Аутор:Лаза Костић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.4</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Лаза Костић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>1492</id>
    <revision>
      <id>143913</id>
      <parentid>143208</parentid>
      <timestamp>2026-06-01T10:52:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Критике */</comment>
      <origin>143913</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4692" sha1="f2x0lxanjptkcd88xzhdyy6633g1ryb" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Лаза
| презиме = Костић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1841
| годинасмрти = 1910
| опис = '''Лаза Костић''' је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац, естетичар и политичар.
| слика = Laza Kostic.jpg
| опис_слике = 
| википедија = Лаза Костић
| вики_цитати = Лаза Костић
| остава = 
| остава_кат = Laza Kostić
}}

== Дела ==
* [[Иза сна (Лаза Костић)|Иза сна]] (1859)
* [[Полажници]] (1859)
* [[Стари Циго]] (1859)
* [[Опрости ми...|Опрости ми…]]
* [[Наше]]
* [[Не гледај ме...|Не гледај ме…]]
* [[Срце куца...|Срце куца…]]
* [[Даници]]
* [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]]
* [[Наискап...|Наискап…]]
* [[Љубавни двори]]
* [[Збогом, дико! писаћу ти...]]
* [[Под Варадином]]
* [[Дакле тако...]]
* [[Синоћ (Костић, 1862)|Синоћ]]
* [[Рањеник (Костић, 1862)|Рањеник]]
* [[Сад на срцу]]
* [[Москви]]
* [[Омладини на збору]]
* [[Педесета: Побри Змају Јовану Јовановићу]]
* [[Једној Српкињи у споменицу]]
* [[Ох, жао ми те је!]]
* [[Граов лаз]]
* [[Јадрански Прометеј]]

=== Песме ===
* [[Анђелијина песма]]
* [[Све што ми је рекла...]]
* [[Снове снивам...]]
* [[Што ми вене...]]
* [[Два се тића побратила]]
* [[Анђелчићу...]]
* [[„Прерано —“!]] 

Место проговора
*[[Међу звездама]]
Љубавне песме
*[[Под прозором (Лаза Костић)|Под прозором]]
*[[Погреб (Лаза Костић)|Погреб]]
*[[После погреба]]
*[[Објесен]]
*[[Синоћ]]
*[[Љубавна гуја]]
*[[Рече господ]]
*[[Госпођици Л. Д.]]	
*[[На поносној лађи]]
Еј, ропски свете
*[[Вече (Лаза Костић)|Вече]]
*[[У Срему]]
*[[Еј, несрећо...]]
*[[Еј, ропски свете!]]
*[[Прометеј]]	
*[[Коло (Лаза Костић)|Коло]]
*[[Разговор]]
*[[Паризу]]
Међу јавом и мед сном
*[[Међу јавом и мед сном]]
*[[Дим]]
*[[Постанак песме]]
*[[У ноћи (Лаза Костић)|У ноћи]]
*[[Моја дангуба]] (1866)
Спомени
*[[Над Костом Руварцем]]
*[[Над Корнелијем Станковићем]]
*[[На парастосу Вука Ст. Караџића]]
*[[О Шекспировој тристагодишњици]]
*[[Спомен Јовану Андрејевићу]]
*[[Светозару Милетићу]]	
*[[Спомен на Руварца]]
*[[На парастосу Јелене Боздине]]
*[[Дон Кихоту]]
*[[Пролог за Горски вијенац]]
Баладе
*[[Ђурђеви ступови]]
*[[Минадир]]
*[[Самсон и Делила]]
Химне и молитве
*[[Певачка имна Јовану Дамаскину]]
*[[Молитва Богородици]]
*[[Santa Maria della Salute]] (1909)

=== Приповетке ===
* [[Махараџа]] (1861)
* [[Чедо вилино (Лаза Костић)]] (1862)
* [[Мученица]] (1863)

=== Драме ===
* [[Максим Црнојевић]]
* [[Пера Сегединац]]

=== Критике ===
* [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]]
* [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]] (1870)
* [[Принедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”]] (1874)

=== Јавна предавања ===
* [[О јунацима и женама]] (1867)

=== Преводи ===
* [[Превод Илијаде]] (1858)
* [[Марзељанка]]
* [[Хамлет (Л. Костић)]]
* [[Ромео и Јулија (Л. Костић)]]

{{DEFAULTSORT:Костић,_Лаза}}
[[Категорија:Лаза Костић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>f2x0lxanjptkcd88xzhdyy6633g1ryb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143914</id>
      <parentid>143913</parentid>
      <timestamp>2026-06-01T10:59:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводи */</comment>
      <origin>143914</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4952" sha1="gbyq7x5in6jqjj6k7zk0ji4brvl5oo4" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Лаза
| презиме = Костић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1841
| годинасмрти = 1910
| опис = '''Лаза Костић''' је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац, естетичар и политичар.
| слика = Laza Kostic.jpg
| опис_слике = 
| википедија = Лаза Костић
| вики_цитати = Лаза Костић
| остава = 
| остава_кат = Laza Kostić
}}

== Дела ==
* [[Иза сна (Лаза Костић)|Иза сна]] (1859)
* [[Полажници]] (1859)
* [[Стари Циго]] (1859)
* [[Опрости ми...|Опрости ми…]]
* [[Наше]]
* [[Не гледај ме...|Не гледај ме…]]
* [[Срце куца...|Срце куца…]]
* [[Даници]]
* [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]]
* [[Наискап...|Наискап…]]
* [[Љубавни двори]]
* [[Збогом, дико! писаћу ти...]]
* [[Под Варадином]]
* [[Дакле тако...]]
* [[Синоћ (Костић, 1862)|Синоћ]]
* [[Рањеник (Костић, 1862)|Рањеник]]
* [[Сад на срцу]]
* [[Москви]]
* [[Омладини на збору]]
* [[Педесета: Побри Змају Јовану Јовановићу]]
* [[Једној Српкињи у споменицу]]
* [[Ох, жао ми те је!]]
* [[Граов лаз]]
* [[Јадрански Прометеј]]

=== Песме ===
* [[Анђелијина песма]]
* [[Све што ми је рекла...]]
* [[Снове снивам...]]
* [[Што ми вене...]]
* [[Два се тића побратила]]
* [[Анђелчићу...]]
* [[„Прерано —“!]] 

Место проговора
*[[Међу звездама]]
Љубавне песме
*[[Под прозором (Лаза Костић)|Под прозором]]
*[[Погреб (Лаза Костић)|Погреб]]
*[[После погреба]]
*[[Објесен]]
*[[Синоћ]]
*[[Љубавна гуја]]
*[[Рече господ]]
*[[Госпођици Л. Д.]]	
*[[На поносној лађи]]
Еј, ропски свете
*[[Вече (Лаза Костић)|Вече]]
*[[У Срему]]
*[[Еј, несрећо...]]
*[[Еј, ропски свете!]]
*[[Прометеј]]	
*[[Коло (Лаза Костић)|Коло]]
*[[Разговор]]
*[[Паризу]]
Међу јавом и мед сном
*[[Међу јавом и мед сном]]
*[[Дим]]
*[[Постанак песме]]
*[[У ноћи (Лаза Костић)|У ноћи]]
*[[Моја дангуба]] (1866)
Спомени
*[[Над Костом Руварцем]]
*[[Над Корнелијем Станковићем]]
*[[На парастосу Вука Ст. Караџића]]
*[[О Шекспировој тристагодишњици]]
*[[Спомен Јовану Андрејевићу]]
*[[Светозару Милетићу]]	
*[[Спомен на Руварца]]
*[[На парастосу Јелене Боздине]]
*[[Дон Кихоту]]
*[[Пролог за Горски вијенац]]
Баладе
*[[Ђурђеви ступови]]
*[[Минадир]]
*[[Самсон и Делила]]
Химне и молитве
*[[Певачка имна Јовану Дамаскину]]
*[[Молитва Богородици]]
*[[Santa Maria della Salute]] (1909)

=== Приповетке ===
* [[Махараџа]] (1861)
* [[Чедо вилино (Лаза Костић)]] (1862)
* [[Мученица]] (1863)

=== Драме ===
* [[Максим Црнојевић]]
* [[Пера Сегединац]]

=== Критике ===
* [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]]
* [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]] (1870)
* [[Принедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”]] (1874)

=== Јавна предавања ===
* [[О јунацима и женама]] (1867)

=== Преводи ===
* [[Превод Илијаде]] (1858), од Хомера
* [[Ромео и Јулија (Л. Костић)|Ромео и Јулија]] (1866), од Шекспира
* [[Марзељанка]] (1870), од Клод Жозеф Руже де Лил
* [[Хамлет (Л. Костић)|Хамлет]] (1887), од Шекспира
* [[Краљ Лир (Л. Костић)|Краљ Лир]] (1894), од Шекспира

{{DEFAULTSORT:Костић,_Лаза}}
[[Категорија:Лаза Костић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>gbyq7x5in6jqjj6k7zk0ji4brvl5oo4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Грчић Миленко</title>
    <ns>100</ns>
    <id>17656</id>
    <revision>
      <id>143920</id>
      <parentid>142751</parentid>
      <timestamp>2026-06-01T11:12:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела о Јовану Грчићу Миленку */</comment>
      <origin>143920</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13414" sha1="gehv16g6xf7k01rgbmgwcaq63b9d1g8" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован 
| презиме = Грчић Миленко
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1846
| годинасмрти = 1875
| опис = '''Јован Грчић Миленко''' (1846-1875) био је српски песник и доктор медицине.
| слика = Јован_Грчић_Миленко.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Грчић Миленко 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Grčić Milenko
}}

== Дела ==

=== Песме ===

* [[Не бој ми се]] (Даница, 1863, стр. 557.)
* [[Кад сам био]] (Даница, 1863, стр. 731.)
* [[Питао сам]] (Даница, 1864, стр. 137.)
* [[Слози]] (Даница, 1864, стр. 203.)
* [[Мојој вили (Ј.Г. Миленко)|Мојој вили]] (Даница, 1864, стр. 244.)
* [[На Давидовцу]] (Даница, 1864, стр. 359.)
* [[Тужне песме]] (Даница, 1864, стр. 577—578.)
* [[Заплакаће]] (Даница, 1865, стр. 138.)
* [[У поноћи]] (Даница, 1865, стр. 188—189.)
* [[Тужно сећање]] (Даница, 1865, стр. 521.)
* [[Љубичице|Љубичице (У Фрушкој Гори, у рају моме...)]] (Даница, 1866, стр. 409.)
* [[Даници на нову годину]] (Даница, 1867, стр. 1.)
* [[Љубичице (Ј.Г. Миленко)|Љубичице (Зелено брдо, зелена доља...)]] (Даница, 1867, стр. 169.)
* [[Ево ти песме]] (Даница, 1867. стр. 221.)
* [[Враголан славуј]] (Даница, 1867, стр. 344.)
* [[Мили санци]] (Даница, 1867, стр. 416—417.)
* [[Болном злату]] (Даница, 1867, стр. 510.)
* [[Птица на грани]] (Даница, 1867, стр. 601.)
* [[Раздраганој браћи]] (Матица, 1867, стр. 348.)
* [[Пламенови I—IV]] (Матица, 1867, стр.561, 607, 728—730; 1868, стр. 126.)
* [[Кад кишица сипи]] (Матица, 1868, стр. 36.)
* [[Растанак с драгом]] (Матица, 1868, стр. 111.)
* [[Коло Срданово]] (Матица, 1868, стр. 580—581.)
* [[Миле сљанке|Миле сељанке]] (Матица, 1868, стр. 728.)
* [[Пролеће усрећило пастира]] (Матица, 1868, стр. 798.)
* [[Пролеће на гробљу]] (Матица, 1868, стр. 844—845.)
* [[Пролог (Ј.Г. Миленко)|Пролог]] (Матица, 1869, стр. 84—85.) 
* [[Предговор збирци од 1869]]
* [[Песникова срећа]] (Песме, стр. 7.)

==== I Село — Девојачке песме ====

* [[Моје селанце]] (Песме, стр. 13.)
* [[На чесми]] (Песме, стр. 15.)
* [[Девојка и суза јој]] (Даница, 1867, стр. 49; Песме, стр. 17.)
* [[Летња ноћ у Фрушкој Гори]] (Даница, 1867, стр. 817; Песме, стр. 18.)
* [[Ох, како сам срећан био]] (Дапица, 1865, стр. 5; Песме, стр. 21.)
* [[Путник (Ј.Г. Миленко)|Путник]] (Песме, стр. 23.)
* [[Несташна девојка]] (Песме, стр. 25.)
* [[Стари звонар]] (Песме, стр. 27.)
* [[Заљубљена девојчица]] (Песме, стр. 29.)
* [[Одбијена грана]] (Песме, стр. 31.)
* [[Заборављена вереница на самрти]] (Песме, стр. 33.)
* [[Млади Волујар]] {Песме, стр. 3-4.)
* [[Пакосна девојка]] (Песме, стр. 36.)
* [[Ивањско цвеће]] {Матица, 1867, стр. 511; Песме, стр. 37.)
* [[Сунце за гором]] (Песме, стр. 41.)
* [[Славујев сватовац на јорговану]] (Песме, стр. 43.)
* [[Девојкин сватовац]] (Песме, стр. 4-4.)
* [[Груда снега поврх планине]] (Песме, стр. 45.)
* [[Убијен голуб]] (Матица, 1868, стр. 557; Песме, стр. 47.)
* [[Регрут]] (Песме, стр. 52.)
* [[Прстен (Јован Грчић Миленко)|Прстен]] (Песме, стр. 56.)
* [[Сирочад]] (Песме, стр. 57.)
* [[Девојка и зумбул]] {Песме, стр. 59.)
* [[Шајка на Дунаву]] (Песме, стр. 60.)
* [[Задовољна река]] (Даница, 1866, стр, 649; Песме, стр. 61.)
* [[Девојка несрећне руке]] (Песме, стр. 66.)
* [[Девојка драгог куша]] (Даница, 1866, стр. 49; Песме, стр. 68.)
* [[Девојка драгог ишчекује]] (Песме, стр. 69.)
* [[Звезда (Ј.Г. Миленко)|Звезда]] (Даница, 1866, стр. 817; Песме, стр. 70.)
* [[Брига материна]] (Песме, стр. 73.)
* [[Бербанска ноћ]] (Матица, 1867, стр. 251; Песме, стр. 74.)
* [[Пастиркино »младо« и »старо«  сунце]] (Песме, стр. 77.)
* [[Мајкина душица]] (Песме, стр. 78.)

==== II Патриотске песме ====

* [[Српски дан]] (Песме, стр. 85.)
* [[Мајко моја, српска славо!]] (Песме. стр. 86.)
* [[Невера Вук]] (Даница, 1867, стр. 361; Песме, стр. 87.)
* [[Вилина суза]] (Пеме, стр. 92.)
* [[О Видову дну]] {Даница, 1864, стр. 369; Песме, стр. 93.)
* [[Девет девојака]] (Песме, стр. 95.)
* [[Соколови]] (Матица, 1868, стр. 244; Песме, стр. 101.)
* [[Заход сунца]] (Даница, 1866, стр. 481; Песме, стр. 107.)
* [[Рајина суза]] (Песме, стр. 111.)
* [[Светковина душе]] {Даница, 1866, стр. 769; Песме, стр. 116.)
* [[Моја и њена срећа]] (Даница, 1866, стр. 197; Песме, стр. 121.)
* [[Попирни ветре, додирни лишће]] (Песме, стр. 122.)
* [[Чедо вилино]] (Песме, стр. 124.)
* [[Кандијот]] (Даница, 1867, стр. 86—87; Песме, стр. 128.)
* [[Три ковача]] (Песме, стр. 130.)
* [[Српкиње на збору]]  (Матица, 1868, стр. 219: Песме, стр. 132.)
* [[Пехар (Јован Грчић Миленко)|Пехар]] (Песме, стр. 134.)
* [[Свети оци]] (Песме, стр. 138.)
* [[Тамо, тамо — преко Саве!]] (Песме, стр. 139.)
* [[Усрећен јавор]] (Песме, стр. 140.)

==== III Тужан љубавни спомен ====

* [[Моја добра и лепа девојчица]] (Песме, стр. 143.)
* [[Сећање (Јован Грчић Миленко)|Сећање]] (Даница, 1863, стр. 810; Песме, 144.)
* [[Срца куцање — драгог уздање]] (Песме, стр. 145.)
* [[Кроз тијану]] (Даница, 1864, стр. 170; Песме, стр. 146.)
* [[У зору (Јован Грчић Миленко)|У зору]] (Даница, 1865, стр. 235; Песме. стр. 147.)
* [[Тебе нема]] (Песме, стр. 149.)
* [[Роса и суза]] (Даница, 1864, стр. 438; Песме, стр. 150.)
* [[Венац]] (Даница, 1865, стр. 568; Песме, стр. 151.)
* [[Моја ружа]] (Даница, 1865, стр. 276; Песме, стр. 153.)
* [[Ох, како ми перо дрхће]] (Песме, стр. 154.)

==== IV Пролеће ====

* [[Пролетња зора (Јован Грчић Миленко)|Пролетња зора]] (Матица, 1868, стр. 633; Песме, стр. 159.)
* [[Пролетњи дан]] (Матица, 1868, стр. 634; Песме, стр. 160.)
* [[Љубичице (Гле, долина загрила...)|Љубичице (Гле, долина загрлила...)]] (Матица, 1868, стр. 655; Песме, стр. 162.)
* [[Путници]] (Матица, 1868, стр. 654; Песме, стр. 163.)
* [[Царска круна]] (Песме, стр. 164.)
* [[Шева]] (Матица, 1868, стр. 779; Иес.пе, стр. 105.)
* [[Пчела]] (Матица, 1868, стр. 780; Песме, стр. 166.)
* [[Зрачна свила]] (Матица, 1868, стр. 780; Песме, стр. 167.)
* [[Висибаба]] (Матица, 1869, стр. 13; Песме, стр. 168.)
* [[Љубимче пролећа]] (Песме. стр. 171.)
* [[Птице у гори]] (Матица, 1868, стр. 678; Песме, стр. 171.)
* [[Несташни дечаци]]  (Матица, 1868, стр. 728; Песме, стр. 173.)
* [[Роса]] (Матица, 1868, стр. 728; Песме, стр. 171.)
* [[Облаци (Јован Грчић Миленко)|Облаци]] (Матица, 1868, стр. 651: Песме, стр. 175.)
* [[Пролеће вида девојку]] (Матица, 1868, стр. 820; Песме, стр.  175.)
* [[Лахор и његове сасе]] {Матица, 1868, стр. 679; Песме, стр. 181.)
* [[Ђурђев-дан]] (Даница, 1867, стр. 289; Песме, стр. 181.)
* [[Хајдуци на рочишту]] (Матица, 1868, стр. 749: Песме, стр. 183.)
* [[Ласте (Јован Грчић Миленко)|Ласте]] (Матица, 1868, стр. 729; Песме, стр. 185.)
* [[Киша пролетница на селу]] (Песме, стр. 187.)
* [[После кише]] (Песме, стр. 189.)
* [[Дуга (Јован Грчић Миленко)|Дуга]] (Песме, стр. 190.)
* [[Лепа бубарица]] (Песме, стр. 192.)
* [[Врбица (Јован Грчић Миленко)|Врбица]] (Песме, стр. 192.)
* [[Коларић]] (Песме, стр. 193.)
* [[Тежакова песма у пролеће]] (Песме, стр. 197.)
* [[Опроштај (Јован Грчић Миленко)|Опроштај]] (Песме, стр. 199.)

==== V Разне песме ====

* [[Мојој старој мајци]]
* [[Река]] (Песме, стр. 205.)
* [[Спомен (Јован Грчић Миленко)|Спомен]] (Даница, 1866, стр. 337; Песме, стр. 206.)
* [[Митров-дан]] (Песме, стр. 208.)
* [[Мојој срећи]] (Песме, стр. 212.)
* [[Поточара]] (Матица, 1868, стр. 703; Песме, стр. 213.)
* [[Доситију]] (Даница, 1867, стр. 553; Песме, стр. 215.)
* [[На гробу Бранка Радичевића]] (Матица, 1868, стр. 5; Песме, стр. 217.)
* [[Јесење лишће]] (Песме, стр. 219.)
* [[Венци]] (Матица, 1868, стр. 533; Песме, стр. 220.)
* [[Поговор збирци од 1869]] (»Да завршим у прози«.)
* [[Бадњи-дан у туђини]] (Млада Србадија, 1870, стр. 76—77.)
* [[Сирота девојка (Јован Грчић Миленко)|Сирота девојка]] (Млада Србадија, 1870, стр. 171—172.)
* [[Шала и збиља]] (Српске Илустроване Новине, 1882, стр. 165.)
* [[Две гранчице]] (Стражилово, 1885, стр. 97—98.)
* [[Звоно (Јован Грчић Миленко)|Звоно]] (Стражилово, 1885, стр. 98—100.)
* [[Санак јаву посестрио]] (Млада Србадија, 1871, стр. 153—155.)
* [[Заљубљен гајдаш]] (Млада Србадија, 1871, стр. 487—488.)
* [[Брзојавне песме]] (Народ, 1872, бр. 61.)
* [[Мозаик]] (Србадија, 1875, стр. 78—80.)
* [[Мозаик (друга група)]] (Србадија, 1876, стр. 19.)
* [[Себично дете]] (Стражилово, 1885, стр. 231—232.)
* [[Моје срце]] (Стражилово, 1885, стр. 233—234.)
* [[Страсна недеља]] (Србадија, 1876, стр. 11.)
* [[Са Фрушке Горе]] (Правда, 1904, божићњи број)
* [[У болести (Јован Грчић Миленко)|У болести]] (Јавор, 1875, стр. 515—516.)
* [[Летњи снег]]

=== Приповетке ===

* [[У гостионици код »Полу звезде« на имен-дан шантавог торбара]] (Матица, 1868.)
* [[Сремска ружа]] (Матица, 1868—1869.)
* [[Змијина кошуљица]] (Матица, 1868.)

=== Дописи ===

* [[Беседа у Великој Кикинди]] (Даница, 1864.)

=== Туђе и мање познате речи ===

* [[Туђе и мање познате речи]]

== Дела о Јовану Грчићу Миленку ==
* [[Милан Кашанин: Јован Грчић Миленко живот и рад]]

[[Категорија:Јован Грчић Миленко]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>gehv16g6xf7k01rgbmgwcaq63b9d1g8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Швабица</title>
    <ns>0</ns>
    <id>18323</id>
    <revision>
      <id>143896</id>
      <parentid>41706</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T14:39:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>додао недостајући део с почетка, поделио текст на поглавља</comment>
      <origin>143896</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="131001" sha1="9s9yhc21tlek3img3gh698w4b6bugbw" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Швабица
| одељак=
| аутор=Лаза Лазаревић 
| белешке=
}}

Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис. Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји. Кад сам изишао из Помпеја, певао сам песму „Свја сујета человјечаскаја, јелика не пребивајут по смерти“. Чудновато да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа. Још је чудније што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис понуди ми у откуп албум Помпеја. Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досетци о мољцима и лави.

== I Писмо ==

... женско друштво пријатно ...

Њена мајка, брат јој поручник ...манов, Попеску, калкулатор у Министарству грађевина, један немачки студент, Макс по имену... Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу. Прекодан смо сваки на свом послу. На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији где је клавир и једно десетак новина и журнала. Трпезарија је та управо наше интернационално земљиште. Ту смо сви као у својој соби. Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, забавља се с Аном, добује прстима у прозор или се прислони уз пећ. А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом. Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ...

... Поносита као ... Dmol ... маже колена петролеумом, и кад год, сирота, јутром дође с трга, хуче и при том нама, својим питомцима, демонструје садржину котарице као вуга, а они то зову haut gout[1]...

== II Писмо ==

Мислиш, ваљда: ко шта ради. - ја се само њоме заносим? Не, брате, још у мени ђипа поштено срце, - та ваљда пред тобом смем то тврдити! Шта имам ја с њоме? Ја баш и да сам уверен да ме она - чисто ме срамота да кажем - да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави. Зар да се играм &quot;девојачким срцем&quot;?

Ако ћу истину рећи, на сваки начин пријатно ми је бити с њоме, - а, као бајаги, што и да ми не буде? Али наравно да је то све далеко од ма каког осећања које би било ма и налик на љубав. Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете! Али даље, наравно, ништа. Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени - а то јесте, тако ми бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака који би ме водио до ма каких изјава и споразумевања. Ти знаш да она није у оним годинама у којима се &quot;Проводи љубав&quot;, стоји целу ноћ пред авлијским вратима и чека се &quot;љубавник&quot;, па се после цмака док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом. Хоћу да кажем: ниjе у годинама у којима се игра љубавних сцена и само јој &quot;значајно&quot; стегнути руку значи &quot;пођи за мене&quot;. Нема ту, дакле шале. Ја још који месец па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш да се ја њом оженити не могу. Боже мој! Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта напослетку и поглавито ти сам? Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота. Па њена родбина, - хајде мајка и боже помози, али лајтнант! А ти знаш да сам престарео за ексцесе. Некада сам мислио да бих био у стању оженити се куварицом, живети с њоме о кори сува хлеба и бити најсрећнији смртни. То су, ваљда, године што чине човека &quot;паметнијим&quot;. Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем &quot;луд&quot;. Прошло је све. Срамота би ме било од берберина који ме сапуни трипут недељно.

Аман, побратиме! Ја нехотично начиних некакав увод. Томе је свему крив Јоца који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним. Приповетка је свршена. Веруј! Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру кад пева; додајем јој игле кад испадну; огрћем јој кабаницу кад пође у шетњу итд. Међутим, мирно и спокојно гледам своја посла, и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. - Ко ће са мном!

Помисли шта је урадио луди Никола - обријао бркове и уписао се у буршеве! Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио да ће ме звати на дуел, на што му је Видак дуванџија - ударио шамар!

Неко закуца на моја врата.

Ана ме зове на вечеру.

Твој побратим.

== III Писмо ==

Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане. Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: &quot;А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја шта ће то рећи!&quot;, јер таквог скептика као што си ти мало је. Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу. Остали смо сами, - немој да ми се смејеш кад ти кажем да нам је некако свима тужно. Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује како мува вечера. Макс прави рђаве досетке на које се ми само званично смејемо. С Тумановом се наразговарам кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме - знаш да је врло &quot;genant&quot;[2]

Наш &quot;Дон Карлос&quot; је непрестано она ужасна противречност имену које смо му дали. Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене велике мараме у које се усекњује и које му из џепа вире. Има бритву од које је једна страна само за жуљеве. Ту сам опазио неки дан кад је Спалдинг узео од њега бритву да зареже плајваз. По цео дан чита новине којих су му пуни шпагови. Затури се у канабе и вади једне по једне. Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их држећи их у левој руци и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: Natürlich![3] или Na-nu![4] или Donnerwetter noch einmal![5] онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.

Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутрадан ћупове с компотом.

Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету који ће се састојати само из Немаца о &quot;силном немачком царству&quot;, итд., итд. Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш како му се мућка пиво у трбуху. - Туманов обично прошапће: Kraftige deutsche Natur![6]

Спалдинг онакав као и пре. Пред свима говори како мрзи Немце. Бије келнере кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша. Вуче још непрестано немачко-енглески речник куд год иде и доручкује татарски бифтек. Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.

Њен брат лајтнант је онако исто отужан. Он је пресрећан кад може да нас уверава како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: die'Hunde haben noch immer die Jacke nicht voll.[7]

Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их ваљда.

- Ех, кад бисте ви имали нешто само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском! Мени би и сувише:

- Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.

Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича. Ти знаш да он добро зна наше ствари. Сад је узео мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.

Ти не знаш још два Румуна који с нама седе, - једар гимназист овде, а други математичар. Веома добар и озбиљан човек.

== IV Писмо ==

Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао, - болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан. Нисам ти хтео писати, да се не бринеш: сад је све добро.

Па и после толиког ћутања ипак немам ништа о чему бих ти могао писати. Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаких закључака и тражиш само да ти све натанко пишем што буде између нас двога, и подвлачиш два пута речи натанко.

Добро, побратиме. Ти не знаш да ме ти сам увлачиш у некакав роман. Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени. Ти си, управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео. Све се мислим: па шта сад да му пишем?

Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.

Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико придигао, да сам тај дан ручао с њима заједно: дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.

Она је дошла увече. Чуо сам како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата и како се цела кућа напуни весеља. Туманов дотрча мени у собу (не знам шта је и њему наспело) и с некаком поузданошћу да ће ме обрадовати вели:

Хајдете, дошла Ана! Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.

Кад сам ушао, она је вадила некаке поклоне од сестре за матер.

- А - рече она гласом који ме, бадава је, дирну - а ви сте слаби?

- Не, био сам, госпођице. А откуд ви знате? Она се мало збуни.

- Г. Туманов ми је казао.

- Да, - рече Туманов простодушно како га је бог створио - госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.

Ја је погледах испод ока. Она се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.

Ја сам сео у угао до пећи и гледао је. Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.

Нисам ништа даље говорио. Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску да купи дувана, остасмо само ја и она. Туманов чита новине и сваки час пита: &quot;Какъ это по русски?&quot;, она дошла и села до мене код пећи.

- Ал' ви сте сад сасвим здрави? - запита ме некако плашљиво.

_ На путу да будем сасвим здрав.

- Ал' сте тако бледи!

_ Нисам јео ништа већ осам дана.

_ Богу хвала, само кад је све прошло. Ви се не чувате, ја сам то знала. И ви сте ми леп доктор! - и поче весело да се смеје. - Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити. Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.

- Ви? Не, ви сте увек били добро дете. Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у мојим очима, молим вас? - И ја почех да се смејем, хтевши показати да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.

Није ми ништа одговорила. Погледао сам је испод ока, није ме гледала. Мени се учини као да сам јој ставио некакво питање на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора. Овакви случајеви мене само драже. Све ме копка неки ђаво да видим да л' она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.

Тог вечера после вечере играли смо даме. Она је играла врло добро. Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?

Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па ваљда стога и превидим њен колут који сам морао појести. Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.

- Ви опет имате даму! - рекох јој.

Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир за којим Попеску свираше влашке потпури.

- А што мешате фигуре кад партија још није свршена?

- Ви хоћете да се спрдате мноме?

-- Бог с вама!

- А зашто не играте, него ме пуштате да ја добијам?

- Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некакву љубав? Будите уверени да се варате - ја сам играо како сам најбоље знао.

Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме. Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна. Она пристаде да игра мица.

Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена да ја играм како најбоље знам и да је не пуштам хотимично да добија.

После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито. Смејала се.

- Не, ви не знате да играте. Морате код мене учити.

- Свака лекција од вас биће ми драга - ја ударам гласом на &quot;вас&quot;.

- Добро. Онда је прво: немојте да ласкате.

- Хоћете тј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате као што ни досад нисте ласкали?

Она лако поцрвене.

Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе. Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову. Она је међутим узела некакав ручни рад. Ја лупах орахе и давах јој, она им замакаше у мед. Попеску не хте јести. Он поче опет Weber-ово Aufforderung zum Tanze[8].

Ја устах и донех чашу воде. Попијем пола чаше.

- Ах, опростите, ја нисам и за вас донео. Она ухвати моју до половине пуну чашу.

- Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути - и ухватих за чашу.

Она истрже руку и нагло искапи чашу.

- Али, госпођице!

Она ми изгледаше увређена. Не хте ништа више говорити. Ћутали смо обоје. Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.

- Лаку ноћ!

- Лаку ноћ! - рекосмо ми.

Кад остасмо сами, ја се подбочим на руку и гледах јој у очи које су биле управљене на рад у рукама јој. Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.

- Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом. Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је. Молим овамо руку!

Ухватих је за руку и почех завиривати прст који је био залечен још давно пре њеног поласка у Готу.

Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија него што бих ја хтео.

Ово је згодна прилика да огледам њено &quot;срце&quot;, помислим се.

- Госпођице, поклоните ми овај прст.

Она је непрестано у њега гледала. На моје питање врћаше главом у знак да ми га не поклања.

- Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните? Нисам се надао. - Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа.

- А шта ћете с њиме?

- Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам. Она се усиљено насмеши.

- Ако ћете да га одсечете, ево вам га.

- Засад ништа. Само да ја знам да је он мој, а?

Она климну одобравајући главом.

Ја узех њен прстић и почех га миловати. Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради, извуче и настави плетење.

После пет минута ја извадих сахат.

- Већ 11. Ви знате - рекох ја као у шали - да сам ја болестан, па ипак ме не терате да идем да легнем. А ја сам, опет, смешан што и сам не идем, него вас само зановетам којекаким беспослицама. Ја знам да вам је дуго време кад сте са мном.

- А ви идите кад знате.

Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате да вам кажем да вас волим. Па ипак устах и пођох.

- Лаку ноћ! Дајте ми бар руку.

Не гледајући одговори лаку ноћ, али ми не даде руке.

- Госпођице, то нисам заслужио. Е, па лаку ноћ!

Дођох у своју собу. Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.

Ах, нема смисла заносити се, помислим. Треба оставити ствар. Нема ту онога што сам ја мислио, а напослетку и не треба. А шта сам ја и могао мислити? Да ме...

Будалаштине... Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке. Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи. Шта сам хтео тиме?

После сам скувао чаја и радио до три сахата по поноћи да бих накнадио оно што сам изгубио.

Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.

Даље од мене! Имам ја својих послова. Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак - зар којеко да ме смета!

Побратиме, приповетка је свршена. Ти ниси ништа више ни очекивао. Ти знаш мене. Твој верни

Побратим

== V Писмо ==

Н...

Не знам којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: &quot;Ви се обадвоје узајамно волите. Док се пољубите, видећете да се ја не варам&quot;. Ти знаш да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли. Он је утолико истинит што ја и после мојега последњег писма нисам престао &quot;заносити се с њоме&quot;, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.

Имам и опет чиме да ти се извиним, - био сам се &quot;завадио&quot; с њом. Ја сам ти причао како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.

Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем. у собу (обично, пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и смеху) и доручкујем. Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим. Чим сам попио кафу, одмах изиђем.

- Збогом!

- Збогом!

Није ме питала ни куда ћу тако рано, као иначе.

Дошао сам у два на ручак.

Она се била откравила. Изгледала ми је необично слатка.

За ручком нехотично је гурнем лактом.

- Mille pardons![9] - ритерски се клањајући.

Она врћаше главом: нема пардон.

За казну ја је још једаред такнем лактом.

Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?

Други су сви били занети у некакав разговор. Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:

- Буд'те здрави!

Она климну главом.

Дакле помирили смо се. Ама да л' се ја варам ил' се она збиља радује?

После ручка она села код прозора и преврће L'histoire d'un paysan - Erckmann-Chatrian.[10] Ја стао више ње.

- Лепо време - рекох ја уздржавајући смех. Она напући уста, сушто дете.

- Ах, ви сте нека прзница!

- Нема више да се говори о томе. Дајте руку. Сад смо се помирили.

Она пружи руку, обрнувши главу к прозору. Ја је стискох за њу.

Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако исувише гласно. Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.

- Међед - прошапута она као одговор на Карлосово кашљање.

Би ми необично пријатно. Досад никад није у мом присуству говорила ма шта против ма кога члана наше куће.

- Чујете, госпођице, хајд' да закључимо уговор да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.

- Ви се љутите, ја се никад и не љутим.

- Ко зна? Него пристајете л' ви на мој предлог? Она измахну руком да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.

- Пристајем!

Ја не знам зашто сам се томе толико радовао. Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.

Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати Erckmann-Chatrian-а.

Наиђем на двоје загрљених.

- Допада л' вам се ово?

Она напући уста.

Опет наиђемо на слику истога смисла.

- А ово?

Она ме тако оштро, озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава. Као бајаги настављајући даље, нађем Marseillaise-у.

- А допада л' вам се ово?

Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:

- Ја не знам шта се овде може човеку допадати. Нарочито у вашој књизи. Мора бити да је ово le plus apre lettre.[11] Мало у ког човека да је читав нос. Све је тако замрљано да се једва распознаје. Не ваља ништа, ништа.

Поче се слатко смејати, па као бајаги задиркујући ме:

- Хајд' носите вашу књигу! Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша куварица бркљом правила. Ја се противих и држах крепко отворену књигу коју она покушаваше да затвори.

- О, ви мислите да ћете је на силу затворити? Варате се.

Она се још већма напињаше. Ја напослетку одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој приклештише прст. Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прст. Напослетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.

- Ах, опростите! - рекосмо обоје у један глас. Она што ми је отцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.

- Молим, - рекох ја - иако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.

- Могла бих доказати да имам више права но ви, ал' како је то право на нашем међународном, тј. српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме. Дакле, ја изрично не тражим пардона - и поче се слатко смејати.

Да није било Дон Карлоса у соби, не знам шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.

Изби четири сахата.

- Сад морам да идем. Морам вам само казати да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер... остајте здраво! Сад ћете ми ваљда дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха да се срдим.

Она ми пружи руку и смејаше се.

Ах, побратиме, знаш ли кака јој је ручица!

Од то доба било је стотину таквих ситнурија. Ја ти их не причам - на што? Resume[12] је да смо нас двоје пријатељи. О, шта ми она којешта није причала! Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства која су ме толико привлачила да не знам јесам ли довољно искрен кад ти кажем да се нисам заљубио (sit venia verbo![13]).

Ну на што све то? Игра, луда игра! Ја све мање радим и све се више заносим њоме. Пошло је све будибокснама.

Но још нисам толико загазио да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканим посла за који нисам, и то ћу учинити, тако не био твој

Побратим

== VI ==

Н... 1. I 187...

Почињао сам ти, душе ми, досад, двадесет писама и сва подерао. Већ су два месеца од мога последњег писма. Ти си писао, молио, запомагао, - ја ти ипак нисам ништа одговорио. Стид ме је било напослетку, јер бих се огрешио о своју искреност кад ти не бих све причао, а причати ти, опет, све, тако ми је тешко, тако тешко!

Ја сам слабији и нижи од црва. Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак... Него боље с почетка.

Све ћу ти испричати. Поделићу у главе. Даћу свакој мото. Развићу сву своју музу. Тим ће бити смешније. А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.

Рекох да ћу почети где сам стао.

=== Глава I ===

Тражи ђавола са свећом

Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић, - ти знаш да у њих на Божић сви даривају. Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.

Било је пре једно недељу дана. По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега. Бледог месеца није било. (Штета! Уосталом, ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!) Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.

Она је радила. Ја сара гледао у књигу и мислио на њу.

На једном прозору белео се спуштен rouleau[14], на другом није било завесе.

Ја, да бих почео разговор, дигнем се.

- Да спустим и на другом прозору завесу, а?

Говорили смо врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам исувише гласно говорио.

Она климну главом.

Ја дођох до прозора и гледах је са стране. Боже! Она је то опазила. Баци једанпут-двапут поглед на ме ништа не говорећи.

Ја наслоних главу на прозор. С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе с улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући се осовини ледених кристала.

Дуго сам гледао ову, као што видиш луду, прљаво-светлу слику која се сваки час мењаше, кад се сув ветар на улици заигра пламеном лампе.

Мислио сам нешто, не знам ни сам шта. А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу. Паде ми како је светлост ту, и прозор да је пропусти, - требало је, дакле, само откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе. Као што видиш, генијална мисао.

Она је седела за столом и везла некакав јастук.

На улици затутњаше пожарничка кола. Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре. Звоно удари неколико пута. Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.

- Ватра! - рече она.

- Ватра! - одговорих ја.

Наново ућутасмо. Ја чух како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук и како се вуница таре о tulle anglais.[15]

Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.

Она спусти вез у крило и наслони се на руку.

Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је. После легох на њу и затворих очи. Она није ништа говорила, није се опирала. Осетих да сав горим и да она тешко дише. Прибрах се. Несрећниче, шта радиш?

Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове. Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор. Ја извадим дуванкесу.

- Извол' те на поклон! - рекох некако промукло и покушах да се смејем.

- Не! - рече она. Нечастиви ме и опет боцну:

- Зар поклон од мене нећете да примите? Она оћута. Ја почех да јуришам:

- Поклон од мене, госпођице!

- Такав! - рече некако збуњено, узимајући наново вез.

- Какав год ви хоћете. А какав ви хоћете? Опет је ћутала. Ја сам готово шапутао:

- Кажите какав хоћете!

Ништа не одговори.

- Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете моју дуван кесу. Кажите, дакле! Ја седох опет до ње и примакох јој се ближе. - Не! - рече она. - Нећете да кажете. Не, ви морате казати.

- Никад!

- Ал' ја знам шта је.

- Ви не можете никад знати шта је.

- Parole d'honneur[16], велите да не знам. Она се збуни:

- Ја мислим да ви не знате.

- Parole d'honneur, ви мислите да ја не знам?

Она поцрвене сва.

- Оставите се.

Мени се учини да ме нестаде. Она је пробадала иглом без икаква реда. Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем. Талас страсти (sit venia verbo) све ми јаче дизаше груди. Ја се нагох њојзи. У исти пар сину ми као муња кроз главу: Швабица, сирота, моја мати, Србија. Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом одем у своју собу.

Било је већ 1 по поноћи. Чух како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.

Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. - &quot;Она хоће срце&quot; - то ми је непрестано излазило пред очи.

=== Глава II ===

O, љубофи паклена!

Потражи сам аутора

Сутрадан била је озбиљнија него обично. Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.

Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче. Тако и моје сестре чешљају своју децу, - може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.

Тога дана чинила је све што сам је молио. Певала ми је песме које иначе за бога неће да пева, јер иду до г, а њој је глас чист само до eis. Па ипак није је глас нигде изневерио.

Увече је позовем у шетњу.

Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама. Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких &quot;божићних дарова&quot;. Људи пролазе пуних шака; кола у таквој гомили да једва миле; пред SPILLER-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; пред SPILLER-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: Eisbahn bei brillanter Beleuchtung, Entree seporee[17] и гурају се деца и људи с клискама. Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом. Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом. Montags-Zeitung, Abendpost, Figa-Figa-Figaro! Један просјак који иђаше на коленима пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу. Пред кућом за концерт, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола. Ћирица скочи са седишта и отвори врата, од кола. С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих. На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом. Дама лако скочи напоље. Тресаше главом и затури косу за уши.

Ми и нехотично чекасмо док они пређоше преко тротоара. Онда пођосмо даље.

- Госпођице, овде је тако пуно света да се не може ићи. Хајд'моте, боље, у мање улице.

Она ћутећи пође за мном у Jahn'sstrasse. Ја опет ударих лево преко Brigadier-Brucke, и ми стајасмо пред огромним парком у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени. Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми. Ноге нам упадаху до више чланака у неугажен снег; огромни храстови бељаху се с оне стране с које је ветар дувао кад је снег падао, те га наносио на њих. Време је било суво, тога дана било је на термометру - 10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.

После пет минута били смо доста дубоко у шуми. Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био се сасвим изгубио, нигде никога није било.

Нисмо ништа говорили. Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове. Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама кад прођемо улицом: &quot;Гледај га, завртила му памет Швабица&quot;, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће која се либе доћи мени откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме и она никога не разуме... да се опростим с њом, да је оставим за свагда. Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину. - Да се вратимо? - рече она.

Ја је погледах. Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом па забачени на леђа. Из тога шала провириваше јој лице као из неког црног оквира. - Изгледаше ми необично лепа.

- Да се вратимо? - питах ја. - А што? Она смакну раменима.

- Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?

Она баци поглед на ме. Поглед у коме је било нечега што ти не умем казати. Некакво поуздање, поверење, сила. Тај се поглед разли преко свега мене. Учини ми се да сам пирамида и да она не може да ме прегледа.

- Зар с вама кад идем да се бојим чега? - рече она с некаквом детињском равнодушношћу. - Та ви сте тако јаки!

- И не треба да се бојите - рекох ја гласом који је требало да изгледа силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.

У тај пар духну ветар појаче, и с једног суварка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.

Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.

Она гледаше све то некаквим равнодушним погледом. Кад сам био готов, она се лако поклони:

- Хвала!

- На малу.

Опет заћутасмо. Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.

- Вама је хладно? - рекох ја.

- Не!

- Рђаво?

Она слеже раменима.

- Да?

- Да! - рече она.

- А шта вам је?

Она опет слеже раменима.

Ја се не усудих питати је још шта даље.

Уз пут почех причати јој што сам могао индиферентније ствари само да не бих дошао на оно чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно. Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао да ли је запамтила друге песме које сам јој преводио. Одговарала је некако лењо, па ипак све тачно. Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар. Напослетку којекакве досетке о Банаћанима. Донекле је ишло којекако. Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао. С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори. Ја ућутах.

Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrechtsstrasse.

Ти знаш како је ту тихо.

Ја не знам зашто, окретох се њојзи:

- Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.

Она срдито-тужно развуче крајеве усана:

- На то нећу ништа да одговорим.

Ја хтедох да окренем све у шалу. Почех кроз усиљен смех:

- Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.

- Не, ја нећу да ласкам.

- Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате. А кад бисте истину казали, она не би била ниуколико ласкава за ме. Нисам се више могао насмејати. Она окрене главу од мене.

- Ја... ја... - поче загушљиво и преста.

Мени помрче свест. Ама јесам ли ја будала? - питах се. - Куда сам загазио?

Дођосмо пред нашу кућу и ћутећки прођосмо је. Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:

- Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.

- Хвала вам - рече она и не узе ме под руку. Онда се опет вратисмо, опет прођосмо. Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.

- Имате ли кључ са собом? Ја откључах капију.

Она уђе тромо. Под степенима отресаше ноге на асури, и то чињаше некако тромо. Била је веома бледа.

- Госпођице, вама је озбиљно рђаво? Она климну главом.

- Па кажите ми шта вам је?

- Не знам - рече она.

- Дајте ми бар руку да вам помогнем пети се уза степене.

Она прузи руку. Ја иђах за три степена више и водих је за руку. Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.

Она се заљуља и прислони се на зид. Била је бледа као снег који малопре газисмо. Из очију јој грунуше сузе.

- Боже! - прошапута она некаквим гласом којим, ваљда, удављеници говоре.

У тај пар чуше се нечији кораци низа степене.

Не говорећи ништа пођем даље и повучем је за руку. Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се.

- А, ви сте, Хермане, - рече она као прибирајући се. - Шта ради госпођица Ведел?

- Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама - рече момак учтиво се смешећи. Опет се поклони, па оде низа степене.

Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже. Беше извадила мараму и усекњиваше се. Ја видех како она разастре мараму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.

Свест ме остави. Ја је повукох да је притиснем на груди. Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима.

Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.

- Та пењите се! - виках ја смејући се. - Зар вас није стид? У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.

Присуство бабино толико ми респекта ули да се озбиља почех смејати и шалити. Тргох је за руку и извукох на горњи степен.

Баба се слатко смејаше. Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.

Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.

Представише ме гђици Ведел. То је образована девојка. Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески. Њен је отац професор на универзитету и није жалио ни труда ни новаца да васпита своје дете.

Ана је врло мало јела за вечером. Ћутала је, тужила се да њој није добро.

Ја сам се усиљавао да забављам гђицу Ведел.

После кратког разговора начини ми она комплименат како добро говорим немачки.

- Опростите што морам ваш комплименат да разумем као укор, мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.

- Молим вас, ви сте врло скромни. Ја вас уверавам да човек мора бити врло пажљив па да вам само на акценту запази да сте странац. Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! - рече она.

- Опростите, госпођице, што вам морам противречити. Српски језик нема апсолутно никака сродства с немачким!

Ја погледах Ану. Она беше поцрвенела.

- Али, Кларо, - рече она обраћајући се гђици Веделовој - како можеш тако што питати! Срби су Словени.

- Ах, тако! Молим, опростите, - извињаваше се госпођица.

- Знам, сад се сећам. Ваш је језик сродан с мађарским? Ана ми не даде одговорити, она се уплете.

- Кларо, Кларо, - рече она усиљено смејући се. - Зар су Мађари Словени? То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.

Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.

Ја се нисам ништа срдио. Ти знаш да Србин на страни, а особито у класичној Немачкој, мора огуглати на овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично образовани - говоре латински и грчки као свој рођени језик) је ли Србија у Малој Азији; чудили се кад смо им казали да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.

- Надам се да ми нећете за зло примити - рече гђица Ведел - што сам тако слаба у географији.

- У географији! - прошапута Ана подругљиво.

- О, молим вас - рекох ја клањајући се.

Ани би очевидно досадно и непријатно. Она се сама стидела. Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго, уста и упали свећу на клавиру.

- Кларо, свирај штогод!

И гђици Ведел као да беше ова прилика добро дошла. Она одмах скочи и отпоче свирати. Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу. Тамо је било све тако тихо и тако пријатно. Моја мати просто обучена и старачки смешећи се, - та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима. Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола, - екипажа господин-доктора. Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи. Па пијани Ђоза који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан, &quot;али теби, господине, чест и поштовање&quot;, и баци капу у блато. Па орах у мојој авлији који је посађен кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи суве гране. Па господин начелник коме се на велике празнике мора правити визита и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом. Па Тијосав који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета. Па Никола Ђеро који сваки час долази мојој кући и пита: &quot;Треба л' што за кућу?&quot; Моја мати зна шта то значи и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.

Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне. Људи ме гледаше као странца. Мојој матери неста смеха с усана. Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне. Ја гледах само у њу. И њој беше тужно и хладно.

Не, ми не бисмо ниједно на тај начин били срећни.

Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање. Ја јој начиних неколико обичних комплимената.

- А има ли у вас клавира? - питаше ме.

- Наравно да има, - рекох ја, без икакве воље за даљи разговор.

- Опет лудо питање, - рече она. - Свирате ли ви у што, ако смем питати?

Ђаво га знао шта ми би! Ја одговорих:

- У дромбуљу, госпођице.

Она се мало збуни:

- Опростите, ја не знам шта је то дрр..., молим вас, како сте казали?

- Дромбуља - рекох јој. Туманов лако прсну у смех.

- То је флаута - истакла се Ана -; г. Маричић свира врло дивно у флауту. - Онда баци на ме један поглед пун молбе.

Разумем је и уједно се постидех што сам хтео с &quot;дамом&quot; да терам некакав инат. Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.

- Да, флаута, - рекох ја - управо није флаута, али је јако налик. Онако као кларинет, а заноси на фаготу.

Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео. И на лицу госпођичином показа се нешто налик на понижење.

Би ми криво. Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:

- Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. - Скочим као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова. Ана ме гледаше поплашено. Туманов ме је разумео.

- Ваш је инструмент однео ваш земљак данас кад је био. Ја сам заборавио да вам кажем.

- Штета! - рече гђица Ведел сасвим успокојена.

- О, нисте много изгубили, међутим, кад опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми да вас уверим како сам лош свирач.

- Унапред сам уверена да ћу јако уживати.

Ана брзо поче некакав други разговор.

Ја се међутим дигнем и опростим се. Ана изиђе за мном.

- Ви сте рђав човек - рече ми она у ходнику. Ја јој пружих руку коју она узе.

- А ви сте добра девојка - одговорих јој. - Лаку ноћ!

Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо, за тебе.

Био сам уморан, стога сам легао у 11. Кад ме већ хваташе сан и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу. У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.

Сан ми се разби. Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свим могућим облицима. Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.

Не знам колико је то трајало. Брава на ходнику шкљоцну и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.

Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора - у овој крчми.

Опет ми се ређаше слике. Опет она с црним шалом око главе... Ама само један једини пољубац, ал' онда, - онда бих се морао оженити њоме!...

Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми. Било је као лето. Ми смо ишли кроз некакве орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске што отпадају кад орах узри. Био је сутон. Сунце је заилазило за Гучево. Она је водила однекле најмлађе дете моје сестре, које нам је говорило нешто немачки - ја не знам шта. После је нестало тога детета. Нешто смо као говорили - ничега се више не сећам. Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака и на њој је било малтером написано њено име.

Она је имала исти црни шал око главе. Ја сам јој непрестано гледао у очи. Била је лепа као вила.

Ја не знам кад сам је научио српски, она је говорила српски и ја сам говорио српски.

Сели смо после на траву под један орах. Она је била тужна. - Зашто си тужна? - рекох ја.

Она метну прстић на своја уста у знак да ћутим. Однекуд допираше до нас тонови од фаготе. Били су необично тужни. Ја осетих како се они лију у таласе и како нас ти таласи подигоше. Ми корачасмо по њима даље, све даље.

Ја је обухватих око паса. Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.

Она дође још тужнија.

Ти ћеш ме узети? - рече она, а сузе јој ударише низ образе.

Ја је стегох и почех дивљачки љубити. Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат. Нисам се радовао; напротив, било ми је тужно и слатко.

Онда угледах тебе. Ти си имао шубару коју си био натукао очи. Био си страшно намргођен. Пушио си и прошао поред нас.

Ниси ни бога назвао.

Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.

Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену која ме воли.

А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?

Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео. Сам самцит, с њоме у мом загрљају. Ја бризнух у плач иако сам из поноса престао плакати још кад ми је било 15 година. Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.

У тај пар зачух некакав тежак ход. Отворих очи и угледах момка који је ложио фуруну.

- Сан! - рекох ја. - Сан! - И све ми изгледаше неверица. Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.

Ватра се у пећи беше разгорела. Још није било свануло. Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.

Дуго нисам устао. Преметало ми је се по памети будибокснама шта. Највише сам мислио на кућу и на матер.

Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж. Било ми је тужно кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан. Бар ћу се сад још јаче чувати јаве. Ово је некаква опомена на дужност.

Побратиме, опрости ми што сам те намучио и овом лудом сликом. Ја знам да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке. Ја не знам иначе кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било. Прогутај га, дакле.

Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.

Сад ћеш ми ваљда веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање. Па ипак, ех, брате, она је, тако ми бога, тако добра, тако добра!...

Ну, &quot;велико писмо&quot; је готово. Сачувај га. Можда ћемо му се кад слатко смејати.

Твој побратим

== VII Писмо ==

У Н., 17. X 187... Драги побратиме,

Одавно ти нисам писао писма без &quot;свионе косице&quot;, &quot;порумењених и побледелих обрашчића&quot;, &quot;малених ручица да их провучеш кроз иглене уши&quot;, &quot;потока суза и уздисаја&quot; дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, &quot;жарких очију као небо&quot; (разуме се италијанско), час црних ко..., уосталом, лажем. Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве. Па онда, брате ми си га мој, о &quot;слаткој тузи и тужном весељу&quot;, &quot;жуборећем поточићу&quot;, &quot;успављивом гласу звона&quot;, итд., итд.

Хвала богу, кажем ти, једва једном опаметих се. Е, брате, ти знаш да има у нашем животу тренутака у којима се, хоћеш-нећеш, подетиш. Тако је и са мном било. Ко ће томе дати рачуна? Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио. Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве. Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни због друге несреће.

Јуноша! Овде лежи дубока мудрост. Потражи је и наћи ћеш!

Мене је мимоишла чаша која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту. Ђаво ме је терао, два-трипут сам лапнуо да сркнем из ње, но мој добри геније држао ме је за њушку.

Охладио сам се. Ти си се насмејао сну који сам ти послао, - и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути кад подвале стари шешир под нов.

Охладио се, рекох. Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.

Мило ми је што је у овој историји била моја част ангажована. сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим. А сад, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити a la fin de finis[18], престао сам да певам песму &quot;Што се боре мисли моје&quot;, више ми не дршће лице и не горе груди, тј. не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже. Начинио сам таблице за пулс и температуру. Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру. Увек ми је термометар под пазухом. Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на термометру и одбројим пулс, па забележим. Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.

Почео сам и да радим. Отворио сам књиге које сам пре по године читао. Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова, - чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.

Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица. Својим жабама мењао уредно сваки дан воду и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.

Распремио сам сто. Побацао сам у пећ много којешта. Опрао сам дивит и налио тазе мастила. Писао кући, извињавао се: којечим што сам тако неуредан, и клео се чим сам год стигао да ћу одсад бити уреднији.

У болнице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме кад треба начинити какву потежу дијагнозу.

Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет шест фуната у њој. Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.

С новом куварицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози. Синоћ сам јој обећао купити јој нове ципеле. Она је &quot;оборила очице и поцрвенела&quot;.

