Гавран (Владета Кошутић)

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.4</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Гавран (Владета Кошутић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11319</id>
    <revision>
      <id>143794</id>
      <parentid>76224</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T15:08:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143794</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8983" sha1="dm5p8altriif5dclqa77pfmtefovp45" xml:space="preserve">{{за брисање}}
:::::::'''Гавран'''
::::::(Едгар Алан По)


::Једном у час тужан ноћни, док размишљах, дух немоћни, 
::над књигама које древну науку у себе скрише, 
::бејах скоро у сан пао, а неко је на праг стао 
::и тихо је закуцао, куцнуо што може тише. 
::&quot;Посетилац неки - шанух - куцнуо што може тише, 
::само то и ништа више.&quot; 

::Ах, сећам се тога јасно, беше зимње вече касно; 
::сваки тињав одсев жара утваре по поду пише. 
::Де чекајућ, срце снажим у књигама залуд тражим 
::за Ленором бол да блажим. Име које подарише 
::њој анђели, дивна драга којој име подарише 
::анђели, ње нема више. 

::И шум свилен, шумор тмурни, шум завеса тих пурпурних, 
::неслућеном, чудном стрепњом обузима све ме више; 
::да умирим срце рекох: &quot;То зацело сад је неко 
::на прагу се моме стеко, куцнувши што може тише, 
::посетилац неки позни, закуца што може тише 
::на врата и ништа више.&quot; 

::Наједном ми стрепња мину и зурећи у тамнину: 
::&quot;Госпару ил госпо - казах - не љутите ви се више, 
::бејах скоро у сан пао, неко од вас на праг стао 
::и тихо је закуцао, куцнуо што може тише, 
::да и не чух&quot;... Тад ми руке врата широм отворише - 
::само мрак и ништа више. 

::И док поглед тамом блуди, бојазан ми пуни груди, 
::слушајући, сањајући, снови ми се тешки снише, 
::и загледан у тишину, самохрану пусту тмину, 
::&quot;О Ленора&quot; реч једину, изговорих тихо, тише, 
::&quot;О Ленора&quot; одјек врати што ми уста прозборише, 
::само то и ништа више. 

::Вратих се у собу своју а душа у неспокоју. 
::И ускоро нешто јачи ударци се поновише. 
::&quot;На прозору, у капцима, мора бити неког има, 
::мируј срце, да у њима видим какву тајну скрише, 
::мируј срце да увидим какву тајну они скрише, 
::ветар само, ништа више! 

::И отворих капке тада, кад улете изненада 
::лепршајућ горди Гавран из дана што срећни бише, 
::господски га изглед краси, поздравом се не огласи, 
::нити заста, нит се скраси, док му крила се не свише 
::поврх врата, на Паладин кип му крила се не свише, 
::слете, стаде, ништа више. 

::Видећ птицу ебоносну, осмех тужно срце косну, 
::због важног и строгог склада којим лик јој сав одише. 
::&quot;Мада ћубе черупане - рекох - плашљив ниси, вране, 
::што сабласан трајеш дане сред жалова ноћи, кише - 
::кажи каквим именом те силе пакле окрстише?&quot; 
::Рече Гавран: &quot;Никад више.&quot; 

::Зачудих се весма томе, одговору прејасноме, 
::мада смислом речи ове мени мало јасно бише: 
::ал признајем, нема збора, не чух таквог одговора, 
::и не видех таква створа црних крила што се свише, 
::звер ил тицу чија крила на Паладин кип се свише, 
::с' тим именом &quot;Никад више.&quot; 

::Но Гаврану с' кипа бела та реч беше мудрост цела, 
::реч једина с' којом му се мисао и душа слише. 
::Нит речју том збор му преста, нит помаче он се с' места 
::а у мени сумње неста: &quot;Сви ме знанци оставише, 
::одлетеће и он ко и Наде што ме оставише.&quot; 
::Рече Гавран: &quot;Никад више.&quot; 

::Чувши, духом сав узбуђен, тај одговор брз, расуђен, 
::&quot;Стварно - казах - то што збори, реч једину никад више, 
::ваљда рече његов газда, злом судбином гоњен вазда, 
::док све мисли које сазда у један се припев слише, 
::тужбалицу мртвих нада и дана што срећни бише, 
::тужни припев: &quot;Никад више.&quot; 

::Али Гавран, створ стамени, тужну машту бодри мени, 
::наслоњачу ја приближих вратима што могах ближе, 
::и галве на плишу сјајне, мних знамење тако тајно 
::у говору свом нејахно носи тица та што стиже, 
::шта сабласна и одвратна, стара тица која стиже, 
::мисли, гракћућ: &quot;Никад више.&quot; 

::Седећ, слутњом срце морих, и ни речи не прозборих 
::тици чије пламне очи до срца ме прострелише: 
::и у мисли занесена, мени клону глава снена 
::са узглавља тог свилена где светиљке одсјај слише, 
::прилећ неће никад више! 

::А ваздух све гушћи бива, као мирис да разлива 
::кадионик којим анђо кади собу тихо, тише 
::&quot;Несрећниче - викнух тада - божија милост то је рада 
::да ти душу спасе јада, успомену да ти збрише: 
::пиј напитак сладак да се на Ленору спомен збрише.&quot; 
::Рече Гавран: &quot;Никад више.&quot; 

::&quot;Пророче ил створе вражији, ђаволе ил тицо, кажи, 
::заклињем те небом склоним и Господом понајвише, 
::дал' ћу душу намучену приљубити у Едену 
::уз девојку озарену коју сви ми снови снише, 
::уз Ленору којој име серафими подарише?&quot; 
::Рече Гавран: &quot;Никад више.&quot; 

::&quot;Сад умукни, клета тицо, - скочих, викнух - злосутницо, 
::у паклену ноћ се врати, у олуј и недра кише! 
::С' тамом црно перје споји, белег лажи гнусних твојих, 
::самоћом ме удостоји, врх врата не седи више; 
::изглед и кљун твој уклони што ми срце ојадише.&quot; 
::Рече Гавран: &quot;Никад више.&quot; 

::И Гавран, створење жално, седи стално, седи стално, 
::крила му се око бледог Паладиног кипа свише, 
::очи су му злокоб права, ко злодуха који спава, 
::светиљка га обасјава и сен му по поду пише: 
::душа ми се од те сенке што се њишућ подом пише 
::спасти неће - никад више!

[[Категорија:Поезија]]
[[Категорија:Едгар Алан По]]

[[cs:Havran (překlad Vrchlický)]]
[[de:Der Rabe]]
[[en:The Raven (Poe)]]
[[es:El cuervo]]
[[fi:Korppi]]
[[fr:Le Corbeau (traduit par Charles Baudelaire)]]
[[fr:Le Corbeau (traduit par Stéphane Mallarmé)]]
[[he:העורב]]
[[la:Corvus]]
[[pl:Kruk]]
[[pt:O Corvo - Tradução de Machado de Assis]]
[[pt:O Corvo - Tradução de Fernando Pessoa]]
[[ro:Corbul]]
[[hu:A holló (Csillag Imre fordítása)]]
[[hu:A holló (Kosztolányi fordítása)]]
[[hu:A holló (Szász Károly fordítása)]]
[[hu:A holló (Lévay József fordítása)]]
[[hu:A holló (Tóth Árpád fordítása)]]
[[hu:A holló (Rossner Roberto fordítása)]]
[[hu:A holló (Kántás Balázs fordítása)]]</text>
      <sha1>dm5p8altriif5dclqa77pfmtefovp45</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143800</id>
      <parentid>143794</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T07:52:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Гавран]] на [[Гавран (Владета Кошутић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143794</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8983" sha1="dm5p8altriif5dclqa77pfmtefovp45" xml:space="preserve">{{за брисање}}
:::::::'''Гавран'''
::::::(Едгар Алан По)


::Једном у час тужан ноћни, док размишљах, дух немоћни, 
::над књигама које древну науку у себе скрише, 
::бејах скоро у сан пао, а неко је на праг стао 
::и тихо је закуцао, куцнуо што може тише. 
::&quot;Посетилац неки - шанух - куцнуо што може тише, 
::само то и ништа више.&quot; 

::Ах, сећам се тога јасно, беше зимње вече касно; 
::сваки тињав одсев жара утваре по поду пише. 
::Де чекајућ, срце снажим у књигама залуд тражим 
::за Ленором бол да блажим. Име које подарише 
::њој анђели, дивна драга којој име подарише 
::анђели, ње нема више. 

::И шум свилен, шумор тмурни, шум завеса тих пурпурних, 
::неслућеном, чудном стрепњом обузима све ме више; 
::да умирим срце рекох: &quot;То зацело сад је неко 
::на прагу се моме стеко, куцнувши што може тише, 
::посетилац неки позни, закуца што може тише 
::на врата и ништа више.&quot; 

::Наједном ми стрепња мину и зурећи у тамнину: 
::&quot;Госпару ил госпо - казах - не љутите ви се више, 
::бејах скоро у сан пао, неко од вас на праг стао 
::и тихо је закуцао, куцнуо што може тише, 
::да и не чух&quot;... Тад ми руке врата широм отворише - 
::само мрак и ништа више. 

::И док поглед тамом блуди, бојазан ми пуни груди, 
::слушајући, сањајући, снови ми се тешки снише, 
::и загледан у тишину, самохрану пусту тмину, 
::&quot;О Ленора&quot; реч једину, изговорих тихо, тише, 
::&quot;О Ленора&quot; одјек врати што ми уста прозборише, 
::само то и ништа више. 

::Вратих се у собу своју а душа у неспокоју. 
::И ускоро нешто јачи ударци се поновише. 
::&quot;На прозору, у капцима, мора бити неког има, 
::мируј срце, да у њима видим какву тајну скрише, 
::мируј срце да увидим какву тајну они скрише, 
::ветар само, ништа више! 

::И отворих капке тада, кад улете изненада 
::лепршајућ горди Гавран из дана што срећни бише, 
::господски га изглед краси, поздравом се не огласи, 
::нити заста, нит се скраси, док му крила се не свише 
::поврх врата, на Паладин кип му крила се не свише, 
::слете, стаде, ништа више. 

::Видећ птицу ебоносну, осмех тужно срце косну, 
::због важног и строгог склада којим лик јој сав одише. 
::&quot;Мада ћубе черупане - рекох - плашљив ниси, вране, 
::што сабласан трајеш дане сред жалова ноћи, кише - 
::кажи каквим именом те силе пакле окрстише?&quot; 
::Рече Гавран: &quot;Никад више.&quot; 

::Зачудих се весма томе, одговору прејасноме, 
::мада смислом речи ове мени мало јасно бише: 
::ал признајем, нема збора, не чух таквог одговора, 
::и не видех таква створа црних крила што се свише, 
::звер ил тицу чија крила на Паладин кип се свише, 
::с' тим именом &quot;Никад више.&quot; 

::Но Гаврану с' кипа бела та реч беше мудрост цела, 
::реч једина с' којом му се мисао и душа слише. 
::Нит речју том збор му преста, нит помаче он се с' места 
::а у мени сумње неста: &quot;Сви ме знанци оставише, 
::одлетеће и он ко и Наде што ме оставише.&quot; 
::Рече Гавран: &quot;Никад више.&quot; 

::Чувши, духом сав узбуђен, тај одговор брз, расуђен, 
::&quot;Стварно - казах - то што збори, реч једину никад више, 
::ваљда рече његов газда, злом судбином гоњен вазда, 
::док све мисли које сазда у један се припев слише, 
::тужбалицу мртвих нада и дана што срећни бише, 
::тужни припев: &quot;Никад више.&quot; 

::Али Гавран, створ стамени, тужну машту бодри мени, 
::наслоњачу ја приближих вратима што могах ближе, 
::и галве на плишу сјајне, мних знамење тако тајно 
::у говору свом нејахно носи тица та што стиже, 
::шта сабласна и одвратна, стара тица која стиже, 
::мисли, гракћућ: &quot;Никад више.&quot; 

::Седећ, слутњом срце морих, и ни речи не прозборих 
::тици чије пламне очи до срца ме прострелише: 
::и у мисли занесена, мени клону глава снена 
::са узглавља тог свилена где светиљке одсјај слише, 
::прилећ неће никад више! 

::А ваздух све гушћи бива, као мирис да разлива 
::кадионик којим анђо кади собу тихо, тише 
::&quot;Несрећниче - викнух тада - божија милост то је рада 
::да ти душу спасе јада, успомену да ти збрише: 
::пиј напитак сладак да се на Ленору спомен збрише.&quot; 
::Рече Гавран: &quot;Никад више.&quot; 

::&quot;Пророче ил створе вражији, ђаволе ил тицо, кажи, 
::заклињем те небом склоним и Господом понајвише, 
::дал' ћу душу намучену приљубити у Едену 
::уз девојку озарену коју сви ми снови снише, 
::уз Ленору којој име серафими подарише?&quot; 
::Рече Гавран: &quot;Никад више.&quot; 

::&quot;Сад умукни, клета тицо, - скочих, викнух - злосутницо, 
::у паклену ноћ се врати, у олуј и недра кише! 
::С' тамом црно перје споји, белег лажи гнусних твојих, 
::самоћом ме удостоји, врх врата не седи више; 
::изглед и кљун твој уклони што ми срце ојадише.&quot; 
::Рече Гавран: &quot;Никад више.&quot; 

::И Гавран, створење жално, седи стално, седи стално, 
::крила му се око бледог Паладиног кипа свише, 
::очи су му злокоб права, ко злодуха који спава, 
::светиљка га обасјава и сен му по поду пише: 
::душа ми се од те сенке што се њишућ подом пише 
::спасти неће - никад више!

[[Категорија:Поезија]]
[[Категорија:Едгар Алан По]]

[[cs:Havran (překlad Vrchlický)]]
[[de:Der Rabe]]
[[en:The Raven (Poe)]]
[[es:El cuervo]]
[[fi:Korppi]]
[[fr:Le Corbeau (traduit par Charles Baudelaire)]]
[[fr:Le Corbeau (traduit par Stéphane Mallarmé)]]
[[he:העורב]]
[[la:Corvus]]
[[pl:Kruk]]
[[pt:O Corvo - Tradução de Machado de Assis]]
[[pt:O Corvo - Tradução de Fernando Pessoa]]
[[ro:Corbul]]
[[hu:A holló (Csillag Imre fordítása)]]
[[hu:A holló (Kosztolányi fordítása)]]
[[hu:A holló (Szász Károly fordítása)]]
[[hu:A holló (Lévay József fordítása)]]
[[hu:A holló (Tóth Árpád fordítása)]]
[[hu:A holló (Rossner Roberto fordítása)]]
[[hu:A holló (Kántás Balázs fordítása)]]</text>
      <sha1>dm5p8altriif5dclqa77pfmtefovp45</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Едгар Алан По</title>
    <ns>100</ns>
    <id>11732</id>
    <revision>
      <id>143788</id>
      <parentid>143771</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T14:36:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>143788</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1137" sha1="8tppbphfrhmrdxqxgtrk7wq3s0w3dtn" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Едгар Алан 
| презиме = По
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1809
| годинасмрти = 1849
| опис = '''Едгар Алан По''' (енгл. ''Edgar Allan Poe'') био је амерички књижевник, уредник и књижевни критичар.
| слика = Edgar Allan Poe, circa 1849, restored, squared off.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = 
| остава_кат = Edgar Allan Poe
| вики_цитати = Едгар Алан По
}}

== Дела ==
* [[Гавран (Шапчанин)]]
* [[Црни Гавран]]
* [[Црни мачак]]
* [[Елдорадо]]
* [[Анабел Ли]]
* [[Улалума]]
* [[Гавран]]

== Преводиоци ==
* [[Ника Грујић Огњан]]
* [[Милорад Поповић Шапчанин]]

{{DEFAULTSORT:По,_Едгар Алан}}
[[Категорија:Амерички књижевници]]
[[Категорија:Едгар Алан По]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>8tppbphfrhmrdxqxgtrk7wq3s0w3dtn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143831</id>
      <parentid>143788</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T10:47:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143831</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1128" sha1="o3stp4qazy2abjr1gejpgeyrbn0i9wq" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Едгар Алан 
| презиме = По
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1809
| годинасмрти = 1849
| опис = '''Едгар Алан По''' (енгл. ''Edgar Allan Poe'') био је амерички књижевник, уредник и књижевни критичар.
| слика = Edgar Allan Poe, circa 1849, restored, squared off.jpg
| опис_слике =
| википедија = Едгар Алан По
| остава = 
| остава_кат = Edgar Allan Poe
| вики_цитати = Едгар Алан По
}}

== Дела ==
* [[Гавран (Шапчанин)]]
* [[Црни Гавран]]
* [[Црни мачак]]
* [[Елдорадо]]
* [[Анабел Ли]]
* [[Улалума]]
* [[Гавран]]

== Преводиоци ==
* [[Ника Грујић Огњан]]
* [[Милорад Поповић Шапчанин]]

{{DEFAULTSORT:По,_Едгар Алан}}
[[Категорија:Амерички књижевници]]
[[Категорија:Едгар Алан По]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>o3stp4qazy2abjr1gejpgeyrbn0i9wq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143832</id>
      <parentid>143831</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T10:47:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>143832</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1102" sha1="p5yxcqrvgo3qz2wqf465j8enpjmeo4f" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Едгар Алан 
| презиме = По
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1809
| годинасмрти = 1849
| опис = '''Едгар Алан По''' (енгл. ''Edgar Allan Poe'') био је амерички књижевник, уредник и књижевни критичар.
| слика = Edgar Allan Poe, circa 1849, restored, squared off.jpg
| опис_слике =
| википедија = Едгар Алан По
| остава = 
| остава_кат = Edgar Allan Poe
| вики_цитати = Едгар Алан По
}}

== Дела ==
* [[Гавран (Едгар Алан По)|Гавран]]
* [[Црни мачак]]
* [[Елдорадо]]
* [[Анабел Ли]]
* [[Улалума]]

== Преводиоци ==
* [[Ника Грујић Огњан]]
* [[Милорад Поповић Шапчанин]]

{{DEFAULTSORT:По,_Едгар Алан}}
[[Категорија:Амерички књижевници]]
[[Категорија:Едгар Алан По]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>p5yxcqrvgo3qz2wqf465j8enpjmeo4f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Dilic</title>
    <ns>2</ns>
    <id>12590</id>
    <revision>
      <id>143805</id>
      <parentid>36565</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T07:55:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Сређивање */</comment>
      <origin>143805</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1741" sha1="s7f7oapom2bvc7qv2zcd8ywx4x2l6kr" xml:space="preserve">=Постављени документи=
* [[Прашка декларација]]
* [[Закон о електронском потпису]]
* [[Кардељева депеша]]
* [[Закон о електронској трговини]]
* [[Uredba o vojnim sudovima (1944)]] 
* [[Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o zločinima koje su počinili totalitarni komunistički režimi]] ‎ 
* [[Beseda o pravoj veri]] ‎ 
* [[Никејски Симбол Вере]]
* [[Закон о црквама и верским заједницама]] 
* [[Naređenje vrhovne partizanske komande 27.12.41.]]
* [[Налог црногорским комунистима (5/02/1942)]]
* [[Uredba o vojnim sudovima (1944)]]
* ‎[[Споразум Пијаде-Будак]]
* [[Закон о рехабилитацији (2006)]]
* [[Резолуција Парламентарне скупштине Већа Европе br. 1096]]
* [[Хартфодски апел]]

=Сређивање=
* [[Љубостињски стослов]]
* [[А што питаш, џанум мајке]] ‎ 
* [[Јечам жела]] ‎ 
* [[Јакшићи кушају љубе]] ‎ 
* [[Ја посади виту јелу]] ‎ 
* [[Propast carstva srpskog]] ‎ 
* [[Karejski tipik]]
* [[Hilandarski tipik]] ‎ 
* [[Ajde Jano]]
* [[Ајде, сунце зађе]]
* [[Ајд' д' идемо, Радо]]
* [[Ogrejala sjajna mesečina]]
* [[Вила зида град]]
* [[Гора гору не мож' грлит]]
* [[Gavran (Vladeta Košutić)]]
* [[Востани Сербие]]
* [[Горски вијенац]]
* [[Туга за младенцем Угљешом]]

=Категорије=
* Категорија:Православље ‎</text>
      <sha1>s7f7oapom2bvc7qv2zcd8ywx4x2l6kr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Милорад Поповић Шапчанин</title>
    <ns>100</ns>
    <id>16774</id>
    <revision>
      <id>143834</id>
      <parentid>140708</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T10:51:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Драме */</comment>
      <origin>143834</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21757" sha1="nfcdnj2jvk01p2td42qrb8dq86t442a" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Милорад
| презиме = Поповић Шапчанин
| иницијал_презимена = Ш
| годинарођења = 1841
| годинасмрти = 1895
| опис = '''Милорад Поповић Шапчанин''' био је српски песник.
| слика = Milorad P. Sapcanin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Милорад Поповић Шапчанин
| остава =
| остава_кат = Milorad Popović Šapčanin
| вики_цитати = Милорад Поповић Шапчанин
}}

== Песме ==

&lt;center&gt;
{| style=&quot;width:90%; text-align: center;&quot; cellpadding=&quot;1&quot; 
|-
|
[[Коло Словенке]]  •  [[Кад угледам]]  •  [[К... (Ај! у души страшћу цртам)]]  •  [[Где је Бог?]]  •  [[Српска вила (Шапчанин)|Српска вила]]  •  [[Нанки]]  •  [[У коло, синци!]]  •  [[На Косову]]  •  [[Какве ли су песме моје?]]  •  [[Првом добу]]  •  [[Од сунца је лице твоје]]  •  [[Старе ране]]  •  [[У винцу ми песма звони]]  •  [[Нећу, душо, чашу]]  •  [[Хоћете ли љубав?]]  •  [[Међ' сунчаним зраковима]]  •  [[На Косову спотакнем се]]  •   [[Ох! ено је, гле је, гле је!]]  •  [[Златан прстен са бисером]]  •  [[Стани, душо, стани]]  •  [[Опет нова песма]]  •  [[Где су они дани]]  •  [[Лахорићи запирише]]  •  [[Што су звезде тако бледе]]  •  [[Дабогме да сам]]  •  [[Опет многа лета]]  •  [[И опет сам нешто сетан]]  •  [[Мили сте ми, браћо]]  •  [[Црна мис'о по ноћи ме вија]]  •  [[И то још нисам мислити мог'о]]  •  [[Верним другама]]  •  [[Тешко ми је кад се сетим]]  •  [[Мора да је ово сунце]]  •  [[Кад о срећи прохте ми се]]  •  [[Пуно ми је срце бола]]  •  [[Савети]]  •  [[Завет (Шапчанин)|Завет]]  •  [[Опет њој]]  •  [[Што сам им'о пара]]  •  [[Гле шта га је жеља]]  •  [[На растанку (М.П. Шапчанин)|На растанку]]  •  [[Тих се месец с неба чуди]]  •  [[Срце ми је пуно]]  •  [[Склопи твоје очи плаве]]  •  [[Сунцу]]  •  [[Шта се и шта]]  •  [[Вече (Шапчанин)|Вече]]  •  [[Још је око]]  •  [[Манастир]]  •  [[Удовици]]  •  [[Хеј жалосна опомено!]]  •  [[Кад ћу престати]]  •  [[Насмехни се, душо моја]]  •  [[Код Христова гроба]]  •  [[Кад иструне тело моје]]  •  [[Успомене. Ој Карловци Сремски]]  •  [[Успомене. I. Ово jе механа]]  •  [[Успомене. II. Ено она кућа]]  •  [[Успомене. III. Представите себи]]  •  [[Успомене. IV. Код мене су често]]  •  [[Успомене. V. Ено тамо доле]]  •  [[Јутро (Шапчанин)|Јутро]]  •  [[Очајник (М.П. Шапчанин)|Очајник]]  •  [[Неранџе. I. Разведри се лице бледо]]  •  [[Неранџе. II. На прозору белом седиш]]  •  [[Неранџе. III. Што ј' у моме бујном срцу]]  •  [[Неранџе. IV. И тај дробан, ситан бисер]]  •  [[Неранџе. V. Занесен сам, глава ми је]]  •  [[Неранџе. VI. Давно сунце утонуло]]  •  [[Неранџе. VII. Ал' си болна, драга моја]]  •  [[Неранџе. VIII. Док је срце било моје]]  •  [[Неранџе. IX. Веруј мени, бледа душо]]  •  [[Од милости. I. У твоме сам плавом оку]]  •  [[Од милости. II. Погледићи твоји плави]]  •  [[Од милости. III. Што сакриваш лепо лице]]  •  [[На си гредушчи]]  •  [[Одзив другу]]  •  [[Пролог. Беседа, беседа]]  •  [[Народна химна]]  •  [[Химна Богу]]  •  [[Мојој Милци]]  •  [[Нова 1866 година]]  •  [[Напретку]]  •  [[Неверној срећи]]  •  [[Утеха и нада]]  •  [[Песма мени]]  •  [[Старој години]]  •  [[Циганска пеома]]  •  [[Љубавне песме. I. К'о у сухо лишће]]  •  [[Љубавне песме. II. Перо ми jе врело]]  •  [[Љубавне песме. III. Речица је чиста]]  •  [[У црно море]]  •  [[Распетоме]]  •  [[Слепац]]  •  [[Српска снага]]  •  [[Ја и она]]  •  [[Српкињица (Шапчанин)|Српкињица]]  •  [[Љубичице. I. Чујеш душо, чујеш рано]]  •  [[Љубичице. II. На прозор ми слећу тице]]  •  [[Љубичице. III. Росна вода измилела]]  •  [[Љубичице. IV. Умукоше хладне струје]]  •  [[Љубичице. V. Модро лишће с гранчицама]]  •  [[Љубичице. VI. Са стаклених груди реке]]  •  [[Љубичице. VII. Већ се спушта благо вече]]  •  [[Љубичице. VIII. На ливади цвет мирише]]  •  [[Љубичице. IX. Слушај, дете, како вале]]  •  [[Љубичице. X. Хладовину момче — лахор]]  •  [[Љубичице. XI. И брдашце и дољица]]  •  [[Љубичице. ХII.Мило моје јато птица]]  •  [[Љубичице. XIII. Под каменом маховастим]]  •  [[Љубичице. XIV. Кроз горицу од шумица]]  •  [[Љубичице. XV. Ој ветрићу, сладак, мио]]  •  [[Љубичице. ХVI. 3аспао бих овде]]  •  [[Љубичице. XVII. Ал' мирише липа]]  •  [[Љубичице. XVIII. Планина се пуши, дими.]]  •  [[Љубичице. XIX. Бегај амо, радилице]]  •  [[Љубичице. XX. Ал' је  небо очишћено]]  •  [[Љубичице. XXI. Птичица се опет спушта]]  •  [[Љубичице. XXII. Ветрић пири, таласа се]]  •  [[Љубичице. XXIII. Из мирисна цвећа]]  •  [[Љубичице. XXIV. Невидљиве душе — мирис]]  •  [[Љубичице. XXV. Оно мирно плаветнило]]  •  [[Љубичице. XXVI. Све се смеје јарку сунцу]]  •  [[Љубичице. XXVII. Огреја се хладна земља]]  •  [[Љубичице. XXVIII. Аох ветро ветринице]]  •  [[Љубичице. XXIX. Ала меко успављује]]  •  [[Љубичице. XXX. Воде, траве — овчицама]]  •  [[Љубичице. XXXI. Мале мује цвркутају]]  •  [[Љубичице. XXXII. Ој ветрићи криланцетом]]  •  [[Љубичице. XXXIII. Малена селанца]]  •  [[Љубичице. XXXIV. Испод оног маховином]]  •  [[Љубичице. XXXV. Зашло сунце за врхунац]]  •  [[Љубичице. XXXVI. Буквицама по шумама]]  •  [[Љубичице. XXXVII. Зрикаваца песма]]  •  [[Љубичице. XXXVIII. С Богом моје стадо бело]]  •  [[Љубичице. XXXIX. На обали на врбови]]  •  [[Љубичице. XL. Пастирка]]  •  [[Пастирче]]  •  [[Село у детињским споменима. I. Из умилна јата осећања мојих ]]  •  [[Село у детињским споменима. II. Ој селанце моје, мирисави цвете]]  •  [[Село у детињским споменима. III. А на ватри дотле дрва се разгоре]]  •  [[Село у детињским споменима. IV. О улице моје, простране, зелене]]  •  [[Село у детињским споменима. V. О орашје пуно лахора и хлада]]  •  [[Село у детињским споменима. VI. Кад освоји вече, па се проспу мраци]]  •  [[Село у детињским споменима. VII. Тамо на раскршћу, где с' улице ломе]]  •  [[Село у детињским споменима. VIII. Ви плотови бели, што сте с' чврсто стегли]]  •  [[Село у детињским споменима. IX. У дворишту спретном угажена трава]]  •  [[Село у детињским споменима. X. А кад дође време да се стока поји]]  •  [[Село у детињским споменима. XI. Па кућице беле све једна до друге]]  •  [[Село у детињским споменима. XII. У недељу звоно кад на службу туче]]  •  [[Село у детињским споменима. ХIII. Кад је лето сухо, дуго нема кише]]  •  [[Село у детињским споменима. XIV. А кад зора дође, па сунце огране]]  •  [[Село у детињским споменима. XV. Крај равнице једне, где ј' богата паша]]  •  [[Село у детињским споменима. XVI. Кад сам годинама на више се поп'о]]  •  [[Село у детињским споменима. XVII. Ој колевко златна, убаво сеоце!]]  •  [[Наш свет]]  •  [[Пролећу. I. И ти нам опет слазиш]]  •  [[Пролећу. II. Птице се мале купе]]  •  [[Пролећу. III. Небо се плави, смеје]]  •  [[Спомен (Шапчанин)|Спомен]]  •  [[Поздрав браћи Хрватима]]  •  [[Покојнику (Јовану Поповском)]]  •  [[Пролог на концерту за пострадале критске хришћане]]  •  [[Старост (Шапчанин)|Старост]]  •  [[Мушким гласом (Псалам)]]  •  [[О косидби]]  •  [[Глед'о сам те]]  •  [[Пупољак си]]  •  [[Другу (Шапчанин)|Другу]]  •  [[Вече (у споменицу Другу)]]  •  [[На растанку (Шапчанин)|На растанку]]  •  [[Пред селом. I. Село моје мило, јеси ли ми здраво?]]  •  [[Пред селом. II. Ко ли оно, Боже, од црквице иде?]]  •  [[На уранку. I. На плавом небу поведрина бела]]  •  [[На уранку. II. Подаље од села, подаље од пута]]  •  [[Григорију Синајиту]]  •  [[Господу у очи нове године 1871]]  •  [[Светоме Сави]]  •  [[Јесења песма (Шапчанин)|Јесења песма]]  •  [[Детету]]  •  [[&quot;Под липама&quot;]]  •  [[У јесен]]  •  [[Из даљине(Шапчанин)|Из даљине]]  •  [[С брода]]  •  [[Змају Јовану Јовановићу (Куда то стреми народ?)]]  •  [[Поезији]]  •  [[Друговима (У собицу сутон пао)]]  •  [[Срцу (Шапчанин)|Срцу]]  •  [[Притворник]]  •  [[На Божић]]  • [[Отаџбини (Шапчанин)|Отаџбини]]  •  [[Даници. I. Одавна сунце уморно]]  •  [[Даници. II. Крваво сунце седало]]  •  [[Даници. III. Ноћас је небо сипало]]  •  [[Даници. IV. Пролетњи је лахор дув'о]]  •  [[Вечерње звоно]]  •  [[Својој вили (Дан ми без тебе тавнији дужи)]]  •  [[Демонима]]  •  [[Друговима (К'о кад бесмо безазлени)]]  •  [[Змају Јовану Јовановићу (Ти не хвалиш цареве)]]  •  [[Мајкин буђелар]]  •  [[Матери (Шапчанин)|Матери]]  •  [[Простите]]  •  [[На мосту]]  •  [[На заход сунца]]  •  [[Где је срећа?]]  •  [[Мајчин син]]  •  [[Мом куцову]]  •  [[Канарицама]]  •  [[Пабирци. 1. 3амрзле ое воденице]]  •  [[Пабирци. II. Питаш: нашто рукавица]]  •  [[Пабирци. III. Кад отворих стару књигу]]  •  [[Пабирци. IV. Свечан празник тихо-миран]]  •  [[Пабирци. V. Што сам 'вакав сазнаћете]]  •  [[Пабирци. VI. Да саставим нешто лепо]]  •  [[Пабирци. VII. Што је цвеће по вртови]]  •  [[Песма негдашњег шегрта]]  •  [[Мојим ружама. I. Ви цветате, руже моје]]  •  [[Мојим ружама. II. Ком' земаљска блага, ком господство силе]]  •  [[Храбрење]]  •  [[Срмзнутој птичици]]  •  [[Небесноме]]  •  [[Далеком потомству]]  •  [[Народић]]  •  [[По вечерњој киши]]  •  [[На гробљу Св. Марка]]  •  [[У поноћи (Шапчанин)|У поноћи]]  •  [[1 маја, 1882]]  •  [[У очи нове године]]  •  [[Жеља (Шапчанин)|Жеља]]  •  [[Још у моме младом добу]]  •  [[Ево песме, читаоци — гости]]  •  [[Свет сусрео мене, ја сусрео њега]]  •  [[Плкала си]]  •  [[Поред тебе]]  •  [[Твоји дари]]  •  [[Јутрења]]  •  [[Шта пута]]  •  [[Њој (Мени, цвету што вене и бледи)]]  •  [[Вихорић и боли]]  •  [[На гробљу (Шапчанин)|На гробљу]]  •  [[Ја те видех]]  •  [[О љубави]]  •  [[Моју песму читала си]]  •  [[Како ми је (Шапчанин)|Како ми је]]  •  [[Ја те златом не обасух]]  •  [[Љубиш ли ме]]  •  [[Љубав (Шапчанин)|Љубав]]  •  [[Цвет у књизи]]  •  [[Невеста Љутице Богдана]]  •  [[На брдашцу]]  •  [[По молитви]]  •  [[Њој (Смејала се или сузе лила)]]  •  [[Што је било није више]]  •  [[Ка брду]]  •  [[Ја пружим ружу]]  •  [[Око ти је пуно миља]]  •  [[Чим се сунце јави]]  •  [[Љубичицама]]  •  [[Не питајте!]]  •  [[Тмори дани]]  •  [[Песмама]]  •  [[Ја немам ништа]]  •  [[Она]]  •  [[Туга (Милорад Поповић Шапчанин)|Туга]]  •  [[Шта си ти?]]  •  [[Вече (Шапчанин)|Вече]]  •  [[Рука дрхти]]  •  [[Гранчици]]  •  [[И пухор је твој]]  •  [[Име]]  •  [[Птицама]]  •  [[у самоћи]]  •  [[Каткад (Шапчанин)|Каткад]]  •  [[Хвалиш ми песму]]  •  [[Усхит]]  •  [[Слава Богу (Псалам)]]  •  [[Поноћ је глуха]]  •  [[Вечерња шетња]]  •  [[На растанку (Милорад Поповић Шапчанин)|На растанку]]  •  [[Шта ми се чини]]  •  [[Пред пролеће (Шапчанин)|Пред пролеће]]  •  [[Божић. I Радују се деца, радују и људи]]  •  [[Божић. II Наложена ватра у авлији гори]]  •  [[Божић. III И вес'о домаћин у подрум је сиш'о]]  •  [[Божић. IV Мраз све јаче стеже, приближа се вече]]  •  [[Божић. V Већ се здраво смркло, а благо си нама]]  •  [[Божић, VI Омладина седне те бадњаке чува]]  •  [[Божић. VII Руменој чељади у кошуљах белих]]  •  [[Божић. VIII Чим превали поноћ већ у селу врење]]  •  [[Божић. IX Облапорни момци на јелу су брзи]]  •  [[Божић. X Крај румена плама, око вреле жари]]  •  [[Божић. XI Рекао б' се нужда у неповрат скрила]]  •  [[Божић. XII И све село леже да у миру сања]]  •  [[Зар и теби песма?]]  •  [[Поноћна песма    (Шапчанин)|Поноћна песма]]  •  [[Својој вили (Још само једну песму)]]  •  [[Ода, разбојницима јавне речи]]  •  [[Украденим песмама]]  •  [[На измаку зиме]]  •  [[На бадње вече]]  •  [[Из нишког храма]]  •  [[Јесење песме. I Ман'те ме се!]]  •  [[Јесење песме. II Срећа]]  •  [[Јесење песме. III Слутња]]  •  [[Пролог (Шапчанин)|Пролог]]  •  [[На Божић (Архимандриту Иларијону)]]  •  [[Бадње вече(Шапчанин)|Бадње вече]]  •  [[Да свет мрзим]]  •  [[Кроз детињство прођох]]  •  [[Попех се на те]]  •  [[Страним песницима]]  •  [[Вечна песма]]  •  [[Зар једанпут]]  •  [[Даље!]]  •  [[Стари јади]]  •  [[Дах јесени]]  •  [[У славу Јовану Ђорђевићу]]  •  [[На стени(Шапчанин)|На стени]]  •  [[Вечер]]  •  [[Песма љубави]]  •  [[Молитва(Шапчанин)|Молитва]]  •  [[Чујте децо!]]  •  [[Коњаник]]  •  [[Ситним филолозима. I Себи дижу хвале]]  •  [[Ситним филолозима. II Напишеш ли просто]]  •  [[Ситним филолозима. III Пишеш реч словенску]]  •  [[Ситним филолозима. IV Бре, јесте ли чули]]  •  [[Ситним филолозима. V Нису језик речи]]  •  [[Монах]]
|}
&lt;/center&gt;

