Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.4 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Аутор:Јован Дучић 100 8342 143881 143612 2026-05-31T07:32:09Z Coaorao 19106 /* Преводи */ 143881 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Слијепац]] (1887) * [[Двоје сирочади]] (1887) * [[Зора (Јован Дучић)]] (1887) * [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887) * [[Два гроба]] (1887) * [[У зиму]] (1888) * [[Сиротанова клетва]] (1888) * [[У болести (Јован Дучић)]] (1888) * [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888) * [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888) * [[Поцрњело лице]] (1888) * [[Ој ти небо]] (1888) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[На обали (Јован Дучић)]] (1896) * [[Српски борац]] (1896) * [[Гусар]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Писмо другу]] (1900) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901) * [[Зашто?...]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Врбас]] (1941) * [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) * [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943) * [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]] * [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943) * [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]] === Преводи === * ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891) * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина * ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина * ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова == Збирке песaма == * [[Песме сунца (Дучићеве песме)|Песме сунца]] (1929) * [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]] (1929) * [[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]] (1930) * [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930) * [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943) <center>I<br>[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]</center> :[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]] ::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]]. :[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]] ::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]]. :[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]] ::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]]. :[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]] ::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]]. :[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]] ::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]]. :[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]] ::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]]. <center>II<br>[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]</center> :[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]]. <center>III<br>[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]</center> :[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]] ::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]]. :[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]] ::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]]. :[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]] ::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]. <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо Цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере]] === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Дела о Јовану Дучићу == * ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила * ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић]] * ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић * ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран * ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 7wfq2pq4320f2krmff4ypxmrytdutzi Аутор:Александар Пушкин 100 54915 143879 143867 2026-05-31T07:29:30Z Coaorao 19106 /* Дела */ 143879 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Александар Сергејевич | презиме = Пушкин | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1799 | годинасмрти = 1837 | опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности. | слика = AleksandrPushkin.jpg | опис_слике = | википедија = Александар Пушкин | остава = Александр Сергеевич Пушкин | остава_кат = Aleksandr Pushkin | вики_цитати = Александар Пушкин }} == Дела == * [[Анџело]] (''-{Анджело}-'') * [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'') * [[Безверје]] (''-{Безверие}-'') * [[Бахчисарајски шедрван]] * [[Голуб]] * [[Елегија (Пушкин)|Елегија]] * [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'') * [[Ехо]] (''-{Эхо}-'') * [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'') * [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'') * [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'') * [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'') * [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'') * [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] * [[Наслада]] * [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'') * [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'') * [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'') * [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'') * [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'') * [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'') * [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'') * [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'') * [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'') * [[Тица]] * [[Увелак]] (''-{Цветок}-'') * [[Цигани]] * [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'') * [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'') == Преводиоци на српски језик == * [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]] * [[Јован Дучић]] * [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]] * [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]] * [[Јован Јовановић Змај]] * [[Јован П. Јовановић]] * [[Војислав Илић]] * [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]] * [[Петар Деспотовић]] [[Категорија:Руски књижевници]] [[Категорија:Александар Пушкин]] [[Категорија:Романтизам]] o6bv755yy0hvsxz4tcquw1s0qschhfy 143880 143879 2026-05-31T07:30:21Z Coaorao 19106 /* Дела */ 143880 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Александар Сергејевич | презиме = Пушкин | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1799 | годинасмрти = 1837 | опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности. | слика = AleksandrPushkin.jpg | опис_слике = | википедија = Александар Пушкин | остава = Александр Сергеевич Пушкин | остава_кат = Aleksandr Pushkin | вики_цитати = Александар Пушкин }} == Дела == * [[Анџело]] (''-{Анджело}-'') * [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'') * [[Безверје]] (''-{Безверие}-'') * [[Беси]] * [[Бахчисарајски шедрван]] * [[Голуб]] * [[Елегија (Пушкин)|Елегија]] * [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'') * [[Ехо]] (''-{Эхо}-'') * [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'') * [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'') * [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'') * [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'') * [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'') * [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] * [[Наслада]] * [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'') * [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'') * [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'') * [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'') * [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'') * [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'') * [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'') * [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'') * [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'') * [[Тица]] * [[Увелак]] (''-{Цветок}-'') * [[Цигани]] * [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'') * [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'') == Преводиоци на српски језик == * [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]] * [[Јован Дучић]] * [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]] * [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]] * [[Јован Јовановић Змај]] * [[Јован П. Јовановић]] * [[Војислав Илић]] * [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]] * [[Петар Деспотовић]] [[Категорија:Руски књижевници]] [[Категорија:Александар Пушкин]] [[Категорија:Романтизам]] et7tdfwde3qfxu7tmb2tj4v11rnf1l0 143883 143880 2026-05-31T07:46:13Z Coaorao 19106 /* Дела */ 143883 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Александар Сергејевич | презиме = Пушкин | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1799 | годинасмрти = 1837 | опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности. | слика = AleksandrPushkin.jpg | опис_слике = | википедија = Александар Пушкин | остава = Александр Сергеевич Пушкин | остава_кат = Aleksandr Pushkin | вики_цитати = Александар Пушкин }} == Дела == * [[Анџело]] (''-{Анджело}-'') * [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'') * [[Безверје]] (''-{Безверие}-'') * [[Беси]] * [[Бахчисарајски шедрван]] * [[Голуб]] * [[Елегија (Пушкин)|Елегија]] * [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'') * [[Ехо]] (''-{Эхо}-'') * [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'') * [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'') * [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'') * [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'') * [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'') * [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] * [[Наслада]] * [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'') * [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'') * [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'') * [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'') * [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'') * [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'') * [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'') * [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'') * [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'') * [[Тица]] * [[Увелак]] (''-{Цветок}-'') * [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'') * [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'') * [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'') == Преводиоци на српски језик == * [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]] * [[Јован Дучић]] * [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]] * [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]] * [[Јован Јовановић Змај]] * [[Јован П. Јовановић]] * [[Војислав Илић]] * [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]] * [[Петар Деспотовић]] [[Категорија:Руски књижевници]] [[Категорија:Александар Пушкин]] [[Категорија:Романтизам]] ovgodbfb4gxq9v0eopygy08jifjo2hp 143890 143883 2026-05-31T10:53:59Z Coaorao 19106 /* Преводиоци на српски */ 143890 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Александар Сергејевич | презиме = Пушкин | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1799 | годинасмрти = 1837 | опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности. | слика = AleksandrPushkin.jpg | опис_слике = | википедија = Александар Пушкин | остава = Александр Сергеевич Пушкин | остава_кат = Aleksandr Pushkin | вики_цитати = Александар Пушкин }} == Дела == * [[Анџело]] (''-{Анджело}-'') * [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'') * [[Безверје]] (''-{Безверие}-'') * [[Беси]] * [[Бахчисарајски шедрван]] * [[Голуб]] * [[Елегија (Пушкин)|Елегија]] * [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'') * [[Ехо]] (''-{Эхо}-'') * [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'') * [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'') * [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'') * [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'') * [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'') * [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] * [[Наслада]] * [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'') * [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'') * [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'') * [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'') * [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'') * [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'') * [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'') * [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'') * [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'') * [[Тица]] * [[Увелак]] (''-{Цветок}-'') * [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'') * [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'') * [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'') == Преводиоци на српски == * [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]] * [[Јован Дучић]] * [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]] * [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]] * [[Јован Јовановић Змај]] * [[Јован П. Јовановић]] * [[Војислав Илић]] * [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]] * [[Петар Деспотовић]] [[Категорија:Руски књижевници]] [[Категорија:Александар Пушкин]] [[Категорија:Романтизам]] o3pb9y5eg9gx7bbsixbxqd6uh2l8tqf Аутор:Љубомир Недић 100 59933 143891 142259 2026-05-31T11:04:25Z Coaorao 19106 /* Дела */ 143891 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Љубомир | презиме = Недић | иницијал_презимена = Н | годинарођења = 1858 | годинасмрти = 1902 | опис = '''Љубомир Недић''' је био српски књижевни критичар. | слика = Ljubomir Nedić (autor Milan Jovanović).jpg | опис_слике = Љубомир Недић | википедија = Љубомир Недић | вики_цитати = Љубомир Недић | остава = | остава_кат = Љубомир Недић }} == Дела == * [[Куково путовање око света]] (1870) * [[О Хипнотизму]] * [[О сну и сновима]] (1889) * [[О софизмима]] (1889) * [[О Хамлету]] * [[О песимисму]] (1894) * [[Песме Милете Јакшића]] (1900) * [[Српски писци у страним преводима]] (1900) * [[Хрваштина у српскоме језику]] (1900) * [[Српска Преводна Књижевност]] (1901) * [[Предлог како да се помогне нашој нејакој књижевности]] (1903) * [[Л. К. Лазаревић]] (1904) * [[О Гетеовом Вертеру]] (1905) == Дела о Љубомиру Недићу == * ''[[Др. Љубомир Недић (Ј. Скерлић)|Др. Љубомир Недић]]'' (1902), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]] [[Категорија:Српски књижевни критичари]] 4sx9s1yx13ase6z7kkju7k34okukj87 Корисник:Coaorao 2 59976 143870 143868 2026-05-30T11:59:56Z Coaorao 19106 /* Забелешке */ 143870 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… == Главно == '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[„Пјесме” Јована Дучића]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]] '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]] '''намере'''<br /> [[Тартарен Тарасконац]] == Забелешке == ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117] Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] ===Проверити=== * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: Мопасан == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <poem> Категорија:Дела Јована Дучића Категорија:Песме Јована Дучића Категорија:Збирке песама Јована Дучића [[Песме сунца/Залазак сунца]] [[Песме сунца/У сумрак]] [[Песме сунца/Падање лишћа]] [[Песме сунца/Акорди]] [[Песме сунца/Познанство]] [[Песме сунца/Тишина]] </poem> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == {{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења = | годинасмрти = | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} 1833-1922 === Дела === * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић fzx08gs0hwvw21pax2lcfbk45hjlxkk 143871 143870 2026-05-30T12:57:47Z Coaorao 19106 /* Забелешке */ 143871 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… == Главно == '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[„Пјесме” Јована Дучића]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]] '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]] '''намере'''<br /> [[Тартарен Тарасконац]] == Забелешке == ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117] — још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] ===Проверити=== * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: Мопасан == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <poem> Категорија:Дела Јована Дучића Категорија:Песме Јована Дучића Категорија:Збирке песама Јована Дучића [[Песме сунца/Залазак сунца]] [[Песме сунца/У сумрак]] [[Песме сунца/Падање лишћа]] [[Песме сунца/Акорди]] [[Песме сунца/Познанство]] [[Песме сунца/Тишина]] </poem> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == {{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења = | годинасмрти = | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} 1833-1922 === Дела === * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић nfv49puxnqgg7ch2j61337xzfdqjuln 143872 143871 2026-05-30T12:58:28Z Coaorao 19106 /* Забелешке */ 143872 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… == Главно == '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[„Пјесме” Јована Дучића]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]] '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]] '''намере'''<br /> [[Тартарен Тарасконац]] == Забелешке == ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117] — још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман) Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] ===Проверити=== * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: Мопасан == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <poem> Категорија:Дела Јована Дучића Категорија:Песме Јована Дучића Категорија:Збирке песама Јована Дучића [[Песме сунца/Залазак сунца]] [[Песме сунца/У сумрак]] [[Песме сунца/Падање лишћа]] [[Песме сунца/Акорди]] [[Песме сунца/Познанство]] [[Песме сунца/Тишина]] </poem> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == {{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења = | годинасмрти = | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} 1833-1922 === Дела === * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић 2qddja8kyl2nbhjk60kbo6sv1tx5t50 143878 143872 2026-05-31T07:13:01Z Coaorao 19106 /* Забелешке */ 143878 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… == Главно == '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[„Пјесме” Јована Дучића]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]] '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]] '''намере'''<br /> [[Тартарен Тарасконац]] == Забелешке == ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117] — још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман) Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. .......... Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој ......... * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] ===Проверити=== * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: Мопасан == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <poem> Категорија:Дела Јована Дучића Категорија:Песме Јована Дучића Категорија:Збирке песама Јована Дучића [[Песме сунца/Залазак сунца]] [[Песме сунца/У сумрак]] [[Песме сунца/Падање лишћа]] [[Песме сунца/Акорди]] [[Песме сунца/Познанство]] [[Песме сунца/Тишина]] </poem> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == {{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења = | годинасмрти = | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} 1833-1922 === Дела === * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић bpr9hm76y7r3x2vg6h4u2y1qtymo53y Српски писци у страним преводима 0 60076 143892 143760 2026-05-31T11:12:04Z Coaorao 19106 /* */ 143892 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= СРПСКИ ПИСЦИ У СТРАНИМ ПРЕВОДИМА | одељак= | аутор= Љубомир Недић | година= 1900 | белешке= }} &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;С времена на време читамо у нашим књижевним листовима белешке о томе како је од овог или оног писца српског понешто преведено на какав страни језик. Те су белешке обично кратке, и осим чисто српског интереса што се за њих везује, оне, по правилу, немају друге до библиографске вредности. И ако ова последња није врло велика, ми против оваквих бележака немамо ништа. Исто тако немамо ништа ни против тога што их уредништва обично пропраћају родољубивим примедбама и хвалом писца који нам је, тако, осветлао образ пред страним светом. Али и ако против свега тога немамо ништа, држимо да није некорисно обавестити се тачније о правоме значају ових појава да се што преводи с нашега језика на стране; добро је, мислимо, бити на чисто с тим шта оне управо значе. То смо ради показати у овоме чланку.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Пре свега, неколико речи о самим овим белешкама о преводима из наше књижевности. Те су белешке, као што рекосмо, обично кратке; оне, по правилу, не доносе ништа више до просте вести о томе да је ово или оно преведено с нашега језика на овај или онај страни језик. Како је преведено, добро или рђаво, то се у њима обично не каже. И сама вест ''да'' је нешто преведено сматра се да је довољна да нас обрадује.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Исто тако изгледа и да нам је свеједно ''шта'' се преводи, само ''кад'' је наше. И ту се задовољавамо тиме ''што'' је нешто преведено с нашега језика, не питајући много за писца ''који'' је преведен, ни ''шта'' је од њега преведено. Нас подједнако радује било да чујемо да је преведена каква приповетка Л. К. Лазаревића, било каква криминална историја из ''Тасиног Дневника''.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ми, у осталом, и не можемо никоме прописивати које ће српске писце, ни шта од њих, ни како преводити. Свак преводи оно што он хоће, или што мисли да ће се допасти публици којој свој превод намењује, и преводи онако како уме. Ми једино можемо жалити што се не преводи само оно што имамо најбољега у нашој књижевности, те да се што боље прикажемо страноме свету, него се преводи много што без чега би и наша књижевност могла бити без велике своје штете. И, у томе би, можда, уредништва наших књижевних листова могла, везама што их имају с уредништвима књижевних листова бар блиских нам и сродних народа, обавештавањем и упућивањем, учинити услуга нашој књижевности.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Није, међутим, ово што смо хтели изнети у овој речи коју поведосмо о преводима с нашега језика на стране. Што наши књижевни листови доносе само кратке белешке о тим преводима, место да о њима доносе праве оцене, то, напослетку, с погледом на то шта се, махом, преводи на друге, нарочито сродне језике, бугарски и словеначки, није толика несрећа; нити би о томе требало трошити многих речи. Има друга једна ствар, далеко важнија коју треба једном начисто извести. То су, глас и цена коју писци који буду преведени на какав страни језик, уживају после код српске публике. Тај факат да их преводе подиже им углед, тако да они постају готово неприкосновени за домаћу критику. На супрот оценама њеним истиче се то да су они, како се вели, стекли признања у образованоме свету; а то је, у очима публике, довољно да сматра да је српска критика у неправу. Кад је оно што они пишу добро за друге, велике и напредне књижевности, што да не би било добро за нашу, малу и сиромашну књижевност? То изгледа врло убедљиво; а за публику је обично довољно да каква ствар ''изгледа'' убедљива те да је она прими. Ми, међутим, којима се такво разлагање не чини тако убедљиво, хоћемо да мало дубље уђемо у ову ствар.