Врбас

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.3</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Врбас</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1772</id>
    <revision>
      <id>143726</id>
      <parentid>142892</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:48:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143726</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1699" sha1="npo9z3jnmxpqibztwdlz7g01zd775zo" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Врбас
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1941
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Носи, српска реко, крв наших синова,
јер крваве реке свуд су наше међе;
Мачеви убица сви су истог кова —
Сад носи унуке куд носаше пређе.

Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирале:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.

Наше су победе и заставе наше
Твој велики завет гордости и беса —
Једине у теби што се огледаше,
И једине овде дигле до небеса.

Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
Пре свачији сужњи нег ичије слуге.

Носи мора крви да их не покраду,
Носи реко српска, крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.
     20. октобар 1941.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Американски Србобран'', 28. октобра 1941.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>npo9z3jnmxpqibztwdlz7g01zd775zo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11094</id>
    <revision>
      <id>143714</id>
      <parentid>143628</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:38:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143714</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8727" sha1="af1zq7grd7mmfxf839d8mzlz7xcyj31" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме сунца (1929)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељима Алекси Шантићу и Атанасију Шоли''&lt;/center&gt;

&lt;Center&gt;
'''-{I.}- [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/У сумраку|У сумраку]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Акорди|Акорди]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Познанство|Познанство]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Тишина|Тишина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Новембар|Новембар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Морска врба|Морска врба]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Сат|Сат]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел|Зимски пастел]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Подне|Подне]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет|Римски сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Самоћа|Самоћа]]&lt;br&gt;

'''-{II.}- [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Поред воде|Поред воде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Крај мора|Крај мора]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Село|Село]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Лето|Лето]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Слушање|Слушање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Дубровачки requiem|Дубровачки requiem]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Далмација|Далмација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Ноћни стихови|Ноћни стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Звезде|Звезде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Месечина|Месечина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Вечерње|Вечерње]]

'''-{III.}- [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Прича|Прича]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Сусрет|Сусрет]]

'''-{IV.}- [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Међа|Међа]]

'''-{V.}- [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Поље|Поље]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Недеља|Недеља]]

'''-{VI.}- [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Душа|Душа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Носталгија|Носталгија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Напор|Напор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сапутници|Сапутници]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Замор|Замор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Враћање|Враћање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће|Распуће]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]
&lt;/Center&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]]</text>
      <sha1>af1zq7grd7mmfxf839d8mzlz7xcyj31</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11101</id>
    <revision>
      <id>143713</id>
      <parentid>143537</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:37:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143713</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1708" sha1="ix2ir9hzot1ox7a8pr1rbw8b3o5geqy" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Лирика (1943)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}


&lt;center&gt;'''ЛИРИКА'''&lt;/center&gt;
[[Слика:Dučić-Lirika-1943.png|десно|мини|195px|Насловна страна]]

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Семе|Семе]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Побожна песма|Побожна песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Песма (Ноћ је наједном)|Песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Гозба|Гозба]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Богу|Богу]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Натпис|Натпис]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Сенка|Сенка]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Јесења песма|Јесења песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Коб|Коб]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Пустиња|Пустиња]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Песма (Господ ме сеја)|Песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Тајна|Тајна]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Путник|Путник]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Звезде|Звезде]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Химера|Химера]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]]</text>
      <sha1>ix2ir9hzot1ox7a8pr1rbw8b3o5geqy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11103</id>
    <revision>
      <id>143681</id>
      <parentid>140438</parentid>
      <timestamp>2026-05-23T14:23:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143681</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="29268" sha1="6gjyaovx3cx0av1afdoinct07evfxcg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
| 
| [[Песме сунца/Сунчане песме|Сунчане песме]]
| '''Душа и ноћ'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Душа|Душа]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Носталгија|Носталгија]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Напор|Напор]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сапутници|Сапутници]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Замор|Замор]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Враћање|Враћање]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће|Распуће]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]

==Душа==
Зашто плачеш, драга, сву ноћ и дан цео:  &lt;br&gt;
Изгубљена срећа још увек је срећа! &lt;br&gt;
И тај јад у души што те на њу сећа,&lt;br&gt;
То је један њезин заостали део. 

Не дај мутној сузи на суморно око: &lt;br&gt;
Срећа никад не мре, ни онда кад мине. &lt;br&gt;
Тај ехо ког једва чујеш из даљине, &lt;br&gt;
То још она збори у теби дубоко -

У самотне ноћи, кад жалосно шуме  &lt;br&gt;
Реке пуне звезда, горе пуне сена… &lt;br&gt;
До слуха та песма не допире њена, &lt;br&gt;
Но душа је слути, чује и разуме…

==Носталгија==
Јесење поподне мре у завесама,&lt;br&gt;
Тужно цвили ветар из далеког грања.&lt;br&gt;
Мир. То је свечани тренут кад се сања,&lt;br&gt;
И кад душа хоће да остане сама.

Често у те сате са сузом у оку,&lt;br&gt;
Ја осећам тихо у болима дугим:&lt;br&gt;
Све је покидано са мном и са другим,&lt;br&gt;
И чекам однекуд нову реч дубоку.

И докле се деле светлости и тмине,&lt;br&gt;
И ноћ пада као паучина мека:&lt;br&gt;
Све натпêва хучна музика тишине!&lt;br&gt;
Све надвиси неми глас који се чека!...

==Напор==
Када ме замори равнодушно, бедно&lt;br&gt;
Време, у часима безбојним и сивим,&lt;br&gt;
Рађа ми се жеља: ја бих да доживим&lt;br&gt;
Или срећу или несрећу, свеједно.

И та тамна жеља негде у дну груди&lt;br&gt;
Расте, ко поплава какве мрачне сене.&lt;br&gt;
И свакога јутра будна је пре мене;&lt;br&gt;
И често загреје, и често застуди.

У души засветли... које је то доба:&lt;br&gt;
Зора или вече? Плам што је заблисто;&lt;br&gt;
Шта је? Мислим љубав, а оно је злоба!...&lt;br&gt;
А мени се чини тако једно исто...

==Сапутници==
Све за својим путем, ја сам жудно хтео&lt;br&gt;
Све за својим путем! Али заман муке:&lt;br&gt;
На раскршћу сваком увек сам се срео&lt;br&gt;
С кажипрстом кобним невидљиве руке.

Хтедох у свом срцу да глас себе чујем,&lt;br&gt;
А ја чух у слуху глас ко зна откуда...&lt;br&gt;
Хтедох да се отмем, да сневам, да снујем:&lt;br&gt;
Друштво невидљивих пратило ме свуда...

Ја где сам? завапих. Моје дело где је?&lt;br&gt;
Кога следим вечно, несвесно и страсно?&lt;br&gt;
И у мени самом колико је мене?&lt;br&gt;
Колико? ... Све ћути. Ах! то је ужасно.

==Љубав==
Је ли ово љубав, или болна једна&lt;br&gt;
Потреба да љубим? Ова жеља плава,&lt;br&gt;
Је ли жеља срца моћнога и чедна?&lt;br&gt;
Или напор душе која малаксава?

Је ли ово жена коју љубим, збиља?&lt;br&gt;
Ил' сен на проласку преко мога пута,&lt;br&gt;
Тумарање мисли без свести и циља,&lt;br&gt;
И све дело једног болнога минута!

Не знам; но на међи тога сна и јаве,&lt;br&gt;
Видим моје срце да чезне и пати.&lt;br&gt;
И сузе кад дођу, ране закрваве -&lt;br&gt;
Ја ни онда од тог ништа нећу знати.

==Соната==
Хтедох да ми љубав има лице сретно,&lt;br&gt;
Као речна нимфа, чије власи дуге&lt;br&gt;
Весело црвене; али беше сетно,&lt;br&gt;
И косе јој беху тамне, ко у Туге.

Хтедох да запевам млад дитирамб среће,&lt;br&gt;
А ја најтужнију испевах поему;&lt;br&gt;
Почнем да се надам, а осетим веће&lt;br&gt;
Неку слутњу давну, заспалу и нему.

Тако нову жељу прати суза стара;&lt;br&gt;
Тако нова љубав у часима холим&lt;br&gt;
Неосетно ране старинске отвара -&lt;br&gt;
Па ме страх да желим, и ужас да волим.

==Тама==
Иза јабланова још ни сад не жути&lt;br&gt;
Задоцнели месец. Још са црних трава&lt;br&gt;
Дува тамни ветрић. Како страшно ћути&lt;br&gt;
Пролеће у ноћи, пролеће што спава...

А из бледог неба у тој немој тмини,&lt;br&gt;
Често ко да тихо црни снег поврви.&lt;br&gt;
Какво кобно вече! У болној тишини&lt;br&gt;
Чини ми се чујем хуку своје крви.

Чујем у дну душе глас некакав сетно,&lt;br&gt;
Ко глас у дубини ноћи. То је само&lt;br&gt;
Једна мутна жеља прошла неосетно,&lt;br&gt;
Ко би знао за чим, ко би знао камо.

==Досада==
Цело после подне на мом прагу седи &lt;br&gt;
Досада, и гледа налакћена мене.&lt;br&gt;
Очи су јој мутне, челичне, студене,&lt;br&gt;
А усне замрзле и образи бледи.

Не чује се никад да помути дахом&lt;br&gt;
Ни тренут тишине за то цело доба.&lt;br&gt;
Дан умире мирно: а моја је соба&lt;br&gt;
Испуњена чудним слутњама и страхом.

И немо и споро ослушкује тада&lt;br&gt;
Неку тамну јесен у души, где тако&lt;br&gt;
Дан гасне без туге, без свести, полако...&lt;br&gt;
И чујем, у мени лист за листом пада.

==Страх==
Зашто волим тако све оно што мине,&lt;br&gt;
И радост, и боле? С каквом жељом тамном&lt;br&gt;
Ја лакомо слушам тај глас из даљине,&lt;br&gt;
И погледам на пут који оста за мном?

Каква је то веза измеђ душе сада,&lt;br&gt;
И тих дана што су протекли, ко вода?&lt;br&gt;
Зашто већма волим вече које пада,&lt;br&gt;
Но пурпурну кишу из јутрењег свода?

Често ми се чини да ко ноћна плима,&lt;br&gt;
Све у мени шуми од спомена сиви;&lt;br&gt;
И да ми је срце препуно, и има&lt;br&gt;
Страх да иде даље и да што доживи.

==Екстаза==
Остаће далеко за мном ови пути,&lt;br&gt;
Нестаће и ове сузе куд и друге,&lt;br&gt;
Ја ћу нове жеље у свом срцу чути,&lt;br&gt;
Као нове ласте. У вечери дуге,

Прах сребрних звезда док лагано пада,&lt;br&gt;
И с' цвећа се диже свила, као косе,&lt;br&gt;
Моја нова љубав родиће се тада&lt;br&gt;
Као нови листак и нова кап росе.

И крај друге жене ја ћу да се надам,&lt;br&gt;
И да своје срце расипам и губим:&lt;br&gt;
И опет мислећи да први пут страдам,&lt;br&gt;
И први пут желим, и први пут љубим.

==Замор==
Очи су ти данас пуне топле тајне,&lt;br&gt;
По пољубац има у погледу сваком;&lt;br&gt;
И има у гласу тужном, неједнаком,&lt;br&gt;
Обећање среће нове и бескрајне.

Доста, јадна жено, све је залуд! Доста!&lt;br&gt;
Ми смо једно другом давно све већ дали.&lt;br&gt;
Погасимо лампе пира! Као вали,&lt;br&gt;
Све је већ протекло, и ничег не оста...

Још један дан само хтели би свом снагом,&lt;br&gt;
Један, само један! Вај, док се, све брже,&lt;br&gt;
Кроз кобну ноћ чује како бесно рже&lt;br&gt;
Пар злих црних коња, већ спремних, пред прагом.

==Рефрен==
Сневај, да увидиш да пролазни снови&lt;br&gt;
Још најближе стоје постојаној срећи;&lt;br&gt;
Да не питаш никад, зашто јади ови,&lt;br&gt;
А не који други, а не који трећи.

Љуби, љуби силно, увек истоветан,&lt;br&gt;
У љубави само ти ћеш јасно знати:&lt;br&gt;
Како мало треба да се буде сретан,&lt;br&gt;
И сто пута мање да се вечно пати.&lt;br&gt;

И умри, да спасеш веровање чисто,&lt;br&gt;
Да си кад год стао пред истином голом:&lt;br&gt;
И да у животу ниси једно исто&lt;br&gt;
Једном звао срећом, а други пут болом.

==Враћање==
Кад ми опет дођеш, ти ми приђи тада,&lt;br&gt;
Али не ко жена што чезне и воли,&lt;br&gt;
Него као сестра брату који страда,&lt;br&gt;
Тражећ меком руком место где га боли.

Пуна носталгије безнадежне, дуге,&lt;br&gt;
Не сећај ме никад да би могла доћи&lt;br&gt;
Задоцнела радост из дубине туге,&lt;br&gt;
Ко поноћно сунце из дубине ноћи.

Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге&lt;br&gt;
Да те вољах место ко зна које жене!&lt;br&gt;
У твом чару љубљах сав чар неке друге...&lt;br&gt;
И ти беше само сен нечије сене...

==Снови==
Вај! како то боли рећи једно збогом!&lt;br&gt;
И колика рана отвори се тајна,&lt;br&gt;
Кад и за толиком нашом сузом многом,&lt;br&gt;
Опет падне једна суза опроштајна.

Напред! Али куда, и камо, и зашто?&lt;br&gt;
И зар увек исто, и све тако вечно?&lt;br&gt;
Па како то ипак боли неизлечно&lt;br&gt;
Кад сврши сневање, и празно, и ташто...

И обамре снага, и занеми вера,&lt;br&gt;
Док жеђ тамног срца постаје све већа;&lt;br&gt;
Тад видиш да често, колико и срећа,&lt;br&gt;
Вреди једна топла и лепа химера.

==Крај==
Хоћу у твом срцу, после тамних јада,&lt;br&gt;
Да оставим једну носталгију дугу:&lt;br&gt;
Па све када прође, да се сећаш тада&lt;br&gt;
Са болом на срећу, с радошћу на тугу.

Хоћу моја љубав, кад све једном падне,&lt;br&gt;
Да у теби умре, као у дан сиви&lt;br&gt;
Што мре грмен ружа: мирис који дадне,&lt;br&gt;
То је болна душа која га надживи.

И кад ови дани за свагда прохује,&lt;br&gt;
И кад опет хтеднеш чути моје име,&lt;br&gt;
Хоћу да се оно у твом срцу чује&lt;br&gt;
Ко шапат пољупца и уздисај риме.

==Сати==
Како брзо живим! Како сати дуги&lt;br&gt;
Пролазе, ко беле птице. Нит знах само&lt;br&gt;
Чим су повезани један дан за други,&lt;br&gt;
Нити кад запитах: зашто све, и камо?

У ногама сфинкса преспим сваке ноћи,&lt;br&gt;
Са срцем што није ни срећно, ни плачно,&lt;br&gt;
За све што је прошло и све што ће проћи:&lt;br&gt;
Јер сваки је тренут нешто бесконачно.

Ја не имах никад ни минуте неме,&lt;br&gt;
Да питам куд оде уздах што одлеће.&lt;br&gt;
Толико је увек било кратко време&lt;br&gt;
Измећу две сузе и измеђ две среће.

==Стихови==
Ове мирне песме осенчене јадом,&lt;br&gt;
То су ехо речи што се нису рекле,&lt;br&gt;
Туге што је расла и умрла крадом,&lt;br&gt;
И суза што нису никада потекле.

У дубоко вече, кад угасну стазе,&lt;br&gt;
Душа мртвог дана, суморна, још ходи,&lt;br&gt;
И шуми: ко тамне, искидане фразе&lt;br&gt;
Музике у ветру, у грању, по води.

Тад се јави ехо непамћеног јада,&lt;br&gt;
И бол неке давно преболеле ране...&lt;br&gt;
Но како је срцу нико не зна тада,&lt;br&gt;
Задоцнела суза кад пође да кане.

==Песма==
Пренуће се опет моја душа сетна... &lt;br&gt;
Можда зрачак сунца, најмањи шум горе,&lt;br&gt;
Доста ће јој бити па да буде сретна,&lt;br&gt;
И да се разлије звучна, као море.

Прићи ће ми нежно у данима овим,&lt;br&gt;
Као илузија добра, нека жена;&lt;br&gt;
И радосно тада по звездама новим&lt;br&gt;
Тражићу свој усуд за нова времена.

На нову обалу ја ћу ногом стати,&lt;br&gt;
Да у новом руху загазим у цвеће...&lt;br&gt;
Тако јадна душа никад неће знати&lt;br&gt;
Где беше крај бола, где почетак среће...

==Суза==
Ко јесења шума тако умираше&lt;br&gt;
Цео један живот тихо и нечујно.&lt;br&gt;
И још носећ срце и жељно и бујно,&lt;br&gt;
Ми смо осећали задње дане наше.

Мотрећи у кобни символ што се диже,&lt;br&gt;
Душа нам се мрзла и тровала тугом;&lt;br&gt;
И држећ све чвршће руку једно другом,&lt;br&gt;
Ми смо корачали раскршћу, све ближе.

Ми смо своју сузу крили у том часу,&lt;br&gt;
Ону сузу чедну, свету, неумрлу:&lt;br&gt;
Но она се свагда јављала у грлу,&lt;br&gt;
И увек се тужно расула у гласу.

==Рапсодија==
Да ми је да љубим као некад прије -&lt;br&gt;
Без наде и среће; вај! да ми је моћи&lt;br&gt;
Испунити опет целе своје ноћи&lt;br&gt;
Сузама и слутњом којој конца није.

Да ми је да волим као пре, пун мрачне&lt;br&gt;
И свирепе сласти да патим и страдам;&lt;br&gt;
И уживајући у болу што задам,&lt;br&gt;
Да не љубим очи него кад су плачне.

Да ми је да волим срцем, које тајно&lt;br&gt;
Све носећи сумњу страшнију и већу,&lt;br&gt;
Не зна за врлину, јер не зна за срећу,&lt;br&gt;
И што мрзи болно, јер љуби очајно.

==Мир==
Хтео бих да знадем љубим ли и сада -&lt;br&gt;
И да добра нека светлост продре сени,&lt;br&gt;
И тишину овог умиреног јада,&lt;br&gt;
И падне на тамне путеве у мени.

Да знам од куд тишти на дну душе тајно&lt;br&gt;
Неки мир што шуми, и песма што ћути,&lt;br&gt;
Док, ко задње птице кроз вече бескрајно,&lt;br&gt;
Очајно се журе закасли минути.

Нит што више желим и нити што хоћу,&lt;br&gt;
Нит зна суза сама ко некад да лије,&lt;br&gt;
Да туга нарасте, као река ноћу...&lt;br&gt;
А све можда зато што љубим ко прије.

==Растанак==
Опет сам те срео тамну, пуну сете -&lt;br&gt;
Браниш невидљивој сузи да потече;&lt;br&gt;
Ко сен безнадежни, тако, јадно дете,&lt;br&gt;
Ти беше поред нас цело једно вече,

Све беше одавна нестало међ нами,&lt;br&gt;
И љубав, и мржња. А наше две стране&lt;br&gt;
Душе осећаху, ипак, ко у тами:&lt;br&gt;
Кипе две-три сузе још неисплакане.

И негдашњег срца, никад неречена,&lt;br&gt;
Притајена, тамна, реч хтеде потећи...&lt;br&gt;
А кад пође као безнадежна сена -&lt;br&gt;
Никад можда нисмо били ближе срећи.

==Вече==
Мре потоња светлост и постаје смеђа,&lt;br&gt;
Октобарско сунце гасне иза хума...&lt;br&gt;
А твоја је душа пуна болног шума,&lt;br&gt;
Тешка суза стала у дну тамних веђа.

Док у твоме врту дан очајно тиња;&lt;br&gt;
У тамној се сенци расплакале чесме;&lt;br&gt;
Шуми гора, као роса да ромиња,&lt;br&gt;
А у теби хује риме моје песме...

Хује тамне риме, ко мистично врело,&lt;br&gt;
Кроз лишће, и звезде, и сен што још пада:&lt;br&gt;
У свакоме стиху има суза јада,&lt;br&gt;
У сваку је строфу легло срце цело.

==Измирење==
И када те живот болно разочара,&lt;br&gt;
И када престану и жеље, и снови:&lt;br&gt;
Оно што нам врати једна суза стара,&lt;br&gt;
Вреди један живот незнани и нови.

Памти што је прошло, с пуно вере неме,&lt;br&gt;
Кроз све дане дугих страдања и мена:&lt;br&gt;
Чувај своју прошлост за суморно време&lt;br&gt;
Кад се живи само још од успомена.

Па ћеш да запиташ једном, и ненадно -&lt;br&gt;
Нашто само сузе, нашто боли само?&lt;br&gt;
И шта да икад жали срце јадно,&lt;br&gt;
Када је све наше, све што осећамо!

==Пут==
Да ми је да нађем нови ритам неки,&lt;br&gt;
И горду способност којој не знам име,&lt;br&gt;
Да свагда без страха пут пређем далеки -&lt;br&gt;
Пут од једног бола до његове риме.

И да моја мисо никад не залута&lt;br&gt;
У том своме часу свечану и ретку,&lt;br&gt;
Увек свету ватру носећ целог пута,&lt;br&gt;
Велику и светлу, као у зачетку.

И да накрај песме не осетим тада&lt;br&gt;
Боле које ништа не може да спречи:&lt;br&gt;
У души остане још толико јада,&lt;br&gt;
За које немамо ни сузе, ни речи.

==Гама==
Не! та болна љубав коју срце наше&lt;br&gt;
Сад куне у своме очајању дугом,&lt;br&gt;
Беше можда мржња која нас враћаше&lt;br&gt;
Увек у загрљај кобни једно другом.

Ми смо се љубили мржњом у то доба,&lt;br&gt;
Чежњивом и тамном мржњом. Вај! што мучно&lt;br&gt;
Беше, када једном неста и та злоба&lt;br&gt;
Која нас држаше дотле неразлучно.

Најзад, стисак руке безнадежан, ледан!&lt;br&gt;
И ми тад метнусмо у очају многом -&lt;br&gt;
Целу своју душу у пољубац један,&lt;br&gt;
И сав отров мржње у последње збогом.

==Сусрет==
Чекасмо се дуго, а кад смо се срели,&lt;br&gt;
Дала си ми руку и пошла си са мном.&lt;br&gt;
И идући стазом нејасном и тамном,&lt;br&gt;
Искали смо сунца и среће смо хтели.

Обоје смо страсно веровали тада&lt;br&gt;
Да се бесмо нашли. И ми нисмо знали&lt;br&gt;
Колико смо били уморни и пали&lt;br&gt;
Од сумња и давно преживљених јада...

И за навек кад се растасмо, и тако&lt;br&gt;
Стежућ своје срце рукама обема,&lt;br&gt;
Отишла си плачна, замрзла и нема,&lt;br&gt;
Ко што беше дошла, тужно и полако.

==Резигнација==
Не прокуни никад то присуство јада,&lt;br&gt;
У вечери глухе, крај мртвог огњишта.&lt;br&gt;
Јер како је празно наше срце,&lt;br&gt;
када Нема у животу да оплаче ништа.

Твој бол беше извор све твоје чистоте;&lt;br&gt;
Он је твоја младост, лепота, и тајна;&lt;br&gt;
Не прокуни тренут који ти све оте:&lt;br&gt;
Само си у патњи постала бескрајна.

И ослобођеној од смрти, без уза&lt;br&gt;
За све око себе - сад нови пут сија:&lt;br&gt;
Кад познамо чари покајничких суза,&lt;br&gt;
Тад постане љубав једна религија.

==Слутње==
Како време тече тромо и безлично,&lt;br&gt;
И болна се слутња почиње да буди:&lt;br&gt;
Да и осећаји стäре, као људи,&lt;br&gt;
И све једно другом да је тако слично.

Ове бесанице нове, растрзане,&lt;br&gt;
Чини ми се исте као стари боли;&lt;br&gt;
И све нове сузе што малочас проли,&lt;br&gt;
Ко сузе од јуче, ко сузе од лане.

И сва ова љубав коју срце сније&lt;br&gt;
Што се чини тако и млада, и нова -&lt;br&gt;
Све је осветнички фантом старих снова:&lt;br&gt;
Кобни ехо речи изречених прије.

==Срце==
Срешћемо се опет, ко зна где и када, &lt;br&gt;
Ненадно и нагло јавићеш се мени -&lt;br&gt;
Можда кад у души болно застудени,&lt;br&gt;
И у срцу почне први снег да пада.

На уснама нашим поникнути неће&lt;br&gt;
Ни прекор, ни хвала; нити туга нова&lt;br&gt;
Што не оста више од негдашњих снова&lt;br&gt;
Ни капља горчине, ни тренутак среће.

Али старом страшћу погледам ли у те:&lt;br&gt;
То нове љубави јавља се глас смео!&lt;br&gt;
Јер што срце хоће то је његов део -&lt;br&gt;
Увек нови део од нове минуте.

==Симбол==
Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br&gt;
Где сја ватра - ко зна - грешна или света.&lt;br&gt;
Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br&gt;
Ти љубиш невино као цвет што цвета.

Љубав би ти моја била заточење,&lt;br&gt;
У твом безграничном, граница и мета;&lt;br&gt;
Таква, вечна жено, кроз живот и мрење&lt;br&gt;
У слави инстинкта ти си само света.

Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br&gt;
Симбол већи него бол људски што грца;&lt;br&gt;
И ти си божанству ближа него мени:&lt;br&gt;
Више закон света, него закон срца.

==Распуће==
Ја не знам раскршће на ком смо се срели, &lt;br&gt;
Некад, као странци, са два разна пута;&lt;br&gt;
Кад нит смо то знали, и нити то хтели,&lt;br&gt;
Једног безименог и страшног минута.

Као у дворани огледалâ, и ти&lt;br&gt;
Сад у свакој мисли боравиш по једна.&lt;br&gt;
И цела исткана из сунчаних нити,&lt;br&gt;
Као крупно једро стојиш, недогледна.

Хоћеш ли остати или проћи? Куда&lt;br&gt;
Иде твоја бразда? Какво семе клија&lt;br&gt;
Путем твог триумфа? И да ли је свуда&lt;br&gt;
Само тамни бездан где твој фар засија?

==Опсена==
Ти си као звезда једног јутра славе,&lt;br&gt;
А у мени оста као црна рана;&lt;br&gt;
Ти си триста врела што брује и плäве -&lt;br&gt;
Да сва буду једна суза отрована.

Беше као царска галија кроз пене,&lt;br&gt;
С гласом о победи; беше у час зоре&lt;br&gt;
Химна земље сунцу; а само за мене -&lt;br&gt;
Ред црних застава што кроз мрак вихоре.

Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br&gt;
А моја остаде сва окрвављена.&lt;br&gt;
Откуд си и ко си, нико знати неће:&lt;br&gt;
Љубав или мржња, судба или жена.</text>
      <sha1>6gjyaovx3cx0av1afdoinct07evfxcg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143682</id>
      <parentid>143681</parentid>
      <timestamp>2026-05-23T14:24:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)]] на [[Песме сунца/Душа и ноћ]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143681</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="29268" sha1="6gjyaovx3cx0av1afdoinct07evfxcg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
| 
| [[Песме сунца/Сунчане песме|Сунчане песме]]
| '''Душа и ноћ'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Душа|Душа]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Носталгија|Носталгија]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Напор|Напор]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сапутници|Сапутници]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Замор|Замор]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Враћање|Враћање]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће|Распуће]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]

==Душа==
Зашто плачеш, драга, сву ноћ и дан цео:  &lt;br&gt;
Изгубљена срећа још увек је срећа! &lt;br&gt;
И тај јад у души што те на њу сећа,&lt;br&gt;
То је један њезин заостали део. 