== Приповетке ==
&lt;center&gt;
{| style=&quot;width:90%; text-align: center;&quot; cellpadding=&quot;1&quot; 
|-
|
[[Рањеник (Шапчанин)|Рањеник]]  •  [[Пут у просидбу]]  •  [[Предбројници]]  •  [[Матере]]  • [[О вакацији]]  • [[Деда]]  •  [[Благо]]  •  [[Највећи грех]]  •  [[Људи старога кова]]  •  [[Божица]]  •  [[Богослов]]  •  [[Крчмар]]  •  [[Чича Сима]]  •  [[На сеоској слави]]  •  [[Неопојан гроб]]  •  [[Десет дуката]]  •  [[Владичина сестра]]  •  [[Хомољска лепотица]]  •  [[Катанска буна]]  •  [[Свирачица]]  •  [[Туђа крв]]  •  [[Сат]]  • [[Хасан-ага]]  •  [[Стари, писаћи сто]]  •  [[Опасан друг]]  •  [[Сургун]]  •  [[Монах Ђенадије]]  •  [[Нахијски господар]]  •  [[Поремећен план (Шапчанин)|Поремећен план]]  •  [[Двадесет шести]]  •  [[Отац Зарије]]  •  [[Отац Варнава]]  •  [[Из зоре живота]]  •  [[Сени]]  •  [[Јесења љубав]]  •  [[С Дрине на Нишаву]]
|}
&lt;/center&gt;

== Романи ==
&lt;center&gt;
{| style=&quot;width:90%; text-align: center;&quot; cellpadding=&quot;1&quot; 
|-
|
[[Сањало]]
|}
&lt;/center&gt;
== Драме ==
&lt;center&gt;
{| style=&quot;width:90%; text-align: center;&quot; cellpadding=&quot;1&quot; 
|-
|
[[Источно питање решено на оцеве 1868.]]  •  [[Човек без срца]]  •  [[Милош у Латинима (Шапчанин)|Милош у Латинима]]  •  [[Богумили]]  •  [[Душан Силни]]  •  [[Задужбина]]  •  [[Трнова круна]]  •  [[Хипатија]]  •  [[Хајдуков гроб (Драма)|Хајдуков гроб]]
|}
&lt;/center&gt;

== Преводи ==
* ''[[Гавран (Шапчанин)|Гавран]]'' (1882), од [[Едгар Алан По|Едгара Алана Поа]]

{{википедија|Милорад Поповић Шапчанин}}

{{DEFAULTSORT:Поповић Шапчанин,_Милорад}}
[[Категорија:Милорад Поповић Шапчанин]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>nfcdnj2jvk01p2td42qrb8dq86t442a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Александар Пушкин</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54915</id>
    <revision>
      <id>143816</id>
      <parentid>142283</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T08:54:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>143816</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2975" sha1="rev36h6jfxjz7wwv4hzuqi0owau1zja" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Дела ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Пикова дама]]
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Преводиоци на српски језик ==
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>rev36h6jfxjz7wwv4hzuqi0owau1zja</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143817</id>
      <parentid>143816</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T08:56:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>143817</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3009" sha1="m9hd2t7hn70gomezmzipikrj7je7gfc" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Дела ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Преводиоци на српски језик ==
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>m9hd2t7hn70gomezmzipikrj7je7gfc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143818</id>
      <parentid>143817</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T08:57:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводиоци на српски језик */</comment>
      <origin>143818</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3049" sha1="4jrh1o15ugnri1ji4rqoz29audg5d5w" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Дела ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Преводиоци на српски језик ==
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>4jrh1o15ugnri1ji4rqoz29audg5d5w</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143821</id>
      <parentid>143818</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T09:08:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>143821</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3064" sha1="h85myeq3jyeaaskajbrc01bpmrlupfb" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Дела ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Тица]]
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Преводиоци на српски језик ==
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>h85myeq3jyeaaskajbrc01bpmrlupfb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Петар Деспотовић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>59160</id>
    <revision>
      <id>143825</id>
      <parentid>134512</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T10:19:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>143825</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="776" sha1="4a63zrtpzd23etehbcqocngfc55093i" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Петар
| презиме = Деспотовић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1847
| годинасмрти = 1917
| опис = '''Петар Деспотовић''' (Сомбор, 1847 — Крушевац, 1917), био је српски књижевник, педагог, професор и национални радник.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија =  
| остава = 
| остава_кат = 
}}
== Дела ==
* [[Колко пута Богу захвалити треба]]

== Преводи ==
* [[Кавкаски роб]]
* [[Тица]]

[[Категорија:Петар Деспотовић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>4a63zrtpzd23etehbcqocngfc55093i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>143819</id>
      <parentid>143761</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T08:59:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Забелешке */</comment>
      <origin>143819</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45655" sha1="5detvg1awh3wffffc7kte7jc88w3vlv" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[„Пјесме” Јована Дучића]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

== Забелешке ==
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;poem&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Песме сунца/Залазак сунца]]
[[Песме сунца/У сумрак]]
[[Песме сунца/Падање лишћа]]
[[Песме сунца/Акорди]]
[[Песме сунца/Познанство]]
[[Песме сунца/Тишина]]
&lt;/poem&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =
| годинасмрти =
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
1833-1922
=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић</text>
      <sha1>5detvg1awh3wffffc7kte7jc88w3vlv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143820</id>
      <parentid>143819</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T08:59:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Забелешке */</comment>
      <origin>143820</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45722" sha1="imd2bx2bh7fpqsa1kz29uv4yxh729ms" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[„Пјесме” Јована Дучића]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

== Забелешке ==
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117]

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;poem&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Песме сунца/Залазак сунца]]
[[Песме сунца/У сумрак]]
[[Песме сунца/Падање лишћа]]
[[Песме сунца/Акорди]]
[[Песме сунца/Познанство]]
[[Песме сунца/Тишина]]
&lt;/poem&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =
| годинасмрти =
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
1833-1922
=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић</text>
      <sha1>imd2bx2bh7fpqsa1kz29uv4yxh729ms</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>О Коштани</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60024</id>
    <revision>
      <id>143835</id>
      <parentid>141374</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T10:52:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143835</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19755" sha1="sn0mplma38ruduuwos84vn8b0mvy6id" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= О КОШТАНИ
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1901
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Стеван Луковић|Стевану Луковићу]]
&lt;poem&gt;
::::::::Cʼest lʼextase langoureuse, 
::::::::Cʼest la fatigue amoureuse… 
::::::::…Cette âme qui se lamente 
::::::::En cette plainte dormante 
::::::::Cʼest la nôtre, nʼest-ce pas? 
::::::::La mienne, dis, et la tienne, 
::::::::Dont sʼexhale l'humble antienne 
::::::::Par ce tiède soir, tout bas?
:::::::::[[w:Пол Верлен|Paul Verlaine]]: ''[[w:en:Ariettes oubliées|Ariettes oubliées]].''
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Када се завеса подигла, појавио се буљук белих Врањанки. Шалваре су зашуштале, дукати зазвецкали, и запевало се ''Шано, душо Шано''… Ја помислих да ћемо имати да гледамо нешто као ''Ђида, Рибокоса, Потера,'' ни̑з шарених слика из народнога живота, са много песама и игара, и са обавезном свадбом на крају. Али, у колико се радња развијала, трагични карактер се све више испољавао: последњи чин, који се опет свршава свадбом, мртвачки је тужан. За четири чина човеку остаје срце стегнуто, и није у стању да се насмеје. Да је Г. Борисав Станковић следовао примеру наших добрих старих драматичара, он би свој комад, у живописном диалекту назвао ''Коштана или Жална Песма'' или ''Жал за Младост.''&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Јер, сав драмат Г. Станковића јесте једна болна носталгија љубави, самртна песма младости која у гроб силази. Речи оних честитих, простих Врањанаца звоне као учења великих философа песимизма и налазе дубока одјека и у нашим далеко сложенијим и немирним душама. Човек са нежношћу мора у томе да запази ону велику солидарност и једнакост којом бол сједињује и једначи све људе, па ма одакле они били, ма колико они знали. Цела ''Коштана'' је тужна повест згажених срдаца и промашених живота. Сви се ти људи много веселе, али од њих нико није весео. Они много певају, али то су лабудске песме. У свима од њих одиграва се вечита трагедија, стара као свет: јединка, која тражи сву љубав, сву срећу, потпун, интензиван, слободан живот; целина, безлична, неумољива, која тражи да људи подреде оне што им је најдраже њеним незнаним, хладним речима. И то још целина, које није као наша остала без веровања, поткопана критиком, без богова и коју само спољна груба сила и интерес одржава, — но целина патриархална, тврда, непробојна, хладна, као камен. И у том социјалном жрвњу сви су строшени. Тома, човек домаћин, трговац, ''хаџија'', који је представник тога старога деспотског, патриархалног морала, и он јечи што су му родитељи и обзири наметнули „стару, мртву, ледну, плачну”. Митко, весели Митко, само куне породицу која га закла и зароби. Стојана младост оставља раздерана срца, Коштана са клетвом полази за Асана и улази у живот. Сви, као једна душа, јецају: ''Беше моје!''&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Цела је прича проста. Коштана је Циганка, певачица и играчица, она оличује буран, весео живот, плаху раздраганост младости. Она је једна од оних лепота од чијега блеска очи заслепе и које као блудећи огањ воде људе у пропаст. Поред свога заната, она је остала поштена, поштена у чаршијском смислу речи: још су њене косе немршене, још јој је грло негрижено, и још јој нико није пио оне црне очи од којих се памет губи. Сем лепоте, сем ''царскога грла'', како вели наша народна песма, сем оних чудних, опојних песама, има она нечега вишег. Та мала Циганка има немирну, осетљиву, упечатљиву душу уметника, неодређену потребу нечега лепшег, заједницу душе са великим све. Њене се пламене очи дубоко загледају у мрку кестенову шуму, у „ону голему, пусту, тамну гору,” она осећа како „мирише гора”. За њу није прашљива мала циганска, са разваљеним кућама на којима су прозори залепљени хартијом, са мршавим псима који крај догореле ватре глођу кости, она неће да јој се на камену живот суши и вене. Још мање је за њу студени живот домаћинске куће, да двори, да клечи, да старима ноге пере. Њој треба друго нешто: ''оно'', вечито ''оно'', које никада човек није видео нити ће икада видети. „Ох, уздише она, а када ноћ падне, месечина дође, сан ме хвата, око се рашири, снага разигра…” Тада, тада она мора да изиђе да великим очима својим гледа како је „нов, дубока, месечина иде, греје, удара у чело, главу, пали…”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Цело Врање за њоме лудује, и староме и младоме мозак је завртела. Када она запева:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::::А ја имам црне очи,
::::Црне очи, русе косе, 
::::Русе косе, бело лице,
::::Бело лице, алтʼн чело,
::::Алтʼн чело, медна уста,
&lt;/poem&gt;
када она то запева, неки бес уђе у људе. Тада се удари пити; ниске дуката, ћилибарске муштикле звече на циганским тасовима, механџији се глава разбија, тавани се куршумима решетају, пандури се на мртво име испребијају. Оде ли Полицаја да их умири, на њега ни главу да окрену; оде ли кмет, распаше се и он заседне са њима, на саблазан ''пореским главама.'' Шта није председник чинио да стане на пут томе лудовању! Да их затвори? Али то су Митко, Стојан, Риста, Зафир, Секула, па и саме хаџије, све његови рођаци, седе косе, трговци људи. Једном је био протерао Коштану у Турску, и севдалије мироваше док се дувап не среди и виногради не побраше, али о месницама пређоше границу, начинише лом по Турској, отеше је од Арнаута, и доведоше је на коњима, грувајући из пушака као да владику прате. Али најзад, када Стојан сасвим поманита за њом и заборави кућу, када Хаџи-Тома, који је пошао да одвуче од ње сина или да га убије, када и он памет изгуби, седе са њом и доведе је својој кући, — тада се Арса председник реши на одсудан корак. Он нареди циганском кмету, те Коштану, мртву од бола, силом удадоше за Асана.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је потка, али главни интерес комада јесте Митко, брат председников. Чудна природа био је Митко. „Луд се и родио”, вели његов брат; као младићу није му било равна до ''Скопја'' и Солуна; када је царским друмом ходио, све му се живо склањало испред пута. Напио се вина, напевао песама, наљубио жена, али брат га силом ожени, цео живот му огорча, и он од механе до механе носи свој ''дерт.'' Осећа како студена старост долази, како тело слаби, док „душа још иска”. ''Жал'' је његов велики, „докле турски хат иде”, севдах његов је „кара-севдах”, песма јe његова ''жална'' и ''тешка:'' „Песма је моја голема. Како мајка сина имала, чувала, ранила, дан и ноћ само њега гледала… што на сина душа заискала, све мајка давала, а син болан. Пораснаја син. Дошла снага, младост… Дошле башче, цвеће, месечина. Замирисале девојке! Син полетеја. Све што искаја, све имаја… Хатови, пушке, сабље, жене… коју девојку није погледаја, њојне косе није замрсија и уста целиваја. Ниједна му не одрече, ниједна га не превари, а он све вараја, целиваја, и болан, болан бија. Болан од како се родија…” И он на ногама мре; земља ме пије, ноћ ме пије, месечина ме пије.” Песма његова то је оно, када је од Кара-куле ударио на Прешево. „Шар-планина у небо штрчи, а под њума лега пусто и мртво Косово. Друм широк, прав, царски. По њега се расипали анови, сераји, чешме, башче… Месечина греје…” Мартинка му преко крила; коњ Дорча иде ногу пред ногу, свирачи иду за њим, свирају му и певају. „А из серај, башча куде је и куде је, младе жене и девојке око шедрван и на месечину оро играв и песме појев, грнета свири, дајре се чује и песна… не песна, глас само, и тој мек, пун глас… сладак глас, како прво девојачко шиковање… такој сладак глас, па тʼј глас иде сʼс месечину сепи, трепери и како мелем на срце ми пада… Тʼј глас искам, Коштан, туј песну, тој време…” То је песма за младошћу која се више никада неће вратити, за коју ће ''жалан'' у гроб са отвореним очима да легне. „Пој жал за младост и искај гу нека се врне.” &lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Може бити најјаче место у целоме комаду, због кога се заборављају, велики недостаци у осталоме, јесте диалог између Митка и Коштане у четвртом чину. Пандури су повели Коштану у Бању за Асана, и у тај мах долази Митко певајући:
&lt;poem&gt;
::::Механџи, море механџи, 
::::Донеси вино, ракију, 
::::Да пијем, да се напијем 
::::Дертови да си разбијем.
&lt;/poem&gt;
И Коштана му се баца пред ноге, вије се, преклиње га да је спасе, да је води одатле, ''тамо!'' Митко, коме се срце искубало, побеђен, сломљен, погружено јој вели: „И там земља и овде земља!…” Тврда је земља; „неје земља мајка да зажали. Земља је земља.” Што је суђено, суђено; што суђенице „на трећу вечер” досудиле, пред тим се треба савити. Треба и покорити, јер се и он покорио, он који се целога века у заман отимао и борио. И овај полу-пијан Врањанац говори малој Циганки, која се удаје у Бању, речи скоро тако очајне и дубоке као што су Хамлетови савети Офелији: Иди, иди, сви су весели око тебе, „а ти ћеш плачеш. И прва ноћ плакање и друга ноћ плакање; цел век плакање…” Црни дани долазе, руке ће јој да испуцају, лице да поцрни, очи да утрну. „То је! Ја ли га не знам што иде?! Иде, Коштан, јесен, дом, кућа, брат мој, студ, мʼгла, и гробје… Тој иде!…” Митко види шта њега чека, он јечи ''беше моје,'' али неће да га жале, јер се сам целога живота ожалио. Сада, нема више вина, нема механа, нема песме, сада у дом, одакле ће га само мртва изнети. И он саветује Коштану: „Дигни се! Не плачи! Слузу не пуштај. Стегни срце и трпи. Бидни човек. А човек је само за жал и муку здаден.“ Онај који је ове речи говорио свршио је свој живот самоубиством, јер, као и Коштана, као и Тома, као и Арса, он је одиста постојао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чудна нека, носталгична поезија загрева цело ово дело. То је она иста поезија која се налази у нашим народним песмама, нарочито босанским севдалинкама, које су и једног методичког Гетеа могле загрејати. У тој поезији има нечега меког, топлог, дубоког, болног, она изражава ону љубав која је јача од смрти и која се најзад и изједначује са смрћу. Има ту нечега што долази од наше меке, женске, осетљиве расе словенске, она уздржана и скривена емоција људи који се сви у срце повлаче. Има и нечега сензуалног, плахог, што нам је остало од Турака. Ова је поезија заразна, ако се тако може рећи, она је опојна као какав источњачки мирис, она у дубинама срце изазива већ давно умукла осећања, онако као што су под еоловим ветровима саме изводиле харче тајанствене мелодије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наши стари су ту поезију боље осећали но ми; наши дедови и оцеви знали су шта је то севдах! Ми смо зато и сувише малокрвни, суви и сложени. Они су могли да вену и да умру од тих рана. Ми је још само у песмама осећамо.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ниједно књижевно дело наше не износи боље но Коштана ту особиту, заносну, фаталну љубав. И мало је дела која су у стању да оставе тако трајан и дубок утисак. Нема спора да је она пуна мана; строго узев она није ни драмат, радна је једноставна, трома, врло трома, рђаво је везана, али то су техничке мане, то је ствар заната. Коштана је добро, истински уметничко дело, зато што је пуно живота, што се прелива њиме, неком дубоком, интимном, болном поезијом. Ја бих дао све драме Јована Суботића и Милорада Шапчанина за један онакав снажан и емотиван „комада живота” као што је четврти чин комада Г. Станковића. ''Коштана'' се не мора завести у деловодни протокол регулисаних драма, али она је лепа, и те како лепа ''песма,'' једна од најпоетскијих песама које ми имамо.

{{Википедија|Коштана (драма)}}

== Извор ==
''Нова искра'', 1. новембар 1901. Година трећа. Број 11. Стр. 347–348.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>sn0mplma38ruduuwos84vn8b0mvy6id</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јохан Волфганг Гете</title>
    <ns>100</ns>
    <id>60627</id>
    <revision>
      <id>143827</id>
      <parentid>143355</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T10:38:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>143827</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1843" sha1="i76bgqz7pnohom4ftlobxsp6lyjft8k" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јохан Волфганг
| презиме = Гете
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1749
| годинасмрти = 1832
| опис = '''Јохан Волфганг фон Гете''' (1749—1832), био је немачки писац, политичар, песник, научник и филозоф, а током десет година и председник области Вајмар. Гете је био једна од најзначајнијих личности немачке књижевности и европског неокласицизма и романтизма крајем 18. и почетком 19. века.
| слика = Goethe (Stieler 1828).jpg
| опис_слике =
| википедија = Јохан Волфганг Гете
| вики_цитати = Јохан Волфганг Гете
| остава = Johann Wolfgang von Goethe
| остава_кат = Johann Wolfgang von Goethe
}}

== Песме ==
* [[Невера (Гете)|Невера]]
* [[Пастирева тужна песма]]
* [[Истовјетност]]
* [[Месецу]]
* [[Баук]]
* [[Зулејка и Хатем]]
* [[Тишина на мору]]
* [[Свирач (Гете)|Свирач]]
* [[Мињон]]
* [[Прометеј (Гете)|Прометеј]]
* [[Душа свемира]]
* [[Путникова ноћна песма]]
* [[Инфигенија на Тауриди]]
* [[Рибар]]

== Преводиоци ==
* [[Алекса Шантић]]
* [[Јован Грчић Миленко]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Благоје Бранчић]]
* [[Милорад Шимић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић|Светислав Стефановић]]

[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>i76bgqz7pnohom4ftlobxsp6lyjft8k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143829</id>
      <parentid>143827</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T10:45:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводиоци */</comment>
      <origin>143829</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1826" sha1="rrr4iv1am7pmqe5rlbaor300tj4vf9p" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јохан Волфганг
| презиме = Гете
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1749
| годинасмрти = 1832
| опис = '''Јохан Волфганг фон Гете''' (1749—1832), био је немачки писац, политичар, песник, научник и филозоф, а током десет година и председник области Вајмар. Гете је био једна од најзначајнијих личности немачке књижевности и европског неокласицизма и романтизма крајем 18. и почетком 19. века.
| слика = Goethe (Stieler 1828).jpg
| опис_слике =
| википедија = Јохан Волфганг Гете
| вики_цитати = Јохан Волфганг Гете
| остава = Johann Wolfgang von Goethe
| остава_кат = Johann Wolfgang von Goethe
}}

== Песме ==
* [[Невера (Гете)|Невера]]
* [[Пастирева тужна песма]]
* [[Истовјетност]]
* [[Месецу]]
* [[Баук]]
* [[Зулејка и Хатем]]
* [[Тишина на мору]]
* [[Свирач (Гете)|Свирач]]
* [[Мињон]]
* [[Прометеј (Гете)|Прометеј]]
* [[Душа свемира]]
* [[Путникова ноћна песма]]
* [[Инфигенија на Тауриди]]
* [[Рибар]]

== Преводиоци ==
* [[Алекса Шантић]]
* [[Јован Грчић Миленко]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Благоје Бранчић]]
* [[Милорад Шимић]]
* [[Светислав Стефановић]]
* [[Никола В. Ђорић]]

[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>rrr4iv1am7pmqe5rlbaor300tj4vf9p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Црни Гавран</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61003</id>
    <revision>
      <id>143781</id>
      <parentid>143776</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T14:30:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143781</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9777" sha1="9r17bs3wypygz9gthrd2ccwok0r57xr" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Ника Грујичић Огњан
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
{{gap}}Ноћ је бурна, страшна, гадна,
{{gap}}А у мене душа јадна.
Превртајућʼ гледим песме. Гатка се на гатку ниже,
И већ да ми глава клоне; алʼ коʼ нешто да се роне,
Баш са друге стране оне, коʼ кљуцање да се диже;
„Ко се тако закаснио!” проговорих себи тише.
{{gap}}Да, то јʼ само и ништ' више.

​{{gap}}Још се сећам, беше давно,
{{gap}}Децембера, беше хладно.
У камину ватра гори. Пламен тамо, амо лиже.
Жељно чекам белу зору, та страшне ме
бриге мору,
Чедо ми је на умору; што се моме сунцу пише!
О, Палмиро, лане моје, страшни часи иду ближе,
{{gap}}Твоје име да се брише!

​Гле, како ми стрепи душа,
Завесиног шума слуша.
Са грозом ми биће пуни. Слутња црну слу-
тњу стиже.
Да умирим своју страву, мишљах рећи речцу
праву:
„Неко дирка ми у браву. Ко се тако касно
диже!
Когод иде; а можда ми, когод какво писмо
пише,
То је само и ништ' више“!
​Охрабрих се нешто мало.
Да би јадно стање пало
Викнем: „Госпо, господару! опростите због
те кише,
Ја задремах у час мало; куцање ми се пот-
крало“!
Беше тихо, тиком стало; понда опет тише,
тише
Ступих ближе, тргох резу. Напоље ми око
стиже,
Црна ноћ и ништа више!
​У ту пусту таму гледах,
Дивљењу се немом предах,
Снове сневах страшне, грозне, што ни један
човек више.
А лупњава срца мога, прекидаше мира тога.
А дуси из мрака свога, једно име говорише,
Мене црне страшне мисли, обузеше, простре-
лише
„Палмира“, и ништа више.
​Скупих снагу уморену.
Вас се нађох у пламену.
Ја у собу, али чујем, сад куцање, јаче, ближе,
„Баш ћу мирно посматрати; та ја морам већ
дознати,
​*) Ова појема енглескога песника Едгара Пое стекла је европскога гласа. У свесци за март рускога „Вјестника Европи“ изишла је и у рускоме преводу.
Уредн.
​[Слика 1000041479.jpg]
​Тајну, што ми прозор клати“. Ал' гле мисли
долетише:
„Умири се, умири се“, та то није тајна више:
Ветар је и ништа више.
​И отворих прозор брже,
Ал' ме чудан призор трже.
Гавран црни, нокти оштри, преко главе суну
више,
Скупи крила, те се диже, изнад врата горе
стиже.
Једно место и сувише, празно стоји, ту се
диже,
И ту стаде, ко' да му се канџе вечно утвр-
дише,
Немиче се никуд више.
​Та намера, чудна смера,
Црне тице смех натера.
Таког јадног достојанства, ко озбиљом још да
дише!
Па га викну: „Црни вране! шта ти твоје
жеље капе,
Ој гарави мој деране, шта те мени амо диже?
Које ти је лепо име, што га црно друштво
пише? —
Гавран гракну: „Никад више“! —
​Та ћудљивост тице црне
Чудним чуством душу трне.
Одговор је кратак, јасан. Садржина ништа
више,
Ал' се признат' опет мора. — Кој' видео у
свог двора
Црног друга из понора, над вратима тамо
више,
Да је оно празно место, једно место и сувише,
Да му ј' име: Никад више.
​Ал' опсена Гавранова,
Не рече ми друга слова.
Таван створ му, ка празнина, око њега свуд'
да дише.
Наоколо немо гледа... ни перцету макнут'
неда.
Ја прозборих муком једа: „Многи друзи
одлетише,
Па и ти ћеш сутра поћи, к'о што м' наде
одпловише“.
Гавран гракну: „Никад више“!
​Ој Гавране, тек ту једну:
Касти знадеш речцу бедну.
Грло твоје раздерано, незна касти ништа више
Јер чији си досад био, несрећом се огрлио,
Те у борби истрошио, па на отпор и нестиже.
А сваки час, сваки тренут, очајању иде ближе,
Страшна је реч: „Никад више“!
​Ал озбиљност гавранова,
Осмејак ми трже снова,
Па се бацих у столицу, преко пута њему
ближе,
Занесоше мисли мене, ко да постах парче
стене,
Нити око да ми трене. Па дал' мисли по-
годише,
Што самртна тица мисли, изнад мојих врата
више,
Са тим вечним: Никад више!
​Ја бунован... снови лете,
Незна касти, речце клете,
Јер кроз срце погледи ме гавранови про-
стрелише,
Глава клону, срце бије; а страшна се слутња
вије;
Надеђа ме вара, бије. Светлост свеће већ
издише.
Нашто ти се умне силе, тако лако ослонише.
Неш' га имат: Никад више.
​На мах к'о да с' ваздух тресе,
Кад се њиме дим понесе.
Јест духови поумрли, тудан зраком пролетише.
Слика је од слике моје... анђелци му славу
поје:
Ал' га међу своје, броје. За њим мисли од-
летише
О Палмиро, дај га души, чедо дивно срцу
ближе.
Гавран гракну: Никад више,
​Планух гневом очајано:
.. Јесил' тица ил' си ђаво!
Јесил' пророк ил' искушач? Кол' до мене
амо! т' диже?
Говори ми! човек бићу Очајање разгонићу.
Ма ме хтело у мом бићу да у лудост сургу-
нише,
​[Слика 1000041481.jpg]
​Ди ј' утеха? С оне т' стране? Дали за ме ди-
год дише?
Гавран гракну: „Никад више!“
​Ум се стеже, живац трза,
Крв по кадшто, јаче брза,
Прегор'о би сласт живота.. Наде ми се из-
губише.
Ал' Палмиру љубав дивну, зраку топлу мило-
стивну,
Недам у ту судбу кивну! С њом се моја
снага диже.
Још блаженству она може... повести ми
живот ближе.
Гавран гракну: „Никад више!“
​Јесил' тица ил' си ђаво,
Што поричеш ружно здраво!
Верово би веће сада, и за свет над нама
више,
Па кад нема овде за ме, ништа друго осим
таме
И невоље оне саме. Дал ће звездам' тамо
ближе,
Моћи живот на уснама, Палмириним' да издише?
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Озлојеђен викну' тада,
Иди црна тицо сада.
Ид' по ноћи и по магли, с вампири се крвни
дижи.
Ни перца ми неостави, ноћу да сам самац
прави
Да с' лажљивост твоја смлави. Над врати те
нећу више!
Скини канџе с' срца мога. Нек се и твој траг
избрише!
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Па се гавран и немиче
Ко да га се ништ' не тиче.
На вратима де је место, једно празно и
сувише
Туди седи, вечно гледи; а од свеће зрачак
бледи,
Црну сенку гавранову, по поду ми тамно
пише
Из тог мрака снова, таме, душа моја неће
више,
Уздићи се: Никад више! —
​Ника Грујић Огњан.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==</text>
      <sha1>9r17bs3wypygz9gthrd2ccwok0r57xr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143782</id>
      <parentid>143781</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T14:31:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143782</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9833" sha1="bbmjbenigtr10wuz31zq8g686oetwpe" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Ника Грујичић Огњан
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
{{gap}}Ноћ је бурна, страшна, гадна,
{{gap}}А у мене душа јадна.
Превртајућʼ гледим песме. Гатка се на гатку ниже,
И већ да ми глава клоне; алʼ коʼ нешто да се роне,
Баш са друге стране оне, коʼ кљуцање да се диже;
„Ко се тако закаснио!” проговорих себи тише.
{{gap}}Да, то јʼ само и ништ' више.

​{{gap}}Још се сећам, беше давно,
{{gap}}Децембера, беше хладно.
У камину ватра гори. Пламен тамо, амо лиже.
Жељно чекам белу зору, та страшне ме
бриге мору,
Чедо ми је на умору; што се моме сунцу пише!
О, Палмиро, лане моје, страшни часи иду ближе,
{{gap}}Твоје име да се брише!

