Благо Цара Радована/О срећи/5.

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.3</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/5.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8380</id>
    <revision>
      <id>143629</id>
      <parentid>138672</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T16:10:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143629</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20908" sha1="c7juv2xwdvwy7rs12glfj16fj7irei2" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|-{4.}-]]
| '''5.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|-{6.}-]]
}}
{{gap}}Срећа, то је осећање да човек има што му је најпотребније. Неки су мудраци сматрали срећом само суфицит човековог благостања. Човекова срећа, међутим, не може никад бити потпуна ако и сваки свој прохтев узме за потребу; а то је баш најчешћи случај. Сваки успех и сваки добитак значи радост, али ни срећа није у сталним успесима, него само у остварењу једне централне намере. Зато није чудо што је скромност сматрана за срећу већ откад људи постоје. Симпатични писац Абе-Прево је говорио да му је довољно за срећан живот један врт, једна крава и две кокоши. Слично су говорили и стари Грци: да је Диоген срећнији од Александра, јер му овај силник нити може што дати, нити шта одузети.&lt;br /&gt;
{{gap}}Умереност, која је ишла до самоодрицања, била је златна врлина за грчке мудраце. Атински беседник Фокион одбио је да прими дарове свог обожаваоца Александра, и осећао се ипак срећнији него његов друг са трибуне, Демад, који их је редовно примао. Сократ је предавао бесплатно своју науку, чак и богаташима као што су били његови ученици Алкибијад и Критија, а одбио је македонском краљу Архелају да живи на његовом двору, изговарајући се да не може примити доброчинство осим оно које и сам може другом учинити. Римљани су чак сматрали да човек врши превару, ако од неког прими услугу коју му није у стању вратити. — Безусловно, највећи је део среће у самоодрицању. Када би људи разумели колико мало треба да се буде срећан, избегли би тиме најгорчије дане у животу. Несрећа је што нико не мери срећу према себи и својим потребама, него према другом, и то према најсрећнијем. Манија свих људи је да усвајају туђа мерила и за свој сопствени живот. Права срећа човекова биће ако постигне своје ослобођење од других људи; а ослободити се, то је најпре одвојити своју судбину од пресије туђих примера, дајући свом животу печат своје сопствене природе и својих укуса. Тада бисмо разумели да срећа за Петра не мора бити што и срећа за Павла.

{{gap}},,Сваки човек има у свом животу много планова, али нема него један циљ. Ко размисли тај ће лако тај циљ наћи, јер је он у нашој страсти и нашој вољи врло изражен, иако често замагљен и неразговетан. Тај циљ, то је сва судбина човекова на свету. Као човек који се из дома кренуо у град, тако се човек из ништавила кренуо у живот за својим циљем сасвим јасним. Тим циљем стварно почиње човеков живот и њиме свршава, скоро у прецизан сат. Док год циљ није остварен, човек постоји, јер је сав у сили и акцији; а кад је најзад циљ постигнут, човек престаје бити сила и акција, и постаје сам непотребан, чак често и штетан свом делу. Велики човек чак и умире у такве дане. Циљ и судбина су неразлучни, и обоје су божанског порекла. Ретко је кад човеков циљ зао; могу бити зла само средства. Човек који јасно разазна куд хоће, све његове унутарње силе исти час крену истим правцем, и многим таквим људима моћне воље не може се ништа одупрети. Само по сугестији туђој или по поремећености инстинкта, човек губи тај смисао циља или побрка права средства за његово остварење. Иначе, постоји један апсолутни однос између оног што хоћемо и оног што можемо. Нико не пожели оборити лава, као Херакле; нити трчати као тркач са Маратона, ни постати император, као Наполеон; ни свирати као Паганини. Свако зна унапред колики терет може дићи, и колико стопа далеко може скочити, јер постоји један динамични однос између нас и циља. Нико, осим поремећени духови, не жели апсурдуме. Човек који види циљ најјасније, тај је човек најсилнији. Хомо униус идеае, јесте најјачи човек, јер је сав сконцентрисан, неодољив, непобедан. То су често велики завојевачи, али такви су и велики артисти, обоје деца сунца и славе. Једно лице у Ибзеновој драми каже да има људи који нешто хоће толиком силом да им се ништа не може одупрети; а за мене то нешто јесте циљ циљева, који је централна сила у човеку. Великим људима њихови велики циљеви никад не изгледају немогућни, и они их одиста постижу са истом лакоћом са којом и мали људи постижу своје мале циљеве. 

Једна од великих срећа човекових била би у том да брзо уочи циљ, и одмах нађе и сигурне путеве у тврђаву где га очекује све благо цара Радована. А несрећни су они који не уоче свој прави циљ, или промаше права средства. Даровити Бенжамен Констан, писац и политичар, говорио је за себе да је сва његова катастрофа била у том што никад није знао шта хоће. Велика је несрећа другог опет у томе што никад није знао шта може. Највећи број људи не знају шта хоће, а велики број људи не знају колико могу. Најређи је случај човека који зна и шта хоће и колико може. 

Живот је једна неизмерна логика и хармонија, а пошто су природа и живот једно исто, не постоје ни у животу апсурдуми и аномалије. Све је на свету везано једно за друго, па су везане и срећа и несрећа у људској судбини. Кад из корпе румених трешања што се не да извући само једна трешња, а да се прстом не закачи и извуче одједном више њих, тако иду и среће и несреће увек у серијама – трешње здраве и трешње отроване стављене заједно у једној кобној корпи. Сваки је човек по неколико пута у животу добијао осећање коначне пропасти, као да га је изневерило тло под ногама, крма на броду, узде на бесним коњима. Али се сваки уверио у то да је после серије срећа долазила серија несрећа, и обрнуто. У самим моментима очајања, човек не мисли да поред његове несреће скоро, укорак иде и срећа. Среће и несреће, то су бели и црни коњи који трче у истом правцу, блиско и напоредо, тако да час промакну бели поред црних, а час црни поред белих. Тако иде целог живота, који је сав саздан од такве утакмице белог и црног. Зато човек истовремено преживљује срећу и несрећу, и онда кад за то и не зна. Нема апсолутне несреће и апсолутне среће, и зато их обе истовремено проживљујемо. 

Због овог је, и у највећој беди, могућа утеха и охрабрење. Ако си сиромах, теши се што си млад; ако си болестан, теши се што си частан и поштован; ако си ружан теши се што си уман; ако си изгубио новац, теши се што ниси изгубио здравље и част. Ово је начин да се све несреће умање и презру. Али и у великој срећи треба све несреће поновити у памети, како би се очеличили за дане кад једном црни коњи измакну испред белих. Треба овде рећи; ако сам мудар, нисам млад и леп; ако сам богат, нисам здрав; а ако сам и мудар и здрав, нисам богат. Постоји дакле начин да се човек никад у невољи не осети изгубљен, као и у срећи претерано горд. – Неоспорно, човек, и кад мисли да је коначно пропао не зна да има још један неоткривен златан рудник у свом животу. Нико нема права да буде очајник; очајање није никакво уверење, него физичка немоћ, болест или најчешће глупост. Несрећа нам изгледа много мања кад о њој чутимо него кад о њој говоримо. Говорећи о несрећи она само постоје све дубља и све црња. Ко о њој говори сто пута, он је тим само повећао за сто пута. Ћутање је најбољи лек против несреће; оно је и најдостојанственији човеков отпор и одмазда судбини. 

Често је смешно шта многи људи називају срећом. Уосталом, сваки то чини више по туђем мерилу него по сопственом осећању. Мецена је имао генија да буде велики беседник, али се задовољио да буде само богат куртизан; међутим Сенека је био исто тако богат, али се сматрао срећан само што је био филозоф. Катон је био велики богаташ, али није уживао у раскоши него у врлини за коју је уосталом, и умро. – Многи људи нису живот сматрали главном срећом. Епиктет прича како је Веспазијан поручио једном сенатору стоику да ће га убити ако оде тај дан у сенат и буде тамо беседио. Овај му је одговорио да ће ипак отићи тај дан у сенат и говорити, додавши: “Твоје је да ме убијеш, а моје је да умрем без страха.” Стоицизам је доктрина филозофа Зенона, али је, као осећање, та доктрина Сократова. Овај божанствени човек, осуђен на смрт, рекао је пре пресуде за своје тужитеље глумце и софисте: - “Анит и Мелит ме могу убити, али ми не могу нашкодити.” 

Две су праве и највеће човекове несреће; немати здравља и немати пријатеља. Међутим, и из једног и другог има излаза: човек или прездрави или умре, а са пријатељима или се измири или добије нове пријатеље. Част је најтеже понова задобити ако се једном изгуби. Зато су сви други губици само лични, а овај погађа породицу и земљу; а ако је посреди велики човек, она погађа и његову идеју. Сократа су после пресуде хтели да откупе ученици, или да му помогну да побегне, али је он радије испио отров, говорећи своје последње побожне речи: ‘’Треба жртвовати једног петла Ескулапу.’’Другим речима: смрт је оздрављење. 

Што је најчудније: млади се људи осећају несрећнијим него старији. Младићко је очајање нагло и огорчено јер не знају колико после првих пораза остаје у животу још нових путева среће и победе; зато је и највише самоубистава међу младима. Младим људима је тешко бити срећан и засићен, јер је њихов живот претерано богатији у жељама него у средствима. Чак када врше и самоубиства, они то чешће чине из неразумне сујете и романтичке параде него из очајања, јер је очајање и тако неразумљиво код младих и здравих. Млади не знају шта имају и зато потцењују живот. Шекспир ставља у уста младог Ромеа ове речи:” Обесите вашу филозофију ако она не може да направи једну Јулију, и премести један град с неког места на друго место...” Код многих људи је идеја о животу већа него живот. Свакако, прости духови све упросте, а интелигентни све компликују; истина је по среди и за средње. 

Храброст је један велики услов среће; без храбрости се не може бити срећан. За сваку акцију треба храброст, и што човек има више храбрости, утолико је шира и потпунија његова акција. Храбар човек подноси мирно своје болове, и сличан је само великом мудрацу. Храброст се огледа најпре у мерама човековим према самом себи: неенергичан човек и кукавица пре би осудио Рим на пожар, и цео један народ на смрт, него себи причинио какав тежак случај. - Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе; и потребна је великодушност, коју он не може ни разумети. Кукавиштво је чак и крволочно: највећи тирани и убице били су плашљивци. Само је херој храбар, а само је разбојник плачqив; јер је херој духовно чист, а злочинац духовно поремећен. - Храброст се не огледа само у крупним питањима части и опстанка, него и у врло ситним односима, и где се год тражи несебићност и доброта. Тврдице су обично велики плашљивци. Тврдице нису тврди само у питању новца, него и у питању пријатељства и доброте. Они су ситничари и завидљивци; и као што тешко неком пруже златну монету, исто су тако уздржљиви и да другим учине услугу, макар и речју. Човек тврдица, то је инкарнација не само једног порока, него је то збир неколико порока, од којих је његова шкртост само њихова највиднија манифестација. 