Не дај мутној сузи на суморно око: &lt;br&gt;
Срећа никад не мре, ни онда кад мине. &lt;br&gt;
Тај ехо ког једва чујеш из даљине, &lt;br&gt;
То још она збори у теби дубоко -

У самотне ноћи, кад жалосно шуме  &lt;br&gt;
Реке пуне звезда, горе пуне сена… &lt;br&gt;
До слуха та песма не допире њена, &lt;br&gt;
Но душа је слути, чује и разуме…

==Носталгија==
Јесење поподне мре у завесама,&lt;br&gt;
Тужно цвили ветар из далеког грања.&lt;br&gt;
Мир. То је свечани тренут кад се сања,&lt;br&gt;
И кад душа хоће да остане сама.

Често у те сате са сузом у оку,&lt;br&gt;
Ја осећам тихо у болима дугим:&lt;br&gt;
Све је покидано са мном и са другим,&lt;br&gt;
И чекам однекуд нову реч дубоку.

И докле се деле светлости и тмине,&lt;br&gt;
И ноћ пада као паучина мека:&lt;br&gt;
Све натпêва хучна музика тишине!&lt;br&gt;
Све надвиси неми глас који се чека!...

==Напор==
Када ме замори равнодушно, бедно&lt;br&gt;
Време, у часима безбојним и сивим,&lt;br&gt;
Рађа ми се жеља: ја бих да доживим&lt;br&gt;
Или срећу или несрећу, свеједно.

И та тамна жеља негде у дну груди&lt;br&gt;
Расте, ко поплава какве мрачне сене.&lt;br&gt;
И свакога јутра будна је пре мене;&lt;br&gt;
И често загреје, и често застуди.

У души засветли... које је то доба:&lt;br&gt;
Зора или вече? Плам што је заблисто;&lt;br&gt;
Шта је? Мислим љубав, а оно је злоба!...&lt;br&gt;
А мени се чини тако једно исто...

==Сапутници==
Све за својим путем, ја сам жудно хтео&lt;br&gt;
Све за својим путем! Али заман муке:&lt;br&gt;
На раскршћу сваком увек сам се срео&lt;br&gt;
С кажипрстом кобним невидљиве руке.

Хтедох у свом срцу да глас себе чујем,&lt;br&gt;
А ја чух у слуху глас ко зна откуда...&lt;br&gt;
Хтедох да се отмем, да сневам, да снујем:&lt;br&gt;
Друштво невидљивих пратило ме свуда...

Ја где сам? завапих. Моје дело где је?&lt;br&gt;
Кога следим вечно, несвесно и страсно?&lt;br&gt;
И у мени самом колико је мене?&lt;br&gt;
Колико? ... Све ћути. Ах! то је ужасно.

==Љубав==
Је ли ово љубав, или болна једна&lt;br&gt;
Потреба да љубим? Ова жеља плава,&lt;br&gt;
Је ли жеља срца моћнога и чедна?&lt;br&gt;
Или напор душе која малаксава?

Је ли ово жена коју љубим, збиља?&lt;br&gt;
Ил' сен на проласку преко мога пута,&lt;br&gt;
Тумарање мисли без свести и циља,&lt;br&gt;
И све дело једног болнога минута!

Не знам; но на међи тога сна и јаве,&lt;br&gt;
Видим моје срце да чезне и пати.&lt;br&gt;
И сузе кад дођу, ране закрваве -&lt;br&gt;
Ја ни онда од тог ништа нећу знати.

==Соната==
Хтедох да ми љубав има лице сретно,&lt;br&gt;
Као речна нимфа, чије власи дуге&lt;br&gt;
Весело црвене; али беше сетно,&lt;br&gt;
И косе јој беху тамне, ко у Туге.

Хтедох да запевам млад дитирамб среће,&lt;br&gt;
А ја најтужнију испевах поему;&lt;br&gt;
Почнем да се надам, а осетим веће&lt;br&gt;
Неку слутњу давну, заспалу и нему.

Тако нову жељу прати суза стара;&lt;br&gt;
Тако нова љубав у часима холим&lt;br&gt;
Неосетно ране старинске отвара -&lt;br&gt;
Па ме страх да желим, и ужас да волим.

==Тама==
Иза јабланова још ни сад не жути&lt;br&gt;
Задоцнели месец. Још са црних трава&lt;br&gt;
Дува тамни ветрић. Како страшно ћути&lt;br&gt;
Пролеће у ноћи, пролеће што спава...

А из бледог неба у тој немој тмини,&lt;br&gt;
Често ко да тихо црни снег поврви.&lt;br&gt;
Какво кобно вече! У болној тишини&lt;br&gt;
Чини ми се чујем хуку своје крви.

Чујем у дну душе глас некакав сетно,&lt;br&gt;
Ко глас у дубини ноћи. То је само&lt;br&gt;
Једна мутна жеља прошла неосетно,&lt;br&gt;
Ко би знао за чим, ко би знао камо.

==Досада==
Цело после подне на мом прагу седи &lt;br&gt;
Досада, и гледа налакћена мене.&lt;br&gt;
Очи су јој мутне, челичне, студене,&lt;br&gt;
А усне замрзле и образи бледи.

Не чује се никад да помути дахом&lt;br&gt;
Ни тренут тишине за то цело доба.&lt;br&gt;
Дан умире мирно: а моја је соба&lt;br&gt;
Испуњена чудним слутњама и страхом.

И немо и споро ослушкује тада&lt;br&gt;
Неку тамну јесен у души, где тако&lt;br&gt;
Дан гасне без туге, без свести, полако...&lt;br&gt;
И чујем, у мени лист за листом пада.

==Страх==
Зашто волим тако све оно што мине,&lt;br&gt;
И радост, и боле? С каквом жељом тамном&lt;br&gt;
Ја лакомо слушам тај глас из даљине,&lt;br&gt;
И погледам на пут који оста за мном?

Каква је то веза измеђ душе сада,&lt;br&gt;
И тих дана што су протекли, ко вода?&lt;br&gt;
Зашто већма волим вече које пада,&lt;br&gt;
Но пурпурну кишу из јутрењег свода?

Често ми се чини да ко ноћна плима,&lt;br&gt;
Све у мени шуми од спомена сиви;&lt;br&gt;
И да ми је срце препуно, и има&lt;br&gt;
Страх да иде даље и да што доживи.

==Екстаза==
Остаће далеко за мном ови пути,&lt;br&gt;
Нестаће и ове сузе куд и друге,&lt;br&gt;
Ја ћу нове жеље у свом срцу чути,&lt;br&gt;
Као нове ласте. У вечери дуге,

Прах сребрних звезда док лагано пада,&lt;br&gt;
И с' цвећа се диже свила, као косе,&lt;br&gt;
Моја нова љубав родиће се тада&lt;br&gt;
Као нови листак и нова кап росе.

И крај друге жене ја ћу да се надам,&lt;br&gt;
И да своје срце расипам и губим:&lt;br&gt;
И опет мислећи да први пут страдам,&lt;br&gt;
И први пут желим, и први пут љубим.

==Замор==
Очи су ти данас пуне топле тајне,&lt;br&gt;
По пољубац има у погледу сваком;&lt;br&gt;
И има у гласу тужном, неједнаком,&lt;br&gt;
Обећање среће нове и бескрајне.

Доста, јадна жено, све је залуд! Доста!&lt;br&gt;
Ми смо једно другом давно све већ дали.&lt;br&gt;
Погасимо лампе пира! Као вали,&lt;br&gt;
Све је већ протекло, и ничег не оста...

Још један дан само хтели би свом снагом,&lt;br&gt;
Један, само један! Вај, док се, све брже,&lt;br&gt;
Кроз кобну ноћ чује како бесно рже&lt;br&gt;
Пар злих црних коња, већ спремних, пред прагом.

==Рефрен==
Сневај, да увидиш да пролазни снови&lt;br&gt;
Још најближе стоје постојаној срећи;&lt;br&gt;
Да не питаш никад, зашто јади ови,&lt;br&gt;
А не који други, а не који трећи.

Љуби, љуби силно, увек истоветан,&lt;br&gt;
У љубави само ти ћеш јасно знати:&lt;br&gt;
Како мало треба да се буде сретан,&lt;br&gt;
И сто пута мање да се вечно пати.&lt;br&gt;

И умри, да спасеш веровање чисто,&lt;br&gt;
Да си кад год стао пред истином голом:&lt;br&gt;
И да у животу ниси једно исто&lt;br&gt;
Једном звао срећом, а други пут болом.

==Враћање==
Кад ми опет дођеш, ти ми приђи тада,&lt;br&gt;
Али не ко жена што чезне и воли,&lt;br&gt;
Него као сестра брату који страда,&lt;br&gt;
Тражећ меком руком место где га боли.

Пуна носталгије безнадежне, дуге,&lt;br&gt;
Не сећај ме никад да би могла доћи&lt;br&gt;
Задоцнела радост из дубине туге,&lt;br&gt;
Ко поноћно сунце из дубине ноћи.

Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге&lt;br&gt;
Да те вољах место ко зна које жене!&lt;br&gt;
У твом чару љубљах сав чар неке друге...&lt;br&gt;
И ти беше само сен нечије сене...

==Снови==
Вај! како то боли рећи једно збогом!&lt;br&gt;
И колика рана отвори се тајна,&lt;br&gt;
Кад и за толиком нашом сузом многом,&lt;br&gt;
Опет падне једна суза опроштајна.

Напред! Али куда, и камо, и зашто?&lt;br&gt;
И зар увек исто, и све тако вечно?&lt;br&gt;
Па како то ипак боли неизлечно&lt;br&gt;
Кад сврши сневање, и празно, и ташто...

И обамре снага, и занеми вера,&lt;br&gt;
Док жеђ тамног срца постаје све већа;&lt;br&gt;
Тад видиш да често, колико и срећа,&lt;br&gt;
Вреди једна топла и лепа химера.

==Крај==
Хоћу у твом срцу, после тамних јада,&lt;br&gt;
Да оставим једну носталгију дугу:&lt;br&gt;
Па све када прође, да се сећаш тада&lt;br&gt;
Са болом на срећу, с радошћу на тугу.

Хоћу моја љубав, кад све једном падне,&lt;br&gt;
Да у теби умре, као у дан сиви&lt;br&gt;
Што мре грмен ружа: мирис који дадне,&lt;br&gt;
То је болна душа која га надживи.

И кад ови дани за свагда прохује,&lt;br&gt;
И кад опет хтеднеш чути моје име,&lt;br&gt;
Хоћу да се оно у твом срцу чује&lt;br&gt;
Ко шапат пољупца и уздисај риме.

==Сати==
Како брзо живим! Како сати дуги&lt;br&gt;
Пролазе, ко беле птице. Нит знах само&lt;br&gt;
Чим су повезани један дан за други,&lt;br&gt;
Нити кад запитах: зашто све, и камо?

У ногама сфинкса преспим сваке ноћи,&lt;br&gt;
Са срцем што није ни срећно, ни плачно,&lt;br&gt;
За све што је прошло и све што ће проћи:&lt;br&gt;
Јер сваки је тренут нешто бесконачно.

Ја не имах никад ни минуте неме,&lt;br&gt;
Да питам куд оде уздах што одлеће.&lt;br&gt;
Толико је увек било кратко време&lt;br&gt;
Измећу две сузе и измеђ две среће.

==Стихови==
Ове мирне песме осенчене јадом,&lt;br&gt;
То су ехо речи што се нису рекле,&lt;br&gt;
Туге што је расла и умрла крадом,&lt;br&gt;
И суза што нису никада потекле.

У дубоко вече, кад угасну стазе,&lt;br&gt;
Душа мртвог дана, суморна, још ходи,&lt;br&gt;
И шуми: ко тамне, искидане фразе&lt;br&gt;
Музике у ветру, у грању, по води.

Тад се јави ехо непамћеног јада,&lt;br&gt;
И бол неке давно преболеле ране...&lt;br&gt;
Но како је срцу нико не зна тада,&lt;br&gt;
Задоцнела суза кад пође да кане.

==Песма==
Пренуће се опет моја душа сетна... &lt;br&gt;
Можда зрачак сунца, најмањи шум горе,&lt;br&gt;
Доста ће јој бити па да буде сретна,&lt;br&gt;
И да се разлије звучна, као море.

Прићи ће ми нежно у данима овим,&lt;br&gt;
Као илузија добра, нека жена;&lt;br&gt;
И радосно тада по звездама новим&lt;br&gt;
Тражићу свој усуд за нова времена.

На нову обалу ја ћу ногом стати,&lt;br&gt;
Да у новом руху загазим у цвеће...&lt;br&gt;
Тако јадна душа никад неће знати&lt;br&gt;
Где беше крај бола, где почетак среће...

==Суза==
Ко јесења шума тако умираше&lt;br&gt;
Цео један живот тихо и нечујно.&lt;br&gt;
И још носећ срце и жељно и бујно,&lt;br&gt;
Ми смо осећали задње дане наше.

Мотрећи у кобни символ што се диже,&lt;br&gt;
Душа нам се мрзла и тровала тугом;&lt;br&gt;
И држећ све чвршће руку једно другом,&lt;br&gt;
Ми смо корачали раскршћу, све ближе.

Ми смо своју сузу крили у том часу,&lt;br&gt;
Ону сузу чедну, свету, неумрлу:&lt;br&gt;
Но она се свагда јављала у грлу,&lt;br&gt;
И увек се тужно расула у гласу.

==Рапсодија==
Да ми је да љубим као некад прије -&lt;br&gt;
Без наде и среће; вај! да ми је моћи&lt;br&gt;
Испунити опет целе своје ноћи&lt;br&gt;
Сузама и слутњом којој конца није.

Да ми је да волим као пре, пун мрачне&lt;br&gt;
И свирепе сласти да патим и страдам;&lt;br&gt;
И уживајући у болу што задам,&lt;br&gt;
Да не љубим очи него кад су плачне.

Да ми је да волим срцем, које тајно&lt;br&gt;
Све носећи сумњу страшнију и већу,&lt;br&gt;
Не зна за врлину, јер не зна за срећу,&lt;br&gt;
И што мрзи болно, јер љуби очајно.

==Мир==
Хтео бих да знадем љубим ли и сада -&lt;br&gt;
И да добра нека светлост продре сени,&lt;br&gt;
И тишину овог умиреног јада,&lt;br&gt;
И падне на тамне путеве у мени.

Да знам од куд тишти на дну душе тајно&lt;br&gt;
Неки мир што шуми, и песма што ћути,&lt;br&gt;
Док, ко задње птице кроз вече бескрајно,&lt;br&gt;
Очајно се журе закасли минути.

Нит што више желим и нити што хоћу,&lt;br&gt;
Нит зна суза сама ко некад да лије,&lt;br&gt;
Да туга нарасте, као река ноћу...&lt;br&gt;
А све можда зато што љубим ко прије.

==Растанак==
Опет сам те срео тамну, пуну сете -&lt;br&gt;
Браниш невидљивој сузи да потече;&lt;br&gt;
Ко сен безнадежни, тако, јадно дете,&lt;br&gt;
Ти беше поред нас цело једно вече,

Све беше одавна нестало међ нами,&lt;br&gt;
И љубав, и мржња. А наше две стране&lt;br&gt;
Душе осећаху, ипак, ко у тами:&lt;br&gt;
Кипе две-три сузе још неисплакане.

И негдашњег срца, никад неречена,&lt;br&gt;
Притајена, тамна, реч хтеде потећи...&lt;br&gt;
А кад пође као безнадежна сена -&lt;br&gt;
Никад можда нисмо били ближе срећи.

==Вече==
Мре потоња светлост и постаје смеђа,&lt;br&gt;
Октобарско сунце гасне иза хума...&lt;br&gt;
А твоја је душа пуна болног шума,&lt;br&gt;
Тешка суза стала у дну тамних веђа.

Док у твоме врту дан очајно тиња;&lt;br&gt;
У тамној се сенци расплакале чесме;&lt;br&gt;
Шуми гора, као роса да ромиња,&lt;br&gt;
А у теби хује риме моје песме...

Хује тамне риме, ко мистично врело,&lt;br&gt;
Кроз лишће, и звезде, и сен што још пада:&lt;br&gt;
У свакоме стиху има суза јада,&lt;br&gt;
У сваку је строфу легло срце цело.

==Измирење==
И када те живот болно разочара,&lt;br&gt;
И када престану и жеље, и снови:&lt;br&gt;
Оно што нам врати једна суза стара,&lt;br&gt;
Вреди један живот незнани и нови.

Памти што је прошло, с пуно вере неме,&lt;br&gt;
Кроз све дане дугих страдања и мена:&lt;br&gt;
Чувај своју прошлост за суморно време&lt;br&gt;
Кад се живи само још од успомена.

Па ћеш да запиташ једном, и ненадно -&lt;br&gt;
Нашто само сузе, нашто боли само?&lt;br&gt;
И шта да икад жали срце јадно,&lt;br&gt;
Када је све наше, све што осећамо!

==Пут==
Да ми је да нађем нови ритам неки,&lt;br&gt;
И горду способност којој не знам име,&lt;br&gt;
Да свагда без страха пут пређем далеки -&lt;br&gt;
Пут од једног бола до његове риме.

И да моја мисо никад не залута&lt;br&gt;
У том своме часу свечану и ретку,&lt;br&gt;
Увек свету ватру носећ целог пута,&lt;br&gt;
Велику и светлу, као у зачетку.

И да накрај песме не осетим тада&lt;br&gt;
Боле које ништа не може да спречи:&lt;br&gt;
У души остане још толико јада,&lt;br&gt;
За које немамо ни сузе, ни речи.

==Гама==
Не! та болна љубав коју срце наше&lt;br&gt;
Сад куне у своме очајању дугом,&lt;br&gt;
Беше можда мржња која нас враћаше&lt;br&gt;
Увек у загрљај кобни једно другом.

Ми смо се љубили мржњом у то доба,&lt;br&gt;
Чежњивом и тамном мржњом. Вај! што мучно&lt;br&gt;
Беше, када једном неста и та злоба&lt;br&gt;
Која нас држаше дотле неразлучно.

Најзад, стисак руке безнадежан, ледан!&lt;br&gt;
И ми тад метнусмо у очају многом -&lt;br&gt;
Целу своју душу у пољубац један,&lt;br&gt;
И сав отров мржње у последње збогом.

==Сусрет==
Чекасмо се дуго, а кад смо се срели,&lt;br&gt;
Дала си ми руку и пошла си са мном.&lt;br&gt;
И идући стазом нејасном и тамном,&lt;br&gt;
Искали смо сунца и среће смо хтели.

Обоје смо страсно веровали тада&lt;br&gt;
Да се бесмо нашли. И ми нисмо знали&lt;br&gt;
Колико смо били уморни и пали&lt;br&gt;
Од сумња и давно преживљених јада...

И за навек кад се растасмо, и тако&lt;br&gt;
Стежућ своје срце рукама обема,&lt;br&gt;
Отишла си плачна, замрзла и нема,&lt;br&gt;
Ко што беше дошла, тужно и полако.

==Резигнација==
Не прокуни никад то присуство јада,&lt;br&gt;
У вечери глухе, крај мртвог огњишта.&lt;br&gt;
Јер како је празно наше срце,&lt;br&gt;
када Нема у животу да оплаче ништа.

Твој бол беше извор све твоје чистоте;&lt;br&gt;
Он је твоја младост, лепота, и тајна;&lt;br&gt;
Не прокуни тренут који ти све оте:&lt;br&gt;
Само си у патњи постала бескрајна.

И ослобођеној од смрти, без уза&lt;br&gt;
За све око себе - сад нови пут сија:&lt;br&gt;
Кад познамо чари покајничких суза,&lt;br&gt;
Тад постане љубав једна религија.

==Слутње==
Како време тече тромо и безлично,&lt;br&gt;
И болна се слутња почиње да буди:&lt;br&gt;
Да и осећаји стäре, као људи,&lt;br&gt;
И све једно другом да је тако слично.

Ове бесанице нове, растрзане,&lt;br&gt;
Чини ми се исте као стари боли;&lt;br&gt;
И све нове сузе што малочас проли,&lt;br&gt;
Ко сузе од јуче, ко сузе од лане.

И сва ова љубав коју срце сније&lt;br&gt;
Што се чини тако и млада, и нова -&lt;br&gt;
Све је осветнички фантом старих снова:&lt;br&gt;
Кобни ехо речи изречених прије.

==Срце==
Срешћемо се опет, ко зна где и када, &lt;br&gt;
Ненадно и нагло јавићеш се мени -&lt;br&gt;
Можда кад у души болно застудени,&lt;br&gt;
И у срцу почне први снег да пада.

На уснама нашим поникнути неће&lt;br&gt;
Ни прекор, ни хвала; нити туга нова&lt;br&gt;
Што не оста више од негдашњих снова&lt;br&gt;
Ни капља горчине, ни тренутак среће.

Али старом страшћу погледам ли у те:&lt;br&gt;
То нове љубави јавља се глас смео!&lt;br&gt;
Јер што срце хоће то је његов део -&lt;br&gt;
Увек нови део од нове минуте.

==Симбол==
Гледам твоје крупне очи заљубљене,&lt;br&gt;
Где сја ватра - ко зна - грешна или света.&lt;br&gt;
Свеједно љубиш ли другог или мене:&lt;br&gt;
Ти љубиш невино као цвет што цвета.

Љубав би ти моја била заточење,&lt;br&gt;
У твом безграничном, граница и мета;&lt;br&gt;
Таква, вечна жено, кроз живот и мрење&lt;br&gt;
У слави инстинкта ти си само света.

Ти си сат од којег небо зарумени,&lt;br&gt;
Симбол већи него бол људски што грца;&lt;br&gt;
И ти си божанству ближа него мени:&lt;br&gt;
Више закон света, него закон срца.

==Распуће==
Ја не знам раскршће на ком смо се срели, &lt;br&gt;
Некад, као странци, са два разна пута;&lt;br&gt;
Кад нит смо то знали, и нити то хтели,&lt;br&gt;
Једног безименог и страшног минута.

Као у дворани огледалâ, и ти&lt;br&gt;
Сад у свакој мисли боравиш по једна.&lt;br&gt;
И цела исткана из сунчаних нити,&lt;br&gt;
Као крупно једро стојиш, недогледна.

Хоћеш ли остати или проћи? Куда&lt;br&gt;
Иде твоја бразда? Какво семе клија&lt;br&gt;
Путем твог триумфа? И да ли је свуда&lt;br&gt;
Само тамни бездан где твој фар засија?

==Опсена==
Ти си као звезда једног јутра славе,&lt;br&gt;
А у мени оста као црна рана;&lt;br&gt;
Ти си триста врела што брује и плäве -&lt;br&gt;
Да сва буду једна суза отрована.

Беше као царска галија кроз пене,&lt;br&gt;
С гласом о победи; беше у час зоре&lt;br&gt;
Химна земље сунцу; а само за мене -&lt;br&gt;
Ред црних застава што кроз мрак вихоре.

Рука ти је бела мека као цвеће,&lt;br&gt;
А моја остаде сва окрвављена.&lt;br&gt;
Откуд си и ко си, нико знати неће:&lt;br&gt;
Љубав или мржња, судба или жена.</text>
      <sha1>6gjyaovx3cx0av1afdoinct07evfxcg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11113</id>
    <revision>
      <id>143733</id>
      <parentid>143640</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:53:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143733</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10677" sha1="2x6omncimimaw9s1mgnfr3xoi1k8wkv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
| [[О благу Цара Радована]]
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;О срећи'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;О љубави'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;О жени'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]
{{Википедија|Благо цара Радована}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Благо цара Радована]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>2x6omncimimaw9s1mgnfr3xoi1k8wkv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Јабланови</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12650</id>
    <revision>
      <id>143742</id>
      <parentid>143456</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T10:27:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143742</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1295" sha1="7t4f7a27fdakxl6a1a6d100m9qacino" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]
| Јабланови
| [[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЈАБЛАНОВИ}}
&lt;poem&gt;
Зашто ноћас тако шуме јабланови,
Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
Жути месец споро залази за хуме,
Далеке и црне, кȏ слутње; и снови

У тој мртвој ноћи пали су на воду,
Кȏ олово мирну и сиву, у мраку.
Јабланови само високо у зраку
Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду.

Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим
Кȏ потоњи човек. Земљом према, мени,
Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим,
Себе, и ја стрепим сȃм од своје сени.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>7t4f7a27fdakxl6a1a6d100m9qacino</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ослобођење жене</title>
    <ns>0</ns>
    <id>19341</id>
    <revision>
      <id>143705</id>
      <parentid>140605</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:03:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143705</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14983" sha1="apoqpj1v6tlt9ibzmhi4cl7d2ogy72i" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Ослобођење жене!
| одељак=
| аутор=Димитрије Туцовић
| белешке=''Поводом првог збора жена социјалдемократа у Београду 12. септембра 1910.''
}}
Данашње друштво није засновано само на ропству радника: оно је бацило у ропство и жене. Капиталистички режим није обесправио само једну класу, пролетаријат: он је у исти положај довео и цео један људски пол, жене. Његов страховит притисак не осећа само један ред данашњега друштва, него у истој толикој мери, у извесном погледу још и више, осећа цела једна половина човечанства.

И то без обзира на социјални положај њихов. Свуда су жене доведене у економску зависност према човеку; свуда су оне — са делимичним изузецима у појединим земљама о којима не вреди ни говорити — политички обесправљене; свуда се оне одржавају у једној страховитој умној и моралној мизерији. Свуда је жена роб у кући, роб у држави, роб у друштву.

Отуда је, — не говоримо о индивидуалним изузецима који су врло ретки — њихова интелигенција, цела њихова психологија свуда једна иста. Све су оне без обзира удаљене, тачније: искључене из друштвенога живота; њима је онемогућено да учествују у културном развијању човечанства; оне далеко стоје од резултата модерне мисли, без смисла и разумевања за разне социјалне струје, за политичке борбе, за догађаје који узбуђују цео свет, за покрете, умне, моралне или социјалне који љуљају из темеља цело друштво, укратко: без смисла и разумевања за живот. Без обзира на социјалан положај, оне су све једнаке: разлика је само у тоалетама. И та страховита беда: и материјална, и морална, и умна, у коју је данашње друштво бацило цео женски род, нимало не заостаје иза беде у којој се налази радничка класа. Данашњем друштву није било доста што је монополисало културу само за капиталистичку класу; оно је отишло још и један корак даље па је ту културу монополисало за један ишчезавајући део мушких. И ништа боље од овога факта не показује на колико стакленим ногама стоји та многохваљена култура капитализма; као год што ништа више не може човека да револтира против данашњега друштва неголи то што је оно, поред очајног положаја у који је бацило и у коме одржава пролетаријат, још и од читаве једне племените половине човечанства направило једну умну и моралну мизерију, један језовит културни анахронизам.

Али, ма колико да је положај жена бедан и очајан, он није безизлазан. Ово се најбоље огледа у томе што жене, место да све више тону, напротив, почињу водити све енергичнију борбу. У првим почецима, покрет жена за ослобођењем, за еманципацијом, добија облик борбе за право да се и женске школују свуда где и мушки и да могу заузимати исте положаје које и мушкарци: учитељски, професорски, лекарски, судијски, адвокатски итд. Буржоазија је склона да у том покрету гледа суштину женскога покрета и да сматра да је у њему исцрпљена тежња жена за еманципацијом. Ми не само да против тога покрета немамо ништа, већ га, напротив, најенергичније потпомажемо. То је неоспорно право жене, која је толико пута доказала да је дорасла и за најделнкатније професије и за најтеже акције. Али је то само један врло мали део онога што жени треба и што жена тражи па да се ослободи ропскога положаја у коме се налази и постане равноправна са човеком. У данашњем друштву, незнатан је број женских који има могућности да се школује за те више професије. Отуда тај захтев: да и жене могу бити лекари, професори, судије итд. од вредности је само за једну шачицу жена: он има више професионални карактер и професионални значај. Женско питање је и сувише далеко од тога да остварењем ових захтева буде исцрпљено: оно је њиме само додирнуто.