​Гле, како ми стрепи душа,
Завесиног шума слуша.
Са грозом ми биће пуни. Слутња црну слу-
тњу стиже.
Да умирим своју страву, мишљах рећи речцу
праву:
„Неко дирка ми у браву. Ко се тако касно
диже!
Когод иде; а можда ми, когод какво писмо
пише,
То је само и ништ' више“!
​Охрабрих се нешто мало.
Да би јадно стање пало
Викнем: „Госпо, господару! опростите због
те кише,
Ја задремах у час мало; куцање ми се пот-
крало“!
Беше тихо, тиком стало; понда опет тише,
тише
Ступих ближе, тргох резу. Напоље ми око
стиже,
Црна ноћ и ништа више!
​У ту пусту таму гледах,
Дивљењу се немом предах,
Снове сневах страшне, грозне, што ни један
човек више.
А лупњава срца мога, прекидаше мира тога.
А дуси из мрака свога, једно име говорише,
Мене црне страшне мисли, обузеше, простре-
лише
„Палмира“, и ништа више.
​Скупих снагу уморену.
Вас се нађох у пламену.
Ја у собу, али чујем, сад куцање, јаче, ближе,
„Баш ћу мирно посматрати; та ја морам већ
дознати,
​*) Ова појема енглескога песника Едгара Пое стекла је европскога гласа. У свесци за март рускога „Вјестника Европи“ изишла је и у рускоме преводу.
Уредн.
​[Слика 1000041479.jpg]
​Тајну, што ми прозор клати“. Ал' гле мисли
долетише:
„Умири се, умири се“, та то није тајна више:
Ветар је и ништа више.
​И отворих прозор брже,
Ал' ме чудан призор трже.
Гавран црни, нокти оштри, преко главе суну
више,
Скупи крила, те се диже, изнад врата горе
стиже.
Једно место и сувише, празно стоји, ту се
диже,
И ту стаде, ко' да му се канџе вечно утвр-
дише,
Немиче се никуд више.
​Та намера, чудна смера,
Црне тице смех натера.
Таког јадног достојанства, ко озбиљом још да
дише!
Па га викну: „Црни вране! шта ти твоје
жеље капе,
Ој гарави мој деране, шта те мени амо диже?
Које ти је лепо име, што га црно друштво
пише? —
Гавран гракну: „Никад више“! —
​Та ћудљивост тице црне
Чудним чуством душу трне.
Одговор је кратак, јасан. Садржина ништа
више,
Ал' се признат' опет мора. — Кој' видео у
свог двора
Црног друга из понора, над вратима тамо
више,
Да је оно празно место, једно место и сувише,
Да му ј' име: Никад више.
​Ал' опсена Гавранова,
Не рече ми друга слова.
Таван створ му, ка празнина, око њега свуд'
да дише.
Наоколо немо гледа... ни перцету макнут'
неда.
Ја прозборих муком једа: „Многи друзи
одлетише,
Па и ти ћеш сутра поћи, к'о што м' наде
одпловише“.
Гавран гракну: „Никад више“!
​Ој Гавране, тек ту једну:
Касти знадеш речцу бедну.
Грло твоје раздерано, незна касти ништа више
Јер чији си досад био, несрећом се огрлио,
Те у борби истрошио, па на отпор и нестиже.
А сваки час, сваки тренут, очајању иде ближе,
Страшна је реч: „Никад више“!
​Ал озбиљност гавранова,
Осмејак ми трже снова,
Па се бацих у столицу, преко пута њему
ближе,
Занесоше мисли мене, ко да постах парче
стене,
Нити око да ми трене. Па дал' мисли по-
годише,
Што самртна тица мисли, изнад мојих врата
више,
Са тим вечним: Никад више!
​Ја бунован... снови лете,
Незна касти, речце клете,
Јер кроз срце погледи ме гавранови про-
стрелише,
Глава клону, срце бије; а страшна се слутња
вије;
Надеђа ме вара, бије. Светлост свеће већ
издише.
Нашто ти се умне силе, тако лако ослонише.
Неш' га имат: Никад више.
​На мах к'о да с' ваздух тресе,
Кад се њиме дим понесе.
Јест духови поумрли, тудан зраком пролетише.
Слика је од слике моје... анђелци му славу
поје:
Ал' га међу своје, броје. За њим мисли од-
летише
О Палмиро, дај га души, чедо дивно срцу
ближе.
Гавран гракну: Никад више,
​Планух гневом очајано:
.. Јесил' тица ил' си ђаво!
Јесил' пророк ил' искушач? Кол' до мене
амо! т' диже?
Говори ми! човек бићу Очајање разгонићу.
Ма ме хтело у мом бићу да у лудост сургу-
нише,
​[Слика 1000041481.jpg]
​Ди ј' утеха? С оне т' стране? Дали за ме ди-
год дише?
Гавран гракну: „Никад више!“
​Ум се стеже, живац трза,
Крв по кадшто, јаче брза,
Прегор'о би сласт живота.. Наде ми се из-
губише.
Ал' Палмиру љубав дивну, зраку топлу мило-
стивну,
Недам у ту судбу кивну! С њом се моја
снага диже.
Још блаженству она може... повести ми
живот ближе.
Гавран гракну: „Никад више!“
​Јесил' тица ил' си ђаво,
Што поричеш ружно здраво!
Верово би веће сада, и за свет над нама
више,
Па кад нема овде за ме, ништа друго осим
таме
И невоље оне саме. Дал ће звездам' тамо
ближе,
Моћи живот на уснама, Палмириним' да издише?
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Озлојеђен викну' тада,
Иди црна тицо сада.
Ид' по ноћи и по магли, с вампири се крвни
дижи.
Ни перца ми неостави, ноћу да сам самац
прави
Да с' лажљивост твоја смлави. Над врати те
нећу више!
Скини канџе с' срца мога. Нек се и твој траг
избрише!
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Па се гавран и немиче
Ко да га се ништ' не тиче.
На вратима де је место, једно празно и
сувише
Туди седи, вечно гледи; а од свеће зрачак
бледи,
Црну сенку гавранову, по поду ми тамно
пише
Из тог мрака снова, таме, душа моја неће
више,
Уздићи се: Никад више! —
​Ника Грујић Огњан.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 30. април 1878. стр. 543—548.</text>
      <sha1>bbmjbenigtr10wuz31zq8g686oetwpe</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143783</id>
      <parentid>143782</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T14:34:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143783</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9896" sha1="q9wttzk6fsw7fvy7h6dq4y5gx10m4x8" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Ника Грујичић Огњан
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
{{gap}}Ноћ је бурна, страшна, гадна,
{{gap}}А у мене душа јадна.
Превртајућʼ гледим песме. Гатка се на гатку ниже,
И већ да ми глава клоне; алʼ коʼ нешто да се роне,
Баш са друге стране оне, коʼ кљуцање да се диже;
„Ко се тако закаснио!” проговорих себи тише.
{{gap}}Да, то јʼ само и ништ' више.

​{{gap}}Још се сећам, беше давно,
{{gap}}Децембера, беше хладно.
У камину ватра гори. Пламен тамо, амо лиже.
Жељно чекам белу зору, та страшне ме
бриге мору,
Чедо ми је на умору; што се моме сунцу пише!
О, Палмиро, лане моје, страшни часи иду ближе,
{{gap}}Твоје име да се брише!

​Гле, како ми стрепи душа,
Завесиног шума слуша.
Са грозом ми биће пуни. Слутња црну слу-
тњу стиже.
Да умирим своју страву, мишљах рећи речцу
праву:
„Неко дирка ми у браву. Ко се тако касно
диже!
Когод иде; а можда ми, когод какво писмо
пише,
То је само и ништ' више“!
​Охрабрих се нешто мало.
Да би јадно стање пало
Викнем: „Госпо, господару! опростите због
те кише,
Ја задремах у час мало; куцање ми се пот-
крало“!
Беше тихо, тиком стало; понда опет тише,
тише
Ступих ближе, тргох резу. Напоље ми око
стиже,
Црна ноћ и ништа више!
​У ту пусту таму гледах,
Дивљењу се немом предах,
Снове сневах страшне, грозне, што ни један
човек више.
А лупњава срца мога, прекидаше мира тога.
А дуси из мрака свога, једно име говорише,
Мене црне страшне мисли, обузеше, простре-
лише
„Палмира“, и ништа више.
​Скупих снагу уморену.
Вас се нађох у пламену.
Ја у собу, али чујем, сад куцање, јаче, ближе,
„Баш ћу мирно посматрати; та ја морам већ
дознати,
​*) Ова појема енглескога песника Едгара Пое стекла је европскога гласа. У свесци за март рускога „Вјестника Европи“ изишла је и у рускоме преводу.
Уредн.
​[Слика 1000041479.jpg]
​Тајну, што ми прозор клати“. Ал' гле мисли
долетише:
„Умири се, умири се“, та то није тајна више:
Ветар је и ништа више.
​И отворих прозор брже,
Ал' ме чудан призор трже.
Гавран црни, нокти оштри, преко главе суну
више,
Скупи крила, те се диже, изнад врата горе
стиже.
Једно место и сувише, празно стоји, ту се
диже,
И ту стаде, ко' да му се канџе вечно утвр-
дише,
Немиче се никуд више.
​Та намера, чудна смера,
Црне тице смех натера.
Таког јадног достојанства, ко озбиљом још да
дише!
Па га викну: „Црни вране! шта ти твоје
жеље капе,
Ој гарави мој деране, шта те мени амо диже?
Које ти је лепо име, што га црно друштво
пише? —
Гавран гракну: „Никад више“! —
​Та ћудљивост тице црне
Чудним чуством душу трне.
Одговор је кратак, јасан. Садржина ништа
више,
Ал' се признат' опет мора. — Кој' видео у
свог двора
Црног друга из понора, над вратима тамо
више,
Да је оно празно место, једно место и сувише,
Да му ј' име: Никад више.
​Ал' опсена Гавранова,
Не рече ми друга слова.
Таван створ му, ка празнина, око њега свуд'
да дише.
Наоколо немо гледа... ни перцету макнут'
неда.
Ја прозборих муком једа: „Многи друзи
одлетише,
Па и ти ћеш сутра поћи, к'о што м' наде
одпловише“.
Гавран гракну: „Никад више“!
​Ој Гавране, тек ту једну:
Касти знадеш речцу бедну.
Грло твоје раздерано, незна касти ништа више
Јер чији си досад био, несрећом се огрлио,
Те у борби истрошио, па на отпор и нестиже.
А сваки час, сваки тренут, очајању иде ближе,
Страшна је реч: „Никад више“!
​Ал озбиљност гавранова,
Осмејак ми трже снова,
Па се бацих у столицу, преко пута њему
ближе,
Занесоше мисли мене, ко да постах парче
стене,
Нити око да ми трене. Па дал' мисли по-
годише,
Што самртна тица мисли, изнад мојих врата
више,
Са тим вечним: Никад више!
​Ја бунован... снови лете,
Незна касти, речце клете,
Јер кроз срце погледи ме гавранови про-
стрелише,
Глава клону, срце бије; а страшна се слутња
вије;
Надеђа ме вара, бије. Светлост свеће већ
издише.
Нашто ти се умне силе, тако лако ослонише.
Неш' га имат: Никад више.
​На мах к'о да с' ваздух тресе,
Кад се њиме дим понесе.
Јест духови поумрли, тудан зраком пролетише.
Слика је од слике моје... анђелци му славу
поје:
Ал' га међу своје, броје. За њим мисли од-
летише
О Палмиро, дај га души, чедо дивно срцу
ближе.
Гавран гракну: Никад више,
​Планух гневом очајано:
.. Јесил' тица ил' си ђаво!
Јесил' пророк ил' искушач? Кол' до мене
амо! т' диже?
Говори ми! човек бићу Очајање разгонићу.
Ма ме хтело у мом бићу да у лудост сургу-
нише,
​[Слика 1000041481.jpg]
​Ди ј' утеха? С оне т' стране? Дали за ме ди-
год дише?
Гавран гракну: „Никад више!“
​Ум се стеже, живац трза,
Крв по кадшто, јаче брза,
Прегор'о би сласт живота.. Наде ми се из-
губише.
Ал' Палмиру љубав дивну, зраку топлу мило-
стивну,
Недам у ту судбу кивну! С њом се моја
снага диже.
Још блаженству она може... повести ми
живот ближе.
Гавран гракну: „Никад више!“
​Јесил' тица ил' си ђаво,
Што поричеш ружно здраво!
Верово би веће сада, и за свет над нама
више,
Па кад нема овде за ме, ништа друго осим
таме
И невоље оне саме. Дал ће звездам' тамо
ближе,
Моћи живот на уснама, Палмириним' да издише?
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Озлојеђен викну' тада,
Иди црна тицо сада.
Ид' по ноћи и по магли, с вампири се крвни
дижи.
Ни перца ми неостави, ноћу да сам самац
прави
Да с' лажљивост твоја смлави. Над врати те
нећу више!
Скини канџе с' срца мога. Нек се и твој траг
избрише!
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Па се гавран и немиче
Ко да га се ништ' не тиче.
На вратима де је место, једно празно и
сувише
Туди седи, вечно гледи; а од свеће зрачак
бледи,
Црну сенку гавранову, по поду ми тамно
пише
Из тог мрака снова, таме, душа моја неће
више,
Уздићи се: Никад више! —
​Ника Грујић Огњан.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 30. април 1878. стр. 543—548.

{{ЈВ-аутор|Ника Грујичић Огњан|1892}}</text>
      <sha1>q9wttzk6fsw7fvy7h6dq4y5gx10m4x8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143784</id>
      <parentid>143783</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T14:34:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143784</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9901" sha1="k3hr4u1cv4g43lpcjy92nwxewiip4av" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Ника Грујичић Огњан
| година= 1878
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
{{gap}}Ноћ је бурна, страшна, гадна,
{{gap}}А у мене душа јадна.
Превртајућʼ гледим песме. Гатка се на гатку ниже,
И већ да ми глава клоне; алʼ коʼ нешто да се роне,
Баш са друге стране оне, коʼ кљуцање да се диже;
„Ко се тако закаснио!” проговорих себи тише.
{{gap}}Да, то јʼ само и ништ' више.

​{{gap}}Још се сећам, беше давно,
{{gap}}Децембера, беше хладно.
У камину ватра гори. Пламен тамо, амо лиже.
Жељно чекам белу зору, та страшне ме
бриге мору,
Чедо ми је на умору; што се моме сунцу пише!
О, Палмиро, лане моје, страшни часи иду ближе,
{{gap}}Твоје име да се брише!

​Гле, како ми стрепи душа,
Завесиног шума слуша.
Са грозом ми биће пуни. Слутња црну слу-
тњу стиже.
Да умирим своју страву, мишљах рећи речцу
праву:
„Неко дирка ми у браву. Ко се тако касно
диже!
Когод иде; а можда ми, когод какво писмо
пише,
То је само и ништ' више“!
​Охрабрих се нешто мало.
Да би јадно стање пало
Викнем: „Госпо, господару! опростите због
те кише,
Ја задремах у час мало; куцање ми се пот-
крало“!
Беше тихо, тиком стало; понда опет тише,
тише
Ступих ближе, тргох резу. Напоље ми око
стиже,
Црна ноћ и ништа више!
​У ту пусту таму гледах,
Дивљењу се немом предах,
Снове сневах страшне, грозне, што ни један
човек више.
А лупњава срца мога, прекидаше мира тога.
А дуси из мрака свога, једно име говорише,
Мене црне страшне мисли, обузеше, простре-
лише
„Палмира“, и ништа више.
​Скупих снагу уморену.
Вас се нађох у пламену.
Ја у собу, али чујем, сад куцање, јаче, ближе,
„Баш ћу мирно посматрати; та ја морам већ
дознати,
​*) Ова појема енглескога песника Едгара Пое стекла је европскога гласа. У свесци за март рускога „Вјестника Европи“ изишла је и у рускоме преводу.
Уредн.
​[Слика 1000041479.jpg]
​Тајну, што ми прозор клати“. Ал' гле мисли
долетише:
„Умири се, умири се“, та то није тајна више:
Ветар је и ништа више.
​И отворих прозор брже,
Ал' ме чудан призор трже.
Гавран црни, нокти оштри, преко главе суну
више,
Скупи крила, те се диже, изнад врата горе
стиже.
Једно место и сувише, празно стоји, ту се
диже,
И ту стаде, ко' да му се канџе вечно утвр-
дише,
Немиче се никуд више.
​Та намера, чудна смера,
Црне тице смех натера.
Таког јадног достојанства, ко озбиљом још да
дише!
Па га викну: „Црни вране! шта ти твоје
жеље капе,
Ој гарави мој деране, шта те мени амо диже?
Које ти је лепо име, што га црно друштво
пише? —
Гавран гракну: „Никад више“! —
​Та ћудљивост тице црне
Чудним чуством душу трне.
Одговор је кратак, јасан. Садржина ништа
више,
Ал' се признат' опет мора. — Кој' видео у
свог двора
Црног друга из понора, над вратима тамо
више,
Да је оно празно место, једно место и сувише,
Да му ј' име: Никад више.
​Ал' опсена Гавранова,
Не рече ми друга слова.
Таван створ му, ка празнина, око њега свуд'
да дише.
Наоколо немо гледа... ни перцету макнут'
неда.
Ја прозборих муком једа: „Многи друзи
одлетише,
Па и ти ћеш сутра поћи, к'о што м' наде
одпловише“.
Гавран гракну: „Никад више“!
​Ој Гавране, тек ту једну:
Касти знадеш речцу бедну.
Грло твоје раздерано, незна касти ништа више
Јер чији си досад био, несрећом се огрлио,
Те у борби истрошио, па на отпор и нестиже.
А сваки час, сваки тренут, очајању иде ближе,
Страшна је реч: „Никад више“!
​Ал озбиљност гавранова,
Осмејак ми трже снова,
Па се бацих у столицу, преко пута њему
ближе,
Занесоше мисли мене, ко да постах парче
стене,
Нити око да ми трене. Па дал' мисли по-
годише,
Што самртна тица мисли, изнад мојих врата
више,
Са тим вечним: Никад више!
​Ја бунован... снови лете,
Незна касти, речце клете,
Јер кроз срце погледи ме гавранови про-
стрелише,
Глава клону, срце бије; а страшна се слутња
вије;
Надеђа ме вара, бије. Светлост свеће већ
издише.
Нашто ти се умне силе, тако лако ослонише.
Неш' га имат: Никад више.
​На мах к'о да с' ваздух тресе,
Кад се њиме дим понесе.
Јест духови поумрли, тудан зраком пролетише.
Слика је од слике моје... анђелци му славу
поје:
Ал' га међу своје, броје. За њим мисли од-
летише
О Палмиро, дај га души, чедо дивно срцу
ближе.
Гавран гракну: Никад више,
​Планух гневом очајано:
.. Јесил' тица ил' си ђаво!
Јесил' пророк ил' искушач? Кол' до мене
амо! т' диже?
Говори ми! човек бићу Очајање разгонићу.
Ма ме хтело у мом бићу да у лудост сургу-
нише,
​[Слика 1000041481.jpg]
​Ди ј' утеха? С оне т' стране? Дали за ме ди-
год дише?
Гавран гракну: „Никад више!“
​Ум се стеже, живац трза,
Крв по кадшто, јаче брза,
Прегор'о би сласт живота.. Наде ми се из-
губише.
Ал' Палмиру љубав дивну, зраку топлу мило-
стивну,
Недам у ту судбу кивну! С њом се моја
снага диже.
Још блаженству она може... повести ми
живот ближе.
Гавран гракну: „Никад више!“
​Јесил' тица ил' си ђаво,
Што поричеш ружно здраво!
Верово би веће сада, и за свет над нама
више,
Па кад нема овде за ме, ништа друго осим
таме
И невоље оне саме. Дал ће звездам' тамо
ближе,
Моћи живот на уснама, Палмириним' да издише?
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Озлојеђен викну' тада,
Иди црна тицо сада.
Ид' по ноћи и по магли, с вампири се крвни
дижи.
Ни перца ми неостави, ноћу да сам самац
прави
Да с' лажљивост твоја смлави. Над врати те
нећу више!
Скини канџе с' срца мога. Нек се и твој траг
избрише!
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Па се гавран и немиче
Ко да га се ништ' не тиче.
На вратима де је место, једно празно и
сувише
Туди седи, вечно гледи; а од свеће зрачак
бледи,
Црну сенку гавранову, по поду ми тамно
пише
Из тог мрака снова, таме, душа моја неће
више,
Уздићи се: Никад више! —
​Ника Грујић Огњан.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 30. април 1878. стр. 543—548.

{{ЈВ-аутор|Ника Грујичић Огњан|1892}}</text>
      <sha1>k3hr4u1cv4g43lpcjy92nwxewiip4av</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143785</id>
      <parentid>143784</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T14:35:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Гавран (Ника Грујић Огњан)]] на [[Црни Гавран]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143784</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9901" sha1="k3hr4u1cv4g43lpcjy92nwxewiip4av" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Ника Грујичић Огњан
| година= 1878
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
{{gap}}Ноћ је бурна, страшна, гадна,
{{gap}}А у мене душа јадна.
Превртајућʼ гледим песме. Гатка се на гатку ниже,
И већ да ми глава клоне; алʼ коʼ нешто да се роне,
Баш са друге стране оне, коʼ кљуцање да се диже;
„Ко се тако закаснио!” проговорих себи тише.
{{gap}}Да, то јʼ само и ништ' више.

​{{gap}}Још се сећам, беше давно,
{{gap}}Децембера, беше хладно.
У камину ватра гори. Пламен тамо, амо лиже.
Жељно чекам белу зору, та страшне ме
бриге мору,
Чедо ми је на умору; што се моме сунцу пише!
О, Палмиро, лане моје, страшни часи иду ближе,
{{gap}}Твоје име да се брише!

​Гле, како ми стрепи душа,
Завесиног шума слуша.
Са грозом ми биће пуни. Слутња црну слу-
тњу стиже.
Да умирим своју страву, мишљах рећи речцу
праву:
„Неко дирка ми у браву. Ко се тако касно
диже!
Когод иде; а можда ми, когод какво писмо
пише,
То је само и ништ' више“!
​Охрабрих се нешто мало.
Да би јадно стање пало
Викнем: „Госпо, господару! опростите због
те кише,
Ја задремах у час мало; куцање ми се пот-
крало“!
Беше тихо, тиком стало; понда опет тише,
тише
Ступих ближе, тргох резу. Напоље ми око
стиже,
Црна ноћ и ништа више!
​У ту пусту таму гледах,
Дивљењу се немом предах,
Снове сневах страшне, грозне, што ни један
човек више.
А лупњава срца мога, прекидаше мира тога.
А дуси из мрака свога, једно име говорише,
Мене црне страшне мисли, обузеше, простре-
лише
„Палмира“, и ништа више.
​Скупих снагу уморену.
Вас се нађох у пламену.
Ја у собу, али чујем, сад куцање, јаче, ближе,
„Баш ћу мирно посматрати; та ја морам већ
дознати,
​*) Ова појема енглескога песника Едгара Пое стекла је европскога гласа. У свесци за март рускога „Вјестника Европи“ изишла је и у рускоме преводу.
Уредн.
​[Слика 1000041479.jpg]
​Тајну, што ми прозор клати“. Ал' гле мисли
долетише:
„Умири се, умири се“, та то није тајна више:
Ветар је и ништа више.
​И отворих прозор брже,
Ал' ме чудан призор трже.
Гавран црни, нокти оштри, преко главе суну
више,
Скупи крила, те се диже, изнад врата горе
стиже.
Једно место и сувише, празно стоји, ту се
диже,
И ту стаде, ко' да му се канџе вечно утвр-
дише,
Немиче се никуд више.
​Та намера, чудна смера,
Црне тице смех натера.
Таког јадног достојанства, ко озбиљом још да
дише!
Па га викну: „Црни вране! шта ти твоје
жеље капе,
Ој гарави мој деране, шта те мени амо диже?
Које ти је лепо име, што га црно друштво
пише? —
Гавран гракну: „Никад више“! —
​Та ћудљивост тице црне
Чудним чуством душу трне.
Одговор је кратак, јасан. Садржина ништа
више,
Ал' се признат' опет мора. — Кој' видео у
свог двора
Црног друга из понора, над вратима тамо
више,
Да је оно празно место, једно место и сувише,
Да му ј' име: Никад више.
​Ал' опсена Гавранова,
Не рече ми друга слова.
Таван створ му, ка празнина, око њега свуд'
да дише.
Наоколо немо гледа... ни перцету макнут'
неда.
Ја прозборих муком једа: „Многи друзи
одлетише,
Па и ти ћеш сутра поћи, к'о што м' наде
одпловише“.
Гавран гракну: „Никад више“!
​Ој Гавране, тек ту једну:
Касти знадеш речцу бедну.
Грло твоје раздерано, незна касти ништа више
Јер чији си досад био, несрећом се огрлио,
Те у борби истрошио, па на отпор и нестиже.
А сваки час, сваки тренут, очајању иде ближе,
Страшна је реч: „Никад више“!
​Ал озбиљност гавранова,
Осмејак ми трже снова,
Па се бацих у столицу, преко пута њему
ближе,
Занесоше мисли мене, ко да постах парче
стене,
Нити око да ми трене. Па дал' мисли по-
годише,
Што самртна тица мисли, изнад мојих врата
више,
Са тим вечним: Никад више!
​Ја бунован... снови лете,
Незна касти, речце клете,
Јер кроз срце погледи ме гавранови про-
стрелише,
Глава клону, срце бије; а страшна се слутња
вије;
Надеђа ме вара, бије. Светлост свеће већ
издише.
Нашто ти се умне силе, тако лако ослонише.
Неш' га имат: Никад више.
​На мах к'о да с' ваздух тресе,
Кад се њиме дим понесе.
Јест духови поумрли, тудан зраком пролетише.
Слика је од слике моје... анђелци му славу
поје:
Ал' га међу своје, броје. За њим мисли од-
летише
О Палмиро, дај га души, чедо дивно срцу
ближе.
Гавран гракну: Никад више,
​Планух гневом очајано:
.. Јесил' тица ил' си ђаво!
Јесил' пророк ил' искушач? Кол' до мене
амо! т' диже?
Говори ми! човек бићу Очајање разгонићу.
Ма ме хтело у мом бићу да у лудост сургу-
нише,
​[Слика 1000041481.jpg]
​Ди ј' утеха? С оне т' стране? Дали за ме ди-
год дише?
Гавран гракну: „Никад више!“
​Ум се стеже, живац трза,
Крв по кадшто, јаче брза,
Прегор'о би сласт живота.. Наде ми се из-
губише.
Ал' Палмиру љубав дивну, зраку топлу мило-
стивну,
Недам у ту судбу кивну! С њом се моја
снага диже.
Још блаженству она може... повести ми
живот ближе.
Гавран гракну: „Никад више!“
​Јесил' тица ил' си ђаво,
Што поричеш ружно здраво!
Верово би веће сада, и за свет над нама
више,
Па кад нема овде за ме, ништа друго осим
таме
И невоље оне саме. Дал ће звездам' тамо
ближе,
Моћи живот на уснама, Палмириним' да издише?
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Озлојеђен викну' тада,
Иди црна тицо сада.
Ид' по ноћи и по магли, с вампири се крвни
дижи.
Ни перца ми неостави, ноћу да сам самац
прави
Да с' лажљивост твоја смлави. Над врати те
нећу више!
Скини канџе с' срца мога. Нек се и твој траг
избрише!
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Па се гавран и немиче
Ко да га се ништ' не тиче.
На вратима де је место, једно празно и
сувише
Туди седи, вечно гледи; а од свеће зрачак
бледи,
Црну сенку гавранову, по поду ми тамно
пише
Из тог мрака снова, таме, душа моја неће
више,
Уздићи се: Никад више! —
​Ника Грујић Огњан.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 30. април 1878. стр. 543—548.

{{ЈВ-аутор|Ника Грујичић Огњан|1892}}</text>
      <sha1>k3hr4u1cv4g43lpcjy92nwxewiip4av</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143790</id>
      <parentid>143785</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T14:56:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143790</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10007" sha1="rgg39wvbilnrxmoriqd2sc1l3wiqm8t" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Ника Грујичић Огњан
| година= 1878
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
{{gap}}Ноћ је бурна, страшна, гадна,
{{gap}}А у мене душа јадна.
Превртајућʼ гледим песме. Гатка се на гатку ниже,
И већ да ми глава клоне; алʼ коʼ нешто да се роне,
Баш са друге стране оне, коʼ кљуцање да се диже;
„Ко се тако закаснио!” проговорих себи тише.
{{gap}}Да, то јʼ само и ништ' више.

​{{gap}}Још се сећам, беше давно,
{{gap}}Децембера, беше хладно.
У камину ватра гори. Пламен тамо, амо лиже.
Жељно чекам белу зору, та страшне ме
бриге мору,
Чедо ми је на умору; што се моме сунцу пише!
О, Палмиро, лане моје, страшни часи иду ближе,
{{gap}}Твоје име да се брише!

​Гле, како ми стрепи душа,
Завесиног шума слуша.
Са грозом ми биће пуни. Слутња црну слу-
тњу стиже.
Да умирим своју страву, мишљах рећи речцу
праву:
„Неко дирка ми у браву. Ко се тако касно
диже!
Когод иде; а можда ми, когод какво писмо
пише,
То је само и ништ' више“!
​Охрабрих се нешто мало.
Да би јадно стање пало
Викнем: „Госпо, господару! опростите због
те кише,
Ја задремах у час мало; куцање ми се пот-
крало“!
Беше тихо, тиком стало; понда опет тише,
тише
Ступих ближе, тргох резу. Напоље ми око
стиже,
Црна ноћ и ништа више!
​У ту пусту таму гледах,
Дивљењу се немом предах,
Снове сневах страшне, грозне, што ни један
човек више.
А лупњава срца мога, прекидаше мира тога.
А дуси из мрака свога, једно име говорише,
Мене црне страшне мисли, обузеше, простре-
лише
„Палмира“, и ништа више.
​Скупих снагу уморену.
Вас се нађох у пламену.
Ја у собу, али чујем, сад куцање, јаче, ближе,
„Баш ћу мирно посматрати; та ја морам већ
дознати,
​*) Ова појема енглескога песника Едгара Пое стекла је европскога гласа. У свесци за март рускога „Вјестника Европи“ изишла је и у рускоме преводу.
Уредн.
​[Слика 1000041479.jpg]
​Тајну, што ми прозор клати“. Ал' гле мисли
долетише:
„Умири се, умири се“, та то није тајна више:
Ветар је и ништа више.
​И отворих прозор брже,
Ал' ме чудан призор трже.
Гавран црни, нокти оштри, преко главе суну
више,
Скупи крила, те се диже, изнад врата горе
стиже.
Једно место и сувише, празно стоји, ту се
диже,
И ту стаде, ко' да му се канџе вечно утвр-
дише,
Немиче се никуд више.
​Та намера, чудна смера,
Црне тице смех натера.
Таког јадног достојанства, ко озбиљом још да
дише!
Па га викну: „Црни вране! шта ти твоје
жеље капе,
Ој гарави мој деране, шта те мени амо диже?
Које ти је лепо име, што га црно друштво
пише? —
Гавран гракну: „Никад више“! —
​Та ћудљивост тице црне
Чудним чуством душу трне.
Одговор је кратак, јасан. Садржина ништа
више,
Ал' се признат' опет мора. — Кој' видео у
свог двора
Црног друга из понора, над вратима тамо
више,
Да је оно празно место, једно место и сувише,
Да му ј' име: Никад више.
​Ал' опсена Гавранова,
Не рече ми друга слова.
Таван створ му, ка празнина, око њега свуд'
да дише.
Наоколо немо гледа... ни перцету макнут'
неда.
Ја прозборих муком једа: „Многи друзи
одлетише,
Па и ти ћеш сутра поћи, к'о што м' наде
одпловише“.
Гавран гракну: „Никад више“!
​Ој Гавране, тек ту једну:
Касти знадеш речцу бедну.
Грло твоје раздерано, незна касти ништа више
Јер чији си досад био, несрећом се огрлио,
Те у борби истрошио, па на отпор и нестиже.
А сваки час, сваки тренут, очајању иде ближе,
Страшна је реч: „Никад више“!
​Ал озбиљност гавранова,
Осмејак ми трже снова,
Па се бацих у столицу, преко пута њему
ближе,
Занесоше мисли мене, ко да постах парче
стене,
Нити око да ми трене. Па дал' мисли по-
годише,
Што самртна тица мисли, изнад мојих врата
више,
Са тим вечним: Никад више!
​Ја бунован... снови лете,
Незна касти, речце клете,
Јер кроз срце погледи ме гавранови про-
стрелише,
Глава клону, срце бије; а страшна се слутња
вије;
Надеђа ме вара, бије. Светлост свеће већ
издише.
Нашто ти се умне силе, тако лако ослонише.
Неш' га имат: Никад више.
​На мах к'о да с' ваздух тресе,
Кад се њиме дим понесе.
Јест духови поумрли, тудан зраком пролетише.
Слика је од слике моје... анђелци му славу
поје:
Ал' га међу своје, броје. За њим мисли од-
летише
О Палмиро, дај га души, чедо дивно срцу
ближе.
Гавран гракну: Никад више,
​Планух гневом очајано:
.. Јесил' тица ил' си ђаво!
Јесил' пророк ил' искушач? Кол' до мене
амо! т' диже?
Говори ми! човек бићу Очајање разгонићу.
Ма ме хтело у мом бићу да у лудост сургу-
нише,
​[Слика 1000041481.jpg]
​Ди ј' утеха? С оне т' стране? Дали за ме ди-
год дише?
Гавран гракну: „Никад више!“
​Ум се стеже, живац трза,
Крв по кадшто, јаче брза,
Прегор'о би сласт живота.. Наде ми се из-
губише.
Ал' Палмиру љубав дивну, зраку топлу мило-
стивну,
Недам у ту судбу кивну! С њом се моја
снага диже.
Још блаженству она може... повести ми
живот ближе.
Гавран гракну: „Никад више!“
​Јесил' тица ил' си ђаво,
Што поричеш ружно здраво!
Верово би веће сада, и за свет над нама
више,
Па кад нема овде за ме, ништа друго осим
таме
И невоље оне саме. Дал ће звездам' тамо
ближе,
Моћи живот на уснама, Палмириним' да издише?
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Озлојеђен викну' тада,
Иди црна тицо сада.
Ид' по ноћи и по магли, с вампири се крвни
дижи.
Ни перца ми неостави, ноћу да сам самац
прави
Да с' лажљивост твоја смлави. Над врати те
нећу више!
Скини канџе с' срца мога. Нек се и твој траг
избрише!
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Па се гавран и немиче
Ко да га се ништ' не тиче.
На вратима де је место, једно празно и
сувише
Туди седи, вечно гледи; а од свеће зрачак
бледи,
Црну сенку гавранову, по поду ми тамно
пише
Из тог мрака снова, таме, душа моја неће
више,
Уздићи се: Никад више! —
​Ника Грујић Огњан.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 30. април 1878. стр. 543—548.

{{ЈВ-аутор|Ника Грујичић Огњан|1892}}

[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Едгар Алан По]]</text>
      <sha1>rgg39wvbilnrxmoriqd2sc1l3wiqm8t</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143791</id>
      <parentid>143790</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T14:58:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143791</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10016" sha1="as3pu9468i5clllnfrd3cc6omzt3h6f" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Црни Гавран
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Ника Грујичић Огњан
| година= 1878
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
{{gap}}Ноћ је бурна, страшна, гадна,
{{gap}}А у мене душа јадна.
Превртајућʼ гледим песме. Гатка се на гатку ниже,
И већ да ми глава клоне; алʼ коʼ нешто да се роне,
Баш са друге стране оне, коʼ кљуцање да се диже;
„Ко се тако закаснио!” проговорих себи тише.
{{gap}}Да, то јʼ само и ништ' више.

​{{gap}}Још се сећам, беше давно,
{{gap}}Децембера, беше хладно.
У камину ватра гори. Пламен тамо, амо лиже.
Жељно чекам белу зору, та страшне ме
бриге мору,
Чедо ми је на умору; што се моме сунцу пише!
О, Палмиро, лане моје, страшни часи иду ближе,
{{gap}}Твоје име да се брише!