За цео наш унутрашњи живот треба да постоји нешто што је ван покрета и промене, нешто стално, и речено, и централно. Живот се не да друкчије замислити него као затворен круг, ни човек друкчије него као средишна тачка у том кругу. Али и у самом човеку има опет један круг унутрашњег збивања са нечим усред тога круга које је централно: било једно централно осећање, или централна страст или централни дога|ај, или централна навика. А то централно у нама, то је човекова целокупна природа и повест; и ко то нема, он је неодређен, без личности, луталица. Он се губи у хиљаду противуречних мисли и осећања и догађаја, као човек без карактера, без намере, без мисије. Храбри људи имају ту централну силу изванредно изражену, и зато увек погађају пут којим иду; кукавице увек иду странпутицом.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>c7juv2xwdvwy7rs12glfj16fj7irei2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143630</id>
      <parentid>143629</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T16:45:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>завршено: уређено и проверено</comment>
      <origin>143630</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21022" sha1="5iogxgcfojpauej2pt691oxf5nlwcfz" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|-{4.}-]]
| '''5.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|-{6.}-]]
}}
{{gap}}Срећа, то је осећање да човек има што му је најпотребније. Неки су мудраци сматрали срећом само суфицит човековог благостања. Човекова срећа, међутим, не може никад бити потпуна ако и сваки свој прохтев узме за потребу; а то је баш најчешћи случај. Сваки успех и сваки добитак значи радост, али ни срећа није у сталним успесима, него само у остварењу једне централне намере. Зато није чудо што је скромност сматрана за срећу већ откад људи постоје. Симпатични писац Абе-Прево је говорио да му је довољно за срећан живот један врт, једна крава и две кокоши. Слично су говорили и стари Грци: да је Диоген срећнији од Александра, јер му овај силник нити може што дати, нити шта одузети.&lt;br /&gt;
{{gap}}Умереност, која је ишла до самоодрицања, била је златна врлина за грчке мудраце. Атински беседник Фокион одбио је да прими дарове свог обожаваоца Александра, и осећао се ипак срећнији него његов друг са трибуне, Демад, који их је редовно примао. Сократ је предавао бесплатно своју науку, чак и богаташима као што су били његови ученици Алкибијад и Критија, а одбио је македонском краљу Архелају да живи на његовом двору, изговарајући се да не може примити доброчинство осим оно које и сам може другом учинити. Римљани су чак сматрали да човек врши превару, ако од неког прими услугу коју му није у стању вратити. — Безусловно, највећи је део среће у самоодрицању. Када би људи разумели колико мало треба да се буде срећан, избегли би тиме најгорчије дане у животу. Несрећа је што нико не мери срећу према себи и својим потребама, него према другом, и то према најсрећнијем. Манија свих људи је да усвајају туђа мерила и за свој сопствени живот. Права срећа човекова биће ако постигне своје ослобођење од других људи; а ослободити се, то је најпре одвојити своју судбину од пресије туђих примера, дајући свом животу печат своје сопствене природе и својих укуса. Тада бисмо разумели да срећа за Петра не мора бити што и срећа за Павла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сваки човек има у свом животу много планова, али нема него један циљ. Ко размисли тај ће лако тај циљ наћи, јер је он у нашој страсти и нашој вољи врло изражен, иако често замагљен и неразговетан. Тај циљ, то је сва судбина човекова на свету. Као човек који се из дома кренуо у град, тако се човек из ништавила кренуо у живот за својим циљем сасвим јасним. Тим циљем стварно почиње човеков живот и њиме свршава, скоро у прецизан сат. Док год циљ није остварен, човек постоји, јер је сав у сили и акцији; а кад је најзад циљ постигнут, човек престаје бити сила и акција, и постаје сâм непотребан, чак често и штетан свом делу. Велики човек чак и умире у такве дане. Циљ и судбина су неразлучни, и обадвоје су божанског порекла. Ретко је кад човеков циљ зао; могу бити зла само средства. Човек који јасно разазна куд хоће, све његове унутарње силе исти час крену истим правцем, и многим таквим људима моћне воље не може се ништа одупрети. Само по сугестији туђој или по поремећености инстинкта, човек губи тај смисао циља или побрка права средства за његово остварење. Иначе, постоји један апсолутни однос између оног што хоћемо и оног што можемо. Нико не пожели оборити лава, као Херакле; нити трчати као тркач са Маратона, ни постати император, као Наполеон; ни свирати као Паганини. Свако зна унапред колики терет може доћи, и колико стопа далеко може скочити, јер постоји један динамични однос између нас и циља. Нико, осим поремећени духови, не жели апсурдуме. Човек који види циљ најјасније, тај је човек најсилнији. -{Homo unius ideae}-, јесте најјачи човек, јер је сав сконцентрисан, неодољив, непобедан. То су често велики завојевачи, али такви су и велики артисти, обоје деца сунца и славе. Једно лице у Ибзеновој драми каже да има људи који нешто хоће толиком силом да им се ништа не може одупрети; а за мене то нешто јесте циљ циљева, који је централна сила у човеку. Великим људима њихови велики циљеви никад не изгледају немогућни, и они их одиста постижу са истом лакоћом са којом и мали људи постижу своје мале циљеве. &lt;br /&gt;
{{gap}}Једна од великих срећа човекових била би у том да брзо уочи циљ, и одмах нађе и сигурне путеве у тврђаву где га очекује све благо Цара Радована. А несрећни су они који не уоче свој прави циљ, или промаше права средства. Даровити Бенжамен Констан, писац и политичар, говорио је за себе да је сва његова катастрофа била у том што никад није знао шта хоће. Велика је несрећа другог опет у том што никад није знао шта може. Највећи број људи не знају шта хоће, а велики број људи не знају колико могу. Најређи је случај човека који зна и шта хоће и колико може.&lt;br /&gt;
{{gap}}Живот је једна неизмерна логика и хармонија, а пошто су природа и живот једно исто, не постоје ни у животу апсурдуми и аномалије. Све је на свету везано једно за друго, па су везане и среће и несреће у људској судбини. Кад из корпе румених трешања што се не да извући само једна трешња, а да се прстом не закачи и извуче одједном више њих, тако иду и среће и несреће увек у серијама — трешње здраве и трешње отроване, стављене заједно у једној кобној корпи. Сваки је човек по неколико пута у животу добијао осећање коначне пропасти, као да га је изневерило тло под ногама, крма на броду, узде на бесним коњима. Али се сваки уверио у то да је после серије срећа долазила серија несрећа, и обрнуто. У самим моментима очајања, човек не мисли да поред његове несреће скоро у корак иде и срећа. Среће и несреће, то су бели и црни коњи који трче у истом правцу, блиско и напоредо, тако да час промакну бели поред црних, а час црни поред белих. Тако иде целог живота, који је сав саздан од такве утакмице белог и црног. Зато човек истовремено преживљује срећу и несрећу, и онда кад за то и не зна. Нема апсолутне несреће ни апсолутне среће, и зато их обадве истовремено проживљујемо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због овог је, и у највећој беди, могућа утеха и охрабрење. Ако си сиромах, теши се што си млад; ако си болестан, теши се што си частан и поштован; ако си ружан, теши се што си уман; ако си изгубио новац, теши се што ниси изгубио здравље и част. Ово је начин да се све несреће умање и презру. Али и у великој срећи треба све несреће поновити у памети, како би се очеличили за дане кад једном црни коњи измакну испред белих. Треба овде рећи: ако сам мудар, нисам млад и леп; ако сам богат, нисам здрав; а ако сам и мудар и здрав, нисам богат. Постоји дакле начин да се човек никад у невољи не осети изгубљен, као и у срећи претерано горд. — Неоспорно, човек, и кад мисли да је коначно пропао, не зна да има још један неоткривен златан рудник у свом животу. Нико нема права да буде очајник; очајање није никакво уверење, него физичка немоћ, болест или најчешће глупост. Несрећа нам изгледа много мања кад о њој ћутимо него кад о њој говоримо. Говорећи о несрећи она само постоје све дубља и све црња. Ко о њој говори сто пута, он је тим само повећао за сто пута. Ћутање је најбољи лек против несреће; оно је и најдостојанственији човеков отпор и одмазда судбини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Често је смешно шта многи људи називају срећом. Уосталом, сваки то чини више по туђем мерилу него по сопственом осећању. Мецена је имао генија да буде велики беседник, али се задовољио да буде само богат куртизан; међутим Сенека је био исто тако богат, али се сматрао срећан само што је био философ. Катон је био велики богаташ, али није уживао у раскоши него у врлини, за коју је, у осталом, и умро. — Многи људи нису живот сматрали главном срећом. Епиктет прича како је Веспазијан поручио једном сенатору стојику да ће га убити ако оде тај дан у сенат и буде тамо беседио. Овај му је одговорио да ће ипак отићи тај дан у сенат и говорити, додавши: „Твоје је да ме убијеш, а моје је да умрем без страха.” Стојицизам је доктрина философа Зенона, али је, као осећање, та доктрина Сократова. Овај божанствени човек, осуђен на смрт, рекао је пре пресуде за своје тужитеље глумце и софисте: — „Анит и Мелит ме могу убити, али ми не могу нашкодити.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Две су праве и највеће човекове несреће: немати здравља и немати пријатеља. Међутим, и из једног и другог има излаза: човек или прездрави или умре, а са пријатељима или се измири или добије нове пријатеље. Част је најтеже понова задобити ако се једном изгуби. Зато су сви други губици само лични, а овај погађа породицу и земљу; а ако је по среди велики човек, онда погађа и његову идеју. Сократа су после пресуде хтели да откупе ученици, или да му помогну да побегне, али је он радије испио отров, говорећи своје последње побожне речи: „Треба жртвовати једног петла Ескулапу.” Другим речима: смрт је оздрављење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што је најчудније: млади се људи осећају несрећнијим него старији. Младићско је очајање нагло и огорчено, јер не знају колико после првих пораза остаје у животу још нових путева среће и победе; зато је и највише самоубистава међу младима. Младим људима је тешко бити срећан и засићен, јер је њихов живот претерано богатији у жељама него у средствима. Чак када врше и самоубиства, они то чешће чине из неразумне сујете и романтичке параде него из очајања, јер је очајање и тако неразумљиво код младих и здравих. Млади не знају шта имају и зато потцењују живот. Шекспир ставља у уста младог Ромеа ове речи: „Обесите вашу философију ако она не може да направи једну Јулију, и премести један град с неког места на друго место . . .” Код многих људи је идеја о животу већа него живот. Свакако, прости духови све упросте, а интелигентни све компликују; истина је по среди и за средње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Храброст је један велики услов среће; без храбрости се не може бити срећан. За сваку акцију треба храброст, и што човек има више храбрости, у толико је шира и потпунија његова акција. Храбар човек подноси мирно своје болове, и сличан је само великом мудрацу. Храброст се огледа најпре у мерама човековим према самом себи: неенергичан човек и кукавица пре би осудио Рим на пожар, и цео један народ на смрт, него себи причинио какав тежак случај. — Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе; и потребна је великодушност, коју он не може ни разумети. Кукавиштво је чак и крволочно: највећи тирани и убице били су плашљивци. Само је херој храбар, а само је разбојник плачqив; јер је херој духовно чист, а злочинац духовно поремећен. — Храброст се не огледа само у крупним питањима части и опстанка, него и у врло ситним односима, и где се год тражи несебичност и доброта. Тврдице су обично велики плашљивци. Тврдице нису тврди само у питању новца, него и у питању пријатељства и доброте. Они су ситничари и завидљивци; и као што тешко неком пруже златну монету, исто су тако уздржљиви и да другима учине услугу, макар и речју. Човек тврдица, то је инкарнација не само једног порока, него је то збир неколико порока, од којих је његова шкртост само њихова највиднија манифестација.&lt;br /&gt;
{{gap}}За цео наш унутрашњи живот треба да постоји нешто што је ван покрета и промене, нешто стално, и решено, и централно. Живот се не да друкче замислити него као затворен круг, ни човек друкче него као средишна тачка у том кругу. Али и у самом човеку има опет један круг унутрашњег збивања са нечим усред тога круга које је централно: било једно централно осећање, или централна страст или централни догађај, или централна навика. А то централно у нама, то је човекова целокупна природа и повест; и ко то нема, он је неодређен, без личности, луталица. Он се губи у хиљаду противуречних мисли и осећања и догађаја, као човек без карактера, без намере, без мисије. Храбри људи имају ту централну силу изванредно изражену, и зато увек погађају пут којим иду; кукавице увек иду странпутицом.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>5iogxgcfojpauej2pt691oxf5nlwcfz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143632</id>