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Шта су то, да се запитамо, преводи, и зашто се, у опште, преводе књижевни производи с једних језика на друге? Преводи су копија, а превођење позајмица коју једна књижевност чини у друге. Оно што се лепог, великог, и узоритог јави у књижевности једнога народа, то прихватају други, и чине га, преводом, доступним и себи. На тај начин, превођење појединих дела с једног језика на друге важи као неко признање вредности тих дела; и што се које дело, или какав писац, — то на исто излази, — више преводи, у толико су, природно, и признање дела и углед писца већи. Али такво сматрање важи само у опште, никако апсолутно. Нити је најбоље дело које је највише превођено, нити је, обрнуто, дело које није никако превођено по томе што није, изостало иза других, која су превођена. С делима је што се преводе као и с онима која доживе више издања. Као што о правој вредности њиховој не пресуђује свакада број издања која доживе, (јер овај, често пута, зависи од многога чега што с унутарњом вредношћу дела нема никакве везе), — тако исто не пресуђује ни о вредности преведеног дела то само ''што'' је оно преведено. Осим његове праве, унутарње вредности, има још много шта што чини да се једно дело преведе пре но друго какво; укус и интересовање публике за коју се преводи могу учинити да се преведе какво дело које нема велике књижевне вредности, а не преведе, зато што не одговара укусу публике, или што је превођење његово скопчано с великим тешкоћама, друго какво, далеко веће вредности.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Да је доиста тако, могли бисмо потврдити небројеним примерима. Де Квинси на пр., не само велики прозни писац енглески овога столећа, него и признат класичар, и данас је у Немачкој сасвим непознат, нити је и једно дело његово преведено на немачки, док су други писци енглески нижега реда преведени, неки од њих и више пута. ''Живот Гетеов'' од Лујса доживео је у немачком преводу врло много издања, више но у енглескоме оригиналу. То је доиста изврсна биографија; али, ипак, она по вредности својој далеко заостаје иза ''Живота Џонсонова'' од Босвела, о којему је Маколеј рекао да је најбоља биографија што је икада написана, а за коју у Немачкој осим професора Енглеске Књижевности мало ко и да зна. Зашто? Зато што Немце више интересује њихов Гете но стари енглески лексикограф Џонсон. — Али нашто наводити даљих примера, када је то ствар која је и без њих, сама по себи, јасна? Превод јесте одликовање; али одликовање као и многа друга одликовања што су: титуле, ордени, почасне дипломе, и др., која сва доказују ''нешто'' за онога ко их има, али не доказују онолико колико се обично мисли, и не доказују апсолутно.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али и оно што преводи ''релативно'' доказују о вредности оригинала, они обично доказују само онда када се преводи из великих, или, бар, из напредних књижевности. Што се преводи из малих књижевности, преводи се, када се не преводи из разлога случајних, из других, а не чисто литерарних разлога. Мале књижевност не улазе у светску књижевност; што оне производе, то је само за домаћу потребу, никако за то да снабдевају велики светски трг, ни за утакмицу на њему. Отуда и интересовање за њих није свагда чисто литерарно; и када се што из њих и пресади у стране књижевности, онда то, врло често, бива из чисто ''етнографског'' интереса, да се мали народи познаду и са стране духовног живота њиховог. Преводи из њих могли би, место у књижеван, ући, готово исто тако, и у какав етнографски часопис.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То што важи о преводима из малих књижевности у опште, важи и о преводима из наше српске књижевности. Што се из ње преводи, не преводи се, бар не на велике културне језике, толико са литерарне вредности његове, колико се преводи за то да нас упознају с једне стране више. Нема сумње да није све што је превођено без вредности, — много је што и горе превођено са страних језика на наш. Али то су само изузетци: ''[[Горски вијенац|Горски Вијенац]]'', доиста велико књижевно дело, какво би у свакој, и највећој књижевности, важило као класично; [[Бранко Радичевић|Бранкове песме]]; приповетке [[Лаза Лазаревић|Л. К. Лазаревића]]; неке од приповедака [[Јанко Веселиновић|Јанка Веселиновића]]; ''[[Ивкова слава|Ивкова Слава]]'', — да се ''може'' превести, и још понешто чега се за овај мах не можемо опоменути. Остало што је превођено има за то да захвали поглавито овоме што рекосмо.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;С тиме треба бити на чисто, и не предавати се у томе погледу никаквим илузијама. Нарочито се треба чувати да се не падне у погрешку што је напред наговестисмо: да се на супрот домаћој, образложеној критици дела које се, случајно, преведе на какав стран језик, као пресудан истиче факат да је оно преведено на овај или онај страни језик, и да она, као што рекосмо, постају за њу неприкосновена. Ми смо се, однекуд, навикли сматрати да је сваки, и најопскурнији, страни писац, и онај којега у његовој отаџбини нико и не зна, бољи и од најбољега нашег, по томе само што је стран, а није наш. У критикама, у полемикама наводе се у нас страни писци свакада као крајњи и пресудан разлог; њима се увек запуше уста противнику. Ко је, и какав је тај страни писац, не пита нико; довољно је само да је он стран. Али то не иде у оно што смо у овоме чланку хтели изнети; и зато ћемо то засад оставити, да, можда, другом приликом, нарочито о томе проговоримо. == Извор == ''Зора'', 1. 7. 1900. Година V, Број VII, стр. 233-236. {{ЈВ-аутор|Љубомир Недић|1902}} [[Категорија:Српска књижевна критика]] [[Категорија:Љубомир Недић]] nfqmwu1n86jfx3lei5wlk63s4j76n99 Аутор:Светозар Милетић 100 60588 143889 142900 2026-05-31T10:48:23Z Coaorao 19106 /* Дело */ 143889 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Светозар | презиме = Милетић | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1826 | годинасмрти = 1901 | опис = '''Светозар Милетић''' био је српски адвокат, политичар, градоначелник Новог Сада и један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустроугарској друге половине XIX века. | слика =Svetozar Miletić.jpg | опис_слике = | википедија = Светозар Милетић | вики_цитати = Светозар Милетић | остава = | остава_кат = Svetozar Miletić }} == Дело == * [[Славјанки]] (1847) * [[Стефан Душан Силни, цар српски]] (1847) * [[Вилински збор]] (1847) * [[Србији (С. Милетић)|Србији]] (1847) * [[Бродари]] (1847) * [[Спасова ноћ]] (1847) * [[Питање гледишта о војводству српском]] (1860) * [[Туциндански чланак]] (1860) * [[Источно питање]] (1863) * [[Значај Матице српске]] (1864) * [[Политична исповест]] (1865) * [[Значај и задатак српске омладине]] (1866) * [[Федерални дуализам]] (1866) * [[Основа програма за српску либерално-опозиционо страну]] (1866) * [[О образовању женскиња]] (1871) * [[О уставу и установама у Србији]] (1871) {{DEFAULTSORT:Милетић,_Светозар}} [[Категорија:Српски књижевници]] 2cavvtuw2dko453u2csqmnk6ivnjw4f Пикова дама/II 0 61023 143877 143860 2026-05-30T14:13:59Z Coaorao 19106 143877 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | [[Пикова дама]]<br /> ([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/I|-{I}-]] | '''II''' | [[Пикова дама/III|-{III}-]] }} — Il parait que monsieur est Décidément pour les suivantes. — Que voulez-vous madame? Elles sont plus fraiches. Свјетски разговор. {{gap}}Стара грофица *** сјеђаше пред зрцалом у соби за облачење. Три дјевојке вртиле се око ње. Једна је држала посудицу личила, друга — котарчицу с укосницама, треба — високу капу, украшену црвенијем пантљикама. Грофица није имала ни трага од лепоте, при свем том задржале је све навике из младости, носила се по моди седамдесетијех година и облачила се дуго и пажљиво кано прије шездесет година.<br /> {{gap}}Покрај прозора сјеђаше једна госпођица, њезина нахранкиња, са ђерђефом у руци.<br /> {{gap}}— Здравствујте, -{grand’ maman}-, рече млади часник, што уђе у собу: -{Bon jour, mademoiselle Lise. Grand’ maman}-, дођох до вас с једном молбом.<br /> {{gap}}— С молбом? па реци је, -{Paul}-!<br /> {{gap}}— Дозволите ми, да вам представим једнога мојега пријатеља и да га у петак доведем на бал.<br /> {{gap}}— Доведи га одмах на бал и онда ми га представи. Јеси ли био синоћ код ***?<br /> {{gap}}— Разумије се! бијаше врло весело: играли смо до пет сахата. Дивна бијаше Јелецкаја!<br /> {{gap}}— О, мој драги! Што има на њој лијепа? Зар није налика на њену бабу, кнегињу Дарју Петровну? . . . Али да! — Она се већ врло постарала, кнегиња Дарја Петровна?<br /> {{gap}}— Како, постарала се? одговори Томски расијано: има седам година како је умрла.<br /> {{gap}}Госпођица подиже очи и даде знак младом човјеку. Он се досјети, да су старој грофици тајили смрт њене врснице и угризе се за језик. Али грофица саслуша врло хладно новост.<br /> {{gap}}— Умрла, рече она; а ја то нијесам знала! Бијасмо заједно позване за дворске госпође, кад се царици представљасмо. И грофица по стоти пут приповиједаше ту своју анекдоту унуку.<br /> {{gap}}— Но, -{Paul}-, рече за тијем: сада ми помози да устанем, Лизањка, гдје је моја бурмутица?<br /> {{gap}}— Кога ви то хоћете да представите? тихо запита Лизавета Ивановна.<br /> {{gap}}— Нарумова. Познате га?<br /> {{gap}}— Не! Је ли војник или цивил?<br /> {{gap}}— Војник.<br /> {{gap}}— Инжињер?<br /> {{gap}}— Не! Коњаник. А зашто мишљасте, да је инжињер?<br /> {{gap}}Госпођица се насмија и не одговори ни ријечи.<br /> {{gap}}— -{Paul}-! викну грофица „пошаљи ми какви нови роман, али само не од садањих.<br /> {{gap}}— А за што? -{grand’ maman}-.<br /> {{gap}}— Ја мислим, један роман, у којем јунак не убија ни оца ни матере, и у којем се нико не утопи. Ја се страшно бојим утопљеника.<br /> {{gap}}— Сада нема таквијех романа. Хоћете ли руских?<br /> {{gap}}— А, зар има рускијех романа? . . . Пошаљи ми их, мили мој, молим те, пошаљи ми.”<br /> {{gap}}— Збогом, -{grand’ maman}-: журим се. . . Збобом [''-{sic}-''], Лизабета Ивановна! Зашто мишљасте, да је Нарумов инжињер?<br /> {{gap}}И Томски изађе из собе.<br /> {{gap}}Лизабета Ивановна остаде сама; остави посао на страну и гледаше кроз прозор. На скоро на другој страни улице иза куће на ћошку указа се млад часник. Руменило покрије јој лице: она се прихвати посла и погну главу на своје дјело. У тај пар уђе грофица, сасвијем обучена.<br /> {{gap}}— Реци, Лизањко, рече она: да упрегну, и ићи ћемо у шетњу.<br /> {{gap}}Лизинка устаде од везива и спремаше своје дјело.<br /> {{gap}}— Што је с тобом, мајко моја! јеси глува, што ли? продера се грофица, подај одмах упрегнути.<br /> {{gap}}— Одмах! тихо одговори госпођица и отрча у предсобље.<br /> {{gap}}Уђе послужитељ и предаде грофици књиге од кнеза Павла Александровича.<br /> {{gap}}— Добро! дала сам се захвалити, рече грофица; Лизањка, Лизањка, а камо трчиш?<br /> {{gap}}— Да се обучем.<br /> {{gap}}— Доспјећеш, дијете. Сједи овдје. Узми прву свеску и читај гласно. . .<br /> {{gap}}Дјевојка узе књигу и прочита неколико редова.<br /> {{gap}}— Гласније! рече грофица; што је с тобом? је си л’ глас изгубила, што ли? . . . Причекај . . потури ми подножник; ближе . . на!<br /> {{gap}}Лизавета Ивановна прочита још двије странице. Грофица зијеваше<br /> {{gap}}— Баци ту књигу, рече она; лудорије! Пошљи је кнезу Павлу и реци да се захваљујем. . . А шта је с каруцама? . .<br /> {{gap}}— Каруце су спремне, рече Лизавета Ивановна, погледавши на улицу.<br /> {{gap}}— Што се ти нијеси обукла? рече грофица; увијек те морам чекати. То је несносно већ.<br /> {{gap}}Лиза одскакута у своју собу. Не прође два минута, грофица стаде звонити што јаче могаше. Три девојке дотрчаше на једна врата, а послужитељ на друга.<br /> {{gap}}— Што је то, да се не дате довикати? рече им грофица; реците Лизавети Ивановни, да је чекам.<br /> {{gap}}Лизавета Ивановна уђе у огртачу и шеширу.<br /> {{gap}}— Једва, мајко моја! рече грофица; на што накит! Зашто то? . . . кога да занесеш? . . . Какво је вријеме? чини ми се, вјетар је.<br /> {{gap}}— Није, ваша свјетлости! врло је мирно! одговори послужитељ.<br /> {{gap}}— Ви увијек говорите у тугањ! Отворите прозор. Ето: вјетар је! и хладно. Нека испрегну коње! Лизанка, не ћемо ићи; узалуд си се накинђурила.<br /> {{gap}}— И то ми је живот! помисли Лизавета Ивановна. Збиља, Лизавета Ивановна бијаше несретно створење. Горак је туђи хлеб, вели Данте, и тешко је уз туђе степенице; а ко зна за горчину одвисности, као биједна нахранкиња свијетле старице? Грофица не бијаше зла срца, али бијаше своје главе, кано жена, свијетом размажена; шкрта и погружена у хладни егоизам, као и сви стари људи, што преживише свој вијек а не уживише се у садашњост. Она је учествовала у свима сујетама великога свијета; долазила је на балове, гдје је сједила у углу, наличена и одјевена по старој моди, као наказни али нужни украс дворане; к њој приступаху дубокијем поклонима долазећи гости, као по угљављеном реду и за тим нико се за њу не занимаше. Код себе примала је цио град, држећи се строге етикете, а никога није познавала у лице. Многобројна њена чељад, удебељена и остарјела у предсобљима и собама, радила је што је хтјела, поткрадајући старицу, која је већ мирисала на кољиво. Лизавета Ивановна бијаше кутњом мученицом. Она је разлијевала чај и примала приговоре за сувишно трошење шећера; она је читала на глас романе — и била окривљивана због свију авторовијех погрешака; она је пратила кнегињу на њенијем шетњама — и одговарала за вријеме и за калдрму. Њој бијаше одређена плаћа, које није никада примала; међу тијем захтевало се од ње, да би била одјевена као све, то јест као не баш врло многе. У друштву играла је жалосну улогу. Сви су је знали, а нико је није примјећавао; на игранкама играла је, кад је мањкао -{vis-à-vis}-, и даме узимале је испод руке, кад им је требало ићи у гардеробу, да што год поправе на себи. Она бијаше славољубива, живо осјећаше свој положај и нестрпљиво ишчекиваше избавитеља. Али млади, људи у својој охолости не обраћаху пажње на њу, и ако је Лизавета Ивановна била сто пута милија од враголастијих и младијех девојака, око којијех се ови увијали. Колико пута оставила је досадну и раскошну гостинску собу, те се повукла да се исплаче у своју сиромашну собу, гдје бијаху шпанске стијене, орман, огледалце, и обојадисани кревет и гдје лојана свијећа гораше слабо, усађена у мједни чирак.<br /> {{gap}}Један пут — то се збило два дана послије вечера, описанога у почетку ове приповјетке и недељу дана пред сценом, код које се ми задржасмо — један пут Лизавета Ивановна, сједећи покрај прозора са својијем везивом, случајно погледа на улицу и опази младога инжињера, гдје непомично стоји и непрестано мотри у њен прозор. Она сагну главу и забави се својијем послом; послије пет минута опет погледи — млади официр стајаше на истом мјесту. Не навикнута кокетирању с часницима, што пролажијаху, она престаде гледати на улицу и занимаше се својијем дјелом скоро два сахата, не дижући главе. Ужина бијаше већ на столу. Она устаде, поче да спрема рамове, погледа случајно на улицу и опет виђе часника. Ово јој се учини доста чудноватим. Послије ужине дође прозору осјећајући неку немирноћу, али часника већ не бијаше — она заборави на њега . . .<br /> {{gap}},,Кроз два дана, излазећи с грофицом да сједну у кола — угледа га опет. Стајаше на капији, закривши лице дабровијем колијером: црне очи сијеваху испод капе. Лизавета Ивановна престраши се, сама не знајући за што и сједе у кола непојмљивијем дрхтањем. Кад су се повратиле кући, она приђе к прозору — часник стајаше на пређашњем мјесту и непомично гледаше ју; она се уклони, мучена љубопитством и узнемирена осјећајем за њу сасвијем новим. Од тога доба не прође дана а да се млади часник у исто вријеме не појави под прозорима њихове куће. Међу њим и међу њом настадоше одношаји без ријечи. Сједећи на својем мјесту за послом, осјећала је његов долазак — дигла би главу, и мотрила га свакијем даном више и више. Млади човјек, чинило се, бијаше јој за то захвалан; она је опазила била оштријем погледом младости, како румен удари у његово лице сваки пут, кад им се погледи сретну. Послије недјељу дана насмија се на њега . . . Кад је Томски замолио дозволу, да грофици престави својега пријатеља, задрхта срце сиротој дјевојци. Али кад чу, да је Нарумов коњаник а не инжињер, би јој жао, што непажљивијем питањем исказа своју тајну вјетрењастом Томском. Херман бијаше син порушенога Нијемца, од којега му остаде мали капитал. Како је ишао за тијем, да осигура своју независност, Херман није дирао у постотке, живио је од своје плаће, није си дозволавао ни најмањега уживања. У осталом он бијаше скроман и частољубив и другови његови ријетко су се када подругивали његовој сувишној штедњи. Бијаше врло страстан и јако уображен; али шкртоћа спасавала га је од обичних младеначкијех заблуда. Тако на примјер, и ако је био одушевљен карташ, никада не узе карата у руке, јер је израчунао, да његов положај не дозвољава му (како је он говорио): „да жртвује нужно, у нади да ће добити излишно“ а међу тијем, цијеле ноћи знао је пресједити за карташкијем столом и у грозничавом страху пазио је развој игре. Анегдота о трима картама јако је дјеловала на његову уобразиљу и цијелу ноћ није се удаљивала из његове главе. Ој, ако — мишљаше сутрадан на вече, шећући по Петрограду — ој, ако ми стара грофица открије своју тајну! или ако ми означи оне три праве карте! А зашто неби окушао своју срећу? . . . Њој се преставити, бацити се њој у милост; постати њен љубавник, па ето; али за све то треба времена, а њој је осамдесет и седам година; она би могла умријети за недјељу, за двије дана! . . . Па опет сама прича . . Да ли јој је вјеровати? . . . Не! прорачун, умјереност и вредноћа то су моје три праве карте, и оне ће уседморостручити мој капитал и прибавити ми мир и независност!“ Размишљајући тако, нађе се у једној од главнијих петроградскијех улица, пред кућом саграђеном по старинском укусу. Улица бејаше зајазита екипажама; једна за другом каруца хитила је к освјетланој капији, из каруца сваки час показивала се то лијепа ножица младе лепојке, то шкрипећа чизма, то свилене чарапе и дипломатичке ципеле. Бунде и огртачи јурили су покрај високога вратара. Херман застаде. — Чија је ово кућа? запита стражара на углу. — Грофице *** одговори стражар. Хермана подиђоше мравци. Чудновата скаска опет се појави у његовом уображењу. Он поче да хода око куће, мислећи о њеној господарици и о њеној чудној способности. Касно поврати се у свој скромни кутић; дуго не могаше да заспе, и када га савлада сан, непрестано му играху пред очима карте, зелен сто, завежљаји банака и хрпе дуката. Постављао је карту за картом, савијао окрајке, непрестано добивао, носио злато и трпао банке у новчаник. Када се већ касно пробуди, уздахну за изгубљенијем својим фантастичким богатетством, пође да лута по граду и опет се заустави пред кућом грофице ***. Нека невидљива сила привлачила га к њој. Он застаде и гледаше у прозоре. На једном опази црнокосу главу, погнуту, вјероватно над књигом или над дјелом. Главица се подиже. Херман виђе свјеже лице и црне очи. Овај час бијаше одсудан за њега. == Извор == {{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}} k2b3fy7tgi9x0hyu37fsogdb3flo7ts Пикова дама/IV 0 61026 143873 2026-05-30T13:50:47Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | [[Пикова дама]] <br /> ([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/III|-{III}-]] | '''IV''' | [[Пикова дама/V|-{V}-]] }} Homme sans moeurs et sans religion! Correspondance Лизавета Ивановна сјеђаше… 143873 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | [[Пикова дама]] <br /> ([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/III|-{III}-]] | '''IV''' | [[Пикова дама/V|-{V}-]] }} Homme sans moeurs et sans religion! Correspondance Лизавета Ивановна сјеђаше у својој соби још у балској својој оправи, зароњена у дубоке мисли. Дошавши кући брзо одложи поспану дјевојку и рече јој, да ће се сама свући и дрхћући упути се у своју собу, у нади да ће наћи Хермана и уз то желећи да га не нађе. На први поглед увјери се да га нема и благодари судбини што препријечи да се састану. Она сједе обучена и поче да се сјећа свега, у што се упутила за кратко вријеме. Нијесу прошле ни три недјеље од онда, када први пут кроз прозор угледа младега човјека — већ се с њим дописује и он успје, да потражи од ње ноћнога састанка! Његово име знађаше само отуда, што се на неким писма потписивао; никада није с њим говорила, није чула његов глас, никада није чула за њега ... до тога вечера! Ријетко! исте те вечери, на балу, Томски, набурен на младу кнегињу Полину ***, која против обичаја не хтједе с њим кокетирати, жељаше да јој се освјети показујући се равнодушан према њој. Он се препоручи за игру Лизавети Ивановној и непрестано играше с њом мазурку. За све вријеме разговараше о њеној наклоности према инжињерском часнику, увјераваше је, да он много више зна, него што и помислити може, и неке његове шале тако су погодиле, да је Лизавета Ивановна мислила неколико пута, да је њему позната њена тајна. — Од кога ви то сазнадосте? рече она осмјејшиво. — Од пријатеља познате вам особе, одговори Томски: од човјека врло угледнога. — А ко је тај угледни? — Зове се Херман! Лизавета Ивановна не одговори ништа; али руке и ноге охладњеше јој. — Тај Херман, продужи Томски: личност је сасвијем романтична; има наполеонов профил, а жестоку душу. Мислим да он има на души три злочина. Како сте ви поблиједјели! ... — Боли ме глава ... А што вам је говорио Херман ... или како се већ зове? ... — Херман је врло незадовољан са својијем пријатељем; он вели да је на његовом мјесту, поступио би сасвијем другачије ... Увјеравам вас да Херман радо вас гледа; он баш не слуша равнодушно љубавне доживљаје својега пријатеља. — А гдје је он мене видио? — У цркви можда; на шетњи! ... Бог зна! може бити у вашој соби, док сте спавали; он ... Три даме, које су до њих дошле питањем: oubli ou regret? прекинуше разговор, који за Лизавету Ивановну постаде духовитји и тежак. Дама, што је изабра Томски, бијаше кнегиња Полина ***. Њој пође за руком да се с њим споразумје, што је с њим играла више него што се он надао Кад се Томски поврати на своје мјесто, не мишљаше више ни о Херману, ни о Лизавети Ивановној. Она хтједе да поново прекинути разговор; али мазурка се сврши и ускоро за тијем стара грофица оде кући. Ријечи Томскове не бијаху ништа друго но брбљав разговор; али ове се живо дојмише младе сањалице. Портре, што га изслика Томски, одговараше слици, коју она сама себи уображаваше и хвала најновијим романима, то подло лице плашило је и плијенило њено уображење. Она сјеђаше, прекрстивши голе руке, спустивши изађеном главе на открите груди ... Наједанпут врата се отворише и Херман уђе. Она задрхта ... — Гдје сте били? запита она уплашено. — У соби старе грофице, одговори Херман: ја управо сада од ње. Грофица је умрла. — Боже мој! — што велите? — И чини ми се, продужи Херман, да сам ја узрок њене смрти. Лизавета Ивановна погледа у њега, и ријечи Томскове: у овога су човјека три злочина на души одјекнуше у њеној души. Херман сједе похрај ње и исприповједи јој све. Лизавета Ивановна саслуша га с ужасом. И тако, сва страсна писма, оне пламене жеље, дрска и упорна прогањања — све то не бијаше љубав! Новац! — за тим је чезнула његова душа. Она не могаше испунити његове жеље и усрећити га! Сирота нахраница не бијаше ништа друго, него слијепа помагачица разбојнику, убици њезине старе добротворке! ... Она горко заплака, што се даде тако завести. Херман гледаше је ћутећи: срце му се парало; али ни сузе сироте дјевојке, ни чудно миле њезине туге не потресоше његове душе. Он не осјећаше гриже савјести при помисли на мртву старицу. Једно га ужасавало: неповратан губитак тајне, од које ишчекиваше богатство. — Ви сте чудовиште, рече напокон Лизавета Ивановна. — Ја не хтједох њене смрти, одговори Херман: мој пиштољ није пун. Они заћуташе. Свиташе зора. Лизавета Ивановна угаси свијећу, што је догоријевала. Блиједо свјетло расу се по њезиној соби. Она убриса уплакане очи и управи их на Хермана: он сјеђаше врло смркнут на дасци од прозора, прекрстивши руке. У овом положају врло је подсјећао на Наполеонов портрет. Она сличност порази и Лизавету Ивановну. — Како ћете изаћи из куће? напослетку рече Лизавета Ивановна: ја сам мислила да вас спроведем по тајнијем степеницама; али морали би проћи покрај грофичине собе, а мене је страх. — Упутите ме како ћу наћи те потајне басамаке; ја ћу отићи. Лизавета Ивановна устаде, извади из комода кључ, даде га Херману и упути га. Херман стисну њену хладну руку, пољуби је у главу и удаљи се. Спусти се низ степенице на крипталу и опет уђе у грофичину собу. Мртва старица сјеђаше укочена; лице јој изражаваше дубоки мир. Херман застаде пред њом како да жели увјерити се о ужасној истини; па пошљетку уђе у кабинет, папипа врата и силазаше низ тамне степенице у чудноватом расположењу. Мишљаше: „може бити је по овијем степеницама прије шездесет љета у ову исту собу, у ово исто доба, у властелом кафтану, почешљан à l' oiseau royal, крадом шуњао се млади добросретник, који је већ давно исхрнуо у гробу; а срце његове престарјеле љубавнице престало је данас да бије ...” Под степеницама Херман нађе врата, која отвори онијем кључем, изађе у коридор, који га изведе на цесту. == Извор == {{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}} 2tsav6anfi3qiwopoixj6ixwso2a4t3 Пикова дама/V 0 61027 143874 2026-05-30T13:54:39Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | [[Пикова дама]]<br />([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/IV|-{IV}-]] | '''V''' | [[Пикова дама/VI|-{VI}-]] }} Те ноћи приказа ми се покојна баронеса фон В***. Бијаше сва… 143874 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | [[Пикова дама]]<br />([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/IV|-{IV}-]] | '''V''' | [[Пикова дама/VI|-{VI}-]] }} Те ноћи приказа ми се покојна баронеса фон В***. Бијаше сва у бјелини и рече ми „здраво д...