​Гле, како ми стрепи душа,
Завесиног шума слуша.
Са грозом ми биће пуни. Слутња црну слу-
тњу стиже.
Да умирим своју страву, мишљах рећи речцу
праву:
„Неко дирка ми у браву. Ко се тако касно
диже!
Когод иде; а можда ми, когод какво писмо
пише,
То је само и ништ' више“!
​Охрабрих се нешто мало.
Да би јадно стање пало
Викнем: „Госпо, господару! опростите због
те кише,
Ја задремах у час мало; куцање ми се пот-
крало“!
Беше тихо, тиком стало; понда опет тише,
тише
Ступих ближе, тргох резу. Напоље ми око
стиже,
Црна ноћ и ништа више!
​У ту пусту таму гледах,
Дивљењу се немом предах,
Снове сневах страшне, грозне, што ни један
човек више.
А лупњава срца мога, прекидаше мира тога.
А дуси из мрака свога, једно име говорише,
Мене црне страшне мисли, обузеше, простре-
лише
„Палмира“, и ништа више.
​Скупих снагу уморену.
Вас се нађох у пламену.
Ја у собу, али чујем, сад куцање, јаче, ближе,
„Баш ћу мирно посматрати; та ја морам већ
дознати,
​*) Ова појема енглескога песника Едгара Пое стекла је европскога гласа. У свесци за март рускога „Вјестника Европи“ изишла је и у рускоме преводу.
Уредн.
​[Слика 1000041479.jpg]
​Тајну, што ми прозор клати“. Ал' гле мисли
долетише:
„Умири се, умири се“, та то није тајна више:
Ветар је и ништа више.
​И отворих прозор брже,
Ал' ме чудан призор трже.
Гавран црни, нокти оштри, преко главе суну
више,
Скупи крила, те се диже, изнад врата горе
стиже.
Једно место и сувише, празно стоји, ту се
диже,
И ту стаде, ко' да му се канџе вечно утвр-
дише,
Немиче се никуд више.
​Та намера, чудна смера,
Црне тице смех натера.
Таког јадног достојанства, ко озбиљом још да
дише!
Па га викну: „Црни вране! шта ти твоје
жеље капе,
Ој гарави мој деране, шта те мени амо диже?
Које ти је лепо име, што га црно друштво
пише? —
Гавран гракну: „Никад више“! —
​Та ћудљивост тице црне
Чудним чуством душу трне.
Одговор је кратак, јасан. Садржина ништа
више,
Ал' се признат' опет мора. — Кој' видео у
свог двора
Црног друга из понора, над вратима тамо
више,
Да је оно празно место, једно место и сувише,
Да му ј' име: Никад више.
​Ал' опсена Гавранова,
Не рече ми друга слова.
Таван створ му, ка празнина, око њега свуд'
да дише.
Наоколо немо гледа... ни перцету макнут'
неда.
Ја прозборих муком једа: „Многи друзи
одлетише,
Па и ти ћеш сутра поћи, к'о што м' наде
одпловише“.
Гавран гракну: „Никад више“!
​Ој Гавране, тек ту једну:
Касти знадеш речцу бедну.
Грло твоје раздерано, незна касти ништа више
Јер чији си досад био, несрећом се огрлио,
Те у борби истрошио, па на отпор и нестиже.
А сваки час, сваки тренут, очајању иде ближе,
Страшна је реч: „Никад више“!
​Ал озбиљност гавранова,
Осмејак ми трже снова,
Па се бацих у столицу, преко пута њему
ближе,
Занесоше мисли мене, ко да постах парче
стене,
Нити око да ми трене. Па дал' мисли по-
годише,
Што самртна тица мисли, изнад мојих врата
више,
Са тим вечним: Никад више!
​Ја бунован... снови лете,
Незна касти, речце клете,
Јер кроз срце погледи ме гавранови про-
стрелише,
Глава клону, срце бије; а страшна се слутња
вије;
Надеђа ме вара, бије. Светлост свеће већ
издише.
Нашто ти се умне силе, тако лако ослонише.
Неш' га имат: Никад више.
​На мах к'о да с' ваздух тресе,
Кад се њиме дим понесе.
Јест духови поумрли, тудан зраком пролетише.
Слика је од слике моје... анђелци му славу
поје:
Ал' га међу своје, броје. За њим мисли од-
летише
О Палмиро, дај га души, чедо дивно срцу
ближе.
Гавран гракну: Никад више,
​Планух гневом очајано:
.. Јесил' тица ил' си ђаво!
Јесил' пророк ил' искушач? Кол' до мене
амо! т' диже?
Говори ми! човек бићу Очајање разгонићу.
Ма ме хтело у мом бићу да у лудост сургу-
нише,
​[Слика 1000041481.jpg]
​Ди ј' утеха? С оне т' стране? Дали за ме ди-
год дише?
Гавран гракну: „Никад више!“
​Ум се стеже, живац трза,
Крв по кадшто, јаче брза,
Прегор'о би сласт живота.. Наде ми се из-
губише.
Ал' Палмиру љубав дивну, зраку топлу мило-
стивну,
Недам у ту судбу кивну! С њом се моја
снага диже.
Још блаженству она може... повести ми
живот ближе.
Гавран гракну: „Никад више!“
​Јесил' тица ил' си ђаво,
Што поричеш ружно здраво!
Верово би веће сада, и за свет над нама
више,
Па кад нема овде за ме, ништа друго осим
таме
И невоље оне саме. Дал ће звездам' тамо
ближе,
Моћи живот на уснама, Палмириним' да издише?
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Озлојеђен викну' тада,
Иди црна тицо сада.
Ид' по ноћи и по магли, с вампири се крвни
дижи.
Ни перца ми неостави, ноћу да сам самац
прави
Да с' лажљивост твоја смлави. Над врати те
нећу више!
Скини канџе с' срца мога. Нек се и твој траг
избрише!
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Па се гавран и немиче
Ко да га се ништ' не тиче.
На вратима де је место, једно празно и
сувише
Туди седи, вечно гледи; а од свеће зрачак
бледи,
Црну сенку гавранову, по поду ми тамно
пише
Из тог мрака снова, таме, душа моја неће
више,
Уздићи се: Никад више! —
​Ника Грујић Огњан.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 30. април 1878. стр. 543—548.

{{ЈВ-аутор|Ника Грујичић Огњан|1892}}

[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Едгар Алан По]]</text>
      <sha1>as3pu9468i5clllnfrd3cc6omzt3h6f</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143792</id>
      <parentid>143791</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T15:00:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143792</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10003" sha1="0tmwcfdkcmnic84b8r6pcovo7egs4a4" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Црни Гавран&lt;ref&gt;Ова појема енглескога песника Едгара Пое стекла је европскога гласа. У свесци за март рускога „Вјестника Европи“ изишла је и у рускоме преводу.
Уредн.&lt;/ref&gt;
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Ника Грујичић Огњан
| година= 1878
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
{{gap}}Ноћ је бурна, страшна, гадна,
{{gap}}А у мене душа јадна.
Превртајућʼ гледим песме. Гатка се на гатку ниже,
И већ да ми глава клоне; алʼ коʼ нешто да се роне,
Баш са друге стране оне, коʼ кљуцање да се диже;
„Ко се тако закаснио!” проговорих себи тише.
{{gap}}Да, то јʼ само и ништ' више.

​{{gap}}Још се сећам, беше давно,
{{gap}}Децембера, беше хладно.
У камину ватра гори. Пламен тамо, амо лиже.
Жељно чекам белу зору, та страшне ме
бриге мору,
Чедо ми је на умору; што се моме сунцу пише!
О, Палмиро, лане моје, страшни часи иду ближе,
{{gap}}Твоје име да се брише!

​Гле, како ми стрепи душа,
Завесиног шума слуша.
Са грозом ми биће пуни. Слутња црну слу-
тњу стиже.
Да умирим своју страву, мишљах рећи речцу
праву:
„Неко дирка ми у браву. Ко се тако касно
диже!
Когод иде; а можда ми, когод какво писмо
пише,
То је само и ништ' више“!
​Охрабрих се нешто мало.
Да би јадно стање пало
Викнем: „Госпо, господару! опростите због
те кише,
Ја задремах у час мало; куцање ми се пот-
крало“!
Беше тихо, тиком стало; понда опет тише,
тише
Ступих ближе, тргох резу. Напоље ми око
стиже,
Црна ноћ и ништа више!
​У ту пусту таму гледах,
Дивљењу се немом предах,
Снове сневах страшне, грозне, што ни један
човек више.
А лупњава срца мога, прекидаше мира тога.
А дуси из мрака свога, једно име говорише,
Мене црне страшне мисли, обузеше, простре-
лише
„Палмира“, и ништа више.
​Скупих снагу уморену.
Вас се нађох у пламену.
Ја у собу, али чујем, сад куцање, јаче, ближе,
„Баш ћу мирно посматрати; та ја морам већ
дознати,
​*) 
​Тајну, што ми прозор клати“. Ал' гле мисли
долетише:
„Умири се, умири се“, та то није тајна више:
Ветар је и ништа више.
​И отворих прозор брже,
Ал' ме чудан призор трже.
Гавран црни, нокти оштри, преко главе суну
више,
Скупи крила, те се диже, изнад врата горе
стиже.
Једно место и сувише, празно стоји, ту се
диже,
И ту стаде, ко' да му се канџе вечно утвр-
дише,
Немиче се никуд више.
​Та намера, чудна смера,
Црне тице смех натера.
Таког јадног достојанства, ко озбиљом још да
дише!
Па га викну: „Црни вране! шта ти твоје
жеље капе,
Ој гарави мој деране, шта те мени амо диже?
Које ти је лепо име, што га црно друштво
пише? —
Гавран гракну: „Никад више“! —
​Та ћудљивост тице црне
Чудним чуством душу трне.
Одговор је кратак, јасан. Садржина ништа
више,
Ал' се признат' опет мора. — Кој' видео у
свог двора
Црног друга из понора, над вратима тамо
више,
Да је оно празно место, једно место и сувише,
Да му ј' име: Никад више.
​Ал' опсена Гавранова,
Не рече ми друга слова.
Таван створ му, ка празнина, око њега свуд'
да дише.
Наоколо немо гледа... ни перцету макнут'
неда.
Ја прозборих муком једа: „Многи друзи
одлетише,
Па и ти ћеш сутра поћи, к'о што м' наде
одпловише“.
Гавран гракну: „Никад више“!
​Ој Гавране, тек ту једну:
Касти знадеш речцу бедну.
Грло твоје раздерано, незна касти ништа више
Јер чији си досад био, несрећом се огрлио,
Те у борби истрошио, па на отпор и нестиже.
А сваки час, сваки тренут, очајању иде ближе,
Страшна је реч: „Никад више“!
​Ал озбиљност гавранова,
Осмејак ми трже снова,
Па се бацих у столицу, преко пута њему
ближе,
Занесоше мисли мене, ко да постах парче
стене,
Нити око да ми трене. Па дал' мисли по-
годише,
Што самртна тица мисли, изнад мојих врата
више,
Са тим вечним: Никад више!
​Ја бунован... снови лете,
Незна касти, речце клете,
Јер кроз срце погледи ме гавранови про-
стрелише,
Глава клону, срце бије; а страшна се слутња
вије;
Надеђа ме вара, бије. Светлост свеће већ
издише.
Нашто ти се умне силе, тако лако ослонише.
Неш' га имат: Никад више.
​На мах к'о да с' ваздух тресе,
Кад се њиме дим понесе.
Јест духови поумрли, тудан зраком пролетише.
Слика је од слике моје... анђелци му славу
поје:
Ал' га међу своје, броје. За њим мисли од-
летише
О Палмиро, дај га души, чедо дивно срцу
ближе.
Гавран гракну: Никад више,
​Планух гневом очајано:
.. Јесил' тица ил' си ђаво!
Јесил' пророк ил' искушач? Кол' до мене
амо! т' диже?
Говори ми! човек бићу Очајање разгонићу.
Ма ме хтело у мом бићу да у лудост сургу-
нише,
​Ди ј' утеха? С оне т' стране? Дали за ме ди-
год дише?
Гавран гракну: „Никад више!“
​Ум се стеже, живац трза,
Крв по кадшто, јаче брза,
Прегор'о би сласт живота.. Наде ми се из-
губише.
Ал' Палмиру љубав дивну, зраку топлу мило-
стивну,
Недам у ту судбу кивну! С њом се моја
снага диже.
Још блаженству она може... повести ми
живот ближе.
Гавран гракну: „Никад више!“
​Јесил' тица ил' си ђаво,
Што поричеш ружно здраво!
Верово би веће сада, и за свет над нама
више,
Па кад нема овде за ме, ништа друго осим
таме
И невоље оне саме. Дал ће звездам' тамо
ближе,
Моћи живот на уснама, Палмириним' да издише?
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Озлојеђен викну' тада,
Иди црна тицо сада.
Ид' по ноћи и по магли, с вампири се крвни
дижи.
Ни перца ми неостави, ноћу да сам самац
прави
Да с' лажљивост твоја смлави. Над врати те
нећу више!
Скини канџе с' срца мога. Нек се и твој траг
избрише!
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Па се гавран и немиче
Ко да га се ништ' не тиче.
На вратима де је место, једно празно и
сувише
Туди седи, вечно гледи; а од свеће зрачак
бледи,
Црну сенку гавранову, по поду ми тамно
пише
Из тог мрака снова, таме, душа моја неће
више,
Уздићи се: Никад више! —
​Ника Грујић Огњан.
&lt;/poem&gt;

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 30. април 1878. стр. 543—548.

{{ЈВ-аутор|Ника Грујичић Огњан|1892}}

[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Едгар Алан По]]</text>
      <sha1>0tmwcfdkcmnic84b8r6pcovo7egs4a4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143798</id>
      <parentid>143792</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T16:34:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143798</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10139" sha1="97kx3172ykpqgxjsyl4ngov03jv7i9i" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Црни Гавран&lt;ref&gt;Ова појема енглескога песника Едгара Пое стекла је европскога гласа. У свесци за март рускога „Вјестника Европи“ изишла је и у рускоме преводу.
Уредн.&lt;/ref&gt;
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Ника Грујичић Огњан
| година= 1878
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
{{gap}}Ноћ је бурна, страшна, гадна,
{{gap}}А у мене душа јадна.
Превртајућʼ гледим песме. Гатка се на гатку ниже,
И већ да ми глава клоне; алʼ коʼ нешто да се роне,
Баш са друге стране оне, коʼ кљуцање да се диже;
„Ко се тако закаснио!” проговорих себи тише.
{{gap}}Да, то јʼ само и ништ' више.

​{{gap}}Још се сећам, беше давно,
{{gap}}Децембера, беше хладно.
У камину ватра гори. Пламен тамо, амо лиже.
Жељно чекам белу зору, та страшне ме
бриге мору,
Чедо ми је на умору; што се моме сунцу пише!
О, Палмиро, лане моје, страшни часи иду ближе,
{{gap}}Твоје име да се брише!

​{{gap}}Гле, како ми стрепи душа,
{{gap}}Завесиног шума слуша.
Са грозом ми биће пуни. Слутња црну слутњу стиже.
Да умирим своју страву, мишљах рећи речцу праву:
„Неко дирка ми у браву. Ко се тако касно
диже!
Когод иде; а можда ми, когод какво писмо
пише,
{{gap}}То је само и ништʼ више”!

​{{gap}}Охрабрих се нешто мало.
{{gap}}Да би јадно стање пало
Викнем: „Госпо, господару! опростите због те кише,
Ја задремах у час мало: куцање ми се поткрало”!
Беше тихо, тиком стало: понда опет тише, тише
Ступих ближе, тргох резу. Напоље ми око стиже,
{{gap}}Црна ноћ и ништа више!

​{{gap}}У ту пусту таму гледах,
{{gap}}Дивљењу се немом предах,
Снове сневах страшне, грозне, што ни један
човек више.
А лупњава срца мога, прекидаше мира тога.
А дуси из мрака свога, једно име говорише,
Мене црне страшне мисли, обузеше, простре-
лише
{{gap}}„Палмира”, и ништа више.

​{{gap}}Скупих снагу уморену.
{{gap}}Вас се нађох у пламену.
Ја у собу, али чујем, сад куцање, јаче, ближе,
„Баш ћу мирно посматрати; та ја морам већ дознати,
​Тајну, што ми прозор клати”. Алʼ гле мисли
долетише:
„Умири се, умири се“, та то није тајна више:
{{gap}}Ветар је и ништа више.

​{{gap}}И отворих прозор брже,
{{gap}}Алʼ ме чудан призор трже.
Гавран црни, нокти оштри, преко главе суну више,
Скупи крила, те се диже, изнад врата горе стиже.
Једно место и сувише, празно стоји, ту се диже,
И ту стаде, ко' да му се канџе вечно утврдише,
{{gap}}Немиче се никуд више.

​{{gap}}Та намера, чудна смера,
{{gap}}Црне тице смех натера.
Таког јадног достојанства, ко озбиљом још да
дише!
Па га викну: „Црни вране! шта ти твоје
жеље капе,
Ој гарави мој деране, шта те мени амо диже?
Које ти је лепо име, што га црно друштво
пише? —
{{gap}}Гавран гракну: „Никад више“! —

{{gap}}​Та ћудљивост тице црне
{{gap}}Чудним чуством душу трне.
Одговор је кратак, јасан. Садржина ништа
више,
Ал' се признат' опет мора. — Кој' видео у
свог двора
Црног друга из понора, над вратима тамо
више,
Да је оно празно место, једно место и сувише,
Да му ј' име: Никад више.
​Ал' опсена Гавранова,
Не рече ми друга слова.
Таван створ му, ка празнина, око њега свуд'
да дише.
Наоколо немо гледа... ни перцету макнут'
неда.
Ја прозборих муком једа: „Многи друзи
одлетише,
Па и ти ћеш сутра поћи, к'о што м' наде
одпловише“.
Гавран гракну: „Никад више“!
​Ој Гавране, тек ту једну:
Касти знадеш речцу бедну.
Грло твоје раздерано, незна касти ништа више
Јер чији си досад био, несрећом се огрлио,
Те у борби истрошио, па на отпор и нестиже.
А сваки час, сваки тренут, очајању иде ближе,
Страшна је реч: „Никад више“!
​Ал озбиљност гавранова,
Осмејак ми трже снова,
Па се бацих у столицу, преко пута њему
ближе,
Занесоше мисли мене, ко да постах парче
стене,
Нити око да ми трене. Па дал' мисли по-
годише,
Што самртна тица мисли, изнад мојих врата
више,
Са тим вечним: Никад више!
​Ја бунован... снови лете,
Незна касти, речце клете,
Јер кроз срце погледи ме гавранови про-
стрелише,
Глава клону, срце бије; а страшна се слутња
вије;
Надеђа ме вара, бије. Светлост свеће већ
издише.
Нашто ти се умне силе, тако лако ослонише.
Неш' га имат: Никад више.
​На мах к'о да с' ваздух тресе,
Кад се њиме дим понесе.
Јест духови поумрли, тудан зраком пролетише.
Слика је од слике моје... анђелци му славу
поје:
Ал' га међу своје, броје. За њим мисли од-
летише
О Палмиро, дај га души, чедо дивно срцу
ближе.
Гавран гракну: Никад више,
​Планух гневом очајано:
.. Јесил' тица ил' си ђаво!
Јесил' пророк ил' искушач? Кол' до мене
амо! т' диже?
Говори ми! човек бићу Очајање разгонићу.
Ма ме хтело у мом бићу да у лудост сургу-
нише,
​Ди ј' утеха? С оне т' стране? Дали за ме ди-
год дише?
Гавран гракну: „Никад више!“
​Ум се стеже, живац трза,
Крв по кадшто, јаче брза,
Прегор'о би сласт живота.. Наде ми се из-
губише.
Ал' Палмиру љубав дивну, зраку топлу мило-
стивну,
Недам у ту судбу кивну! С њом се моја
снага диже.
Још блаженству она може... повести ми
живот ближе.
Гавран гракну: „Никад више!“
​Јесил' тица ил' си ђаво,
Што поричеш ружно здраво!
Верово би веће сада, и за свет над нама
више,
Па кад нема овде за ме, ништа друго осим
таме
И невоље оне саме. Дал ће звездам' тамо
ближе,
Моћи живот на уснама, Палмириним' да издише?
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Озлојеђен викну' тада,
Иди црна тицо сада.
Ид' по ноћи и по магли, с вампири се крвни
дижи.
Ни перца ми неостави, ноћу да сам самац
прави
Да с' лажљивост твоја смлави. Над врати те
нећу више!
Скини канџе с' срца мога. Нек се и твој траг
избрише!
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Па се гавран и немиче
Ко да га се ништ' не тиче.
На вратима де је место, једно празно и
сувише
Туди седи, вечно гледи; а од свеће зрачак
бледи,
Црну сенку гавранову, по поду ми тамно
пише
Из тог мрака снова, таме, душа моја неће
више,
Уздићи се: Никад више! —
​Ника Грујић Огњан.
&lt;/poem&gt;

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 30. април 1878. стр. 543—548.

{{ЈВ-аутор|Ника Грујичић Огњан|1892}}

[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Едгар Алан По]]</text>
      <sha1>97kx3172ykpqgxjsyl4ngov03jv7i9i</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143810</id>
      <parentid>143798</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T08:13:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143810</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10033" sha1="8c8fwujy1eyelia5rkmh9totuiy46l1" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Црни Гавран&lt;ref&gt;Ова појема енглескога песника Едгара Пое стекла је европскога гласа. У свесци за март рускога „Вјестника Европи“ изишла је и у рускоме преводу.
Уредн.&lt;/ref&gt;
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Ника Грујичић Огњан
| година= 1878
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
{{gap}}Ноћ је бурна, страшна, гадна,
{{gap}}А у мене душа јадна.
Превртајућʼ гледим песме. Гатка се на гатку ниже,
И већ да ми глава клоне; алʼ коʼ нешто да се роне,
Баш са друге стране оне, коʼ кљуцање да се диже;
„Ко се тако закаснио!” проговорих себи тише.
{{gap}}Да, то јʼ само и ништ' више.

​{{gap}}Још се сећам, беше давно,
{{gap}}Децембера, беше хладно.
У камину ватра гори. Пламен тамо, амо лиже.
Жељно чекам белу зору, та страшне ме
бриге мору,
Чедо ми је на умору; што се моме сунцу пише!
О, Палмиро, лане моје, страшни часи иду ближе,
{{gap}}Твоје име да се брише!

​{{gap}}Гле, како ми стрепи душа,
{{gap}}Завесиног шума слуша.
Са грозом ми биће пуни. Слутња црну слутњу стиже.
Да умирим своју страву, мишљах рећи речцу праву:
„Неко дирка ми у браву. Ко се тако касно
диже!
Когод иде; а можда ми, когод какво писмо
пише,
{{gap}}То је само и ништʼ више”!

​{{gap}}Охрабрих се нешто мало.
{{gap}}Да би јадно стање пало
Викнем: „Госпо, господару! опростите због те кише,
Ја задремах у час мало: куцање ми се поткрало”!
Беше тихо, тиком стало: понда опет тише, тише
Ступих ближе, тргох резу. Напоље ми око стиже,
{{gap}}Црна ноћ и ништа више!

​{{gap}}У ту пусту таму гледах,
{{gap}}Дивљењу се немом предах,
Снове сневах страшне, грозне, што ни један
човек више.
А лупњава срца мога, прекидаше мира тога.
А дуси из мрака свога, једно име говорише,
Мене црне страшне мисли, обузеше, простре-
лише
{{gap}}„Палмира”, и ништа више.

​{{gap}}Скупих снагу уморену.
{{gap}}Вас се нађох у пламену.
Ја у собу, али чујем, сад куцање, јаче, ближе,
„Баш ћу мирно посматрати; та ја морам већ дознати,
​Тајну, што ми прозор клати”. Алʼ гле мисли
долетише:
„Умири се, умири се“, та то није тајна више:
{{gap}}Ветар је и ништа више.

​{{gap}}И отворих прозор брже,
{{gap}}Алʼ ме чудан призор трже.
Гавран црни, нокти оштри, преко главе суну више,
Скупи крила, те се диже, изнад врата горе стиже.
Једно место и сувише, празно стоји, ту се диже,
И ту стаде, ко' да му се канџе вечно утврдише,
{{gap}}Немиче се никуд више.

​{{gap}}Та намера, чудна смера,
{{gap}}Црне тице смех натера.
Таког јадног достојанства, ко озбиљом још да
дише!
Па га викну: „Црни вране! шта ти твоје
жеље капе,
Ој гарави мој деране, шта те мени амо диже?
Које ти је лепо име, што га црно друштво
пише? —
{{gap}}Гавран гракну: „Никад више“! —

{{gap}}​Та ћудљивост тице црне
{{gap}}Чудним чуством душу трне.
Одговор је кратак, јасан. Садржина ништа
више,
Ал' се признат' опет мора. — Кој' видео у
свог двора
Црног друга из понора, над вратима тамо
више,
Да је оно празно место, једно место и сувише,
Да му ј' име: Никад више.
​Ал' опсена Гавранова,
Не рече ми друга слова.
Таван створ му, ка празнина, око њега свуд'
да дише.
Наоколо немо гледа... ни перцету макнут'
неда.
Ја прозборих муком једа: „Многи друзи
одлетише,
Па и ти ћеш сутра поћи, к'о што м' наде
одпловише“.
Гавран гракну: „Никад више“!
​Ој Гавране, тек ту једну:
Касти знадеш речцу бедну.
Грло твоје раздерано, незна касти ништа више
Јер чији си досад био, несрећом се огрлио,
Те у борби истрошио, па на отпор и нестиже.
А сваки час, сваки тренут, очајању иде ближе,
Страшна је реч: „Никад више“!
​Ал озбиљност гавранова,
Осмејак ми трже снова,
Па се бацих у столицу, преко пута њему
ближе,
Занесоше мисли мене, ко да постах парче
стене,
Нити око да ми трене. Па дал' мисли по-
годише,
Што самртна тица мисли, изнад мојих врата
више,
Са тим вечним: Никад више!
​Ја бунован... снови лете,
Незна касти, речце клете,
Јер кроз срце погледи ме гавранови про-
стрелише,
Глава клону, срце бије; а страшна се слутња
вије;
Надеђа ме вара, бије. Светлост свеће већ
издише.
Нашто ти се умне силе, тако лако ослонише.
Неш' га имат: Никад више.
​На мах к'о да с' ваздух тресе,
Кад се њиме дим понесе.
Јест духови поумрли, тудан зраком пролетише.
Слика је од слике моје... анђелци му славу
поје:
Ал' га међу своје, броје. За њим мисли од-
летише
О Палмиро, дај га души, чедо дивно срцу
ближе.
Гавран гракну: Никад више,
​Планух гневом очајано:
.. Јесил' тица ил' си ђаво!
Јесил' пророк ил' искушач? Кол' до мене
амо! т' диже?
Говори ми! човек бићу Очајање разгонићу.
Ма ме хтело у мом бићу да у лудост сургу-
нише,
​Ди ј' утеха? С оне т' стране? Дали за ме ди-
год дише?
Гавран гракну: „Никад више!“
​Ум се стеже, живац трза,
Крв по кадшто, јаче брза,
Прегор'о би сласт живота.. Наде ми се из-
губише.
Ал' Палмиру љубав дивну, зраку топлу мило-
стивну,
Недам у ту судбу кивну! С њом се моја
снага диже.
Још блаженству она може... повести ми
живот ближе.
Гавран гракну: „Никад више!“
​Јесил' тица ил' си ђаво,
Што поричеш ружно здраво!
Верово би веће сада, и за свет над нама
више,
Па кад нема овде за ме, ништа друго осим
таме
И невоље оне саме. Дал ће звездам' тамо
ближе,
Моћи живот на уснама, Палмириним' да издише?
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Озлојеђен викну' тада,
Иди црна тицо сада.
Ид' по ноћи и по магли, с вампири се крвни
дижи.
Ни перца ми неостави, ноћу да сам самац
прави
Да с' лажљивост твоја смлави. Над врати те
нећу више!
Скини канџе с' срца мога. Нек се и твој траг
избрише!
Гавран гракну: „Никад више!“ —
​Па се гавран и немиче
Ко да га се ништ' не тиче.
На вратима де је место, једно празно и
сувише
Туди седи, вечно гледи; а од свеће зрачак
бледи,
Црну сенку гавранову, по поду ми тамно
пише
Из тог мрака снова, таме, душа моја неће
више,
Уздићи се: Никад више! —
​Ника Грујић Огњан.
&lt;/poem&gt;

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 30. април 1878. стр. 543—548.

{{ЈВ-аутор|Ника Грујичић Огњан|1892}}</text>
      <sha1>8c8fwujy1eyelia5rkmh9totuiy46l1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Гавран (Шапчанин)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61004</id>
    <revision>
      <id>143777</id>
      <parentid>143774</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T14:16:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверено</comment>
      <origin>143777</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10114" sha1="l5gqg237tei4ytyewjji57llsb7m4vk" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Милорад Поповић Шапчанин
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
(Едгар А. Пу)

​     Било тако једном ноћу,
Зарио се у самоћу.
Очи мутна суза поли
А само ме срце боли.
Бију мисли као лава
Из давнашњих заборава.
Већ сам био пола у сну
Кад на вратма нешто шушну.
„Мора да је путник каки
„Залутао, мишљах ја;
„Блудио је, трпио је,
„И сад тражи мало сна”.

​     У декембра црном добу
Досадно је каʼ у гробу.
И сама вас ватра жаца —
Неку чудну светлост баца
Ох, када ће сванутʼ, Боже?
Та да сʼ барем читатʼ може!
Гледам књигу, алʼ за наго,
Све на своје мислим драго.
„Леоноро, Леоноро!
„Ја те љубим још и сад:
„Ти на небу међ анђели,
„Мене стегʼо црни јад.”

​     Док зашушти, зажубори,
Мислим кућа пада, гори;
А завеса кад се весне
Кʼо да нешто страшно тресне.
И до сад сам за страх знао,
​Алʼ га нисам осећао.
С мека срца себе корим,
Па га храбрим, па му зборим:
„Ко би сада куцнʼо”? рекох,
„Померио пута неко —
„Бог му један јаде зна!
„Трпио је, блудио је,
„Па сад тражи мало сна.”

​     Ту од страха мало данем,
Па на ноге храбро станем:
„Господине, или дамо,
„Изволите ући само!
„Не питам вас: ко сте, шта сте?
„Кʼо у својој кући да сте. . . .
„Уморан сам малко био
„Па ме санак преварио;
„Куцали сте врло тиʼо,
„Па сам једва осетио.”
Ту отворих врата широм —
Несигуран дрзак крак,
Алʼ на пољу нигде никог,
Само ћути црни мрак.

​     Ох поноћи, тужна слико!
Чекам, гледам — нигде нико!
Је лʼ то била сабласт жива
Што је тако очекива?
Или сањах, — душа жива
Што пре мене још не снива?
Заман чеках питах: ко је?
То јʼ лупало срце моје.
Сâм сам викнʼо: „Леоноро!”
Ох, алʼ одзив варатʼ зна!

​     У собу се опет врнʼо
Сав раздражен, сав претрнʼо;
Ал, гле! опет неко ступа —
Неки ђаво опет лупа!
Без ничега ово није,
Биће да у прозор бије.
​Загонетно да не бʼ било.
Отворимо једно крило.
„Алʼ почекни срце моје;
„Послушајмо хладан ум!
„То на пољу ветри ује,
„Ништа, ништа, само шум!”

​     Гурнух прозор у мрак густи,
Из мрака се гавран спусти,
Поносни се крили вије —
Погле само колики је!
Па како се важан прави,
Нитʼ ме гледа, нити здрави.
Па покислим крилʼма ено
Поносито, господствено,
На попрсје минервино
Изнад врата стаде сâм.
Мене гледа равнодушно
Као да сам сињи кам.

​     Тешко му је било ући
А сад може да се пући.
Гледа гордо, мрко, немо —
Како да му сʼ не смејемо!
„Ма да не знам ко си, чиј си, —
„Од рођења лукав ниси;
„За чим тежиш, за чим удиш?
„Кад по ноћи тако блудиш?
„Кажи мени о мој врану,
„(Ако ти се име зна)
„Како су те тамо звали?
А вран гакну: „Никада!”

​     Гледећʼ птицу мУком мукох,
Од туге бих зајаукʼо!
А и она, горʼ са зида,
С мене ока свог не скида,
У те очи гледах живе
Са јастука од кадифе.
Чудне очи, чудно гледа!
Отрћʼ ти се ласно не дâ!
​А груди ми бол раздире —
Да лʼ их, Боже, она зна?
На јастучић од кадифе
Не ће сести — никада!

​     Са огњишта светлост сјаје,
Једва дишем, запара је,
Кʼо да каде свети дуси
Путујући по ваздуси.
„Небеса су за те марна,
„Леоноро светозарна!
„У себе се, срце, сави!
„Преболи је, заборави!
„Љубило си, љубила те, —
„Бесмо себи срећа сва
„Сад одахни, одмори се!”. . . .
Гавран гакну: „Никада!”

​      „Нек, госпоство твоје каже,
„Црна птицо, или враже:
„Из каквих те црних зјала
„Бурна сила довитлала?
„Јеси лʼ гласник жића, мрења,
„Илʼ гоњења, искушења?
„Да лʼ да сʼ надам рају, аду?
„Има лʼ лека моме јаду?
„Ох навести жељу моју —
„Можда ј' тамо когод зна?
„Ох навести жељу страсну!” . . .
Гавран гакну: „Никада!”

​      Злогласницо, кажʼ ми право! —
„(Била птица или ђаво,)
„Преклињем те Богом ето —
„Свим на свету што је свето!
„Да ли ћу је крајем летâ,
„На капији оног света,
„Сред анђелског видетʼ кора —
„Име јој је Леонора?
„Светитељку Леонору
„Хоћу лʼ икадʼ видетʼ ја?
Гавран гакну: „Никада!”

​     Зар ми и ту смисла многа —
Једна речца од три слога?
Алʼ кад чух је, — стид је казʼти —,
Од чуда се запрепастих.
Јер, истину ваља рећи;
Ко бʼ и био јунак већи
Кад му дође тица ʼвака
Из поноћи, из облака,
Па над вратʼма на попрсје
Стане црна, мокра сва,
За име је заман питаш,
Само гаче: „Никада!”

​     „И ништʼ више, госте пусти?
„То ли све је што изусти?
„Илʼ си срце, јада пуно,
„У ту једну речцу унʼо? —
„Шта лʼ ти душу тако стврдну? . . . .
Вран да једно перце мрдну,
С висине ме мрко гледну,
Али мени — баш ни једну!
„Многи друзи издадоше,
„Сутра и ти — који зна?
„Као и све моје наде”. . . .
А он гакну: „Никада!”

​     Мудра речца; страшно звони
За све које судба гони.
То јʼ изрека можда стара
Негдашњега господара,
Ког су многа чуда била
Па је птица утубила?
Несрећан је, можда, био, —
Све што јʼ имʼо изгубио?
Звезда наде утрнула,
Тврди усуд ништʼ да дâ;
Све његове горке песме
Закукале: „Никада!”

​Гавран ћути; ја се грејем,
Код свих јада још му сʼ смејем,
​Пʼ онда, најзад, шта му знамо,
Да се ближе упознамо!
На столицу неку седоʼ,
Скрстив руке, птицу гледʼо,
А јато се крену мисли
Чудну речцу да рашчисли.
Тајанствено, чудновато!
Откуд птици речца та?
Каква ли се хавет крије
За то кобно: „Никада!”

​     „Птица лʼ, демон — не знам ко си!
„Некʼ те с места ђаво носи!
„За тебе је поноћ глуха
„И тај ветар што тамʼ духа.
„Купи своја пера вража,
„Варалицо, паралажа!
Чекају те врата широм!
„Доле да си! Па хајдʼ с миром —
„Трзај кљуна из мог срца
„И без тебе за јад зна!”
Гавран гакну: „Никада!”