      <parentid>143630</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T16:46:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 5)]] на [[Благо цара Радована/О срећи/5.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143630</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21022" sha1="5iogxgcfojpauej2pt691oxf5nlwcfz" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|-{4.}-]]
| '''5.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|-{6.}-]]
}}
{{gap}}Срећа, то је осећање да човек има што му је најпотребније. Неки су мудраци сматрали срећом само суфицит човековог благостања. Човекова срећа, међутим, не може никад бити потпуна ако и сваки свој прохтев узме за потребу; а то је баш најчешћи случај. Сваки успех и сваки добитак значи радост, али ни срећа није у сталним успесима, него само у остварењу једне централне намере. Зато није чудо што је скромност сматрана за срећу већ откад људи постоје. Симпатични писац Абе-Прево је говорио да му је довољно за срећан живот један врт, једна крава и две кокоши. Слично су говорили и стари Грци: да је Диоген срећнији од Александра, јер му овај силник нити може што дати, нити шта одузети.&lt;br /&gt;
{{gap}}Умереност, која је ишла до самоодрицања, била је златна врлина за грчке мудраце. Атински беседник Фокион одбио је да прими дарове свог обожаваоца Александра, и осећао се ипак срећнији него његов друг са трибуне, Демад, који их је редовно примао. Сократ је предавао бесплатно своју науку, чак и богаташима као што су били његови ученици Алкибијад и Критија, а одбио је македонском краљу Архелају да живи на његовом двору, изговарајући се да не може примити доброчинство осим оно које и сам може другом учинити. Римљани су чак сматрали да човек врши превару, ако од неког прими услугу коју му није у стању вратити. — Безусловно, највећи је део среће у самоодрицању. Када би људи разумели колико мало треба да се буде срећан, избегли би тиме најгорчије дане у животу. Несрећа је што нико не мери срећу према себи и својим потребама, него према другом, и то према најсрећнијем. Манија свих људи је да усвајају туђа мерила и за свој сопствени живот. Права срећа човекова биће ако постигне своје ослобођење од других људи; а ослободити се, то је најпре одвојити своју судбину од пресије туђих примера, дајући свом животу печат своје сопствене природе и својих укуса. Тада бисмо разумели да срећа за Петра не мора бити што и срећа за Павла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сваки човек има у свом животу много планова, али нема него један циљ. Ко размисли тај ће лако тај циљ наћи, јер је он у нашој страсти и нашој вољи врло изражен, иако често замагљен и неразговетан. Тај циљ, то је сва судбина човекова на свету. Као човек који се из дома кренуо у град, тако се човек из ништавила кренуо у живот за својим циљем сасвим јасним. Тим циљем стварно почиње човеков живот и њиме свршава, скоро у прецизан сат. Док год циљ није остварен, човек постоји, јер је сав у сили и акцији; а кад је најзад циљ постигнут, човек престаје бити сила и акција, и постаје сâм непотребан, чак често и штетан свом делу. Велики човек чак и умире у такве дане. Циљ и судбина су неразлучни, и обадвоје су божанског порекла. Ретко је кад човеков циљ зао; могу бити зла само средства. Човек који јасно разазна куд хоће, све његове унутарње силе исти час крену истим правцем, и многим таквим људима моћне воље не може се ништа одупрети. Само по сугестији туђој или по поремећености инстинкта, човек губи тај смисао циља или побрка права средства за његово остварење. Иначе, постоји један апсолутни однос између оног што хоћемо и оног што можемо. Нико не пожели оборити лава, као Херакле; нити трчати као тркач са Маратона, ни постати император, као Наполеон; ни свирати као Паганини. Свако зна унапред колики терет може доћи, и колико стопа далеко може скочити, јер постоји један динамични однос између нас и циља. Нико, осим поремећени духови, не жели апсурдуме. Човек који види циљ најјасније, тај је човек најсилнији. -{Homo unius ideae}-, јесте најјачи човек, јер је сав сконцентрисан, неодољив, непобедан. То су често велики завојевачи, али такви су и велики артисти, обоје деца сунца и славе. Једно лице у Ибзеновој драми каже да има људи који нешто хоће толиком силом да им се ништа не може одупрети; а за мене то нешто јесте циљ циљева, који је централна сила у човеку. Великим људима њихови велики циљеви никад не изгледају немогућни, и они их одиста постижу са истом лакоћом са којом и мали људи постижу своје мале циљеве. &lt;br /&gt;
{{gap}}Једна од великих срећа човекових била би у том да брзо уочи циљ, и одмах нађе и сигурне путеве у тврђаву где га очекује све благо Цара Радована. А несрећни су они који не уоче свој прави циљ, или промаше права средства. Даровити Бенжамен Констан, писац и политичар, говорио је за себе да је сва његова катастрофа била у том што никад није знао шта хоће. Велика је несрећа другог опет у том што никад није знао шта може. Највећи број људи не знају шта хоће, а велики број људи не знају колико могу. Најређи је случај човека који зна и шта хоће и колико може.&lt;br /&gt;
{{gap}}Живот је једна неизмерна логика и хармонија, а пошто су природа и живот једно исто, не постоје ни у животу апсурдуми и аномалије. Све је на свету везано једно за друго, па су везане и среће и несреће у људској судбини. Кад из корпе румених трешања што се не да извући само једна трешња, а да се прстом не закачи и извуче одједном више њих, тако иду и среће и несреће увек у серијама — трешње здраве и трешње отроване, стављене заједно у једној кобној корпи. Сваки је човек по неколико пута у животу добијао осећање коначне пропасти, као да га је изневерило тло под ногама, крма на броду, узде на бесним коњима. Али се сваки уверио у то да је после серије срећа долазила серија несрећа, и обрнуто. У самим моментима очајања, човек не мисли да поред његове несреће скоро у корак иде и срећа. Среће и несреће, то су бели и црни коњи који трче у истом правцу, блиско и напоредо, тако да час промакну бели поред црних, а час црни поред белих. Тако иде целог живота, који је сав саздан од такве утакмице белог и црног. Зато човек истовремено преживљује срећу и несрећу, и онда кад за то и не зна. Нема апсолутне несреће ни апсолутне среће, и зато их обадве истовремено проживљујемо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због овог је, и у највећој беди, могућа утеха и охрабрење. Ако си сиромах, теши се што си млад; ако си болестан, теши се што си частан и поштован; ако си ружан, теши се што си уман; ако си изгубио новац, теши се што ниси изгубио здравље и част. Ово је начин да се све несреће умање и презру. Али и у великој срећи треба све несреће поновити у памети, како би се очеличили за дане кад једном црни коњи измакну испред белих. Треба овде рећи: ако сам мудар, нисам млад и леп; ако сам богат, нисам здрав; а ако сам и мудар и здрав, нисам богат. Постоји дакле начин да се човек никад у невољи не осети изгубљен, као и у срећи претерано горд. — Неоспорно, човек, и кад мисли да је коначно пропао, не зна да има још један неоткривен златан рудник у свом животу. Нико нема права да буде очајник; очајање није никакво уверење, него физичка немоћ, болест или најчешће глупост. Несрећа нам изгледа много мања кад о њој ћутимо него кад о њој говоримо. Говорећи о несрећи она само постоје све дубља и све црња. Ко о њој говори сто пута, он је тим само повећао за сто пута. Ћутање је најбољи лек против несреће; оно је и најдостојанственији човеков отпор и одмазда судбини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Често је смешно шта многи људи називају срећом. Уосталом, сваки то чини више по туђем мерилу него по сопственом осећању. Мецена је имао генија да буде велики беседник, али се задовољио да буде само богат куртизан; међутим Сенека је био исто тако богат, али се сматрао срећан само што је био философ. Катон је био велики богаташ, али није уживао у раскоши него у врлини, за коју је, у осталом, и умро. — Многи људи нису живот сматрали главном срећом. Епиктет прича како је Веспазијан поручио једном сенатору стојику да ће га убити ако оде тај дан у сенат и буде тамо беседио. Овај му је одговорио да ће ипак отићи тај дан у сенат и говорити, додавши: „Твоје је да ме убијеш, а моје је да умрем без страха.” Стојицизам је доктрина философа Зенона, али је, као осећање, та доктрина Сократова. Овај божанствени човек, осуђен на смрт, рекао је пре пресуде за своје тужитеље глумце и софисте: — „Анит и Мелит ме могу убити, али ми не могу нашкодити.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Две су праве и највеће човекове несреће: немати здравља и немати пријатеља. Међутим, и из једног и другог има излаза: човек или прездрави или умре, а са пријатељима или се измири или добије нове пријатеље. Част је најтеже понова задобити ако се једном изгуби. Зато су сви други губици само лични, а овај погађа породицу и земљу; а ако је по среди велики човек, онда погађа и његову идеју. Сократа су после пресуде хтели да откупе ученици, или да му помогну да побегне, али је он радије испио отров, говорећи своје последње побожне речи: „Треба жртвовати једног петла Ескулапу.” Другим речима: смрт је оздрављење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што је најчудније: млади се људи осећају несрећнијим него старији. Младићско је очајање нагло и огорчено, јер не знају колико после првих пораза остаје у животу још нових путева среће и победе; зато је и највише самоубистава међу младима. Младим људима је тешко бити срећан и засићен, јер је њихов живот претерано богатији у жељама него у средствима. Чак када врше и самоубиства, они то чешће чине из неразумне сујете и романтичке параде него из очајања, јер је очајање и тако неразумљиво код младих и здравих. Млади не знају шта имају и зато потцењују живот. Шекспир ставља у уста младог Ромеа ове речи: „Обесите вашу философију ако она не може да направи једну Јулију, и премести један град с неког места на друго место . . .” Код многих људи је идеја о животу већа него живот. Свакако, прости духови све упросте, а интелигентни све компликују; истина је по среди и за средње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Храброст је један велики услов среће; без храбрости се не може бити срећан. За сваку акцију треба храброст, и што човек има више храбрости, у толико је шира и потпунија његова акција. Храбар човек подноси мирно своје болове, и сличан је само великом мудрацу. Храброст се огледа најпре у мерама човековим према самом себи: неенергичан човек и кукавица пре би осудио Рим на пожар, и цео један народ на смрт, него себи причинио какав тежак случај. — Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе; и потребна је великодушност, коју он не може ни разумети. Кукавиштво је чак и крволочно: највећи тирани и убице били су плашљивци. Само је херој храбар, а само је разбојник плачqив; јер је херој духовно чист, а злочинац духовно поремећен. — Храброст се не огледа само у крупним питањима части и опстанка, него и у врло ситним односима, и где се год тражи несебичност и доброта. Тврдице су обично велики плашљивци. Тврдице нису тврди само у питању новца, него и у питању пријатељства и доброте. Они су ситничари и завидљивци; и као што тешко неком пруже златну монету, исто су тако уздржљиви и да другима учине услугу, макар и речју. Човек тврдица, то је инкарнација не само једног порока, него је то збир неколико порока, од којих је његова шкртост само њихова највиднија манифестација.&lt;br /&gt;
{{gap}}За цео наш унутрашњи живот треба да постоји нешто што је ван покрета и промене, нешто стално, и решено, и централно. Живот се не да друкче замислити него као затворен круг, ни човек друкче него као средишна тачка у том кругу. Али и у самом човеку има опет један круг унутрашњег збивања са нечим усред тога круга које је централно: било једно централно осећање, или централна страст или централни догађај, или централна навика. А то централно у нама, то је човекова целокупна природа и повест; и ко то нема, он је неодређен, без личности, луталица. Он се губи у хиљаду противуречних мисли и осећања и догађаја, као човек без карактера, без намере, без мисије. Храбри људи имају ту централну силу изванредно изражену, и зато увек погађају пут којим иду; кукавице увек иду странпутицом.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>5iogxgcfojpauej2pt691oxf5nlwcfz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143636</id>