Узео сам наново лозове за лутрије и како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.

И тако даље. Једном речи: постао сам уредан човек.

Стооој, јаваш! - вичеш ти. - Ама како се све то окрену, шта се то учини?

- Како? Врло просто! Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га сасвим избришем из памети. Али што се мора, - мора!

Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме кад не смем да мислим на женидбу.

Одем у собу на доручак. Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама. Она ко да је и сама дошла на исте мисли. Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа промени се. Смејала се. Насула ми је кафу. Пресула преко шоље. Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.

Одмах у 8 сахата одем у болницу. Гледао сам сваког болесника. Препирао се с једним о курари. После сам купио Херманову Физиологију да је учим за испит. Дошао у 2 кући. Отишао у 3 опет на клинику. Увече седео сам док смо вечерали. После сам засео и читао до 12. Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо. Некакво осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди.

Ах, овако је дивно! - помислим се ја. - Шта ме веже за њу? Нисам ничим ангажован. Даље, дакле! &quot;Одсада ће браца Мика овако да ради.&quot;

Хтео сам после да устанем из кревета. Да се ударим десном руком по грудима, а леву да испружим. Онда десном ногом да лупим о под: dixi[19] и да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком. Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а после морао бих бар на једну ногу обући ципелу којом бих лупио о под.

Али одлука није ништа изгубила од своје важности. И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.

Ко зна, напослетку, може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео. Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле?

Но о њој нема више разговора. Она долази у &quot;пријатне успомене&quot;.

Остај здраво

твојему побратиму

== VIII Писмо ==

У Н., 17. X. 187...

О њој нема ништа. Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш да ништа и не може бити.

Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.

Само сам од неко доба зловољан - не знам шта ми је. Најмања ситница наједи ме да дођем ко скорпија.

Јуче сам хтео да лупам Макса.

Не знам јесам ли ти причао да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни бога.

Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио. Бојао сам се клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.

Дошао на ручак. Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу. Покрај тога био је напит.

Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем. Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: Вотъ гадостъ!

Ја не знам знаш ли ти њихове дуеле. То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља. Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.

Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом. Кроз ту свилу не може прорезати сабљица којом се они дуелишу. А та је сабљица, такозвани &quot;рапир&quot;, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу - да види свет њихово јунаштво. Рана коју та сабљица задаје потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам. Залепи просто фластером и сутрадан све је зарасло.

Они имају једно време у години кад се морају да &quot;дуелишу&quot;. Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.

Макс се искашљиваше кад уде у собу. Седе немарно за сто и узе некакво важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.

Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво Попеску не могадијаше дуже издржати. Он намигну на ме па се окрете Максу:

- Ви као да сте с поља где се гази крв? - рече он гледајући мене и Туманова.

Макс хтеде да остане хладан.

- Ха, - рече он - није баш тако опасно.

- Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља! рече Попеску.

Макс ћуташе. Онда прсну у смех, очевидно био се збунио па хтеде да се извуче из забуне. Поче се још усиљеније смејати

- Ха, ха, ха!

Попеску погледа мене слежући раменима.

- Cela ne vous concerne pas[20] рекох му. Француски је осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.

Макс се још гласније смејаше купећи уста да му се не одлепи фластер.

Попеску удари ватра у лице.

- Шта вам је смешно? - рече он и промени се у лицу. Макс се ухвати за трбух. Смех је био усиљен, али он није знао како да престане; онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:

- Одсекао сам моме противнику половину носа - рече он и прсну у смех.

Од нас се нико није смејао.

Макс се опет прибра и обрати се мени онако avec nonchalance[21]:

- Хтео сам да вас молим јутрос да нам подвежете мензуру - рече он.

Ја ћутах. Туманов глеђаше час у мене час у Макса, онда запита Макса.

- А шта је то мензура?

- Па ето, ове ране. Бисте ли пристали на моју молбу? - обрати се он мени.

Дође ми ужасно гадан.

- Не бих - рекох му и почех да дршћем.

- Не бисте? А зашто? Молим, опростите, ја немам права поставити вам такво питање.

Ја не одговорих ништа.

Макса сами ђаво тераше да ме задиркује. После мале паузе видех како му лице дође пакосно. Опет ми се заједљиво обрати.

Да ли сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно што смо платили једном вашем колеги који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.

Мене свега обузе нека језа. За столом су седеле и &quot;даме&quot;, ја се стегох и уздржах се.

Макс побесни.

- А зашто ви не бисте хтели подвезати мензуру, - рече он наново, као с некаквим правом.

Ја прво духнух на нос да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му што сам могао хладније:

- Јер је на вашим дуелима и берберин излишан.

Он сав позелени:

- Ви изговарате реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас.

- О, о! - говорише увређени Туманов и Попеску. Баба устаде.

- Господо, господо!

Мени се одсекоше ноге.

Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.

У мени се куваше. Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила. Морао бих викати да би и полиција дошла.

Ја устадох од стола и стах крај прозора. И други поустајаше. Сви ћуташе. Баба изиђе плашљиво из собе носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.

- Николай Ивановичь, - рекох ја Туманову - пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату.[22]

- Толъко пожалуйста колотите какъ слъдуетъ.[23] Остали смо у соби сами ми људи и Макс пође к вратима. Ј. га стигох кад беше ухватио за кваку. Ухватим га за руку извучем до сред собе.

- Куд ћеш, ти? - рекох му.

Он ме гледаше блесаво. Био му је исувише неочекиван овакав поздрав.

Лајтнант дође и стави се међу нас:

- Господо, молим вас, господо!

Макс се осети посрамљен. Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:

- Ја вам стојим у сваком погледу на располагању. Само не тако српски... варварски - рече он мислећи ваљда да ће ме на тај начин посрамити и да ћу га пустити.

- Ја ћу и сам тебе ставити себи на располагање - рекох му и ја и почех већ викати.

Он пробаше да ишчупа руку коју сам му ја тако био стегао да се све увијао. Другом руком опре се мени о прси.

- Хоћу ја теби показати - рекох му - с киме ти мислиш да се шалиш - и још крепче га стегнух и гледах му у очи.

Лајтнант ухвати нас обојицу за руке. Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уза зид. Дон Карлос приђе и сам.

Макс се још јаче постиде. Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку да је ишчупа.

- Сербе! - реч он подругљиво.

Ја га скопах руком за прси и гурнем га о зид. Он опусти руке и гледаше ме блесасто. Ја не знадох више за себе.

- Лежи! - виках ја.

Он ме само блесасто гледаше.

- Лежи, бре! - цикнух ја и притиснем га на груди. Он се сроза низа зид на патос. У тај пар уђе баба плачући.

- За име божје! - кукаше она и ухвати ме за руку. Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.

Ја се одмакнем од своје &quot;жртве&quot;. Поклоним се на све стране као акробати кад начине салто мортале, и изиђем ћутећи из собе.

Туманов ми прича да се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.

После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом &quot;сраженију&quot;.

Дон Карлос је остао с лајтнантом. После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу да пију кафу. Ја сам им поручио да мене не чекају.

Туманов ми после прича како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.

- Barbarisch![24]

- казао је лајтнант.

.- Barbarisch - пристао је Дон Карлос.

Онда је Туманов упао у реч.

- Keinesusegs![25] - казао је лајтнант и избечио очи.

- Зашто не на рапире? - питао је Дон Карлос.

- А зашто баш на рапире? - питао је Туманов.

- Јер је то довољно за задовољење части: потече крв - рекао је лајтнант.

- Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице - рекао је Туманов.

Ана се насмејала и била се сасвим умирила. Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама. После је Попеску сео за клавир и свирао Kronungsmarsch iz Prophet-a[26]

Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса који иђаше низа степенице, и за њим хамалина који му је носио ствари. Прошао је поред мене гледајући себи у ципеле.

Три дана је откако се то збило. Од то доба сви ћуте за столом. Нико ни речи. Тек синоћ почесмо опет помало говорити. Ја сам миран. Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.

Само да овако остане!

А што и да не остане? Просто не треба на њу ни мислити а то је лака ствар. Твој побратим

== IX Писмо ==

У Н., 14. XII 187.

Драги побратиме!

То је било овако.

Она је била весела ко што сам ти већ казао.

Међутим, ја сам опазио да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена. Опазио сам и по томе што, кад год сам ушао у собу, она се трзала као иза сна, и онда бивала весела. А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.

Мене поче копкати. Шта је то?

Једнога дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу где ради. Извучем једну фиоку и на дну њеном нађем једно парче беле свиле. На њему златно извезена три почетна слова мојега имена. М је било сасвим готово, Г до половине, а друго М тек плајвазом обележено. То парче свиле било је згужвано, и оно писаљом М растрљано.

Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг. То цело послеподне мислио сам на њега.

Видело се да је поодавна почето, и видело се да је бачено да се више не доврши.

== X писмо ==

Call me but love, and I'll be new baptiz'd.[27]
My name is hateful to myself
Because it is an enemy to thee;
Had I it mritten, I would tear the word[28]

Драги побратиме!

На сваки начин ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати. Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури, и давим се.

Шта да радим? Што да те лажем? - ја је волим! Та то си и сам знао, - ниси ме, ваљда, држао за каквог фићфирића који се вуцара с девојкама да их вара.

Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио. Угушивао сам сваки глас савести и помисао на своју кућу и мене с њоме у кући. Па баш и да сам хтео да мислим на излазак, - нисам могао. Ја сам био и одвише срећан да би могла икаква мало црња мисао осилити се у мени и превући овај сладак сан горком јавом.

Вечно сам био с њом. Она, чим баба изиђе на пијацу или иначе у варош, дође у моју собу. Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се - ја седим на канабету, гледам је и топим се.

Сваким даном газио сам све дубље и дубље. Кад сам што говорио за се, увек сам казао ми. Она ме је само гледала, љубила, - живела је срећно. Од то доба, кад год смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми. Обоје смо мрзели свет. Тамо нас нико није сметао.

Једно вече ходали смо опет заједно. Говорили смо француски.

Поред нас прођоше два пруска наредника.

Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и подругљиво рече:

- Grand natijong![29]

Ја се окретох да га видим. Она ме држаше испод руке и повуче напред.

- Одмах си се наљутио - рече она умиљавајући се. Ја махнух равнодушно главом.

- Мишо, - говори ми она плашљиво - ти не волиш Немце.

Ја се малу збуних:

- Како да ти одговорим? ... Да! Ја их не волим. Но ти ми сама причала да је твој деда био Пољак.

- Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци - рече она некако жалостиво.

- Ти си моја - рекох ја - ма шта да си.

Она се припи уза ме.

Ишли смо даље. Мени је било необично пријатно. То је било крајем марта. Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту. Ваздух је био благ. Шума је почела да пупи.

Дошли смо до језера и сели на клупу.

Жабе су крекетале. Један лабуд је пловио средином и остављао за собом бразду. Било је тихо.

Мени су зујале уши. Ја легох њој у крило. Гледах у небо и слушах крекетање жаба.

Би ми необично благо. Она ме час по љубљаше у чело.

Ја извадих дуванкесу и рекох јој српски:

- Начини ми цигару!

Она је видела да ће то рећи: drehe mir eine Cigarette!

Она ми којекако смота цигару и пружи ми.

- Видиш како сам разумела - рече она радујући се.

- Ана, хоћеш ли да те учим српски?

Њој се лице разведри. Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана. Уместо одговора, притиште ме наново љубити.

Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском. Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе. Научио је неколико речи и реченица. После је испитивао и - она се радовала као мало дете.

Кад смо дошли кући, било је време вечери. После вечере ја одем у своју собу. Осећао сам некакав пријатан умор. Не знам зашто ми нису донели лампу. Ја упалим свећу и метнем је на сто. Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроза собу. Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе. Мисли су ме пријатно галичале. Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.

Ја почех себи давати рачуна о свему томе - нисам се могао прибрати. Слике су ми пролетале испред очију без икаква иа ниједну не могох ухватити. Неколико пута понављао је у себи реч женидба, али никака појма нисам могао за њу везати.

Тако сам заспао, иако није било још ни девет сахата. Нисам ишта сањао. Нешто ме је притискивало на груди и гушило.

Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ. Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо да ништа није сметало његову путу к небу.

Тај дим ме је и пробудио. Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећник. Онда устанем те отворим и други прозор да дим изиђе. Стајао сам подуже на прозору који је гледао у врт.

Био сам бунован. У врту је било тихо. У даљини пиштао је железнички воз.

Мене одједанпут обузе нека туга, неразумљива, нејасна. Чинило ми се да се ничим не могу утешити, иако нисам знао шта је то што ме тако притискује. Наједанпут ми излети њена слика пред очи. Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.

Бојао сам се не знам зашто, да и даље мислим на њу. Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.

Потражим жигице на столу. Он је сав био мокар од воде коју сам сасуо на свећњак. Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити. Онда се сетим да имам у новом капуту кутију са жигицама. Нађем је и паљкајући једну по једну потражим читаву свећу.

Усијан свећњак био је прснуо кад сам на њега воду сасуо. Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.

Моја ми соба дође тако тужна да ти не умем казати. Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.

Сто је био сав мокар, и с његових крајева капала је вода с мрвицама од дувана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак. Ја исподизах књиге којих се хартија на корицама беше подклобучила од воде. Уједанпут угледам писмо на столу.

Познао сам да је од моје сестре. Отворим га.

Ти знаш како сестре пишу. Цело писмо био сам ја. Писала ми је како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час кад ћу ја свршити и вратити се њима да их више не остављам.

Нешто ме још теже стеже у грлу. Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби. Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.

Учини ми се да се спремам за некакав бој и да за њега треба храбрости. Почнем да се прикупљам. Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: па добро, шта је?

Учини ми се да се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести који ме је питао: Шта чиниш ти од себе?

Сирота Ана! Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.

Писмо сестрино бацило ме је тамо одакле се Ана не види.

Ја почех да очајавам - шта да радим!

Она се одриче имена, народности, језика! И то све само мене ради. Она тврдо верује да ћу се оженити њоме. А ја?

Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти. Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други живот.

Ја хтедох да вичем: шта да радим?

Не знајући ни сам шта да радим, извадим мараму и почнем брисати влажан сто. Онда седнем за њега и подбочим се на руку.

- Идеја! - рекох ја себи чисто радостан - пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они отприлике рећи.

Напишем писмо, и не знам му више садржаја. Знам само да је почињало једним сном, и у том сам сну отприлике нацртао како сам ја заволео Немицу која није лепа, која је пука сирота и којој су већ двадесет и четири године. Питао сам их, као у шали, шта би они радили кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то, итд., итд. Писмо је било написано пола у шали пола у истини, или, боље рећи, тако да сам се ја у свако доба могао повући и казати им да је то све шала и да сам их ја хтео поплашити.

После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим. Претурао сам се, мучио сам се. Свршавао сам са собом. Једанпут сам казао: Па добро! Сутра ћу јој рећи да је не могу узети. Ствар је свршена. Хајд' да се спава. - Онда на врата кавеза у коме је била та мисао &quot;чврсто&quot; затворена ушуњала се друга: Ала, кад би ми они, нешто одговорили!... Ех на то не треба ни мислити.

Све је било узалуд, заспати нисам могао. Онда сам почео да се једим; анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.

Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никаква ослонца да испредам пријатније снове. После дуге муке скочим с кревета, докопам писмо. - Ко зна?... мислио сам се. Обучем се и изиђем у варош. Све је било тихо. Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. - Ко зна?

Боже, зашто је тако слатко залагивати се?

Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући. Поред мене прођоше два пијана човека. Један се бекељаше на ме и гурну ме лактом. Нисам му полетео у очи, нисам тражио никаква &quot;задовољења&quot;, као што би то другда може бити радио (та ви ме сви зовете прзницом). Ћутао сам и ишао сам даље. Нисам ни мислио да ме је неко хотимично гурнуо лактом. Ја сам се бавио некаквом нејасном мишљу: бацио сам писмо - ко зна?...

Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам зашто.

Њене се слике нисам више плашио. Мислио сам на шетњу с њом. Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру, - чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!

Сан ме хваташе. Слике се измешаше. Изиђе ми сестра и писмо. Сахат изби четири. Ја почех да тонем у некакву дубину, све ми биваше нејасније. - Може бити... ко зна?...

Не гледајући на то што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран. С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо, - та на што? - мислио сам се знам најбоље какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.

Тако сам и према њој последњих дана бивао. Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.

Ну на што да ти причам то? Ти и сам можеш замислити шта раде двоје &quot;заљубљених&quot;. Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се, итд.

Ну теби је већ постало отужно.

Боље да идем даље.

Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма. Никога није било код куће осим нас двога.

Ја сам седео цело послеподне и читао. Пред вече устанем, отворим прозор и гледах у врт. Доле је вратар преривао будаком црну земљу која је распростирала око себе онај влажни пролећни мирис. Он уређиваше стазе по врту. Време је било благо.

Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој. Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако. А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.

Осетих да се неко прислони уза ме. Тргох се и угледах њу.

- А гле! - рекох ја весео.

- Нема никога у кући, па ме страх.

- А ти седи код мене.

Ја је узех за руку. Доведох је до канабета. Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места да је морала сести пола на канабе, а пола мени на крило.

Она се мало устезаше, после седе.

Ја сам је миловао и мазио.

Она плашљиво сеђаше мени на крилу. Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох. Она окрете главу од мене:

- Мишо, шта радимо ми?

- Ништа рђаво, дете моје.

- Мишо, - рече она стидљиво - што би твоја мати...

Мене пресече.

- Ћути! - рекох јој.

Мора бити да сам изгледао исувише озбиљан. Она се полако диже и под некаквим изговором изиђе. Ја се дигнем и одем да шетам.

Сад ми је све јасно - рекох себи. - Више је ни минута не смем лагати. А и писмо ће ваљда доћи.

== XI Писмо ==

Побратиме!

Добио сам писмо и од тебе и од куће. Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно. И ти, дакле! Па добро, - нећу се убити. Или сам ја кукавица или си ти паметан исувише. Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму. Ти си правник, ја лекар - шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? - нек живи резон! Ми смо модерни људи, поштени људи. Не седимо на друму да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију, - поштени смо! Шта ће врлина? - доста је дужности. Па, истина, и чиме сам ја обавезан? Људи се и прстењују па се разиђу на миру и не убијају се. А, после, - ја не могу казати оно што се мора осећати. На то се туже и велики људи, - а ја нећу да сам велики. Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања као масарош који данас да на карте пола имања не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа. И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу. Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме. То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће... Па добро, дакле. Немој мислити да немам за то куражи, - боже мој! То ће бити добро дело! Ох, кад би знала моја мати на како се велико дело спремам, она би се молила богу да ми да снаге. А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? А шта сам, као бајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим? Ја видим, и ти видиш да ја нећу бити с њом срећан - па чист рачун. На што натезати, на што глодати своје рођено срце? Сви разлози су за, један лакомислен крај срца против. Доле са срцем!

Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу? Зар има момка на свету који није &quot;проводио љубав&quot; из које излази само лук и вода? Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти којој некажњено певају песници свих времена и народа. Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе? Аја! Идем одмах њојзи. Казаћу јој .. ., знам већ шта ћу јој казати.

Твој

== XII Писмо ==

Лајпциг

Већ си по поштанском жигу познао да сам оставио места мога, моје, мојих..., како да кажем?... моје патње. Све јe свршено, - ја сам слободан. Слободан као птица којој је запаљено гнездо и подављени птичићи. Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.

Не могу редом, и не знам како је све било. Знам само да сам био хладан као дипломата, да сам почео са &quot;госпођице&quot;, да сам вишекратно помињао &quot;дубље разлоге&quot; и како ја &quot;не смем мислити само на себе&quot;, &quot;не смем њу унесрећавати&quot;, &quot;ја, нестална природа&quot;, &quot;фамилијарне обавезе&quot;, &quot;моје срце зна како ми је, али...&quot;, итд.

Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима у којима је била нека сува ватра. Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: - Ана, промисли се! Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство. Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица..., како да кажем?... Промисли. - ја сам ипак на све готов!

Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир, Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:

- Мишо, - рече она - то је све тако неишчекивано, да је не знам шта да ти кажем. Ја нећу сажаљења. Ти си... ви сте слободни!

Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.

Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави. Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу - У угловима је било мрачно. Из споредне собе чуло се дубоко дисање.

Ја сам стајао као осуђеник. &quot;Трпи, зликовче&quot;, говорио сам себи, &quot;ти си још много више заслужио&quot;!

Можда после пет минута она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса. Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша која се неприметно хвата у лед. А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где извесно нисам био више ја. - Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.

Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: &quot;Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога. Али промислите. Можда су ови моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама којим сте ме ви обасјали. Можете ли ми опростити?&quot;

Она не оте руке.

== XIII Писмо ==

Данас је управо две године дана како је Ана умрла. Шта се није од то доба променило! Ја сам постао сасвим други. Побратиме, пусти ме да се исплачем - последњи пут! Све ме је оставило. Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад, - на све да се насмејем. Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена да ниуколико не заостаје од јаке с капута. Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу у коме сам их донео кад сам дошао овамо. Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу. Хемикалије леже без икакве употребе, само што мој сестрић покаткад претура. Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс. Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.

Мојим микроскопом играју се деца, гледају буве. Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле да се на њих ништа не види. Синоћ сам нашао имерзион у калочинама. Кецељу за обдукцију нашао Трифун на тавану, па је сад облачи кад тимари коње. Од неисечених медицинских журнала које сам некад добијао праве деца змајеве и генералске капе.

Ја све то гледам.

Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.

Деца моје сестре још ме непрестано воле - не избијају из моје собе. А моја сестра, - ех, побратиме!

Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу! - Покушавао сам.

Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци да ће одбити прсте ономе који у ма што ујкино прихвати.

И ја отпочнем. Уредим којекако ствари. Извадим неколико књига и наређам на сто. Болесницима одредим извесно доба дана кад сам код куће, итд., итд. Други дан све опет по старом. Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно. Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем. Одем сестри у собу.

- Сешо, да ниси ти узела њену слику?

Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме питајући да л' се срдим.

- А што ће ти, сешо?

- Поклони ми је - рече она.

- Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш. Ал' што ће ти? Дај ми је, молим те!

Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плац и тури главу мени на груди:

- Бато, бато!

- Не плачи, сешо, - рекох јој. Узех слику и одох напоље...

(1879)


Напомене

1. Високи (одлични) укус

2. Зазорно, стидно

3. Наравно

4. Е-е!

5. Гром и пакао, још једном!

6. Снажна немачка природа.

7. Овим псима још једнако није довољно батина.

8. Позив на игру

9. Хиљаду пута (молим) опроштај.

10. &quot;Историју једнога сељака&quot; Еркмана-Шатријана.

11. Најопорије писмо

12. Суштина

13. С допуштењем да кажем.

14. Застор

15. Енглески тил (ретко ткање)

16. (Тако вам) часне речи.

17. Клизалиште сјајно осветљено, улазак засебан

18. На крају крајева

19. Рекао сам

20. То се вас не тиче.

21. Нехатно (немарно), небрижљиво

22. Никола Ивановичу, молим, изиђите напоље и не пуштајте ниједну од дама у собу.

23. Само, молим вас, удрите поштено.

24. Варварски

25. Никако

26. Крунидбени марш из Пророка, опере немачког музичара Мајербера

27. Зови ме само љубав (драги), и бићу изнова крштен.

28. Име ми је своје мрско, Јер је теби непријатељ; да је написано, ја бих истргао реч.

29. Велики народ! (Написано онако како Немци изговарају француски.)


[[Категорија:Лаза Лазаревић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>9s9yhc21tlek3img3gh698w4b6bugbw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143898</id>
      <parentid>143896</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T15:21:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>напомене пребацио у фусноте</comment>
      <origin>143898</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="131362" sha1="4r3puh1av1qawsqb3l6lahkog5e526c" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Швабица
| одељак=
| аутор=Лаза Лазаревић 
| белешке=
}}

Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис. Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји. Кад сам изишао из Помпеја, певао сам песму „Свја сујета человјечаскаја, јелика не пребивајут по смерти“. Чудновато да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа. Још је чудније што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис понуди ми у откуп албум Помпеја. Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досетци о мољцима и лави.

== I Писмо ==

... женско друштво пријатно ...

Њена мајка, брат јој поручник ...манов, Попеску, калкулатор у Министарству грађевина, један немачки студент, Макс по имену... Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу. Прекодан смо сваки на свом послу. На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији где је клавир и једно десетак новина и журнала. Трпезарија је та управо наше интернационално земљиште. Ту смо сви као у својој соби. Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, забавља се с Аном, добује прстима у прозор или се прислони уз пећ. А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом. Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ...

... Поносита као ... Dmol ... маже колена петролеумом, и кад год, сирота, јутром дође с трга, хуче и при том нама, својим питомцима, демонструје садржину котарице као вуга, а они то зову haut gout{{Напомена|Високи (одлични) укус}}...

== II Писмо ==

Мислиш, ваљда: ко шта ради. - ја се само њоме заносим? Не, брате, још у мени ђипа поштено срце, - та ваљда пред тобом смем то тврдити! Шта имам ја с њоме? Ја баш и да сам уверен да ме она - чисто ме срамота да кажем - да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави. Зар да се играм &quot;девојачким срцем&quot;?

Ако ћу истину рећи, на сваки начин пријатно ми је бити с њоме, - а, као бајаги, што и да ми не буде? Али наравно да је то све далеко од ма каког осећања које би било ма и налик на љубав. Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете! Али даље, наравно, ништа. Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени - а то јесте, тако ми бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака који би ме водио до ма каких изјава и споразумевања. Ти знаш да она није у оним годинама у којима се &quot;Проводи љубав&quot;, стоји целу ноћ пред авлијским вратима и чека се &quot;љубавник&quot;, па се после цмака док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом. Хоћу да кажем: ниjе у годинама у којима се игра љубавних сцена и само јој &quot;значајно&quot; стегнути руку значи &quot;пођи за мене&quot;. Нема ту, дакле шале. Ја још који месец па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш да се ја њом оженити не могу. Боже мој! Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта напослетку и поглавито ти сам? Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота. Па њена родбина, - хајде мајка и боже помози, али лајтнант! А ти знаш да сам престарео за ексцесе. Некада сам мислио да бих био у стању оженити се куварицом, живети с њоме о кори сува хлеба и бити најсрећнији смртни. То су, ваљда, године што чине човека &quot;паметнијим&quot;. Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем &quot;луд&quot;. Прошло је све. Срамота би ме било од берберина који ме сапуни трипут недељно.

Аман, побратиме! Ја нехотично начиних некакав увод. Томе је свему крив Јоца који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним. Приповетка је свршена. Веруј! Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру кад пева; додајем јој игле кад испадну; огрћем јој кабаницу кад пође у шетњу итд. Међутим, мирно и спокојно гледам своја посла, и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. - Ко ће са мном!

Помисли шта је урадио луди Никола - обријао бркове и уписао се у буршеве! Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио да ће ме звати на дуел, на што му је Видак дуванџија - ударио шамар!

Неко закуца на моја врата.

Ана ме зове на вечеру.

Твој побратим.

== III Писмо ==

Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане. Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: &quot;А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја шта ће то рећи!&quot;, јер таквог скептика као што си ти мало је. Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу. Остали смо сами, - немој да ми се смејеш кад ти кажем да нам је некако свима тужно. Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује како мува вечера. Макс прави рђаве досетке на које се ми само званично смејемо. С Тумановом се наразговарам кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме - знаш да је врло &quot;genant&quot;{{Напомена|Зазорно, стидно}}

Наш &quot;Дон Карлос&quot; је непрестано она ужасна противречност имену које смо му дали. Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене велике мараме у које се усекњује и које му из џепа вире. Има бритву од које је једна страна само за жуљеве. Ту сам опазио неки дан кад је Спалдинг узео од њега бритву да зареже плајваз. По цео дан чита новине којих су му пуни шпагови. Затури се у канабе и вади једне по једне. Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их држећи их у левој руци и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: Natürlich!{{Напомена|Наравно}} или Na-nu!{{Напомена|Е-е!}} или Donnerwetter noch einmal!{{Напомена|Гром и пакао, још једном!}} онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.

Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутрадан ћупове с компотом.

Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету који ће се састојати само из Немаца о &quot;силном немачком царству&quot;, итд., итд. Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш како му се мућка пиво у трбуху. - Туманов обично прошапће: Kraftige deutsche Natur!{{Напомена|Снажна немачка природа.}}

Спалдинг онакав као и пре. Пред свима говори како мрзи Немце. Бије келнере кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша. Вуче још непрестано немачко-енглески речник куд год иде и доручкује татарски бифтек. Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.

Њен брат лајтнант је онако исто отужан. Он је пресрећан кад може да нас уверава како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: die'Hunde haben noch immer die Jacke nicht voll.{{Напомена|Овим псима још једнако није довољно батина.}}

Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их ваљда.

- Ех, кад бисте ви имали нешто само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском! Мени би и сувише:

- Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.

Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича. Ти знаш да он добро зна наше ствари. Сад је узео мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.

Ти не знаш још два Румуна који с нама седе, - једар гимназист овде, а други математичар. Веома добар и озбиљан човек.

== IV Писмо ==

Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао, - болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан. Нисам ти хтео писати, да се не бринеш: сад је све добро.

Па и после толиког ћутања ипак немам ништа о чему бих ти могао писати. Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаких закључака и тражиш само да ти све натанко пишем што буде између нас двога, и подвлачиш два пута речи натанко.

Добро, побратиме. Ти не знаш да ме ти сам увлачиш у некакав роман. Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени. Ти си, управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео. Све се мислим: па шта сад да му пишем?

Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.

Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико придигао, да сам тај дан ручао с њима заједно: дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.

Она је дошла увече. Чуо сам како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата и како се цела кућа напуни весеља. Туманов дотрча мени у собу (не знам шта је и њему наспело) и с некаком поузданошћу да ће ме обрадовати вели:

Хајдете, дошла Ана! Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.

Кад сам ушао, она је вадила некаке поклоне од сестре за матер.

- А - рече она гласом који ме, бадава је, дирну - а ви сте слаби?

- Не, био сам, госпођице. А откуд ви знате? Она се мало збуни.

- Г. Туманов ми је казао.

- Да, - рече Туманов простодушно како га је бог створио - госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.

Ја је погледах испод ока. Она се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.

Ја сам сео у угао до пећи и гледао је. Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.

Нисам ништа даље говорио. Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску да купи дувана, остасмо само ја и она. Туманов чита новине и сваки час пита: &quot;Какъ это по русски?&quot;, она дошла и села до мене код пећи.

- Ал' ви сте сад сасвим здрави? - запита ме некако плашљиво.

_ На путу да будем сасвим здрав.

- Ал' сте тако бледи!

_ Нисам јео ништа већ осам дана.

_ Богу хвала, само кад је све прошло. Ви се не чувате, ја сам то знала. И ви сте ми леп доктор! - и поче весело да се смеје. - Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити. Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.

- Ви? Не, ви сте увек били добро дете. Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у мојим очима, молим вас? - И ја почех да се смејем, хтевши показати да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.

Није ми ништа одговорила. Погледао сам је испод ока, није ме гледала. Мени се учини као да сам јој ставио некакво питање на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора. Овакви случајеви мене само драже. Све ме копка неки ђаво да видим да л' она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.

Тог вечера после вечере играли смо даме. Она је играла врло добро. Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?

Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па ваљда стога и превидим њен колут који сам морао појести. Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.

- Ви опет имате даму! - рекох јој.

Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир за којим Попеску свираше влашке потпури.

- А што мешате фигуре кад партија још није свршена?

- Ви хоћете да се спрдате мноме?

-- Бог с вама!

- А зашто не играте, него ме пуштате да ја добијам?

- Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некакву љубав? Будите уверени да се варате - ја сам играо како сам најбоље знао.

Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме. Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна. Она пристаде да игра мица.

Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена да ја играм како најбоље знам и да је не пуштам хотимично да добија.

После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито. Смејала се.

- Не, ви не знате да играте. Морате код мене учити.

- Свака лекција од вас биће ми драга - ја ударам гласом на &quot;вас&quot;.

- Добро. Онда је прво: немојте да ласкате.

- Хоћете тј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате као што ни досад нисте ласкали?

Она лако поцрвене.

Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе. Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову. Она је међутим узела некакав ручни рад. Ја лупах орахе и давах јој, она им замакаше у мед. Попеску не хте јести. Он поче опет Weber-ово Aufforderung zum Tanze[8]{{Напомена|Позив на плес}}.

Ја устах и донех чашу воде. Попијем пола чаше.

- Ах, опростите, ја нисам и за вас донео. Она ухвати моју до половине пуну чашу.

- Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути - и ухватих за чашу.

Она истрже руку и нагло искапи чашу.

- Али, госпођице!

Она ми изгледаше увређена. Не хте ништа више говорити. Ћутали смо обоје. Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.

- Лаку ноћ!

- Лаку ноћ! - рекосмо ми.

Кад остасмо сами, ја се подбочим на руку и гледах јој у очи које су биле управљене на рад у рукама јој. Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.

- Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом. Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је. Молим овамо руку!

Ухватих је за руку и почех завиривати прст који је био залечен још давно пре њеног поласка у Готу.

Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија него што бих ја хтео.

Ово је згодна прилика да огледам њено &quot;срце&quot;, помислим се.

- Госпођице, поклоните ми овај прст.

Она је непрестано у њега гледала. На моје питање врћаше главом у знак да ми га не поклања.

- Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните? Нисам се надао. - Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа.

- А шта ћете с њиме?

- Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам. Она се усиљено насмеши.

- Ако ћете да га одсечете, ево вам га.

- Засад ништа. Само да ја знам да је он мој, а?

Она климну одобравајући главом.

Ја узех њен прстић и почех га миловати. Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради, извуче и настави плетење.

После пет минута ја извадих сахат.

- Већ 11. Ви знате - рекох ја као у шали - да сам ја болестан, па ипак ме не терате да идем да легнем. А ја сам, опет, смешан што и сам не идем, него вас само зановетам којекаким беспослицама. Ја знам да вам је дуго време кад сте са мном.

- А ви идите кад знате.

Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате да вам кажем да вас волим. Па ипак устах и пођох.

- Лаку ноћ! Дајте ми бар руку.

Не гледајући одговори лаку ноћ, али ми не даде руке.

- Госпођице, то нисам заслужио. Е, па лаку ноћ!

Дођох у своју собу. Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.

Ах, нема смисла заносити се, помислим. Треба оставити ствар. Нема ту онога што сам ја мислио, а напослетку и не треба. А шта сам ја и могао мислити? Да ме...

Будалаштине... Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке. Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи. Шта сам хтео тиме?

После сам скувао чаја и радио до три сахата по поноћи да бих накнадио оно што сам изгубио.

Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.

Даље од мене! Имам ја својих послова. Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак - зар којеко да ме смета!

Побратиме, приповетка је свршена. Ти ниси ништа више ни очекивао. Ти знаш мене. Твој верни

Побратим

== V Писмо ==

Н...

Не знам којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: &quot;Ви се обадвоје узајамно волите. Док се пољубите, видећете да се ја не варам&quot;. Ти знаш да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли. Он је утолико истинит што ја и после мојега последњег писма нисам престао &quot;заносити се с њоме&quot;, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.

Имам и опет чиме да ти се извиним, - био сам се &quot;завадио&quot; с њом. Ја сам ти причао како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.

Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем. у собу (обично, пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и смеху) и доручкујем. Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим. Чим сам попио кафу, одмах изиђем.

- Збогом!

- Збогом!

Није ме питала ни куда ћу тако рано, као иначе.

Дошао сам у два на ручак.

Она се била откравила. Изгледала ми је необично слатка.

За ручком нехотично је гурнем лактом.

- Mille pardons!{{Напомена|Хиљаду пута (молим) опроштај.}} - ритерски се клањајући.

Она врћаше главом: нема пардон.

За казну ја је још једаред такнем лактом.

Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?

Други су сви били занети у некакав разговор. Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:

- Буд'те здрави!

Она климну главом.

Дакле помирили смо се. Ама да л' се ја варам ил' се она збиља радује?

После ручка она села код прозора и преврће L'histoire d'un paysan - Erckmann-Chatrian.{{Напомена|&quot;Историју једнога сељака&quot; Еркмана-Шатријана.}} Ја стао више ње.

- Лепо време - рекох ја уздржавајући смех. Она напући уста, сушто дете.

- Ах, ви сте нека прзница!

- Нема више да се говори о томе. Дајте руку. Сад смо се помирили.

Она пружи руку, обрнувши главу к прозору. Ја је стискох за њу.

Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако исувише гласно. Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.

- Међед - прошапута она као одговор на Карлосово кашљање.

Би ми необично пријатно. Досад никад није у мом присуству говорила ма шта против ма кога члана наше куће.

- Чујете, госпођице, хајд' да закључимо уговор да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.

- Ви се љутите, ја се никад и не љутим.

- Ко зна? Него пристајете л' ви на мој предлог? Она измахну руком да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.

- Пристајем!

Ја не знам зашто сам се томе толико радовао. Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.

Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати Erckmann-Chatrian-а.

Наиђем на двоје загрљених.

- Допада л' вам се ово?

Она напући уста.

Опет наиђемо на слику истога смисла.

- А ово?

Она ме тако оштро, озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава. Као бајаги настављајући даље, нађем Marseillaise-у.

- А допада л' вам се ово?

Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:

- Ја не знам шта се овде може човеку допадати. Нарочито у вашој књизи. Мора бити да је ово le plus apre lettre.{{Напомена|Најопорије писмо}} Мало у ког човека да је читав нос. Све је тако замрљано да се једва распознаје. Не ваља ништа, ништа.

Поче се слатко смејати, па као бајаги задиркујући ме:

- Хајд' носите вашу књигу! Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша куварица бркљом правила. Ја се противих и држах крепко отворену књигу коју она покушаваше да затвори.

- О, ви мислите да ћете је на силу затворити? Варате се.

Она се још већма напињаше. Ја напослетку одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој приклештише прст. Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прст. Напослетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.

- Ах, опростите! - рекосмо обоје у један глас. Она што ми је отцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.

- Молим, - рекох ја - иако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.

- Могла бих доказати да имам више права но ви, ал' како је то право на нашем међународном, тј. српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме. Дакле, ја изрично не тражим пардона - и поче се слатко смејати.

Да није било Дон Карлоса у соби, не знам шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.

Изби четири сахата.

- Сад морам да идем. Морам вам само казати да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер... остајте здраво! Сад ћете ми ваљда дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха да се срдим.

Она ми пружи руку и смејаше се.

Ах, побратиме, знаш ли кака јој је ручица!

Од то доба било је стотину таквих ситнурија. Ја ти их не причам - на што? Resume{{Напомена|Суштина}} је да смо нас двоје пријатељи. О, шта ми она којешта није причала! Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства која су ме толико привлачила да не знам јесам ли довољно искрен кад ти кажем да се нисам заљубио (sit venia verbo!{{Напомена|С допуштењем да кажем.}}).

Ну на што све то? Игра, луда игра! Ја све мање радим и све се више заносим њоме. Пошло је све будибокснама.

Но још нисам толико загазио да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканим посла за који нисам, и то ћу учинити, тако не био твој

Побратим

== VI ==

Н... 1. I 187...

Почињао сам ти, душе ми, досад, двадесет писама и сва подерао. Већ су два месеца од мога последњег писма. Ти си писао, молио, запомагао, - ја ти ипак нисам ништа одговорио. Стид ме је било напослетку, јер бих се огрешио о своју искреност кад ти не бих све причао, а причати ти, опет, све, тако ми је тешко, тако тешко!

Ја сам слабији и нижи од црва. Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак... Него боље с почетка.

Све ћу ти испричати. Поделићу у главе. Даћу свакој мото. Развићу сву своју музу. Тим ће бити смешније. А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.

Рекох да ћу почети где сам стао.

=== Глава I ===

Тражи ђавола са свећом

Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић, - ти знаш да у њих на Божић сви даривају. Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.

Било је пре једно недељу дана. По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега. Бледог месеца није било. (Штета! Уосталом, ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!) Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.

Она је радила. Ја сара гледао у књигу и мислио на њу.

На једном прозору белео се спуштен rouleau{{Напомена|Застор}}, на другом није било завесе.

Ја, да бих почео разговор, дигнем се.

- Да спустим и на другом прозору завесу, а?

Говорили смо врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам исувише гласно говорио.

Она климну главом.

Ја дођох до прозора и гледах је са стране. Боже! Она је то опазила. Баци једанпут-двапут поглед на ме ништа не говорећи.

Ја наслоних главу на прозор. С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе с улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући се осовини ледених кристала.

Дуго сам гледао ову, као што видиш луду, прљаво-светлу слику која се сваки час мењаше, кад се сув ветар на улици заигра пламеном лампе.

Мислио сам нешто, не знам ни сам шта. А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу. Паде ми како је светлост ту, и прозор да је пропусти, - требало је, дакле, само откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе. Као што видиш, генијална мисао.

Она је седела за столом и везла некакав јастук.

На улици затутњаше пожарничка кола. Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре. Звоно удари неколико пута. Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.

- Ватра! - рече она.

- Ватра! - одговорих ја.

Наново ућутасмо. Ја чух како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук и како се вуница таре о tulle anglais.{{Напомена|Енглески тил (ретко ткање)}}

Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.

Она спусти вез у крило и наслони се на руку.

Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је. После легох на њу и затворих очи. Она није ништа говорила, није се опирала. Осетих да сав горим и да она тешко дише. Прибрах се. Несрећниче, шта радиш?

Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове. Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор. Ја извадим дуванкесу.

- Извол' те на поклон! - рекох некако промукло и покушах да се смејем.

- Не! - рече она. Нечастиви ме и опет боцну:

- Зар поклон од мене нећете да примите? Она оћута. Ја почех да јуришам:

- Поклон од мене, госпођице!

- Такав! - рече некако збуњено, узимајући наново вез.

- Какав год ви хоћете. А какав ви хоћете? Опет је ћутала. Ја сам готово шапутао:

- Кажите какав хоћете!

Ништа не одговори.

- Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете моју дуван кесу. Кажите, дакле! Ја седох опет до ње и примакох јој се ближе. - Не! - рече она. - Нећете да кажете. Не, ви морате казати.

- Никад!

- Ал' ја знам шта је.

- Ви не можете никад знати шта је.

- Parole d'honneur{{Напомена|(Тако вам) часне речи.}}, велите да не знам. Она се збуни:

- Ја мислим да ви не знате.

- Parole d'honneur, ви мислите да ја не знам?

Она поцрвене сва.

- Оставите се.

Мени се учини да ме нестаде. Она је пробадала иглом без икаква реда. Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем. Талас страсти (sit venia verbo) све ми јаче дизаше груди. Ја се нагох њојзи. У исти пар сину ми као муња кроз главу: Швабица, сирота, моја мати, Србија. Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом одем у своју собу.

Било је већ 1 по поноћи. Чух како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.

Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. - &quot;Она хоће срце&quot; - то ми је непрестано излазило пред очи.

=== Глава II ===

O, љубофи паклена!

Потражи сам аутора

Сутрадан била је озбиљнија него обично. Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.

Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче. Тако и моје сестре чешљају своју децу, - може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.

Тога дана чинила је све што сам је молио. Певала ми је песме које иначе за бога неће да пева, јер иду до г, а њој је глас чист само до eis. Па ипак није је глас нигде изневерио.

Увече је позовем у шетњу.

Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама. Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких &quot;божићних дарова&quot;. Људи пролазе пуних шака; кола у таквој гомили да једва миле; пред SPILLER-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; пред SPILLER-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: Eisbahn bei brillanter Beleuchtung, Entree seporee{{Напомена|Клизалиште сјајно осветљено, улазак засебан}} и гурају се деца и људи с клискама. Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом. Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом. Montags-Zeitung, Abendpost, Figa-Figa-Figaro! Један просјак који иђаше на коленима пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу. Пред кућом за концерт, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола. Ћирица скочи са седишта и отвори врата, од кола. С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих. На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом. Дама лако скочи напоље. Тресаше главом и затури косу за уши.

Ми и нехотично чекасмо док они пређоше преко тротоара. Онда пођосмо даље.

- Госпођице, овде је тако пуно света да се не може ићи. Хајд'моте, боље, у мање улице.

Она ћутећи пође за мном у Jahn'sstrasse. Ја опет ударих лево преко Brigadier-Brucke, и ми стајасмо пред огромним парком у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени. Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми. Ноге нам упадаху до више чланака у неугажен снег; огромни храстови бељаху се с оне стране с које је ветар дувао кад је снег падао, те га наносио на њих. Време је било суво, тога дана било је на термометру - 10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.

После пет минута били смо доста дубоко у шуми. Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био се сасвим изгубио, нигде никога није било.

Нисмо ништа говорили. Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове. Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама кад прођемо улицом: &quot;Гледај га, завртила му памет Швабица&quot;, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће која се либе доћи мени откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме и она никога не разуме... да се опростим с њом, да је оставим за свагда. Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину. - Да се вратимо? - рече она.

Ја је погледах. Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом па забачени на леђа. Из тога шала провириваше јој лице као из неког црног оквира. - Изгледаше ми необично лепа.

- Да се вратимо? - питах ја. - А што? Она смакну раменима.

- Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?

Она баци поглед на ме. Поглед у коме је било нечега што ти не умем казати. Некакво поуздање, поверење, сила. Тај се поглед разли преко свега мене. Учини ми се да сам пирамида и да она не може да ме прегледа.

- Зар с вама кад идем да се бојим чега? - рече она с некаквом детињском равнодушношћу. - Та ви сте тако јаки!

- И не треба да се бојите - рекох ја гласом који је требало да изгледа силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.

У тај пар духну ветар појаче, и с једног суварка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.

Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.

Она гледаше све то некаквим равнодушним погледом. Кад сам био готов, она се лако поклони:

- Хвала!

- На малу.

Опет заћутасмо. Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.

- Вама је хладно? - рекох ја.

- Не!

- Рђаво?

Она слеже раменима.

- Да?

- Да! - рече она.

- А шта вам је?

Она опет слеже раменима.

Ја се не усудих питати је још шта даље.

Уз пут почех причати јој што сам могао индиферентније ствари само да не бих дошао на оно чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно. Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао да ли је запамтила друге песме које сам јој преводио. Одговарала је некако лењо, па ипак све тачно. Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар. Напослетку којекакве досетке о Банаћанима. Донекле је ишло којекако. Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао. С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори. Ја ућутах.

Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrechtsstrasse.

Ти знаш како је ту тихо.

Ја не знам зашто, окретох се њојзи:

- Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.

Она срдито-тужно развуче крајеве усана:

- На то нећу ништа да одговорим.

Ја хтедох да окренем све у шалу. Почех кроз усиљен смех:

- Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.

- Не, ја нећу да ласкам.

- Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате. А кад бисте истину казали, она не би била ниуколико ласкава за ме. Нисам се више могао насмејати. Она окрене главу од мене.

- Ја... ја... - поче загушљиво и преста.

Мени помрче свест. Ама јесам ли ја будала? - питах се. - Куда сам загазио?

Дођосмо пред нашу кућу и ћутећки прођосмо је. Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:

- Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.

- Хвала вам - рече она и не узе ме под руку. Онда се опет вратисмо, опет прођосмо. Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.

- Имате ли кључ са собом? Ја откључах капију.

Она уђе тромо. Под степенима отресаше ноге на асури, и то чињаше некако тромо. Била је веома бледа.

- Госпођице, вама је озбиљно рђаво? Она климну главом.

- Па кажите ми шта вам је?

- Не знам - рече она.

- Дајте ми бар руку да вам помогнем пети се уза степене.

Она прузи руку. Ја иђах за три степена више и водих је за руку. Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.

Она се заљуља и прислони се на зид. Била је бледа као снег који малопре газисмо. Из очију јој грунуше сузе.

- Боже! - прошапута она некаквим гласом којим, ваљда, удављеници говоре.

У тај пар чуше се нечији кораци низа степене.

Не говорећи ништа пођем даље и повучем је за руку. Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се.

- А, ви сте, Хермане, - рече она као прибирајући се. - Шта ради госпођица Ведел?

- Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама - рече момак учтиво се смешећи. Опет се поклони, па оде низа степене.

Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже. Беше извадила мараму и усекњиваше се. Ја видех како она разастре мараму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.

Свест ме остави. Ја је повукох да је притиснем на груди. Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима.

Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.

- Та пењите се! - виках ја смејући се. - Зар вас није стид? У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.

Присуство бабино толико ми респекта ули да се озбиља почех смејати и шалити. Тргох је за руку и извукох на горњи степен.

Баба се слатко смејаше. Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.

Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.

Представише ме гђици Ведел. То је образована девојка. Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески. Њен је отац професор на универзитету и није жалио ни труда ни новаца да васпита своје дете.

Ана је врло мало јела за вечером. Ћутала је, тужила се да њој није добро.

Ја сам се усиљавао да забављам гђицу Ведел.

После кратког разговора начини ми она комплименат како добро говорим немачки.

- Опростите што морам ваш комплименат да разумем као укор, мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.

- Молим вас, ви сте врло скромни. Ја вас уверавам да човек мора бити врло пажљив па да вам само на акценту запази да сте странац. Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! - рече она.

- Опростите, госпођице, што вам морам противречити. Српски језик нема апсолутно никака сродства с немачким!

Ја погледах Ану. Она беше поцрвенела.

- Али, Кларо, - рече она обраћајући се гђици Веделовој - како можеш тако што питати! Срби су Словени.

- Ах, тако! Молим, опростите, - извињаваше се госпођица.

- Знам, сад се сећам. Ваш је језик сродан с мађарским? Ана ми не даде одговорити, она се уплете.

- Кларо, Кларо, - рече она усиљено смејући се. - Зар су Мађари Словени? То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.

Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.

Ја се нисам ништа срдио. Ти знаш да Србин на страни, а особито у класичној Немачкој, мора огуглати на овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично образовани - говоре латински и грчки као свој рођени језик) је ли Србија у Малој Азији; чудили се кад смо им казали да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.

- Надам се да ми нећете за зло примити - рече гђица Ведел - што сам тако слаба у географији.

- У географији! - прошапута Ана подругљиво.

- О, молим вас - рекох ја клањајући се.

Ани би очевидно досадно и непријатно. Она се сама стидела. Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго, уста и упали свећу на клавиру.

- Кларо, свирај штогод!

И гђици Ведел као да беше ова прилика добро дошла. Она одмах скочи и отпоче свирати. Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу. Тамо је било све тако тихо и тако пријатно. Моја мати просто обучена и старачки смешећи се, - та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима. Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола, - екипажа господин-доктора. Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи. Па пијани Ђоза који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан, &quot;али теби, господине, чест и поштовање&quot;, и баци капу у блато. Па орах у мојој авлији који је посађен кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи суве гране. Па господин начелник коме се на велике празнике мора правити визита и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом. Па Тијосав који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета. Па Никола Ђеро који сваки час долази мојој кући и пита: &quot;Треба л' што за кућу?&quot; Моја мати зна шта то значи и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.

Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне. Људи ме гледаше као странца. Мојој матери неста смеха с усана. Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне. Ја гледах само у њу. И њој беше тужно и хладно.

Не, ми не бисмо ниједно на тај начин били срећни.

Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање. Ја јој начиних неколико обичних комплимената.

- А има ли у вас клавира? - питаше ме.

- Наравно да има, - рекох ја, без икакве воље за даљи разговор.

- Опет лудо питање, - рече она. - Свирате ли ви у што, ако смем питати?

Ђаво га знао шта ми би! Ја одговорих:

- У дромбуљу, госпођице.

Она се мало збуни:

- Опростите, ја не знам шта је то дрр..., молим вас, како сте казали?

- Дромбуља - рекох јој. Туманов лако прсну у смех.

- То је флаута - истакла се Ана -; г. Маричић свира врло дивно у флауту. - Онда баци на ме један поглед пун молбе.

Разумем је и уједно се постидех што сам хтео с &quot;дамом&quot; да терам некакав инат. Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.

- Да, флаута, - рекох ја - управо није флаута, али је јако налик. Онако као кларинет, а заноси на фаготу.

Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео. И на лицу госпођичином показа се нешто налик на понижење.

Би ми криво. Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:

- Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. - Скочим као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова. Ана ме гледаше поплашено. Туманов ме је разумео.

- Ваш је инструмент однео ваш земљак данас кад је био. Ја сам заборавио да вам кажем.

- Штета! - рече гђица Ведел сасвим успокојена.

- О, нисте много изгубили, међутим, кад опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми да вас уверим како сам лош свирач.

- Унапред сам уверена да ћу јако уживати.

Ана брзо поче некакав други разговор.

Ја се међутим дигнем и опростим се. Ана изиђе за мном.

- Ви сте рђав човек - рече ми она у ходнику. Ја јој пружих руку коју она узе.

- А ви сте добра девојка - одговорих јој. - Лаку ноћ!

Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо, за тебе.

Био сам уморан, стога сам легао у 11. Кад ме већ хваташе сан и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу. У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.

Сан ми се разби. Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свим могућим облицима. Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.

Не знам колико је то трајало. Брава на ходнику шкљоцну и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.

Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора - у овој крчми.

Опет ми се ређаше слике. Опет она с црним шалом око главе... Ама само један једини пољубац, ал' онда, - онда бих се морао оженити њоме!...

Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми. Било је као лето. Ми смо ишли кроз некакве орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске што отпадају кад орах узри. Био је сутон. Сунце је заилазило за Гучево. Она је водила однекле најмлађе дете моје сестре, које нам је говорило нешто немачки - ја не знам шта. После је нестало тога детета. Нешто смо као говорили - ничега се више не сећам. Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака и на њој је било малтером написано њено име.

Она је имала исти црни шал око главе. Ја сам јој непрестано гледао у очи. Била је лепа као вила.

Ја не знам кад сам је научио српски, она је говорила српски и ја сам говорио српски.

Сели смо после на траву под један орах. Она је била тужна. - Зашто си тужна? - рекох ја.

Она метну прстић на своја уста у знак да ћутим. Однекуд допираше до нас тонови од фаготе. Били су необично тужни. Ја осетих како се они лију у таласе и како нас ти таласи подигоше. Ми корачасмо по њима даље, све даље.

Ја је обухватих око паса. Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.

Она дође још тужнија.

Ти ћеш ме узети? - рече она, а сузе јој ударише низ образе.

Ја је стегох и почех дивљачки љубити. Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат. Нисам се радовао; напротив, било ми је тужно и слатко.

Онда угледах тебе. Ти си имао шубару коју си био натукао очи. Био си страшно намргођен. Пушио си и прошао поред нас.

Ниси ни бога назвао.

Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.

Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену која ме воли.

А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?

Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео. Сам самцит, с њоме у мом загрљају. Ја бризнух у плач иако сам из поноса престао плакати још кад ми је било 15 година. Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.

У тај пар зачух некакав тежак ход. Отворих очи и угледах момка који је ложио фуруну.

- Сан! - рекох ја. - Сан! - И све ми изгледаше неверица. Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.

Ватра се у пећи беше разгорела. Још није било свануло. Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.

Дуго нисам устао. Преметало ми је се по памети будибокснама шта. Највише сам мислио на кућу и на матер.

Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж. Било ми је тужно кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан. Бар ћу се сад још јаче чувати јаве. Ово је некаква опомена на дужност.

Побратиме, опрости ми што сам те намучио и овом лудом сликом. Ја знам да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке. Ја не знам иначе кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било. Прогутај га, дакле.

Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.

Сад ћеш ми ваљда веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање. Па ипак, ех, брате, она је, тако ми бога, тако добра, тако добра!...

Ну, &quot;велико писмо&quot; је готово. Сачувај га. Можда ћемо му се кад слатко смејати.

Твој побратим

== VII Писмо ==

У Н., 17. X 187... Драги побратиме,

Одавно ти нисам писао писма без &quot;свионе косице&quot;, &quot;порумењених и побледелих обрашчића&quot;, &quot;малених ручица да их провучеш кроз иглене уши&quot;, &quot;потока суза и уздисаја&quot; дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, &quot;жарких очију као небо&quot; (разуме се италијанско), час црних ко..., уосталом, лажем. Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве. Па онда, брате ми си га мој, о &quot;слаткој тузи и тужном весељу&quot;, &quot;жуборећем поточићу&quot;, &quot;успављивом гласу звона&quot;, итд., итд.