Због тога што има узак, више професионални карактер, што не значи револуцију у општем положају жена нити засецање у привилегије капитализма, овај захтев њихов не наилази на какав већи отпор него што су реакционарне, глупаве традиције и бедна и егоистична мржња професионалних конкурената, те му брзо и лако излазе на сусрет они који владају у данашњем друштву. Већ је сасвим друге судбине захтев да се жене и у приватноправном и у политичком погледу изједначе са људима. Он наилази на најенергичнији отпор. И против тих захтева много се мање устаје из несвесне традиционалне предрасуде а много више из свесно схваћеног класног интереса. А то је сасвим природно. Јер, кад се жене изједначе у приватноправном погледу са човеком, онда тиме човек, а у првом реду и поглавито буржоа, губи један богат, а сасвим безотпоран предмет експлоатације. Јер, не експлоатише буржоа само раднике: он експлоатише у приватно-правном погледу, и своју жену. А други захтев: изједначење човека са женом у погледу политичких права, још је много опаснији за капитализам и за данашње друштво. Дајући политичка права и жени, капитализам би једним махом дуплирао војску својих гробара. Јер, огромну већину жена сачињавају пролетерске жене, које имају баш исто онолико интереса да се боре против капитализма колико и њихови мужеви, браћа и очеви, ако не и више. Због тога буржоазија најенергичније и најједнодушније устаје против тога захтева; и од свију партија једина је социјална демократија која је овај захтев унела у свој програм.

Међутим, без остварења овога захтева не може бити ни речи ма о каквом еманциповању жена. Сва друга права која се дају жени само су једна варка, један бедан, врло јефтин поклон које данашње друштво даје женама само да би их заварало. Приватно-правна и, нарочито, политичка једнакост жене са човеком јесте једина полуга за њено интелектуално, морално, свестрано уздизање из мрака и бедс у коме се налази.

Међутим, једини је пролетаријат, једина је радничка класа која има интереса да се тај захтев оствари, и због тога се његова партија, социјална демократија не само најискреније већ и једина бори за остварење тога величанственог захтева за еманципацију жена уопште.

У радничкој класи, уосталом, налази се и највише реалних услова за истицање тога захтева и за борбу за његово остварење. Капитализам је већ у економском погледу изједначио радника са радницом, и сасвим је онда логично што пролетаријат тежи да овом економском факту: једнакости жене и човека и независности жене од човека, даде и правну форму. А исто тако, у пролетерској класи жена има и највише услова, и интереса, и могућности да напоредо са човеком води борбу за своје ослобођење. А њено потпуно ослобођење не састоји се ни у пуној политичкој равноправности са човеком у данашњем друштву. Пролетерка, и као жена, не може никако бити задовољна са капитализмом. Капитализам је, додуше, њу у материјалном погледу изједначио са човеком. Али и та једина форма једнакости жене са човеком која постоји — и једино може да постоји — у данашњем друштву то је једнакост робова, право жене да буде зверски експлоатисана као и човек. Чак и политичка равноправност жене, ако би уколико би била остварена у данашњем друштву, мало би шта променила очајан ропски положај у коме се она данас у економском погледу налази. Отуда, ако тежи једнакости слободних и срећних бића, жена се напоредо са човеком мора борити за укидање режима економскога ропства који је тежи за човечанство од режима феудалнога и римскога ропства: мора се борити за укидање капитализма и за остварење социјализма.

И тако, и с погледом на политичко и приватно-правно изједначење жене са човеком у садашњости, као год и с погледом на женино потпуно ослобођење и омогућавање свестранога развијања у будућности, женско питање стоји у најтешњој вези са пролетерским питањем, са социјалним питањем; оно је само један саставни, интегрални део грандиозне еманципационе борбе пролетаријата, а ослобођење радника значи у исти мах и ослобођење жене.

Наша партија је то питање обухватила у 5. тачки свога програма („укидање свих закона који чине неправду жени у јавноправном и приватноправном односу према човеку“ –ред.). Али, до сад, она још није стигла да развије специјалну практичну акцију у томе погледу. Подстакнути радом Интернационалне конференције жена у Копенхагену, и наша партија почиње рад на овој узвишеној и племенитој ствари. Сутрашњи збор треба да буде први одсуднији корак у томе правцу. Ми се надамо да успех неће изостати!

== Извор == 
''Радничке новине'', бр. 109, 11. септембар 1910. 

{{ЈВ-аутор|Димитрије Туцовић|1914}}

[[Категорија:Димитрије Туцовић]]
[[Категорија:Феминизам]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>apoqpj1v6tlt9ibzmhi4cl7d2ogy72i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сину тисућљетне културе</title>
    <ns>0</ns>
    <id>20702</id>
    <revision>
      <id>143730</id>
      <parentid>140115</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:49:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143730</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2535" sha1="lixu4yybk9qa7lnmkvr4s4y31aqoqm0" xml:space="preserve">Ти не знаде мрети крај сломљеног мача, &lt;br&gt;
На пољима родним, бранећи их часно &lt;br&gt;
Китио си цвећем сваког освајача, &lt;br&gt;
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно. &lt;br&gt;

Слободу си вечно, закржљала расо, &lt;br&gt;
Чек’о да донесу туђи бајонети, &lt;br&gt;
По горама својим туђа стада пас’о, &lt;br&gt;
Јер достојно не знаш за Слободу мрети. &lt;br&gt;

Покажи ми редом Витезе твог рода, &lt;br&gt;
Што балчаком с руку сломише ти ланце, &lt;br&gt;
Где је Карађорђе твојега народа, &lt;br&gt;
Покажи ми твоје термопилске кланце. &lt;br&gt;

С туђинском си камом пузио по блату, &lt;br&gt;
С крволоштвом звера, погане хијене, &lt;br&gt;
Да би мучки удар с леђа дао Брату, &lt;br&gt;
И убио пород у утроби жене. &lt;br&gt;

Још безбројна гробља затравио ниси, &lt;br&gt;
А крваву каму у недрима скриваш, &lt;br&gt;
Са вешала старих нови коноп виси, &lt;br&gt;
У сумраку ума новог газду сниваш. &lt;br&gt;

Покажи ми редом Витезе твог рода, &lt;br&gt;
Што балчаком с руку сломише ти ланце, &lt;br&gt;
Где је Карађорђе твојега народа, &lt;br&gt;
Покажи ми твоје термопилске кланце. &lt;br&gt;

Бранио си земљу од нејачи наше, &lt;br&gt;
Из колевке пио крв невине деце, &lt;br&gt;
Под знамење срама уз име усташе, &lt;br&gt;
Ставио си Христа, Слободу и Свеце. &lt;br&gt;

У безумљу гледаш ко ће нове каме, &lt;br&gt;
Оштрије и љуће опет да ти скује, &lt;br&gt;
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме, &lt;br&gt;
Ко најбоље уме да ти командује. &lt;br&gt;

Покажи ми редом Витезе твог рода, &lt;br&gt;
Што балчаком с руку сломише ти ланце, &lt;br&gt;
Где је Карађорђе твојега народа, &lt;br&gt;
Покажи ми твоје термопилске кланце. &lt;br&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>lixu4yybk9qa7lnmkvr4s4y31aqoqm0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Жена (Д. Васиљев)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>25208</id>
    <revision>
      <id>143707</id>
      <parentid>59482</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:04:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143707</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1499" sha1="i1jwfr6rm385eagwcyh6zq72pb8nzcj" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
'''Жена'''

Жена је светла, најлепша варка;
отац и мати и породица;
Магдалена ил' Богородица,
по томе: мрзи ли, или те воли.

Жена је огањ што вечно пламти,
у јаду радост, у срећи туга;
охоли тиран, понизни слуга,
данас је ово, сутра оно.

Не реци ништа, и сузним оком
све ти узима и све ти даје,
ал' падне киша - и несрећна је;
ни сама не зна ни зашто ни крошто.

Жена је Сунце које се рађа
и буди сестру, румену Зору;
жена је на узбурканом мору
светиља што те из даљине води.

Жена је облак, магла и муња,
и тамна поноћ и сјајно подне.
Жена је благо и њиве родне - 
или летина са празним влаћем.

Жена је олтар, или је жртва
када зајеца, или онеме.
Жена је Простор. Жена је Време.
Жена је Човеку историја.

Жена је све!
&lt;/poem&gt;

:::[[Аутор:Душан Васиљев|Душан Васиљев]]

{{ЈВ-аутор|Душан Васиљев|1924}}

[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>i1jwfr6rm385eagwcyh6zq72pb8nzcj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Песме Ратка Павловића Ћићка</title>
    <ns>14</ns>
    <id>28875</id>
    <revision>
      <id>143744</id>
      <parentid>142805</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T11:41:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143744</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="212" sha1="ibl5ethh11chilmgoyi286ilim7q7l2" xml:space="preserve">{{Википедија|Ратко Павловић Ћићко}}

[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Народни хероји Југославије]]</text>
      <sha1>ibl5ethh11chilmgoyi286ilim7q7l2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Драма</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31291</id>
    <revision>
      <id>143731</id>
      <parentid>142639</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:50:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143731</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1756" sha1="ontin5kbregpy4xl6pkjwokcmi2qid4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Драма
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| година =1901
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Лежао је срушен на дугој арени,
Бездушно и н’јемо у зноју и пјени,
И док је звонио глас, тапштање људи,
Млаз је крви шиб’о из раздртих груди.

Шта је снивʼо тада у потоњем часу?
Да ли златну младост што се у крв расу?
И веселу прошлост, дане тако драге,
И обале родне далеке Картаге?

Он се трже нагло… и из полујаве
Он отвори очи небеске и плаве,
Горд, ко бог поражен под оштрицом ножа;
Полумртав поглед мину преко ложа —

Видио је опет: бл’једа, пуна чара,
Сједила је она крај гордог цезара,
Изнад дивље руље, као Аурора
Над валовима узбурканог мора.

И док дивљим цирком орио се плесак
Суза једна слетје у крвави п’јесак…
Нико не зна да је крила суза она
Св’јет, већи нег небо, него васиона…

''Париз.''
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Зора'', маја 1901. Бр. V, година VI, стр. 159.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]
[[Категорија:1901.]]</text>
      <sha1>ontin5kbregpy4xl6pkjwokcmi2qid4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Југословенска идеологија: истина о „југославизму”</title>
    <ns>0</ns>
    <id>48986</id>
    <revision>
      <id>143736</id>
      <parentid>141860</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:57:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143736</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1936" sha1="tmro78uiug3n1qoby37pc04amyt3waz" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Југословенска идеологија: истина о „југославизму” (1942)
|
|
| '''Садржај'''
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/I|-{I}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VII|-{VII}-]]&lt;br&gt;
[[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VIII|-{VIII}-]]&lt;br&gt;
[[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/IX|-{IX}-]]&lt;br&gt;
[[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/X|-{X}-]]&lt;br&gt;
[[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/XI|-{XI}-]]&lt;br&gt;
[[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/XII|-{XII}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Српска историја]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>tmro78uiug3n1qoby37pc04amyt3waz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Купање жена</title>
    <ns>0</ns>
    <id>55099</id>
    <revision>
      <id>143710</id>
      <parentid>124144</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:07:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143710</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1784" sha1="jnexoyqhr5yssbz8261j8ie019vgt1p" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Купање жена
| одељак=
| аутор= Милосав Јелић
| преводилац = 
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Висине су јасне, тихе и лазурне,
Ни поноћ далеко, ни расвитак близу.
На обале, алге, окреке и низу
Сипа прах сребрни из небеске урне.

Тад силазе жене испод мирних леска,
Неранџи, маслина, у трсака пера,
Лавора, рогчића и дивљег бибера
До плавих обала и бисерног песка.

Горе пазе страже за зеленим вршком
Да странац не приђе кроз захладак тавни.
(Тај би сутра био на рујавој равни
У грудма са ножем и везеним дршком).

Свлаче се. А потом певање и вриска.
Чочечко играње. Источњачке свирке.
Ваљају се песком младе ветропирке.
Једна шипарица уз другу се стиска.

Кад после забели море снежним месом
Чудан дрхтај прође кроз градине родне
И кроз њиве свеже, набујале, плодне
Изгуби за тамним, мирисавим лесом.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1918. Забавник : додатак „Српских новина”. Год. 2, бр. 14, стр. 5.

{{ЈВ-аутор|Милосав Јелић|1947}}
[[Категорија:Милосав Јелић]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>jnexoyqhr5yssbz8261j8ie019vgt1p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>143712</id>
      <parentid>143673</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:37:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Нацрт_9:Јован Дучић */</comment>
      <origin>143712</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45335" sha1="kkhm7tbrkdi28xzi7w3t9h59uktx129" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[„Пјесме” Јована Дучића]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

== Забелешке ==
* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;poem&gt;
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]
[[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]]

[[Песме сунца/Залазак сунца]]
[[Песме сунца/У сумрак]]
[[Песме сунца/Падање лишћа]]
[[Песме сунца/Акорди]]
[[Песме сунца/Познанство]]
[[Песме сунца/Тишина]]
&lt;/poem&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =
| годинасмрти =
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
1833-1922
=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници</text>
      <sha1>kkhm7tbrkdi28xzi7w3t9h59uktx129</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143715</id>
      <parentid>143712</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:38:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Нацрт_9:Јован Дучић */</comment>
      <origin>143715</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45323" sha1="ip0xisu634etu8bp4z1ah3aisk0iodv" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[„Пјесме” Јована Дучића]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

== Забелешке ==
* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;poem&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Песме сунца/Залазак сунца]]
[[Песме сунца/У сумрак]]
[[Песме сунца/Падање лишћа]]
[[Песме сунца/Акорди]]
[[Песме сунца/Познанство]]
[[Песме сунца/Тишина]]
&lt;/poem&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =
| годинасмрти =
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
1833-1922
=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници</text>
      <sha1>ip0xisu634etu8bp4z1ah3aisk0iodv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Модерне жене</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59989</id>
    <revision>
      <id>143704</id>
      <parentid>142396</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:03:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143704</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17080" sha1="ivc7etooe7qe73hrp2fxku66zh5sfu7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Модерне жене
| одељак=
| аутор=Јелица Беловић Бернаджиковска
| година=1899
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ко хоће да студира жену, ваља да мотри литературу — стару и нову. Ту гледамо жену, душу њену као у огледалу. Узмимо на око главне, уопће познате типове: ''Goethe''-ову „Gretchen” и „Clärchen”, и Ибсенове „модерне”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад ''„Gretchen”'' изгуби Фауста, а ''„Clärchen”'' Егмонта, онда је њихов живот не само фигуративно, већ и фактично довршен. За њих онда више нема живота. Љубав њихова, њихов је живот… А модерне? Нора (Ибсенова) и њезине нашљеднице могу и даље да живе, пошто су дошле до увјерења, да су љубав своју биле поклониле невјернику. Њима невјера не раздире срце, не разбија груд. Оне ће кадикад покушати, да невјерника понесу у своју етичку висину, али ако им то не успије — онда га оне мирно и са резигнацијом бришу из круга својих познаника. Модерна је жена самосталан индивидуалитет, коме не треба тек туђи дах, да га дозове и пробуди у живот и свијест, па оне за то и не увехну, када им отмеш тај дах, што им га је случај удахнуо…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Модерна жена не ће никада пасти са женске слабости. Оне куражно ступају у борбу живота…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Замислимо сада класичну ''„Gretchen”'', која је са себе отресла терет разочарања, па дијете своје узме за руку, да пође у бијели свијет и да ту на „поштен“ начин заради свој хљеб — би ли такова ''„Gretchen”'' постала бесмртна? Или замислимо ''„Clärchen”'', која је тако одана лежала на грудима Егмонтовим, па се послије тога задовољава са „мирном срећом” уз Bralenburga бесмртна? — зар би постала бесмртна?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Све су ово психолошки моменти… Је ли жена способна за самосталан живот? питаће ко и нехотице.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли жена способна за науке? пита сав свијет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; Психологија се не да одијелити од физиологије и ради тога ако хоћемо да судимо о споменутим теоријама о женској природи, треба да прије промотримо секундарне сполне знакове који карактеришу по новим назорима устројство жене. Жена је код свих цивилизованих народа мања и лакша од мушкарца, изузевши 13. и 14. годину живота, јер су у нашој клими дјевојке у тој доби веће а и теже од дјечака. Облици су тијела у жене облији и љепши, мање коштуњави и правилнији пошто су масни дијелови бујнији од мишица. Мишична влаканца у жене имају већи постотак воде. Снага женске, како показује динамометар, једнака је 2/3 снази мушкарца. У жене су руке и ноге саразмјерно дуже него у мушкарца. Држање тијела није им онако усправно као код мушкараца ради тога, што су им кости у боковима нагнуте, не држе жене главу као мушкарци, нити им је ход онако прав и сигуран као у мушкараца. Особитом разликом у жене сматра се и то, што им је први чланак у прстима саразмјерно дужи од трећега, а у том се види виши развитак, док у мајмуна и у опће у дивљака тога не налазимо. Гласнице (Stimmbänder) су у жене краће, а глас им је виши и чистији. Грло је тјешње и више уздигнуто. Жлијезде штипњаче (Schilddrüsen) cy веће него у мушкараца. Опсег плућа је према величини трупа и множини душика мањи него у мушкарца. Ето то је разлика, која заиста не утјече зло на душевни живот у жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Модерна жена „хоће” да живи, да ради, да послује. Ној је мрска свака слабост.... Она не очајава. Она „хоће да буде сретна, па и на рачун других, ако тако бити мора; смјелом руком захваћа она у туђу срећу, раздире туђи живот — ако се тиме драж ''њезиног'' живота увећава. Госпођа Hedda (Ибсен) показује већ канџице испод својих шачица од кадифе — она ће огрепсти, ако одмах и не раздире.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Модерна жена љуби као „''Gretchen''” или „''Clärchen''”, али се не предаје без питања и премишљања као оне, дах знања одрубио је њој већ са крилаца — неограничено повјерење. Она није слаба и без воље као што је листак на сухој грани усред олује. Она зна шта ''хоће''. Ево како каже једна модерна: „Die Persönlichkeit regt sich in ihr, sie legt einen Massstab an den Beliebten an, sein Denken und Fühlen zu bewerthen”. Модерна је жена вазда ''сама'' ковач среће своје... Она умије да прекорачи онај понор, који се разјази између свијета њенога маштања и њене воље. Она је храбра и одлучна. Њена се ножица не боји да ступи на вулкански терен.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Жена пређашњих времена знала се у мислима пењати на највеће вршке воље — али кад је ваљало „на дјело” — онда јој малаксаше крила код првог полета, који ју је имао да однесе из обичне свакидашњости. Њој се маглило пред очима и од погледа у поноре и од погледа на вршке… Модерна жена није такова. Она је потпуно развијен индивидуалитет, који зна да разликује што је добро а што зло, и која умије да буде добра и праведна. И што је већа њена образованост то је већа и њезина одлучност и сталност, њезина снага у расуђивању и њезино поштовање дужности. Она онда умије и да жртвује своје жеље и тежње за опће добро — умије да прегори, да резигнира… „Jhr unbeugsamer Rechtsinn übertönt die Stimme der Natur”. Таква жена способна је за науку, за озбиљан живот и борбу… Занимљиво је свакако посматрати разлике између обадва спола у душевном погледу. Та је тема обрађена већ са свих страна, а ипак се још радо о њој говори. Погледајмо само на ону разлику душевног дјеловања мужа и жене, која је доказана покусима и статистиком. Прије свега жена је бржа у размишљању. Књигу ће жена увијек брже прочитати од мушкарца, а претпоставите да има једнако знање с мушкарцем, она ће од оног што је прочитала, ''више'' упамтити. Жена брже прегледа број или хрпе приједмета, а и не промишљајући разабира одношај ствари за чудо брзо — готово на први поглед. Али за то не разабира ни из далека тако брзо појединости, те се та брзина у поjимању показује кад се не односи само на приједмете из свакидашњега живота. Субјективност је код жене већа него код мушкарца, те она разматра ствари поглавито онако, како ју је то научило искуство и како је привлаче или од њих одбијају жеље и предрасуде; ради тога имаде жена за критику мање способности од мушкараца, па је врло ријетко беспристрастан судија, него се много жешће и јаче од мушкараца предаје чуству. Женски дух ствара много теже: појмове, особито апстрактне врсте, те жена мисли претежно у конкретним сликама и појмовима. Ову разлику у мишљењу показаће нам најбоље овај једноставни примјер руског психолога Кирилова: Узмимо 50 мушкараца и исто толико жена и рецимо им, нека што прије без икаква размишљања напишу 100 ријечи; тад ћемо наћи код жена знатно више ријечи, које означују конкретне појмове, за тим засебних ријечи и ствари, које се налазе здружене у простору; док ћемо код мушкараца видјети претежно апстрактне ријечи, посебне дијелове ствари, опће појмове и асоцијације по времену. Већ је Лотзе опазио, да жене имаду способност разређивати ствари у простору, а мушкарци у времену. Мушкарци настоје, да све ствари уврсте под какво му драго опће правило, а ту пазе особито на симетрију и сугласје у извађању, а жене много мање мисле на опћа правила и свраћају своју пажњу више на коначну им сврху, тежећи увијек за тим, да доведу ствари у свезу са њиховом околином и да их усаврше. Право су казали велики и умни пријатељи жена: „Наше матере воде — с веома ријетком изнимком — васпитању своју праксу само инстиктивно, без икакове свијести сталних начела и циљева. С тога и налазимо у нас веома ријетко складно образованих дјевојака, ријетко лијепога породичног духа, мало породичне среће и благостања и сношљивости према ближњему, мало поштења и значајности у приватном и јавном животу; дакле управо мало свега онога, на чему се развија лијеп социјалан живот, на чему се темељи срећа и напредак породице и цијелога народа. А у том никад неће боље бити, док нам наше матере не буду разумније и свјесније узгајале нашу дјецу, наш будући народни нараштај. Бадава је о свем другом сањати, док се ту не положи темељ бољој и љепшој будућности.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Жена види дубоко, а муж далеко. Мушкарцу је свијет — срце, а жени срце свијет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Свијет није никако пука утвара. Он је скуп свију породица̂. А ко би га и могао уредити точнијом бригом, него жене? Осим тога што већ од природе има у њих радиности; оне су као створене за бригу са ситницама и за штедљивост, па за благу рјечитост. А могу ли се мушкарци надати икаквој сласти живота, кад им је огорчана најтјеснија веза, брачна веза?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Жена, ако је поштена, лијепа, образована, њежна и духовита, по свачијем је суду најдивнији створ на свијету! Жена је јунак, јер она умије да трпи. Мушкарци су кукавни борци, јер они своје болове тек бјеснилом умију да утишају. Они се рву у борби живота, као да су на каквом мосту, с којега све, што им се противи хладнокрвно строваљују у црни понор, а у најгорем догађају узимају гроб за заштиту против удараца живота. Жене имаду веће болове од оних, ради којих плачу. Жене из љубави црпе сву племенитост свога срца. За оне, које љубе, блага је као голубица и побожна као светитељка. Ако се деси у погибељи, онда ће њезин бистри ум за драге своје измудрити помоћ с оштроумљем змије, а њезино слабо срце браниће с јунаштвом лавице.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Американке су у модерном боју за женска права првакиње. Сила „друштава”, „заједница”, „савеза” и „задругa” показују нам „што жена може“. Најновије им дјело јесу „''клубови матера''”. Ту се састаје мјесечно четрдесет матера и вијећају о срећи и спасу својих милих, куће своје, дјеце своје, по оној „више очију, више види”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Модерна је жена овоме вијеку надјенула име: „феминални вијек”…

== Извор ==
''Зора'', 1. 12. 1899. Год. IV. Бр. XII. стр. 393-396.

