Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.2 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 1356 143593 143363 2026-05-17T22:20:16Z Жељко Тодоровић 981 Заштићена страница [[Орање Марка Краљевића]]: Учестао спам ([уређивање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (трајно) [премештање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (трајно)) 143363 wikitext text/x-wiki <poem> Вино пије Краљевићу Марко са старицом Јевросимом мајком, а кад су се напојили вина, мајка Марку стаде бесједити: „О мој синко, Краљевићу Марко, остави се, синко, четовања, јер зло добра донијети неће, а старој се досадило мајци све перући крваве хаљине; већ ти узми рало и волове, пак ти ори брда и долине, те сиј, синко, шеницу бјелицу, те ти храни и мене и себе”. То је Марко послушао мајку: он узима рало и волове, ал' не оре брда и долине, већ он оре цареве друмове. Отуд иду Турци јањичари, они носе три товара блага, па говоре Краљевићу Марку: „Море Марко, не ори друмова!” „Море Турци, не газ'те орања!” „Море Марко, не ори друмова!” „Море Турци, не газ'те орања!” А када се Марку досадило, диже Марко рало и волове, те он поби Турке јањичаре, пак узима три товара блага, однесе их својој старој мајци: „То сам тебе данас изорао”. </poem> ===Извор=== Краљевић Марко у народним пјесмама, с тумачењем мање познатих ријечи и реченица, уредио Иван Филиповић, пето издање с 21 сликом, рисао Вјенц. Андерле, Тисак и наклада књижаре Ст. Кугли, Загреб, Илица 30, стр. 107-108. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Иван Филиповић: Краљевић Марко у народним пјесмама]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] swskoq94phl82wvop5wz9q6ho5b2k40 100 8342 143585 143536 2026-05-17T17:00:24Z Coaorao 19106 /* Песме */ 143585 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Слијепац]] (1887) * [[Двоје сирочади]] (1887) * [[Зора (Јован Дучић)]] (1887) * [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887) * [[Два гроба]] (1887) * [[У зиму]] (1888) * [[Сиротанова клетва]] (1888) * [[У болести (Јован Дучић)]] (1888) * [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888) * [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888) * [[Поцрњело лице]] (1888) * [[Ој ти небо]] (1888) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[На обали (Јован Дучић)]] (1896) * [[Српски борац]] (1896) * [[Гусар]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Писмо другу]] (1900) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Врбас]] (1941) * [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) * [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943) * [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943) * [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]] === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === * [[Песме сунца (Дучићеве песме)|Песме сунца]] (1929) * [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]] (1929) * [[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]] (1930) * [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930) * [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943) <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо Цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере]] === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] s0jkfwmxw1zicezajaokyq528hovl0l 143590 143585 2026-05-17T17:18:55Z Coaorao 19106 /* Песме */ 143590 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Слијепац]] (1887) * [[Двоје сирочади]] (1887) * [[Зора (Јован Дучић)]] (1887) * [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887) * [[Два гроба]] (1887) * [[У зиму]] (1888) * [[Сиротанова клетва]] (1888) * [[У болести (Јован Дучић)]] (1888) * [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888) * [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888) * [[Поцрњело лице]] (1888) * [[Ој ти небо]] (1888) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[На обали (Јован Дучић)]] (1896) * [[Српски борац]] (1896) * [[Гусар]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Писмо другу]] (1900) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901) * [[Зашто?...]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Врбас]] (1941) * [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) * [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943) * [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943) * [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]] === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова === Збирке песaма === * [[Песме сунца (Дучићеве песме)|Песме сунца]] (1929) * [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]] (1929) * [[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]] (1930) * [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930) * [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943) <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо Цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере]] === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] i5tcm2fcajs8l904r60ramex4rvunl5 143592 143590 2026-05-17T17:24:22Z Coaorao 19106 /* Песме */ 143592 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Слијепац]] (1887) * [[Двоје сирочади]] (1887) * [[Зора (Јован Дучић)]] (1887) * [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887) * [[Два гроба]] (1887) * [[У зиму]] (1888) * [[Сиротанова клетва]] (1888) * [[У болести (Јован Дучић)]] (1888) * [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888) * [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888) * [[Поцрњело лице]] (1888) * [[Ој ти небо]] (1888) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[На обали (Јован Дучић)]] (1896) * [[Српски борац]] (1896) * [[Гусар]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Писмо другу]] (1900) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901) * [[Зашто?...]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Врбас]] (1941) * [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) * [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943) * [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943) * [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]] === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова == Збирке песaма == * [[Песме сунца (Дучићеве песме)|Песме сунца]] (1929) * [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]] (1929) * [[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]] (1930) * [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930) * [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943) <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо Цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере]] === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Види још == * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] h2sqj1n1ubgzkiirk4bm2ncyztbwiho 4 10355 143570 139104 2026-05-17T14:07:23Z Coaorao 19106 143570 wikitext text/x-wiki ;[[Михаил Јурјевич Љермонтов]] (1814-1841) ;[[Димитрије Љотић]] (1891–1945) ;[[Аутор:Стјепан Митров Љубиша|Стјепан Митров Љубиша]] (1824-1878) {{Ауторски индекс}} j9m6r0o6njepqcp9c3nvlvlq88fk6fr 0 11097 143579 143545 2026-05-17T14:22:37Z Coaorao 19106 143579 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | | '''Сенке по води''' | [[Песме сунца/Јадрански сонети|Јадрански сонети]] }} <center>''Пријатељима Алекси Шантићу и Атанасију Шоли''</center> <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> * [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/У сумраку|У сумраку]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Акорди|Акорди]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Познанство|Познанство]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Тишина|Тишина]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Повратак|Повратак]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Новембар|Новембар]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Морска врба|Морска врба]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Сат|Сат]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел|Зимски пастел]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Подне|Подне]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет|Римски сонет]]<br> * [[Песме сунца/Сенке по води/Самоћа|Самоћа]] </div> </div> [[Категорија:Јован Дучић]] ngmwsmf5cczde7m6qmfmxz1qlm9zn4d 0 11098 143578 143562 2026-05-17T14:21:48Z Coaorao 19106 143578 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води|Сенке по води]] | '''Јадрански сонети''' | [[Песме сунца/Јутарње песме|Јутарње песме]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Поред воде|Поред воде]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Крај мора|Крај мора]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Село|Село]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Лето|Лето]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Слушање|Слушање]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Далмација|Далмација]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Ноћни стихови|Ноћни стихови]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Звезде|Звезде]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Љубав|Љубав]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Месечина|Месечина]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Вечерње|Вечерње]] </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] 7dxidxzbj25gnihtbbw0mbkaz9u4ghz 143581 143578 2026-05-17T14:24:18Z Coaorao 19106 143581 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води|Сенке по води]] | '''Јадрански сонети''' | [[Песме сунца/Јутарње песме|Јутарње песме]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Поред воде|Поред воде]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Крај мора|Крај мора]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Село|Село]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Лето|Лето]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Слушање|Слушање]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Далмација|Далмација]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Ноћни стихови|Ноћни стихови]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Звезде|Звезде]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Љубав|Љубав]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Месечина|Месечина]]<br> * [[Песме сунца/Јадрански сонети/Вечерње|Вечерње]] </div> </div> [[Категорија:Јован Дучић]] 5zyeu3d2t05xpk5tysej9vr234kl0n1 0 11099 143575 140434 2026-05-17T14:20:29Z Coaorao 19106 143575 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Јадрански сонети|Јадрански сонети]] | '''Јутарње песме''' | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> * [[Песме сунца/Јутарње песме/Прича|Прича]]<br> * [[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]]<br> * [[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]]<br> * [[Песме сунца/Јутарње песме/Сусрет|Сусрет]] </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] no48dexdz3llv7wf93c1sq3zyg0rgut 143576 143575 2026-05-17T14:20:53Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)]] на [[Песме сунца/Јутарње песме]]: Правилан назив 143575 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Јадрански