Хвала богу, кажем ти, једва једном опаметих се. Е, брате, ти знаш да има у нашем животу тренутака у којима се, хоћеш-нећеш, подетиш. Тако је и са мном било. Ко ће томе дати рачуна? Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио. Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве. Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни због друге несреће.

Јуноша! Овде лежи дубока мудрост. Потражи је и наћи ћеш!

Мене је мимоишла чаша која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту. Ђаво ме је терао, два-трипут сам лапнуо да сркнем из ње, но мој добри геније држао ме је за њушку.

Охладио сам се. Ти си се насмејао сну који сам ти послао, - и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути кад подвале стари шешир под нов.

Охладио се, рекох. Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.

Мило ми је што је у овој историји била моја част ангажована. сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим. А сад, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити a la fin de finis{{Напомена|На крају крајева}}, престао сам да певам песму &quot;Што се боре мисли моје&quot;, више ми не дршће лице и не горе груди, тј. не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже. Начинио сам таблице за пулс и температуру. Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру. Увек ми је термометар под пазухом. Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на термометру и одбројим пулс, па забележим. Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.

Почео сам и да радим. Отворио сам књиге које сам пре по године читао. Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова, - чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.

Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица. Својим жабама мењао уредно сваки дан воду и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.

Распремио сам сто. Побацао сам у пећ много којешта. Опрао сам дивит и налио тазе мастила. Писао кући, извињавао се: којечим што сам тако неуредан, и клео се чим сам год стигао да ћу одсад бити уреднији.

У болнице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме кад треба начинити какву потежу дијагнозу.

Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет шест фуната у њој. Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.

С новом куварицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози. Синоћ сам јој обећао купити јој нове ципеле. Она је &quot;оборила очице и поцрвенела&quot;.

Узео сам наново лозове за лутрије и како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.

И тако даље. Једном речи: постао сам уредан човек.

Стооој, јаваш! - вичеш ти. - Ама како се све то окрену, шта се то учини?

- Како? Врло просто! Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га сасвим избришем из памети. Али што се мора, - мора!

Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме кад не смем да мислим на женидбу.

Одем у собу на доручак. Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама. Она ко да је и сама дошла на исте мисли. Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа промени се. Смејала се. Насула ми је кафу. Пресула преко шоље. Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.

Одмах у 8 сахата одем у болницу. Гледао сам сваког болесника. Препирао се с једним о курари. После сам купио Херманову Физиологију да је учим за испит. Дошао у 2 кући. Отишао у 3 опет на клинику. Увече седео сам док смо вечерали. После сам засео и читао до 12. Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо. Некакво осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди.

Ах, овако је дивно! - помислим се ја. - Шта ме веже за њу? Нисам ничим ангажован. Даље, дакле! &quot;Одсада ће браца Мика овако да ради.&quot;

Хтео сам после да устанем из кревета. Да се ударим десном руком по грудима, а леву да испружим. Онда десном ногом да лупим о под: dixi{{Напомена|Рекао сам}} и да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком. Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а после морао бих бар на једну ногу обући ципелу којом бих лупио о под.

Али одлука није ништа изгубила од своје важности. И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.

Ко зна, напослетку, може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео. Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле?

Но о њој нема више разговора. Она долази у &quot;пријатне успомене&quot;.

Остај здраво

твојему побратиму

== VIII Писмо ==

У Н., 17. X. 187...

О њој нема ништа. Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш да ништа и не може бити.

Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.

Само сам од неко доба зловољан - не знам шта ми је. Најмања ситница наједи ме да дођем ко скорпија.

Јуче сам хтео да лупам Макса.

Не знам јесам ли ти причао да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни бога.

Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио. Бојао сам се клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.

Дошао на ручак. Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу. Покрај тога био је напит.

Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем. Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: Вотъ гадостъ!

Ја не знам знаш ли ти њихове дуеле. То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља. Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.

Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом. Кроз ту свилу не може прорезати сабљица којом се они дуелишу. А та је сабљица, такозвани &quot;рапир&quot;, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу - да види свет њихово јунаштво. Рана коју та сабљица задаје потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам. Залепи просто фластером и сутрадан све је зарасло.

Они имају једно време у години кад се морају да &quot;дуелишу&quot;. Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.

Макс се искашљиваше кад уде у собу. Седе немарно за сто и узе некакво важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.

Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво Попеску не могадијаше дуже издржати. Он намигну на ме па се окрете Максу:

- Ви као да сте с поља где се гази крв? - рече он гледајући мене и Туманова.

Макс хтеде да остане хладан.

- Ха, - рече он - није баш тако опасно.

- Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља! рече Попеску.

Макс ћуташе. Онда прсну у смех, очевидно био се збунио па хтеде да се извуче из забуне. Поче се још усиљеније смејати

- Ха, ха, ха!

Попеску погледа мене слежући раменима.

- Cela ne vous concerne pas{{Напомена|То се вас не тиче.}} рекох му. Француски је осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.

Макс се још гласније смејаше купећи уста да му се не одлепи фластер.

Попеску удари ватра у лице.

- Шта вам је смешно? - рече он и промени се у лицу. Макс се ухвати за трбух. Смех је био усиљен, али он није знао како да престане; онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:

- Одсекао сам моме противнику половину носа - рече он и прсну у смех.

Од нас се нико није смејао.

Макс се опет прибра и обрати се мени онако avec nonchalance{{Напомена|Нехатно (немарно), небрижљиво}}:

- Хтео сам да вас молим јутрос да нам подвежете мензуру - рече он.

Ја ћутах. Туманов глеђаше час у мене час у Макса, онда запита Макса.

- А шта је то мензура?

- Па ето, ове ране. Бисте ли пристали на моју молбу? - обрати се он мени.

Дође ми ужасно гадан.

- Не бих - рекох му и почех да дршћем.

- Не бисте? А зашто? Молим, опростите, ја немам права поставити вам такво питање.

Ја не одговорих ништа.

Макса сами ђаво тераше да ме задиркује. После мале паузе видех како му лице дође пакосно. Опет ми се заједљиво обрати.

Да ли сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно што смо платили једном вашем колеги који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.

Мене свега обузе нека језа. За столом су седеле и &quot;даме&quot;, ја се стегох и уздржах се.

Макс побесни.

- А зашто ви не бисте хтели подвезати мензуру, - рече он наново, као с некаквим правом.

Ја прво духнух на нос да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му што сам могао хладније:

- Јер је на вашим дуелима и берберин излишан.

Он сав позелени:

- Ви изговарате реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас.

- О, о! - говорише увређени Туманов и Попеску. Баба устаде.

- Господо, господо!

Мени се одсекоше ноге.

Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.

У мени се куваше. Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила. Морао бих викати да би и полиција дошла.

Ја устадох од стола и стах крај прозора. И други поустајаше. Сви ћуташе. Баба изиђе плашљиво из собе носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.

- Николай Ивановичь, - рекох ја Туманову - пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату.{{Напомена|Никола Ивановичу, молим, изиђите напоље и не пуштајте ниједну од дама у собу.}}

- Толъко пожалуйста колотите какъ слъдуетъ.{{Напомена|Само, молим вас, удрите поштено.}} Остали смо у соби сами ми људи и Макс пође к вратима. Ј. га стигох кад беше ухватио за кваку. Ухватим га за руку извучем до сред собе.

- Куд ћеш, ти? - рекох му.

Он ме гледаше блесаво. Био му је исувише неочекиван овакав поздрав.

Лајтнант дође и стави се међу нас:

- Господо, молим вас, господо!

Макс се осети посрамљен. Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:

- Ја вам стојим у сваком погледу на располагању. Само не тако српски... варварски - рече он мислећи ваљда да ће ме на тај начин посрамити и да ћу га пустити.

- Ја ћу и сам тебе ставити себи на располагање - рекох му и ја и почех већ викати.

Он пробаше да ишчупа руку коју сам му ја тако био стегао да се све увијао. Другом руком опре се мени о прси.

- Хоћу ја теби показати - рекох му - с киме ти мислиш да се шалиш - и још крепче га стегнух и гледах му у очи.

Лајтнант ухвати нас обојицу за руке. Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уза зид. Дон Карлос приђе и сам.

Макс се још јаче постиде. Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку да је ишчупа.

- Сербе! - реч он подругљиво.

Ја га скопах руком за прси и гурнем га о зид. Он опусти руке и гледаше ме блесасто. Ја не знадох више за себе.

- Лежи! - виках ја.

Он ме само блесасто гледаше.

- Лежи, бре! - цикнух ја и притиснем га на груди. Он се сроза низа зид на патос. У тај пар уђе баба плачући.

- За име божје! - кукаше она и ухвати ме за руку. Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.

Ја се одмакнем од своје &quot;жртве&quot;. Поклоним се на све стране као акробати кад начине салто мортале, и изиђем ћутећи из собе.

Туманов ми прича да се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.

После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом &quot;сраженију&quot;.

Дон Карлос је остао с лајтнантом. После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу да пију кафу. Ја сам им поручио да мене не чекају.

Туманов ми после прича како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.

- Barbarisch!{{Напомена|Варварски}}

- казао је лајтнант.

.- Barbarisch - пристао је Дон Карлос.

Онда је Туманов упао у реч.

- Keinesusegs!{{Напомена|Никако}} - казао је лајтнант и избечио очи.

- Зашто не на рапире? - питао је Дон Карлос.

- А зашто баш на рапире? - питао је Туманов.

- Јер је то довољно за задовољење части: потече крв - рекао је лајтнант.

- Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице - рекао је Туманов.

Ана се насмејала и била се сасвим умирила. Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама. После је Попеску сео за клавир и свирао Kronungsmarsch iz Prophet-a{{Напомена|Крунидбени марш из Пророка, опере немачког музичара Мајербера}}

Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса који иђаше низа степенице, и за њим хамалина који му је носио ствари. Прошао је поред мене гледајући себи у ципеле.

Три дана је откако се то збило. Од то доба сви ћуте за столом. Нико ни речи. Тек синоћ почесмо опет помало говорити. Ја сам миран. Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.

Само да овако остане!

А што и да не остане? Просто не треба на њу ни мислити а то је лака ствар. Твој побратим

== IX Писмо ==

У Н., 14. XII 187.

Драги побратиме!

То је било овако.

Она је била весела ко што сам ти већ казао.

Међутим, ја сам опазио да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена. Опазио сам и по томе што, кад год сам ушао у собу, она се трзала као иза сна, и онда бивала весела. А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.

Мене поче копкати. Шта је то?

Једнога дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу где ради. Извучем једну фиоку и на дну њеном нађем једно парче беле свиле. На њему златно извезена три почетна слова мојега имена. М је било сасвим готово, Г до половине, а друго М тек плајвазом обележено. То парче свиле било је згужвано, и оно писаљом М растрљано.

Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг. То цело послеподне мислио сам на њега.

Видело се да је поодавна почето, и видело се да је бачено да се више не доврши.

== X писмо ==

Call me but love, and I'll be new baptiz'd.{{Напомена|Зови ме само љубав (драги), и бићу изнова крштен.}}
My name is hateful to myself
Because it is an enemy to thee;
Had I it mritten, I would tear the word{{Напомена|Име ми је своје мрско, Јер је теби непријатељ; да је написано, ја бих истргао реч.}}

Драги побратиме!

На сваки начин ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати. Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури, и давим се.

Шта да радим? Што да те лажем? - ја је волим! Та то си и сам знао, - ниси ме, ваљда, држао за каквог фићфирића који се вуцара с девојкама да их вара.

Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио. Угушивао сам сваки глас савести и помисао на своју кућу и мене с њоме у кући. Па баш и да сам хтео да мислим на излазак, - нисам могао. Ја сам био и одвише срећан да би могла икаква мало црња мисао осилити се у мени и превући овај сладак сан горком јавом.

Вечно сам био с њом. Она, чим баба изиђе на пијацу или иначе у варош, дође у моју собу. Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се - ја седим на канабету, гледам је и топим се.

Сваким даном газио сам све дубље и дубље. Кад сам што говорио за се, увек сам казао ми. Она ме је само гледала, љубила, - живела је срећно. Од то доба, кад год смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми. Обоје смо мрзели свет. Тамо нас нико није сметао.

Једно вече ходали смо опет заједно. Говорили смо француски.

Поред нас прођоше два пруска наредника.

Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и подругљиво рече:

- Grand natijong!{{Напомена|Велики народ! (Написано онако како Немци изговарају француски.)}}

Ја се окретох да га видим. Она ме држаше испод руке и повуче напред.

- Одмах си се наљутио - рече она умиљавајући се. Ја махнух равнодушно главом.

- Мишо, - говори ми она плашљиво - ти не волиш Немце.

Ја се малу збуних:

- Како да ти одговорим? ... Да! Ја их не волим. Но ти ми сама причала да је твој деда био Пољак.

- Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци - рече она некако жалостиво.

- Ти си моја - рекох ја - ма шта да си.

Она се припи уза ме.

Ишли смо даље. Мени је било необично пријатно. То је било крајем марта. Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту. Ваздух је био благ. Шума је почела да пупи.

Дошли смо до језера и сели на клупу.

Жабе су крекетале. Један лабуд је пловио средином и остављао за собом бразду. Било је тихо.

Мени су зујале уши. Ја легох њој у крило. Гледах у небо и слушах крекетање жаба.

Би ми необично благо. Она ме час по љубљаше у чело.

Ја извадих дуванкесу и рекох јој српски:

- Начини ми цигару!

Она је видела да ће то рећи: drehe mir eine Cigarette!

Она ми којекако смота цигару и пружи ми.

- Видиш како сам разумела - рече она радујући се.

- Ана, хоћеш ли да те учим српски?

Њој се лице разведри. Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана. Уместо одговора, притиште ме наново љубити.

Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском. Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе. Научио је неколико речи и реченица. После је испитивао и - она се радовала као мало дете.

Кад смо дошли кући, било је време вечери. После вечере ја одем у своју собу. Осећао сам некакав пријатан умор. Не знам зашто ми нису донели лампу. Ја упалим свећу и метнем је на сто. Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроза собу. Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе. Мисли су ме пријатно галичале. Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.

Ја почех себи давати рачуна о свему томе - нисам се могао прибрати. Слике су ми пролетале испред очију без икаква иа ниједну не могох ухватити. Неколико пута понављао је у себи реч женидба, али никака појма нисам могао за њу везати.

Тако сам заспао, иако није било још ни девет сахата. Нисам ишта сањао. Нешто ме је притискивало на груди и гушило.

Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ. Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо да ништа није сметало његову путу к небу.

Тај дим ме је и пробудио. Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећник. Онда устанем те отворим и други прозор да дим изиђе. Стајао сам подуже на прозору који је гледао у врт.

Био сам бунован. У врту је било тихо. У даљини пиштао је железнички воз.

Мене одједанпут обузе нека туга, неразумљива, нејасна. Чинило ми се да се ничим не могу утешити, иако нисам знао шта је то што ме тако притискује. Наједанпут ми излети њена слика пред очи. Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.

Бојао сам се не знам зашто, да и даље мислим на њу. Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.

Потражим жигице на столу. Он је сав био мокар од воде коју сам сасуо на свећњак. Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити. Онда се сетим да имам у новом капуту кутију са жигицама. Нађем је и паљкајући једну по једну потражим читаву свећу.

Усијан свећњак био је прснуо кад сам на њега воду сасуо. Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.

Моја ми соба дође тако тужна да ти не умем казати. Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.

Сто је био сав мокар, и с његових крајева капала је вода с мрвицама од дувана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак. Ја исподизах књиге којих се хартија на корицама беше подклобучила од воде. Уједанпут угледам писмо на столу.

Познао сам да је од моје сестре. Отворим га.

Ти знаш како сестре пишу. Цело писмо био сам ја. Писала ми је како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час кад ћу ја свршити и вратити се њима да их више не остављам.

Нешто ме још теже стеже у грлу. Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби. Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.

Учини ми се да се спремам за некакав бој и да за њега треба храбрости. Почнем да се прикупљам. Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: па добро, шта је?

Учини ми се да се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести који ме је питао: Шта чиниш ти од себе?

Сирота Ана! Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.

Писмо сестрино бацило ме је тамо одакле се Ана не види.

Ја почех да очајавам - шта да радим!

Она се одриче имена, народности, језика! И то све само мене ради. Она тврдо верује да ћу се оженити њоме. А ја?

Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти. Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други живот.

Ја хтедох да вичем: шта да радим?

Не знајући ни сам шта да радим, извадим мараму и почнем брисати влажан сто. Онда седнем за њега и подбочим се на руку.

- Идеја! - рекох ја себи чисто радостан - пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они отприлике рећи.

Напишем писмо, и не знам му више садржаја. Знам само да је почињало једним сном, и у том сам сну отприлике нацртао како сам ја заволео Немицу која није лепа, која је пука сирота и којој су већ двадесет и четири године. Питао сам их, као у шали, шта би они радили кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то, итд., итд. Писмо је било написано пола у шали пола у истини, или, боље рећи, тако да сам се ја у свако доба могао повући и казати им да је то све шала и да сам их ја хтео поплашити.

После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим. Претурао сам се, мучио сам се. Свршавао сам са собом. Једанпут сам казао: Па добро! Сутра ћу јој рећи да је не могу узети. Ствар је свршена. Хајд' да се спава. - Онда на врата кавеза у коме је била та мисао &quot;чврсто&quot; затворена ушуњала се друга: Ала, кад би ми они, нешто одговорили!... Ех на то не треба ни мислити.

Све је било узалуд, заспати нисам могао. Онда сам почео да се једим; анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.

Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никаква ослонца да испредам пријатније снове. После дуге муке скочим с кревета, докопам писмо. - Ко зна?... мислио сам се. Обучем се и изиђем у варош. Све је било тихо. Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. - Ко зна?

Боже, зашто је тако слатко залагивати се?

Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући. Поред мене прођоше два пијана човека. Један се бекељаше на ме и гурну ме лактом. Нисам му полетео у очи, нисам тражио никаква &quot;задовољења&quot;, као што би то другда може бити радио (та ви ме сви зовете прзницом). Ћутао сам и ишао сам даље. Нисам ни мислио да ме је неко хотимично гурнуо лактом. Ја сам се бавио некаквом нејасном мишљу: бацио сам писмо - ко зна?...

Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам зашто.

Њене се слике нисам више плашио. Мислио сам на шетњу с њом. Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру, - чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!

Сан ме хваташе. Слике се измешаше. Изиђе ми сестра и писмо. Сахат изби четири. Ја почех да тонем у некакву дубину, све ми биваше нејасније. - Може бити... ко зна?...

Не гледајући на то што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран. С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо, - та на што? - мислио сам се знам најбоље какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.

Тако сам и према њој последњих дана бивао. Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.

Ну на што да ти причам то? Ти и сам можеш замислити шта раде двоје &quot;заљубљених&quot;. Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се, итд.

Ну теби је већ постало отужно.

Боље да идем даље.

Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма. Никога није било код куће осим нас двога.

Ја сам седео цело послеподне и читао. Пред вече устанем, отворим прозор и гледах у врт. Доле је вратар преривао будаком црну земљу која је распростирала око себе онај влажни пролећни мирис. Он уређиваше стазе по врту. Време је било благо.

Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој. Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако. А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.

Осетих да се неко прислони уза ме. Тргох се и угледах њу.

- А гле! - рекох ја весео.

- Нема никога у кући, па ме страх.

- А ти седи код мене.

Ја је узех за руку. Доведох је до канабета. Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места да је морала сести пола на канабе, а пола мени на крило.

Она се мало устезаше, после седе.

Ја сам је миловао и мазио.

Она плашљиво сеђаше мени на крилу. Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох. Она окрете главу од мене:

- Мишо, шта радимо ми?

- Ништа рђаво, дете моје.

- Мишо, - рече она стидљиво - што би твоја мати...

Мене пресече.

- Ћути! - рекох јој.

Мора бити да сам изгледао исувише озбиљан. Она се полако диже и под некаквим изговором изиђе. Ја се дигнем и одем да шетам.

Сад ми је све јасно - рекох себи. - Више је ни минута не смем лагати. А и писмо ће ваљда доћи.

== XI Писмо ==

Побратиме!

Добио сам писмо и од тебе и од куће. Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно. И ти, дакле! Па добро, - нећу се убити. Или сам ја кукавица или си ти паметан исувише. Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму. Ти си правник, ја лекар - шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? - нек живи резон! Ми смо модерни људи, поштени људи. Не седимо на друму да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију, - поштени смо! Шта ће врлина? - доста је дужности. Па, истина, и чиме сам ја обавезан? Људи се и прстењују па се разиђу на миру и не убијају се. А, после, - ја не могу казати оно што се мора осећати. На то се туже и велики људи, - а ја нећу да сам велики. Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања као масарош који данас да на карте пола имања не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа. И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу. Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме. То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће... Па добро, дакле. Немој мислити да немам за то куражи, - боже мој! То ће бити добро дело! Ох, кад би знала моја мати на како се велико дело спремам, она би се молила богу да ми да снаге. А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? А шта сам, као бајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим? Ја видим, и ти видиш да ја нећу бити с њом срећан - па чист рачун. На што натезати, на што глодати своје рођено срце? Сви разлози су за, један лакомислен крај срца против. Доле са срцем!

Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу? Зар има момка на свету који није &quot;проводио љубав&quot; из које излази само лук и вода? Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти којој некажњено певају песници свих времена и народа. Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе? Аја! Идем одмах њојзи. Казаћу јој .. ., знам већ шта ћу јој казати.

Твој

== XII Писмо ==

Лајпциг

Већ си по поштанском жигу познао да сам оставио места мога, моје, мојих..., како да кажем?... моје патње. Све јe свршено, - ја сам слободан. Слободан као птица којој је запаљено гнездо и подављени птичићи. Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.

Не могу редом, и не знам како је све било. Знам само да сам био хладан као дипломата, да сам почео са &quot;госпођице&quot;, да сам вишекратно помињао &quot;дубље разлоге&quot; и како ја &quot;не смем мислити само на себе&quot;, &quot;не смем њу унесрећавати&quot;, &quot;ја, нестална природа&quot;, &quot;фамилијарне обавезе&quot;, &quot;моје срце зна како ми је, али...&quot;, итд.

Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима у којима је била нека сува ватра. Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: - Ана, промисли се! Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство. Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица..., како да кажем?... Промисли. - ја сам ипак на све готов!

Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир, Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:

- Мишо, - рече она - то је све тако неишчекивано, да је не знам шта да ти кажем. Ја нећу сажаљења. Ти си... ви сте слободни!

Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.

Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави. Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу - У угловима је било мрачно. Из споредне собе чуло се дубоко дисање.

Ја сам стајао као осуђеник. &quot;Трпи, зликовче&quot;, говорио сам себи, &quot;ти си још много више заслужио&quot;!

Можда после пет минута она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса. Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша која се неприметно хвата у лед. А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где извесно нисам био више ја. - Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.

Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: &quot;Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога. Али промислите. Можда су ови моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама којим сте ме ви обасјали. Можете ли ми опростити?&quot;

Она не оте руке.

== XIII Писмо ==

Данас је управо две године дана како је Ана умрла. Шта се није од то доба променило! Ја сам постао сасвим други. Побратиме, пусти ме да се исплачем - последњи пут! Све ме је оставило. Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад, - на све да се насмејем. Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена да ниуколико не заостаје од јаке с капута. Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу у коме сам их донео кад сам дошао овамо. Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу. Хемикалије леже без икакве употребе, само што мој сестрић покаткад претура. Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс. Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.

Мојим микроскопом играју се деца, гледају буве. Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле да се на њих ништа не види. Синоћ сам нашао имерзион у калочинама. Кецељу за обдукцију нашао Трифун на тавану, па је сад облачи кад тимари коње. Од неисечених медицинских журнала које сам некад добијао праве деца змајеве и генералске капе.

Ја све то гледам.

Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.

Деца моје сестре још ме непрестано воле - не избијају из моје собе. А моја сестра, - ех, побратиме!

Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу! - Покушавао сам.

Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци да ће одбити прсте ономе који у ма што ујкино прихвати.

И ја отпочнем. Уредим којекако ствари. Извадим неколико књига и наређам на сто. Болесницима одредим извесно доба дана кад сам код куће, итд., итд. Други дан све опет по старом. Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно. Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем. Одем сестри у собу.

- Сешо, да ниси ти узела њену слику?

Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме питајући да л' се срдим.

- А што ће ти, сешо?

- Поклони ми је - рече она.

- Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш. Ал' што ће ти? Дај ми је, молим те!

Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плац и тури главу мени на груди:

- Бато, бато!

- Не плачи, сешо, - рекох јој. Узех слику и одох напоље...

(1879)

== Напомене ==
{{напомене}}

[[Категорија:Лаза Лазаревић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>4r3puh1av1qawsqb3l6lahkog5e526c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хамлет</title>
    <ns>0</ns>
    <id>27598</id>
    <revision>
      <id>143908</id>
      <parentid>143668</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T18:51:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-32401-97</username>
        <id>19916</id>
      </contributor>
      <comment>/* СЦЕНА ДРУГА */</comment>
      <origin>143908</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="284067" sha1="axxrlrpfp4bcxiw6t0nkgkuok63epji" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов=Хамлет
| аутор=Виљем Шекспир
| претходна=
| следећа=
| година=
| белешке=Превод: Живојин Симић и Сима Пандуровић
}}

== ЛИЦА: ==
&lt;poem&gt;
КЛАУДИЈЕ, дански краљ
ГЕРТРУДА, краљица данска, мати Хамлетова
ХАМЛЕТ, син прећашњег, а синовац данашњег краља
ПОЛОНИЈЕ, велики доглавник
ЛАЕРТ, Полонијев син
ОФЕЛИЈА, Полонијева кћи
ХОРАЦИО, Хамлетов пријатељ
ВОЛТИМАНД
КОРНЕЛИЈЕ
РОЗЕНКРАНЦ
ГИЛДЕНСТЕРН дворани
ОЗРИК, дворанин
ДРУГИ дворанин
СВЕШТЕНИК
МАРЦЕЛО
БЕРНАРДО официри
ФРАНЦИСКО, војник
РЕЈНАЛДО, слуга Полонијев
НОРВЕШКИ КАПЕТАН
ЕНГЛЕСКИ ПОКЛИСАРИ
ДУХ оца Хамлетова
ФОРТИНБРАС, норвешки краљевић
Господа, госпоће, официри, војници, глумци, две будале,
гробари, морнари, гласници и пратња
Догаћа се у Елсинору&lt;/poem&gt; 

== ПРВИ ЧИН ==

=== СЦЕНА ПРВА ===
&lt;poem&gt;
Елсинор. Тераса пред замком.

(Франциско, на стражи. Прилази му Бернардо.)

БЕРНАРДО Ко иде?
ФРАНЦИСКО
Не; ти мени одговарај.
Стој! Реци ко си.
БЕРНАРДО Нека живи Краљ.!
ФРАНЦИСКО
Бернардо?
БЕРНАРДО Он главом.
ФРАНЦИСКО Тачно дођосте
у свој сат.
БЕРНАРДО
Малочас поноћ изби баш.
Идите, Франциско, на спавање сад. 
ФРАНЦИСКО
На одмени вам хвала велика.
Хладноћа је страшна, леди ми се срж. 
БЕРНАРДО
Је ли на стражи мирно било све?
ФРАНЦИСКО
Ни миш не шушну.
БЕРНАРДО Добро. Лаку ноћ!
А Хорација сретнеш ли с Марцелом, другове ми на стражи - нек пожуре. ФРАНЦИСКО
Ја мислим да их чујем. - Стој! Ко иде? (Улазе Хорацио и Марцело.)
ХОРАЦИО
Пријатељи ове земље.
МАРЦЕЛО Поданици данског краља.
ФРАНЦИСКО
Бог вам дао добру ноћ.
МАРЦЕЛО
Збогом, војниче добри. Ко те смени? ФРАНЦИСКО
Бернардоје на мом месту. Добру ноћ. (Оде.)
МАРЦЕЛО О-хој, Бернардо!
БЕРНАРДО Је л'то Хорацио?
ХОРАЦИО Један део његов.
БЕРНАРДО Добро сте нам дошли,
Хорацио, и добри Марцело.
МАРЦЕЛО
Да ли се оно опет јављало ноћас?
БЕРНАРДО Ја нисам ништа видео.
МАРЦЕЛО
Хорацио вели да је то тек само визија наша, а не да да га свлада вера у ово страшно привиђење, које смо двапут видели. Зато сам га позвао да ноћас с нама стражари; па доће л' опет она појава - да призна да нас нису варале роћене очи, и да је ослови.
ХОРАЦИО
Но, хајд, хајд! Ал' то се неће јавити. БЕРНАРДО
Седите мало,и допустите да опет на ваше уши насрнем, што су се тако утврдиле против
приче нам о том што смо видели две ноћи већ.
ХОРАЦИО
Но добро. Поседајмо, па нек нам Бернардо прича. БЕРНАРДО Прошлу ноћ,
кад она звезда, западно од пбла, преће пут, да неба осветли овај крај где сада сија, Марцело и ја - на сату је баш један избило...
МАРЦЕЛО
Мир! Стани! Гледај, опет долази!
(Улази Дух.)
БЕРНАРДО
Изгледом исти ко покојни краљ. МАРЦЕЛО
Хорацио, ви сте учен; ословите га! БЕРНАРДО
Није л' исти краљ? Гледај га, Хорацио. ХОРАЦИО
Потпуно налик. То ме прожима чућењем и страхом.
БЕРНАРДО Као да би хтео да ословљен буде.
МАРЦЕЛО Питај га, Хорацио.
ХОРАЦИО
Ко си ти што ово доба ноћи крадеш да узмеш лепи облик јуначки, у ком сахрањено величанство Данске ићаше некад? Небом те преклињем! МАРЦЕЛО Уврећен је.
БЕРНАРДО Гле, одлази гордо!
ХОРАЦИО
Стани! Говори! Реци - заповедам!
(Дух одлази.)
МАРЦЕЛО
Оде и не хте да одговори.
БЕРНАРДО
Но, Хорацио? Бледи сте, дрхћете?
Зар то није нешто више но маштање? Шта мислите о том?
ХОРАЦИО Тако ми господа, то веровати не бих могао без истините, чулне сведоџбе сопствених својих очију.
МАРЦЕЛО Зар није баш исти краљ?
ХОРАЦИО Ко што си ти баш ти.
Баш таква беше ратна опрема, коју је имао кад се борио са славољубивим краљем норвешким.
Тако се једном намргоди кад је у гневној сваћи о лед ударио Пољака са санки. - Чудновато!
МАРЦЕЛО
Двапут већ тако, у глуво доба све, он проће страже ратничким кораком. ХОРАЦИО
Ја не знам шта ово све може да значи; ал' држим, по општем схватању, да то држави нашој чудан преврат неки предсказује.
МАРЦЕЛО
Добро. Поседајте сад,
па онај који зна, нека ми каже
што овом строгом, вечно будном стражом
по сву ноћ муче наше поданике?
Што топове тучне лију с дана на дан, и ратну опрему купују на страни?
Што толка хитња у градњи бродова, да тешки рад тај недељу не дели од седмице? Шта то тако блиско прети, те ова журба од ноћи и дана сараднике прави? Ко би ме могао обавестити о том?
ХОРАЦИО Могу ја.
Тако се бар шапће: наш покојни краљ, чија нам се сад баш појавила сен, био је - то знате - на борбу изазван од Фортинбраса, краља норвешког, ког горда завист на то подстаче.
У борби тој наш Хамлет јуначки - тако га овај земни назва свет - убије тога Фортинбраса. Овај запечаћеним једним уговором, и овереним на начин витешки, победнику даде, сем живота свог, све земље којима беше владао.
У ту сврху је подједнак удео заложио био и наш краљ; а то би у наслеће пало Фортинбрасу да је он победник био, као што је опет тим уговором, чланом наведеним, удео његов припо Хамлету.
Сад, пријатељу, млади Фортинбрас, врео и страсти пун необуздане, по брдима је којекуд норвешким скупио руљу дрских разбојника, што су за комад хлеба готови на свако смело, храбро предузеће.
А све то треба (држава то зна) да опет од нас силом, принудом поврати земље поменуте већ, што отац његов изгуби. И то главни је, држим, повод нашој спреми, разлог свих наших стража, главни смер те журбе, узбуне у земљи нашој.
БЕРНАРДО
Ја мислим није друкчије но тако.
Отуда, можда, и тај страшни лик оружан иде кроз наше страже, толико сличан краљу, који беше и јесте повод ових ратова.
ХОРАЦИО
Трунка је то само, да духа смути вид.
У славној, силној римској држави, пред сами пад баш свемоћног Цезара, отворише се гробови; мртваци у покровима кричаху, јецаху по улицама Рима; јавише се комете репа ватренога, па роса од крви, а на сунцу несреће.
А влажна звезда, под чијим упливом стоји све царство бога Нептуна, помрча као о свом сућен-дану. Претече сличне страшних догаћаја, и гласнике што судби претходе, и прологе несрећи, што иде, показали су и земља и небо завичају нашем и нашим људима.
(Враћа се Дух.)
Ах, тихо! Гледај: опет долази.
Стаћу му на пут, ма ме смождио. Аветињо, стани! Ако имаш звука, или ако се гласом служиш ти, говори ми!
Треба л' ма какво добро чинити да ти олакша, а мени спаса да, ти проговори!
Знаш ли да твоја земља судбу своју сазнањем каквим може избећи.
Говори!
Ил' ако си наслаго за живота отета блага у утроби земље, рад чега се, кажу, ви дуси дижете често из мртвих, проговори о том!
Стој, и говори!
(Петао кукурекне.)
Држи га, Марцело!
МАРЦЕЛО
Хоћу ли да га копљем ударим? ХОРАЦИО
Неће л' да стане, ти га удари!
БЕРНАРДО
Ево га овде сад!
ХОРАЦИО Сад овде!
МАРЦЕЛО
Оде!
(Духа нестане.)
Увредисмо га пружајући пример насиља, а он је тако достојанствен!
Јер он је, као ваздух, неповредан.
Наш промашен удар ругање је злобно. БЕРНАРДО
Хтеде рећи нешто кад петао кукурекну. ХОРАЦИО
Па се тад трже, ко неки злочинац
на позив суда. Ја сам слушао да петао, та труба јутарња, дигнутим својим грлом оштра звука буди дневног бога; и на његов знак из мора, ватре, са земље и из зрака сви неспокојни, блудни дуси журе у своје међе. И ту истину појава ова доказује баш.
МАРЦЕЛО
Ишчезе баш кад петао кукурекну. Неки још кажу да у време кад се роћење нашег Спаса светкује, јутарња тица пева целу ноћ, а дух ниједан не сме да тумара; ноћи су здраве без коби планете, не стреле виле, вештице без чини; тако је то доба свето, милостиво. ХОРАЦИО
Слушао сам и ја и нешто верујем.
Ал' погле, јутро у рујном огртачу гази по роси тог виса источног, стражарење своје прекинимо сад, па на мој савет дај да саопштимо Хамлету младом шта смо видели.
Јер, живота ми мога, овај дух, нем за нас, њему проговориће.
Да л' пристајете да га известимо?
То љубавтражи, а дужност налаже. МАРЦЕЛО
Учинимо, ја молим; а већ знам где ћемо јутрос најлакше га наћи. (Одлазе.)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ДРУГА ===
&lt;poem&gt;
Свечана дворница у замку.

(Улазе Краљ, Краљица, Хамлет, Полоније, Лаерт, Волтиманд, Корнелије, лордови и пратња.)

КРАЉ
Мада је спомен на смрт драгог брата Хамлета свеж још, те нам приличи да су нам срца тугом погружена, а краљевина цела да нам се у једно чело бола набере - ипак је разум природу толко свладо да с разложном тугом мислимо и на њ, ал' уједно се сећамо и себе.
Стог снаху нам негда, а сад краљицу, јуначке земље наше наследницу - ко с пораженом неком радошћу, с веселим једним, једним сузним оком, с клицањем на пратњи, са погребном песмом на свадби, делећ равно сласт и бол - привенчали смо за себе. У том слушасмо ваше боље савете који нам у тој ствари беху драги.
За све вам хвала. - Сада долази
што ви већ знате: млади Фортинбрас, потцењујући нашу вредност сву, ил' мислећ смрћу драгог брата нам да распад прети нашој држави, охрабрен сном о својој надмоћности, не престаје нам слати поруке тражећ да му се врате земље све што отац његов са свим правима у корист храброг брата нам изгуби.
Толко о њему. - А сад о нама и о овом скупу. У овом је ствар: норвешком краљу, стрицу Фортинбраса написали смо писмо - он је слаб и болан, једва зна шта му синовац намерава - да га спречи да не иде овако даље; тим пре што војска та пописује се сва и допуњава од поданика његових. И ми шаљемо хитно вас, Корнелије, и Волтиманде, вас, ко носиоце поздрава овог старом Норвегу, не дајући вам лично даљу власт за преговоре с краљем но што круг већ наведених ставова допушта.
Збогом. Нек журба ревност вам похвали. КОРНЕЛИЈЕ И ВОЛТИМАНД Бићемо ревносни у томе и свему.
КРАЉ
Ми не сумњамо. Срдачно вам збогом! (Волтиманд и Корнелије излазе.)
А сад, Лаерте, шта је ново с вама? Споменусте ми неку молбу. Какву?
Ви не можете с молбом праведном данскоме краљу залуд зборити.
Шта би, Лаерте, мого молити а да ти и без молбе не бих дао?
Глава са срцем није сроднија нит устима је рука услужнија но што је престо Данске оцу твом.
Шта си, Лаерте, хтео?
ЛАЕРТ
Господару,
ваш допуст да се у Француску вратим. Отуд сам у Данску радо дошао, по дужности, на ваше крунисање; ал' сад, признајем, извршив дужност ту, жеље ми и мисли чезну за Француском.
Ваш милостив допуст молим понизно.
КРАЉ
Пристаје ли отац? Шта вели Полоније? ПОЛОНИЈЕ
Мој краљу, он ми спору дозволу ревносном прошњом отрже; и најзад, безвољним пристанком жељу му потврдих. Дајте му, молим, дозволу, нек иде.
КРАЉ
Избери, Лаерте, час; време је твоје, па што знаш боље ти га искористи!
- А сад, синовче, сине, Хамлете...
ХАМЛЕТ (за себе)
Синовац, не син, неприродни оче.
КРАЉ
Зашто сте увек у тим облацима?
ХАМЛЕТ
Не, краљу, ја сам одвише на сунцу. КРАЉлЦА
Хамлете добри, промени мрачни лик, па гледај на краља као пријатељ.
Немој непрестано оборена ока тражити дичног оца по прашини.
Ти знаш: општа ствар је, да све живо мре кроз природу у вечност прелазећ.
ХАМЛЕТ
Да, госпо; општа ствар.
КРАЉлЦА Па кад је то,
што теби тако чудна изгледа?
ХАМЛЕТ
Изгледа, госпо? Не, него башјесте.
Ја не знам шта то значи „изгледа&quot;.
Не приказују ме, добра мајко, верно ни мој огртач црни, нити ова уобичајена свечана црнина, ни стегнутог даха ветровит уздисај, не - нит у оку потоци од суза, нити утучен изглед лица мог са свима начинима, облицима туге.
То све, доиста, само изгледа, јер све би то се могло глумити.
Ал' у мени је нешто изван глуме; све ово је само рухо, опрема туге.
КРАЉ
Нежно је то и похвално у вашој природи, Хамлете, што ви оцу свом жалости овај одајете дуг.
Ал' морате знати да ваш отац свог изгуби оца, овај, опет, свог; и наследник је дужан неко време по обавези синовљој пазити посмртну жалост. Али истрајати тврдоглаво у тузи, то је пут безбожног упорства и немушки бол.
То одаје вољу што небу пркоси,
и слабо срце и нестрпљив дух,
и разум врло прост и непросвећен
јер кад се зна да нешто бити мора,
да је обична, најпростија ствар,
што бисмо то у пркосном отпору
узели к срцу? То је грех спрам неба,
грех спрам природе, грех спрам покојника,
лудост за разум, чија стална тема
смрт је отаца, и он опомиње
од првог леша до тог што данас мре:
„То тако мора бити.&quot; Молим вас, збаците са себе тај неплодни јад и сматрајте нас за оца. Јер нека запамти свет да престолу сте нашем најближи ви, не с мање љубави
но што најдражи отац обилује за сина, ја вас волим. Што се тиче намере ваше да се вратите у Витемберг на школе, томе бисмо противни били, па вас молимо покорите се и останите овде у ока нашег нези, милости - наш први дворанин, синовац и наш син. КРАЉлЦА
Немој да твоја мати, Хамлете, залуду моли; преклињем те, остај са нама, немој ићи у Витемберг. ХАМЛЕТ
Слушаћу вас што боље могу, госпо. КРАЉ
Но, то је већ леп, пријатан одговор. Будите као сами ми у Данској.
Хајдмо краљице. Овај љубазни, ненаметнути пристанак Хамлетов весели моје срце. У част тога све здравице што данас пије краљ велики топ нек носи у облаке; нека се небо на краљев пир одзива понављајући земаљски гром. - Хајдмо. (Сви одлазе, осим Хамлета.)
ХАМЛЕТ
О,	да се то чврсто, пречврсто месо стопи, у једну росу скопни, раствори се!
Ил' да Вечни није дао закон свој против убиства себе! Боже! Боже! Штојадан, празан, бљутав, бескористан изгледа мени сав рад овог света!
Гада! О гада! Неоплевљен врт то је, где коров, где биље отровно
1,	ружно сасвим је овладало њим.
Да дотле дође! Два месеца тек мртав! Ни толко. Ни два! Па још такав краљ што на овог личи ко Аполон
на сатира! Па спрам мајке моје мио. да не би дао ветри небесни да одвећ грубо доћу јој до лица.
Небо и земљо! Што морам да се сећам!
А она му је била одана,
ко да је глад јој расла храњењем.
Па ипак, тек месец... Да ми је не мислити на то! - Слабости, твоје је име жена! - Тек кратак месец, ил' док јој беху још ципеле нове, у којима је леш мог јадног оца пратила, ко Ниоба у сузама - па она, она, шта! - О боже! Стока без разума па би жалила дуже. - Она се удаје за стрица мог, за брата очевог, мом оцу сличног која Херкулу!
За један месец! Пре но што је со највлажнијих суза престала да јој гризе очи црвене и болне од трења - она се удала! О најподлије журбе: са таквом хитњом јурити
у родоскрвну постељу! То није, и не може на добро то изићи.
Ал' свисни, срце - морам ћутати!
(Улазе Хорацио, Марцело и Бернардо.) ХОРАЦИО
Поздрав господству вашем!
ХАМЛЕТ Мило ми је
што видим да сте добро, Хорацио - ако се добро сећам?
ХОРАЦИО Главом он,
мој господару - ваш бедни слуга вазда. ХАМЛЕТ
Не помињите реч слуга; пријатељ једино је име за мене и вас.
(Рукују се.)
Откуд, Хорацио, ви из Витемберга? - Марцело?
(Пружи му руку.)
МАРЦЕЛО
Добри господару мој?...
ХАМЛЕТ
Врло ми је мило што вас видим. (Бернарду.)
Добро
вече, господине.
(Поклони се Бернарду.)
Ал' збиља, откуд ви из Витемберга?
(Одводи Хорација у страну.)
ХОРАЦИО
Ко беспосличари,
мој кнеже, добри кнеже.
ХАМЛЕТ Не бих вол'о
да непријатељ ваш овако каже; а ни ви ми уво не вређајте тим, правећ га јемцем ваше сопствене сведоџбе против самог себе. Знам да беспосличар нисте. Али каквог посла имате ви у Елсинору?
Научићемо вас чаше сушити пре него одете.
ХОРАЦИО
Ја сам, господару,
дошо да видим погреб вашег оца.
ХАМЛЕТ
Молим те, друже, не ругај ми се.
Дошо си, мислим, на свадбу моје мајке? ХОРАЦИО
Заиста, кнеже, дошлоје убрзо.
ХАМЛЕТ
Штедња, Хорацио! На свадбени су сто хладни колачи с даће изнесени.
Волео бих више да сам се на небу с најгрђим својим душманином срео но што доживех тај дан, Хорацио!
Мој отац! Мени изгледа да видим
свог оца.
ХОРАЦИО
А где, господару мој?
ХАМЛЕТ
У моме умном оку, Хорацио. ХОРАЦИО
Видех га једном: беше то диван краљ! ХАМЛЕТ
Био је човек: све у свем узевши, сличнога више нећу видети.
ХОРАЦИО
Ја мислим да сам га синоћ видео.
ХАМЛЕТ
Видео? Кога?
ХОРАЦИО Краља, вашег оца.
ХАМЛЕТ Краља, мог оца?
ХОРАЦИО Стишајте чуђење
за трен; некје само уво пажљиво, док, уз господе ове сведоџбу, откријем чудо.
ХАМЛЕТ
Говори, тако ти бога!
ХОРАЦИО
Две ноћи устопце ова су господа, Марцело и Бернардо, стражарећи, у мртво, пусто доба поноћи имали овај сусрет. Неки створ ко отац ваш, од главе до пете сав, у оклопу се јављао пред њима; свечаним кораком, тих и достојанствен, прошао је крај њих; трипут је шетао пред уплашеним, згранутим очима њиховим, не даље но за скиптар свој.
А они, страхом скоро слеђени, стојаху неми не ословивши га.
У поверењу страшном рекоше ми то, те ја с њима стражарих трећу ноћ.
И свака им се потврдила реч.
Појава дође, ко што рекоше, у облику истом и у исти час.
Знао сам вашег оца; исти он, ни ове руке нису сличније.
ХАМЛЕТ Али где је био?
МАРЦЕЛО
На тераси, кнеже, где смо стражарили. ХАМЛЕТ
Јесте л' га ви ословили?
ХОРАЦИО Јесам, кнеже;
ал' одговорит не хтеде. Но једном учини ми се да главу подиже и крену, ко да хтеде говорити; ал' тад башјутарњи пето кукурекну; и на тај глас он хитро умаче, те нам се тако изгуби из вида.
ХАМЛЕТ
То је врло чудно.
ХОРАЦИО
Као што сам жив,
мој уважени кнеже, истина је.
И мислили смо, дужност нам налаже, да вас о свему томе обавестимо. ХАМЛЕТ
Јест, господо, јест. Али, то ме буни... Јесте л' и ноћас на стражи?
МАРЦЕЛО И БЕРНАРДО Јесмо, кнеже.
ХАМЛЕТ У оклопу, велите?
МАРЦЕЛО И БЕРНАРДО У оклопу, кнеже.
ХАМЛЕТ
Од главе до пете?
МАРЦЕЛО И БЕРНАРДО Од главе до пете, кнеже.
ХАМЛЕТ
Онда му лице нисте видели?
ХОРАЦИО
О, јесмо, кнеже; визир је подиго. ХАМЛЕТ
Је ли изгледо намрштен?
ХОРАЦИО Неки израз
ко више болан него разгневљен.
ХАМЛЕТ
Блед или румен?
ХОРАЦИО Не, но врло блед.
ХАМЛЕТ
И очи је упро у вас?
ХОРАЦИО Врло чврсто.
ХАМЛЕТ
Болео бих да сам и ја био ту.
ХОРАЦИО
То би вас јако пренеразило.
ХАМЛЕТ
Врло могуће, врло. - Је л' дуго остао? ХОРАЦИО
Док избројиш, не одвећ брзо, сто. МАРЦЕЛО И БЕРНАРДО Дуже, дуже.
ХОРАЦИО
Кад сам ја га гледо не.
ХАМЛЕТ
Брада му беше проседа, зар не? ХОРАЦИО
Беше ко кад га видех за живота, сребрнастомрка.
ХАМЛЕТ
Ја хоћу да ноћас с вама стражарим, можда ће се то опет појавити? ХОРАЦИО Свакако да хоће.
ХАМЛЕТ Ако се појави
у облику мог племенитог оца, ословићу га, ма како рикно сам и позво ме да ћутим. Све вас молим, ако сте досад тај привид тајили, прећутите га неко време још.
И ма шта да се деси довече, ви разумејте; ал' о том ни реч!
Наградићу вам љубав. Збогом, сад.
На тераси измећ једанаест и дванаест посетићу вас.
СВИ
Наша дужност вашој части на служби.
ХАМЛЕТ
Не, но ваша љубав,
ко моја вама. Збогом пошли.
(Одлазе Хорацио, Марцело и Бериардо.) Дух
Мог оца, у оклопу? Не. Није добро све. Да подвала није? Што већ није ноћ!
Ал' дотле, ти, душо, мируј. Зла ће дела открити се ма их земља крила цела!
(Оде.)
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ТРЕЋА ===
&lt;poem&gt;
Соба у Полонијевој кући.

(Улазе Лаерт и Офелија.)

ЛАЕРТ
Мој пртљагје укрцан. Збогом остај. Па, сестро, кад ветар буде повољан, ил' прилика се пружи - не спавај, већ јави што о себи.
ОФЕЛИЈА Сумњаш зар?
ЛАЕРТ
А што се тиче Хамлета, његова удварања - то сматрај за моду, за прохтев крви, ил' ко љубичицу у младе дане пролетње природе, рану не сталну, слатку ал' не трајну, мирис, разоноду једног тренутка, ал' ништа више.
ОФЕЛИЈА Не више, но то?
ЛАЕРТ
Сматрај да није више. Јер жив човек не расте само растом или телом, већ у том спољном храму шири се и унутрашња служба разума и душе. Он те можда воли сад, и никаква мрља или лаж не прља његову добру вољу. Али се мораш бојати, кад му одмериш величину,
да његова воља није његова.
Јер он је већ роћења свога роб.
Он не може, као неугледни Ијуди, да свој избор има. Од избора тог зависи снага, безбедност државе.
Зато је његов избор ограничен пристанком или гласом оног тела ком је он глава. Па каже л' да те воли, ти буди мудра и веруј толико колико због ранга или места свог, он делом, може речи да зајемчи, а то је управо општим гласом Данске.
Па одмери шта би губила твоја част, ако му с одвише вере слушаш реч, ил' изгубиш срце, чедности откријеш благо пред необузданим наваљивањима.
Чувај се, Офелија, сестро драга, тог.
У позадини љубави остани, ван нишана и опасности страсти.
Најтврђа је дева распикућа ако	
лепоту своју месецу открива.
Ни врлина неће клевети измаћи!
Пролећни пород често гризе црв пре отворених пупољака још; а у јутарњој роси младости заразни је отров најопаснији.
Зато знај да нас страх најбоље штити. а младост ће често против себе бити.
ОФЕЛИЈА
Чуваћу вредност тог доброг савета ко стражу срца свог. Ал', добри брате, немој, ко какав безбожни свештеник, трновит пут ми к небу показиват, док сам ко дрзак, надут распусник корачаш цветном стазом задовољства а не хајеш за своју проповед.
ЛАЕРТ
За мене се не бој. - Дуго се задржавам. - Ал' ево оца мог где долази.
(Долази Полоније.)
Благослов двострук двострука је милост.
Срећна коб ми пружа опроштај још један. ПОЛОНИЈЕ
Зар још сте ту, Лаерте? Срамота! Хајд на брод! Ветар на рамену седи једру твом.
Чекају те. С тобом благословје мој!
Па ово мало савета упиши у сећање. Не дај мисли језика, ни дела каквој мисли незгодној.
Дружеван буди, ал' никада прост; кад_пријатеља имаш опробана, челичном алком за срце га вежи; ал' стиском руке не жуљи свој длан са сваким новим, жутокљуним другом.
Клони се кавге; ал' дође ли баш, држањем ули противнику страх.
Свима слух поклони, реткима свој глас.
Прими суд од сваког, а за се чувај свој.
Колко кеса даје, богато се носи,
ал' не ко кицош - лепо, не шарено, јер одело често одаје човека.
Они у Француској из друштва највишег имају за то укус најбољи.
Нит буди дужник, нит поверилац; дуг често губи и себе и друга, а зајам тупи оштрицу штедљивости.
Ал' прво: буди веран себи сам, и онда ће доћи, ко за даном ноћ, да нећеш бити кривац никоме.
Збогом. Мој благослов нек зачини све. ЛАЕРТ
Најсмерније се праштам, оче мој. ПОЛОНИЈЕ
Време зове; слуге чекају те Хајд! ЛАЕРТ
Збогом, Офелија! И добро упамти што сам ти реко.
ОФЕЛИЈА
То је закључано у сећање моје, а ти носи кључ!
ЛАЕРТ
Збогом!
(Одлази.)
ПОЛОНИЈЕ
А шта ти је реко, Офелија?
ОФЕЛИЈА
Опростите, нешто што се односи на кнеза Хамлета.
ПОЛОНИЈЕ Добро се сетио!
Рекоше ми да је у последње време заказивао с тобом тајне састанке, а ти си била врло слободна и издашна са састанцима тим.
Ако је тако - ко што сам начуо ко опомену - морам да ти кажем: ти све јасно не разумеш још, ко што мојој кћери, а твојој части личи. Шта је мећ вама? Кажи право све. ОФЕЛИЈА
Оче, у последње време ми је он многе знаке своје наклоности дао. ПОЛОНИЈЕ
Наклоности! Пих-а! Говориш ко створ незрео и неук у кругу опасном.
А верујеш у те „знаке&quot;, како кажеш? ОФЕЛИЈА
Ја не знам, оче, шта бих мислила. ПОЛОНИЈЕ
Поучићу те. Знај: лудо си дете, кад за готов новац примаш знаке те који нису злато. Цени себе више, ил' -јадну фразу да не прекинем - дариваћеш ме невинашцетом.
ОФЕЛИЈА
Он ме, оче, часним начином салето. Љубављу.
ПОЛОНШЕ
Реци, то је збиља начин.
Продужи, продужи.
ОФЕЛИЈА И говор је свој
потврдио свима светим заклетвама. ПОЛОНИЈЕ
Ах! Замке, да се шљуке хватају!
Знам, кад_крв узаври, како издашно заклетве срце зајми језику.
Тај пламен, кћери, светли, ал' не загрева, у обећању самом се угаси; не сматрај га ватром.
Од сада мало штедљивија буди са девојачким својим присуством.
За друштво своје већу цену тражи но што је позив на састанак. Што се Хамлета тиче, веруј му толико да је он младић, да у ширем кругу сме да се креће но што можеш ти. Укратко, кћери, не веруј заклетвама.
То су посреднице, али не оне боје какву одело њино показује, већ спроводнице молби нечистих; миришу на завете своје, побожне, да тим што боље обману. Укупно, чисто и јасно, немој да од сада ниједан докон тренутак срамотиш у ћаскању са кнезом Хамлетом.
Пази се, ја ти заповедам. Иди.
ОФЕЛИЈА
Слушаћу вас, оче.
(Одлазе.)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
 &lt;poem&gt;
Тераса.