{{ЈВ-аутор|Јелица Беловић Бернаджиковска|1946}}
[[Категорија:Феминизам]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>ivc7etooe7qe73hrp2fxku66zh5sfu7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>О српским женама</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60000</id>
    <revision>
      <id>143698</id>
      <parentid>142091</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T08:56:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извори */</comment>
      <origin>143698</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="26468" sha1="t8oviyqnrjo4ynsn0drxdc8dpvskif4" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= О српским женама
| одељак= 
| аутор= Тихомир Ђорђевић
| преводилац= 
| година= 1912
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Господо и Госпође,&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад ми је саопштено да је на мене пала част, да говорим пред вама о српској жени, доведен сам био у незгодан положај. О српској жени као о целини, као о једноме типу, не може бити говора, јер тога типа нема. У нас има неколико типова жена и међу њима је велика разлика: огромна је скала од патријархалне српске жене, која је још ниже биће, бесправни створ, економска потреба и фабрика радне снаге, и културне српске жене, која се пење чак дотле да је не ретко књижевник, уметник и борац за идеално женино право. Та је скала велика и код других, баш најкултурнијих народа, али се тамо, пре свега, она не спушта тако ниско као у нас, а за тим, на њој нема размака и провалија као у нас: тамо су прелази од жена на врху и жена на крајњој степеници поступни, управо неприметне ниансе и чврсте везе везују све у једну органску целину са деловима, који се хармонично наслањају један на други, који се разумеју, штите, одржавају, подижу и унапређују. Ту може бити говора о жени као о једној целини. У нас као што рекох није тако. С тога сам принуђен да говорим о ономе чега има; на име о српским женама, управо о њиховим главним типовима и о њиховом положају.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Да одмах пређем на ствар. Српска жена има три главна типа: ''патријархални, полупатријархални'' и ''културни.'' Међу њима је велика разлика, међу њима нема ни везе ни додира, сваки се развија за себе и без везе с другим, без једнога сталнога циља и без једног идеала.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У патријархалној средини нашега народа, у селима, нарочито у селима планинским, забаченим и одстрањеним, у средини која живи и која се развија засебно и самостално, без или са минималним утицајем више културе, води се наш старински, примитивни живот. У тој средини жена има нарочити положај. На име, ту је само човек — човек, жена je ниже биће. Човек је сопственик свега, жена ничега, па ни своје деце. У том погледу врло је карактеристично место из једне херцеговачке приповетке, где муж говори жени: „А зар си ми Стану (кћер) у сандуку с прћијом донијела, те велиш да је и твоја као и моја, је ли?“ Жена ради многобројне врло тешке послове, човеку је недостојно да у њима узме учешћа и да јој помогне. Човек је господар, жена је слуга, — човек заповеда, жена слуша. Она чак нема права ни да једе за трпезом свога господара, већ има дужност да га при јелу двори и да једе засебно. Од тога није била изузетак чак ни Кнегиња Љубица у Крагујевцу и Пожаревцу, ни Госпођа Томанија овде у Шапцу, чији су мужеви, и ако су се успели на високе положаје, у погледу жена остали патријархални. Као господар човек има права да своју жену казни и то чак свирепо да је туче. 20. августа 1824. године тужила се Народноме Суду нека Риста из Сирогојна, у Нахији Ужичкој, на свога мужа Илију Савића, што је немилостиво туче. На питање Суда: „Зашто ти, Илија, бијеш тако жену?“ Он је одговорио: „Ја јесам њу био неколико пута, као своју жену, но не тако, као што она каже...“ Човек може ићи куд хоће и радити шта хоће, жена не сме ни да разбира о његовим пословима:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;Кад ме жена пита, ђе сам био 
Казаћу јој да сам со сијао; 
Куку њојзи, ако не вјерова!&lt;/center&gt;
&lt;/poem&gt;
вели кнез Јанко у „Горскоме Вијенцу“. Сматрана као имaовина свога мужа, жена се насилно одводи: отима, граби, вуче, као плен, или се купује и продаје као роба. Као имовина она припада само ономе чија је, са пуним ограничењем и у најмањим ситницама. Слобода кретања је преступ. Грешка противу супружанске дужности је злочин, који се казни гадним срамоћењем и метањем под гомилу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Патријархална жена се узима из тројаких разлога. Прво, она је радна снага. Због тога мора бити здрава и снажна, да може да ради, да прва устане и да последња легне. Уз то мора бити покорна, и да угове: мужу, свекру, свекрви, деверима, јетрвима, да како песма каже „свима буде слуга“. Друго, она је природна потреба и верни извор насладе своме мужу. Због тога не сме бити одвратна и имати недостатака. Треће, она се сматра као извор радне снаге и продужења лозе. Због тога мора рађати пород, у коме мора бити и мушкараца. Не врши ли ма коју од ових намена, она се презире, злоставља, отерује, па се чак поред ње доводи и друга, — највећа увреда која се жени може учинити. Примера да су сељаци отеривали своје жене чим онеспособе за рад или имају каквих непријатних недостатака или немају деце, у намери да се ожене другима, нису ретки; али нису ретки ни примери, да су поред неспособних за рад, ружних или нероткиња доводили још по једну. Кад црква и власти не би ово спречавали, било би оваквих примера много више. У старије време кад су у нас још потпуно владали примитивни народни појмови и кад црква још није била задобила државне потпоре, овакви су двоженачки бракови били обични. Њих је и кнез Милош у почетку одобравао, јер је и сам био народних погледа ни жену и брак.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако је 1823. године одобрио неком Цветку бившем буљубаши из Пореча, чија је жена ослепела, да се може оженити другом, али да и прву задржи. У народним песмама се казује, како је муж поред прве довео и другу жену, јер је прва хотећи да се покаже стидљива, по савету материном, непрестано ћутала, а он мислио да је нема. Нарочито је двоженство у обичају кад жене немају деце или кад немају мушке деце. „Наш се сељак страшно плаши да му жена не буде неротка“. Он сматра да „је пропао, ако нема порода: нема га ко у ста рости одменити у раду; нема ко какон њега запалити му крсне свеће, нити се ко има молити Богу за његову душу“. У том погледу врло су карактеристичне Мићунове речи из Врчевићеве приповетке „Народна пресуда вјерене па развјерене дјевојке“: „Зар ни још не знаш, да жене нијесу спрам мужева друго но праве робиње, и да се људи не жене ни за шта друго, но да имају порода, исто као да купи једну живу, да му роди круха, без којега би човјек умро као суви пањ у гори, те не видио од свога срца порода, и тако би му се угасила крсна свијећа“. Мушка су деца нарочито радост и срећа. Женско је дете „туђа кост“, како народ каже. На мушкој деци остаје лоза, кућа и продужење домаћега култа, славе. Ово последње има велики значај у народној религији. Отуда се сматра као тешка клетва, кад се коме каже: „свећа му се угасила“, што значи не имао мушкога порода. С тога је код оних, који немају мушке деце најчешћи случај да поред прве жене узму још једну, при том се обично са првом побратиме и живе као брат и сестра. Овакво двоженство толико је ушло у обичај, да је постало природно, те му се ни жене не противе, већ чак саме налазе мужевима другу жену.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вук Врчевић казује један истинити догађај из општине грбљанске, како Јово и Мара за двадесет и две године нису имали деце, па Јово отишао о месојеђама са женом и са братом на сеоско гувно, где се игра и пева. Ту се нешто с братом завади и брат му рекне: „Шјутра да се дијелимо, доста сам тебе, ископаниче, и жену ти нероткињу дворио и трпио“. И сутра дан се одиста поделе. Јово се од тада сневесели и даде се у црне мисли. Најзад га Мара једном озбиљно запита, шта му је. Он јој одговори: „Прођи ме се, Маре, тако ти вјенчане уре! Што ми је на срцу ласно је свакоме погодити, а камо ли теби, не гријеши се о мене. Знаш ли, Маре, да је наша старинска клетва вазда најтежа била: тако ми се не утрла три сјемена: људско, скотско и земаљско (пород, четвороножно и род у земљи). Шта ће човјеку оба потоња, па нека су и најизобиљнија, кад му Бог прво узме, као што је мене и тебе утробу свезао, те не имамо ни змије од нашега срца? Човјек се не рађа, да на претек једе и пије, као добар пастуг на пунане јасли; људи се не жене да у игри своје дане премећу, него да након себе свој пород оставе, да на синовље руке умру и да их синови у гроб положе, а њихово имање да ђеци оставе, а не да им га куси и репати развукују. Све четвороножно и летуште, па што пупча и што листа, сретније је од мене, јер по Божјему даћу имаше и имаће плода, а мене се ископа кућа и угаси крсна свијећа (плаче). Па поврх свега овога брат ми Станко уби ме по срчанику, кад ме на сеоском гувну крвнички обружи, називајући ме „ископаниче“, а тебе „безроткињо“, па ми се нешто дало по срцу и по мозгу, све ми је омрзнуло и пред очима ми као крваво&quot;. Кад Мара то чу, предложи му да га ожени. Он се брањаше, али она га не послуша. Кад Јово оде у пазар она оде „оцу, па попу, кнезу и другој тројици, па и сеоском главару, замоливши свакога да шјутридан дођу код ње на ручак, ником ништа не казавши“. Кад сутра дан дођоше, Мара им пред Јовом све потанко каза, шта је било и шта је наумила. „Ви ми шестиња немојте бити душмани, него ми из ваших уста реците, да оженим мога мужа Јова, а ја сав гријех мећем пред Богом на моју душу, а узимам одговорност пред владиком и у суду которскоме, ви сте мој владика и суд“. После ручка сви се посаветоваше и кад најзад поп рече, да нужда закон мења, сви јој одобрише. Кроз десет дана Мара нађе, вери и без сватова доведе Јови младу девојку и добави од некуда некаква стара попа те их венча, а она им кумовала, па је од тад звала мужа куме, а он њу кумо. „Коме гођ није законито било оваково вјенчање, за нашега Јова било је презаконито, јер је с последњом женом имао два сина и једну кћер. Мара је звала последњу жену невјесто, а она њу свекрво, мајко и кумо“. По тврђењу Г. Б. Б. Нушића у Сиринићској Жупи, у Старој Србији, међу Србима има и сад двоженства. Он именује неколико двоженаца у селима: Готовуши, Jaжинцу и Штрпцу. Свуда је разлог овом обичају немање деце. У Јажинцу је сама жена, која за седам година није имала деце, била проводаџика мужу за другу жену, а она остала у кући да с њим живи као сестра.“&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Са свим је природно да од овакога облика множенства, тако рећи из потребе, није далеко до злоупотребе, до крај њег унижења жениног достојанства и угледа. Имајући по примитивним народним појмовима права на довођење још једне жене, људи су их доводили и просто из задовољства и беса. Ни данас нису ове ствари у народу тако ретке, и ако су и законима и вером забрањене; у раније време биле су много чешће. Наши претци, који су из примитивне средине на-родне устали на оружје, да се боре за ослобођење од Турака, према жени нису били широких погледа, већ на против. Вође пак народне видећи се на власти представљали су врхунац злоупотребе према жени. За то има пуно примера. Кад су у почетку 1807. године Срби потукли Турке у Београду, остану многе удовице и сирочад. Да би их се отресли, Срби их натоваре на две лађе и низ Дунав отправе у Турску. У Поречу их заустави Миленко Стојковић и избере најлепше жене, девојке и женску децу за себе, те начини читав харем. Хајдук Вељко је поред живе жене имао Чучук-Стану. Кнез Милош је у том погледу довољно познат. Није бољи био ни Јован Мићић, ни многи други. Павле Цукић имао је две венчане жене, које су једна поред друге живеле и лепо се слагале, чак и после његове смрти.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Најзад, људима није ништа до оставе своје жене на милост и немилост судбине, па да отидну у бели свет, и да се тамо ожене другима. Герасим Зелић казује о Бокељима из почетка ХІХ века, да „многи младићи, којима се своје суђенице не допадају, побегну по мору у Смирну или Цариград, ту се ожене и на веки остану“. Вук Врчевић казује за западне крајеве нашега народа, да су људи одилазили у свет, остављајући на дому жене, које се ни после десет година нису смеле удавати. Оваквих је ствари било и у Србији. Акта Државне Архиве садрже пуно података о томе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Код оваквога стања ствари врло је природно, што и примитивна жена није могла остати равнодушна. У место да буде отета, одвучена или продата недрагоме, она је одбегавала за онога ког јој срце жели. Ни у том случају она није добро пролазила: увек је сматрана као да се наметнула, као самодошљаница. И сувише је позната народна песма о „девојци која сама дође“. Но то је у исто време и врхунац реакције коју је жена смела учинити, а да за то поднесе само прекор, а у ствари, да ни најмање не понизи достојанство жене. Оно што је чинила ван тога, било је испод њеног достојанства. Па ипак је и то настајало, чим су створени услови за то. Само тамо где је народ остао на своме огњишту, у непомућеним патријалхалним приликама, ропски положај жене остао је стална навика, која се не осећа и ако је ту, као рана која се не позлеђује. Жена је ту очврсла у своме положају, сноси га и чак сматра да не сме и не може бити другојаче. Тамо пак где је сеобама, размирицама, турским насиљем, променама управа, патријархалност поремећена, власт човекова према породици ограничена или сведена, а индивидуалност постала без велике контроле и дисциплине, где су у опште стари обичај и ред уздрмани, примитивна жена се осетила своја. Али је била немоћна да се уздигне, те је заједно са падом старог система живота, који ју је држао као роба, пала и жена и постала осиона, самовољна, распусница, убица, рђава мати и домаћица. Ослобођена Србија у почетку ХІХ века имала је врло мешовито становништво из најразличитијих страна Српских Земаља, са врло поколебаним друштвеним односима и врло лабавим моралним обавезама. Та Србија показује у погледу жена стање какво се данас не да замислити. Ја нећу да наводим многобројне примере, које сам нашао у актима Државне Архиве, који бацају ружну светлост на „старо добро време“ наше Отаџбине и жена у њој, само ћу да поменем један, баш из ове околине, који показује, колико се патријалхална жена била отела жениних дужности и моралних обзира 11. фебруара 1819. године пише из Шапца Јеврем Обреновић Кнезу Милошу: „И пређе, Господару јавио сам Вам, да се у овој нахији много деце рађа без законог брака и то највише од ближњи сродства. Не знам каковим би начином ово прекратити се могло“. Против оваквих и сличних ствари предузимане су врло строге мере те су сузбијане и смањиване. Орга-низовање црквених власти, стварање закона и сређивање прилика у Србији знатно су подигли патријархалну жену из понижења и моралнога пада. Али је она и поред тога и даље остала без побољшаног положаја, више или мање роб и не зналица.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наша патријархална жена није напредовала, из ње се није развијао нови савршенији женски тип, који би с њом остао у вези. У још недирнутим патријархалним срединама, она је и данас дивљака; даље од тих средина она је почела да се квари. Подизање нашег културног нивоа мало је што стигло да учини. Тек са много напора култура ће моћи извршити свој благотворни утицај и на нашу патријархалну жену, нашу сељанку, на којој почива снага и благостиње широке масе нашега народа.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је наша патријархална жена.

== Извори ==
Српски књижевни гласник, 16. фебруар 1912. Књига XXVIII, Број 3. Стр. 188—196.

{{ЈВ-аутор|Тихомир Ђорђевић|1944}}
[[Категорија:Тихомир Ђорђевић]]
[[Категорија:Феминизам]]
[[Категорија:Жена]]</text>
      <sha1>t8oviyqnrjo4ynsn0drxdc8dpvskif4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143700</id>
      <parentid>143698</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:01:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извори */</comment>
      <origin>143700</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="26468" sha1="efj0wlu33w6bwseaw8pe3kj7qk2ormn" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= О српским женама
| одељак= 
| аутор= Тихомир Ђорђевић
| преводилац= 
| година= 1912
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Господо и Госпође,&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад ми је саопштено да је на мене пала част, да говорим пред вама о српској жени, доведен сам био у незгодан положај. О српској жени као о целини, као о једноме типу, не може бити говора, јер тога типа нема. У нас има неколико типова жена и међу њима је велика разлика: огромна је скала од патријархалне српске жене, која је још ниже биће, бесправни створ, економска потреба и фабрика радне снаге, и културне српске жене, која се пење чак дотле да је не ретко књижевник, уметник и борац за идеално женино право. Та је скала велика и код других, баш најкултурнијих народа, али се тамо, пре свега, она не спушта тако ниско као у нас, а за тим, на њој нема размака и провалија као у нас: тамо су прелази од жена на врху и жена на крајњој степеници поступни, управо неприметне ниансе и чврсте везе везују све у једну органску целину са деловима, који се хармонично наслањају један на други, који се разумеју, штите, одржавају, подижу и унапређују. Ту може бити говора о жени као о једној целини. У нас као што рекох није тако. С тога сам принуђен да говорим о ономе чега има; на име о српским женама, управо о њиховим главним типовима и о њиховом положају.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Да одмах пређем на ствар. Српска жена има три главна типа: ''патријархални, полупатријархални'' и ''културни.'' Међу њима је велика разлика, међу њима нема ни везе ни додира, сваки се развија за себе и без везе с другим, без једнога сталнога циља и без једног идеала.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У патријархалној средини нашега народа, у селима, нарочито у селима планинским, забаченим и одстрањеним, у средини која живи и која се развија засебно и самостално, без или са минималним утицајем више културе, води се наш старински, примитивни живот. У тој средини жена има нарочити положај. На име, ту је само човек — човек, жена je ниже биће. Човек је сопственик свега, жена ничега, па ни своје деце. У том погледу врло је карактеристично место из једне херцеговачке приповетке, где муж говори жени: „А зар си ми Стану (кћер) у сандуку с прћијом донијела, те велиш да је и твоја као и моја, је ли?“ Жена ради многобројне врло тешке послове, човеку је недостојно да у њима узме учешћа и да јој помогне. Човек је господар, жена је слуга, — човек заповеда, жена слуша. Она чак нема права ни да једе за трпезом свога господара, већ има дужност да га при јелу двори и да једе засебно. Од тога није била изузетак чак ни Кнегиња Љубица у Крагујевцу и Пожаревцу, ни Госпођа Томанија овде у Шапцу, чији су мужеви, и ако су се успели на високе положаје, у погледу жена остали патријархални. Као господар човек има права да своју жену казни и то чак свирепо да је туче. 20. августа 1824. године тужила се Народноме Суду нека Риста из Сирогојна, у Нахији Ужичкој, на свога мужа Илију Савића, што је немилостиво туче. На питање Суда: „Зашто ти, Илија, бијеш тако жену?“ Он је одговорио: „Ја јесам њу био неколико пута, као своју жену, но не тако, као што она каже...“ Човек може ићи куд хоће и радити шта хоће, жена не сме ни да разбира о његовим пословима:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;Кад ме жена пита, ђе сам био 
Казаћу јој да сам со сијао; 
Куку њојзи, ако не вјерова!&lt;/center&gt;
&lt;/poem&gt;
вели кнез Јанко у „Горскоме Вијенцу“. Сматрана као имaовина свога мужа, жена се насилно одводи: отима, граби, вуче, као плен, или се купује и продаје као роба. Као имовина она припада само ономе чија је, са пуним ограничењем и у најмањим ситницама. Слобода кретања је преступ. Грешка противу супружанске дужности је злочин, који се казни гадним срамоћењем и метањем под гомилу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Патријархална жена се узима из тројаких разлога. Прво, она је радна снага. Због тога мора бити здрава и снажна, да може да ради, да прва устане и да последња легне. Уз то мора бити покорна, и да угове: мужу, свекру, свекрви, деверима, јетрвима, да како песма каже „свима буде слуга“. Друго, она је природна потреба и верни извор насладе своме мужу. Због тога не сме бити одвратна и имати недостатака. Треће, она се сматра као извор радне снаге и продужења лозе. Због тога мора рађати пород, у коме мора бити и мушкараца. Не врши ли ма коју од ових намена, она се презире, злоставља, отерује, па се чак поред ње доводи и друга, — највећа увреда која се жени може учинити. Примера да су сељаци отеривали своје жене чим онеспособе за рад или имају каквих непријатних недостатака или немају деце, у намери да се ожене другима, нису ретки; али нису ретки ни примери, да су поред неспособних за рад, ружних или нероткиња доводили још по једну. Кад црква и власти не би ово спречавали, било би оваквих примера много више. У старије време кад су у нас још потпуно владали примитивни народни појмови и кад црква још није била задобила државне потпоре, овакви су двоженачки бракови били обични. Њих је и кнез Милош у почетку одобравао, јер је и сам био народних погледа ни жену и брак.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако је 1823. године одобрио неком Цветку бившем буљубаши из Пореча, чија је жена ослепела, да се може оженити другом, али да и прву задржи. У народним песмама се казује, како је муж поред прве довео и другу жену, јер је прва хотећи да се покаже стидљива, по савету материном, непрестано ћутала, а он мислио да је нема. Нарочито је двоженство у обичају кад жене немају деце или кад немају мушке деце. „Наш се сељак страшно плаши да му жена не буде неротка“. Он сматра да „је пропао, ако нема порода: нема га ко у ста рости одменити у раду; нема ко какон њега запалити му крсне свеће, нити се ко има молити Богу за његову душу“. У том погледу врло су карактеристичне Мићунове речи из Врчевићеве приповетке „Народна пресуда вјерене па развјерене дјевојке“: „Зар ни још не знаш, да жене нијесу спрам мужева друго но праве робиње, и да се људи не жене ни за шта друго, но да имају порода, исто као да купи једну живу, да му роди круха, без којега би човјек умро као суви пањ у гори, те не видио од свога срца порода, и тако би му се угасила крсна свијећа“. Мушка су деца нарочито радост и срећа. Женско је дете „туђа кост“, како народ каже. На мушкој деци остаје лоза, кућа и продужење домаћега култа, славе. Ово последње има велики значај у народној религији. Отуда се сматра као тешка клетва, кад се коме каже: „свећа му се угасила“, што значи не имао мушкога порода. С тога је код оних, који немају мушке деце најчешћи случај да поред прве жене узму још једну, при том се обично са првом побратиме и живе као брат и сестра. Овакво двоженство толико је ушло у обичај, да је постало природно, те му се ни жене не противе, већ чак саме налазе мужевима другу жену.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вук Врчевић казује један истинити догађај из општине грбљанске, како Јово и Мара за двадесет и две године нису имали деце, па Јово отишао о месојеђама са женом и са братом на сеоско гувно, где се игра и пева. Ту се нешто с братом завади и брат му рекне: „Шјутра да се дијелимо, доста сам тебе, ископаниче, и жену ти нероткињу дворио и трпио“. И сутра дан се одиста поделе. Јово се од тада сневесели и даде се у црне мисли. Најзад га Мара једном озбиљно запита, шта му је. Он јој одговори: „Прођи ме се, Маре, тако ти вјенчане уре! Што ми је на срцу ласно је свакоме погодити, а камо ли теби, не гријеши се о мене. Знаш ли, Маре, да је наша старинска клетва вазда најтежа била: тако ми се не утрла три сјемена: људско, скотско и земаљско (пород, четвороножно и род у земљи). Шта ће човјеку оба потоња, па нека су и најизобиљнија, кад му Бог прво узме, као што је мене и тебе утробу свезао, те не имамо ни змије од нашега срца? Човјек се не рађа, да на претек једе и пије, као добар пастуг на пунане јасли; људи се не жене да у игри своје дане премећу, него да након себе свој пород оставе, да на синовље руке умру и да их синови у гроб положе, а њихово имање да ђеци оставе, а не да им га куси и репати развукују. Све четвороножно и летуште, па што пупча и што листа, сретније је од мене, јер по Божјему даћу имаше и имаће плода, а мене се ископа кућа и угаси крсна свијећа (плаче). Па поврх свега овога брат ми Станко уби ме по срчанику, кад ме на сеоском гувну крвнички обружи, називајући ме „ископаниче“, а тебе „безроткињо“, па ми се нешто дало по срцу и по мозгу, све ми је омрзнуло и пред очима ми као крваво&quot;. Кад Мара то чу, предложи му да га ожени. Он се брањаше, али она га не послуша. Кад Јово оде у пазар она оде „оцу, па попу, кнезу и другој тројици, па и сеоском главару, замоливши свакога да шјутридан дођу код ње на ручак, ником ништа не казавши“. Кад сутра дан дођоше, Мара им пред Јовом све потанко каза, шта је било и шта је наумила. „Ви ми шестиња немојте бити душмани, него ми из ваших уста реците, да оженим мога мужа Јова, а ја сав гријех мећем пред Богом на моју душу, а узимам одговорност пред владиком и у суду которскоме, ви сте мој владика и суд“. После ручка сви се посаветоваше и кад најзад поп рече, да нужда закон мења, сви јој одобрише. Кроз десет дана Мара нађе, вери и без сватова доведе Јови младу девојку и добави од некуда некаква стара попа те их венча, а она им кумовала, па је од тад звала мужа куме, а он њу кумо. „Коме гођ није законито било оваково вјенчање, за нашега Јова било је презаконито, јер је с последњом женом имао два сина и једну кћер. Мара је звала последњу жену невјесто, а она њу свекрво, мајко и кумо“. По тврђењу Г. Б. Б. Нушића у Сиринићској Жупи, у Старој Србији, међу Србима има и сад двоженства. Он именује неколико двоженаца у селима: Готовуши, Jaжинцу и Штрпцу. Свуда је разлог овом обичају немање деце. У Јажинцу је сама жена, која за седам година није имала деце, била проводаџика мужу за другу жену, а она остала у кући да с њим живи као сестра.“&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Са свим је природно да од овакога облика множенства, тако рећи из потребе, није далеко до злоупотребе, до крај њег унижења жениног достојанства и угледа. Имајући по примитивним народним појмовима права на довођење још једне жене, људи су их доводили и просто из задовољства и беса. Ни данас нису ове ствари у народу тако ретке, и ако су и законима и вером забрањене; у раније време биле су много чешће. Наши претци, који су из примитивне средине на-родне устали на оружје, да се боре за ослобођење од Турака, према жени нису били широких погледа, већ на против. Вође пак народне видећи се на власти представљали су врхунац злоупотребе према жени. За то има пуно примера. Кад су у почетку 1807. године Срби потукли Турке у Београду, остану многе удовице и сирочад. Да би их се отресли, Срби их натоваре на две лађе и низ Дунав отправе у Турску. У Поречу их заустави Миленко Стојковић и избере најлепше жене, девојке и женску децу за себе, те начини читав харем. Хајдук Вељко је поред живе жене имао Чучук-Стану. Кнез Милош је у том погледу довољно познат. Није бољи био ни Јован Мићић, ни многи други. Павле Цукић имао је две венчане жене, које су једна поред друге живеле и лепо се слагале, чак и после његове смрти.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Најзад, људима није ништа до оставе своје жене на милост и немилост судбине, па да отидну у бели свет, и да се тамо ожене другима. Герасим Зелић казује о Бокељима из почетка ХІХ века, да „многи младићи, којима се своје суђенице не допадају, побегну по мору у Смирну или Цариград, ту се ожене и на веки остану“. Вук Врчевић казује за западне крајеве нашега народа, да су људи одилазили у свет, остављајући на дому жене, које се ни после десет година нису смеле удавати. Оваквих је ствари било и у Србији. Акта Државне Архиве садрже пуно података о томе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Код оваквога стања ствари врло је природно, што и примитивна жена није могла остати равнодушна. У место да буде отета, одвучена или продата недрагоме, она је одбегавала за онога ког јој срце жели. Ни у том случају она није добро пролазила: увек је сматрана као да се наметнула, као самодошљаница. И сувише је позната народна песма о „девојци која сама дође“. Но то је у исто време и врхунац реакције коју је жена смела учинити, а да за то поднесе само прекор, а у ствари, да ни најмање не понизи достојанство жене. Оно што је чинила ван тога, било је испод њеног достојанства. Па ипак је и то настајало, чим су створени услови за то. Само тамо где је народ остао на своме огњишту, у непомућеним патријалхалним приликама, ропски положај жене остао је стална навика, која се не осећа и ако је ту, као рана која се не позлеђује. Жена је ту очврсла у своме положају, сноси га и чак сматра да не сме и не може бити другојаче. Тамо пак где је сеобама, размирицама, турским насиљем, променама управа, патријархалност поремећена, власт човекова према породици ограничена или сведена, а индивидуалност постала без велике контроле и дисциплине, где су у опште стари обичај и ред уздрмани, примитивна жена се осетила своја. Али је била немоћна да се уздигне, те је заједно са падом старог система живота, који ју је држао као роба, пала и жена и постала осиона, самовољна, распусница, убица, рђава мати и домаћица. Ослобођена Србија у почетку ХІХ века имала је врло мешовито становништво из најразличитијих страна Српских Земаља, са врло поколебаним друштвеним односима и врло лабавим моралним обавезама. Та Србија показује у погледу жена стање какво се данас не да замислити. Ја нећу да наводим многобројне примере, које сам нашао у актима Државне Архиве, који бацају ружну светлост на „старо добро време“ наше Отаџбине и жена у њој, само ћу да поменем један, баш из ове околине, који показује, колико се патријалхална жена била отела жениних дужности и моралних обзира 11. фебруара 1819. године пише из Шапца Јеврем Обреновић Кнезу Милошу: „И пређе, Господару јавио сам Вам, да се у овој нахији много деце рађа без законог брака и то највише од ближњи сродства. Не знам каковим би начином ово прекратити се могло“. Против оваквих и сличних ствари предузимане су врло строге мере те су сузбијане и смањиване. Орга-низовање црквених власти, стварање закона и сређивање прилика у Србији знатно су подигли патријархалну жену из понижења и моралнога пада. Али је она и поред тога и даље остала без побољшаног положаја, више или мање роб и не зналица.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наша патријархална жена није напредовала, из ње се није развијао нови савршенији женски тип, који би с њом остао у вези. У још недирнутим патријархалним срединама, она је и данас дивљака; даље од тих средина она је почела да се квари. Подизање нашег културног нивоа мало је што стигло да учини. Тек са много напора култура ће моћи извршити свој благотворни утицај и на нашу патријархалну жену, нашу сељанку, на којој почива снага и благостиње широке масе нашега народа.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је наша патријархална жена.

== Извори ==
Српски књижевни гласник, 16. фебруар 1912. Књига XXVIII, Број 3. Стр. 188—196.

{{ЈВ-аутор|Тихомир Ђорђевић|1944}}
[[Категорија:Тихомир Ђорђевић]]
[[Категорија:Феминизам]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>efj0wlu33w6bwseaw8pe3kj7qk2ormn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Жена сам...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60263</id>
    <revision>
      <id>143708</id>
      <parentid>140664</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:04:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143708</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="819" sha1="38ouzpc8jg481w8qqsfu3um2yl46pzp" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Жена сам…
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1862
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Жена сам, слаба жена, 
Алʼ тако јака сам — 
За Српство наше мило, 
За рају мрети знам! —

Оставʼ се, српска селе, 
Немила туђина, 
Па само љуби верно —
Та љуби Србина!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 31. мај 1862. Број 15. Година III, стр. 246.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>38ouzpc8jg481w8qqsfu3um2yl46pzp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Антички мотиви</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60387</id>
    <revision>
      <id>143725</id>
      <parentid>140935</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:48:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143725</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4060" sha1="o53jvo4x97ltu5zct8uofk16aog6wrs" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Антички мотиви
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1903
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
::'''I'''
:''Рађање месеца над морем''

Изнад црне воде почиње да жути
Хоризонт невидљив, мрачан, у даљини.
И светлости локве већ на површини
Леже и свијетле. Ко̂ душа кад слути,

Све стрепи и чека. Мир је мртви, крути, 
Над Архипелагом. Најзад, у даљини 
Помоли се месец; тад водом у тмини
Паде нова киша светлости. Све ћути.

Омир, сам на жалу и сетан над водом, 
Слушо̂ је тишину и гледао тада
Како месец пење зеленкастим сводом.

