боље но ишта показује како је та самозвана „Модерна” једна стара и рђава ствар, и како значи не корак у напред но корак у назад. Млади људи, „они који долазе”, који у својој необавештености и наивности склони су да у свему што је другаче виде ново и напредно, могу у овој књизи боље но игде видети колико моралне и духовне беде, колико лажи и глупости има у том проблематичном модернизму и у тој поабаној „новој уметности”.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И најзад, ваља се зауставити на таквим књигама, јер оне ипак посредним путем нешто доказују, јер ипак имају извесних негативних заслуга. „Нове” и „модерне” књиге као што су „Утопљене Душе” гоне нас да готово без икаква ограничења примамо Тенову одредбу: „Поезија, то је здравље”; оне нас упућују да верно волимо искреност, природност, чистоту, веру, полет и духовни и душевни идеализам у поезији; оне нас мире са нашим старим и ранијим песницима, са Његошем, Змајем, Јакшићем и Војиславом Илићем, и уче нас да код њих волимо праву, живу и животворну поезију, поезију њиховога живота која је у исти мах и поезија нашега живота, увек младу и увек модерну општечовечанску поезију, — Поезију једном речју.

== Напомене ==
&lt;references /&gt;
== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. септембар 1911. Књига XXVII, Број 5. Стр. 348-363.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>bscisu77okdaoefptjzz4ltcqxcg5fg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Српска поезија</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60772</id>
    <revision>
      <id>143412</id>
      <parentid>142786</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T12:57:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143412</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="98" sha1="opj00y1o3be693k3j8f16oo1cg8jbew" xml:space="preserve">[[Категорија:Поезија]]
[[Категорија:Српска књижевност]]</text>
      <sha1>opj00y1o3be693k3j8f16oo1cg8jbew</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60840</id>
    <revision>
      <id>143417</id>
      <parentid>143301</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T13:10:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143417</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8450" sha1="c7l4ct3o8u42om1i3thpc3mfzmqjuay" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нечиста крв, од Борисава Станковића
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}
{{gap}}Борисав Станковић: ''Нечиста крв.'' Београд, 1910.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви су изгледи да после неколико гладних година у нашој књижевности наступају године обиља и плодности. За неколико месеца изишли су „Пауци” Ива Ћипика, „Јауци са Змијања” Петра Кочића, сада ево и „Нечисте крви” Борисава Станковића, а на помолу је и велики београдски роман Милутина Ускоковића „Дошљаци“.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” је двострука добит за српску књижевност: не само стога што српска књижевност добива један роман од велике вредности, но и стога што се сада потпуно разбија страх који је владао и код оних који су највише веровали у оригинални и снажни таленат Борисава Станковића. Постојала је увек бојазан да његове прве приповетке нису само топла сећања из младости, да у своме тако субјективном и лирском делу неће бити у стању изићи из себе, и да ће цветати докле траје свежина утисака из младих дана и топлина младићске крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” разбија та страховања. Станковић се није исцрпао [''-{sic}-'']. Његови извори су много богатији но што се мислило. Он је у стању да изиђе из себе. И ако у овом роману има оних истих основних осећања као и у збиркама „Из старог јеванђеља”, „Стари дани” и „Божји људи”, и ако се, шта више, сусрећу врло слични, каткада исти типови, ипак има ту увек и снаге, и даха, и топлоте, и оне старе, тако поетске чулности. На свакој страни осећа се зрелији таленат, веће књижевно искуство, шира схватања и сигурнија рука.&lt;br /&gt;
{{gap}}Станковић нам је раније давао портрете и епизоде. И у овој књизи има ванредно рељефних типова: Софка, Ефенди-Мита, Марко, иду у најживље творевине које је Станковић до данас дао. Али, у „Нечистој крви” имамо нешто више: проблем и средину. Проблем, то је „нечиста крв”, дегенерација једне богате куће, у којој потомци плаћају распусан и сладострасан живот старих; средина, то је Врање у два своја главна слоја, стара, богата „хацијска” кућа и живот у њој, у првом делу, у другом делу сељачка кућа, која се од скоро поварошила, старосрбијански брђани који у цивилизацију уносе врло стару душу и сирове и грубе нарави из доба Немањића. И каквим широким потезима насликане су те патриције танке и осиромашеле крви који силазе, и ти крепки, животом, животињским животом набрекли плебејци који се дижу на социјалним степеницама! И више но на једном месту, Станковић подсећа на Золу. Онај опис како су живели и како су свршавали Хаци-Трифунови, подсећа на познату Золину генеалошку таблицу Ругон-Макарових; Софкина и Томчетова свадба помиње на најбоље и најјаче стране „Асомоара”.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” има два дела који се јасно разликују. Први део, то је кућа Хаџи-Трифунових, чудесна, узнемирујућа лепота Софкина, њена чежњива младост, нагла удаја, и хучна свадба. И тај први део иде у најбоље стране што имамо на српском језику. Извесне странице, она силна и трагична сцена када Ефенди-Мита убеђује кћер да се уда за Газда-Маркова сина, јесте ванредна слика трагичне величине, која остаје и која се не брише више из памети. Са свом опојном ориенталском поезијом чула и пути насликано је Софкино „бањање” у амаму у очи свадбе. Дуги, али ни за тренут недосадни опис свадбе чини утисак моћне, животом обливене какве Рубенсове слике фламанске кермесе, према коме покушаји наших старијих приповедача изгледају као наивна ђачка веџбања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од свадбе настаје други део, и ту се јасно опажа да је писац малаксао, или, видевши да се роман издужио, и да ће прећи петнаест претплатницима обећаних табака, хтео што пре да га заврши. Догађаји нагле, ствари се врше без психолошког правдања, у суноврату; причање је у скоковима, а појав „нечисте крви”, који се јавља тек на крају књиге, тек овлаш и узгред је додирнут. И тај импровизовани, накалемљени други део слаби општи утисак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Старе замерке које су толико пута чињене Станковићу и овога пута се дају поновити. Он тешко, каткада и неправилно пише, и више но један пут читалац искрено зажали што форма није на висини садржине. Али, силан утисак који остаје од целе ове књиге сузбија нелагодно осећање због честих спотицања у стилу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Станковић је данас у првим, сасвим првим редовима не само оних који данас пишу но свих оних који су до данас писали на српском језику, а „Нечиста крв” је доказ да он још није казао своју последњу реч, и да његова тако оригинална, чулна, врела, емотивна поезија још није дошла до свога врхунца.

{{Википедија|Нечиста крв}}

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. април 1910. Књига -{XXIV}-, Број 8. Стр. 629-631.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>c7l4ct3o8u42om1i3thpc3mfzmqjuay</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме од Војислава Ј. Илића, млађег (Ј. Скерлић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60846</id>
    <revision>
      <id>143415</id>
      <parentid>143300</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T13:02:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143415</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10461" sha1="ryv4oujb0s6paufh83zrcuv6n2ico41" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Песме од Војислава Ј. Илића, млађег
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1909
| белешке=
}}
{{gap}}Вој. Ј. Илић-Млађи: Песме. Чачак, 1909.

{{gap}}Г. Војислав Ј. Илић се већ десетак година јавља по нашим књижевним листовима, и он је већ привукао пажњу на се, ако ничим другим а оно тиме што случајно носи пуно име једног великог песника нашег. 1902 године издао је малу збирку преведених песама „Туђински бисер”, која је прошла готово непримећена, као и толике збирке почетничких песама, ма да њен писац тврди да је данас „по готову, нигде и нема”.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Песме” Г. Илића остављају двострук, врло помешан утисак. Има у њима развијања врло општих, готово баналних „појетских” тема, и то у врло обичним и осредњим стиховима. У доброј половини књиге читалац је у искушењу да нељубазно примети писцу: да му није било потребно на корицама потписати се као Војислав Ј. Илић-Млађи, јер није било опасности да се његови стихови припишу Војиславу Ј. Илићу правом, Војиславу Ј. Илићу једином… Затим, дале би се чинити врло неповољне примедбе о тачности и поетичности приличног броја Г. Илићевих превода из Виктора Ига, Ламартина, Алфреда де Мисеа, Леконта де Лила, Теофила Готјеа и других. Али неби било право нарочито се заустављати на тим слабостима, јер у књизи Г. Илића има нечега бољега, и то много бољега.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има у овој књизи цео један низ песама потпуно личних и најинтимнијих, где је велика искреност нашла врло јак и импресиван израз. Г. Илић је имао једну велику несрећу у своме животу, и нема никакве неделикатности помињати је, када је она врло отворено и у појединостима испричана у целом једном низу јаких песама („Ноћна свирка”, „Из једне шетње”, „Над створом Тимока”, „Звони”, „Њен венчић”, „Из болничких часова”, „У поштанским колима”). И, чудна ствар, Г. Илић, који је у општим поетским мотивима био сасвим осредњи стихотворац, када је додирну, крваву рану свога срца, када је стао јецати своју трагедију, „почету песмом, завршену гробом”, попео се до песничке висине. Није могуће без стезања срцу, без готово некога физичкога осећања бола, читати овакве стихове:

&lt;poem&gt;
               Ето и сунца! Кроз застор рујни
               Крајичком ока гледну,
               Како је дивно: у своје биће,
               У душу своју жедну
               Примити светлост, коју не може
               Ни сами гроб истрти!
               О, ал’ је сладак, привлачан живот
               Уочи саме смрти!
               Сунце! О, сијај! Не још за дуго!
               Пусти мелемну, топлу и благу
               Још само зраку коју!
               Док будем тупим сечивом струг’о,
               Док крв не распем своју!…
&lt;/poem&gt;

{{gap}}Како смо ван лажи̑ литературе у песми „Звони!…” Он, из чије још скорашње ране капље румена крв, зауставио се са својим чуваром на среди друма, посред као злато жутих жита и спржене траве из које цврчак пева:

&lt;poem&gt;
               …Мој чувар скиде капу с главе!
               Куд га то мисли далеко односе?
               „Шта слушаш, брате? упитах, пун страве,
               А он ми рече: „Звони… сад је носе…”

               Не питах више. Само сам уздан’о,
               Кô да ме стрела кроз прса пробола
               Лежах кô мртав… а, затим, лагано,
               С још два чувара уђосмо у кола.

               И тад, ко дуси, јурити узесмо
               Преко мостова, брда и долина
               У дивљем трку… и пред вече бесмо
               Под кршним Ртњем, сликом исполина.

               Па, напред!… Возар љуто узмахује
               И бичем шиба, знојну кљусад гони.
               Стражари ћуте… Ах, дал’ се то чује
               Како однекуд звони,… звони… звони…
&lt;/poem&gt;

{{gap}}Узалуд се читалац отима нездравој дражи ових стихова. Узалуд себи говори да је ствар била страшна и нечовечна, и да се она ничим и никада не да бранити; узалуд се отима од утиска ових стихова изниклих из крви као мистични црвени цветови, уверавајући себе да трагични утисак није у стиховима но у ономе што је иза њих, у страхобном и језивом предмету који они причају; узалуд, најзад, у последњој скрупули, читалац осуђује писца што је ту ужасну несрећу, коју је као сабласт требао гонити из сваке успомене, узео за предмет своје песме, нанизао је у профане строфе, удешавајући сликове и хармоничност речи, тражећи ефекте и пљескања, излажући пред великом публиком, као на позорници, нешто што би требало да остане у најмрачнијем куту срца. Крвава мрља остаје на страницама ове болне и болесне књиге; ми смо жртве наше болешљиве радозналости и перверсне маније за ретким и јаким осећајима; писац у овим стиховима, који су профанације гробова, није без литераторске каботинаже која у свему и по сваку цену тражи књижевне мотиве и ефекте. Али, све је то узалуд? Утисак остаје, и он је, у свој својој трагичности, велик и силан…&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер, то је преживљено и осећано. Ми смо толико сити лажи у литератури, литературе сведене на недостојну комедију осећања, лажних суза, лажних поклича, реторике бола и фразеологије плача; нама су постали одвратни они сити и задовољни филистри који без икаква смисла и разлога ридају горе но Јеремија на развалинама јерусалимским. У данашњој српској књижевности у толикој је мери настало крчмење безузрочног и бесмисленог, лажног и ладног песимизма, ми имамо толико песника који опевају своје фиктивне гробове, као што су пре четрдесет година песници певали своје исто тако фиктивно „луче бајно”, да нам је добра дошла песма у којој има истине, па ма и најстрашније…&lt;br /&gt;
{{gap}}Из тога узрока, зато што су искрене и преживљене, што су у пуном смислу речи ''-{Suspiria de profundis}-, Песме'' Г. Илића, као и песме Г-ђе Данице Марковић и Г. Велимира Рајића, имаће успеха код данашњих српских читалаца, којима је додијала лаж и афектација у нашој данашњој, чисто спољњој поезији, сведеној на игру речи и комедију осећања.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. март 1909. Књига -{XXII}-, Број 6. Стр. 474-477.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>ryv4oujb0s6paufh83zrcuv6n2ico41</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Љермонтов)/Први део</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60862</id>
    <revision>
      <id>143429</id>
      <parentid>143395</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T14:40:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143429</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="22269" sha1="sg5edwsmjbjouu7p1aq9ygre1xmum79" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]]
| [[Демон (Љермонтов)|Демон]]
| '''Превео [[Јован Јовановић Змај|Јован Јовановић]], 1863.'''
| [[Демон (Љермонтов)|-{Садржај}-]]
| '''Први део'''
| [[Демон (Љермонтов)/Други део|-{Други део}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
{{Центар|'''I.'''}}
​Тужни демон, дух изгнања,
Летео је брзим летом
А над овим грешним светом
У мукама очајања.
Сећао се бољи дана,
Што су давно у мрак пали,
Спомени се гомилали —
— Ох спомени бољи дана:
У светлости кад је блисто,
Чист херувим, срце чисто;
Репатице кад су чиле
Смешећи се очи криле,
Ал најрађе узањ биле;
За познањем жеднећʼ љуто
Кад је вечном маглом луто
Вијајући на све стране
Заблуђене караване
Кроз просторе без имена,
Кроз светила разбачена, —
Он, првенац створа кад је
Поздрављајућʼ жиће ново
И љубио и верово;
Кад још срећан није знао
Љуте страве, сумње горке,
А души му не грозише
Пусти веци — зле поворке —
И још више . . .
Много, много,
Чега сʼ сетитʼ није мого.

{{Центар|'''​II.'''}}
​Блудео је васеленом,
Пустолином њеном,
И без цели и без мете, —
Гледао је па је свико
Како лете једнолико
Век за веком, пустим путом,
Као минута за минутом.
Он, владалац грешна света,
Сејао је семе злости
Без забаве без радости,
Јер што згоди, нико живи,
Нико му се не противи.
Де је удо семе пало,
Де је пало ту је цвало
— Па му сʼ већем додијало.

{{Центар|'''​III.'''}}
​Тамо горе над Кавказом,
Што се под њим Казбек сјаје
Белим снегом светлим мразом,
Као алем-круна да је, —
Ту јʼ изгнаник првог раја,
Ко би знао с кога краја,
Ту је био долетео.
Ту дубоко Дерјал зија,
Као црно гнездо змија —
Недогледна провалија,
Кроз којуно Терек дере,
Брза вода, бурна, учна,
Као лавица бесомучна
Уји, рши, баца пену
Као гриву замршену . . .
Дивља зверка пада нице,
Од ужаса бурни вала
У висини стрепе тице
А облаци с чуда нека,
Чак са југа, из далека,
За њом деру ка северу.
А врлети, ладне стене,
Као да им се нешто снива,
Тајном муком измучене,
Гледе, мотре: шта то бива.
А ти замци, црне куле —
Као да прете кроз маглину
Горостаси дивљи ала
Одозгоре с камивала . . .
И све друго — све је било
''Страшно'' лепо, ''дивље'' мило. —
Али мучан демон оли
Нит се чуди, нит се моли,
Нити му се прса шире —
Свему јʼ мало, све презире.

{{Центар|'''​IV.'''}}
​Наједаред слика ина, —
Као да је нека вила
Златан ћилим разавила —
Замириса цвет-долина,
Та Ђурђија земља дивна;
Зелен шуме, чоти бајни,
Развалина вити стуби,
А поточић жуборећи
Стене грли, цвеће љуби.
Овде славуј кроз ружице
Одзива се милој песми
Ђурђијанке лепотице.
А јавори зелен-двори
Бршљаном се свежим ките; —
Ту пећине ладовите,
У које се радо скрије
Кад претишти жега љута
Брзи јелен и кошута.
И све јасно, и све живо,
Сва природа ведра, чиста;
Ромор грања, шапат листа, —
А омара срце жари,
Све растиње сладко дише, —
Па росица што мирише
По тиотној благој ноћи, —
Па звездице трепталице
Што са душе гоне санке
Баш као очи, сјајне очи
Лепотице Ђурђијанке — —
— Ал у ледни духа груди
Сва дивота, сва красота
Само мучну завист буди;
Све презире што год види,
Све проклиње, — ненавиди.

{{Центар|'''​V.'''}}
​Седи Гудал још одавна
Високе је диго дворе
Што бацају јутром сенку
Преко поља, тја до горе.
Лепи двори, ал су скупи,
А много су стали боја,
Тужно робље и сад памти
Капље суза, капље зноја.
На ступњама, штоно воде
Са вр куле одозгора
До Арагве ладне воде,
Која тече испод двора, —
Туд Тамара кнегињица,
Белом чадром кријућʼ лица,
Лаким скоком доле оди
Златним ведром, ладној води.

{{Центар|'''​VI.'''}}
​У овом је двору увек
Владао тужан мир, —
А сад свирка, — вино тече, —
Пирује се пир.
Скупио је Гудал госте,
Пријатеље старе, нове,
Многу својту из далека
Ћери својој у сватове.
А на крову искићеном,
По веленцу по шареном;
Ту се игра ту се пева
Ту ми седи млада нева. . . .
Јарко сунце на западу,
Пре нег што ће за брег сести,
Сипа своје румен-зраке
По лепоти по невести.
Миле песме, лаки танци,
Рујно вино, сјајан дан, —
Веселе се мили званци,
Ударају длан о длан.
И невеста крочи чила,
Над главом је завитлила
Прапорасти бубњић свој,
Па га лаком рулом тресе,
Ножицама ситно везе
По тканици шареној.
Окрену се, понда стаде —
А кроз дуге трепавице
Сузан јој се поглед краде.
А кад тресну ситне жице
Она сʼ опет гибко вине,
На лицу јој осмеј сине, —
Весео одсјај срца њеног
Детињастог, безазленог.
А цела је пламен живи, —
Месец јој се с неба диви.