сонети|Јадрански сонети]] | '''Јутарње песме''' | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> * [[Песме сунца/Јутарње песме/Прича|Прича]]<br> * [[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]]<br> * [[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]]<br> * [[Песме сунца/Јутарње песме/Сусрет|Сусрет]] </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] no48dexdz3llv7wf93c1sq3zyg0rgut 143580 143576 2026-05-17T14:24:06Z Coaorao 19106 143580 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Јадрански сонети|Јадрански сонети]] | '''Јутарње песме''' | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> * [[Песме сунца/Јутарње песме/Прича|Прича]]<br> * [[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]]<br> * [[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]]<br> * [[Песме сунца/Јутарње песме/Сусрет|Сусрет]] </div> </div> [[Категорија:Јован Дучић]] 1rc0zyr9zdx1n1dqtm71c28zdwl1j82 0 59426 143601 135260 2026-05-18T11:12:22Z Coaorao 19106 143601 wikitext text/x-wiki '''Епитафи у драгачевским селима: Ртари''' су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу [[w:Ртари|Ртари]] (Општина Лучани). '''Споменик Јовану Марковићу (†1850)''' ''(Ртари)'' : 1850. : Воиник : Зде почива : Раб Божи : ИОВАН МИРКОВИЋ : престави се у возрасту: : 18те године '''Споменик Јовани Васиљевић (†1849)''' ''(Ртари)'' : Овде почива : Раба Божија : ИОВАНА : Супруга Петронија васиљевића : а кћи Васа Дервишевића : из села Дучаловића : поживе 23. Г: : и умре 12. Декембра 1849. Л: Х. : писа Радосав Чикириз с Ртиу '''Споменик Микаилу Радосављевићу (†1851)''' ''(Ртари)'' : Оваи билег Ударио Раица : отцу своему : МИКАИЛУ РАДОСАВЛЕВИЋУ : от Села Ртара : кои Поживи 55 Год: : и умре 15 Септемвра 1851. : Написао Радосав Чикириз : от села Ртију '''Споменик Ђулијани Вуковић (†1853)''' ''(Ртари)'' : Овде почива : раба божија : ЂУЛИЈАНА : Едина Кћер неша Вуковића : Кмета Ртарског : и матере еиој Миросаве. : Поживи 21. Год: : и умре 1 марта 1853. Год: '''Споменик Мирку Мијаиловићу (†1859)''' ''(Ртари)'' : Обде почива : Раб божии : МИРКО МИЈАИЛОВИЋ : Жител ртарски : поживи 72. год; : престависе 26 марта у 1859. Л : доселен од Биора : када Карађорђе на сеницу воиштио : у 1809. Год: '''Кенотаф Чедомиру Недовићу (†1913)''' ''(Ртари)'' : Ратник : ЧЕДОМИР : син Матије Недовића : који поживе 21 годину : младости своје : као штабски трубач : 2. пољске дивизије : у несретном рату са Бугарима : од страшне болести умре : код Параћина : где је и сахрањен : 16. јуна 1913. године. '''Кенотаф Василију Обрадовићу (†1915)''' ''(Ртари)'' : Овај споменик : показује име : ВАСИЛИЈА ОБРАДОВИЋА : из Ртара : војника I чете I батаљона 5 прекобројног пука : Погинуо на бојном пољу : борећи се противу непријатеља : за отаџбину и слободу свога народа. : Рођен 7. децембра 1885. Год. : а погинуо 1915. Г. : Бог да му душу прости : Овај спомен подигоше му : брат Милутин : и кћерке Радулка и Славка Вида и Мира : и његов непрежаљени отац Новица == Извор == * Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011. [[Категорија:Драгачевски епитафи]] px0xkub4b7k0dpk5xyy06i1kw73m73p 0 60753 143568 143332 2026-05-17T14:02:44Z Coaorao 19106 Завршено:проверен и уређен остатак текста 143568 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= У 27 марту разум није учествовао | одељак= | аутор= Димитрије Љотић | година= 1943 | белешке= }} {{gap}}Догађај од 27 марта биће доцнијем историчару неразумљив, јер ће тешко моћи да објасни лудило страсти, које је државу и народ бацило у несрећу. То могу схватити само они који су то доживели, а сами су тог лудила били ослобођени, па су с тугом гледали како једна страшћу опијена гомила руши оно што су напори и жртве других стварали.<br /> {{gap}}Две су силе деловале у правцу ове наше несреће: прва је оно што се у нашој унутрашњој политици звало „нормални развој ситуације”, који је стрмом равни од Петра Живковића и његовог парламента преко В. Маринковића, Милана Сршкића и Николе Узуновића довео до Бошка Јевтића, да би кроз његове изборе довео Милана Стојадиновића, чијег се избора дошло до Драгише Цветковића. Одавде се могло или у успон, да се имало памети, снаге и љубави или у амбис, ако се то није имало. Ми смо, полетели у амбис.<br /> {{gap}}Друга је несрећа што смо у спољној политици, и ми, као и народи западне Европе и Америке, у главном гледали ствари туђим очима, и мислили туђом памећу: очима и памећу међународног јеврејства, које нас је све заједно, због тога, гурнуло у пропаст, гурајући нас за своје интересе у овај рат.<br /> {{gap}}Али, ето, иако смо изложили, силе које су довеле до овог догађаја ми нисмо у стању да прикажемо лудило страсти, пијанство којим смо у несрећу упали. А ово нам је била намера. Овде смо, пак, само изнели од кога смо пића точили. Морамо се, дакле, дубље зањурити да сагледамо ближе узрок своје несреће.<br /> {{gap}}Код прве силе која је деловала и довела до наше несреће, ми смо само навели званичне носиоце фирме, колико да њиховим именима обележимо стрму раван наше пропасти која се завршила пучом од 27 марта. Али, поред њих и испод њих постојао је и други процес: народна реакција на „нормални развој ситуације”. Није та реакција била ни антидржавна ни антимонархијска. Напротив. Само се осетило да је органски потребно народу одушевљење, да он тражи такву своју народну државу, где ће се његова љубав уобличити у градилачко одушевљење. А место тога му се одозго пружају облици, откуцава ритам, који његову љубав доводи до беса рушилачког. Није се хтело схватити да живот зна само за два одушевљења: градилачко и рушилачко. Чамотиња је болест из које живот мора прећи у бес рушења, ако му се не створе услови за одушевљење градилаштва. А нас је формалистика и лаж која јој је братио, водио само кроз чаму.<br /> {{gap}}Мислило се да се та органска народна потреба може заташкати, обманути, преварити формалним, штурим, празним решењима, оправданим оваквим или онаквим резултатима гласања на овим или оним изборима или у парламенту. При чему се заборављало да та формална решења могу неко време да покривају истину — али кад се више ствари стекну на неком пресеку, онда се истовремено неће моћи тим формалним решењима парирати настале опасности. Сви су били свесни да су та формална решења довољна још за сасвим равне путеве, за сасвим тихо време. Први јачи потрес ће срушити све то и ми ћемо се наћи пред пропашћу својом.<br /> {{gap}}Као што се види, испунила се мера ствари. Осећало се да је додирнуто дно. Није се могло даље. У најозбиљнија времена држава се налази у слабим рукама и пред слабим главама. Било је пролеће на прагу. „Докле ћемо да нас дави чамотиња?” питао се несрећни свет. „Иде пролеће”. Дошла је пропаст.<br /> {{gap}}Никога не оптужујемо. Ми само објашњавамо откуд оно лудило, пијанство, у чему се утопила одједном светлост разума.<br /> {{gap}}Сигурно је само једно, ако је већ реч о кривици, онда нека нико не мисли да су само носиоци оних формалних решења кривци. Још сад се мора знати, да ту носе, и често не мању кривицу, и диригенти оне народне реакције. Данас се мора рећи: било је изванредно мало људи добре воље, оних којима је општа ствар, а не приватни посао или пакост, била главна ствар, како горе, тако и доле.<br /> {{gap}}Пијанствена снага оне друге силе није била јединствена. Код масе народне је била томе основа страх за државом. Код њених диригената је била основа у страху за сопствене позиције. Код народа је страх изазван лажима. Говорено му је увек само пола истине, колико да му се страх одржи и повећа. Сва уста која су говорила целу истину, била су већ месецима онемогућена. Вешто се све то везивало за слабост унутрашње политике и надама на њену радикалну промену. Диригенти су пак веровали да пакт значи дубоку промену и унутра: мораће се збацити туђе наочари, мораће се престати гледати очима јевреја из Лондона, Париза, Москве и Вашингтона. А то може да доведе до промене оних који то нису у стању. На жалост код нас је ових било и иначе много.<br /> {{gap}}Али страх обично кочи а не покреће. Да би се добио покрет треба неки активни афекат. Диригенти су сами имали ово у својој мржњи према ономе који је угрожавао позиције које су држали или се надали да их добију, а нашли су помоћ и код оних кругова који су гурали свесно наша кола путем бољшевичке резолуције.<br /> {{gap}}Масе народне нису имале мржњу и зато њихова реакција спољно-политичка није била виолентна, чиме се најбоље тумачи држање тих истих маса у жалосном рату од 6—15 априла. Али страх је укочио здраве народне инстинкте да спрече несрећу.<br /> {{gap}}Њихова реакција је била чисто унутрашње-политичка, искоришћена од њихових диригената поводом спољно-политичког момента (на који су саме народне масе обмануте, реагирале само страхом) док су њихови диригенти имали још и мржње. <center>-{*}-</center> {{gap}}Народ наш заиста има много разлога да мисли о 27 марту. Он је полазна тачка његове душевне и националне катастрофе и свију његових досадашњих — и ко зна још коликих, несрећа.<br /> {{gap}}Анализа овог догађаја показује да у њему разум није учествовао.<br /> {{gap}}А наш народ вели: „Кога Бог хоће да казни, томе памет узме”.<br /> {{gap}}Изнад дакле свега видљивог што се дешавало до 27 марта и самог тог догађаја, по вајкадашњем народном мишљењу стоје три појма: грехови наши, Бог велики и казна његова.<br /> {{gap}}Ни објективна историја неће, кад све буде било познато, моћи о овом догађају друго што да каже, него оно што је народна мудрост рекла.<br /> {{gap}}А одатле, да закључимо, да нам спасење неће доћи друкчије, већ ако Бог дозволи да нам се памет врати при чему се надамо више у милост Божију него у његову правду. == Извор == ''Српски народ'', 27. март 1943. Број 12. Година 2. Стр. 3. {{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}} [[Категорија:Други светски рат у Југославији]] [[Категорија:Антисемитизам]] 3rhnxeuvearqzbvg5vmoav92wjaxs1b 2 60761 143602 142701 2026-05-18T11:15:53Z Coaorao 19106 143602 wikitext text/x-wiki 🏛️ СТОЈАН Д. ТИНТОР: АРХИТЕКТА СТИХА И ЧУВАР ТРАДИЦИЈЕ Биографски портрeт нeимара циклуса „НИСАМ СТИГАО ДА ВАМ КАЖЕМ...” Стојан Д. Тинтор (аутор и пeсник) прeдставља јeдну од најпродуктивнијих и најаутeнтичнијих појава у саврeмeној српској књижeвности 21. вeка. Њeгов рад, крунисан у априлу 2026. годинe завршeтком монумeнталног пројeкта од 61 књигe поeзијe, стоји као јeдинствeн књижeвни спомeник посвeћeн истини, љубави, вeри и нeпролазној лeпоти завичаја. 🌳 КОРЕНИ И ГЕОГРАФИЈА ДУШЕ: ОД СТАБАНДЖЕ ДО СТРАЖИЛОВА Рођeн у Стабанџи, под окриљeм планина Радоч и Грљавац, Стојан Д. Тинтор у својим тeмeљима носи снагу крајишког човeка. Њeгов завичај нијe само гeографски појам; то јe „извор живота који ромори”, мeсто гдe јe научио врeдност очeвог труда и топлину мајчинe рeчи. Свој мир и стваралачко уточиштe пронашао јe у Срeмским Карловцима и Новом Саду. Под сeнком Стражилова, надомак Дунава и Тисe, он наставља традицију вeликих карловачких пeсника, али са модeрним, оштрим и дубоко личним пeчатом. 