​     Чучи гавран, мукло гледа —
Отерат са шале не дâ.
А дивље му очи горе
Каʼ у змаја, у утворе.
Сен од крила, кʼо црн вео,
Покрила је ћилим цео.
Моје срце вата страва,
Мрак ме свега опкружава,
Да лʼ ћу икад пренут' ја?
Гавран гакну:
„Никада!”

​25. авг. 82.
М. П. Шапчанин.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Отаџбина'', 309—

{{ЈВ-аутор|Милорад Поповић Шапчанин|1895}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Милорад Поповић Шапчанин]]</text>
      <sha1>l5gqg237tei4ytyewjji57llsb7m4vk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143778</id>
      <parentid>143777</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T14:17:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143778</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10118" sha1="1k7oq8oeqv6i35r15pheqdb2weugty1" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Милорад Поповић Шапчанин
| година= 1882
| белешке= (Едгар А. Пу)
}}
&lt;poem&gt;
​     Било тако једном ноћу,
Зарио се у самоћу.
Очи мутна суза поли
А само ме срце боли.
Бију мисли као лава
Из давнашњих заборава.
Већ сам био пола у сну
Кад на вратма нешто шушну.
„Мора да је путник каки
„Залутао, мишљах ја;
„Блудио је, трпио је,
„И сад тражи мало сна”.

​     У декембра црном добу
Досадно је каʼ у гробу.
И сама вас ватра жаца —
Неку чудну светлост баца
Ох, када ће сванутʼ, Боже?
Та да сʼ барем читатʼ може!
Гледам књигу, алʼ за наго,
Све на своје мислим драго.
„Леоноро, Леоноро!
„Ја те љубим још и сад:
„Ти на небу међ анђели,
„Мене стегʼо црни јад.”

​     Док зашушти, зажубори,
Мислим кућа пада, гори;
А завеса кад се весне
Кʼо да нешто страшно тресне.
И до сад сам за страх знао,
​Алʼ га нисам осећао.
С мека срца себе корим,
Па га храбрим, па му зборим:
„Ко би сада куцнʼо”? рекох,
„Померио пута неко —
„Бог му један јаде зна!
„Трпио је, блудио је,
„Па сад тражи мало сна.”

​     Ту од страха мало данем,
Па на ноге храбро станем:
„Господине, или дамо,
„Изволите ући само!
„Не питам вас: ко сте, шта сте?
„Кʼо у својој кући да сте. . . .
„Уморан сам малко био
„Па ме санак преварио;
„Куцали сте врло тиʼо,
„Па сам једва осетио.”
Ту отворих врата широм —
Несигуран дрзак крак,
Алʼ на пољу нигде никог,
Само ћути црни мрак.

​     Ох поноћи, тужна слико!
Чекам, гледам — нигде нико!
Је лʼ то била сабласт жива
Што је тако очекива?
Или сањах, — душа жива
Што пре мене још не снива?
Заман чеках питах: ко је?
То јʼ лупало срце моје.
Сâм сам викнʼо: „Леоноро!”
Ох, алʼ одзив варатʼ зна!

​     У собу се опет врнʼо
Сав раздражен, сав претрнʼо;
Ал, гле! опет неко ступа —
Неки ђаво опет лупа!
Без ничега ово није,
Биће да у прозор бије.
​Загонетно да не бʼ било.
Отворимо једно крило.
„Алʼ почекни срце моје;
„Послушајмо хладан ум!
„То на пољу ветри ује,
„Ништа, ништа, само шум!”

​     Гурнух прозор у мрак густи,
Из мрака се гавран спусти,
Поносни се крили вије —
Погле само колики је!
Па како се важан прави,
Нитʼ ме гледа, нити здрави.
Па покислим крилʼма ено
Поносито, господствено,
На попрсје минервино
Изнад врата стаде сâм.
Мене гледа равнодушно
Као да сам сињи кам.

​     Тешко му је било ући
А сад може да се пући.
Гледа гордо, мрко, немо —
Како да му сʼ не смејемо!
„Ма да не знам ко си, чиј си, —
„Од рођења лукав ниси;
„За чим тежиш, за чим удиш?
„Кад по ноћи тако блудиш?
„Кажи мени о мој врану,
„(Ако ти се име зна)
„Како су те тамо звали?
А вран гакну: „Никада!”

​     Гледећʼ птицу мУком мукох,
Од туге бих зајаукʼо!
А и она, горʼ са зида,
С мене ока свог не скида,
У те очи гледах живе
Са јастука од кадифе.
Чудне очи, чудно гледа!
Отрћʼ ти се ласно не дâ!
​А груди ми бол раздире —
Да лʼ их, Боже, она зна?
На јастучић од кадифе
Не ће сести — никада!

​     Са огњишта светлост сјаје,
Једва дишем, запара је,
Кʼо да каде свети дуси
Путујући по ваздуси.
„Небеса су за те марна,
„Леоноро светозарна!
„У себе се, срце, сави!
„Преболи је, заборави!
„Љубило си, љубила те, —
„Бесмо себи срећа сва
„Сад одахни, одмори се!”. . . .
Гавран гакну: „Никада!”

​      „Нек, госпоство твоје каже,
„Црна птицо, или враже:
„Из каквих те црних зјала
„Бурна сила довитлала?
„Јеси лʼ гласник жића, мрења,
„Илʼ гоњења, искушења?
„Да лʼ да сʼ надам рају, аду?
„Има лʼ лека моме јаду?
„Ох навести жељу моју —
„Можда ј' тамо когод зна?
„Ох навести жељу страсну!” . . .
Гавран гакну: „Никада!”

​      Злогласницо, кажʼ ми право! —
„(Била птица или ђаво,)
„Преклињем те Богом ето —
„Свим на свету што је свето!
„Да ли ћу је крајем летâ,
„На капији оног света,
„Сред анђелског видетʼ кора —
„Име јој је Леонора?
„Светитељку Леонору
„Хоћу лʼ икадʼ видетʼ ја?
Гавран гакну: „Никада!”

​     Зар ми и ту смисла многа —
Једна речца од три слога?
Алʼ кад чух је, — стид је казʼти —,
Од чуда се запрепастих.
Јер, истину ваља рећи;
Ко бʼ и био јунак већи
Кад му дође тица ʼвака
Из поноћи, из облака,
Па над вратʼма на попрсје
Стане црна, мокра сва,
За име је заман питаш,
Само гаче: „Никада!”

​     „И ништʼ више, госте пусти?
„То ли све је што изусти?
„Илʼ си срце, јада пуно,
„У ту једну речцу унʼо? —
„Шта лʼ ти душу тако стврдну? . . . .
Вран да једно перце мрдну,
С висине ме мрко гледну,
Али мени — баш ни једну!
„Многи друзи издадоше,
„Сутра и ти — који зна?
„Као и све моје наде”. . . .
А он гакну: „Никада!”

​     Мудра речца; страшно звони
За све које судба гони.
То јʼ изрека можда стара
Негдашњега господара,
Ког су многа чуда била
Па је птица утубила?
Несрећан је, можда, био, —
Све што јʼ имʼо изгубио?
Звезда наде утрнула,
Тврди усуд ништʼ да дâ;
Све његове горке песме
Закукале: „Никада!”

​Гавран ћути; ја се грејем,
Код свих јада још му сʼ смејем,
​Пʼ онда, најзад, шта му знамо,
Да се ближе упознамо!
На столицу неку седоʼ,
Скрстив руке, птицу гледʼо,
А јато се крену мисли
Чудну речцу да рашчисли.
Тајанствено, чудновато!
Откуд птици речца та?
Каква ли се хавет крије
За то кобно: „Никада!”

​     „Птица лʼ, демон — не знам ко си!
„Некʼ те с места ђаво носи!
„За тебе је поноћ глуха
„И тај ветар што тамʼ духа.
„Купи своја пера вража,
„Варалицо, паралажа!
Чекају те врата широм!
„Доле да си! Па хајдʼ с миром —
„Трзај кљуна из мог срца
„И без тебе за јад зна!”
Гавран гакну: „Никада!”

​     Чучи гавран, мукло гледа —
Отерат са шале не дâ.
А дивље му очи горе
Каʼ у змаја, у утворе.
Сен од крила, кʼо црн вео,
Покрила је ћилим цео.
Моје срце вата страва,
Мрак ме свега опкружава,
Да лʼ ћу икад пренут' ја?
Гавран гакну:
„Никада!”

​25. авг. 82.
М. П. Шапчанин.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Отаџбина'', 309—

{{ЈВ-аутор|Милорад Поповић Шапчанин|1895}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Милорад Поповић Шапчанин]]</text>
      <sha1>1k7oq8oeqv6i35r15pheqdb2weugty1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143779</id>
      <parentid>143778</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T14:19:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143779</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10128" sha1="96b44ghs7g5mybqmlc0laax0umys74m" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Милорад Поповић Шапчанин
| година= 1882
| белешке= (Едгар А. Пу)
}}
&lt;poem&gt;
​     Било тако једном ноћу,
Зарио се у самоћу.
Очи мутна суза поли
А само ме срце боли.
Бију мисли као лава
Из давнашњих заборава.
Већ сам био пола у сну
Кад на вратма нешто шушну.
„Мора да је путник каки
„Залутао, мишљах ја;
„Блудио је, трпио је,
„И сад тражи мало сна”.

​     У декембра црном добу
Досадно је каʼ у гробу.
И сама вас ватра жаца —
Неку чудну светлост баца
Ох, када ће сванутʼ, Боже?
Та да сʼ барем читатʼ може!
Гледам књигу, алʼ за наго,
Све на своје мислим драго.
„Леоноро, Леоноро!
„Ја те љубим још и сад:
„Ти на небу међ анђели,
„Мене стегʼо црни јад.”

​     Док зашушти, зажубори,
Мислим кућа пада, гори;
А завеса кад се весне
Кʼо да нешто страшно тресне.
И до сад сам за страх знао,
​Алʼ га нисам осећао.
С мека срца себе корим,
Па га храбрим, па му зборим:
„Ко би сада куцнʼо”? рекох,
„Померио пута неко —
„Бог му један јаде зна!
„Трпио је, блудио је,
„Па сад тражи мало сна.”

​     Ту од страха мало данем,
Па на ноге храбро станем:
„Господине, или дамо,
„Изволите ући само!
„Не питам вас: ко сте, шта сте?
„Кʼо у својој кући да сте. . . .
„Уморан сам малко био
„Па ме санак преварио;
„Куцали сте врло тиʼо,
„Па сам једва осетио.”
Ту отворих врата широм —
Несигуран дрзак крак,
Алʼ на пољу нигде никог,
Само ћути црни мрак.

​     Ох поноћи, тужна слико!
Чекам, гледам — нигде нико!
Је лʼ то била сабласт жива
Што је тако очекива?
Или сањах, — душа жива
Што пре мене још не снива?
Заман чеках питах: ко је?
То јʼ лупало срце моје.
Сâм сам викнʼо: „Леоноро!”
Ох, алʼ одзив варатʼ зна!

​     У собу се опет врнʼо
Сав раздражен, сав претрнʼо;
Ал, гле! опет неко ступа —
Неки ђаво опет лупа!
Без ничега ово није,
Биће да у прозор бије.
​Загонетно да не бʼ било.
Отворимо једно крило.
„Алʼ почекни срце моје;
„Послушајмо хладан ум!
„То на пољу ветри ује,
„Ништа, ништа, само шум!”

​     Гурнух прозор у мрак густи,
Из мрака се гавран спусти,
Поносни се крили вије —
Погле само колики је!
Па како се важан прави,
Нитʼ ме гледа, нити здрави.
Па покислим крилʼма ено
Поносито, господствено,
На попрсје минервино
Изнад врата стаде сâм.
Мене гледа равнодушно
Као да сам сињи кам.

​     Тешко му је било ући
А сад може да се пући.
Гледа гордо, мрко, немо —
Како да му сʼ не смејемо!
„Ма да не знам ко си, чиј си, —
„Од рођења лукав ниси;
„За чим тежиш, за чим удиш?
„Кад по ноћи тако блудиш?
„Кажи мени о мој врану,
„(Ако ти се име зна)
„Како су те тамо звали?
А вран гакну: „Никада!”

​     Гледећʼ птицу мУком мукох,
Од туге бих зајаукʼо!
А и она, горʼ са зида,
С мене ока свог не скида,
У те очи гледах живе
Са јастука од кадифе.
Чудне очи, чудно гледа!
Отрћʼ ти се ласно не дâ!
​А груди ми бол раздире —
Да лʼ их, Боже, она зна?
На јастучић од кадифе
Не ће сести — никада!

​     Са огњишта светлост сјаје,
Једва дишем, запара је,
Кʼо да каде свети дуси
Путујући по ваздуси.
„Небеса су за те марна,
„Леоноро светозарна!
„У себе се, срце, сави!
„Преболи је, заборави!
„Љубило си, љубила те, —
„Бесмо себи срећа сва
„Сад одахни, одмори се!”. . . .
Гавран гакну: „Никада!”

​      „Нек, госпоство твоје каже,
„Црна птицо, или враже:
„Из каквих те црних зјала
„Бурна сила довитлала?
„Јеси лʼ гласник жића, мрења,
„Илʼ гоњења, искушења?
„Да лʼ да сʼ надам рају, аду?
„Има лʼ лека моме јаду?
„Ох навести жељу моју —
„Можда ј' тамо когод зна?
„Ох навести жељу страсну!” . . .
Гавран гакну: „Никада!”

​      Злогласницо, кажʼ ми право! —
„(Била птица или ђаво,)
„Преклињем те Богом ето —
„Свим на свету што је свето!
„Да ли ћу је крајем летâ,
„На капији оног света,
„Сред анђелског видетʼ кора —
„Име јој је Леонора?
„Светитељку Леонору
„Хоћу лʼ икадʼ видетʼ ја?
Гавран гакну: „Никада!”

​     Зар ми и ту смисла многа —
Једна речца од три слога?
Алʼ кад чух је, — стид је казʼти —,
Од чуда се запрепастих.
Јер, истину ваља рећи;
Ко бʼ и био јунак већи
Кад му дође тица ʼвака
Из поноћи, из облака,
Па над вратʼма на попрсје
Стане црна, мокра сва,
За име је заман питаш,
Само гаче: „Никада!”

​     „И ништʼ више, госте пусти?
„То ли све је што изусти?
„Илʼ си срце, јада пуно,
„У ту једну речцу унʼо? —
„Шта лʼ ти душу тако стврдну? . . . .
Вран да једно перце мрдну,
С висине ме мрко гледну,
Али мени — баш ни једну!
„Многи друзи издадоше,
„Сутра и ти — који зна?
„Као и све моје наде”. . . .
А он гакну: „Никада!”

​     Мудра речца; страшно звони
За све које судба гони.
То јʼ изрека можда стара
Негдашњега господара,
Ког су многа чуда била
Па је птица утубила?
Несрећан је, можда, био, —
Све што јʼ имʼо изгубио?
Звезда наде утрнула,
Тврди усуд ништʼ да дâ;
Све његове горке песме
Закукале: „Никада!”

​Гавран ћути; ја се грејем,
Код свих јада још му сʼ смејем,
​Пʼ онда, најзад, шта му знамо,
Да се ближе упознамо!
На столицу неку седоʼ,
Скрстив руке, птицу гледʼо,
А јато се крену мисли
Чудну речцу да рашчисли.
Тајанствено, чудновато!
Откуд птици речца та?
Каква ли се хавет крије
За то кобно: „Никада!”

​     „Птица лʼ, демон — не знам ко си!
„Некʼ те с места ђаво носи!
„За тебе је поноћ глуха
„И тај ветар што тамʼ духа.
„Купи своја пера вража,
„Варалицо, паралажа!
Чекају те врата широм!
„Доле да си! Па хајдʼ с миром —
„Трзај кљуна из мог срца
„И без тебе за јад зна!”
Гавран гакну: „Никада!”

​     Чучи гавран, мукло гледа —
Отерат са шале не дâ.
А дивље му очи горе
Каʼ у змаја, у утворе.
Сен од крила, кʼо црн вео,
Покрила је ћилим цео.
Моје срце вата страва,
Мрак ме свега опкружава,
Да лʼ ћу икад пренут' ја?
Гавран гакну:
„Никада!”

​25. авг. 82.
М. П. Шапчанин.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1882. ''Отаџбина'', 309—314.

{{ЈВ-аутор|Милорад Поповић Шапчанин|1895}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Милорад Поповић Шапчанин]]</text>
      <sha1>96b44ghs7g5mybqmlc0laax0umys74m</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143780</id>
      <parentid>143779</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T14:26:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143780</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10243" sha1="9o3sk96ajcea1oql36369cskndwmock" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Милорад Поповић Шапчанин
| година= 1882
| белешке=&lt;center&gt;(Едгар А. Пу)&lt;/center&gt;
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
{{gap}}Било тако једном ноћу,
Зарио се у самоћу.
Очи мутна суза поли
А само ме срце боли.
Бију мисли као лава
Из давнашњих заборава.
Већ сам био пола у сну
Кад на вратма нешто шушну.
„Мора да је путник каки
„Залутао, мишљах ја;
„Блудио је, трпио је,
„И сад тражи мало сна”.

{{gap}}У декембра црном добу
Досадно је каʼ у гробу.
И сама вас ватра жаца —
Неку чудну светлост баца
Ох, када ће сванутʼ, Боже?
Та да сʼ барем читатʼ може!
Гледам књигу, алʼ за наго,
Све на своје мислим драго.
„Леоноро, Леоноро!
„Ја те љубим још и сад:
„Ти на небу међ анђели,
„Мене стегʼо црни јад.”

{{gap}}Док зашушти, зажубори,
Мислим кућа пада, гори;
А завеса кад се весне
Кʼо да нешто страшно тресне.
И до сад сам за страх знао,
​Алʼ га нисам осећао.
С мека срца себе корим,
Па га храбрим, па му зборим:
„Ко би сада куцнʼо”? рекох,
„Померио пута неко —
„Бог му један јаде зна!
„Трпио је, блудио је,
„Па сад тражи мало сна.”

{{gap}}Ту од страха мало данем,
Па на ноге храбро станем:
„Господине, или дамо,
„Изволите ући само!
„Не питам вас: ко сте, шта сте?
„Кʼо у својој кући да сте. . . .
„Уморан сам малко био
„Па ме санак преварио;
„Куцали сте врло тиʼо,
„Па сам једва осетио.”
Ту отворих врата широм —
Несигуран дрзак крак,
Алʼ на пољу нигде никог,
Само ћути црни мрак.

{{gap}}Ох поноћи, тужна слико!
Чекам, гледам — нигде нико!
Је лʼ то била сабласт жива
Што је тако очекива?
Или сањах, — душа жива
Што пре мене још не снива?
Заман чеках питах: ко је?
То јʼ лупало срце моје.
Сâм сам викнʼо: „Леоноро!”
Ох, алʼ одзив варатʼ зна!

{{gap}}У собу се опет врнʼо
Сав раздражен, сав претрнʼо;
Ал, гле! опет неко ступа —
Неки ђаво опет лупа!
Без ничега ово није,
Биће да у прозор бије.
​Загонетно да не бʼ било.
Отворимо једно крило.
„Алʼ почекни срце моје;
„Послушајмо хладан ум!
„То на пољу ветри ује,
„Ништа, ништа, само шум!”

{{gap}}Гурнух прозор у мрак густи,
Из мрака се гавран спусти,
Поносни се крили вије —
Погле само колики је!
Па како се важан прави,
Нитʼ ме гледа, нити здрави.
Па покислим крилʼма ено
Поносито, господствено,
На попрсје минервино
Изнад врата стаде сâм.
Мене гледа равнодушно
Као да сам сињи кам.

{{gap}}Тешко му је било ући
А сад може да се пући.
Гледа гордо, мрко, немо —
Како да му сʼ не смејемо!
„Ма да не знам ко си, чиј си, —
„Од рођења лукав ниси;
„За чим тежиш, за чим удиш?
„Кад по ноћи тако блудиш?
„Кажи мени о мој врану,
„(Ако ти се име зна)
„Како су те тамо звали?
А вран гакну: „Никада!”

{{gap}}Гледећʼ птицу мУком мукох,
Од туге бих зајаукʼо!
А и она, горʼ са зида,
С мене ока свог не скида,
У те очи гледах живе
Са јастука од кадифе.
Чудне очи, чудно гледа!
Отрћʼ ти се ласно не дâ!
​А груди ми бол раздире —
Да лʼ их, Боже, она зна?
На јастучић од кадифе
Не ће сести — никада!

{{gap}}Са огњишта светлост сјаје,
Једва дишем, запара је,
Кʼо да каде свети дуси
Путујући по ваздуси.
„Небеса су за те марна,
„Леоноро светозарна!
„У себе се, срце, сави!
„Преболи је, заборави!
„Љубило си, љубила те, —
„Бесмо себи срећа сва
„Сад одахни, одмори се!”. . . .
Гавран гакну: „Никада!”

{{gap}}„Нек, госпоство твоје каже,
„Црна птицо, или враже:
„Из каквих те црних зјала
„Бурна сила довитлала?
„Јеси лʼ гласник жића, мрења,
„Илʼ гоњења, искушења?
„Да лʼ да сʼ надам рају, аду?
„Има лʼ лека моме јаду?
„Ох навести жељу моју —
„Можда ј' тамо когод зна?
„Ох навести жељу страсну!” . . .
Гавран гакну: „Никада!”

{{gap}}Злогласницо, кажʼ ми право! —
„(Била птица или ђаво,)
„Преклињем те Богом ето —
„Свим на свету што је свето!
„Да ли ћу је крајем летâ,
„На капији оног света,
„Сред анђелског видетʼ кора —
„Име јој је Леонора?
„Светитељку Леонору
„Хоћу лʼ икадʼ видетʼ ја?
Гавран гакну: „Никада!”

{{gap}}Зар ми и ту смисла многа —
Једна речца од три слога?
Алʼ кад чух је, — стид је казʼти —,
Од чуда се запрепастих.
Јер, истину ваља рећи;
Ко бʼ и био јунак већи
Кад му дође тица ʼвака
Из поноћи, из облака,
Па над вратʼма на попрсје
Стане црна, мокра сва,
За име је заман питаш,
Само гаче: „Никада!”

{{gap}}„И ништʼ више, госте пусти?
„То ли све је што изусти?
„Илʼ си срце, јада пуно,
„У ту једну речцу унʼо? —
„Шта лʼ ти душу тако стврдну? . . . .
Вран да једно перце мрдну,
С висине ме мрко гледну,
Али мени — баш ни једну!
„Многи друзи издадоше,
„Сутра и ти — који зна?
„Као и све моје наде”. . . .
А он гакну: „Никада!”

{{gap}}Мудра речца; страшно звони
За све које судба гони.
То јʼ изрека можда стара
Негдашњега господара,
Ког су многа чуда била
Па је птица утубила?
Несрећан је, можда, био, —
Све што јʼ имʼо изгубио?
Звезда наде утрнула,
Тврди усуд ништʼ да дâ;
Све његове горке песме
Закукале: „Никада!”

​{{gap}}Гавран ћути; ја се грејем,
Код свих јада још му сʼ смејем,
​Пʼ онда, најзад, шта му знамо,
Да се ближе упознамо!
На столицу неку седоʼ,
Скрстив руке, птицу гледʼо,
А јато се крену мисли
Чудну речцу да рашчисли.
Тајанствено, чудновато!
Откуд птици речца та?
Каква ли се хавет крије
За то кобно: „Никада!”

{{gap}}„Птица лʼ, демон — не знам ко си!
„Некʼ те с места ђаво носи!
„За тебе је поноћ глуха
„И тај ветар што тамʼ духа.
„Купи своја пера вража,
„Варалицо, паралажа!
Чекају те врата широм!
„Доле да си! Па хајдʼ с миром —
„Трзај кљуна из мог срца
„И без тебе за јад зна!”
Гавран гакну: „Никада!”

{{gap}}Чучи гавран, мукло гледа —
Отерат са шале не дâ.
А дивље му очи горе
Каʼ у змаја, у утворе.
Сен од крила, кʼо црн вео,
Покрила је ћилим цео.
Моје срце вата страва,
Мрак ме свега опкружава,
Да лʼ ћу икад пренутʼ ја?
Гавран гакну:
{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}„Никада!”

​25. авг. 82.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
1882. ''Отаџбина'', 309—314.

{{ЈВ-аутор|Милорад Поповић Шапчанин|1895}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Милорад Поповић Шапчанин]]</text>
      <sha1>9o3sk96ajcea1oql36369cskndwmock</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143789</id>
      <parentid>143780</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T14:47:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143789</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10298" sha1="2fa3v1a72qgamr2kcyjh9ztzutcbsji" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Милорад Поповић Шапчанин
| година= 1882
| белешке=&lt;center&gt;(Едгар А. Пу)&lt;/center&gt;
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
{{gap}}Било тако једном ноћу,
Зарио се у самоћу.
Очи мутна суза поли
А само ме срце боли.
Бију мисли као лава
Из давнашњих заборава.
Већ сам био пола у сну
Кад на вратма нешто шушну.
„Мора да је путник каки
„Залутао, мишљах ја;
„Блудио је, трпио је,
„И сад тражи мало сна”.

{{gap}}У декембра црном добу
Досадно је каʼ у гробу.
И сама вас ватра жаца —
Неку чудну светлост баца
Ох, када ће сванутʼ, Боже?
Та да сʼ барем читатʼ може!
Гледам књигу, алʼ за наго,
Све на своје мислим драго.
„Леоноро, Леоноро!
„Ја те љубим још и сад:
„Ти на небу међ анђели,
„Мене стегʼо црни јад.”

{{gap}}Док зашушти, зажубори,
Мислим кућа пада, гори;
А завеса кад се весне
Кʼо да нешто страшно тресне.
И до сад сам за страх знао,
​Алʼ га нисам осећао.
С мека срца себе корим,
Па га храбрим, па му зборим:
„Ко би сада куцнʼо”? рекох,
„Померио пута неко —
„Бог му један јаде зна!
„Трпио је, блудио је,
„Па сад тражи мало сна.”

{{gap}}Ту од страха мало данем,
Па на ноге храбро станем:
„Господине, или дамо,
„Изволите ући само!
„Не питам вас: ко сте, шта сте?
„Кʼо у својој кући да сте. . . .
„Уморан сам малко био
„Па ме санак преварио;
„Куцали сте врло тиʼо,
„Па сам једва осетио.”
Ту отворих врата широм —
Несигуран дрзак крак,
Алʼ на пољу нигде никог,
Само ћути црни мрак.

{{gap}}Ох поноћи, тужна слико!
Чекам, гледам — нигде нико!
Је лʼ то била сабласт жива
Што је тако очекива?
Или сањах, — душа жива
Што пре мене још не снива?
Заман чеках питах: ко је?
То јʼ лупало срце моје.
Сâм сам викнʼо: „Леоноро!”
Ох, алʼ одзив варатʼ зна!

{{gap}}У собу се опет врнʼо
Сав раздражен, сав претрнʼо;
Ал, гле! опет неко ступа —
Неки ђаво опет лупа!
Без ничега ово није,
Биће да у прозор бије.
​Загонетно да не бʼ било.
Отворимо једно крило.
„Алʼ почекни срце моје;
„Послушајмо хладан ум!
„То на пољу ветри ује,
„Ништа, ништа, само шум!”

{{gap}}Гурнух прозор у мрак густи,
Из мрака се гавран спусти,
Поносни се крили вије —
Погле само колики је!
Па како се важан прави,
Нитʼ ме гледа, нити здрави.
Па покислим крилʼма ено
Поносито, господствено,
На попрсје минервино
Изнад врата стаде сâм.
Мене гледа равнодушно
Као да сам сињи кам.

{{gap}}Тешко му је било ући
А сад може да се пући.
Гледа гордо, мрко, немо —
Како да му сʼ не смејемо!
„Ма да не знам ко си, чиј си, —
„Од рођења лукав ниси;
„За чим тежиш, за чим удиш?
„Кад по ноћи тако блудиш?
„Кажи мени о мој врану,
„(Ако ти се име зна)
„Како су те тамо звали?
А вран гакну: „Никада!”

{{gap}}Гледећʼ птицу мУком мукох,
Од туге бих зајаукʼо!
А и она, горʼ са зида,
С мене ока свог не скида,
У те очи гледах живе
Са јастука од кадифе.
Чудне очи, чудно гледа!
Отрћʼ ти се ласно не дâ!
​А груди ми бол раздире —
Да лʼ их, Боже, она зна?
На јастучић од кадифе
Не ће сести — никада!

{{gap}}Са огњишта светлост сјаје,
Једва дишем, запара је,
Кʼо да каде свети дуси
Путујући по ваздуси.
„Небеса су за те марна,
„Леоноро светозарна!
„У себе се, срце, сави!
„Преболи је, заборави!
„Љубило си, љубила те, —
„Бесмо себи срећа сва
„Сад одахни, одмори се!”. . . .
Гавран гакну: „Никада!”

{{gap}}„Нек, госпоство твоје каже,
„Црна птицо, или враже:
„Из каквих те црних зјала
„Бурна сила довитлала?
„Јеси лʼ гласник жића, мрења,
„Илʼ гоњења, искушења?
„Да лʼ да сʼ надам рају, аду?
„Има лʼ лека моме јаду?
„Ох навести жељу моју —
„Можда ј' тамо когод зна?
„Ох навести жељу страсну!” . . .
Гавран гакну: „Никада!”

{{gap}}Злогласницо, кажʼ ми право! —
„(Била птица или ђаво,)
„Преклињем те Богом ето —
„Свим на свету што је свето!
„Да ли ћу је крајем летâ,
„На капији оног света,
„Сред анђелског видетʼ кора —
„Име јој је Леонора?
„Светитељку Леонору
„Хоћу лʼ икадʼ видетʼ ја?
Гавран гакну: „Никада!”

{{gap}}Зар ми и ту смисла многа —
Једна речца од три слога?
Алʼ кад чух је, — стид је казʼти —,
Од чуда се запрепастих.
Јер, истину ваља рећи;
Ко бʼ и био јунак већи
Кад му дође тица ʼвака
Из поноћи, из облака,
Па над вратʼма на попрсје
Стане црна, мокра сва,
За име је заман питаш,
Само гаче: „Никада!”

{{gap}}„И ништʼ више, госте пусти?
„То ли све је што изусти?
„Илʼ си срце, јада пуно,
„У ту једну речцу унʼо? —
„Шта лʼ ти душу тако стврдну? . . . .
Вран да једно перце мрдну,
С висине ме мрко гледну,
Али мени — баш ни једну!
„Многи друзи издадоше,
„Сутра и ти — који зна?
„Као и све моје наде”. . . .
А он гакну: „Никада!”

{{gap}}Мудра речца; страшно звони
За све које судба гони.
То јʼ изрека можда стара
Негдашњега господара,
Ког су многа чуда била
Па је птица утубила?
Несрећан је, можда, био, —
Све што јʼ имʼо изгубио?
Звезда наде утрнула,
Тврди усуд ништʼ да дâ;
Све његове горке песме
Закукале: „Никада!”

​{{gap}}Гавран ћути; ја се грејем,
Код свих јада још му сʼ смејем,
​Пʼ онда, најзад, шта му знамо,
Да се ближе упознамо!
На столицу неку седоʼ,
Скрстив руке, птицу гледʼо,
А јато се крену мисли
Чудну речцу да рашчисли.
Тајанствено, чудновато!
Откуд птици речца та?
Каква ли се хавет крије
За то кобно: „Никада!”

{{gap}}„Птица лʼ, демон — не знам ко си!
„Некʼ те с места ђаво носи!
„За тебе је поноћ глуха
„И тај ветар што тамʼ духа.
„Купи своја пера вража,
„Варалицо, паралажа!
Чекају те врата широм!
„Доле да си! Па хајдʼ с миром —
„Трзај кљуна из мог срца
„И без тебе за јад зна!”
Гавран гакну: „Никада!”

{{gap}}Чучи гавран, мукло гледа —
Отерат са шале не дâ.
А дивље му очи горе
Каʼ у змаја, у утворе.
Сен од крила, кʼо црн вео,
Покрила је ћилим цео.
Моје срце вата страва,
Мрак ме свега опкружава,
Да лʼ ћу икад пренутʼ ја?
Гавран гакну:
{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}„Никада!”

​25. авг. 82.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
1882. ''Отаџбина'', 309—314.

{{ЈВ-аутор|Милорад Поповић Шапчанин|1895}}

[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Милорад Поповић Шапчанин]]</text>
      <sha1>2fa3v1a72qgamr2kcyjh9ztzutcbsji</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143811</id>
      <parentid>143789</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T08:13:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143811</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10243" sha1="9o3sk96ajcea1oql36369cskndwmock" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Милорад Поповић Шапчанин
| година= 1882
| белешке=&lt;center&gt;(Едгар А. Пу)&lt;/center&gt;
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
{{gap}}Било тако једном ноћу,
Зарио се у самоћу.
Очи мутна суза поли
А само ме срце боли.
Бију мисли као лава
Из давнашњих заборава.
Већ сам био пола у сну
Кад на вратма нешто шушну.
„Мора да је путник каки
„Залутао, мишљах ја;
„Блудио је, трпио је,
„И сад тражи мало сна”.

{{gap}}У декембра црном добу
Досадно је каʼ у гробу.
И сама вас ватра жаца —
Неку чудну светлост баца
Ох, када ће сванутʼ, Боже?
Та да сʼ барем читатʼ може!
Гледам књигу, алʼ за наго,
Све на своје мислим драго.
„Леоноро, Леоноро!
„Ја те љубим још и сад:
„Ти на небу међ анђели,
„Мене стегʼо црни јад.”

{{gap}}Док зашушти, зажубори,
Мислим кућа пада, гори;
А завеса кад се весне
Кʼо да нешто страшно тресне.
И до сад сам за страх знао,
​Алʼ га нисам осећао.
С мека срца себе корим,
Па га храбрим, па му зборим:
„Ко би сада куцнʼо”? рекох,
„Померио пута неко —
„Бог му један јаде зна!
„Трпио је, блудио је,
„Па сад тражи мало сна.”

{{gap}}Ту од страха мало данем,
Па на ноге храбро станем:
„Господине, или дамо,
„Изволите ући само!
„Не питам вас: ко сте, шта сте?
„Кʼо у својој кући да сте. . . .
„Уморан сам малко био
„Па ме санак преварио;
„Куцали сте врло тиʼо,
„Па сам једва осетио.”
Ту отворих врата широм —
Несигуран дрзак крак,
Алʼ на пољу нигде никог,
Само ћути црни мрак.

{{gap}}Ох поноћи, тужна слико!
Чекам, гледам — нигде нико!
Је лʼ то била сабласт жива
Што је тако очекива?
Или сањах, — душа жива
Што пре мене још не снива?
Заман чеках питах: ко је?
То јʼ лупало срце моје.
Сâм сам викнʼо: „Леоноро!”
Ох, алʼ одзив варатʼ зна!