ете, господине савјетниче!” Шведенборг. Три дана послије оне кобне ноћи, у девет сати из јутра, Херман упути се у манастир Н., гдје се имало опојати тијело покојне грофице. Не осјећајући кајања, ипак не могаше, да утиша глас савјести, која му довикиваше: „ти си убица — старице!” Не имајући истините вјере, бијаше пун предрасуда. Вјеровао је, да би мртва грофица могла имати штетан утицај на његов живот, те одлучи поћи на њен погреб, да би испросио од ње опроста. Црква бијаше пуна. Херман једва могаше се да протура кроз гомилу свијета. Шкриња бијаше смјештена на богати катафалк под баршуновијем небом. Покојница лежаше у њој, прекривених јех руку на прсима, на глави јој капа од чипака, а обучена бијаше у свилу. На около стајали су њени укућани; слуге у црнијем кафтанима, украшени лентама с грбовима и држали су у рукама свијеће; родбина сва у великој жалости — дјеца, унучад и праунучад. Нико не плакаше; сузе биле би чис affectation. Грофица бијаше стара, те њена смрт није могла никога поразити, и њени рођаци давно већ сматраху ју покојном. Млади архијереј говорио је надгробно слово. У једноставним а у жалосним изразима престави он мирно успеније праведнице, којој дуге године бијаху лагано, умиљато приправљање к хришћанској смрти. „Анђео смрти нашао ју је, рече говорник, гдје бдије у благим молитвама и у очекивању поноћнога женика.” Опијело се сврши. Рођаци први пођоше, да се опросте с тијелом. За њима упутише се и многобројни гости, који су дошли, да се поклоне оној, што је дуго била учесницом њиховијех тајних увесељавања. Послије ових и укућани. На покон приступи стара куће газдарица, вршњакиња покојничина. Двије младе дјевојке вођаху је испод руке. Не бијаше у стању, да метанише до земље — проли неколико суза, цјелујући хладну руку своје госпође. Послије ње одлучи се Херман да приђе к одру. Он метаниса к земљи и неколико минута лежаше на хладном поду, застртим чадоријом; напокон диже се блијед као сама покојница, узађе по степеницама катафалка и поклони се ... У тај час учини му се, да га је покојница подругљиво погледала, шкиљећи на једно око. Херман се тргну назад, нога му се омаче и он паде на земљу. Подигоше га. У то исто доба изнесоше онесвијешћену Лизавету Ивановну у придворје. Овај епизод за час наруши торжество опијела. Међу посјетиоцима настаде потмуло мумлање, а један ислужени дворјанин, ближи рођак покојничин, шапну у ухо једном Енглезу, што је стајао до њега, да је млади часник — њезин незаконити син, што хладнокрвни Енглез попрати са „О”? Цио дан Херман бијаше врло растројен. Обједоваше у једној удаљеној гостионици, и преко својега обичаја пио је врло много. Али вино још више распаљиваше његово уображење. Вратив се кући и не свлачећи се, спусти се на кревет и заспа тврдо. Он се пробуди ноћу: мјесец расвијетлио му собу. Погледа на сат; бијаше два сата и три четврти. Нестало му сна; он сједе на кревет и мишљаше на погреб старе грофице. У тај трен неко с улице погледа на прозор и одмах се удаљи. Херман и не обраћаше пажње на то. За час зачу он, да су се отворила врата у предсобљу. Херман мишљаше, да му се слуга, пијан као обично, враћа са ноћне шетње. Али препозна непознати ход; неко је ишао тихо у папучама. Врата отворише се: уђе жена у бијелој одјећи. Херман је држао за своју стару дојкињу и дивио се, што је њу донијело у то доба. Али бијела жена изванредном брзином нађе се пред њим — и Херман препознаде у њој грофицу! — Дошла сам к теби против своје воље, рече она одлучнијем гласом; али заповјеђено ми би, да испуним твоју молбу. Тројка, седмица и кец донијеће ти добит, али тако, да ти за дан и ноћ само једну карту поставиш а послије цијелога твога живота да не играш. Опраштам ти за моју смрт само тако, ако се ожениш с мојом нахранкињом Лизаветом Ивановном ... Па те ријечи тихо се окрену, дође к вратима и ишчезну. Херман чу, како се врата затворише у предсобљу и видје, како се опет неко надвири на прозор. Херман не могаше дуго да се разбере. Оде у другу собу. Слуга му спаваше на поду; једва га Херман пробуди. Слуга бијаше по обичају пијан; од њега не могаше добити какаквога разјашњења. Врата на предсобљу бијаху закључана. Херман поврати се у своју собу, запали свијећу и записа своје привиђење. == Извор == {{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}} rwgssi9sdaejwilxbx4s5d5n9ns91oe Пикова дама/VI 0 61028 143875 2026-05-30T13:57:12Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | [[Пикова дама]]<br />([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/V|-{V}-]] | '''VI''' | [[Пикова дама/Закључак|Закључак]] }} „Атандр!” — Како сте ми смјели рећи атандр?… 143875 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | [[Пикова дама]]<br />([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/V|-{V}-]] | '''VI''' | [[Пикова дама/Закључак|Закључак]] }} „Атандр!” — Како сте ми смјели рећи атандр? Ваша преузвишености, ја сам рекао атандр-е!” Двије непомичне идеје не могу заједно обитавати у проственој природи, као што два тијела не могу у физичком свијету заузимати једно и исто мјесто. Тројка, седмица, кец ускоро заслонили у Хермановом уображењу слику покојне старице. Тројка, седмица и кец бијаху му увијек на памети и омицаху се са његовијех усана. Ако види младу дјевојку, то рекне: „како је стасита! баш права црвена (каро) тројка” запитају ли га: „колико је сати?” он одговори: „без пет минута седмица.” Сваки дебели човјек наличио му на кеца. Тројка, седмица и кец прогонили су га у сну, приказујући се у свакојакијем видовима; тројка цвјеташе пред њим у слици краснога грандифлора; седмица му изгледала каво готичка капија а кец — каво велики паук. Све мисли слиле се у једну — користити се тајном, која је скупо дошла. Стаде премишљати о оставци и о путовању. Он хтједе у јавнијем карташницама у Паризу покушати своју срећу. Случај избави га од свакога труда. У Москви саставило се друштво богатијих карташа под предсједништвом славнога Чекалинскога, који је сав свој вијек провео код карата а милионе добивао, изигравајући искеле а проигравајући готов новац. Дуговремено искуство стекне му повјерење другова, а његов отворени дом, славни кувар, његова доброта и весеље стекне му уважење од публике. Допутовао је у Петроград. Младеж похита к њему, у картама заборављајући балове, и претпостављајући саблазни Фараоноше задовољном ашиковању. Нарумов приведе му Хермана. Прођоше кроз величанствене собе, пуне услужне служинчади. У свима бијаше много гостију. Неколико ђенерала и тајнијех савјетника играху виста; млађи људи сједјели су разузурени на елегантним диванима, јели су сладоледа и пушили на чибуке. У дворани за дугачкијем столом, око којега се гураху до двадесет играча, сједио је домаћин и држао „банк.” Човјек око шездесет година, угледне спољашности; глава му покривена сребрном сједином! пуно и свјеже лице исказивало доброћудност; очи му блистаху, оживљене свагдашњијем осмијехом. Нарумов престави му Хермана Чекалински пријатељски пружи му руку, замоли га да буде каво код своје куће, а продужи метање. Дијељење дуго трајало. На столу стојало више од тридесет карата. Чекалински застави би код свакога играча, да би се овај размислио, записивао је губитак; учтиво слушао њихове жеље, још брже исправљао ћошкове, што их је раси јана рука савинула. На послетку се игра сврши. Чекалински промјеша карте да с нова држи „банк.” — Дозволите ми да поставим карту, рече Херман, пружајући руку иза дебелога господина, што је понтирао. Чекалински се насмијеши и поклони се мучећи у знак одобравања. Нарумов, смијехом поздрави Хермана, што се разријеши дуговременога поста и пожели му срећан почетак. — Иде! рече Херман, записујући кут на својој карти — Колико? запита банкар, зачкиљив оком; извините, ја не видим добро. — Четрдесет хиљада, одврати Херман. На те ријечи све главе окренуше се и сви погледи бијаху управљени на Хермана. „Он је сишао с ума!” помисли Нарумов — Дозволите једну примједбу, рече Чекалински с непромјењеним својијем осмијехом; ваша игра превелика је, овдје нико не меће више од двије стотине седамдесет и пет семица. — Тако? узвикну Херман; ударате ли на моју карту или не? Чекалински поклони се, показујући да пристаје. — Само ћу вам примјетити, рече он, будући удостојен вашим повјерењем, не могу иначе метати, него на чисте новце Са своје стране увјерен сам, да је довољна ваша ријеч, али ради реда у игри и ради рачуна, молим вас да поставите новце на карту. Херман извади из шпага банкноту „даде ју Чекалинском, који је, брзо прегледав, постави на Херманову карту. Игра поче. Десно паде девтица, лијево тројка. — Добила! рече Херман, показујући своју карту. Међу играчима настаде шапат. Чекалински намршти се; но осмијех одмах се поврати на његово лице. — Изволите ли одмах добитак? запита он Хермана. — Молим. Чекалински извади из шпага неколико банкнота и одмах се срачунаше. Херман узе своје новце и удаљи се од стола. Нарумов не могаше да се доста начуди. Херман попи чашу лимонаде и оде кући. Сутра дан у вече, он се опет појави код Чекалинскога. Домаћин био банкар. Херман приступи к столу; играчи уступише му мјеста. Чекалински наклони му се ласкаво. Игра поче; дође ред на Хермана и метну на једну карту четрдесет и седам хиљада и јучерашњи добитак. Чекалински пристаде. Жандар (пуб) изађе на десно, седмица на лијево. Херман откри седмицу. Сви се забезекунуше. Чекалински се узруја. Он изброја деведесет и четири хиљаде и предаде их Херману, Херман прими и хладнокрвно и одмах удаљи се. Друге вечери Херман опет јави се код стола. Сви га очекиваху; ђенерали и тајни савјетници оставише свој вист, да би видјели игру тако необичну. Млади официри скочише са дивана; сви послужитељи сабраше се у дворану. Сви опколише Хермана. Остали играчи престадоше играти, нестрпљиво очекујући, како ће он свршити. Херман стајаше уз сто, спреман сам да понтира против блиједога, али осмјешљивога Чекалинскога. Сваки распечати нове карте. Чекалински је мијешао. Херман пресјече и своју карту покри банкама Ово изгледаше каво двобој. Гробна тишина владала је Чекалински мећаше, руке су му дрхтале. Десно изађе дама а лијево кец. — Кец добио, рече Херман и откри своју карту. — Ваша дама убијена, рече ласкаво Чекалински. Херман задрхта; у самој ствари, мјесто кеца би у њега пиковска дама. Није вјеровао својијем очима, не схваћајући, како се могао преварити. У тај час учини му се као да се пиковска дама зашкиљи и насмија се. Необична сличност порази га ... — Старица! викну у страху. Чекалински згрну себи добивене банке. Херман стајаше непокретно. Кад се удаљи од стола, наступи бурни говор. — Лијепо је играо! говорили су играчи. Чекалински из нова промијеша карте: игра се настави својијем редом. == Извор == {{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}} ol8nd8o4ot7ljftg9boh982f5ns6k8z Пикова дама/Закључак 0 61029 143876 2026-05-30T13:58:27Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | [[Пикова дама]]<br />([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/VI|-{VI}-]] | '''Закључак''' | }} Херман је сишао с ума. Он сједи у Обуховској болници под бројем седам… 143876 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Александар Пушкин]] | [[Пикова дама]]<br />([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) | '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]''''' | [[Пикова дама/VI|-{VI}-]] | '''Закључак''' | }} Херман је сишао с ума. Он сједи у Обуховској болници под бројем седамдесет, не одговара на никакво питање и брбља необично брзо: „Тројка, седмица, кец!” Тројка, седмица, дама! ... Лизавета Ивановна удала се за врло љубазнога младића; он има своју сталну службу и опскрбу. Син је бившега управитеља старе грофице Лизавета Ивановна узе се васпита једну сироту своју рођаку. Томски је произведен за капетана и оженио се са кнегињицом Полином. 1834. г. У Славонском Брестовцу 1889 г. == Извор == {{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}} luqsn1l9m597zikq7oj61ah2pimy54a Цигани 0 61030 143882 2026-05-31T07:44:20Z Coaorao 19106 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Цигани | одељак= | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Јован Дучић | година= | белешке= }} <poem> По пољима Бесарабским Цигански ту карван блуди. Над р'јеком су данас стали, Коначиће ноћас туди. Ко весели тал… 143882 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Цигани | одељак= | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Јован Дучић | година= | белешке= }} <poem> По пољима Бесарабским Цигански ту карван блуди. Над р'јеком су данас стали, Коначиће ноћас туди. Ко весели талас водом Њихов конак тако тече; А сан им је благ и миран Ко мирисно љетно вече . . . Међ небројним таљигама Бујним пламом букте ватре; Наоколо породице — Становници мрке шатре . . . Врије јело . . . А пољаном Куда буји детелина Мирно пасу њини коњи Циганска ергела њина. И док тече см'јех и пјесма Под кубетом неба плава, За чергом је питом медвјед Безбрижно и слатко спава. Дуго степом равном звони Живи жагор породица, Спремних сутра, с првим зраком И с цвркутом првих птица, Да се на пут даље дигну Преко поља̂, гора̂, стена̂, У дугачким поворкама С криком деце, с песмом жена̂. Но гле! паде мир и санак . . . На ноћишту нигдје гласа, Само степом рзну коњи, Ил' се чује лавеж паса. Сви су огњи погашени, Све у тешком санку спава, Само мјесец с ведрог неба Тихи табор озарава . . . А у черги својој цигло Један старац и сад бдије Покрај огња; мотри степу Куд се густа магла вије: Тамо му је млада ћерка, Свагда пуна самовоље, У дугачке шетње ноћне У далеко зашла поље. Вечера се охладила, И пролазе часи мира, Ал' под своју топлу чергу Не враћа се још Земфира. Но ево је. Али кога То дјевојка собом води? Непознати младић неки За Земфиром мирно ходи. „Оче, — вели ћерка журно, Ево госта! Доле сада За курганом, у пустињи, На њ наиђох изненада. И позвах га на ноћиште У наш мирни табор туде: Хоће и он, као и ми, Да Циганин од сад буде! Њега јуре страже, закон, Ал ја ћу му другар бити; Алеко га зову тамо, А тако га зови и ти. Он ће за мном ићи свуда Мрачном ноћи, жарким даном, И делиће глад и јаде Свугде с нашим караваном . . .“ Старац: Л'јепо, синко. Ту коначи, Ту, под черге наше сјени, Дјелићемо крв и хлебац Друго д'јете буди мени. Свикни нашу слабу храну, И скитничке мучне дане; А већ сутра, кад зазори, И пре него јутро сване — Сједи с нама у таљиге, Почни да нас сл'једиш сл'једом: Куј железо, пјевај пјесмом И облази са медвједом, Свагда ведрог младог чела, И најдаља туђа села. Алеко: Хоћу, старче. Земфира: Мој ће бити Раставит' нас нико неће. Ал касно је . . . Мјесец заш'о . . . Тешки сан ме хвата веће. Зора. Старац већ одавна Обилази чергу ти'о: „Устај, кћери, дан је свано! Пробуди се, госте мио! Оставите, дјецо моја, Тићи моји, своја легла! . .“ Цигани су на ногама, Гомила се хучна слегла. Све су черге савијене Упрегнута кола редом За пут даљни све је спремно И кренуше . . . Дугим сл'једом Све гомила за гомилом Широке се степе прима. Пометани у сепете Кличу дјеца на ослима; А дјевојке, момци, жене, Домаћини стари, млади, Кличу пјесму, са звектањем Дугих кола и звонцади . . . Врева, жагор . . . Мумла медвјед, Око њега ланци звоне; Псине лају с тешком хуком И дугом се степом гоне . . . Како ли је све радосно Тако дивље, тако живо, Весела се граја дигла У јутарње небо сиво! О, паш живот прам томе је Празна прича, бл'једа слика; Ко робовска пјесма пуста, Тако тужна, једнолика . . . Али младић н'јемо гледа Даљне небо што се зрачи, Бјежећи да тужном себи Тужну тајну протумачи. Крај њега је и Земфира; Јутро бл'јепти, руди, гори . . . Ал што трепти младо срце, Каква ли га брига мори? Не зна птица Шта је туга, Нигдје нема Станка дуга — Преко љета Гнјездо свије Ту проспава Ноћи тије, А зорица Кад заруди, Глас је Бога Из сна буди. Њега чује Душа птице, Па с гранчице До гранчице, Њина јата С првом зором, Одзиву се Бурним хором. И кад јесен Дође дуга, Људско срце Стегне туга; Али тица Летне летом, Преко мора Даљним светом, Тамо пада Из далека Да прољеће Ново чека. Као птица, и Алеко, Млад бјегунац с даљних страна, Нигдје сталног топлог гнјезда, Ни починка давних дана. Свугдје само дуги пути Кратки снови и ноћишта — Али срце у грудима Не зажали никад ништа! И у мутно јутро често Докле руди са истока, Молио се топло Богу, Не влажећи трудног ока. Као зв'језда кроз ноћ мрклу Са далеког небосклона Јављаху се давни живот И далека прошлост она; Али за њом не зажали, Не заплака срце живо — Одричући силу судбе Он је тихо даље сниво, Вјечно миран и безбрижан Ко у мају, на ведрини, И док буре ношаху се С хиљадама грома њини Изнад њега. Ал' страст, младост, Кроз срце му зар не струје? Или ћуте, као море Које чека бич олује? . . . Земфира: Реци, друже, је л ти душом Јад кајања тешки пао, Што си радост младих дана За циганску патњу дао? Алеко: Шта да жалим сада туде? Земфира: Отаџбину, живот, људе . . . Алеко: Не жалим их. Ах, да знадеш У веселом шу̑му града Колико се крије суза Колико ли тешких јада! Ту гдје никад не допире Мир циганске ноћи л'јепе Нити мирис наших шума, Ни свјежина наше степе . . . Љубави се тамо стиде, На пазару воља ту је; Ту се клања идолима А за злато и робује . . . Као звјерје гоне мисо̂. Шта да жалим? Предрасуде? И гоњења њина подла, Приговоре тако луде? . . . Земфира: Ал' тамо су свјетли двори Шумни пири, игре сјајне, И дјевојке окићене У бисерје и колајне . . . Алеко: Шта је хучна радост града Гдје љубави свете није? А дјевојке ... Колко љепше Сиротиња твоја сије — Без накита драгоцјених И бисерних тешких гривна О Земфиро, сунце моје, О пустињска ружо дивна! Буди само свагда така А ја само једно желим: Да све јаде, љубав, судбу И изгнање с тобом д’јелим. Старац: Ти нас волиш, ма да рођен Међ богатством срећних људи. Ал, знај, често дођу часи Да нерадо онај блуди По празнини и пустињи, На господство ко је свико! У нас има једна прича Али од кад — не зна нико: Давно некад неки царе Посла к нама с даљнег југа У прогонство неког старца (Године и патња дуга Отеше му мудро име Којим чудног старца зваше . . . Остао ми само спомен Те циганске приче наше). Године га об’јелиле Смрачиле му патње чело Али душа вјечно млада И у грудма срце врело. Бјеше пјесник. Чудном причом Опијаше људе тако; Глас му бјеше ко шум водâ, И љубљаше њега свако. Живио је крај Дунава Не чинећи ником криво; Ходио је по пустињи И самотне снове снив’о. Причао је чудне приче Опијао људе њима; А ко дјете, слаб и страшив — Он чудноват бјеше свима. Странци тако ловљаху му Рибе мрежом, дивљач стр’јелом, А кад би се смрзла р’јека И покрила кором б’јелом; Кад би дуно хладни вјетар И суморну степу смрзно, Облачаху светог старца У вунасто топло крзно. Ал све тежи јади тешки И прогонство увјек теже Смрзаваху успомене Што у старом срцу леже. Скитао се неспокојан Низ ледене степе равне, И причаше: да Бог добри За грјехе га казни давне. Чекајући час спасења Све тужнији он је био; Молио се гњевном Богу, И у Дунав сузе лио. И град неки спомињаше . . . Али пошље дана дости Умирући, даде завјет: Да његове трудне кости На весели југ однесу Тамо да му буде рака, Јер ледена туђа груда Ни пепелу није лака! Алеко: Како ли је страшна судба Моћни Риме твојој дјеци! О, пјесниче, ти, што пјеваш Љубав, Бога — ти ми реци: Гдје је слава? . . . Врх гробова? Ил у химни што је кличе? Ил под чергом пуном дима Сред циганске дивље приче? Протекле су две године Ко таласи мирне воде А Цигани, све по старом, Путевима давним ходе. У табору стари покој, За несрећу не зна нико, Презрев прошлост и просвету, И Алеко па све свико. Задовољан, ко сви други Сред циганског каравана, Безбрижна се, л’јена душа И не сјећа старих дана. Сви Цигани ко што живе, Мирно живи и Алеко: Он ноћишта њина воли Ленствовање њино меко; Њихов звучни чудни језик И скитничке часе њине И сеобе вјечно шумне Дутгом степом у даљине . . . Крај његове б’једне черге Ваљушка се и лешкари Гост космати, другар вјечни, Припитомљен медвјед стари. И Цигани када стигну Крај молдавског близу двора, Тај бјегунац родних шума Изводи се из табора. И ту тромо игра, мумла Међ свјетином даљних села; А када га дирне шипка Ил омара смучи врела — Полуб’јесан тресе оков И за ланац гризе јаки. И старац је туде сједи На путничкој опрт штаки. Он у добош добошује Алеко уз звјера пјева, А Земфира обилази Купећ новац с десна, с л’јева. Но чим пане степско вече Сви заједно сједе троје Кувајући покрај огња Сиротињско брашно своје. Старац заспе. Згасне ватра. Мир. Сном глухим усни шатра. На прољетном сунцу старац Грије крвцу што већ леди, А кћи с лулом, пјева љубав . . . А Алеко? слуша . . . блиједи . . . Земфира: Стари, грозни мужу Амо нож и плам! Сјеци, пржи! Нећу За страх ни да знам. Ја презирем тебе Ја те не волем; Ја другога љубим И љубећи мрем! Алеко: Ах, та дивља пјесма, ћути! Омрзно сам пјесме гласе! . . . Земфира: Омрзно си? Ни бриге ме, Та, ја пјесму пјевам за се. Сјеци ме, пржи ме, Узаман ти све, Ал његово име Не ћеш знати, не. Врео је ко љето Ко прољеће млад; Како ли ме љуби! Јунак, несавлад! Ја га грлим ноћу Докле спаваш ти . . . Колко смјеха тада Твојој старости! Стари, грозни мужу Ја те не волем; Ја другога љубим И љубећи мрем! Алеко: Ах, Земфира, доста, стани! Земфира: Та какве те слутње прате? Алеко: Ах, Земфира . . . Земфира: Ти се срдиш? Е, баш пјесму пјевам за те! (Одлази и пјева: „Стари, грозни мужу...