(Улазе Хамлет, Хорацио и Марцело.) 
ХАМЛЕТ
Ваздух љуто гризе. Хладно је веома. 
ХОРАЦИО
Оштар мраз, све сече.
ХАМЛЕТ Колко је часова?
ХОРАЦИО
Мислим није поноћ још.
МАРЦЕЛО Не, избило је.
ХОРАЦИО
Збиља? Нисам чуо. Онда је већ близу час кад се обично појављује Дух. (Звук труба и топ иза сцене.)
Шта ово значи, кнеже?
ХАМЛЕТ Ноћас Краљ
не спава, шенлучи и здравице држи, а бесна игра тутњи, ковитла се;
па кад он чашу рајнског вина сручи, бубњеви и трубе на све стране тад растреште тријумф његове здравице. ХОРАЦИО Је л' то обичај?
ХАМЛЕТ
Да, одиста, јесте.
Ал' какоја схватам, мада сам рођен ту и одрастао с тиме, тај обичај боље да се гази него што се пази.
Те пијанке, што главу тешком праве, на ружан глас нас код народа других с Истока на Запад изнесоше. Нас пијанцима зову и надимак свиње придевају нам имену. И то ма како знатним нашим подвизима одузима славе и језгро и срж.
Тако се често дешава да људи због природине какве погрешке на рођењу (за што не могу оити криви јер човек своје не бира порекло) сувишком какве битне склоности што руши долме и тврђаве ума, ил' навиком неком која квари облик понашања лепог - да ти људи, велим, носећи печат једне мане тек, што им природа ил' звезда среће да - ма иначе њине врлине биле све чисте ко милост, у броју толиком колко их човек може имати - презрени буду од јавног мишљења због оне једне погрешке. Драм зла све племенито биће понизи до сопствене срамоте.
(Долази Дух:)
ХОРАЦИО
Гледајте, кнеже, ево долази!
ХАМЛЕТ
Сви анђели, сви свети, у помоћ!
Био рајска душа ил' паклени враг, носио зрак неба или огањ пакла, биле ти намере зле ил' милостиве, ти ми се јављаш у тако чудном лику да хоћу да те ословим. Ја те зовем: Хамлете, краљу, оче, кнеже дански, одазови се! Немој да свиснем с незнања, но реци, што твоје посвећене мошти, чуване у гробу, цепају покров свој?
Што костурница твоја, у којој те видесмо мирно погребена, сад отвара тешке мрамор-чељусти избацујућ те опет ван? О, што, ти, мртви лешу, у оклопу сав, на месечев изађе опет сјај стравичном чинећ ноћ, а нама, божјим играчкама тако грозно цепаш свест мислима нашој души недомашним?
Зашто? И чему? Шта да радимо?
(Дух даје знак Хамлету.)
ХОРАЦИО
Даје вам знак да пођете за њим.
Ко да вам нешто жели да саопшти насамо.
МАРЦЕЛО
Гледајте, како Ијубазно на неко даље место вас позива.
Ал' немојте ићи с њим.
ХОРАЦИО Никако не!
ХАМЛЕТ
Неће да говори. Треба, дакле, поћи.
ХОРАЦИО
Немојте, кнеже!
ХАМЛЕТ
Што? Што бих се бојо?
Свој живот више од игле не ценим; а шта ми души може учинити, кад је и она бесмртна ко он?
Опет ме зове. Поћи ћу за њим.
ХОРАЦИО
Ал' ако вас, кнеже, на воду намами, ил' на врх оне страшне стене што се над подножјем својим нагла у море - па узме на се какав страшан лик што вас власти ума може лишити и у лудило одвести? - Размислите: само то место, без ичега више, сликама ужаса пуни сваку свест кад толко лаката доле погледа у море, па га чује како бучи.
ХАМЛЕТ
Једнако ми маше. Ево ме за тобом! МАРЦЕЛО
Не смете ићи, кнеже!
ХАМЛЕТ Себи руке!
ХОРАЦИО
Ал' послушајте. Ви не смете ићи.
ХАМЛЕТ
То моја судба виче, чинећи жилицу сваку овог тела чврстом као мишићи лава немејског.
(Дух даје знак.)
Зове ме стално. - Пустите, господо! (Отима се из њихових руку.)
Неба ми, у дух ћу претворити сваког ко ме задржава! - Даље, кажем. - Напред! Ја идем с тобом!
(Дух и Хамлет одлазе.)
ХОРАЦИО
Страховито га машта заноси.
МАРЦЕЛО
За њим! Не смемо га сада слушати. ХОРАЦИО
Хајдемо за њим. На што ће то изићи? МАРЦЕЛО
Нешто је труло у држави Данској.
ХОРАЦИО
Нек је небо води! МАРЦЕЛО Хајдемо за њим. (Одлазе.)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ПЕТА ===
&lt;poem&gt;
Забаченији део терасе.

(Улазе Дух и Хамлет.)

ХАМЛЕТ
Куда ме водиш? Говори. Нећу даље.
ДУХ Чуј ме.
ХАМЛЕТ
Хоћу.
ДУХ
Ту је скоро већ мој час
кад морам да се вратим у сумпорни
огањ мучења.
ХАМЛЕТ Авај, јадни душе!
ДУХ
Немој да ме жалиш, но озбиљну пажњу поклони оном што ти сад откривам.
ХАМЛЕТ
Говори, ја сам дужан слушати.
ДУХ
Кад чујеш, бићеш дужан светити.
ХАМЛЕТ А шта то?
ДУХ
Ја сам оца твог дух, осућен да неко време ноћу лутам, а дању у огњу гладујем и жедним, док греси што починих за живота очисте се, изгоре. И да нисам спречен причати тајне моје тамнице, приче би ове и најмања реч разорила ум ти, смрзла младу крв, учинила би да ти ока два искоче из својих дупља као звезде из својих сфера; она би ти косе заглаћене дигла сваку за се влас, ко бодље морског јежа, кад је љут.
Али то се адско откровење не сме казати уву од меса и крви.
Чуј, чуј, о, чуј! Ако си икада волео свог драгог оца...
ХАМЛЕТ О, мој Боже!
ДУХ
Освети његово подло, неприродно убиство.
ХАМЛЕТ
Убиство?
ДУХ
Да, подло убиство,
јер свако је такво и са мање греха; али је ово од свих најгнусније, најчудније, најмање природно.
ХАМЛЕТ
Похитај да га сазнам, да на крилима брзим ко мисо ил' Ијубавне жеље освети својој појурити могу.
ДУХ
Видим да си вољан за то. А био би тежи од густог корова што мирно на обалама Лете трули кад се покренуо не би. Чуј ме, Хамлете! Разгласили су да ме у врту ујела змија на спавању. Тако целоје мњење Данске преварено о смрти мојој измишљеном причом.
Ал' знај, мој врли сине, змија та што оца твога уби, носи сад његову круну.
ХАМЛЕТ
0, моја пророчка душо!
Мој стриц?
ДУХ
Да, та прељубна, родоскрвна звер, маћијом ума, дарима издајства -
2,	проклет био ум и дар што зна завести тако! - задоби за срамну похоту своју вољу краљице
моје, што се тако честитом чињаше.
0, Хамлете, какав то тек беше пад!
0д мене, што је љубљах тако верно ко кад јој дадох заклетву на венчању, спасти на једног бедника чији су природни дари ништавни спрам мојих!
Ал' ко што врлина завести се неће, ма с рајским ликом удваројој се блуд тако, ма с анћелом светим спојена, похота се сити одра небеског
3,	на ћубришту ће ждерати. Ал' тихо!
Осећам канда већјутарњи зрак.
Бићу кратак. Док сам ја спаво у врту, као и обично свако послеподне,
твој стриц се дошуњо у тај згодан час, без одбране кад сам, са бочицом сока велебиља клетог, и у завијутке ува мог сасу раствор губави отровног дејства на човечју крв, што брзо, ко жива, проће кроз канале и природне ходнике нашег тела, те ненадном снагом, ко маја у млеку, чисту и течну прогруша нам крв.
Тако је било с мојом. И напречац губа ме покри гнусним крастама по целом телу, ко убогог Лазара.
Тако сам руком братовљевом, у сну, лишен живота, круне, краљице, у цвету својих греха истргнут, без припреме, причешћа, помазања, без обрачуна на страшни послат суд,
са свима својим гресима на глави.
Ужасно, грозно! 0, најгрозније!
Па ако у теби има срца још, не допусти, немој дати да краљевска постеља Данске буде лежиште за блуд и срамно родоскрвњење.
Али ма како вршио тај чин, не прљај душе нит у духу смишљај штогод против своје мајке. Пусти небу и оном трњу што јој је у грудима нека је тишти и боде. Сад, збогом!
Свитац већ јавља да је јутро близу, његов хладни сјај већ почиње да бледи.
0, збогом, збогом, збогом! Памти ме! (Нестане.)
ХАМЛЕТ
0, све чете неба! Земљо! И шта још?
Да ли и пако позвати? 0 гада!
4,	ви, мишићи, не клоните сад
но подржите ме чврсто, усправно!
Да те памтим! 0 да, јадни душе мој!
Док памћења буде у тој сметеној лобањи, ја ћу сећати се! Да!
С памћења табле збрисаћу све ситне записе луде, све изреке књишке, све облике, све утиске прошле, што младост и посматрање уписа.
5,	само твој ће завет живети
у књизи и у свесци мозга мог, непомешан са нижим стварима; да неба ми! 0, жено најпакленија!
0	насмејани, проклет ниткове!
Прибелешке моје! -Треба да запишем да се неко може смејати, и смејат,
1	опет бити зликовац; јер знам
да таквог може бити бар у Данској!
(Пише.)
Но, стриче, ту сте! А сад датој ми наредби. 0на је: „Збогом, збогом! Памти ме!&quot;
Ја сам се на то заклео.
МАРЦЕЛ0 И Х0РАЦИ0 (иза сцене)
Кнеже, кнеже!
МАРЦЕЛ0 (иза сцене)
Кнеже Хамлете!
Х0РАЦИ0 (иза сцене)
Нека га небо чува!
ХАМЛЕТ Да Бог да!
Х0РАЦИ0
0ј-хој! ој-хој, кнеже!
ХАМЛЕТ
Хеј-хој, хеј-хој, деране! Птицо, ходи. (Улазе Хорацио и Марцело.)
МАРЦЕЛ0
Како сте, племенити кнеже?
Х0РАЦИ0 Шта је, кнеже?
ХАМЛЕТ 0, изванредно!
ХОРАЦИО
Причајте нам, кнеже.
ХАМЛЕТ
Не; јер ви бисте све то открили.
ХОРАЦИО
Неба ми, не бих, кнеже.
МАРЦЕЛО Ни ја, кнеже.
ХАМЛЕТ
Шта кажете сад? Би л' икад Ијудска душа
то помислила? - Али, ћутаћете?
ХОРАЦИО И МАРЦЕЛО
Да, тако ми неба, господару мој.
ХАМЛЕТ
У Данској нема таквога ниткова што не би био преиспољна хуља. ХОРАЦИО
Није морао дух из гроба доћи, да нам то каже.
ХАМЛЕТ Имаш право, да.
Зато, без даљег околишења, мислим руковат нам се ваља, и разићи; ви куд вас посо и жеља упути - јер сваки има жељу, посо свој, ма какав било - а ја, јадан, ето, ја идем да се богу помолим. ХОРАЦИО
Да чудних речи, кнеже, збуњених! ХАМЛЕТ
Од срца жалим врећају ли вас; вере ми, од срца.
ХОРАЦИО
Увреде нема, кнеже.
ХАМЛЕТ
Светог ми Патрика, Хорацио, има увреде, те какве! А ово привиђење, могу вам рећи, то је честит дух.
Што се пак тиче жеље да сазнате шта је мећ нама, њу ви савладајте како умете. А сад, пријатељи добри, јер ви сте моји пријатељи, и учењаци, и војници, хајде, услишите ми једну малу молбу. ХОРАЦИО
Какву то, кнеже? Хоћемо.
ХАМЛЕТ Да никад
не одате ово што ноћас видесте. ХОРАЦИО И МАРЦЕЛО Нећемо, кнеже.
ХАМЛЕТ
Да, ал' закун'те се.
ХОРАЦИО
Вере ми, кнеже, нећу.
МАРЦЕЛО Ни ја не,
тако ми вере, кнеже.
ХАМЛЕТ
На мој мач.
МАРЦЕЛО
Већ смо се, кнеже, заклели.
ХАМЛЕТ Ал' збиљски.
На мој мач, озбиљно сад.
ДУХ (издубине)
Закуните се!
ХАМЛЕТ
Ха, друже! Тако велиш? Ту ли си, ти верни стари? Прићите. Чујете л' лупежа тог у подруму? Пристајте, закуните се.
ХОРАЦИО Кажите заклетву.
ХАМЛЕТ
Да не причате никад о том што сте видели - на мач се закуните.
ДУХ (издубине)
Закуните се!
ХАМЛЕТ
Хиц ет убиqуе! Променимо место. Овамо, господо.
И на мој мач положите, своје руке; да не причате никад о том шта сте видели, на мој мач се заклињете. ДУХ(оздо)
Закуните се!
ХАМЛЕТ
Ти добро кажеш, стара кртицо, зар тако брзо земљом ријеш ти, одлични ровче! Још једном, другови, помакнимо се.
ХОРАЦИО
Дана ми и ноћи,
ово је тако чудно, необично!
ХАМЛЕТ
И поздрав'те га као необично.
Има много ствари на небу и земљи о којима ваша мудрост и не сања, мој Хорацио. Али ходите, амо, ко пре, и тако вам вишњи помогао! Закуните се: да никад нећете, ма како чудно понашо се ја - јер можда ћу за сходно наћи кад да узмем на се држање чудака - да никад, таквог видећи ме тад, нећете, с рукама скрштеним овако, ил' главе своје оваквим климањем, ил' било каквом фразом подозривом, као: „добро, добро, знамо&quot;, ил' „могли би, кад бисмо хтели&quot;, ил' „кад бисмо хтели причати&quot;, или, „има их који би, када би смели&quot;, или таквим сличним наговештењима двосмисленим рећи да ви о мени знате макар шта - да то учинит нећете, тако вам у највећој беди вишња милост била! Закуните се!
ДУХ (испод земље)
Закуните се!
ХАМЛЕТ
Мир,
неспокојни душе!
(Заклињу се.)
Тако, господо.
свом Ијубављу се препоручујем, па акоједан овакав сиромах, ко Хамлет, може дати израза Ијубави или пријатељства за вас, то, ако бог да, неће мањкати.
Хајдмо унутра заједно. Али молим: увек прст на уста! Ово време је изашло из зглоба. О проклетство, срам, што сам роћен да га ја поправљам сам! Хајдмо, ходите, вратимо се скупа. (Одлазе.)&lt;/poem&gt;

== ДРУГИ ЧИН ==

=== СЦЕНА ПРВА ===
&lt;poem&gt;
Соба у Полонијевој кући.

(Улазе Полоније и Рејналдо.)

ПОЛОНИЈЕ
Подај му овај новац, писмо то, Рејналдо.
РЕЈНАЛДО
Хоћу, господару мој.
ПОЛОНИЈЕ
Учинили бисте, Рејналдо, врло мудро да се, пре него што га посетите,
6,	владању му распитате ви.
РЕЈНАЛДО
Ту намеру сам имао, господару. ПОЛОНИЈЕ
Но добро, врло добро. Пазите, сазнајте прво за Данце у Паризу, који су, где су, и чиме се баве, у каквом друштву, са колико трошка; па кад дознате питањима тим да знају мог сина, сазнаћете више но непосредним питањима, ако се правите да га знате издалека; на пример: „Знам му оца, пријатеље,
7,	нешто мало о њему.&quot; Чујете л', Рејналдо?
РЕЈНАЛДО
Да, да, тако, врло добро.
ПОЛОНИЈЕ
„Донекле само&quot;, ал' рец'те: „Не добро. Ал' ако је онај о коме мислим, то је распикућа с тим и таквим пороцима&quot;; па измислите шта хоћете за њ, само не баш тако ружно, што би га бешчастити могло - чувајте се тог,
већ, тако, погрешке обичније, лакше, што су већ познати пратиоци сваке младости, слободе.
РЕЈНАЛДО Картање, на пример.
ПОЛОНИЈЕ
Да, ил' пијанке, свађе, двобоји, па цуре - дотле можете још ићи.
РЕЈНАЛДО
Тим бих му част упрљо, господине. ПОЛОНИЈЕ
Не; покуда може бити ублажена.
Не износ'те друге оптужбе на њега, не рец'те одан је развратности сав, то не мислим. Али дошапните грешке његове умешно, како би личиле на пеге слободе, на необузданост и изливједног духа ватреног, на дивљину крви припитомљене што обично младост обузима.
РЕЈНАЛДО
Али.
добри господару...
ПОЛОНИЈЕ Што да чиниш то?
РЕЈНАЛДО
Да, господару, хтео бих да знам. ПОЛОНИЈЕ
Добро, господине, ево вам мој план: та досетка ће, надам се, успети, те мрљице сину износећи мом, као при раду кад се што запрља, видећете да ће онај ког питате - акоје икад у гресима тим нашао крива младића о ком је реч - сложити се с вама, то је посигурно, речима, на пример: „Добри господине&quot;, ил' „пријатељу&quot;, или „господару&quot;, по обичају већ и начину у земљи тој, код људи...
РЕЈНАЛДО Врло добро.
ПОЛОНИЈЕ
И онда, господине, ако ради то - шта сам хтео рећи? - Ако ради то - светог ми, хтедох нешто казати...
Где оно стадох?
РЕЈНАЛДО Рекосте: он ће се
сложити са мном речима: „Господине...&quot; ПОЛОНИЈЕ
Ах, да, имате право. Сложиће се с
вама и потврдиће: „Знам тог господина.
Видех га јуче, или ономад,
тада и тад, с тим и тиме, и заиста,
игроје карте, претеро у пићу,
при лоптању се побио&quot;; ил', можда:
„Видех га кад уђе у ту јавну кућу. Виделицет у бурдељ&quot;, и тако даље.
Сад видите, обмане мамац ваш упеца овог шарана истине.
И тако ми Ијуди даљновиди, умни, околишећи ил' идући странпутицом, обилазећи - правац нађемо.
Тако ћеш, по мојој поуци, савету, сазнати како влада ми се син.
Разумете? Је ли?
РЕЈНАЛДО
Разумем, господару.
ПОЛОНИЈЕ
Нек вас бог увек штити! Збогом пошли. РЕЈНАЛДО
Добри господару мој!
ПОЛОНИЈЕ И мотрите сами навике му.
РЕЈНАЛДО Хоћу, господару.
ПОЛОНИЈЕ
И нека марљиво учи музику.
РЕЈНАЛДО Добро, господару.
ПОЛОНИЈЕ
Сад, срећан вам пут!
(Рејналдо одлази. Улази Офелија.) ПОЛОНИЈЕ
Офелија, како си? Шта има ново?
ОФЕЛИЈА
Ох, оче; ја сам тако преплашена! ПОЛОНИЈЕ
А зашто, за име божје?
ОФЕЛИЈА Ах, оче мој,
у својој сам соби седела шијући, кад у прснику кнез Хамлет, раскопчан, без капе на глави, с прљавим чарапама, неподвезаним, палим до чланака ко окови, и као кошуља му блед, а колено му куца о колено, и с једним тако тужним погледом ко да из пакла побеже да прича
8,	ужасима - дође преда ме.
ПОЛОНИЈЕ
Од љубави спрам тебе посто луд! ОФЕЛИЈА
Ја не знам, оче, ал' се бојим тога.
ПОЛОНИЈЕ
Па шта је рекао?
ОФЕЛИЈА Он ме ухвати
за руку, и тако чврсто држаше, па затим стукну за дужједне руке, а другом руком преко чела пређе,
9,	тако ми се унесе у лице
ко да га црта. Дуго је осто тако.
Најзад затресе мало моју руку, и трипут главом климну горе-доле. Уздахну тако тужно и дубоко
ко да му уздах руши целу грађу и односи цео живот. И најпосле без речи ми пусти руку, па са главом ко окренутом преко рамена изгледао је да је без очију нашао пут свој - јер из куће оде не гледећ очима, док је све до краја на мене њихов упирао сјај.
ПОЛОНИЈЕ
Хајд, пођи са мном. Ја ћу наћи краља. Лудило право љубави је то, што себе саму прождире жестином и води вољу очајноме делу, ко ма која друга испод неба страст што мучи нашу природу. Жао ми - да му ниси скоро рекла какву реч опорију?
ОФЕЛИЈА
Нисам, оче; али сам, по заповести вашој, одбила његова писма и ускратила му да буде крај мене.
ПОЛОНИЈЕ Због тога је луд.
Жалим што нисам с више пажње, суда посматрао га. Мишљах да се титра и да те жели упропастити.
Проклета да је обазривост та; неба ми, то је знак старости већ кад се у мишљењу пребацимо свом, ко што је општа црта млађег света несмотреност. Хајдмо сад краљу.
Он то мора знати. Јер, ако се крије, више ће бити за њих патње зле но мржње спрам нас, кад кажемо све. Хајдемо.
(Одлазе.)
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ДРУГА === 
&lt;poem&gt;
Дворана у замку.

(Трубе. Улазе Краљ, Краљица, Розенкранц, Гилденстерн и пратиоци.) 

КРАЉ
Добро нам дошли, драги Розенкранче, и Гилденстерне. Поред жеље све да вас видимо, наш хитан позив је изазван нуждом да нам послужите.
Нешто сте, ваљда, чули о промени на Хамлету - назовите тако то - јер ни унутрашњи човек, нити спољни, не личе више на оно што беше.
Шта ће друго бити до очева смрт што га је тако много одстранило од самог себе - ја не могу знати.
И зато молим вас обојицу, од детињства раног што сте расли с њим,
и што му знате и младост и ћуд, да останете на нашем двору ту за неко време; да га друштвом својим разонодите; и да, по прилици, колико каткад можете назрети, сазнате да л' га нешто непознато толико мучи; што бисмо, кад сазнамо, имали моћи и да излечимо.
КРАЉИЦА
Господо добра, он је много причо
10,	вама; и ја верујем да нема два човека жива којима би он оданији био. Ако је по вољи
да покажете толко љубазности
11,	добре воље да за неко време часове своје са нама трошите,
у корист и за успех наших нада - посета ваша добиће захвалност што сећању једног краља доликује.
РОЗЕНКРАНЦ
Обадва ваша величанства могу,
владарском својом влашћу над нама,
изложити своје превисоке жеље
пре наредбом каквом него молбом том.
ГИЛДЕНСТЕРН
Обојица се ми покоравамо;
залажући се за то потпуно,
пред ваше ноге службу стављајућ'
да слободно располажете њом.
КРАЉ
Хвала, Розенкранче, и добри Гилденстерне.
КРАЉИЦА
Хвала, Гилденстерне, и добри Розенкранче.
л молим вас да одмах посетите
мог одвећ много промењеног сина.
Нек неко од вас пође и одведе господу ову до Хамлета сад.
ГИЛДЕНСТЕРН
Нек небо да да наше присуство 
И рад корисни и драги му буду!
КРАЉИЦА Тако је. Амин!
(Одлазе Розенкранц, Гилденстерн и неколико пратилаца. Улази Полоније.)
ПОЛОНИЈЕ
Мој добри краљу, наши посланици из Норвешке су стигли весело.
КРАЉ
Вазда си био отац добрих вести.
ПОЛОНИЈЕ
Зар нисам, краљу? Ја вас уверавам да дужност своју, ко и душу, дајем мом Богу и мом милостивом краљу.
Па мислим - или овај мозак мој не лови више трагом мудрости онако добро као што је пре - да сам пронаш'о, мислим, прави разлог и Хамлетовом лудилу.
КРАЉ
12,	причај,
говори о том, то желим да знам.
П0Л0НИЈЕ
Пустите најпре посланике; моје новости биће гозби посластица.
КРАЉ
Сам им част укажи, и уведи њих.
(Полоније излази.)
Гертруда драга, сад ми каже он да је пронашао и узрок и извор растројености целој сина твог.
КРАЉИЦА
Сумњам да је нашо други, сем
главнога: смрт очеву и наш пренагљени брак.
КРАЉ
Добро, то ћемо испитати већ.
(Враћа се Полоније са Волтимандом и Корнелијем.) Добро нам дошли, добри пријатељи.
Но, Волтиманде, шта нам доносите од нашег брата, краља норвешког?
В0ЛТИМАНД
Најлепше враћа поздраве и жеље.
На прву реч нашу, посл'о је да спречи синовца свога војне припреме, за које му се чинило да беху против Пољака; ал' боље разгледав, он збиља виде да су против нас.
Растужен тим што болест његова,
старост и немоћ беху обмануте
на такав начин, он посла наредбу
Фортинбрасу, који се покори,
би укорен од краља, и најзад
закле се пред стрицем да никад више неће
кушати рат на ваше величанство.
Краљ стари на то, препун радости, шест му хиљада круна годишње даде с одобрењем да војску дигнуту поведе, као и пре, на Пољаке,
13,	с молбом, овде изложеном већ,
(Предаје Краљу лист.)
Да допустите да слободно прође кроз ваше земље на тај подвиг свој, са условима за пропуст, сигурност таквим ко што су предвиђени ту.
КРАЉ
То нам се веома свиђа. Кад будемо на доколици већој, читаћемо, размотрити и одговорити, и мислити на овај посао.
Вама, међутим, хвала за сав труд.
Одморите се. Вечерас ћемо скупа на част. У завичај добро сте нам дошли!
(Излазе Волтиманд и Корнелије)
ПОЛОНИЈЕ
Овај је посо добро окончан. -
Мој господару - госпо - да излажем
шта значи бити владар, шта је дужност,
што је дан - дан, време - време, а ноћ - ноћ,
значило би траћит' време, дан и ноћ.
Стога, зато што је краткоћа срж знања, а опширност спољни накит и удови, бићу кратак. Ваш је племенити син луд; ја велим луд је, јер право лудило одредити, то би било ништа друго до бити луд! - Ал' доста о томе.
КРАЉИЦА
Више о ствари, а с мање вештине!
ПОЛОНИЈЕ
Кунем се, госпо, да се не служим баш никада вештином. Он је луд, то је истина; истина, то је штета; а штета што је ово истина.
Фраза је луда, ал' - срећан јој пут!
Јер нећу да се вештином послужим. Претпоставимо, дакле, да је луд.
Остаје онда да нађемо узрок тог ефекта, ил' боље рећи узрок тог дефекта, јер овај дефектни ефекат има свој узрок. Па пронађимо га.
А проналазак је ово. Размислите.
Ја имам кћер - имам је док је моја - и она ми је у послушности и по дужности, пазите, дала ово.
Сад слушајте и закључите.
(Чита.)
&quot;Идолу моје душе, небесној и најдивнијој Офелији.&quot;
То је рђава фраза, проста фраза;
&quot;најдивнијој&quot; је прост израз. Ал' чујте ево ово:
(Чита.)
„Ове редове њеним белим, ванредним недрима, итд.&quot;
КРАЉИЦА
Је ли то Хамлет упутио њој?
ПОЛОНИЈЕ
Чекајте мало, госпо, бићу тачан.
(Чита.)
„Сумњај да л' су збиља сјајне звезде ове; сумњај да ли сунце зна путању своју; сумњај да ли лаж се истином не зове; али у љубав-не посумњај моју...&quot;
„О, драга Офелија, ја сам невешт у бројању А слогова, не умем мерити своје уздисаје, али да те много волим, о врло много! - веруј ми. Збогом! Твој за навек, најмилија госпођице, док је ова машина његова, Хамлет.&quot;
Послушна кћи ми показала то. л ушима је мојим поверила, штавише, сваку молбу његову: како је дошла, где, у који час.
КРАЉ
А како је она примила ту љубав?
ПОЛОНИЈЕ
За шта ме сматрате?
КРАЉ
За поштена, часна човека.
ПОЛОНИЈЕ
То бих вам радо баш доказ'о.
Али шта бисте помислили ви, видећи ту врелу љубав у полету,
- а ја сам, признајем, видео је пре но што ми кћи је одаде; - шта бисте мислили ви, шта њено величанство краљица драга, што је овде сад, да сам изигравао кутију за писма, или срцу дао миг, ил' глув и нем посматрао ту љубав тупим погледом? Шта бисте мислили? - Не, ја правце пређох на дело, и рекох младој госпођици:
„Кнез Хамлет је краљевић, и он је ван твојих сфера. То не може бити.&quot;
Ја је поучих да састанке с њим избегава, да му не прима гласнике ни поклоне. Кад је примила поуку, савети су моји уродили плодом.
А он, одбијен - да укратко свршим - паде у тугу, па у пост, а отуд у несаницу, па затим у немоћ, потом у растројство, и са падом тим, у лудило у коме бесни сад; а ми га зато сви оплакујемо.
КРАЉ
Мислите то је?
КРАЉИЦА Да, то може бити; и то врло лако.
ПОЛОНИЈЕ Да ли се десило,
врло бих да чујем, да вам икад ја одлучно рекох &quot;то је тако&quot;, па се, показало ипак да је друкчије?
КРАЉ Колико знам, није.
ПОЛОНИЈЕ Ако је друкчије,
одузмите ово овој... Ако би ме околности само навеле на траг, истину ћу наћи, па ма она била у средишту саме земље сакривена.
КРАЉ Како бисмо могли даље трагати? 
ПОЛОНИЈЕ Ви знате да он шета, каткада, око четири сата овде, у предворју. 
КРАЉИЦА Он заиста тако ради.
ПОЛОНИЈЕ У то доба
пустићу једном к њему своју кћер,
ви будите са мном иза застора;
пазите на сусрет: ако је не воли,
и није због тога сишао с ума, -
нек нисам више саветник државе,
већ нек се бавим плугом и коњарством.
КРАЉ Да покушамо.
КРАЉИЦА Али погледајте
како тужан јадник читајући иде.
ПОЛОНИЈЕ Склон'те се, молим вас. Обоје се склоните.
Ја ћу га одмах ословити.
(Излазе Краљ, Краљица и пратиоци. Улази Хамлет, читајући.) Дозвол'те,
мој добри кнеже Хамлете. Како је?
ХАМЛЕТ
Добро, хвала Богу.
ПОЛОНИЈЕ
Познајете ли ме, кнеже?
ХАМЛЕТ
О, сасвим, сасвим добро. Ви сте рибар.
ПОЛОНИЈЕ Нисам, кнеже.
ХАМЛЕТ Онда бих волео да сте тако поштен.
ПОЛОНИЈЕ
Поштен, господару?
ХАМЛЕТ
Да. господине. Бити поштен, какав је данас свет, значи бити одабран измећу десет хиљада.
ПОЛОНИЈЕ
То је сасвим тачно, господару.
ХАМЛЕТ
„Јер ако сунце излеже црве у липсалом псу, оно, тај бог што љуби стрвину&quot;... Имате ли ви кћер?
ПОЛОНИЈЕ Имам, кнеже.
ХАМЛЕТ
Немојте је пуштати да шета по сунцу. Зачеће је благослов, али не онако како би ваша кћи могла зачети. - Пријатељу, припазите на то!
ПОЛОНИЈЕ (за себе)
Шта велите на то? Све око моје кћери. Па ипак ме у почетку није познао. Рече ми да сам рибар. Далеко је застранио, далеко! Додуше, у својој младости и ја сам много патио од љубави, готово исто тако. Да га опет ословим. - Шта то читате, господару?
ХАМЛЕТ Речи, речи, речи.
ПОЛОНИЈЕ
О чему је расправа, кнеже?
ХАМЛЕТ Измеђ' кога?
ПОЛОНИЈЕ
Мислим на садржину коју читате, кнеже.
ХАМЛЕТ
Клевете, господине. Јер овај подругљиви лупеж каже овде да стари људи имају седе браде; да им је лице смежурано; да им очи луче густу смолу и пекмез од шљива; да обилују недостатком разума и да су им бедра врло слаба; све тако неке ствари, господине, за које држим да није поштено тако их исписивати, иако иначе најјаче и најдубље верујем у њих. Јер, и ви бисте сами, господине,
били стари колико и ја кад бисте, као рак, могли натрашке ићи.
ПОЛОНИЈЕ (за себе)
Лако је то лудило, ипак има у њему методе. - Хоћете ли да изађете из тог ваздуха, кнеже?
ХАМЛЕТ У мој гроб?
ПОЛОНИЈЕ
Одиста, то би значило изићи из ваздуха. (За себе.)
Како су му по неки одговори згодни! Лудило често срећно погоди и оно што памет и здрав разум не могу успешно да савладају. Хоћу да га оставим; и одмах ћу измислити пут и начин за састанак измећу њега и моје кћери.
- Мој уважени кнеже, најпонизније ћу узети од вас опроштај.
ХАМЛЕТ
Ви, господине, не можете узети од мене ништа што вам ја не бих драговољно уступио - осим живот мој, осим живот мој, осим живот мој.
ПОЛОНИЈЕ
Остан'те ми здраво, господару.
ХАМЛЕТ
Те досадне, маторе будале!
(Улазе Розенкранц и Гилденстерн.)
ПОЛОНИЈЕ
Ви тражите кнеза Хамлета? Он је ту.
РОЗЕНКРАНЦ (Полонију)
Бог вам помогао, господине.
(Полоније излази.)
ГИЛДЕНСТЕРН Мој поштовани кнеже!
РОЗЕНКРАНЦ
Мој најмилији господару!
ХАМЛЕТ
Моји одлични, добри пријатељи! Како си ти, Гилденстерне? Ах, Розенкранче? Добри моји момци, како сте вас двојица?
РОЗЕНКРАНЦ
Као обична деца ове земље.
ГИЛДЕНСТЕРН
Срећни смо утолико, уколико нас срећа не притискује. На Фортуниној капи ми нисмо баш кићанка.
ХАМЛЕТ
Ни ђонови на њеним ципелама?
РОЗЕНКРАНЦ Ни то, кнеже.
ХАМЛЕТ
Онда ви живите негде око њеног струка, у средини њених милости, како би се рекло.
ГИЛДЕНСТЕРН
Заиста, кнеже, ми смо јој врло присни пријатељи.
ХАМЛЕТ
Ви познајете тајне удове Срећине? Да, тако је; она је блудница. - Шта има ново?
РОЗЕНКРАНЦ
Ништа, господару, осим то да је свет постао поштен. 
ХАМЛЕТ
Онда је близу Страшни суд. Али, ваше новости нису истините. Допустите ми да вас изближе запитам: шта
сте ви то, добри моји пријатељи, згрешили срећи кад вас је послала овамо у тамницу?
ГИЛДЕНСТЕРН У тамницу, кнеже?
ХАМЛЕТ
Данска је тамница.
РОЗЕНКРАНЦ
Онда је и цео свет тамница.
ХАМЛЕТ
Те још каква; са многим преградама, ћелијама и апсанама; а Данска је једна од најгорих.
РОЗЕНКРАНЦ
Ми то не бисмо рекли, господару.
ХАМЛЕТ
Но, онда за вас није. Јер ништа није ни добро ни зло, него га таквим чини наше уверење. Мени је тамница. 
РОЗЕНКРАНЦ
То је стога што је таквом праве ваше тежње. Данска је сувише тесна за ваш дух.
ХАМЛЕТ
Ах, Боже мој; ја бих се могао затворити у орахову љуску, па се ипак сматрати краљем бескрајног простора, само кад не бих имао ружних снова.
ГИЛДЕНСТЕРН
Ти снови су у ствари амбиције. Јер сваки онај што има амбиција није ништа друго до сенка једног сна. 
ХАМЛЕТ
И сан је само сенка.
РОЗЕНКРАНЦ
То је истина; и ја држим да је амбиција тако лаког и ваздушастог бића, да је она само сенка сенке.
ХАМЛЕТ
Онда су наши просјаци тела, а наши монарси и хероји са њиховом надуваном славом просјачке сенке. - Хоћемо ли у двор? Јер, вере ми, ја не умем да мудрујем. 
РОЗЕНКРАНЦ И ГИЛДЕНСТЕРН Ми ћемо вас пратити.
ХАМЛЕТ
То нипошто! Ја нећу да вас убрајам у своје остале слуге. Јер, да вам говорим као поштен човек, моји су пратиоци до зла бога рђави. Али кажите отворено и као стари пријатељи, шта радите у Елсинору?
РОЗЕНКРАНЦ
Дошли смо да вас посетимо, кнеже; никаквим другим послом.
ХАМЛЕТ
Какав сам просјак, ја сам сиромашан и самом захвалношћу. Али ја вам захваљујем; а сигурно је, драги пријатељи, да је скупо платити и један новчић за моју захвалност. Да нису послали по вас? Јесте ли ви овде по сопственој побуди? Је ли то драговољна посета? Хајде, будите искрени и поштени према мени. Хо, хајде. Дакле? Кажите!
ГИЛДЕНСТЕРН
Шта да кажемо, господару?
ХАМЛЕТ
Што год хоћете, али само право. По вас су послали.
У вашим очима је некаква врста признања, али ваше осећање стида нема довољно умешности да га преобра-
зи. Знам, вас су позвали добри краљ и краљица.
РОЗЕНКРАНЦ А ради чега, кнеже?
ХАМЛЕТ
То треба ви мени да кажете. Али ја вас заклињем правом нашег друговања, слогом наше младости, обавезом наше вазда очуване љубави и свим што је још драгоценије и што би вам какав речитији говорник могао ставити на срце: будите према мени искрени и отворени.
Јесу ли вас позвали, или нису?
РОЗЕНКРАНЦ (одвојено, Гилденстерну)
Шта ви кажете?
ХАМЛЕТ (за себе)
Тако? Онда ћу мотрити на вас. - Ако ме волите, немојте се устручавати.
ГИЛДЕНСТЕРН Позвали су нас, кнеже.
ХАМЛЕТ
Ја ћу вам казати зашто. Тако ћу ја пре погодити но што ми ви одате, и ваша верност краљу и краљици неће се ни за длаку променити. Ја сам одскора (не знам ни сам зашто!) изгубио сву своју веселост, запустио све своје навике, и, уистину, моје расположење је тако жалосно, да ми ова дивна грађевина, земља, личи на какав пуст морски гребен; ово сјајно небо, ваздух и - погледајте - тај лепи, племенити и над нама раскриљени свод, тај величанствени кров украшен златном ватром - ах, све ми то личи на ружно, кужно сметлиште испарења!
- Какво је ремек-дело човек! Како је племенит умом! Како неограничен по способностима! Како је у облику и покрету складан и целисходан! Како је изразом сличан анђелу! Како по разуму наличи на Бога - украс света, узор свега живота! - Па ипак, шта је за мене та квинтесенција прашине? Човек ми се не мили; не, па ни жена, мада ми изгледа да бисте својим осмехом желели да потврдите то.
РОЗЕНКРАНЦ
Тако што нисам мислио, господару.
ХАМЛЕТ
Па зашто сте се онда насмејали, када сам рекао:
„Човек ми се не мили”?
РОЗЕНКРАНЦ
Мислио сам, кнеже, ако вам се човек не мили како ће се глумци код вас мршаво провести. Прошли смо их на друму; они долазе овамо да вам понуде своје услуге. 
ХАМЛЕТ
Онај што игра краља добро ми је дошао; његово величанство ће добити свој данак од мене; витез-луталица ће употребити свој мач и свој штит; љубавник неће залуд уздисати; чудљивац ће на миру свршити своју улогу; лакрдијаш ће насмејати оне чија се плућа лако голицају; а јунакиња ће слободно изразити мисли, па ма због тога храмали стихови. - Који су то глумци?
РОЗЕНКРАНЦ
Они које сте ви обично веома волели: трагичари из града.
ХАМЛЕТ
Откуда то да они путују? Кад би остали у граду, боље би било и за њихов глас и за њихову корист.
РОЗЕНКРАНЦ
Мислим да је њихово путовање дошло због последњих новотарија.
ХАМЛЕТ
Имају ли исти углед као кад сам ја био у граду?
Имају ли још онолику посету?
РОЗЕНКРАНЦ Не, доиста немају.
ХАМЛЕТ
Како то? Да нису зарђали?
РОЗЕНКРАНЦ
Не; њихов труд још одржава свој уобичајени корак.
Али вам се, господару, накотило некакве дечурлије, малих голуждраваца, који се деру из свега гласа, и зато им се немилосрдно пљеска: они су сад у моди и ти су сад толико заграјали по простим позорницама - како их они зову - да су многи што носе папире уплашени од гушчијих пера, и не смеју да се појаве тамо.
ХАМЛЕТ
Како! Јесу ли ти глумци „такозвана краљева деца&quot;?
Ко их издржава? Како су плаћени? Хоће ли продужити своје занимање само дотле док им се глас не олиња?
Зар неће рећи некад, доцније, кад и сами постану путујући глумци (а то је врло вероватно, ако немају бољих средстава за издржавање), да им писци чине неправду гонећи их да вичу на своју рођену будућност? 
РОЗЕНКРАНЦ
Богами, било је много посла на обе стране, а народ није сматрао за грех да их напујда на кавгу. Једно време се није могло зарадити на позоришном комаду, ако се због тога писац и глумац нису почупали за косе.
ХАМЛЕТ Је ли могућно?
ГИЛДЕНСТЕРН
О, било је доста полупаних глава.
ХАМЛЕТ
Односе ли деца победу?
РОЗЕНКРАНЦ
Да, она, кнеже, односе победу, и Херкула и његов терет с њим.
ХАМЛЕТ
То није ништа чудновато. Јер мој стриц је краљ Данске, па они што су се на њега кревељили док је мој отац био жив, дају сада двадесет, тридесет, четрдесет, педесет, сто дуката за једну његову слику у минијатури. Триста му мука, има у томе нешто што је над природом, ако би филозофија могла пронаћи шта је то.
(Фанфаре и трубе иза сцене.)
ГИЛДЕНСТЕРН То су глумци.
ХАМЛЕТ
Господо, добро ми дошли у Елсинор. (Клања им се.)
Пружите ми руке. Љубазност и параде обично су знаци лепог дочека: допустите ми да се према вама понашам на овај начин (Узима их за руке.) јер бих се иначе бојао да би мој дочек глумаца (а ја хоћу да их дочекам с највећом спољном љубазношћу, то вам унапред кажем) могао изгледати лепше него што сам дочекао вас. Добро ми дошли: али мој чика-отац и моја стрина-мајка преварили су се.
ГИЛДЕНСТЕРН У чему, драги кнеже?
ХАМЛЕТ
Ја сам луд само кад дува северозападни ветар; кад дува југ, ја разликујем сокола од чапље.
(Улази Полоније.)
ПОЛОНИЈЕ
Клањам се, господо!
ХАМЛЕТ
Чујте, Гилденстерне - и ви такође - на свако уво један прислушкивач - ово велико сисанче, које видите пред собом, још није изашло из својих пелена. 
РОЗЕНКРАНЦ
Можда је он поново ушао у њих; јер каже се да је стар човек по други пут дете.
ХАМЛЕТ
Проричем да долази да ме извести о глумцима; пазите. - Имате право, господине: то је било у понедељак ујутру, заиста тога дана...
ПОЛОНИЈЕ
Господару, имам да вам саопштим новости.
ХАМЛЕТ
Господару, имам да вам саопштим новости. Када је Росцијус био у Риму глумац...
ПОЛОНИЈЕ
Приспели су глумци, господару.
ХАМЛЕТ
Тра-та-та!
ПОЛОНИЈЕ На моју част...
ХАМЛЕТ
„Сваки глумац доће на магарцу свом.&quot;
ПОЛОНИЈЕ
То су најбољи глумци на свету, за трагедију, комедију, историјску игру, пастирско-шаљиву, историјско-пасторалну, трагично-историјску, трагично-комично-историјско-пасторалну, за драму са јединством места и драму без јединства. Сенека није за њих одвише озбиљан, ни Плаут одвећ весео; у строгом придржавању текста, или у слободном приказу - они су јединствени.
ХАМЛЕТ
О, Јефтају, судијо Израиља, какво си благо имао! 
ПОЛОНИЈЕ
Какво је благо имао он, кнеже?
ХАМЛЕТ
Лепу кћер, и ништа више, коју је МНОГО волео.
ПОЛОНИЈЕ (за себе)
Све о мојој кћери.
ХАМЛЕТ
Немам ли право, стари Јефтају?
ПОЛОНИЈЕ
Ако мене зовете Јефтајем, кнеже, ја заиста имам кћер коју много волим.
ХАМЛЕТ
Заиста, то није логичка консеквенца.
ПОЛОНИЈЕ
А шта је овде логичка консеквенца, кнеже?
ХАМЛЕТ Шта? -
Како судба рече,
БОГ то зна, а затим, ви знате.
Све се стече
као - ствар већ вероватна...
Прва строфа побожне песме казаће вам више, јер, погледајте, ови ми улазе у реч.
(Улази четири-пет глумаца.)
ХАМЛЕТ
Добро сте ми дошли, господо; добро дошли сви. - Мило ми је што видим да си добро. Добро ми дошли, добри пријатељи. - О, мој стари пријатељу! Твоје лице је обрадатило откад сам те последњи пут видео; да ниси дошао да ми посадиш браду, у Данској? - Шта, моја млада госпођица и госпа! Госпе ми, ви сте за једну потпетицу ближе небу но кад сам вас последњи пут видео. Молићемо бога да ваш глас не буде излизан као какав златник изван оптицаја. - Господо, ви сте ми добродошли. - Одмах ћемо се, као француски соколари, залетети на све што приметимо. Да чујемо одмах какву декламацију. Но, дајте нам један пример свога талента; дете какав страстан говор.
ПРВИ ГЛУМАЦ Који говор, кнеже?
ХАМЛЕТ
Једном сам те слушао, кад си рецитовао један говор - али он се није никад давао на сцени, или ако јесте, не више од једанпут. Јер се комад, сећам се, није допао гомили. То је био кавијар за прост свет. Али, био је то - како сам ја схватио и како су схватили други, чији је суд у оваквим стварима јачи него мој - један изврстан комад, добро распоређен у сцене, написан с исто толико осећања мере колико и вештине. Сећам се да је неко рекао сако у стиховима нема довољног зачина да начине предмет укусним, нити у реченицама има такве садржи- не да би писац могао бити оптужен за извештаченост; али је дело назвао поштеним, здравим колико пријатним, и бескрајно више лепим но накинћуреним. Један говор сам у њему нарочито волео. То је Енејина прича Дидони; а нарочито онај део где он говори о Пријамовој погибијн. Па ако вам је остала у сећању, почните оним стихом - чекајте, чекајте - „Опаки Пир као хирканска звер&quot;...
Није тако - почиње са Пиром:
„Опаки Пир са оружјем црним, мрачним ко смер му, и налик на ноћ, кад у кобном коњу лежаше сакривен, свој црни, страшни премазао је лик, страшнијим знаком: од главе до пете црвен и ужасан, сав ишаран крвљу отаца, мајки, кћери и синова; умазан сав, спаљеним улицама, што бацају светлост свирепу и клетву на убиство краља, у гневу и огњу и усиреном сав облепљен крвљу, с очима ко алем, тај паклени Пир старога тражи Пријама...&quot;
Сад продужите.
ПОЛОНИЈЕ
Тако ми бога, кнеже, добро изговорено, добрим нагласком и с добрим разумевањем.
ПРВИ ГЛУМАЦ „Нађе га
у борби с кратким мачем против Грка; непокоран, стари испаде му мач из руке, и како паде, тако оста; у неравном боју насрну Пир на Пријама; он бесно замахну, и беспомоћни старац стропошта се на сам звук и ветар од замаха тог.
А мртва Троја ко да осети тај удар, кад се с врхом у пожару до темеља сруши уз ужасан лом што зароби уво Пирово. Јер, гле!
Његов мач изнад млечнобеле главе часнога Пријама ко да заста зраком.
Тако, као тиран на слици, немаран спрам воље своје и спрам смера свог; не учинив ништа, стајао је Пир.
Ал' ко што често видимо пред буру тишину неба, и облаке стале, и умукнули хук ветра, и земљу као смрт мирну, док нагло страшни гром не расцепи небо - тако за почивком осветом кивном би обузет Пир.
Киклопа чекићи никад нису пали на Марсов оклоп искован за отпор с кајања мање но Пиров крвав мач на Пријама што паде.
Доле са Срећом, доле с блудницом!
Сви богови у општем скупу свом, одузмите јој моћ и с њеног точка полом’те спице, сломте наплатке, а главчине јој низ небески брег скотрљајте доле у пакао сам!&quot;
ПОЛОНИЈЕ
То је одвећ дугачко.
ХАМЛЕТ
Па послаћемо берберину заједно с вашом брадом. - Молим те, настави. Он је за какву лакрдију или масну причу; иначе спава. Настави; дед Хекубу.
ПРВИ ГЛУМАЦ
&quot;Ал' ох, ко виде краљицу у велу...&quot;
ХАМЛЕТ
„Краљицу у велу&quot;?
ПОЛОНИЈЕ
Да, то је добро. „Краљицу у велу&quot; врло је добро.
ПРВИ ГЛУМАЦ
„Где боса трчи улицама свима, претећи огњу потоцима суза: крпа јој на глави, где је круна била; место одела, око исцрпених, сувих бедара једно ћебе само зграбљено усред узбуне у журби.
Ко би то видо, језиком отровним прогласио би издајство Фортуне.
Ах, да је сами богови видеше, кад спази Пира како злобно игра, секући мачем удове њеног мужа, њена би вриска, што се проломи, ватрене очи неба оросила, и (ако се смртне ствари тичу њих) у боговима дигла сажаљење!&quot;
ПОЛОНИЈЕ
Погледајте, зар он није променио боју лица, и зар му нису сузе у очима! Молим те, престани.
ХАМЛЕТ
Добро је; замолићу те да ми ускоро изговориш и остатак. - Добри господине, хоћете ли се постарати да глумци буду добро смештени? Чујте, гледаћете да се с њима лепо поступа, јер су они огледало и летопис свога времена. Боље је да после смрти добијете рђав епитаф него да они, док сте живи, шире рђав глас о вама.
ПОЛОНИЈЕ
Господару, поступићу с њима као што заслужују. 
ХАМЛЕТ
Сто му мука, човече: много боље. Поступај са сваким као што заслужује, па ко ће остати неизбијен? Поступајте с њима према својој сопственој части и свом достојанству; па што они мање заслужују, тим ће више заслуга имати ваша племенитост. - Одведите их унутра. 
ПОЛОНИЈЕ Хајдете, господо.
ХАМЛЕТ
Пођите за њим, пријатељи. Сутра ћемо чути један комад.
(Одлази Полоније са свима глумцима, осим првог.)
Чуј ме, стари пријатељу. Умете ли ви да одиграте Убиство Гонцага?
ПРВИ ГЛУМАЦ Умемо, кнеже.
ХАМЛЕТ
То ћемо имати сутра навече. Да ли бисте, по нужди, могли научити један говор, од једно дванаест или шеснаест стихова, које бих ја написао и уметнуо унутра? Хоћете ли?
ПРВИ ГЛУМАЦ Хоћемо, кнеже.
ХАМЛЕТ
Врло добро. Идите за оним господином, и гледајте да му се не ругате. (Први глумац одлази. Розенкранцу и Гилденстерну.) - Моји добри пријатељи, опраштам се с вама до вечери. Добро сте ми дошли у Елсинор. 
РОЗЕНКРАНЦ Мој добри кнеже!
ХАМЛЕТ
Да, нека вас Господ штити.
(Розенкранц и Гилденстерн излазе.)
Сад сам сам.
О, какав подлац, ниски роб сам ја!
Није ли страшно, да тај глумац ту у једној песми, једном сну о страсти маштом својом може да присили душу да од њеног дејства пребледи му лик, у оку буду сузе, лицем страх,
јецање у гласу, и држање све с његовом маштом да доће у склад? А све низашта? За Хекубу! Шта је Хекуба њему, или он Хекуби, да плаче за њом! Шта би радио тај, да има повод, побуде за бол ко ја?
Потопио би сцену сузама, језивом речи цеп’о свету слух, да крив полуди, невин да побледи, непосвећен се збуни, и да чула самога слуха и вида се згрозе.
А ја?
Глуп, малодушан нитков чамујем ко сањало, и туп за рођену ствар; ништа не знам рећи - ни за краља тога, на чије благо и живот драгоцен паклени један злочин је извршен.
Јесам ли ја страшљивац? Ко ме зове нитковом? Ко ме по темену лупа? Чупа ми браду - дува ми у лице?
За нос ме вуче? У грло ми лаж до плућа гура? Ко то чини?
Ха!
Крста ми, ја бих поднео то све.
Јер мора да сам голубије јетре, и немам жуч, да увреду загорча; ил' иначе, бих нагојио био све небеске вране овог роба стрвљу! О, крвави и блудни ниткове!
Бесавесни, похотни, неприродни! Издајничка хуљо! Освето!
Ах, какав сам магарац! Јест „храбро&quot; да ја убијеног, драгог оца син, небом и паклом на освету гоњен, морам, ко курва, да срцу олакшам речима, па сам дао се у псовке, ко права рита, ко судопера.
Гадим се на то, фуј!
На посао, моја мисли! - Слушао сам да кривци, гледајућ’ какву представу, вештином самом глуме беху толко потресени до срца, да би одмах признали јавно своја недела.
Убиство, иако нема језика, проговори органом чуднијим.
Приредићу да глумци играју нешто што личи убиству оца мог пред мојим стрицем. Ја ћу пазити на његов поглед, прозират’ до сржи. Тргне л' се само, знаћу већ свој пут! Дух који видех можда је нечастив, а ђаво може на себе узети допадљив облик; штавише и можда, због слабости ми и суморности - а он на такве има силну моћ - на зло ме води, да ме упропасти.
Ја хоћу да имам стварније разлоге но овај. Глума замку нек ми дадне,
у коју ће савест краљева да падне. (Одлази.)
&lt;/poem&gt;

== ТРЕЋИ ЧИН ==

=== СЦЕНА ПРВА === 
&lt;poem&gt;
Соба у замку.

(Улазе Краљ, Краљица, Полоније, Офелија, Розенкранц и Гилденстерн.) 