И први пут, занет, осети, ко̂ плима
Како шум тајанствен испуни му сада
Срце чудним страхом и дух боговима.

Те се мирне ноћи роди Илијада.

::'''II'''
:''Сок''

У широком хладу палмине лепезе
Лежи лепа Наксис. Подне је врх Нила.
Јато ласта негде преврће и везе,
И ваздухом топлим разлеће се свила.

Нил прастари, зелен, с изнемоглим дахом,
Одилази тромо. Над старинским градом
Мирно подне сипа огњенијем прахом,
И све гори страшћу разблудном и младом.

Полунага Наксис о Изосу сања,
У то страсно подне античкога лета;
И случајно једном кад се таче грања,
У црвено цвеће сва шума процвета,

::'''III'''
:''После битке''

Путниче, на броду с хиљаду весала
Кад у Митилену дођеш из даљине
У широку луку, где с најдаљих жала

Галије су стигле, где катарке њине
Стоје, као гора, насред морских вала,
И где жута једра стрше у висине,

Улица ће шумна повести те тада
Кроз народ статуа. Ти ћеш занет проћи 
Тржиштима плочним веселога града.

И оргија̂ дани радосни ће доћи,
И песма страсти испуниће млада
Немирне дане и помамне ноћи.

Негде у дворани где музика звони,
Где весеље тече и дижу се чаше,
И шуште госпођоа̂ широки хитони,

Ти ћеш почет’ причу… Видећеш где сташе
Музика и песме. Сви ће немо они
Слушати за страшне погибије наше.

Коло лепих жена чије косе кити
Асфодел и ружа, тад ће међу длане 
Наслонити главу и тужне ће бити.

А кад рекнеш како падох сред пољане, 
Како горски поток који туда хити
Крв обоји моја; како на све стране

У том крају куда ветар смрти вије,
Разнеше ме копља, и звери, и тице,
И младе ми очи да испише змије:

Заплакаће лепе жене крадомице.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. јун 1903. Књига IX, број 3. Стр. 201–204.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>o53jvo4x97ltu5zct8uofk16aog6wrs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зла срећа девојачка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60554</id>
    <revision>
      <id>143703</id>
      <parentid>142089</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:02:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143703</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6167" sha1="7pnj7u5l838yrvocj7xdpvbakfie8ob" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Зла срећа девојачка
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1862
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Баци око на коју хоћеш страну, свуда ћеш наћи девојака и жена, које се туже на худу срећу своју. А шта им је срећа крива? Оне су се питале надеждама, којих испуњење није од њих зависило, него од среће; оне нису биле одгојене, да што озбиљно ''раде''; оне нису биле научене на то, да саме што ''привреде'', него да се ослоне на згодне околности, а где ових не беше, тамо очајаваше!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Како се обично покушава поправљање девојачка стања у тако званом „средњем сталежу”?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сиромашнији родитељи не знају друга начина, како ће кћери живот осигурати, него да је ''удаду''. Али ево беде! Баш што су сиромашне, долазе девојке ове тим ређе до стања, на које их је сама природа одредила. А да је кћерка којом срећом била тако одгојена, да мужу може помагати у привређивању, многи те многи „мањи” човек радо би свога огњишта оснивао; овако пак мора се тога оставити, јер му се иначе никако не може.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А зашто да се женска тако „не воспита”, како би могла и сама својим радом што привредити? Зар она не може доћи у тако стање, да сама себе мора хранити? Зар она не треба да са својим другом кућу кући? Пак ако кад год остане удова, зар не треба да буде деци и отац и мајка? Зашто да не приправе женску и на то? Јер је на путу предрасуда и — комодитет!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Један родитељ вели, да је на синове већ толико потрошио, да за кћери своје не може ништа више дати; нека траже, вели, саме себи мужа. И тако мајка води их — на ''балове''! Али године пролазе, девојке се сите наиграше, а просиоца никако. Отац умре; невоља и сиротиња и несретна старост ту су! — Таке женске судбине наћи ћете стотинама!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Други, поносит, стиди се научити своје кћери на посао, али не стиди се, несретник, изложити их срамоти, да касније мољакају и ''просе'' за подпоре и милостиње. —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али не може се одрећи, да су таким околностима много и ''сами мушкарци'' криви са својим предрасудама. Они неће, да им жене буду помоћнице; веле, да би онда у женских нестало онога, што их у поезију облачи, што их управо женскима чини. Тако што може се само голом фразом назвати, кад се погледа на худу срећу у толиких девојака. Неће поезија у женској природи пропасти од посла, него услед бриге за опстанак и од употребљавања онаких средства, која су недостојна женске. Сваки посао леп је, јер је с послом благослов. Уз посао иде увек задовољство и уважавање самога себе. Зашто дакле да се та срећа крати женскима?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не могу сви родитељи дати уз своје кћери богате миразе, али их могу бар тако одгојити, да не падну жртвом свакој невољи, чим њих не буде на свету. А како да се то учини? Одговор ће бити излишан. Средства и начини наћи ће се, само ко их озбиљно хоће и озбиљно тражи. Будућност девојачка биће обезбеђена, чим се родитељи по дужности и у љубави својој и за женску децу постарају као и за синове, чим им судбину не оставе голом случају, него је сами узму у своје старање.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Хеј, колико би невоље са света минуло, колико ли би се несреће предупредило, кад родитељи не би своје кћери одгајали за балове, него ''за озбиљни живот''!

== Извор ==
''Даница'', 20. јануара 1862. Број 2. Година III, стр. 28–29.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>7pnj7u5l838yrvocj7xdpvbakfie8ob</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Макар Чудра</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60577</id>
    <revision>
      <id>143691</id>
      <parentid>143667</parentid>
      <timestamp>2026-05-23T14:45:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143691</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="41531" sha1="ee6dpmlyw7nf0pliwjwv6lo3xke161c" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Макар Чудра 
| одељак=
| аутор=Максим Горки
| преводилац=Аксентије Бацетовић
| белешке=
}}
{{gap}}С мора је дувао влажан, хладан ветар и разносио по степи сетну мелодију ударања морских таласа о брегове и шушањ приморских шумарака. По кадшто намане на ветру по који озебао, спрчен, жут листак, и распири пламен, од којега уздрхће јесења магла и склони се као уплашено, дајући прилику да се за часак угледа с леве стране безгранична степа, с десне бескрајње море, а право спроћу мене снажни Макар Чудра, стар Циганин, који чува коње своје черге разапете на педесет корачаја од нас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ништа га се није тицало што му је хладни ветар разгрнуо кабаницу, разголитио чупаве, мрке прси и немилосрдно их шибао; он је, наслоњен, мирно лешкарио у лепом, слободном, јуначком ставу, окренут лицем к мени, методично потезао димове из грдно велике луле, пуштао их у густим колутовима на уста и на нос, и гледајући преко мене некуд у мртву тмину степе, разговарао непрестано, не покушавајући ни једним покретом да се заклони од оштрог ветра.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дакле, ти идеш? То је паметно. Леп си избор учинио, соколе. Тако и треба: иди и гледај; а кад се нагледаш, лези и умри — то је све!…&lt;br /&gt;
{{gap}}„Живот? Други свет? настави он, пошто чу моју примедбу на његово „тако и треба”… Е—е! А шта се то тебе тиче? Зар ти сам ниси живот? Други људи живе без тебе и живеће без тебе. Зар ти мислиш да си потребан некоме? Ниси ни хлеб, ниси ни штап, па и не требаш ником…&lt;br /&gt;
{{gap}}„Учити и учити, велиш ти? Али можеш ли ти то научити, како да људи постану срећни? Не, не можеш. Прво остари, па онда говори да треба учити. Зашто учити? Сваки зна шта му треба. Ко је паметнији, тај узима оно што има, а глупљи не добијају ништа; и сваки се учи сам…,,

{{gap}}„Смешни су ти твоји људи. Скупили се у гомилу, те гњаве један другог; а погледај шта је места на земљи; — он показа руком далеко на степу... И непрестано раде. Зашто, за кога? Нико не зна. Гледаш како човек оре и нешто мисли: ето, он ће у зноју, кап по кап, искапати своју снагу на земљу, а затим лећи у њу и иструнути у њој. Ништа после њега не остаје, ништа он не види од своје њиве, и умире будала каква се и родио....
„Зар се он само зато родио да прочепрка земљу и заклопи очи пре но стигне да гроб себи зачепрка? Зна ли слободу? Разуме ли просторију степе? Раздрагава ли његово срце разговор морских таласа? Е—е! Он је од рођења, па кроз цео живот, роб и ништа више. Шта је он у стању да учини од себе? Ништа; сем да се утопи, ако се мало опамети....
„А ја сам, ево види, за својих педесет осам година толико свачега видео да, кад би се све турило на хартију, не би стало у хиљаду торби као што је та твоја. Чик погоди где сам све био? Не можеш. Ти ни у сну ниси сањао таквих места у којима сам ја бивао. Тако и вреди живети: ићи, ићи — више ништа. Немој се дуго бавити на једном месту; што ће ти то? Као што се дан и ноћ вечито витлају око земље, избегавају једно друго, исто тако избегавај и ти разговор о животу да ти живот не омрзне. Јер ако се даш у мисли, омрзнуо си живот. Тако увек бива, то се и мени десило. Е—е! Десило, соколе!...
„Лежао сам у тамници, у Галицији. Једном, од туге, наметну ми се мисао: зашто ја живим на свету? А у тамници је тешко, соколе, те још како тешко; и туга ми — чим ми се поглед отме на прозор — обујми срце и стеже га као клештима. Ко да каже зашто човек живи? Нико, соколе! Не треба се о том ни питати. Живи, па то ти је! И шетај, и око себе гледај, па те неће туга никад обурвати. Тада у мало што не затегох свој рођени појас. Тако је то!

„Хе! Разговарао сам с једним човеком. Напрасита луда, ваш Рус. Треба, вели, живети не тако како би ти хтео, већ како је Бог рекао. Буди, каже, покоран Богу, па ће ти дати све што му заиштеш. А сам је сав у закрпама.... Ја му онда рекох да испроси у Бога ново одело. Он се због тога наљути на ме и отера ме с псовком... А баш мало пре је говорио како треба праштати људима и волети их. И мени је он требало да опрости ако сам га увредио. Леп учитељ! Они уче да се мање једе, а сами једу по десет пута на дан....“

Он пљуцну у ватру, ућута, и препуни лулу. Ветар је тихо и тужно јадиковао за нечим, у мраку су рзали коњи, а испод черге брујала нежна, страсна песма. То пева лепа Нона, кћи Макарова. Познавао сам њен пуни, грудни глас, у коме си чуо као некакво чудновато незадовољство и охолост, било да пева, било да те здрави. На њеном црнупурастом лицу засела је охолост царице, а из њених влажних црних очију говорила је свест о њеној дражи и заносној лепоти, а с тим и презирање свега што није она сама.
Макар ми пружи лулу:

— Пуши! Лепо пева цура? Тако! А би ли волео кад би се нешто онаква загледала у те? Не би? Добро. Тако и треба — не веруј девојкама и пази да си подаље од њих. Цури је милије и пријатније љубити се но мени лулу пушити; а пољубиш ли је, срце ти је оковано, неста слободе. Она те нечим што се не да ни видети ни прекинути чврсто прикује за се; ти јој даш своју душу, а себи оставиш остало. Веруј! чувај се девојака! Вечито лажу, змије. Она ти прича да те воли више свега на свету, а само је иглом боцни, готова је да ти срце рашчупа. Збиља, соколе, да ти кажем једну причу. Памти; ако је упамтиш бићеш целог века слободна тица....

„Био и живео на свету Зобар, млад Циганин, — Лојко Зобар. Знала га је сва Маџарска, и Чешка и Славонија, и сви крајеви покрај мора. Беше то одважно момче. Није било села у тим земљама, где се њих пет шест не би заверило да умлате Лојка. И он је поред свега тога живео; и ако му се где какав коњ допао, украо би га, па да га читава војска чува. Е—е! зар се он бојао кога? Да сам сатана дође са својом пратњом, Лојко — ако га не би могао пирнути ножем — бар би га поштено изгрдио; а већ да би остали ђаволи однели по једну заушницу, то је више но сигурно.

„Све су га черге знале или су слушале о њему. Ништа није волео осим коња̂, па и њих не дуго: појаши мало па прода; а коме требају паре, тај их и узме. Он није ништа ценио: да ти је затребало његово срце, он би га сам ишчупао и дао ти, само кад би знао да ти то може што помоћи. Ето какав је био, мој соколе!

„У то време — а то је било пре десет година — наше су се черге сељакале по Буковини. Једном — сећам се да је била јесења ноћ — поседали ми: ја, Данило војник, онај, знаш, што је с Кошутом војевао, стари Нур, и сви остали, и Рада, кћи Данилова.
„Ти знаш моју Нонку. Царица девојка! Па ипак, с Радом је не можеш упоређивати, — то би била и сувишна част за Нонку! Слабе су речи да се о њој, о тој Ради, што каже. Још би се једино, можда, њена лепота могла на ћеманету одсвирати, па и то човек који би ћемане познавао као своју душу.

„Много је момачко срце она спржила, о-о много! Један стар магнат, перчинлија, кад је видео Раду на Морави, просто је баилдисао. Блене у њу с коња и дрхће као да га је тролетница ухватила. А беше леп као ђаво о празнику: одело све златом везено, о бедрима пламти сабља као муња чим коњ ногом копне — сва је пуста у драгом камењу; а на капи плаветна кадифа, као да је парче неба откројио. Важан је то човек био, стари господар. Блену, блену, па рече Ради: „Ходи, пољуби ме, даћу ти пуну кесу пара!“ А Рада њему леђа и ништа више!.... „Опрости, ако сам те увредио, погледај ме бар лепо!“ Намах се слеже стари магнат и баци пред њу кесу — велику кесу, брате! А ова је као нехотично гурну у блато и ни да погледа. — „Ох, девојко!“ јекну он, па ошину коња бичем и запраши путем.

„Но сутра дан ето га опет.... „Ко јој је отац?“ разлеже се као гром по чергама. Данило изиђе. „Продај кћер и ишти шта хоћеш!...“ А Данило ће њему: „Само господа продају све, почев од својих свиња па до савести; а ја сам с Кошутом војевао и ничим не тргујем!“ Он дрекну и маши се сабље; но у том неко од наших тисну коњу у уво запаљену труд, те коњ наже путем као светлица! Ми после тога одмах дигнемо черге и... маглу! Измичемо један, други дан; кад, али ето ти њега опет: стиже нас! „Еј, ви, виче; пред Богом и пред вама исповедам да ми је намера чиста; дајте ми девојку за жену; поделићу с вама све што имам, а богат сам, сила!“ — Сав гори и као биљка на ветру љуља се у седлу. Ми се замислимо.

„— Деде, кћери, говори! рече Данило под нос. „— Кад би орлица од своје воље пошла гаврану у гнездо, шта би постала? упита нас Рада. „Данило се засмеја, па с њим и ми сви у глас. „— Тако, кћери! Чу ли, господару? Потражи голубице; оне су попустљивије... И ми одосмо.

„А господар зграби капу, лупи је о земљу, па отиште коња да се земља затресе... Ето каква је била Рада, соколе!

„Но, ево једанпут, седимо ми тако у вече, кад се зачу свирка у степи. Дивна свирка! Крв од ње у жилама ври и мами некуд. Свима нама, то осећасмо, хтело се од те свирке нешто такво после чега ни живети не би требало, или, ако би се морало, не друкчије него као цареви све земље... — Таква беше та свирка, соколе!
„Слушамо, а она све ближе. Гледамо, а из мрака се помоли коњ и на њему човек свира, приближујући се нама. Стаде код ватре, преста свирати, па се само осмејкује и гледа нас.

„— Е, Зобаре, ама јеси ли то ти! викну Данило радосно. Дакле, ово је Лојко Зобар!
„Брци му пали на рамена и помешали се с дугом црном косом; очи светле као сјајне звезде, а осмејак — право сунце, Бога ми! Просто као да је с коњем заједно скован из једне полуге гвожђа. Спрам ватре изгледа сав крвав и сева зубима смејући се. Нека будем проклет, ако га нисам волео као самог себе пре но је реч са мном проговорио или опазио да и ја такође живим на беломе свету!

„Видиш, соколе, каквих људи има! Погледа те у очи и одмах ти душу освоји; и ти не само да се због тога не стидиш, него ти је још и мило. С таквим човеком одмах и сам постајеш бољи. Мало је, пријатељу, таквих људи! Па и боље је што их је мало. Кад би много доброг на свету било, онда се не би за добро сматрало. Тако је! Но чуј даље.
„Рада ће рећи: „— Дивно ти, Лојко, свираш! Ко ти је начинио тако гласно ћемане? „А он смејући се: „— Са̂м сам га начинио! И нисам га начинио од дрвета, већ од груди младе девојке, коју сам врло волео; а струне сам усукао од њенога срца. Још помало лаже ћемане, али ја умем вешто држати гудало у рукама! Видиш ли?

„Зна се да ми гледамо да одмах заћоримо девојку, да нам њене очи не би срце запалиле, него да саме за нама туже. Тако и Лојко. Но намери се на мајстора. Рада се окрете од њега, зевну и рече: „— А још причају како је Лојко паметан и окретан! Како лаже свет!... То каза, па се уклони. „— Е, е, е, лепотице, па ти си имала оштре зубе! кресну Лојко очима и одјаха с коња... Здраво, браћо! Ето вам и ја дођох. „— Радујемо се госту, орле! одговори Данило. Па се пољубише, поразговараше, и легоше спавати....
„Тврдо су спавали. Кад у јутру, гледамо — Зобар повезао главу крпом. Шта ће то бити? Знате, коњ га на спавању копитом очепио.

„Е, е, е! Сетисмо се какав је то коњ био, па нам се осменуше брци; осмену се и Данило. А зар Лојко није био достојан Раде? Већ не! Ма како да је девојка лепа, душа јој је и тесна и плитка. Можеш јој торбу блага обесити о врат, па опет не може бити лепша но што је у истини. Е, добро!

„У то време послови нам добро иђаху, те се мало подуже забависмо на том месту. С нама је и Зобар. То беше друг! Мудар беше као старац, а знађаше и руско и маџарско писмо. Кад почне говорити, цео век човек не би спавао, слушао би га! А што свира — Бог ме убио, ако је још ко на свету тако свирао као Зобар! Кад једном превуче гудалом по струнама, срце ти заигра; кад превуче други пут, оно престане куцати од слушања; а он свира и смеши се. Слушајући његове песме, човеку се хоће и да плаче и да се смеје у исто доба. Чини ти се по кадшто да неко тужно јечи под гудалом, запомаже и пара ти груди као оштрим ножем. После као да стена прича небу приче, тужне приче. Девојка плаче испраћајући војна! Војно зове девојку у степу на састанак. И наједаред — хеј! као гром грми слободно, жива песма: још ће и сунце заиграти од ње на небу! Видиш како је, соколе!

„Свака жилица у твојем телу разуме ту песму и ти постајеш њен роб. Да откуд тада викне Лојко: „За ножеве, другови!“ — сви бисмо се латили ножева, и јурнули куд би нам казао. Све је могао учинити од човека, и сви су га волели, врло волели. Само Рада није за њим марила. Па да је само то, него му се још и подсмевала. Тешко је уцвелила срце Зобару, те како тешко! Лојко шкргуће зубима, чупа брк, очи му мрачније од бездана и покадшто тако сену да те страва хвата. Ноћу храбри Лојко тумарне у степу и тамо до сванућа плаче његово ћемане, плаче и сахрањује слободу Зобареву. А ми лежимо, слушамо и премишљамо: Шта ће бити? Јер знамо да је опасно стати између два камена, кад се један другом у сусрет котрљају — осакатиће. На то је и окретала ствар.

„Једанпут се бејасмо искупили сви, и тако разговарамо о пословима. Обузе нас сета, те ће Данило замолити Лојка: „Певни, Зобаре, песму, развесели душу!“ Он погледа Раду, која је лежала близу њега наузначице и гледала у небо, па удари по жицама. Ћемане проговори баш као да је одиста било девојачко срце! Зобар запева:
Прси су ми ватра жива Степа је широка, Коњиц ми је холуј прави А мишица јака!
„Рада се осврте и придигнув се мало, засмеја се у очи певачу. Лојко плану као зора:
А шта мислиш, верни друже, Хоћемо ли на пут? Степа маглом увијена, Тамо зора чека. Срести данак похитајмо, Вин’ се, друже, горе; Пази, месец не закачи Гривом исплетеном.
„Ако је песма, баш је песма. Тако данас нико не пева! А Рада, као да воду кроза зубе цеди, лупи: — Немој баш тако високо, можеш се лако отиснути, па бућнути носом посред баре и бркове укаљати, пази!... Лојко је крвнички погледа, но ништа не рече; отрпе момче и настави:

Данак ту нас на спавању Не сме застанути, Јер обадва, верни коњу, Стид ће нас изјести!
— То је песма! рече Данило; овакве у животу нисам чуо. Да Бог да̂ сатана од мене лулу градио, ако лажем!... Стари Нур и брцима стриже и раменима мрда; свима нам је на срце пала Зобарева махнита песма. Једино се Ради она не допаде. — Таман тако исто једанпут је комарац зујао ругајући се кликтању орлову, рече она и као да нас хладном водом посу. — Да се ниси, Радо, бича ужелела? појми се к њој Данило, а Зобар лупи капом о земљу и, као земља црн, проговори: — Стани, Данило! Ватрену коњу треба челична узда! Удај за ме твоју кћер. — Таман, погоди! осмехну се Данило; узми је ако можеш и ако хоћеш! — Добро! рече Лојко, па се обрте Ради: — Е, девојко, чуј ме мало и не поноси се! Много сам ја таквих видео, много! Али ни једна ме није у срце текнула као ти. Ех, Радо, срце си ми ишчупала! Па шта? Што мора бити, мора.... Ах! нема таквог коња на којем би човек могао од самога себе побећи!... Пред Богом, својом чашћу, твојим оцем и свима овим људима, узимам те за жену. Но пази, не противи се мојој вољи, јер ја сам слободан човек и хоћу да живим по својој вољи!... Рекавши то, примаче јој се стиснутих зуба и зажагрених очију. Ми гледамо, он јој пружа руку, и мислимо: таман Рада заузда дивљега коња! Кад наједанпут, он размахну рукама, пружи се на леђа и груну затиоком о земљу!...

„Шта то сад би? Просто као да га је пушчано зрно у срце згодило. Кад оно шта је: Рада замахнула и обмотала му бич око ногу, па кад је повукла, Лојко се претурио. „И опет, она лежи као да није ништа ни било, не миче се, ћути, и само се смешка. Гледамо шта ће сад бити, но Лојко сео на земљу и стегао главу рукама као да се боји да му не прсне. После се диже и оде у степу не погледав никога. Нур ми шану: „Мотри на њега!“ И ја пођох вуљати се за Зобарем по мраку. Тако, соколе!“

Макар истресе пепео из луле и узе да је наново пуни. Ја се увик побоље кабаницом, и лежећи посматрах његово старо лице, поцрнело од сунца и ветра. Он је мрко и строго климао главом и нешто у себи шаптао; густи брци мрдали су, а ветар му дизао косу. Личио је на стари храст, опаљен муњом, но још снажан, јак и поносит својом снагом. Море је, као и пре, шапутало с обалом, а ветар разносио шапат по степи. Нонка је престала певати, а скркнути на небу облаци чинили су јесењу ноћ још мрачнијом и страшнијом. Макар настављаше:

„Лојко иде ногу пред ногу оборене главе и оклембешених руку, које климатају као бичеви. Кад стиже на обрежак крај потока, седе и јекну. Ама тако јекну да ми крв обли срце од жалости; но опет му се не примакох. У тузи не вреде речи, је ли истина? Тако! Седи један сат, седи други сат, седи трећи сат, и не миче се. „А ја мало подаље лежим. Ноћ је ведра. Месец сву степу обасјао сребрастом светлошћу, те се види надалеко. „Гледам и видим: од черга̂ жури се Рада. „Обрадовах се. То вреди, помислих; јунак је девојка Рада! Она му приђе, а он је и не опази. Метну му руку на раме. Лојко уздрхта, рашири руке и истури главу, па скочи и дочепа нож! Јаој, заклаће девојку, то видим, и хтедох, пошто викнем черге, прискочити им, кад чух: — Бацај! Главу ћу ти раздробити!... „Гледам, а Рада наперила пиштољ право у чело Зобару. Права сатана девојка. Мислим, сад су обоје подједнаки у снази, и чекам шта ће даље бити. — Слушај!... Рада задену пиштољ за појас и проговори Зобару... Нисам дошла да те убијем, већ да се миримо; баци нож!... Он баци и мрко јој гледа у очи. Лепо је то било, брате! Стоје два људска створа, оба лепа и одважна, а овамо се гледају као зверови. Гледа их месец, гледам их и ја. — Чуј ме, Лојко; ја те волим! проговара Рада. Он само слеже раменима као да су му везане и руке и ноге. — Ја сам виђала момака, но ти си и јуначнији и лепши од њих, и душом и лицем. Сваки би бркове обријао, само кад бих му намигнула; сви би клекнули преда ме, само кад бих хтела. Но која вајда? Они ни иначе нису храбри, а ја бих их начинила да буду жене. Мало је остало на свету Цигана, мало, Лојко. Никад никога нисам волела, а тебе волим, Лојко... Но ја још волим и слободу. Слобода је, Лојко, мени милија но са̂м ти. Па ипак без тебе ја нећу живети, као ни ти без мене. Дакле, ја хоћу да будеш мој душом и телом, јеси ли чуо?...
Он се осмехну: — Чујем! Срцу је драго слушати твој говор! Говори још. — А ево шта још, Лојко: све једно, ма како ти врдао, ја ћу те савладати, бићеш мој. Зато не губи узалуд време — тебе чекају моји пољупци и миловање... силно ћу те љубити, Лојко! Од мог пољупца заборавићеш на своју одважност... и живе песме твоје, које тако веселе Цигане, неће више чути степа; ти ћеш певати само песме љубави, нежне песме мени, твојој Ради... Дакле, не губи узалуд време; — ја рекох, и ти ми се сутра имаш покорити као старијем другу јунаку. Поклонићеш ми се пред свима до црне земље, пољубити ми десну руку, и тада ћу ти бити жена.

„Видиш шта се прохтело ђавољој девојци! То се никад није чуло; тако је, причају старци, некад било код Црногораца, ама код Цигана, никад! Побратимство с девојком! Деде измисли, соколе, што смешније? Читаву годину можеш мислити, па не измислити! „Одскочи Лојко у страну и рикну као рањен у срце. Рада уздркта, ама се не издаде. — Е до виђења, до у јутру, а сутра ћеш урадити онако како сам ти рекла. Јеси ли чуо, Лојко! — Чух!... Урадићу, — јекну Зобар и пружи јој руке. Она га и не погледа, а он се заљуља као преломљено дрво, и тресну о земљу плачући и смејући се. „Тако га беше обезнанила проклета Рада, да га једва повратих.