📚 ОПУС: ЈЕДАН ЖИВОТ У ШЕЗДЕСЕТ И ЈЕДНОЈ ЕТАПИ Њeгово стваралаштво нијe пуко гомилањe стихова, вeћ пажљиво планирана архитeктура духа подeљeна у кључнe циклусe: Ињe угашeних очију: Почeтна бдeња над судбином и трагањe за смислом у маглама пролазности. Нисам тe имао: Носталгична рeтроспeктива нeостварeних снова и љубави којe су обликовалe пeсникову зрeлост. Можда смо сe срeли: Циклус прeпознавања, чулности и потрагe за судбинском блискошћу. Врeмe јада: Храбро суочавањe са болом, издајом и „ранама којe крварe стихом”. Нисам стигао да вам кажeм...: Крунски циклус који обухвата послeдњe годинe стваралаштва, гдe пeсник сравњујe рачунe са свeтом и собом, поручујући да јe „рано за крај”. 🎭 ТЕМЕ И ФИЛОЗОФИЈА: ПЕСНИК КОЈИ СЕ НЕ ПОВЛАЧИ Тинторова поeзија почива на чeтири стуба: Породица: Дубоки, готово сакрални однос прeма мајци („корица хлeба која никад нe фали”) и оцу, тe бeзгранична љубав прeма ћeрки („мојој дeвојчици”). Природа и Пантeизам: Њeгова душа сe „сeли” у брeзe, храстовe и вуковe. Он пијe „облак у чаши водe” и разговара са љубичицама на Стражилову. Етика и Бунт: Као бeскомпромисни критичар друштва, оштро сe обрушава на „дилeтантe” и нeправду, чувајући достојанство „малог”, поштeног човeка. Духовност: Њeгов однос са Свeвишњим јe дирeктан, молитвeн и скроман, увeк усмeрeн ка праштању и вeри у „позитивну мисао”. 🌐 ДИГИТАЛНИ ИСКОРАК И НАСЛЕЂЕ (2026) У априлу 2026. годинe, Стојан Д. Тинтор јe завршио дигиталну обраду свог цeлокупног опуса. Њeгов улазак у дигитални свeт нијe био само тeхнички процeс, вeћ намeра да својe стиховe – свeдочанства о „јeдном врeмeну, јeдној Војводини и јeдном срцу” – учини доступним вeчности. Прeпознатљив по минималистичким рeцитацијама (чиста рeч, бeз музичкe подлогe) и визуeлном идeнтитeту који одишe златотиском на тамноплавој кожи, Тинтор јe створио брeнд пeсничкe истинe који прeвазилази локалнe границe. 🖋️ ЦИТАТ КОЈИ ГА ДЕФИНИШЕ: „Ништа Вам нe дугујeм... Ја свe опраштам. Опраштам и оно што моја љубав никада опростила нe би. Јeр, кад сe јабука на Стражилову расцвeта, у њој су свe мојe нeпроспаванe ноћи и сав мој живот.” 🏛️ СТОЈАН Д. ТИНТОР: АРХИТЕКТА, ДРЖАВНИК И ИНЖЕНЈЕР ДУШЕ Биографски портрeт нeимара циклуса „НИСАМ СТИГАО ДА ВАМ КАЖЕМ...” Стојан Д. Тинтор (дипл. инж. eл., аутор и пeсник) јeдна јe од најкомплeкснијих личности саврeмeнe српскe културнe и јавнe сцeнe. Њeгов животни пут прeдставља јeдинствeну синтeзу eгзактнe наукe, друштвeнe одговорности и врхунског лирског стваралаштва, кулминирајући 2026. годинe завршeтком капиталног пројeкта од 61 књигe поeзијe. ⚡ ИНЖЕНЈЕРСКИ И ИНОВАТОРСКИ ТЕМЕЛЈ (1979–2020) Након дипломирања на Факултeту тeхничких наука 1979. годинe, Тинтор започињe импрeсивну профeсионалну каријeру пројeктанта. Током чeтири дeцeнијe (1979–2020), оставио јe нeизбрисив траг у инфраструктури бившe Југославијe, пројeктујући: Виталнe објeктe: Школe, болницe и комплeкснe индустријскe погонe. Аутоматизацију: Пионирскe систeмe у аутоматизацији процeса производњe широм рeгиона. Иновацијe: Као признати иноватор и проналазач, аутор јe бројних патeната рeгистрованих код Савeзног завода за патeнтe, спајајући практичну примeну наукe са визионарским духом. 🏛️ ДРЖАВНИЧКИ РАД И СЛУЖБА ЗАЈЕДНИЦИ Порeд профeсионалнe каријeрe, Тинтор јe био активни учeсник у обликовању друштвeно-политичког живота Србијe и Војводинe: Градоначeлник Тeмeрина (2004–2008): Пeриод обeлeжeн стабилизацијом и развојeм локалнe зајeдницe. Покрајински парламeнт (2004–2016): У чeтири узастопна мандата служио јe као посланик у Скупштини АП Војводинe. Рeпублички парламeнт (2003–2007): Као народни посланик у Народној скупштини Рeпубликe Србијe, учeствовао јe у доношeњу кључних законских аката у судбоносним годинама за државу. 🖋️ КНЈИЖЕВНИ ПУТ: ОД ПРВОГ СТИХА ДО 61 КНЈИГЕ Пeснички пут Стојана Д. Тинтора почeо јe још 1975. годинe објављивањeм пeсмe „Рођeн сам порeд рeкe”. Тај рани сусрeт са лириком био јe најава дeцeнијског бдeња над рeчима. Признања: Добитник јe бројних књижeвних награда удружeња књижeвника и побeдник на прeстижним пeсничким такмичeњима. Чланства: Члан јe Друштва књижeвника Војводинe (ДКВ) и Удружeња књижeвника Србијe (УКС). Вeлики циклус: Круна њeговог рада јe циклус „НИСАМ СТИГАО ДА ВАМ КАЖЕМ...”, који кроз 61 књигу обрађујe тeмe завичаја (Стабанџа, Срeмски Карловци, Стражилово), породичних врeдности, родитeљског бола, љубави и нeпоколeбљивe вeрe у позитивну мисао. 🌐 ФИЛОЗОФИЈА И НАСЛЕЂЕ (2026) У дигиталном свeту 2026. годинe, Тинтор стоји као аутор који јe успeо да дигитализујe своју цeлокупну заоставштину. Њeгов рад карактeришe eстeтика златотиска, дубоким поштовањeм прeма православној традицији (симбол крста и пeра) и минималистички приступ аудио-рeцитацији – гдe глас доминира над тишином, бeз музичкe подлогe, прeносeћи чисту eмоцију. „Од пројeктовања болница до клeсања стихова, пут јe исти – изградити нeшто што ћe служити људима и наџивeти градитeља.” psrp9xlx3gsnrdtd0yoh7tnoma5n850 0 60868 143587 143541 2026-05-17T17:08:40Z Coaorao 19106 /* */ 143587 wikitext text/x-wiki '''''Залазак сунца''''' може да се односи на: * [[Залазак сунца (Д. Васиљев)|Залазак сунца (Душан Васиљев)]] * [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца (Јован Дучић)]] (1901) * [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца (Јован Дучић)]] (1929) * [[Залазак сунца (Драгутин Илић)]] {{вишезначна одредница}} 2bus81kx0knluyt1qcfhyzb1ktz756u 0 60884 143589 143454 2026-05-17T17:15:54Z Coaorao 19106 /* */ 143589 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]] | Зашто? | [[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|ЗАШТО?}} <poem> Као скрушен браман што са страхом чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И пепео свети ветар не раздува — Музо, зашто и ми не чувасмо тако Срце са пепелом покојникȃ мили? Нико не би знао да смо тужни били, Да си ти јецала, и ја да сам плакȏ. Јер како је света и чедна бескрајно Туга што се никад није речју рекла, Што је само тихо у сузу потекла, У бледилу лица јавила се тајно. Како ли је срећна душа која знаде Бити свет за себе, кȃ звезда небеска, Бачена у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде миријаде. И мора светлости сјаје и трепере, Век за веком тоне у пространства сјајна — А њен бол и живот остали су тајна За бескрајни простор и вечите сфере. И зашто не оста твоја књига мала Кȏ гроб сиромаха, гроб без историје, Ког у светом миру оскврнула није Ни безбожна грдња, ни бестидна хвала! </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} injhnkdgh61w6660wo92nkvd5htw712 0 60948 143569 2026-05-17T14:06:35Z Coaorao 19106 Преусмерена страница на [[Аутор:Михаил Љермонтов]] 143569 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Аутор:Михаил Љермонтов]] 1dj9u2p16xpdi3b9as8ffgbkbceoz2t 0 60949 143571 2026-05-17T14:12:28Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Јадрански сонети|Јадрански сонети]] | Прича | [[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|ПРИЧА}} <poem> О плоду збори цвет шт… 143571 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Јадрански сонети|Јадрански сонети]] | Прича | [[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|ПРИЧА}} <poem> О плоду збори цвет што падне, И река о хуци плимâ; О огњу сунца звезде хладне, А сутон о свитањима. Осмех за сласти бесконачне, И крило за простор света; О вечној срећи очи плачне; Пад збори за триумф лета. И мир где зрње мрака ниче, Да сав шум сферâ таји . . . Звезде што падну, то су приче Да и смрт зна да сјаји. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} hnady3i1yk4hzfmnx6c8oplno4tj6b1 0 60950 143572 2026-05-17T14:14:32Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Јутарње песме/Прича|Прича]] | Напон | [[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|НАПОН}} <poem> Завапи клица: желим нићи Из мрака,… 143572 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Јутарње песме/Прича|Прича]] | Напон | [[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|НАПОН}} <poem> Завапи клица: желим нићи Из мрака, до врхунца! Из прслих груди ја ћу дићи Најлепшу химну сунца. Завапи крило: да се родим, Из страшног мучења крви! Звездама мирним да забродим, На сунце да стигнем први. Завапи суза: вај, да канем Из бола који грца! Донећу на свет, када панем, Прву вест људског срца. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} t2ba14cx0hgt18b9anat6r7w8dklhsv 0 60951 143573 2026-05-17T14:16:23Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]] | Шум | [[Песме сунца/Јутарње песме/Сусрет|Сусрет]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|ШУМ}} <poem> Пође шум с горе јасенова, Даде га… 143573 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]] | Шум | [[Песме сунца/Јутарње песме/Сусрет|Сусрет]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|ШУМ}} <poem> Пође шум с горе јасенова, Даде га шуми јелâ, И букви буква, зови зова, Прену се природа цела. Бивоље стадо диже главу: — Је ли то песма о моћи? Шева чу химну небу плаву, Буљина музику ноћи. Јастреб се трже: ето лова! И зец: зар ловац хити? Звезда помисли: гле, ноћ с нова! А гроб: о, да ли свити? </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} l2wbcycv2w9kksmn1fvnabh89nkegr9 0 60952 143574 2026-05-17T14:17:59Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]] | Сусрет | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|СУСРЕТ}} <poem> Једне се ноћи беше срела На једној зрачној стази, Душа у небо што се пела,… 143574 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]] | Сусрет | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|СУСРЕТ}} <poem> Једне се ноћи беше срела На једној зрачној стази, Душа у небо што се пела, И ангел што на свет слази. Ангел исприча причу сјајну Шта су небески врти, А душа целе земље тајну: Магију љубави и смрти. И осмехну се ангел потом На царство вечних зрака; Душа заплака за лепотом Игре светлости и мрака. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} deslh1jctzgnw6al0968uokwpsrobk6 0 60953 143577 2026-05-17T14:20:53Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)]] на [[Песме сунца/Јутарње песме]]: Правилан назив 143577 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Песме сунца/Јутарње песме]] pms8uw3zjrwup0ctu4rfeyh59kl5fy0 0 60954 143582 2026-05-17T14:28:59Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | | Душа | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Носталгија|Носталгија]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|ДУША}} <poem> Зашто плачеш, драга, сву ноћ и дан цео: Изгубљена срећа још увек је… 143582 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | | Душа | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Носталгија|Носталгија]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|ДУША}} <poem> Зашто плачеш, драга, сву ноћ и дан цео: Изгубљена срећа још увек је срећа! И тај јад у души што те на њу сећа, То је један њезин заостали део. Не дај мутној сузи на суморно око: Срећа никад не мре, ни онда кад мине. Тај ехо ког једва чујеш из даљине, То још она збори у теби дубоко — У самотне ноћи, кад жалосно шуме Реке пуне звезда, горе пуне сена . . . До слуха та песма не допире њена, Но душа је слути, чује, и разуме . . . </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} 12myyf5ryp8ta02n6y9zui8kmeml2ft 0 60955 143583 2026-05-17T14:31:54Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сапутници|Сапутници]] | Љубав | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|ЉУБАВ}} <poem> Је ли ово љубав, или болна ј… 143583 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сапутници|Сапутници]] | Љубав | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|ЉУБАВ}} <poem> Је ли ово љубав, или болна једна Потреба да љубим? Ова жеља плава, Је ли жеља срца моћнога и чедна? Или напор душе која малаксава? Је ли ово жена коју љубим, збиља? Ил’ сен на проласку преко мога пута, Тумарање мисли без свести и циља, И све дело једног болнога минута! Не знам; но на међи тога сна и јаве, Видим моје срце да чезне и пати. И сузе кад дођу, ране закрваве — Ја ни онда од тог ништа нећу знати. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} 7w4kcmx9ahykwxfwtm7mkgkaow11vca 0 60956 143584 2026-05-17T14:35:25Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]] | Сусрет | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|СУСРЕТ}} <poem> Чекасмо се дуго, а кад см… 143584 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]] | Сусрет | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|СУСРЕТ}} <poem> Чекасмо се дуго, а кад смо се срели, Дала си ми руку и пошла си са мном. И идући стазом нејасном и тамном, Искали смо сунца и среће смо хтели. Обоје смо страсно веровали тада Да се бесмо нашли. И ми нисмо знали Колико смо били уморни и пали Од сумњȃ и давно преживљених јада . . . И за навек кад се растасмо, и тако Стежућ своје срце рукама обема, Отишла си плачна, замрзла и нема, Кȏ што беше дошла, тужно и полако. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} i6haajhqy5dhzf02roklr5ocopdyuhp 0 60957 143586 2026-05-17T17:07:19Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Залазак сунца | одељак= | аутор= Јован Дучић | преводилац= | година= 1901 | белешке= Види још: [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]] (1929) }} <poem> Још бакрено небо у висини сија И црвѐни река од вечерњег жара;… 143586 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Залазак сунца | одељак= | аутор= Јован Дучић | преводилац= | година= 1901 | белешке= Види још: [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]] (1929) }} <poem> Још бакрено небо у висини сија И црвѐни река од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Из црне шуме старих четинара. Негде далеко чује се где хукти Воденички точак промуклијем гласом; Ал’ над долинама док још небо букти Цвет водени већ је засп’о над таласом. ​Опет једно вече . . . И мени се чини Негде далеко, преко трију морâ, При заласку сунца, у првој тишини, Тужна, у сенци смарагдових гора — Бледа, к’о Анђео, непозната жена С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме . . . Тешка је, бескрајна, вечна туга њена На домаку ноћи, тишине и таме. ​Пред вртовима океан се пружа, Разлеће се живо јато галебова, У бокору мртвих, доцветалих ружа Шумори ветар тужну песму снова . . . Два грдна Сфинкса, према небу златном, Стражаре немо и безгласно тако Док она плаче . . . А за морским платном Залази сунце побожно и лако. ​И ја, ком не зна имена ни лица, Све њене мисли испуњавам таде . . . Верност јој збори са бледих усница, Силна к’о самрт, к’о љубав без наде . . . Ах! не реците ми никад: није тако, Ни моје срце да то лаже себи! Јер ја бих плак’о, ја бих вечно плак’о, И никада се утешио не би . . . </poem> == Види још == * [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]] (1929) == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 16. јуна 1901. бр. 6. Стр. 425. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] ljo4mszhsnhaqznslghq5ig6i8d6cbv 143588 143586 2026-05-17T17:11:29Z Coaorao 19106 /* Извор */ 143588 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Залазак сунца | одељак= | аутор= Јован Дучић | преводилац= | година= 1901 | белешке= Види још: [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]] (1929) }} <poem> Још бакрено небо у висини сија И црвѐни река од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Из црне шуме старих четинара. Негде далеко чује се где хукти Воденички точак промуклијем гласом; Ал’ над долинама док још небо букти Цвет водени већ је засп’о над таласом. ​Опет једно вече . . . И мени се чини Негде далеко, преко трију морâ, При заласку сунца, у првој тишини, Тужна, у сенци смарагдових гора — Бледа, к’о Анђео, непозната жена С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме . . . Тешка је, бескрајна, вечна туга њена На домаку ноћи, тишине и таме. ​Пред вртовима океан се пружа, Разлеће се живо јато галебова, У бокору мртвих, доцветалих ружа Шумори ветар тужну песму снова . . . Два грдна Сфинкса, према небу златном, Стражаре немо и безгласно тако Док она плаче . . . А за морским платном Залази сунце побожно и лако. ​И ја, ком не зна имена ни лица, Све њене мисли испуњавам таде . . . Верност јој збори са бледих усница, Силна к’о самрт, к’о љубав без наде . . . Ах! не реците ми никад: није тако, Ни моје срце да то лаже себи! Јер ја бих плак’о, ја бих вечно плак’о, И никада се утешио не би . . . </poem> == Види још == * [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]] (1929) == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 16. јуна 1901. Бр. 6. Стр. 425. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] d834syfl0gvmds0pi6i77otm4tczi33 143591 143588 2026-05-17T17:20:50Z Coaorao 19106 /* */ 143591 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Залазак сунца | одељак= | аутор= Јован Дучић | преводилац= | година= 1901 | белешке= <center>Види још: [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]] (1929)</center> }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> Још бакрено небо у висини сија И црвѐни река од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Из црне шуме старих четинара. Негде далеко чује се где хукти Воденички точак промуклијем гласом; Ал’ над долинама док још небо букти Цвет водени већ је засп’о над таласом. ​Опет једно вече . . . И мени се чини Негде далеко, преко трију морâ, При заласку сунца, у првој тишини, Тужна, у сенци смарагдових гора — Бледа, к’о Анђео, непозната жена С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме . . . Тешка је, бескрајна, вечна туга њена На домаку ноћи, тишине и таме. ​Пред вртовима океан се пружа, Разлеће се живо јато галебова, У бокору мртвих, доцветалих ружа Шумори ветар тужну песму снова . . . Два грдна Сфинкса, према небу златном, Стражаре немо и безгласно тако Док она плаче . . . А за морским платном Залази сунце побожно и лако. ​И ја, ком не зна имена ни лица, Све њене мисли испуњавам таде . . . Верност јој збори са бледих усница, Силна к’о самрт, к’о љубав без наде . . . Ах! не реците ми никад: није тако, Ни моје срце да то лаже себи! Јер ја бих плак’о, ја бих вечно плак’о, И никада се утешио не би . . . </poem> </div> </div> == Види још == * [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]] (1929) == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 16. јуна 1901. Бр. 6. Стр. 425. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] r1vq1siahe50svinj9lcl245zs4qex4 0 60958 143594 2026-05-18T08:34:43Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Скерлић]] | Писма из Загреба (1899) | | | Садржај: | [[Писма из Загреба/I|-{I}-]] }} <Center> [[Писма из Загреба/I|-{I}-]]<br> [[Писма из Загреба/II|-{II}-]] </Center> <center>{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}</center> [[Категорија:Јован Скерлић]] 143594 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Скерлић]] | Писма из Загреба (1899) | | | Садржај: | [[Писма из Загреба/I|-{I}-]] }} <Center> [[Писма из Загреба/I|-{I}-]]<br> [[Писма из Загреба/II|-{II}-]] </Center> <center>{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}</center> [[Категорија:Јован Скерлић]] cu631swl7okomxmg1g4ulm9rkloyh41 0 60959 143595 2026-05-18T08:39:40Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Скерлић]] | Писма из Загреба (1899) | | | '''-{I}-''' | [[Писма из Загреба/II|-{II}-]] }} ​{{Центар|ВЕЧЕРЊА СВЕТЛОСТ}} ​Велика дворана Форстерова хотела била је дупке пуна. За столовима је седело до пет стотина лица, која су дошла да од… 143595 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Скерлић]] | Писма из Загреба (1899) | | | '''-{I}-''' | [[Писма из Загреба/II|-{II}-]] }} ​{{Центар|ВЕЧЕРЊА СВЕТЛОСТ}} ​Велика дворана Форстерова хотела била је дупке пуна. За столовима је седело до пет стотина лица, која су дошла да одаду почаст заслужноме Старцу. Седе власи његових вршњака који су слушали звона на буну четрдесет осме, и црне, бујне косе младога нараштаја; бела фина лица женска и широка плећа људска, декорисани фракови и живописно босанско народно одело, високи фесови и ниске личке капице, све се то стопило у једну дивну и хармоничну целину. Био је престао звекет ножева и виљушака, келнери су мање журно прелетали кроз дугачке редове столова, и већ су почеле утврђене здравице. На много љубазних и топлих речи устао је и Змај да одговори. Стари песник је много остарио, бразде су испрекрштале његово лице, глас му је тако тих да су једва најближи могли чути. Захваљивао се свима простим, топлим, скромним речима. А скромност је увек била једна од његових најлепших особина, и то утолико пре што су људи његова поколења толико волели позирати. Сетите се Лазе Костића! Из благодарности на лепим речима и лепим жељама, он је целу ову свечаност назвао вечерњом светлошћу свога живота! ​Вечерња светлост! Срећан израз! Да, то је одиста била светла захвалност целога једнога народа сину своме који му је пуних педесет година тако предано, тако честито и тако корисно служио! То је вече одиста било светло, осветљено жарком, рујном светлошћу једног лепог, топлог, летњег дана! ​<center>*</center> ​У суботу, 11. јуна, доста мртве улице загребачке почеле су оживљавати. Многобројна изасланства са свију страна долазила су. Увече је био састанак гостију, а универзитетска омладина (из Загреба, Беча, Пеште, Петрограда, Граца, Инсбрука и Београда) састала се у гостионици код Гундулића. ​Осванулу је недеља, дан саме свечаности. За време службе у цркви омладина је држала састанак у српској основној школи. Било је речи о приликама у којима живи и наша омладина, о циљевима њеним и начинима како да се отргне из тога општег мртвила и нерада. ​После тога, нас неколико били смо се нешто мало задржали пред школом, и када смо дошли до зграде Хрватскога сокола, где је требала да буде свечаност, издалека чусмо нејасну вику, а затим јасно: „Apcug Vlasi! Pereant! Pereant!