      <parentid>143632</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T17:00:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована/О срећи/5.]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/5.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143630</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21022" sha1="5iogxgcfojpauej2pt691oxf5nlwcfz" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|-{4.}-]]
| '''5.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|-{6.}-]]
}}
{{gap}}Срећа, то је осећање да човек има што му је најпотребније. Неки су мудраци сматрали срећом само суфицит човековог благостања. Човекова срећа, међутим, не може никад бити потпуна ако и сваки свој прохтев узме за потребу; а то је баш најчешћи случај. Сваки успех и сваки добитак значи радост, али ни срећа није у сталним успесима, него само у остварењу једне централне намере. Зато није чудо што је скромност сматрана за срећу већ откад људи постоје. Симпатични писац Абе-Прево је говорио да му је довољно за срећан живот један врт, једна крава и две кокоши. Слично су говорили и стари Грци: да је Диоген срећнији од Александра, јер му овај силник нити може што дати, нити шта одузети.&lt;br /&gt;
{{gap}}Умереност, која је ишла до самоодрицања, била је златна врлина за грчке мудраце. Атински беседник Фокион одбио је да прими дарове свог обожаваоца Александра, и осећао се ипак срећнији него његов друг са трибуне, Демад, који их је редовно примао. Сократ је предавао бесплатно своју науку, чак и богаташима као што су били његови ученици Алкибијад и Критија, а одбио је македонском краљу Архелају да живи на његовом двору, изговарајући се да не може примити доброчинство осим оно које и сам може другом учинити. Римљани су чак сматрали да човек врши превару, ако од неког прими услугу коју му није у стању вратити. — Безусловно, највећи је део среће у самоодрицању. Када би људи разумели колико мало треба да се буде срећан, избегли би тиме најгорчије дане у животу. Несрећа је што нико не мери срећу према себи и својим потребама, него према другом, и то према најсрећнијем. Манија свих људи је да усвајају туђа мерила и за свој сопствени живот. Права срећа човекова биће ако постигне своје ослобођење од других људи; а ослободити се, то је најпре одвојити своју судбину од пресије туђих примера, дајући свом животу печат своје сопствене природе и својих укуса. Тада бисмо разумели да срећа за Петра не мора бити што и срећа за Павла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сваки човек има у свом животу много планова, али нема него један циљ. Ко размисли тај ће лако тај циљ наћи, јер је он у нашој страсти и нашој вољи врло изражен, иако често замагљен и неразговетан. Тај циљ, то је сва судбина човекова на свету. Као човек који се из дома кренуо у град, тако се човек из ништавила кренуо у живот за својим циљем сасвим јасним. Тим циљем стварно почиње човеков живот и њиме свршава, скоро у прецизан сат. Док год циљ није остварен, човек постоји, јер је сав у сили и акцији; а кад је најзад циљ постигнут, човек престаје бити сила и акција, и постаје сâм непотребан, чак често и штетан свом делу. Велики човек чак и умире у такве дане. Циљ и судбина су неразлучни, и обадвоје су божанског порекла. Ретко је кад човеков циљ зао; могу бити зла само средства. Човек који јасно разазна куд хоће, све његове унутарње силе исти час крену истим правцем, и многим таквим људима моћне воље не може се ништа одупрети. Само по сугестији туђој или по поремећености инстинкта, човек губи тај смисао циља или побрка права средства за његово остварење. Иначе, постоји један апсолутни однос између оног што хоћемо и оног што можемо. Нико не пожели оборити лава, као Херакле; нити трчати као тркач са Маратона, ни постати император, као Наполеон; ни свирати као Паганини. Свако зна унапред колики терет може доћи, и колико стопа далеко може скочити, јер постоји један динамични однос између нас и циља. Нико, осим поремећени духови, не жели апсурдуме. Човек који види циљ најјасније, тај је човек најсилнији. -{Homo unius ideae}-, јесте најјачи човек, јер је сав сконцентрисан, неодољив, непобедан. То су често велики завојевачи, али такви су и велики артисти, обоје деца сунца и славе. Једно лице у Ибзеновој драми каже да има људи који нешто хоће толиком силом да им се ништа не може одупрети; а за мене то нешто јесте циљ циљева, који је централна сила у човеку. Великим људима њихови велики циљеви никад не изгледају немогућни, и они их одиста постижу са истом лакоћом са којом и мали људи постижу своје мале циљеве. &lt;br /&gt;
{{gap}}Једна од великих срећа човекових била би у том да брзо уочи циљ, и одмах нађе и сигурне путеве у тврђаву где га очекује све благо Цара Радована. А несрећни су они који не уоче свој прави циљ, или промаше права средства. Даровити Бенжамен Констан, писац и политичар, говорио је за себе да је сва његова катастрофа била у том што никад није знао шта хоће. Велика је несрећа другог опет у том што никад није знао шта може. Највећи број људи не знају шта хоће, а велики број људи не знају колико могу. Најређи је случај човека који зна и шта хоће и колико може.&lt;br /&gt;
{{gap}}Живот је једна неизмерна логика и хармонија, а пошто су природа и живот једно исто, не постоје ни у животу апсурдуми и аномалије. Све је на свету везано једно за друго, па су везане и среће и несреће у људској судбини. Кад из корпе румених трешања што се не да извући само једна трешња, а да се прстом не закачи и извуче одједном више њих, тако иду и среће и несреће увек у серијама — трешње здраве и трешње отроване, стављене заједно у једној кобној корпи. Сваки је човек по неколико пута у животу добијао осећање коначне пропасти, као да га је изневерило тло под ногама, крма на броду, узде на бесним коњима. Али се сваки уверио у то да је после серије срећа долазила серија несрећа, и обрнуто. У самим моментима очајања, човек не мисли да поред његове несреће скоро у корак иде и срећа. Среће и несреће, то су бели и црни коњи који трче у истом правцу, блиско и напоредо, тако да час промакну бели поред црних, а час црни поред белих. Тако иде целог живота, који је сав саздан од такве утакмице белог и црног. Зато човек истовремено преживљује срећу и несрећу, и онда кад за то и не зна. Нема апсолутне несреће ни апсолутне среће, и зато их обадве истовремено проживљујемо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због овог је, и у највећој беди, могућа утеха и охрабрење. Ако си сиромах, теши се што си млад; ако си болестан, теши се што си частан и поштован; ако си ружан, теши се што си уман; ако си изгубио новац, теши се што ниси изгубио здравље и част. Ово је начин да се све несреће умање и презру. Али и у великој срећи треба све несреће поновити у памети, како би се очеличили за дане кад једном црни коњи измакну испред белих. Треба овде рећи: ако сам мудар, нисам млад и леп; ако сам богат, нисам здрав; а ако сам и мудар и здрав, нисам богат. Постоји дакле начин да се човек никад у невољи не осети изгубљен, као и у срећи претерано горд. — Неоспорно, човек, и кад мисли да је коначно пропао, не зна да има још један неоткривен златан рудник у свом животу. Нико нема права да буде очајник; очајање није никакво уверење, него физичка немоћ, болест или најчешће глупост. Несрећа нам изгледа много мања кад о њој ћутимо него кад о њој говоримо. Говорећи о несрећи она само постоје све дубља и све црња. Ко о њој говори сто пута, он је тим само повећао за сто пута. Ћутање је најбољи лек против несреће; оно је и најдостојанственији човеков отпор и одмазда судбини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Често је смешно шта многи људи називају срећом. Уосталом, сваки то чини више по туђем мерилу него по сопственом осећању. Мецена је имао генија да буде велики беседник, али се задовољио да буде само богат куртизан; међутим Сенека је био исто тако богат, али се сматрао срећан само што је био философ. Катон је био велики богаташ, али није уживао у раскоши него у врлини, за коју је, у осталом, и умро. — Многи људи нису живот сматрали главном срећом. Епиктет прича како је Веспазијан поручио једном сенатору стојику да ће га убити ако оде тај дан у сенат и буде тамо беседио. Овај му је одговорио да ће ипак отићи тај дан у сенат и говорити, додавши: „Твоје је да ме убијеш, а моје је да умрем без страха.” Стојицизам је доктрина философа Зенона, али је, као осећање, та доктрина Сократова. Овај божанствени човек, осуђен на смрт, рекао је пре пресуде за своје тужитеље глумце и софисте: — „Анит и Мелит ме могу убити, али ми не могу нашкодити.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Две су праве и највеће човекове несреће: немати здравља и немати пријатеља. Међутим, и из једног и другог има излаза: човек или прездрави или умре, а са пријатељима или се измири или добије нове пријатеље. Част је најтеже понова задобити ако се једном изгуби. Зато су сви други губици само лични, а овај погађа породицу и земљу; а ако је по среди велики човек, онда погађа и његову идеју. Сократа су после пресуде хтели да откупе ученици, или да му помогну да побегне, али је он радије испио отров, говорећи своје последње побожне речи: „Треба жртвовати једног петла Ескулапу.” Другим речима: смрт је оздрављење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што је најчудније: млади се људи осећају несрећнијим него старији. Младићско је очајање нагло и огорчено, јер не знају колико после првих пораза остаје у животу још нових путева среће и победе; зато је и највише самоубистава међу младима. Младим људима је тешко бити срећан и засићен, јер је њихов живот претерано богатији у жељама него у средствима. Чак када врше и самоубиства, они то чешће чине из неразумне сујете и романтичке параде него из очајања, јер је очајање и тако неразумљиво код младих и здравих. Млади не знају шта имају и зато потцењују живот. Шекспир ставља у уста младог Ромеа ове речи: „Обесите вашу философију ако она не може да направи једну Јулију, и премести један град с неког места на друго место . . .” Код многих људи је идеја о животу већа него живот. Свакако, прости духови све упросте, а интелигентни све компликују; истина је по среди и за средње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Храброст је један велики услов среће; без храбрости се не може бити срећан. За сваку акцију треба храброст, и што човек има више храбрости, у толико је шира и потпунија његова акција. Храбар човек подноси мирно своје болове, и сличан је само великом мудрацу. Храброст се огледа најпре у мерама човековим према самом себи: неенергичан човек и кукавица пре би осудио Рим на пожар, и цео један народ на смрт, него себи причинио какав тежак случај. — Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе; и потребна је великодушност, коју он не може ни разумети. Кукавиштво је чак и крволочно: највећи тирани и убице били су плашљивци. Само је херој храбар, а само је разбојник плачqив; јер је херој духовно чист, а злочинац духовно поремећен. — Храброст се не огледа само у крупним питањима части и опстанка, него и у врло ситним односима, и где се год тражи несебичност и доброта. Тврдице су обично велики плашљивци. Тврдице нису тврди само у питању новца, него и у питању пријатељства и доброте. Они су ситничари и завидљивци; и као што тешко неком пруже златну монету, исто су тако уздржљиви и да другима учине услугу, макар и речју. Човек тврдица, то је инкарнација не само једног порока, него је то збир неколико порока, од којих је његова шкртост само њихова највиднија манифестација.&lt;br /&gt;
{{gap}}За цео наш унутрашњи живот треба да постоји нешто што је ван покрета и промене, нешто стално, и решено, и централно. Живот се не да друкче замислити него као затворен круг, ни човек друкче него као средишна тачка у том кругу. Али и у самом човеку има опет један круг унутрашњег збивања са нечим усред тога круга које је централно: било једно централно осећање, или централна страст или централни догађај, или централна навика. А то централно у нама, то је човекова целокупна природа и повест; и ко то нема, он је неодређен, без личности, луталица. Он се губи у хиљаду противуречних мисли и осећања и догађаја, као човек без карактера, без намере, без мисије. Храбри људи имају ту централну силу изванредно изражену, и зато увек погађају пут којим иду; кукавице увек иду странпутицом.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>5iogxgcfojpauej2pt691oxf5nlwcfz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11094</id>
    <revision>
      <id>143628</id>
      <parentid>143564</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T15:15:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143628</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8650" sha1="j5x0gopzoj9nvazrtq13x7mp95ydve0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме сунца (1929)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељима Алекси Шантићу и Атанасију Шоли''&lt;/center&gt;