„Каквом ли то ђаволу треба, и зашто, да људи тугу тугују? Ко је тај што воли слушати како јечи и пуца од туге људско срце? Сад му мисли ти!... „Вратим се под черге и испричам све старцима. Размислимо и решисмо да очекујемо и видимо шта ће из тога испасти. А би ево шта. Кад се у вече искуписмо сви око ватре, дође Лојко. Беше збуњен и страшно пођћао у лицу за једну ноћ; очи му упале и земљи оборене. Не подижући их проговори нам: — Ево шта је, другови: завиривах ноћас у срце и не нађох више у њему места старом слободном животу. Тамо само Рада живи и више нема ништа! Ево, она се, Рада, смеши као царица! Она своју слободу воли више но мене, а ја њу више но слободу, и зато сам се решио да паднем пред њу на колена, као што је тражила, те да сви видите да је њена лепота победила одважнога Лојка Зобара, који се пре играо с девојкама као соко с јаребицама. Пошто ово учиним она ће постати моја жена, грлити ме и миловати тако да ми неће пасти на памет ни слобода ни да вам песме певам. Је ли тако, Радо?... Он диже главу и суморно погледа Раду, а она ћутке и заповеднички климну главом, показав му руком да клекне пред њу. Ми само бленемо и ништа не разумемо. Чак смо желели да се кудгод склонимо, само да не видимо како ће Лојко Зобар пасти на колена пред девојку, ма та девојка била и сама Рада. Срамота нас је била од нечега, било нам је и тешко и жао. — Но! викну Рада Зобару. — Е—е, не жури, биће; још ће ти се и досадити, — засмеја се Лојко. Као да челик звекну, тако се засмеја. — Дакле, ето шта је, другови! Шта сад треба? Ништа до да пробам да ли је збиља у моје Раде срце тако тврдо, као што ми се учинило. Опростите ми, браћо; да пробам! „И пре но што нам дође у памет шта Зобар намерава, Рада већ лежаше на земљи с кривим Зобаревим ножем у грудима, забоденим до саме дршке. Скаменисмо се. „А Рада ишчупа нож, врљакну га од себе, затиште рану црним витицама и, смејући се, каза јасно и разговетно: — Збогом, Лојко; ја сам знала да ћеш ово учинити! — и издахну....

„Виде ли што је девојка, соколе?! Ето каква је! Нека сам вечито проклет, ако није била прави ђаво девојка! Е—е! — А ја ћу пред тобом заиста и на колена пасти, краљице горда! — рикну Лојко да степа одјекну, па клече на земљу, и притиште усне на ноге мртве Раде. Као да умре. Ми поскидали капе и стојимо као заливени. „Шта да радиш у оваквој прилици, соколе? Јесте! Нур рече: „Треба га везати!“ Али ничија се рука не би дигла да веже Зобара. То је знао и Нур, па зато и махну руком, и измаче се у страну. Данило приђе и диже оштар криви нож, на ком се још не беше охладила крв Радина, дуго га гледао, а брци му све играју. Затим заиђе Зобару за леђа и заби му нож у леђа, таман спрам срца. Он бејаше отац Ради, стари солдат Данило! — Тако! рече Лојко јасно, окренув се Данилу, и оде да стигне Раду.

„А ми гледамо. Лежи Рада с косом и руком на рани; отворене очи отишле јој у плаветно небо, а код ногу њених лежи Лојко Зобар. На лице му пала дуга коса, те се и не види. „Ми стојимо и премишљамо. Дркте брци староме Данилу, а обрве се накострешиле. Он гледа у небо и ћути, а Нур, стар као муња, пао ничице, па јеца да му све рамена играју. „Имало се за чим и плакати, соколе! Јесте! „А ти, велиш, идеш? Е, па иди својим путем; у страну не свраћај. Право иди, јер можеш за бан-бадава погинути. То ти је све, соколе!“

Макар ућута, остави лулу у дуванкесу и намаче кабаницу на прса. Киша је ромињала, ветар дувао јаче, а море мумлало потмуло и љутито. Један по један долажаху зашатреној ватри коњи, па пошто нас погледају великим паметним очима, зауставе се и тако мало по мало начинише читав круг око нас.

— Ћо, мали, ћо! виче умиљато Макар и тапшући по врату вранца, којега је највише волео, рећи ће мени: — Време је и да се спава! — па узе те се покри кабаницом по глави и ућута. Мени се није спавало. Издружио сам очи у мрачну степу к мору, и у ваздуху ми се причиња царски лепа и поносита слика Радина. Руком и косом притисла је рану, а између црнпурастих прса омиче се кап за капљом крви и пада на земљу у облику звездица црвених као ватра. А за њом сустопице иде Лојко Зобар: преко лица му је пала густа коса, испод које капљу једна за другом хладне и као грашке крупне сузе. Киша је почињала јаче пљуштати, море је певало тужну свечану химну гордом пару лепих Цигана, Лојку Зобару и Ради, кћери старог војника Данила. А они обоје лагано и ћутљиво круже по ноћној тмини, и лепи певач Лојко никако да дође упоредо с Радом.

{{Википедија|Макар Чудра}}
== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. јул 1901. Књига III, Број 1. Стр. 27–33.

{{ЈВ-аутор|Аксентије Бацетовић|1905}}</text>
      <sha1>ee6dpmlyw7nf0pliwjwv6lo3xke161c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Слободан Јовановић (Ј. Дучић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60629</id>
    <revision>
      <id>143738</id>
      <parentid>142991</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:58:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143738</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9431" sha1="o0kmwx9yxbejrwmclsvch2e3m49x36c" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Слободан Јовановић
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1942
| белешке=
}}
Слободан Јовановић је средиште српског интелектуалног друштва у Београду. Педесет година већ овај човек стоји на врху пирамиде. Сви су га слободњачки покрети сматрали својим учитељем, а сви мрачњачки режими својим главним непријатељем. Сваке четврте године је излазила из његових руку једна нова правничка генерација његових ученика. У својој струци ненадмашив, у својим уверењима неустрашив, Слободан Јовановић је, кроз цело пола века дизања и рушења, остао најлепшим србијанским именом. У Српству, изван граница Србије, он је био као копље забодено на једној великој мети свог српског племена.

Као научник, он је прво име међу правницима, нарочито у области државног и међународног права. Као књижевник и есејист, ово је једно велико и златно перо наше српске духовности и књижевне величине. Као историчар, он је учитељ.

Његова историја српског политичког живота у XIX веку, претставља ремек дело најдубљих државничких опажања, најширег и демократског критицизма, немилосрдне и господствене ироније за један велики низ познатих политичара, који су стварно били шарлатани и лакрдијаши. Али и необоривих истина о протагонистима што су ону обновљену Немањину државу водили кроз најцрња времена снагом уверења, која је била увек главно оружје српског човека. Многе су репутације у тим историјским делима Слободана Јовановића неповратно оборене, друге дигнуте, треће осветљене и враћене у живот. Од Милошевог доба до краља Петра, није остао ни један знаменитији политички човек да није био тачно постављен на место које му припада, чак и кад се то тицало самих владалаца. У тим књигама има епског посматрања Плутарховог, помешаног са филозофским продубљивањем Хиполита Тена.

Та историја остаје и главно дело овог великог мислиоца. У његовим снажним рукама поједини су људи нестајали као мрвице, јер је и критеријум овог писца био несразмерно већи од оног о чему је писао. У сваком случају, ова историја XIX века је круна оног што је тај век могао за собом оставити поколењима. Ово је велики српски писац који је оставио научне књиге писане најчистијим језиком и најсавршенијим књижевним стилом; а овако удвостручен научник и писац, то је оно што српска књижевност и наука нису никад раније имале, а што осим мало случајева у Француској, немају ни највећи међу осталим народима. Ово је наш Меколе, истовремено када и наш Шатобријан.

Већ његов отац, министар Владимир Јовановић, био је либералан дух, велики политички противник Кнеза Михајла, који је за љубав свог ослободилачког плана ванграничног, био наметнуо Србији свој систем јаке руке. Повучен у Женеви, уређивао је опозициони лист &quot;Слободу&quot;, шездесетих година прошлог века. Доцније је свог сина назвао Слободаном, а своју кћерку Правда. Млади Јовановић је почео као дипломата у Цариграду са великим Стојаном Новаковићем. Ускоро, као професор права, написао је дипломатску историју &quot;Српско-Бугарски Рат&quot;, већ оригинално и по мислима и изразу, у којем прави разуљивим тај рат с обзиром на интересе Србије тог времена. У задње доба је основао Српски Клуб у Београду са Драгишом Васићем, данас славним другом Драже Михаиловића, Владимиром Ћоровићем, Јованом Дучићем, Николом Стојановићем, историчаром Чубриловићем, Богданом Поповићем, Ген. Живком Павловићем, и другим пријатељима. По овом су примеру основани сви Српски Клубови у земљи, за студирање државних питања и српске националне културе. За овај Клуб у Београду је био везан један лист, “Српски Глас” Драгише Васића, којег је мрачњачка влада Драгише Цветковића забранила жалосне 1939 год. Слободан Јовановић није био никад члан ни једне странке, нити члан ни једне владе, ни учесник ни једне завере.

У личном животу, он је велики господар, какав и на перу; и исто онако чист и храбар; и исто онако благородан и племенит. Држећи се увек далеко од владајуће политике, он је ипак зато стајао близу ње, као њено мерило, њен судија, и њен државни тужилац. Називали су га “савест српског народа”. Он није био политички човек, него државни човек: увек на капетанском месту брода, увек обухватајући одатле цео видик пред собом.

Ово као теоретичар. Али ових је дана сео на то место не више као онај који мери, него и онај који држи кормило у рукама. Била би срећа да данас извесне случајности и експерименти не оштете ово велико име, него, на против, да оно изиђе јаче од оних који у опсесији дилетантизма и манији аматерства, праве пазар са Немањином државом: да се више не напушта вековна национална идеја и заветна идеја државна, у замену за једну фикцију и утопију, коју су, као насукан брод, оставили таласи данас на обалу. И то после једног бродолома, који, ако не буде служио за поуку, служио би једино за коначни пораз.

Слободан Јовановић и Дража Михаиловић, то су равно два диоскура која је српски народ дочекивао у жалосном раздобљу последњих двадесетину година лутања и срамоте. Са њима двојицом, овако заједно удружени на истој линији, тај ће народ без напора на дан непобедног сунца — die invicti solis, стићи на своју праву белегу.

==  Извор ==
''Американски Србобран'', 19. јануар 1942. Стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>o0kmwx9yxbejrwmclsvch2e3m49x36c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Молитва (Јован Дучић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60658</id>
    <revision>
      <id>143729</id>
      <parentid>142075</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:49:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143729</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1502" sha1="pddn9lpharde0pb4dhk6hr2ww964s8n" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Молитва
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1943
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Помилуј, Свемоћни, невине што гину,
Теби су пружене њине чисте руке;
За Твоју су они пали величину,
На Твој знак принели све сузе и муке.

Свака беше за Те рана која тишта,
А свака реч ехо Твога страшног слова;
И сада ти кличу само с губилишта,
И сад су нам гробља већа од градова.

Благослови, Благи, оне што су пали
Под нож кривоклетца у подножје крста,
Ни велики претци нису друго знали
Тим путем у сенци Твог великог прста.

Благослови, Добри, њихов траг што сјаји,
Трубу мртвих увек пуну Твога даха,
И на вечној бразди њиних корачаји,
Мач мртвих позлаћен златом твога праха.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
„Американски Србобран”, 4. јануар 1943.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>pddn9lpharde0pb4dhk6hr2ww964s8n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сељеницима</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60695</id>
    <revision>
      <id>143724</id>
      <parentid>142688</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:47:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143724</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2497" sha1="d19s95dxqdbii9sqh9bwfoesuz7hdmc" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сељеницима
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1890
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
:::Како ти је без крила деснога?…
:::Како брату, једном без другога!…”
::::Нар. Пјес.

Пет стотина љета дугих
Нападô вас душман клети,
Да вам отме гнијездо ваше,
Горе ваше и врлети…
Ал’ залуд га пак’о слао,
Залуд мука злобном џину —
Својим знојем сам вам створи
Сјајну славу, величину…

Ал’ душмана горег сада
С вама ето на мегдане,
Да вам својом грком жучи
Он загорчи славе дане;
Да вам отме — што ст’ у оном
Петвјековном страшном боју —
Ви бранили голом груди,
Лијућ’ радо крвцу своју.

Горки ''удес'' — клети душман,
Сад вас гони с врашком вољом, —
Осипле вас јадом клетим,
Црном муком и невољом; —
И ћера вас са огњишта,
Са мајчиних меких груди, —
Одакле сте ви најприје
Угледали свијет — худи.

Цио св’јет окрен’о главу
Од призора жалоснога, —
Само братац главу диже —
Видје тужна брата свога.
— „Амо брате, амо мили,
У питоме наше краје,
Братски ћемо дијелити
И пошљедње залогаје…!”

О, слава ти, дивна слого,
Узајмности, једнакости!
Смрт сујети и раздору,
Смрт небратској нехајности!
Слава теби, добри брате,
Сад је братско срце твоје…
Тако само, тако треба,
То је братски; — српски то је!!
&lt;small&gt;''У Мостару, децембра 1889.''&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1890. ''Нова зета'', Година II, стр. 10.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>d19s95dxqdbii9sqh9bwfoesuz7hdmc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Феминизам</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60712</id>
    <revision>
      <id>143696</id>
      <parentid>142450</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T08:52:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143696</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="131" sha1="q67lproaoq157x4zh5jqrv52fuyw8hw" xml:space="preserve">{{Википедија|Феминизам}}

[[Категорија:Политика]]
[[Категорија:Права жена]]</text>
      <sha1>q67lproaoq157x4zh5jqrv52fuyw8hw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143697</id>
      <parentid>143696</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T08:54:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Поништена измена [[Special:Diff/143696|143696]] корисника [[Special:Contributions/Coaorao|Coaorao]] ([[User talk:Coaorao|разговор]])</comment>
      <origin>143697</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="86" sha1="4mhxad69qyzy023avw7o7u1loo13za2" xml:space="preserve">{{Википедија|Феминизам}}

[[Категорија:Политика]]</text>
      <sha1>4mhxad69qyzy023avw7o7u1loo13za2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Српским мајкама</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60713</id>
    <revision>
      <id>143706</id>
      <parentid>142482</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:03:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143706</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="62975" sha1="hefj2l2mzamej62py77tf970ik8sfur" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је
​[Страна 8]
​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и срество на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! допустите ми, ја ћу о васпитању, и то о женском за сад само неколико узгредних речи прозборити, без којих се не би могли с нашим мајкама толико позабавити колико је у овај мах потребно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска мајка треба да је као бистри извор, који је бистар с тога, што се његовом току свака нечистоћа мора с пута уклањати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако исто треба она својим разумом и љубављу да уклања све мане из своје куће и породице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен животни елеменат је љубав, али не она болесна љубав коју многе данашње наше сестре у грудима својима негују, него љубав у свој својој узвишеној лепоти, љубав својој кући, љубав породу своме, роду и народном напретку. — Та љубав кад је савршена постаје у човеку божанствена, постаје религијом!&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав се исто тако лепо изразити може као и љубав детиња, матерња и сестринска, а и љубав према своме мужу. Али над свима тима врлинама уздиже се у свој својој дивној величини љубав своме народу. Она жена која нема љубави спроћу свога народа, та не може имати ни матерње, сестринске, нити супружне љубави. — У тој не влада љубав, него само голи нагон!&lt;br /&gt;
{{gap}}Морамо признати, сестре моје, да је код нас у данашње време тај део васпитања, изображења и достојанства женскога врло забатаљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мора нас срце заболети кад погледимо наше младе девојке, које су невине и безазлене као голубићи, како певајући везу по ђерђеву или седе за разбојем, а нема нико да им каже какву ће улогу оне у свету да заузму, не ће мајке да их приправе за будућност, да им кажу да на њиним грудима лежи будућност и срећа целога народа нашег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, да се женско васпитање мора обзирати најпре на кућевни живот, али промислимо се, кућа је само један мајушни део целог нашег народа, у њој утемељује срећу једна брижљива жена, морамо дакле онда и за народ побринути се као за сопствену нашу кућу; јер ако нам је народ пун зала, ако нам народ почне пропадати, није могуће да ће породице срећне моћи остати. Народ и породице тако једно од другог зависе да ако једно посрће, друго већ пада. 
&lt;br /&gt;
{{gap}}Чланови наших породица морају се мушки одупрети данашњем нападају светском, а у тим нашим породицама немају ли мајке најглавнију улогу?&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна мајка која са својим срцем није у стању изван куће више што замислити и осећати, та је ропкиња, а ропкиња може однеговати само робове и незналице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у историју нашег народа, у њој се може видети, да мајка великога духа одхрањује таку и децу. Тај се пример може видети на мајци девет Југовића, мајци Краљевића Марка, царици Милици, мајци Петра Мрконића и других многих. — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена или мајка не може много да помаже народ са мачем, него са својим срцем, ал’ уз то мора ово срце бити пуно племените љубави и пожртвовања. Мајчино срце треба да мужа и сина чврсто за свој народ привеже, а и сама да верно чува дух свога народа. — На срцу женином, на грудма сестринским и из наручија мајчиног треба да муж, брат и син са достојанством и тврдом вољом прима снагу да може испунити сваку дужност спроћу народа свога. Али где ћемо ми наћи тих врлина код данашњих наших сестара, кад су им срца, у којима би требало да се нађе права врлина и човечност, јер народне потребе то данас изискују, кад су та срца често са свим празна од тих врлина, или баш ако нису празна, препуна су са које каквим пустим жељама, жељама за тренутним одирцима, цветићима и тракама. — Ми то, драге сестре, не видимо, не ћемо да оплачемо назадак народа нашег у који га саме водимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш народ нема довољно виших женских васпиталишта. Основна женска школа, то нам је сво срество да можемо бар нешто читати и писати научити, али наше мајке оне морају место вишег васпитања заузети, оне су свакако од саме природе позване да те дужности врше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш женски свет обично мисли да за женско васпитање не треба се ни полак толико старати колико за мушко. Наше мајке држе да њине ћерке ништа друго не треба да знају до ли само шити, кувати, прати итд. а ако што више знају, то је одвише и није потребно. Та у толико прилика можемо чути где мајке за женско дете веле: „шта ће јој школа и толика наука, не ће моја ћерка попа ни адвокат бити.” То су обична питања наших неразумних сестара, које су раде и своје ћери неразумно однеговати и васпитати, али оне су грешне у своме неразумноме мишлењу. Женском детету треба знања као и мушком, јер макар да оно не ће попа ни адвокат бити опет девојче треба са знањем укрепити. Девојче ће временом постати мајка, мајка је свака васпитатељка своје породице, а васпиталачке науке у данашњој нужди за васпитање нашег народа превазилазе и богословске и правничке науке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! не припадају само синови нашем народу, него и кћери у толикој истој мери, јер као год што из незнатног зрнца од липе временом поникне дивно хладовито дрво, пуно мирисногa цвета, тако исто поникну из срца племените и мудре женскиње ваљани чланови који су срећа породици њеној, а благо и напредак народа нашег, од куда нам се слобода ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Човек, био муж или жена рођен је за земљу, за то треба да се за земаљско жиће добро приправимо, јер нам је у васпитању задатак да човека васпитамо за земаљског становника, тако, да може да живи поносно, трпељиво, који не треба ни у кога другога да се узда, него сам својом памећу и поштеном вештином да крчи себи пута кроз овај толиким страшним незгодама обрастели свет.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас је тако време, и још ће горе настати у свету, па ко не умедне сам по њему ићи, тај ће до века посртати, па ма каквог вођу поред себе имао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав к науци и знању, кад се у којој нашој женскињи појави, није фантазија као што многе наше сестре мисле и говоре, није сујета и безпослица, шта више она је баш противна фантазији, сујети и безпослици. Камо срећа по наш народ, да све наше жене свој ум упознају и оките са знањем којим ће себи, својој породици, па онда и целом народу помоћи и користити. Али кад би смо се и училе, не треба онда да ту науку коју учимо и знамо, на зло употребљујемо, не треба се за то учити да само у нашим друштвима сјајимо и треперимо, јер онда престаје та наука бити украсом наше женске душе. — То би могло пре приличити мушкима него нама. Ми треба да учимо за нашу децу, а не за свет, јер ако нашој деци наше знање пресадимо, с децом ћемо онда и наш народ поправити; а ако свету станемо без икакве потребне прилике и згоде нашу науку проповедати, онда ће нам се свет смејати, онда ће нас држати за фантасте, сујетне и беспослене, а што је најгоре, деца ће нам глупаци остати. — Ништа није ружније на свету него жена фантаста, сујетна и беспослена!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, учимо се, драге сестре, па науком нашом и васпитањем помозимо нашим породицама, кући и народу, па ћемо се уверити да наука код женских никаква фантазија није, јер сво знање што једна женска себи прибере, даваће нарочито својој деци, а деца ће стари народ заменути и поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Таква наука постаје жени средство којом децу облагорођава а народ поправља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад смо већ рекли, да је нашим женама, нашим мајкама наука најнужнија, јер су васпитатељке своје деце, онда морамо још и неколико васпиталачких мигова овде навести, са којима ће науку своју, код своје деце знати мајка на добро да употреби.&lt;br /&gt;
{{gap}}Помислимо, зар можемо коме другом захвалити, што смо поред толиких непогода, за толико пуних искушења, јадних и чемерних година, задржали своју веру и народност, до ли нашим старим мајкама! Али није ни чудо, јер онда је највећи ступ њиховог васпитања била истинита, топла и љупка побожност и љубав к народности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Побожна мајка, њен један љубаван поглед на небо, више улије у дете побожности, него ма каква дугачка придика, ма она како речита и научна била. Кад мајка код важнијих појава природних, као при излазку и залазку сунца, при грмљавини и громовима, или прам светле звездане ноћи детенцету на крилу показује величанство, тачност и љубав божију, онда му најздравији, најсвеснији темељ побожности у срце и душу полаже.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мајка родољупка, којој је срце испуњено народним поносом, она пријатељи дете своје са народним приповедкама, са народним песмама и обичајима у којима се тако дивно ваја племенити карактер народа нашег, она га из тија принаша вери и олтару народности своје, што ће у детенцету као млада биљчица дубоко корен захватити, и годинама ће тако напредовати, да кад се те врлине, та света и узвишена осећања у њему оснаже онда ће млади члан народа нашег принети роду плод трудова своје добре и ваљане мајке. То је света истина, из тога се види колико могу мајке веру и народност у народу утемељити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пођимо даље!&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика моћ мајчина утицаја, у колико је детету највеће благо за будући живот, у толико је исто кадкад опасна и шкодљива по његово васпитање. Ништа тако мајка не воли као свој пород, то је природна љубав њена, али тој љубави треба свака српска мајка да измери границе, јер зар је једна мајка из своје превелике љубави спроћу свога детета покора починила тиме, што је претерала границе, што је прешла мере своје љубави! — Па шта из таке љубави, која нема границе, произилази? Произилази највеће зло, јер је мајка своје детенце тиме у његовим осећајима збунила, душевно га убила, а телесно убогаљило. Разнежила га је и мекушцем направила, а од таке деце кад одрасту буду људи што но веле: „свежи, одреши”, млакоње и ленштине, који су целог века научили да се други с њима брине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из те превелике мајчине љубави има доста сестара које непромишљају за добро и зло, него свашта својој деци допуштају. Што год зажеле то им се испунити мора, мајка га сувише љуби па му се сувише и улагује. Она се боји да ће се детету што рђаво догодити ако му што по вољи не учини. Ту онда не вреди мајчина наука, јер јој срце побеђује разум, а од таке деце постану разкошници, безобразници и самовоље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако мајка много детету своме придикује о добру овога света, ако га сувише саветује за његова рђавија дела, онда дете обично постане највећим флегматиком, јер му је мајка са својим дугим придикама и непрестаним саветима отупила сва осећања. Дете чисто огугла, у њему изумру сва лепша осећања, а кад у детету осећања изумру, онда још док не одрасте, као за неком образином прикрива се у њему много зала, која се тек онда свету укажу кад дете човеком постане. Онда тек види и зачуди се човек како је из тако васпитаног детета хула и злочинац произишао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се врло често са оваким поступањима спроћу свог детета мајчино срце страшно вара, па кад се најпосле види страшан плод таког васпитања, онда се обично вели: „''то му је судбина донела да таки буде''”!&lt;br /&gt;
{{gap}}Многа мајка код наших породица нешто брза са варљивим наукама и спољашњим детињим понашем. Ту мора дете брже боље учити „комплименте”, клањати, руке љубити и „динерине” правити; а нико не ће да помисли да је то рано мајмунисање опасно за идући детињи живот, за развитак његова срца и душе. — Маните се тога мајке српске, јер то није дело него само форма, а ми треба нашу децу више делу да привикавамо него голим формама, јер ће их то начинити мајмунима који само глад, бол и жеђ осећају. — ''Жан Пол'', тај чувени васпиталац женскиња вели: „''Мајке! ви кварите љубав кад заповедате да вам се она спољашњим знацима показује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашњим даном има и таких мајки које пре времена претоваравају наукама своју малушну децу, па шта тиме постигну? Ништа више него претоваривање неразумљивих израза на млађани ум малога детенцета, које га смете у своме природном развитку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Многе мајке баш траже својој деци угодности таке које им кваре њихова невина срдашца. У данашње време видимо ми да и оно мало детенце у позориште доведу, у место да се у гратичијим забавља, у место да се природом весели и из ње што научи, мора сирото као уковано тамо у позоришту седети да слуша уздисаје и гледи тугу какве веште глумице у жалосној улози, а мајка не ће да помисли, да ће то у њеном детету, кћерци или синчићу у велики утисак учинити не ће да помисли, да ће тиме учинити да што пре корен сентименталности у срцу детињем захвати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас већ и за децу игранке држимо. Са одећом њиховом правимо их читавим пајацима, у место да их пустимо да им природа тело развије, а ми их још утежемо у пркос природи, те правимо од њих тесногруде и шкрофулозне богаљеве. Хоћемо силом да им удубимо у главу ону рђаву пословицу овога века, да „човека одећа човеком прави.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Сирота деца, морају мирно и укочено у друштвима седети, по игранкама измереним корацима ходити. Ту се већ уче они понашању којим ће се моћи другима допасти, те у силу Бога автомацки облик добију, те изгледају као лутке на дроту, па кад који свестан брат ил’ сестра погледи, мора их тај њин изглед уверити да то никад будуће мајке народа свога не ће бити. Сирота деца! ту им се пази на сваки покрет који им тело скучава, а природни карактер убија, ал’ за то двојином више смеју које каквим посластицама се наслађивати, а не знају да их мајке тиме приправљају за тупе, без осећања прождрљивце.&lt;br /&gt;
{{gap}}Много се пута укажу на деци и зле наклоности.&lt;br /&gt;
{{gap}}У овом случају мајка треба да је смотрена, па полако да уклања те зле наваде детиње. — Али то се не може у један мах учинити, него даном приликом, јер иначе начинила би их пре времена „стармале.”&lt;br /&gt;
{{gap}}У томе наше мајке врло много греше кад оне своју децу пре времена својим повереницима чине, њима се на своју нужду жале и јадикују, с њима говоре о одношајима онаким који баш ни мало нису пристојни за малу децу па ма она како морална била. Од таке деце обично изилазе касније безобразне свезналице, сплеткаши и торокуше. Мати им је то сама рђавим васпитањем у млађана срца пресадила, које касније отровним плодом уроди. Наравно, касније и сама мајка види шта је тиме урадила, хтела би то зло истерати из детета па ма за које благо на свету, ал’ је онда са свим већ касно. —&lt;br /&gt;
{{gap}}Има ли што милије доброј мајци, има ли што год радосније него кад јој се чедо са својим отвореним срцем покаже?&lt;br /&gt;
{{gap}}Драга сестро! ако си мајка, па ако видиш твоје невино чедо у тој природној невиности, поучи се из тога, увери се да је тим Бог хтео да посведочи људску једнакост између себе!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дете не зна ни за какву срдњу, оно није злопамтило, не страши се од људи, него се на брзо свакоме срдачно приљубљује. Оно је у своме природном дару чисто и не помрачено прама човечанству. Из тога се видети може, како је чист и узвишен створ човечији у својој невиности.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то сестре, немојте кварити тај божанствени усев на срцу ваше деце, јер тиме мећете гусеницу на чио и здрав цветак тога усева, тиме ћете своју децу отровати, научиће те их људе по сталежима делити, а тиме ћете их начинити не задовољнима људма за целога века. — Тешко детету ако оно још сад људе разликовати научи пре него што оно само зна промислити, и пресудити, али још је жалосније ако га мајка научи презирати људе! Онда је крај његовој срећи, јер ће бити човек који мрзи људе — прави очајник. Ето, тој страшној несрећи узрок је неприродно мајчино васпитање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Како је вредно ма чиме казнити те мајке које своју децу упућују да буду противници дивне природе, коју је сам Бог баш за љубав човечију тако дивно украсио, коју је Бог баш деци наменуо, да им се њоме срце и душа облагороди а тело укрепи!&lt;br /&gt;
{{gap}}Метите руку на срце, српске мајке, па упитајте саме себе, да ли сте што згрешиле кад сте тако поступајући с дететом својим, однеговале противника дивне природе божије! Па ако признајете ту вашу погрешку добро се промислите, па ћете видети кога сте тако негујући одхраниле, — онда ћете ви много више моћи осећати те јаде, него што бих вам овде казати могла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! Зар несте никад о томе промишљале, колико је блаженства, колико је среће у природи детињој?&lt;br /&gt;
{{gap}}Како је дивно видети, кад у тим малим, немоћним, бистрим очицама угледите толико истине, радости и чисти глас невина срца његова који још ни чим помрачен није!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у огледало детиње природе, па ћемо видети најчистију невиност, видећемо да му цео састав и телесни и душевни тражи помоћи од најближега човека; а ко му је најближи него мила мајка!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али у један мах не може се овде ништа учинити. У један мах не може се ништа при овој задаћи. Овде се мора најлакшим путем поћи, јер то се не зна, можда ће се том приликом одкинути најглавнија жица његовог срца и душе у будућем изображењу? Не мој му дакле мајко насилно разоравати и одузимати његове илузије, јер оно се својим играчкама тако игра као са живим створовима, а то га баш провлачи и приправља за људе и светско саобраћење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ви сестре мислите да је све ово мала ствар по народни напредак, али се у томе страшно варате. — О васпитању наше деце, о побољшању српских мајки требало би да се много говори и поучава, наши књижевници треба да много о томе пишу јер смо у томе, са свим оскудни; а ја ћу вам сестре моје на послетку опет наспоменути: узмимо се добро на ум, јер је у рукама српских мајки будућност нашег целог народа, сво благо, срећа и опстанак. Наше мајке треба за собом да оставе већи, подмлађени народ који ће моћи данашњу нашу слабост и кукавичлук оправдати, који ће моћи данашњим туђинским искушењима јуначки на браник стати. По мом мњењу то је средство, и то је једно од најглавнијих, које би нас од данашњег назатка нашег сачувати могло.