{{gap}}У собу се опет врнʼо
Сав раздражен, сав претрнʼо;
Ал, гле! опет неко ступа —
Неки ђаво опет лупа!
Без ничега ово није,
Биће да у прозор бије.
​Загонетно да не бʼ било.
Отворимо једно крило.
„Алʼ почекни срце моје;
„Послушајмо хладан ум!
„То на пољу ветри ује,
„Ништа, ништа, само шум!”

{{gap}}Гурнух прозор у мрак густи,
Из мрака се гавран спусти,
Поносни се крили вије —
Погле само колики је!
Па како се важан прави,
Нитʼ ме гледа, нити здрави.
Па покислим крилʼма ено
Поносито, господствено,
На попрсје минервино
Изнад врата стаде сâм.
Мене гледа равнодушно
Као да сам сињи кам.

{{gap}}Тешко му је било ући
А сад може да се пући.
Гледа гордо, мрко, немо —
Како да му сʼ не смејемо!
„Ма да не знам ко си, чиј си, —
„Од рођења лукав ниси;
„За чим тежиш, за чим удиш?
„Кад по ноћи тако блудиш?
„Кажи мени о мој врану,
„(Ако ти се име зна)
„Како су те тамо звали?
А вран гакну: „Никада!”

{{gap}}Гледећʼ птицу мУком мукох,
Од туге бих зајаукʼо!
А и она, горʼ са зида,
С мене ока свог не скида,
У те очи гледах живе
Са јастука од кадифе.
Чудне очи, чудно гледа!
Отрћʼ ти се ласно не дâ!
​А груди ми бол раздире —
Да лʼ их, Боже, она зна?
На јастучић од кадифе
Не ће сести — никада!

{{gap}}Са огњишта светлост сјаје,
Једва дишем, запара је,
Кʼо да каде свети дуси
Путујући по ваздуси.
„Небеса су за те марна,
„Леоноро светозарна!
„У себе се, срце, сави!
„Преболи је, заборави!
„Љубило си, љубила те, —
„Бесмо себи срећа сва
„Сад одахни, одмори се!”. . . .
Гавран гакну: „Никада!”

{{gap}}„Нек, госпоство твоје каже,
„Црна птицо, или враже:
„Из каквих те црних зјала
„Бурна сила довитлала?
„Јеси лʼ гласник жића, мрења,
„Илʼ гоњења, искушења?
„Да лʼ да сʼ надам рају, аду?
„Има лʼ лека моме јаду?
„Ох навести жељу моју —
„Можда ј' тамо когод зна?
„Ох навести жељу страсну!” . . .
Гавран гакну: „Никада!”

{{gap}}Злогласницо, кажʼ ми право! —
„(Била птица или ђаво,)
„Преклињем те Богом ето —
„Свим на свету што је свето!
„Да ли ћу је крајем летâ,
„На капији оног света,
„Сред анђелског видетʼ кора —
„Име јој је Леонора?
„Светитељку Леонору
„Хоћу лʼ икадʼ видетʼ ја?
Гавран гакну: „Никада!”

{{gap}}Зар ми и ту смисла многа —
Једна речца од три слога?
Алʼ кад чух је, — стид је казʼти —,
Од чуда се запрепастих.
Јер, истину ваља рећи;
Ко бʼ и био јунак већи
Кад му дође тица ʼвака
Из поноћи, из облака,
Па над вратʼма на попрсје
Стане црна, мокра сва,
За име је заман питаш,
Само гаче: „Никада!”

{{gap}}„И ништʼ више, госте пусти?
„То ли све је што изусти?
„Илʼ си срце, јада пуно,
„У ту једну речцу унʼо? —
„Шта лʼ ти душу тако стврдну? . . . .
Вран да једно перце мрдну,
С висине ме мрко гледну,
Али мени — баш ни једну!
„Многи друзи издадоше,
„Сутра и ти — који зна?
„Као и све моје наде”. . . .
А он гакну: „Никада!”

{{gap}}Мудра речца; страшно звони
За све које судба гони.
То јʼ изрека можда стара
Негдашњега господара,
Ког су многа чуда била
Па је птица утубила?
Несрећан је, можда, био, —
Све што јʼ имʼо изгубио?
Звезда наде утрнула,
Тврди усуд ништʼ да дâ;
Све његове горке песме
Закукале: „Никада!”

​{{gap}}Гавран ћути; ја се грејем,
Код свих јада још му сʼ смејем,
​Пʼ онда, најзад, шта му знамо,
Да се ближе упознамо!
На столицу неку седоʼ,
Скрстив руке, птицу гледʼо,
А јато се крену мисли
Чудну речцу да рашчисли.
Тајанствено, чудновато!
Откуд птици речца та?
Каква ли се хавет крије
За то кобно: „Никада!”

{{gap}}„Птица лʼ, демон — не знам ко си!
„Некʼ те с места ђаво носи!
„За тебе је поноћ глуха
„И тај ветар што тамʼ духа.
„Купи своја пера вража,
„Варалицо, паралажа!
Чекају те врата широм!
„Доле да си! Па хајдʼ с миром —
„Трзај кљуна из мог срца
„И без тебе за јад зна!”
Гавран гакну: „Никада!”

{{gap}}Чучи гавран, мукло гледа —
Отерат са шале не дâ.
А дивље му очи горе
Каʼ у змаја, у утворе.
Сен од крила, кʼо црн вео,
Покрила је ћилим цео.
Моје срце вата страва,
Мрак ме свега опкружава,
Да лʼ ћу икад пренутʼ ја?
Гавран гакну:
{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}„Никада!”

​25. авг. 82.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
1882. ''Отаџбина'', 309—314.

{{ЈВ-аутор|Милорад Поповић Шапчанин|1895}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Милорад Поповић Шапчанин]]</text>
      <sha1>9o3sk96ajcea1oql36369cskndwmock</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор:Гавран (Владета Кошутић)</title>
    <ns>1</ns>
    <id>61006</id>
    <revision>
      <id>143793</id>
      <timestamp>2026-05-28T15:07:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Превод; Ауторска права? */ нови одељак</comment>
      <origin>143793</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="589" sha1="eu2vyv1qtkf71nig9yvt23wmhg3d4cx" xml:space="preserve">== Превод; Ауторска права? ==

Преводилац песме је Владета Кошутић (1972)[https://www.poezijasustine.rs/2022/09/edgar-alan-po-gavran.html][https://www.scribd.com/document/371073474/Gavran-pesma][https://www.b92.net/o/kultura/vesti?nav_id=395370] што је супротно услову да је превод у јавном власништву (70 год од смрти преводиоца). ~ [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 17:07, 28. мај 2026. (CEST)</text>
      <sha1>eu2vyv1qtkf71nig9yvt23wmhg3d4cx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143802</id>
      <parentid>143793</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T07:52:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Разговор:Гавран]] на [[Разговор:Гавран (Владета Кошутић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143793</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="589" sha1="eu2vyv1qtkf71nig9yvt23wmhg3d4cx" xml:space="preserve">== Превод; Ауторска права? ==

Преводилац песме је Владета Кошутић (1972)[https://www.poezijasustine.rs/2022/09/edgar-alan-po-gavran.html][https://www.scribd.com/document/371073474/Gavran-pesma][https://www.b92.net/o/kultura/vesti?nav_id=395370] што је супротно услову да је превод у јавном власништву (70 год од смрти преводиоца). ~ [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 17:07, 28. мај 2026. (CEST)</text>
      <sha1>eu2vyv1qtkf71nig9yvt23wmhg3d4cx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Црни мачак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61007</id>
    <revision>
      <id>143795</id>
      <timestamp>2026-05-28T15:47:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Црни мачак | одељак=  | аутор= Едгар Алан По | преводилац= Анонимно | година= 1863 | белешке= }}  Догађај, који ћу вам сада приповедити, тако је чудан, а уједно тако прост, да га нико ваљда ни веровати неће. И сам о…</comment>
      <origin>143795</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15701" sha1="lhwi7larlui4w5asiqpuhzdyvek8m68" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Црни мачак
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Анонимно
| година= 1863
| белешке=
}}

Догађај, који ћу вам сада приповедити, тако је чудан, а уједно тако прост, да га нико ваљда ни веровати неће. И сам осећам, да би залуду било искати веровање тамо, где своја рођена чуства неће да буду сведоци. Па ипак нисам луд нити снивам; али како ћу сутра умрети, хтео бих данас свалити са душе своје терет, који је притискује.

Пре свега намеравам свету предложити неке домаће пригоде. Њине последице напунише ме ужасом, мучише ме — уништише ме. Ја сам се од њих свагда стресао и упрепашћивао, другому биће страшне, држаће их за немогуће. Шат се кадгод нађе човек, који ће то, што сам био опазио, протумачити као нешто сасвим обично; човек, који ће то приповедити блажије и са мање страсти, и који ће у околностима, које стрепећи намеравам овде приповедати, наћи једино обични ток природних причина и последица.

Још за детињства мога знали су ме као послушна и добросрдачна. Био сам тако мекана срца, да су ми се ради тога ругали моји другари и саученици. Нарочито сам миловао свакојаке животиње и због тога пуно сам их дома имао. Готово свагда био сам код њих и блажен сам био, кад сам их могао гладити и тимарити.

Што сам старији бивао, тим већма растијаше у мени та страст. Ко је замиловао свог верног и окретног пса, томе нетреба казивати, какво је у томе уживање. Искрена и пуна пожртвовања љубав неразумне животиње свагда има нешто, што непосредно ка срцу говори човеку, који је више пута имао прилике осведочити се о јадном пријатељству многих тако званих разумних створења.

Оженим се у младим годинама и на велику своју радост видим, да се и моја жена радо са животињама забавља. Чим је дознала, да милујем домаће животиње, одмах многе набави, за које је мислила, да су ми најмилије. Набрзо имадосмо пуно птица, златних рибица, лепа пса, бела зеца, мајмуна и — мачка.

Овај мачак био је врло велик и леп, сасвим црн и необично окретан. Моја жена, кад би о њему говорила, свагда би се сетила на гатку, да су све црне мачке прикривене вештице. Тим немислим рећи, да је моја жена веровала у ту гатку, а да ме ко запита, зашто то спомињем, морао бих признати, да је то само зато што ми је баш то пало на ум.

Плутон — тако се тај мачак звао — био је мој љубимац. С њим сам се највише играо. Сам сам га хранио, а он је непрестано за мном ишао. Тешко му се могло забранити, да за мном неиде и на улицу.

То пријатељство трајаше неколико година. Несрећом нарав ми се међутим сасвим изменила, те пође хђавим правцем; постанем робом демона, кога зовемо — пијанством. Из дана у дан бивао сам све расејанији, срдитији, раздражљивији, све сам се мање на друге освртао. Непристојно сам се понашао спрам жене, напоследку сам је и био. По себи се зна, да су и убоге животиње морале подносити моју злу вољу. Не само да сам их занемаривао, него сам их и мучио. Само Плутон што је био изузетак, а са белим зецом, са мајмуном и са псом доста сам хђаво поступао, ако су ми, ма и случајно, дошли под руку.

Болест моја иђаше све на горе — јер камо горе болести од пијанства? — и напоследку дође ред и на Плутона, који већ није био више ни млад, те тако наравно беше и зле воље, напоследку, велим, дође ред и на Плутона, да искуси, шта ће рећи моја зла воља.

Једне ноћи вратим се из неке крчме, у којој сам обично пио, а мачак код куће те преда ме. Бацим га од себе, на што убоги мачак, хотећи се бранити, огребе ме по руци. Јарост ме спопадне, нити сам се могао уздржати, као да ми је досадања душа из тела отишла и зли дух мном овладао, тако ми се упалила свака жилица.

И шта учиних! Извучем из џепа ножић, отворим га, дохватим јаднога мачка за врат и избодем му без околишења једно око.

Стидим се због тога, признавајући сада своју суровост, и сав се стресам.

Кад се ујутру пробудим — кад сам се испавао од ноћашњега пића, грозио сам се од злочинства, које сам учинио, али ми се душа непреломи. Наново се предам ждерању и набрзо сасвим ми нестане из памети успомене на гадно дело.

Мачак врло брзо оздрави. Јама, у којој није било ока, страшна је била, али се чињаше, као да мачак нема више никаквих болова.

С почетка ме је болело, да ме сада мрзи створење, које ме је некад тако миловало. Али наскоро овлада мном друго чувство; било је то беснило; а кад сам видео, да морам пропасти, онда постанем прави окорели несретник.

Филозофија се на ту окорелост грешничку ни најмање неосврће, а као што сам жив, тако сам уверен, да је баш она једно од прачувства срца људскога, које нарави људској даје правац и значај.

Ко међу нама није учинио сто пута подло или худо дело само зато, што је знао, да нетреба да га чини? То сви знамо, да у нама влада пркос, да баш против онога грешимо, што зовемо законом, и то само зато, што је то закон запретио. Тај дух окорелости грешничке имао ми је беду навршити. Та досад неиспитана тежња душе, да сама себе мучи, да сама против свога бића греши, то ме је гонило, да превршим меру неправедљивости страм убогог мачка.

Једно јутро вежем му сасвим хладнокрвно узицу око врата и обесим га о дрво.

Истина, заплачем се, кад видех јаднога мачка тако висити, јер ме је волео; а дао ми је узрок гњеву, плакао сам, истина, јер сам осећао, да сам учинио грех, кога ми бескрајна милост милосрднога, али и свемогућета бога никад није могао опростити, али — ипак нескидох убогога мачка.

Ону ноћ, кад сам учинио то недело, пробуди те поклич, да гори. Завесе на мом кревету буктеше у велике. С тешком муком спасемо се сретно од пламена ја, жена и слушкиња. Све је изгорело и ја остадох са највећим очајањем.

Нисам тако луд, да бих тражио какву свезу међу мојим делом и овом несрећом. Само приповедам, како су догађаји текли и нећу да прећутим коју карику на ланцу. Сутра дан одем на гариште. Сви зидови срушили се, само један остао. Био је то зид средњи, танак, а малтер на њему већином се одржао, јер је био од садра и тврд.

Око зида стоје силни људи и гледају на њега са великом пажљивошћу и ревношћу. Чуо сам, где говорише: То је чудно! То је знаменито! чим се моје љубопитство врло побуди.

Приступим ближе и видим на белом зиду полупупчасту прилику грдне мачке. Прилика беше заиста чудна. Шта више, око мачкина врата био је поврас. Кад угледах то чудо, ту сабласт — иначе нисам могао то звати — небеше мом чуду и страху краја. Напоследку сам био у стању о томе и размишљати. Пре но што је ватра букнула, висио је мачак у суседној башти. Чим се ларма дигнула, одмах су људи дошли у башту, одакле је без сумње когод скинуо мачка и кроз отворени прозор у моју ложницу бацио, да би ме пробудио. Како су се остали зидови рушили, притисли су мртвога мачка уз чврсти садрови малтер, и тако постаде она прилика, која ми беше пред очима.

Ако сам тим и умирио свој разум, али не и своју савест, причинила је ова пригода велико упечатљење на моје уображење. После неколико месеци дође ми пред очи мачкова авет, и од то доба осећао сам често као неко кајање. Напоследку кајао сам се, што сам мачка убио, и меркао сам по крчмама у које сам одлазио, да ли ћу наћи каквог мачка, који би му био налик, небих ли тим опет надокнадио мртву зверку.

Једно вече опет сам пола пијан седио у некој таковој крчми. Уједанпут падне ми у очи неки црн предмет, који је био на великом бокалу са ракијом.

Већ пре тога гледао сам био неколико минута у суд, и чудио сам се, да онај предмет нисам пре на њему опазио. Приђем к том предмету и машим му се. Беше то црн, врло голем мачак, који је на длаку био исти мој убоги Плутон, само што је имао на прсима велику нејасну белу пегу.

Тек што сам га додирнуо, а он устане, стане се трти о моју руку, на сав мах предући. Као да му је врло мило било, што сам га миловао. Дакле сам тако нашао, што сам тражио.

Хтео сам мачка купити од крчмара, али овај није ништа марио за њега, јер, вели, нит' је пре што знао за њега, нити га је кадгод видео.

Непрестано сам гладио мачка, а кад сам кући полазио, хтео је и мачак са мном. Нисам му то претио и на путу много сам пута стао и гладио га. У кући мојој брзо се одомаћи и наскоро постане љубимац и моје жене.

Што се мене самога тиче, наклоност моја није врло дуго трајала. Сасвим друго испаде, него што сам очекивао; само незнам, зашто сам се тако гнусио од привржености, коју ми мачак непрестано указиваше. Наскоро пређе моје гнушење у праву мрзост. Где сам год могао, уклањао сам се мачку, а што га нисам мучио, узрок је било једино сећање на пређашње окрутно дело, од кога сам се стидио. Првих неколико недеља нисам био мачка, нити сам га иначе био мучио, али што дуже, све сам се од њега већма гадио тако, да сам га се клонио као куге.

Што ми је мржњу било побудило, било је то, да сам видео ујутру, кад сам мачка кући довео, да и он нема једно око. А мојој жени баш због тога се мачак још већма допадао.

== Извор ==
1863. ''Даница'', 17. и 24. новембар, бр. 46. и 47. стр. 722—725; 737—740.</text>
      <sha1>lhwi7larlui4w5asiqpuhzdyvek8m68</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143796</id>
      <parentid>143795</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T15:50:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143796</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="29819" sha1="ijix9fe5y3d02gqauc41hzxhn444sl8" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Црни мачак
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Анонимно
| година= 1863
| белешке=
}}

Догађај, који ћу вам сада приповедити, тако је чудан, а уједно тако прост, да га нико ваљда ни веровати неће. И сам осећам, да би залуду било искати веровање тамо, где своја рођена чуства неће да буду сведоци. Па ипак нисам луд нити снивам; али како ћу сутра умрети, хтео бих данас свалити са душе своје терет, који је притискује.

Пре свега намеравам свету предложити неке домаће пригоде. Њине последице напунише ме ужасом, мучише ме — уништише ме. Ја сам се од њих свагда стресао и упрепашћивао, другому биће страшне, држаће их за немогуће. Шат се кадгод нађе човек, који ће то, што сам био опазио, протумачити као нешто сасвим обично; човек, који ће то приповедити блажије и са мање страсти, и који ће у околностима, које стрепећи намеравам овде приповедати, наћи једино обични ток природних причина и последица.

Још за детињства мога знали су ме као послушна и добросрдачна. Био сам тако мекана срца, да су ми се ради тога ругали моји другари и саученици. Нарочито сам миловао свакојаке животиње и због тога пуно сам их дома имао. Готово свагда био сам код њих и блажен сам био, кад сам их могао гладити и тимарити.

Што сам старији бивао, тим већма растијаше у мени та страст. Ко је замиловао свог верног и окретног пса, томе нетреба казивати, какво је у томе уживање. Искрена и пуна пожртвовања љубав неразумне животиње свагда има нешто, што непосредно ка срцу говори човеку, који је више пута имао прилике осведочити се о јадном пријатељству многих тако званих разумних створења.

Оженим се у младим годинама и на велику своју радост видим, да се и моја жена радо са животињама забавља. Чим је дознала, да милујем домаће животиње, одмах многе набави, за које је мислила, да су ми најмилије. Набрзо имадосмо пуно птица, златних рибица, лепа пса, бела зеца, мајмуна и — мачка.

Овај мачак био је врло велик и леп, сасвим црн и необично окретан. Моја жена, кад би о њему говорила, свагда би се сетила на гатку, да су све црне мачке прикривене вештице. Тим немислим рећи, да је моја жена веровала у ту гатку, а да ме ко запита, зашто то спомињем, морао бих признати, да је то само зато што ми је баш то пало на ум.

Плутон — тако се тај мачак звао — био је мој љубимац. С њим сам се највише играо. Сам сам га хранио, а он је непрестано за мном ишао. Тешко му се могло забранити, да за мном неиде и на улицу.

То пријатељство трајаше неколико година. Несрећом нарав ми се међутим сасвим изменила, те пође хђавим правцем; постанем робом демона, кога зовемо — пијанством. Из дана у дан бивао сам све расејанији, срдитији, раздражљивији, све сам се мање на друге освртао. Непристојно сам се понашао спрам жене, напоследку сам је и био. По себи се зна, да су и убоге животиње морале подносити моју злу вољу. Не само да сам их занемаривао, него сам их и мучио. Само Плутон што је био изузетак, а са белим зецом, са мајмуном и са псом доста сам хђаво поступао, ако су ми, ма и случајно, дошли под руку.

Болест моја иђаше све на горе — јер камо горе болести од пијанства? — и напоследку дође ред и на Плутона, који већ није био више ни млад, те тако наравно беше и зле воље, напоследку, велим, дође ред и на Плутона, да искуси, шта ће рећи моја зла воља.

Једне ноћи вратим се из неке крчме, у којој сам обично пио, а мачак код куће те преда ме. Бацим га од себе, на што убоги мачак, хотећи се бранити, огребе ме по руци. Јарост ме спопадне, нити сам се могао уздржати, као да ми је досадања душа из тела отишла и зли дух мном овладао, тако ми се упалила свака жилица.

И шта учиних! Извучем из џепа ножић, отворим га, дохватим јаднога мачка за врат и избодем му без околишења једно око.

Стидим се због тога, признавајући сада своју суровост, и сав се стресам.

Кад се ујутру пробудим — кад сам се испавао од ноћашњега пића, грозио сам се од злочинства, које сам учинио, али ми се душа непреломи. Наново се предам ждерању и набрзо сасвим ми нестане из памети успомене на гадно дело.

Мачак врло брзо оздрави. Јама, у којој није било ока, страшна је била, али се чињаше, као да мачак нема више никаквих болова.

С почетка ме је болело, да ме сада мрзи створење, које ме је некад тако миловало. Али наскоро овлада мном друго чувство; било је то беснило; а кад сам видео, да морам пропасти, онда постанем прави окорели несретник.

Филозофија се на ту окорелост грешничку ни најмање неосврће, а као што сам жив, тако сам уверен, да је баш она једно од прачувства срца људскога, које нарави људској даје правац и значај.

Ко међу нама није учинио сто пута подло или худо дело само зато, што је знао, да нетреба да га чини? То сви знамо, да у нама влада пркос, да баш против онога грешимо, што зовемо законом, и то само зато, што је то закон запретио. Тај дух окорелости грешничке имао ми је беду навршити. Та досад неиспитана тежња душе, да сама себе мучи, да сама против свога бића греши, то ме је гонило, да превршим меру неправедљивости страм убогог мачка.

Једно јутро вежем му сасвим хладнокрвно узицу око врата и обесим га о дрво.

Истина, заплачем се, кад видех јаднога мачка тако висити, јер ме је волео; а дао ми је узрок гњеву, плакао сам, истина, јер сам осећао, да сам учинио грех, кога ми бескрајна милост милосрднога, али и свемогућета бога никад није могао опростити, али — ипак нескидох убогога мачка.

Ону ноћ, кад сам учинио то недело, пробуди те поклич, да гори. Завесе на мом кревету буктеше у велике. С тешком муком спасемо се сретно од пламена ја, жена и слушкиња. Све је изгорело и ја остадох са највећим очајањем.

Нисам тако луд, да бих тражио какву свезу међу мојим делом и овом несрећом. Само приповедам, како су догађаји текли и нећу да прећутим коју карику на ланцу. Сутра дан одем на гариште. Сви зидови срушили се, само један остао. Био је то зид средњи, танак, а малтер на њему већином се одржао, јер је био од садра и тврд.

Око зида стоје силни људи и гледају на њега са великом пажљивошћу и ревношћу. Чуо сам, где говорише: То је чудно! То је знаменито! чим се моје љубопитство врло побуди.

Приступим ближе и видим на белом зиду полупупчасту прилику грдне мачке. Прилика беше заиста чудна. Шта више, око мачкина врата био је поврас. Кад угледах то чудо, ту сабласт — иначе нисам могао то звати — небеше мом чуду и страху краја. Напоследку сам био у стању о томе и размишљати. Пре но што је ватра букнула, висио је мачак у суседној башти. Чим се ларма дигнула, одмах су људи дошли у башту, одакле је без сумње когод скинуо мачка и кроз отворени прозор у моју ложницу бацио, да би ме пробудио. Како су се остали зидови рушили, притисли су мртвога мачка уз чврсти садрови малтер, и тако постаде она прилика, која ми беше пред очима.

Ако сам тим и умирио свој разум, али не и своју савест, причинила је ова пригода велико упечатљење на моје уображење. После неколико месеци дође ми пред очи мачкова авет, и од то доба осећао сам често као неко кајање. Напоследку кајао сам се, што сам мачка убио, и меркао сам по крчмама у које сам одлазио, да ли ћу наћи каквог мачка, који би му био налик, небих ли тим опет надокнадио мртву зверку.

Једно вече опет сам пола пијан седио у некој таковој крчми. Уједанпут падне ми у очи неки црн предмет, који је био на великом бокалу са ракијом.

Већ пре тога гледао сам био неколико минута у суд, и чудио сам се, да онај предмет нисам пре на њему опазио. Приђем к том предмету и машим му се. Беше то црн, врло голем мачак, који је на длаку био исти мој убоги Плутон, само што је имао на прсима велику нејасну белу пегу.

Тек што сам га додирнуо, а он устане, стане се трти о моју руку, на сав мах предући. Као да му је врло мило било, што сам га миловао. Дакле сам тако нашао, што сам тражио.

Хтео сам мачка купити од крчмара, али овај није ништа марио за њега, јер, вели, нит' је пре што знао за њега, нити га је кадгод видео.

Непрестано сам гладио мачка, а кад сам кући полазио, хтео је и мачак са мном. Нисам му то претио и на путу много сам пута стао и гладио га. У кући мојој брзо се одомаћи и наскоро постане љубимац и моје жене.

Што се мене самога тиче, наклоност моја није врло дуго трајала. Сасвим друго испаде, него што сам очекивао; само незнам, зашто сам се тако гнусио од привржености, коју ми мачак непрестано указиваше. Наскоро пређе моје гнушење у праву мрзост. Где сам год могао, уклањао сам се мачку, а што га нисам мучио, узрок је било једино сећање на пређашње окрутно дело, од кога сам се стидио. Првих неколико недеља нисам био мачка, нити сам га иначе био мучио, али што дуже, све сам се од њега већма гадио тако, да сам га се клонио као куге.

Што ми је мржњу било побудило, било је то, да сам видео ујутру, кад сам мачка кући довео, да и он нема једно око. А мојој жени баш због тога се мачак још већма допадао.

За чудо, што сам ја мачка већма мрзио, тим се он мене већма лепио, то јест, он се тим већма мени наметао, што сам га се ја више клонио. Ишао је за сваким мојим кораком са таком сталности, да читаоци немогу ни помислити. Ако сам где сео, увек је био мачак код мене, или ми је на крило скочио и улагивао ми се, или је седио испод столице. Јесам ли ишао по соби, ето ми се плеће међу ноге, да често у мало што се нисам преко њега спотакнуо, или ми је своје оштре нокте заквачио у хаљине, те ми се попео чак на прси. Да га у таку прилику нисам убио, прво је био узрок пређашње недело, а друго поглавито то — боље да одмах признам — што сам се области бојао.

Није ми се бојазан тицала физичкога зла, не — а опет немогу навести друге какве узроке. Чисто се стидим, да тако што морам признати, стидим се за то и у тамници; али страх и гроза, коју ми је то чудо уливало, буде још већа са несташне примниве. Више пута обраћала ми је жена позорност на чудну прилику беле пеге, коју сам споменуо и која је била једина разлика међу овом необичном сабласти и оном, којој сам дошао хака главе.

Нека читатељ још и то упамти, да је она пега била и доста велика, али не довољно јасна; али уједанпут узе на се опредељену форму. Била је сада налик на неку ствар — и поглавито за то бојао сам се те авети, и радо бих се био ње опростио, само да сам имао толико јунаштва — била је, ух, страхоте! налик на вешала!

Био сам сада неописано несретан, тако несретан, како заиста нико више на свету. Пак бесловесно створење, звер, коју сам убио гадећи је се, то бесловесно створење да мени, створеном по образу и по подобију божију, да мени причињава тако голему несносну муку! Ах! Неимадох више ни у дану ни у ноћи мирна часка, јер дању неостављаше ме мачак ни за један часак, а ноћу, пренувши се сваки час са страшних санова, осећао сам на лицу мачково врело дисање, а тело његово притискиваше ме на срцу као мора, пак нисам имао ни толико силе, да сам га могао са себе бацити.

Под сињим тим теретом угаси се у мени сасвим, што је још добра било. Од то доба стадоше ме подилазити све саме зле мисли, најцрње, најгоре мисли. Никога и ништа није ми више мржња подносила, а ко је највише патио од мога честог, пламеног, слепог и неодољивог гњева, то беше — признајем то на вечиту своју срамоту — јадна моја жена, која не само да се ни једанпут није потужила на моју суровост, него ми је још показивала непрестано највећу своју љубав. Несретна мученица!

Једанпут сиђе се са мном у подрум, да оданде изнесе нешто за ручак. Мачак иђаше за мном низ степене, и умал' што се нисам преко њега скрхао. Страшно сам се разјарио. Спопаднем секиру, пак заборавивши сасвим на детињасту бојазност, која ми дотле руку везиваше, измахнем на мачка, и зацело би га мој ударац умртвио, да је погодио по мојој вољи, али ме жена ухвати за руку.

Ненадана ова препона побуди ме на паклену јарост, тргнем руку из женине руке и — треснем секиром своју жену по глави.

Ни да је гласа дала, клоне уз мене на земљу.

Сад, кад сам страшно убиство учинио, неостаде ми друго, него да трупину сакријем. Знао сам, да је ни по дану ни по ноћи немогу из куће извући, а да ме неопазе суседи. Стотине планова пунише ми главу. Хтедох исећи трупину на малене комадиће и спалити је, час опет хтео сам је закопати у подруму. Онда ми паде на ум, да је бацим у бунар у кући, или да је турим у сандук, па да је као трговачку робу пошљем гвозденим путем. Али напоследку досетим се на нешто, што је било од свега најбоље: наумим то јест, да трупину у подруму зазидам, као што су у средњем веку радили срдари са својим мртвима.

За такову намеру беше ми подрум како ваља. Не само да су му зидови били слаби, него још ту скоро били су добрим малтером премазани, који се још није био осушио са подрумске влаге. На једном месту у подруму био се зид испупчио, без сумње био је тамо кадгод какав комин или огњиште.

Нисам ни часка сумњао, да ће ми бити врло лако оданде извући цигле, метнути тамо трупину и напоследку све тако зазидати, да нико неби могао ништа посумњати.

Нисам се преварио. Гвозденом мотком лако извалим цигле, онда турим у јаму мртваца, наслонивши га на стражњи зид, затим зазидам опет све тако као што је било пре.

Спремио сам врло брижљиво креч и песак, те направим малтер, који се од старога није ништа разликовао, онда га премажем што пажљивије преко цигаља.

Кад сам свој посао био свршио, уверио сам се на своју радост, да је све онако, како је требало бити. На зиду није се баш ништа могло приметити, од чега би се могло помислити на какву промену у зиду. Ђубре извучем из подрума врло пажљиво. Пак осврћући се на све стране рекао сам победоносно: Но, овде нисам залуду радио.

Прво, што сам онда радио, беше, да потражим наказу, која ме је у последње доба толико мучила, која ми је жени била узрок смрти; тврдо сам наумио накратко с њом свршити, те једним ударцем бих је био умртвио. Да сам је се само могао дочепати, било јој је већ суђено; али као да се лукава звер бојала моје злоће, те ми се није смела више приближити.

Немогу вам исказати, нити читатељ може помислити, какав ми је терет са срца пао, кад гнуснога мачка нисам више видео. Ни на ноћ нисам га видео — и тако могох опет једанпут мирно спавати — да, спавати поред свега тешкога терета, који ме после убојства притискиваше.

Прође други, прође трећи дан, а мога мучитеља нема више. Одахнем и осетим се као слободан. Гад мачији, како се уплашио, онако је за навек утекао. Нестало га, и никад више да ми дође на очи.

Ах, како сам сретан био, макар да сам онако страшно дело учинио!

Кад жену више невиђаше, запиташе ме, где је, али ми је сасвим лако било изговорити се. Напоследку преметаше ми и стан, али ненађоше ништа, то се разуме. Мислио сам дакле, да сам сасвим сигуран — и сретан.

Четврти дан после убиства дођоше ми у кућу уједанпут многи полицисте, да би је још једанпут што брижљивије преметали. Ја сам знао, да немогу ништа наћи, па сам сасвим без бриге био. Полицијасте ми рекоше, да и ја будем при преметању куће. Свуда, у сваком куту прогледаше. Напоследку одосмо трећи или четврти пут у подрум. У мене ни да се једна жилица макнула. Срце ми је било мирно као у човека, који спава. Већ се полиција спремала да одлази, сасвим умирена; нисам ја то могао тако олако пропустити; радост ми је била велика, нити се дала сакрити. Морао сам ма што рећи, па ма једну реч, само да докажем тим људма, како се осећам сасвим невин и како је преметање куће по мене добро испало.

Господо, рекох напоследку, кад се полицисте већ спремаше на одлазак; врло ми је мило, да сте се уверили, да вам је подозрење сасвим неосновано. Желим вам добро здравље и нешто више учтивости. Је л'те, господо, ова кућа врло је добро грађена? (У свом заносу, само да коју реч рекнем, нисам знао, ни шта говорим.) Дакако. Та је кућа врло добро зидана. Гледајте само, господо — шта, ви већ одлазите? — гледајте само, како су зидови јаки!

Онда ударим у свом бесном расположењу палицом у цигле на оно место, где сам жену био зазидао.

Да ме бог сахрани од духа злога! Тек што се јек од ударца разишао, чујем из гроба некакав глас.

С почетка беше то тамно, загушено дерање, налик на дечије, али наскоро пусти се у дуго гласовито завевање, које у себи имађаше нешто сасвим неприродно и нељудско. Беше то вијање, пола страшно, пола победно, онако као што га могу дати само грешници, који се под мукама превијају, и ђаволи који се том радују!

То вам немогу казати, како ми је било; све би бадава било. Занешен одвучем се до противна зида.

У први мах засташе полицисте, и сами устрављени, на степенима, али одмах за тим даде се тесте јаких руку, да зид свале. Уједанпут се свали цела она баца.

Очима њиним покаже се трупина пола иструнула и страшно укаљана усиреном крви. На глави њеној сеђаше са разваљеном као крв црвеном чељусти, са својим једним севајућим оком гнусно створење, које ме ласкањем својим наведе на убиство и које ме својим маукањем издаде џелатским рукама.

Био сам зазидао мачка заједно са трупином!