{{Центар|'''​VII.'''}}
​Кунем вам се лучем света,
Кунем вам се светлом ноћи,
Да ни један цар још није
И ни један шах Персије
Пољубио ʼваке очи;
Кунем вам се да још нема
Шедрвана сред арема,
Који би се вастао дрзко
Да је својом алем-капком
ʼВако дичан стас попрско;
Нит је икад руке било,
Која би се дичитʼ смела
Да је гладећʼ чело мило
Тако красну влас разплела; —
Кунем вам се, друзи мили,
Од како смо изгубили
Бољи рајски свет, —
Нигде није још понико
Узабрао није нико
ʼВако красан цвет.

{{Центар|'''​VIII.'''}}
​Последње јој то весеље,
Дркћу наде, стрепе жеље; —
Тамара је мазно лане
Што је никло у слободи —
Авај! сутра дан кад сване
Куд ће у свет да је води!
Туђа мајка, туђе сеје. . . 
Ој, та мисао слабо греје;
Слабано је слутње теше. . .
А овде јој добро беше!
Ал на њено ведро лице
Није туга доћи смела,
Ниси видео бољетице (''-{sic}-''),
Она јој је одолела, —
У простоти мило чедо —
Да је од куд са свог лета
Мучан демон њу погледо,
Сетио би сʼ старог света,
Тргла би се пакост клета,
И у вечној својој злоби
Уздркто би . . .
Уздано би . . .

{{Центар|'''​IX.'''}}
​Али ево — он је спази! . . .
Проклет демон, дух страоте
Сав се маом пренерази.
У пустињу мрачне душе
Чисте луче просинуше,
Застаде се пакост клета —
Он осети да је света
Љубав, добро и красота.
Није мого да сʼ одкине
Од радости и милине
Чистог, лепог осећања —
Већем дуго, дуго сања . . .
Стара срећа, давни дани
У дугачком своме низу,
Као ђердан звезда сјајни,
Створише се пред њим близу.
И прикован тајном силом
Он осети нове јаде,
А душа му зборитʼ стаде
Родном речи, старим збором
И познатим разговором.
Ал ум не зна да тумачи
Шта то бива, шта то значи.
Шта да чини, шта да ради!
Заборавитʼ све што јʼ било!!
Заборавље јаде цели —
Али га је небо скрило;
Но демон га и не жели.

{{Центар|'''​X.'''}}
​Младожења млади хита; —
Ал су дуги пути клети!
Измучио коња вита; —
Ах да може полетети!
Наком дуга жарка дана
Тио вече ладом годи, —
Ал већ ево каравана
На Арагви ладној води.
Дал га чека мила нева?! —
Та иду јој златни дари,
Под теретом изморени
Поклецују дромедари;
А на њима звонцад звони —
Како који главом тресе,
А господар Синодала,
Дични вођа каравана,
Обзире се, осврће се.
На њему је светло руво,
Ременом се опасао,
Још је лепше и светлије
Чим се јунак оружао:
Бритка сабља као змија,
И јатаган димишћија.
Поветарце размаује
Русу косу око главе
И крије се и вије се
Кроз широке, кроз рукаве,
Ил се љуби с косом милом
А шапуће с тежком свилом.
Танко седло шимширово,
Танка узда, све у злату,
У пени је као у снегу,
На помамном на дорату; —
Добра пасма, а крв плаха,
Из ергеле Карабаха.
Пут је узак, с лева стена,
А са десна мутни вали,
Што су многог красног коња
И јунака прождерали.
Ррже (''-{sic}-'') доро, уши ћули,
Зазирући главу кочи, —
А и сунце већ је село,
Ево већем мрке ноћи.
Младожења каса смело —
Ваљда ће му Бог помоћи!

{{Центар|​'''XI.'''}}
​И крај пута, гле, црквица
У самотном неком куту, —
Гроб је можда каквог кнеза,
Великаша ил витеза,
На опасном овом путу
Што је пао од убица.
Ту би сваки путник стао
И молитву очитао,
А молитва та га прати —
Док се дома не поврати
Да му нико не науди,
Тако веле стари људи.
Ал наш путник није стао,
Лукави га демон смео,
Мисли му је заварао,
Жеље му је разгорео:
Његове се мисли сладе
На уснам неве младе.
— Ал гле … „ко ј’ то?!”… у час тили…
Нешто шушну — па умуче,
Протрчаше коњи чили,
Нешто плану, нешто пуче, —
Пушка једна, друга, трећа; —
Рабри јунак у мрак глену,
Подиже се на стремену.
Од куд иде уда срећа?
Муком мучи, само калпак
Натако је преко чела,
А јатаган у десницу, —
Дорат лети као стрела.
Пушке бију, танад звижди,
Ал све ређе, ређе, мање —
Стишало се, само чујеш
Мукли јаок и стењање,
И далеко — ено, ено,
Де се уда чета крије,
Носе благо пограбљено
Кукавице арамије.

​{{Центар|'''XII.'''}}
​Све је мирно, — нема гласа,
Ал од страа и ужаса
Камиле су стрепећ’ стале,
(Само звонце кашто клепне
Као и оно да се боји)
А друге су попадале
Уз лешеве вођа своји.
Страшна слика, тужна слика:
Украј пута код црквице
Над гомилом рањеника
Колутају ноћне тице —
Ох јадника, мученика!
На дому и’ чека мати,
Миле сеје, драга деца —
Ал и’ неће дочекати;
Нити ће им братска рука
Ладан гробак изкопати;
Нити ће им топла суза
Ладно чело покапати.
А на оној тужној унки
Де узтруну њине кости,
Ту ће можда путник који
Смиловат’ се, — крст забости.
А бршљан ће да узмиле
Преко крста, преко стена, —
Па ће многи путник сести
У залађе густа сена,
И венац ће можда сплести
Жута смиља и невена.

​{{Центар|'''XIII.'''}}
​Лети, бежи брзи доро,
А бржи је од олује,
Ни тица га не би стигла,
Грива му се у вис дигла,
Ноздре шири, поњискује,
У мрак звера, послушкује,
Плам му лиже из очију,
Из копита искре бију.
А по њему коњик лежи,
Младожења, зла му срећа,
Крвава му десна рука
И оруже и одећа.
Из руку му узда пала,
Око врата стиска дора, —
Ох оћел га изнет’ ала
До Казбека, — бела двора!
Изнео би га да је среће,
Ал овако неће, неће. . . .
Звиждну зрно — удес уди —
Продера му мужке груди.

​{{Центар|'''XIV.'''}}
​А на двору стар-Гудала
Кукавица закукала,
Јаокноше листом свати. . .
Вриска, лелек, — аој јаде!
На камени дворски врати
Прашан парип стиже, паде;
На њему је мртво тело,
Намрштено бледо чело —
Грозни трази љуте муке
А крваве обе руке
У гриву се замотале,
Грчевито закопале.
Ој Тамаро, сиротицо,
Што си тако немо стала,
Ево си га дочекала!
Младожења, драго твоје,
Дошо ти је, сверово је —
Али, јаој, судбе клете,
Загрлити не може те!

​{{Центар|'''XV.'''}}
​Спустила се казањ Божја
На безбрижан овај дом,
Изненада, као да је
С ведра неба пао гром.
А Тамара сузе лије,
Прси бије, лице крије;
На постељу мучна паде
Да задави тешке јаде. —
Ал над њоме неки шапат,
Тихи звуци ил уздаси —
Јел причула ил је чула —
Слатке речи, слатки гласи:
„Ох, не тужи, чедо драго,
Не разбијај нежне груди,
Све је залуд, све занаго,
Ти га више не пробуди.
Ох, не плачи, да ти суза
Чарне очи не замути,
Он за твоје сузе не зна,
Не може ти лелек чути.
Далеко је, — тамо горе,
Де анђелске песме слуша
Кроз сунчане златне дворе.
Шта је сенка твога ваја,
Што га лудо срце сања,
Поред неба, поред раја
И вечитог благовања.
Утеши се, веруј мени:
Мој анђеле безазлени,
Земско жиће није ништа,
Судба ваша празна ј’ брука, —
Та не вреди једне сузе,
Не достоји с’ твог јаука.&lt;br /&gt;
     По језеру плави вала,
          Кроз светлости зрачни плам,
     Без ветрила, без весала
          Броде звезде амо там’.

     А облаци витлају се
          — Весео им лаган скок,
     Подижу се, спуштају се,
          Да им срећу види Бог.

     Нит и’ празни јади даве,
          Нит вијају варљив над,
     Што је било забораве,
          Уживају што је сад.

     Тако и ти буди лака,
          Та слободу Бог је дао,
     Само на час буди така,
          Па ти неће бити жао.&lt;br /&gt;
Чим се спусти густа тмина
По долина по планина,
И разлади топле стене;
Чим се коло звезда крене,
Вечерњача с’ на пут спреми, —
Ноћ оглуви, свет онеми,
И не чујеш ништа друго
Само ветрић преко крша,
И декоје што се тиче
Промигољи, пролепрша.
И кад цвеће жедно гране
Да попије капљу росе,
Што као бисер на њег падне
Са чокота, вите лозе.
Чим у својој бледој слави
Са горе се месец јави
И кроз прозор твој провири,
Пољана ће да зимири —
Спустићу се и ја доле,
У госте ћу теби доћи,
Превијаћу златне снове
На уморне твоје очи.
Ладићу ти жарке груди,
Док те зора не пробуди.”

​{{Центар|'''XVI.'''}}
​Реч умуче;. . . у даљини
Издисао је звук по звук,
А Тамара скочи горе
И погледа у округ.
А како је њојзи било? —
Срце јој се запламтило
А у јадни њени груди
Заметла се борба дуга,
Као змије са лабуди
Борила се црна туга,
Стари боли с новом сласти,
Питом спомен с дивљом страсти.
Морила се чиста душа
Да окове стресе, скине,
Ал уморна опет слуша,
И сад јој се звуци чине —
Као да чује из даљине
Оне чудне, миле зборе.
И тек једва близу зоре,
После дуге, бурне ноћи,
Сан јој склопи ломне очи.
Ал ни у сну нема мира . . .
— Долази јој момче дично,
Оштро око, бледо чело,
Лице му је необично;
Нека туга, нека сета, —
Као да није с овог света. —
Па се саже над постељом
Де дркташе јадна дева,
Па ту ћута, дуго ћута,
Као да је сажалева.
Ај, то није анђео, није
Њен кранитељ, Божја слуга,
Није, није, не видиш му
Око главе светокруга.
Ово није нечастиви
Што паклену носи моћ —
Није мрак — а није светлост,
Није дан — а није ноћ.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Демон.'' Појема Мих. Љермонтова. Превео Јован Јовановић. У Будиму. Тискара кр. свеучилишта. 1863. стр. 5—24.

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}}</text>
      <sha1>sg5edwsmjbjouu7p1aq9ygre1xmum79</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мцири</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60865</id>
    <revision>
      <id>143410</id>
      <timestamp>2026-05-15T12:30:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Мцири&lt;ref&gt;...&lt;/ref&gt; | одељак= | аутор= Михаил Љермонтов  | преводилац= Окица Глушчевић | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; Вкушая вкусих мало меда, и се азъ умираю. I књ. цар.  ​I ​Где се Арагва са Куром, К'о сестре, цура са цуром, Хучнијем в…</comment>
      <origin>143410</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="32777" sha1="gaibngvq2r5tt320p27idbyhxqpn955" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Мцири&lt;ref&gt;...&lt;/ref&gt;
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов 
| преводилац= Окица Глушчевић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Вкушая вкусих мало
меда, и се азъ умираю.
I књ. цар.

​I
​Где се Арагва са Куром,
К'о сестре, цура са цуром,
Хучнијем валима љубе,
Вило се свештено кубе
Од храма једнога света
Недавно и многа лета.
Срушених врата стубове,
Црквене куле, сводове,
Са једних камених греда
Још може путник да згледа;
Ал' се већ више с кадила
Онога мириса мила
Под њима струје не нижу,
Нити се молитве дижу
Монаха смерна у ноћни час,
Кад Бога моли за грешне нас.
Сад само старина седи,
Развала заштитник бледи,
Одбацак смрти и среће,
Прах с плоча надгробних смеће,
Са којих натпис казује
Где славна прошлост станује
И где је круном оборен
Свој народ, њему богодан,
Тај и тај царе, тад и тад,
Предао Русу на свакад.
​*
​И Ђурђија је — божји благослов!
Од тада ј' она, к'о цветак нов,
У сенци својих башта цветала
И од крвника за страх не знала.

​II
​Једном је с брдских висина
К Тифлису, граду долина,
Генерал руски ходио
И дете, ропче, водио.
Пут тешки оно не могне
Поднет' — и занемогне.
Шеста му беше година,
А — горско срце, дивљина,
И гипка слабост тршчина!
Ал' у њему бољка опака
Витешко срце јунака —
Његових деда — саздаде;
Он за бол к'о да не знаде,
Нит' и слаб јаук издаде!
Знаком се храни опир'о
И тихо, гордо умир'о.
Монаха једног милости
У храму божје светлости
Братска га нега љубави
Од смрти тешке избави.
И он је најпре бежао
— За детску радост не знао! —
Клонећи се живог свакога
И ћутке, мислећи на Бога,
Уздишућ' глед'о на исток,
Па чежњом својом превисок
Нејасно сањао рај
И жељк'о мили завичај.
Ал' ропству и он привикле
И туђи језик обикне;
Свети га отац покрсти
И он у цвету младости,
Не знајући светске сладости,
Обући хтеде црнине
И у монаштву тражит' врлине.
Ал' једне нојце хлађане
У јесен — њега нестане.
Гора је мрачна ту била
Манастир одсвуд обвила,
Те три је дана пропало,
Докле се једном дознало
Да су сви труди узалуд...
Тек доцне њега однекуд
У степи нађу несвесна
И врате натраг — болесна.
К'о да је глађу изнурен,
Ил' бољком тешком измучен
Ил' тешким трудом изморен —
По лицу му је лебдило
Слабости страшно бледило.
Ништа он није зборио,
Ал' с дана на дан с' борио
И с боље љуте слабио,
Док се већ крајњем часу наднио....
Тад дође црњак, с молитвом
И својом светом поуком,
Да боног надом окуша.
Све боник гордо саслуша,
Па снагу своју прикупи
И дуго зборит' окупи:

​III
​„Исповест моју да чујеш
И из ње, старче, да снујеш
Мог жића конце несретне —
Бог нек те срећом пресретне —
Та те је брига к мени позвала?
Нек ти је за то срдачна хвала!
Боље је срцу бономе
Изјадат' јаде ма коме.
Али ја људима никада
Ни добра, ни зла, ни јада
Нијесам оче чинио,
Те мало б' хасне видио
Да дела моја разазнаш —
А душу, оче, ти већ знаш,
Зар можеш иком да одаш?
Мало сам, оче, живео,
У ропству век сам видео,
Ал' више б' таквих живота
За један, препун страхота,
Кад бих то како могао,
Без речи, радосно дао.
Ја једне мисли знао сам власт,
Једну једину ал' плама страст —
Мој црв је она у мени била:
Душу ми згризла, срце убила.
Из ћелискијех страва,
Из мрака и молитава
Она је снове дражила,
Она ми мисли мамила
У дивни свијет битака,
Где-но се велом облака
Стијена крију врхови,
Где-но су људи — орлови!
Ту страст сам мојим сузама
Мојијем болом, тугама,
У ноћној тами хранио
И јадом мојим бранио;
И њу пред небом и земљом
Ја сада смело износим
И опроштаја не просим.

​IV
​„Слуш'о сам, старче, многи пут
Да ме је доброг срца ти кут
Од смрти верне отео —
А на што то си прохтео!...
Ја, сирак тужни, самотни,
Холујем листић одбјени,
Чедо сам мрачних зидина,
Подмладак њиних врлина,
Судбином црњак ледени,
А душом дечак ветрени?
Ја свето „оче“ и „мати“
Никоме немах казати,
А ти си, старче, желео,
У обитељи твојој лебдео,
Да ове речи слађане
У души мојој нестане —
Ал' труд ти био узалуд:
Са мном је она свакад-свуд!
Глед'о сам, старче, родове,
Отаџбу, друге, домове
У других људи, и мојег доба,
Кад им'о нисам не — милог роба
Но ни јединог драгога гроба!
Тад суза залуд не лијућ',
И надом груди не гријућ',
Сам сам се себи заклео:
Да бар за часак, весео,
Ма кад год груди млађане
Уз друге, ма и незнане,
Ал' само родне, слађане,
Са тугом, страсно, притиснем
И уз њих навек привиснем!
Ал' ови снови младости
У јеку своме — радости,
На жалост, већ су ишчезли!
И ја ћу, цветак увели,
К'о сирак, ропче судбине,
У земљи мрске туђине
Да кости моје оставим,
Да с' нада милих раставим!

V
​„Ја се не бојим гроба, ни страва,
Ту, веле, страдање спава
У вечној, хладној тишини,
Ал' ми је жића милини,
Казати збогом прежао.
Та млад сам, млад сам сазнао
За њене бајне радости!...
Ти зар за снове не знаш младости?
Или ти ниси ни знао,
Ил' забораву си предао.
Како си с' с мржњом ломио,
Како си негда волио,
Како је срце куцало
Па пуно жара застало,
Сунчане равни дубоке
Гледећ' са куле високе,
Где чисти зефир ћарлија,
И кад у кутку ћелија
Туђинче слабо незнано,
Голубић, тиче млађано,
Од грома није себезнан,
К'о да је страхом разурван?
Па теби нек је самотан
Свет овај шарен, дивотан —
Та сед си, слаб си, растргнут,
Од жеља давно одвикнут!
Јер, старче, ти мо'ш заборав
Бацит' на многи, многи јав;
Јер ти си живот познао,
А то бих и ја могао!