&lt;Center&gt;
'''-{I.}- [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/У сумраку|У сумраку]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Акорди|Акорди]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Познанство|Познанство]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Тишина|Тишина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Новембар|Новембар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Морска врба|Морска врба]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Сат|Сат]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел|Зимски пастел]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Подне|Подне]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет|Римски сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Самоћа|Самоћа]]&lt;br&gt;

'''-{II.}- [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Поред воде|Поред воде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Крај мора|Крај мора]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Село|Село]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Лето|Лето]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Слушање|Слушање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Дубровачки requiem|Дубровачки requiem]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Далмација|Далмација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Ноћни стихови|Ноћни стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Звезде|Звезде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Месечина|Месечина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Вечерње|Вечерње]]

'''-{III.}- [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Прича|Прича]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Сусрет|Сусрет]]

'''-{IV.}- [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Међа|Међа]]

'''-{V.}- [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Поље|Поље]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Недеља|Недеља]]

'''-{VI.}- [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Душа|Душа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Носталгија|Носталгија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Напор|Напор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сапутници|Сапутници]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Замор|Замор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Враћање|Враћање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће|Распуће]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]
&lt;/Center&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>j5x0gopzoj9nvazrtq13x7mp95ydve0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11097</id>
    <revision>
      <id>143627</id>
      <parentid>143579</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T15:15:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143627</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2338" sha1="drl97g3zct3ht0efm8v3qkm3cgrvu3f" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
| 
|
| '''Сенке по води'''
| [[Песме сунца/Јадрански сонети|Јадрански сонети]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/У сумраку|У сумраку]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Акорди|Акорди]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Познанство|Познанство]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Тишина|Тишина]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Новембар|Новембар]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Морска врба|Морска врба]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Сат|Сат]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел|Зимски пастел]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Подне|Подне]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет|Римски сонет]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сенке по води/Самоћа|Самоћа]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>drl97g3zct3ht0efm8v3qkm3cgrvu3f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Јутарње песме</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11099</id>
    <revision>
      <id>143623</id>
      <parentid>143580</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T15:08:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143623</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="795" sha1="msf2zmezfj1sli3n1t0pttazh8h1o0x" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
| 
| [[Песме сунца/Јадрански сонети|Јадрански сонети]]
| '''Јутарње песме'''
| [[Песме сунца/Вечерње песме|Вечерње песме]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;

* [[Песме сунца/Јутарње песме/Прича|Прича]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Јутарње песме/Сусрет|Сусрет]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>msf2zmezfj1sli3n1t0pttazh8h1o0x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Вечерње песме</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11100</id>
    <revision>
      <id>143624</id>
      <parentid>140435</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T15:08:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143624</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="991" sha1="efhclffhcb2lpselmdvmrfez666nllv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
| 
| [[Песме сунца/Јутарње песме|Јутарње песме]]
| '''Вечерње песме'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;

* [[Песме сунца/Вечерње песме/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Међа|Међа]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>efhclffhcb2lpselmdvmrfez666nllv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143625</id>
      <parentid>143624</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T15:09:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)]] на [[Песме сунца/Вечерње песме]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143624</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="991" sha1="efhclffhcb2lpselmdvmrfez666nllv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
| 
| [[Песме сунца/Јутарње песме|Јутарње песме]]
| '''Вечерње песме'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;

* [[Песме сунца/Вечерње песме/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Међа|Међа]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>efhclffhcb2lpselmdvmrfez666nllv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11113</id>
    <revision>
      <id>143631</id>
      <parentid>143295</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T16:46:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143631</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10638" sha1="048ukvszpe1831hga3y7uj4itrwwm7v" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
| [[О благу Цара Радована]]
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;О срећи'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;О љубави'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;О жени'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]
{{Википедија|Благо цара Радована}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>048ukvszpe1831hga3y7uj4itrwwm7v</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143635</id>
      <parentid>143631</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T16:59:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143635</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10615" sha1="leh95xzlhuzu6pfgnijbfyhpobjagag" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
| [[О благу Цара Радована]]
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;О срећи'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;О љубави'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;О жени'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]
{{Википедија|Благо цара Радована}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>leh95xzlhuzu6pfgnijbfyhpobjagag</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143640</id>
      <parentid>143635</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T17:01:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143640</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10615" sha1="d739ts9upnwxwau7j1qqfzvz77yobyv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
| [[О благу Цара Радована]]
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;О срећи'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;О љубави'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;О жени'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]
{{Википедија|Благо цара Радована}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>d739ts9upnwxwau7j1qqfzvz77yobyv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Све скитаја ајдук Јосман</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59620</id>
    <revision>
      <id>143648</id>
      <parentid>136226</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T22:49:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>SerbianVojvoda</username>
        <id>19899</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143648</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3501" sha1="l922k61wi4flcos1yqe4je8xue328wa" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;'''Све скитаја ајдук Јосман'''&lt;/center&gt;
Собраше се Зарбинчани,
Зарбинчани, Голакчани,
Јосман 'ајдук, Шимшир 'ајдук.
Све скитаја Јосман, све јодија,
Ју Осларе Јосман неје бија.
Мајка на Јосмана говорила:
&quot;Осларкани, сине, азганџије.&quot;
О, не слушаја Јосман своју мајку,
Па јотиде Јосман ју Голак,
Ју Голак Јосман, ју Маревце,
Ју њего сабраја Јосман своји побратими.
Право иде Јосман в Криву реку,
Криву реку Јосман за Осларе,
У Осларе Јосман куде бунар вода.
Туја најде Осман једну бабу,
Једну бабу, богме, баба Неду.
Проговара, море, 'ајдук Осман:
&quot;Ој, чуј јовамо, бабо, баба Недо,
Ће те питам, бабо, баба Недо,
Да ми кажеш, о, да не ме излажеш!&quot;
-&quot;Ој, чуј овамо, мори, синко,
Све штој знајем ће ти кажем.&quot;
-&quot;Да л' је дома, бабо, чакър Мара?&quot;
-&quot;Ој, неје дома, Јосман, море,
Тамо доле, тамо доле, Јосман,
Куде клето поле,
Туја жњеје, Осман, бел' пченицу
Сас њојенога брата, брата Косту.&quot;
Туј се врати хајдук Јосман,
Па јотиде, богме, доле у ливаде,
Ју ливаде Осман и под врбу.
Туј га виде, богме, чакър Мара,
О, па казује, богме, свој'му брату,
Свој'му брату, море, брату Косту:
&quot;Чуј овамо, брате, брате Косто:
Да ли видиш, брате, хајдук Осман?
О, он је дошал мене да ме граби.&quot;
Јодговара њојен брат, брат Коста:
&quot;Да л' ћеш, сестро, о, ле, по њега,
Да ли, сестро, море, ти по мене?&quot;
-&quot;Слушај 'вамој, мили мој брате:
Главу даћу, брате, веру не иструћу!&quot;
-&quot;О, донеси ми, сестро, танку пушку,
Танку пушку, сестро, и вишеклије.'
Брго га је сестра послушала:
Донела му танку пушку и вишеклије.
Еј, седе њојен брат, брат Коста,
Па наслони пушку на крстине,
Пуче пушка, богме, Осман паде,
Осман паде, море, на ливаде,
На ливаде удари га међу веђи!}} 

===Извор===
Певао Живоин Ђекић, село Коретиште, Гњилане.

* &lt;small&gt;Народна српска песма из села Коретиште код Гњилана. Песма је настала почетком 19. века кад су Албанци из села Зарбинце(сада припада Бујановцу, а у то време је припадало Гњилану) хтели да отму девојке из села Осларе, али их је на крају брат једне девојке убио из пушке на ливадама у Ослару..&lt;/small&gt;</text>
      <sha1>l922k61wi4flcos1yqe4je8xue328wa</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143649</id>
      <parentid>143648</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T22:56:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>SerbianVojvoda</username>
        <id>19899</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143649</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3518" sha1="hwczn6ufmta8jwal113rr3jv9c4rrse" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;'''Све скитаја ајдук Јосман'''&lt;/center&gt;
Собраше се Зарбинчани,
Зарбинчани, Голакчани,
Јосман 'ајдук, Шимшир 'ајдук.
Све скитаја Јосман, све јодија,
Ју Осларе Јосман неје бија.
Мајка на Јосмана говорила:
&quot;Осларкани, сине, азганџије.&quot;
О, не слушаја Јосман своју мајку,
Па јотиде Јосман ју Голак,
Ју Голак Јосман, ју Маревце,
Туј сабраја Јосман своји побратими.
Право иде Јосман, Криву реку,
Криву реку Јосман за Осларе,
У Осларе Јосман куде бунар вода.
Туј си најђе Осман једну бабу,
Једну бабу, богме, баба Неду.
Проговара, море, 'ајдук Осман:
&quot;Ој, чуј јовамо, бабо, баба Недо,
Ће те питам, бабо, баба Недо,
Да ми кажеш, о, да не ме излажеш!&quot;
-&quot;Ој, чуј овамо, мори, синко,
Све што знајем ће ти кажем.&quot;
-&quot;Да л' је дома, бабо, чак'р Мара?&quot;
-&quot;Ој, неје дома, Јосман, море,
Тамо доле, тамо доле, Јосман,
Тамо доле, Јосман, куде клето поле,
Туја жњеје, Осман, бел' пченицу
Сас њојног брата, брата Косту.&quot;
Туј се врати хајдук Јосман,
Па јотиде, богме, доле у ливаде,
Ју ливаде Осман и под врбу.
Туј га виде, богме, чак'р Мара,
О, па казује, богме, свој'му брату,
Свој'му брату, море, брату Косту:
&quot;Чуј овамо, брате, брате Косто:
Да ли видиш, брате, ајдук Осман?
О, он је дошја мене да ме граби.&quot;
Јодговара њојен брат, брат Коста:
&quot;Да л' ћеш, сестро, о, ле, по њега,
Да ли, сестро, море, ти по мене?&quot;
-&quot;Слушај 'вамој, мили мој брате:
Главу даћу, брате, веру не иструћу!&quot;
-&quot;О, донеси ми, сестро, танку пушку,
Танку пушку, сестро, и вишеклије.'
Брго га је сестра послушала:
Донела му танку пушку и вишеклије.
Еј, седе њојан брат, брат Коста,
Па наслони пушку на крстине,
Пуче пушка, богме, Осман паде,
Осман паде, море, на ливаде,
На ливаде удари га међу веђе!}} 

===Извор===
Певао Живоин Ђекић, село Коретиште, Гњилане.