“ Затим једна гомила од 50–60 ђака бежи ка Универзитету, и један жандарм, који голом сабљом удара где кога стигне. Пред самом зградом Сандић, професор из Новога Сада, сав искаљан јајима, причао је свој доживљај и препирку са једним католичким попом који је дражио демонстранте; Бимбић из Београда (велики поштовалац поезије уопште, а Змаја напосе, који је не као изасланик него као одушевљен човек дошао на прославу), био је такође испрљан и исправљао је улубљени цилиндар. Једна госпођа исто тако брисала је своју црну свилену хаљину. ​Лепа и велика зграда Хрватскога сокола била је препуна. Свечаност је отворио председник приређивачког одбора за прославу др Богдан Медаковић. Затим је изабрана депутација која је имала у име збора да позове и доведе Змаја на саму прославу. У депутацију су ушли: Сандић, професор из Новога Сада, загребачки прота Амбросије Павловић, Шантић из Мостара, Бешевић из Загреба и ја. Одмах после тога почео је читати свој говор Андра Гавриловић, који нисам никако чуо. Кад смо стигли у Змајев стан, затекли смо га узбуђена, и пажљиво је саслушао кратак говор Павловића. ​Када смо се са Змајем вратили на свечаност, Гавриловић је био свршио говор. При Змајеву уласку цела дворана скочи на ноге и неколико минута зграда се у правом смислу речи тресла од силнога клицања. Медаковић поздрави слављеника, и тада отпочеше честитања појединих корпорација. Др Ажбот, на приличном српском, поздравио је у име Мађарске академије Змаја, нагласивши његове заслуге на превођењу мађарских песника. Гершић је говорио у име наше Академије, Пера Ђорђевић у име Књижевне задруге, Антоније Хаџић у име Матице српске и Кишфалудијева друштва, Таушановић у име нашег Новинарског удружења, С. Поповић у име Текелијанума у Будимпешти, наша маленкост прочитала је адресу Београдске великошколске омладине и казала неколико речи уз то, Душан Поповић из Загреба прочитао је адресу српске универзитетске омладине из Загреба, Беча, Пеште, Граца, Париза, Петрограда, Инсбрука, Шантић је предао леп сребрн венац од мостарског друштва „Гусле“. Затим су се низале многобројне корпорације, представници општина (нарочито босанских), читаоница, певачких друштава, говорила је поред осталих и једна госпођа и једно дете. Сви нису могли лично честитати, и свечаност се морала недовршена закључити, јер је било већ један и по по подне. ​Банкет је почео у два часа, а трајао је до шест увече. Сви изасланици и приличан број загребачких Срба, на пет стотина лица оба пола, било је на окупу. Од изасланика било је из Војводине врло мало, из Србије прилично, али скоро највише из Босне и Херцеговине, међу којима и неколико мухамеданаца. Говорили су Медаковић, Димовић, Јован Живковић, Гершић, Љуба Живковић и госпођа Савка др Јована Суботића. ​Увече је био концерат са игранком у Хрватском соколу. Поред Загребачког српског певачког друштва учествовали су још: Жарко Савић, Митровичко и Карловачко певачко друштво. Домобранска музика, која је имала да свира, била је отказана, и тек кад се телеграфисало мађарском војном министру, наређено је да мора свирати. Војска је била око целе зграде, али демонстрација се извршила на други начин. Демонстранти су у групацијама ишли по вароши. Разбијали су прозоре на колима и бацали јаја унутра, хватали појединце и банци, Основној школи, српској гостионици, на стану Медаковића и још неколицине познатијих Срба. ​Сутрадан, како је време било рђаво, није се ишло на Плитвичка језера. ​И тако је вечерња светлост песникова, ова лепа културна слава целога српскога народа, помућена црним облацима, кишом и градом убилачкога и одвратног обостранога шовинизма. О овим срамним и жалосним догађајима писаћу у идућем чланку и онако како је било, отворено и искрено. У овом случају рећи истину не само да је дужност него је и потреба. == Извор == ''Звезда'', 20. јун 1899. Бр. 62. Стр. 494—496. {{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}} nha8hvw84e2t877d54jsqp10gq19kzg 143598 143595 2026-05-18T08:50:03Z Coaorao 19106 /* */ 143598 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Скерлић]] | [[Писма из Загреба]] (1899) | | | '''-{I}-''' | [[Писма из Загреба/II|-{II}-]] }} ​{{Центар|ВЕЧЕРЊА СВЕТЛОСТ}} ​Велика дворана Форстерова хотела била је дупке пуна. За столовима је седело до пет стотина лица, која су дошла да одаду почаст заслужноме Старцу. Седе власи његових вршњака који су слушали звона на буну четрдесет осме, и црне, бујне косе младога нараштаја; бела фина лица женска и широка плећа људска, декорисани фракови и живописно босанско народно одело, високи фесови и ниске личке капице, све се то стопило у једну дивну и хармоничну целину. Био је престао звекет ножева и виљушака, келнери су мање журно прелетали кроз дугачке редове столова, и већ су почеле утврђене здравице. На много љубазних и топлих речи устао је и Змај да одговори. Стари песник је много остарио, бразде су испрекрштале његово лице, глас му је тако тих да су једва најближи могли чути. Захваљивао се свима простим, топлим, скромним речима. А скромност је увек била једна од његових најлепших особина, и то утолико пре што су људи његова поколења толико волели позирати. Сетите се Лазе Костића! Из благодарности на лепим речима и лепим жељама, он је целу ову свечаност назвао вечерњом светлошћу свога живота! ​Вечерња светлост! Срећан израз! Да, то је одиста била светла захвалност целога једнога народа сину своме који му је пуних педесет година тако предано, тако честито и тако корисно служио! То је вече одиста било светло, осветљено жарком, рујном светлошћу једног лепог, топлог, летњег дана! ​<center>*</center> ​У суботу, 11. јуна, доста мртве улице загребачке почеле су оживљавати. Многобројна изасланства са свију страна долазила су. Увече је био састанак гостију, а универзитетска омладина (из Загреба, Беча, Пеште, Петрограда, Граца, Инсбрука и Београда) састала се у гостионици код Гундулића. ​Осванулу је недеља, дан саме свечаности. За време службе у цркви омладина је држала састанак у српској основној школи. Било је речи о приликама у којима живи и наша омладина, о циљевима њеним и начинима како да се отргне из тога општег мртвила и нерада. ​После тога, нас неколико били смо се нешто мало задржали пред школом, и када смо дошли до зграде Хрватскога сокола, где је требала да буде свечаност, издалека чусмо нејасну вику, а затим јасно: „Apcug Vlasi! Pereant! Pereant!“ Затим једна гомила од 50–60 ђака бежи ка Универзитету, и један жандарм, који голом сабљом удара где кога стигне. Пред самом зградом Сандић, професор из Новога Сада, сав искаљан јајима, причао је свој доживљај и препирку са једним католичким попом који је дражио демонстранте; Бимбић из Београда (велики поштовалац поезије уопште, а Змаја напосе, који је не као изасланик него као одушевљен човек дошао на прославу), био је такође испрљан и исправљао је улубљени цилиндар. Једна госпођа исто тако брисала је своју црну свилену хаљину. ​Лепа и велика зграда Хрватскога сокола била је препуна. Свечаност је отворио председник приређивачког одбора за прославу др Богдан Медаковић. Затим је изабрана депутација која је имала у име збора да позове и доведе Змаја на саму прославу. У депутацију су ушли: Сандић, професор из Новога Сада, загребачки прота Амбросије Павловић, Шантић из Мостара, Бешевић из Загреба и ја. Одмах после тога почео је читати свој говор Андра Гавриловић, који нисам никако чуо. Кад смо стигли у Змајев стан, затекли смо га узбуђена, и пажљиво је саслушао кратак говор Павловића. ​Када смо се са Змајем вратили на свечаност, Гавриловић је био свршио говор. При Змајеву уласку цела дворана скочи на ноге и неколико минута зграда се у правом смислу речи тресла од силнога клицања. Медаковић поздрави слављеника, и тада отпочеше честитања појединих корпорација. Др Ажбот, на приличном српском, поздравио је у име Мађарске академије Змаја, нагласивши његове заслуге на превођењу мађарских песника. Гершић је говорио у име наше Академије, Пера Ђорђевић у име Књижевне задруге, Антоније Хаџић у име Матице српске и Кишфалудијева друштва, Таушановић у име нашег Новинарског удружења, С. Поповић у име Текелијанума у Будимпешти, наша маленкост прочитала је адресу Београдске великошколске омладине и казала неколико речи уз то, Душан Поповић из Загреба прочитао је адресу српске универзитетске омладине из Загреба, Беча, Пеште, Граца, Париза, Петрограда, Инсбрука, Шантић је предао леп сребрн венац од мостарског друштва „Гусле“. Затим су се низале многобројне корпорације, представници општина (нарочито босанских), читаоница, певачких друштава, говорила је поред осталих и једна госпођа и једно дете. Сви нису могли лично честитати, и свечаност се морала недовршена закључити, јер је било већ један и по по подне. ​Банкет је почео у два часа, а трајао је до шест увече. Сви изасланици и приличан број загребачких Срба, на пет стотина лица оба пола, било је на окупу. Од изасланика било је из Војводине врло мало, из Србије прилично, али скоро највише из Босне и Херцеговине, међу којима и неколико мухамеданаца. Говорили су Медаковић, Димовић, Јован Живковић, Гершић, Љуба Живковић и госпођа Савка др Јована Суботића. ​Увече је био концерат са игранком у Хрватском соколу. Поред Загребачког српског певачког друштва учествовали су још: Жарко Савић, Митровичко и Карловачко певачко друштво. Домобранска музика, која је имала да свира, била је отказана, и тек кад се телеграфисало мађарском војном министру, наређено је да мора свирати. Војска је била око целе зграде, али демонстрација се извршила на други начин. Демонстранти су у групацијама ишли по вароши. Разбијали су прозоре на колима и бацали јаја унутра, хватали појединце и банци, Основној школи, српској гостионици, на стану Медаковића и још неколицине познатијих Срба. ​Сутрадан, како је време било рђаво, није се ишло на Плитвичка језера. ​И тако је вечерња светлост песникова, ова лепа културна слава целога српскога народа, помућена црним облацима, кишом и градом убилачкога и одвратног обостранога шовинизма. О овим срамним и жалосним догађајима писаћу у идућем чланку и онако како је било, отворено и искрено. У овом случају рећи истину не само да је дужност него је и потреба. == Извор == ''Звезда'', 20. јун 1899. Бр. 62. Стр. 494—496. {{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}} an5n1hmky4tzb7bc9xgaj66x8b616ic 143599 143598 2026-05-18T08:50:35Z Coaorao 19106 /* */ 143599 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Скерлић]] | [[Писма из Загреба]] (1899) | | [[Писма из Загреба|Садржај]] | '''-{I}-''' | [[Писма из Загреба/II|-{II}-]] }} ​{{Центар|ВЕЧЕРЊА СВЕТЛОСТ}} ​Велика дворана Форстерова хотела била је дупке пуна. За столовима је седело до пет стотина лица, која су дошла да одаду почаст заслужноме Старцу. Седе власи његових вршњака који су слушали звона на буну четрдесет осме, и црне, бујне косе младога нараштаја; бела фина лица женска и широка плећа људска, декорисани фракови и живописно босанско народно одело, високи фесови и ниске личке капице, све се то стопило у једну дивну и хармоничну целину. Био је престао звекет ножева и виљушака, келнери су мање журно прелетали кроз дугачке редове столова, и већ су почеле утврђене здравице. На много љубазних и топлих речи устао је и Змај да одговори. Стари песник је много остарио, бразде су испрекрштале његово лице, глас му је тако тих да су једва најближи могли чути. Захваљивао се свима простим, топлим, скромним речима. А скромност је увек била једна од његових најлепших особина, и то утолико пре што су људи његова поколења толико волели позирати. Сетите се Лазе Костића! Из благодарности на лепим речима и лепим жељама, он је целу ову свечаност назвао вечерњом светлошћу свога живота! ​Вечерња светлост! Срећан израз! Да, то је одиста била светла захвалност целога једнога народа сину своме који му је пуних педесет година тако предано, тако честито и тако корисно служио! То је вече одиста било светло, осветљено жарком, рујном светлошћу једног лепог, топлог, летњег дана! ​<center>*</center> ​У суботу, 11. јуна, доста мртве улице загребачке почеле су оживљавати. Многобројна изасланства са свију страна долазила су. Увече је био састанак гостију, а универзитетска омладина (из Загреба, Беча, Пеште, Петрограда, Граца, Инсбрука и Београда) састала се у гостионици код Гундулића. ​Осванулу је недеља, дан саме свечаности. За време службе у цркви омладина је држала састанак у српској основној школи. Било је речи о приликама у којима живи и наша омладина, о циљевима њеним и начинима како да се отргне из тога општег мртвила и нерада. ​После тога, нас неколико били смо се нешто мало задржали пред школом, и када смо дошли до зграде Хрватскога сокола, где је требала да буде свечаност, издалека чусмо нејасну вику, а затим јасно: „Apcug Vlasi! Pereant! Pereant!