== Извор ==
1871. ''Млада Србадија'', 31. март, 10. април. Бр. 6. и 7. Година II, стр. 85-89; 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>hefj2l2mzamej62py77tf970ik8sfur</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Самохрана мајка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60745</id>
    <revision>
      <id>143723</id>
      <parentid>142687</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:47:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143723</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1621" sha1="fog1mqbhs5v3il2hnopcr2bgbvh2fcp" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Самохрана мајка
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1886
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
На брежељку једном
Колеба је мала,
На вратима њеним
Баба је стојала.

Бедна баба ова
Никог свога нема,
Усамљена онде
У колеби дрема.

У муци и тузи
Старост своју броји,
И црта од туге
На челу јој стоји.

По цртам’ се види
Да премного пати,
Јер девет синова
Роди ова мати.

Сећа л’ те се браћо
Кад се Србин био,
Кад је за слободу
Своју крвцу лио.

Бабини синови
Тад у бој одоше
На бојишту љутом
Свих девет падоше.

Отац тих синова
Још у првом боју,
Јуначку је главу
Оставио своју.

Погинуше славно
Бранећи слободу,
Скидајући ланце
Свом миломе роду.

Тако ова бака
Самохрана оста,
Тешећи се тиме,
Да је таких доста.
&lt;small&gt;''У Мостару.''&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;

== Извор == 
''Голуб'', 1. новембар 1886. Бр. 11. Год. IX, стр. 175.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>fog1mqbhs5v3il2hnopcr2bgbvh2fcp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Београђани, отаџбина је у опасности!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60756</id>
    <revision>
      <id>143739</id>
      <parentid>142989</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:59:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143739</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4222" sha1="jwovtp5k9x5z2ck4l6xhmcekdkxpf76" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Београђани, отаџбина је у опасности!
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1908
| белешке=
}}
{{gap}}Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.&lt;br /&gt;{{gap}}Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;{{gap}}Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.&lt;br /&gt;{{gap}}Не само што нећемо остати равнодушни, већ ћемо ићи и даље. Ми ћемо се данас сабрати на&lt;br /&gt;{{Центар|'''Велики Народни Митинг'''}}

​да искажемо своју готовост, да ћемо заложити све, да ћемо жртвовати чак и слободу овога парчета земље пред опасношћу која хоће да поткопа темеље нашем државноме опстанку и нашој будућности.&lt;br /&gt;{{Центар|'''Београђани!'''}}

{{gap}}У питању је слобода Српскога Народа; у питању је будућност целога српскога племена, у питању је част читава једна нација. Тренутак је судбоносан. Отаџбина је у опасности и наш немар овога тренутка, клели би унуци и праунуци наши и на нашим гробовима лежала би клетва безброј поколења.&lt;br /&gt;{{Центар|'''Београђани!'''}}

{{gap}}Дођите данас, сви на ВЕЛИКИ НАРОДНИ МИТИНГ дођите и мало и велико; дођите и ви очеви и ви деце; крените се и ви бони из постеље; понесите и ви мајке одојчад на грудима; дођите сви; данас се тражи реч нас свију, реч којом ћемо изјавити да смо готови пре изгинути, да смо спремни пре одрећи се сами себе, својих живота и својих имања, своје слободе и своје државе, пре него што ћемо дозволити и даље потчињавање нашега племена; пре него што ћемо дозволити да нам грабљивица сусетка и даље чупа део по део меса са нашега раскрвављенога тела.&lt;br /&gt;{{gap}}На збор, Београђани, пред Кнежев споменик, данас у 3 часа по подне!&lt;br /&gt;{{gap}}На збор!

== Извор ==
''Политика'', 23. септембар (6. октобар) 1908. Бр. 1683.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>jwovtp5k9x5z2ck4l6xhmcekdkxpf76</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Два Рибникара</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60757</id>
    <revision>
      <id>143737</id>
      <parentid>142896</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:58:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извори */</comment>
      <origin>143737</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23283" sha1="afav9bg7psaxdmdt9ohwjboxnrjou2i" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Два Рибникара
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1924
| белешке=
}}
{{gap}}Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије. Видех једног дана како преко Теразија пролазе кроз гомилу две војводе који ће сутра на том истом месту стајати саливени у бронзу, показујући мачем Брегалницу или Колубару. Али их тога дана не препозна публика која се освртала за једним демагогом који не воли Србију, једним од оне двојице тројице који су узели од нас у заштиту југословенску идеју, прави демагози који не могу никог да надмудре али могу да надвичу. Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова Југославија родила се у кациги Србије. Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. А она је дело епопеје, продукт генија једне расе, искупљење једног гигантског напора којем нема ничег равног под сунцем. Само с таквим пореклом ова Југославија изгледа производ поштења и заслуга витештва, један факат који се намеће за дивљење и за страх. Демагози који бране Југославију од Србије беднији су него они који бране Србију од Југославије. Јер говорећи да Југославија није ничије дело, врше отворено издајство према њој. Они своде ову велику земљу на један жалосни продукт случајности, резултат једног стицаја прилика, и туђи фабрикат, и на кукавно дете без оца. Кад бисмо и ми други имали такво ниско мишљење о својој отаџбини, ко би је онда могао волети! Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два брата Рибникара погинули су на граници Босне као официри Србије: један за другим, у два дана. Још нисмо имали времена да застанемо испред та два гроба и да кажемо шта они значе за ову Југославију и за нашу културу. За Југославију, јер су пореклом били Словенци; за нашу културу јер су били новинари и творци једног великог националног листа. Њихов отац је био Југословен из оног великог доба кад су се Загреб и Љубљана такмичили са Књаз Михаиловим Београдом у националним осећајима, у љубави за национално јединство које политички комедијаши стављају данас у сумњу. За оца Рибникара није било довољно ни потребно бити Србином да би био готов Југословен; требало је бити Србијанац: одметник против туђе тираније; бунтовник против пропалих нарави и непријатељске културе Беча и Пеште; усташ против династије и бирокрације која држи у заточењу читаве народе; борац за националну државу и сопствену културу; фанатик у вери да је геније нашег народа будући геније европског истока; демократ који свој смисао о слободи вуче из своје сјајне повести и своје невине цркве.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два брата Рибникара пролили су своју крв као официри за исту ствар за коју су пролили свој зној као новинари. Њихова '''Политика''' била је огледало тих чудних људи који сад изгледа да су прешли преко Београда као чисти метеори оставивши за собом нас друге са засењеним очима. Ја сам лично био њихов друг у животу и на послу, и њихова успомена нигде ме није оставила. На Дрини су били официри а у Београду су били генерали и војводе. Јер у времену у коме су држали перо у руци, наша књижевност и новинарство животарили су — прво у идили, а друго у интризи. Било је листова који су ширили тако ружан тон и простачки израз да је новинарство рушило друштво и тровало породице: оно је ударало на част првих људи и најбољих грађана; својим одвратним реченицама отровало је било ваздух у Скупштини и постало језик сина са оцем. Све је било могуће рећи без конзеквенција, и најзад све примити без гнушања. Због наше штампе у једно доба живот је у нашој земљи постао био узак и горак, и српски новинар био је постао ужас српског грађанина. Једна стара енглеска хроника каже да је у једном великом дому у Лондону држано вече, и додаје с дубоким чуђењем да је на њему присуствовао и један енглески новинар. Затим каже: „што је најстрашније, присуствовала је и његова жена!” Тада су први људи у нашем журнализму посведневно бацали један другом у лице погрде и сумњичења која су била недостојна и последњег грађанина. Нико није био сигуран за своје име, и било је људи који су платили животом те вендете безимених и маскираних непријатеља. Не наводим овде, из бола за њима, оно неколико великих људи који су били дотучени од ондашње штампе.
​'''Политика''' је дошла у то доба. Њу су покренули двојица нових и добро школованих људи. Око њих су се одмах окупили први људи из наше књижевности и науке. С њом се одмах родио интерес за све што је у политици било широко национално; први пут се интересовало за све што је било хрватско и словеначко; Босна и Маћедонија добила је у том листу свој орган пред нацијом и страним светом. '''Политика''' је брзо постала извор свих информација за страну дипломацију у Београду и туђу штампу по целом свету. Сетимо се доба Форгача и Фридјунга. Пешта и Беч су се обарали на '''Политику''' најтежим оптужбама, и упирали прстом на тај лист да би доказали да Србија хоће да прави Југославију. '''Политика''' је била један читав нови смисао. Многи су у Београду сматрали уљудни господски тон тога листа као доказ неборбености његових уредника; њихову непристрасност, као доказ њиховог трговачког опортунизма; њихов широки национализам, као доказ њиховог неинтересовања за тако звана горућа питања; њихово неговање књижевне критике и књижевног подлиска, као високопарност и надрикњиштво; њихово избегавање погрда, као непознавање националних реткости и сликовитих места! Али је већина — увек наша мудра и поштена већина — брзо осетила шта је '''Политика''' донела собом. Културни кругови брзо су осетили да ће тај нови лист успети да се наметне у такој једној средини безнадежних грађана који су нападани од разбојника на перу и варошких хајдука. Родила се нада да ће да преиначи (?) сама. '''Политика''' цео тон у нашем журнализму. Србин који једини међу народима у свету има у свом језику реч: уљудност, што значи више него учтивост и него отменост, осећао је колико та уљудност регулише живот једног друштва и омогућава постојање у заједници. Сви су други новинари мрзели '''Политику,''' али нико није смео да на њу удари. Саме личности њених уредника одвајале су својим господством од својих другова у штампи. Генерације које су долазиле са стране навикле на живот спокојан и отмен по великим градовима нису страховалe од нападача из редакција јер је '''Политика''' већ обећавала једно ново доба. И наши су се листови одиста лагано препорађали у очи самих ратова, и данас су можда на путу да се сасвим препороде. Од бивших хајдучких бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. Цео тон је у нашем новинарству измењен. То се показало у последње време нарочито кад је избио случај једног Радића према коме је употребљена уљудност и сав добар тон српског друштва, и то са пажњом каква се није показала ни према једном Пашићу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас већ имамо новинара који верују да политика није наука простих незналица; ни да се даде писати за једно отмено друштво без једног отменог језика, ни да се може саопштавати мисао од човека до човека без једне врло неговане и брижљиво рађене фразе; и да писменост припада писменим; и да новинарство — постајући једина лектира за један велики део народа — има пре свега културну а тек онда сваку другу мисију. То јест, да новинарство има задаћу да најпре учи читаоца да културно мисли а тек онда да политички разабира. Листу '''Политици''' припада један велики део заслуге у стварању будућег нашег таквог културног новинарства. Она је била прва која је дала пример журнализма који се данас срећом код нас развија: журнализма који одваја политику од клевете, погане досетке од културних средстава борбе, шарлатанску реторику од научне аргументације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Колико је '''Политика''' браће Рибникара била већ првих дана ухватила места у нашем друштву ево један пример. То је било 1908. године. И ја сам неочекивано постао сарадник '''Политике.''' Избачен сам био из Министарства у интересу штедње и нашао се на улици. Мој друг К. Кумануди зближио ме је тада са Рибникарима. Они радо присташе да ми одмах повере књижевну хронику. Брзо сам прешао на уводни чланак. Дошао је затим за Министра Спољних Послова др. Милован Миловановић, блажене успомене. У његовом кабинету нађосмо се у троје: Миловановић, Спалајковић и ја. Министар ми је говорио нешто што нисам потпуно разумео. Молио ме да '''Политика''' помогне његову акцију, да задобијем пријатеље Рибникаре. Говорио ми је да је јутрос проглашена независност Бугарске а да се сутра спрема заједно комбиновано друго изненађење. Али шта? Спалајковић се реши да ми одговори. Сутра или прекосутра спрема се проглашење анексије Босне? У ваздуху кабинета Министровог било је одиста нечег очајног. Нико на улици није слутио шта се спрема. Војска није била наоружана. Штампа је била недорасла за икакве услуге. Скупштина је била растројена партизанством и сељаци су се надметали у добацивању погрда. У Европи нико није знао да је Босна српска и да је 1875. Србија објавила Турској рат за ту исту српску Босну. Није се сад могло прећи ћутке преко споразума бугарско-аустријског. Требало је покренути дипломатску акцију. Миловановић полагао је сад сву наду на '''Политику''' да покрене широке масе и да тај покрет омогући његов протест у Европи. После тог споразума између нас троје вратим се и нађем Рибникара. Они су на све пристали и на мене падне коцка да напишем на првој страни листа манифест на народ и објавим шта су спремили у Бечу са Босном. — Резултат вам је познат: '''Политика''' је изашла у нарочитом издању после ручка а већ после подне велике гомиле света биле су бачене на улицу. Београд је одједном изменио свој изглед. Пред Кнез Михајловим спомеником већ је урлала једна гомила против Аустрије и Бугарске. Свет је био погођен том вешћу као ножем и тад се тек видело шта је Босна за Србију. Чули су се говорници, викали су војници, и комите, гомиле су пошле пред Министарство зовући Миловановића да говори. Затим пред Министарство Војно иштући оружје. Затим све кренуло на аустријско Посланство. Поразбијане су ограде, изваљена нека врата, пробијен кордон војске. Миловановић је говорио те вечери. Прозори Двора су били сви осветљени и на завесама се видео мрачни профил Краља Петра. — Оволико је било довољно за Миловановића. Европа је за час видела да је питање Босне животно питање Србије. Миловановић је осам месеци водио дипломатску акцију против Аустрије. Мало није дошло до општег рата. Цела акција је прешла у једном моменту из руку Извољског у руке Миловановића од ког је зависила једног момента цела ситуација Европе. Он је успео. Србија је била последња која је потписала анексију Босне.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је једна велика страница из историје Политике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рибникари су пали на граници наше Босне носећи још свеже ране са других бојишта: Владислав ране са Једрена, Дарко ране са Куманова и Брегалнице. Један је био ученик Сорбоне, други правник из Берлина, оба српски новинари и официри са најлепшим орденима за храброст. Два брата из легенде који својом крвљу заливају један исти бус. Они ће остати вечни у нашем дивљењу. Треба их помињати одмах после Кнеза Михаила, Штросмајера и Скерлића у питању националних заслуга. Југословенско новинарство треба да узме њихова имена за имена својих друштава и да их златом напише на својој застави. У Љубљани, Београду треба да се у бронзи покажу та два херолда ослобођења и два дивна хероја нашег братства.&lt;br /&gt;
{{gap}}На Пинчу у Риму има бронзани монуменат двојице браће који су се против Папе борили за трећу Италију. Споменик показује једног брата већ оборенога поред другог који још пуца на непријатеља. Такву бронзу замишљам за ова два славна брата, два моја друга. Он би показао да су перо и мач нераздвојни и да су Словенија и Србија дали већ свој заједнички залог за идеал пре данашњега пркоса и цепкања.

== Извори ==
''Политика'', 6. јануар 1924. Бр. 5898.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>afav9bg7psaxdmdt9ohwjboxnrjou2i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сатира</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60758</id>
    <revision>
      <id>143727</id>
      <parentid>142894</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:48:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143727</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1825" sha1="bkrloufe9jwjqxkfsic0czy1k5jw9w3" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сатира
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1943
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Знамо вас добро, профитери,
И вас по врху и вас доле —
Увек неверне свакој вери,
Увек с презрењем за све боле.

Знамо вас добро профитере.
И децу нишчих, о Господе:
За сваки полет с пуно мере,
У свако вино с мало воде.

За сваку светлост ви сте слепи,
Само у тмини прогледате;
Од свега су вам дужи џепи,
Тачни сте сви у црне сате.

Својих решења и идеја,
Својих начела имате и ви —
Кад год се неком руши стреја,
И гаси свећа где ко живи.

Све се купује и све прода.
Увек сте тачни за пазаре:
Кад је на тргу и част рода,
И триумф нов и славе старе.

Крај локве крви мученика,
И ту имате своја мнења…
За компромис је ваша клика,
И у мрак задњег поколења…

Док наше врте мори слана,
Вас мирно сунце и сад греје:
Вама је тешко без кишобрана,
А лако вам је без идеје.
:1943.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Американски Србобран'', 28. септембар 1943.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>bkrloufe9jwjqxkfsic0czy1k5jw9w3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нова влада</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60759</id>
    <revision>
      <id>143728</id>
      <parentid>142890</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:49:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143728</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1472" sha1="i441985ra4db2ac62rqem1mhi92xu4c" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нова влада
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година=1943
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Славно се друштво опет сврста,
Јутрос имамо нову владу,
И од три прста и с пет прста
Краћих и дужих, то сви знаду.

С ђилкошима су велеможни,
Слободу сви да бране кољем!
Сви ће да буду у злу сложни,
И закон бране безакоњем…

Програм је „братско измирење”,
И равноправност у злу сваком:
Бич нов за ново јавно мнење,
Сталност на путу наопаком.

Државни буџет без покрића,
Савршен триумф равнотеже.
Министар сваком познат кића,
Што само златна јаја леже.

Од сад не ићи како ваља:
Немају зашто да их криве,
Сви ће да умру за свог Краља,
А сви за новац да поживе.
:1943.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Американски Србобран'', 31. јул 1944.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>i441985ra4db2ac62rqem1mhi92xu4c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Словени и Босна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60769</id>
    <revision>
      <id>143735</id>
      <parentid>143015</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:55:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143735</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7210" sha1="438f5dee2qcvvcw8uvm2zxvue0bkgar" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Словени и Босна
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1908
| белешке=
}}
{{gap}}Најсуморнија лица која се виде ових дана то су лица панслависта. Они високи баритони са панславистичких конгреса овога лета у Прагу и Љубљани, умукли су. За време тих веселих банкета нико није предвиђао чиме ће Аустрија да одговори после неколико недеља. План тих жарких пансловена врзао се око свесловенских банкарских институција, свесловенских библиотека, новина на неком међусловенском језику и отварању словенских телеграфских агенција. Ником није пало на ум да покрене питање о томе шта да се утврди међу њима за случај ако Аустрија покуша својим обичним подлим начином да отме две нове словенске земље, као што се то већ наговештавало постојаним тврђењима једних и постојаним демонстрацијама других у целој европској штампи. Панслависти су донели тада неке програме за хиљаду година унапред. Ни једног плана за оно што би требало учинити сутра а наставити прексутра.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Анексија је дошла за њих сасвим изненада. Сада су зато панслависти ућутали и разбегли су се куд који. Нема ни помена сада о томе да се на брзу руку састане у којем слободном словенском граду један нови свесловенски конгрес који би управио своју енергичну и претећу реч отимачима, а да словенске народе позове у помоћ једном племенитом словенском народу, који треба ових дана да буде на крсту разапет.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Као у свима приликама, тако и сада Словени лутају и згледају се, и не употребљују ове тренутке толико свирепо опасне не само за српски народ него за целу велику словенску породицу. Нама којима виси мач над главом и под чији је кров метнут огањ, ова лабавост и ова несолидарност у болу изазива најдубљу индигнацију. Србија ће стајати ових дана не само као наоружана противница Аустрије и германизма, него и као очајна противница оне велике словенске лажи од које смо до сада живели, а која нас је једног дана изненадила Сан-Стефанским уговором, а сада нас запрепашћује мизерним и робовским савијањем Русије и њене владе пред босанском катастрофом. Чеси нам саветују само један сраман мир побеђених; Пољаци стоје, колико и Абисинци, ван сваке словенске заједнице у овом болу… Словенци (једна велика народна партија) саветују нам да примимо анексију не проливши ни кап крви, и говоре нам то језиком недостојним и сличним самртном ропцу… Хрвати, наши мили Хрвати, наша најбоља браћа, стоје пред босанским поразом онако како стоје какви рођаци у кући у којој је умро имућан сродник: не говоре о жалости која их је снашла, него о имању које остаје у наследство. Место борбе да се никад не дозволи срамно и подло дело анексије, велики део њих се брине само о томе коме ће пасти Босна у наследство, Угарској или Троједници. О Бугарима нећемо ни да говоримо: за круну „цара” Кобурга они су дали две словенске земље и довели на Балкан највећег крволока словенског, монархију Хабзбурга.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Ето то је резултат бедног панславизма, оног мртворођеног и алкохоличног панславизма са такозваних конгреса. Србија стоји једина сада на браничу словенске идеје, и исукала је свој мач да покаже шта је све готова да за њу заложи. Она не слуша она сервилна пренемагања своје словенске браће која стоје побеђена пре сваке битке, побеђена препадом једног министра хохштаплера и једне велике силе коју ће да разнесе српска бомба пре или после. Србији припада част што је 1908. године била једина словенска земља у правом смислу речи, и што је прва међу свима да покаже снагу словенског срца дужином свог српског мача.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Можда то није утеха у овим ужасним данима када наша лепа млада Србија стоји између живота и смрти. Није то нама утеха, али је то наш понос. Ми смо још пре првог метка који смо наменили Аустрији горди да вршимо једну велику историјску дужност према нашој раси, и онда кад смо остали усамљени и када смо овако срамно издати.

== Извор ==
''Политика'', 3. октобар 1908. Бр. 1693.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>438f5dee2qcvvcw8uvm2zxvue0bkgar</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Писмо другу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60850</id>
    <revision>
      <id>143732</id>
      <parentid>143309</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:50:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143732</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7223" sha1="hnu99qmkdq995f5rfezm6a8pg8qelv6" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо другу
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| година=1900
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
''Атанасији Ј. Шоли''

Ноћ. Зрак један из жарког камина
Осв’јетлио убогу ми собу.
Напољу је олуја и тмина,
Непровидна, густа, ко у гробу.
      У прозору негдје вјетар стао
И већ вече откако је било,
Сву ноћ чујем његов крик и јао,
Ко да му је причепљено крило.
     Ил’ га чујем гдје у прозор млата,
Ко бестидна пијаница нека;
Ил’ на путу како за прах хвата
И засипа и дуго церека.
     Наумио сву ноћ да ме љути
Млатарањем и бекријском виком,
Град успаван док спокојно ћути
И сан с очи док не слази ником.
     За час мине, али с новом хуком
Под прозор ми чујем како слази,
У окна ми бије тешком руком,
Смије ми се и бестидно плази.

     Друже, видим на овакој ноћи,
Кроз слојеве моје полутаме,
Сан спокојства мени неће доћи,
Нити ће се осм’јехнути на ме.
     У камину весело пуцкара,
И зрак један по соби се плете,
И по зиду и тавану ствара
Нејасне и чудне силуете.
     Но сâм н’јесам. Док тај зрачак сјаја
Покреће се по соби ми лако,
Ја и Муза покрај шоље чаја
Па почели ћеретати тако.
     Ја уживам у те мртве сате
Да посједим с мојом дивном другом,
Да спокојно, сјећајућ се на те,
Пустимо се у ћаскању дугом —
     Докле негдје у ноћној даљини
С тупим хуком пада туђа р’јека,
И пред вратма, двориштем, у тмини,
Вјетар цичи, млата и церека.

     Рад сам мало да дахнем од брига,
Од досаде неспокојног дана —
Пред нама је нека стара књига
С врло много исписаних страна.
     То је Младост. Њеном бујном руком
Писана је чудна књига ова…
И куд прошлост прође с дугим хуком,
Само бледа остадоше слова…
     Ја знам, друже, нису ствари тешке,
Знам лет бурни којим дани јуре,
Али не знам откуд ове грешке,
Ове мрље, ове коректуре!
     Чисто видим врх овог папира
Чудни писар не имаше плане,
И кокетно, немарно, без мира,
Бунио се и бркао дане.
     Вјерујеш ли — знаће Онај горе
Над звјездама и етерним висом,
Каква ли је граматика овдје,
Каквим ли је све то правописом.

     Чудна збирка! Ја и моја Муза
Преврћемо с чудом лист за листом,
С грдном муком хватајућ се уза,
Једва смислу долазећи чистом…
     Шта све није записано само
У тој књизи! И за тренут, часом,
Свако слово, сваки редак тамо,
Каквим ли ти не прозбори гласом!
     Чини ти се у дјечјој си соби,
Разбуђени кад причају, зором,
Шаровите снове своје доби,
А све једном вревом и жагором…
     Сад, док близу, у сусједству, с хуком,
Чујем вјетар с јецајем и см’јехом,
Стар дом један да дрмуса руком,
Дом с иструлом, нахереном стрехом.
     У њ продире, кроз прозор ил’ рупом,
Бјесни по њем, крха га и млата,
Док са грдном сокачком и глупом
Љут изађе, залупивши врата…

     О, дуг ли је туда чланак Гр’јеси,
Много ли је заузео страна!
Најречитиј’ глас је у тој смјеси
Глас грешника из далеких дана.
     И сједећи сад крај Музе своје,
Често, друже, руменим и бледим,
Читајући листове што стоје —
Знаш, женско је, стид ме да је гледим!!
     И ко пророк, за безбожне књиге
Ком је руља љути огањ дала,
И ја сада осјећам да горим
На гломачи својега морала…
     Окорјела душа зна, и док је жаре,
Традицију — да се ипак креће,
Очајнички куне гр’јехе старе:
Зато што се повратити неће.
     И стрпљиво, док се вјечна граја
Под прозором чује снагом истом,
Ја и Муза, покрај шоље чаја,
Преврћемо помно лист за листом.