​VI
​„Можда би знати желео
Слободан што сам видео? —
Дивотна поља, брегове,
Осуте рашћем које векове
На њима мирно преброји
И хучи чилом гомилом
К'о коло с браћом премилом;
Вид'о сам мрачне стијене,
Валима љутим двојене,
Па сам им тајне схватит' умио —
То ми је Господ души улио!
Загрљаји су њини камени
Одавно у вис бачени,
Па сваког часа жуде састанак;
Али за даном протиче данак
И беже редом године —
Да им тај тренут не стигне!
Вид'о сам горски врхови,
Чудни и дивни к'о снови,
Како се зором руменом
Диме у небу плаветном,
К'о тамјан светог олтара,
И облак заносна чара
Са тајног својега стана
Облачке истоку гађа —
К'о јато тица далеког света,
Кад, бело, нама долета!
Кроз сиву маглу даљине
Вид'о сам снежне лавине
Поносна седа Кавказа,
Где трепте сјајем алмаза —
И не знам што ми одла'ну,
На срце мелем што кану...
Глас ми је тајни зборио
Ту да сам некад ходио,
И све ми живље, јасније
Отпоче прошлост да бије...

​VII
​„И ја се сетих куће очеве;
Угледах наше кршеве
И свуда дивно у округ
Наш аул¹) хладом разасут;
Ергела тутањ у вече,
Кад свака кући потече,
И лавеж паса потмуо
Моме се уху причуо;
Сетих се лица старачких
У сјају зрака слабачких
Месеца бледа где-но роморе
И пред кућом нам говоре,
А сабља сваком одсева
И чује с' звекет мачева...
И све то к'о сан протиче,
Све за час мутно промиче.
У своме бојном опрему
Мој отац, к'о жив у свему,
Пред моје очи предстаде,
И у памћењу застаде —
Па тад ми панцир зазвекта,
Па тад ми пушка засјакта,
А сину поглед поносни...
И чух ја гласић радосни
Сестара мојих млађани'...
И поглед видех слађани,
Чух речи њине, милопој
Колевци мојој — братовој!...
Кроз те је крше поток дерао
И, плитак, хучно с' верао;
К њему сам играт' слазио,
Песак му златни газио,
У подне ласте пазио
Пред кишу када се вину
И крилма воду додирну.
И ја се сетих када у вече
У нашој кући крај ватре
Река од прича потече
О људском жићу некада,
Кад живот беше наслада....

​VIII
​„Слободан шта сам творио
Можда би знати хотио? —
Е, ја сам, старче, живов'о
И жиће моје поново
Без та три дана пресрећна
Било би много мрачније
И много, много јадније
Но твоја старост немоћна.
Био сам давно смислио,
Како бих даљна поља видио,
Је л' земља дивна дознао
И људе добро познао:
Да л' живот срећно проводе,
И да л' се на свет изроде
Окова ради, слободе,
Ил' мрака црног и злобе? —
И ноћу, у час страхотни,
Кад небом беху свемоћни
Од пакла љући громови
И одјекиваху ломови,
А ви, ужасом убјени,
Уз олтар ничке припјени —
Ја сам побег'о. Као брат
Загрлит' буру био сам рад!
Очи су облак гониле,
А руке муњу ловиле...
Шта, реци, твоји сводови
Ту могу дати накнаде
За дружбу кратку, насладе,
Што бурном срцу дају громови?.....

​IX
​„Беж'о сам дуго — у незнан!
И пут ми тешки, самотан,
Не сину сјајем звезданим,
Ал' грудма мојим мученим
Планинска ноћна свежина
Била је чиста милина!
Дуго сам, дуго, бегао,
Па кад сам суст'о, слегао,
У густој трави застао
И прислушкиват' се стао,
Вид'о сам: крај је потери;
И бура стаде — превери!
А бледи појас вечери
Међ мрачним небом и земљом
Дао се силном дуљином;
На њем' сам узор светао
Далеких гора гледао.
Лежо' сам ћутке, некретан;
А у степама шакал страхотан
Час по час вио ј', урлао,
К'о дете плак'о, зурлао;
Међ камењем се змија верала
И својим сјајем блистала.
Ал' страх ме није сломио —
Ја сам, к'о звере, људи с' клонио,
А, као змија, вер'о и крио.

​X
​„Пода-мном, доле, урвином
Хуч'о је поток, силином
Небеског пљуска појачан,
И хук му потмул, нејасан,
Био је налик стотини
Срдитих гласа у тмини.
И овај неми разговор,
Ћутљиви ропот, вечити спор
С упорном стеном узаман
Мени је био појаман.
Час би се у мах утиш'о,
А час се јаче разиш'о
Кроз поноћ неме тишине.
А у том магле висине
Цркутом тица запоје,
Злаћени зраци исток обоје,
Ветар листиће зањиха,
Суморно с' цвеће узњиха,
А ту пред данак већ и ја
Уморну главу подигнем . . .
Кад се огледах — не кријем —
Страх ме је силан хватао —
Ја сам над бездном стајао;
Ту су се вали ломили,
Ту бесно коло водили,
Ту стена стубе слазиле
По којима су ноге газиле
Пакосног само сатане,
Када је с неба отеран
И у подземни амбис сатеран.

​XI
​„У округ — божји перивој;
Биље у дузи дивотној
Божјом је сузом блистало,
А грање с' лозе дизало
И кроз дрвеће витлало
Прозрачним лишћем зеленим,
И грозд за гроздом руменим,
К'о урес уха драгоцен,
На њој је стај'о обешен
Те јата тица страшивих
Падаху често све на њих.
Ја опет земљи припанем
И прислушкиват' настанем
Чаробне, чудне гласове.
Кроз лишће, кроза жбунове
Њихов је шапат ходио,
К'о да се говор водио
О тајни земље и неба;
Природе, света и свега
Ту су се слили ромори
И ту се стекли говори
А само горди човеков глас
Није се чуо у овај час
Час диван, свечан за нас.
Осећај, мисли тадање
— То не зна срце садање —
Заборав све је однео,
Ал' ја бих опет желео,
Испричат' све њих готово,
Да оним жићем дахнем поново!
Тог јутра сводом небесним
Мог'о се оком смотреним
И лет да спази анђелски —
Толико просјај небески
И онај азур милотни
Дубоки беху, дивотни!
Ја сав сам у њем' тонуо,
Док нисам већем клонуо —
Док жега није снове разбила
И жеђ ме љута смлавила.

​XII
​„Ја тада почнем с висине,
Хватајућ' густе витине,
Од плоче плочу газити.
К потоку с страхом слазити.
Камен је каткад нога ронила,
Бразда се дима за њим ројила,
Он је са хуком падао
И вал га љути гутао,
А ја над бездном стајао . . .
Али је младост свемоћна,
Те смрт не беше страхотна!
Чим сам се с крша скинуо,
Хлад ме је воде стигнуо
И ја сам жудно с камена
Пио јој вала студена.
Докле тек корак лагани
Па гласак чу се слађани . . .
Ненадним страхом обузет
Ја се у жбуња сакрих сплет,
Па онда бацих страшив глед
И жудно стадох слушати:
Све ближе поче тупкати
И тек од једном, и у час,
Одјекну јасан мио глас,
Глас Ђурђијанке млађане,
Простоте пунан слађане —
Глас живи, слатки, слободни
К'о да је само, дивотни,
Имена слатка носио —
Њих самосама зборио!
Песма је пуна простоте,
Али је своје красоте
Души ми тако заждила,
Да кад год нема кандила,
А сумрак само започне
Дух ми је певат' отпочне.

​XIII
​К обали стазом узаном
Носећи крчаг над собом,
Ђурђијанка је слазила.
Каткад је ногом газила
Невешто камен с камена.
Себи се смејућ', малена.
На њој је рухо сиротно,
А краче лако, дивотно,
Устурив чадре крајеве —
Дуге и лаке змајеве.
Припеке сенка злаћана,
Покрила лице, прса млађана
А уста, образ румени
Сипају огањ пламени
И очи — мрак су, к'о бездан
Љубавних тајни препунан —
Те све ми оде у незнан!
Када је вода точила,
Кроз крчаг глуво звонила,
И јоште шушањ, ама тих —
То једно само запазих . . . .
А кад сам себи дошао,
И кад је прилив крви прошао,
Њој и сен беше одмак'о.
Иђаше лакше, ал' лако,
С бременом вита, охола,
К'о цар јој поља — топола . . . .
У хладу блиску, маглену,
Уз гору једну камену,
Колибе две се припиле,
К'о сестре драге и миле;
Ка небу дим се над једном
Трачицом диз'о плаветном.
И сада као да гледам
Како се врата полаган
Приотворише па опет
Сакрише у се овај цвет....
— Ту тугу моју, мој јад клет,
Знам да си појмит' немоћан,
Ал' и то да си слободан —
Силно бих љуто жалио:
Јер нека спомен премио —
И ови слатки часови —
Сан вечни са мном борави.

​XIV
​„Изнурен ходом по тмини,
Ја легнем у хладовини.
Над очи сан се радосни
Невољно, брзо наклони...
Ја у сну опет угледам
Лик Ђурђијанке милотан,
И туга чудна, сладосна,
Прса ми стеже немоћна.
Дуго се борих, да дахнем,
И пробудим се. Устанем.
Небом је месец сијао,
А њега крадом вијао
Облачак један једини,
Грамжљиве шапе пучини
За њиме жудно опружив.
Свет беше таман и ћутљив;
Само се блесак снегова
С планинских даљних брегова
У сребра ресе извиј'о
И поток брзи обалу био.
Огањ је јарко извир'о, —
Час сиј'о, а час умир'о
Кроз ону знану колебу.
Ни јасна звезда на небу
У поноћ тако не трне,
Кад с' оно мраком огрне!
Колеби поћи сам хтео...
Ал' у њу нисам ја смео.
Јединој циљи ја сам брдио,
Њом душу своју водио —
Да родно место угледам;
И глад сам, како знам,
Сносио љуту по ваздан.
И ја се путем отиснем
Кроз шуму правце, слаб и нем,
Али се честом заведем,
Те горе сиње преметнем
И лутат' брзо отпочнем.

​XV
​„У беснилу сам узалуд
Очајном руком који пут
Сплетове густе тргао —
Низ се је густи држао
Вечитих гора у округ,
Све страшниј', гушћи, ода-свуд;
Безбројем црних очију
Глед'о је сумрак ноћију
Кроз сваког жбуна гранчицу...
Моју је јадну главицу
Већ незнан хватат' почео.
Уз дрвље тад сам се пео,
Ал' та је иста рескаста гора
И на крај била небеског мора...
Ја тада паднем на тлину
И влажну дојку земљину
Ја гристи, гристи замећем,
Па у беснилу зајекћем,
А сузе бризну, полију,
Њу врелом росом прелију...
Ал', веруј, помоћ од људи
Срце ми ни тад не жуди ..
К'о горско звере за свагда
Туђ сам им био и тада;
А да сам јаук издао,
Ма у трен један, у зао —
Бога ти јемца задајем —
Језик бих слаби замајем
Једним јединим ишчуп'о.

​XVI
​„К'о дете, ти знаш и сада,
Ја плак'о нисам никада,
Ал' тад сам сузе, мио јад,
Без стида лио као град.
Ко их је мог'о видити?
Планински сумрак срдити
И, гредом, месец вечити!
Осута сјајем блеђаним,
И са покровом пешчаним
Од маховине меканим,
А зидом гора опткана,
Преда-мном беше пољана.
Тек по њој сенка промаче
И жишке двије сину светлица....
Некакво звере за тијем
Из честе скоком лакијем
Истрча живо, к'о јунак,
Па скачућ' леже наузнак.
То беше пантер силовит —
Гост степа вечит, бесновит....
Кост живу час је прежао,
Час, глођућ', вес'о режао,
Час, крвав поглед бацао
На месец пунан, светао,
А љупко репом кретао
Са ког се длака сијала
К'о да је сребром блистала.
Ја зграбим церић чворнати
И станем битку чекати;
У трену срце пожеле
Боја и крви провреле...
Ал' мене ј' судба гонила
И другим путем водила...
У земљи мојих предака
Сад, мислим, не бих без знака
Најбољих био јунака.

​XVII
​„Ја чеках. И он у тмини
Крвника у свој силини
Осети живо, те урлик,
Отегнут, дуги, жалостив клик,
Пољаном јекну... Срдито,
И бесном шапом љутито,
Он песак копат' отпоче,
За тим се пропе, приклече,
И први скок му немио
Смрт би ми страшну спремио...
Ал' га је дочек сломио.
Мој удар брз би тачан, јак
И мој му верни чворновак —
Секиру тешку претече! —
Широко чело расече...
Он, као човек, јекну и паде
Па опет живо устаде.
Ако ј' из ране крвца лопила
И густим валом точила —
И наста борба крвава
На живот и смрт, без јава!

​XVIII
​„На прси мени скочи он, пуст,
Ал' ја му гурнух у чељуст
Мој ударац, мој чворновак
— Секиру тешку претече! —
Широко чело расече...
Он, као човек, јекну и паде
Па опет живо устаде.
Ако ј' из ране крвца лопила
И густим валом точила —
И наста борба крвава
На живот и смрт, без јава!
​На прси мени скочи он, пуст,
Ал' ја му гурнух у чељуст
Мој чисти гвожђем бодеж лак...
И онда — опет! Силни пак
Заурла пантер, застења,
Па стаде страшног бешњења.
Загрљени, к'о двојица
Најљућих, горских крвника,
Пали смо доле... У мрак тај
Ја бех к'о пантер, бесан, вај!
К'о звере — вих се, режао,
И сам сам крвцу прежао.
К'о да сам и сам, заиста,
Постао чедо крвника —
Звер овај страшни, планина...
Ал' тад му већем смртна тмина
Очима мутним завлада...
Он стаде страшног страдања,
Па, прикупивши задњи моћ,
Загрли мене — и у ноћ!

​XIX
​„Ти видиш ране те дубоке —
Трагове шапе превисоке;
Још су ми прси крваве,
Ал' оне скоро, без славе,
У земљи ће се смирити
И нову снагу примити.
Ја тада, старче, не марећи,
Од рана мојих не бежећи,
Прикупих снагу и ја зачас,
Па у онај ноћни час
Кроз шуму опет похитам...
Ал' шуми краја не имам.

​XX
​„Из шуме изђох. Све се будило.
А златно јутро рудило
И јата звезда витлало.
Ја глед'о како с' блистало
И како с' роса сребрила.
Поља су росом трептила,
Ал' ја сам — старче, не будило! —
Путем се истим вратио
И манастир свој спазио!
И тек тад, старче, у тај час
Разумех потпун свој пораз.

​XXI
​„То беше за ме — ударац!
Нисам ли ја к'о у твој дворац
У манастир се вратио?
И тек сам тада схватио:
Да завичаја никада
Видети нећу! Мала наслада
Из мојих груди прну већ...
И ја сам стао, замукнуо...
О, како сам се заклињао!
Узалуд све то! Ја сам био
Тим манастиром убјен већ!

​XXII
​„Тад чух ја звекет познати.
К'о да ме неко поврати
Из мојих снова, лудила.
Та то су звона будила
И мене опет враћала
У ропство — к'о да с' свитала
Над мојом смрти зорица.
И тада, старче, кроз тај јад
Вид'о сам: ја сам слаб и млад,
И да је моја душа пак
Манастир овај... да је знак
На чежњи мојој ударен.
Ја сам к'о лист одбачен
Ил' к'о затворник рођени —
За вечно ропство суђени!

​XXIII
​„И жега стаде жештити.
Свет поче у њој блештити.
Глава се моја пригнула,
А земља, старче, дигнула,
Те све се стаде вртети
И у мом оку мрети...
Ја падох опет у траву...

​XXIV
​„И тад се неки чудан глас
Зачу у тихи подне час.
К'о да су вали роморили
И тиху песму зборили.
И ја сам слушао, занет сав.
К'о да је поток, мио, плав,
О праху моме зборио...
Све тише, тише, заносно,
Све више, више, поносно —
И ја сам тако уснуо.

​XXV
​„И тада, старче, на јави
Златне се рибе у плави
Потока тога играле
И мене к себи мамиле.
И једна, старче, мени се
Најлепша чини — чини се
К'о да ми збори, милује:
„О, спавај, дивно чедо ти,
О, спавај, па се сети ти
Свих оних мисли заносних
Што су ти груди немоћних
У срећи вечној купале.
Ја ћу те, мило чедо, ја,
Сребром својим окупати
И вечном срећом засути.”

​XXVI
​„Ал' ето, старче, то је све.
Шта вреди више? Скоро ће
У гроб ме хладни спустити.
Ал' само једно молим те:
У врту твоме, крај стене,
Где расту две тополе,
Тамо ме, оче, сахрани.
Тамо су зоре бајније,
Тамо су птице јасније,
И оданде се Кавказ види!
Одатле ћу га гледати
И последњи пут — знати
Да тамо моје жиће спава...
Тамо се моја душа јавља.”
&lt;/poem&gt;

== Напомене ==
{{референце}}

== Извор ==
''Дело'', 1897.

{{ЈВ-аутор|Окица Глушчевић|1898}}</text>
      <sha1>gaibngvq2r5tt320p27idbyhxqpn955</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143411</id>
      <parentid>143410</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T12:34:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143411</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="32781" sha1="ejex2c1166q1gz9t9vzf0k3nmqkydzl" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Мцири&lt;ref&gt;...&lt;/ref&gt;
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов 
| преводилац= Окица Глушчевић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Вкушая вкусих мало
меда, и се азъ умираю.
''I књ. цар.''

​I
​Где се Арагва са Куром,
К'о сестре, цура са цуром,
Хучнијем валима љубе,
Вило се свештено кубе
Од храма једнога света
Недавно и многа лета.
Срушених врата стубове,
Црквене куле, сводове,
Са једних камених греда
Још може путник да згледа;
Ал' се већ више с кадила
Онога мириса мила
Под њима струје не нижу,
Нити се молитве дижу
Монаха смерна у ноћни час,
Кад Бога моли за грешне нас.
Сад само старина седи,
Развала заштитник бледи,
Одбацак смрти и среће,
Прах с плоча надгробних смеће,
Са којих натпис казује
Где славна прошлост станује
И где је круном оборен
Свој народ, њему богодан,
Тај и тај царе, тад и тад,
Предао Русу на свакад.
​*
​И Ђурђија је — божји благослов!
Од тада ј' она, к'о цветак нов,
У сенци својих башта цветала
И од крвника за страх не знала.