КРАЉ
Зар не можете околишним путем измамити му реч што је пометен, што све своје мирне дане мучи грубо тим немирним лудилом опасним?
РОЗЕНКРАНЦ
Признаје да се осећа растројен; ал' зашто, то неће никако да каже.
ГИЛДЕНСТЕРН
Нити нам даје да га испитамо; већ лудилом се вештим заклања кад год бисмо хтели да га наведемо на какво признање о правоме стању.
КРАЉлЦА
Је ли вас лепо примио?
РОЗЕНКРАНЦ Ко племић.
ГИЛДЕНСТЕРН
Али ииак зато врло усиљено.
РОЗЕНКРАНЦ
Склон питањима, ал' врло тврд у одговору на наша питања.
КРАЉлЦА
Да л' сте га каквом забавом кушали?
РОЗЕНКРАНЦ
Десило се тако да смо неке глумце
престигли на путу; причасмо о њима;
и тад се као обрадово беше,
што чује о њима. Ти су људи око двора,
и, чини ми се, добили су налог
да довече пред њим представљају.
ПОЛОНИЈЕ
Јесте.
И молио ме да и вас позовем, да видите и чујете ту ствар.
КРАЉ
Од свег срца. Врло ми је мило, што чујем да је томе наклоњен.
Господо добра, подстакните га ви и даље на склоност спрам забава тих.
РОЗЕНКРАНЦ Хоћемо, господару.
(Розенкранц и Гилденстерн излазе.)
КРАЉ
Драга Гертруда, остави нас и ти.
Позвали смо тајно Хамлета овамо, да се, као тобож, сусретне случајно са Офелијом.
Њен отац и ја, уходе по праву, бићемо ту да гледећ невићени можемо јасно судити и знати по сусрету им, по понашању његовом, је ли то Ијубавни бол. ил' не, због чега пати.
КРАЉлЦА
Послушаћу.
А што се вас тиче, Офелија, желим да ваша лепота буде срећни повод Хамлетовог лудила; јер тад имала бих наде да ће вам врлине вратити га опет на редовни пут, а на част и вама и њему.
ОФЕЛљА Ја то
и сама, госпо, желела бих радо.
(Излази Краљица.)
ПОЛОНИЈЕ
Офелија, прошетај овуда;
а вас, величанство, молим: склонимо се.
(Офелији.)
Ево, читај ову књигу, та привидна побожност нек ти оправда самоћу. - Због тога смо често за укор; јер то је већ и сувише познато, да лицем на молитву спремним, изразом побожним, пошећеримо и самог ћавола.
КРАЉ (за себе)
То је и сувише истинито, вај!
Како дивно шиба савест моју сад овај укор. Образједне блуднице, улепшан што је вештином мазања, ружнији није испод маске своје но моје дело под шареном речи.
О, терете тешки!
ПОЛОНИЈЕ
Чујем га, долази; склонимо се, краљу. (Краљ и Полоније одлазе.)
ХАМЛЕТ
Бити ил' не бити? - питање је сад.
Је л' лепше у души трпети праћке и стреле судбе обесне, или на оружје против мора беда дићи се, и борбом учинити им крај?
Умрети - спавати - ништа више - реци, да спавањем се сврши срца бол и хиљада животних потреса и наследних месу, ето то је циљ и предано му тежи ти. Умрети, спавати - спавати - можда сањати!
Да, ту је чвор! Јер у том спавању смртном какви би снови могли доћи, кад живота ово клупче одмотамо?
Ту морамо стати; то је обзир тај што беди нашој продужава век!
Јер ко би подно светске шибе, руге, неправде силних и злоставе гордих, бол презрене нам љубави, насиља,
и обест власти, понижења која од невредних трпи стрпљива заслуга - кад сам себи можеш слободу да даш и голим ножићем? Ко би вукао товар, под умором живота стењући и знојећи се да страх не буни од нечег по смрти, до тајне земље, с чијих мећа још ниједан путник вратио се није? То нам вољу збуни, и чини да раће подносимо зла која су ту већ него да летимо онима другим, непознатим још?
Тако свест страшљивце прави од свих нас; и тако природној боји одлуке бледило мисли да болешљив лик, те предузећа велика и смела отуда криво окрену свој ток и губе име дела. - Али, мир! - Лепа Офелија! - Вило, молитвама помени све ми грехе!
ОФЕЛИЈА Кнеже мој!
Давно вас не видех! Како сте?
ХАМЛЕТ
Покорно хвала; добро, добро, добро.
ОФЕЛИЈА
Ја имам, кнеже, ваших поклона, и давно жељах већ да вам их вратим.
Примите их сада молим вас.
ХАМЛЕТ Не, не;
ја вам нисам никад ништа дао.
ОФЕЛИЈА
Кнеже, ви добро знате то да јесте, и то са тако нежним речима, да спомени беху драгоценији.
Без мириса сад су - узмите их натраг јер племенитој души богат дар, без љубави пружен - ништавна је ствар.
Ево, кнеже!
ХАМЛЕТ
Ха, ха! Јесте ли ви поштени?
ОФЕЛИЈА
Кнеже!
ХАМЛЕТ Јесте ли лепи?
ОФЕЛИЈА
Шта ваше господство мисли?
ХАМЛЕТ
Да, ако сте поштени и лепи, ваше поштење не би требало да допусти вашој лепоти да се дружи с њим. ОФЕЛИЈА
Зар може, кнеже, лепота имати бољег друштва од поштења?
ХАМЛЕТ
Да, наравно. Јер ће моћ лепоте пре претворити по- штење, од оног што јесте, у подводачицу, него што ће снага поштења преобразити лепоту у нешто слично ње- му. То је некада био парадокс; али је сада доказано. - Ја
сам вас некад волео.
ОФЕЛИЈА
Заиста, кнеже, ви сте учинили да вам поверујем.
ХАМЛЕТ
Нисте ми требали веровати. Врлина се не може тако нримити на нашем старом деблу да му одузме сав задах. - Ја вас нисам волео.
ОФЕЛИЈА
Тим сам горе преварена.
ХАМЛЕТ
Иди у манастир! Зашто да рађаш грешнике? - Ја сам прилично поштен; па ипак бих себе могао оптужити за такве ствари да би боље било да ме мати никада није родила. Ја сам врло охол, осветољубив, славољубив, са више грехова што чекају на мој миг но што имам мисли да их њима оденем, или маште да им дам облик, или времена да их изведем. Шта ће оваква створења, као што сам ја, да се шуњају између земље и неба? Сви смо ми овејани ниткови - сви! Не веруј ниједном од нас. Иди право у манастир! - Где вам је отац?
ОФЕЛИЈА
Код куће, господару.
ХАМЛЕТ
Затварајте врата за њим, да нигде не би могао играти будалу, сем код своје куће. Збогом!
ОФЕЛИЈА
О, милостиво небо, помози му!
ХАМЛЕТ
Ако се удаш, даћу ти ову клетву за свадбени дар: Бу- ди невина као лед, чиста као снег - нећеш измаћи кле- тви. - Иди у манастир, иди! Збогом! - Али ако баш хо- ћеш да се удаш, пођи за будалу. Јер паметни људи знају врло добро каква чудовишта правите ви од њих. У ма- настир! Иди, и то брзо. Збогом!
ОФЕЛИЈА
Исцелите га, ви небеске силе!
ХАМЛЕТ
Слушао сам о вашој навици да се мажете. Бог вам је дао једно лице, а ви себи правите друго: ви скакућете, ви се увијате, ви шапућете; издевате имена божјим ствари- ма из лакомислености, а правите се да је из незнања.
Идите! Доста ми је. Полудео сам због тога. Ја кажем, нећемо више имати сватова. Они што су се узели жи- веће, сем једнога. Остали ће остати како су. У манастир, идите!
(Одлази.)
ОФЕЛИЈА
О, какав диван ту посрну дух!
То бистро око двора, војске мач, та реч и језик мудрости и знања, а цвет и нада лепе државе, васпитања пример, огледало моде, очима свима и узор и циљ - све је то сада разорено, све!
Аја, најбеднија и најнесрећнија од свију жена, што сам пила мед заносне песме завета му свих - сад гледам дивни, краљевски тај ум ко раздешена звона промукао,
а несравњену, цветну младост ту у лудилу свелу. И ја, бедна, вај!
После прошлих нада, гледам савјад тај! (Враћају се Краљ и Полоније.)
КРАЉ
Љубав! Нису таква осећања та; а говор му, мада помало без везе, не личи на лудост. У његовој души има нешто над чим сета његова седи и леже; и ја верујем да би се из тога опасност излегла.
Да то спречим, брзо одлучих и реших ево ово: Он ће у Енглеску, хитно, да ненаплаћени данак наш потражи. Можда ће море и предели страни, и шаренило утисака моћи из његовог срца истерати тб што се увукло у њега, о чему мислећи стално мучи мозак свој, и што га гони да буде ван себе.
Шта мислите ви о томе?
ПОЛОНИЈЕ Биће добро.
Али ипак држим да извор, почетак његове туге није ништа друго до презрена љубав. - Како је, Офелија? Не мораш причати шта ти је кнез Хамлет говорио: ми смо чули сами све. - Краљу, чините што вам драго. али ако држите за згодно, нек краљица, мати његова, после представе и сама навали да њојзи повери свој бол.
Нек буде сасвим отворена с њим; а ја ћу се, ако допустите, скрити, тако да чујем разговор њин.
Ако га она не прозре, тада га у Енглеску шаљ'те, или га затвор'те где ваша мудрост за најбоље нађе. КРАЉ
Нека тако буде. Кад је племић луда, на лудило треба мотрити му свуда. (Одлазе.)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ДРУГА ===
&lt;poem&gt;
Велика дворница у замку.

(Улазе Хамлет и неколико глумаца.)

ХАМЛЕТ
Молим вас, изговорите тај говор онако како сам вам ја показао, да вам готово клизи са језика. Али ако буде- те жвакали, као што чине многи ваши глумци, онда ће ми то бити исто тако пријатно као да сам општинском добошару дао да говори моје стихове. Па немојте суви- ше ни тестерисати ваздух рукама, овако; него будите у свему умерени. Јер и у самој бујици, бури, или, да тако кажем, вихору страсти. морате имати и показати мере,
која ће то ублажити. 0, како ме врећа до дна душе, кад чујем каквог плећатог, разбарушеног клипана како у дроњке цепа неку страст, да би пробијао уши најјевти- нијој публици у позоришту, која није ни за шта друго него за неразумљиве пантомиме или за галаму. Волео бих да ишибам таквога дрипца који жели да превазиће и самог Тергаманта; такавје дрипац надиродио Иро- да. Молим вас, избегавајте то.
ПРВИ ГЛУМАЦ
Ја јамчим за то вашој светлости.
ХАМЛЕТ
Али не будите ни сувише кротки, већ нека вас учи ваше роћено осећање мере: удесите радњу према речи, а реч према радњи, и нарочито се старајте да никада не прекорачите границе природе. Јер свака таква претера- ност промаши циљ глуме, чији је задатак, у почетку и сад, био и јесте, да буде, тако рећи, огледало природе: да врлини покаже њено сопствено лице, пороку његову роћену слику, а самом садашњем поколењу и бићу све- та његов облик и отисак. Сад, ако се у томе претера, или не дотера, незналице ће се можда смејати, али ће паметнима бити врло мучно. А суд ових, ако допустите, мора претегнути читаво позориште првих. 0, гледао сам игру неких глумаца, и слушао друге да их хвале, и то врло много, који, па да се не изразим простачки, нису имали ни нагласка крштене душе, ни хода крштеног, ни некрштеног, ни човечјег; него се то шепурило и урлало, да сам помислио да је какав надничар природе направио људе, а није их направио добро, тако су наказно подра- жавали човечанству.
ПРВИ ГЛУМАЦ
Ја се надам да је то код нас углавном поправљено. ХАМЛЕТ
0, поправите сасвим. И нека они што играју ваше будале не говоре више него што је за њих написано. Јер мећу њима има и таквих који ће се сами смејати да би тиме натерали на смех и известан број будаластих гле- далаца иако је баш тада, можда, у питању какав важан тренутак радње. То је ружно, и код будале која се тим служи показује сажаљења достојну амбицију. Идите; спремите се.
(Глумци одлазе. Улазе Полоније, Розенкранц и Гилденстерн.) ХАМЛЕТ
Но, господине! Хоће ли краљ да чује овај комад? П0Л0НИЈЕ
И краљица такоће, и то одмах.
ХАМЛЕТ
Па реците глумцима нека пожуре.
(Полоније излази.)
Хоћете ли му и вас двојица помоћи да их пожури? Р0ЗЕНКРАНЦ И ГИЛДЕНСТЕРН Хоћемо, кнеже.
ХАМЛЕТ
0ј, хој, Хорацио!
(Улази Хорацио.)
Х0РАЦИ0
Ево ме добри кнеже; на служби сам.
ХАМЛЕТ
Ти си најправеднији човек, Хорацио,
са којим сам се икад дружио.
ХОРАЦИО Мој драги кнеже!
ХАМЛЕТ
Не мислим да ласкам јер каквој би се надао награди од тебе што немаш другог прихода до ведар дух што те храни и одева?
И зашто би се сиротом ласкало?
Нек заслаћен језик лиже глупи сјај, а колено свија свој услужни зглоб тамо где корист следује ласкању.
Чуј ме. Откад ми мила моја душа господарском поста у избору свом, и откада уме људе делити, твој избор за њу осигуран би.
Јер ти беше човек што сносећи све не трпи ништа, један што је примо и ударе и даре судбине сједнаком хвалом. Благословен тај код кога разум и страст тако стоје, да није само фрула на којој би судбина могла свирати што хоће.
Дај ми човека што није роб страсти, и носићу га у дну срца свог, у срцу срца свога, као тебе.
Ал' сувише је о том. - Вечерас ће одиграти се пред краљем представа, једна је сцена у њој врло слична околностима о којима ти причах поводом смрти мог оца. Молим те, кад видиш да се изводи тај чин, ти с пуном пажњом духа посматрај мог стрица. Ако његов скривени грех не буде једним говором откривен, онда је дух, ког видесмо, нечастив, а претпоставке моје црне су ко ковачница Вулканова. Пази оштро, а ја ћу упрети поглед свој у његово лице, па ћемо заједно удружити своје опаске за суд
14,	његовом изгледу.
ХОРАЦИО
Добро, кнеже.
Ако ми он, док се игра глума та, украде ишта, и ја не приметим, платићу целу штету.
ХАМЛЕТ
Долазе
да играју. Морам правити се луд.
Заузми једно место.
(Дански марш. Звук труба. Улазе Краљ, Краљица, Полоније, Офелија, Розенкранц, Гилденстерн, друга господа
15,	стража са буктињама.)
КРАЉ
Како је сада наш синовац Хамлет?
ХАМЛЕТ
Изванредно добро, вере ми: на камелеоновој храни; једем ваздух, кљукају ме обећањима. Тако не бисте мо-
гли гојити ни копуна.
КРАЉ
Ја немам ништа са тим одговором. Хамлете, те речи нису моје.
ХАМЛЕТ
Не, сад више нису ни моје. (Полонију.) Господине, ви кажете да сте некад, на Великој школи, играли?
ПОЛОНИЈЕ
Играо сам, господару; и сматрали су ме за доброга глумца.
ХАМЛЕТ
А шта сте приказивали?
ПОЛОНИЈЕ
Приказивао сам Јулија Цезара: био сам убијен на Ка- питолу; Брут ме убио.
ХАМЛЕТ
Његова је улога била брутална. Убити тако капитал- но теле! - Јесу ли глумци готови?
РОЗЕНКРАНЦ
Јесу, кнеже. Чекају вашу заповест.
КРАЉлЦА
Драги Хамлете, ходи овамо; седи крај мене.
ХАМЛЕТ
Нећу, добра мајко: овдеје привлачнији метал.
ПОЛОНИЈЕ (Краљу)
О-хо! Чујете ли ово?
ХАМЛЕТ (спусти се код Офелијиних ногу)
Смем ли да легнем у ваше крило?
ОФЕЛИЈА Не, господару.
ХАМЛЕТ
Хтео сам рећи, смем ли наслонити главу на ваше крило?
ОФЕЛИЈА
Можете, господару.
ХАМЛЕТ
Мислите ли да сам мислио што ружно?
ОФЕЛИЈА
Ја не мислим ништа, господару.
ХАМЛЕТ
Лепа је то ствар лежати међу девојачким ногама.
ОФЕЛИЈА Шта, кнеже?
ХАМЛЕТ
Ништа.
ОФЕЛИЈА
Ви сте весели, кнеже.
ХАМЛЕТ Ко, ја?
ОФЕЛИЈА Да, кнеже.
ХАМЛЕТ
О, Боже мој, ја сам само један лакрдијаш. Шта би чо- век могао боље радити него да буде весео? Погледајте како весело изгледа моја мајка, а мој отац је умро нема ни два сата.
ОФЕЛИЈА
Не, има двапут по два месеца, кнеже.
ХАМЛЕТ
Већ толико! Онда нек ђаво носи црнину; ја ћу се обу- ћи у самуровину. Господе! Умро пре два месеца, па још није заборављен? Онда има наде да успомена на вели- ког човека преживи његов живот за читаво пола годи- не. Али, Богородиде ми, онда он мора зидати цркве. јер ће иначе бити заборављен, као дрвени коњ са мајске маскараде, чији је епитаф:
„Јер ојЈер ој!
Заборављен је дрвени коњ.&quot;
(Обоа. Улазе лица једне пантомиме: краљ и краљица изра- жавајући покретима љубав; она загрли њега и он њу. Она клек- не пред њега, као да га уверава о својој љубави. Он је подигне и спусти главу на њено раме; легне на цветни бедем. Она га оставља кад види да је заспао. У том се појављује неки човек, који скине краљу круну, пољуби је и наливши отрова у краље- ве уши, излази. Краљица се враћа, и кад опази мртвога краља, гестовима изражава бол. Тровач се враћа са две или три неме личности, претварајући се да жали краља заједно са њом. За- тим износе леш. Тровач проси краљицу, дајући јој поклоне.
Изгледа као да се она с почетка гнуша ове понуде и да је про- тивтога; али на крају прихвата његову љубав. Најзад излазе.) ОФЕЛИЈА
Шта значи ово, кнеже?
ХАМЛЕТ
Богме, тоје потајно недело, а значи несрећу.
ОФЕЛИЈА
Можда овај призор представља заплет игре.
(Улази Пролог.)
ХАМЛЕТ
То ћемо дознати од овога. Глумци не знају чувати тајну. Они ће све испричати.
ОФЕЛИЈА
Хоће ли нам казати шта значи ово што смо видели?
ХАМЛЕТ
Хоће, а и све друго што бисте му ви показали да ви- ди. Немојте се ви стидети да му*Токажете, а он се неће стидети да каже шта је то.
ОФЕЛИЈА
Ви сте рћави, ви сте рћави, кнеже. Хоћу да слушам комад.
ПРОЛОГ
Клањајући се пред милошћу свију, молимо за пажњу стрпљиву и тију, за нас и за нашу трагедију.
ХАМЛЕТ
Је ли то пролог или запис на каквом прстену?гз ОФЕЛИЈА
Кратко је, кнеже.
ХАМЛЕТ
Као женска љубав.
(Улазе два глумца: краљ и краљица.)
ГЛУМАЧКИ КРАЉ Триест пута Феб је обишао у лету Нептунов вал и сфере нашем свету, а позајмљени сјај месеца сјаше пуних тридесет лета изнад земље наше, откако нам даше свету везу јаку у срцима љубав, а руке у браку.
ГЛУМАЧКА КРАЉИЦА
Још толико бројмо пут који обиђе, пре но наша Ијубав своме гробу сиђе.
Али, авај! Тебе тишти нека мора; ниси више вес'о, као све доскора.
Стрепим за тебе; али због мог страха ти својој стрепњи не поклањај маха.
Страх и Ијубав жене другови су верни, обоје ништавни, или неизмерни.
Љубавти доказах милоштама својим, и колко те волим, толико се бојим, велику љубав ситне сумње плаше; с нашим страхом расту и љубави наше. ГЛУМАЧКИ КРАЉ
Скоро те већ морам оставити, драга; осећам да живот напушта ми снага.
А ти ћеш вољена бити, поштована у овоме свету; и једнога дана добићеш можда нежног мужа... ГЛУМАЧКА КРАЉлЦА Ћути!
Издајом срца љубав ми не мути.
Проклета ако узмем другог мужа; која уби првог, другом руку пружа. ХАМЛЕТ (за себе)
Пелен, пелен!
ГЛУМАЧКА КРАЉлЦА Други брак још само ниска корист спрема, ал' љубав у њему свог удела нема. Свога мртвог мужа други пут убијам кад се око другог у постељи свијам. ГЛУМАЧКИ КРАЉ
Верујем да мислиш што си рекла сада, ал' одлука наша понајчешће пада.
Намера се као роб сећања јавља; на рођењу јака, затим слаба здравља, ко зелени плоди она је на грани; а кад сазру, они падну необрани.
Човек заборавља - удес је то тужан - да исплати дуг свој, што је себи дужан.
И што у свом жару наумимо страсно, кад жар прође, то је учинити касно.
Свака радост, туга. у напону страсти и рођено своје дело упропасти; а највећа радост и дубок бол где је, радост зачас плаче, бол се часом смеје. Свет није вечан: што се људи чуде ако с другом срећом друга љубав буде? Јер да ли - ту треба одговора дати - љубав срећу или срећа љубав прати?
Падне ли силни, љубимац се скрива; успе ли сиромах, злотвор му драг бива.
До данас је љубав следовала срећи; јер богат ће увек пријатеља стећи; а ко у нужди куша друга злога, у злотвора одмах тај претвара тога.
Али кад сам почо, да свршим у реду: воља нам и судба разним путем греду, те намере наше увек се измене; мисао је наша, ал' не мете њене.
Сад мислиш да нећеш другога узети, ал' ће с мртвим мужем и та мисо мрети.
ГЛУМАЧКА КРАЉлЦА Не дала ми земља хране, небо зрака; не имала мира од дана ни мрака; нек пред сваку моју наду очај стане; будућност ми била ћелија апсане; све недаће које лице среће кваре нек ми сваку жељу гоне и сатаре; пратила ме вечна казна кроз времена - кад, удова једном, опет будем жена!
ХАМЛЕТ (Офелији)
Ако сад прекрши заклетве!
ГЛУМАЧКл КРАЉ
То је тешка клетва. Остави ме мало.
Дух ми је уморан. Мени је сад стало да се сном окрепим.
(Легне.)
ГЛУМАЧКА КРАЉлЦА Сан ти мира дао;
а мећу нас никад не ушао дух зао.
(Излази.)
ХАМЛЕТ
Како вам се, госпоћо, допада ова ствар?
КРАЉлЦА
Чини ми се да та госпа сувише обећава.
ХАМЛЕТ
О, она ће одржати реч!
КРАЉ
Знате ли ви садржај тог комада? Да нема у њему каквог злочина?
ХАМЛЕТ
Не, не! Они се само шале; трују се од шале. Нема вам ту ни сенке злочина.
КРАЉ
Како зовете тај комад?
ХАМЛЕТ
Мишоловка. Како то, запитаћете? Па у преносном значењу. Комад приказује једно убиство у Бечу: кнез се зове Гонцаго, његова жена Батиста. Видећете одмах: зликовачка посла. Али шта мари? То се не тиче нас. ва- шег величанства и мене; наша је савест мирна. Кога сврби, нек се чеше; наша шија је читава.
(Улази Лукијан.)
ХАМЛЕТ
То је неки Лукијан. краљев синовац.
ОФЕЛИЈА
Ви сте, господару, драгоцени, као какав хор.
ХАМЛЕТ
Могао бих бити тумач између вас и вашег драгана ако бих видео како се забављају лутке.
ОФЕЛИЈА
Ви боцкате, кнеже, ви боцкате.
ХАМЛЕТ
Стало би вас кукњаве док бисте ми отупели врх.
ОФЕЛИЈА
Све боље и горе.
ХАМЛЕТ
Све сте ви неверне супруге. - Почни, убицо! Мани се
тих одвратних гримаса, и почни. Хајде већ; гракћући, гавран виче: освета!
ЛУКИЈАН
Црни смер, рука, отров, час згодан толико.
Помаже доба. Не види ме нико.
Ти, кобна смешо од поноћних трава, што Хеката трипут кле и учарава, покажи сад чини моћ у пуној снази, здрав живот одједном узми и зарази.
(Сипа отров у уво заспаломе краљу.)
ХАМЛЕТ
Отрује га у врту, да му отме државу. Његово је име Гонцаго. Та прича постоји, и писана је одабраним итали- јанским језиком. Одмах ћете видети како убица задоби- ја љубав Гонцагове жене.
ОФЕЛИЈА Краљ устаје!
ХАМЛЕТ
Шта, уплашен привидним пожаром!
КРАЉлЦА
Шта је мом мужу!
ПОЛОНИЈЕ
Прекините представу!
КРАЉ
Осветлите ми! Хајде! сви
Буктиње, буктиње, буктиње!
(Излазе сви осим Хамлета и Хорација.)
ХАМЛЕТ
Нек рањен јелен сузе лије: нек игра јелен здрав!
Док један спава, други бдије - такав је живот сав.
Шта велите, господине мој? Зар ми ова песма, са шу- мом перјаница и с две розете у виду ружа из Дамаска на мојим ципелама на пређице не би донела чланство у каквој глумачкој дружини у случају да се моја преоста- ла срећа буде понашала према мени као Турчин? А, господине?
ХОРАЦИО
Без сумње, с половином добити.
ХАМЛЕТ
Са целом, уверен сам.
Јер ти, о Дамоне драги, знаш да је с краљевства овог отеран Јупитер сам; а сада влада баш прави, правцати - паун!
ХОРАЦИО
Требало је да направите слик.
ХАМЛЕТ
Добри мој, Хорацио, дајем хиљаду фунти да је свака реч духа истинита. Јеси ли приметио?
ХОРАЦИО
Сасвим добро, господару.
ХАМЛЕТ
Чим је пала реч о тровању...
ХОРАЦИО
Одлично сам уочио.
ХАМЛЕТ
А-ха! Дајте мало музике! Овамо те флауте!
Јер ако краљ не воли комедију, онда он, јамачно, не воли ју-ију!
Овамо музику!
(Улазе Розенкранц и Гилденстерн.)
ГИЛДЕНСТЕРН
Допустите ми једну реч, добри господару.
ХАМЛЕТ
И читаву причу, господине, ако је по вољи.
ГИЛДЕНСТЕРН Краљ, господару...
ХАМЛЕТ
Но, господине, шта је с њим?
ГИЛДЕНСТЕРН
Повукао се у своје одаје необично узрујан.
ХАМЛЕТ
Од пића,господине?
ГИЛДЕНСТЕРН
Не; биће од гнева, кнеже.
ХАМЛЕТ
Ви бисте паметније урадили да о томе известите ње- говог лекара. Јер ако бих му ја дао на чишћење, то би га можда бацило у још већи гнев.
ГИЛДЕНСТЕРН
Али, добри мој кнеже, уредите мало свој разговор, и не удаљујте се толико од онога што треба да вам кажем. ХАМЛЕТ
Питом сам већ. господине. Кажите.
ГИЛДЕНСТЕРН
Краљица ваша мати, која је у великој душевној уту- чености, послала ме је к вама.
ХАМЛЕТ
Ви сте ми добродошли.
ГИЛДЕНСТЕРН
Не, добри кнеже; та учтивост није баш од најбоље врсте. Ако желите да дате здрав одговор, ја ћу изврши- ти наредбу ваше матере; ако не, вашим опроштајем и мојим повратком окончаће се и мој посао.
ХАМЛЕТ
Ја не могу, господине?
ГИЛДЕНСТЕРН Шта, господару?
ХАМЛЕТ
Да вам дам здрав одговор: мој дух је болестан. Али одговор који бих могао дати стоји на располагању вама, или тачније, као што кажете, мојој матери. Зато доста о том, па на ствар. Моја мати, кажете...
РОЗЕНКРАНЦ
Дакле, она каже да је њу ваше понашање зачудило и задивило.
ХАМЛЕТ
О, дивни сине, који умеш тако задивити своју мајку!
- Али зар нема ништа што следује томе дивљењу моје матере? Говорите.
РОЗЕНКРАНЦ
Она жели да говори с вама у својој соби пре но што одете на спавање.
ХАМЛЕТ
Послушаћемо, ма била десет пута наша мати. - Има-
те ли још што да ми кажете?
РОЗЕНКРАНЦ
Кнеже мој, ви сте ме некад волели.
ХАМЛЕТ
Ја вас и сад волим, тако ми ових орућа за краћу. РОЗЕНКРАНЦ
Добри мој кнеже, шта је узрок вашем растројству? Одбијајући да своје јаде поверите својим пријатељима, ви свакако пречите пут својој властитој слободи.
ХАМЛЕТ
Господине, мени треба унапрећење.
РОЗЕНКРАНЦ
Како то кад имате реч самога краља да ћете га ви наследити на престолу Данске?
ХАМЛЕТ
Да, али ,,до зелене траве&quot; - пословица је мало за- старела.
(Улазе глумци са фрулама.)
ХАМЛЕТ
А, фруле! - Дајте да видим једну. - Ви желите да бу- дем с вама мало насамо. Што ви непрестано облећете око мене, да ми нањушите траг, као да хоћете да ме на- терате у клопку?
ГИЛДЕНСТЕРН
О, господару, ако је моја ревност одвећ дрска, онда је и моја љубавсувише непристојна.
ХАМЛЕТ
Ја то не разумем добро. Хоћете ли да свирате на овој фрули?
ГИЛДЕНСТЕРН Не умем, кнеже.
ХАМЛЕТ Ја вас молим.
ГИЛДЕНСТЕРН Верујте ми, не умем.
ХАМЛЕТ Преклињем вас.
ГИЛДЕНСТЕРН
Али ја не умем ни да је држим, кнеже.
ХАМЛЕТ
То је лако, као лагати. Прстима и палцем хватајте ове рупе, устима дувајте у њу, и она ће дати од себе најречи- тију музику. Ево видите, ово су рупе.
ГИЛДЕНСТЕРН
Али ја не умем да то доведем у склад, намам дара за то.
ХАМЛЕТ
Па видите какву тричаву ствар правите ви од мене.
Ви хоћете на мени да свирате, хоћете да сазнате за мој кључ; хоћете да ми из срца ишчупате тајну; хтели бисте да учините да одјекнем од најнижег тона до врха своје скале. А ево овог малог инструмента у коме је диван глас и обиље тонова, па га ви ипак не можете натерати да проговори! До сто ђавола, мислите ли ви да се на ме- ни може лакше свирати него на једној фрули? Назовите ме којим хоћете инструментом; ви ме можете пипати, али не можете свирати на мени.
(Улази Полоније.)
ХАМЛЕТ
Бог вас благословио, господине!
ПОЛОНИЈЕ
Кнеже мој, краљица би желела да говори с вама, и то одмах.
ХАМЛЕТ
Видите ли ви онај облак који готово има облик ка- миле?
ПОЛОНИЈЕ
Богами, заиста је налик на камилу.
ХАМЛЕТ
Чини ми се да личи на ласицу.
ПОЛОНИЈЕ
Леђа су му као у ласице.
ХАМЛЕТ Или на кита?
ПОЛОНИЈЕ Врло је сличан киту.
ХАМЛЕТ
Онда ћу одмах отићи матери. (За себе.) Ови ме тера- ју да глумим будалу до крајње границе мог стрпљења. (Гласно.) Доћи ћу одмах.
ПОЛОНИЈЕ
Ја ћу јој то казати.
(Излази.)
ХАМЛЕТ —
Одмах је лако рећи. Идите, пријатељи.
(Розенкранц, Гилденстерн и глумци излазе.
Аветно доба поноћи је сад, кад гробље зја, а пако развејава заразу светом. Сад бих врелу крв могао пити, чинити грозоте, да се дан стресе кад погледа то.
Али тихо! Хајдмо сада матери!
- О, срце моје, ти се не изроди; нека у моје затворене груди никад Неронов не провали дух.
Свиреп ћу бити, неприродан не; из мојих уста ножеви ће ићи, али у руци мојој нек не буду.
Језик и душа нек су лицемерни.
Ма кол'ко моје кидале је речи, ти, душо, ипак такво дело спречи.
(Одлази.)
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ТРЕЋА === 
&lt;poem&gt;
Дворана у замку.

(Улазе Краљ, Розенкранц и Гилденстерн.) 

КРАЉ
Ја га не волим; по нас је опасно пустити лудости његовој ту власт.
Зато се спрем'те. Пуномоћ за вас написаћу одмах, и он ће отићи у Енглеску с вама. Наше достојанство не може трпети ту блиску опасност што из лудила му напредује тако
свакога часа.
ГИЛДЕНСТЕРН Спремићемо се.
Јер побожно је и свето старање сачувати безброј Ијуди који се хране и живе од вашег величанства.
РОЗЕНКРАНЦ
Сваки појединац посебно је дужан свом снагом и сваким оружјем духа свог да себе од штете брани, а још више онај од чије среће зависе животи многих. Јер краљева смрт не долази сама, него као вртлог одвлачи собом све што јој је близу.
То је огроман точак, учвршћен наврх највишег брега, на чијим је паоцима огромним десет хиљада ситнијих ствари приковано, стало; па кад он падне, свака мала ствар и ситан додатак дели страшни пад.
Никад краљев уздах није сам још осто а да цео народ није тужан посто.
КРАЉ
Спремите се, молим, за тај хитни пут оковаћемо у ланце опасност што сада хода одвећ слободно.
РОЗЕНКРАНЦ И ГИЛДЕНСТЕРН Пожурићемо.
(Розенкранц и Гилденстерн излазе. Улази Полоније.) ПОЛОНИЈЕ
Краљу мој, он оде к матери у собу.
Ја ћу се скрити иза застора, да разговор чујем. Уверен сам већ да ће га она изгрдити ваљано.
Јер ви сте рекли - и рекли сте мудро - да ће добро бити да неко, сем мајке, која би пристрасна по природи била, са згодног места разговор чује њин.
Будите ми здраво, господару мој.
Доћи ћу до вас пре нег легнете, и казати вам што будем сазнао.
КРАЉ
Захваљујем вам, драги господине!
(Полоније одлази.)
Мој злочин трули: до неба му смрад диже се, носећ најстарију клетву братоубиства. Молитви не могу, мада је желим колико и хоћу.
Јаку ми вољу јачи грех обара; а ја, ко неко везан с посла два, беспослен стојим не знајући где да почнем, те оба занемарујем.
Па да је ова рука проклета од братовље крви двапут одебљала, зар добро небо нема доста кише да је спере целу, да буде ко снег?
Чему милост доли да погледа грех?
Нема ли молитва ту двоструку моћ да, пре но паднемо, предупреди пад,
и опрости онда кад паднемо већ?
Па погледај горе! Твој је прошо грех, али, о, који би облик молитве пристао за мене? „Опрости ми моје гадно убиство!&quot; -То не може бити; јер ја и сада уживам користи због којих ово убиство изврших: своју круну, своју краљицу и власт.
Може ли когод опроштај да тражи, а корист од свога злочина да држи?
На путима греха у овоме свету позлаћена рука злочина још може да измакне правди; и често се још пљачком злочина купи закон сам.
Ал' тако није на небу. Ту нема врдања, и ту се јавља сваки чин у својој правој природи; а ми, пред очима, лицем својих грехова, приморани смо да признамо све.
Па онда? Шта ми остаје? Да кушам шта покајање може ил' не може.
Ал' шта то вреди једноме који се не може да каје? О очаја, беде!
О, срце црно ко смрт! О, ти душо у мрежи, што се борећ за слободу само још више заплићеш! Помоз'те, анћели добри! Покушајте бар.
Савијте се, крута колена; а срце са челичним жицама, омекшај као жиле каквог новороћенчета!
Свејош може кренути на добро!
(Клекне. Улази Хамлет.)
ХАМЛЕТ
На молитви је. Могао бих сад свршити; и сад ћу свршити са њим.
Па онда, он у рај, а ја ћу бити освећен. - О томе треба размислити.
Један ми зликовац оца убио, и зато зар, јединац син му ја шаљем тог истог зликовца у рај!
О, то би била плата, награда, а освета никад! Он уби оца мог изненада, тешког од јела, са свима гресима његовим силно набујалим, једрог ко мај. И како с његовим рачуном стоји, то зна само бог!
Ал' по мислима и знању смртника, он тешко пати. Па зар сам освећен кад му узмем живот сад, кад чисти душу, и кад је готов и спреман за пут?
Не.
Стој, мачу, буди страшнијег замаха!
Кад буде пијан, заспао, у гневу, у родоскрвној сласти постеље.
У коцки, свађи, или ма коме чину што трун спасења у себи не чува - тад га обори: нек се петама копрца к небу, нек му душа буде проклета, црна као пакао
у који поће! - Моја мати чека. - Лекти овај муке продужиће; нека! (Оде.)
КРАЉ (устајући)
Речи би горе, али мисо оста доле. Неће се к небу дићи речи голе. (Одлази.)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ЧЕТВРТА ===
&lt;poem&gt;
Друга соба у замку.

(Улазе Краљица и Полоније.)

ПОЛОНИЈЕ
Он ће сад доћи. Добро га укор'те.
Рец'те да му шале и одвећ су дрске; и да сте га бранећ изложили се за њ великом гневу. Сакрићу се ту.
Молим вас, будите отворени с њим.
ХАМЛЕТ (иза сцене)
Мати, мати, мати!
КРАЉлЦА
Не брините за мене, ја вам јамчим то. Склоните се; ја га чујем да долази.
(Полоније се сакрије иза застора. Улази Хамлет.) ХАМЛЕТ
Но, мати, сад, у чему је ствар?
КРАЉлЦА
Хамлете, ти тешко увреди оца свог.
ХАМЛЕТ
Мајко, увредисте тешко оца мог.
КРАЉлЦА
Хајд! Ти будаластим језиком одговараш. ХАМЛЕТ
Хајд, хајд! Ви питате језиком ме злим. КРАЉлЦА
Хамлете, шта значи то?
ХАМЛЕТ Па шта је сад?
КРАЉлЦА
Јеси ли заборавио ко сам ја?
ХАМЛЕТ
Нисам.
Вере ми, нисам; ви сте краљица, и жена брата мужевљевог, да, и - кам да нисте! - ви сте моја мати.
КРАЉлЦА
Но, онда ће други говорити с тобом!
ХАМЛЕТ
Но, но, ви само седите сад с миром!
Не смете се ни маћи. Нећете отићи док вам не дам огледало, у коме ћете видети се сва!
КРАЉлЦА
Шта хоћеш? Да нећеш да ме убијеш!
Упомоћ! Упомоћ!
ПОЛОНљЕ (иза завесе)
Упомоћ! О-хој!
ХАМЛЕТ (извуче мач)
Гле: пацов!
(Прободе завесу.)
Мртав - за дукат! Мртав је.
ПОЛОНИЈЕ (иза завесе)
Ах, ја сам убијен!
(Падне и умре.)
КРАЉлЦА Ох, шта учини?
ХАМЛЕТ
Ја заиста не знам. Да није то краљ? КРАЉлЦА
О, како је брз и крвав овај чин! ХАМЛЕТ
Да, крвав чин, и скоро тако рћав о, добра мајко, ко убити краља па удати се за брата његовог. КРАЉлЦА Ко убшТш краља!
ХАМЛЕТ
Да, госпоћо. то је моја реч била.
(Открије завесу и види Полонија.)
О, ти несрећна.
досадна, нагла будало, збогом сад! Мишљах да си госа. Прими своју коб. Сад видиш да бити одвећ ревностан опасно је каткад. - Не ломите руке! Мирно! Седите! Ломићу вам срце.
Јер тако ће бити, ако је од граће осетљиве, ако навика проклета није од њега челик створила, да тврћава буде против осећања. КРАЉлЦА
Шта учиних да у грубој вици тој свој језик пушташ против мене ти? ХАМЛЕТ
О, учинили сте чин што брља нежност и румен скромности, а врлину сву у лицемерност претвара, што скида са светлог чела чисте љубави ружу, а у њега усаћује чир!
Што од венчаних заклетава прави подвале гнусне ко коцкарска лаж!
О, такво дело што из тела брака чупа саму душу, а од слатке вере прави само пусту збрку бесмислица! Лице се неба румени, и сама та чврста, тешка земља с тужним лицем болна је срцу, ко пред Страшни суд због тога чина.
КРАЉлЦА Авај! Какав чин,
што већ урла, грми у прологу свбм? ХАМЛЕТ
О, погледајте ту слику, и ту - ликове верне два брата. - Гледајте на већама овим ту милошту сву
косе Аполона, чело самог Јова, Марсово око, што прети и влада, а држање каогласника Меркура што сиће баш на вис што небо Ијуби тај спој и облик, где је сваки бог поједан печат утиснуо свој, дајући свету јемство за човека!
То је био муж ваш. - А гледајте сад то је сада муж ваш: тај метиљав клас што кужи здравог брата. Имате ли очи? Зар не хтесте да се храните на овој лепој гори, рад товљења у овом глибу? Ха! Имате л' очи?
Не рец'те ми: то је љубав. Јер у вашем добу је плима крви укроћена и ниска; она се управља по суду.
А какавје могућ измећу њих суд? Осећања, свакако, имате - иначе не бисте ни имали жељу - ал' осећање је то, збиља, узето.
Јер ни лудост толико не би забасала нит лудилу разум толко био роб, па да од њега не остане трун за избор у оваквој разлици!
Који вас тако заварао враг, као у жмури? Да л' очи без дражи, ил' драж без ока. ил' уво без вида, без помоћи руке, ил' мирис без свега; ни болни део једног здравог чула не би се мого тако варати.
О, стиде, где ти је румен? Паклу, ти бунтовни, кад се умеш бунити костима матроне - нека буде тад врлина врелој младежи ко восак, и нек се у огњу сопственоме стопи! Нек нема стида, кад нагона жар вуче, јер гори силно и мраз сам, а разумом се воља подводи! КРАЉлЦА
О, не говори више, Хамлете, ти моје очи мојој души свраћаш, где видим тако мрке, црне мрље, што никад боју изгубити неће.
ХАМЛЕТ
У смрдљивоме зноју живети постеље масне, сладити се ту, и парити у свињцу поганом...
КРАЉлЦА
О, не говори више; речи те ко ножеви ми продиру у слух.
Хамлете слатки, доста!
ХАМЛЕТ Један лупеж,
један убица, тај гад, ни дваести део десетка вашег првог мужа; та спрдња од краља, тај кесарош државе ове, царства, што је укро с полице скупу дијадему ту и метноје у свој џеп!
КРАЉлЦА 0, немој више!
ХАМЛЕТ
Та закрпа и дроња од краља!
(Улази Дух.)
0, заштитите ме, закрилите ме ви, чувари неба! -Шта би желео ваш милостиви лик?
КРАЉлЦА Ах, он је луд!
ХАМЛЕТ
Не дође л' да кориш спорог сина свог што, пустив да проће и време и гнев, пропустиоје хитно извршење аманета твога страшнога? 0, кажи!
ДУХ
Не заборави! - Ја те походим да изоштрим само отупели ти смер. - Ал' види чућење на матери твојој.
0, стани измећ ње и њене душе која се бори. Код најслабијих уображења најјаче дејствују.
Говори јој, Хамлете.
ХАМЛЕТ
Како сте, госпоћо?
КРАЉлЦА
Авај, како си ти, који очима упиреш у ништа, и што разговараш са бестелесним овако ваздухом?
Кроз очи твоје дух твој дивље звера, и ко на узбуну заспали војници, твоје полегле косе, као живе, одскочиле су стршећи усправно.
0, добри сине, на огањ и жар растројства свог стрпљење хладно кропи. На кога гледаш?
ХАМЛЕТ
На њега, на њега!
Гледајте му поглед што бледим сјајем сј»! Здружени тако, то биће и лик осетљивим би учинили кам.
0, не гледај ме, да тим жалосним изгледом чврст ми не измениш план; да чин мој боју не би губио, а сузе, место крви, грунуле!
КРАЉлЦА Коме то говориш?
ХАМЛЕТ
Зар ништа не видите?
КРАЉлЦА
Ништа баш; иако видим добро све.
ХАМЛЕТ л не чусте ништа?
КРАЉлЦА Ништа, осим нас.
ХАМЛЕТ
Ха! погледајте како се открада мој отац, у оделу, као жив!
Гледајте, ено, излази на врата!
(Дух излази.)
КРАЉлЦА
Ово је само мозга твога створ.
А лудила самог изум је то вешт, то бестелесно биће.
ХАМЛЕТ
Лудило!
Било ми куца правилно, ко ваше, и ствара исту, здраву музику.
Мој говор није био лудило.
Испитајте ме, па ћу целу ствар поновити вам од речи до речи; а лудило би морало да скреће. - Мати, тако вам вечне милости, не мећ'те на душу лажни балсам тај, да је ово моја лудост, не ваш грех.
То покожицом рану ће превући, док прљава трулеж, ровећи под њом, невићено кужи. Повер'те се небу; покајте што је прошло; избегните што ће да доће; и не ћубрите тај коров, да не би јаче бујао.
Опростите ми моју проповед,
јер у ово време гнојаво од греха,
врлина мора порок молити
за опроштај; треба пред њим да се свија,
молећк да му чини доброчинство.
КРАЉлЦА
О, Хамлете, срце на двоје ми цепаш! ХАМЛЕТ
О, одбаците му половину гору, па с оном другом живите чистије.
Добру ноћ! Ал' моме стрицу не идите у постељу, него пригрл'те врлину, ако је немате. Чудовиште то, што навиком зову, која ждере сва осећања наша, тај враг обичаја, анђео је ипак, што уме да да радњама добрим и лепим ливреју и одело што ће стајати им добро.
Уздржите се ноћас, па ће тад идућег пута бити вам већ лакше уздржите се, па затим још лакше.
Јер навика скоро жиг природе мења, па укроти врага, или га избаци чудноватом снагом. Још једном: лаку ноћ! Па када се будете покајали, ја ћу затражити благослов од вас.
А што се овог тиче,
(Показујући на Полонија.) жао ми га.
Али се небу тако свидело
да њега мноме казни, мене њим,
да бих му био и слуга и бич.
Сахранићу га лепо, и за смрт његову ја ћу одговарати.
Тако. И опет: лаку ноћ! Ја морам да будем свиреп, да бих добар био.
Зло је почело, а горе још чека.
Још једну реч, о госпо!
КРАЉлЦА Шта да радим?
ХАМЛЕТ
Само не ово што вас молих ја, нека вас опет надувени краљ у постељу вуче и за образ штипа, и назива својим мишем; пустите га да за парсмрадних пољубаца својих, ил' прстима вас милујући клетим по врату, сазна тајну; па изрец'те какоја, у самој ствари, нисам луд, већ да сам само луда из лукавства.
Добро би било да му то кажете.
Ко би, сем краљице, тако лепе, умне,
овако важне ствари сакрио
од једног жапца, мачка, слепог миша?
Ко би то мого? Ал' упркос свести и тајне, отвор'те кавез наврх куће, пустите птице, па ко славни мајмун, огледа ради, у кавез ућите, и сурвавши се изломите врат!
КРАЉлЦА
Веруј, ако су речи само дах, а дах опет душа, да ја немам душе да издахнем оно што си ми ти реко.
ХАМЛЕТ
Морам у Енглеску. Знате ли већ то?
КРАЉлЦА
Ах, то сметнух с ума! Такоје решено.
ХАМЛЕТ
Печате већ писма. Два ми школска друга - верујем им као змији у процепу - заповест носе. Они морају да прокрче пут мој и да ме одведу неваљалству. Нека тако буде. Биће весело када инжењер полети сопственом бомбом у вис. Биће тешко ал' ја ћу копати један аршин дубље од њених мина, па ћу их бацити на Месец! Биће врло пријатно два лукавства на путу сукобити. - Овај ме човек гони на паковање; у суседну собу одвући ћу леш.
Добру ноћ, мати! -Овај саветник озбиљан, ћутљив, кротку има ћуд, а за живота би брбљивац луд.
Хајде, господине, да с вама свршим већ.
Добру ноћ, мати!
(Излазе на разне стране. Хамлет вукући Полонија.)&lt;/poem&gt; 

== ЧЕТВРТИ ЧИН ==

=== СЦЕНА ПРВА === 
&lt;poem&gt;
Соба у замку.

(Улазе Краљ, Краљица, Розенкранц и Гилденстерн.)
КРАЉ
Мора нешто бити у тим уздасима и тој дубокој тузи. Морате ми објаснити шта је, јер треба да знам.
Где вам је син?
КРАЉлЦА (Розенкранцу и Гилденстерну) Оставите нас овде за тренутак.
(Они излазе.)
Ах, господару, шта видех ноћас ја! КРАЉ
Шта то, Гертруда. Како је с Хамлетом? КРАЉлЦА
Луд као ветар и ко море кад се сударе о превласт! У наступу лудом чу да се нешто миче за завесом; истрже свој мач и викну: „Гле, пацов! Пацов!&quot; Па у заносу мозга свога тад уби доброга старца, невиђеног.
КРАЉ
Да тешка дела! То би снашло нас да смо се нешто тамо десили.
Слобода му је опасност за све; и за вас саму, за нас, за свакога.
Како тај крвав оправдати чин?
Оптужиће за њега још нас, предвићање чије требаше да спречи, обузда или од људи одстрани тог лудог младог човека. Ал' наша љубавје била толика да нисмо разумели оно што је требало, ко човек с гадном болешћу што крије да се она светом не објави свуд, а пушта да му живота ждере срж.
Куд је отишао?
КРАЉлЦА Да уклони тело
што уби; ал' над којим му је лудост, ко злато у руди простијих метала, засијала скоро, те ето га сад плаче над оним штоје учинио.
КРАЉ
О, Гертруда, хајдмо.
Пре но што сунце планине додирне на брод са њиме; а злочин му тај, залажући углед и знање, морамо објаснити, оправдати! - Гилденстерне! (Враћају се Розенкранц и Гилденстерн.) Ви, пријатељи, потражитејош неког. Хамлет у лудилу уби Полонија и одвуче га из собе мајчине.
Потражите га; говор'те лепо с њим; а леш у капелу. Брзо, молим вас! (Розенкранц и Гилденстерн излазе.) Хајдмо, Гертруда! Сазвати морамо најмудрије нам пријатеље. па сад рећи шта мислимо учинити ми и оно што се, вај, учини већ.
Тако ће, можда, клевета. што носи шапатом својим отровни метак свој
по целом свету, сигурно ко топ свом циљу, наше име промашити, и можда само погодити ваздух, а он је неповредан. - Хајдмо сад. У души ми је сам немир и јад. (Излазе.)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ДРУГА ===
&lt;poem&gt;
Друга соба у замку.

(Улази Хамлет.)

ХАМЛЕТ
На добром је месту.
РОЗЕНКРАНЦ И ГИЛДЕНСТЕРН (споља)
Хамлете! Господару!
ХАМЛЕТ
Ал' тихо! Каква је то граја? Ко то виче:
Хамлете! - Аха, ево долазе.
(Улазе Розенкранц и Гилденстерн.)
РОЗЕНКРАНЦ
Шта с мртвим телом учинисте, кнеже?
ХАМЛЕТ
Помешао га с прахом, ком је род.
РОЗЕНКРАНЦ
Реците нам где је, да га узмемо и однесемо у капелу. ХАМЛЕТ
Немојте то веровати.
РОЗЕНКРАНЦ
Да не верујемо? Шта?
ХАМЛЕТ
Да умем чувати вашу тајну, а да своју сопствену не умем. Па онда, допустите да вас испитује један сунђер! Какав би одговор требало да да један краљевић? РОЗЕНКРАНЦ
Сматрате ли ви мене за сунђер, господару?
ХАМЛЕТ
Да, господине, који упија у себе краљев лик, и њего- ве награде, и његове налоге. Уосталом, такве слуге нај- боље и служе једном краљу. Он их држи као што мајмун држи орах у ћошку своје вилице, он их најпре узме у уста, да их ту чува, и да их, најзад, прогута. Кад му тре- ба оно што сте ви накупили, он вас само стегне, и ви сте опет суви, мој сунћеру.
РОЗЕНКРАНЦ
Ја вас не разумем, кнеже.
ХАМЛЕТ
Мило ми је: пуст разговор у лудим ушима спава. РОЗЕНКРАНЦ
Кнеже, ви нам морате казати где је тело и поћи с на- ма краљу.
ХАМЛЕТ
Тело је с краљем; али краљ није с телом. Краљ је ствар...
ГИЛДЕНСТЕРН Ствар, господару?
ХАМЛЕТ
Никаква! Водите ме к њему. Сакриј се, лисицо, па сви у лов!
(Излазе.)
&lt;/poem&gt;
=== СЦЕНА ТРЕЋА === 
&lt;poem&gt;
Друго одељење замка.

(Улазе Краљ и пратња.)

КРАЉ
Послах да га траже, и да наћу леш.
Колика опасност што тај човек иде слободно! Ипак, ми не смемо на њ применити строгост закона. Јер њега воли неразумна гомила, а она не памећу својом но очима воли.
А где је тако, ту се увек цени казна злочинца, а не злочин сам.
Да би све испало згодно и повољно, одлазак му нагли треба да изгледа на смишљен корак. Очајна се болест очајним леком треба и да лечи, ил' никако.
(Улази Розенкранц.)
Како, шта се десило?
РОЗЕНКРАНЦ
Где је скривено мртво тело, краљу, ми нисмо могли од њега сазнати.
КРАЉ
А где је он?
РОЗЕНКРАНЦ
Налољу, под стражом, господару. Чека на вашу запо- вест.
КРАЉ
Доведите га пред нас.
РОЗЕНКРАНЦ
О, Гилденстерне! Уведите кнеза!
(Улазе Хамлет и Гилденстерн.)
КРАЉ
Но, Хамлете, гдеје Полоније?
ХАМЛЕТ На вечери.
КРАЉ
На вечери. Где?
ХАМЛЕТ
Не тамо где он вечера, но тамо где њега вечерају. Не- какав збор црва сад је баш на њему. Једино се црви хра- не царски. Ми хранимо све животиње да нахранимо се- бе; али себе хранимо за црве. Угојени краљ и мршави просјак само су разна јела, само су два јела на истој тр- пези; то је крај.
КРАЉ Ах! Ах!
ХАМЛЕТ
Човек може пецати црвом што је јео од неког краља, и јести рибу што је појела тог црва.
КРАЉ
Шта хоћете да кажете тим?
ХАМЛЕТ
Ништа друго сем то да краљ може проћи кроз црва једног просјака.
КРАЉ
Где је Полоније?
ХАМЛЕТ
На небу. Пошљите да га виде. Ако га ваш гласник не наће тамо, онда га ви сами потражите на оном другом месту. Али да, збиља, ако га не наћете за један месец да- на, ваш нос ће га осетити кад се степеницама пењете на галерију.
КРАЉ (слугама)
Идите, потражите га тамо.
ХАМЛЕТ
Он ће чекати док ви не дођете.
(Слуге излазе.)
КРАЉ
Хамлете, ово дело жалимо дубоко ради твоје безбедности
којој бринемо. Морам те одавде с највећом журбом уклонити сад.
Зато се спреми. Готов ти је брод,
а повољан ветар, друштво чека већ.
Све је већ спремно за пут у Енглеску.
ХАМЛЕТ За Енглеску?
КРАЉ
Јесте, Хамлете.
ХАМЛЕТ Но, добро.
КРАЉ
Биће добро, ако знаш за наш смер.
ХАМЛЕТ
Видим једног херувима, који га скроз прозире. - Али, хајдмо. У Енглеску! Збогом, драга мати!
КРАЉ
Твој отац, што те воли, Хамлете!
ХАМЛЕТ
Моја мати! Отац и мати су човек и жена; човек и же- на су једно тело; и ето, дакле, моја мати. - Хајдмо у Ен- глеску!
(Излази.)
КРАЉ
Сад у стопу за њим! Намамите га ви у лаћу хитно. Не одлажите.
Желим да идејош ноћас. Идите.
Све је свршено и запечаћено
што предат треба. Молим вас, хитајте!
(Розенкранц и Гилденстерн излазе.)
А ти, Енглеска, ценит ли ме знаш колко си моју осетила моћ - јер ране од данског мача су ти још свеже, те вољан вазал ти је страх - не презри нашу моћну поруку.
А порука је у писмима тим:
Хамлета смаћи што пре. Па учини,
Енглеска, тако. Јер ко грозница он ми крв буни, а ти је излечи.
док крај не знам овом предузећу, крај радости радост осетити нећу.

&lt;/poem&gt;
=== СЦЕНА ЧЕТВРТА === 
&lt;poem&gt;
Равница у Данској.

(Улази Фортинбрас с трупама у маршу.)

ФОРТИНБРАС
Капетане,
идите, поздрав'те од мене данског краља.
Рец'те да с његовим допустом Фортинбрас
моли за пролаз што му је обећан,
кроз његову земљу. Састанка место знате.
Ако би његово величанство хтело ма штогод с нама, ми ћемо изразит и њему лично покорност нам сву.
Тако му рец'те.
КАПЕТАН Хоћу, господару.
ФОРТИНБРАС
Полако даље кренимо се сад.
(Фортинбрас са трупама пролази. Улазе Хамлет, Розенкранц, Гилденстерн и други.)
ХАМЛЕТ
Добри господине, каква је војска то?
КАПЕТАН
Норвешка, господине.
ХАМЛЕТ
Куда иде она сад, молим вас?
КАПЕТАН
Противједног дела Пољске.
ХАМЛЕТ
А ко заповеда њоме, господине?
КАПЕТАН
Синовац старог краља, Фортинбрас.
ХАМЛЕТ
Идете ли на главну Пољску ви, ил' неки гранични крај, господине?
КАПЕТАН
Истину рећи, и непретерано, пошли смо рад парчета земље тек, што нема друге вредности до име.
За пет дуката, пет, не бих је оро.
А ни Пољској не би, нит Норвешкој више вредела да се у својину да.
ХАМЛЕТ
Онда је Пољаци неће ни бранити.
КАПЕТАН
Хоће, и већ је војском поседнута.
ХАМЛЕТ
Две хиљаде душа и двадесет хиљада
дуката неће одлучити спор
око те сламке. То је оток силног
блага и мира, што се сам провали,
а споља и не покаже узрока
зашто смрт наступа тада. - Хвала вам
понизно, господине.
КАПЕТАН Останите збогом,
господине.
(Излази.)
РОЗЕНКРАНЦ
Хоћете л' да идете, кнеже?
ХАМЛЕТ
Ето ме за вама. Хајте напред мало. (Излазе сви осим Хамлета.)
Како ме прилике оптужују све мамузајућ ми лењу освету!
Шта је човек ако добит му живота и главно добро није него сан и јело? - Ништа до једно живинче.
Свакако да онај што нас створи с тако широким умом, да гледамо напред и назад, није способност нам ту и тај богу сличан разум дао тек да у нама буде плеснив, некоришћен. Сад, је л' то само заборав живињски, ил' ситничарски обзир што на исход сувише много мисли, то је мисо што разложена има један део мудрости, а три кукавичлука - ал' не знам што сам ту, да кажем још: ,,То треба чинити&quot;, кад имам и повод, воље и снаге, и средства да чиним! Примери као земља очевидни опомињу ме. Сведочи војска та, толика сила и спрема под воћством отменог једног, нежног краљевића, чији дух божанским понет частољубљем невидљивоме исходу се руга излажућ што је смртно, несигурно, свему што срећа, смрт, опасност сме - а све за једну љуску од јајета.
Бити велик није рад велика циља кренути се, него с величином моћи за једну сламку кренути у борбу кад је на коцки част. А шта сам ја што имам оца убијеног, мајку осрамоћену, све подстреке крви, разума, па пуштам да ипакспава све; док, на срамоту моју, видим смрт над главом ових двадесет хиљада, који за једну ћуд, за сенку славе, гробницама иду као постељама; бију се за комад земље на ком војска не може њина окушати бој, нит има доста простора за гроб свих погинулих. - Одсад нек будете крваве, мисли, ил' без сваке мете!
(Оде.)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ПЕТА ===
&lt;poem&gt;
Елсинор. Соба у замку.