* &lt;small&gt;Народна српска песма из села Коретиште код Гњилана. Песма је настала почетком 19. века кад су Албанци из села Зарбинце(сада припада Бујановцу, а у то време је припадало Гњилану) хтели да отму девојке из села Осларе, али их је на крају брат једне девојке убио из пушке на ливадама у Ослару..&lt;/small&gt;</text>
      <sha1>hwczn6ufmta8jwal113rr3jv9c4rrse</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О херојима/1.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60082</id>
    <revision>
      <id>143634</id>
      <parentid>139710</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T16:58:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143634</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7960" sha1="0kgja7vvbr289u0qe0lndbgtkr1j36x" xml:space="preserve">
{{gap}}Сваки човек је херој. Још и више: сваки је човек херој у много случајева; чак и већма него једном дневно. Није човек херој само кад свој живот ставља на коцку, него је он херој и у небројеним малим случајевима племените храбрости. Али обично херојем зовемо човека који сав жртвује себе за добро других; а такав човек је за старе народе био божанствен. Постојао је култ херојâ као виших бића, чак и пре него што је постојао култ богова као бесмртних бића. Питагористи су били поставили хероје између богова и људи, и као посреднике између неба и земље. Највеће почасти су припадале Богу, организатору свемира, а одмах затим боговима који су највећа бића на свету, и која излазе из њега, као прва после њега, бесмртна и њему слична, и који су његови сарадници у организацији ствари. Али на трећем месту, после богова, долазе хероји, који су примили снагу од највећег бића, и зато не могу бити одведени у зло. Они окружују Бога као хор; вечно су добри и вечно озарени. Тек на четврто место долазе људи, који су мањи од богова јер су смртни. — Херакле је направио дванаест чудеса која су сва учињена за добро других људи, и зато је Херакле највећи херој античког света. И Тезеј и Белерофонт су исто тако хероји ослободиоци. — Наш је Обилић херој ослободилац, дакле херој свештеног карактера. Сви косовски хероји су истог рода. Код Троје ратују све ахајске војске, и цео грчки свет и сви грчки богови, због једне лепе Јелене; рат између Тебе и Фокеје био је исто тако због отмице лепе Тебанке Теано; а између Фокејанаца и Киреанаца због лепе Мегисте. Међутим, на Косову се бију војске српске за идеју небеску против идеје земаљске. На Косову су се бориле не само две војске, него и две идеје: европска против азијске, хришћанска против нехришћанске, идеја права против идеје силе. Лазарево царство небеско, то је идеја о слободи. Да се наша војска одмах покорила Султану и Антихристу, то би била победа земаљског царства над небеским. — Херојизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божaнства зла, Бог против сотоне, правда против неправде. Херојство и храброст нису једно исто: храброст може бити без херојства али херојство садржи у себи обадвоје: и храброст која је слепа сила природе, и идеју која је силa свесног и доброг генија.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Има момената кад многе и највеће одлике човекове постану излишне, а кад живот тражи од човека само снагу железног карактера. Има и момената кад се више не мисли како ће се живети, него у каквој ће се лепоти умрети. Херој је пре свега карактер. Инстинкт за живот, који је урођен човеку, постане у њему мањи и слабији него човекова љубав за идеал, која, међутим, човеку није урођена, него само створена историјом. Има људи који се не боје смрти, јер немају идеју о смрти; или који умиру лако, јер су очајници; или погину својевољно, јер немају осећање љубави за живот. Зато се умире често без великог бола за животом, мада је љубав за живот усађена у инстинкт. Храбрости су зато разноврсне. Има људи који су храбрији пред смрћу него пред животом. Има и људи који радије умру за једну заблуду, него што хтедну да живе за једну идеју.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Има дакле хероја и хероја, а има кукавица и кукавица. Нико није до краја ни једно ни друго. Према томе херојство не значи храброст тренутног прегнућа, него неограничена преданост идеји. Ово може бити идеја о отаџбини, или идеја о вери, или идеја о друштву, или, најзад, идеја о својој породици, домаћем миру, љубави за једну жену. Али човечанство зове херојима само оне велике духове који су умрли за највиши смисао о добру, а то је идеја за коју се боре његови сународници. Ово је најчешће идеал о отаџбини и вери. Наш херој Лазар је један од највећих и најлепше изграђених хероја човечанства, зато јер се борио за тај двоструки идеал који је он звао небеским царством.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;– Постоји разлика између идеала и фикције, за које људи умиру често са истом лакоћом. Идеал, то је једно сазнање о највишој истини; а фикција, то је само пуста машта. Ка идеалу се иде памећу и науком, а ка фикцији се иде страшћу и перверзијом. Херој умире само за идеал. Зато храброст мора да има племенит и несебичан циљ да би се звала херојством. Само је таква храброст свесна и божанска; а друкчија храброст је само несвесна и животињска сила. Српски је херој Лазар који гине за веру, и Милош који гине за своју војничку част, и Марко који умире од замора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.</text>
      <sha1>0kgja7vvbr289u0qe0lndbgtkr1j36x</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143641</id>
      <parentid>143634</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T17:02:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]] на [[Благо Цара Радована/О херојима/1.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143634</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7960" sha1="0kgja7vvbr289u0qe0lndbgtkr1j36x" xml:space="preserve">
{{gap}}Сваки човек је херој. Још и више: сваки је човек херој у много случајева; чак и већма него једном дневно. Није човек херој само кад свој живот ставља на коцку, него је он херој и у небројеним малим случајевима племените храбрости. Али обично херојем зовемо човека који сав жртвује себе за добро других; а такав човек је за старе народе био божанствен. Постојао је култ херојâ као виших бића, чак и пре него што је постојао култ богова као бесмртних бића. Питагористи су били поставили хероје између богова и људи, и као посреднике између неба и земље. Највеће почасти су припадале Богу, организатору свемира, а одмах затим боговима који су највећа бића на свету, и која излазе из њега, као прва после њега, бесмртна и њему слична, и који су његови сарадници у организацији ствари. Али на трећем месту, после богова, долазе хероји, који су примили снагу од највећег бића, и зато не могу бити одведени у зло. Они окружују Бога као хор; вечно су добри и вечно озарени. Тек на четврто место долазе људи, који су мањи од богова јер су смртни. — Херакле је направио дванаест чудеса која су сва учињена за добро других људи, и зато је Херакле највећи херој античког света. И Тезеј и Белерофонт су исто тако хероји ослободиоци. — Наш је Обилић херој ослободилац, дакле херој свештеног карактера. Сви косовски хероји су истог рода. Код Троје ратују све ахајске војске, и цео грчки свет и сви грчки богови, због једне лепе Јелене; рат између Тебе и Фокеје био је исто тако због отмице лепе Тебанке Теано; а између Фокејанаца и Киреанаца због лепе Мегисте. Међутим, на Косову се бију војске српске за идеју небеску против идеје земаљске. На Косову су се бориле не само две војске, него и две идеје: европска против азијске, хришћанска против нехришћанске, идеја права против идеје силе. Лазарево царство небеско, то је идеја о слободи. Да се наша војска одмах покорила Султану и Антихристу, то би била победа земаљског царства над небеским. — Херојизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божaнства зла, Бог против сотоне, правда против неправде. Херојство и храброст нису једно исто: храброст може бити без херојства али херојство садржи у себи обадвоје: и храброст која је слепа сила природе, и идеју која је силa свесног и доброг генија.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Има момената кад многе и највеће одлике човекове постану излишне, а кад живот тражи од човека само снагу железног карактера. Има и момената кад се више не мисли како ће се живети, него у каквој ће се лепоти умрети. Херој је пре свега карактер. Инстинкт за живот, који је урођен човеку, постане у њему мањи и слабији него човекова љубав за идеал, која, међутим, човеку није урођена, него само створена историјом. Има људи који се не боје смрти, јер немају идеју о смрти; или који умиру лако, јер су очајници; или погину својевољно, јер немају осећање љубави за живот. Зато се умире често без великог бола за животом, мада је љубав за живот усађена у инстинкт. Храбрости су зато разноврсне. Има људи који су храбрији пред смрћу него пред животом. Има и људи који радије умру за једну заблуду, него што хтедну да живе за једну идеју.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Има дакле хероја и хероја, а има кукавица и кукавица. Нико није до краја ни једно ни друго. Према томе херојство не значи храброст тренутног прегнућа, него неограничена преданост идеји. Ово може бити идеја о отаџбини, или идеја о вери, или идеја о друштву, или, најзад, идеја о својој породици, домаћем миру, љубави за једну жену. Али човечанство зове херојима само оне велике духове који су умрли за највиши смисао о добру, а то је идеја за коју се боре његови сународници. Ово је најчешће идеал о отаџбини и вери. Наш херој Лазар је један од највећих и најлепше изграђених хероја човечанства, зато јер се борио за тај двоструки идеал који је он звао небеским царством.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;– Постоји разлика између идеала и фикције, за које људи умиру често са истом лакоћом. Идеал, то је једно сазнање о највишој истини; а фикција, то је само пуста машта. Ка идеалу се иде памећу и науком, а ка фикцији се иде страшћу и перверзијом. Херој умире само за идеал. Зато храброст мора да има племенит и несебичан циљ да би се звала херојством. Само је таква храброст свесна и божанска; а друкчија храброст је само несвесна и животињска сила. Српски је херој Лазар који гине за веру, и Милош који гине за своју војничку част, и Марко који умире од замора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.</text>
      <sha1>0kgja7vvbr289u0qe0lndbgtkr1j36x</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143643</id>
      <parentid>143641</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T17:03:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143643</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8213" sha1="i2ehamnr7getn254l33pkuzdkqbj9i9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О херојима'''
|
| '''1.'''
| [[Благо Цара Радована/О херојима/2.|-{2.}-]]
}}
{{gap}}Сваки човек је херој. Још и више: сваки је човек херој у много случајева; чак и већма него једном дневно. Није човек херој само кад свој живот ставља на коцку, него је он херој и у небројеним малим случајевима племените храбрости. Али обично херојем зовемо човека који сав жртвује себе за добро других; а такав човек је за старе народе био божанствен. Постојао је култ херојâ као виших бића, чак и пре него што је постојао култ богова као бесмртних бића. Питагористи су били поставили хероје између богова и људи, и као посреднике између неба и земље. Највеће почасти су припадале Богу, организатору свемира, а одмах затим боговима који су највећа бића на свету, и која излазе из њега, као прва после њега, бесмртна и њему слична, и који су његови сарадници у организацији ствари. Али на трећем месту, после богова, долазе хероји, који су примили снагу од највећег бића, и зато не могу бити одведени у зло. Они окружују Бога као хор; вечно су добри и вечно озарени. Тек на четврто место долазе људи, који су мањи од богова јер су смртни. — Херакле је направио дванаест чудеса која су сва учињена за добро других људи, и зато је Херакле највећи херој античког света. И Тезеј и Белерофонт су исто тако хероји ослободиоци. — Наш је Обилић херој ослободилац, дакле херој свештеног карактера. Сви косовски хероји су истог рода. Код Троје ратују све ахајске војске, и цео грчки свет и сви грчки богови, због једне лепе Јелене; рат између Тебе и Фокеје био је исто тако због отмице лепе Тебанке Теано; а између Фокејанаца и Киреанаца због лепе Мегисте. Међутим, на Косову се бију војске српске за идеју небеску против идеје земаљске. На Косову су се бориле не само две војске, него и две идеје: европска против азијске, хришћанска против нехришћанске, идеја права против идеје силе. Лазарево царство небеско, то је идеја о слободи. Да се наша војска одмах покорила Султану и Антихристу, то би била победа земаљског царства над небеским. — Херојизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божaнства зла, Бог против сотоне, правда против неправде. Херојство и храброст нису једно исто: храброст може бити без херојства али херојство садржи у себи обадвоје: и храброст која је слепа сила природе, и идеју која је силa свесног и доброг генија.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Има момената кад многе и највеће одлике човекове постану излишне, а кад живот тражи од човека само снагу железног карактера. Има и момената кад се више не мисли како ће се живети, него у каквој ће се лепоти умрети. Херој је пре свега карактер. Инстинкт за живот, који је урођен човеку, постане у њему мањи и слабији него човекова љубав за идеал, која, међутим, човеку није урођена, него само створена историјом. Има људи који се не боје смрти, јер немају идеју о смрти; или који умиру лако, јер су очајници; или погину својевољно, јер немају осећање љубави за живот. Зато се умире често без великог бола за животом, мада је љубав за живот усађена у инстинкт. Храбрости су зато разноврсне. Има људи који су храбрији пред смрћу него пред животом. Има и људи који радије умру за једну заблуду, него што хтедну да живе за једну идеју.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Има дакле хероја и хероја, а има кукавица и кукавица. Нико није до краја ни једно ни друго. Према томе херојство не значи храброст тренутног прегнућа, него неограничена преданост идеји. Ово може бити идеја о отаџбини, или идеја о вери, или идеја о друштву, или, најзад, идеја о својој породици, домаћем миру, љубави за једну жену. Али човечанство зове херојима само оне велике духове који су умрли за највиши смисао о добру, а то је идеја за коју се боре његови сународници. Ово је најчешће идеал о отаџбини и вери. Наш херој Лазар је један од највећих и најлепше изграђених хероја човечанства, зато јер се борио за тај двоструки идеал који је он звао небеским царством.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;– Постоји разлика између идеала и фикције, за које људи умиру често са истом лакоћом. Идеал, то је једно сазнање о највишој истини; а фикција, то је само пуста машта. Ка идеалу се иде памећу и науком, а ка фикцији се иде страшћу и перверзијом. Херој умире само за идеал. Зато храброст мора да има племенит и несебичан циљ да би се звала херојством. Само је таква храброст свесна и божанска; а друкчија храброст је само несвесна и животињска сила. Српски је херој Лазар који гине за веру, и Милош који гине за своју војничку част, и Марко који умире од замора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.</text>
      <sha1>i2ehamnr7getn254l33pkuzdkqbj9i9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Вечерње песме/Рефрен</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60963</id>
    <revision>
      <id>143614</id>
      <timestamp>2026-05-20T14:46:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Јутарње песме|Јутарње песме]] | Рефрен | [[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|Рефрен}} &lt;poem&gt; Знадем за неме…</comment>
      <origin>143614</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1201" sha1="kz9oly8uo4swl3gvviibo1j2dm7jm0p" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Јутарње песме|Јутарње песме]]
| Рефрен
| [[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|Рефрен}}
&lt;poem&gt;
Знадем за неме сутоне,
Кад сав шум земље нестане —
Где срце за час престане,
А душа завек утоне.