​II
​Једном је с брдских висина
К Тифлису, граду долина,
Генерал руски ходио
И дете, ропче, водио.
Пут тешки оно не могне
Поднет' — и занемогне.
Шеста му беше година,
А — горско срце, дивљина,
И гипка слабост тршчина!
Ал' у њему бољка опака
Витешко срце јунака —
Његових деда — саздаде;
Он за бол к'о да не знаде,
Нит' и слаб јаук издаде!
Знаком се храни опир'о
И тихо, гордо умир'о.
Монаха једног милости
У храму божје светлости
Братска га нега љубави
Од смрти тешке избави.
И он је најпре бежао
— За детску радост не знао! —
Клонећи се живог свакога
И ћутке, мислећи на Бога,
Уздишућ' глед'о на исток,
Па чежњом својом превисок
Нејасно сањао рај
И жељк'о мили завичај.
Ал' ропству и он привикле
И туђи језик обикне;
Свети га отац покрсти
И он у цвету младости,
Не знајући светске сладости,
Обући хтеде црнине
И у монаштву тражит' врлине.
Ал' једне нојце хлађане
У јесен — њега нестане.
Гора је мрачна ту била
Манастир одсвуд обвила,
Те три је дана пропало,
Докле се једном дознало
Да су сви труди узалуд...
Тек доцне њега однекуд
У степи нађу несвесна
И врате натраг — болесна.
К'о да је глађу изнурен,
Ил' бољком тешком измучен
Ил' тешким трудом изморен —
По лицу му је лебдило
Слабости страшно бледило.
Ништа он није зборио,
Ал' с дана на дан с' борио
И с боље љуте слабио,
Док се већ крајњем часу наднио....
Тад дође црњак, с молитвом
И својом светом поуком,
Да боног надом окуша.
Све боник гордо саслуша,
Па снагу своју прикупи
И дуго зборит' окупи:

​III
​„Исповест моју да чујеш
И из ње, старче, да снујеш
Мог жића конце несретне —
Бог нек те срећом пресретне —
Та те је брига к мени позвала?
Нек ти је за то срдачна хвала!
Боље је срцу бономе
Изјадат' јаде ма коме.
Али ја људима никада
Ни добра, ни зла, ни јада
Нијесам оче чинио,
Те мало б' хасне видио
Да дела моја разазнаш —
А душу, оче, ти већ знаш,
Зар можеш иком да одаш?
Мало сам, оче, живео,
У ропству век сам видео,
Ал' више б' таквих живота
За један, препун страхота,
Кад бих то како могао,
Без речи, радосно дао.
Ја једне мисли знао сам власт,
Једну једину ал' плама страст —
Мој црв је она у мени била:
Душу ми згризла, срце убила.
Из ћелискијех страва,
Из мрака и молитава
Она је снове дражила,
Она ми мисли мамила
У дивни свијет битака,
Где-но се велом облака
Стијена крију врхови,
Где-но су људи — орлови!
Ту страст сам мојим сузама
Мојијем болом, тугама,
У ноћној тами хранио
И јадом мојим бранио;
И њу пред небом и земљом
Ја сада смело износим
И опроштаја не просим.

​IV
​„Слуш'о сам, старче, многи пут
Да ме је доброг срца ти кут
Од смрти верне отео —
А на што то си прохтео!...
Ја, сирак тужни, самотни,
Холујем листић одбјени,
Чедо сам мрачних зидина,
Подмладак њиних врлина,
Судбином црњак ледени,
А душом дечак ветрени?
Ја свето „оче“ и „мати“
Никоме немах казати,
А ти си, старче, желео,
У обитељи твојој лебдео,
Да ове речи слађане
У души мојој нестане —
Ал' труд ти био узалуд:
Са мном је она свакад-свуд!
Глед'о сам, старче, родове,
Отаџбу, друге, домове
У других људи, и мојег доба,
Кад им'о нисам не — милог роба
Но ни јединог драгога гроба!
Тад суза залуд не лијућ',
И надом груди не гријућ',
Сам сам се себи заклео:
Да бар за часак, весео,
Ма кад год груди млађане
Уз друге, ма и незнане,
Ал' само родне, слађане,
Са тугом, страсно, притиснем
И уз њих навек привиснем!
Ал' ови снови младости
У јеку своме — радости,
На жалост, већ су ишчезли!
И ја ћу, цветак увели,
К'о сирак, ропче судбине,
У земљи мрске туђине
Да кости моје оставим,
Да с' нада милих раставим!

V
​„Ја се не бојим гроба, ни страва,
Ту, веле, страдање спава
У вечној, хладној тишини,
Ал' ми је жића милини,
Казати збогом прежао.
Та млад сам, млад сам сазнао
За њене бајне радости!...
Ти зар за снове не знаш младости?
Или ти ниси ни знао,
Ил' забораву си предао.
Како си с' с мржњом ломио,
Како си негда волио,
Како је срце куцало
Па пуно жара застало,
Сунчане равни дубоке
Гледећ' са куле високе,
Где чисти зефир ћарлија,
И кад у кутку ћелија
Туђинче слабо незнано,
Голубић, тиче млађано,
Од грома није себезнан,
К'о да је страхом разурван?
Па теби нек је самотан
Свет овај шарен, дивотан —
Та сед си, слаб си, растргнут,
Од жеља давно одвикнут!
Јер, старче, ти мо'ш заборав
Бацит' на многи, многи јав;
Јер ти си живот познао,
А то бих и ја могао!

​VI
​„Можда би знати желео
Слободан што сам видео? —
Дивотна поља, брегове,
Осуте рашћем које векове
На њима мирно преброји
И хучи чилом гомилом
К'о коло с браћом премилом;
Вид'о сам мрачне стијене,
Валима љутим двојене,
Па сам им тајне схватит' умио —
То ми је Господ души улио!
Загрљаји су њини камени
Одавно у вис бачени,
Па сваког часа жуде састанак;
Али за даном протиче данак
И беже редом године —
Да им тај тренут не стигне!
Вид'о сам горски врхови,
Чудни и дивни к'о снови,
Како се зором руменом
Диме у небу плаветном,
К'о тамјан светог олтара,
И облак заносна чара
Са тајног својега стана
Облачке истоку гађа —
К'о јато тица далеког света,
Кад, бело, нама долета!
Кроз сиву маглу даљине
Вид'о сам снежне лавине
Поносна седа Кавказа,
Где трепте сјајем алмаза —
И не знам што ми одла'ну,
На срце мелем што кану...
Глас ми је тајни зборио
Ту да сам некад ходио,
И све ми живље, јасније
Отпоче прошлост да бије...

​VII
​„И ја се сетих куће очеве;
Угледах наше кршеве
И свуда дивно у округ
Наш аул¹) хладом разасут;
Ергела тутањ у вече,
Кад свака кући потече,
И лавеж паса потмуо
Моме се уху причуо;
Сетих се лица старачких
У сјају зрака слабачких
Месеца бледа где-но роморе
И пред кућом нам говоре,
А сабља сваком одсева
И чује с' звекет мачева...
И све то к'о сан протиче,
Све за час мутно промиче.
У своме бојном опрему
Мој отац, к'о жив у свему,
Пред моје очи предстаде,
И у памћењу застаде —
Па тад ми панцир зазвекта,
Па тад ми пушка засјакта,
А сину поглед поносни...
И чух ја гласић радосни
Сестара мојих млађани'...
И поглед видех слађани,
Чух речи њине, милопој
Колевци мојој — братовој!...
Кроз те је крше поток дерао
И, плитак, хучно с' верао;
К њему сам играт' слазио,
Песак му златни газио,
У подне ласте пазио
Пред кишу када се вину
И крилма воду додирну.
И ја се сетих када у вече
У нашој кући крај ватре
Река од прича потече
О људском жићу некада,
Кад живот беше наслада....

​VIII
​„Слободан шта сам творио
Можда би знати хотио? —
Е, ја сам, старче, живов'о
И жиће моје поново
Без та три дана пресрећна
Било би много мрачније
И много, много јадније
Но твоја старост немоћна.
Био сам давно смислио,
Како бих даљна поља видио,
Је л' земља дивна дознао
И људе добро познао:
Да л' живот срећно проводе,
И да л' се на свет изроде
Окова ради, слободе,
Ил' мрака црног и злобе? —
И ноћу, у час страхотни,
Кад небом беху свемоћни
Од пакла љући громови
И одјекиваху ломови,
А ви, ужасом убјени,
Уз олтар ничке припјени —
Ја сам побег'о. Као брат
Загрлит' буру био сам рад!
Очи су облак гониле,
А руке муњу ловиле...
Шта, реци, твоји сводови
Ту могу дати накнаде
За дружбу кратку, насладе,
Што бурном срцу дају громови?.....

​IX
​„Беж'о сам дуго — у незнан!
И пут ми тешки, самотан,
Не сину сјајем звезданим,
Ал' грудма мојим мученим
Планинска ноћна свежина
Била је чиста милина!
Дуго сам, дуго, бегао,
Па кад сам суст'о, слегао,
У густој трави застао
И прислушкиват' се стао,
Вид'о сам: крај је потери;
И бура стаде — превери!
А бледи појас вечери
Међ мрачним небом и земљом
Дао се силном дуљином;
На њем' сам узор светао
Далеких гора гледао.
Лежо' сам ћутке, некретан;
А у степама шакал страхотан
Час по час вио ј', урлао,
К'о дете плак'о, зурлао;
Међ камењем се змија верала
И својим сјајем блистала.
Ал' страх ме није сломио —
Ја сам, к'о звере, људи с' клонио,
А, као змија, вер'о и крио.

​X
​„Пода-мном, доле, урвином
Хуч'о је поток, силином
Небеског пљуска појачан,
И хук му потмул, нејасан,
Био је налик стотини
Срдитих гласа у тмини.
И овај неми разговор,
Ћутљиви ропот, вечити спор
С упорном стеном узаман
Мени је био појаман.
Час би се у мах утиш'о,
А час се јаче разиш'о
Кроз поноћ неме тишине.
А у том магле висине
Цркутом тица запоје,
Злаћени зраци исток обоје,
Ветар листиће зањиха,
Суморно с' цвеће узњиха,
А ту пред данак већ и ја
Уморну главу подигнем . . .
Кад се огледах — не кријем —
Страх ме је силан хватао —
Ја сам над бездном стајао;
Ту су се вали ломили,
Ту бесно коло водили,
Ту стена стубе слазиле
По којима су ноге газиле
Пакосног само сатане,
Када је с неба отеран
И у подземни амбис сатеран.

​XI
​„У округ — божји перивој;
Биље у дузи дивотној
Божјом је сузом блистало,
А грање с' лозе дизало
И кроз дрвеће витлало
Прозрачним лишћем зеленим,
И грозд за гроздом руменим,
К'о урес уха драгоцен,
На њој је стај'о обешен
Те јата тица страшивих
Падаху често све на њих.
Ја опет земљи припанем
И прислушкиват' настанем
Чаробне, чудне гласове.
Кроз лишће, кроза жбунове
Њихов је шапат ходио,
К'о да се говор водио
О тајни земље и неба;
Природе, света и свега
Ту су се слили ромори
И ту се стекли говори
А само горди човеков глас
Није се чуо у овај час
Час диван, свечан за нас.
Осећај, мисли тадање
— То не зна срце садање —
Заборав све је однео,
Ал' ја бих опет желео,
Испричат' све њих готово,
Да оним жићем дахнем поново!
Тог јутра сводом небесним
Мог'о се оком смотреним
И лет да спази анђелски —
Толико просјај небески
И онај азур милотни
Дубоки беху, дивотни!
Ја сав сам у њем' тонуо,
Док нисам већем клонуо —
Док жега није снове разбила
И жеђ ме љута смлавила.

​XII
​„Ја тада почнем с висине,
Хватајућ' густе витине,
Од плоче плочу газити.
К потоку с страхом слазити.
Камен је каткад нога ронила,
Бразда се дима за њим ројила,
Он је са хуком падао
И вал га љути гутао,
А ја над бездном стајао . . .
Али је младост свемоћна,
Те смрт не беше страхотна!
Чим сам се с крша скинуо,
Хлад ме је воде стигнуо
И ја сам жудно с камена
Пио јој вала студена.
Докле тек корак лагани
Па гласак чу се слађани . . .
Ненадним страхом обузет
Ја се у жбуња сакрих сплет,
Па онда бацих страшив глед
И жудно стадох слушати:
Све ближе поче тупкати
И тек од једном, и у час,
Одјекну јасан мио глас,
Глас Ђурђијанке млађане,
Простоте пунан слађане —
Глас живи, слатки, слободни
К'о да је само, дивотни,
Имена слатка носио —
Њих самосама зборио!
Песма је пуна простоте,
Али је своје красоте
Души ми тако заждила,
Да кад год нема кандила,
А сумрак само започне
Дух ми је певат' отпочне.

​XIII
​К обали стазом узаном
Носећи крчаг над собом,
Ђурђијанка је слазила.
Каткад је ногом газила
Невешто камен с камена.
Себи се смејућ', малена.
На њој је рухо сиротно,
А краче лако, дивотно,
Устурив чадре крајеве —
Дуге и лаке змајеве.
Припеке сенка злаћана,
Покрила лице, прса млађана
А уста, образ румени
Сипају огањ пламени
И очи — мрак су, к'о бездан
Љубавних тајни препунан —
Те све ми оде у незнан!
Када је вода точила,
Кроз крчаг глуво звонила,
И јоште шушањ, ама тих —
То једно само запазих . . . .
А кад сам себи дошао,
И кад је прилив крви прошао,
Њој и сен беше одмак'о.
Иђаше лакше, ал' лако,
С бременом вита, охола,
К'о цар јој поља — топола . . . .
У хладу блиску, маглену,
Уз гору једну камену,
Колибе две се припиле,
К'о сестре драге и миле;
Ка небу дим се над једном
Трачицом диз'о плаветном.
И сада као да гледам
Како се врата полаган
Приотворише па опет
Сакрише у се овај цвет....
— Ту тугу моју, мој јад клет,
Знам да си појмит' немоћан,
Ал' и то да си слободан —
Силно бих љуто жалио:
Јер нека спомен премио —
И ови слатки часови —
Сан вечни са мном борави.

​XIV
​„Изнурен ходом по тмини,
Ја легнем у хладовини.
Над очи сан се радосни
Невољно, брзо наклони...
Ја у сну опет угледам
Лик Ђурђијанке милотан,
И туга чудна, сладосна,
Прса ми стеже немоћна.
Дуго се борих, да дахнем,
И пробудим се. Устанем.
Небом је месец сијао,
А њега крадом вијао
Облачак један једини,
Грамжљиве шапе пучини
За њиме жудно опружив.
Свет беше таман и ћутљив;
Само се блесак снегова
С планинских даљних брегова
У сребра ресе извиј'о
И поток брзи обалу био.
Огањ је јарко извир'о, —
Час сиј'о, а час умир'о
Кроз ону знану колебу.
Ни јасна звезда на небу
У поноћ тако не трне,
Кад с' оно мраком огрне!
Колеби поћи сам хтео...
Ал' у њу нисам ја смео.
Јединој циљи ја сам брдио,
Њом душу своју водио —
Да родно место угледам;
И глад сам, како знам,
Сносио љуту по ваздан.
И ја се путем отиснем
Кроз шуму правце, слаб и нем,
Али се честом заведем,
Те горе сиње преметнем
И лутат' брзо отпочнем.

​XV
​„У беснилу сам узалуд
Очајном руком који пут
Сплетове густе тргао —
Низ се је густи држао
Вечитих гора у округ,
Све страшниј', гушћи, ода-свуд;
Безбројем црних очију
Глед'о је сумрак ноћију
Кроз сваког жбуна гранчицу...
Моју је јадну главицу
Већ незнан хватат' почео.
Уз дрвље тад сам се пео,
Ал' та је иста рескаста гора
И на крај била небеског мора...
Ја тада паднем на тлину
И влажну дојку земљину
Ја гристи, гристи замећем,
Па у беснилу зајекћем,
А сузе бризну, полију,
Њу врелом росом прелију...
Ал', веруј, помоћ од људи
Срце ми ни тад не жуди ..
К'о горско звере за свагда
Туђ сам им био и тада;
А да сам јаук издао,
Ма у трен један, у зао —
Бога ти јемца задајем —
Језик бих слаби замајем
Једним јединим ишчуп'о.

​XVI
​„К'о дете, ти знаш и сада,
Ја плак'о нисам никада,
Ал' тад сам сузе, мио јад,
Без стида лио као град.
Ко их је мог'о видити?
Планински сумрак срдити
И, гредом, месец вечити!
Осута сјајем блеђаним,
И са покровом пешчаним
Од маховине меканим,
А зидом гора опткана,
Преда-мном беше пољана.
Тек по њој сенка промаче
И жишке двије сину светлица....
Некакво звере за тијем
Из честе скоком лакијем
Истрча живо, к'о јунак,
Па скачућ' леже наузнак.
То беше пантер силовит —
Гост степа вечит, бесновит....
Кост живу час је прежао,
Час, глођућ', вес'о режао,
Час, крвав поглед бацао
На месец пунан, светао,
А љупко репом кретао
Са ког се длака сијала
К'о да је сребром блистала.
Ја зграбим церић чворнати
И станем битку чекати;
У трену срце пожеле
Боја и крви провреле...
Ал' мене ј' судба гонила
И другим путем водила...
У земљи мојих предака
Сад, мислим, не бих без знака
Најбољих био јунака.