(Улазе Краљица, Хорацио и један племић.)
КРАЉлЦА
Ја не могу сада да говорим с њом.
ПЛЕМлЋ
Она је упорна ил' боље, растројена; њено је стање жалосно веома.
КРАЉлЦА Па шта би хтела?
ПЛЕМлЋ Она говори
много о свом оцу; каже како чу да у свету има подвала, па хуче; у прса се бије, па мрско отура ногом и сламке; прича ствари све сумњиве и тако с пола смисла тек.
Говор њен није ништа, ал' обликом неодрећеним гони слушаоце на мисли; они му траже смисао, дајући реч'ма мисли сопствене, што, слажући се с њеним покретима, чине да човек помисли: ту има неко зло, иако ништа посигурно.
ХОРАЦлО
Добро би било говорити с њом; јер посејати може опасне смерове у душе што смишљају зло.
КРАЉлЦА
Уведите је овамо.
(Племић излази.)
(За себе.)
Грешној, болној души природа је така да је за њу предзнак зла ситница свака; грех, у вечном страху сумњи се предаје, чувајући себе, сам себе одаје.
(Враћа се племић са Офелијом.)
ОФЕЛљА
А где је лепо величанство Данске?
КРАЉлЦА Како сте, Офелија?
ОФЕЛљА (пева)
Како ћу верног драгог познати мећ другим неверама?
По његовом шеширу и штапу, и сандал-ципелама.
КРАЉлЦА
Авај, мила моја девојко, шта значи та песма? ОФЕЛљА
Шта желите? Заиста, молим вас, чујте:
(пева)
Он је умро и отишо, госпо; он је умро, знам; над главом му је зелен-трава, а ниже ногу кам.
Ох, ох!
КРАЉлЦА
Али немојте, Офелија!
ОФЕЛљА
Молим вас, пазите:
(пева)
Покров му бео ко горски снег...
(Улази Краљ.)
КРАЉлЦА
Авај, погледајте ово, господару!
ОФЕЛљА (пева)
Ишаран ружама,
које одоше у гроб неорошене Ијубавним сузама.
КРАЉ
Како сте ви, лепа госпођице?
ОФЕЛИЈА
Добро, бог вам помогао. Кажу да је сова била кћи једнога пекара. Господе, ми знамо шта смо, али не зна- мо шта можемо бити. Нек бог буде за вашим столом! КРАЉлЦА
Она мисли на свога опа.
ОФЕЛИЈА
Молим вас, немојте да говорите о томе. Али ако за- питају шта то значи, ви кажите овако:
(пева)
Сутра је празник Светог Валентина: свак уста рано у зору, а мене младе твоме прозору ево, да будем твоја Валентина.
А он се диже и обуче.
И брзо вратима приђе; девојка уђе, али девојка више отуд не изиђе.
КРАЉ
Мила Офелија!
ОФЕЛИЈА
Заиста, и без заклетве, ја ћу свршити с тим.
(пева)
Исуса ми и Богородице, ах, срамно је то и јадно.
Младићи то раде кад имају с киме - петла ми, то је гадно.
Она ће:
Реко си да ћеш ме узети, пре него ме доби, о срама!
А он одговара:
Тако ми сунца, то би и било да ниси дошла сама.
КРАЉ
Откада је она овако?
ОФЕЛИЈА
Ја се надам да ће све бити добро. Морамо бити стрп- љиви. Али не могу да не заплачем кад помислим да ће га положити у хладну земљу. Мој брат ће дознати то; и тако, ја сам вам захвална на добром савету. Ходите, мо- је кочије. Добру ноћ, госпоће; добру ноћ, миле госпе; до- бру ноћ. добру ноћ.
(Излази.)
КРАЉ
Идите за њом, молим вас, и чувајте је добро.
(Хорацио одлази).
Да, то је отров дубоке туге, ах, а извор јој је њеног оца смрт.
О, Гертруда, Гертруда, кад беде навале, не иду оне посебно
ко уходе, него целим четама.
Најпре њен отац убијен, па затим ваш син оде, он, главни виновник изгнанства свога праведног; па свет узбуњен, нездрав, груб у шаптањима и мњењу свом о смрти Полонија.
А ми смо лудо урадили што га сахранисмо кришом. Јадна Офелија од себе и разума свога одвојена, без којега смо просте слике, звери.
Најзад је опасно, колико то све, што њен брат тајно из Француске доће; храни се чудом, држи се тајанствен; а дошаптачи већ му трују слух отровном причом о смрти очевој; и нужна, оскудна у предмету правом, либити се неће да нас оптужује од ува до ува. О, драга Гертруда. ово ми, ко картеч, више рана даје но што би доста за моју било смрт.
(Вика иза сцене.)
КРАЉлЦА
Ах, каква је то вика опет сад?
КРАЉ
Где су ми Швајцарци? Нек чувају врата!
(Улази други племић.)
Шта је то?
ПЛЕМлЋ
Краљу, спасавајте себе!
Када океан прескочи свој брег, равнице жешћом не ждере брзином но што млади Лаерт с војском бунтовничком савлаћује ваше слуге. Руља га зове господаром. Као да је свет постао данас, ко да су све старо и обичаји сви заборављени и напуштени, ти подупирачи и стубови сваког права - они вичу:
„Бирајмо њега! Нек Лаерт буде краљ!&quot;
Узвици, руке, капе кличу то у облаке: „Нек Лаерт буде краљ!
Лаерт краљ!&quot;
КРАЉлЦА
О, како на лажном трагу лају!
Погрешили сте, лоши дански пси!
КРАЉ
Врата су пробијена!
(Вика иза сцене. Улази Лаерт, оружан. За њим Данци.) ЛАЕРТ
Где је тај краљ? - Господо, стојте вани.
ДАНЦл
Не, пустите нас унутра!
ЛАЕРТ Молим вас, пустите мене!
ДАНЦл
Хоћемо, хоћемо!
(Повуку се иза врата.)
ЛАЕРТ
Хвала вам. Чувајте врата! - 0, ти краљу неваљали, дај ми оца мог!
КРАЉ
Полако,
Лаерте добри.
ЛАЕРТ
0, свака мирна кап у крви мојој виче ми: копиле!
Мог оца чини превареним мужем, а измећ чистих већа моје мајке блуднице би ниске ударила жиг!
КРАЉ
Лаерте добри, из разлога ког твоја буна џински тај узима став? Пусти га, драга; не бој се за мене. Краљевска тако божанска је моћ да издаја сама видевши свој смер тек мало циља свог постигне. - Кажи, Лаерте. што си разјарен толико?
Пусти га, драга; говори, пријатељу. ЛАЕРТ
Где је мој отац?
КРАЉ
Мртав!
КРАЉлЦА
Не кривњом краља.
КРАЉ
Пусти га нек до миле воље пита.
ЛАЕРТ
Како је мртав? Варати се не дам.
У пакао моја верност поданика!
К најцрњем врагу заклетве ми све! Савест и вера у најдубљи ад!
Чикам проклетство! Дошао сам дотле да презирем овај, а и онај свет!
Нек буде што било. А ја хоћу само да оца свога достојно осветим.
КРАЉ
Ко вам то брани?
ЛАЕРТ
Моја воља не,
ни цели свет! А што се тиче мојих средстава ја ћу их штедети ваљано, да би се с малим достигло далеко.
КРАЉ
Лаерте добри, кад желите знати истину о смрти свога оца ви, је ли у освети вашој записано да једним махом нећете извући и пријатеља и непријатеља, оног што губи и тог што добија?
ЛАЕРТ
Никога осим његовог крвника.
КРАЉ
Хоћете л' онда да га знате?
ЛАЕРТ Ја ћу,
ево. овако раширити руке његовим добрим пријатељима
те као гем што живот даје свој, напојићу их својом крвљу.
КРАЉ
Тако!
Сад говорите као добар син, и прави племић. Ко вашем оку дан, тако ће вашем уму синути да сам у смрти вашег оца чист, и дубоко да сам ожалошћен њом.
ДАНЦИ (иза сцене)
Пустите је унутра!
ЛАЕРТ Шта је то?
Каква је то вика?
(Враћа се Офелија.)
0, ватро, исуши мозак мој! О, сузе седмоструко слане, спржите ми чуло и моћи вида! 0, тако ми неба лудило твоје биће плаћено тежином истом, док наш тег претегне!
0, ружо мајска, мила девојко, сестрице нежна, слатка Офелија!
0, Боже! Да ли је могуће да ум девојке младе буде смртан ко живот старца? Природа је нежна у љубави; и таква, она шаље драгоцен спомен саме себе оном што воли.
ОФЕЛИЈА (пева)
Без покрова је на носилима сада; хој, нани-нини-нена, а многа суза на његовгроб пада...
Збогом остај, голубе мој!
ЛАЕРТ
Да си при свести, па да на освету гониш ме, не би тако ме тронула.
ОФЕЛИЈА (пева)
Морате певати: доле, доле, ако га зовете доле.
О како зврји точак. То је неверни кључар који је украо кћер свога газде.
ЛАЕРТ
Ово ништа је више него ишта.
ОФЕЛИЈА
Ево рузмарина, то је за успомену.
(Пева.)
Молим те, драги, сећај ме се ти.
Ево дана и ноћи за љубавне мисли.
ЛАЕРТ
Смисао у лудилу! Мисли и сећање згодно спојени. ОФЕЛИЈА
Ево мироћије, за вас, и кандилке; ево рутвице за вас; а евоје и за мене; назовите је трава милости недељне. О, ви морате своју рутвицу носити из другог разлога. Ево красуљка. Дала бих вам љубичица, али су све увеле кад је мој отац умро. Кажу да је лепо свршио. (Пева.)
Јер драги мој мени је све весеље.
ЛАЕРТ
Мисао, тугу и пако, и патњу она у милост и лепоту ствара.
ОФЕЛИЈА (пева)
Зар неће опет доћи?
О, зар он неће доћи?
Не, неће; умро је он већ; хајд и ти на смртну постељу лећ, он никада неће доћи.
Брада му била бела ко снег, а ко од лана власи.
Он оде, нема га сад; и залуд нам је јад; ти, боже, душу му спаси!
И за све хришћанске душе молим бога. Бог нека вас штити!
(Одлази.)
ЛАЕРТ
Видиш ли ово, боже!
КРАЉ
Лаерте, дужан сам речи болу твом, и то ми право не одреци. Хајдмо.
Избери ког хоћеш измећ пријатеља најмудријих, па нек чују и нек суде измећу мене и тебе. Па наћу л' да сам непосредно или посредно крив у томе, ја ћу дати краљевство, круну и живот, све што зовем својим на задовољење теби. Ако не, будите добри па се стрпите, да бисмо у слози са вашом душом тад задовољење пружили јој право.
ЛАЕРТ
Нек тако буде. Начин смрти те, тајанствен погреб, где ни мач ни грб не стоји над прахом његовим, где нема отменог обреда ни свечане пратње - све то вапије од ове земље до самог неба, да ја морам то да испитам!
КРАЉ
Тако и учините,
па правом кривцу главу скините.
Молим вас, хајдете са мном.
(Оду.)
&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ШЕСТА ===
&lt;poem&gt;
Друга соба у замку.

(Улазе Хорацио и слуга.)

ХОРАЦИО
А ко су ти што желе да говоре са мном?
СЛУГА
Морепловци, господине. Кажу да имају нека писма за вас.
ХОРАЦИО Нека уђу.
(Слуга излази.)
Ја не знам с ког бих краја света био поздрављен, сем од кнеза Хамлета.
(Улазе морнари.)
ПРВИ МОРНАР
Бог вас благословио, господине.
ХОРАЦИО
Нека и тебе благослови.
ПРВИ МОРНАР
Хоће, господине, ако му буде воља. Ево једног писма за вас, господине. Шаље вам га посланик који је отишао за Енглеску - ако је ваше име Хорацио, као што сам из- вештен да јесте.
ХОРАЦИО (чита)
„Хорацио, кад прегледаш ово писмо, постарај се да краљ прими ове људе; они имају писма за њега. Нисмо ни два дана били на мору, кад се некаква гусарска лађа, ратнички врло добро опремљена, даде у потеру за нама. Увидевши да пловимо сувише споро, били смо принуђе- ни на храброст, и у гужви ја продрем на њихов брод.
Али у истом часу. они се ослободише и ја сам остадох њихов заробљеник. Поступали су са мном као милосрд- ни разбојници; али су знали шта су радили; морам им се достојно одужити. Гледај да краљ прими писмо које му шаљем, и пожури к мени брзином са којом би бежао од смрти. Имам да ти шанем на уво речи од којих ћеш занемети. Али су оне ипак и сувише лаке према тежини саме ствари. Ови добри људи довешће те где сам. Розен- кранц и Гилденстерн путују за Енглеску. О њима имам много да ти причам. Збогом. Онај за кога знаш да је твој Хамлет.&quot;
Ходите, даћу вам упутства за писма.
Пожурите што брже да ме водите оном од кога сте писма донели.
(Оду.)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА СЕДМА ===
&lt;poem&gt;
Друга соба у замку.

(Улазе Краљ и Лаерт.)

КРАЉ
Сад ваша свест нека потврди невиност моју. Нек ме срце ваше за пријатеља прими кад сте чули да онај што вам дичног оца уби и мени самом о глави ради већ. ЛАЕРТ
То је сад јасно. Ал' рец'те што нисте спрам дела тако убилачких, злих поступили како, ради безбедности, мудрошћу својом и осталим свим позвани бисте да чините ви?
КРАЉ
Ох, из нарочита разлога баш два, што за вас могу бити мекушшк ал' за мене су врло јаки. Мати |
његова краљица, скоро живи с!а
од погледа му. Што се мене тиче -
била то врлина или моје проклетство -
она је за мој живот везана
и душом, као свака звезда својом сфером,
теја не могу без ње. Други разлог
то је што не желех пред јавни ићи суд,
јер велика је љубав света за њ;
свет у своју љубав мане му утапа,
ко извор што дрво у камен претвара;
и оков на њему сматро би неправдом
и стреле ми, лаке за тај ветар јак,
опет би луку вратиле се свом
не погодив никад нанишањен циљ.
ЛАЕРТ
Тако без дичног оца остах ја а сестра ми у очај срушена - она што врлином - ако прошло смем хвалити - беше на врху овог доба као изазивач својим савршенетвом.
Ал' освета ће моја доћи!
КРАЉ
Зато
не губите сан, и не мислите ви да смо од тако просте, тупе граће створени да бисмо пустили опасност да нам чупа браду, а ми да мислимо да је то шала. Чућете ускоро још више. Ја сам волео вашег оца, а волим и самог себе. То ће вам, надам се, помоћи, да би замислили...
(Улази гласник.)
Шта је сад. Каква новост?
ГЛАСНИК
Господару,
писмо од Хамлета вашем величпнству једно, а друго краљици.
КРАЉ
Хамлет?
Ко их је дон'о?
ГЛАСНИК
Морнари, кажу, краљу.
Нисам их видео. Даде ми Клаудије, а он их.прими од доносилаца.
КРАЉ
Лаерте, да их чујете. - Остави нас.
(Гласник одлази.)
(Чита.)
„Високи и моћни! Знајте да сам го пао на ваше кра- љевство. Сутра ћу молити за допуштење да видим ваше краљевско лице. И онда ћу, замоливши вас најире за опроштај, испричати вам прилике и удесе мога изненад- ног и врло чудноватог повратка.
Хамлет.&quot;
Шта значи то? Јесу ли с Хамлетом сви дошли натраг? Или је то лаж, а ништа у ствари?
ЛАЕРТ
Познајете л' руку?
КРАЉ
,Хамлетова је. - „Го&quot;. - У напомени он каже „сам&quot;. Шта ти кажеш на то?
ЛАЕРТ
Ја се ту губим. Али, нека доће, то бол у моме срцу загрева надом да ћу доживет у лице му рећи:
..Ти си урадио то!&quot;
КРАЉ
Ако је тако,
Лаерте - а како би могло не бити?
Ил' како би могло бити друкчије? - Хоћете ли да ме послушате ви?
ЛАЕРТ
Хоћу, мој краљу, само ако ме на мир не гоните,
КРАЉ
На твој сопствени мир.
Ако се он сада, избегнувши пут, вратио, па више и не мисли на њ, ја ћу га на један подвиг навести, сад баш у мојој мисли сазрео, под којим мора пасти неизбежно.
Због смрти му тада ни прекора ћув дунути неће; а мајка му сама приметити неће ову замку тад и назваће је случајем.
ЛАЕРТ Мој краљу,
слушаћу вас радо, и радијејош, ако бисте тако удесили ствар да оруће будем ја.
КРАЉ
Сасвим се слаже!
Од одласка ђашег причало се много
вама, и то пред Хамлетом баш, поводом вештине у којој, кажу, ви блистате. Цео врлина вам збир
не измами толко зависти у њега ко та што - мислим - најнижег је реда. ЛАЕРТ
Која је то вештина, господару?
КРАЉ
О, проста трака на капи младости, но ипак зато потребна. Јер њој безбрижна, лака ношња пристаје ко зрелом добу кожуси и бунде, намењене здрављу и озбиљности му.
Пре два месеца беше овде неки племић нормандијски. Ја сам посматрао Французе и био против њих; они су веома вешти на коњу; ал' тај племићје знао неке чини ту, он је у седло био урастао
таква чуда с коњем правио ко да је једно тело, полубиће
с лепом животињом; он надмаши све замисли моје, све радње, облике које замишљах, и ја заостадох
за оним штоје он изводио.
ЛАЕРТ
Један Норманћанин беше?
КРАЉ
Норманђанин.
ЛАЕРТ
У живот да је Ламонд.
КРАЉ
Главом он.
ЛАЕРТ
Добро га познајем. Он је одиста украс и алем целог народа.
КРАЉ
Он ми је о вама много причао тад и одао вам толико признања у вежби и вештини одбране, а особито у мачевању, да је узвикнуо: то би био призор кад би неко мого надмашити вас! Клео се да борци земље његове ни покрета, ни пажње немају, ни ока, кад сте ви противу њих.
Тај извештај је његов Хамлета завишћу толко отровао да је желео само и бога молио да дођете, да се огледате с њим.
Сад из тога...
ЛАЕРТ
Шта из тог, господару?
КРАЉ
Лаерте, је л' вам отац био драг?
Или сте само једна слика туге, лице без срца?
ЛАЕРТ
Зашто питате?
КРАЉ
Не зато што мислим да свог оца нисте волели, већ зато што знам да је љубав плод околности; што примера знам да време стиша жар и огањ њен.
У пламену саме љубави већ има пепела, гара који слаби њу, и ништа није исто добро вазда.
Кад доброга сама нарасте обиљем, она од сопствене пуноће већ мре. Када хоћемо да радимо, треба радити онда кад хоћемо; јер то „хоћемо&quot; се мења и одлаже, и слаби толико колико има руку, прилика или језика. И тад то „треба&quot; је расипан уздисај што олакшањем озлећује. Сад, у срцечира: Хамлет долази.
Шта бисте учинили ви да покажете да сте син свога оца - али више делом но речима само?
ЛАЕРТ
Ја бих га у цркви заклати мого.
КРАЉ
Да, никакво место
не треба да убиство заштићава,
а освета не сме имати граница.
Ал', добри Лаерте, ако то желите, будите у својој одаји скривени.
Чим се Хамлет врати, знаће да сте ту. Ми ћемо наћи кога да пред њим велича вашу вештину двогубо но онај Француз у својој похвали. Укратко, нека вас сукобе; па тад нек се у ваше главе опкладе.
Небрижљив као што је, племенит, превари неук, он мачеве неће испитати, и тако ћете лако, с мало лукавства, изабрати мач незатупљени, и мучким ударцем осветити се за смрт оца свог.
ЛАЕРТ
Учинићу. А за тај циљ ћу мач намазати. Од једног травара смртоносну неку купио сам маст, у коју кад само замочите нож, те њим крв пустите - ни најрећи мелем, справљен од свију чудотворних трава под месецом, од смрти не спасава оног ко буде огребен. Том кугом додирнућу мог мача врх, да кад га убодем мало - то му буде смрт. КРАЉ
Промислићемо о томе и даље; одмерићемо најбољи начин, час, који ће бити згодни за наш смер.
Ако бисмо се у том преварили, да се кроз нашу игру провиди наш план, боље би било и не покушати.
Због тога тај план мора имати потпоре, или други какав, што би успео, ако први пропадне.
Чекајте мало. Ми ћемо правити свечану опкладу за победу вашу... Имам га:
кад будете борбом загрејани, жедни - рад тога прав'те што жешће ударце - па он затражи да пије, имаћу спремљен за њега пехар нарочит, из кога кад сркне само, ако неким случајем избегне отровни убод ваш, наш умишљај ће бити већ остварен.
Ал' стој, каква је то вика?
(Улази Краљица.)
Како сте, краљице мила?
КРАЉлЦА
Једна жалост ступа
другој у стопу, тако следе брзо.
Лаерте, ваша се сестра утопила.
ЛАЕРТ
Утопила? Где?
КРАЉлЦА
Крај потока је једна врба ту, што у огледалу воденом огледа своје сиво лишће. Она је ту дошла са необичним венцем од коприве, од шебоја, божура, кандилке, којој пастири ружно име дају, а девојке је „мртвачки прсти&quot; зову. Ту, на надвијене гране се пењала да на њих цветни венчић обеси, док пуче једна гранчица неверна; а она паде са накитом цветним у сузни поток. Скути раширени донекле је ко вилу носише.
За то је време она певушила напеве старих песама: ко сама несвесна своје несреће сопствене, и као створење роћено и вично за тај елеменат. Ал' то брзо би; јер натопљено одело отежа и несрећницу јадну одвуче од њене песме у блатњаву смрт. ЛАЕРТ
Авај, онда се она утопила! КРАЉлЦА
Утопила се, да, утопила.
ЛАЕРТ
л одвећ ти је воде, јадна сејо, зато ја своје сузе уздржавам.
Па ипак, то су наше навике.
Природа држи своје обичаје па ма шта хтео говорити стид, са сузом излази и жена у мени. Збогом, мој краљу. Речи огњене букнути желе, ал' их слабост та утулила!
(Оде.)
КРАЉ
Хајдмо, Гертруда, за њим, колико се мучих да му стишам бес, сад опет стрепим распалиће га то. Зато хајдемо за њим.
(Одлазе.)
&lt;/poem&gt;

== ПЕТИ ЧИН ==

=== СЦЕНА ПРВА === 
&lt;poem&gt;
Гробље.

(Улазе два гробара с ашовима итд.)

ПРВл ГРОБАР
Може ли бити сахрањена по хришћанском обреду она која самовољно тражи своје сопствено спасење? ДРУГл ГРОБАР
Кажем ти да може. л зато јој одмах прави гроб. Пре- гледач лешева је извршио увићај над њом и нашао да је
треба сахранити по хришћанском обреду.
ПРВИ ГРОБАР
Како то може бити, сем ако се утопила у самоод- брани?
ДРУГИ ГРОБАР Ето, нашли су да је тако.
ПРВИ ГРОБАР
То мора бити ,,се оффендендо&quot;; не може бити друкчи- је. Јер ту је чвор: ако се ја намерно утопим, то доказује један чин; а чин има три учина, то јест: чинити, радити, извршити, и онда, она се утопила намерно.
ДРУГИ ГРОБАР
Тако је. Него чуј ме, чика-копало...
ПРВИ ГРОБАР
Допустите ми! Овде је вода - добро; овде стоји човек - добро. Сад, ако овај човек дође овој води и утопи се, онда је то онај који се утапа. хтео-не хтео, јер је он ишао, запамти то. Али ако вода дође к њему и утопи га, онда се он не утапа; ег§о, онај који није крив за своју сопствену смрт не прекраћује свој сопствени живот. ДРУГИ ГРОБАР Али, је ли то по закону?
ПРВИ ГРОБАР
Дабогме да је по закону; по закону о прегледу лешева. ДРУГИ ГРОБАР
Хоћеш ли да ти кажем истину? Да ово није била от- мена госпођа, она не би била сахрањена по хришћан- ском обреду.
ПРВИ ГРОБАР
Е, сад си рекао како ваља. Утолико жалосније што великаши имају на овоме свету више права да се даве и вешају но њихова браћа у Христу. - Хајде, ашове! Нема старије властеле од баштована, копача и гробара; они настављају Адамов занат.
ДРУГИ ГРОБАР Зар је он био властелин?
ПРВИ ГРОБАР
Па он је први руковао оруђем.
ДРУГИ ГРОБАР Е да, није руковао!
ПРВИ ГРОБАР
Шта! Да ти ниси незнабожац? Како ти разумеш Све- то писмо? Свето писмо каже: Адам је копао. А је ли мо- гао копати без руке и орућа? Задаћу ти друго питање.
Ако ми не одговориш како ваља, признај да си...
ДРУГИ ГРОБАР Хајде, задај!
ПРВИ ГРОБАР
Ко гради јаче и од зидара, и од бродара, и од дунђе- рина?
ДРУГИ ГРОБАР
Онај што гради вешала; јер та грађевина наџиви хиљаду житеља.
ПРВИ ГРОБАР
Свиђа ми се досетка, вере ми! Вешала, то је добро.
Али како је добро? То је добро за оне што чине зло. Сад ти чиниш зло кад кажеш да су вешала јаче грађена од цркве ег§о, вешала могу бити добра за тебе. Још један- пут, хајде.
ДРУГИ ГРОБАР
. Ко гради јаче и од зидара, и од бродара, и од дунђе- рина?
ПРВИ ГРОБАР
Хајде, кажи то, и скини јарам.
ДРУГИ ГРОБАР Вере ми, казаћу.
ПРВИ ГРОБАР Кажи!
ДРУГИ ГРОБАР
Крста ми, не умем да кажем.
(Улазе Хамлет и Хорацио.)
ПРВИ ГРОБАР
Не мућкај више главом око тога; јер твој глупи мага- рац неће убрзати корак ако га батинаш. Па ако ти дру- ги пут поставе такво питање, ти кажи: гробар! Куће ко- је он гради трају до Страшнога суда. Хајде, иди у крчму код Јована и донеси ми полић ракије.
(Други гробар оде.)
(Пева.)
У младости сам љубио, љубио; то беше тако слатко; досаду сам тиме губио, губио, лепо би, ал' кратко.
ХАМЛЕТ
Зар тај клипан не осећа шта ради кад пева а копа гроб?
ХОРАЦИО
Њему је навика олакшала посао.
ХАМЛЕТ
Сасвим је тако: незапослена рука је осетљивија.
ДРУГИ ГРОБАР (пева)
Јер старост, ко лопов у кораку лаку
дође и својим канџама те свије, и баци те тада у дубоку раку, па био, ко да није.
(Избаци једну лобању.)
ХАМЛЕТ
Ова је лобања имала језик и могла је некада певати.
Како је овај лупеж треска о земљу, као да је вилица Ка- инова, првога убице. Тоје можда ћупа каквог полити- чара, коју овај магарац сада надмудрује, или некога што је хтео преварити бога; зар није могуће?
ХОРАЦИО Могуће је, кнеже.
ХАМЛЕТ
Или каквог дворанина који је умео говорити: „Добро јутро, добри господару! Како сте, добри господару?&quot; То је, може бити, тај и тај господин који је певао похвал- нице коњу тога и тога господара, мислећи да га добије на поклон. Зар није могуће?
ХОРАЦИО Јесте, кнеже.
ХАМЛЕТ
Да, да, тако је. А сада је својина госпоће Цркосаве, без усана, и ћушкана тамо-амо мотиком једне гробарске њушке. То је диван преврат, само ако умемо да га види- мо. Зар те кости нису вределе мало више но толико да
се сада играју њима шоре? Моје ми кости севају кад помислим на то.
ПРВИ ГРОБАР(пева)
Мотика, и будак, и ашов, и покров од платна проста, и гробна хумка као кров доста је за таког госта.
(Избаци другу лобању.)
ХАМЛЕТ
Ево друге. Зар то не би могла бити лобања каквог адвоката? Где су му сада његове подвале и досетке, па- раграфи, докази и лукавства? Што трпи да га овај не- зграпни заврзан ћушка око ћупе том глибавом мотиком, и не подиже против њега тужбу за злостављање? Хм!
Овај човек је у своје време могао бити великозакупац земаља. са његовим тапијама, облигацијама, његовим таксама, његовим двоструким јемствима и његовим ра- чунима дохотка? Је ли то сума његових добити и завр- шни рачун његових прихода, да његова фина ћупа доби- је пуно финог блата? Зар му његови двоструки јемци неће зајемчити више од ове куповине за дужину и ши- рину једног уговора у дупликату? Ни сва преносна пис- ма његових поседа не би стала у ову кутију; па зар да сопственик нема за себе више од тога? Ха?
ХОРАЦИО
Ни педи више, господару!
ХАМЛЕТ
Не прави ли се пергамент од овчије коже?
ХОРАЦИО
Да, кнеже, и од телеће.
ХАМЛЕТ
Овце и телад су сви који се на њему обезбећују. - Да ословим овог човека. - Чији је то гроб, пријатељу?
ПРВИ ГРОБАР Мој господине.
(Пева.)
И гробна хумка као кров доста је за таквог госта.
ХАМЛЕТ
Готово је твој, јер ти си, ето, у њему.
ПРВИ ГРОБАР
Ви сте ван њега, господине, и зато није ваш; а ја не лежим у њему, па ипакје мој.
ХАМЛЕТ
Ти лажеш, кад не лежиш у њему, а кажеш да је твој.
Он је за мртве, а не за живе; и зато, дакле, лажеш.
ПРВИ ГРОБАР
То је жива лаж, господине: нобећи ће од мене вама. ХАМЛЕТ
За кога копаш ову раку?
ПРВИ ГРОБАР Ни за кога.
ХАМЛЕТ Онда за коју?
ПРВИ ГРОБАР Ни за коју.
ХАМЛЕТ
Па шта ћете закопати ту?
ПРВИ ГРОБАР
Нешто што је било жена, господине; али, бог да јој душу прости, она се упокојила.
ХАМЛЕТ
Како та лола цепидлачи! Морамо му говорити врлс коректно, иначе ће нам досадити својим двосмислица- ма. Богами, Хорацио, приметио сам за ове три године да се свет толико отео да сељак чепа на пете дворанину, Откад си ти гробар?
ПРВИ ГРОБАР
Измећу свих дана у години постао сам гробар баи онога дана када је наш покојни краљ Хамлет иобедис Фортинбраса.
ХАМЛЕТ
Колико има од тада?
ПРВИ ГРОБАР
Зар ви тоде знате? Па то зна свака будала. Тоје билс баш на дан роћења младог Хамлета, онога штоје полу део и штоје послат у Енглеску.
ХАМЛЕТ
Да, тако је. А што су га послали у Енглеску?
ПРВИ ГРОБАР
Што? Зато што је полудео. Тамо ће опоравити памет; ако не, толико и чини.
ХАМЛЕТ А шта то?
ПРВИ ГРОБАР
Јер му се тамо неће приметити; тако су сви луди као и он.
ХАМЛЕТ
Па како је полудео?
ПРВИ ГРОБАР Кажу врло чудновато.
ХАМЛЕТ
Како „чудновато&quot;?
ПРВИ ГРОБАР
Тако, сишао је управо с ума.
ХАМЛЕТ А поводи?
ПРВИ ГРОБАР
Како поводи! - Овде у Данској, ја сам ту гробар, што дераном - што човеком, већ тридесет година.
ХАМЛЕТ
Колико човек лежи у земљи док не иструне?
ПРВИ ГРОБАР
Богме, ако није био труо за живота - јер у данашње време имамо тако много лешева заражених вренгом да се једва одрже и до укопа - трајаће вани неких осам или девет година; кожар ће истрајати девет година.
ХАМЛЕТ
Зашто он дуже но остали?
ПРВИ ГРОБАР
Зашто, господине? Његова је кожа тако уштављена његовим занатом да може дуго издржати воду; а вода вам ћаволски раствара лешине. Евоједне лобање; та је лобања лежала у земљи двадесет и три године.
ХАМЛЕТ Чија је била?
ПРВИ ГРОБАР
Била је једне будале. Шта мислите чија је била?
ХАМЛЕТ
Богами, не знам.
ПРВИ ГРОБАР
Чума на њега! Била је то лупешка будала. Једном ми је сручио на главу боцу рајнског вина. Та лобања, госпо- дине, била је Јорикова лобања, краљеве будале.
ХАМЛЕТ Ова лобања?
ПРВИ ГРОБАР Баш та.
ХАМЛЕТ
Дај да видим. (Узме лобању.) Авај, јадни Јориче! Знао сам га, Хорацио; био је безграничца весео; имао је извр- сне досетке, хиљаду пута ме је носио на лећима; а сад, ка- ко ми је гнусно да гледам ово; грло ми се од тога стеже. Овде су висиле усне које сам пољубио не знам коликс пута. Где су сада твоја заједања, твоје шале, твоје песме твоје муњевите досетке што су за столом стварале бур\ смеха? Зар ничега што би се подсмехнуло вашем креве- љењу? Сасвим отпала губица! Иди сад у госпоћину собА и кажи јој да лице може намазати слојем дебелим кас палац, ипак ће најзад овако изгледати! Нека се наемеје на то! Молим те, Хорацио, кажи ми нешто. г ХОРАЦИО Шта кнеже?
ХАМЛЕТ
Мислиш ли да је Александар изгледао у земљи ис- то овако?
ХОРАЦИО Исто тако.
ХАМЛЕТ
И тако заударао? Пих!
(Спусти лобању.)
ХОРАЦИО Исто тако, кнеже.
ХАМЛЕТ
На какве ли се трице можемо вратити, Хорацио! Зар наша машта не би могла ићи по трагу племенитог пра- ха Александровог док не наће да чепом запушава какву рупу за врањ?
ХОРАЦИО
Посматрати ствари тако значило би посматратн од- више утанчано!
ХАМЛЕТ
Ни најмање, вере ми; него ићи са довољно осећања мере и вероватноће која би нас водила отприлике ова- ко: Александар је умро, Александар је сахрањен; Алек- сандар се враћа у прашину; прашина је земља; од земље правимо блато. Па зашто од тог блата, у које је он пре- творен, не бисмо могли зачепити какво буре пива?
Царски је Цезар умро, посто прах, чува рупу, ветра да не уђе дах.
О, што та земља што свету дава страх, закрпа зиду у исти је мах?
Ал' мир! Склонимо се. Ево иде краљ.
(Улазе свештеници у поворци; леш Офелијин; за њим Лаерт и тужбалице. Краљ и Краљица са свитом итд.)
Краљица? Сав двор? За ким иду то?
Па с тако крњом пратњом? Ово значи
да је леш који прате одузео очајничком руком живот себи сам; а угледна је личност била то.
Уклонимо се мало, да видимо.
(Повуче се у страну са Хорацијем.)
ЛАЕРТ
Хоће ли бити још каквог обреда?
ХАМЛЕТ
Ово је Лаерт, врло отмен младић.
Пази.
ЛАЕРТ
Има ли још што да се сврши?
ПРВИ СВЕШТЕНИК Погреб је био велики
колико допуштења беше за њ. Јер њена смрт сумњива беше; и да виша власт није' над каноном била, она би у несвештаној земљи лежала до последње трубе; место молитве камење, шљунак бацали би на њу.
Ал' овде су јој допуштени венци, и девојачко цвеће, и сахрана са звонима и пратњом.
ЛАЕРТ Више нема ништа да се ради?
ПРВИ СВЕШТЕНИК Нема више шта.
Обесветили би службу посмртну појањем опела. Реквијема њој, ко душама у миру преминулим.
ЛАЕРТ
Положитеје у земљу, и нека из њеног лепот тела пречистог изникну љубичице! Кажем ти, окрутни попе, моја сестрица ће у анћеоском хору бити, док ћеш ти урличући лежати.
ХАМЛЕТ
Шта! Лепа Офелија?
КРАЉИЦА
Најслаћој -слаткој; збогом отишла!
Цвету - цвеће.
(Посипа је цвећем.)
Ја мишљах бићеш мога Хамлета, па да ти китим, мила девојко, постељу брачну, а не хладни гроб.
ЛАЕРТ
О трострук јаде, падни десет пута троструко на ону главу проклету чији ти злочин најсветлији ум одузе! Земљо, буди стрпљива, докјејош једном не загрлим ја!
(Скочи у гроб.)
Гомилајте земљу на мртву и на живог док од те равни не нарасте брег виши но стари Пелион.'&quot; ил&quot; глава небеска плавог Олимпа!
ХАМЛЕТ (прилазећи)
Ко је тај
чији бол толиком снагом говори, што жалосна му реч зачара звезде у лету, те су стале слушати рањене чудом? - А ово сам ја.
Данац Хамлет.
(Скочи у гроб.)
ЛАЕРТ
Нек ти душу враг однесе!
(Рве се с њим.)
ХАМЛЕТ
Лоша молитва ти та!
Молим те, скидај прсте ми са грла!
Јер мада нисам ни жучан ни брз, у мени је ипак нешто опасно, од чега се мудро бојат. Доле руку!
КРАЉ
Развадите их!
КРАЉлЦА
Хамлете! Хамлете!
СВл
Господо!
ХОРАЦлО
Добри кнеже, стишајте се!
(Пратиоци их раздвоје и они изађу из гроба.) ХАМЛЕТ
Ах, борићу се с њим за ову ствар док трепавице моје не клону.
КРАЉлЦА
За коју ствар, мој сине?
ХАМЛЕТ Волео сам
Офелију. Браће четрдесет хиљада са свом множином своје љубави достигли не би моју. Шта би ти учинио за њу?
КРАЉ
Лаерте, он је луд!
КРАЉлЦА
За име бога, остав'те га ви!
ХАМЛЕТ
Крста му, кажи шта би чинио?
Би л' гладово, плако, би л' се тукао?
Би л' кидо себе, би ли сирће пио?
Крокодиле јео? Видиш, а ја бих.
Јели си дошао овамо да слиниш, да пркосиш мени скачућ у њен гроб?
Да се са њоме сахраниш? -1 ја ћу!
А кад брбљаш о бреговима, нек милионе ари на нас баце, док наша хумка пржећ своје теме о зону огња учини да Оса буде као проста брадавица. Шта,
КРАЉлЦА
Ово је чисто лудило. Још мало овако ће бити у наступу том; па затим, кротак ко голубица, кад златне своје тичиће излеже,
у ћутању ће седети погружен.
ХАМЛЕТ
Чујте, господине, кажите ми узрок што ви овако са мном поступате?
Ја сам вас вазда волео; ал' шта мари! Може се Херкул намучити вас - маукаће мачка, урликаће пас.
(Оде.)
КРАЉ
Молим те, Хорацио добри, пази на њ. (Хорацио одлази.)
(Лаерту.)
Нек разговором нашим прошле ноћи ојачате своје стрпљење. Ми ћемо убрзати одмах ствар. - Добра Гертруда, ви припазите мало сина свог.
Овај гроб ће живи споменик да има; а мирни часи доћи ће нам скоро.
Стрпљиво дотле поступати ваља.
(Оду.)&lt;/poem&gt;

=== СЦЕНА ДРУГА ===
&lt;poem&gt;
Дворана у замку.

(Улазе Хамлет и Хорацио.)

ХАМЛЕТ:

Толико о том. Видећеш сад даље.
Ти се опомињеш околности свих?

ХОРАЦИО:

Сећам ли се, кнеже?

ХАМЛЕТ:

У срцу мом беше
нека борба што ми не даваше сна;
осећах се као окован бунтовник.
Брзо - нек је слава баш брзини тој; јер признајмо да нам наша лакоумност послужи каткад када нам избледе планови дубоки; - учимо се том да постоји неко божанство што влада исходима наших намера, ма како да смо замислили њих.

ХОРАЦИО:

То је сасвим извесно.

ХАМЛЕТ:

Скочим из моје кабине, огрнем огртач поморски, пипајући у мраку, да их наћем, и то успех.
Узмем њин свежањ, па се тад повучем опет у своју собу. Тако дрско да ми страх на учтивост заборави, ја главни њихов налог распечатим: и нађем - о, краљевског подлаштва! - у њему изричан налог, накићен са много разлога разних што се односе на безбедност Данске и Енглеске, као и на страшне ствари, ако будем жив -
да то, прочитавши, и без оклевања, брже но секиру што би наоштрили, одсеку моју главу.

ХОРАЦИО:

Је л' могућно?
ХАМЛЕТ
Ево прочита кад си доконији.
Ал' хоћеш да чујеш шта урадих ја?
ХОРАЦИО Молим вас.
ХАМЛЕТ
Ухваћен тако у лупешку мрежу, пре но што бих пролог посматрања дао мозгу свом, он преће на дело. Ја седнем; смислим нов налог; напишем га лепо.
Некад сам сматро, ко наши државници, да је простота лепо писати, и мучих се да се одвикнем од тог; али ми је сад то добро дошло баш.
Хоћеш да чујеш шта сам срочио отприлике?
ХОРАЦИО
Хоћу, добри кнеже мој.
ХАМЛЕТ
Од стране краља молбу озбиљну.
Пошто је енглески краљ клетвеник веран, и да би љубав цветала мећ њима ко палма; да би мир носио свој венац од жита; да би веза њиног пријатељства била чвршћа, и још много све таквих ,,да би&quot; велике важности - он треба, чим види садржај овога, без краћег или дужег премишљања, да доносиоце погуби ненадно, ни за опроштај им не дајући час.
ХОРАЦИО
А како сте запечатили?
ХАМЛЕТ
Како!
Баш у томе се прст неба показо.
У кеси ми беше мога оца жиг, што калуп је за дански печат био.
Увијем писмо, ко што прво беше, потпишем, ударим печат и оставим на исто место. Промену није нико могао да примети више. Други дан наш поморски је бој наступио; а затим доће оно што већ знаш.
ХОРАЦИО
Тако су Гилденстерн и Розенкранц пали? ХАМЛЕТ
Па они су се, драги мој, предали и удварали се чисто овом послу.
Они моју савест не узнемирују. Наметљивост је донела им пад.
Опасно је кад се слабић утакне у гневан двобој моћних противника између замаха, мећ врхове мача. ХОРАЦИО
Какав је то краљ?
ХАМЛЕТ
Мислиш да ми није слободно да тог што ми уби оца, а матер упрља, што се мећ престо и међ моје наде угуро, удицу на мој живот сам бацио, па још с подлошћу толиком - да не би савесно било овом руком наградити га? И зар не бих био проклет када бих пустио тај чир на нашем телу да расте даљим злом?
ХОРАЦИО
Из Енглеске ће он дознати брзо какавје ове ствари био крај.
ХАМЛЕТ
Биће то брзо. Интервал је мој; а човеков живот док кажем један тек.
Ал' веома жалим. добри Хорацио. спрам Лаерта што се заборавих ја.
Видим, додуше, и његову коб у слици своје. Тражићу опроштај.
Ал' разметањем тугом ме је збиља бацио у страшан гнев.
ХОРАЦИО Мир. Ко је то?
(Улази Озрик.)
ОЗРИК
Ваше господство нам је добро дошло натраг у Данску. ХАМЛЕТ
Понизно вам хвала, господине. - (Хорацију) Позна јеш ли ти овога воденог комарца?
ХОРАЦИО Не, добри кнеже.
ХАМЛЕТ
Утолико више наде за твој спас, јер грех је познавати га. Он има много земље, и то плодне. Нека једна живо- тиња буде господар животиња, њене ће јасле стајати уз краљеву трпезу. - Он је сврака и, као што рекох, располаже силном нечистоћом.
ОЗРИК
Драги кнеже, ако је ваше господство доконо, ја бих вам саопштио једну ствар од стране њеног величанства. ХАМЛЕТ
Примићу је, господине, са свом пажњом свога духа. Ставите своју капу на своје место; она је за главу. ОЗРИК
Благодарим вашем гостопримству; веома је топло. ХАМЛЕТ
А. не, верујте ми. веома је хладно; дува северац.
ОЗРИК
Заиста је прилично хладно, господару.
ХАМЛЕТ
Али ипак ми се чини да је запарно и топло; или моја природа...
ОЗРИК
Да, претерана запара је, кнеже, као да је - не знам ни ја сам да кажем. - Али, господару, његово величанство ми је наредило да вас известим да је оно положило ве- лику опкладу на вашу главу.
Ствар је, кнеже, у овоме.
ХАМЛЕТ
Молим вас, само, не заборавите... (Хамлет му даје знак да стави капу на главу.)
ОЗРИК
Нека, добри господару; то је ради моје личне удобно- сти, верујте. Ту скоро је, господине, дошао на двор Лаерт; тоје, верујте ми, савршен господин, пун најлепших осо- бина, врло отменог понашања и сјајне спољашњости. И одиста, говорећи о њему како треба, он је читава карта или календар отменога света; јер ћете у њему наћи који било део света који би један племић желео да види.
ХАМЛЕТ
Господине, његове ознаке нимало не трпе зато што их ви одрећујете; иако знам да би њихов инвентар збу- нио аритметику памћења, а ипакје изостао с погледом на брзину његових једрила. Али, с истинитом похвалом, сматрам да је његова душа тако богата роба, а његова унутрашњост толико ретка и драгоцена да бисмојој, верно осликаној, нашли сличну још само у њеном огле- далу; а сваки који би га хтео подражавати био би само његова сенка, и ништа више.
ОЗРИК
Ваше господство говори о њему с потпуном непо- грешивошћу.
ХАМЛЕТ
Али чему све ово господине? Зашто бисмо увијали тога изврсног племића у тмушу наших слабих похвала? ОЗРИК
Господару?
ХОРАЦИО
Зар се не бисмо могли споразумети разумљивијим је- зиком? Ви бисте, господине, то свакако могли.
ХАМЛЕТ
Шта значи ваше спомињање тога господина?
ОЗРИК
Лаерта?
ХОРАЦИО (по страни Хамлету)
Његова кеса је већ испражњена. Он је све своје злат- не речи већ потрошио.
ХАМЛЕТ Да, господине.
ОЗРИК
Ја знам да ви нисте необавештени...
ХАМЛЕТ
Желео бих, господине, да говррите истину; али, вере ми, кад бисте је казали, то за моју личност не би било особито похвално. Дакле, господине?
ОЗРИК
Ви нисте необавештени каквом изврсном вештином располаже Лаерт...
ХАМЛЕТ
То не бих могао рећи, сем да се огледам с њим у тој изврсној вештини; јер добро познати некога човека, значи познати самога себе.
ОЗРИК
Мислим у погледу његовога оружја, господине. По гласу који ужива он у својој вештини нема себи равна. ХАМЛЕТ
Шта му је оружје?
ОЗРИК Рапир и нож.
ХАМЛЕТ
То су два оружја; али, добро.
ОЗРИК
Краљ се, господине, опкладио с њим у шест арапских коња; а он је, мислим, заложио шест француских рапи- ра са целим прибором, као појасом, каишима и тако да- ље. Три од тих бедрењака, вере ми, веома су лепи за око и врло су згодни за дршке; дивни су ти бедрењаци и врло богато украшени.
ХАМЛЕТ
Шта ви зовете бедрењацима?
ХОРАЦИО (Хамлету)
Знао сам да ћете морати затражити објашњење пре но што сте то и учинили.
ОЗРИК
Бедрењаци су, господине, каиши.
ХАМЛЕТ
Израз би боље одговарао предмету кад бисмо могли носити топ о бедрима. А донде, волео бих да буду каи- ши. Па онда: шест арапских коња за шест француских рапира са прибором, и три врло богато украшена кат- ша! То је француска опклада против Данске. Зашто је то, да употребим вашу реч, заложено?
ОЗРИК
Краљ се, господине, клади да вас он у дванаест напа- да неће надмашити три пута више него ви њега. Лаерт се кладио са дванаест на девет и одмах би могло доћи до утакмице ако би ваше господство дало благонаклони одговор...
ХАМЛЕТ
А ако бих ја одговорио: не?
Ја мислим, кнеже, да ставите своју личност за оглед према њему.
ХАМЛЕТ
Господине, ја ћу шетати овуда по дворани. Сада је време мога дневног одмора; и, ако је његовоме величан- ству по вољи, нека донесу оружје; ако господин пристане и краљ остане при својој намери, ја ћу добити опкладу за њега, ако могу; ако не, нећу добити ништа сем своје срамоте и сувишних удараца.
ОЗРИК
Хоћу ли тако да известим?
ХАМЛЕТ
У том смислу, господине, а с украсима који се вашој природи допадну.
ОЗРИК
Препоручујем своју оданост вашем господству.
ХАМЛЕТ
Слуга, слуга сам. (Озрик оде.) Добро чини што се сам препоручује; јер му ниједан тући језик не би учинио такву услугу.
ХОРАЦИО
Тај вивак отрча с љуском на глави.
ХАМЛЕТ
Тај се удварао брадавици својг матере пре но што би је узео да сиса. Тако је и он (као и многи са таквим ва-
спитањем, за којима, знам, ово ништавно доба лудује) примио сам моду времена и спољашњу одећу друштве- ног општења, неку врсту површног, мехурастог знања које њега и њему сличне преноси преко најдубљих и нај- замршенијих мишљења. Али дуни само у њих, огледа ради, и мехур ће се распрснути и видеће се да су они плева, а не овејано жито.
(Улази јсдан племић.)
ПЛЕМИЋ
Господару, његово величанство краљ вам се препо- ручио по младоме Озрику, који му је донео вашу поруку да га очекујете у дворани. Он ме шаље да би дознао да ли вам је по вољи да се огледате с Лаертом, или ћете од- ложити за доцније.
ХАМЛЕТ
Ја сам веран својим одлукама. Оне се слажу с краље- вим жељама: акоје расположен, ја сам готов, сад или кад му цраго, с претпоставком да будем способан као сад. ПЛЕМИЋ
Краљ, краљица и сви остали силазе овамо.
ХАМЛЕТ У добри час.
ПЛЕМИЋ
Краљица жели да проговорите коју нежну реч са Лаертом пре него што почнете борбу.
ХАМЛЕТ
Она ми даје добру поуку.
(Племић излази.)
ХОРАЦИО
Ви ћете, кнеже, изгубити ову опкладу.
ХАМЛЕТ
Не верујем. Од његова одласка у Француску ја сам стално вежбао. Добићу, благодарећи повољним услови- ма које ми он даје. Али не можеш појмити како ми је тешко око срца. Но ипак, не мари!
ХОРАЦИО
Али, добри господару...
ХАМЛЕТ
Тоје проста будалаштина, али осећам неку врсту слутње која би узнемирила жену.
ХОРАЦИО
Ако вам срце не мари за нешто, послушајте га. Ја ћу их пресрести на путу и рећи им да вам није добро.
ХАМЛЕТ
Нипошто. Ја пркосим предсказањима. Има неког про- вићења и у паду једног врапца. Ако буде сад, неће бити после; ако не буде после, биће сад; ако неће бити сад, ипак ће бити после. Бити спреман, то је све. Кад нико не зна шта оставља, шта мари ако рано оставља? Нека буде. (Улазе Краљ. Краљица, Лаерт. племићи, Озрик и други пра- тиоци с мачевима и рукавицама. Сто са боцама вина.)
КРАЉ
Овамо, Хамлете, прими ову руку.
(Краљ ставља Лаертову руку у Хамлетову.)
ХАМЛЕТ
Опростите ми, увредио сам вас.
Али као племић, опростите ми ви.
Сви присутни овде знају, господине, а јамачно сте чули, да сам кажњен
болним растројством. За све што урадих и чиме грубо изазвах вам част, природу вашу и ваш гнев - ја овде објављујем: то је чиста лудост била.
Увреди л' Хамлет Лаерта? - Хамлет не!
Ако је Хамлет изван себе сам,
то није он, а Лаерта увреди,
онда то не чини Хамлет - Хамлет не.
Па ко то ради? - Лудост његова.
А кад је тако, Хамлет је уврећен.
Лудост је душман сиротог Хамлета.
Господине, у овом скупу ту
нек ме непризнање намернога зла
пред племенитим вашим осећањем
извини, као кад бих бацио
своју стрелу преко куће, па онда њом
погодио свога брата.
ЛАЕРТ Ја сам тим
задовољан у души, због које бих у овом случају највише и требо на освету бити гоњен. Ал' с погледом на част, ја стојим усправно и нећу још да се мирим док нека старија господа, признате части, ми не даду глас за помирење, па да имам тад неукаљано име. До тог часа ја понућену вашу љубав примам ко љубав, и нећу да увредим њу.
ХАМЛЕТ
Ту изјаву примам срдачно, и радо за опкладу ћу борити се братску.
Дајте нам оружје. Хајте!
ЛАЕРТ
Једно мени!
ХАМЛЕТ
Ја ћу вам бити оружје, Лаерте.
У мом незнању ваша ће вештина, ко звезда каква кроз најцрњу ноћ, огњено да заблиста.
ЛАЕРТ Господине, ви ми се ругате.
ХАМЛЕТ
Не, ове ми руке.
КРАЉ
Озриче млади, мачеве им дај.
Опкладу знате, синовче Хамлете?
ХАМЛЕТ
Врло добро, краљу мој. Ваша је милост на слабију се страну кладила.
КРАЉ
Не бојим се зато. Гледао сам вас оба.
Он је бољи, али добитак је наш.
ЛАЕРТ
Овај је тежак; дајте други мач.
(Узима други мач.)
ХАМЛЕТ
Овај је добар. Јесу ли мачеви исте дужине?
(Спремају се за борбу.)
ОЗРИК
Да, мој добри кнеже.
КРАЉ
Метните чаше вина на тај сто..
Кад Хамлет први или други удар да, ил' ако трећи удар одврати, нек са свих кула груну топови; Хамлетову ће бољем даху краљ напити, у чашу бисер бацити скупљи но што су редом четир краља у данској круни носила. Дајте чаше!
И нека бубањ труби говори, труба топовима што напољу стоје, топови небу, а небеса земљи:
„Сад краљ напија Хамлету!&quot; Почните. А ви, судије, оштро пазите.
ХАМЛЕТ
Напред, господине.
ЛАЕРТ
Напред, кнеже.
ХАМЛЕТ
Један!
ЛАЕРТ
Не.
ХАМЛЕТ
Судије!
ОЗРИК
Удар. сасвим јасан удар.
ЛАЕРТ
Добро. Хајд опет!
КРАЉ
Станите, да напијем,
Хамлете, овај бисер твој је. Ево, у твоје здравље!
(Трубе и топови иза сцене.)
Подајте му чашу.
ХАМЛЕТ
Да довршим овај оглед. Оставите зачас у страну. Хајте!
(Борба.)
Шта велите?
Други удар.
ЛАЕРТ
Додирнут, додирнут, ја признајем.
КРАЉ
Наш ће победити син.
КРАЉлЦА
Он је гојазан и кратког даха.
Ево ти мога рупца, Хамлете; истрљај чело, краљица напија за твоју срећу, Хамлете!
ХАМЛЕТ Добра госпо!
КРАЉ
Гертруда, на пиј!
КРАЉлЦА Хоћу, краљу мој.
Допусти, молим те.
КРАЉ (за себе)
То је отрована чаша; ал' касно је већ.
ХАМЛЕТ
Ја још не смем пити, госпо. Одмах ћу.
КРАЉлЦА
Да ти убришем лице!
ЛАЕРТ
Погодићу га, краљу, сад.
КРАЉ Не држим.
ЛАЕРТ (за себе)
Па ипак ми се савест противи.
ХАМЛЕТ
Хајд, за трећи, Лаерте. Ви се само играте. Молим вас, нападните свом жестином својом. Бојим се да ви правите са мном шалу.
ЛАЕРТ Тако зар кажете? Хајд!
(Боре се.)
ОЗРлК
С обе стране - ништа.
ЛАЕРТ Сад ћу вас.
(Лаерт рани Хамлета. Затим, у распаљености борбе, промеие рапире, и Хамлет рани Лаерта.)
КРАЉ
Растав'те их!
Избезумили се!
ХАМЛЕТ
Не, хајдете опет.
(Краљица падне.)
ОЗРИК
Гледајте тамо на краљицу, хо!
ХОРАЦИО
Са обе стране крв. Како сте, кнеже?
ОЗРИК
Како сте, Лаерте?
ЛАЕРТ
Ко у замци ћук.
Озриче, ја сам праведно убијен сопственом својом подлошћу.
ХАМЛЕТ Како је краљица?
КРАЉ
Пала у несвест видећи крвава оба.
КРАЉлЦА
Не, не, него пиће.
О, драги Хамлете мој, напитак, пиће...
Ја сам отрована.
(Умре.)
ХАМЛЕТ
О злочинства! Хо!
Затворите врата! Издаја! Да видим!
(Лаерт пада.)
ЛАЕРТ
Она је овде. Ви сте убијени,
Хамлете. Никаква медицина света спасти вас неће. У вама нема још ни за пб сата живота. Оруће то издајничко у руци вам је ту, незатупљено и још отровано.
Превара се против мене окрену.
Гле, ево где лежим, да се никада не дигнем више. - Не могу више. - Краљ, краљ је свему кривац.
ХАМЛЕТ
Шта, отрован врх?
Онда на своје дело, отрове!
(Убоде Краља.)
СВИ
Издаја! Издаја!
КРАЉ
Одбраните ме, пријатељи! Ја сам још само рањен. ХАМЛЕТ
Ево ти, родоскрвни, убилачки, проклети краљу. Испиј то пиће! Је ли ту тај бисер твој?
Иди за мојом матером!
(Краљ умире.)
ЛАЕРТ
Послужен
по заслузи. Отров спремио је сам.
Опростимо један другом, Хамлете.
Моја и мога оца смрт на тебе не пада, ни твоја на мене.
(Умре.)
ХАМЛЕТ Нек небо
спасе те од тога! Идем за тобом. - Ја мрем, Хорацио. Несрећна краљице, збогом! А ви, што изгледате бледи и дрхтите овде пред несрећом овом; ви што сте само неми посматрачи овога чина, кад бих имао кад...
Али смрт, тај сурови стражар, тачан је када нас хвата! О рекао бих вам...
Ал' нека стоји. Ја мрем, Хорацио, ти живиш; па причај необавештеним о мени и мојој ствари праведно.
ХОРАЦИО
Немојте ни часка веровати то; јер ја сам више Римљанин старински но Данац. Још је остало пића тог.
(Он узима чашу.)
ХАМЛЕТ (устаје)
Ако си човек, дај ми чашу ту.
Остави; неба ми, ја ћу је узети.
(Хамлет баца чашу на под и пада.)
Добри Хорацио, какво рањено
име би после мене остало
кад се ништа не би знало. Ако икад,
икада срцу твоме бејах драг, вечитој срећи немој ићи још, у грубом свету овом вуци дах тегобно, да моју повест приповедаш.
(Марш и пуцњава у даљини; Озрик изађе.)
Каква је ово ратна узбуна?
ОЗРИК (враћајући се)
Млади Фортинбрас из Пољске победно иде и енглеским посланицима ратни поздрав даје.
ХАМЛЕТ (пада)
Ја мрем, Хорацио.
Моћни ми отров савлаћује дух.
Вести из Енглеске доживети нећу;
ал' проричем да је на младом Фортинбрасу
избор. Он има мој умирући глас.
Реци му то, и крупне и ситне околности што су изазвале слом - остало је ћутање.
(Умре.)
ХОРАЦИО
Племенито једно срце препуче.
Добру ноћ, добри кнеже! Хорови анћела нек ти отпевају мир. - (Марш иза сцене.)
Откуда добош долази овамо? -
(Улазе Фортинбрас и енглески посланици, са бубњевима,
заставама и пратњом.)
ФОРТИНБРАС Где је тај призор?
ХОРАЦИО Шта би желели
да видите? Јад, ил' чудо? - Све је ту.
ФОРТИНБРАС
Та гомила виче: покољ! Горда смрти! Каква је блиска светковина то у пакленој ти ћелији, те сад кнежева толко једним махом тек крваво тако побила си ти!
ПРВИ ПОСЛАНИК
Призор је грозан, а извештај
наш из Енглеске је дошо прекасно.
Глуве су уши што би нас слушале кад причамо да смо извршили налог, да Розенкранц и Гилденстерн су мртви, где ћемо наћи за себе захвалност?
ХОРАЦИО
Из његових уста не, и кад би имо још моћи живота да вам захвали.
Он није њину наредио смрт.
Ал' кад сте баш на крвав удар тај приспели амо, ви из пољског рата, а ви из Енглеске, издајте наређења да ова тела буду изложена на позорници посматрања ради; и пустите ме да свету испричам, који још не зна, како беше све.
Ту ћете чути за дела свирепа,
неприродна, крвава, за случај судбине, за уморства случајна, за смрти због лукавог или наметнутог повода, и, на крају свега тога, још
плановима тајним што падоше на главе својих твораца баш. Све испричаћу вам верно.
ФОРТИНБРАС
Похитајмо
да чујемо и одабране све да позовемо нек чују, на скуп.
Што се мене тиче, ја прихватам с тугом свој срећан удес. И ја имам још старинска нека права у тој земљи, што случајем срећним могу тражит сад.
ХОРАЦИО
о томе ћу имати повода
да говорим, и то из уста онога чији ће глас друге за собом повући.
Ал' пожурите да то одмах извршимо док духови су дивље узбуђени, да не би дошло више несреће због заблуда или завођења.
ФОРТИНБРАС
Нека
четир капетана изнесу Хамлета на естраду, као ратника. Јер он би показао се, збиља, прави краљ да оста у животу. А у пратњи нек војничка свирка и обреди ратни за њега гласно проговоре сад.
Носите тела. Овај призор тужан за бојиште лепје, а овдеје ружан.
Хајте, наредите војницима паљбу!
(Посмртни марш. Излазе, носећи лешеве. Затим се чује топовска паљба.)