“ и т. д.) Старац: Знам, сјећам се, та је пјесма Још из младих дана моји, На веселим забавама И данас је свијет поји. По степама Кагулскијем Док наш табор некад лута Тамо моја Мариула Пјевала је много пута. У дубоку зимску вече Крај колјевке своје кћери Док мећава завијаше Цјеле дане и вечери. Ја осјећам: даљна љета Све тамнија магла скрива — Ал та пјесма у мом уму Како ли је и сад жива! Ноћ. Тишина. Мјесец плива Небосклоном ведрог југа. Глас Земфире трже старца Из поноћног санка дуга. Земфира: О, мој оче. Гле, Алеко У сну чудном страшан ли је! Чујеш ли га у ложници: Јеца, стење, сузе лије . . . Старац: Не трзај га, кћери, мируј, Једна руска прича има: Да у поноћ дух домаћи Силази се спавачима. Дах им стегне, стисне груди, И мучи их у сну тамном; Ал пред првим знаком зоре Нестаје га. — Сједи са мном. Земфира: Оче, шапће, чуј: Земфира! Старац: Да, и у сну тебе зове Како ли те силно љуби! Земфира: Његова ме мори љубав, Досада ме тешка уби! Ах, ја венем за слободом. Ја већ . . . Ал’ мир! Слушај, оче: Ено сада друго име Шапутати кроз сан поче. Старац: Чије име? Земфира: Слушај: јецај, Шкргут зуба и стењања Тако мукла . . . То је страшно! Пренућу га. Старац: Не, нек сања. Јер, све заман, духа ноћног Одагнати не ћеш прије. Земфира: Преврну се... Подиже се... Чуј, зове ме. Варка није — Он је будан. Идем к њему . . . Спавај, драги. Алеко: Гдје си била? Земфира: Сједила сам дуго с оцем. Ал реци ми, каква сила И дух какав невиђени Прогони те у час позан? Ти си био на мукама, Тако страшан, тако грозан. Кроза дивљи шкргут зуба Зваше мене. Ти си плако. Алеко: Снивао сам тебе. Видјех Ко међ нама једном тако Ах, ужасно! . . . Земфира: О, не вјеруј У лукаве снове таште. Алеко: Ја ни у што не вјерујем . . . Ни у страшне ноћне маште, Ни твом збору слађаноме — Ни невјерном срцу твоме Старац: Што уздишеш непрестано Безумниче млади, тако, Међ људима, чији дани Ко облаци плове лако ; Гдје је ваздух тако мио Дани ведри, ноћи јасне? Гдје су људи задовољни Гдје су жене тако красне? О, кажи ми, рашта туга Прогонити тебе поче? Ти си блед . . . О, реци, шта је?... Алеко: Не воли ме она, оче. Старац: Утјеши се, друже млади, Та она је и сад дјете — Бог зна куд јој лута душа Куда ли јој мисли лете. Ти је љубиш жарко, силно, Ал’ зар не знаш срце жене! Гле небеским љетним сводом Куд кроз црне ноћне сјене: Плови луна лијућ свјетлост Куд год падне њена зрака; Нађе облак који воли, Ал док мине тренут лака — У њ загледа, освјетли га, И на друга хитро мине, Да се за час заустави — И поново у висине Да заплови... И ко би јој Мог’о рећи: овдје стани! Тако срцу дјевојачком Ког... пламени гоне дани — Ко би икад мого рећи: Не м’јењај се, једно воли... Утјеши се! Алеко: С каквим жаром Љубљаше ме! Мрачни доли, Дуги кланци, неме стазе И мирисне степске ноћи, Још свједоче нашу љубав Дуге шетње у самоћи; Слатке гласе, кад с брбљањем С полупцима, као дјете, Умијаше да ми разгна Мутне снове, бриге клете За тренутак . . . А сад, шта је? Све ко санак мину лако — Земфира је моја сада Невјерна и хладна тако. *Старац:* Причаћу ти о свом срцу Једну причу из давнине. Отад има много љета Ал колико . . . богзна, сине. Још Дунаву љути Москов Загрозио није био. Давно је то, мој Алеко . . . Све ко да сам само снио! Још нас султан не заплаши Не знасмо га до тих дана Буцаком је владо паша С витих кула Акермана Млад сам био. Мојом душом Ораху се среће гласи; На тјемену нисам им’о Још ни једне с’једе власи. Међ младијем дјевојкама Бјеше једна . . . Стари јаде! Као топлим сунцем њоме Гријао сам душу таде. И најзад је назвах својом . . . Ал ко звјезда у тамнину Тако паде младост моја. Ал и од ње брже мину Наша љубав. Ах, тог јада Није земља до сад чула: Јер годину само дана Љубила ме Мариула! Крај Кагулских вода једном Бјесмо туђи табор срели; Ту, покрај нас, и они су Своје черге разапели. И две ноћи крај нас тако Коначише покрај воде, Али треће ноћи тајно Њин караван даље оде, И, оставив малу ћерку, Мариуле неста с њима . . . Ја сам мирно сву ноћ спаво, Ал по сивим небесима Када блисну прва румен Ја се пренух: „Гдје си, драга, Мариула, сунце моје? . . .“ Нигдје гласа, нигдје трага! Звао сам је, тражио је И лутао заман тако . . . Земфира се заплакала А и ја сам горко плако . . . Отада је срце моје Омрзнуло л’јепе жене. Никад више срећа слатка Походила није мене. Никад више нисам отад Потражио себи другу, Нити с киме дијелио Моје душе тешку тугу. Алеко: Ал што ниси у потјеру Одмах пош’о, старче луди, И кинџалом обојима У невјерне јурно груди. Старац: Па што, синко, кад је младост Самовољна као птице. Ко ће љубав да задржи? Заман срце клетву кличе . . . Радост људска иде редом Ко смрт тиха што нас брише. Што је једном било, прошло, Не враћа се никад више. Алеко: Ја нападам као звјерје Ко ми драга права руши; У освети, огњу, крви, Ја утјехе тражим души . . . Не! Када бих једног дана Наишао свог злотвoра У сну тешком како спава Над безданом страшног мора — Кунем ти се, ни за часак Милосрђа не бих знао, С осветничком страшном жељи На њега бих бурно пао, И спавача без заштите Без одбране, ја бих јурно У дубоку црну бездан Гдјено тутњи море бурно! И кад би се са ужасом Пренуо у часу пада Смотрио би на мом лицу Мој свирепи укор тада И чуо би, како горе, Док у црну пропаст рони, Мој сатански кличе смијех И весело над њим звони . . . Млади Циганин: Још полубац, јоште један! Земфира: Час је! Иди! И у санку Он је зао, љубоморан. Циганин: Ах, још један на растанку! Земфира: Иди, слутим. Циганин: Кажи мјесто Час виђењу новом милом. Земфира: Вечерас, кад зађе мјесец За курганом, над могилом. Циганин: Вараш, срце моје стрепи . . . Земфира: Бјежи! Доћ’ ћу, данче л’јепи. Спи Алеко. Ал’ у души Све се нижу слике чудне . . . У мраку се трже с криком И, пун слутње вјечно будне, Пружи руку, а срце му Нестрпљивом тугом бије — Покриваче дирну хладне; Ал’ Земфире туде није . . . Подиже се . . . Са трепетом Прислушкује: свуд тишина! Леденим се осу знојем: Из шатора тада њина Јурну грозан. Обилази Око кола, око шатре. Све је тихо. Мрак. А небом Једва гдјегдје ноћне ватре . . . Зашао је био мјесец Али путем, који иде Ка кургану, још по роси Трагови се стопа виде. Мир је глухи над табором И над степом царовао, Када се је љут и тужан За злослутним трагом дао. Мотила је накрај пута . . . Бјеласају даљне горе . . . Али нога све слабија, А све слутње жешће море. Дрхћу усне и кољена, Ал па једном . . . Јава ли је Ил сан страшни? На један пут Близу виђе сјенке двије. Крај могиле, крај злогласне, Блиски шапат, р’јечи јасне: Први глас: Вријеме је Други глас: Још не, чекај. Први глас: Вријеме је, драги. Други глас: Не, не . . . Први глас: Већ је касно. Други глас: Зашто тако Ти плашљиво грлиш мене? . . Ах, још часак. Први глас: Убићеш ме. Други глас: Ах, још часак . . . Први глас: О чуј само Муж ће ми се да пробуди У ложници самац тамо. Алеко: Пробуђен сам! . . Али куда? Не бјежите у то доба — Добро ће вам и ту бити, За обоје имам гроба! Земфира: Мој драгане, бјежи, бјежи! Алеко: Стој дјевојко, стој, не жури! (прободе га ножем) Земфира: Ах, Алеко. Циганин: Ја умирем. Земфира: Он умире . . . Гле, крв цури. Ти си крвав сав, Алеко! Шта учини? . . . Алеко: Ништа. Ето — Сад га љуби. Земфира: О, убицо, Нека ти је све проклето! Не бојим се твојих претња! Мој жар за њим све је већи. Тебе мрзим и проклињем . . . Алеко: Умри и ти! Земфира: Мрем, љубећи. Даница је освјетлила Чистим сјајем исток бљеди, Алеко је за брежуљком, Крвав с ножем, нјемо сједи На камену старог гроба; Пред њим лежи мртвих двоје, Страшан ли је лик убице! Око њега нјемо стоје Жалосни и преплашени Цигани у гомилама. У страни се ашов чује — То се гробна копа јама. И прилазе жене мртвим Цјелујућ им очи редом; Крај мртве је ћерке старац, Бесвјесним је гледа гледом . . . Но дигоше мртва тјела, И спустише мирно оба, Са безгласним тихим болом, У дубину свјежег гроба. Гледао је све Алеко Блед, бесвјесан из даљине, И кад паде задња груда На лешеве хладне њине — За мучну се хвата главу И у меку клону траву. Тад му старац приђе тужан: „Остави нас, горда душо! Ми смо дивљи, и законе Нико од нас није слуш’о: Ал пит кога убијамо Нит освете треба нама — Па наш мирни табор неће Да живује с убицама. Ниси рођен за наш живот Ни за нашу степу, поље; За друге си безобзиран, За се пунан самовоље. Ти си страшан. Ниси за нас Плашливе и добре људе. Остави нас. Иди . . . Збогом! Мир нек свагда с тобом буде! И с ноћишта тада страшног Подиже се табор њини И у шумним гомилама Нестаде га у даљини. Таљиге су једне само Покривене шатром бл’једом Остале на пустом пољу . . . Тако кад пред зимским ледом У јесење тужно јутро С даљних страна ждрали летну С јасним кликом јурећ југу У даљину вјечно цвјетну — Док пробијен смртним зрном Сам остаје тужно један, Рањено му крило пало, Сан га хвата црн и ледан . . . Ноћ. У черги тамној нико Свјетли огањ да разгоре, Ни сном топлим грљен тамо Да сачека свјетлост зоре. Епилог Тако светом силом пјесме Из сумрачних успомена Ја подижем давну прошлост, Привиђења чудна њена; Часе свјетле и жалосне А у крају гдје још звони Дуги одјек вјечних војна Из далеких дана они Гдје Рус храбри Цариграду Непрелазне међе стави, Гдје наш древни двоглав оро Још о давној шуми слави . . . Често тамо степом глухом Цигане сам мирне срето, Њине руље и талиге У пламено жарко љето. За њиховим гомилама Ја пустињом често лута’, С њима ручах. Крај огња им Заспао сам много пута. О, ја љубљах њине пјесме Што мир, радост звоне живо . . . Њежно име Мариуле Ја сам дуго, дуго сниво . . . Ал’ ни у вас нема среће О природе дјецо б’једна! И те черге издрпане Обилази жалост ледна . . . Ни пустиња од невоље Није кадра да вас скрије. Свуд се пати — и од судбе Уточишта нигдје није! ''Париз.'' </poem> == Извор == {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} 6z3dtok13cjg6j8nsgrfohp5tqm23wx 143884 143882 2026-05-31T07:46:51Z Coaorao 19106 /* */ 143884 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Цигани (''-{Цыганы}-'') | одељак= | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Јован Дучић | година= | белешке= }} <poem> По пољима Бесарабским Цигански ту карван блуди. Над р'јеком су данас стали, Коначиће ноћас туди. Ко весели талас водом Њихов конак тако тече; А сан им је благ и миран Ко мирисно љетно вече . . . Међ небројним таљигама Бујним пламом букте ватре; Наоколо породице — Становници мрке шатре . . . Врије јело . . . А пољаном Куда буји детелина Мирно пасу њини коњи Циганска ергела њина. И док тече см'јех и пјесма Под кубетом неба плава, За чергом је питом медвјед Безбрижно и слатко спава. Дуго степом равном звони Живи жагор породица, Спремних сутра, с првим зраком И с цвркутом првих птица, Да се на пут даље дигну Преко поља̂, гора̂, стена̂, У дугачким поворкама С криком деце, с песмом жена̂. Но гле! паде мир и санак . . . На ноћишту нигдје гласа, Само степом рзну коњи, Ил' се чује лавеж паса. Сви су огњи погашени, Све у тешком санку спава, Само мјесец с ведрог неба Тихи табор озарава . . . А у черги својој цигло Један старац и сад бдије Покрај огња; мотри степу Куд се густа магла вије: Тамо му је млада ћерка, Свагда пуна самовоље, У дугачке шетње ноћне У далеко зашла поље. Вечера се охладила, И пролазе часи мира, Ал' под своју топлу чергу Не враћа се још Земфира. Но ево је. Али кога То дјевојка собом води? Непознати младић неки За Земфиром мирно ходи. „Оче, — вели ћерка журно, Ево госта! Доле сада За курганом, у пустињи, На њ наиђох изненада. И позвах га на ноћиште У наш мирни табор туде: Хоће и он, као и ми, Да Циганин од сад буде! Њега јуре страже, закон, Ал ја ћу му другар бити; Алеко га зову тамо, А тако га зови и ти. Он ће за мном ићи свуда Мрачном ноћи, жарким даном, И делиће глад и јаде Свугде с нашим караваном . . .“ Старац: Л'јепо, синко. Ту коначи, Ту, под черге наше сјени, Дјелићемо крв и хлебац Друго д'јете буди мени. Свикни нашу слабу храну, И скитничке мучне дане; А већ сутра, кад зазори, И пре него јутро сване — Сједи с нама у таљиге, Почни да нас сл'једиш сл'једом: Куј железо, пјевај пјесмом И облази са медвједом, Свагда ведрог младог чела, И најдаља туђа села. Алеко: Хоћу, старче. Земфира: Мој ће бити Раставит' нас нико неће. Ал касно је . . . Мјесец заш'о . . . Тешки сан ме хвата веће. Зора. Старац већ одавна Обилази чергу ти'о: „Устај, кћери, дан је свано! Пробуди се, госте мио! Оставите, дјецо моја, Тићи моји, своја легла! . .“ Цигани су на ногама, Гомила се хучна слегла. Све су черге савијене Упрегнута кола редом За пут даљни све је спремно И кренуше . . . Дугим сл'једом Све гомила за гомилом Широке се степе прима. Пометани у сепете Кличу дјеца на ослима; А дјевојке, момци, жене, Домаћини стари, млади, Кличу пјесму, са звектањем Дугих кола и звонцади . . . Врева, жагор . . . Мумла медвјед, Око њега ланци звоне; Псине лају с тешком хуком И дугом се степом гоне . . . Како ли је све радосно Тако дивље, тако живо, Весела се граја дигла У јутарње небо сиво! О, паш живот прам томе је Празна прича, бл'једа слика; Ко робовска пјесма пуста, Тако тужна, једнолика . . . Али младић н'јемо гледа Даљне небо што се зрачи, Бјежећи да тужном себи Тужну тајну протумачи. Крај њега је и Земфира; Јутро бл'јепти, руди, гори . . . Ал што трепти младо срце, Каква ли га брига мори? Не зна птица Шта је туга, Нигдје нема Станка дуга — Преко љета Гнјездо свије Ту проспава Ноћи тије, А зорица Кад заруди, Глас је Бога Из сна буди. Њега чује Душа птице, Па с гранчице До гранчице, Њина јата С првом зором, Одзиву се Бурним хором. И кад јесен Дође дуга, Људско срце Стегне туга; Али тица Летне летом, Преко мора Даљним светом, Тамо пада Из далека Да прољеће Ново чека. Као птица, и Алеко, Млад бјегунац с даљних страна, Нигдје сталног топлог гнјезда, Ни починка давних дана. Свугдје само дуги пути Кратки снови и ноћишта — Али срце у грудима Не зажали никад ништа! И у мутно јутро често Докле руди са истока, Молио се топло Богу, Не влажећи трудног ока. Као зв'језда кроз ноћ мрклу Са далеког небосклона Јављаху се давни живот И далека прошлост она; Али за њом не зажали, Не заплака срце живо — Одричући силу судбе Он је тихо даље сниво, Вјечно миран и безбрижан Ко у мају, на ведрини, И док буре ношаху се С хиљадама грома њини Изнад њега. Ал' страст, младост, Кроз срце му зар не струје? Или ћуте, као море Које чека бич олује? . . . Земфира: Реци, друже, је л ти душом Јад кајања тешки пао, Што си радост младих дана За циганску патњу дао? Алеко: Шта да жалим сада туде? Земфира: Отаџбину, живот, људе . . . Алеко: Не жалим их. Ах, да знадеш У веселом шу̑му града Колико се крије суза Колико ли тешких јада! Ту гдје никад не допире Мир циганске ноћи л'јепе Нити мирис наших шума, Ни свјежина наше степе . . . Љубави се тамо стиде, На пазару воља ту је; Ту се клања идолима А за злато и робује . . . Као звјерје гоне мисо̂. Шта да жалим? Предрасуде? И гоњења њина подла, Приговоре тако луде? . . . Земфира: Ал' тамо су свјетли двори Шумни пири, игре сјајне, И дјевојке окићене У бисерје и колајне . . . Алеко: Шта је хучна радост града Гдје љубави свете није? А дјевојке ... Колко љепше Сиротиња твоја сије — Без накита драгоцјених И бисерних тешких гривна О Земфиро, сунце моје, О пустињска ружо дивна! Буди само свагда така А ја само једно желим: Да све јаде, љубав, судбу И изгнање с тобом д’јелим. Старац: Ти нас волиш, ма да рођен Међ богатством срећних људи. Ал, знај, често дођу часи Да нерадо онај блуди По празнини и пустињи, На господство ко је свико! У нас има једна прича Али од кад — не зна нико: Давно некад неки царе Посла к нама с даљнег југа У прогонство неког старца (Године и патња дуга Отеше му мудро име Којим чудног старца зваше . . . Остао ми само спомен Те циганске приче наше). Године га об’јелиле Смрачиле му патње чело Али душа вјечно млада И у грудма срце врело. Бјеше пјесник. Чудном причом Опијаше људе тако; Глас му бјеше ко шум водâ, И љубљаше њега свако. Живио је крај Дунава Не чинећи ником криво; Ходио је по пустињи И самотне снове снив’о. Причао је чудне приче Опијао људе њима; А ко дјете, слаб и страшив — Он чудноват бјеше свима. Странци тако ловљаху му Рибе мрежом, дивљач стр’јелом, А кад би се смрзла р’јека И покрила кором б’јелом; Кад би дуно хладни вјетар И суморну степу смрзно, Облачаху светог старца У вунасто топло крзно. Ал све тежи јади тешки И прогонство увјек теже Смрзаваху успомене Што у старом срцу леже. Скитао се неспокојан Низ ледене степе равне, И причаше: да Бог добри За грјехе га казни давне. Чекајући час спасења Све тужнији он је био; Молио се гњевном Богу, И у Дунав сузе лио. И град неки спомињаше . . . Али пошље дана дости Умирући, даде завјет: Да његове трудне кости На весели југ однесу Тамо да му буде рака, Јер ледена туђа груда Ни пепелу није лака! Алеко: Како ли је страшна судба Моћни Риме твојој дјеци! О, пјесниче, ти, што пјеваш Љубав, Бога — ти ми реци: Гдје је слава? . . . Врх гробова? Ил у химни што је кличе? Ил под чергом пуном дима Сред циганске дивље приче? Протекле су две године Ко таласи мирне воде А Цигани, све по старом, Путевима давним ходе. У табору стари покој, За несрећу не зна нико, Презрев прошлост и просвету, И Алеко па све свико. Задовољан, ко сви други Сред циганског каравана, Безбрижна се, л’јена душа И не сјећа старих дана. Сви Цигани ко што живе, Мирно живи и Алеко: Он ноћишта њина воли Ленствовање њино меко; Њихов звучни чудни језик И скитничке часе њине И сеобе вјечно шумне Дутгом степом у даљине . . . Крај његове б’једне черге Ваљушка се и лешкари Гост космати, другар вјечни, Припитомљен медвјед стари. И Цигани када стигну Крај молдавског близу двора, Тај бјегунац родних шума Изводи се из табора. И ту тромо игра, мумла Међ свјетином даљних села; А када га дирне шипка Ил омара смучи врела — Полуб’јесан тресе оков И за ланац гризе јаки. И старац је туде сједи На путничкој опрт штаки. Он у добош добошује Алеко уз звјера пјева, А Земфира обилази Купећ новац с десна, с л’јева. Но чим пане степско вече Сви заједно сједе троје Кувајући покрај огња Сиротињско брашно своје. Старац заспе. Згасне ватра. Мир. Сном глухим усни шатра. На прољетном сунцу старац Грије крвцу што већ леди, А кћи с лулом, пјева љубав . . . А Алеко? слуша . . . блиједи . . . Земфира: Стари, грозни мужу Амо нож и плам! Сјеци, пржи! Нећу За страх ни да знам. Ја презирем тебе Ја те не волем; Ја другога љубим И љубећи мрем! Алеко: Ах, та дивља пјесма, ћути! Омрзно сам пјесме гласе! . . . Земфира: Омрзно си? Ни бриге ме, Та, ја пјесму пјевам за се. Сјеци ме, пржи ме, Узаман ти све, Ал његово име Не ћеш знати, не. Врео је ко љето Ко прољеће млад; Како ли ме љуби! Јунак, несавлад! Ја га грлим ноћу Докле спаваш ти . . . Колко смјеха тада Твојој старости! Стари, грозни мужу Ја те не волем; Ја другога љубим И љубећи мрем! Алеко: Ах, Земфира, доста, стани! Земфира: Та какве те слутње прате? Алеко: Ах, Земфира . . . Земфира: Ти се срдиш? Е, баш пјесму пјевам за те! (Одлази и пјева: „Стари, грозни мужу...“ и т. д.) Старац: Знам, сјећам се, та је пјесма Још из младих дана моји, На веселим забавама И данас је свијет поји. По степама Кагулскијем Док наш табор некад лута Тамо моја Мариула Пјевала је много пута. У дубоку зимску вече Крај колјевке своје кћери Док мећава завијаше Цјеле дане и вечери. Ја осјећам: даљна љета Све тамнија магла скрива — Ал та пјесма у мом уму Како ли је и сад жива! Ноћ. Тишина. Мјесец плива Небосклоном ведрог југа. Глас Земфире трже старца Из поноћног санка дуга. Земфира: О, мој оче. Гле, Алеко У сну чудном страшан ли је! Чујеш ли га у ложници: Јеца, стење, сузе лије . . . Старац: Не трзај га, кћери, мируј, Једна руска прича има: Да у поноћ дух домаћи Силази се спавачима. Дах им стегне, стисне груди, И мучи их у сну тамном; Ал пред првим знаком зоре Нестаје га. — Сједи са мном. Земфира: Оче, шапће, чуј: Земфира! Старац: Да, и у сну тебе зове Како ли те силно љуби! Земфира: Његова ме мори љубав, Досада ме тешка уби! Ах, ја венем за слободом. Ја већ . . . Ал’ мир! Слушај, оче: Ено сада друго име Шапутати кроз сан поче. Старац: Чије име? Земфира: Слушај: јецај, Шкргут зуба и стењања Тако мукла . . . То је страшно! Пренућу га. Старац: Не, нек сања. Јер, све заман, духа ноћног Одагнати не ћеш прије. Земфира: Преврну се... Подиже се... Чуј, зове ме. Варка није — Он је будан. Идем к њему . . . Спавај, драги. Алеко: Гдје си била? Земфира: Сједила сам дуго с оцем. Ал реци ми, каква сила И дух какав невиђени Прогони те у час позан? Ти си био на мукама, Тако страшан, тако грозан. Кроза дивљи шкргут зуба Зваше мене. Ти си плако. Алеко: Снивао сам тебе. Видјех Ко међ нама једном тако Ах, ужасно! . . . Земфира: О, не вјеруј У лукаве снове таште. Алеко: Ја ни у што не вјерујем . . . Ни у страшне ноћне маште, Ни твом збору слађаноме — Ни невјерном срцу твоме Старац: Што уздишеш непрестано Безумниче млади, тако, Међ људима, чији дани Ко облаци плове лако ; Гдје је ваздух тако мио Дани ведри, ноћи јасне? Гдје су људи задовољни Гдје су жене тако красне? О, кажи ми, рашта туга Прогонити тебе поче? Ти си блед . . . О, реци, шта је?... Алеко: Не воли ме она, оче. Старац: Утјеши се, друже млади, Та она је и сад дјете — Бог зна куд јој лута душа Куда ли јој мисли лете. Ти је љубиш жарко, силно, Ал’ зар не знаш срце жене! Гле небеским љетним сводом Куд кроз црне ноћне сјене: Плови луна лијућ свјетлост Куд год падне њена зрака; Нађе облак који воли, Ал док мине тренут лака — У њ загледа, освјетли га, И на друга хитро мине, Да се за час заустави — И поново у висине Да заплови... И ко би јој Мог’о рећи: овдје стани! Тако срцу дјевојачком Ког... пламени гоне дани — Ко би икад мого рећи: Не м’јењај се, једно воли... Утјеши се! Алеко: С каквим жаром Љубљаше ме! Мрачни доли, Дуги кланци, неме стазе И мирисне степске ноћи, Још свједоче нашу љубав Дуге шетње у самоћи; Слатке гласе, кад с брбљањем С полупцима, као дјете, Умијаше да ми разгна Мутне снове, бриге клете За тренутак . . . А сад, шта је? Све ко санак мину лако — Земфира је моја сада Невјерна и хладна тако. *Старац:* Причаћу ти о свом срцу Једну причу из давнине. Отад има много љета Ал колико . . . богзна, сине. Још Дунаву љути Москов Загрозио није био. Давно је то, мој Алеко . . . Све ко да сам само снио! Још нас султан не заплаши Не знасмо га до тих дана Буцаком је владо паша С витих кула Акермана Млад сам био. Мојом душом Ораху се среће гласи; На тјемену нисам им’о Још ни једне с’једе власи. Међ младијем дјевојкама Бјеше једна . . . Стари јаде! Као топлим сунцем њоме Гријао сам душу таде. И најзад је назвах својом . . . Ал ко звјезда у тамнину Тако паде младост моја. Ал и од ње брже мину Наша љубав. Ах, тог јада Није земља до сад чула: Јер годину само дана Љубила ме Мариула! Крај Кагулских вода једном Бјесмо туђи табор срели; Ту, покрај нас, и они су Своје черге разапели. И две ноћи крај нас тако Коначише покрај воде, Али треће ноћи тајно Њин караван даље оде, И, оставив малу ћерку, Мариуле неста с њима . . . Ја сам мирно сву ноћ спаво, Ал по сивим небесима Када блисну прва румен Ја се пренух: „Гдје си, драга, Мариула, сунце моје? . . .