== Извор ==
1863. ''Даница'', 17. и 24. новембар, бр. 46. и 47. стр. 722—725; 737—740.</text>
      <sha1>ijix9fe5y3d02gqauc41hzxhn444sl8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143797</id>
      <parentid>143796</parentid>
      <timestamp>2026-05-28T16:18:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143797</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="30219" sha1="8w5j78jkpimwb35beohxnewr4y7wl8u" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Црни мачак
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Анонимно
| година= 1863
| белешке=
}}

{{gap}}Догађај, који ћу вам сада приповедити, тако је чудан, а уједно тако прост, да га нико ваљда ни веровати неће. И сам осећам, да би залуду било искати веровање тамо, где своја рођена чуства неће да буду сведоци. Па ипак нисам луд нити снивам; али како ћу сутра умрети, хтео бих данас свалити са душе своје терет, који је притискује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пре свега намеравам свету предложити неке домаће пригоде. Њине последице напунише ме ужасом, мучише ме — уништише ме. Ја сам се од њих свагда стресао и упрепашћивао, другому биће страшне, држаће их за немогуће. Шат се кадгод нађе човек, који ће то, што сам био опазио, протумачити као нешто сасвим обично; човек, који ће то приповедити блажије и са мање страсти, и који ће у околностима, које стрепећи намеравам овде приповедати, наћи једино обични ток природних причина и последица.&lt;br /&gt;
{{gap}}Још за детињства мога знали су ме као послушна и добросрдачна. Био сам тако мекана срца, да су ми се ради тога ругали моји другари и саученици. Нарочито сам миловао свакојаке животиње и због тога пуно сам их дома имао. Готово свагда био сам код њих и блажен сам био, кад сам их могао гладити и тимарити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што сам старији бивао, тим већма растијаше у мени та страст. Ко је замиловао свог верног и окретног пса, томе нетреба казивати, какво је у томе уживање. Искрена и пуна пожртвовања љубав неразумне животиње свагда има нешто, што непосредно ка срцу говори човеку, који је више пута имао прилике осведочити се о јадном пријатељству многих тако званих разумних створења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оженим се у младим годинама и на велику своју радост видим, да се и моја жена радо са животињама забавља. Чим је дознала, да милујем домаће животиње, одмах многе набави, за које је мислила, да су ми најмилије. Набрзо имадосмо пуно птица, златних рибица, лепа пса, бела зеца, мајмуна и — мачка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај мачак био је врло велик и леп, сасвим црн и необично окретан. Моја жена, кад би о њему говорила, свагда би се сетила на гатку, да су све црне мачке прикривене вештице. Тим немислим рећи, да је моја жена веровала у ту гатку, а да ме ко запита, зашто то спомињем, морао бих признати, да је то само зато што ми је баш то пало на ум.&lt;br /&gt;
{{gap}}Плутон — тако се тај мачак звао — био је мој љубимац. С њим сам се по највише играо. Сам сам га хранио, а он је непрестано за мном ишао. Тешко му се могло забранити, да за мном неиде и на улицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}То пријатељство трајаше неколико година. Несрећом нарав ми се међу тим сасвим изменила, те пође хђавим правцем; постанем робом демона, кога зовемо — пијанством. Из дана у дан бивао сам све расејанији, срдитији, раздражљивији, све сам се мање на друге освртао. Непристојно сам се понашао спрам жене, напоследку сам је и био. По себи се зна, да су и убоге животиње морале подносити моју злу вољу. Не само да сам их занемаривао, него сам их и мучио. Само Плутон што је био изузетак, а са белим зецом, са мајмуном и са псом доста сам хђаво поступао, ако су ми, ма и случајно, дошли под руку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Болест моја пође све на горе — јер камо горе болести од пијанства? — и напоследку дође ред и на Плутона, који већ није био више ни млад, те тако наравно беше и зле воље, напоследку, велим, дође ред и на Плутона, да искуси, шта ће рећи моја зла воља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једне ноћи вратим се из неке крчме, у којој сам обично пио, а мачак код куће те преда ме. Бацим га од себе, на што убоги мачак, хотећи се бранити, огребе ме по руци. Јарост ме спопадне, нити сам се могао уздржати, као да ми је досадања душа из тела отишла и зли дух мном овладао, тако ми се упалила свака жилица.&lt;br /&gt;
{{gap}}И шта учиних! Извучем из џепа ножић, отворим га, дохватим јаднога мачка за врат и избодем му без околишења једно око.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стидим се због тога, признавајући сада своју суровост, и сав се стресам.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се ујутру пробудим — кад сам се испавао од ноћашњега пића, грозио сам се од злочинства, које сам учинио, али ми се душа непреломи. Наново се предам ждерању и набрзо сасвим ми нестане из памети успомене на гадно дело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мачак врло брзо оздрави. Јама, у којој није било ока, страшна је била, али се чињаше, као да мачак нема више никаквих болова.&lt;br /&gt;
{{gap}}С почетка ме је болело, да ме сада мрзи створење, које ме је некад тако миловало. Али наскоро овлада мном друго чуство; било је то беснило; а кад сам видео, да морам пропасти, онда постанем прави окорели несретник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филозофија се на ту окорелост грешничку ни најмање неосврће, а као што сам жив, тако сам уверен, да је баш она једно од прачуства срца људскога, које нарави људској даје правац и значај.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ко међу нама није учинио сто пута подло или худо дело само зато, што је знао, да нетреба да га чини? То сви знамо, да у нама влада пркос, да баш против онога грешимо, што зовемо законом, и то само зато, што је то закон запретио. Тај дух окорелости грешничке имао ми је беду навршити. Та досад неиспитана тежња душе, да сама себе мучи, да сама против свога бића греши, то ме је гонило, да превршим меру несправедљивости страм убогог мачка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једно јутро вежем му сасвим хладнокрвно узицу око врата и обесим га о дрво.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, заплачем се, кад видех јаднога мачка тако висити, јер ме је волео; а дао ми је узрок гњеву, плакао сам, истина, јер сам осећао, да сам учинио грех, кога ми бескрајна милост милосрднога, али и свемогућета бога никад није могао опростити, али — ипак нескидох убогога мачка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ону ноћ, кад сам учинио то недело, пробуди те поклич, да гори. Завесе на мом кревету буктеше у велике. С тешком муком спасемо се сретно од пламена ја, жена и слушкиња. Све је изгорело и ја остадох са највећим очајањем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нисам тако луд, да бих тражио какву свезу међу мојим делом и овом несрећом. Само приповедам, како су догађаји текли и нећу да прећутим коју карику на ланцу. Сутра дан одем на гариште. Сви зидови срушили се, само један остао. Био је то зид средњи, танак, а малтер на њему већином се одржао, јер је био од садра и тврд.&lt;br /&gt;
{{gap}}Око зида стоје силни људи и гледају на њега са великом пажљивошћу и ревношћу. Чуо сам, где говорише: То је чудно! То је знаменито! чим се моје љубопитство врло побуди.&lt;br /&gt;
{{gap}}Приступим ближе и видим на белом зиду полупупчасту прилику грдне мачке. Прилика беше заиста чудна. Шта више, око мачкина врата био је повраз. Кад угледах то чудо, ту сабласт — иначе нисам могао то звати — небеше мом чуду и страху краја. Напоследку сам био у стању о томе и размишљати. Пре но што је ватра букнула, висио је мачак у суседној башти. Чим се ларма дигнула, одмах су људи дошли у башту, одакле је без сумње когод скинуо мачка и кроз отворени прозор у моју ложницу бацио, да би ме пробудио. Како су се остали зидови рушили, притисли су мртвога мачка уз чврсти садрови малтер, и тако постаде она прилика, која ми беше пред очима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако сам тим и умирио свој разум, али не и своју савест, причинила је ова пригода велико упечатљење на моје уображење. После неколико месеци дође ми пред очи мачкова авет, и од то доба осећао сам често као неко кајање. Напоследку кајао сам се, што сам, мачка убио, и меркао сам по крчмама у које сам одлазио, да ли ћу наћи каквог мачка, који би му био налик, небих ли тим опет надокнадио мртву зверку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једно вече опет сам пола пијан седио у некој таковој крчми. Уједанпут падне ми у очи неки црн предмет, који је био на великом бокалу са ракијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ пре тога гледао сам био неколико минута у суд, и чудио сам се, да онај предмет нисам пре на њему опазио. Приђем к том предмету и машим му се. Беше то црн, врло голем мачак, који је на длаку био исти мој убоги Плутон, само што је имао на прсима велику нејасну белу пегу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тек што сам га додирнуо, а он устане, стане се трти о моју руку, на сав мах предући. Као да му је врло мило било, што сам га миловао. Дакле сам тако нашао, што сам тражио.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хтео сам мачка купити од крчмара, али овај није ништа марио за њега, јер, вели, нит’ је пре што знао за њега, нити га је кадгод видео.&lt;br /&gt;
{{gap}}Непрестано сам гладио мачка, а кад сам кући полазио, хтео је и мачак са мном. Нисам му то претио и на путу много сам пута стао и гладио га. У кући мојој брзо се одомаћи и наскоро постане љубимац и моје жене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што се мене самога тиче, наклоност моја није врло дуго трајала. Сасвим друго испаде, него што сам очекивао; само незнам, зашто сам се тако гнусио од привржености, коју ми мачак непрестано указиваше. Наскоро пређе моје гнушење у праву мрзост. Где сам год могао, уклањао сам се мачку, а што га нисам мучио, узрок је било једино сећање на пређашње окрутно дело, од кога сам се стидио. Првих неколико недеља нисам био мачка, нити сам га иначе био мучио, али што дуже, све сам се од њега већма гадио тако, да сам га се клонио као куге.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ми је мржњу било побудило, било је то, да сам видео ујутру, кад сам мачка кући довео, да и он нема једно око. А мојој жени баш због тога се мачак још већма допадао.&lt;br /&gt;
{{gap}}За чудо, што сам ја мачка већма мрзио, тим се он мене већма лепио, то јест, он се тим већма мени наметао, што сам га се ја више клонио. Ишао је за сваким мојим кораком са таком сталности, да читаоци немогу ни помислити. Ако сам где сео, увек је био мачак код мене, или ми је на крило скочио и улагивао ми се, или је седио испод столице. Јесам ли ишао по соби, ето ми се плеће међу ноге, да често у мало што се нисам преко њега спотакнуо, или ми је своје оштре нокте заквачио у хаљине, те ми се попео чак на прси. Да га у таку прилику нисам убио, прво је био узрок пређашње недело, а друго поглавито то — боље да одмах признам — што сам се сабласти бојао.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Није ми се бојазан тицала физичкога зла, не — а опет немогу навести друге какве узроке. Чисто се стидим, да тако што морам признати, стидим се за то и у тамници; али страх и гроза, коју ми је то чудо уливало, буде још већа са несташне примниве. Више пута обраћала ми је жена позорност на чудну прилику беле пеге, коју сам споменуо и која је била једина разлика међу овом необичном сабласти и оном, којој сам дошао хака главе.

Нека читатељ још и то упамти, да је она пега била и доста велика, али не довољно јасна; али уједанпут узе на се опредељену форму. Била је сада налик на неку ствар — и поглавито за то бојао сам се те авети, и радо бих се био ње опростио, само да сам имао толико јунаштва — била је, ух, страхоте! налик на вешала!

Био сам сада неописано несретан, тако несретан, како заиста нико више на свету. Пак бесловесно створење, звер, коју сам убио гадећи је се, то бесловесно створење да мени, створеном по образу и по подобију божију, да мени причињава тако голему несносну муку! Ах! Неимадох више ни у дану ни у ноћи мирна часка, јер дању неостављаше ме мачак ни за један часак, а ноћу, пренувши се сваки час са страшних санова, осећао сам на лицу мачково врело дисање, а тело његово притискиваше ме на срцу као мора, пак нисам имао ни толико силе, да сам га могао са себе бацити.

Под сињим тим теретом угаси се у мени сасвим, што је још добра било. Од то доба стадоше ме подилазити све саме зле мисли, најцрње, најгоре мисли. Никога и ништа није ми више мржња подносила, а ко је највише патио од мога честог, пламеног, слепог и неодољивог гњева, то беше — признајем то на вечиту своју срамоту — јадна моја жена, која не само да се ни једанпут није потужила на моју суровост, него ми је још показивала непрестано највећу своју љубав. Несретна мученица!

Једанпут сиђе се са мном у подрум, да оданде изнесе нешто за ручак. Мачак иђаше за мном низ степене, и умал' што се нисам преко њега скрхао. Страшно сам се разјарио. Спопаднем секиру, пак заборавивши сасвим на детињасту бојазност, која ми дотле руку везиваше, измахнем на мачка, и зацело би га мој ударац умртвио, да је погодио по мојој вољи, али ме жена ухвати за руку.

Ненадана ова препона побуди ме на паклену јарост, тргнем руку из женине руке и — треснем секиром своју жену по глави.

Ни да је гласа дала, клоне уз мене на земљу.

Сад, кад сам страшно убиство учинио, неостаде ми друго, него да трупину сакријем. Знао сам, да је ни по дану ни по ноћи немогу из куће извући, а да ме неопазе суседи. Стотине планова пунише ми главу. Хтедох исећи трупину на малене комадиће и спалити је, час опет хтео сам је закопати у подруму. Онда ми паде на ум, да је бацим у бунар у кући, или да је турим у сандук, па да је као трговачку робу пошљем гвозденим путем. Али напоследку досетим се на нешто, што је било од свега најбоље: наумим то јест, да трупину у подруму зазидам, као што су у средњем веку радили срдари са својим мртвима.

За такову намеру беше ми подрум како ваља. Не само да су му зидови били слаби, него још ту скоро били су добрим малтером премазани, који се још није био осушио са подрумске влаге. На једном месту у подруму био се зид испупчио, без сумње био је тамо кадгод какав комин или огњиште.

Нисам ни часка сумњао, да ће ми бити врло лако оданде извући цигле, метнути тамо трупину и напоследку све тако зазидати, да нико неби могао ништа посумњати.

Нисам се преварио. Гвозденом мотком лако извалим цигле, онда турим у јаму мртваца, наслонивши га на стражњи зид, затим зазидам опет све тако као што је било пре.

Спремио сам врло брижљиво креч и песак, те направим малтер, који се од старога није ништа разликовао, онда га премажем што пажљивије преко цигаља.

Кад сам свој посао био свршио, уверио сам се на своју радост, да је све онако, како је требало бити. На зиду није се баш ништа могло приметити, од чега би се могло помислити на какву промену у зиду. Ђубре извучем из подрума врло пажљиво. Пак осврћући се на све стране рекао сам победоносно: Но, овде нисам залуду радио.

Прво, што сам онда радио, беше, да потражим наказу, која ме је у последње доба толико мучила, која ми је жени била узрок смрти; тврдо сам наумио накратко с њом свршити, те једним ударцем бих је био умртвио. Да сам је се само могао дочепати, било јој је већ суђено; али као да се лукава звер бојала моје злоће, те ми се није смела више приближити.

Немогу вам исказати, нити читатељ може помислити, какав ми је терет са срца пао, кад гнуснога мачка нисам више видео. Ни на ноћ нисам га видео — и тако могох опет једанпут мирно спавати — да, спавати поред свега тешкога терета, који ме после убојства притискиваше.

Прође други, прође трећи дан, а мога мучитеља нема више. Одахнем и осетим се као слободан. Гад мачији, како се уплашио, онако је за навек утекао. Нестало га, и никад више да ми дође на очи.

Ах, како сам сретан био, макар да сам онако страшно дело учинио!

Кад жену више невиђаше, запиташе ме, где је, али ми је сасвим лако било изговорити се. Напоследку преметаше ми и стан, али ненађоше ништа, то се разуме. Мислио сам дакле, да сам сасвим сигуран — и сретан.

Четврти дан после убиства дођоше ми у кућу уједанпут многи полицисте, да би је још једанпут што брижљивије преметали. Ја сам знао, да немогу ништа наћи, па сам сасвим без бриге био. Полицијасте ми рекоше, да и ја будем при преметању куће. Свуда, у сваком куту прогледаше. Напоследку одосмо трећи или четврти пут у подрум. У мене ни да се једна жилица макнула. Срце ми је било мирно као у човека, који спава. Већ се полиција спремала да одлази, сасвим умирена; нисам ја то могао тако олако пропустити; радост ми је била велика, нити се дала сакрити. Морао сам ма што рећи, па ма једну реч, само да докажем тим људма, како се осећам сасвим невин и како је преметање куће по мене добро испало.

Господо, рекох напоследку, кад се полицисте већ спремаше на одлазак; врло ми је мило, да сте се уверили, да вам је подозрење сасвим неосновано. Желим вам добро здравље и нешто више учтивости. Је л'те, господо, ова кућа врло је добро грађена? (У свом заносу, само да коју реч рекнем, нисам знао, ни шта говорим.) Дакако. Та је кућа врло добро зидана. Гледајте само, господо — шта, ви већ одлазите? — гледајте само, како су зидови јаки!

Онда ударим у свом бесном расположењу палицом у цигле на оно место, где сам жену био зазидао.

Да ме бог сахрани од духа злога! Тек што се јек од ударца разишао, чујем из гроба некакав глас.

С почетка беше то тамно, загушено дерање, налик на дечије, али наскоро пусти се у дуго гласовито завевање, које у себи имађаше нешто сасвим неприродно и нељудско. Беше то вијање, пола страшно, пола победно, онако као што га могу дати само грешници, који се под мукама превијају, и ђаволи који се том радују!

То вам немогу казати, како ми је било; све би бадава било. Занешен одвучем се до противна зида.

У први мах засташе полицисте, и сами устрављени, на степенима, али одмах за тим даде се тесте јаких руку, да зид свале. Уједанпут се свали цела она баца.

Очима њиним покаже се трупина пола иструнула и страшно укаљана усиреном крви. На глави њеној сеђаше са разваљеном као крв црвеном чељусти, са својим једним севајућим оком гнусно створење, које ме ласкањем својим наведе на убиство и које ме својим маукањем издаде џелатским рукама.

Био сам зазидао мачка заједно са трупином!

== Извор ==
1863. ''Даница'', 17. и 24. новембар, бр. 46. и 47. стр. 722—725; 737—740.</text>
      <sha1>8w5j78jkpimwb35beohxnewr4y7wl8u</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143799</id>
      <parentid>143797</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T07:51:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверено и уређени</comment>
      <origin>143799</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="30527" sha1="7fkp3z2b93n1i4gdzp2310jom8aalk2" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Црни мачак
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Анонимно
| година= 1863
| белешке=
}}

{{gap}}Догађај, који ћу вам сада приповедити, тако је чудан, а уједно тако прост, да га нико ваљда ни веровати неће. И сам осећам, да би залуду било искати веровање тамо, где своја рођена чуства неће да буду сведоци. Па ипак нисам луд нити снивам; али како ћу сутра умрети, хтео бих данас свалити са душе своје терет, који је притискује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пре свега намеравам свету предложити неке домаће пригоде. Њине последице напунише ме ужасом, мучише ме — уништише ме. Ја сам се од њих свагда стресао и упрепашћивао, другому биће страшне, држаће их за немогуће. Шат се кадгод нађе човек, који ће то, што сам био опазио, протумачити као нешто сасвим обично; човек, који ће то приповедити блажије и са мање страсти, и који ће у околностима, које стрепећи намеравам овде приповедати, наћи једино обични ток природних причина и последица.&lt;br /&gt;
{{gap}}Још за детињства мога знали су ме као послушна и добросрдачна. Био сам тако мекана срца, да су ми се ради тога ругали моји другари и саученици. Нарочито сам миловао свакојаке животиње и због тога пуно сам их дома имао. Готово свагда био сам код њих и блажен сам био, кад сам их могао гладити и тимарити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што сам старији бивао, тим већма растијаше у мени та страст. Ко је замиловао свог верног и окретног пса, томе нетреба казивати, какво је у томе уживање. Искрена и пуна пожртвовања љубав неразумне животиње свагда има нешто, што непосредно ка срцу говори човеку, који је више пута имао прилике осведочити се о јадном пријатељству многих тако званих разумних створења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оженим се у младим годинама и на велику своју радост видим, да се и моја жена радо са животињама забавља. Чим је дознала, да милујем домаће животиње, одмах многе набави, за које је мислила, да су ми најмилије. Набрзо имадосмо пуно птица, златних рибица, лепа пса, бела зеца, мајмуна и — мачка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај мачак био је врло велик и леп, сасвим црн и необично окретан. Моја жена, кад би о њему говорила, свагда би се сетила на гатку, да су све црне мачке прикривене вештице. Тим немислим рећи, да је моја жена веровала у ту гатку, а да ме ко запита, зашто то спомињем, морао бих признати, да је то само зато што ми је баш то пало на ум.&lt;br /&gt;
{{gap}}Плутон — тако се тај мачак звао — био је мој љубимац. С њим сам се по највише играо. Сам сам га хранио, а он је непрестано за мном ишао. Тешко му се могло забранити, да за мном неиде и на улицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}То пријатељство трајаше неколико година. Несрећом нарав ми се међу тим сасвим изменила, те пође хђавим правцем; постанем робом демона, кога зовемо — пијанством. Из дана у дан бивао сам све расејанији, срдитији, раздражљивији, све сам се мање на друге освртао. Непристојно сам се понашао спрам жене, напоследку сам је и био. По себи се зна, да су и убоге животиње морале подносити моју злу вољу. Не само да сам их занемаривао, него сам их и мучио. Само Плутон што је био изузетак, а са белим зецом, са мајмуном и са псом доста сам хђаво поступао, ако су ми, ма и случајно, дошли под руку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Болест моја пође све на горе — јер камо горе болести од пијанства? — и напоследку дође ред и на Плутона, који већ није био више ни млад, те тако наравно беше и зле воље, напоследку, велим, дође ред и на Плутона, да искуси, шта ће рећи моја зла воља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једне ноћи вратим се из неке крчме, у којој сам обично пио, а мачак код куће те преда ме. Бацим га од себе, на што убоги мачак, хотећи се бранити, огребе ме по руци. Јарост ме спопадне, нити сам се могао уздржати, као да ми је досадања душа из тела отишла и зли дух мном овладао, тако ми се упалила свака жилица.&lt;br /&gt;
{{gap}}И шта учиних! Извучем из џепа ножић, отворим га, дохватим јаднога мачка за врат и избодем му без околишења једно око.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стидим се због тога, признавајући сада своју суровост, и сав се стресам.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се ујутру пробудим — кад сам се испавао од ноћашњега пића, грозио сам се од злочинства, које сам учинио, али ми се душа непреломи. Наново се предам ждерању и набрзо сасвим ми нестане из памети успомене на гадно дело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мачак врло брзо оздрави. Јама, у којој није било ока, страшна је била, али се чињаше, као да мачак нема више никаквих болова.&lt;br /&gt;
{{gap}}С почетка ме је болело, да ме сада мрзи створење, које ме је некад тако миловало. Али наскоро овлада мном друго чуство; било је то беснило; а кад сам видео, да морам пропасти, онда постанем прави окорели несретник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филозофија се на ту окорелост грешничку ни најмање неосврће, а као што сам жив, тако сам уверен, да је баш она једно од прачуства срца људскога, које нарави људској даје правац и значај.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ко међу нама није учинио сто пута подло или худо дело само зато, што је знао, да нетреба да га чини? То сви знамо, да у нама влада пркос, да баш против онога грешимо, што зовемо законом, и то само зато, што је то закон запретио. Тај дух окорелости грешничке имао ми је беду навршити. Та досад неиспитана тежња душе, да сама себе мучи, да сама против свога бића греши, то ме је гонило, да превршим меру несправедљивости страм убогог мачка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једно јутро вежем му сасвим хладнокрвно узицу око врата и обесим га о дрво.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, заплачем се, кад видех јаднога мачка тако висити, јер ме је волео; а дао ми је узрок гњеву, плакао сам, истина, јер сам осећао, да сам учинио грех, кога ми бескрајна милост милосрднога, али и свемогућета бога никад није могао опростити, али — ипак нескидох убогога мачка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ону ноћ, кад сам учинио то недело, пробуди те поклич, да гори. Завесе на мом кревету буктеше у велике. С тешком муком спасемо се сретно од пламена ја, жена и слушкиња. Све је изгорело и ја остадох са највећим очајањем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нисам тако луд, да бих тражио какву свезу међу мојим делом и овом несрећом. Само приповедам, како су догађаји текли и нећу да прећутим коју карику на ланцу. Сутра дан одем на гариште. Сви зидови срушили се, само један остао. Био је то зид средњи, танак, а малтер на њему већином се одржао, јер је био од садра и тврд.&lt;br /&gt;
{{gap}}Око зида стоје силни људи и гледају на њега са великом пажљивошћу и ревношћу. Чуо сам, где говорише: То је чудно! То је знаменито! чим се моје љубопитство врло побуди.&lt;br /&gt;
{{gap}}Приступим ближе и видим на белом зиду полупупчасту прилику грдне мачке. Прилика беше заиста чудна. Шта више, око мачкина врата био је повраз. Кад угледах то чудо, ту сабласт — иначе нисам могао то звати — небеше мом чуду и страху краја. Напоследку сам био у стању о томе и размишљати. Пре но што је ватра букнула, висио је мачак у суседној башти. Чим се ларма дигнула, одмах су људи дошли у башту, одакле је без сумње когод скинуо мачка и кроз отворени прозор у моју ложницу бацио, да би ме пробудио. Како су се остали зидови рушили, притисли су мртвога мачка уз чврсти садрови малтер, и тако постаде она прилика, која ми беше пред очима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако сам тим и умирио свој разум, али не и своју савест, причинила је ова пригода велико упечатљење на моје уображење. После неколико месеци дође ми пред очи мачкова авет, и од то доба осећао сам често као неко кајање. Напоследку кајао сам се, што сам, мачка убио, и меркао сам по крчмама у које сам одлазио, да ли ћу наћи каквог мачка, који би му био налик, небих ли тим опет надокнадио мртву зверку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једно вече опет сам пола пијан седио у некој таковој крчми. Уједанпут падне ми у очи неки црн предмет, који је био на великом бокалу са ракијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ пре тога гледао сам био неколико минута у суд, и чудио сам се, да онај предмет нисам пре на њему опазио. Приђем к том предмету и машим му се. Беше то црн, врло голем мачак, који је на длаку био исти мој убоги Плутон, само што је имао на прсима велику нејасну белу пегу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тек што сам га додирнуо, а он устане, стане се трти о моју руку, на сав мах предући. Као да му је врло мило било, што сам га миловао. Дакле сам тако нашао, што сам тражио.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хтео сам мачка купити од крчмара, али овај није ништа марио за њега, јер, вели, нит’ је пре што знао за њега, нити га је кадгод видео.&lt;br /&gt;
{{gap}}Непрестано сам гладио мачка, а кад сам кући полазио, хтео је и мачак са мном. Нисам му то претио и на путу много сам пута стао и гладио га. У кући мојој брзо се одомаћи и наскоро постане љубимац и моје жене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што се мене самога тиче, наклоност моја није врло дуго трајала. Сасвим друго испаде, него што сам очекивао; само незнам, зашто сам се тако гнусио од привржености, коју ми мачак непрестано указиваше. Наскоро пређе моје гнушење у праву мрзост. Где сам год могао, уклањао сам се мачку, а што га нисам мучио, узрок је било једино сећање на пређашње окрутно дело, од кога сам се стидио. Првих неколико недеља нисам био мачка, нити сам га иначе био мучио, али што дуже, све сам се од њега већма гадио тако, да сам га се клонио као куге.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ми је мржњу било побудило, било је то, да сам видео ујутру, кад сам мачка кући довео, да и он нема једно око. А мојој жени баш због тога се мачак још већма допадао.&lt;br /&gt;
{{gap}}За чудо, што сам ја мачка већма мрзио, тим се он мене већма лепио, то јест, он се тим већма мени наметао, што сам га се ја више клонио. Ишао је за сваким мојим кораком са таком сталности, да читаоци немогу ни помислити. Ако сам где сео, увек је био мачак код мене, или ми је на крило скочио и улагивао ми се, или је седио испод столице. Јесам ли ишао по соби, ето ми се плеће међу ноге, да често у мало што се нисам преко њега спотакнуо, или ми је своје оштре нокте заквачио у хаљине, те ми се попео чак на прси. Да га у таку прилику нисам убио, прво је био узрок пређашње недело, а друго поглавито то — боље да одмах признам — што сам се сабласти бојао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није ми се бојазан тицала физичкога зла, не — а опет немогу навести друге какве узроке. Чисто се стидим, да тако што морам признати, стидим се за то и у тамници; али страх и гроза, коју ми је то чудо уливало, буде још већа са несташне примниве. Више пута обраћала ми је жена позорност на чудну прилику беле пеге, коју сам споменуо и која је била једина разлика међу овом необичном сабласти и оном, којој сам дошао хака главе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нека читатељ још и то упамти, да је она пега била и доста велика, али не довољно јасна; али уједанпут узе на се опредељену форму. Била је сада налик на неку ствар — и поглавито за то бојао сам се те авети, и радо бих се био ње опростио, само да сам имао толико јунаштва — била је, ух, страхоте! налик на вешала!&lt;br /&gt;
{{gap}}Био сам сада неописано несретан, тако несретан, како заиста нико више на свету. Пак бесловесно створење, звер, коју сам убио гадећи је се, то бесловесно створење да мени, створеном по образу и по подобију божију, да мени причињава тако голему несносну муку! Ах! Неимадох више ни у дану ни у ноћи мирна часка, јер дању неостављаше ме мачак ни за један часак, а ноћу, пренувши се сваки час са страшних санова, осећао сам на лицу мачково врело дисање, а тело његово притискиваше ме на срцу као мора, пак нисам имао ни толико силе, да сам га могао са себе бацити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Под сињим тим теретом угаси се у мени сасвим, што је још добра било. Од то доба стадоше ме подилазити све саме зле мисли, најцрње, најгоре мисли. Никога и ништа није ми више мржња подносила, а ко је највише патио од мога честог, пламеног, слепог и неодољивог гњева, то беше — признајем то на вечиту своју срамоту — јадна моја жена, која не само да се ни једанпут није потужила на моју суровост, него ми је још показивала непрестано највећу своју љубав. Несретна мученица!&lt;br /&gt;
{{gap}}Једанпут сиђе се са мном у подрум, да оданде изнесе нешто за ручак. Мачак иђаше за мном низ степене, и умалʼ што се нисам преко њега скрхао. Страшно сам се разјарио. Спопаднем секиру, пак заборавивши сасвим на детињасту бојазност, која ми дотле руку везиваше, измахнем на мачка, и зацело би га мој ударац умртвио, да је погодио по мојој вољи, али ме жена ухвати за руку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ненадана ова препона побуди ме на паклену јарост, тргнем руку из женине руке и — треснем секиром своју жену по глави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ни да је гласа дала, клоне уз мене на земљу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад, кад сам страшно убиство учинио, неостаде ми друго, него да трупину сакријем. Знао сам, да је ни по дану ни по ноћи немогу из куће извући, а да ме неопазе суседи. Стотине планова пунише ми главу. Хтедох исећи трупину на малене комадиће и спалити је, час опет хтео сам је закопати у подруму. Онда ми паде на ум, да је бацим у бунар у кући, или да је турим у сандук, па да је као трговачку робу пошљем гвозденим путем. Али напослетку досетим се на нешто, што је било од свега најбоље: наумим то јест, да трупину у подруму зазидам, као што су у средњем веку радили срдари са својим мртвима.&lt;br /&gt;
{{gap}}За такову намеру беше ми подрум како ваља. Не само да су му зидови били слаби, него још ту скоро били су добрим малтером премазани, који се још није био осушио са подрумске влаге. На једном месту у подруму био се зид испупчио, без сумње био је тамо кадгод какав комин или огњиште.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нисам ни часка сумњао, да ће ми бити врло лако оданде извући цигле, метнути тамо трупину и напоследку све тако зазидати, да нико неби могао ништа посумњати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нисам се преварио. Гвозденом мотком лако извалим цигље, онда турим у јаму мртваца, наслонивши га на стражњи зид, затим зазидам опет све тако као што је било пре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Спремио сам врло брижљиво креч и песак, те направим малтер, који се од старога није ништа разликовао, онда га премажем што пажљивије преко цигаља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам свој посао био свршио, уверио сам се на своју радост, да је све онако, како је требало бити. На зиду није се баш ништа могло приметити, од чега би се могло помислити на какву промену у зиду. Ђубре извучем из подрума врло пажљиво. Пак осврћући се на све стране рекао сам победоносно: Но, овде нисам залуду радио.&lt;br /&gt;
{{gap}}Прво, што сам онда радио, беше, да потражим наказу, која ме је у последње доба толико мучила, која ми је жени била узрок смрти; тврдо сам наумио накратко с њом свршити, те једним ударцем бих је био умртвио. Да сам је се само могао дочепати, било јој је већ суђено; али као да се лукава звер бојала моје злоће, те ми се није смела више приближити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немогу вам исказати, нити читатељ може помислити, какав ми је терет са срца пао, кад гнуснога мачка нисам више видео. Ни на ноћ нисам га видео — и тако могох опет једанпут мирно спавати — да, спавати поред свега тешкога терета, који ме после убојства притискиваше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Прође други, прође трећи дан, а мога мучитеља нема више. Оданем и осетим се као слободан. Гад мачији, како се уплашио, онако је за навек утекао. Нестало га, и никад више да ми дође на очи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ах, како сам сретан био, макар да сам онако страшно дело учинио!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад жену више невиђаше, запиташе ме, где је, али ми је сасвим лако било изговорити се. Напоследку преметаше ми и стан, али ненађоше ништа, то се разуме. Мислио сам дакле, да сам сасвим сигуран — и сретан.&lt;br /&gt;
{{gap}}Четврти дан после убиства дођоше ми у кућу уједанпут многи полицисте, да би је још једанпут што брижљивије преметали. Ја сам знао, да немогу ништа наћи, па сам сасвим без бриге био. Полицисте ми рекоше, да и ја будем при преметању куће. Свуда, у сваком куту прогледаше. Напоследку одосмо трећи или четврти пут у подрум. У мене ни да се једна жилица макнула. Срце ми је било мирно као у човека, који спава. Већ се полиција спремала да одлази, сасвим умирена; нисам ја то могао тако олако пропустити; радост ми је била велика, нити се дала сакрити. Морао сам ма што рећи, па ма једну реч, само да докажем тим људма, како се осећам сасвим невин и како је преметање куће по мене добро испало.&lt;br /&gt;
{{gap}}Господо, рекох напоследку, кад се полицисте већ спремаше на одлазак; врло ми је мило, да сте се уверили, да вам је подозрење сасвим неосновано. Желим вам добро здравље и нешто више учтивости. Је лʼте, господо, ова кућа врло је добро грађена? (У свом заносу, само да коју реч рекнем, нисам знао, ни шта говорим.) Дакако. Та је кућа врло добро зидана. Гледајте само, господо — шта, ви већ одлазите? — гледајте само, како су зидови јаки!&lt;br /&gt;
{{gap}}Онда ударим у свом бесном расположењу палицом у цигље на оно место, где сам жену био зазидао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ме бог сахрани од духа злога! Тек што се јек од ударца разишао, чујем из гроба некакав глас.&lt;br /&gt;
{{gap}}С почетка беше то тамно, загушено дерање, налик на дечије, али наскоро пусти се у дуго гласовито завевање, које у себи имађаше нешто сасвим неприродно и нељудско. Беше то вијање, пола страшно, полак победно, онако као што га могу дати само грешници, који се под мукама превијају, и ђаволи који се том радују!&lt;br /&gt;
{{gap}}То вам немогу казати, како ми је било; све би бадава било. Занешен одвучем се до противна зида.&lt;br /&gt;
{{gap}}У први мах засташе полицисте, и сами устрављени, на степенима, али одмах за тим даде се тесте јаких руку, да зид свале. Уједанпут се свали цела она баџа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Очима њиним покаже се трупина пола иструнула и страшно укаљана усиреном крви. На глави њеној сеђаше са разваљеном као крв црвеном чељусти, са својим једним севајућим оком гнусно створење, које ме ласкањем својим наведе на убиство и које ме својим маукањем издаде џелатским рукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}Био сам зазидао мачка заједно са трупином!