​XVII
​„Ја чеках. И он у тмини
Крвника у свој силини
Осети живо, те урлик,
Отегнут, дуги, жалостив клик,
Пољаном јекну... Срдито,
И бесном шапом љутито,
Он песак копат' отпоче,
За тим се пропе, приклече,
И први скок му немио
Смрт би ми страшну спремио...
Ал' га је дочек сломио.
Мој удар брз би тачан, јак
И мој му верни чворновак —
Секиру тешку претече! —
Широко чело расече...
Он, као човек, јекну и паде
Па опет живо устаде.
Ако ј' из ране крвца лопила
И густим валом точила —
И наста борба крвава
На живот и смрт, без јава!

​XVIII
​„На прси мени скочи он, пуст,
Ал' ја му гурнух у чељуст
Мој ударац, мој чворновак
— Секиру тешку претече! —
Широко чело расече...
Он, као човек, јекну и паде
Па опет живо устаде.
Ако ј' из ране крвца лопила
И густим валом точила —
И наста борба крвава
На живот и смрт, без јава!
​На прси мени скочи он, пуст,
Ал' ја му гурнух у чељуст
Мој чисти гвожђем бодеж лак...
И онда — опет! Силни пак
Заурла пантер, застења,
Па стаде страшног бешњења.
Загрљени, к'о двојица
Најљућих, горских крвника,
Пали смо доле... У мрак тај
Ја бех к'о пантер, бесан, вај!
К'о звере — вих се, режао,
И сам сам крвцу прежао.
К'о да сам и сам, заиста,
Постао чедо крвника —
Звер овај страшни, планина...
Ал' тад му већем смртна тмина
Очима мутним завлада...
Он стаде страшног страдања,
Па, прикупивши задњи моћ,
Загрли мене — и у ноћ!

​XIX
​„Ти видиш ране те дубоке —
Трагове шапе превисоке;
Још су ми прси крваве,
Ал' оне скоро, без славе,
У земљи ће се смирити
И нову снагу примити.
Ја тада, старче, не марећи,
Од рана мојих не бежећи,
Прикупих снагу и ја зачас,
Па у онај ноћни час
Кроз шуму опет похитам...
Ал' шуми краја не имам.

​XX
​„Из шуме изђох. Све се будило.
А златно јутро рудило
И јата звезда витлало.
Ја глед'о како с' блистало
И како с' роса сребрила.
Поља су росом трептила,
Ал' ја сам — старче, не будило! —
Путем се истим вратио
И манастир свој спазио!
И тек тад, старче, у тај час
Разумех потпун свој пораз.

​XXI
​„То беше за ме — ударац!
Нисам ли ја к'о у твој дворац
У манастир се вратио?
И тек сам тада схватио:
Да завичаја никада
Видети нећу! Мала наслада
Из мојих груди прну већ...
И ја сам стао, замукнуо...
О, како сам се заклињао!
Узалуд све то! Ја сам био
Тим манастиром убјен већ!

​XXII
​„Тад чух ја звекет познати.
К'о да ме неко поврати
Из мојих снова, лудила.
Та то су звона будила
И мене опет враћала
У ропство — к'о да с' свитала
Над мојом смрти зорица.
И тада, старче, кроз тај јад
Вид'о сам: ја сам слаб и млад,
И да је моја душа пак
Манастир овај... да је знак
На чежњи мојој ударен.
Ја сам к'о лист одбачен
Ил' к'о затворник рођени —
За вечно ропство суђени!

​XXIII
​„И жега стаде жештити.
Свет поче у њој блештити.
Глава се моја пригнула,
А земља, старче, дигнула,
Те све се стаде вртети
И у мом оку мрети...
Ја падох опет у траву...

​XXIV
​„И тад се неки чудан глас
Зачу у тихи подне час.
К'о да су вали роморили
И тиху песму зборили.
И ја сам слушао, занет сав.
К'о да је поток, мио, плав,
О праху моме зборио...
Све тише, тише, заносно,
Све више, више, поносно —
И ја сам тако уснуо.

​XXV
​„И тада, старче, на јави
Златне се рибе у плави
Потока тога играле
И мене к себи мамиле.
И једна, старче, мени се
Најлепша чини — чини се
К'о да ми збори, милује:
„О, спавај, дивно чедо ти,
О, спавај, па се сети ти
Свих оних мисли заносних
Што су ти груди немоћних
У срећи вечној купале.
Ја ћу те, мило чедо, ја,
Сребром својим окупати
И вечном срећом засути.”

​XXVI
​„Ал' ето, старче, то је све.
Шта вреди више? Скоро ће
У гроб ме хладни спустити.
Ал' само једно молим те:
У врту твоме, крај стене,
Где расту две тополе,
Тамо ме, оче, сахрани.
Тамо су зоре бајније,
Тамо су птице јасније,
И оданде се Кавказ види!
Одатле ћу га гледати
И последњи пут — знати
Да тамо моје жиће спава...
Тамо се моја душа јавља.”
&lt;/poem&gt;

== Напомене ==
{{референце}}

== Извор ==
''Дело'', 1897.

{{ЈВ-аутор|Окица Глушчевић|1898}}</text>
      <sha1>ejex2c1166q1gz9t9vzf0k3nmqkydzl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца (Дучићеве песме)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60866</id>
    <redirect title="Песме сунца" />
    <revision>
      <id>143428</id>
      <timestamp>2026-05-15T14:05:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Песме сунца (Дучићеве песме)]] на [[Песме сунца]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143428</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45" sha1="jw7o80cbown7u6qrkimws6ge9x3uh3n" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме сунца]]</text>
      <sha1>jw7o80cbown7u6qrkimws6ge9x3uh3n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60867</id>
    <revision>
      <id>143430</id>
      <timestamp>2026-05-15T14:48:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | | Залазак сунца | [[Песме сунца/Сенке по води/У сумрак|У сумрак]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЗАЛАЗАК СУНЦА}} &lt;poem&gt;Још бакрено небо распаљено сија, Сва река крвава о…</comment>
      <origin>143430</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2424" sha1="2cj7wl0n251n21610zy1ey7k39i250n" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
|
| Залазак сунца
| [[Песме сунца/Сенке по води/У сумрак|У сумрак]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЗАЛАЗАК СУНЦА}}
&lt;poem&gt;Још бакрено небо распаљено сија,
Сва река крвава од вечерњег жара;
Још подмукли пожар као да избија
Из црне шуме старих четинара.
Негде у даљини чује се да хукти
Воденички точак промукнутим гласом;
Дим и пламен ждеру небо које букти,
А водено цвеће спава над таласом.

Опет једно вече... И мени се чини
Да негде далеко, преко трију мора,
При заласку сунца у првој тишини,
У блиставој сенци смарагдових гора —
Бледа, као чежња, непозната жена,
С круном и у сјају, седи, мислећ на ме.
Тешка је, бескрајна, вечна туга њена
На домаку ноћи, тишине и таме.

Пред вртовима океан се пружа,
Разлеће се модро јато галебова;
Кроз бокоре мртвих доцветалих ружа
Шумори ветар тужну песму снова.
Упртих зеница према небу златном,
Два гиганта Сфинкса ту стражаре тако,
Докле она плаче; а за морским платном,
Изнемогло сунце залази, полако.

И ја коме не зна имена ни лица,
Све сам њене мисли испунио саде.
Верност се заклиње с тих хладних усница…
Као смрт су верне љубави без наде!
Вај, не реците ми никад: није тако,
Ни да моје срце све то лаже себи,
Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô,
И никад се више утешио не би.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>2cj7wl0n251n21610zy1ey7k39i250n</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143449</id>
      <parentid>143430</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T16:01:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143449</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2428" sha1="cve2ibbof9q1us43cebk0pdtyu7rc7p" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
|
| Залазак сунца
| [[Песме сунца/Сенке по води/У сумраку|У сумраку]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЗАЛАЗАК СУНЦА}}
&lt;poem&gt;Још бакрено небо распаљено сија,
Сва река крвава од вечерњег жара;
Још подмукли пожар као да избија
Из црне шуме старих четинара.
Негде у даљини чује се да хукти
Воденички точак промукнутим гласом;
Дим и пламен ждеру небо које букти,
А водено цвеће спава над таласом.

Опет једно вече... И мени се чини
Да негде далеко, преко трију мора,
При заласку сунца у првој тишини,
У блиставој сенци смарагдових гора —
Бледа, као чежња, непозната жена,
С круном и у сјају, седи, мислећ на ме.
Тешка је, бескрајна, вечна туга њена
На домаку ноћи, тишине и таме.

Пред вртовима океан се пружа,
Разлеће се модро јато галебова;
Кроз бокоре мртвих доцветалих ружа
Шумори ветар тужну песму снова.
Упртих зеница према небу златном,
Два гиганта Сфинкса ту стражаре тако,
Докле она плаче; а за морским платном,
Изнемогло сунце залази, полако.

И ја коме не зна имена ни лица,
Све сам њене мисли испунио саде.
Верност се заклиње с тих хладних усница…
Као смрт су верне љубави без наде!
Вај, не реците ми никад: није тако,
Ни да моје срце све то лаже себи,
Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô,
И никад се више утешио не би.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>cve2ibbof9q1us43cebk0pdtyu7rc7p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Залазак сунца</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60868</id>
    <revision>
      <id>143433</id>
      <timestamp>2026-05-15T14:52:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Залазак сунца]] на [[Залазак сунца (Драгутин Илић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143433</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="77" sha1="4t4igz3k6z7u5qiigrc6hbr9jtouoj6" xml:space="preserve">#Преусмери [[Залазак сунца (Драгутин Илић)]]</text>
      <sha1>4t4igz3k6z7u5qiigrc6hbr9jtouoj6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143434</id>
      <parentid>143433</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T14:54:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Залазак сунца (Драгутин Илић)]]</comment>
      <origin>143434</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="308" sha1="gt201cc1g3p49yoxbg3ls3n2xqurwss" xml:space="preserve">'''''Залазак сунца''''' може да се односи на:

* [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца (Јован Дучић)]]
* [[Залазак сунца (Драгутин Илић)]]

{{вишезначна одредница}}</text>
      <sha1>gt201cc1g3p49yoxbg3ls3n2xqurwss</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/У сумраку</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60869</id>
    <revision>
      <id>143436</id>
      <timestamp>2026-05-15T15:09:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]] | У сумраку | [[Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|У СУМРА…</comment>
      <origin>143436</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1562" sha1="dxw6agwy20lovnlneek78sncqqnx0cm" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]
| У сумраку
| [[Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|У СУМРАКУ}}
&lt;poem&gt;
Одвела ме туга и мисли злослутне
У поље, далеко. Трава пуна росе.
Тужно стоје врбе изнад воде мутне,
Хладни ветри мрсе зелене им косе.
На западу негде полумртав блеска
Угашеног дана задњи бледи пламен.
Нема је надамном ширина небеска,
Мрак засипа шуму, реку, цвет и камен.

Ево једно гробље. Ту леже сељаци,
До суседа сусед, другар до другара;
А док се у своду бришу задњи зраци,
Побожно капела стоји крај њих стара.
И доле у селу задњи огњи згасли —
Ноћ, и ту се спава... А кȏ сабласт чудна,
Међ гробљем и селом још кривуда стаза,
Сва бела и гола, кратка, вечно будна.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>dxw6agwy20lovnlneek78sncqqnx0cm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60870</id>
    <revision>
      <id>143437</id>
      <timestamp>2026-05-15T15:14:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/У сумраку|У сумраку]] | Падање лишћа | [[Песме сунца/Сенке по води/Акорди|Акорди]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПАДАЊЕ ЛИШЋА}} &lt;poem&gt; Корача…</comment>
      <origin>143437</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1763" sha1="jw6vjghn4vfq40nsjeg9jfhr15u4j0c" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/У сумраку|У сумраку]]
| Падање лишћа
| [[Песме сунца/Сенке по води/Акорди|Акорди]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПАДАЊЕ ЛИШЋА}}
&lt;poem&gt;
Корачаше нема, хладна, поред мене,
Без сребрне сузе у мутноме оку;
Крај нас беху мртве руже и врбене,
Падало је вече на воду широку

Старе једне реке. Њен је корак био
Кȏ корак самоће, нечујан и сетан.
Бесмо тако тужни; нас тишташе тихо
Исти јад без суза и бол истоветан.

Мрак болесне ноћи засипаше прахом
Платане по врту, језеро прозирно;
Наша срца беху испуњена страхом
Туда, где све тако умираше мирно.

И кад у то вече што се већма мрачи,
Приближисмо уста што ледено ћуте,
Вај, ми осетисмо, с ужасом, да значи
И тај сваки пољуб смрт једне минуте.

Сваки удар срца, смрт нечег што живи!
Свака жеља стрепи да ће нешто стрти!
У овај новембар чамотни и сиви,
Не постоји Живот другде нег у Смрти.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>jw6vjghn4vfq40nsjeg9jfhr15u4j0c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Акорди</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60871</id>
    <revision>
      <id>143438</id>
      <timestamp>2026-05-15T15:19:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]] | Акорди | [[Песме сунца/Сенке по води/Познанство|Познанство]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|АКОРДИ}} &lt;poem&gt; Слу…</comment>
      <origin>143438</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1669" sha1="9i75ypbc22mo43sfrucfajje2ioejfm" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]
| Акорди
| [[Песме сунца/Сенке по води/Познанство|Познанство]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|АКОРДИ}}
&lt;poem&gt;
Слушам у мирној љубичастој ноћи
Где шуште звезде; и мени се чини
Да често чујем у немој самоћи
Певање сфера на топлој ведрини.

И чујем тихо у осами тако
Вечити шумор из земље и свода;
И слушам дуго, немо и полако,
Те речи лишћа и тај говор вода.

И ја разумем те гласе што хује,
Тај језик Бића и тај шапат ствȃри…
Често све стане; још се само чује
Куцање мог срца. Но исти удари

Чуше се шу̀мом; мирно закуцаше
Удар за ударом, из стабла; и јасно
Куцну из црне рогози и шаше —
Дуж целог поља… Најзад, многогласно,

Доле, под земљом! Негде у дубини
Једнаким ритмом, као мукло звоно,
Огромно срце зачу се у тмини:
Удари мирно, тихо, монотоно.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>9i75ypbc22mo43sfrucfajje2ioejfm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Познанство</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60872</id>
    <revision>
      <id>143439</id>
      <timestamp>2026-05-15T15:23:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Акорди|Акорди]] | Познанство | [[Песме сунца/Сенке по води/Тишина|Тишина]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПОЗНАНСТВО}} &lt;poem&gt; Када је познах,…</comment>
      <origin>143439</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1637" sha1="fizb35oq6w59de0q77nes3byahlevyf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Акорди|Акорди]]
| Познанство
| [[Песме сунца/Сенке по води/Тишина|Тишина]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПОЗНАНСТВО}}
&lt;poem&gt;
Када је познах, небо беше мутно,
Врти су мрели с болним нестрпљењем;
Јесење воде шумиле злослутно,
И све очајно журило за мрењем.

И младост моја није више знала
За дане страсти и трзања њина:
У моју душу њена сен је пала,
Бледа и хладна, као месечина.

Глас њезин беше кȏ музика туге:
И зато мишљах, у слушању многом,
Само на прошлост, на јесени дуге,
На хладна неба, и на тужна збогом.

Пољубац њезин беше тих и ледан,
Мраморни пољуб; а коса јој плава
Одисала је сетан мирис један
Бокора ружа који доцветава.

И много пута, у јутра, без моћи,
Пренем се као из оловних уза:
Ја не знам шта сам сневао те ноћи,
Али ми очи мутне, пуне суза.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>fizb35oq6w59de0q77nes3byahlevyf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Тишина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60873</id>
    <revision>
      <id>143440</id>
      <timestamp>2026-05-15T15:27:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Познанство|Познанство]] | Тишина | [[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|…</comment>
      <origin>143440</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1296" sha1="bixth1aej1pi91950d8ybzk7xcgkjdm" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Познанство|Познанство]]
| Тишина
| [[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ТИШИНА}}
&lt;poem&gt;
Заборављен предео у пропланку дугом,
Обале под тешком тишином и травом.
Ту вечерње воде хује тихом тугом,
А жалосне врбе шуме заборавом.

У зеленој јасној помрчини грања,
Ту нађем Самоћу, у ћутању вечном,
Бледу, покрај реке; ту седи и сања,
И огледа лице у модрилу речном.

Ко зна од кад тако. Но у немом долу,
Глас пане ли само у та места чиста:
Сва тишина тешко уздахне у болу,
Рефрен патње оде од листа до листа.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>bixth1aej1pi91950d8ybzk7xcgkjdm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60874</id>
    <revision>
      <id>143441</id>
      <timestamp>2026-05-15T15:31:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Тишина|Тишина]] | Једне вечери у сутон | [[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЈЕДНЕ ВЕЧЕРИ У С…</comment>
      <origin>143441</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1440" sha1="0uh6nfny4ocz0sx5p1r6tbo8dqlf15e" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Тишина|Тишина]]
| Једне вечери у сутон
| [[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЈЕДНЕ ВЕЧЕРИ У СУТОН}}
&lt;poem&gt;
Небеса беху мутна и раздрта,
Студен у немој собној полутами;
И допираше из самотног врта
Музика кише. Ми смо били сами.

Хујаше негде ветар око ви̏ле
Песму о тузи. И ја гледах тако
На њеном челу и лицу од свиле,
Где мутно вече умире, полако.

Ми бесмо неми; али ми се чини
То вече да смо у ћутању дугом,
Сами и тужни у хладној тишини,
Сву повест срца рекли једно другом.

И тајне мисли болне и злослутне,
И страх од патња којих нема више...
Слушајућ тако те вечери мутне
Ветрова песму и музику кише.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>0uh6nfny4ocz0sx5p1r6tbo8dqlf15e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Чекање</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60875</id>
    <revision>
      <id>143442</id>
      <timestamp>2026-05-15T15:35:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]] | Чекање | [[Песме сунца/Сенке по води/Повратак|Повратак]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЧЕКАЊЕ}} &lt;poem&gt; Доћи ће и трен…</comment>
      <origin>143442</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1536" sha1="n2m5wzv0qlyizj0tyshrkx3p70ya7e9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]
| Чекање
| [[Песме сунца/Сенке по води/Повратак|Повратак]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЧЕКАЊЕ}}
&lt;poem&gt;
Доћи ће и тренут последњи и свети,
Када ћемо једном, мирно чекајући,
Рећи једно другом: већ је време мрети,
Као што се каже: већ је време кући.