“ Нигдје гласа, нигдје трага! Звао сам је, тражио је И лутао заман тако . . . Земфира се заплакала А и ја сам горко плако . . . Отада је срце моје Омрзнуло л’јепе жене. Никад више срећа слатка Походила није мене. Никад више нисам отад Потражио себи другу, Нити с киме дијелио Моје душе тешку тугу. Алеко: Ал што ниси у потјеру Одмах пош’о, старче луди, И кинџалом обојима У невјерне јурно груди. Старац: Па што, синко, кад је младост Самовољна као птице. Ко ће љубав да задржи? Заман срце клетву кличе . . . Радост људска иде редом Ко смрт тиха што нас брише. Што је једном било, прошло, Не враћа се никад више. Алеко: Ја нападам као звјерје Ко ми драга права руши; У освети, огњу, крви, Ја утјехе тражим души . . . Не! Када бих једног дана Наишао свог злотвoра У сну тешком како спава Над безданом страшног мора — Кунем ти се, ни за часак Милосрђа не бих знао, С осветничком страшном жељи На њега бих бурно пао, И спавача без заштите Без одбране, ја бих јурно У дубоку црну бездан Гдјено тутњи море бурно! И кад би се са ужасом Пренуо у часу пада Смотрио би на мом лицу Мој свирепи укор тада И чуо би, како горе, Док у црну пропаст рони, Мој сатански кличе смијех И весело над њим звони . . . Млади Циганин: Још полубац, јоште један! Земфира: Час је! Иди! И у санку Он је зао, љубоморан. Циганин: Ах, још један на растанку! Земфира: Иди, слутим. Циганин: Кажи мјесто Час виђењу новом милом. Земфира: Вечерас, кад зађе мјесец За курганом, над могилом. Циганин: Вараш, срце моје стрепи . . . Земфира: Бјежи! Доћ’ ћу, данче л’јепи. Спи Алеко. Ал’ у души Све се нижу слике чудне . . . У мраку се трже с криком И, пун слутње вјечно будне, Пружи руку, а срце му Нестрпљивом тугом бије — Покриваче дирну хладне; Ал’ Земфире туде није . . . Подиже се . . . Са трепетом Прислушкује: свуд тишина! Леденим се осу знојем: Из шатора тада њина Јурну грозан. Обилази Око кола, око шатре. Све је тихо. Мрак. А небом Једва гдјегдје ноћне ватре . . . Зашао је био мјесец Али путем, који иде Ка кургану, још по роси Трагови се стопа виде. Мир је глухи над табором И над степом царовао, Када се је љут и тужан За злослутним трагом дао. Мотила је накрај пута . . . Бјеласају даљне горе . . . Али нога све слабија, А све слутње жешће море. Дрхћу усне и кољена, Ал па једном . . . Јава ли је Ил сан страшни? На један пут Близу виђе сјенке двије. Крај могиле, крај злогласне, Блиски шапат, р’јечи јасне: Први глас: Вријеме је Други глас: Још не, чекај. Први глас: Вријеме је, драги. Други глас: Не, не . . . Први глас: Већ је касно. Други глас: Зашто тако Ти плашљиво грлиш мене? . . Ах, још часак. Први глас: Убићеш ме. Други глас: Ах, још часак . . . Први глас: О чуј само Муж ће ми се да пробуди У ложници самац тамо. Алеко: Пробуђен сам! . . Али куда? Не бјежите у то доба — Добро ће вам и ту бити, За обоје имам гроба! Земфира: Мој драгане, бјежи, бјежи! Алеко: Стој дјевојко, стој, не жури! (прободе га ножем) Земфира: Ах, Алеко. Циганин: Ја умирем. Земфира: Он умире . . . Гле, крв цури. Ти си крвав сав, Алеко! Шта учини? . . . Алеко: Ништа. Ето — Сад га љуби. Земфира: О, убицо, Нека ти је све проклето! Не бојим се твојих претња! Мој жар за њим све је већи. Тебе мрзим и проклињем . . . Алеко: Умри и ти! Земфира: Мрем, љубећи. Даница је освјетлила Чистим сјајем исток бљеди, Алеко је за брежуљком, Крвав с ножем, нјемо сједи На камену старог гроба; Пред њим лежи мртвих двоје, Страшан ли је лик убице! Око њега нјемо стоје Жалосни и преплашени Цигани у гомилама. У страни се ашов чује — То се гробна копа јама. И прилазе жене мртвим Цјелујућ им очи редом; Крај мртве је ћерке старац, Бесвјесним је гледа гледом . . . Но дигоше мртва тјела, И спустише мирно оба, Са безгласним тихим болом, У дубину свјежег гроба. Гледао је све Алеко Блед, бесвјесан из даљине, И кад паде задња груда На лешеве хладне њине — За мучну се хвата главу И у меку клону траву. Тад му старац приђе тужан: „Остави нас, горда душо! Ми смо дивљи, и законе Нико од нас није слуш’о: Ал пит кога убијамо Нит освете треба нама — Па наш мирни табор неће Да живује с убицама. Ниси рођен за наш живот Ни за нашу степу, поље; За друге си безобзиран, За се пунан самовоље. Ти си страшан. Ниси за нас Плашливе и добре људе. Остави нас. Иди . . . Збогом! Мир нек свагда с тобом буде! И с ноћишта тада страшног Подиже се табор њини И у шумним гомилама Нестаде га у даљини. Таљиге су једне само Покривене шатром бл’једом Остале на пустом пољу . . . Тако кад пред зимским ледом У јесење тужно јутро С даљних страна ждрали летну С јасним кликом јурећ југу У даљину вјечно цвјетну — Док пробијен смртним зрном Сам остаје тужно један, Рањено му крило пало, Сан га хвата црн и ледан . . . Ноћ. У черги тамној нико Свјетли огањ да разгоре, Ни сном топлим грљен тамо Да сачека свјетлост зоре. Епилог Тако светом силом пјесме Из сумрачних успомена Ја подижем давну прошлост, Привиђења чудна њена; Часе свјетле и жалосне А у крају гдје још звони Дуги одјек вјечних војна Из далеких дана они Гдје Рус храбри Цариграду Непрелазне међе стави, Гдје наш древни двоглав оро Још о давној шуми слави . . . Често тамо степом глухом Цигане сам мирне срето, Њине руље и талиге У пламено жарко љето. За њиховим гомилама Ја пустињом често лута’, С њима ручах. Крај огња им Заспао сам много пута. О, ја љубљах њине пјесме Што мир, радост звоне живо . . . Њежно име Мариуле Ја сам дуго, дуго сниво . . . Ал’ ни у вас нема среће О природе дјецо б’једна! И те черге издрпане Обилази жалост ледна . . . Ни пустиња од невоље Није кадра да вас скрије. Свуд се пати — и од судбе Уточишта нигдје није! ''Париз.'' </poem> == Извор == {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} pa5pcdkh7pj7mbdr45u12xc8gcned5l 143885 143884 2026-05-31T08:53:07Z Coaorao 19106 /* */ 143885 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Цигани (''-{Цыганы}-'') | одељак= | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Јован Дучић | година= | белешке= }} <div style="text-align:center; margin-left:2em;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> По пољима Бесарабским Цигански ту карван блуди. Над рʼјеком су данас стали, Коначиће ноћас туди. Ко весели талас водом Њихов конак тако тече; А сан им је благ и миран Ко мирисно љетно вече . . . Међ небројним таљигама Бујним пламом букте ватре; Наоколо породице — Становници мрке шатре . . . Врије јело . . . А пољаном Куда буји детелина Мирно пасу њини коњи Циганска ергела њина. И док тече смʼјех и пјесма Под кубетом неба плава, За чергом је питом медвјед Безбрижно и слатко спава. Дуго степом равном звони Живи жагор породица, Спремних сутра, с првим зраком И с цвркутом првих птица, Да се на пут даље дигну Преко поља̂, гора̂, стена̂, У дугачким поворкама С криком деце, с песмом жена̂. Но гле! паде мир и санак . . . На ноћишту нигдје гласа, Само степом рзну коњи, Илʼ се чује лавеж паса. Сви су огњи погашени, Све у тешком санку спава, Само мјесец с ведрог неба Тихи табор озарава . . . А у черги својој цигло Један старац и сад бдије Покрај огња; мотри степу Куд се густа магла вије: Тамо му је млада ћерка, Свагда пуна самовоље, У дугачке шетње ноћне У далеко зашла поље. Вечера се охладила, И пролазе часи мира, Алʼ под своју топлу чергу Не враћа се још Земфира. Но ево је. Али кога То дјевојка собом води? Непознати младић неки За Земфиром мирно ходи. „Оче, — вели ћерка журно, Ево госта! Доле сада За курганом, у пустињи, На њ наиђох изненада. И позвах га на ноћиште У наш мирни табор туде: Хоће и он, као и ми, Да Циганин од сад буде! Њега јуре страже, закон, Ал ја ћу му другар бити; Алеко га зову тамо, А тако га зови и ти. Он ће за мном ићи свуда Мрачном ноћи, жарким даном, И делиће глад и јаде Свугде с нашим караваном . . .” <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Лʼјепо, синко. Ту коначи,</span> Ту, под черге наше сјени, Дјелићемо крв и хљебац Друго дʼјете буди мени. Свикни нашу слабу храну, И скитничке мучне дане; А већ сутра, кад зазори, И пре него јутро сване — Сједи с нама у таљиге, Почни да нас слʼједиш слʼједом: Куј жељезо, пјевај пјесмом И облази са медвједом, Свагда ведрог младог чела, И најдаља туђа села. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Хоћу, старче.</span> <span style="margin-left:5em;">''Земфира:'' Мој ће бити</span> Раставитʼ нас нико неће. Ал касно је . . . Мјесец зашʼо . . . Тешки сан ме хвата веће. Зора. Старац већ одавна Обилази чергу тиʼо: „Устај, кћери, дан је свано! Пробуди се, госте мио! Оставите, дјецо моја, Тићи моји, своја легла! . .” Цигани су на ногама, Гомила се хучна слегла. Све су черге савијене Упрегнута кола редом За пут даљни све је спремно И кренуше . . . Дугим слʼједом Све гомила за гомилом Широке се степе прима. Пометани у сепете Кличу дјеца на ослима; А дјевојке, момци, жене, Домаћини стари, млади, Кличу пјесму, са звектањем Дугих кола и звонцади . . . Врева, жагор . . . Мумла медвјед, Око њега ланци звоне; Псине лају с тешком хуком И дугом се степом гоне . . . Како ли је све радосно Тако дивље, тако живо, Весела се граја дигла У јутарње небо сиво! О, наш живот прам томе је Празна прича, блʼједа слика; Ко робовска пјесма пуста, Тако тужна, једнолика . . . Али младић нʼјемо гледа Даљне небо што се зрачи, Бјежећи да тужном себи Тужну тајну протумачи. Крај њега је и Земфира; Јутро блʼјешти, руди, гори . . . Ал што трепти младо срце, Каква ли га брига мори? <span style="display:inline-block; margin-left:3em;">Не зна птица Шта је туга, Нигдје нема Станка дуга — Преко љета Гнјездо свије Ту проспава Ноћи тије, А зорица Кад заруди, Глас је Бога Из сна буди. Њега чује Душа птице, Па с гранчице До гранчице, Њина јата С првом зором, Одзивљу се Бурним хором. И кад јесен Дође дуга, Људско срце Стегне туга; Али тица Летне летом, Преко мора Даљним светом, Тамо пада Из далека Да прољеће Ново чека. </span> Као птица, и Алеко, Млад бјегунац с даљних страна, Нигдје сталног топлог гнјезда, Ни починка давних дана. Свугдје само дуги пути Кратки снови и ноћишта — Али срце у грудима Не зажали никад ништа! И у мутно јутро често Докле руди са истока, Молио се топло Богу, Не влажећи трудног ока. Као звʼјезда кроз ноћ мрклу Са далеког небосклона Јављаху се давни живот И далека прошлост она; Али за њом не завапи, Не заплака срце живо — Одричући силу судбе Он је тихо даље сниво, Вјечно миран и безбрижан Ко у мају, на ведрини, И док буре ношаху се С хиљадама грома њини Изнад њега. Алʼ страст, младост, Кроз срце му зар не струје? Или ћуте, као море Које чека бич олује? . . . <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Реци, друже, је л ти душом</span> Јад кајања тешки пао, Што си радост младих дана За циганску патњу дао? <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Шта да жалим сада туде? ''Земфира:'' Отаџбину, живот, људе . . . ''Алеко:'' Не жалим их. Ах, да знадеш</span> У веселом шу̑му града Колико се крије суза Колико ли тешких јада! Ту гдје никад не допире Мир циганске ноћи лʼјепе Нити мирис наших шума, Ни свјежина наше степе . . . Љубави се тамо стиде, На пазару воља ту је; Ту се клања идолима А за злато и робује . . . Као звјерје гоне мисо̂. Шта да жалим? Предрасуде? И гоњења њина подла, Приговоре тако луде? . . . <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Алʼ тамо су свјетли двори</span> Шумни пири, игре сјајне, И дјевојке окићене У бисерје и колајне . . . <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Шта је хучна радост града</span> Гдје љубави свете није? А дјевојке . . . Колко љепше Сиротиња твоја сије — Без накита драгоцјених И бисерних тешких гривна О Земфиро, сунце моје, О пустињска ружо дивна! Буди само свагда така А ја само једно желим: Да све јаде, љубав, судбу И изгнање с тобом д’јелим. <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Ти нас волиш, ма да рођен</span> Међ богатством срећних људи. Ал, знај, често дођу часи Да нерадо онај блуди По празнини и пустињи, На господство ко је свико! У нас има једна прича Али од кад — не зна нико: Давно некад неки царе Посла к нама с даљнег југа У прогонство неког старца (Године и патња дуга Отеше му мудро име Којим чудног старца зваше . . . Остао ми само спомен Те циганске приче наше). Године га об’јелиле Смрачиле му патње чело Али душа вјечно млада И у грудма срце врело. Бјеше пјесник. Чудном причом Опијаше људе тако; Глас му бјеше ко шум водâ, И љубљаше њега свако. Живио је крај Дунава Не чинећи ником криво; Ходио је по пустињи И самотне снове снив’о. Причао је чудне приче Опијао људе њима; А ко дјете, слаб и страшив — Он чудноват бјеше свима. Странци тако ловљаху му Рибе мрежом, дивљач стр’јелом, А кад би се смрзла р’јека И покрила кором б’јелом; Кад би дуно хладни вјетар И суморну степу смрзно, Облачаху светог старца У вунасто топло крзно. Ал све тежи јади тешки И прогонство увјек теже Смрзаваху успомене Што у старом срцу леже. Скитао се неспокојан Низ ледене степе равне, И причаше: да Бог добри За грјехе га казни давне. Чекајући час спасења Све тужнији он је био; Молио се гњевном Богу, И у Дунав сузе лио. И град неки спомињаше . . . Али пошље дана дости Умирући, даде завјет: Да његове трудне кости На весели југ однесу Тамо да му буде рака, Јер ледена туђа груда Ни пепелу није лака! <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Како ли је страшна судба</span> Моћни Риме твојој дјеци! О, пјесниче, ти, што пјеваш Љубав, Бога — ти ми реци: Гдје је слава? . . . Врх гробова? Ил у химни што је кличе? Ил под чергом пуном дима Сред циганске дивље приче? Протекле су две године Ко таласи мирне воде А Цигани, све по старом, Путевима давним ходе. У табору стари покој, За несрећу не зна нико, Презрев прошлост и просвету, И Алеко па све свико. Задовољан, ко сви други Сред циганског каравана, Безбрижна се, л’јена душа И не сјећа старих дана. Сви Цигани ко што живе, Мирно живи и Алеко: Он ноћишта њина воли Ленствовање њино меко; Њихов звучни чудни језик И скитничке часе њине И сеобе вјечно шумне Дугом степом у даљине . . . Крај његове б’једне черге Ваљушка се и лешкари Гост космати, другар вјечни, Припитомљен медвјед стари. И Цигани када стигну Крај молдавског близу двора, Тај бјегунац родних шума Изводи се из табора. И ту тромо игра, мумла Међ свјетином даљних села; А када га дирне шипка Ил омара смучи врела — Полуб’јесан тресе оков И за ланац гризе јаки. И старац је туде сједи На путничкој опрт штаки. Он у добош добошује Алеко уз звјера пјева, А Земфира обилази Купећ новац с десна, с л’јева. Но чим пане степско вече Сви заједно сједе троје Кувајући покрај огња Сиротињско брашно своје. Старац заспе. Згасне ватра. Мир. Сном глухим усни шатра. ——— На прољетном сунцу старац Грије крвцу што већ леди, А кћи с лулом, пјева љубав . . . А Алеко? слуша . . . блједи . . . <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Стари, грозни мужу</span>,, Амо нож и плам! Сјеци, пржи! Нећу За страх ни да знам. Ја презирем тебе Ја те не волем; Ја другога љубим И љубећи мрем! Алеко: Ах, та дивља пјесма, ћути! Омрзно сам пјесме гласе! . . . Земфира: Омрзно си? Ни бриге ме, Та, ја пјесму пјевам за се. Сјеци ме, пржи ме, Узаман ти све, Ал његово име Не ћеш знати, не. Врео је ко љето Ко прољеће млад; Како ли ме љуби! Јунак, несавлад! Ја га грлим ноћу Докле спаваш ти . . . Колко смјеха тада Твојој старости! Стари, грозни мужу Ја те не волем; Ја другога љубим И љубећи мрем! Алеко: Ах, Земфира, доста, стани! Земфира: Та какве те слутње прате? Алеко: Ах, Земфира . . . Земфира: Ти се срдиш? Е, баш пјесму пјевам за те! (Одлази и пјева: „Стари, грозни мужу...“ и т. д.) Старац: Знам, сјећам се, та је пјесма Још из младих дана моји, На веселим забавама И данас је свијет поји. По степама Кагулскијем Док наш табор некад лута Тамо моја Мариула Пјевала је много пута. У дубоку зимску вече Крај колјевке своје кћери Док мећава завијаше Цјеле дане и вечери. Ја осјећам: даљна љета Све тамнија магла скрива — Ал та пјесма у мом уму Како ли је и сад жива! Ноћ. Тишина. Мјесец плива Небосклоном ведрог југа. Глас Земфире трже старца Из поноћног санка дуга. Земфира: О, мој оче. Гле, Алеко У сну чудном страшан ли је! Чујеш ли га у ложници: Јеца, стење, сузе лије . . . Старац: Не трзај га, кћери, мируј, Једна руска прича има: Да у поноћ дух домаћи Силази се спавачима. Дах им стегне, стисне груди, И мучи их у сну тамном; Ал пред првим знаком зоре Нестаје га. — Сједи са мном. Земфира: Оче, шапће, чуј: Земфира! Старац: Да, и у сну тебе зове Како ли те силно љуби! Земфира: Његова ме мори љубав, Досада ме тешка уби! Ах, ја венем за слободом. Ја већ . . . Ал’ мир! Слушај, оче: Ено сада друго име Шапутати кроз сан поче. Старац: Чије име? Земфира: Слушај: јецај, Шкргут зуба и стењања Тако мукла . . . То је страшно! Пренућу га. Старац: Не, нек сања. Јер, све заман, духа ноћног Одагнати не ћеш прије. Земфира: Преврну се... Подиже се... Чуј, зове ме. Варка није — Он је будан. Идем к њему . . . Спавај, драги. Алеко: Гдје си била? Земфира: Сједила сам дуго с оцем. Ал реци ми, каква сила И дух какав невиђени Прогони те у час позан? Ти си био на мукама, Тако страшан, тако грозан. Кроза дивљи шкргут зуба Зваше мене. Ти си плако. Алеко: Снивао сам тебе. Видјех Ко међ нама једном тако Ах, ужасно! . . . Земфира: О, не вјеруј У лукаве снове таште. Алеко: Ја ни у што не вјерујем . . . Ни у страшне ноћне маште, Ни твом збору слађаноме — Ни невјерном срцу твоме Старац: Што уздишеш непрестано Безумниче млади, тако, Међ људима, чији дани Ко облаци плове лако ; Гдје је ваздух тако мио Дани ведри, ноћи јасне? Гдје су људи задовољни Гдје су жене тако красне? О, кажи ми, рашта туга Прогонити тебе поче? Ти си блед . . . О, реци, шта је?... Алеко: Не воли ме она, оче. Старац: Утјеши се, друже млади, Та она је и сад дјете — Бог зна куд јој лута душа Куда ли јој мисли лете. Ти је љубиш жарко, силно, Ал’ зар не знаш срце жене! Гле небеским љетним сводом Куд кроз црне ноћне сјене: Плови луна лијућ свјетлост Куд год падне њена зрака; Нађе облак који воли, Ал док мине тренут лака — У њ загледа, освјетли га, И на друга хитро мине, Да се за час заустави — И поново у висине Да заплови... И ко би јој Мог’о рећи: овдје стани! Тако срцу дјевојачком Ког... пламени гоне дани — Ко би икад мого рећи: Не м’јењај се, једно воли... Утјеши се! Алеко: С каквим жаром Љубљаше ме! Мрачни доли, Дуги кланци, неме стазе И мирисне степске ноћи, Још свједоче нашу љубав Дуге шетње у самоћи; Слатке гласе, кад с брбљањем С полупцима, као дјете, Умијаше да ми разгна Мутне снове, бриге клете За тренутак . . . А сад, шта је? Све ко санак мину лако — Земфира је моја сада Невјерна и хладна тако. *Старац:* Причаћу ти о свом срцу Једну причу из давнине. Отад има много љета Ал колико . . . богзна, сине. Још Дунаву љути Москов Загрозио није био. Давно је то, мој Алеко . . . Све ко да сам само снио! Још нас султан не заплаши Не знасмо га до тих дана Буцаком је владо паша С витих кула Акермана Млад сам био. Мојом душом Ораху се среће гласи; На тјемену нисам им’о Још ни једне с’једе власи. Међ младијем дјевојкама Бјеше једна . . . Стари јаде! Као топлим сунцем њоме Гријао сам душу таде. И најзад је назвах својом . . . Ал ко звјезда у тамнину Тако паде младост моја. Ал и од ње брже мину Наша љубав. Ах, тог јада Није земља до сад чула: Јер годину само дана Љубила ме Мариула! Крај Кагулских вода једном Бјесмо туђи табор срели; Ту, покрај нас, и они су Своје черге разапели. И две ноћи крај нас тако Коначише покрај воде, Али треће ноћи тајно Њин караван даље оде, И, оставив малу ћерку, Мариуле неста с њима . . . Ја сам мирно сву ноћ спаво, Ал по сивим небесима Када блисну прва румен Ја се пренух: „Гдје си, драга, Мариула, сунце моје? . . .