Знадем за ноћи звездане,
Где се сва светлост пролије,
Да чашу туге долије,
Прокаже бола бездане.

Знам љубав кад се усели
У срца сјајне палаче,
Па тужна песма расплаче,
Радосна песма уцвели.

Знадем за часе чамотне,
Јесени горке, згружене:
Све ствари стоје здружене,
Само су душе самотне.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>kz9oly8uo4swl3gvviibo1j2dm7jm0p</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143615</id>
      <parentid>143614</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T14:47:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143615</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1201" sha1="0l9kup6fpgqmmvr2z955kbibiulcm75" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Јутарње песме|Јутарње песме]]
| РЕФРЕН
| [[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|Рефрен}}
&lt;poem&gt;
Знадем за неме сутоне,
Кад сав шум земље нестане —
Где срце за час престане,
А душа завек утоне.

Знадем за ноћи звездане,
Где се сва светлост пролије,
Да чашу туге долије,
Прокаже бола бездане.

Знам љубав кад се усели
У срца сјајне палаче,
Па тужна песма расплаче,
Радосна песма уцвели.

Знадем за часе чамотне,
Јесени горке, згружене:
Све ствари стоје здружене,
Само су душе самотне.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>0l9kup6fpgqmmvr2z955kbibiulcm75</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143617</id>
      <parentid>143615</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T14:51:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143617</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1201" sha1="d4syfmdq8fuyfkux6rc9r323j5ljt4t" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Јутарње песме|Јутарње песме]]
| Рефрен
| [[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|РЕФРЕН}}
&lt;poem&gt;
Знадем за неме сутоне,
Кад сав шум земље нестане —
Где срце за час престане,
А душа завек утоне.

Знадем за ноћи звездане,
Где се сва светлост пролије,
Да чашу туге долије,
Прокаже бола бездане.

Знам љубав кад се усели
У срца сјајне палаче,
Па тужна песма расплаче,
Радосна песма уцвели.

Знадем за часе чамотне,
Јесени горке, згружене:
Све ствари стоје здружене,
Само су душе самотне.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>d4syfmdq8fuyfkux6rc9r323j5ljt4t</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60964</id>
    <revision>
      <id>143616</id>
      <timestamp>2026-05-20T14:51:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Вечерње песме/Рефрен|Рефрен]] | Сунцокрети | [[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СУНЦОКРЕТИ}} &lt;poem&gt; У тужном оку сунцок…</comment>
      <origin>143616</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1691" sha1="acxdui9oir7ykoxktq7irw62pof4g4v" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Вечерње песме/Рефрен|Рефрен]]
| Сунцокрети
| [[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СУНЦОКРЕТИ}}
&lt;poem&gt;
У тужном оку сунцокрета,
Што немо прати неба блудње,
Ту су све жеђи овог света,
Сва неспокојства и све жудње.

Шу̂ме у страху свом од мрака:
„Бог је помало све што за̑ри;
И светлости је једна зрака
Мера и цена свију ствари!..

„Све је што живи на дну тмине
С проклетством немим на свет пало —
Све што не гледа у висине,
И није једном засијало!..”

С истока краљи, обучени
У тешко злато, стоје плачни;
И жреци сунца, наспрам сени
Просјачки вапе у час мрачни.

Те тужне очи сунцокрета
У мом су срцу отворене —
Али су сунца накрај света,
И тихо слазе мрак и сене.

Помреће ноћас широм врти,
Двореди сјајних сунцокрета,
Али ће бити у тој смрти
Сва жарка сунца овог света.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>acxdui9oir7ykoxktq7irw62pof4g4v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Вечерње песме/Сета</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60965</id>
    <revision>
      <id>143618</id>
      <timestamp>2026-05-20T14:55:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]] | Сета | [[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СЕТА}} &lt;poem&gt; И давно т…</comment>
      <origin>143618</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1515" sha1="bnpiui0ddaaf9r32oyyshrtb4ylp5g0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]
| Сета
| [[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СЕТА}}
&lt;poem&gt;
И давно траг људи куд неста,
Још широм по пољима плину —
Сав горки мир песме што преста,
И мирис жетве што мину.

И давно мрак падне већ вани,
И задњи лик ства̑ри се затре —
А цврчци од сунца пијани
Још кличу за подне од ватре.

Све траје на великој њиви,
Све једном што суза нам зали̑;
Јер стократни живот проживи
Све оно за чиме се жали̑.

И срца мру, трошна међ свима,
И ташта и противуречна —
Но оно што на дну њих има,
Све само су делови вечна.

И траје све, као из клетве,
Кроз празна и печална места —
Сав мирис далеке жетве,
И горки мир свега што неста.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>bnpiui0ddaaf9r32oyyshrtb4ylp5g0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60966</id>
    <revision>
      <id>143619</id>
      <timestamp>2026-05-20T14:58:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]] | Песма мрака | [[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПЕСМА МРАКА}} &lt;poem&gt; Све војске ноћи је…</comment>
      <origin>143619</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1115" sha1="280mha47onvzoznpc3fbcc757zbx27n" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]]
| Песма мрака
| [[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПЕСМА МРАКА}}
&lt;poem&gt;
Све војске ноћи језде,
Заставе мрака вихоре;
Ветар је разнео звезде
И задње лишће са горе.

Поноћни црни петли
Већ су се трипут чули;
У луци фар не светли
Где брод мој мирно трули.

Црни ће ветар да пири,
И кише падаће црне,
Док дан на окно завири
С детињим очима срне.

Нешто што вапи нама
Одувек и без моћи,
На даљњим обалама
Умреће ове ноћи.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>280mha47onvzoznpc3fbcc757zbx27n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Вечерње песме/Чекање</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60967</id>
    <revision>
      <id>143620</id>
      <timestamp>2026-05-20T15:01:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]] | Чекање | [[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЧЕКАЊЕ}} &lt;poem&gt; Дуго се у потоку…</comment>
      <origin>143620</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1237" sha1="m3i0b47u0r9lytyl0er2wvf7k0wdinz" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]]
| Чекање
| [[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЧЕКАЊЕ}}
&lt;poem&gt;
Дуго се у потоку купа
Јутарња звезда; већ зȃри,
А свуд још страшна, и глупа,
И нема апатија ствȃри.

Прошле су звезде и сати;
И таласи под луком моста;
А сву ноћ ја чеках да сврати
Неког свог незнаног госта.

Сва копља јутра дуж неба,
Сва платна дана по долу . . .
А обед од вина и хлеба,
И лампа, још на мом столу. . .

Да ли је могао проћи
Мој праг у замрклој цести?
Чекам и чекам све ноћи
Тог путника с неком вести.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>m3i0b47u0r9lytyl0er2wvf7k0wdinz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Вечерње песме/Песма</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60968</id>
    <revision>
      <id>143621</id>
      <timestamp>2026-05-20T15:03:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]] | Песма | [[Песме сунца/Вечерње песме/Међа|Међа]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПЕСМА}} &lt;poem&gt; Изгубих у том немиру Другове и…</comment>
      <origin>143621</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1179" sha1="8oxhm1l0bmnvsbbme958en9vr7jhrtf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]]
| Песма
| [[Песме сунца/Вечерње песме/Међа|Међа]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПЕСМА}}
&lt;poem&gt;
Изгубих у том немиру
Другове и све галије.
Који је сат у свемиру?
Дан или поноћ, шта ли је?

Дубоке ли су путем тим,
Господе, твоје провале!
Бусије с блеском краљевским,
Златне ме чаше тровале.

Сунцима твојим опијен,
Сјајем набеских равница,
Не знах за твоју замку, сен,
Дно твојих гнусних тамница.

И кад се откри путања
Сва сунца где су запала,
На мору твога ћутања
Као дажд ноћ је капала.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>8oxhm1l0bmnvsbbme958en9vr7jhrtf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Вечерње песме/Међа</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60969</id>
    <revision>
      <id>143622</id>
      <timestamp>2026-05-20T15:05:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]] | Међа | }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|МЕЂА}} &lt;poem&gt; Када се јаве на црти, На крају туге и пира, Високе планине смрти, И хладна…</comment>
      <origin>143622</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1252" sha1="6ue6ww3wmf1gcziw9jgh0a693ntp6jd" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]]
| Међа
|
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|МЕЂА}}
&lt;poem&gt;
Када се јаве на црти,
На крају туге и пира,
Високе планине смрти,
И хладна језера мира —

Ко чека на међи? О, та
Највећа тајна што траје:
Граница двеју лепота
И двеју сујета! Шта је?

То немо раскршће вера,
Мост бачен између срећа,
Та међа двеју химера —
Нег живот и смрт је већа!

Знам чува безгласна жица
Све звуке неба и света,
И црна поноћна клица
Све боје сунчаног лета . . .