     Прохујала младост, књига стара,
Још с некол’ко недочетих страна,
А без ц’јене и без антиквара,
Зар што значи? Дух минулих дана,
     С’једа Вјечност ту притиска жигом
И у своју књижницу је ле̑же,
А заборав кад над сваком књигом
Прах просипа и распреда мреже…
     Само срце у ноћи немирне,
Покрај чаше чаја или вина,
Узме књигу и прашину пирне
И спокојно сједне крај камина.
     Знај, када се душа разочара,
Разувјери горко, неутјешно,
Неће каткад да се жићем вара —
У њем тражи оно што је см’јешно…
     Нађе л’ Муза чланак: Идеали,
И сто реди пред нама зацрни,
Ја је удрим по прстићи мали
И, с немиром, повичем: Преврни!
''1900.'' 
[Женева]
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Бранково коло'', 27. јануар 1900. Бр. 4. Година -{VI}-, стр. 97.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>hnu99qmkdq995f5rfezm6a8pg8qelv6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60867</id>
    <revision>
      <id>143695</id>
      <parentid>143540</parentid>
      <timestamp>2026-05-23T16:54:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143695</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2428" sha1="cve2ibbof9q1us43cebk0pdtyu7rc7p" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
|
| Залазак сунца
| [[Песме сунца/Сенке по води/У сумраку|У сумраку]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЗАЛАЗАК СУНЦА}}
&lt;poem&gt;Још бакрено небо распаљено сија,
Сва река крвава од вечерњег жара;
Још подмукли пожар као да избија
Из црне шуме старих четинара.
Негде у даљини чује се да хукти
Воденички точак промукнутим гласом;
Дим и пламен ждеру небо које букти,
А водено цвеће спава над таласом.

Опет једно вече... И мени се чини
Да негде далеко, преко трију мора,
При заласку сунца у првој тишини,
У блиставој сенци смарагдових гора —
Бледа, као чежња, непозната жена,
С круном и у сјају, седи, мислећ на ме.
Тешка је, бескрајна, вечна туга њена
На домаку ноћи, тишине и таме.

Пред вртовима океан се пружа,
Разлеће се модро јато галебова;
Кроз бокоре мртвих доцветалих ружа
Шумори ветар тужну песму снова.
Упртих зеница према небу златном,
Два гиганта Сфинкса ту стражаре тако,
Докле она плаче; а за морским платном,
Изнемогло сунце залази, полако.

И ја коме не зна имена ни лица,
Све сам њене мисли испунио саде.
Верност се заклиње с тих хладних усница…
Као смрт су верне љубави без наде!
Вај, не реците ми никад: није тако,
Ни да моје срце све то лаже себи,
Јер ја бих тада плакô, ја бих вечно плакô,
И никад се више утешио не би.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>cve2ibbof9q1us43cebk0pdtyu7rc7p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јабланови</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60885</id>
    <redirect title="Песме сунца/Сенке по води/Јабланови" />
    <revision>
      <id>143721</id>
      <parentid>143661</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:46:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143721</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="205" sha1="p2dhbdbhw8c16ga28bxr21zax1m866s" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови]]

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>p2dhbdbhw8c16ga28bxr21zax1m866s</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143743</id>
      <parentid>143721</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T10:27:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143743</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="277" sha1="f0st0of4001psl8p55l2doewjkj9i4f" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови]]

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>f0st0of4001psl8p55l2doewjkj9i4f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Символ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60945</id>
    <revision>
      <id>143689</id>
      <parentid>143565</parentid>
      <timestamp>2026-05-23T14:40:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143689</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1246" sha1="lz9dz0h5oyw24dlt518ssc3x9khaj5u" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Срце|Срце]]
| Символ
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће|Распуће]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СИМВОЛ}}
&lt;poem&gt;
Гледам твоје крупне очи заљубљене,
Где сја ватра—ко зна—грешна или света.
Свеједно љубиш ли другог или мене:
Ти љубиш невино као цвет што цвета.

Љубав би ти моја била заточење,
У твом безграничном, граница и мета;
Таква, вечна жено, кроз живот и мрење
У слави инстикта ти си само света.

Ти си сат од којег небо зарумени,
Символ већи него бол људски што грца;
И ти си божанству ближа него мени:
Више закон света, него закон срца.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>lz9dz0h5oyw24dlt518ssc3x9khaj5u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Залазак сунца (1901)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60957</id>
    <revision>
      <id>143694</id>
      <parentid>143591</parentid>
      <timestamp>2026-05-23T16:53:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143694</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2850" sha1="eavdc00ww5hoa69dkcri5kyheb4wo3p" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Залазак сунца
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година= 1901
| белешке= &lt;center&gt;Види још: [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]] (1929)&lt;/center&gt;
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Још бакрено небо у висини сија
И црвѐни река од вечерњег жара;
Још подмукли пожар као да избија
Из црне шуме старих четинара.
Негде далеко чује се где хукти
Воденички точак промуклијем гласом;
Ал’ над долинама док још небо букти
Цвет водени већ је засп’о над таласом.

​Опет једно вече . . . И мени се чини
Негде далеко, преко трију морâ,
При заласку сунца, у првој тишини,
Тужна, у сенци смарагдових гора —
Бледа, к’о Анђео, непозната жена
С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме . . .
Тешка је, бескрајна, вечна туга њена
На домаку ноћи, тишине и таме.

​Пред вртовима океан се пружа,
Разлеће се живо јато галебова,
У бокору мртвих, доцветалих ружа
Шумори ветар тужну песму снова . . .
Два грдна Сфинкса, према небу златном,
Стражаре немо и безгласно тако
Док она плаче . . . А за морским платном
Залази сунце побожно и лако.

​И ја, ком не зна имена ни лица,
Све њене мисли испуњавам таде . . .
Верност јој збори са бледих усница,
Силна к’о самрт, к’о љубав без наде . . .
Ах! не реците ми никад: није тако,
Ни моје срце да то лаже себи!
Јер ја бих плак’о, ја бих вечно плак’о,
И никада се утешио не би . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Види још ==
* [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]] (1929)

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. јуна 1901. Бр. 6. Стр. 425.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српска љубавна поезија]]</text>
      <sha1>eavdc00ww5hoa69dkcri5kyheb4wo3p</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143711</id>
      <parentid>143694</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:08:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143711</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2884" sha1="ibe99tc3sgyw662oyudnv5yaxq08ngs" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Залазак сунца
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година= 1901
| белешке= &lt;center&gt;Види још: [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]] (1929)&lt;/center&gt;
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Још бакрено небо у висини сија
И црвѐни река од вечерњег жара;
Још подмукли пожар као да избија
Из црне шуме старих четинара.
Негде далеко чује се где хукти
Воденички точак промуклијем гласом;
Ал’ над долинама док још небо букти
Цвет водени већ је засп’о над таласом.

​Опет једно вече . . . И мени се чини
Негде далеко, преко трију морâ,
При заласку сунца, у првој тишини,
Тужна, у сенци смарагдових гора —
Бледа, к’о Анђео, непозната жена
С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме . . .
Тешка је, бескрајна, вечна туга њена
На домаку ноћи, тишине и таме.

​Пред вртовима океан се пружа,
Разлеће се живо јато галебова,
У бокору мртвих, доцветалих ружа
Шумори ветар тужну песму снова . . .
Два грдна Сфинкса, према небу златном,
Стражаре немо и безгласно тако
Док она плаче . . . А за морским платном
Залази сунце побожно и лако.

​И ја, ком не зна имена ни лица,
Све њене мисли испуњавам таде . . .
Верност јој збори са бледих усница,
Силна к’о самрт, к’о љубав без наде . . .
Ах! не реците ми никад: није тако,
Ни моје срце да то лаже себи!
Јер ја бих плак’о, ја бих вечно плак’о,
И никада се утешио не би . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Види још ==
* [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]] (1929)

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. јуна 1901. Бр. 6. Стр. 425.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српска љубавна поезија]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>ibe99tc3sgyw662oyudnv5yaxq08ngs</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143717</id>
      <parentid>143711</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:42:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143717</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2946" sha1="8k10e0sppoys4ikqunrprxysu8le5hz" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Залазак сунца
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац= 
| година= 1901
| белешке= &lt;center&gt;Види још: [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]] (1929)&lt;/center&gt;
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Још бакрено небо у висини сија
И црвѐни река од вечерњег жара;
Још подмукли пожар као да избија
Из црне шуме старих четинара.
Негде далеко чује се где хукти
Воденички точак промуклијем гласом;
Ал’ над долинама док још небо букти
Цвет водени већ је засп’о над таласом.

​Опет једно вече . . . И мени се чини
Негде далеко, преко трију морâ,
При заласку сунца, у првој тишини,
Тужна, у сенци смарагдових гора —
Бледа, к’о Анђео, непозната жена
С круном и у сјају, седи, мислећ’ на ме . . .
Тешка је, бескрајна, вечна туга њена
На домаку ноћи, тишине и таме.

​Пред вртовима океан се пружа,
Разлеће се живо јато галебова,
У бокору мртвих, доцветалих ружа
Шумори ветар тужну песму снова . . .
Два грдна Сфинкса, према небу златном,
Стражаре немо и безгласно тако
Док она плаче . . . А за морским платном
Залази сунце побожно и лако.

​И ја, ком не зна имена ни лица,
Све њене мисли испуњавам таде . . .
Верност јој збори са бледих усница,
Силна к’о самрт, к’о љубав без наде . . .
Ах! не реците ми никад: није тако,
Ни моје срце да то лаже себи!
Јер ја бих плак’о, ја бих вечно плак’о,
И никада се утешио не би . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Види још ==
* [[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]] (1929)

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. јуна 1901. Бр. 6. Стр. 425.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]
[[Категорија:Српска љубавна поезија]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>8k10e0sppoys4ikqunrprxysu8le5hz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Соната</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60980</id>
    <revision>
      <id>143674</id>
      <timestamp>2026-05-23T14:04:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Љубав|Љубав]] | Соната | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СОНАТА}}  &lt;poem&gt; Хтедох да ми љубав има лице сретно, К…</comment>
      <origin>143674</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1201" sha1="4el9vrsafiadslytm51b76yq4wyeg93" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Љубав|Љубав]]
| Соната
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СОНАТА}} 
&lt;poem&gt;
Хтедох да ми љубав има лице сретно,
Као речна нимфа, чије власи дуге
Весело црвȅне; али беше сетно,
И косе јој беху тамне, кȏ у Туге.

Хтедох да запевам млад дитирамб среће,
А ја најтужнију испевах поему;
Почнем да се надам, а осетим веће
Неку слутњу давну, заспалу и нему.

Тако нову жељу прати суза стара;
Тако нова љубав у часима холим
Неосетно ране старинске отвара —
Па ме страх да желим, и ужас да волим.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>4el9vrsafiadslytm51b76yq4wyeg93</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Тама</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60981</id>
    <revision>
      <id>143675</id>
      <timestamp>2026-05-23T14:08:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]] | Тама | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ТАМА}}  &lt;poem&gt; Иза јабланова још ни сад не жути За…</comment>
      <origin>143675</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1228" sha1="mayetuzeuljqnn8lm7r55qy4msfa4y7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]]
| Тама
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ТАМА}} 
&lt;poem&gt;
Иза јабланова још ни сад не жути
Задоцнели месец. Још са црних трава
Дува тамни ветрић. Како страшно ћути
Пролеће у ноћи, пролеће што спава . . .

А из бледог неба у тој немој тмини,
Често кȏ да тихо црни снег поврви.
Какво кобно вече! У болној тишини
Чини ми се чујем хуку своје крви.

Чујем у дну душе глас некакав сетно,
Кȏ глас у дубини ноћи. То је само
Једна мутна жеља прошла неосетно,
Ко би знао за чим, ко би знао камо.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>mayetuzeuljqnn8lm7r55qy4msfa4y7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Досада</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60982</id>
    <revision>
      <id>143676</id>
      <timestamp>2026-05-23T14:10:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]] | Досада | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ДОСАДА}}  &lt;poem&gt; Цело после подне на мом прагу седи До…</comment>
      <origin>143676</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1204" sha1="51wfsdnqvyjv2jn1a0qmvv5f95kf5rd" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]]
| Досада
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ДОСАДА}} 
&lt;poem&gt;
Цело после подне на мом прагу седи
Досада, и гледа налакћена мене.
Очи су јој мутне, челичне, студене,
А усне замрзле и образи бледи.

Не чује се никад да помути дахом
Ни тренут тишине за то цело доба.
Дан умире мирно: а моја је соба
Испуњена чудним слутњама и страхом.

И немо и споро ослушкује тада
Неку тамну јесен у души, где тако
Дан гасне без туге, без свести, полако . . .
И чујем, у мени лист за листом пада.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>51wfsdnqvyjv2jn1a0qmvv5f95kf5rd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Страх</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60983</id>
    <revision>
      <id>143677</id>
      <timestamp>2026-05-23T14:13:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]] | Страх | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СТРАХ}}  &lt;poem&gt; Зашто волим тако све оно што м…</comment>
      <origin>143677</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1232" sha1="sgyx7fy0h6xrrlwnx0d2mgw56ukynqq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]]
| Страх
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СТРАХ}} 
&lt;poem&gt;
Зашто волим тако све оно што мине,
И радост, и боле? С каквом жељом тамном
Ја лакомо слушам тај глас из даљине,
И погледам на пут који оста за мном?

Каква је то веза измеђ душе сада,
И тих дана што су протекли, кȏ вода?
Зашто већма волим вече које пада,
Но пурпурну кишу из јутрењег свода?

Често ми се чини да кȏ ноћна плима,
Све у мени шуми од спомена сиви;
И да ми је срце препуно, и има
Страх да иде даље и да што доживи.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>sgyx7fy0h6xrrlwnx0d2mgw56ukynqq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60984</id>
    <revision>
      <id>143678</id>
      <timestamp>2026-05-23T14:15:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: Извини, био је погрешан текст. Ево исправно:  {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]] | Екстаза | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Замор|Замор]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|Е…</comment>
      <origin>143678</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1278" sha1="hv2172bsbl7l6tsdrbknwdehpvpmqw9" xml:space="preserve">Извини, био је погрешан текст. Ево исправно:

{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]]
| Екстаза
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Замор|Замор]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЕКСТАЗА}} 
&lt;poem&gt;
Остаће далеко за мном ови пути,
Нестаће и ове сузе куд и друге,
Ја ћу нове жеље у свом срцу чути,
Као нове ласте. У вечери дуге,

Прах сребрних звезда док лагано пада,
И с цвећа се диже свила, као косе,
Моја нова љубав родиће се тада
Као нови листак и нова кап росе.

И крај друге жене ја ћу да се надам,
И да своје срце расипам и губим:
И опет мислећи да први пут страдам,
И први пут желим, и први пут љубим.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>hv2172bsbl7l6tsdrbknwdehpvpmqw9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143680</id>
      <parentid>143678</parentid>
      <timestamp>2026-05-23T14:19:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143680</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1197" sha1="h6pgbqjo3be3b9crzqrq47a2d9rejlq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]]
| Екстаза
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Замор|Замор]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЕКСТАЗА}} 
&lt;poem&gt;
Остаће далеко за мном ови пути,
Нестаће и ове сузе куд и друге,
Ја ћу нове жеље у свом срцу чути,
Као нове ласте. У вечери дуге,

Прах сребрних звезда док лагано пада,
И с цвећа се диже свила, као косе,
Моја нова љубав родиће се тада
Као нови листак и нова кап росе.

И крај друге жене ја ћу да се надам,
И да своје срце расипам и губим:
И опет мислећи да први пут страдам,
И први пут желим, и први пут љубим.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>h6pgbqjo3be3b9crzqrq47a2d9rejlq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Замор</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60985</id>
    <revision>
      <id>143679</id>
      <timestamp>2026-05-23T14:19:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]] | Замор | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЗАМОР}}  &lt;poem&gt; Очи су ти данас пуне топле тај…</comment>
      <origin>143679</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1279" sha1="mtxr8qjzlngy69vpxu1niscmaok1vpf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]]
| Замор
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЗАМОР}} 
&lt;poem&gt;
Очи су ти данас пуне топле тајне,
По пољубац има у погледу сваком;
И има у гласу тужном, неједнаком,
Обећање среће нове и бескрајне.

Доста, јадна жено, све је залуд! Доста!
Ми смо једно другом давно све већ дали.
Погасимо лампе пира! Као вали,
Све је већ протекло, и ничег не оста . . .

Још један дан само хтели би свом снагом,
Један, само један! Вај, док се, све брже,
Кроз кобну ноћ чује како бесно рже
Пар злих црних коња, већ спремних, пред прагом.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>mtxr8qjzlngy69vpxu1niscmaok1vpf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца 7 (Дучићеве песме)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60986</id>
    <redirect title="Песме сунца/Душа и ноћ" />
    <revision>
      <id>143683</id>
      <timestamp>2026-05-23T14:24:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)]] на [[Песме сунца/Душа и ноћ]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143683</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="64" sha1="jn41zomsv0waqkqqjkhbiqx9dtygjin" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме сунца/Душа и ноћ]]</text>
      <sha1>jn41zomsv0waqkqqjkhbiqx9dtygjin</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Враћање</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60987</id>
    <revision>
      <id>143684</id>
      <timestamp>2026-05-23T14:29:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]] | Враћање | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ВРАЋАЊЕ}}  &lt;poem&gt; Кад ми опет дођеш, ти ми приђи…</comment>
      <origin>143684</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1250" sha1="ahbh2p6pbndncw3738shk1lnyi3upbu" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]
| Враћање
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ВРАЋАЊЕ}} 
&lt;poem&gt;
Кад ми опет дођеш, ти ми приђи тада,
Али не кȏ жена што чезне и воли,
Него као сестра брату који страда,
Тражећ меком руком место где га боли.

Пуна носталгије безнадежне, дуге,
Не сећај ме никад да би могла доћи
Задоцнела радост из дубине туге,
Кȏ поноћно сунце из дубине ноћи.

Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге
Да те вољах место ко зна које жене!
У твом чару љубљах сав чар неке друге . . .
И ти беше само сен нечије сене . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>ahbh2p6pbndncw3738shk1lnyi3upbu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Снови</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60988</id>
    <revision>
      <id>143685</id>
      <timestamp>2026-05-23T14:32:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Враћање|Враћање]] | Снови | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СНОВИ}}  &lt;poem&gt; Вај! како то боли рећи једно збогом…</comment>
      <origin>143685</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1214" sha1="tb56lwtaiu4wmnjrjnoeoojtkh6ifrb" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Враћање|Враћање]]
| Снови
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СНОВИ}} 
&lt;poem&gt;
Вај! како то боли рећи једно збогом!
И колика рана отвори се тајна,
Кад и за толиком нашом сузом многом,
Опет падне једна суза опроштајна.

Напред! Али куда, и камо, и зашто?
И зар увек исто, и све тако вечно?
Па како то ипак боли неизлечно
Кад сврши сневање, и празно, и ташто . . .

И обамре снага, и занеми вера,
Док жеђ тамног срца постаје све већа;
Тад видиш да често, колико и срећа,
Вреди једна топла и лепа химера.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>tb56lwtaiu4wmnjrjnoeoojtkh6ifrb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Крај</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60989</id>
    <revision>
      <id>143686</id>
      <timestamp>2026-05-23T14:34:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]] | Крај | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|КРАЈ}}  &lt;poem&gt; Хоћу у твом срцу, после тамних јада, Да ос…</comment>
      <origin>143686</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1205" sha1="r3q98sr91fzoajiwt353q3onzwuqccb" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]]
| Крај
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|КРАЈ}} 
&lt;poem&gt;
Хоћу у твом срцу, после тамних јада,
Да оставим једну носталгију дугу:
Па све када прође, да се сећаш тада
Са болом на срећу, с радошћу на тугу.

Хоћу моја љубав, кад све једном падне,
Да у теби умре, као у дан сиви
Што мре грмен ружа: мирис који дадне,
То је болна душа која га надживи.

И кад ови дани за свагда прохује,
И кад опет хтеднеш чути моје име,
Хоћу да се оно у твом срцу чује
Кȏ шапат пољупца и уздисај риме.
&lt;/poem&gt;

&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>r3q98sr91fzoajiwt353q3onzwuqccb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Сати</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60990</id>
    <revision>
      <id>143687</id>
      <timestamp>2026-05-23T14:36:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]] | Сати | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|САТИ}}  &lt;poem&gt; Како брзо живим! Како сати дуги Прола…</comment>
      <origin>143687</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1243" sha1="rx42d7ffhgjape96cm4vmh9h6szklk4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]]
| Сати
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|САТИ}} 
&lt;poem&gt;
Како брзо живим! Како сати дуги
Пролазе, кȏ беле птице. Нит знах само
Чим су повезани један дан за други,
Нити кад запитах: зашто све, и камо?

У ногама сфинкса преспим сваке ноћи,
Са срцем што није ни срећно, ни плачно,
За све што је прошло и све што ће проћи:
Јер сваки је тренут нешто бесконачно.

Ја не имах никад ни минуте неме,
Да питам куд оде уздах што одлеће:
Толико је увек било кратко време
Измећу две сузе и измеђ две среће.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>rx42d7ffhgjape96cm4vmh9h6szklk4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60991</id>
    <revision>
      <id>143688</id>
      <timestamp>2026-05-23T14:40:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће|Распуће]] | Опсена | }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ОПСЕНА}} &lt;poem&gt; Ти си као звезда једног јутра славе, А у мени оста као црна рана; Ти с…</comment>
      <origin>143688</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1147" sha1="e1lcc5vf8njalwwu49lcsjzxz90kvjy" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће|Распуће]]
| Опсена
|
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ОПСЕНА}}
&lt;poem&gt;
Ти си као звезда једног јутра славе,
А у мени оста као црна рана;
Ти си триста врела што брује и плȁве — 
Да сва буду једна суза отрована.

Беше као царска галија кроз пене,
С гласом о победи; беше у час зоре
Химна земље сунцу; а само за мене —
Ред црних застава што кроз мрак вихоре.

Рука ти је бела мека као цвеће,
А моја остаде сва окрвављена.
Откуд си и ко си, нико знати неће:
Љубав или мржња, судба или жена.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>e1lcc5vf8njalwwu49lcsjzxz90kvjy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Слутње</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60992</id>
    <revision>
      <id>143690</id>
      <timestamp>2026-05-23T14:44:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]] | Слутње | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Срце|Срце]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СЛУТЊЕ}} &lt;poem&gt; Како време тече тромо и б…</comment>
      <origin>143690</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1211" sha1="6hitw0usnpbcwavzsaojtf76lf89cr9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]]
| Слутње
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Срце|Срце]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СЛУТЊЕ}}
&lt;poem&gt;
Како време тече тромо и безлично,
И болна се слутња почиње да буди:
Да и осећаји стȁре, као људи,
И све једно другом да је тако слично.

Ове бесанице нове, растрзане,
Чини ми се исте као стари боли;
И све нове сузе што малочас проли,
Кȏ сузе од јуче, кȏ сузе од лане.

И сва ова љубав коју срце сније
Што се чини тако и млада, и нова —
Све је осветнички фантом старих снова:
Кобни ехо речи изречених прије.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>6hitw0usnpbcwavzsaojtf76lf89cr9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Римски сонет</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60993</id>
    <redirect title="Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет" />
    <revision>
      <id>143692</id>
      <timestamp>2026-05-23T16:50:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет]]</comment>
      <origin>143692</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="144" sha1="9oa575nc1okocazshplko84dz44ppyj" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет]]

[[Категорија:Јована Дучић]]</text>
      <sha1>9oa575nc1okocazshplko84dz44ppyj</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143693</id>
      <parentid>143692</parentid>
      <timestamp>2026-05-23T16:51:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143693</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="163" sha1="66ymcwousetftscx801rq6kz1fowu2b" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет]]

[[Категорија:Српска љубавна поезија]]</text>
      <sha1>66ymcwousetftscx801rq6kz1fowu2b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143722</id>
      <parentid>143693</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:47:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143722</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="225" sha1="d7ht5mkl6josxyv4jc0bvj81wdkrekt" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет]]

[[Категорија:Српска љубавна поезија]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]</text>
      <sha1>d7ht5mkl6josxyv4jc0bvj81wdkrekt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Жене</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60995</id>
    <revision>
      <id>143702</id>
      <timestamp>2026-05-24T09:02:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143702</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="74" sha1="fek8dblgmw317j1eeav1xsili3qi8wm" xml:space="preserve">{{Википедија|Жена}}

[[Категорија:Култура]]</text>
      <sha1>fek8dblgmw317j1eeav1xsili3qi8wm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Опсена</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60996</id>
    <redirect title="Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена" />
    <revision>
      <id>143709</id>
      <timestamp>2026-05-24T09:06:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена]]</comment>
      <origin>143709</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="112" sha1="56fqctqu44x64i4gc3p4sv6zyplsvvz" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена]]

[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>56fqctqu44x64i4gc3p4sv6zyplsvvz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143720</id>
      <parentid>143709</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T09:45:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143720</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="174" sha1="pkzit5a08twx8sljn3q9ft175e0dbdm" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена]]

[[Категорија:Песме Јована Дучића]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>pkzit5a08twx8sljn3q9ft175e0dbdm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Збирке песама Јована Дучића</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60997</id>
    <revision>
      <id>143716</id>
      <timestamp>2026-05-24T09:39:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Дела Јована Дучића]]</comment>
      <origin>143716</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="59" sha1="rdih7bo3a21qcleur4yvdlzpaaa5ry2" xml:space="preserve">[[Категорија:Дела Јована Дучића]]</text>
      <sha1>rdih7bo3a21qcleur4yvdlzpaaa5ry2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Песме Јована Дучића</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60998</id>
    <revision>
      <id>143718</id>
      <timestamp>2026-05-24T09:42:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Дела Јована Дучића]]</comment>
      <origin>143718</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="59" sha1="rdih7bo3a21qcleur4yvdlzpaaa5ry2" xml:space="preserve">[[Категорија:Дела Јована Дучића]]</text>
      <sha1>rdih7bo3a21qcleur4yvdlzpaaa5ry2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143741</id>
      <parentid>143718</parentid>
      <timestamp>2026-05-24T10:26:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143741</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="131" sha1="9dqawfsyl3ncirt43t4h31pl9vi7uqr" xml:space="preserve">[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]</text>
      <sha1>9dqawfsyl3ncirt43t4h31pl9vi7uqr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Дела Јована Дучића</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60999</id>
    <revision>
      <id>143719</id>
      <timestamp>2026-05-24T09:43:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Јован Дучић]]</comment>
      <origin>143719</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="46" sha1="hpk2qqufxz8oqwhcfqpgd4j3pkl95wc" xml:space="preserve">[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>hpk2qqufxz8oqwhcfqpgd4j3pkl95wc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Есеји Јована Дучића</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61000</id>
    <revision>
      <id>143734</id>
      <timestamp>2026-05-24T09:55:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Дела Јована Дучића]]</comment>
      <origin>143734</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="59" sha1="rdih7bo3a21qcleur4yvdlzpaaa5ry2" xml:space="preserve">[[Категорија:Дела Јована Дучића]]</text>
      <sha1>rdih7bo3a21qcleur4yvdlzpaaa5ry2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61001</id>
    <revision>
      <id>143740</id>
      <timestamp>2026-05-24T10:15:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]] | Распуће | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|РАСПУЋЕ}} &lt;poem&gt; Ја не знам раскршће на ком см…</comment>
      <origin>143740</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1257" sha1="jkhoscmn4awjzrvbk2fu4cgxklncgne" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]
| Распуће
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|РАСПУЋЕ}}
&lt;poem&gt;
Ја не знам раскршће на ком смо се срели,
Некад, као странци, са два разна пута;
Кад нит смо то знали, и нити то хтели,
Једног безименог и страшног минута.

Као у дворани огледалâ, и ти
Сад у свакој мисли боравиш по једна.
И цела исткана из сунчаних нити,
Као крупно једро стојиш, недогледна.

Хоћеш ли остати или проћи? Куда
Иде твоја бразда? Какво семе клија
Путем твог триумфа? И да ли је свуда
Само тамни бездан где твој фар засија?
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>jkhoscmn4awjzrvbk2fu4cgxklncgne</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>