У хоризонт празан гледајући тада,
На ивици где се мрак и светлост дели,
Замрзнуће мирно суза задњег јада,
Јада што се никад, никад нисмо срели —

У сунчана јутра тражећ једно друго
Крај зелених река; или ноћ кад броди,
И док месечина непомично, дуго,
Лежи хладна, бела, на заспалој води.

Док је прилазио час повратка свети,
Уморни, тај сусрет вечно чекајући,
Када ћемо рећи: већ је време мрети,
Као што се каже: већ је време кући.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>n2m5wzv0qlyizj0tyshrkx3p70ya7e9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Повратак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60876</id>
    <revision>
      <id>143443</id>
      <timestamp>2026-05-15T15:39:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]] | Повратак | [[Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПОВРАТАК}} &lt;poem&gt; Вратиће се опет када л…</comment>
      <origin>143443</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1358" sha1="sz01p0mzt5nec01s7n5qbaqrgi7xagq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]]
| Повратак
| [[Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПОВРАТАК}}
&lt;poem&gt;
Вратиће се опет када лишће пане,
Кад заплачу хладни ветри обалама,
Као успомена на помрле дане,
Бледа и у црном, јавиће се нама.

Њен ће мирни корак да жалосно прати
Шум јесењих вода. Но сенка што мрачи
Мраморно јој чело, нико неће знати
Откуда је пала и шта она значи.

Кȏ душа јесени, кад нам приђе тада,
Испуниће стрепњом неког мирног јада
Нас, и хладне врте, и природу бȏну.

А кад стари клавир дирне руком лаком,
Биће звуци црни: чиниће се сваком
Као да прах ноћи пада по салону.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>sz01p0mzt5nec01s7n5qbaqrgi7xagq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Новембар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60877</id>
    <revision>
      <id>143444</id>
      <timestamp>2026-05-15T15:45:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]] | Новембар | [[Песме сунца/Сенке по води/Морска врба|Морска врба]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|НОВЕМБАР}} &lt;poem&gt; Раширило се…</comment>
      <origin>143444</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1442" sha1="53kz60v03b31formebnv8c8rb1asy6k" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]
| Новембар
| [[Песме сунца/Сенке по води/Морска врба|Морска врба]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|НОВЕМБАР}}
&lt;poem&gt;
Раширило се у немој висини
Јесење небо, оловно и празно.
Поља су пуста; врх ледина њиних
Силази вече досадно и мразно.
Као болесница ходи бледа река,
Скелет врбака наднео се на њу.
Чује се јецај и потмула јека —
То ветри плачу високо у грању.
И мраз се хвата над трулим стрњиком;
Мокре су стазе и блатњави пути.
Вечерње птице одилазе с криком
У мртву шуму. Дажди мрак; све ћути...
Ја не знам зашто само тугу снијем,
А нит што жалим, нити желим друго;
И не знам зашто тражим да се скријем,
И негде плачем дуго, дуго, дуго...
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>53kz60v03b31formebnv8c8rb1asy6k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Чежња</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60878</id>
    <revision>
      <id>143445</id>
      <timestamp>2026-05-15T15:48:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Повратак|Повратак]] | Чежња | [[Песме сунца/Сенке по води/Новембар|Новембар]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЧЕЖЊА}} &lt;poem&gt; Небеса су празна;…</comment>
      <origin>143445</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1461" sha1="m0kouxc9fi4qwrj2edz3bx6bami999n" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Повратак|Повратак]]
| Чежња
| [[Песме сунца/Сенке по води/Новембар|Новембар]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЧЕЖЊА}}
&lt;poem&gt;
Небеса су празна; немо вече слази,
Негде у алеји задњи зрачак блиста,
Венус архаичка сама је на стази,
Гола, и сва стидна, без смоквова листа.

Вече ће јој тихо да окупа тело
У мирису руже и у чистој роси;
Месечина мирно да посребри чело,
И поноћно иње да проспе по коси.

Гола, она чека; а поглед, пун жуди,
Вапије у небо, и страда, и моли!
И док стидно око у небеса блуди,
Чежњом дрхћу прса и удови голи.

Тако ноћ пролази тихо, једнолико,
Ветар месечином засипа и веје;
Спи небо и земља; и не дозна нико
Ту паганску љубав сред мртве алеје.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>m0kouxc9fi4qwrj2edz3bx6bami999n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Морска врба</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60879</id>
    <revision>
      <id>143446</id>
      <timestamp>2026-05-15T15:51:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Новембар|Новембар]] | Морска врба | [[Песме сунца/Сенке по води/Сат|Сат]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|МОРСКА ВРБА}} &lt;poem&gt; Сама врба стоји н…</comment>
      <origin>143446</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1226" sha1="5335sox0pp0tvc73dmkigdmj894pt1n" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Новембар|Новембар]]
| Морска врба
| [[Песме сунца/Сенке по води/Сат|Сат]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|МОРСКА ВРБА}}
&lt;poem&gt;
Сама врба стоји над морем, врх света,
Расплела је косу зелену и дугу,
Наличи на нимфу која је проклета,
Да постане дрво и да шуми тугу.

Слуша песму гора када јутро руди,
Агонију воде у вечери неме,
Непомично стоји тамо где све блуди:
Облаци и ветри, таласи и време.

И ту шуми с њима, дајући, полако,
Мору коју грану, ветру листак који:
И, кȏ срце, себе кидајући тако,
Тужно шуми живот. — Сама врба стоји...
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>5335sox0pp0tvc73dmkigdmj894pt1n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Сат</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60880</id>
    <revision>
      <id>143447</id>
      <timestamp>2026-05-15T15:54:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Морска врба|Морска врба]] | Сат | [[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|САТ}} &lt;poem&gt; Дан болестан, мутан, неб…</comment>
      <origin>143447</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1276" sha1="e31r4lu8kygnzq9zi7z3ri62fe0vvbm" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Морска врба|Морска врба]]
| Сат
| [[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|САТ}}
&lt;poem&gt;
Дан болестан, мутан, небо непрозирно.
Над безбојном водом мир вечерњи беше.
Часовник невидљив негде изби мирно:
Тад потоње руже лагано помреше.

И кад опет изби: с топола се расу
Задње мртво лишће. Мир је на све стране.
Док понова куцну: тихо у том часу
Једно гнездо паде високо са гране.

Но скривено звоно кад под сводом ледним,
И опет се зачу из топола стари,
Сва долина страхом испуни се једним,
И ужасном стрепњом, и паником ствȃри.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>e31r4lu8kygnzq9zi7z3ri62fe0vvbm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Поноћ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60881</id>
    <revision>
      <id>143448</id>
      <timestamp>2026-05-15T16:00:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Сат|Сат]] | Поноћ | [[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПОНОЋ}} &lt;poem&gt; У соби музеја глухо ноћно доба. Пре…</comment>
      <origin>143448</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1466" sha1="po0gd60l26zt4ynyjlxdozhh00nus4f" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Сат|Сат]]
| Поноћ
| [[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПОНОЋ}}
&lt;poem&gt;
У соби музеја глухо ноћно доба.
Пред гранитним Марсом ту страсна и гола
Игра баханткиња. Ту лије Ниоба
Мраморне и хладне сузе вечног бола.

Ту силно и болно под уједом гује
Рве се Лаокон. На камену крутом
Седи скрушен Едип... Мир је да се чује
Где пролази тихо минут за минутом.

Али с црне куле кобан и потмуо
Глас поноћног звона одјекну у тмини —
Негде из дворане дуг се уздах чуо
У мраку, у немој студеној тишини.

Пренула се нагло сва дворана ова:
Свак осети да је туде у самоћи
Гладијатор један умро ове ноћи,
Млад, срушен, и рањен већ дваест векова.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>po0gd60l26zt4ynyjlxdozhh00nus4f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Поезија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60882</id>
    <revision>
      <id>143451</id>
      <timestamp>2026-05-15T16:11:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Поезија]] на [[Поезија (Милутин Бојић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143451</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="66" sha1="5e8j7g3smavysupof1wa3gk7u3mdf35" xml:space="preserve">#Преусмери [[Поезија (Милутин Бојић)]]</text>
      <sha1>5e8j7g3smavysupof1wa3gk7u3mdf35</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143453</id>
      <parentid>143451</parentid>
      <timestamp>2026-05-15T16:17:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Поезија (Милутин Бојић)]]</comment>
      <origin>143453</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="343" sha1="r5l680ti7idi2lbm395v0a1uk07ha82" xml:space="preserve">'''''Поезија''''' може да се односи на:

* [[Поезија (Милутин Бојић)]]
* [[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија (Јован Дучић)]]
* [[Поезија (Јововић)|Поезија (Мило Јововић)]]

{{вишезначна одредница}}</text>
      <sha1>r5l680ti7idi2lbm395v0a1uk07ha82</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Поезија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60883</id>
    <revision>
      <id>143452</id>
      <timestamp>2026-05-15T16:15:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]] | Поезија | [[Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел|Зимски пастел]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПОЕЗИЈА}} &lt;poem&gt; Мирна као…</comment>
      <origin>143452</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1407" sha1="j11bhprwjrseun0i4ygxct96fjh2pbw" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]]
| Поезија
| [[Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел|Зимски пастел]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПОЕЗИЈА}}
&lt;poem&gt;
Мирна као мрамор, хладна као сена,
Ти се бледо тихо девојче што снева.
Пусти песма других нека буде жена,
Која по нечистим улицама пева.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,
Него жуте руже у те косе дуге:
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,
Одвећ горда да би живела за друге.

Буди одвећ тужна са сопствених јада,
Да би ишла икад да тешиш ко страда,
А чедна, да водиш гомиле што нагле.

И стој равнодушна, док око твог тела,
Место китњастог и раскошног одела,
Лебди само прамен тајанствене магле.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>j11bhprwjrseun0i4ygxct96fjh2pbw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Зашто?</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60884</id>
    <revision>
      <id>143454</id>
      <timestamp>2026-05-15T16:29:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]] | Зашто? | [[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЗАШТО?}} &lt;poem&gt; Као скрушен браман што са…</comment>
      <origin>143454</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2017" sha1="7j0ook38umb7ejjxjb1byjcxbqbv5tm" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]]
| Зашто?
| [[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЗАШТО?}}
&lt;poem&gt;
Као скрушен браман што са страхом чува
Урну, што прах драгих покојника крије,
Безбожничка рука да је не разбије,
И пепео свети ветар не раздува —

Музо, зашто и ми не чувасмо тако
Срце са пепелом покојникȃ мили?
Нико не би знао да смо тужни били,
Да си ти јецала, и ја да сам плакâ.

Јер како је света и чедна бескрајно
Туга што се никад није речју рекла,
Што је само тихо у сузу потекла,
У бледилу лица јавила се тајно.

Како ли је срећна душа која знаде
Бити свет за себе, кȃ звезда небеска,
Бачена у свемир што самотна блеска,
Док светова крај ње блуде миријаде.

И мора светлости сјаје и трепере,
Век за веком тоне у пространства сјајна —
А њен бол и живот остали су тајна
За бескрајни простор и вечите сфере.

И зашто не оста твоја књига мала
Кȏ гроб сиромаха, гроб без историје,
Ког у светом миру оскврнула није
Ни безбожна грдња, ни бестидна хвала!
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>7j0ook38umb7ejjxjb1byjcxbqbv5tm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јабланови</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60885</id>
    <redirect title="Песме сунца/Сенке по води/Јабланови" />
    <revision>
      <id>143457</id>
      <timestamp>2026-05-15T16:51:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Јабланови]] на [[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143457</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="89" sha1="dt9mdf09ufdq5jy8yqlblh4cq8cotq2" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови]]</text>
      <sha1>dt9mdf09ufdq5jy8yqlblh4cq8cotq2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60886</id>
    <revision>
      <id>143458</id>
      <timestamp>2026-05-16T07:53:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]] | Зимски пастел | [[Песме сунца/Сенке по води/Подне|Подне]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЗИМСКИ ПАСТЕЛ}} &lt;poem&gt; Згурена на…</comment>
      <origin>143458</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1019" sha1="jpwvip5ufoq25jowlkpj27vqby12sok" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]
| Зимски пастел
| [[Песме сунца/Сенке по води/Подне|Подне]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЗИМСКИ ПАСТЕЛ}}
&lt;poem&gt;
Згурена на снегу сеоска капела
Зебе усред гробља. Небеса су бела.
Ни од куд ни ветра да се јави шумом,
И заплаче гдегод за крстом, за хумом.

Нити смрзло звоно час да куцне који,
Укочено, мирно, још сказаљка стоји,
Показујућ тако сред долине неме
Сат, када је најзад умрло и време.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>jpwvip5ufoq25jowlkpj27vqby12sok</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Подне</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60887</id>
    <revision>
      <id>143459</id>
      <timestamp>2026-05-16T07:56:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел|Зимски пастел]] | Подне | [[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет|Римски сонет]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПОДНЕ}} &lt;poem&gt;…</comment>
      <origin>143459</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1802" sha1="jzah013t06m1z7zy8mzxzeijwgsyepe" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел|Зимски пастел]]
| Подне
| [[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет|Римски сонет]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПОДНЕ}}
&lt;poem&gt;
Над острвом пуним чемпреса и бора,
Младо, крупно сунце пржи, пуно плама;
И трепти над шумом и над обалама
Слан и модар мирис пролетњега мора.

Љубичасте горе, гранитне, до свода,
Зрцале се у дну; мирно и без пене,
Површина шушти и целива стене;
Свод се светли топал, стаклен, изнад вода.

Прах сунчани трепти над испраним песком,
И сребрни галеб понекад се види,
Светлуца над водом. И миришу хриди
Мирисом од риба и модријем вреском.

Све је тако тихо. И у мојој души
Продужено видим ово мирно море:
Шуме олеандра, љубичасте горе,
И блед обзор што се протеже и пуши.

Немо стоје у њој сребрнасте, родне
Обале и врти; и светли и пали
Младо, крупно сунце; и не шуште вали —
Галеб још светлуца. Мир. Свуда је подне.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>jzah013t06m1z7zy8mzxzeijwgsyepe</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60888</id>
    <revision>
      <id>143460</id>
      <timestamp>2026-05-16T08:13:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Подне|Подне]] | Римски сонет | [[Песме сунца/Сенке по води/Самоћа|Самоћа]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;РИМСКИ СОНЕТ&lt;/div&gt; &lt;div style=&quot;…</comment>
      <origin>143460</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1499" sha1="jkky44cjxz1kbu6trbk4tsw9za072e4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Подне|Подне]]
| Римски сонет
| [[Песме сунца/Сенке по води/Самоћа|Самоћа]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;РИМСКИ СОНЕТ&lt;/div&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;&lt;small&gt;''Гроб на Апији''&lt;/small&gt;&lt;/div&gt;

&lt;poem&gt; 
Спава Цецилија Метела, још спава,
Сто година преспи и сто нових зачне.
Пева птић из житȃ и косач из травȃ,
А ништа да прене трепавице плачне.

У мрак бела стада са хумова сходе;
Голуби из поља беже испред сене;
Апијом се врате легије што воде
Краље од истока, и пљачку, и плене.

Очи Цецилије мокрих трепавица,
Од свег окренуте сад гледају другде;
Нит их прену трубе ни глас ноћних птица.

Сто година мирно она пређе свугде:
Лепота је смрти без својих граница . . .
А мокре су очи окренуте другде.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>jkky44cjxz1kbu6trbk4tsw9za072e4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Самоћа</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60889</id>
    <revision>
      <id>143461</id>
      <timestamp>2026-05-16T08:16:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет|Римски сонет]] | Самоћа | }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|САМОЋА}} &lt;poem&gt; Лежи река расута у мраку, Мртва, бела. Не чујем да прска…</comment>
      <origin>143461</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1065" sha1="dqm0etyvd7xn9y5b0fahwu2wkdyfb8s" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет|Римски сонет]]
| Самоћа
|
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|САМОЋА}}
&lt;poem&gt;
Лежи река расута у мраку,
Мртва, бела. Не чујем да прска
Ни таласић између густих трска,
Ни птић речни гдегод у врбаку.

Само дрхте у провидној тмини
Две три звезде беле у дну свода;
И диже се изнад немих вода
Црн силует шуме у висини.

Док блиснуше небеса у часу,
И шум чудан прође по самоћи,
Мирис липа долином се расу:
Једна душа мину посред ноћи . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>dqm0etyvd7xn9y5b0fahwu2wkdyfb8s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца 5 (Дучићеве песме)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60890</id>
    <redirect title="Лирика" />
    <revision>
      <id>143465</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:16:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)]] на [[Лирика]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143465</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36" sha1="nyg4orexvh6ujbkfjdm8a904ahp9z3b" xml:space="preserve">#Преусмери [[Лирика]]</text>
      <sha1>nyg4orexvh6ujbkfjdm8a904ahp9z3b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Човек говори Богу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60891</id>
    <revision>
      <id>143466</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:16:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | | Човек говори Богу | [[Песме сунца/Сенке по води/Семе|Семе]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ}} &lt;poem&gt; Знам да си скривен у морима сјања, Али те стигне дух ко…</comment>
      <origin>143466</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1868" sha1="3tx9qlg0e6jqk6fscj5lidm4y3lkqn0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
|
| Човек говори Богу
| [[Песме сунца/Сенке по води/Семе|Семе]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ}}
&lt;poem&gt;
Знам да си скривен у морима сјања,
Али те стигне дух који те слути;
Небо и земља не могу те чути,
А у нама је твој глас од постања.

Једино ти си што је протуречно —
Кад си у срцу да ниси у свести . . .
На ком се мосту икад могу срести,
Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно!

Води ли пут наш к теби, да ли води?
Крај и почетак — је ли то све једно?
Ко печате ти чува неповредно,
Ко твојим страшним границама ходи?

Јесмо ли као у исконске сате
Налик на твоје обличје и данас?
Ако ли нисмо, каква туга за нас,
Ако ли јесмо, каква беда за те.

Мој дух човеков откуд је и шта је?
Твој део или противност од тебе —
Јер треће нема! Крај твог огња зебе,
И мркне крај твог светила што сјаје.