“ Нигдје гласа, нигдје трага! Звао сам је, тражио је И лутао заман тако . . . Земфира се заплакала А и ја сам горко плако . . . Отада је срце моје Омрзнуло л’јепе жене. Никад више срећа слатка Походила није мене. Никад више нисам отад Потражио себи другу, Нити с киме дијелио Моје душе тешку тугу. Алеко: Ал што ниси у потјеру Одмах пош’о, старче луди, И кинџалом обојима У невјерне јурно груди. Старац: Па што, синко, кад је младост Самовољна као птице. Ко ће љубав да задржи? Заман срце клетву кличе . . . Радост људска иде редом Ко смрт тиха што нас брише. Што је једном било, прошло, Не враћа се никад више. Алеко: Ја нападам као звјерје Ко ми драга права руши; У освети, огњу, крви, Ја утјехе тражим души . . . Не! Када бих једног дана Наишао свог злотвoра У сну тешком како спава Над безданом страшног мора — Кунем ти се, ни за часак Милосрђа не бих знао, С осветничком страшном жељи На њега бих бурно пао, И спавача без заштите Без одбране, ја бих јурно У дубоку црну бездан Гдјено тутњи море бурно! И кад би се са ужасом Пренуо у часу пада Смотрио би на мом лицу Мој свирепи укор тада И чуо би, како горе, Док у црну пропаст рони, Мој сатански кличе смијех И весело над њим звони . . . Млади Циганин: Још полубац, јоште један! Земфира: Час је! Иди! И у санку Он је зао, љубоморан. Циганин: Ах, још један на растанку! Земфира: Иди, слутим. Циганин: Кажи мјесто Час виђењу новом милом. Земфира: Вечерас, кад зађе мјесец За курганом, над могилом. Циганин: Вараш, срце моје стрепи . . . Земфира: Бјежи! Доћ’ ћу, данче л’јепи. Спи Алеко. Ал’ у души Све се нижу слике чудне . . . У мраку се трже с криком И, пун слутње вјечно будне, Пружи руку, а срце му Нестрпљивом тугом бије — Покриваче дирну хладне; Ал’ Земфире туде није . . . Подиже се . . . Са трепетом Прислушкује: свуд тишина! Леденим се осу знојем: Из шатора тада њина Јурну грозан. Обилази Око кола, око шатре. Све је тихо. Мрак. А небом Једва гдјегдје ноћне ватре . . . Зашао је био мјесец Али путем, који иде Ка кургану, још по роси Трагови се стопа виде. Мир је глухи над табором И над степом царовао, Када се је љут и тужан За злослутним трагом дао. Мотила је накрај пута . . . Бјеласају даљне горе . . . Али нога све слабија, А све слутње жешће море. Дрхћу усне и кољена, Ал па једном . . . Јава ли је Ил сан страшни? На један пут Близу виђе сјенке двије. Крај могиле, крај злогласне, Блиски шапат, р’јечи јасне: Први глас: Вријеме је Други глас: Још не, чекај. Први глас: Вријеме је, драги. Други глас: Не, не . . . Први глас: Већ је касно. Други глас: Зашто тако Ти плашљиво грлиш мене? . . Ах, још часак. Први глас: Убићеш ме. Други глас: Ах, још часак . . . Први глас: О чуј само Муж ће ми се да пробуди У ложници самац тамо. Алеко: Пробуђен сам! . . Али куда? Не бјежите у то доба — Добро ће вам и ту бити, За обоје имам гроба! Земфира: Мој драгане, бјежи, бјежи! Алеко: Стој дјевојко, стој, не жури! (прободе га ножем) Земфира: Ах, Алеко. Циганин: Ја умирем. Земфира: Он умире . . . Гле, крв цури. Ти си крвав сав, Алеко! Шта учини? . . . Алеко: Ништа. Ето — Сад га љуби. Земфира: О, убицо, Нека ти је све проклето! Не бојим се твојих претња! Мој жар за њим све је већи. Тебе мрзим и проклињем . . . Алеко: Умри и ти! Земфира: Мрем, љубећи. Даница је освјетлила Чистим сјајем исток бљеди, Алеко је за брежуљком, Крвав с ножем, нјемо сједи На камену старог гроба; Пред њим лежи мртвих двоје, Страшан ли је лик убице! Око њега нјемо стоје Жалосни и преплашени Цигани у гомилама. У страни се ашов чује — То се гробна копа јама. И прилазе жене мртвим Цјелујућ им очи редом; Крај мртве је ћерке старац, Бесвјесним је гледа гледом . . . Но дигоше мртва тјела, И спустише мирно оба, Са безгласним тихим болом, У дубину свјежег гроба. Гледао је све Алеко Блед, бесвјесан из даљине, И кад паде задња груда На лешеве хладне њине — За мучну се хвата главу И у меку клону траву. Тад му старац приђе тужан: „Остави нас, горда душо! Ми смо дивљи, и законе Нико од нас није слуш’о: Ал пит кога убијамо Нит освете треба нама — Па наш мирни табор неће Да живује с убицама. Ниси рођен за наш живот Ни за нашу степу, поље; За друге си безобзиран, За се пунан самовоље. Ти си страшан. Ниси за нас Плашливе и добре људе. Остави нас. Иди . . . Збогом! Мир нек свагда с тобом буде! И с ноћишта тада страшног Подиже се табор њини И у шумним гомилама Нестаде га у даљини. Таљиге су једне само Покривене шатром бл’једом Остале на пустом пољу . . . Тако кад пред зимским ледом У јесење тужно јутро С даљних страна ждрали летну С јасним кликом јурећ југу У даљину вјечно цвјетну — Док пробијен смртним зрном Сам остаје тужно један, Рањено му крило пало, Сан га хвата црн и ледан . . . Ноћ. У черги тамној нико Свјетли огањ да разгоре, Ни сном топлим грљен тамо Да сачека свјетлост зоре. Епилог Тако светом силом пјесме Из сумрачних успомена Ја подижем давну прошлост, Привиђења чудна њена; Часе свјетле и жалосне А у крају гдје још звони Дуги одјек вјечних војна Из далеких дана они Гдје Рус храбри Цариграду Непрелазне међе стави, Гдје наш древни двоглав оро Још о давној шуми слави . . . Често тамо степом глухом Цигане сам мирне срето, Њине руље и талиге У пламено жарко љето. За њиховим гомилама Ја пустињом често лута’, С њима ручах. Крај огња им Заспао сам много пута. О, ја љубљах њине пјесме Што мир, радост звоне живо . . . Њежно име Мариуле Ја сам дуго, дуго сниво . . . Ал’ ни у вас нема среће О природе дјецо б’једна! И те черге издрпане Обилази жалост ледна . . . Ни пустиња од невоље Није кадра да вас скрије. Свуд се пати — и од судбе Уточишта нигдје није! ''Париз.'' </poem> </div> </div> == Извор == {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} 6ijvwemy1frl01b4nbbjcycsutahxv7 143886 143885 2026-05-31T10:10:38Z Coaorao 19106 /* */ Уређено и проверено 143886 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Цигани (''-{Цыганы}-'') | одељак= | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Јован Дучић | година= | белешке= }} <div style="text-align:center; margin-left:2em;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> По пољима Бесарабским Цигански ту карван блуди. Над рʼјеком су данас стали, Коначиће ноћас туди. Ко весели талас водом Њихов конак тако тече; А сан им је благ и миран Ко мирисно љетно вече . . . Међ небројним таљигама Бујним пламом букте ватре; Наоколо породице — Становници мрке шатре . . . Врије јело . . . А пољаном Куда буји детелина Мирно пасу њини коњи Циганска ергела њина. И док тече смʼјех и пјесма Под кубетом неба плава, За чергом је питом медвјед Безбрижно и слатко спава. Дуго степом равном звони Живи жагор породица, Спремних сутра, с првим зраком И с цвркутом првих птица, Да се на пут даље дигну Преко поља̂, гора̂, стена̂, У дугачким поворкама С криком деце, с песмом жена̂. Но гле! паде мир и санак . . . На ноћишту нигдје гласа, Само степом рзну коњи, Илʼ се чује лавеж паса. Сви су огњи погашени, Све у тешком санку спава, Само мјесец с ведрог неба Тихи табор озарава . . . А у черги својој цигло Један старац и сад бдије Покрај огња; мотри степу Куд се густа магла вије: Тамо му је млада ћерка, Свагда пуна самовоље, У дугачке шетње ноћне У далеко зашла поље. Вечера се охладила, И пролазе часи мира, Алʼ под своју топлу чергу Не враћа се још Земфира. Но ево је. Али кога То дјевојка собом води? Непознати младић неки За Земфиром мирно ходи. „Оче, — вели ћерка журно, Ево госта! Доле сада За курганом, у пустињи, На њ наиђох изненада. И позвах га на ноћиште У наш мирни табор туде: Хоће и он, као и ми, Да Циганин од сад буде! Њега јуре страже, закон, Ал ја ћу му другар бити; Алеко га зову тамо, А тако га зови и ти. Он ће за мном ићи свуда Мрачном ноћи, жарким даном, И делиће глад и јаде Свугде с нашим караваном . . .” <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Лʼјепо, синко. Ту коначи,</span> Ту, под черге наше сјени, Дјелићемо крв и хљебац Друго дʼјете буди мени. Свикни нашу слабу храну, И скитничке мучне дане; А већ сутра, кад зазори, И пре него јутро сване — Сједи с нама у таљиге, Почни да нас слʼједиш слʼједом: Куј жељезо, пјевај пјесмом И облази са медвједом, Свагда ведрог младог чела, И најдаља туђа села. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Хоћу, старче.</span> <span style="margin-left:5em;">''Земфира:'' Мој ће бити</span> Раставитʼ нас нико неће. Ал касно је . . . Мјесец зашʼо . . . Тешки сан ме хвата веће. Зора. Старац већ одавна Обилази чергу тиʼо: „Устај, кћери, дан је свано! Пробуди се, госте мио! Оставите, дјецо моја, Тићи моји, своја легла! . .” Цигани су на ногама, Гомила се хучна слегла. Све су черге савијене Упрегнута кола редом За пут даљни све је спремно И кренуше . . . Дугим слʼједом Све гомила за гомилом Широке се степе прима. Пометани у сепете Кличу дјеца на ослима; А дјевојке, момци, жене, Домаћини стари, млади, Кличу пјесму, са звектањем Дугих кола и звонцади . . . Врева, жагор . . . Мумла медвјед, Око њега ланци звоне; Псине лају с тешком хуком И дугом се степом гоне . . . Како ли је све радосно Тако дивље, тако живо, Весела се граја дигла У јутарње небо сиво! О, наш живот прам томе је Празна прича, блʼједа слика; Ко робовска пјесма пуста, Тако тужна, једнолика . . . Али младић нʼјемо гледа Даљне небо што се зрачи, Бјежећи да тужном себи Тужну тајну протумачи. Крај њега је и Земфира; Јутро блʼјешти, руди, гори . . . Ал што трепти младо срце, Каква ли га брига мори? <span style="display:inline-block; margin-left:3em;">Не зна птица Шта је туга, Нигдје нема Станка дуга — Преко љета Гнјездо свије Ту проспава Ноћи тије, А зорица Кад заруди, Глас је Бога Из сна буди. Њега чује Душа птице, Па с гранчице До гранчице, Њина јата С првом зором, Одзивљу се Бурним хором. И кад јесен Дође дуга, Људско срце Стегне туга; Али тица Летне летом, Преко мора Даљним светом, Тамо пада Из далека Да прољеће Ново чека. </span> Као птица, и Алеко, Млад бјегунац с даљних страна, Нигдје сталног топлог гнјезда, Ни починка давних дана. Свугдје само дуги пути Кратки снови и ноћишта — Али срце у грудима Не зажали никад ништа! И у мутно јутро често Докле руди са истока, Молио се топло Богу, Не влажећи трудног ока. Као звʼјезда кроз ноћ мрклу Са далеког небосклона Јављаху се давни живот И далека прошлост она; Али за њом не завапи, Не заплака срце живо — Одричући силу судбе Он је тихо даље сниво, Вјечно миран и безбрижан Ко у мају, на ведрини, И док буре ношаху се С хиљадама грома њини Изнад њега. Алʼ страст, младост, Кроз срце му зар не струје? Или ћуте, као море Које чека бич олује? . . . <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Реци, друже, је л ти душом</span> Јад кајања тешки пао, Што си радост младих дана За циганску патњу дао? <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Шта да жалим сада туде? ''Земфира:'' Отаџбину, живот, људе . . . ''Алеко:'' Не жалим их. Ах, да знадеш</span> У веселом шу̑му града Колико се крије суза Колико ли тешких јада! Ту гдје никад не допире Мир циганске ноћи лʼјепе Нити мирис наших шума, Ни свјежина наше степе . . . Љубави се тамо стиде, На пазару воља ту је; Ту се клања идолима А за злато и робује . . . Као звјерје гоне мисо̂. Шта да жалим? Предрасуде? И гоњења њина подла, Приговоре тако луде? . . . <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Алʼ тамо су свјетли двори</span> Шумни пири, игре сјајне, И дјевојке окићене У бисерје и колајне . . . <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Шта је хучна радост града</span> Гдје љубави свете није? А дјевојке . . . Колко љепше Сиротиња твоја сије — Без накита драгоцјених И бисерних тешких гривна О Земфиро, сунце моје, О пустињска ружо дивна! Буди само свагда така А ја само једно желим: Да све јаде, љубав, судбу И изгнање с тобом д’јелим. <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Ти нас волиш, ма да рођен</span> Међ богатством срећних људи. Ал, знај, често дођу часи Да нерадо онај блуди По празнини и пустињи, На господство ко је свико! У нас има једна прича Али од кад — не зна нико: Давно некад неки царе Посла к нама с даљнег југа У прогонство неког старца (Године и патња дуга Отеше му мудро име Којим чудног старца зваше . . . Остао ми само спомен Те циганске приче наше). Године га об’јелиле Смрачиле му патње чело Али душа вјечно млада И у грудма срце врело. Бјеше пјесник. Чудном причом Опијаше људе тако; Глас му бјеше ко шум водâ, И љубљаше њега свако. Живио је крај Дунава Не чинећи ником криво; Ходио је по пустињи И самотне снове снив’о. Причао је чудне приче Опијао људе њима; А ко дјете, слаб и страшив — Он чудноват бјеше свима. Странци тако ловљаху му Рибе мрежом, дивљач стр’јелом, А кад би се смрзла р’јека И покрила кором б’јелом; Кад би дуно хладни вјетар И суморну степу смрзно, Облачаху светог старца У вунасто топло крзно. Ал све тежи јади тешки И прогонство увјек теже Смрзаваху успомене Што у старом срцу леже. Скитао се неспокојан Низ ледене степе равне, И причаше: да Бог добри За грјехе га казни давне. Чекајући час спасења Све тужнији он је био; Молио се гњевном Богу, И у Дунав сузе лио. И град неки спомињаше . . . Али пошље дана дости Умирући, даде завјет: Да његове трудне кости На весели југ однесу Тамо да му буде рака, Јер ледена туђа груда Ни пепелу није лака! <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Како ли је страшна судба</span> Моћни Риме твојој дјеци! О, пјесниче, ти, што пјеваш Љубав, Бога — ти ми реци: Гдје је слава? . . . Врх гробова? Ил у химни што је кличе? Ил под чергом пуном дима Сред циганске дивље приче? Протекле су две године Ко таласи мирне воде А Цигани, све по старом, Путевима давним ходе. У табору стари покој, За несрећу не зна нико, Презрев прошлост и просвету, И Алеко па све свико. Задовољан, ко сви други Сред циганског каравана, Безбрижна се, л’јена душа И не сјећа старих дана. Сви Цигани ко што живе, Мирно живи и Алеко: Он ноћишта њина воли Ленствовање њино меко; Њихов звучни чудни језик И скитничке часе њине И сеобе вјечно шумне Дугом степом у даљине . . . Крај његове б’једне черге Ваљушка се и лешкари Гост космати, другар вјечни, Припитомљен медвјед стари. И Цигани када стигну Крај молдавског близу двора, Тај бјегунац родних шума Изводи се из табора. И ту тромо игра, мумла Међ свјетином даљних села; А када га дирне шипка Ил омара смучи врела — Полуб’јесан тресе оков И за ланац гризе јаки. И старац је туде сједи На путничкој опрт штаки. Он у добош добошује Алеко уз звјера пјева, А Земфира обилази Купећ новац с десна, с л’јева. Но чим пане степско вече Сви заједно сједе троје Кувајући покрај огња Сиротињско брашно своје. Старац заспе. Згасне ватра. Мир. Сном глухим усни шатра. ——— На прољетном сунцу старац Грије крвцу што већ леди, А кћи с лулом, пјева љубав . . . А Алеко? слуша . . . блједи . . . <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Стари, грозни муже</span> <span style="display:inline-block; margin-left:2.7em;">Амо нож и плам! Сјеци, пржи! Нећу За страх ни да знам. Ја презирем тебе Ја те не волем; Ја другога љубим И љубећи мрем!</span> <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Ах та дивља пјесма, ћути!</span> Омрзно сам пјесме гласе! . . . <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Омрзно си? Ни бриге ме,</span> Та, ја пјесму пјевам за се. <span style="display:inline-block; margin-left:2.7em;"> Сјеци ме, пржи ме, Узаман ти све, Ал његово име Не ћеш знати, не. Врео је ко љето Ко прољеће млад; Како ли ме љуби! Јунак, несавлад! Ја га грлим ноћу Докле спаваш ти . . . Колко смјеха тада Твојој старости! Стари, грозни муже Ја те не волем; Ја другога љубим И љубећи мрем! </span> <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Алеко:'' Ах, Земфира, доста, стани! ''Земфира:'' Та какве те слутње прате? ''Алеко:'' Ах, Земфира . . .</span> <span style="margin-left:4em;">''Земфира:'' Ти се срдиш?</span> Е, баш пјесму пјевам за те! <span style="margin-left:-1.6em;"><small>(Одлази и пјева: „Стари, грозни мужe . . .” и т. д.)</small></span> <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Знам, сјећам се, та је пјесма</span> Још из младих дана моји, На веселим забавама И данас је свијет поји. По степама Кагулскијем Док наш табор некад лута Тамо моја Мариула Пјевала је много пута. У дубоку зимску вече Крај колјевке своје кћери Док мећава завијаше Цјеле дане и вечери. Ја осјећам: даљна љета Све тамнија магла скрива — Ал та пјесма у мом уму Како ли је и сад жива! Ноћ. Тишина. Мјесец плива Небосклоном ведрог југа. Глас Земфире трже старца Из поноћног санка дуга. <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' О, мој оче. Гле, Алеко</span> У сну чудном страшан ли је! Чујеш ли га у ложници: Јеца, стење, сузе лије . . . <span style="margin-left:-2em;">Старац: Не трзај га, кћери, мируј,</span> Једна руска прича има: Да у поноћ дух домаћи Силази се спавачима. Дах им стегне, стисне груди, И мучи их у сну тамном; Ал пред првим знаком зоре Нестаје га. — Сједи са мном. <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Земфира:'' Оче, шапће, чуј: Земфира! ''Старац:'' Да, и у сну тебе зове</span> Како ли те силно љуби! <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Његова ме мори љубав,</span> Дȍсада ме тешка уби! Ах, ја венем за слободом. Ја већ . . . Ал’ мир! Слушај, оче: Ено сада друго име Шапутати кроз сан поче. <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Чије име?</span> <span style="margin-left:4em;">''Земфира:'' Слушај: јецај,</span> Шкргут зуба и стењања Тако мукла . . . То је страшно! Пренућу га. <span style="margin-left:4em;">''Старац:'' Не, нек сања.</span> Јер, све заман, духа ноћног Одагнати не ћеш прије. <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Преврну се. . . Подиже се. . .</span> Чуј, зове ме. Варка није — Он је будан. Идем к њему . . . Спавај, драги. <span style="margin-left:4em;">''Алеко:'' Гдје си била?</span> <span style="margin-left:-2em;">Земфира: Сједила сам дуго с оцем.</span> Ал реци ми, каква сила И дух какав невиђени Прогони те у час позан? Ти си био на мукама, Тако страшан, тако грозан. Кроза дивљи шкргут зуба Зваше мене. Ти си плако. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Снивао сам тебе. Видјех</span> Ко међ нама једном тако Ах, ужасно! . . . <span style="margin-left:4em;">''Земфира:'' О, не вјеруј</span> У лукаве снове таште. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Ја ни у што не вјерујем . . .</span> Ни у страшне ноћне маште, Ни твом збору слађаноме — Ни невјерном срцу твоме ——— <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Што уздишеш непрестано</span> Безумниче млади, тако, Међ људима, чији дани Ко облаци плове лако ; Гдје је ваздух тако мио Дани ведри, ноћи јасне? Гдје су људи задовољни Гдје су жене тако красне? О, кажи ми, рашта туга Прогонити тебе поче? Ти си блед . . . О, реци, шта је?... <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Алеко:'' Не воли ме она, оче. ''Старац:'' Утјеши се, друже млади,</span> Та она је и сад дјете — Бог зна куд јој лута душа Куда ли јој мисли лете. Ти је љубиш жарко, силно, Ал’ зар не знаш срце жене! Гле небеским љетним сводом Куд кроз црне ноћне сјене: Плови луна лијућ свјетлост Куд год пане њена зрака; Нађе облак који воли, Ал док мине тренут лака — У њ загледа, освјетли га, И на друга хитро мине, Да се за час заустави — И поново у висине Да заплови… И ко би јој Мог’о рећи: овдје стани! Тако срцу дјевојачком Ког… пламени гоне дани — Ко би икад мого рећи: Не м’јењај се, једно воли . . . Утјеши се! <span style="margin-left:5em;">''Алеко:'' С каквим жаром</span> Љубљаше ме! Мрачни доли, Дуги кланци, неме стазе И мирисне степске ноћи, Још свједоче нашу љубав Дуге шетње у самоћи; Слатке гласе, кад с брбљањем С пољупцима, као дјете, Умијаше да ми разгна Мутне снове, бриге клете За тренутак . . . А сад, шта је? Све ко санак мину лако — Земфира је моја сада Невјерна и хладна тако. <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Старац:'' Причаћу ти о свом срцу</span> Једну причу из давнине. Отад има много љета Ал колико . . . богзна, сине. Још Дунаву љути Москов Загрозио није био. Давно је то, мој Алеко . . . Све ко да сам само снио! Још нас султан не заплаши Не знасмо га до тих дана Буџаком је владо паша С витих кула Акермана Млад сам био. Мојом душом Ораху се среће гласи; На тјемену нисам им’о Још ни једне с’једе власи. Међ младијем дјевојкама Бјеше једна . . . Стари јаде! Као топлим сунцем њоме Гријао сам душу таде. И најзад је назвах својом . . . Ал ко звјезда у тамнину Тако паде младост моја. Ал и од ње брже мину Наша љубав. Ах, тог јада Није земља до сад чула: Јер годину само дана Љубила ме Мариула! Крај Кагулских вода једном Бјесмо туђи табор срели; Ту, покрај нас, и они су Своје черге разапели. И две ноћи крај нас тако Коначише покрај воде, Али треће ноћи тајно Њин караван даље оде, И, оставив малу ћерку, Мариуле неста с њима . . . Ја сам мирно сву ноћ спаво, Ал по сивим небесима Када блисну прва румен Ја се пренух: „Гдје си, драга, Мариула, сунце моје? . . .” Нигдје гласа, нигдје трага! Звао сам је, тражио је И лутао заман тако . . . Земфира се заплакала А и ја сам горко плако . . . Отада је срце моје Омрзнуло л’јепе жене. Никад више срећа слатка Походила није мене. Никад више нисам отад Потражио себи дру́гу, Нити с киме дијелио Моје душе тешку тугу. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Ал што ниси у потјеру</span> Одмах пош’о, старче луди, И кинџалом обојима У невјерне јурно груди. <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' На што, синко, кад је младост</span> Самовољна као птиче. Ко ће љубав да задржи? Заман срце клетву кличе . . . Радост људска иде редом Ко смрт тиха што нас брише. Што је једном било, прошло, Не враћа се никад више. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Ја нападам као звјерје</span> Ко ми драга права руши; У освети, огњу, крви, Ја утјехе тражим души . . . Не! Када бих једног дана Наишао свог злотвoра У сну тешком како спава Над безданом страшног мора — Кунем ти се, ни за часак Милосрђа не бих знао, С осветничком страшном жеђи На њега бих бурно пао, И спавача без заштите Без одбране, ја бих јурно У дубоку црну бездан Гдјено тутњи море бурно! И кад би се са ужасом Пренуо у часу пада Смотрио би на мом лицу Мој свирепи укор тада И чуо би, како горе, Док у црну пропаст рони, Мој сатански кличе смијех И весело над њим звони . . . ——— <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Млади Циганин:'' Још пољубац, јоште један! ''Земфира:'' Час је! Иди! И у санку</span> Он је зао, љубоморан. <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Циганин:'' Ах, још један на растанку! ''Земфира:'' Иди, слутим.</span> <span style="margin-left:4em;">''Циганин:'' Кажи мјесто</span> Час виђењу новом милом. <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Вечерас, кад зађе мјесец</span> За курганом, над могилом. <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Циганин:'' Вараш, срце моје стрепи . . . ''Земфира:'' Бјежи! Доћ’ ћу, данче л’јепи.</span> Спи Алеко. Ал’ у души Све се нижу слике чудне . . . У мраку се трже с криком И, пун слутње вјечно будне, Пружи руку, а срце му Нестрпљивом тугом бије — Покриваче дирну хладне; Ал’ Земфире туде није . . . Подиже се . . . Са трепетом Прислушкује: свуд тишина! Леденим се осу знојем: Из шатора тада њина Јурну грозан. Обилази Око кола, око шатре. Све је тихо. Мрак. А небом Једва гдјегдје ноћне ватре . . . Зашао је био мјесец Али путем, који иде Ка кургану, још по роси Трагови се стопа виде. Мир је глухи над табором И над степом царовао, Када се је љут и тужан За злослутним трагом дао. Могила је накрај пута . . . Бјеласају даљне горе . . . Али нога све слабија, А све слутње жешће море. Дрхћу усне и кољена, Ал на једном . . . Јава ли је Ил сан страшни? На један пут Близу виђе сјенке двије. Крај могиле, крај злогласне, Блиски шапат, р’јечи јасне: <span style="margin-left:-2em;">''Први глас:'' Вријеме је</span> <span style="margin-left:4em;">''Други глас:'' Још не, чекај.</span> <span style="margin-left:-2em;">''Први глас:'' Вријеме је, драги.</span> <span style="display:inline-block; margin-left:4em;">''Други глас:'' Не, не . . .</span> <span style="margin-left:-2em;">''Први глас:'' Већ је касно.</span> <span style="margin-left:4em;">''Други глас:'' Зашто тако</span> Ти плашљиво грлиш мене? . . Ах, још часак. <span style="margin-left:4em;">''Први глас:'' Убићеш ме.</span> <span style="margin-left:-2em;">''Други глас:'' Ах, још часак . . .</span> <span style="margin-left:4em;">''Први глас:'' О чуј само</span> Муж ће ми се да пробуди У ложници самац тамо. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Пробуђен сам! . . Али куда?</span> Не бјежите у то доба — Добро ће вам и ту бити, За обоје имам гроба! <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Земфира:'' Мој драгане, бјежи, бјежи! ''Алеко:'' Стој дјевојко, стој, не жури!</span> <span style="margin-left:4em;"><small>(прободе га ножем)</small></span> <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Ах, Алеко.</span> <span style="margin-left:4em;">''Циганин:'' Ја умирем.</span> <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Он умире . . . Гле, крв цури.</span> Ти си крвав сав, Алеко! Шта учини? . . . <span style="margin-left:-2em;">Алеко: Ништа. Ето — Сад га љуби. <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' О, убијцо,</span> Нека ти је све проклето! Не бојим се твојих претња! Мој жар за њим све је већи. Тебе мрзим и проклињем . . . <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Алеко:'' Умри и ти! ''Земфира:'' Мрем, љубећи.