“ Затим једна гомила од 50–60 ђака бежи ка Универзитету, и један жандарм, који голом сабљом удара где кога стигне. Пред самом зградом Сандић, професор из Новога Сада, сав искаљан јајима, причао је свој доживљај и препирку са једним католичким попом који је дражио демонстранте; Бимбић из Београда (велики поштовалац поезије уопште, а Змаја напосе, који је не као изасланик него као одушевљен човек дошао на прославу), био је такође испрљан и исправљао је улубљени цилиндар. Једна госпођа исто тако брисала је своју црну свилену хаљину. ​Лепа и велика зграда Хрватскога сокола била је препуна. Свечаност је отворио председник приређивачког одбора за прославу др Богдан Медаковић. Затим је изабрана депутација која је имала у име збора да позове и доведе Змаја на саму прославу. У депутацију су ушли: Сандић, професор из Новога Сада, загребачки прота Амбросије Павловић, Шантић из Мостара, Бешевић из Загреба и ја. Одмах после тога почео је читати свој говор Андра Гавриловић, који нисам никако чуо. Кад смо стигли у Змајев стан, затекли смо га узбуђена, и пажљиво је саслушао кратак говор Павловића. ​Када смо се са Змајем вратили на свечаност, Гавриловић је био свршио говор. При Змајеву уласку цела дворана скочи на ноге и неколико минута зграда се у правом смислу речи тресла од силнога клицања. Медаковић поздрави слављеника, и тада отпочеше честитања појединих корпорација. Др Ажбот, на приличном српском, поздравио је у име Мађарске академије Змаја, нагласивши његове заслуге на превођењу мађарских песника. Гершић је говорио у име наше Академије, Пера Ђорђевић у име Књижевне задруге, Антоније Хаџић у име Матице српске и Кишфалудијева друштва, Таушановић у име нашег Новинарског удружења, С. Поповић у име Текелијанума у Будимпешти, наша маленкост прочитала је адресу Београдске великошколске омладине и казала неколико речи уз то, Душан Поповић из Загреба прочитао је адресу српске универзитетске омладине из Загреба, Беча, Пеште, Граца, Париза, Петрограда, Инсбрука, Шантић је предао леп сребрн венац од мостарског друштва „Гусле“. Затим су се низале многобројне корпорације, представници општина (нарочито босанских), читаоница, певачких друштава, говорила је поред осталих и једна госпођа и једно дете. Сви нису могли лично честитати, и свечаност се морала недовршена закључити, јер је било већ један и по по подне. ​Банкет је почео у два часа, а трајао је до шест увече. Сви изасланици и приличан број загребачких Срба, на пет стотина лица оба пола, било је на окупу. Од изасланика било је из Војводине врло мало, из Србије прилично, али скоро највише из Босне и Херцеговине, међу којима и неколико мухамеданаца. Говорили су Медаковић, Димовић, Јован Живковић, Гершић, Љуба Живковић и госпођа Савка др Јована Суботића. ​Увече је био концерат са игранком у Хрватском соколу. Поред Загребачког српског певачког друштва учествовали су још: Жарко Савић, Митровичко и Карловачко певачко друштво. Домобранска музика, која је имала да свира, била је отказана, и тек кад се телеграфисало мађарском војном министру, наређено је да мора свирати. Војска је била око целе зграде, али демонстрација се извршила на други начин. Демонстранти су у групацијама ишли по вароши. Разбијали су прозоре на колима и бацали јаја унутра, хватали појединце и банци, Основној школи, српској гостионици, на стану Медаковића и још неколицине познатијих Срба. ​Сутрадан, како је време било рђаво, није се ишло на Плитвичка језера. ​И тако је вечерња светлост песникова, ова лепа културна слава целога српскога народа, помућена црним облацима, кишом и градом убилачкога и одвратног обостранога шовинизма. О овим срамним и жалосним догађајима писаћу у идућем чланку и онако како је било, отворено и искрено. У овом случају рећи истину не само да је дужност него је и потреба. == Извор == ''Звезда'', 20. јун 1899. Бр. 62. Стр. 494—496. {{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}} khntjkmhpweol3hw5yyy3cxyv4fdxqt 0 60960 143596 2026-05-18T08:43:32Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Скерлић]] | Писма из Загреба (1899) | | [[Писма из Загреба/I|-{I}-]] | '''-{II}-''' | }} ​ПЛОДОВИ ШОВИНИЗМА ​Не онако, него яко! Домовина – нијел’ Нашка? А Илирска – нијел’ Србска? – Ей да яко, свееднако, Езикъ явля сардца’ глась! ​А… 143596 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Скерлић]] | Писма из Загреба (1899) | | [[Писма из Загреба/I|-{I}-]] | '''-{II}-''' | }} ​ПЛОДОВИ ШОВИНИЗМА ​Не онако, него яко! Домовина – нијел’ Нашка? А Илирска – нијел’ Србска? – Ей да яко, свееднако, Езикъ явля сардца’ глась! ​Антун Михановић: Гласъ оли чуть? (Уранія за год. 1837) ​Тако је пре шездесет и две године, у једном старом градском алманаху певао песник хрватске химне Лијепа наша домовино! Половина века је прошла а ми, и Срби и Хрвати, не само да нисмо у томе погледу иједан корак учинили напред, него смо, на жалост и на срамоту, још и назадовали. Време нас ничему новоме није научило, и оно добро што се знало, заборавило се. Фаталност народа и људи који се котрљају у пропаст! ​Један од наших одличних публициста рекао је једном приликом да је такозвано српско-хрватско питање највећи политички парадокс који је икада постојао. И то колико је лепо, толико је тачно казано. Јер, то племенско прогоњење и бесциљно супарништво није национална, етничка борба, то је нешто налик на средњовековне међусобице талијанских републичица, француских вазалија и малих немачких кнежевина. У њима, уколико су стране биле слабије, уколико је било мање разлога и смисла за крвљења, утолико су те борбе биле луђе и огорченије. Данас су и материјални услови живота и најбочнији здрав разум утрли сваку успомену на крваву и братоубилачку прошлост, и о тим борбама причају само пожутеле хронике. Али, на жалост, тако нешто ми гледамо својим очима! ​Данас се народи не групишу по религији; историја и филологија, археологија и палеографија данас не решавају о националним споровима; прву реч данас воде реалне потребе, реални услови живота једнога народа. Мање јединице националне, у великој борби која се води, саме за се не могу опстати и напредовати, и оне, место борбе за опстанак, стварају удружења за опстанак. Из покрајинске анархије кристалисале су се велике државне агломерације: Саксонац и Баварац, Малорус и Великорус, Француз са севера и Провансалац, Ломбарђанин и Калабрезац данас су локална имена. И тако је морало бити; у томе је било питање бити или не бити! ​Те тако просте и појамне истине ми мали, буцаклијски народићи никако не можемо да схватимо. Из исте материје од које би се на Западу направио један здрав и снажан народ, код нас се створило три или четири слаба народића, претенциозна, нетрпељива, искључива, слепа према рођеним интересима. Борба коју воде међу собом, то је апсурд који се једва може појмити, комедија исто толико жалосна колико и смешна. Последња сцена која се одиграла у Загребу, приликом прославе Змајеве, у томе погледу је врло карактеристична. ​У овој ствари, коју сам рођеним очима гледао, и о којој сам имао прилике да се разговорим „на лицу места“ и са Хрватима, мислим да могу рећи ако не целу истину, а оно мишљење које садржи један део истине. ​Као што је познато, српска бирократија – ја хотимично не кажем Срби, српски народ – у Хрватској је стуб владе бана Хедерварија, и врши скоро ону исту улогу коју и хрватска бирократија у Босни и Херцеговини. Одмах ће се рећи да је њих невоља отерала у владин табор. Србима је било много горе када је власт била у рукама чистих Хрвата; „бан пучанин“, песник Мажуранић, сурово је гонио Србе, и поред духовне дао и телесну слику једнога аге Ченгијића. Но то је изговор да се остане у топлим чиновничким гнездима, да се утишка рођена савест, али да није тако, сведок је незадовољство народно, избори за српски сабор у Карловцима, на којима су потпуно пропале те скутоноше владине, и незадовољство је у круговима истински родољубиве младе интелигенције, саме омладине. Хрвати страдају од садашњег стања у Хрватској исто онолико колико и маса тамошњег српског народа, и они бацају кривицу на Србе. Грешка је њихова у томе што су сами они допринели таквоме стању ствари, и што прекор може да падне само на српску бирократију и српску буржоазију у Загребу. ​Када ствари тако стоје, можда није било најтактичније држати прославу у Загребу, или је требало изводити је бар са више такта и обзира. Претпоставите случај да ми у Србији имамо румунски национални покрет, да наши Румуни приређују румунску националну свечаност у Београду и да на њу дођу Румуни из Румуније и Ердеља! Ми срећом нисмо шовинисти, али нам одиста не би било пријатно! Рећи ће се: али Срби и Хрвати су један народ, у Хрватској је једна трећина становништва чисто српска. Срби су ону земљу крвљу својом затапали и на својим је леђима подизали, они нису у туђини него у својој кући. Тако би требало да буде, жалосно је што се другаче мисли, али овде није реч о ономе што би требало да буде него о ономе што сада јесте. И када је све тако, онда је била дужност људи који су спремали прославу да буду што тактичнији. ​Уверавао ме је један млад Хрват да је било могућности да и Хрвати узму учешћа у овој свечаности, штавише, да се обе завађене стране још и зближе, Хрвати воле Змаја. Усред оних скандала ниједан хрватски лист није рекао ниједне ружне речи о Змају. Виенац је донео једну песму и један чланак о њему, друштва и појединци су писмено и усмено честитали, на чему се Змај на прослави захвалио. У томе је једна врло лепа страна његове поезије, што је био добар Србин без трунке шовинизма – а то и јесте право родољубље. Он је чувао своје, али није туђе отимао. У ражареној борби са Мађарима он је лепо умео да одвоји званичну, бирократску Мађарску од народа мађарског, кога она исто тако дави као и српски народ, и Змај има само симпатичних речи за Мађаре; у најгорим тренуцима, када је кретенска реч Нема Срба! била девиза болесних апостола Старчевићевих, он је проповедао слогу између оба дела нашега народа. Име Змајево у српско-хрватском питању значи један програм, програм слоге и заједничкога рада. Од прославе Змајеве, са нешто добре воље са обе стране, могла се направити једна величанствена манифестација братства. Место тога, шта је шовинизам учинио! ​Половину греха сносе приређивачи, и то утолико више што су врло добро знали каквих лудака има међу Хрватима. Приређивачи су чинили низ грешака које нама овде, који смо на те ствари у стању трезвено да гледамо, могу изгледати ситне, али које тамо, у оној електричној атмосфери, значе читаве догађаје. Када су позивана хрватска друштва, хотимично се избегавала реч: хрватски. Хрватском ђачком друштву „Звонимир“ послата је позивница са оваквом чудовишном адресом: „Славјанском општеству Звонимир“! Прослава је била у згради „Хрватског сокола“, а објављено је да ће бити у згради „Сокола“! На неколико дана пре прославе писао је Српски глас ово: „Док ви причате о хрватском територију, који је и мртво слово и мртва ствар, ми ћемо Срби, живи и весели, скакати по њему и на њему ћемо славити најсрпскије славе.