Самотан свугде и пред свим у страху,
Странац у своме и телу и свету!
И смрт и живот у истоме даху:
Вечно ван себе тражећ своју мету.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>3tx9qlg0e6jqk6fscj5lidm4y3lkqn0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143468</id>
      <parentid>143466</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T09:24:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143468</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1834" sha1="se5tlnpvpejr20j3dz184z7x9ehy5ob" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
|
| Човек говори Богу
| [[Лирика/Семе|Семе]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ}}
&lt;poem&gt;
Знам да си скривен у морима сјања,
Али те стигне дух који те слути;
Небо и земља не могу те чути,
А у нама је твој глас од постања.

Једино ти си што је протуречно —
Кад си у срцу да ниси у свести . . .
На ком се мосту икад могу срести,
Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно!

Води ли пут наш к теби, да ли води?
Крај и почетак — је ли то све једно?
Ко печате ти чува неповредно,
Ко твојим страшним границама ходи?

Јесмо ли као у исконске сате
Налик на твоје обличје и данас?
Ако ли нисмо, каква туга за нас,
Ако ли јесмо, каква беда за те.

Мој дух човеков откуд је и шта је?
Твој део или противност од тебе —
Јер треће нема! Крај твог огња зебе,
И мркне крај твог светила што сјаје.

Самотан свугде и пред свим у страху,
Странац у своме и телу и свету!
И смрт и живот у истоме даху:
Вечно ван себе тражећ своју мету.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>se5tlnpvpejr20j3dz184z7x9ehy5ob</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Семе</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60892</id>
    <revision>
      <id>143467</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:24:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]] | Семе | [[Лирика/Пут|Пут]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СЕМЕ}} &lt;poem&gt; У бразду бацих семе кедра, Те непобедне свете сржи, Које…</comment>
      <origin>143467</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1201" sha1="qezufyop3h35q2os1ree0ycvs8zlbrw" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]
| Семе
| [[Лирика/Пут|Пут]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СЕМЕ}}
&lt;poem&gt;
У бразду бацих семе кедра,
Те непобедне свете сржи,
Којег у своду неба ведра
Нит олуј сруши нит гром спржи.

У светло јутро тога дана,
Бацајућ семе, рекох: — Буди
У мојој бразди крв титана,
Идеја силе сва у груди!

У простор бачен глас што стреми,
Да га небеса буду пуна!
И реч што никад не занеми,
И вечно будна божја струна.

А као песник, ти ћеш бити
Странац у свету и у гори:
Од осама се што усхити,
Од хладних звезда што сагори.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>qezufyop3h35q2os1ree0ycvs8zlbrw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Побожна песма</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60893</id>
    <revision>
      <id>143469</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:30:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Пут|Пут]] | Побожна песма | [[Лирика/Сунце|Сунце]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПОБОЖНА ПЕСМА}} &lt;poem&gt; На чему зидам цркву, на чем? На стени, песку или блату? Личи ли…</comment>
      <origin>143469</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2180" sha1="gg3vwy4vpxr6kxqq55vzm2hjwcavnzq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Пут|Пут]]
| Побожна песма
| [[Лирика/Сунце|Сунце]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПОБОЖНА ПЕСМА}}
&lt;poem&gt;
На чему зидам цркву, на чем?
На стени, песку или блату?
Личи ли страшни ангел с мачем
Судији моме или брату?

На мосту међу обалама,
Збуњен и крвав од свог ланца,
Кога ћу ноћас срести сама —
Убијцу или доброг странца?

Господе, знам ти клицу чудну
У свем мом добру и у квару,
Јер огледаш се мени у дну —
Као небеса у бунару.

Сенка је твоја дан што зари,
А ја те трагам у час сваки:
О боже увек неједнаки,
И друкчији у свакој ствари!

Хоћеш да сазнам духом холим
Све замке путем злим и правим,
Издајство друга којег волим,
И лаж у срећи коју славим.

Али ја стојим срца празна,
За сваку тајну зла и добра;
Руку је моју снашла казна
За плоде које и не побрах.

Искушитељу, пун сам страха,
По беспућу и блату стида;
Смрзавам од твог топлог даха,
У тми без свести, злу без вида.

Али сам невин, јер ја страдам;
И чист јер чекам дан открића;
И новорађан јер се надам;
И пијан само од твог пића!

Хулим у мисли коју родим,
А тобом трепте моје струне:
Не видим пута којим ходим,
Али су очи тебе пуне.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>gg3vwy4vpxr6kxqq55vzm2hjwcavnzq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Пут</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60894</id>
    <revision>
      <id>143470</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:32:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Семе|Семе]] | Пут | [[Лирика/Побожна песма|Побожна песма]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПУТ}} &lt;poem&gt; Да пођем уз реку, све до врела, Да знам и извор и ушће! Али ме најз…</comment>
      <origin>143470</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1362" sha1="oqrwl372mhssg7gyr6jolkm3ka950tx" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Семе|Семе]]
| Пут
| [[Лирика/Побожна песма|Побожна песма]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПУТ}}
&lt;poem&gt;
Да пођем уз реку, све до врела,
Да знам и извор и ушће!
Али ме најзад и ноћ срела,
А црно трње све гушће.

Падне ли звезда с немим мраком,
И оде из сене у сену,
Срце се дигне њеним траком:
Ка месту откуда крену.

Где је тај светли извор, шта је
Та истина прва, далека?
Не води ништа у те краје!
Све дубља и црња је река.

Да најзад с чистог захватим врела!
Да спојим извор и ушће!
Али ме најзад и ноћ срела,
А црно трње све гушће.

Тако селица јато гладно,
Све море прешавши зрачно,
Падне по трњу: за њим хладно,
А пред њим немо и мрачно.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>oqrwl372mhssg7gyr6jolkm3ka950tx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Сунце</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60895</id>
    <revision>
      <id>143471</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:36:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Побожна песма|Побожна песма]] | Сунце | [[Лирика/Слутње|Слутње]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СУНЦЕ}} &lt;poem&gt; Кроз мој сад река тече, Света и обасјана; Увире сва у ве…</comment>
      <origin>143471</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1102" sha1="5q7kapbnjp57h5uvaifuo8zquuh48sk" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Побожна песма|Побожна песма]]
| Сунце
| [[Лирика/Слутње|Слутње]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СУНЦЕ}}
&lt;poem&gt;
Кроз мој сад река тече,
Света и обасјана;
Увире сва у вече,
Извире сва из дана;
Светла реч Бог што рече
Да плоди тло Ханана.

Виноград мој у страни,
И трешње већ у цвету.
Одозгор у час рани
Зазори целом свету!
Туде се бију за нас
Вечито Јуче и Данас.

На песку мога врта,
Разливен сав у злату,
По сунчаноме сату
Један зрак с неба блуди:
И равнодушно црта
Пут земље и век људи.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>5q7kapbnjp57h5uvaifuo8zquuh48sk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Слутње</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60896</id>
    <revision>
      <id>143472</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:38:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Сунце|Сунце]] | Слутње | [[Лирика/Песма|Песма]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СЛУТЊЕ}} &lt;poem&gt; Тај замор без сна и без помоћи, Без жеље за пир и за ловоре: У ове моје го…</comment>
      <origin>143472</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1252" sha1="f1ganvtlrelaozkdtb18negi7dfb36l" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Сунце|Сунце]]
| Слутње
| [[Лирика/Песма|Песма]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СЛУТЊЕ}}
&lt;poem&gt;
Тај замор без сна и без помоћи,
Без жеље за пир и за ловоре:
У ове моје горке поноћи
Све слутње дођу да проговоре.

За тобом трагам кроз све продоре,
Жено, злим морем слутње тучена —
У месечеве светле одоре
И магле звезда сва обучена.

Приказе сву ноћ слазе с тавана,
Сто ножа моје руке требају!
Ноћас ме кроз мрак, као Гавана,
На раскршћима маске вребају.

Како су тамне ноћи звездане,
И страшне замке празних путања!
Како су пуне редом бездане,
И како кобни гласи ћутања.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>f1ganvtlrelaozkdtb18negi7dfb36l</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143523</id>
      <parentid>143472</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T10:45:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143523</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1283" sha1="e0n3c6149aroj8a3u03tvnt6r9hp22i" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Сунце|Сунце]]
| Слутње
| [[Лирика/Песма (Ноћ је наједном)|Песма]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СЛУТЊЕ}}
&lt;poem&gt;
Тај замор без сна и без помоћи,
Без жеље за пир и за ловоре:
У ове моје горке поноћи
Све слутње дођу да проговоре.

За тобом трагам кроз све продоре,
Жено, злим морем слутње тучена —
У месечеве светле одоре
И магле звезда сва обучена.

Приказе сву ноћ слазе с тавана,
Сто ножа моје руке требају!
Ноћас ме кроз мрак, као Гавана,
На раскршћима маске вребају.

Како су тамне ноћи звездане,
И страшне замке празних путања!
Како су пуне редом бездане,
И како кобни гласи ћутања.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>e0n3c6149aroj8a3u03tvnt6r9hp22i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Песма (Ноћ је наједном)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60897</id>
    <revision>
      <id>143473</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:40:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Слутње|Слутње]] | Песма | [[Лирика/Гозба|Гозба]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПЕСМА}} &lt;poem&gt; Ноћ је наједном пала црна, Као под крилом гаврановим. Беле ће руже с ошт…</comment>
      <origin>143473</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="962" sha1="qewtuw1zll66p92qadfjf9sye79kvw2" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Слутње|Слутње]]
| Песма
| [[Лирика/Гозба|Гозба]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПЕСМА}}
&lt;poem&gt;
Ноћ је наједном пала црна,
Као под крилом гаврановим.
Беле ће руже с оштрог трна
Да плану рано с даном новим.

Учаурена буба ћути,
И преде свилу за плашт Цара;
Запалише се Млечни Пути,
И препуни се сребром бара.

Зрно у мраку журно клија,
Да га израсте цела шума!
А на мом путу сама сија
Сумња, то сунце мога ума.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>qewtuw1zll66p92qadfjf9sye79kvw2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143518</id>
      <parentid>143473</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T10:39:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Лирика/Песма]] на [[Лирика/Песма (Ноћ је наједном)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143473</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="962" sha1="qewtuw1zll66p92qadfjf9sye79kvw2" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Слутње|Слутње]]
| Песма
| [[Лирика/Гозба|Гозба]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПЕСМА}}
&lt;poem&gt;
Ноћ је наједном пала црна,
Као под крилом гаврановим.
Беле ће руже с оштрог трна
Да плану рано с даном новим.

Учаурена буба ћути,
И преде свилу за плашт Цара;
Запалише се Млечни Пути,
И препуни се сребром бара.

Зрно у мраку журно клија,
Да га израсте цела шума!
А на мом путу сама сија
Сумња, то сунце мога ума.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>qewtuw1zll66p92qadfjf9sye79kvw2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Гозба</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60898</id>
    <revision>
      <id>143474</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:45:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Песма|Песма]] | Гозба | [[Лирика/Богу|Богу]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ГОЗБА}} &lt;poem&gt; Кад прођу дани, ко ће знати Да каже повест о њима — Пролазе као луди свати, Н…</comment>
      <origin>143474</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1298" sha1="edz9lbsno7bolkukmw6kbm9r7rtzqv1" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Песма|Песма]]
| Гозба
| [[Лирика/Богу|Богу]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ГОЗБА}}
&lt;poem&gt;
Кад прођу дани, ко ће знати
Да каже повест о њима —
Пролазе као луди свати,
На белим и бесним коњима.

Ја расух песму као море,
Сви од ње звуче гајеви;
И блага која у дну горе
Чуваху љути змајеви . . .

Мину са својом овитом целом
И љубав с њеним болима,
Са пажевима и са велом,
Плачна у златним колима.

А крв још пуна жеђи бесне —
Жеђ мача и кад мирује! —
Да сваком чашом о под тресне,
Као кад тиран пирује.

Као да у сјај мојих вода
Још суза није канула,
И да је јутрос с младог свода
Први пут зора сванула.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>edz9lbsno7bolkukmw6kbm9r7rtzqv1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143524</id>
      <parentid>143474</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T10:46:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143524</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1329" sha1="9fe3urk3myuzttb85nlvffrw2docyem" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Песма (Ноћ је наједном)|Песма]]
| Гозба
| [[Лирика/Богу|Богу]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ГОЗБА}}
&lt;poem&gt;
Кад прођу дани, ко ће знати
Да каже повест о њима —
Пролазе као луди свати,
На белим и бесним коњима.

Ја расух песму као море,
Сви од ње звуче гајеви;
И блага која у дну горе
Чуваху љути змајеви . . .

Мину са својом овитом целом
И љубав с њеним болима,
Са пажевима и са велом,
Плачна у златним колима.

А крв још пуна жеђи бесне —
Жеђ мача и кад мирује! —
Да сваком чашом о под тресне,
Као кад тиран пирује.

Као да у сјај мојих вода
Још суза није канула,
И да је јутрос с младог свода
Први пут зора сванула.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>9fe3urk3myuzttb85nlvffrw2docyem</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Химера</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60899</id>
    <revision>
      <id>143475</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:50:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Повратак|Повратак]] | Химера |  }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ХИМЕРА}} &lt;poem&gt; Памтим те путе куд сам једрио Морима што су вечно зрачила; Чији се видик увек ведрио, А…</comment>
      <origin>143475</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1424" sha1="6q3o4lxe47m7llw7x2cax42596n73sl" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Повратак|Повратак]]
| Химера
| 
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ХИМЕРА}}
&lt;poem&gt;
Памтим те путе куд сам једрио
Морима што су вечно зрачила;
Чији се видик увек ведрио,
А слутња никад не помрачила.

Тај архипелаг где су цветала
Тек откривена поља румена,
И химерична јата слетала
На младу бразду првог грумена.

Где непроходне шумске пагоде
Држе у небу звучне сводове;
Где дају, као светле јагоде,
Све тајне сунца своје плодове.

Први пут небо ту засијало
На људску срећу и на болове;
Ходисмо туд где све је клијало,
Само Бог и ја кроз те долове . . .

Ја одох даље новим лукама,
До звезда брод је мој узлетао:
А држим и сад још у рукама
Неки цвет црн што ту је цветао.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>6q3o4lxe47m7llw7x2cax42596n73sl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60900</id>
    <revision>
      <id>143478</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143478</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79" sha1="ekb59zynlgekmekmcnp1aydjmkvl4fc" xml:space="preserve">#Преусмери [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]</text>
      <sha1>ekb59zynlgekmekmcnp1aydjmkvl4fc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143509</id>
      <parentid>143478</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T10:00:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]</comment>
      <origin>143509</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="296" sha1="bsxj5jjiqjxk95snk3x06qtmglndbtn" xml:space="preserve">'''''Демон''''' може да се односи на:

* [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]
* [[Демон (Љермонтов)|Демон (Михаил Љермонтов)]]
* [[Демон (Јован Сундечић)]]