== Извор ==
1863. ''Даница'', 17. и 24. новембар, бр. 46. и 47. стр. 722—725; 737—740.</text>
      <sha1>7fkp3z2b93n1i4gdzp2310jom8aalk2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143815</id>
      <parentid>143799</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T08:23:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143815</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="30596" sha1="f8erz1v9m81h9zpojm99pj2q5cyml4x" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Црни мачак
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Анонимно
| година= 1863
| белешке=
}}

{{gap}}Догађај, који ћу вам сада приповедити, тако је чудан, а уједно тако прост, да га нико ваљда ни веровати неће. И сам осећам, да би залуду било искати веровање тамо, где своја рођена чуства неће да буду сведоци. Па ипак нисам луд нити снивам; али како ћу сутра умрети, хтео бих данас свалити са душе своје терет, који је притискује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пре свега намеравам свету предложити неке домаће пригоде. Њине последице напунише ме ужасом, мучише ме — уништише ме. Ја сам се од њих свагда стресао и упрепашћивао, другому биће страшне, држаће их за немогуће. Шат се кадгод нађе човек, који ће то, што сам био опазио, протумачити као нешто сасвим обично; човек, који ће то приповедити блажије и са мање страсти, и који ће у околностима, које стрепећи намеравам овде приповедати, наћи једино обични ток природних причина и последица.&lt;br /&gt;
{{gap}}Још за детињства мога знали су ме као послушна и добросрдачна. Био сам тако мекана срца, да су ми се ради тога ругали моји другари и саученици. Нарочито сам миловао свакојаке животиње и због тога пуно сам их дома имао. Готово свагда био сам код њих и блажен сам био, кад сам их могао гладити и тимарити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што сам старији бивао, тим већма растијаше у мени та страст. Ко је замиловао свог верног и окретног пса, томе нетреба казивати, какво је у томе уживање. Искрена и пуна пожртвовања љубав неразумне животиње свагда има нешто, што непосредно ка срцу говори човеку, који је више пута имао прилике осведочити се о јадном пријатељству многих тако званих разумних створења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оженим се у младим годинама и на велику своју радост видим, да се и моја жена радо са животињама забавља. Чим је дознала, да милујем домаће животиње, одмах многе набави, за које је мислила, да су ми најмилије. Набрзо имадосмо пуно птица, златних рибица, лепа пса, бела зеца, мајмуна и — мачка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај мачак био је врло велик и леп, сасвим црн и необично окретан. Моја жена, кад би о њему говорила, свагда би се сетила на гатку, да су све црне мачке прикривене вештице. Тим немислим рећи, да је моја жена веровала у ту гатку, а да ме ко запита, зашто то спомињем, морао бих признати, да је то само зато што ми је баш то пало на ум.&lt;br /&gt;
{{gap}}Плутон — тако се тај мачак звао — био је мој љубимац. С њим сам се по највише играо. Сам сам га хранио, а он је непрестано за мном ишао. Тешко му се могло забранити, да за мном неиде и на улицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}То пријатељство трајаше неколико година. Несрећом нарав ми се међу тим сасвим изменила, те пође хђавим правцем; постанем робом демона, кога зовемо — пијанством. Из дана у дан бивао сам све расејанији, срдитији, раздражљивији, све сам се мање на друге освртао. Непристојно сам се понашао спрам жене, напоследку сам је и био. По себи се зна, да су и убоге животиње морале подносити моју злу вољу. Не само да сам их занемаривао, него сам их и мучио. Само Плутон што је био изузетак, а са белим зецом, са мајмуном и са псом доста сам хђаво поступао, ако су ми, ма и случајно, дошли под руку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Болест моја пође све на горе — јер камо горе болести од пијанства? — и напоследку дође ред и на Плутона, који већ није био више ни млад, те тако наравно беше и зле воље, напоследку, велим, дође ред и на Плутона, да искуси, шта ће рећи моја зла воља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једне ноћи вратим се из неке крчме, у којој сам обично пио, а мачак код куће те преда ме. Бацим га од себе, на што убоги мачак, хотећи се бранити, огребе ме по руци. Јарост ме спопадне, нити сам се могао уздржати, као да ми је досадања душа из тела отишла и зли дух мном овладао, тако ми се упалила свака жилица.&lt;br /&gt;
{{gap}}И шта учиних! Извучем из џепа ножић, отворим га, дохватим јаднога мачка за врат и избодем му без околишења једно око.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стидим се због тога, признавајући сада своју суровост, и сав се стресам.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се ујутру пробудим — кад сам се испавао од ноћашњега пића, грозио сам се од злочинства, које сам учинио, али ми се душа непреломи. Наново се предам ждерању и набрзо сасвим ми нестане из памети успомене на гадно дело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мачак врло брзо оздрави. Јама, у којој није било ока, страшна је била, али се чињаше, као да мачак нема више никаквих болова.&lt;br /&gt;
{{gap}}С почетка ме је болело, да ме сада мрзи створење, које ме је некад тако миловало. Али наскоро овлада мном друго чуство; било је то беснило; а кад сам видео, да морам пропасти, онда постанем прави окорели несретник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филозофија се на ту окорелост грешничку ни најмање неосврће, а као што сам жив, тако сам уверен, да је баш она једно од прачуства срца људскога, које нарави људској даје правац и значај.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ко међу нама није учинио сто пута подло или худо дело само зато, што је знао, да нетреба да га чини? То сви знамо, да у нама влада пркос, да баш против онога грешимо, што зовемо законом, и то само зато, што је то закон запретио. Тај дух окорелости грешничке имао ми је беду навршити. Та досад неиспитана тежња душе, да сама себе мучи, да сама против свога бића греши, то ме је гонило, да превршим меру несправедљивости страм убогог мачка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једно јутро вежем му сасвим хладнокрвно узицу око врата и обесим га о дрво.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, заплачем се, кад видех јаднога мачка тако висити, јер ме је волео; а дао ми је узрок гњеву, плакао сам, истина, јер сам осећао, да сам учинио грех, кога ми бескрајна милост милосрднога, али и свемогућета бога никад није могао опростити, али — ипак нескидох убогога мачка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ону ноћ, кад сам учинио то недело, пробуди те поклич, да гори. Завесе на мом кревету буктеше у велике. С тешком муком спасемо се сретно од пламена ја, жена и слушкиња. Све је изгорело и ја остадох са највећим очајањем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нисам тако луд, да бих тражио какву свезу међу мојим делом и овом несрећом. Само приповедам, како су догађаји текли и нећу да прећутим коју карику на ланцу. Сутра дан одем на гариште. Сви зидови срушили се, само један остао. Био је то зид средњи, танак, а малтер на њему већином се одржао, јер је био од садра и тврд.&lt;br /&gt;
{{gap}}Око зида стоје силни људи и гледају на њега са великом пажљивошћу и ревношћу. Чуо сам, где говорише: То је чудно! То је знаменито! чим се моје љубопитство врло побуди.&lt;br /&gt;
{{gap}}Приступим ближе и видим на белом зиду полупупчасту прилику грдне мачке. Прилика беше заиста чудна. Шта више, око мачкина врата био је повраз. Кад угледах то чудо, ту сабласт — иначе нисам могао то звати — небеше мом чуду и страху краја. Напоследку сам био у стању о томе и размишљати. Пре но што је ватра букнула, висио је мачак у суседној башти. Чим се ларма дигнула, одмах су људи дошли у башту, одакле је без сумње когод скинуо мачка и кроз отворени прозор у моју ложницу бацио, да би ме пробудио. Како су се остали зидови рушили, притисли су мртвога мачка уз чврсти садрови малтер, и тако постаде она прилика, која ми беше пред очима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако сам тим и умирио свој разум, али не и своју савест, причинила је ова пригода велико упечатљење на моје уображење. После неколико месеци дође ми пред очи мачкова авет, и од то доба осећао сам често као неко кајање. Напоследку кајао сам се, што сам, мачка убио, и меркао сам по крчмама у које сам одлазио, да ли ћу наћи каквог мачка, који би му био налик, небих ли тим опет надокнадио мртву зверку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једно вече опет сам пола пијан седио у некој таковој крчми. Уједанпут падне ми у очи неки црн предмет, који је био на великом бокалу са ракијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ пре тога гледао сам био неколико минута у суд, и чудио сам се, да онај предмет нисам пре на њему опазио. Приђем к том предмету и машим му се. Беше то црн, врло голем мачак, који је на длаку био исти мој убоги Плутон, само што је имао на прсима велику нејасну белу пегу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тек што сам га додирнуо, а он устане, стане се трти о моју руку, на сав мах предући. Као да му је врло мило било, што сам га миловао. Дакле сам тако нашао, што сам тражио.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хтео сам мачка купити од крчмара, али овај није ништа марио за њега, јер, вели, нит’ је пре што знао за њега, нити га је кадгод видео.&lt;br /&gt;
{{gap}}Непрестано сам гладио мачка, а кад сам кући полазио, хтео је и мачак са мном. Нисам му то претио и на путу много сам пута стао и гладио га. У кући мојој брзо се одомаћи и наскоро постане љубимац и моје жене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што се мене самога тиче, наклоност моја није врло дуго трајала. Сасвим друго испаде, него што сам очекивао; само незнам, зашто сам се тако гнусио од привржености, коју ми мачак непрестано указиваше. Наскоро пређе моје гнушење у праву мрзост. Где сам год могао, уклањао сам се мачку, а што га нисам мучио, узрок је било једино сећање на пређашње окрутно дело, од кога сам се стидио. Првих неколико недеља нисам био мачка, нити сам га иначе био мучио, али што дуже, све сам се од њега већма гадио тако, да сам га се клонио као куге.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ми је мржњу било побудило, било је то, да сам видео ујутру, кад сам мачка кући довео, да и он нема једно око. А мојој жени баш због тога се мачак још већма допадао.&lt;br /&gt;
{{gap}}За чудо, што сам ја мачка већма мрзио, тим се он мене већма лепио, то јест, он се тим већма мени наметао, што сам га се ја више клонио. Ишао је за сваким мојим кораком са таком сталности, да читаоци немогу ни помислити. Ако сам где сео, увек је био мачак код мене, или ми је на крило скочио и улагивао ми се, или је седио испод столице. Јесам ли ишао по соби, ето ми се плеће међу ноге, да често у мало што се нисам преко њега спотакнуо, или ми је своје оштре нокте заквачио у хаљине, те ми се попео чак на прси. Да га у таку прилику нисам убио, прво је био узрок пређашње недело, а друго поглавито то — боље да одмах признам — што сам се сабласти бојао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није ми се бојазан тицала физичкога зла, не — а опет немогу навести друге какве узроке. Чисто се стидим, да тако што морам признати, стидим се за то и у тамници; али страх и гроза, коју ми је то чудо уливало, буде још већа са несташне примниве. Више пута обраћала ми је жена позорност на чудну прилику беле пеге, коју сам споменуо и која је била једина разлика међу овом необичном сабласти и оном, којој сам дошао хака главе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нека читатељ још и то упамти, да је она пега била и доста велика, али не довољно јасна; али уједанпут узе на се опредељену форму. Била је сада налик на неку ствар — и поглавито за то бојао сам се те авети, и радо бих се био ње опростио, само да сам имао толико јунаштва — била је, ух, страхоте! налик на вешала!&lt;br /&gt;
{{gap}}Био сам сада неописано несретан, тако несретан, како заиста нико више на свету. Пак бесловесно створење, звер, коју сам убио гадећи је се, то бесловесно створење да мени, створеном по образу и по подобију божију, да мени причињава тако голему несносну муку! Ах! Неимадох више ни у дану ни у ноћи мирна часка, јер дању неостављаше ме мачак ни за један часак, а ноћу, пренувши се сваки час са страшних санова, осећао сам на лицу мачково врело дисање, а тело његово притискиваше ме на срцу као мора, пак нисам имао ни толико силе, да сам га могао са себе бацити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Под сињим тим теретом угаси се у мени сасвим, што је још добра било. Од то доба стадоше ме подилазити све саме зле мисли, најцрње, најгоре мисли. Никога и ништа није ми више мржња подносила, а ко је највише патио од мога честог, пламеног, слепог и неодољивог гњева, то беше — признајем то на вечиту своју срамоту — јадна моја жена, која не само да се ни једанпут није потужила на моју суровост, него ми је још показивала непрестано највећу своју љубав. Несретна мученица!&lt;br /&gt;
{{gap}}Једанпут сиђе се са мном у подрум, да оданде изнесе нешто за ручак. Мачак иђаше за мном низ степене, и умалʼ што се нисам преко њега скрхао. Страшно сам се разјарио. Спопаднем секиру, пак заборавивши сасвим на детињасту бојазност, која ми дотле руку везиваше, измахнем на мачка, и зацело би га мој ударац умртвио, да је погодио по мојој вољи, али ме жена ухвати за руку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ненадана ова препона побуди ме на паклену јарост, тргнем руку из женине руке и — треснем секиром своју жену по глави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ни да је гласа дала, клоне уз мене на земљу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад, кад сам страшно убиство учинио, неостаде ми друго, него да трупину сакријем. Знао сам, да је ни по дану ни по ноћи немогу из куће извући, а да ме неопазе суседи. Стотине планова пунише ми главу. Хтедох исећи трупину на малене комадиће и спалити је, час опет хтео сам је закопати у подруму. Онда ми паде на ум, да је бацим у бунар у кући, или да је турим у сандук, па да је као трговачку робу пошљем гвозденим путем. Али напослетку досетим се на нешто, што је било од свега најбоље: наумим то јест, да трупину у подруму зазидам, као што су у средњем веку радили срдари са својим мртвима.&lt;br /&gt;
{{gap}}За такову намеру беше ми подрум како ваља. Не само да су му зидови били слаби, него још ту скоро били су добрим малтером премазани, који се још није био осушио са подрумске влаге. На једном месту у подруму био се зид испупчио, без сумње био је тамо кадгод какав комин или огњиште.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нисам ни часка сумњао, да ће ми бити врло лако оданде извући цигле, метнути тамо трупину и напоследку све тако зазидати, да нико неби могао ништа посумњати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нисам се преварио. Гвозденом мотком лако извалим цигље, онда турим у јаму мртваца, наслонивши га на стражњи зид, затим зазидам опет све тако као што је било пре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Спремио сам врло брижљиво креч и песак, те направим малтер, који се од старога није ништа разликовао, онда га премажем што пажљивије преко цигаља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам свој посао био свршио, уверио сам се на своју радост, да је све онако, како је требало бити. На зиду није се баш ништа могло приметити, од чега би се могло помислити на какву промену у зиду. Ђубре извучем из подрума врло пажљиво. Пак осврћући се на све стране рекао сам победоносно: Но, овде нисам залуду радио.&lt;br /&gt;
{{gap}}Прво, што сам онда радио, беше, да потражим наказу, која ме је у последње доба толико мучила, која ми је жени била узрок смрти; тврдо сам наумио накратко с њом свршити, те једним ударцем бих је био умртвио. Да сам је се само могао дочепати, било јој је већ суђено; али као да се лукава звер бојала моје злоће, те ми се није смела више приближити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немогу вам исказати, нити читатељ може помислити, какав ми је терет са срца пао, кад гнуснога мачка нисам више видео. Ни на ноћ нисам га видео — и тако могох опет једанпут мирно спавати — да, спавати поред свега тешкога терета, који ме после убојства притискиваше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Прође други, прође трећи дан, а мога мучитеља нема више. Оданем и осетим се као слободан. Гад мачији, како се уплашио, онако је за навек утекао. Нестало га, и никад више да ми дође на очи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ах, како сам сретан био, макар да сам онако страшно дело учинио!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад жену више невиђаше, запиташе ме, где је, али ми је сасвим лако било изговорити се. Напоследку преметаше ми и стан, али ненађоше ништа, то се разуме. Мислио сам дакле, да сам сасвим сигуран — и сретан.&lt;br /&gt;
{{gap}}Четврти дан после убиства дођоше ми у кућу уједанпут многи полицисте, да би је још једанпут што брижљивије преметали. Ја сам знао, да немогу ништа наћи, па сам сасвим без бриге био. Полицисте ми рекоше, да и ја будем при преметању куће. Свуда, у сваком куту прогледаше. Напоследку одосмо трећи или четврти пут у подрум. У мене ни да се једна жилица макнула. Срце ми је било мирно као у човека, који спава. Већ се полиција спремала да одлази, сасвим умирена; нисам ја то могао тако олако пропустити; радост ми је била велика, нити се дала сакрити. Морао сам ма што рећи, па ма једну реч, само да докажем тим људма, како се осећам сасвим невин и како је преметање куће по мене добро испало.&lt;br /&gt;
{{gap}}Господо, рекох напоследку, кад се полицисте већ спремаше на одлазак; врло ми је мило, да сте се уверили, да вам је подозрење сасвим неосновано. Желим вам добро здравље и нешто више учтивости. Је лʼте, господо, ова кућа врло је добро грађена? (У свом заносу, само да коју реч рекнем, нисам знао, ни шта говорим.) Дакако. Та је кућа врло добро зидана. Гледајте само, господо — шта, ви већ одлазите? — гледајте само, како су зидови јаки!&lt;br /&gt;
{{gap}}Онда ударим у свом бесном расположењу палицом у цигље на оно место, где сам жену био зазидао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ме бог сахрани од духа злога! Тек што се јек од ударца разишао, чујем из гроба некакав глас.&lt;br /&gt;
{{gap}}С почетка беше то тамно, загушено дерање, налик на дечије, али наскоро пусти се у дуго гласовито завевање, које у себи имађаше нешто сасвим неприродно и нељудско. Беше то вијање, пола страшно, полак победно, онако као што га могу дати само грешници, који се под мукама превијају, и ђаволи који се том радују!&lt;br /&gt;
{{gap}}То вам немогу казати, како ми је било; све би бадава било. Занешен одвучем се до противна зида.&lt;br /&gt;
{{gap}}У први мах засташе полицисте, и сами устрављени, на степенима, али одмах за тим даде се тесте јаких руку, да зид свале. Уједанпут се свали цела она баџа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Очима њиним покаже се трупина пола иструнула и страшно укаљана усиреном крви. На глави њеној сеђаше са разваљеном као крв црвеном чељусти, са својим једним севајућим оком гнусно створење, које ме ласкањем својим наведе на убиство и које ме својим маукањем издаде џелатским рукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}Био сам зазидао мачка заједно са трупином!

{{Википедија|Црни мачак (приповетка)}}

== Извор ==
1863. ''Даница'', 17. и 24. новембар, бр. 46. и 47. стр. 722—725; 737—740.</text>
      <sha1>f8erz1v9m81h9zpojm99pj2q5cyml4x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Гавран (Едгар Алан По)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61008</id>
    <revision>
      <id>143801</id>
      <timestamp>2026-05-29T07:52:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Гавран]] на [[Гавран (Владета Кошутић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143801</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="68" sha1="6u4pz2x1jelubt3e8epqyuz76vlh8uo" xml:space="preserve">#Преусмери [[Гавран (Владета Кошутић)]]</text>
      <sha1>6u4pz2x1jelubt3e8epqyuz76vlh8uo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143804</id>
      <parentid>143801</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T07:52:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143804</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="27" sha1="a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez" xml:space="preserve">{{брзо брисање}}</text>
      <sha1>a988bpcd6kyr650b4t4wyzsiwocflez</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143807</id>
      <parentid>143804</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T08:08:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143807</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="920" sha1="fcaek08hqemkbbd6grw9r68drmj9ahn" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран ([[:en:The Raven and Other Poems/The Raven|''The Raven'']])
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| година= 1845
| белешке=
}}
{{Википедија|Гавран (Едгар Алан По)}}
== Преводи на српски језик ==
* ''[[Црни Гавран]]'' (1878), превео [[Ника Грујичић Огњан]]
* ''[[Гавран (Шапчанин)|Гавран]]'' (1882), превео [[Милорад Поповић Шапчанин]]
* ''[[Гавран (Светислав Стефановић)|Гавран]]'' (1903), превео [[Светислав Стефановић]]

== Преводиоци ==
* [[Ника Грујичић Огњан]]
* [[Милорад Поповић Шапчанин]]
* [[Светислав Стефановић]]</text>
      <sha1>fcaek08hqemkbbd6grw9r68drmj9ahn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143808</id>
      <parentid>143807</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T08:10:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Гавран]] на [[Гавран (Едгар Алан По)]] без остављања преусмерења: Правилан назив</comment>
      <origin>143807</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="920" sha1="fcaek08hqemkbbd6grw9r68drmj9ahn" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран ([[:en:The Raven and Other Poems/The Raven|''The Raven'']])
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| година= 1845
| белешке=
}}
{{Википедија|Гавран (Едгар Алан По)}}
== Преводи на српски језик ==
* ''[[Црни Гавран]]'' (1878), превео [[Ника Грујичић Огњан]]
* ''[[Гавран (Шапчанин)|Гавран]]'' (1882), превео [[Милорад Поповић Шапчанин]]
* ''[[Гавран (Светислав Стефановић)|Гавран]]'' (1903), превео [[Светислав Стефановић]]

== Преводиоци ==
* [[Ника Грујичић Огњан]]
* [[Милорад Поповић Шапчанин]]
* [[Светислав Стефановић]]</text>
      <sha1>fcaek08hqemkbbd6grw9r68drmj9ahn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143812</id>
      <parentid>143808</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T08:13:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143812</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1028" sha1="ts3s5ihwkgn0wgon79t519twullzeom" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран ([[:en:The Raven and Other Poems/The Raven|''The Raven'']])
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| година= 1845
| белешке=
}}

== Преводи на српски језик ==
* ''[[Црни Гавран]]'' (1878), превео [[Ника Грујичић Огњан]]
* ''[[Гавран (Шапчанин)|Гавран]]'' (1882), превео [[Милорад Поповић Шапчанин]]
* ''[[Гавран (Светислав Стефановић)|Гавран]]'' (1903), превео [[Светислав Стефановић]]

== Преводиоци ==
* [[Ника Грујичић Огњан]]
* [[Милорад Поповић Шапчанин]]
* [[Светислав Стефановић]]

{{Википедија|Гавран (Едгар Алан По)}}

[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Едгар Алан По]]</text>
      <sha1>ts3s5ihwkgn0wgon79t519twullzeom</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143813</id>
      <parentid>143812</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T08:17:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143813</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1344" sha1="m2sk1vaefbekljc9a1iu5k55pczns33" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран ([[:en:The Raven and Other Poems/The Raven|''The Raven'']])
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| година= 1845
| белешке= '''''Гавран''''' (енгл. ''The Raven'') је најпознатија песма америчког књижевника Едгара Алана Поа. Гавран је први пут приписана Поу у штампаном облику у -{New York evening mirror}--у 29. јануара 1845.
}}

== Преводи на српски језик ==
* ''[[Црни Гавран]]'' (1878), превео [[Ника Грујичић Огњан]]
* ''[[Гавран (Шапчанин)|Гавран]]'' (1882), превео [[Милорад Поповић Шапчанин]]
* ''[[Гавран (Светислав Стефановић)|Гавран]]'' (1903), превео [[Светислав Стефановић]]

== Преводиоци ==
* [[Ника Грујичић Огњан]]
* [[Милорад Поповић Шапчанин]]
* [[Светислав Стефановић]]

{{Википедија|Гавран (Едгар Алан По)}}

[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Едгар Алан По]]</text>
      <sha1>m2sk1vaefbekljc9a1iu5k55pczns33</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143833</id>
      <parentid>143813</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T10:49:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводи на српски језик */</comment>
      <origin>143833</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1463" sha1="qa6hldwyo8em7o3gkzgtg0wv4qvft7i" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гавран ([[:en:The Raven and Other Poems/The Raven|''The Raven'']])
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| година= 1845
| белешке= '''''Гавран''''' (енгл. ''The Raven'') је најпознатија песма америчког књижевника Едгара Алана Поа. Гавран је први пут приписана Поу у штампаном облику у -{New York evening mirror}--у 29. јануара 1845.
}}

== Преводи на српски језик ==
* ''[[Црни Гавран]]'' (1878), превео [[Ника Грујичић Огњан]]
* ''[[Гавран (Шапчанин)|Гавран]]'' (1882), превео [[Милорад Поповић Шапчанин]]
* ''[[Гавран (Светислав Стефановић)|Гавран]]'' (1903), превео [[Светислав Стефановић]]
* ''[[Гавран (Владета Кошутић)|Гавран]]'' (19??), превео Влатеда Кошутић

== Преводиоци ==
* [[Ника Грујичић Огњан]]
* [[Милорад Поповић Шапчанин]]
* [[Светислав Стефановић]]

{{Википедија|Гавран (Едгар Алан По)}}

[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Едгар Алан По]]</text>
      <sha1>qa6hldwyo8em7o3gkzgtg0wv4qvft7i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор:Гавран</title>
    <ns>1</ns>
    <id>61009</id>
    <revision>
      <id>143803</id>
      <timestamp>2026-05-29T07:52:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Разговор:Гавран]] на [[Разговор:Гавран (Владета Кошутић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>143803</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="85" sha1="fr7ywyz3ce2be6wb6kvrcl4pvibd9ki" xml:space="preserve">#Преусмери [[Разговор:Гавран (Владета Кошутић)]]</text>
      <sha1>fr7ywyz3ce2be6wb6kvrcl4pvibd9ki</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143806</id>
      <parentid>143803</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T07:55:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143806</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="0" sha1="phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1" />
      <sha1>phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Гавран</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61010</id>
    <revision>
      <id>143809</id>
      <timestamp>2026-05-29T08:12:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: '''''Гавран''''' може да се односи на:  * [[Гавран (Едгар Алан По)]] * [[Гавран (Јован Сундечић)]]  {{вишезначна одредница}}</comment>
      <origin>143809</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="201" sha1="c8ltbqb84zt65wkbhx6u2i3jkjxma4u" xml:space="preserve">'''''Гавран''''' може да се односи на:

* [[Гавран (Едгар Алан По)]]
* [[Гавран (Јован Сундечић)]]

{{вишезначна одредница}}</text>
      <sha1>c8ltbqb84zt65wkbhx6u2i3jkjxma4u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Светислав Стефановић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61011</id>
    <redirect title="Аутор:Светислав Стефановић" />
    <revision>
      <id>143814</id>
      <timestamp>2026-05-29T08:19:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Аутор:Светислав Стефановић]]</comment>
      <origin>143814</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="74" sha1="4g5rnmuyk840mp0zykk8jfgbn7gd0pm" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Светислав Стефановић]]</text>
      <sha1>4g5rnmuyk840mp0zykk8jfgbn7gd0pm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Ђакомо Леопарди</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61012</id>
    <revision>
      <id>143822</id>
      <timestamp>2026-05-29T10:04:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Ђакомо | презиме = Леопарди | иницијал_презимена = Л | годинарођења = 1798 | годинасмрти = 1837 | опис = '''Ђакомо Леопарди''' је био италијански писац,научник и филозоф. Сматра се једним од највећих лирских песника италијанског романтизма и једним од нај…</comment>
      <origin>143822</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="994" sha1="m3x3xvnmhd5ktwaz94tvk20rcuppvjp" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ђакомо
| презиме = Леопарди
| иницијал_презимена = Л
| годинарођења = 1798
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Ђакомо Леопарди''' је био италијански писац,научник и филозоф. Сматра се једним од највећих лирских песника италијанског романтизма и једним од најзначајнијих песника европске поезије XIX века.
| слика = Leopardi, Giacomo (1798-1837) - ritr. A Ferrazzi, Recanati, casa Leopardi.jpg
| опис_слике =
| википедија = Ђакомо Леопарди
| вики_цитати = Ђакомо Леопарди
| остава = 
| остава_кат = Giacomo Leopardi
}}

== Песме ==
* [[Жуква, цвијет пустиње]]

== Преводиоци на српски ==
* [[Нико Ш. Црногорчевић]]</text>
      <sha1>m3x3xvnmhd5ktwaz94tvk20rcuppvjp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тица</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61013</id>
    <revision>
      <id>143823</id>
      <timestamp>2026-05-29T10:17:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Тица | одељак= | аутор= Александар Пушкин | преводилац= ​Петар Деспотовић | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; ​Ни работе, нити труда           Тица мала нема, Вече дође — она мирно           У свом гњезду дрема.  ​Ноћ спокојно сву проспав…</comment>
      <origin>143823</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1101" sha1="6w0fj5vqtp2j4jbfm8c46tk8lm8au9d" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Тица
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= ​Петар Деспотовић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
​Ни работе, нити труда
          Тица мала нема,
Вече дође — она мирно
          У свом гњезду дрема.

​Ноћ спокојно сву проспава,
          А кад зора сване,
Тад се тица мала дигне,
          Па појати стане.

​За пролећем бајним, милим,
          Лето врело прође,
После њега позна јесен
          С непогодом дође.

​Човек тада трпет’ мора,
          Ал’ тица на страни,
У пролећу друге земље,
          За зиму не брани.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Даница, 20. јул 1866. Бр. 20. Год. -{VI}-, стр. 471.

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}</text>
      <sha1>6w0fj5vqtp2j4jbfm8c46tk8lm8au9d</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143824</id>
      <parentid>143823</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T10:18:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>143824</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1098" sha1="48tmr57qp8hy1xvuudluzyd1cds7j1x" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Тица
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Петар Деспотовић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
​Ни работе, нити труда
          Тица мала нема,
Вече дође — она мирно
          У свом гњезду дрема.

​Ноћ спокојно сву проспава,
          А кад зора сване,
Тад се тица мала дигне,
          Па појати стане.

​За пролећем бајним, милим,
          Лето врело прође,
После њега позна јесен
          С непогодом дође.

​Човек тада трпет’ мора,
          Ал’ тица на страни,
У пролећу друге земље,
          За зиму не брани.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Даница, 20. јул 1866. Бр. 20. Год. -{VI}-, стр. 471.

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}</text>
      <sha1>48tmr57qp8hy1xvuudluzyd1cds7j1x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Елодија Мијатовић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61014</id>
    <redirect title="Аутор:Елодија Мијатовић" />
    <revision>
      <id>143826</id>
      <timestamp>2026-05-29T10:25:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Аутор:Елодија Мијатовић]]</comment>
      <origin>143826</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="68" sha1="3oywex7iwdba11r2iw6etzh5i2czi3h" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Елодија Мијатовић]]</text>
      <sha1>3oywex7iwdba11r2iw6etzh5i2czi3h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Рибар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61015</id>
    <revision>
      <id>143828</id>
      <timestamp>2026-05-29T10:44:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Рибар | одељак= | аутор= Јохан Волфганг Гете | преводилац= Никола В. Ђорић | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; {{gap}}За валом журно тече вал; — Сам рибар седи ту; Удица једна сав му мал, Он само гледи њу. Озебо слуша мукли цик Таласа, —…</comment>
      <origin>143828</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1676" sha1="a71w0x281tog5sysbb1vmjr3h5e3bby" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Рибар
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Никола В. Ђорић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
{{gap}}За валом журно тече вал; —
Сам рибар седи ту;
Удица једна сав му мал,
Он само гледи њу.
Озебо слуша мукли цик
Таласа, — ал’ гле сад —
Раздели с’ вода; женски лик
Угледа рибар млад.
{{gap}}„Што мамиш ти на кужни зрак
Лукавством пород мој,
Где живот ником није лак
У злоби вечитој?”
Тако му збори. „Ал’ да ти
За живот код нас знаш,
Омрзли би ти људи сви
И ти би био наш.
{{gap}}„Јер сунце, бледи месец тај
Не купамо ли ми,
Да два пут лепши њихов сјај
Гледате после ви. !?
Па зар те небо плаветно
Не зове себи? Гле!
Па твоје лице рођено!
Та све је дивно, све!”
{{gap}}Све јаче вода хуји, ври,
Дирка му табан го.
Он блажен седи, к’о да спи
И гледа чудо то.
Опи му срце меден глас,
Он прокле живот свој
Још један дах, још један час,
И оде, оде к њој.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1883. ''Отаџбина'', стр. 420.

{{ЈВ-аутор|Никола В. Ђорић|1913}}</text>
      <sha1>a71w0x281tog5sysbb1vmjr3h5e3bby</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143830</id>
      <parentid>143828</parentid>
      <timestamp>2026-05-29T10:45:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143830</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1794" sha1="1iqfhuwfwup99libd0eqcqsz0odbaay" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Рибар
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Никола В. Ђорић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
{{gap}}За валом журно тече вал; —
Сам рибар седи ту;
Удица једна сав му мал,
Он само гледи њу.
Озебо слуша мукли цик
Таласа, — ал’ гле сад —
Раздели с’ вода; женски лик
Угледа рибар млад.
{{gap}}„Што мамиш ти на кужни зрак
Лукавством пород мој,
Где живот ником није лак
У злоби вечитој?”
Тако му збори. „Ал’ да ти
За живот код нас знаш,
Омрзли би ти људи сви
И ти би био наш.
{{gap}}„Јер сунце, бледи месец тај
Не купамо ли ми,
Да два пут лепши њихов сјај
Гледате после ви. !?
Па зар те небо плаветно
Не зове себи? Гле!
Па твоје лице рођено!
Та све је дивно, све!”
{{gap}}Све јаче вода хуји, ври,
Дирка му табан го.
Он блажен седи, к’о да спи
И гледа чудо то.
Опи му срце меден глас,
Он прокле живот свој
Још један дах, још један час,
И оде, оде к њој.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1883. ''Отаџбина'', стр. 420.

{{ЈВ-аутор|Никола В. Ђорић|1913}}

[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]</text>
      <sha1>1iqfhuwfwup99libd0eqcqsz0odbaay</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>