КРАЈ&lt;/poem&gt;


[[Категорија:Виљем Шекспир]]</text>
      <sha1>axxrlrpfp4bcxiw6t0nkgkuok63epji</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>143911</id>
      <parentid>143878</parentid>
      <timestamp>2026-06-01T10:28:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Аутори и Ауторке */</comment>
      <origin>143911</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="47893" sha1="igocemjqezhewyz5eqd2s6228hhv6nh" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[„Пјесме” Јована Дучића]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

== Забелешке ==
''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117]

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900.

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;poem&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Песме сунца/Залазак сунца]]
[[Песме сунца/У сумрак]]
[[Песме сунца/Падање лишћа]]
[[Песме сунца/Акорди]]
[[Песме сунца/Познанство]]
[[Песме сунца/Тишина]]
&lt;/poem&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =
| годинасмрти =
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
1833-1922
=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић</text>
      <sha1>igocemjqezhewyz5eqd2s6228hhv6nh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143912</id>
      <parentid>143911</parentid>
      <timestamp>2026-06-01T10:44:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Забелешке */</comment>
      <origin>143912</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="47911" sha1="1pox4w71nsalkkxx97a088o0pt02f32" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[„Пјесме” Јована Дучића]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

== Забелешке ==
''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900.

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;poem&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Песме сунца/Залазак сунца]]
[[Песме сунца/У сумрак]]
[[Песме сунца/Падање лишћа]]
[[Песме сунца/Акорди]]
[[Песме сунца/Познанство]]
[[Песме сунца/Тишина]]
&lt;/poem&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =
| годинасмрти =
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
1833-1922
=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић</text>
      <sha1>1pox4w71nsalkkxx97a088o0pt02f32</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јохан Волфганг Гете</title>
    <ns>100</ns>
    <id>60627</id>
    <revision>
      <id>143916</id>
      <parentid>143864</parentid>
      <timestamp>2026-06-01T11:07:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>143916</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1902" sha1="ky2thxy1mjvrxewj1s6d6apcudrxm4n" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јохан Волфганг
| презиме = Гете
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1749
| годинасмрти = 1832
| опис = '''Јохан Волфганг фон Гете''' (1749—1832), био је немачки писац, политичар, песник, научник и филозоф, а током десет година и председник области Вајмар. Гете је био једна од најзначајнијих личности немачке књижевности и европског неокласицизма и романтизма крајем 18. и почетком 19. века.
| слика = Goethe (Stieler 1828).jpg
| опис_слике =
| википедија = Јохан Волфганг Гете
| вики_цитати = Јохан Волфганг Гете
| остава = Johann Wolfgang von Goethe
| остава_кат = Johann Wolfgang von Goethe
}}

== Песме ==
* [[Невера (Гете)|Невера]]
* [[Пастирева тужна песма]]
* [[Истовјетност]]
* [[Месецу]]
* [[Баук]]
* [[Зулејка и Хатем]]
* [[Тишина на мору]]
* [[Свирач (Гете)|Свирач]]
* [[Мињон]]
* [[Прометеј (Гете)|Прометеј]]
* [[Душа свемира]]
* [[Путникова ноћна песма]]
* [[Инфигенија на Тауриди]]
* [[Рибар]]
* [[Сродне душе]]
* [[На води]]

== Преводиоци ==
* [[Алекса Шантић]]
* [[Јован Грчић Миленко]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Благоје Бранчић]]
* [[Милорад Шимић]]
* [[Светислав Стефановић]]
* [[Никола В. Ђорић]]
* [[Војин Бикар]]

[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>ky2thxy1mjvrxewj1s6d6apcudrxm4n</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143917</id>
      <parentid>143916</parentid>
      <timestamp>2026-06-01T11:08:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>143917</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1913" sha1="2z13f3y4p4qgv6vyoo4xzj9nbo6yp7r" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јохан Волфганг
| презиме = Гете
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1749
| годинасмрти = 1832
| опис = '''Јохан Волфганг фон Гете''' (1749—1832), био је немачки писац, политичар, песник, научник и филозоф, а током десет година и председник области Вајмар. Гете је био једна од најзначајнијих личности немачке књижевности и европског неокласицизма и романтизма крајем 18. и почетком 19. века.
| слика = Goethe (Stieler 1828).jpg
| опис_слике =
| википедија = Јохан Волфганг Гете
| вики_цитати = Јохан Волфганг Гете
| остава = Johann Wolfgang von Goethe
| остава_кат = Johann Wolfgang von Goethe
}}

== Песме ==
* [[Невера (Гете)|Невера]]
* [[Пастирева тужна песма]]
* [[Истовјетност]]
* [[Месецу]]
* [[Баук]]
* [[Зулејка и Хатем]]
* [[Тишина на мору]]
* [[Свирач (Гете)|Свирач]]
* [[Мињон]]
* [[Прометеј (Гете)|Прометеј]]
* [[Душа свемира]]
* [[Путникова ноћна песма]]
* [[Инфигенија на Тауриди]]
* [[Рибар]]
* [[Сродне душе]]
* [[На води (Гете)]]

== Преводиоци ==
* [[Алекса Шантић]]
* [[Јован Грчић Миленко]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Благоје Бранчић]]
* [[Милорад Шимић]]
* [[Светислав Стефановић]]
* [[Никола В. Ђорић]]
* [[Војин Бикар]]

[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>2z13f3y4p4qgv6vyoo4xzj9nbo6yp7r</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143919</id>
      <parentid>143917</parentid>
      <timestamp>2026-06-01T11:12:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>143919</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1927" sha1="5rxt5s431n1zb1qfxr7rj3pppvbyg7t" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јохан Волфганг
| презиме = Гете
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1749
| годинасмрти = 1832
| опис = '''Јохан Волфганг фон Гете''' (1749—1832), био је немачки писац, политичар, песник, научник и филозоф, а током десет година и председник области Вајмар. Гете је био једна од најзначајнијих личности немачке књижевности и европског неокласицизма и романтизма крајем 18. и почетком 19. века.
| слика = Goethe (Stieler 1828).jpg
| опис_слике =
| википедија = Јохан Волфганг Гете
| вики_цитати = Јохан Волфганг Гете
| остава = Johann Wolfgang von Goethe
| остава_кат = Johann Wolfgang von Goethe
}}

== Песме ==
* [[Невера (Гете)|Невера]]
* [[Пастирева тужна песма]]
* [[Истовјетност]]
* [[Месецу]]
* [[Баук]]
* [[Зулејка и Хатем]]
* [[Тишина на мору]]
* [[Свирач (Гете)|Свирач]]
* [[Мињон]]
* [[Прометеј (Гете)|Прометеј]]
* [[Душа свемира]]
* [[Путникова ноћна песма]]
* [[Инфигенија на Тауриди]]
* [[Рибар]]
* [[Сродне душе]]
* [[На води (Гете)|На води]]

== Преводиоци ==
* [[Алекса Шантић]]
* [[Јован Грчић Миленко]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Благоје Бранчић]]
* [[Милорад Шимић]]
* [[Светислав Стефановић]]
* [[Никола В. Ђорић]]
* [[Војин Бикар]]

[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>5rxt5s431n1zb1qfxr7rj3pppvbyg7t</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Марсељеза</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60704</id>
    <revision>
      <id>143915</id>
      <parentid>142313</parentid>
      <timestamp>2026-06-01T11:03:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143915</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="80" sha1="ntecw1rnpu8rsh7tdkub0bkz7qc3wvh" xml:space="preserve">{{Википедија|Марсељеза}}

[[Категорија:Химне]]</text>
      <sha1>ntecw1rnpu8rsh7tdkub0bkz7qc3wvh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61022</id>
    <revision>
      <id>143907</id>
      <parentid>143856</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T16:33:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143907</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10384" sha1="ni2jtvpls23yc59qr0wiedoa82wm28d" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| [[Пикова дама]] &lt;br /&gt; ([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама|-{Садржај}-]]
| '''I'''
| [[Пикова дама/II|-{II}-]]
}}

{{gap}}Једанпут картале се код коњаничкога гардисте Нарумова. Дуга зимска ноћ прође непримјетно; сједоше, ужини у пет сати у јутро. Добитници слатко су јели; други су сједили расијано крај празнијех посуда. Дође ред на шампањац — разговор оживи и сви прихватише га се.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како ти прође, Сурине? запита домаћин.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Изгубио сам, кано обично. Морам признати да сам несретан: играм мирандола, никада се не пренаглим, пазим шта могу боље, а ипак изгубим.&lt;br /&gt;
{{gap}}— И ниси се никада завео? никада зар виси [''-{sic}-''] метнуо на руте?.. Дивим се твојој сталности.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А какав ли је тек Херман! рече један гост, показујући на младога мјерника; никада не узе карте у руке, никада не сави ни једне пароле, а до пет сахати сједи с нами и посматра нашу игру.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Игра занима ме врло, рече Херман; али ја нисам у стању, да жртвујем нужно у нади да ћу добити излишно.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Херман је Нијемац. Штедљив је — и то све! примијети Томски. А ако икога не појмим, то не појмим моју бабу, грофицу Ану Федотовну.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како, за што? повикаше гости.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не могу да схватим, продужи Томски; за што моја баба не понтира.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А што има у том необичнога, запита Нарумов, ако старица од осамдесет година не понтира?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Зар ви ништа не знате о њој?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не, баш ништа.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А ви чујте! Има томе шездесет година, да је моја баба путовала у Париз, гдје бијаше у особитој моди. Народ трчао је за њом да види само: -{la Vénus moscovite}-; Ришељ је заљубљен био у њу и баба увјерава, да се је убио због њене ненаклоности.&lt;br /&gt;
{{gap}}У то вријеме даме играле су се Ф’аро. Једном на двору однесе јој херцог Орлеански врло много. Не имајући уз себе новца даде му у залог своју ријеч. Кад дође кући, скидајући са лица и тијела свога, што је на њем било туђега саопћи дједу свој губитак и наложи му да га исплати. Покојни дјед колико се сјећам, бијаше кано дворјанин бабин. Бојаше се је кано огња; али ипак, чувши за тако ужасни губитак, разгњеви се, склони рачун и доказа јој, да су за по године потрошили по милијона, да покрај Париза неће сачувати ни подмосковска, ни саратовска села, и једноставно отказа јој послушност. Баба га ћушну и леже само у кревет у знак своје немилости.&lt;br /&gt;
{{gap}}Други дан даде звати мужа, надајући се, да је кутња казна подјејствовала на њега, али га нађе непоколебивим. Први пут у животу дође с њим до разрачунавања; мишљаше да ће наговорити га, понизно доказујући му, да је дуг различан дуг од дуга, да је друго принц а друго колар.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узалуд све! дјед оста при свом. Али јест, да је сад крај. Баба не знађаше, што да почне. Бијаше добро позната с једним знаменитим човјеком. Чули сте за грофа Сен-Жермена, о којем приповједају много чуднога. Знате да се издавао за вјечнога жидова, за изумитеља животног елексира и камена мудрости и т. д. Исмијеваху га кано шарлатана, а Казанова у својим поменима говори, да је он био ухода; у осталом Сен Жермен, не гледећи на његову тајанствену страну, бијаше дивног изгледа и човјек, врло обљубљен у друштву. Баба још и сада воли га и љути се, ако ко говори о њем с неуважењем. Баба знађаше, да Сен Жермен располаже великим новцем. Она се ријеши да се на њега обрати; написа му писмо и замоли га да одмах дође к њој. Стари особењак с мјеста се одазва позиву и затече ју у великој жалости. Она му описа у најцрњој боји варварство својега мужа, те му рече напослетку, да полаже сву своју наду у његово пријатељство и у љубав.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сен Жермен замисли се. „Могу вас послужити том сумом, рече он; али знам, да ви нећете бити мирни док се са мном не срачунате, а ја не бих рад, да вас доведем у нову неприлику. Има друго срество — можете повратити изгубљено.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али, љубазни грофе, одговори му баба, велим вам, да ми немамо ништа новаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}— За то нису нужни новци, настави Сен Жермен, изволите ви само послушати мене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тада откри јој тајну, за коју би сваки нас много платио. . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Млади играчи удвостручише пажњу. Томски запали лулу, одбаци неколико димова и настави:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Те исте вечери појави се баба у Версаљу, -{au jeu de la reine}-. Херцог Орлеански исплаћиваше; бака извини му се, да није донела својега дуга, а у оправдање наведе малу историју, те поче да понтира против њега. Изабра три карте, постави једну за другом: све три добише соник и баба поврати свој новац.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Случај! рече један од гостију.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Прича! примијети Херман.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Може бити да су карте биле забиљежене, прихвати трећи.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не мислим, одврати важно Томски.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Што! рече Нарумов; ти имаш бабу, која у три карте добива, а још ниси до сада сазнао од ње кабалистике?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Да, врага! одговори Томски; она је имала четири сина а у том броју је и мој отац; сва четири су очајни карташи, и ни једном она не откри своје тајне, премда то не би било зло за њих, а такође ни за мене. Али чујте, што ми приповједаше мој ујак, гроф Иван Илић, а што потврди и својом чашћу. Покојни Чаплицки, онај исти, што је умрИИо у сиротињи, протраћив милионе, једанпут у својој младости проигра око три стотине хиљада, а доби их Зорић. Он очајаваше. Баба, која увек бијаше оштра на лакрдије младих људи, смилова се Чаплицком. Она му даде три карте, да би на њих поставио једно за другим и узе од њега поштену ријеч, да више неће никада картати се. Чаплицки оде к својем побједитељу: они сједоше да играју. Чаплицки метну на прву карту педесет тисућа и изигра соника; сави пароли, пароли-пе — поврати своје новце и на ове још доби. . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Већ је вријеме за спавање: четврт на шест.&lt;br /&gt;
{{gap}}Заиста свитало је. Млади људи испише своје чаше и разиђоше се.

== Извор ==
''Јавор'', 2. децембар 1890. Бр. 48. Стр. 757-758.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}</text>
      <sha1>ni2jtvpls23yc59qr0wiedoa82wm28d</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61023</id>
    <revision>
      <id>143894</id>
      <parentid>143877</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T14:02:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143894</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20942" sha1="n6vj5d9uzblmbkodh26p138qydcevnd" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| [[Пикова дама]]&lt;br /&gt; ([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/I|-{I}-]]
| '''II'''
| [[Пикова дама/III|-{III}-]]
}}

&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;-{— Il parait que monsieur est
Décídément pour les suivantes.
— Que voulez-vous madame?
Elles sont plus fraiches.}-
          ''Свјетски разговор.''&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;
{{gap}}Стара грофица *** сјеђаше пред зрцалом у соби за облачење. Три дјевојке вртиле се око ње. Једна је држала посудицу личила, друга — котарчицу с укосницама, треба — високу капу, украшену црвенијем пантљикама. Грофица није имала ни трага од лепоте, при свем том задржале је све навике из младости, носила се по моди седамдесетијех година и облачила се дуго и пажљиво кано прије шездесет година.&lt;br /&gt;
{{gap}}Покрај прозора сјеђаше једна госпођица, њезина нахранкиња, са ђерђефом у руци.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Здравствујте, -{grand’ maman}-, рече млади часник, што уђе у собу: -{Bon jour, mademoiselle Lise. Grand’ maman}-, дођох до вас с једном молбом.&lt;br /&gt;
{{gap}}— С молбом? па реци је, -{Paul}-!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дозволите ми, да вам представим једнога мојега пријатеља и да га у петак доведем на бал.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Доведи га одмах на бал и онда ми га представи. Јеси ли био синоћ код ***?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разумије се! бијаше врло весело: играли смо до пет сахата. Дивна бијаше Јелецкаја!&lt;br /&gt;
{{gap}}— О, мој драги! Што има на њој лијепа? Зар није налика на њену бабу, кнегињу Дарју Петровну? . . . Али да! — Она се већ врло постарала, кнегиња Дарја Петровна?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како, постарала се? одговори Томски расијано: има седам година како је умрла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Госпођица подиже очи и даде знак младом човјеку. Он се досјети, да су старој грофици тајили смрт њене врснице и угризе се за језик. Али грофица саслуша врло хладно новост.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Умрла, рече она; а ја то нијесам знала! Бијасмо заједно позване за дворске госпође, кад се царици представљасмо. И грофица по стоти пут приповиједаше ту своју анекдоту унуку.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Но, -{Paul}-, рече за тијем: сада ми помози да устанем, Лизањка, гдје је моја бурмутица?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кога ви то хоћете да представите? тихо запита Лизавета Ивановна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Нарумова. Познате га?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не! Је ли војник или цивил?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Војник.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Инжињер?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не! Коњаник. А зашто мишљасте, да је инжињер?&lt;br /&gt;
{{gap}}Госпођица се насмија и не одговори ни ријечи.&lt;br /&gt;
{{gap}}— -{Paul}-! викну грофица „пошаљи ми какви нови роман, али само не од садањих.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А за што? -{grand’ maman}-.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја мислим, један роман, у којем јунак не убија ни оца ни матере, и у којем се нико не утопи. Ја се страшно бојим утопљеника.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Сада нема таквијех романа. Хоћете ли руских?&lt;br /&gt;
{{gap}}— А, зар има рускијех романа? . . . Пошаљи ми их, мили мој, молим те, пошаљи ми.”&lt;br /&gt;
{{gap}}— Збогом, -{grand’ maman}-: журим се. . . Збобом [''-{sic}-''], Лизабета Ивановна! Зашто мишљасте, да је Нарумов инжињер?&lt;br /&gt;
{{gap}}И Томски изађе из собе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизабета Ивановна остаде сама; остави посао на страну и гледаше кроз прозор. На скоро на другој страни улице иза куће на ћошку указа се млад часник. Руменило покрије јој лице: она се прихвати посла и погну главу на своје дјело. У тај пар уђе грофица, сасвијем обучена.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Реци, Лизањко, рече она: да упрегну, и ићи ћемо у шетњу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизинка устаде од везива и спремаше своје дјело.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Што је с тобом, мајко моја! јеси глува, што ли? продера се грофица, подај одмах упрегнути.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Одмах! тихо одговори госпођица и отрча у предсобље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Уђе послужитељ и предаде грофици књиге од кнеза Павла Александровича.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Добро! дала сам се захвалити, рече грофица; Лизањка, Лизањка, а камо трчиш?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Да се обучем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Доспјећеш, дијете. Сједи овдје. Узми прву свеску и читај гласно. . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Дјевојка узе књигу и прочита неколико редова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Гласније! рече грофица; што је с тобом? је си л’ глас изгубила, што ли? . . . Причекај . . потури ми подножник; ближе . . на!&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна прочита још двије странице. Грофица зијеваше&lt;br /&gt;
{{gap}}— Баци ту књигу, рече она; лудорије! Пошљи је кнезу Павлу и реци да се захваљујем. . . А шта је с каруцама? . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Каруце су спремне, рече Лизавета Ивановна, погледавши на улицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Што се ти нијеси обукла? рече грофица; увијек те морам чекати. То је несносно већ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лиза одскакута у своју собу. Не прође два минута, грофица стаде звонити што јаче могаше. Три девојке дотрчаше на једна врата, а послужитељ на друга.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Што је то, да се не дате довикати? рече им грофица; реците Лизавети Ивановни, да је чекам.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна уђе у огртачу и шеширу.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Једва, мајко моја! рече грофица; на што накит! Зашто то? . . . кога да занесеш? . . . Какво је вријеме? чини ми се, вјетар је.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није, ваша свјетлости! врло је мирно! одговори послужитељ.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви увијек говорите у тугањ! Отворите прозор. Ето: вјетар је! и хладно. Нека испрегну коње! Лизанка, не ћемо ићи; узалуд си се накинђурила.&lt;br /&gt;
{{gap}}— И то ми је живот! помисли Лизавета Ивановна. Збиља, Лизавета Ивановна бијаше несретно створење. Горак је туђи хлеб, вели Данте, и тешко је уз туђе степенице; а ко зна за горчину одвисности, као биједна нахранкиња свијетле старице? Грофица не бијаше зла срца, али бијаше своје главе, кано жена, свијетом размажена; шкрта и погружена у хладни егоизам, као и сви стари људи, што преживише свој вијек а не уживише се у садашњост. Она је учествовала у свима сујетама великога свијета; долазила је на балове, гдје је сједила у углу, наличена и одјевена по старој моди, као наказни али нужни украс дворане; к њој приступаху дубокијем поклонима долазећи гости, као по угљављеном реду и за тим нико се за њу не занимаше. Код себе примала је цио град, држећи се строге етикете, а никога није познавала у лице. Многобројна њена чељад, удебељена и остарјела у предсобљима и собама, радила је што је хтјела, поткрадајући старицу, која је већ мирисала на кољиво. Лизавета Ивановна бијаше кутњом мученицом. Она је разлијевала чај и примала приговоре за сувишно трошење шећера; она је читала на глас романе — и била окривљивана због свију авторовијех погрешака; она је пратила кнегињу на њенијем шетњама — и одговарала за вријеме и за калдрму. Њој бијаше одређена плаћа, које није никада примала; међу тијем захтевало се од ње, да би била одјевена као све, то јест као не баш врло многе. У друштву играла је жалосну улогу. Сви су је знали, а нико је није примјећавао; на игранкама играла је, кад је мањкао -{vis-à-vis}-, и даме узимале је испод руке, кад им је требало ићи у гардеробу, да што год поправе на себи. Она бијаше славољубива, живо осјећаше свој положај и нестрпљиво ишчекиваше избавитеља. Али млади, људи у својој охолости не обраћаху пажње на њу, и ако је Лизавета Ивановна била сто пута милија од враголастијих и младијех девојака, око којијех се ови увијали. Колико пута оставила је досадну и раскошну гостинску собу, те се повукла да се исплаче у своју сиромашну собу, гдје бијаху шпанске стијене, орман, огледалце, и обојадисани кревет и гдје лојана свијећа гораше слабо, усађена у мједни чирак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Један пут — то се збило два дана послије вечера, описанога у почетку ове приповјетке и недељу дана пред сценом, код које се ми задржасмо — један пут Лизавета Ивановна, сједећи покрај прозора са својијем везивом, случајно погледа на улицу и опази младога инжињера, гдје непомично стоји и непрестано мотри у њен прозор. Она сагну главу и забави се својијем послом; послије пет минута опет погледи — млади официр стајаше на истом мјесту. Не навикнута кокетирању с часницима, што пролажијаху, она престаде гледати на улицу и занимаше се својијем дјелом скоро два сахата, не дижући главе. Ужина бијаше већ на столу. Она устаде, поче да спрема рамове, погледа случајно на улицу и опет виђе часника. Ово јој се учини доста чудноватим. Послије ужине дође прозору осјећајући неку немирноћу, али часника већ не бијаше — она заборави на њега . . .&lt;br /&gt;
{{gap}},,Кроз два дана, излазећи с грофицом да сједну у кола — угледа га опет. Стајаше на капији, закривши лице дабровијем колијером: црне очи сијеваху испод капе. Лизавета Ивановна престраши се, сама не знајући за што и сједе у кола непојмљивијем дрхтањем.
Кад су се повратиле кући, она приђе к прозору — часник стајаше на пређашњем мјесту и непомично гледаше ју; она се уклони, мучена љубопитством и узнемирена осјећајем за њу сасвијем новим.
Од тога доба не прође дана а да се млади часник у исто вријеме не појави под прозорима њихове куће. Међу њим и међу њом настадоше одношаји без ријечи. Сједећи на својем мјесту за послом, осјећала је његов долазак — дигла би главу, и мотрила га свакијем даном више и више. Млади човјек, чинило се, бијаше јој за то захвалан; она је опазила била оштријем погледом младости, како румен удари у његово лице сваки пут, кад им се погледи сретну. Послије недјељу дана насмија се на њега . . .
Кад је Томски замолио дозволу, да грофици престави својега пријатеља, задрхта срце сиротој дјевојци. Али кад чу, да је Нарумов коњаник а не инжињер, би јој жао, што непажљивијем питањем исказа своју тајну вјетрењастом Томском.
Херман бијаше син порушенога Нијемца, од којега му остаде мали капитал. Како је ишао за тијем, да осигура своју независност, Херман није дирао у постотке, живио је од своје плаће, није си дозволавао ни најмањега уживања. У осталом он бијаше скроман и частољубив и другови његови ријетко су се када подругивали његовој сувишној штедњи. Бијаше врло страстан и јако уображен; али шкртоћа спасавала га је од обичних младеначкијех заблуда. Тако на примјер, и ако је био одушевљен карташ, никада не узе карата у руке, јер је израчунао, да његов положај не дозвољава му (како је он говорио): „да жртвује нужно, у нади да ће добити излишно“ а међу тијем, цијеле ноћи знао је пресједити за карташкијем столом и у грозничавом страху пазио је развој игре.
Анегдота о трима картама јако је дјеловала на његову уобразиљу и цијелу ноћ није се удаљивала из његове главе. Ој, ако — мишљаше сутрадан на вече, шећући по Петрограду — ој, ако ми стара грофица открије своју тајну! или ако ми означи оне три праве карте! А зашто неби окушао своју срећу? . . . Њој се преставити, бацити се њој у милост; постати њен љубавник, па ето; али за све то треба времена, а њој је осамдесет и седам година; она би могла умријети за недјељу, за двије дана! . . . Па опет сама прича . . Да ли јој је вјеровати? . . . Не! прорачун, умјереност и вредноћа то су моје три праве карте, и оне ће уседморостручити мој капитал и прибавити ми мир и независност!“ Размишљајући тако, нађе се у једној од главнијих петроградскијех улица, пред кућом саграђеном по старинском укусу. Улица бејаше зајазита екипажама; једна за другом каруца хитила је к освјетланој капији, из каруца сваки час показивала се то лијепа ножица младе лепојке, то шкрипећа чизма, то свилене чарапе и дипломатичке ципеле. Бунде и огртачи јурили су покрај високога вратара. Херман застаде. — Чија је ово кућа? запита стражара на углу.
— Грофице *** одговори стражар.
Хермана подиђоше мравци. Чудновата скаска опет се појави у његовом уображењу. Он поче да хода око куће, мислећи о њеној господарици и о њеној чудној способности. Касно поврати се у свој скромни кутић; дуго не могаше да заспе, и када га савлада сан, непрестано му играху пред очима карте, зелен сто, завежљаји банака и хрпе дуката. Постављао је карту за картом, савијао окрајке, непрестано добивао, носио злато и трпао банке у новчаник. Када се већ касно пробуди, уздахну за изгубљенијем својим фантастичким богатетством, пође да лута по граду и опет се заустави пред кућом грофице ***. Нека невидљива сила привлачила га к њој. Он застаде и гледаше у прозоре. На једном опази црнокосу главу, погнуту, вјероватно над књигом или над дјелом. Главица се подиже. Херман виђе свјеже лице и црне очи. Овај час бијаше одсудан за њега.

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}</text>
      <sha1>n6vj5d9uzblmbkodh26p138qydcevnd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143895</id>
      <parentid>143894</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T14:19:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Проверено, уређено и додат извор</comment>
      <origin>143895</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21119" sha1="nhjbpybwp8skyuhnrelsul097f5gdes" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| [[Пикова дама]]&lt;br /&gt; ([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/I|-{I}-]]
| '''II'''
| [[Пикова дама/III|-{III}-]]
}}

&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;-{— Il parait que monsieur est
Décídément pour les suivantes.
— Que voulez-vous madame?
Elles sont plus fraiches.}-
          ''Свјетски разговор.''&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;
{{gap}}Стара грофица *** сјеђаше пред зрцалом у соби за облачење. Три дјевојке вртиле се око ње. Једна је држала посудицу личила, друга — котарчицу с укосницама, треба — високу капу, украшену црвенијем пантљикама. Грофица није имала ни трага од лепоте, при свем том задржале је све навике из младости, носила се по моди седамдесетијех година и облачила се дуго и пажљиво кано прије шездесет година.&lt;br /&gt;
{{gap}}Покрај прозора сјеђаше једна госпођица, њезина нахранкиња, са ђерђефом у руци.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Здравствујте, -{grand’ maman}-, рече млади часник, што уђе у собу: -{Bon jour, mademoiselle Lise. Grand’ maman}-, дођох до вас с једном молбом.&lt;br /&gt;
{{gap}}— С молбом? па реци је, -{Paul}-!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дозволите ми, да вам представим једнога мојега пријатеља и да га у петак доведем на бал.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Доведи га одмах на бал и онда ми га представи. Јеси ли био синоћ код ***?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разумије се! бијаше врло весело: играли смо до пет сахата. Дивна бијаше Јелецкаја!&lt;br /&gt;
{{gap}}— О, мој драги! Што има на њој лијепа? Зар није налика на њену бабу, кнегињу Дарју Петровну? . . . Али да! — Она се већ врло постарала, кнегиња Дарја Петровна?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како, постарала се? одговори Томски расијано: има седам година како је умрла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Госпођица подиже очи и даде знак младом човјеку. Он се досјети, да су старој грофици тајили смрт њене врснице и угризе се за језик. Али грофица саслуша врло хладно новост.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Умрла, рече она; а ја то нијесам знала! Бијасмо заједно позване за дворске госпође, кад се царици представљасмо. И грофица по стоти пут приповиједаше ту своју анекдоту унуку.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Но, -{Paul}-, рече за тијем: сада ми помози да устанем, Лизањка, гдје је моја бурмутица?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кога ви то хоћете да представите? тихо запита Лизавета Ивановна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Нарумова. Познате га?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не! Је ли војник или цивил?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Војник.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Инжињер?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не! Коњаник. А зашто мишљасте, да је инжињер?&lt;br /&gt;
{{gap}}Госпођица се насмија и не одговори ни ријечи.&lt;br /&gt;
{{gap}}— -{Paul}-! викну грофица „пошаљи ми какви нови роман, али само не од садањих.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А за што? -{grand’ maman}-.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја мислим, један роман, у којем јунак не убија ни оца ни матере, и у којем се нико не утопи. Ја се страшно бојим утопљеника.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Сада нема таквијех романа. Хоћете ли руских?&lt;br /&gt;
{{gap}}— А, зар има рускијех романа? . . . Пошаљи ми их, мили мој, молим те, пошаљи ми.”&lt;br /&gt;
{{gap}}— Збогом, -{grand’ maman}-: журим се. . . Збобом [''-{sic}-''], Лизабета Ивановна! Зашто мишљасте, да је Нарумов инжињер?&lt;br /&gt;
{{gap}}И Томски изађе из собе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизабета Ивановна остаде сама; остави посао на страну и гледаше кроз прозор. На скоро на другој страни улице иза куће на ћошку указа се млад часник. Руменило покрије јој лице: она се прихвати посла и погну главу на своје дјело. У тај пар уђе грофица, сасвијем обучена.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Реци, Лизањко, рече она: да упрегну, и ићи ћемо у шетњу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизинка устаде од везива и спремаше своје дјело.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Што је с тобом, мајко моја! јеси глува, што ли? продера се грофица, подај одмах упрегнути.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Одмах! тихо одговори госпођица и отрча у предсобље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Уђе послужитељ и предаде грофици књиге од кнеза Павла Александровича.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Добро! дала сам се захвалити, рече грофица; Лизањка, Лизањка, а камо трчиш?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Да се обучем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Доспјећеш, дијете. Сједи овдје. Узми прву свеску и читај гласно. . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Дјевојка узе књигу и прочита неколико редова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Гласније! рече грофица; што је с тобом? је си л’ глас изгубила, што ли? . . . Причекај . . потури ми подножник; ближе . . на!&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна прочита још двије странице. Грофица зијеваше&lt;br /&gt;
{{gap}}— Баци ту књигу, рече она; лудорије! Пошљи је кнезу Павлу и реци да се захваљујем. . . А шта је с каруцама? . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Каруце су спремне, рече Лизавета Ивановна, погледавши на улицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Што се ти нијеси обукла? рече грофица; увијек те морам чекати. То је несносно већ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лиза одскакута у своју собу. Не прође два минута, грофица стаде звонити што јаче могаше. Три девојке дотрчаше на једна врата, а послужитељ на друга.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Што је то, да се не дате довикати? рече им грофица; реците Лизавети Ивановни, да је чекам.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна уђе у огртачу и шеширу.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Једва, мајко моја! рече грофица; на што накит! Зашто то? . . . кога да занесеш? . . . Какво је вријеме? чини ми се, вјетар је.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није, ваша свјетлости! врло је мирно! одговори послужитељ.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви увијек говорите у тугањ! Отворите прозор. Ето: вјетар је! и хладно. Нека испрегну коње! Лизанка, не ћемо ићи; узалуд си се накинђурила.&lt;br /&gt;
{{gap}}— И то ми је живот! помисли Лизавета Ивановна. Збиља, Лизавета Ивановна бијаше несретно створење. Горак је туђи хлеб, вели Данте, и тешко је уз туђе степенице; а ко зна за горчину одвисности, као биједна нахранкиња свијетле старице? Грофица не бијаше зла срца, али бијаше своје главе, кано жена, свијетом размажена; шкрта и погружена у хладни егоизам, као и сви стари људи, што преживише свој вијек а не уживише се у садашњост. Она је учествовала у свима сујетама великога свијета; долазила је на балове, гдје је сједила у углу, наличена и одјевена по старој моди, као наказни али нужни украс дворане; к њој приступаху дубокијем поклонима долазећи гости, као по угљављеном реду и за тим нико се за њу не занимаше. Код себе примала је цио град, држећи се строге етикете, а никога није познавала у лице. Многобројна њена чељад, удебељена и остарјела у предсобљима и собама, радила је што је хтјела, поткрадајући старицу, која је већ мирисала на кољиво. Лизавета Ивановна бијаше кутњом мученицом. Она је разлијевала чај и примала приговоре за сувишно трошење шећера; она је читала на глас романе — и била окривљивана због свију авторовијех погрешака; она је пратила кнегињу на њенијем шетњама — и одговарала за вријеме и за калдрму. Њој бијаше одређена плаћа, које није никада примала; међу тијем захтевало се од ње, да би била одјевена као све, то јест као не баш врло многе. У друштву играла је жалосну улогу. Сви су је знали, а нико је није примјећавао; на игранкама играла је, кад је мањкао -{vis-à-vis}-, и даме узимале је испод руке, кад им је требало ићи у гардеробу, да што год поправе на себи. Она бијаше славољубива, живо осјећаше свој положај и нестрпљиво ишчекиваше избавитеља. Али млади, људи у својој охолости не обраћаху пажње на њу, и ако је Лизавета Ивановна била сто пута милија од враголастијих и младијех девојака, око којијех се ови увијали. Колико пута оставила је досадну и раскошну гостинску собу, те се повукла да се исплаче у своју сиромашну собу, гдје бијаху шпанске стијене, орман, огледалце, и обојадисани кревет и гдје лојана свијећа гораше слабо, усађена у мједни чирак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Један пут — то се збило два дана послије вечера, описанога у почетку ове приповјетке и недељу дана пред сценом, код које се ми задржасмо — један пут Лизавета Ивановна, сједећи покрај прозора са својијем везивом, случајно погледа на улицу и опази младога инжињера, гдје непомично стоји и непрестано мотри у њен прозор. Она сагну главу и забави се својијем послом; послије пет минута опет погледи — млади официр стајаше на истом мјесту. Не навикнута кокетирању с часницима, што пролажијаху, она престаде гледати на улицу и занимаше се својијем дјелом скоро два сахата, не дижући главе. Ужина бијаше већ на столу. Она устаде, поче да спрема рамове, погледа случајно на улицу и опет виђе часника. Ово јој се учини доста чудноватим. Послије ужине дође прозору осјећајући неку немирноћу, али часника већ не бијаше — она заборави на њега . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кроз два дана, излазећи с грофицом да сједну у кола — угледа га опет. Стајаше на капији, закривши лице дабровијем колијером: црне очи сијеваху испод капе. Лизавета Ивановна престраши се, сама не знајући за што и сједе у кола непојмљивијем дрхтањем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад су се повратиле кући, она приђе к прозору — часник стајаше на пређашњем мјесту и непомично гледаше ју; она се уклони, мучена љубопитством и узнемирена осјећајем за њу сасвијем новим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од тога доба не прође дана а да се млади часник у исто вријеме не појави под прозорима њихове куће. Међу њим и међу њом настадоше одношаји без ријечи. Сједећи на својем мјесту за послом, осјећала је његов долазак — дигла би главу, и мотрила га свакијем даном више и више. Млади човјек, чинило се, бијаше јој за то захвалан; она је опазила била оштријем погледом младости, како румен удари у његово лице сваки пут, кад им се погледи сретну. Послије недјељу дана насмија се на њега . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад је Томски замолио дозволу, да грофици престави својега пријатеља, задрхта срце сиротој дјевојци. Али кад чу, да је Нарумов коњаник а не инжињер, би јој жао, што непажљивијем питањем исказа своју тајну вјетрењастом Томском.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман бијаше син порушенога Нијемца, од којега му остаде мали капитал. Како је ишао за тијем, да осигура своју независност, Херман није дирао у постотке, живио је од своје плаће, није си дозволавао ни најмањега уживања. У осталом он бијаше скроман и частољубив и другови његови ријетко су се када подругивали његовој сувишној штедњи. Бијаше врло страстан и јако уображен; али шкртоћа спасавала га је од обичних младеначкијех заблуда. Тако на примјер, и ако је био одушевљен карташ, никада не узе карата у руке, јер је израчунао, да његов положај не дозвољава му (како је он говорио): „да жртвује нужно, у нади да ће добити излишно” а међу тијем, цијеле ноћи знао је пресједити за карташкијем столом и у грозничавом страху пазио је развој игре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Анегдота о трима картама јако је дјеловала на његову уобразиљу и цијелу ноћ није се удаљивала из његове главе. Ој, ако — мишљаше сутрадан на вече, шећући по Петрограду — ој, ако ми стара грофица открије своју тајну! или ако ми означи оне три праве карте! А зашто неби окушао своју срећу? . . . Њој се преставити, бацити се њој у милост; постати њен љубавник, па ето; али за све то треба времена, а њој је осамдесет и седам година; она би могла умријети за недјељу, за двије дана! . . . Па опет сама прича . . Да ли јој је вјеровати? . . . Не! прорачун, умјереност и вредноћа то су моје три праве карте, и оне ће уседморостручити мој капитал и прибавити ми мир и независност!” Размишљајући тако, нађе се у једној од главнијих петроградскијех улица, пред кућом саграђеном по старинском укусу. Улица бејаше зајазита екипажама; једна за другом каруца хитила је к освјетланој капији, из каруца сваки час показивала се то лијепа ножица младе лепојке, то шкрипећа чизма, то свилене чарапе и дипломатичке ципеле. Бунде и огртачи јурили су покрај високога вратара. Херман застаде. — Чија је ово кућа? запита стражара на углу.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Грофице *** одговори стражар.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хермана подиђоше мравци. Чудновата скаска опет се појави у његовом уображењу. Он поче да хода око куће, мислећи о њеној господарици и о њеној чудној способности. Касно поврати се у свој скромни кутић; дуго не могаше да заспе, и када га савлада сан, непрестано му играху пред очима карте, зелен сто, завежљаји банака и хрпе дуката. Постављао је карту за картом, савијао окрајке, непрестано добивао, носио злато и трпао банке у новчаник. Када се већ касно пробуди, уздахну за изгубљенијем својим фантастичким богатством, пође да лута по граду и опет се заустави пред кућом грофице ***. Нека невидљива сила привлачила га к њој. Он застаде и гледаше у прозоре. На једном опази црнокосу главу, погнуту, вјероватно над књигом или над дјелом. Главица се подиже. Херман виђе свјеже лице и црне очи. Овај час бијаше одсудан за њега.

== Извор ==
1890. ''Јавор'', 2. и 9. децембар, бр. 48. и 49. Стр. 758-759; 774-775.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}</text>
      <sha1>nhjbpybwp8skyuhnrelsul097f5gdes</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама/III</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61024</id>
    <revision>
      <id>143897</id>
      <parentid>143855</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T15:15:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Проверено, уређено и додат извор</comment>
      <origin>143897</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20978" sha1="g010f6lfvgy0sfk21ym1choc0nqi0wl" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| [[Пикова дама]] &lt;br /&gt; ([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/II|-{II}-]]
| '''III'''
| [[Пикова дама/IV|-{IV}-]]
}}
Vous m’ écrivez, mon ange, des
lettres de quatre pages plus vite
que je ne puis les lire.
Преписка.

{{gap}}Тек што Лизавета Ивановна скиде огртач и шешир, али већ грофица посла за њом и наложи да се опет упрегну коњи. Пођоше низ степенице. У часу, када два лакеја подигоше старицу на врата, Лизавета Ивановна уз саме каруце опази својега инжињера; ухвати је за руку; она се сва збуни од страха а младога човјека нестаде: писмо било у њеној руци. Она га тури у рукавицу и цијелога пута нити шта виђе, нити шта чу. Грофица имала је наваду да у колих непрестано запиткује: ко се с нама срео? како се зове овај мост? што је оно написано на цимеру? Лизавета Ивановна овога пута одговараше у вјетар и расрди грофицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта је с тобом, мајко моја! Јеси ти глува, што ли? Ти мене или не чујеш или не разумеш? . . . Хвала Богу, ја не муцам а ни памети нијесам изгубила!&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна није ју слушала. Вративши се кући, она отрча у своју собу, извади писмо из рукавице: оно не бијаше запечаћено. Лизавета Ивановна прочита га Писмо је садржавало у себи изјаву му љубави: оно бијаше нежно, пуно поштовања и ријеч по ријеч узето из немачкога романа. Али Лизавета Ивановна не знађаше немачки те бијаше њим врло задовољна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Писмо, што га је примила врло ју узнемири.
Први пут ступи у тајне, тијесне одношаје с младијем човјеком. Његова одважност поплаши ју. Она се нађе у непредвиђеном положају и не знађаше, шта да ради: да сједне покрај прозора и не обраћањем пажње да у младом часнику охлади наду за даљи покушај? да му пише? да му одговори хладно и одлучно? Није имала никога с ким би се посавјетовала; није имала ни пријатељице, а ни савјетнице. Лизавета Ивановна смисли да му одговори.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сједе уз писаћи сто, узе перо, папира — и замисли се. Неколико пута започињаше своје писмо — и подере га; израз чињаше јој се то врло понизан, то врло жесток. Напокон пође јој за руком да напише неколико редака, који јој се свиђаху.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Увјерена сам — писала је — да Ви имате часну намјеру и да ме нисте хјели [''-{sic}-''] увриједити непромишљеним кораком; али наше познанство не треба да се почне таковим начином. Враћам Вам ваше писмо и надам се, да у будуће нећу имати прилике да се тужим на незаслужено малоуважење.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Други дан Лизавета Ивановна видећи Хермана гдје иде, устаде од посла, уђе у салу, отвори оканце и баци писмо на улицу, уздајући се у окретност младога часника. Херман притрча, подиже га и уђе у једну посластичарницу. Распечати писмо и нађе у њем одговор од Лизавете Ивановне. Он и очекиваше то, и поврати се кући замишљен у своје интриге.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана послије тога, млада јасноока дјевојка донесе Лизавети Ивановној писмо из помодне трговине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна отвори га у зебњи, предвиђајући у њему потраживање дуга, али наједанпут препознаде херманову руку.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви сте се, душице, преварили, рече она: ово писмо није на мене.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јест, на вас је! одговори смјела дјевојчица, не прикривајући лукавога смијеха: изволите прочитати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна брзо прочита писмо. Херман је тражио да се састану.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не може бити, рече Лизавета Ивановна, узбезекнувши се на његова потраживања и на начин који је употребио, — за цијело није мени писано! И раздера писмо у ситне комадиће.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како није вама, а зашто сте га раздерали? рече мамзел: ја бих повратила га оном, који га је писао.&lt;br /&gt;
{{gap}}— У будуће имајте доброту, рече Лизавета Ивановна, те ми не доносите писама. А оном, ко вас је послао, реците, нека га буде срам.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али Херман не поколеба се. Лизавета Ивановна сваки дан добиваше од њега писма, то на овај, то на онај начин. Више не бијаху превађана с њемачкога. Херман писао их је обузет страшћу и говорио је језиком њему својственим: у њима се изражавала сталност његове жеље и пометња његове необуздане фантазије. Лизавета Ивановна више не мишљаше да их натраг шаље: она се њима занесе; стаде на њих одговарати и њена писма мало по мало биваху дужа и њежнија. Напосљетку добаци му кроз прозор ово писмо:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Данас је бал у Н-скога посланика. Грофица биће тамо. Остаћемо до два сата. Ето вам прилике да будемо скупа сами. Чим грофица оде, разиће се њена чељад; у предсобљу задржаће се вратар, али ће и он отићи у своју собу. Дођите око пола дванаест. Успните се управо на скалине. Ако сретнете кога у предсобљу, запитајте га, је ли грофица код куће. Ако вам рекну, да није, повратите се. Но сигурно нећете срести никога. Дјевојке су све заједно у једној соби. Из предсобља ступајте на лијево па увијек равно до грофичине собе за спавање. У овој соби иза заслона видјећете двоја мала врата; десна воде — у кабинет, камо грофица никад не залази; лијева — у коридор и ту су узане степенице у ковитлац, које воде у моју собу.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман дрхташе кано тигар, очекујући назначени час. У десет сати на вече већ стајаше пред грофичином кућом. Вријеме било ужасно: вјетар пирио а снијег вијао густо; лампе свјетлиле нејасно; улице биле пусте. Каткада прође таљигаш са своји коли обазирући се не би ли добио пасажира. Херман стајаше само у капуту, а не осјећаше ни вјетра ни снијега.&lt;br /&gt;
{{gap}}Напокон појавише се грофичине каруце. Херман виђе, како лакеји изнесоше згрбљену старицу, умотану у собову бунду и како за њом скокну њена нахранкиња, у огртачу а глава јој окићена свјежијем цвијећем. Враташца се затворише. Каруце откотрљаху по снијегу. Вратар затвори врата. Прозори бијаху мрачни. Херман ходаше горе доле око пусте куће; дође под свјетиљку, погледа на сат: било дванаест минута послије једанаест. Он застаде под свјетиљком, упрв очи у сат и очекиваше заказану минуту. Равно у пола дванаест Херман ступи на грофичине степенице пред кућом и уђе у освјетљени тријем. Вратара не бијаше. Он побрза уз степенице, отвори врата од предсобља и угледа слугу, гдје спава под свјетиљком у старом запацканом столцу. Лаким одважним кораком Херман прође мимо њега. Дворана и гостинска соба бијаху мрачне. Освјетљаваше их свјетло из предсобља. Херман уђе у собу за спавање. Пред кивотом начичканим старинским иконама гораше златно кандило. Полињале штофане столице и дивани с кожнатим јастуцима и са опалом позлатом стајаху у худој симетрији око зидова, покритијех кинеским тапетима. На зиду висијаху два портрета, које је цртала у Паризу -{m-me Lebrun}-. Један од њих представљаше мужа од четрдесет љета, руменога и развитога, у свјетлом зеленом мундиру и украшена звијездом; други — младу љепотицу орлова носа, лијепо зачешљану и окићену ружом у напудреној коси. По угловима бијаху смјештени пастири, начињени од порцулана, сати израђени од славнога -{Leroy}-, котарице, рулете, лепезе и друге којекакве госпојинске играчке, изумљене концем прошлог столећа, заједно с монхолферовом лоптом и месмеровим магнетизмом. Херман ступи за заслон. За њим бијаше мали железни кревет: с десна бијаху врата што су водила у кабинет; с лијева друга у коридор. Херман их отвори, опази уске у ковитлац степенице, које су водиле у собу сироте нахранкиње. Али он се поврати и уђе у мрачни кабинет. Вријеме пролазаше споро. Све бијаше мирно. У гостинској соби изби дванаест; по свима собама сати један за другим откуцаше дванаест и — опет завлада тишина. Херман стајаше наслонивши се на хладну пећ. Он бијаше, миран; срце му куцаше правилно кано у човјека, који се спремио да не учини ништа опаснога но нужно. Сати избијаше један и два по поноћи и он чу из далека тутањ кола. Обузе га чудно расположење. Каруце дозврјаше и зауставише се. Чељад се стрча, зачуше се гласови и кућа се освијетли. Три старе собарице утрчаше у собу за спавање и грофица, само што дише, уђе и спусти се у волтерову столицу. Херман гледаше кроз пукотину. Лизавета Ивановна прође мимо њега. Херман чу њезине брзе кораке по степеницама. У срцу осјети кано пребацивање савјести али за мало; бијаше кано од камена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица свлачила се пред огледалом. Скинуше јој ружама украшену капу; напудрену пароку с њене голе, ћелаве главе. Укоснице као киша падаху око ње. Жута, сребром шивена хаљина паде низ отекле јој ноге. Херман бијаше свједоком одвратних тајна њенога тоалета; напослетку сјеђаше грофица у новом огртачу и ноћној капи; у овом костиму, што одговараше њеној старости, изгледаше страшна и безобразна. Као и сви стари људи у опће, грофица патила је од неспавања. Кад је свукоше, сједе код прозора у волтерову столицу и распусти собарице. Изнесоше свијеће и опет једна свјетиљка освјетљиваше собу. Грофица сјеђаше блиједа, покреташе отромбољене усне и климаше главом на лијево и на десно. У њеним мутним очима огледаше се савршено одсуство мисли; гледећи на њу, могло се мислити, да кретање страшне бабе не бијаше по њеној вољи, но усљед дјеловања потајнога галванизма. Наједанпут то мртво лице преокрену се чудновато. Усне престадоше мицати се, очи оживише; пред грофицом стојаше непознат човјек.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не плашите се, за Бога, не плашите се! рече он разговјетно и тихо; нијесам дошао да вас оштетим, но да умолим вас за једну милост.&lt;br /&gt;
{{gap}}Старица мучећи гледаше на њега, и изгледаше кано да га не слуша. Херман мишљаше е је глуха и нагне се нуз ухо, те јој понови што је рекао. Старица ћуташе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви можете, продужи Херман, учинити ме сретним у мом животу, а неће вас ништа стојати; ја знам, да ви можете погодити три карте, једну за другом . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман застаде. Видило се грофица је схватила, што је Херман тражио; чинило се, као да хоће нешто да одговори.&lt;br /&gt;
{{gap}}— То је била шала, рече она напокон; заклињем вам се, да је била то шала.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Тим се шалите, плану Херман; сјетите се Чаплицкога, којем помогосте да добије.&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица се узбуни. Њене црте исказиваху силно узбуђење душе; али на скоро паде у пређашњу несвијест.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Били могли, продужи Херман, мени назначити те три поуздане карте?&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица ћуташе; Херман продужи:&lt;br /&gt;
{{gap}},,— За кога да чувате вашу тајну? За унуке? Они су богати и без тога; а они не знају цијенити новац. Расипачу не помогоше ваше три карте. Ко не умије да чува своје очинство, скончаће у сиротињи, макар му и ђаволи били у помоћи. Ја нијесам расипач; знам цијенити новац. Ваше три карте за мене су благо сачувано. Но! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Он застаде и са страхом очекиваше њен одговор. Она ћуташе; Херман паде на кољена.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ако икада, рече он, ваше срце знађаше за љубавни осећај, ако се сјећате миља љубавнога, ако сте се икада насмијали плачу новорођенога сина, ако је и што човјечанскога било икада у вашим грудима, то вас молим осјећајима жене љубавнице, матере, свим, што вам је свето у животу, не одбите ми моје молбе, открите ми вашу тајну. Што вам је стало до ње? . . . Можда је она скопчана с ужасним гријехом, с губитком вјечнога блаженства, с маслом ђаволским. . . Помислите: ви сте стари; нећете још дуго живјети — ја сам спреман да узмем ваш гријех на своју душу. Открите ми вашу тајну. Помислите, да се срећа човека налази у вашијем рукама; та не само ја, но моја дјеца, унуци и праунуци моји благосиљаће ваш помен и поштоваће га кано светињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Старица не одговори ни ријечи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман устаде.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Стара цопреницо! рече он, стиснув зубе, ја ћу те већ натјерати, да говориш. . . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}На те ријечи извади из џепа пиштољ. Када грофица опази пиштољ, по други пут силно се узбуни. Климаше главом и подизаше руку, да би се заклонила од зрна. . . за тим клону, паде на узнак . . и остаде непокретна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Маните се дјетињарија, рече Херман, ухвативши је за руку: последњи пут питам вас: хоћете ли ми рећи за оне три карте, да, или не?&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица ћуташе Херман виђе, да је она умрла.