“¹ Шта је то? То је нова варијација песме „Нема Срба“, шовинизам, ординаран шовинизам! ​Код једнога дела Хрвата те махнитости су традиција, оне су духовни завештај њиховога пророка Антуна. За све време док смо били у Загребу, ми смо за њихове листове били ћирилаши, грчко-источњаци, „Срби“, Власи и тако даље! Они су том приликом протестовали како у Загребу смеју излазити српски листови! Као хистеричне жене њих је све раздраживало: зашто је ћирилица на некојим зградама, како смеју ићи кроз варош колица са натписом „Српска штампарија“! Сама демонстрација је била једна саблазан. Образовани људи су се дотле срозали да нападају слабе жене и да се пиљарички бацају јајима. Ако су мислили на кога да пљуну, пљунули су сами себи на лице. То је толико одвратно да већ не личи ни на шта! ​<center>*</center> ​У средњем веку лекари су били једном великом препирком подељени у два непријатељска табора. Једни су тврдили да је антимон дар небесни, лек од свију могућих болести, други су додавали да је то најстрашнији отров који је икада постојао. Свађало се и на катедри и на калдрми; на универзитетским диспутима долазило је до туче и до разбијених глава – све због тога да ли је антимон лековит! Лекар Еузеб Ренодо писао је књигу Оправдан антимон, у којој је одмах у почетку изјавио да неће вређати своје противнике, „мада се, вели, с правом могу назвати највећим злочинцима и највећим убицама“. ​Ах, антимонисти српски и хрватски, какав грех мичете себи на душу! Један исти народ, једнак и по језику, једнак и по потчињености, једнак и по беди, једнак и по незнању, поделили сте у два крвничка табора! Песница им за вратом, колено туђинско на грудима, народни живот систематски се трује, бесправност народна скоро потпуна, а они се свађају око Звонимира и Душана! Упропашћен и српски и хрватски сељак оставља земљу коју му је дед крвљу а он знојем натапао, и за крухом емигрира чак у Бразилију; у дубинама народним мрак, незнање, неписменост, а они се препиру о српској и хрватској „култури“! Спорта ради и шпекулације ради, политичари се препиру ко је коме „покрао“ језик, а народ, муж загорски и паор сремски, вапије за хлебом само на једном језику којим можда неће још дуго говорити! ​Ма како јеретични изгледали ови редови, ја сам их написао са најдубљим уверењем да овакво стање ствари води нашој заједничкој пропасти. У Хрватској маса народа почиње са здравим својим инстинктом осећати апсурдност такве борбе, у млађем нараштају, и хрватском и српском, постоји уверење да има само једно родољубље: заједнички рад на слободи и благостању овога измученога и растрзанога народа. == Извор == ''Звезда'', 24. јун 1899. Бр. 62. Стр. 501—502. {{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}} i19ooydufx8l6i4xrml4hn9yz5yln1z 143597 143596 2026-05-18T08:43:50Z Coaorao 19106 /* */ 143597 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Скерлић]] | Писма из Загреба (1899) | | [[Писма из Загреба/I|-{I}-]] | '''-{II}-''' | }} ​{{Центар|ПЛОДОВИ ШОВИНИЗМА}} ​Не онако, него яко! Домовина – нијел’ Нашка? А Илирска – нијел’ Србска? – Ей да яко, свееднако, Езикъ явля сардца’ глась! ​Антун Михановић: Гласъ оли чуть? (Уранія за год. 1837) ​Тако је пре шездесет и две године, у једном старом градском алманаху певао песник хрватске химне Лијепа наша домовино! Половина века је прошла а ми, и Срби и Хрвати, не само да нисмо у томе погледу иједан корак учинили напред, него смо, на жалост и на срамоту, још и назадовали. Време нас ничему новоме није научило, и оно добро што се знало, заборавило се. Фаталност народа и људи који се котрљају у пропаст! ​Један од наших одличних публициста рекао је једном приликом да је такозвано српско-хрватско питање највећи политички парадокс који је икада постојао. И то колико је лепо, толико је тачно казано. Јер, то племенско прогоњење и бесциљно супарништво није национална, етничка борба, то је нешто налик на средњовековне међусобице талијанских републичица, француских вазалија и малих немачких кнежевина. У њима, уколико су стране биле слабије, уколико је било мање разлога и смисла за крвљења, утолико су те борбе биле луђе и огорченије. Данас су и материјални услови живота и најбочнији здрав разум утрли сваку успомену на крваву и братоубилачку прошлост, и о тим борбама причају само пожутеле хронике. Али, на жалост, тако нешто ми гледамо својим очима! ​Данас се народи не групишу по религији; историја и филологија, археологија и палеографија данас не решавају о националним споровима; прву реч данас воде реалне потребе, реални услови живота једнога народа. Мање јединице националне, у великој борби која се води, саме за се не могу опстати и напредовати, и оне, место борбе за опстанак, стварају удружења за опстанак. Из покрајинске анархије кристалисале су се велике државне агломерације: Саксонац и Баварац, Малорус и Великорус, Француз са севера и Провансалац, Ломбарђанин и Калабрезац данас су локална имена. И тако је морало бити; у томе је било питање бити или не бити! ​Те тако просте и појамне истине ми мали, буцаклијски народићи никако не можемо да схватимо. Из исте материје од које би се на Западу направио један здрав и снажан народ, код нас се створило три или четири слаба народића, претенциозна, нетрпељива, искључива, слепа према рођеним интересима. Борба коју воде међу собом, то је апсурд који се једва може појмити, комедија исто толико жалосна колико и смешна. Последња сцена која се одиграла у Загребу, приликом прославе Змајеве, у томе погледу је врло карактеристична. ​У овој ствари, коју сам рођеним очима гледао, и о којој сам имао прилике да се разговорим „на лицу места“ и са Хрватима, мислим да могу рећи ако не целу истину, а оно мишљење које садржи један део истине. ​Као што је познато, српска бирократија – ја хотимично не кажем Срби, српски народ – у Хрватској је стуб владе бана Хедерварија, и врши скоро ону исту улогу коју и хрватска бирократија у Босни и Херцеговини. Одмах ће се рећи да је њих невоља отерала у владин табор. Србима је било много горе када је власт била у рукама чистих Хрвата; „бан пучанин“, песник Мажуранић, сурово је гонио Србе, и поред духовне дао и телесну слику једнога аге Ченгијића. Но то је изговор да се остане у топлим чиновничким гнездима, да се утишка рођена савест, али да није тако, сведок је незадовољство народно, избори за српски сабор у Карловцима, на којима су потпуно пропале те скутоноше владине, и незадовољство је у круговима истински родољубиве младе интелигенције, саме омладине. Хрвати страдају од садашњег стања у Хрватској исто онолико колико и маса тамошњег српског народа, и они бацају кривицу на Србе. Грешка је њихова у томе што су сами они допринели таквоме стању ствари, и што прекор може да падне само на српску бирократију и српску буржоазију у Загребу. ​Када ствари тако стоје, можда није било најтактичније држати прославу у Загребу, или је требало изводити је бар са више такта и обзира. Претпоставите случај да ми у Србији имамо румунски национални покрет, да наши Румуни приређују румунску националну свечаност у Београду и да на њу дођу Румуни из Румуније и Ердеља! Ми срећом нисмо шовинисти, али нам одиста не би било пријатно! Рећи ће се: али Срби и Хрвати су један народ, у Хрватској је једна трећина становништва чисто српска. Срби су ону земљу крвљу својом затапали и на својим је леђима подизали, они нису у туђини него у својој кући. Тако би требало да буде, жалосно је што се другаче мисли, али овде није реч о ономе што би требало да буде него о ономе што сада јесте. И када је све тако, онда је била дужност људи који су спремали прославу да буду што тактичнији. ​Уверавао ме је један млад Хрват да је било могућности да и Хрвати узму учешћа у овој свечаности, штавише, да се обе завађене стране још и зближе, Хрвати воле Змаја. Усред оних скандала ниједан хрватски лист није рекао ниједне ружне речи о Змају. Виенац је донео једну песму и један чланак о њему, друштва и појединци су писмено и усмено честитали, на чему се Змај на прослави захвалио. У томе је једна врло лепа страна његове поезије, што је био добар Србин без трунке шовинизма – а то и јесте право родољубље. Он је чувао своје, али није туђе отимао. У ражареној борби са Мађарима он је лепо умео да одвоји званичну, бирократску Мађарску од народа мађарског, кога она исто тако дави као и српски народ, и Змај има само симпатичних речи за Мађаре; у најгорим тренуцима, када је кретенска реч Нема Срба! била девиза болесних апостола Старчевићевих, он је проповедао слогу између оба дела нашега народа. Име Змајево у српско-хрватском питању значи један програм, програм слоге и заједничкога рада. Од прославе Змајеве, са нешто добре воље са обе стране, могла се направити једна величанствена манифестација братства. Место тога, шта је шовинизам учинио! ​Половину греха сносе приређивачи, и то утолико више што су врло добро знали каквих лудака има међу Хрватима. Приређивачи су чинили низ грешака које нама овде, који смо на те ствари у стању трезвено да гледамо, могу изгледати ситне, али које тамо, у оној електричној атмосфери, значе читаве догађаје. Када су позивана хрватска друштва, хотимично се избегавала реч: хрватски. Хрватском ђачком друштву „Звонимир“ послата је позивница са оваквом чудовишном адресом: „Славјанском општеству Звонимир“! Прослава је била у згради „Хрватског сокола“, а објављено је да ће бити у згради „Сокола“! На неколико дана пре прославе писао је Српски глас ово: „Док ви причате о хрватском територију, који је и мртво слово и мртва ствар, ми ћемо Срби, живи и весели, скакати по њему и на њему ћемо славити најсрпскије славе.