</span> ——— Даница је освјетлила Чистим сјајем исток блједи, Алеко је за брежуљком, Крвав с ножем, нјемо сједи На камену старог гроба; Пред њим лежи мртвих двоје, Страшан ли је лик убијце! Око њега нјемо стоје Жалосни и преплашени Цигани у гомилама. У страни се ашов чује — То се гробна копа јама. И прилазе жене мртвим Цјелујућ им очи редом; Крај мртве је ћерке старац, Бесвјесним је гледа гледом . . . Но дигоше мртва тјела, И спустише мирно оба, Са безгласним тихим болом, У дубину свјежег гроба. Гледао је све Алеко Блед, бесвјесан из даљине, И кад паде задња груда На лешеве хладне њине — За мучну се хвата главу И у меку клону траву. Тад му старац приђе тужан: „Остави нас, горда душо! Ми смо дивљи, и законе Нико од нас није слуш’о: Ал нит кога убијамо Нит освете треба нама — Па наш мирни табор неће Да живује с убијцама. Ниси рођен за наш живот Ни за нашу степу, поље; За друге си безобзиран, За се пунан самовоље. Ти си страшан. Ниси за нас Плашљиве и добре људе. Остави нас. Иди . . . Збогом! Мир нек свагда с тобом буде! И с ноћишта тада страшног Подиже се табор њини И у шумним гомилама Нестаде га у даљини. Таљиге су једне само Покривене шатром бл’једом Остале на пустом пољу . . . Тако кад пред зимским ледом У јесење тужно јутро С даљних страна ждрали летну С јасним кликом јурећ југу У даљину вјечно цвјетну — Док пробијен смртним зрном Сам остаје тужно један, Рањено му крило пало, Сан га хвата црн и ледан . . . Ноћ. У черги тамној нико Свјетли огањ да разгоре, Ни сном топлим грљен тамо Да сачека свјетлост зоре. {{Центар|''Епилог''}} Тако светом силом пјесме Из сумрачних успомена Ја подижем давну прошлост, Привиђења чудна њена; Часе свјетле и жалосне А у крају гдје још звони Дуги одјек вјечних војна Из далеких дана они Гдје Рус храбри Цариграду Непрелазне међе стави, Гдје наш древни двоглав оро Још о давној шуми слави . . . Често тамо степом глухом Цигане сам мирне срето, Њине руље и таљиге У пламено жарко љето. За њиховим гомилама Ја пустињом често лута’, С њима ручах. Крај огња им Заспао сам много пута. О, ја љубљах њине пјесме Што мир, радост звоне живо . . . Њежно име Мариуле Ја сам дуго, дуго сниво . . . Ал’ ни у вас нема среће О природе дјецо б’једна! И те черге издрпане Обилази жалост ледна . . . Ни пустиња од невоље Није кадра да вас скрије. Свуд се пати — и од судбе Уточишта нигдје није! <span style="margin-left:-2em;">''Париз.''</span> </poem> </div> </div> == Извор == {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} j9nfizqtg9hgci10mmxdspgayxbovxj 143887 143886 2026-05-31T10:15:50Z Coaorao 19106 /* Извор */ 143887 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Цигани (''-{Цыганы}-'') | одељак= | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Јован Дучић | година= | белешке= }} <div style="text-align:center; margin-left:2em;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> По пољима Бесарабским Цигански ту карван блуди. Над рʼјеком су данас стали, Коначиће ноћас туди. Ко весели талас водом Њихов конак тако тече; А сан им је благ и миран Ко мирисно љетно вече . . . Међ небројним таљигама Бујним пламом букте ватре; Наоколо породице — Становници мрке шатре . . . Врије јело . . . А пољаном Куда буји детелина Мирно пасу њини коњи Циганска ергела њина. И док тече смʼјех и пјесма Под кубетом неба плава, За чергом је питом медвјед Безбрижно и слатко спава. Дуго степом равном звони Живи жагор породица, Спремних сутра, с првим зраком И с цвркутом првих птица, Да се на пут даље дигну Преко поља̂, гора̂, стена̂, У дугачким поворкама С криком деце, с песмом жена̂. Но гле! паде мир и санак . . . На ноћишту нигдје гласа, Само степом рзну коњи, Илʼ се чује лавеж паса. Сви су огњи погашени, Све у тешком санку спава, Само мјесец с ведрог неба Тихи табор озарава . . . А у черги својој цигло Један старац и сад бдије Покрај огња; мотри степу Куд се густа магла вије: Тамо му је млада ћерка, Свагда пуна самовоље, У дугачке шетње ноћне У далеко зашла поље. Вечера се охладила, И пролазе часи мира, Алʼ под своју топлу чергу Не враћа се још Земфира. Но ево је. Али кога То дјевојка собом води? Непознати младић неки За Земфиром мирно ходи. „Оче, — вели ћерка журно, Ево госта! Доле сада За курганом, у пустињи, На њ наиђох изненада. И позвах га на ноћиште У наш мирни табор туде: Хоће и он, као и ми, Да Циганин од сад буде! Њега јуре страже, закон, Ал ја ћу му другар бити; Алеко га зову тамо, А тако га зови и ти. Он ће за мном ићи свуда Мрачном ноћи, жарким даном, И делиће глад и јаде Свугде с нашим караваном . . .” <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Лʼјепо, синко. Ту коначи,</span> Ту, под черге наше сјени, Дјелићемо крв и хљебац Друго дʼјете буди мени. Свикни нашу слабу храну, И скитничке мучне дане; А већ сутра, кад зазори, И пре него јутро сване — Сједи с нама у таљиге, Почни да нас слʼједиш слʼједом: Куј жељезо, пјевај пјесмом И облази са медвједом, Свагда ведрог младог чела, И најдаља туђа села. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Хоћу, старче.</span> <span style="margin-left:5em;">''Земфира:'' Мој ће бити</span> Раставитʼ нас нико неће. Ал касно је . . . Мјесец зашʼо . . . Тешки сан ме хвата веће. Зора. Старац већ одавна Обилази чергу тиʼо: „Устај, кћери, дан је свано! Пробуди се, госте мио! Оставите, дјецо моја, Тићи моји, своја легла! . .” Цигани су на ногама, Гомила се хучна слегла. Све су черге савијене Упрегнута кола редом За пут даљни све је спремно И кренуше . . . Дугим слʼједом Све гомила за гомилом Широке се степе прима. Пометани у сепете Кличу дјеца на ослима; А дјевојке, момци, жене, Домаћини стари, млади, Кличу пјесму, са звектањем Дугих кола и звонцади . . . Врева, жагор . . . Мумла медвјед, Око њега ланци звоне; Псине лају с тешком хуком И дугом се степом гоне . . . Како ли је све радосно Тако дивље, тако живо, Весела се граја дигла У јутарње небо сиво! О, наш живот прам томе је Празна прича, блʼједа слика; Ко робовска пјесма пуста, Тако тужна, једнолика . . . Али младић нʼјемо гледа Даљне небо што се зрачи, Бјежећи да тужном себи Тужну тајну протумачи. Крај њега је и Земфира; Јутро блʼјешти, руди, гори . . . Ал што трепти младо срце, Каква ли га брига мори? <span style="display:inline-block; margin-left:3em;">Не зна птица Шта је туга, Нигдје нема Станка дуга — Преко љета Гнјездо свије Ту проспава Ноћи тије, А зорица Кад заруди, Глас је Бога Из сна буди. Њега чује Душа птице, Па с гранчице До гранчице, Њина јата С првом зором, Одзивљу се Бурним хором. И кад јесен Дође дуга, Људско срце Стегне туга; Али тица Летне летом, Преко мора Даљним светом, Тамо пада Из далека Да прољеће Ново чека. </span> Као птица, и Алеко, Млад бјегунац с даљних страна, Нигдје сталног топлог гнјезда, Ни починка давних дана. Свугдје само дуги пути Кратки снови и ноћишта — Али срце у грудима Не зажали никад ништа! И у мутно јутро често Докле руди са истока, Молио се топло Богу, Не влажећи трудног ока. Као звʼјезда кроз ноћ мрклу Са далеког небосклона Јављаху се давни живот И далека прошлост она; Али за њом не завапи, Не заплака срце живо — Одричући силу судбе Он је тихо даље сниво, Вјечно миран и безбрижан Ко у мају, на ведрини, И док буре ношаху се С хиљадама грома њини Изнад њега. Алʼ страст, младост, Кроз срце му зар не струје? Или ћуте, као море Које чека бич олује? . . . <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Реци, друже, је л ти душом</span> Јад кајања тешки пао, Што си радост младих дана За циганску патњу дао? <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Шта да жалим сада туде? ''Земфира:'' Отаџбину, живот, људе . . . ''Алеко:'' Не жалим их. Ах, да знадеш</span> У веселом шу̑му града Колико се крије суза Колико ли тешких јада! Ту гдје никад не допире Мир циганске ноћи лʼјепе Нити мирис наших шума, Ни свјежина наше степе . . . Љубави се тамо стиде, На пазару воља ту је; Ту се клања идолима А за злато и робује . . . Као звјерје гоне мисо̂. Шта да жалим? Предрасуде? И гоњења њина подла, Приговоре тако луде? . . . <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Алʼ тамо су свјетли двори</span> Шумни пири, игре сјајне, И дјевојке окићене У бисерје и колајне . . . <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Шта је хучна радост града</span> Гдје љубави свете није? А дјевојке . . . Колко љепше Сиротиња твоја сије — Без накита драгоцјених И бисерних тешких гривна О Земфиро, сунце моје, О пустињска ружо дивна! Буди само свагда така А ја само једно желим: Да све јаде, љубав, судбу И изгнање с тобом д’јелим. <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Ти нас волиш, ма да рођен</span> Међ богатством срећних људи. Ал, знај, често дођу часи Да нерадо онај блуди По празнини и пустињи, На господство ко је свико! У нас има једна прича Али од кад — не зна нико: Давно некад неки царе Посла к нама с даљнег југа У прогонство неког старца (Године и патња дуга Отеше му мудро име Којим чудног старца зваше . . . Остао ми само спомен Те циганске приче наше). Године га об’јелиле Смрачиле му патње чело Али душа вјечно млада И у грудма срце врело. Бјеше пјесник. Чудном причом Опијаше људе тако; Глас му бјеше ко шум водâ, И љубљаше њега свако. Живио је крај Дунава Не чинећи ником криво; Ходио је по пустињи И самотне снове снив’о. Причао је чудне приче Опијао људе њима; А ко дјете, слаб и страшив — Он чудноват бјеше свима. Странци тако ловљаху му Рибе мрежом, дивљач стр’јелом, А кад би се смрзла р’јека И покрила кором б’јелом; Кад би дуно хладни вјетар И суморну степу смрзно, Облачаху светог старца У вунасто топло крзно. Ал све тежи јади тешки И прогонство увјек теже Смрзаваху успомене Што у старом срцу леже. Скитао се неспокојан Низ ледене степе равне, И причаше: да Бог добри За грјехе га казни давне. Чекајући час спасења Све тужнији он је био; Молио се гњевном Богу, И у Дунав сузе лио. И град неки спомињаше . . . Али пошље дана дости Умирући, даде завјет: Да његове трудне кости На весели југ однесу Тамо да му буде рака, Јер ледена туђа груда Ни пепелу није лака! <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Како ли је страшна судба</span> Моћни Риме твојој дјеци! О, пјесниче, ти, што пјеваш Љубав, Бога — ти ми реци: Гдје је слава? . . . Врх гробова? Ил у химни што је кличе? Ил под чергом пуном дима Сред циганске дивље приче? Протекле су две године Ко таласи мирне воде А Цигани, све по старом, Путевима давним ходе. У табору стари покој, За несрећу не зна нико, Презрев прошлост и просвету, И Алеко па све свико. Задовољан, ко сви други Сред циганског каравана, Безбрижна се, л’јена душа И не сјећа старих дана. Сви Цигани ко што живе, Мирно живи и Алеко: Он ноћишта њина воли Ленствовање њино меко; Њихов звучни чудни језик И скитничке часе њине И сеобе вјечно шумне Дугом степом у даљине . . . Крај његове б’једне черге Ваљушка се и лешкари Гост космати, другар вјечни, Припитомљен медвјед стари. И Цигани када стигну Крај молдавског близу двора, Тај бјегунац родних шума Изводи се из табора. И ту тромо игра, мумла Међ свјетином даљних села; А када га дирне шипка Ил омара смучи врела — Полуб’јесан тресе оков И за ланац гризе јаки. И старац је туде сједи На путничкој опрт штаки. Он у добош добошује Алеко уз звјера пјева, А Земфира обилази Купећ новац с десна, с л’јева. Но чим пане степско вече Сви заједно сједе троје Кувајући покрај огња Сиротињско брашно своје. Старац заспе. Згасне ватра. Мир. Сном глухим усни шатра. ——— На прољетном сунцу старац Грије крвцу што већ леди, А кћи с лулом, пјева љубав . . . А Алеко? слуша . . . блједи . . . <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Стари, грозни муже</span> <span style="display:inline-block; margin-left:2.7em;">Амо нож и плам! Сјеци, пржи! Нећу За страх ни да знам. Ја презирем тебе Ја те не волем; Ја другога љубим И љубећи мрем!</span> <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Ах та дивља пјесма, ћути!</span> Омрзно сам пјесме гласе! . . . <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Омрзно си? Ни бриге ме,</span> Та, ја пјесму пјевам за се. <span style="display:inline-block; margin-left:2.7em;"> Сјеци ме, пржи ме, Узаман ти све, Ал његово име Не ћеш знати, не. Врео је ко љето Ко прољеће млад; Како ли ме љуби! Јунак, несавлад! Ја га грлим ноћу Докле спаваш ти . . . Колко смјеха тада Твојој старости! Стари, грозни муже Ја те не волем; Ја другога љубим И љубећи мрем! </span> <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Алеко:'' Ах, Земфира, доста, стани! ''Земфира:'' Та какве те слутње прате? ''Алеко:'' Ах, Земфира . . .</span> <span style="margin-left:4em;">''Земфира:'' Ти се срдиш?</span> Е, баш пјесму пјевам за те! <span style="margin-left:-1.6em;"><small>(Одлази и пјева: „Стари, грозни мужe . . .” и т. д.)</small></span> <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Знам, сјећам се, та је пјесма</span> Још из младих дана моји, На веселим забавама И данас је свијет поји. По степама Кагулскијем Док наш табор некад лута Тамо моја Мариула Пјевала је много пута. У дубоку зимску вече Крај колјевке своје кћери Док мећава завијаше Цјеле дане и вечери. Ја осјећам: даљна љета Све тамнија магла скрива — Ал та пјесма у мом уму Како ли је и сад жива! Ноћ. Тишина. Мјесец плива Небосклоном ведрог југа. Глас Земфире трже старца Из поноћног санка дуга. <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' О, мој оче. Гле, Алеко</span> У сну чудном страшан ли је! Чујеш ли га у ложници: Јеца, стење, сузе лије . . . <span style="margin-left:-2em;">Старац: Не трзај га, кћери, мируј,</span> Једна руска прича има: Да у поноћ дух домаћи Силази се спавачима. Дах им стегне, стисне груди, И мучи их у сну тамном; Ал пред првим знаком зоре Нестаје га. — Сједи са мном. <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Земфира:'' Оче, шапће, чуј: Земфира! ''Старац:'' Да, и у сну тебе зове</span> Како ли те силно љуби! <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Његова ме мори љубав,</span> Дȍсада ме тешка уби! Ах, ја венем за слободом. Ја већ . . . Ал’ мир! Слушај, оче: Ено сада друго име Шапутати кроз сан поче. <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Чије име?</span> <span style="margin-left:4em;">''Земфира:'' Слушај: јецај,</span> Шкргут зуба и стењања Тако мукла . . . То је страшно! Пренућу га. <span style="margin-left:4em;">''Старац:'' Не, нек сања.</span> Јер, све заман, духа ноћног Одагнати не ћеш прије. <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Преврну се. . . Подиже се. . .</span> Чуј, зове ме. Варка није — Он је будан. Идем к њему . . . Спавај, драги. <span style="margin-left:4em;">''Алеко:'' Гдје си била?</span> <span style="margin-left:-2em;">Земфира: Сједила сам дуго с оцем.</span> Ал реци ми, каква сила И дух какав невиђени Прогони те у час позан? Ти си био на мукама, Тако страшан, тако грозан. Кроза дивљи шкргут зуба Зваше мене. Ти си плако. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Снивао сам тебе. Видјех</span> Ко међ нама једном тако Ах, ужасно! . . . <span style="margin-left:4em;">''Земфира:'' О, не вјеруј</span> У лукаве снове таште. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Ја ни у што не вјерујем . . .</span> Ни у страшне ноћне маште, Ни твом збору слађаноме — Ни невјерном срцу твоме ——— <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Што уздишеш непрестано</span> Безумниче млади, тако, Међ људима, чији дани Ко облаци плове лако ; Гдје је ваздух тако мио Дани ведри, ноћи јасне? Гдје су људи задовољни Гдје су жене тако красне? О, кажи ми, рашта туга Прогонити тебе поче? Ти си блед . . . О, реци, шта је?... <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Алеко:'' Не воли ме она, оче. ''Старац:'' Утјеши се, друже млади,</span> Та она је и сад дјете — Бог зна куд јој лута душа Куда ли јој мисли лете. Ти је љубиш жарко, силно, Ал’ зар не знаш срце жене! Гле небеским љетним сводом Куд кроз црне ноћне сјене: Плови луна лијућ свјетлост Куд год пане њена зрака; Нађе облак који воли, Ал док мине тренут лака — У њ загледа, освјетли га, И на друга хитро мине, Да се за час заустави — И поново у висине Да заплови… И ко би јој Мог’о рећи: овдје стани! Тако срцу дјевојачком Ког… пламени гоне дани — Ко би икад мого рећи: Не м’јењај се, једно воли . . . Утјеши се! <span style="margin-left:5em;">''Алеко:'' С каквим жаром</span> Љубљаше ме! Мрачни доли, Дуги кланци, неме стазе И мирисне степске ноћи, Још свједоче нашу љубав Дуге шетње у самоћи; Слатке гласе, кад с брбљањем С пољупцима, као дјете, Умијаше да ми разгна Мутне снове, бриге клете За тренутак . . . А сад, шта је? Све ко санак мину лако — Земфира је моја сада Невјерна и хладна тако. <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Старац:'' Причаћу ти о свом срцу</span> Једну причу из давнине. Отад има много љета Ал колико . . . богзна, сине. Још Дунаву љути Москов Загрозио није био. Давно је то, мој Алеко . . . Све ко да сам само снио! Још нас султан не заплаши Не знасмо га до тих дана Буџаком је владо паша С витих кула Акермана Млад сам био. Мојом душом Ораху се среће гласи; На тјемену нисам им’о Још ни једне с’једе власи. Међ младијем дјевојкама Бјеше једна . . . Стари јаде! Као топлим сунцем њоме Гријао сам душу таде. И најзад је назвах својом . . . Ал ко звјезда у тамнину Тако паде младост моја. Ал и од ње брже мину Наша љубав. Ах, тог јада Није земља до сад чула: Јер годину само дана Љубила ме Мариула! Крај Кагулских вода једном Бјесмо туђи табор срели; Ту, покрај нас, и они су Своје черге разапели. И две ноћи крај нас тако Коначише покрај воде, Али треће ноћи тајно Њин караван даље оде, И, оставив малу ћерку, Мариуле неста с њима . . . Ја сам мирно сву ноћ спаво, Ал по сивим небесима Када блисну прва румен Ја се пренух: „Гдје си, драга, Мариула, сунце моје? . . .” Нигдје гласа, нигдје трага! Звао сам је, тражио је И лутао заман тако . . . Земфира се заплакала А и ја сам горко плако . . . Отада је срце моје Омрзнуло л’јепе жене. Никад више срећа слатка Походила није мене. Никад више нисам отад Потражио себи дру́гу, Нити с киме дијелио Моје душе тешку тугу. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Ал што ниси у потјеру</span> Одмах пош’о, старче луди, И кинџалом обојима У невјерне јурно груди. <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' На што, синко, кад је младост</span> Самовољна као птиче. Ко ће љубав да задржи? Заман срце клетву кличе . . . Радост људска иде редом Ко смрт тиха што нас брише. Што је једном било, прошло, Не враћа се никад више. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Ја нападам као звјерје</span> Ко ми драга права руши; У освети, огњу, крви, Ја утјехе тражим души . . . Не! Када бих једног дана Наишао свог злотвoра У сну тешком како спава Над безданом страшног мора — Кунем ти се, ни за часак Милосрђа не бих знао, С осветничком страшном жеђи На њега бих бурно пао, И спавача без заштите Без одбране, ја бих јурно У дубоку црну бездан Гдјено тутњи море бурно! И кад би се са ужасом Пренуо у часу пада Смотрио би на мом лицу Мој свирепи укор тада И чуо би, како горе, Док у црну пропаст рони, Мој сатански кличе смијех И весело над њим звони . . . ——— <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Млади Циганин:'' Још пољубац, јоште један! ''Земфира:'' Час је! Иди! И у санку</span> Он је зао, љубоморан. <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Циганин:'' Ах, још један на растанку! ''Земфира:'' Иди, слутим.</span> <span style="margin-left:4em;">''Циганин:'' Кажи мјесто</span> Час виђењу новом милом. <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Вечерас, кад зађе мјесец</span> За курганом, над могилом. <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Циганин:'' Вараш, срце моје стрепи . . . ''Земфира:'' Бјежи! Доћ’ ћу, данче л’јепи.</span> Спи Алеко. Ал’ у души Све се нижу слике чудне . . . У мраку се трже с криком И, пун слутње вјечно будне, Пружи руку, а срце му Нестрпљивом тугом бије — Покриваче дирну хладне; Ал’ Земфире туде није . . . Подиже се . . . Са трепетом Прислушкује: свуд тишина! Леденим се осу знојем: Из шатора тада њина Јурну грозан. Обилази Око кола, око шатре. Све је тихо. Мрак. А небом Једва гдјегдје ноћне ватре . . . Зашао је био мјесец Али путем, који иде Ка кургану, још по роси Трагови се стопа виде. Мир је глухи над табором И над степом царовао, Када се је љут и тужан За злослутним трагом дао. Могила је накрај пута . . . Бјеласају даљне горе . . . Али нога све слабија, А све слутње жешће море. Дрхћу усне и кољена, Ал на једном . . . Јава ли је Ил сан страшни? На један пут Близу виђе сјенке двије. Крај могиле, крај злогласне, Блиски шапат, р’јечи јасне: <span style="margin-left:-2em;">''Први глас:'' Вријеме је</span> <span style="margin-left:4em;">''Други глас:'' Још не, чекај.</span> <span style="margin-left:-2em;">''Први глас:'' Вријеме је, драги.</span> <span style="display:inline-block; margin-left:4em;">''Други глас:'' Не, не . . .</span> <span style="margin-left:-2em;">''Први глас:'' Већ је касно.</span> <span style="margin-left:4em;">''Други глас:'' Зашто тако</span> Ти плашљиво грлиш мене? . . Ах, још часак. <span style="margin-left:4em;">''Први глас:'' Убићеш ме.</span> <span style="margin-left:-2em;">''Други глас:'' Ах, још часак . . .</span> <span style="margin-left:4em;">''Први глас:'' О чуј само</span> Муж ће ми се да пробуди У ложници самац тамо. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Пробуђен сам! . . Али куда?</span> Не бјежите у то доба — Добро ће вам и ту бити, За обоје имам гроба! <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Земфира:'' Мој драгане, бјежи, бјежи! ''Алеко:'' Стој дјевојко, стој, не жури!</span> <span style="margin-left:4em;"><small>(прободе га ножем)</small></span> <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Ах, Алеко.</span> <span style="margin-left:4em;">''Циганин:'' Ја умирем.</span> <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Он умире . . . Гле, крв цури.</span> Ти си крвав сав, Алеко! Шта учини? . . . <span style="margin-left:-2em;">Алеко: Ништа. Ето — Сад га љуби. <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' О, убијцо,</span> Нека ти је све проклето! Не бојим се твојих претња! Мој жар за њим све је већи. Тебе мрзим и проклињем . . . <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Алеко:'' Умри и ти! ''Земфира:'' Мрем, љубећи.</span> ——— Даница је освјетлила Чистим сјајем исток блједи, Алеко је за брежуљком, Крвав с ножем, нјемо сједи На камену старог гроба; Пред њим лежи мртвих двоје, Страшан ли је лик убијце! Око њега нјемо стоје Жалосни и преплашени Цигани у гомилама. У страни се ашов чује — То се гробна копа јама. И прилазе жене мртвим Цјелујућ им очи редом; Крај мртве је ћерке старац, Бесвјесним је гледа гледом . . . Но дигоше мртва тјела, И спустише мирно оба, Са безгласним тихим болом, У дубину свјежег гроба. Гледао је све Алеко Блед, бесвјесан из даљине, И кад паде задња груда На лешеве хладне њине — За мучну се хвата главу И у меку клону траву. Тад му старац приђе тужан: „Остави нас, горда душо! Ми смо дивљи, и законе Нико од нас није слуш’о: Ал нит кога убијамо Нит освете треба нама — Па наш мирни табор неће Да живује с убијцама. Ниси рођен за наш живот Ни за нашу степу, поље; За друге си безобзиран, За се пунан самовоље. Ти си страшан. Ниси за нас Плашљиве и добре људе. Остави нас. Иди . . . Збогом! Мир нек свагда с тобом буде! И с ноћишта тада страшног Подиже се табор њини И у шумним гомилама Нестаде га у даљини. Таљиге су једне само Покривене шатром бл’једом Остале на пустом пољу . . . Тако кад пред зимским ледом У јесење тужно јутро С даљних страна ждрали летну С јасним кликом јурећ југу У даљину вјечно цвјетну — Док пробијен смртним зрном Сам остаје тужно један, Рањено му крило пало, Сан га хвата црн и ледан . . . Ноћ. У черги тамној нико Свјетли огањ да разгоре, Ни сном топлим грљен тамо Да сачека свјетлост зоре. {{Центар|''Епилог''}} Тако светом силом пјесме Из сумрачних успомена Ја подижем давну прошлост, Привиђења чудна њена; Часе свјетле и жалосне А у крају гдје још звони Дуги одјек вјечних војна Из далеких дана они Гдје Рус храбри Цариграду Непрелазне међе стави, Гдје наш древни двоглав оро Још о давној шуми слави . . . Често тамо степом глухом Цигане сам мирне срето, Њине руље и таљиге У пламено жарко љето. За њиховим гомилама Ја пустињом често лута’, С њима ручах. Крај огња им Заспао сам много пута. О, ја љубљах њине пјесме Што мир, радост звоне живо . . . Њежно име Мариуле Ја сам дуго, дуго сниво . . . Ал’ ни у вас нема среће О природе дјецо б’једна! И те черге издрпане Обилази жалост ледна . . . Ни пустиња од невоље Није кадра да вас скрије. Свуд се пати — и од судбе Уточишта нигдје није! <span style="margin-left:-2em;">''Париз.''