А страшна међа шта значи,
Што дели покрет од мира?
Шумна је река, кад смрачи,
Од својих обала шира.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>6ue6ww3wmf1gcziw9jgh0a693ntp6jd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца 4 (Дучићеве песме)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60970</id>
    <redirect title="Песме сунца/Вечерње песме" />
    <revision>
      <id>143626</id>
      <timestamp>2026-05-20T15:09:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)]] на [[Песме сунца/Вечерње песме]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143626</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="71" sha1="3pri45dsg7gckhi0b264496xcc229fw" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме сунца/Вечерње песме]]</text>
      <sha1>3pri45dsg7gckhi0b264496xcc229fw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О срећи (Глава 5)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60971</id>
    <redirect title="Благо Цара Радована/О срећи/5." />
    <revision>
      <id>143633</id>
      <timestamp>2026-05-20T16:46:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 5)]] на [[Благо цара Радована/О срећи/5.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143633</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="77" sha1="s5f4afb64wdj9lp69r7ns0yj4jo2hux" xml:space="preserve">#Преусмери [[Благо цара Радована/О срећи/5.]]</text>
      <sha1>s5f4afb64wdj9lp69r7ns0yj4jo2hux</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143639</id>
      <parentid>143633</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T17:01:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[Благо цара Радована/О срећи/5.]] у [[Благо Цара Радована/О срећи/5.]]</comment>
      <origin>143639</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="77" sha1="rlsn3ld0gntqfblf2bj4uh80pkt0av0" xml:space="preserve">#Преусмери [[Благо Цара Радована/О срећи/5.]]</text>
      <sha1>rlsn3ld0gntqfblf2bj4uh80pkt0av0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60973</id>
    <redirect title="Благо Цара Радована/О херојима/1." />
    <revision>
      <id>143642</id>
      <timestamp>2026-05-20T17:02:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]] на [[Благо Цара Радована/О херојима/1.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143642</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="83" sha1="kr76kgkb0ne2gan7zti2exv92dngu42" xml:space="preserve">#Преусмери [[Благо Цара Радована/О херојима/1.]]</text>
      <sha1>kr76kgkb0ne2gan7zti2exv92dngu42</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Дуде, бело Дуде (Дуде Кололечка)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60974</id>
    <revision>
      <id>143644</id>
      <timestamp>2026-05-20T22:37:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>SerbianVojvoda</username>
        <id>19899</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: &lt;center&gt;'''Дуде, бело Дуде (Дуде Кололечка)'''&lt;/center&gt; Дуде, Дуде, мори бело Дуде, те побеже Дуде јод Бушинце, јод Бушинце Дуде ју Кололеча, те јузеде Дуде млад Николу. Саг дочула, мајке, тај ма'ала, стари старци браде јобријаше, танке пушке, мајке, подмазаше, да јубијев,…</comment>
      <origin>143644</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2524" sha1="fu3srl3v170vjkg00j83ewk6fxlb58l" xml:space="preserve">&lt;center&gt;'''Дуде, бело Дуде (Дуде Кололечка)'''&lt;/center&gt;
Дуде, Дуде, мори бело Дуде,
те побеже Дуде јод Бушинце,
јод Бушинце Дуде ју Кололеча,
те јузеде Дуде млад Николу.
Саг дочула, мајке, тај ма'ала,
стари старци браде јобријаше,
танке пушке, мајке, подмазаше,
да јубијев, мајке, млад Николу.
Саг дочуло Дуде бело Дуде,
те побеже Дуде ју Рибника,
ју Рибника, мајке, ју Ајваз-агу,
''Да ги чујеш аго, Ајваз-аго,
побегла сам, аго, јод Бушинце,
јод Бушинце море у Кололеча,
те јузедо море млад Николу,
млад Николу, море, млад терзију,
ваздан кроји, аго, сву ноћ шије,
сву ноћ шије, аго, поткинује,
мене младу, аго, преварија.
Саг дочула аго тај ма'ала,
стари старци браде јобријаше,
танке пушке, мајке, подмазаше,
те пођоше, аго, јод Бушинце,
јод Бушинце, аго, ју Кололеча,
да јубијев, аго, млад Николу.''
Јодговара ага Ајваз-ага:
''Чуј овамо Дуде бело Дуде,
да ми умеиш, Дуде, бел погачу,
да расучеш, Дуде, бел баницу,
да закољаш, Дуде, љут кокошку,
ја ћу тој, Дуде, да јумирим,
ја ћу тој, Дуде, да пресудим.''
Дасукала беле руке Дуде,
па јумеси, Дуде, бел погачу,
те расуче, Дуде, бел баницу,
те закоља, Дуде, љут кокошку,
љут кокошку, Дуде, љут ракију,
и тој кило, Дуде, бело вино.
Кад видеја ага Ајваз-ага:
''Чуј овамо ,Дуде, бело Дуде,
неси била, Дуде, за Србина,
но си била, Дуде, за Турчина.''
Викну Дуде: ''Ај море Бог те убија аго Ајваз-аго,
не си бија, аго, за кадију,
но си бија, аго, за владику!''

===Извор===
Певао Живоин Ђекић село Коретиште (Гњилане)</text>
      <sha1>fu3srl3v170vjkg00j83ewk6fxlb58l</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143645</id>
      <parentid>143644</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T22:38:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>SerbianVojvoda</username>
        <id>19899</id>
      </contributor>
      <origin>143645</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2545" sha1="kctwlf0fsd93ktxb0rjssz88c2hf1kd" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;'''Дуде, бело Дуде (Дуде Кололечка)'''&lt;/center&gt;
Дуде, Дуде, мори бело Дуде,
те побеже Дуде јод Бушинце,
јод Бушинце Дуде ју Кололеча,
те јузеде Дуде млад Николу.
Саг дочула, мајке, тај ма'ала,
стари старци браде јобријаше,
танке пушке, мајке, подмазаше,
да јубијев, мајке, млад Николу.
Саг дочуло Дуде бело Дуде,
те побеже Дуде ју Рибника,
ју Рибника, мајке, ју Ајваз-агу,
''Да ги чујеш аго, Ајваз-аго,
побегла сам, аго, јод Бушинце,
јод Бушинце море у Кололеча,
те јузедо море млад Николу,
млад Николу, море, млад терзију,
ваздан кроји, аго, сву ноћ шије,
сву ноћ шије, аго, поткинује,
мене младу, аго, преварија.
Саг дочула аго тај ма'ала,
стари старци браде јобријаше,
танке пушке, мајке, подмазаше,
те пођоше, аго, јод Бушинце,
јод Бушинце, аго, ју Кололеча,
да јубијев, аго, млад Николу.''
Јодговара ага Ајваз-ага:
''Чуј овамо Дуде бело Дуде,
да ми умеиш, Дуде, бел погачу,
да расучеш, Дуде, бел баницу,
да закољаш, Дуде, љут кокошку,
ја ћу тој, Дуде, да јумирим,
ја ћу тој, Дуде, да пресудим.''
Дасукала беле руке Дуде,
па јумеси, Дуде, бел погачу,
те расуче, Дуде, бел баницу,
те закоља, Дуде, љут кокошку,
љут кокошку, Дуде, љут ракију,
и тој кило, Дуде, бело вино.
Кад видеја ага Ајваз-ага:
''Чуј овамо ,Дуде, бело Дуде,
неси била, Дуде, за Србина,
но си била, Дуде, за Турчина.''
Викну Дуде: ''Ај море Бог те убија аго Ајваз-аго,
не си бија, аго, за кадију,
но си бија, аго, за владику!''}} 

===Извор===
Певао Живоин Ђекић село Коретиште (Гњилане)</text>
      <sha1>kctwlf0fsd93ktxb0rjssz88c2hf1kd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143646</id>
      <parentid>143645</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T22:40:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>SerbianVojvoda</username>
        <id>19899</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143646</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2568" sha1="fancgs8r7q19n8pt38fzijs44iub1dh" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;'''Дуде, бело Дуде'''&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;'''(Дуде Кололечка)'''&lt;/center&gt;
Дуде, Дуде, мори бело Дуде,
те побеже Дуде јод Бушинце,
јод Бушинце Дуде ју Кололеча,
те јузеде Дуде млад Николу.
Саг дочула, мајке, тај ма'ала,
стари старци браде јобријаше,
танке пушке, мајке, подмазаше,
да јубијев, мајке, млад Николу.
Саг дочуло Дуде бело Дуде,
те побеже Дуде ју Рибника,
ју Рибника, мајке, ју Ајваз-агу,
''Да ги чујеш аго, Ајваз-аго,
побегла сам, аго, јод Бушинце,
јод Бушинце море у Кололеча,
те јузедо море млад Николу,
млад Николу, море, млад терзију,
ваздан кроји, аго, сву ноћ шије,
сву ноћ шије, аго, поткинује,
мене младу, аго, преварија.
Саг дочула аго тај ма'ала,
стари старци браде јобријаше,
танке пушке, мајке, подмазаше,
те пођоше, аго, јод Бушинце,
јод Бушинце, аго, ју Кололеча,
да јубијев, аго, млад Николу.''
Јодговара ага Ајваз-ага:
''Чуј овамо Дуде бело Дуде,
да ми умеиш, Дуде, бел погачу,
да расучеш, Дуде, бел баницу,
да закољаш, Дуде, љут кокошку,
ја ћу тој, Дуде, да јумирим,
ја ћу тој, Дуде, да пресудим.''
Дасукала беле руке Дуде,
па јумеси, Дуде, бел погачу,
те расуче, Дуде, бел баницу,
те закоља, Дуде, љут кокошку,
љут кокошку, Дуде, љут ракију,
и тој кило, Дуде, бело вино.
Кад видеја ага Ајваз-ага:
''Чуј овамо ,Дуде, бело Дуде,
неси била, Дуде, за Србина,
но си била, Дуде, за Турчина.''
Викну Дуде: ''Ај море Бог те убија аго Ајваз-аго,
не си бија, аго, за кадију,
но си бија, аго, за владику!''}} 

===Извор===
Певао Живоин Ђекић село Коретиште (Гњилане)</text>
      <sha1>fancgs8r7q19n8pt38fzijs44iub1dh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143647</id>
      <parentid>143646</parentid>
      <timestamp>2026-05-20T22:44:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>SerbianVojvoda</username>
        <id>19899</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143647</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2604" sha1="440mu600pljhlyeupxzsxdwu8voo3ls" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;'''Дуде, бело Дуде'''&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;'''(Дуде Кололечка)'''&lt;/center&gt;
Дуде, Дуде, мори бело Дуде,
те побеже Дуде јод Бушинце,
јод Бушинце Дуде ју Кололеча,
те јузеде Дуде млад Николу.
Саг дочула, мајке, тај ма'ала,
стари старци браде јобријаше,
танке пушке, мајке, подмазаше,
да јубијев, мајке, млад Николу.
Саг дочуло Дуде бело Дуде,
те побеже Дуде ју Рибника,
ју Рибника, мајке, ју Ајваз-агу,
''Да ги чујеш аго, Ајваз-аго,
''побегла сам, аго, јод Бушинце,
''јод Бушинце море у Кололеча,
''те јузедо море млад Николу,
''млад Николу, море, млад терзију,
''ваздан кроји, аго, сву ноћ шије,
''сву ноћ шије, аго, поткинује,
''мене младу, аго, преварија.
''Саг дочула аго тај ма'ала,
''стари старци браде јобријаше,
''танке пушке, мајке, подмазаше,
''те пођоше, аго, јод Бушинце,
''јод Бушинце, аго, ју Кололеча,
''да јубијев, аго, млад Николу.
Јодговара ага Ајваз-ага:
''Чуј овамо Дуде бело Дуде,
''да ми умеиш, Дуде, бел погачу,
''да расучеш, Дуде, бел баницу,
''да закољаш, Дуде, љут кокошку,
''ја ћу тој, Дуде, да јумирим,
''ја ћу тој, Дуде, да пресудим.
Засукала беле руке Дуде,
па јумеси, Дуде, бел погачу,
те расуче, Дуде, бел баницу,
те закоља, Дуде, љут кокошку,
љут кокошку, Дуде, љут ракију,
и тој кило, Дуде, бело вино.
Кад видеја ага Ајваз-ага:
''Чуј овамо ,Дуде, бело Дуде,
''неси била, Дуде, за Србина,
''но си била, Дуде, за Турчина.
Викну Дуде: ''Ај море Бог те убија аго Ајваз-аго,
''не си бија, аго, за кадију,
''но си бија, аго, за владику!}} 

===Извор===
Певао Живоин Ђекић село Коретиште (Гњилане)</text>
      <sha1>440mu600pljhlyeupxzsxdwu8voo3ls</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>