“¹ Шта је то? То је нова варијација песме „Нема Срба“, шовинизам, ординаран шовинизам! ​Код једнога дела Хрвата те махнитости су традиција, оне су духовни завештај њиховога пророка Антуна. За све време док смо били у Загребу, ми смо за њихове листове били ћирилаши, грчко-источњаци, „Срби“, Власи и тако даље! Они су том приликом протестовали како у Загребу смеју излазити српски листови! Као хистеричне жене њих је све раздраживало: зашто је ћирилица на некојим зградама, како смеју ићи кроз варош колица са натписом „Српска штампарија“! Сама демонстрација је била једна саблазан. Образовани људи су се дотле срозали да нападају слабе жене и да се пиљарички бацају јајима. Ако су мислили на кога да пљуну, пљунули су сами себи на лице. То је толико одвратно да већ не личи ни на шта! ​<center>*</center> ​У средњем веку лекари су били једном великом препирком подељени у два непријатељска табора. Једни су тврдили да је антимон дар небесни, лек од свију могућих болести, други су додавали да је то најстрашнији отров који је икада постојао. Свађало се и на катедри и на калдрми; на универзитетским диспутима долазило је до туче и до разбијених глава – све због тога да ли је антимон лековит! Лекар Еузеб Ренодо писао је књигу Оправдан антимон, у којој је одмах у почетку изјавио да неће вређати своје противнике, „мада се, вели, с правом могу назвати највећим злочинцима и највећим убицама“. ​Ах, антимонисти српски и хрватски, какав грех мичете себи на душу! Један исти народ, једнак и по језику, једнак и по потчињености, једнак и по беди, једнак и по незнању, поделили сте у два крвничка табора! Песница им за вратом, колено туђинско на грудима, народни живот систематски се трује, бесправност народна скоро потпуна, а они се свађају око Звонимира и Душана! Упропашћен и српски и хрватски сељак оставља земљу коју му је дед крвљу а он знојем натапао, и за крухом емигрира чак у Бразилију; у дубинама народним мрак, незнање, неписменост, а они се препиру о српској и хрватској „култури“! Спорта ради и шпекулације ради, политичари се препиру ко је коме „покрао“ језик, а народ, муж загорски и паор сремски, вапије за хлебом само на једном језику којим можда неће још дуго говорити! ​Ма како јеретични изгледали ови редови, ја сам их написао са најдубљим уверењем да овакво стање ствари води нашој заједничкој пропасти. У Хрватској маса народа почиње са здравим својим инстинктом осећати апсурдност такве борбе, у млађем нараштају, и хрватском и српском, постоји уверење да има само једно родољубље: заједнички рад на слободи и благостању овога измученога и растрзанога народа. == Извор == ''Звезда'', 24. јун 1899. Бр. 62. Стр. 501—502. {{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}} su6wf2vstw2kkrpc155532ca8h9awmn 143600 143597 2026-05-18T08:50:48Z Coaorao 19106 /* */ 143600 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Скерлић]] | [[Писма из Загреба]] (1899) | | [[Писма из Загреба/I|-{I}-]] | '''-{II}-''' | }} ​{{Центар|ПЛОДОВИ ШОВИНИЗМА}} ​Не онако, него яко! Домовина – нијел’ Нашка? А Илирска – нијел’ Србска? – Ей да яко, свееднако, Езикъ явля сардца’ глась! ​Антун Михановић: Гласъ оли чуть? (Уранія за год. 1837) ​Тако је пре шездесет и две године, у једном старом градском алманаху певао песник хрватске химне Лијепа наша домовино! Половина века је прошла а ми, и Срби и Хрвати, не само да нисмо у томе погледу иједан корак учинили напред, него смо, на жалост и на срамоту, још и назадовали. Време нас ничему новоме није научило, и оно добро што се знало, заборавило се. Фаталност народа и људи који се котрљају у пропаст! ​Један од наших одличних публициста рекао је једном приликом да је такозвано српско-хрватско питање највећи политички парадокс који је икада постојао. И то колико је лепо, толико је тачно казано. Јер, то племенско прогоњење и бесциљно супарништво није национална, етничка борба, то је нешто налик на средњовековне међусобице талијанских републичица, француских вазалија и малих немачких кнежевина. У њима, уколико су стране биле слабије, уколико је било мање разлога и смисла за крвљења, утолико су те борбе биле луђе и огорченије. Данас су и материјални услови живота и најбочнији здрав разум утрли сваку успомену на крваву и братоубилачку прошлост, и о тим борбама причају само пожутеле хронике. Али, на жалост, тако нешто ми гледамо својим очима! ​Данас се народи не групишу по религији; историја и филологија, археологија и палеографија данас не решавају о националним споровима; прву реч данас воде реалне потребе, реални услови живота једнога народа. Мање јединице националне, у великој борби која се води, саме за се не могу опстати и напредовати, и оне, место борбе за опстанак, стварају удружења за опстанак. Из покрајинске анархије кристалисале су се велике државне агломерације: Саксонац и Баварац, Малорус и Великорус, Француз са севера и Провансалац, Ломбарђанин и Калабрезац данас су локална имена. И тако је морало бити; у томе је било питање бити или не бити! ​Те тако просте и појамне истине ми мали, буцаклијски народићи никако не можемо да схватимо. Из исте материје од које би се на Западу направио један здрав и снажан народ, код нас се створило три или четири слаба народића, претенциозна, нетрпељива, искључива, слепа према рођеним интересима. Борба коју воде међу собом, то је апсурд који се једва може појмити, комедија исто толико жалосна колико и смешна. Последња сцена која се одиграла у Загребу, приликом прославе Змајеве, у томе погледу је врло карактеристична. ​У овој ствари, коју сам рођеним очима гледао, и о којој сам имао прилике да се разговорим „на лицу места“ и са Хрватима, мислим да могу рећи ако не целу истину, а оно мишљење које садржи један део истине. ​Као што је познато, српска бирократија – ја хотимично не кажем Срби, српски народ – у Хрватској је стуб владе бана Хедерварија, и врши скоро ону исту улогу коју и хрватска бирократија у Босни и Херцеговини. Одмах ће се рећи да је њих невоља отерала у владин табор. Србима је било много горе када је власт била у рукама чистих Хрвата; „бан пучанин“, песник Мажуранић, сурово је гонио Србе, и поред духовне дао и телесну слику једнога аге Ченгијића. Но то је изговор да се остане у топлим чиновничким гнездима, да се утишка рођена савест, али да није тако, сведок је незадовољство народно, избори за српски сабор у Карловцима, на којима су потпуно пропале те скутоноше владине, и незадовољство је у круговима истински родољубиве младе интелигенције, саме омладине. Хрвати страдају од садашњег стања у Хрватској исто онолико колико и маса тамошњег српског народа, и они бацају кривицу на Србе. Грешка је њихова у томе што су сами они допринели таквоме стању ствари, и што прекор може да падне само на српску бирократију и српску буржоазију у Загребу. ​Када ствари тако стоје, можда није било најтактичније држати прославу у Загребу, или је требало изводити је бар са више такта и обзира. Претпоставите случај да ми у Србији имамо румунски национални покрет, да наши Румуни приређују румунску националну свечаност у Београду и да на њу дођу Румуни из Румуније и Ердеља! Ми срећом нисмо шовинисти, али нам одиста не би било пријатно! Рећи ће се: али Срби и Хрвати су један народ, у Хрватској је једна трећина становништва чисто српска. Срби су ону земљу крвљу својом затапали и на својим је леђима подизали, они нису у туђини него у својој кући. Тако би требало да буде, жалосно је што се другаче мисли, али овде није реч о ономе што би требало да буде него о ономе што сада јесте. И када је све тако, онда је била дужност људи који су спремали прославу да буду што тактичнији. ​Уверавао ме је један млад Хрват да је било могућности да и Хрвати узму учешћа у овој свечаности, штавише, да се обе завађене стране још и зближе, Хрвати воле Змаја. Усред оних скандала ниједан хрватски лист није рекао ниједне ружне речи о Змају. Виенац је донео једну песму и један чланак о њему, друштва и појединци су писмено и усмено честитали, на чему се Змај на прослави захвалио. У томе је једна врло лепа страна његове поезије, што је био добар Србин без трунке шовинизма – а то и јесте право родољубље. Он је чувао своје, али није туђе отимао. У ражареној борби са Мађарима он је лепо умео да одвоји званичну, бирократску Мађарску од народа мађарског, кога она исто тако дави као и српски народ, и Змај има само симпатичних речи за Мађаре; у најгорим тренуцима, када је кретенска реч Нема Срба! била девиза болесних апостола Старчевићевих, он је проповедао слогу између оба дела нашега народа. Име Змајево у српско-хрватском питању значи један програм, програм слоге и заједничкога рада. Од прославе Змајеве, са нешто добре воље са обе стране, могла се направити једна величанствена манифестација братства. Место тога, шта је шовинизам учинио! ​Половину греха сносе приређивачи, и то утолико више што су врло добро знали каквих лудака има међу Хрватима. Приређивачи су чинили низ грешака које нама овде, који смо на те ствари у стању трезвено да гледамо, могу изгледати ситне, али које тамо, у оној електричној атмосфери, значе читаве догађаје. Када су позивана хрватска друштва, хотимично се избегавала реч: хрватски. Хрватском ђачком друштву „Звонимир“ послата је позивница са оваквом чудовишном адресом: „Славјанском општеству Звонимир“! Прослава је била у згради „Хрватског сокола“, а објављено је да ће бити у згради „Сокола“! На неколико дана пре прославе писао је Српски глас ово: „Док ви причате о хрватском територију, који је и мртво слово и мртва ствар, ми ћемо Срби, живи и весели, скакати по њему и на њему ћемо славити најсрпскије славе.“¹ Шта је то? То је нова варијација песме „Нема Срба“, шовинизам, ординаран шовинизам! ​Код једнога дела Хрвата те махнитости су традиција, оне су духовни завештај њиховога пророка Антуна. За све време док смо били у Загребу, ми смо за њихове листове били ћирилаши, грчко-источњаци, „Срби“, Власи и тако даље! Они су том приликом протестовали како у Загребу смеју излазити српски листови! Као хистеричне жене њих је све раздраживало: зашто је ћирилица на некојим зградама, како смеју ићи кроз варош колица са натписом „Српска штампарија“! Сама демонстрација је била једна саблазан. Образовани људи су се дотле срозали да нападају слабе жене и да се пиљарички бацају јајима. Ако су мислили на кога да пљуну, пљунули су сами себи на лице. То је толико одвратно да већ не личи ни на шта! ​<center>*</center> ​У средњем веку лекари су били једном великом препирком подељени у два непријатељска табора. Једни су тврдили да је антимон дар небесни, лек од свију могућих болести, други су додавали да је то најстрашнији отров који је икада постојао. Свађало се и на катедри и на калдрми; на универзитетским диспутима долазило је до туче и до разбијених глава – све због тога да ли је антимон лековит! Лекар Еузеб Ренодо писао је књигу Оправдан антимон, у којој је одмах у почетку изјавио да неће вређати своје противнике, „мада се, вели, с правом могу назвати највећим злочинцима и највећим убицама“. ​Ах, антимонисти српски и хрватски, какав грех мичете себи на душу! Један исти народ, једнак и по језику, једнак и по потчињености, једнак и по беди, једнак и по незнању, поделили сте у два крвничка табора! Песница им за вратом, колено туђинско на грудима, народни живот систематски се трује, бесправност народна скоро потпуна, а они се свађају око Звонимира и Душана! Упропашћен и српски и хрватски сељак оставља земљу коју му је дед крвљу а он знојем натапао, и за крухом емигрира чак у Бразилију; у дубинама народним мрак, незнање, неписменост, а они се препиру о српској и хрватској „култури“! Спорта ради и шпекулације ради, политичари се препиру ко је коме „покрао“ језик, а народ, муж загорски и паор сремски, вапије за хлебом само на једном језику којим можда неће још дуго говорити! ​Ма како јеретични изгледали ови редови, ја сам их написао са најдубљим уверењем да овакво стање ствари води нашој заједничкој пропасти. У Хрватској маса народа почиње са здравим својим инстинктом осећати апсурдност такве борбе, у млађем нараштају, и хрватском и српском, постоји уверење да има само једно родољубље: заједнички рад на слободи и благостању овога измученога и растрзанога народа. == Извор == ''Звезда'', 24. јун 1899. Бр. 62. Стр. 501—502. {{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}} k3mis87x7kskp3tfrnhmzp6j4bx2kdp