</span> </poem> </div> </div> == Извор == ''Летопис Матице српске'', књига 212. Свеска II за годину 1902, у Новом Саду, издање Матице српске, 1902, стр. 62—82. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Руска поезија]] [[Категорија:Александар Пушкин]] [[Категорија:Јован Дучић]] bmnywk1ifrt5nk1bwy9iamuwyq4twmw 143888 143887 2026-05-31T10:18:55Z Coaorao 19106 /* */ 143888 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Цигани (''-{Цыганы}-'') | одељак= | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Јован Дучић | година= | белешке= }} <div style="text-align:center; margin-left:2em;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> По пољима Бесарабским Цигански ту карван блуди. Над рʼјеком су данас стали, Коначиће ноћас туди. Ко весели талас водом Њихов конак тако тече; А сан им је благ и миран Ко мирисно љетно вече . . . Међ небројним таљигама Бујним пламом букте ватре; Наоколо породице — Становници мрке шатре . . . Врије јело . . . А пољаном Куда буји детелина Мирно пасу њини коњи Циганска ергела њина. И док тече смʼјех и пјесма Под кубетом неба плава, За чергом је питом медвјед Безбрижно и слатко спава. Дуго степом равном звони Живи жагор породица, Спремних сутра, с првим зраком И с цвркутом првих птица, Да се на пут даље дигну Преко поља̂, гора̂, стена̂, У дугачким поворкама С криком деце, с песмом жена̂. Но гле! паде мир и санак . . . На ноћишту нигдје гласа, Само степом рзну коњи, Илʼ се чује лавеж паса. Сви су огњи погашени, Све у тешком санку спава, Само мјесец с ведрог неба Тихи табор озарава . . . А у черги својој цигло Један старац и сад бдије Покрај огња; мотри степу Куд се густа магла вије: Тамо му је млада ћерка, Свагда пуна самовоље, У дугачке шетње ноћне У далеко зашла поље. Вечера се охладила, И пролазе часи мира, Алʼ под своју топлу чергу Не враћа се још Земфира. Но ево је. Али кога То дјевојка собом води? Непознати младић неки За Земфиром мирно ходи. „Оче, — вели ћерка журно, Ево госта! Доле сада За курганом, у пустињи, На њ наиђох изненада. И позвах га на ноћиште У наш мирни табор туде: Хоће и он, као и ми, Да Циганин од сад буде! Њега јуре страже, закон, Ал ја ћу му другар бити; Алеко га зову тамо, А тако га зови и ти. Он ће за мном ићи свуда Мрачном ноћи, жарким даном, И делиће глад и јаде Свугде с нашим караваном . . .” <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Лʼјепо, синко. Ту коначи,</span> Ту, под черге наше сјени, Дјелићемо крв и хљебац Друго дʼјете буди мени. Свикни нашу слабу храну, И скитничке мучне дане; А већ сутра, кад зазори, И пре него јутро сване — Сједи с нама у таљиге, Почни да нас слʼједиш слʼједом: Куј жељезо, пјевај пјесмом И облази са медвједом, Свагда ведрог младог чела, И најдаља туђа села. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Хоћу, старче.</span> <span style="margin-left:5em;">''Земфира:'' Мој ће бити</span> Раставитʼ нас нико неће. Ал касно је . . . Мјесец зашʼо . . . Тешки сан ме хвата веће. Зора. Старац већ одавна Обилази чергу тиʼо: „Устај, кћери, дан је свано! Пробуди се, госте мио! Оставите, дјецо моја, Тићи моји, своја легла! . .” Цигани су на ногама, Гомила се хучна слегла. Све су черге савијене Упрегнута кола редом За пут даљни све је спремно И кренуше . . . Дугим слʼједом Све гомила за гомилом Широке се степе прима. Пометани у сепете Кличу дјеца на ослима; А дјевојке, момци, жене, Домаћини стари, млади, Кличу пјесму, са звектањем Дугих кола и звонцади . . . Врева, жагор . . . Мумла медвјед, Око њега ланци звоне; Псине лају с тешком хуком И дугом се степом гоне . . . Како ли је све радосно Тако дивље, тако живо, Весела се граја дигла У јутарње небо сиво! О, наш живот прам томе је Празна прича, блʼједа слика; Ко робовска пјесма пуста, Тако тужна, једнолика . . . Али младић нʼјемо гледа Даљне небо што се зрачи, Бјежећи да тужном себи Тужну тајну протумачи. Крај њега је и Земфира; Јутро блʼјешти, руди, гори . . . Ал што трепти младо срце, Каква ли га брига мори? <span style="display:inline-block; margin-left:3em;">Не зна птица Шта је туга, Нигдје нема Станка дуга — Преко љета Гнјездо свије Ту проспава Ноћи тије, А зорица Кад заруди, Глас је Бога Из сна буди. Њега чује Душа птице, Па с гранчице До гранчице, Њина јата С првом зором, Одзивљу се Бурним хором. И кад јесен Дође дуга, Људско срце Стегне туга; Али тица Летне летом, Преко мора Даљним светом, Тамо пада Из далека Да прољеће Ново чека. </span> Као птица, и Алеко, Млад бјегунац с даљних страна, Нигдје сталног топлог гнјезда, Ни починка давних дана. Свугдје само дуги пути Кратки снови и ноћишта — Али срце у грудима Не зажали никад ништа! И у мутно јутро често Докле руди са истока, Молио се топло Богу, Не влажећи трудног ока. Као звʼјезда кроз ноћ мрклу Са далеког небосклона Јављаху се давни живот И далека прошлост она; Али за њом не завапи, Не заплака срце живо — Одричући силу судбе Он је тихо даље сниво, Вјечно миран и безбрижан Ко у мају, на ведрини, И док буре ношаху се С хиљадама грома њини Изнад њега. Алʼ страст, младост, Кроз срце му зар не струје? Или ћуте, као море Које чека бич олује? . . . <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Реци, друже, је л ти душом</span> Јад кајања тешки пао, Што си радост младих дана За циганску патњу дао? <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Шта да жалим сада туде? ''Земфира:'' Отаџбину, живот, људе . . . ''Алеко:'' Не жалим их. Ах, да знадеш</span> У веселом шу̑му града Колико се крије суза Колико ли тешких јада! Ту гдје никад не допире Мир циганске ноћи лʼјепе Нити мирис наших шума, Ни свјежина наше степе . . . Љубави се тамо стиде, На пазару воља ту је; Ту се клања идолима А за злато и робује . . . Као звјерје гоне мисо̂. Шта да жалим? Предрасуде? И гоњења њина подла, Приговоре тако луде? . . . <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Алʼ тамо су свјетли двори</span> Шумни пири, игре сјајне, И дјевојке окићене У бисерје и колајне . . . <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Шта је хучна радост града</span> Гдје љубави свете није? А дјевојке . . . Колко љепше Сиротиња твоја сије — Без накита драгоцјених И бисерних тешких гривна О Земфиро, сунце моје, О пустињска ружо дивна! Буди само свагда така А ја само једно желим: Да све јаде, љубав, судбу И изгнање с тобом д’јелим. <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Ти нас волиш, ма да рођен</span> Међ богатством срећних људи. Ал, знај, често дођу часи Да нерадо онај блуди По празнини и пустињи, На господство ко је свико! У нас има једна прича Али од кад — не зна нико: Давно некад неки царе Посла к нама с даљнег југа У прогонство неког старца (Године и патња дуга Отеше му мудро име Којим чудног старца зваше . . . Остао ми само спомен Те циганске приче наше). Године га об’јелиле Смрачиле му патње чело Али душа вјечно млада И у грудма срце врело. Бјеше пјесник. Чудном причом Опијаше људе тако; Глас му бјеше ко шум водâ, И љубљаше њега свако. Живио је крај Дунава Не чинећи ником криво; Ходио је по пустињи И самотне снове снив’о. Причао је чудне приче Опијао људе њима; А ко дјете, слаб и страшив — Он чудноват бјеше свима. Странци тако ловљаху му Рибе мрежом, дивљач стр’јелом, А кад би се смрзла р’јека И покрила кором б’јелом; Кад би дуно хладни вјетар И суморну степу смрзно, Облачаху светог старца У вунасто топло крзно. Ал све тежи јади тешки И прогонство увјек теже Смрзаваху успомене Што у старом срцу леже. Скитао се неспокојан Низ ледене степе равне, И причаше: да Бог добри За грјехе га казни давне. Чекајући час спасења Све тужнији он је био; Молио се гњевном Богу, И у Дунав сузе лио. И град неки спомињаше . . . Али пошље дана дости Умирући, даде завјет: Да његове трудне кости На весели југ однесу Тамо да му буде рака, Јер ледена туђа груда Ни пепелу није лака! <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Како ли је страшна судба</span> Моћни Риме твојој дјеци! О, пјесниче, ти, што пјеваш Љубав, Бога — ти ми реци: Гдје је слава? . . . Врх гробова? Ил у химни што је кличе? Ил под чергом пуном дима Сред циганске дивље приче? Протекле су две године Ко таласи мирне воде А Цигани, све по старом, Путевима давним ходе. У табору стари покој, За несрећу не зна нико, Презрев прошлост и просвету, И Алеко па све свико. Задовољан, ко сви други Сред циганског каравана, Безбрижна се, л’јена душа И не сјећа старих дана. Сви Цигани ко што живе, Мирно живи и Алеко: Он ноћишта њина воли Ленствовање њино меко; Њихов звучни чудни језик И скитничке часе њине И сеобе вјечно шумне Дугом степом у даљине . . . Крај његове б’једне черге Ваљушка се и лешкари Гост космати, другар вјечни, Припитомљен медвјед стари. И Цигани када стигну Крај молдавског близу двора, Тај бјегунац родних шума Изводи се из табора. И ту тромо игра, мумла Међ свјетином даљних села; А када га дирне шипка Ил омара смучи врела — Полуб’јесан тресе оков И за ланац гризе јаки. И старац је туде сједи На путничкој опрт штаки. Он у добош добошује Алеко уз звјера пјева, А Земфира обилази Купећ новац с десна, с л’јева. Но чим пане степско вече Сви заједно сједе троје Кувајући покрај огња Сиротињско брашно своје. Старац заспе. Згасне ватра. Мир. Сном глухим усни шатра. ——— На прољетном сунцу старац Грије крвцу што већ леди, А кћи с лулом, пјева љубав . . . А Алеко? слуша . . . блједи . . . <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Стари, грозни муже</span> <span style="display:inline-block; margin-left:2.7em;">Амо нож и плам! Сјеци, пржи! Нећу За страх ни да знам. Ја презирем тебе Ја те не волем; Ја другога љубим И љубећи мрем!</span> <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Ах та дивља пјесма, ћути!</span> Омрзно сам пјесме гласе! . . . <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Омрзно си? Ни бриге ме,</span> Та, ја пјесму пјевам за се. <span style="display:inline-block; margin-left:2.7em;"> Сјеци ме, пржи ме, Узаман ти све, Ал његово име Не ћеш знати, не. Врео је ко љето Ко прољеће млад; Како ли ме љуби! Јунак, несавлад! Ја га грлим ноћу Докле спаваш ти . . . Колко смјеха тада Твојој старости! Стари, грозни муже Ја те не волем; Ја другога љубим И љубећи мрем! </span> <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Алеко:'' Ах, Земфира, доста, стани! ''Земфира:'' Та какве те слутње прате? ''Алеко:'' Ах, Земфира . . .</span> <span style="margin-left:4em;">''Земфира:'' Ти се срдиш?</span> Е, баш пјесму пјевам за те! <span style="margin-left:-1.6em;"><small>(Одлази и пјева: „Стари, грозни мужe . . .” и т. д.)</small></span> <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Знам, сјећам се, та је пјесма</span> Још из младих дана моји, На веселим забавама И данас је свијет поји. По степама Кагулскијем Док наш табор некад лута Тамо моја Мариула Пјевала је много пута. У дубоку зимску вече Крај колјевке своје кћери Док мећава завијаше Цјеле дане и вечери. Ја осјећам: даљна љета Све тамнија магла скрива — Ал та пјесма у мом уму Како ли је и сад жива! Ноћ. Тишина. Мјесец плива Небосклоном ведрог југа. Глас Земфире трже старца Из поноћног санка дуга. <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' О, мој оче. Гле, Алеко</span> У сну чудном страшан ли је! Чујеш ли га у ложници: Јеца, стење, сузе лије . . . <span style="margin-left:-2em;">Старац: Не трзај га, кћери, мируј,</span> Једна руска прича има: Да у поноћ дух домаћи Силази се спавачима. Дах им стегне, стисне груди, И мучи их у сну тамном; Ал пред првим знаком зоре Нестаје га. — Сједи са мном. <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Земфира:'' Оче, шапће, чуј: Земфира! ''Старац:'' Да, и у сну тебе зове</span> Како ли те силно љуби! <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Његова ме мори љубав,</span> Дȍсада ме тешка уби! Ах, ја венем за слободом. Ја већ . . . Ал’ мир! Слушај, оче: Ено сада друго име Шапутати кроз сан поче. <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Чије име?</span> <span style="margin-left:4em;">''Земфира:'' Слушај: јецај,</span> Шкргут зуба и стењања Тако мукла . . . То је страшно! Пренућу га. <span style="margin-left:4em;">''Старац:'' Не, нек сања.</span> Јер, све заман, духа ноћног Одагнати не ћеш прије. <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Преврну се. . . Подиже се. . .</span> Чуј, зове ме. Варка није — Он је будан. Идем к њему . . . Спавај, драги. <span style="margin-left:4em;">''Алеко:'' Гдје си била?</span> <span style="margin-left:-2em;">Земфира: Сједила сам дуго с оцем.</span> Ал реци ми, каква сила И дух какав невиђени Прогони те у час позан? Ти си био на мукама, Тако страшан, тако грозан. Кроза дивљи шкргут зуба Зваше мене. Ти си плако. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Снивао сам тебе. Видјех</span> Ко међ нама једном тако Ах, ужасно! . . . <span style="margin-left:4em;">''Земфира:'' О, не вјеруј</span> У лукаве снове таште. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Ја ни у што не вјерујем . . .</span> Ни у страшне ноћне маште, Ни твом збору слађаноме — Ни невјерном срцу твоме ——— <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' Што уздишеш непрестано</span> Безумниче млади, тако, Међ људима, чији дани Ко облаци плове лако ; Гдје је ваздух тако мио Дани ведри, ноћи јасне? Гдје су људи задовољни Гдје су жене тако красне? О, кажи ми, рашта туга Прогонити тебе поче? Ти си блед . . . О, реци, шта је?... <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Алеко:'' Не воли ме она, оче. ''Старац:'' Утјеши се, друже млади,</span> Та она је и сад дјете — Бог зна куд јој лута душа Куда ли јој мисли лете. Ти је љубиш жарко, силно, Ал’ зар не знаш срце жене! Гле небеским љетним сводом Куд кроз црне ноћне сјене: Плови луна лијућ свјетлост Куд год пане њена зрака; Нађе облак који воли, Ал док мине тренут лака — У њ загледа, освјетли га, И на друга хитро мине, Да се за час заустави — И поново у висине Да заплови… И ко би јој Мог’о рећи: овдје стани! Тако срцу дјевојачком Ког… пламени гоне дани — Ко би икад мого рећи: Не м’јењај се, једно воли . . . Утјеши се! <span style="margin-left:5em;">''Алеко:'' С каквим жаром</span> Љубљаше ме! Мрачни доли, Дуги кланци, неме стазе И мирисне степске ноћи, Још свједоче нашу љубав Дуге шетње у самоћи; Слатке гласе, кад с брбљањем С пољупцима, као дјете, Умијаше да ми разгна Мутне снове, бриге клете За тренутак . . . А сад, шта је? Све ко санак мину лако — Земфира је моја сада Невјерна и хладна тако. <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Старац:'' Причаћу ти о свом срцу</span> Једну причу из давнине. Отад има много љета Ал колико . . . богзна, сине. Још Дунаву љути Москов Загрозио није био. Давно је то, мој Алеко . . . Све ко да сам само снио! Још нас султан не заплаши Не знасмо га до тих дана Буџаком је владо паша С витих кула Акермана Млад сам био. Мојом душом Ораху се среће гласи; На тјемену нисам им’о Још ни једне с’једе власи. Међ младијем дјевојкама Бјеше једна . . . Стари јаде! Као топлим сунцем њоме Гријао сам душу таде. И најзад је назвах својом . . . Ал ко звјезда у тамнину Тако паде младост моја. Ал и од ње брже мину Наша љубав. Ах, тог јада Није земља до сад чула: Јер годину само дана Љубила ме Мариула! Крај Кагулских вода једном Бјесмо туђи табор срели; Ту, покрај нас, и они су Своје черге разапели. И две ноћи крај нас тако Коначише покрај воде, Али треће ноћи тајно Њин караван даље оде, И, оставив малу ћерку, Мариуле неста с њима . . . Ја сам мирно сву ноћ спаво, Ал по сивим небесима Када блисну прва румен Ја се пренух: „Гдје си, драга, Мариула, сунце моје? . . .” Нигдје гласа, нигдје трага! Звао сам је, тражио је И лутао заман тако . . . Земфира се заплакала А и ја сам горко плако . . . Отада је срце моје Омрзнуло л’јепе жене. Никад више срећа слатка Походила није мене. Никад више нисам отад Потражио себи дру́гу, Нити с киме дијелио Моје душе тешку тугу. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Ал што ниси у потјеру</span> Одмах пош’о, старче луди, И кинџалом обојима У невјерне јурно груди. <span style="margin-left:-2em;">''Старац:'' На што, синко, кад је младост</span> Самовољна као птиче. Ко ће љубав да задржи? Заман срце клетву кличе . . . Радост људска иде редом Ко смрт тиха што нас брише. Што је једном било, прошло, Не враћа се никад више. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Ја нападам као звјерје</span> Ко ми драга права руши; У освети, огњу, крви, Ја утјехе тражим души . . . Не! Када бих једног дана Наишао свог злотвoра У сну тешком како спава Над безданом страшног мора — Кунем ти се, ни за часак Милосрђа не бих знао, С осветничком страшном жеђи На њега бих бурно пао, И спавача без заштите Без одбране, ја бих јурно У дубоку црну бездан Гдјено тутњи море бурно! И кад би се са ужасом Пренуо у часу пада Смотрио би на мом лицу Мој свирепи укор тада И чуо би, како горе, Док у црну пропаст рони, Мој сатански кличе смијех И весело над њим звони . . . ——— <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Млади Циганин:'' Још пољубац, јоште један! ''Земфира:'' Час је! Иди! И у санку</span> Он је зао, љубоморан. <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Циганин:'' Ах, још један на растанку! ''Земфира:'' Иди, слутим.</span> <span style="margin-left:4em;">''Циганин:'' Кажи мјесто</span> Час виђењу новом милом. <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Вечерас, кад зађе мјесец</span> За курганом, над могилом. <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Циганин:'' Вараш, срце моје стрепи . . . ''Земфира:'' Бјежи! Доћ’ ћу, данче л’јепи.</span> Спи Алеко. Ал’ у души Све се нижу слике чудне . . . У мраку се трже с криком И, пун слутње вјечно будне, Пружи руку, а срце му Нестрпљивом тугом бије — Покриваче дирну хладне; Ал’ Земфире туде није . . . Подиже се . . . Са трепетом Прислушкује: свуд тишина! Леденим се осу знојем: Из шатора тада њина Јурну грозан. Обилази Око кола, око шатре. Све је тихо. Мрак. А небом Једва гдјегдје ноћне ватре . . . Зашао је био мјесец Али путем, који иде Ка кургану, још по роси Трагови се стопа виде. Мир је глухи над табором И над степом царовао, Када се је љут и тужан За злослутним трагом дао. Могила је накрај пута . . . Бјеласају даљне горе . . . Али нога све слабија, А све слутње жешће море. Дрхћу усне и кољена, Ал на једном . . . Јава ли је Ил сан страшни? На један пут Близу виђе сјенке двије. Крај могиле, крај злогласне, Блиски шапат, р’јечи јасне: <span style="margin-left:-2em;">''Први глас:'' Вријеме је</span> <span style="margin-left:4em;">''Други глас:'' Још не, чекај.</span> <span style="margin-left:-2em;">''Први глас:'' Вријеме је, драги.</span> <span style="display:inline-block; margin-left:4em;">''Други глас:'' Не, не . . .</span> <span style="margin-left:-2em;">''Први глас:'' Већ је касно.</span> <span style="margin-left:4em;">''Други глас:'' Зашто тако</span> Ти плашљиво грлиш мене? . . Ах, још часак. <span style="margin-left:4em;">''Први глас:'' Убићеш ме.</span> <span style="margin-left:-2em;">''Други глас:'' Ах, још часак . . .</span> <span style="margin-left:4em;">''Први глас:'' О чуј само</span> Муж ће ми се да пробуди У ложници самац тамо. <span style="margin-left:-2em;">''Алеко:'' Пробуђен сам! . . Али куда?</span> Не бјежите у то доба — Добро ће вам и ту бити, За обоје имам гроба! <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Земфира:'' Мој драгане, бјежи, бјежи! ''Алеко:'' Стој дјевојко, стој, не жури!</span> <span style="margin-left:4em;"><small>(прободе га ножем)</small></span> <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Ах, Алеко.</span> <span style="margin-left:4em;">''Циганин:'' Ја умирем.</span> <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' Он умире . . . Гле, крв цури.</span> Ти си крвав сав, Алеко! Шта учини? . . . <span style="margin-left:-2em;">Алеко: Ништа. Ето — Сад га љуби. <span style="margin-left:-2em;">''Земфира:'' О, убијцо,</span> Нека ти је све проклето! Не бојим се твојих претња! Мој жар за њим све је већи. Тебе мрзим и проклињем . . . <span style="display:inline-block; margin-left:-2em;">''Алеко:'' Умри и ти! ''Земфира:'' Мрем, љубећи.</span> ——— Даница је освјетлила Чистим сјајем исток блједи, Алеко је за брежуљком, Крвав с ножем, нјемо сједи На камену старог гроба; Пред њим лежи мртвих двоје, Страшан ли је лик убијце! Око њега нјемо стоје Жалосни и преплашени Цигани у гомилама. У страни се ашов чује — То се гробна копа јама. И прилазе жене мртвим Цјелујућ им очи редом; Крај мртве је ћерке старац, Бесвјесним је гледа гледом . . . Но дигоше мртва тјела, И спустише мирно оба, Са безгласним тихим болом, У дубину свјежег гроба. Гледао је све Алеко Блед, бесвјесан из даљине, И кад паде задња груда На лешеве хладне њине — За мучну се хвата главу И у меку клону траву. Тад му старац приђе тужан: „Остави нас, горда душо! Ми смо дивљи, и законе Нико од нас није слуш’о: Ал нит кога убијамо Нит освете треба нама — Па наш мирни табор неће Да живује с убијцама. Ниси рођен за наш живот Ни за нашу степу, поље; За друге си безобзиран, За се пунан самовоље. Ти си страшан. Ниси за нас Плашљиве и добре људе. Остави нас. Иди . . . Збогом! Мир нек свагда с тобом буде! И с ноћишта тада страшног Подиже се табор њини И у шумним гомилама Нестаде га у даљини. Таљиге су једне само Покривене шатром бл’једом Остале на пустом пољу . . . Тако кад пред зимским ледом У јесење тужно јутро С даљних страна ждрали летну С јасним кликом јурећ југу У даљину вјечно цвјетну — Док пробијен смртним зрном Сам остаје тужно један, Рањено му крило пало, Сан га хвата црн и ледан . . . Ноћ. У черги тамној нико Свјетли огањ да разгоре, Ни сном топлим грљен тамо Да сачека свјетлост зоре. <span style="margin-left:6em;">''Епилог''</span> Тако светом силом пјесме Из сумрачних успомена Ја подижем давну прошлост, Привиђења чудна њена; Часе свјетле и жалосне А у крају гдје још звони Дуги одјек вјечних војна Из далеких дана они Гдје Рус храбри Цариграду Непрелазне међе стави, Гдје наш древни двоглав оро Још о давној шуми слави . . . Често тамо степом глухом Цигане сам мирне срето, Њине руље и таљиге У пламено жарко љето. За њиховим гомилама Ја пустињом често лута’, С њима ручах. Крај огња им Заспао сам много пута. О, ја љубљах њине пјесме Што мир, радост звоне живо . . . Њежно име Мариуле Ја сам дуго, дуго сниво . . . Ал’ ни у вас нема среће О природе дјецо б’једна! И те черге издрпане Обилази жалост ледна . . . Ни пустиња од невоље Није кадра да вас скрије. Свуд се пати — и од судбе Уточишта нигдје није! <span style="margin-left:-2em;">''Париз.''</span> </poem> </div> </div> == Извор == ''Летопис Матице српске'', књига 212. Свеска II за годину 1902, у Новом Саду, издање Матице српске, 1902, стр. 62—82. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Руска поезија]] [[Категорија:Александар Пушкин]] [[Категорија:Јован Дучић]] ha6cdf7o1904lyvum24lscge63hf5zq