{{вишезначна одредница}}</text>
      <sha1>bsxj5jjiqjxk95snk3x06qtmglndbtn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон/1</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60901</id>
    <redirect title="Демон (Милан Јовановић Морски)/1" />
    <revision>
      <id>143480</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/1]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/1]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143480</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="81" sha1="jtktnasy1gh5m5xsbau6tfxd1zzyx9z" xml:space="preserve">#Преусмери [[Демон (Милан Јовановић Морски)/1]]</text>
      <sha1>jtktnasy1gh5m5xsbau6tfxd1zzyx9z</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон/10</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60902</id>
    <redirect title="Демон (Милан Јовановић Морски)/10" />
    <revision>
      <id>143482</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/10]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/10]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143482</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="82" sha1="hlq66cng9b435ys00bmtjlwy0d31oac" xml:space="preserve">#Преусмери [[Демон (Милан Јовановић Морски)/10]]</text>
      <sha1>hlq66cng9b435ys00bmtjlwy0d31oac</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон/11</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60903</id>
    <redirect title="Демон (Милан Јовановић Морски)/11" />
    <revision>
      <id>143484</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/11]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/11]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143484</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="82" sha1="orkdiwfs2df7vn0d2wbninwt8ftaoab" xml:space="preserve">#Преусмери [[Демон (Милан Јовановић Морски)/11]]</text>
      <sha1>orkdiwfs2df7vn0d2wbninwt8ftaoab</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон/12</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60904</id>
    <redirect title="Демон (Милан Јовановић Морски)/12" />
    <revision>
      <id>143486</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/12]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/12]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143486</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="82" sha1="s1vs5aa5buhhkclfogvjnd0ubk7ks7i" xml:space="preserve">#Преусмери [[Демон (Милан Јовановић Морски)/12]]</text>
      <sha1>s1vs5aa5buhhkclfogvjnd0ubk7ks7i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон/13</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60905</id>
    <redirect title="Демон (Милан Јовановић Морски)/13" />
    <revision>
      <id>143488</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/13]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/13]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143488</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="82" sha1="kuohp7agjuh0w9xcez4gal3gx0g8dyo" xml:space="preserve">#Преусмери [[Демон (Милан Јовановић Морски)/13]]</text>
      <sha1>kuohp7agjuh0w9xcez4gal3gx0g8dyo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон/14</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60906</id>
    <redirect title="Демон (Милан Јовановић Морски)/14" />
    <revision>
      <id>143490</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/14]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/14]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143490</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="82" sha1="3kxlwta9jvne2b5ondz4h05uhdki9kd" xml:space="preserve">#Преусмери [[Демон (Милан Јовановић Морски)/14]]</text>
      <sha1>3kxlwta9jvne2b5ondz4h05uhdki9kd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон/2</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60907</id>
    <redirect title="Демон (Милан Јовановић Морски)/2" />
    <revision>
      <id>143492</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/2]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/2]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143492</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="81" sha1="drm6gc2y8t57at4zc4ruian8xnuwah5" xml:space="preserve">#Преусмери [[Демон (Милан Јовановић Морски)/2]]</text>
      <sha1>drm6gc2y8t57at4zc4ruian8xnuwah5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон/3</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60908</id>
    <redirect title="Демон (Милан Јовановић Морски)/3" />
    <revision>
      <id>143494</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/3]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/3]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143494</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="81" sha1="5n6y6dlwbpd5i3fmnspy3not0qykz24" xml:space="preserve">#Преусмери [[Демон (Милан Јовановић Морски)/3]]</text>
      <sha1>5n6y6dlwbpd5i3fmnspy3not0qykz24</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон/4</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60909</id>
    <redirect title="Демон (Милан Јовановић Морски)/4" />
    <revision>
      <id>143496</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/4]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/4]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143496</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="81" sha1="bzpl8mmx5cpb6x1gt7e6ga6woghe7ms" xml:space="preserve">#Преусмери [[Демон (Милан Јовановић Морски)/4]]</text>
      <sha1>bzpl8mmx5cpb6x1gt7e6ga6woghe7ms</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон/5</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60910</id>
    <redirect title="Демон (Милан Јовановић Морски)/5" />
    <revision>
      <id>143498</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/5]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/5]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143498</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="81" sha1="ilda6i7uqtz4w3ikzk7qkympkeg4qah" xml:space="preserve">#Преусмери [[Демон (Милан Јовановић Морски)/5]]</text>
      <sha1>ilda6i7uqtz4w3ikzk7qkympkeg4qah</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон/6</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60911</id>
    <redirect title="Демон (Милан Јовановић Морски)/6" />
    <revision>
      <id>143500</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/6]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/6]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143500</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="81" sha1="0t9v8vbwe3z2i7uisv1gtv2dbx4pbsb" xml:space="preserve">#Преусмери [[Демон (Милан Јовановић Морски)/6]]</text>
      <sha1>0t9v8vbwe3z2i7uisv1gtv2dbx4pbsb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон/7</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60912</id>
    <redirect title="Демон (Милан Јовановић Морски)/7" />
    <revision>
      <id>143502</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/7]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/7]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143502</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="81" sha1="16dimww5y8ah5dm83p8d4xsk1s4469e" xml:space="preserve">#Преусмери [[Демон (Милан Јовановић Морски)/7]]</text>
      <sha1>16dimww5y8ah5dm83p8d4xsk1s4469e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон/8</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60913</id>
    <redirect title="Демон (Милан Јовановић Морски)/8" />
    <revision>
      <id>143504</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/8]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/8]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143504</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="81" sha1="3er1rmszvbq291rriov6i8xp5vv002d" xml:space="preserve">#Преусмери [[Демон (Милан Јовановић Морски)/8]]</text>
      <sha1>3er1rmszvbq291rriov6i8xp5vv002d</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон/9</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60914</id>
    <redirect title="Демон (Милан Јовановић Морски)/9" />
    <revision>
      <id>143506</id>
      <timestamp>2026-05-16T09:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Демон/9]] на [[Демон (Милан Јовановић Морски)/9]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143506</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="81" sha1="f865auks14ekvdef8f75eutqm31f58s" xml:space="preserve">#Преусмери [[Демон (Милан Јовановић Морски)/9]]</text>
      <sha1>f865auks14ekvdef8f75eutqm31f58s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Богу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60916</id>
    <revision>
      <id>143514</id>
      <timestamp>2026-05-16T10:26:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Гозба|Гозба]] | Богу | [[Лирика/Натпис|Натпис]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|БОГУ}} &lt;poem&gt; Никад се нисам на те бацио каменом, Нити у своме духу твој сјај одрицао; И…</comment>
      <origin>143514</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1785" sha1="q4khtbk2v5rwizdshja57lrr7qo33ir" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Гозба|Гозба]]
| Богу
| [[Лирика/Натпис|Натпис]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|БОГУ}}
&lt;poem&gt;
Никад се нисам на те бацио каменом,
Нити у своме духу твој сјај одрицао;
И свој пут пређох цео са твојим знаменом,
Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.

Из свију ствари ти си у мене гледао,
Твој громки глас сам чуо у морском ћутању . . .
С болом пред ноге твоје свагда се предао,
Само за твојим жишком следио путању.

А од тебе се никад нисам одвајао,
Стога и не бех самац у дну свих осама . . .
Због тебе сам се клео и за те кајао,
Кад падне горко вече по горским косама.

У машти сам ти беле свуд цркве зидао;
И за молитве сам твоје у звона звонио;
За твога благог Сина и ја сам ридао;
И ђавола сам црног с твог крста гонио.

А ти што сазда сунца и плод оранице,
Био си само Слутња, болна и стравична:
Јер свака Истина духа знаде за границе,
Једино наша Слутња стоји безгранична.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>q4khtbk2v5rwizdshja57lrr7qo33ir</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Натпис</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60917</id>
    <revision>
      <id>143515</id>
      <timestamp>2026-05-16T10:28:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Богу|Богу]] | Натпис | [[Лирика/Сенка|Сенка]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|НАТПИС}} &lt;poem&gt; С мора на чијој црној плочи Сва мирна сунца седају, До на брег смрти, с ког…</comment>
      <origin>143515</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="963" sha1="a3a25kf0xq691xlad6esef6hx0nlb13" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Богу|Богу]]
| Натпис
| [[Лирика/Сенка|Сенка]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|НАТПИС}}
&lt;poem&gt;
С мора на чијој црној плочи
Сва мирна сунца седају,
До на брег смрти, с кога очи
На оба света гледају —

Понор по понор, где год сину
С небеске светле чистине . . .
Док путић једном најзад мину
Између сна и истине.

Вај, ништа више да не прене
Тај пухор сна и замора,
Пењи се тихо, зимзелене,
Уз плочу бледог мрамора.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>a3a25kf0xq691xlad6esef6hx0nlb13</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Јесења песма</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60918</id>
    <revision>
      <id>143516</id>
      <timestamp>2026-05-16T10:32:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Сенка|Сенка]] | Јесења песма | [[Лирика/Коб|Коб]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЈЕСЕЊА ПЕСМА}} &lt;poem&gt; Први ветри с цвећа носе Све петељку по петељку, Селице за горске…</comment>
      <origin>143516</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1090" sha1="5vf9re4koktp1ljyaano2t6ox6q0ig8" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Сенка|Сенка]]
| Јесења песма
| [[Лирика/Коб|Коб]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЈЕСЕЊА ПЕСМА}}
&lt;poem&gt;
Први ветри с цвећа носе
Све петељку по петељку,
Селице за горске косе,
И звезде за црну реку.

А ништа ме не погледа
Још један пут; све нестаје,
Све се жудно овде преда
Овој смрти која сјаје.

Све су очи засењене
Тихог мрења том лепотом;
И свака ствар што се крене,
Зажуди да умре потом.

Вај, зна само дух човека
И за живот и за мрења:
Две обале усхићења,
Које плоди иста река.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>5vf9re4koktp1ljyaano2t6ox6q0ig8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Сенка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60919</id>
    <revision>
      <id>143517</id>
      <timestamp>2026-05-16T10:35:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Натпис|Натпис]] | Сенка | [[Лирика/Јесења песма|Јесења песма]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СЕНКА}} &lt;poem&gt; Иде сен моја поред мене, Огњена сабласт и џин модар; Преда…</comment>
      <origin>143517</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1456" sha1="cm4wggikdch3lczjjeyvmswcbr6yf1j" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Натпис|Натпис]]
| Сенка
| [[Лирика/Јесења песма|Јесења песма]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СЕНКА}}
&lt;poem&gt;
Иде сен моја поред мене,
Огњена сабласт и џин модар;
Предамном као вођ без смене,
Као жбир за мном, нем и бодар.

Пред шумом преста да ме прати,
За шумом већ ме опет чека;
Пред праг ће цркве збуњен стати —
Тај предисконски страх човека.

Тај знак што мркне и што сјаје,
Тај говор неба речју тамном!
Докле ће ићи и што траје —
Та горка игра сунца са мном?

Све ће под небом даље сјати,
А сен и човек, два близанца,
На раскршћу ће неком стати
Да оба збаце терет ланца . . .

Но тражиће се, док дан сија,
Две судбе вечно сједињене:
Сенка од земље безмернија,
И човек лакши и од сене.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>cm4wggikdch3lczjjeyvmswcbr6yf1j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Песма (Господ ме сеја)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60921</id>
    <revision>
      <id>143522</id>
      <timestamp>2026-05-16T10:44:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Ноћ|Ноћ]] | Песма | [[Лирика/Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПЕСМА}} &lt;poem&gt; Господ ме сеја цело време, И свуд сам нова реч и зна…</comment>
      <origin>143522</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1594" sha1="8235qtnlxivg939ylc4mcolco589vvd" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Ноћ|Ноћ]]
| Песма
| [[Лирика/Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПЕСМА}}
&lt;poem&gt;
Господ ме сеја цело време,
И свуд сам нова реч и знамен —
У белом хлебу прво семе,
У тврђавама први камен.

И први пољуб заљубљених,
И нож у руци харамије,
И молитва из срца смерних,
И сан на песку гладне змије.

Господ ме сеја прегрштима
Пољем што вечна сунца плаве,
Да будем његов знак међ свима,
Његова златна труба славе.

И бродолом у освит ведар,
И очајников крик за снагом;
И на Либану сјајни кедар,
И страшна војска пред Картагом.

Господ ме сеја целом шаком
У часу светлу и голему,
Да будем јутро дану сваком,
И његов глас и кључ у свему.

На пустом путу атом праха,
У небу сунчев круг и слика,
Жижак у дому сиромаха,
Суза у оку мученика.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>8235qtnlxivg939ylc4mcolco589vvd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Повратак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60922</id>
    <revision>
      <id>143526</id>
      <timestamp>2026-05-16T10:55:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Звезде|Звезде]] | Повратак | [[Лирика/Химера|Химера]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПОВРАТАК}} &lt;poem&gt; Кад мој прах, Творче, мирно пређе У грумен глине ужежене, Тад не…</comment>
      <origin>143526</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1371" sha1="s508285lyxo6nphiwqmixvejpxhtgzf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Звезде|Звезде]]
| Повратак
| [[Лирика/Химера|Химера]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПОВРАТАК}}
&lt;poem&gt;
Кад мој прах, Творче, мирно пређе
У грумен глине ужежене,
Тад неће више бити међе
Између тебе и измеђ мене.

Кад сврши ропство два начела
Духа и тела, зла и добра,
Пашће тад уза свих почела
У задњој берби коју обрах.

И постајући безобличан,
На повратку свом старом путу —
Теби ћу бити опет сличан,
И првом дану и минуту.

Носећ у шаци прегршт сунца,
У зеницама неба комад,
Сићи ће најзад са врхунца
Тај астрални и вечни номад!

Као у сјају новог дана,
Дирнута крилом ветра блага,
Гранчица мирте зањихана
Не оставивши нигде трага.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>s508285lyxo6nphiwqmixvejpxhtgzf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Звезде</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60923</id>
    <revision>
      <id>143527</id>
      <timestamp>2026-05-16T10:59:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Путник|Путник]] | Звезде | [[Лирика/Повратак|Повратак]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЗВЕЗДЕ}} &lt;poem&gt;  Кад небо засја прво вече, Чу се глас звезде с видокруга: — Ја с…</comment>
      <origin>143527</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1034" sha1="101zltxg52bhf5ygwgu0pm301f4rasx" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Путник|Путник]]
| Звезде
| [[Лирика/Повратак|Повратак]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЗВЕЗДЕ}}
&lt;poem&gt;

Кад небо засја прво вече,
Чу се глас звезде с видокруга:
— Ја сјам за срећне, једна рече,
— А ја за бедне, каже друга.

— Ја краљевима, збори трећа,
— Ја херојима. — А ја робљу.
— Ја заљубљеним! — А највећа:
— А ја за дугу ноћ на гробљу.

— А ја ћу, чу се из тог шума,
Светлости таште дати реку:
Као Божанство, та коб ума,
Што сјаји само у човеку.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>101zltxg52bhf5ygwgu0pm301f4rasx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143528</id>
      <parentid>143527</parentid>
      <timestamp>2026-05-16T10:59:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143528</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1033" sha1="sjnkhrtjbz7myldjfh410joq2fmdvfg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Путник|Путник]]
| Звезде
| [[Лирика/Повратак|Повратак]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЗВЕЗДЕ}}
&lt;poem&gt;
Кад небо засја прво вече,
Чу се глас звезде с видокруга:
— Ја сјам за срећне, једна рече,
— А ја за бедне, каже друга.

— Ја краљевима, збори трећа,
— Ја херојима. — А ја робљу.
— Ја заљубљеним! — А највећа:
— А ја за дугу ноћ на гробљу.

— А ја ћу, чу се из тог шума,
Светлости таште дати реку:
Као Божанство, та коб ума,
Што сјаји само у човеку.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>sjnkhrtjbz7myldjfh410joq2fmdvfg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Путник</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60924</id>
    <revision>
      <id>143529</id>
      <timestamp>2026-05-16T11:03:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Тајна|Тајна]] | Путник | [[Лирика/Звезде|Звезде]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПУТНИК}} &lt;poem&gt; Ја сам тај путник што је кренуо У предисконско прво свитање, За путем…</comment>
      <origin>143529</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2128" sha1="kyz9fnuqgq46l33q14ooqw34btcsuhy" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Тајна|Тајна]]
| Путник
| [[Лирика/Звезде|Звезде]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПУТНИК}}
&lt;poem&gt;
Ја сам тај путник што је кренуо
У предисконско прво свитање,
За путем увек пут променуо
Међ звездама кроз вечно скитање.

У смрт и живот, трен и трајање,
Из облика у облик ходећи,
Вечити покрет кад и стајање,
И увек нов у новој одећи.

У олуј сунца и у мракове,
Као Реч чиста некад бачена,
Свих праоблика носећ знакове:
С краја до на крај нит провлачена.

Сејач и семе, реч и обличје,
Од прапочетка исто начело;
Закона истих хладно заточје —
И једно у свем што се зачело.

Али у патњи вечних промена,
Свемоћни! дух мој сада вапије
За првим јутром тим без помена,
За чистим прагом прве капије.

Прођох све своје страшне путање
Звезде и мрава; с тобом ходећи,
Сав круг обиђох; познах ћутање
Ствари у њиној сјајној одећи.

Сад опет куцам на тим вратима
Са којих пођох; опет вапијем,
Клица живота неповратима,
На првом врелу да се напијем!

Да стрела с другог копна бачена,
Ко зна за коју коб изливена,
Врати се с овог пута смрачена —
Свом стрелцу ком и не зна имена.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>kyz9fnuqgq46l33q14ooqw34btcsuhy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Тајна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60925</id>
    <revision>
      <id>143530</id>
      <timestamp>2026-05-16T11:11:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]] | Тајна | [[Лирика/Путник|Путник]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ТАЈНА}} &lt;poem&gt; Кад мину месец жут за косама, Тада с небески…</comment>
      <origin>143530</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1490" sha1="6ykgbipl6zl9gkzt5x4h5hxwaxlzehy" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]]
| Тајна
| [[Лирика/Путник|Путник]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ТАЈНА}}
&lt;poem&gt;
Кад мину месец жут за косама,
Тада с небеских црних ледина —
Као кап паде та реч једина:
Тад појмих шта је моја осама . . .
И појмих као отет чарима,
Шта значи страх мој међу стварима.

Развије јутро као пламене,
Хиљаду белих крила по мору,
А светлом земљом проспе знамене,
И речи свуд по белом мрамору.
Тад су пред тајном што је морила,
Сва уста ствари проговорила.

Творче, кроз олуј и кроз ћутање,
Слушам све твоје сјајне гласове;
А чекам кад све минеш путање,
Пољем кроз наше светле класове,
Крај пута к мени атому скривеном,
Да приђеш у те часове:
И ословиш ме правим именом.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>6ykgbipl6zl9gkzt5x4h5hxwaxlzehy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Хришћанско пролеће</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60926</id>
    <revision>
      <id>143531</id>
      <timestamp>2026-05-16T11:55:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Песма (Господ ме сеја)|Песма]] | Хришћанско пролеће | [[Лирика/Тајна|Тајна]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ХРИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ}} &lt;poem&gt; Видик се крвљу сав зарубио, Пр…</comment>
      <origin>143531</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1308" sha1="bmndm5lspy4ky5uytdqlikkadoypcrs" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Песма (Господ ме сеја)|Песма]]
| Хришћанско пролеће
| [[Лирика/Тајна|Тајна]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ХРИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ}}
&lt;poem&gt;
Видик се крвљу сав зарубио,
Први кос пева танко и тање.
Аждају Свети Ђорђе убио,
Сребрним копљем баш у свитање.

Крај цркве чемпрес црн загустио,
Христово јагње овца родила,
И Свети Марко орла пустио,
И Свети Тодор свог крокодила.

Голубица у сунцу синула,
Са лишћа капљу свете арије . . .
Два апостола туд су минула
С поруком сина чисте Марије.

Крај реке зраче бели кринови,
Пада сноп зрака с неба средине:
И сја ореол вечни и нови
Јагњета што гре преко ледине.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>bmndm5lspy4ky5uytdqlikkadoypcrs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика/Ноћ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60927</id>
    <revision>
      <id>143532</id>
      <timestamp>2026-05-16T11:58:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Лирика]] (1943) | | [[Лирика/Пустиња|Пустиња]] | Ноћ | [[Лирика/Песма (Господ ме сеја)|Песма]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|НОЋ}} &lt;poem&gt; Падају сутони први плави, И звезда већ зрачи с речног дна.…</comment>
      <origin>143532</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1056" sha1="8gblr9vuy559r9clfbcddp9h4csm97c" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Лирика]] (1943)
|
| [[Лирика/Пустиња|Пустиња]]
| Ноћ
| [[Лирика/Песма (Господ ме сеја)|Песма]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|НОЋ}}
&lt;poem&gt;
Падају сутони први плави,
И звезда већ зрачи с речног дна.
Засипа с топола мир по трави . . .
Анђели веслају барке сна.

Нестаје и с даном део мене,
Путима незнаним куд и све . . .
Лагано као што и цвет вене,
Умиру јесени хладне, зле.

А када у тренут неки касни,
Све ствари зажеле задњег сна —
Пред ким ће поћи да негде засни
Ледена звезда са речног дна?
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>8gblr9vuy559r9clfbcddp9h4csm97c</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>