== Извор ==
''Јавор'', 9. децембар 1890, бр. 49. Стр. 775-777.


{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}</text>
      <sha1>g010f6lfvgy0sfk21ym1choc0nqi0wl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143899</id>
      <parentid>143897</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T15:31:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143899</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21059" sha1="c9ghap0p9zzmm81ok528ufvqj3rq4za" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| [[Пикова дама]] &lt;br /&gt; ([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/II|-{II}-]]
| '''III'''
| [[Пикова дама/IV|-{IV}-]]
}}

&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;-{Vous m’ écrivez, mon ange, des
lettres de quatre pages plus vite
que je ne puis les lire.}-
          ''Преписка.''&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;

{{gap}}Тек што Лизавета Ивановна скиде огртач и шешир, али већ грофица посла за њом и наложи да се опет упрегну коњи. Пођоше низ степенице. У часу, када два лакеја подигоше старицу на врата, Лизавета Ивановна уз саме каруце опази својега инжињера; ухвати је за руку; она се сва збуни од страха а младога човјека нестаде: писмо било у њеној руци. Она га тури у рукавицу и цијелога пута нити шта виђе, нити шта чу. Грофица имала је наваду да у колих непрестано запиткује: ко се с нама срео? како се зове овај мост? што је оно написано на цимеру? Лизавета Ивановна овога пута одговараше у вјетар и расрди грофицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта је с тобом, мајко моја! Јеси ти глува, што ли? Ти мене или не чујеш или не разумеш? . . . Хвала Богу, ја не муцам а ни памети нијесам изгубила!&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна није ју слушала. Вративши се кући, она отрча у своју собу, извади писмо из рукавице: оно не бијаше запечаћено. Лизавета Ивановна прочита га Писмо је садржавало у себи изјаву му љубави: оно бијаше нежно, пуно поштовања и ријеч по ријеч узето из немачкога романа. Али Лизавета Ивановна не знађаше немачки те бијаше њим врло задовољна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Писмо, што га је примила врло ју узнемири.
Први пут ступи у тајне, тијесне одношаје с младијем човјеком. Његова одважност поплаши ју. Она се нађе у непредвиђеном положају и не знађаше, шта да ради: да сједне покрај прозора и не обраћањем пажње да у младом часнику охлади наду за даљи покушај? да му пише? да му одговори хладно и одлучно? Није имала никога с ким би се посавјетовала; није имала ни пријатељице, а ни савјетнице. Лизавета Ивановна смисли да му одговори.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сједе уз писаћи сто, узе перо, папира — и замисли се. Неколико пута започињаше своје писмо — и подере га; израз чињаше јој се то врло понизан, то врло жесток. Напокон пође јој за руком да напише неколико редака, који јој се свиђаху.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Увјерена сам — писала је — да Ви имате часну намјеру и да ме нисте хјели [''-{sic}-''] увриједити непромишљеним кораком; али наше познанство не треба да се почне таковим начином. Враћам Вам ваше писмо и надам се, да у будуће нећу имати прилике да се тужим на незаслужено малоуважење.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Други дан Лизавета Ивановна видећи Хермана гдје иде, устаде од посла, уђе у салу, отвори оканце и баци писмо на улицу, уздајући се у окретност младога часника. Херман притрча, подиже га и уђе у једну посластичарницу. Распечати писмо и нађе у њем одговор од Лизавете Ивановне. Он и очекиваше то, и поврати се кући замишљен у своје интриге.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана послије тога, млада јасноока дјевојка донесе Лизавети Ивановној писмо из помодне трговине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна отвори га у зебњи, предвиђајући у њему потраживање дуга, али наједанпут препознаде херманову руку.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви сте се, душице, преварили, рече она: ово писмо није на мене.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јест, на вас је! одговори смјела дјевојчица, не прикривајући лукавога смијеха: изволите прочитати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна брзо прочита писмо. Херман је тражио да се састану.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не може бити, рече Лизавета Ивановна, узбезекнувши се на његова потраживања и на начин који је употребио, — за цијело није мени писано! И раздера писмо у ситне комадиће.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како није вама, а зашто сте га раздерали? рече мамзел: ја бих повратила га оном, који га је писао.&lt;br /&gt;
{{gap}}— У будуће имајте доброту, рече Лизавета Ивановна, те ми не доносите писама. А оном, ко вас је послао, реците, нека га буде срам.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али Херман не поколеба се. Лизавета Ивановна сваки дан добиваше од њега писма, то на овај, то на онај начин. Више не бијаху превађана с њемачкога. Херман писао их је обузет страшћу и говорио је језиком њему својственим: у њима се изражавала сталност његове жеље и пометња његове необуздане фантазије. Лизавета Ивановна више не мишљаше да их натраг шаље: она се њима занесе; стаде на њих одговарати и њена писма мало по мало биваху дужа и њежнија. Напосљетку добаци му кроз прозор ово писмо:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Данас је бал у Н-скога посланика. Грофица биће тамо. Остаћемо до два сата. Ето вам прилике да будемо скупа сами. Чим грофица оде, разиће се њена чељад; у предсобљу задржаће се вратар, али ће и он отићи у своју собу. Дођите око пола дванаест. Успните се управо на скалине. Ако сретнете кога у предсобљу, запитајте га, је ли грофица код куће. Ако вам рекну, да није, повратите се. Но сигурно нећете срести никога. Дјевојке су све заједно у једној соби. Из предсобља ступајте на лијево па увијек равно до грофичине собе за спавање. У овој соби иза заслона видјећете двоја мала врата; десна воде — у кабинет, камо грофица никад не залази; лијева — у коридор и ту су узане степенице у ковитлац, које воде у моју собу.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман дрхташе кано тигар, очекујући назначени час. У десет сати на вече већ стајаше пред грофичином кућом. Вријеме било ужасно: вјетар пирио а снијег вијао густо; лампе свјетлиле нејасно; улице биле пусте. Каткада прође таљигаш са своји коли обазирући се не би ли добио пасажира. Херман стајаше само у капуту, а не осјећаше ни вјетра ни снијега.&lt;br /&gt;
{{gap}}Напокон појавише се грофичине каруце. Херман виђе, како лакеји изнесоше згрбљену старицу, умотану у собову бунду и како за њом скокну њена нахранкиња, у огртачу а глава јој окићена свјежијем цвијећем. Враташца се затворише. Каруце откотрљаху по снијегу. Вратар затвори врата. Прозори бијаху мрачни. Херман ходаше горе доле око пусте куће; дође под свјетиљку, погледа на сат: било дванаест минута послије једанаест. Он застаде под свјетиљком, упрв очи у сат и очекиваше заказану минуту. Равно у пола дванаест Херман ступи на грофичине степенице пред кућом и уђе у освјетљени тријем. Вратара не бијаше. Он побрза уз степенице, отвори врата од предсобља и угледа слугу, гдје спава под свјетиљком у старом запацканом столцу. Лаким одважним кораком Херман прође мимо њега. Дворана и гостинска соба бијаху мрачне. Освјетљаваше их свјетло из предсобља. Херман уђе у собу за спавање. Пред кивотом начичканим старинским иконама гораше златно кандило. Полињале штофане столице и дивани с кожнатим јастуцима и са опалом позлатом стајаху у худој симетрији око зидова, покритијех кинеским тапетима. На зиду висијаху два портрета, које је цртала у Паризу -{m-me Lebrun}-. Један од њих представљаше мужа од четрдесет љета, руменога и развитога, у свјетлом зеленом мундиру и украшена звијездом; други — младу љепотицу орлова носа, лијепо зачешљану и окићену ружом у напудреној коси. По угловима бијаху смјештени пастири, начињени од порцулана, сати израђени од славнога -{Leroy}-, котарице, рулете, лепезе и друге којекакве госпојинске играчке, изумљене концем прошлог столећа, заједно с монхолферовом лоптом и месмеровим магнетизмом. Херман ступи за заслон. За њим бијаше мали железни кревет: с десна бијаху врата што су водила у кабинет; с лијева друга у коридор. Херман их отвори, опази уске у ковитлац степенице, које су водиле у собу сироте нахранкиње. Али он се поврати и уђе у мрачни кабинет. Вријеме пролазаше споро. Све бијаше мирно. У гостинској соби изби дванаест; по свима собама сати један за другим откуцаше дванаест и — опет завлада тишина. Херман стајаше наслонивши се на хладну пећ. Он бијаше, миран; срце му куцаше правилно кано у човјека, који се спремио да не учини ништа опаснога но нужно. Сати избијаше један и два по поноћи и он чу из далека тутањ кола. Обузе га чудно расположење. Каруце дозврјаше и зауставише се. Чељад се стрча, зачуше се гласови и кућа се освијетли. Три старе собарице утрчаше у собу за спавање и грофица, само што дише, уђе и спусти се у волтерову столицу. Херман гледаше кроз пукотину. Лизавета Ивановна прође мимо њега. Херман чу њезине брзе кораке по степеницама. У срцу осјети кано пребацивање савјести али за мало; бијаше кано од камена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица свлачила се пред огледалом. Скинуше јој ружама украшену капу; напудрену пароку с њене голе, ћелаве главе. Укоснице као киша падаху око ње. Жута, сребром шивена хаљина паде низ отекле јој ноге. Херман бијаше свједоком одвратних тајна њенога тоалета; напослетку сјеђаше грофица у новом огртачу и ноћној капи; у овом костиму, што одговараше њеној старости, изгледаше страшна и безобразна. Као и сви стари људи у опће, грофица патила је од неспавања. Кад је свукоше, сједе код прозора у волтерову столицу и распусти собарице. Изнесоше свијеће и опет једна свјетиљка освјетљиваше собу. Грофица сјеђаше блиједа, покреташе отромбољене усне и климаше главом на лијево и на десно. У њеним мутним очима огледаше се савршено одсуство мисли; гледећи на њу, могло се мислити, да кретање страшне бабе не бијаше по њеној вољи, но усљед дјеловања потајнога галванизма. Наједанпут то мртво лице преокрену се чудновато. Усне престадоше мицати се, очи оживише; пред грофицом стојаше непознат човјек.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не плашите се, за Бога, не плашите се! рече он разговјетно и тихо; нијесам дошао да вас оштетим, но да умолим вас за једну милост.&lt;br /&gt;
{{gap}}Старица мучећи гледаше на њега, и изгледаше кано да га не слуша. Херман мишљаше е је глуха и нагне се нуз ухо, те јој понови што је рекао. Старица ћуташе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви можете, продужи Херман, учинити ме сретним у мом животу, а неће вас ништа стојати; ја знам, да ви можете погодити три карте, једну за другом . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман застаде. Видило се грофица је схватила, што је Херман тражио; чинило се, као да хоће нешто да одговори.&lt;br /&gt;
{{gap}}— То је била шала, рече она напокон; заклињем вам се, да је била то шала.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Тим се шалите, плану Херман; сјетите се Чаплицкога, којем помогосте да добије.&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица се узбуни. Њене црте исказиваху силно узбуђење душе; али на скоро паде у пређашњу несвијест.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Били могли, продужи Херман, мени назначити те три поуздане карте?&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица ћуташе; Херман продужи:&lt;br /&gt;
{{gap}},,— За кога да чувате вашу тајну? За унуке? Они су богати и без тога; а они не знају цијенити новац. Расипачу не помогоше ваше три карте. Ко не умије да чува своје очинство, скончаће у сиротињи, макар му и ђаволи били у помоћи. Ја нијесам расипач; знам цијенити новац. Ваше три карте за мене су благо сачувано. Но! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Он застаде и са страхом очекиваше њен одговор. Она ћуташе; Херман паде на кољена.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ако икада, рече он, ваше срце знађаше за љубавни осећај, ако се сјећате миља љубавнога, ако сте се икада насмијали плачу новорођенога сина, ако је и што човјечанскога било икада у вашим грудима, то вас молим осјећајима жене љубавнице, матере, свим, што вам је свето у животу, не одбите ми моје молбе, открите ми вашу тајну. Што вам је стало до ње? . . . Можда је она скопчана с ужасним гријехом, с губитком вјечнога блаженства, с маслом ђаволским. . . Помислите: ви сте стари; нећете још дуго живјети — ја сам спреман да узмем ваш гријех на своју душу. Открите ми вашу тајну. Помислите, да се срећа човека налази у вашијем рукама; та не само ја, но моја дјеца, унуци и праунуци моји благосиљаће ваш помен и поштоваће га кано светињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Старица не одговори ни ријечи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман устаде.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Стара цопреницо! рече он, стиснув зубе, ја ћу те већ натјерати, да говориш. . . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}На те ријечи извади из џепа пиштољ. Када грофица опази пиштољ, по други пут силно се узбуни. Климаше главом и подизаше руку, да би се заклонила од зрна. . . за тим клону, паде на узнак . . и остаде непокретна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Маните се дјетињарија, рече Херман, ухвативши је за руку: последњи пут питам вас: хоћете ли ми рећи за оне три карте, да, или не?&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица ћуташе Херман виђе, да је она умрла.

== Извор ==
''Јавор'', 9. децембар 1890, бр. 49. Стр. 775-777.


{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}</text>
      <sha1>c9ghap0p9zzmm81ok528ufvqj3rq4za</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143900</id>
      <parentid>143899</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T16:06:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>143900</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21058" sha1="n35k78yjyyalee1jhcfra914cieovk1" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| [[Пикова дама]] &lt;br /&gt; ([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/II|-{II}-]]
| '''III'''
| [[Пикова дама/IV|-{IV}-]]
}}

&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;-{Vous m’ écrivez, mon ange, des
lettres de quatre pages plus vite
que je ne puis les lire.}-
          ''Преписка.''&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;

{{gap}}Тек што Лизавета Ивановна скиде огртач и шешир, али већ грофица посла за њом и наложи да се опет упрегну коњи. Пођоше низ степенице. У часу, када два лакеја подигоше старицу на врата, Лизавета Ивановна уз саме каруце опази својега инжињера; ухвати је за руку; она се сва збуни од страха а младога човјека нестаде: писмо било у њеној руци. Она га тури у рукавицу и цијелога пута нити шта виђе, нити шта чу. Грофица имала је наваду да у колих непрестано запиткује: ко се с нама срео? како се зове овај мост? што је оно написано на цимеру? Лизавета Ивановна овога пута одговараше у вјетар и расрди грофицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта је с тобом, мајко моја! Јеси ти глува, што ли? Ти мене или не чујеш или не разумеш? . . . Хвала Богу, ја не муцам а ни памети нијесам изгубила!&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна није ју слушала. Вративши се кући, она отрча у своју собу, извади писмо из рукавице: оно не бијаше запечаћено. Лизавета Ивановна прочита га Писмо је садржавало у себи изјаву му љубави: оно бијаше нежно, пуно поштовања и ријеч по ријеч узето из немачкога романа. Али Лизавета Ивановна не знађаше немачки те бијаше њим врло задовољна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Писмо, што га је примила врло ју узнемири.
Први пут ступи у тајне, тијесне одношаје с младијем човјеком. Његова одважност поплаши ју. Она се нађе у непредвиђеном положају и не знађаше, шта да ради: да сједне покрај прозора и не обраћањем пажње да у младом часнику охлади наду за даљи покушај? да му пише? да му одговори хладно и одлучно? Није имала никога с ким би се посавјетовала; није имала ни пријатељице, а ни савјетнице. Лизавета Ивановна смисли да му одговори.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сједе уз писаћи сто, узе перо, папира — и замисли се. Неколико пута започињаше своје писмо — и подере га; израз чињаше јој се то врло понизан, то врло жесток. Напокон пође јој за руком да напише неколико редака, који јој се свиђаху.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Увјерена сам — писала је — да Ви имате часну намјеру и да ме нисте хјели [''-{sic}-''] увриједити непромишљеним кораком; али наше познанство не треба да се почне таковим начином. Враћам Вам ваше писмо и надам се, да у будуће нећу имати прилике да се тужим на незаслужено малоуважење.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Други дан Лизавета Ивановна видећи Хермана гдје иде, устаде од посла, уђе у салу, отвори оканце и баци писмо на улицу, уздајући се у окретност младога часника. Херман притрча, подиже га и уђе у једну посластичарницу. Распечати писмо и нађе у њем одговор од Лизавете Ивановне. Он и очекиваше то, и поврати се кући замишљен у своје интриге.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана послије тога, млада јасноока дјевојка донесе Лизавети Ивановној писмо из помодне трговине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна отвори га у зебњи, предвиђајући у њему потраживање дуга, али наједанпут препознаде херманову руку.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви сте се, душице, преварили, рече она: ово писмо није на мене.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јест, на вас је! одговори смјела дјевојчица, не прикривајући лукавога смијеха: изволите прочитати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна брзо прочита писмо. Херман је тражио да се састану.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не може бити, рече Лизавета Ивановна, узбезекнувши се на његова потраживања и на начин који је употребио, — за цијело није мени писано! И раздера писмо у ситне комадиће.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како није вама, а зашто сте га раздерали? рече мамзел: ја бих повратила га оном, који га је писао.&lt;br /&gt;
{{gap}}— У будуће имајте доброту, рече Лизавета Ивановна, те ми не доносите писама. А оном, ко вас је послао, реците, нека га буде срам.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али Херман не поколеба се. Лизавета Ивановна сваки дан добиваше од њега писма, то на овај, то на онај начин. Више не бијаху превађана с њемачкога. Херман писао их је обузет страшћу и говорио је језиком њему својственим: у њима се изражавала сталност његове жеље и пометња његове необуздане фантазије. Лизавета Ивановна више не мишљаше да их натраг шаље: она се њима занесе; стаде на њих одговарати и њена писма мало по мало биваху дужа и њежнија. Напосљетку добаци му кроз прозор ово писмо:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Данас је бал у Н-скога посланика. Грофица биће тамо. Остаћемо до два сата. Ето вам прилике да будемо скупа сами. Чим грофица оде, разиће се њена чељад; у предсобљу задржаће се вратар, али ће и он отићи у своју собу. Дођите око пола дванаест. Успните се управо на скалине. Ако сретнете кога у предсобљу, запитајте га, је ли грофица код куће. Ако вам рекну, да није, повратите се. Но сигурно нећете срести никога. Дјевојке су све заједно у једној соби. Из предсобља ступајте на лијево па увијек равно до грофичине собе за спавање. У овој соби иза заслона видјећете двоја мала врата; десна воде — у кабинет, камо грофица никад не залази; лијева — у коридор и ту су узане степенице у ковитлац, које воде у моју собу.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман дрхташе кано тигар, очекујући назначени час. У десет сати на вече већ стајаше пред грофичином кућом. Вријеме било ужасно: вјетар пирио а снијег вијао густо; лампе свјетлиле нејасно; улице биле пусте. Каткада прође таљигаш са своји коли обазирући се не би ли добио пасажира. Херман стајаше само у капуту, а не осјећаше ни вјетра ни снијега.&lt;br /&gt;
{{gap}}Напокон појавише се грофичине каруце. Херман виђе, како лакеји изнесоше згрбљену старицу, умотану у собову бунду и како за њом скокну њена нахранкиња, у огртачу а глава јој окићена свјежијем цвијећем. Враташца се затворише. Каруце откотрљаху по снијегу. Вратар затвори врата. Прозори бијаху мрачни. Херман ходаше горе доле око пусте куће; дође под свјетиљку, погледа на сат: било дванаест минута послије једанаест. Он застаде под свјетиљком, упрв очи у сат и очекиваше заказану минуту. Равно у пола дванаест Херман ступи на грофичине степенице пред кућом и уђе у освјетљени тријем. Вратара не бијаше. Он побрза уз степенице, отвори врата од предсобља и угледа слугу, гдје спава под свјетиљком у старом запацканом столцу. Лаким одважним кораком Херман прође мимо њега. Дворана и гостинска соба бијаху мрачне. Освјетљаваше их свјетло из предсобља. Херман уђе у собу за спавање. Пред кивотом начичканим старинским иконама гораше златно кандило. Полињале штофане столице и дивани с кожнатим јастуцима и са опалом позлатом стајаху у худој симетрији око зидова, покритијех кинеским тапетима. На зиду висијаху два портрета, које је цртала у Паризу -{m-me Lebrun}-. Један од њих представљаше мужа од четрдесет љета, руменога и развитога, у свјетлом зеленом мундиру и украшена звијездом; други — младу љепотицу орлова носа, лијепо зачешљану и окићену ружом у напудреној коси. По угловима бијаху смјештени пастири, начињени од порцулана, сати израђени од славнога -{Leroy}-, котарице, рулете, лепезе и друге којекакве госпојинске играчке, изумљене концем прошлог столећа, заједно с монхолферовом лоптом и месмеровим магнетизмом. Херман ступи за заслон. За њим бијаше мали железни кревет: с десна бијаху врата што су водила у кабинет; с лијева друга у коридор. Херман их отвори, опази уске у ковитлац степенице, које су водиле у собу сироте нахранкиње. Али он се поврати и уђе у мрачни кабинет. Вријеме пролазаше споро. Све бијаше мирно. У гостинској соби изби дванаест; по свима собама сати један за другим откуцаше дванаест и — опет завлада тишина. Херман стајаше наслонивши се на хладну пећ. Он бијаше, миран; срце му куцаше правилно кано у човјека, који се спремио да не учини ништа опаснога но нужно. Сати избијаше један и два по поноћи и он чу из далека тутањ кола. Обузе га чудно расположење. Каруце дозврјаше и зауставише се. Чељад се стрча, зачуше се гласови и кућа се освијетли. Три старе собарице утрчаше у собу за спавање и грофица, само што дише, уђе и спусти се у волтерову столицу. Херман гледаше кроз пукотину. Лизавета Ивановна прође мимо њега. Херман чу њезине брзе кораке по степеницама. У срцу осјети кано пребацивање савјести али за мало; бијаше кано од камена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица свлачила се пред огледалом. Скинуше јој ружама украшену капу; напудрену пароку с њене голе, ћелаве главе. Укоснице као киша падаху око ње. Жута, сребром шивена хаљина паде низ отекле јој ноге. Херман бијаше свједоком одвратних тајна њенога тоалета; напослетку сјеђаше грофица у новом огртачу и ноћној капи; у овом костиму, што одговараше њеној старости, изгледаше страшна и безобразна. Као и сви стари људи у опће, грофица патила је од неспавања. Кад је свукоше, сједе код прозора у волтерову столицу и распусти собарице. Изнесоше свијеће и опет једна свјетиљка освјетљиваше собу. Грофица сјеђаше блиједа, покреташе отромбољене усне и климаше главом на лијево и на десно. У њеним мутним очима огледаше се савршено одсуство мисли; гледећи на њу, могло се мислити, да кретање страшне бабе не бијаше по њеној вољи, но усљед дјеловања потајнога галванизма. Наједанпут то мртво лице преокрену се чудновато. Усне престадоше мицати се, очи оживише; пред грофицом стојаше непознат човјек.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не плашите се, за Бога, не плашите се! рече он разговјетно и тихо; нијесам дошао да вас оштетим, но да умолим вас за једну милост.&lt;br /&gt;
{{gap}}Старица мучећи гледаше на њега, и изгледаше кано да га не слуша. Херман мишљаше е је глуха и нагне се нуз ухо, те јој понови што је рекао. Старица ћуташе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви можете, продужи Херман, учинити ме сретним у мом животу, а неће вас ништа стојати; ја знам, да ви можете погодити три карте, једну за другом . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман застаде. Видило се грофица је схватила, што је Херман тражио; чинило се, као да хоће нешто да одговори.&lt;br /&gt;
{{gap}}— То је била шала, рече она напокон; заклињем вам се, да је била то шала.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Тим се шалите, плану Херман; сјетите се Чаплицкога, којем помогосте да добије.&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица се узбуни. Њене црте исказиваху силно узбуђење душе; али на скоро паде у пређашњу несвијест.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Били могли, продужи Херман, мени назначити те три поуздане карте?&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица ћуташе; Херман продужи:&lt;br /&gt;
{{gap}},,— За кога да чувате вашу тајну? За унуке? Они су богати и без тога; а они не знају цијенити новац. Расипачу не помогоше ваше три карте. Ко не умије да чува своје очинство, скончаће у сиротињи, макар му и ђаволи били у помоћи. Ја нијесам расипач; знам цијенити новац. Ваше три карте за мене су благо сачувано. Но! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Он застаде и са страхом очекиваше њен одговор. Она ћуташе; Херман паде на кољена.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ако икада, рече он, ваше срце знађаше за љубавни осећај, ако се сјећате миља љубавнога, ако сте се икада насмијали плачу новорођенога сина, ако је и што човјечанскога било икада у вашим грудима, то вас молим осјећајима жене љубавнице, матере, свим, што вам је свето у животу, не одбите ми моје молбе, открите ми вашу тајну. Што вам је стало до ње? . . . Можда је она скопчана с ужасним гријехом, с губитком вјечнога блаженства, с маслом ђаволским. . . Помислите: ви сте стари; нећете још дуго живјети — ја сам спреман да узмем ваш гријех на своју душу. Открите ми вашу тајну. Помислите, да се срећа човека налази у вашијем рукама; та не само ја, но моја дјеца, унуци и праунуци моји благосиљаће ваш помен и поштоваће га кано светињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Старица не одговори ни ријечи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман устаде.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Стара цопреницо! рече он, стиснув зубе, ја ћу те већ натјерати, да говориш. . . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}На те ријечи извади из џепа пиштољ. Када грофица опази пиштољ, по други пут силно се узбуни. Климаше главом и подизаше руку, да би се заклонила од зрна. . . за тим клону, паде на узнак . . и остаде непокретна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Маните се дјетињарија, рече Херман, ухвативши је за руку: последњи пут питам вас: хоћете ли ми рећи за оне три карте, да, или не?&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица ћуташе Херман виђе, да је она умрла.

== Извор ==
''Јавор'', 9. децембар 1890, бр. 49. Стр. 775-777.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}</text>
      <sha1>n35k78yjyyalee1jhcfra914cieovk1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама/IV</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61026</id>
    <revision>
      <id>143901</id>
      <parentid>143873</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T16:07:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143901</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10786" sha1="1ce2ake2c5q91nj7bso2yaniif14mow" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| [[Пикова дама]] &lt;br /&gt; ([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/III|-{III}-]]
| '''IV'''
| [[Пикова дама/V|-{V}-]]
}}
Homme sans moeurs et sans religion!
Correspondance

Лизавета Ивановна сјеђаше у својој соби још у балној својој оправи, зароњена у дубоке мисли. Дошавши кући брже одасла поспану дјевојку и рече јој, да ће се сама свући и дрхћући упути се у своју собу, у нади да ће наћи Хермана и уз то желећи да га не нађе. На први поглед увјери се да га нема и благодари судбини што препријечи да се састану. Она сједе обучена и поче да се сјећа свега, у што се упустила за кратко вријеме. Нијесу прошле ни три недјеље од онда, када први пут кроз прозор угледа младега човјека — већ се с њим дописује и он успје, да потражи од ње ноћнога састанка! Његово име знађаше само отуда, што се на нека пасма потписао био; никада није с њим говорила, није чула његова гласа, никада није чула за њега . . . до тога вечера! Ријетко! исте те вечери, на балу, Томски, набурен на младу кнегињу Полину ***, која против обичаја не хтједе с њим кокетирати, жељаше да јој се освјети показујући се равнодушан прама њој. Он се препоручи за игру Лизавети Ивановној и непрестано играше с њом мазурку. За све вријеме разговараше о њеној наклоности према инжињерском часнику, увјераваше је, да он много више зна, него што и помислити може, и неке његове шале тако су погађале, да је Лизавета Ивановна мислила неколико пута, да је њему позната њена тајна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Од кога ви то сазнадосте? рече она осмјешљиво.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Од пријатеља познате вам особе, одговори Томски: од човјека врло угледнога.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А ко је тај угледни?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Зове се Херман!&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна не одговори ништа; али руке и ноге охладнеше јој.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Тај Херман, продужи Томски: личност је сасвијем романтична; има наполеонов профил, а фистофелеву душу. Мислим да он има на души три злочина. Како сте ви поблиједили! . . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Боли ме глава . . . А што вам је говорио Херман . . . или како се већ зове? . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Херман је врло незадовољан са својијем пријатељем; он вели да је на његовом мјесту, поступао би сасвијем другачије . . . Увјеравам вас да Херман радо вас гледа; он баш не слуша равнодушно љубавне доживљаје својега пријатеља.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А гдје је он мене видио?&lt;br /&gt;
{{gap}}— У цркви можда; на шетњи! . . . Бог зна! може бити у вашој соби, док сте спавали; он . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Три даме, које су до њих дошле питањем: -{oubli ou regret}-? прекинуше разговор, који за Лизавету Ивановну постаде љубопитан и тежак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дама, што је изабра Томски, бијаше кнегиња Полина ***. Њој пође за руком да се с њим споразумје, што је с њим играла више него што се он надао. Кад се Томски поврати на своје мјесто, не мишљаше више ни о Херману, ни о Лизавети Ивановној. Она хтједе да поново прекинути разговор; али мазурка се сврши и наскоро за тијем стара грофица оде кући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ријечи Томскове не бијаху ништа друго но празан разговор; али ове се живо дојмише младе сањалице. Портре, што га наслика Томски, одговараше слици, коју она сама себи уображаваше и хвала најновијим романима, то подло лице плашило је и плијенило њено уображење. Она сјеђаше, прекрстивши голе руке, спустивши цвијећем окићену главу на открите груди . . . Наједанпут врата се отворише и Херман уђе. Она задрхта . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Гдје сте били? запита она уплашено.&lt;br /&gt;
{{gap}}— У соби старе грофице, одговори Херман: ја управо сада од ње. Грофица је умрла.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Боже мој! — што велите?&lt;br /&gt;
{{gap}}— И чини ми се, продужи Херман, да сам ја узрок њене смрти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна погледа у њега, и ријечи Томскове: у овога су човјека три злочина на души одјекнуше у њеној души. Херман сједе похрај ње и исприповеди јој све.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна саслуша га с ужасом. И тако, сва страсна писма, оне пламене жеље, дрска и упорна прогањања — све то не бијаше љубав! Новци! — за тим је чезнула његова душа. Она не могаше испунити његове жеље и усрећити га! Сирота нахранкиња не бијаше ништа друго, него слијепа помагачица разбојнику, убици њезине старе добротворке! . . . Она горко заплака, што се даде тако завести. Херман гледаше је ћутећи: срце му се парало; али ни сузе сироте дјевојке, ни чудно миље њезине туге не потресоше његове душе. Он не осјећаше гриже савјести при помисли на мртву старицу. Једно га ужасавало: неповратан губитак тајне, од које ишчекиваше богаства.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви сте чудовиште, рече напокон Лизавета Ивановна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја не хтедох њезине смрти, одговори Херман: мој пиштољ није пун.&lt;br /&gt;
{{gap}}Они заћуташе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свиташе зора. Лизавета Ивановна угаси свијећу, што је догоријевала. Блиједо свјетло расу се по њезиној соби. Она убриса уплакане очи и управи их на Хермана: он сјеђаше врло смркнут на даски од прозора, прекрстивши руке. У овом положају врло је подсјећао на Наполеонов портрет. Она сличност порази и Лизавету Ивановну.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како ћете изићи из куће? напослетку рече Лизавета Ивановна: ја сам смислила да вас спроведем по тајнијем степеницама; али морали би проћи покрај грофичине собе, а мене је страх.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Упутите ме како ћу наћи те потајне басамаке; ја ћу отићи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна устаде, извади из комода кључ, даде га Херману и упути га. Херман стисну њену хладну руку, пољуби је у главу и удаљи се.&lt;br /&gt;
{{gap}}Спусти се низ степенице на коритлац и опет уђе у грофичину собу. Мртва старица сјеђаше укочена; лице јој изражаваше дубоки мир. Херман застаде пред њом кано да жели увјерити се о ужасној истини; на пошљетку уђе у кабинет, напипа врата и силазаше низ тамне степенице у чудноватом расположењу. Мишљаше: „може бити је по овјим степеницама прије шездесет љета у ову исту собу, у ово исто доба, у извезеном кафтану, почешљан -{á l’ oiseau royal}-, крадом шуњао се млади добросретник, који је већ давно испрхнуо у гробу; а срце његове престареле љубавнице престало је данас да бије . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Под степеницама Херман нађе врата, која отвори онијем кључем, изађе у коридор, који га изведе на цесту.

== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 790-791.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}</text>
      <sha1>1ce2ake2c5q91nj7bso2yaniif14mow</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143902</id>
      <parentid>143901</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T16:10:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Завршено</comment>
      <origin>143902</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10865" sha1="6nzm28hf7hawl7yguk3k2bcxxk22z5m" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| [[Пикова дама]] &lt;br /&gt; ([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/III|-{III}-]]
| '''IV'''
| [[Пикова дама/V|-{V}-]]
}}

&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;Homme sans moeurs et sans religion!
          ''Преписка''&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;

Лизавета Ивановна сјеђаше у својој соби још у балној својој оправи, зароњена у дубоке мисли. Дошавши кући брже одасла поспану дјевојку и рече јој, да ће се сама свући и дрхћући упути се у своју собу, у нади да ће наћи Хермана и уз то желећи да га не нађе. На први поглед увјери се да га нема и благодари судбини што препријечи да се састану. Она сједе обучена и поче да се сјећа свега, у што се упустила за кратко вријеме. Нијесу прошле ни три недјеље од онда, када први пут кроз прозор угледа младега човјека — већ се с њим дописује и он успје, да потражи од ње ноћнога састанка! Његово име знађаше само отуда, што се на нека пасма потписао био; никада није с њим говорила, није чула његова гласа, никада није чула за њега . . . до тога вечера! Ријетко! исте те вечери, на балу, Томски, набурен на младу кнегињу Полину ***, која против обичаја не хтједе с њим кокетирати, жељаше да јој се освјети показујући се равнодушан прама њој. Он се препоручи за игру Лизавети Ивановној и непрестано играше с њом мазурку. За све вријеме разговараше о њеној наклоности према инжињерском часнику, увјераваше је, да он много више зна, него што и помислити може, и неке његове шале тако су погађале, да је Лизавета Ивановна мислила неколико пута, да је њему позната њена тајна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Од кога ви то сазнадосте? рече она осмјешљиво.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Од пријатеља познате вам особе, одговори Томски: од човјека врло угледнога.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А ко је тај угледни?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Зове се Херман!&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна не одговори ништа; али руке и ноге охладнеше јој.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Тај Херман, продужи Томски: личност је сасвијем романтична; има наполеонов профил, а фистофелеву душу. Мислим да он има на души три злочина. Како сте ви поблиједили! . . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Боли ме глава . . . А што вам је говорио Херман . . . или како се већ зове? . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Херман је врло незадовољан са својијем пријатељем; он вели да је на његовом мјесту, поступао би сасвијем другачије . . . Увјеравам вас да Херман радо вас гледа; он баш не слуша равнодушно љубавне доживљаје својега пријатеља.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А гдје је он мене видио?&lt;br /&gt;
{{gap}}— У цркви можда; на шетњи! . . . Бог зна! може бити у вашој соби, док сте спавали; он . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Три даме, које су до њих дошле питањем: -{oubli ou regret}-? прекинуше разговор, који за Лизавету Ивановну постаде љубопитан и тежак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дама, што је изабра Томски, бијаше кнегиња Полина ***. Њој пође за руком да се с њим споразумје, што је с њим играла више него што се он надао. Кад се Томски поврати на своје мјесто, не мишљаше више ни о Херману, ни о Лизавети Ивановној. Она хтједе да поново прекинути разговор; али мазурка се сврши и наскоро за тијем стара грофица оде кући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ријечи Томскове не бијаху ништа друго но празан разговор; али ове се живо дојмише младе сањалице. Портре, што га наслика Томски, одговараше слици, коју она сама себи уображаваше и хвала најновијим романима, то подло лице плашило је и плијенило њено уображење. Она сјеђаше, прекрстивши голе руке, спустивши цвијећем окићену главу на открите груди . . . Наједанпут врата се отворише и Херман уђе. Она задрхта . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Гдје сте били? запита она уплашено.&lt;br /&gt;
{{gap}}— У соби старе грофице, одговори Херман: ја управо сада од ње. Грофица је умрла.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Боже мој! — што велите?&lt;br /&gt;
{{gap}}— И чини ми се, продужи Херман, да сам ја узрок њене смрти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна погледа у њега, и ријечи Томскове: у овога су човјека три злочина на души одјекнуше у њеној души. Херман сједе похрај ње и исприповеди јој све.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна саслуша га с ужасом. И тако, сва страсна писма, оне пламене жеље, дрска и упорна прогањања — све то не бијаше љубав! Новци! — за тим је чезнула његова душа. Она не могаше испунити његове жеље и усрећити га! Сирота нахранкиња не бијаше ништа друго, него слијепа помагачица разбојнику, убици њезине старе добротворке! . . . Она горко заплака, што се даде тако завести. Херман гледаше је ћутећи: срце му се парало; али ни сузе сироте дјевојке, ни чудно миље њезине туге не потресоше његове душе. Он не осјећаше гриже савјести при помисли на мртву старицу. Једно га ужасавало: неповратан губитак тајне, од које ишчекиваше богаства.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви сте чудовиште, рече напокон Лизавета Ивановна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја не хтедох њезине смрти, одговори Херман: мој пиштољ није пун.&lt;br /&gt;
{{gap}}Они заћуташе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свиташе зора. Лизавета Ивановна угаси свијећу, што је догоријевала. Блиједо свјетло расу се по њезиној соби. Она убриса уплакане очи и управи их на Хермана: он сјеђаше врло смркнут на даски од прозора, прекрстивши руке. У овом положају врло је подсјећао на Наполеонов портрет. Она сличност порази и Лизавету Ивановну.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како ћете изићи из куће? напослетку рече Лизавета Ивановна: ја сам смислила да вас спроведем по тајнијем степеницама; али морали би проћи покрај грофичине собе, а мене је страх.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Упутите ме како ћу наћи те потајне басамаке; ја ћу отићи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна устаде, извади из комода кључ, даде га Херману и упути га. Херман стисну њену хладну руку, пољуби је у главу и удаљи се.&lt;br /&gt;
{{gap}}Спусти се низ степенице на коритлац и опет уђе у грофичину собу. Мртва старица сјеђаше укочена; лице јој изражаваше дубоки мир. Херман застаде пред њом кано да жели увјерити се о ужасној истини; на пошљетку уђе у кабинет, напипа врата и силазаше низ тамне степенице у чудноватом расположењу. Мишљаше: „може бити је по овјим степеницама прије шездесет љета у ову исту собу, у ово исто доба, у извезеном кафтану, почешљан -{á l’ oiseau royal}-, крадом шуњао се млади добросретник, који је већ давно испрхнуо у гробу; а срце његове престареле љубавнице престало је данас да бије . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Под степеницама Херман нађе врата, која отвори онијем кључем, изађе у коридор, који га изведе на цесту.

== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 790-791.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}</text>
      <sha1>6nzm28hf7hawl7yguk3k2bcxxk22z5m</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143903</id>
      <parentid>143902</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T16:10:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143903</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10875" sha1="85vauwhkk4kbeg09eqplh5dm6yq2pyv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| [[Пикова дама]] &lt;br /&gt; ([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/III|-{III}-]]
| '''IV'''
| [[Пикова дама/V|-{V}-]]
}}

&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;'''-{Homme sans moeurs et sans religion!}-'''
          ''Преписка''&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;

Лизавета Ивановна сјеђаше у својој соби још у балној својој оправи, зароњена у дубоке мисли. Дошавши кући брже одасла поспану дјевојку и рече јој, да ће се сама свући и дрхћући упути се у своју собу, у нади да ће наћи Хермана и уз то желећи да га не нађе. На први поглед увјери се да га нема и благодари судбини што препријечи да се састану. Она сједе обучена и поче да се сјећа свега, у што се упустила за кратко вријеме. Нијесу прошле ни три недјеље од онда, када први пут кроз прозор угледа младега човјека — већ се с њим дописује и он успје, да потражи од ње ноћнога састанка! Његово име знађаше само отуда, што се на нека пасма потписао био; никада није с њим говорила, није чула његова гласа, никада није чула за њега . . . до тога вечера! Ријетко! исте те вечери, на балу, Томски, набурен на младу кнегињу Полину ***, која против обичаја не хтједе с њим кокетирати, жељаше да јој се освјети показујући се равнодушан прама њој. Он се препоручи за игру Лизавети Ивановној и непрестано играше с њом мазурку. За све вријеме разговараше о њеној наклоности према инжињерском часнику, увјераваше је, да он много више зна, него што и помислити може, и неке његове шале тако су погађале, да је Лизавета Ивановна мислила неколико пута, да је њему позната њена тајна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Од кога ви то сазнадосте? рече она осмјешљиво.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Од пријатеља познате вам особе, одговори Томски: од човјека врло угледнога.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А ко је тај угледни?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Зове се Херман!&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна не одговори ништа; али руке и ноге охладнеше јој.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Тај Херман, продужи Томски: личност је сасвијем романтична; има наполеонов профил, а фистофелеву душу. Мислим да он има на души три злочина. Како сте ви поблиједили! . . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Боли ме глава . . . А што вам је говорио Херман . . . или како се већ зове? . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Херман је врло незадовољан са својијем пријатељем; он вели да је на његовом мјесту, поступао би сасвијем другачије . . . Увјеравам вас да Херман радо вас гледа; он баш не слуша равнодушно љубавне доживљаје својега пријатеља.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А гдје је он мене видио?&lt;br /&gt;
{{gap}}— У цркви можда; на шетњи! . . . Бог зна! може бити у вашој соби, док сте спавали; он . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Три даме, које су до њих дошле питањем: -{oubli ou regret}-? прекинуше разговор, који за Лизавету Ивановну постаде љубопитан и тежак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дама, што је изабра Томски, бијаше кнегиња Полина ***. Њој пође за руком да се с њим споразумје, што је с њим играла више него што се он надао. Кад се Томски поврати на своје мјесто, не мишљаше више ни о Херману, ни о Лизавети Ивановној. Она хтједе да поново прекинути разговор; али мазурка се сврши и наскоро за тијем стара грофица оде кући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ријечи Томскове не бијаху ништа друго но празан разговор; али ове се живо дојмише младе сањалице. Портре, што га наслика Томски, одговараше слици, коју она сама себи уображаваше и хвала најновијим романима, то подло лице плашило је и плијенило њено уображење. Она сјеђаше, прекрстивши голе руке, спустивши цвијећем окићену главу на открите груди . . . Наједанпут врата се отворише и Херман уђе. Она задрхта . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Гдје сте били? запита она уплашено.&lt;br /&gt;
{{gap}}— У соби старе грофице, одговори Херман: ја управо сада од ње. Грофица је умрла.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Боже мој! — што велите?&lt;br /&gt;
{{gap}}— И чини ми се, продужи Херман, да сам ја узрок њене смрти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна погледа у њега, и ријечи Томскове: у овога су човјека три злочина на души одјекнуше у њеној души. Херман сједе похрај ње и исприповеди јој све.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна саслуша га с ужасом. И тако, сва страсна писма, оне пламене жеље, дрска и упорна прогањања — све то не бијаше љубав! Новци! — за тим је чезнула његова душа. Она не могаше испунити његове жеље и усрећити га! Сирота нахранкиња не бијаше ништа друго, него слијепа помагачица разбојнику, убици њезине старе добротворке! . . . Она горко заплака, што се даде тако завести. Херман гледаше је ћутећи: срце му се парало; али ни сузе сироте дјевојке, ни чудно миље њезине туге не потресоше његове душе. Он не осјећаше гриже савјести при помисли на мртву старицу. Једно га ужасавало: неповратан губитак тајне, од које ишчекиваше богаства.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви сте чудовиште, рече напокон Лизавета Ивановна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја не хтедох њезине смрти, одговори Херман: мој пиштољ није пун.&lt;br /&gt;
{{gap}}Они заћуташе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свиташе зора. Лизавета Ивановна угаси свијећу, што је догоријевала. Блиједо свјетло расу се по њезиној соби. Она убриса уплакане очи и управи их на Хермана: он сјеђаше врло смркнут на даски од прозора, прекрстивши руке. У овом положају врло је подсјећао на Наполеонов портрет. Она сличност порази и Лизавету Ивановну.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како ћете изићи из куће? напослетку рече Лизавета Ивановна: ја сам смислила да вас спроведем по тајнијем степеницама; али морали би проћи покрај грофичине собе, а мене је страх.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Упутите ме како ћу наћи те потајне басамаке; ја ћу отићи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна устаде, извади из комода кључ, даде га Херману и упути га. Херман стисну њену хладну руку, пољуби је у главу и удаљи се.&lt;br /&gt;
{{gap}}Спусти се низ степенице на коритлац и опет уђе у грофичину собу. Мртва старица сјеђаше укочена; лице јој изражаваше дубоки мир. Херман застаде пред њом кано да жели увјерити се о ужасној истини; на пошљетку уђе у кабинет, напипа врата и силазаше низ тамне степенице у чудноватом расположењу. Мишљаше: „може бити је по овјим степеницама прије шездесет љета у ову исту собу, у ово исто доба, у извезеном кафтану, почешљан -{á l’ oiseau royal}-, крадом шуњао се млади добросретник, који је већ давно испрхнуо у гробу; а срце његове престареле љубавнице престало је данас да бије . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Под степеницама Херман нађе врата, која отвори онијем кључем, изађе у коридор, који га изведе на цесту.

== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 790-791.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}</text>
      <sha1>85vauwhkk4kbeg09eqplh5dm6yq2pyv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143906</id>
      <parentid>143903</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T16:33:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143906</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10882" sha1="6sz4t9bdack9e1vc1207wmxbejm4k9h" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| [[Пикова дама]] &lt;br /&gt; ([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/III|-{III}-]]
| '''IV'''
| [[Пикова дама/V|-{V}-]]
}}

&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;'''-{Homme sans moeurs et sans religion!}-'''
          ''Преписка''&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;

{{gap}}Лизавета Ивановна сјеђаше у својој соби још у балној својој оправи, зароњена у дубоке мисли. Дошавши кући брже одасла поспану дјевојку и рече јој, да ће се сама свући и дрхћући упути се у своју собу, у нади да ће наћи Хермана и уз то желећи да га не нађе. На први поглед увјери се да га нема и благодари судбини што препријечи да се састану. Она сједе обучена и поче да се сјећа свега, у што се упустила за кратко вријеме. Нијесу прошле ни три недјеље од онда, када први пут кроз прозор угледа младега човјека — већ се с њим дописује и он успје, да потражи од ње ноћнога састанка! Његово име знађаше само отуда, што се на нека пасма потписао био; никада није с њим говорила, није чула његова гласа, никада није чула за њега . . . до тога вечера! Ријетко! исте те вечери, на балу, Томски, набурен на младу кнегињу Полину ***, која против обичаја не хтједе с њим кокетирати, жељаше да јој се освјети показујући се равнодушан прама њој. Он се препоручи за игру Лизавети Ивановној и непрестано играше с њом мазурку. За све вријеме разговараше о њеној наклоности према инжињерском часнику, увјераваше је, да он много више зна, него што и помислити може, и неке његове шале тако су погађале, да је Лизавета Ивановна мислила неколико пута, да је њему позната њена тајна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Од кога ви то сазнадосте? рече она осмјешљиво.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Од пријатеља познате вам особе, одговори Томски: од човјека врло угледнога.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А ко је тај угледни?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Зове се Херман!&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна не одговори ништа; али руке и ноге охладнеше јој.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Тај Херман, продужи Томски: личност је сасвијем романтична; има наполеонов профил, а фистофелеву душу. Мислим да он има на души три злочина. Како сте ви поблиједили! . . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Боли ме глава . . . А што вам је говорио Херман . . . или како се већ зове? . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Херман је врло незадовољан са својијем пријатељем; он вели да је на његовом мјесту, поступао би сасвијем другачије . . . Увјеравам вас да Херман радо вас гледа; он баш не слуша равнодушно љубавне доживљаје својега пријатеља.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А гдје је он мене видио?&lt;br /&gt;
{{gap}}— У цркви можда; на шетњи! . . . Бог зна! може бити у вашој соби, док сте спавали; он . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Три даме, које су до њих дошле питањем: -{oubli ou regret}-? прекинуше разговор, који за Лизавету Ивановну постаде љубопитан и тежак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дама, што је изабра Томски, бијаше кнегиња Полина ***. Њој пође за руком да се с њим споразумје, што је с њим играла више него што се он надао. Кад се Томски поврати на своје мјесто, не мишљаше више ни о Херману, ни о Лизавети Ивановној. Она хтједе да поново прекинути разговор; али мазурка се сврши и наскоро за тијем стара грофица оде кући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ријечи Томскове не бијаху ништа друго но празан разговор; али ове се живо дојмише младе сањалице. Портре, што га наслика Томски, одговараше слици, коју она сама себи уображаваше и хвала најновијим романима, то подло лице плашило је и плијенило њено уображење. Она сјеђаше, прекрстивши голе руке, спустивши цвијећем окићену главу на открите груди . . . Наједанпут врата се отворише и Херман уђе. Она задрхта . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Гдје сте били? запита она уплашено.&lt;br /&gt;
{{gap}}— У соби старе грофице, одговори Херман: ја управо сада од ње. Грофица је умрла.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Боже мој! — што велите?&lt;br /&gt;
{{gap}}— И чини ми се, продужи Херман, да сам ја узрок њене смрти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна погледа у њега, и ријечи Томскове: у овога су човјека три злочина на души одјекнуше у њеној души. Херман сједе похрај ње и исприповеди јој све.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна саслуша га с ужасом. И тако, сва страсна писма, оне пламене жеље, дрска и упорна прогањања — све то не бијаше љубав! Новци! — за тим је чезнула његова душа. Она не могаше испунити његове жеље и усрећити га! Сирота нахранкиња не бијаше ништа друго, него слијепа помагачица разбојнику, убици њезине старе добротворке! . . . Она горко заплака, што се даде тако завести. Херман гледаше је ћутећи: срце му се парало; али ни сузе сироте дјевојке, ни чудно миље њезине туге не потресоше његове душе. Он не осјећаше гриже савјести при помисли на мртву старицу. Једно га ужасавало: неповратан губитак тајне, од које ишчекиваше богаства.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви сте чудовиште, рече напокон Лизавета Ивановна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја не хтедох њезине смрти, одговори Херман: мој пиштољ није пун.&lt;br /&gt;
{{gap}}Они заћуташе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свиташе зора. Лизавета Ивановна угаси свијећу, што је догоријевала. Блиједо свјетло расу се по њезиној соби. Она убриса уплакане очи и управи их на Хермана: он сјеђаше врло смркнут на даски од прозора, прекрстивши руке. У овом положају врло је подсјећао на Наполеонов портрет. Она сличност порази и Лизавету Ивановну.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како ћете изићи из куће? напослетку рече Лизавета Ивановна: ја сам смислила да вас спроведем по тајнијем степеницама; али морали би проћи покрај грофичине собе, а мене је страх.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Упутите ме како ћу наћи те потајне басамаке; ја ћу отићи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна устаде, извади из комода кључ, даде га Херману и упути га. Херман стисну њену хладну руку, пољуби је у главу и удаљи се.&lt;br /&gt;
{{gap}}Спусти се низ степенице на коритлац и опет уђе у грофичину собу. Мртва старица сјеђаше укочена; лице јој изражаваше дубоки мир. Херман застаде пред њом кано да жели увјерити се о ужасној истини; на пошљетку уђе у кабинет, напипа врата и силазаше низ тамне степенице у чудноватом расположењу. Мишљаше: „може бити је по овјим степеницама прије шездесет љета у ову исту собу, у ово исто доба, у извезеном кафтану, почешљан -{á l’ oiseau royal}-, крадом шуњао се млади добросретник, који је већ давно испрхнуо у гробу; а срце његове престареле љубавнице престало је данас да бије . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Под степеницама Херман нађе врата, која отвори онијем кључем, изађе у коридор, који га изведе на цесту.

== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 790-791.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}</text>
      <sha1>6sz4t9bdack9e1vc1207wmxbejm4k9h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама/V</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61027</id>
    <revision>
      <id>143904</id>
      <parentid>143874</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T16:31:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Завршио</comment>
      <origin>143904</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8286" sha1="jgg2605kf5llkdphobeqf46z3dtltcs" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| [[Пикова дама]]&lt;br /&gt;([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/IV|-{IV}-]]
| '''V'''
| [[Пикова дама/VI|-{VI}-]]
}}

Те ноћи приказа ми се покојна
баронеса фон В*. Бијаше сва у
бјелини и рече ми „здраво да сте,
господине савјетниче!”
Шведенборг.

Три дана послије оне кобне ноћи, у девет сати из јутра, Херман упути се у манастир Н., гдје се имало опојати тијело покојне грофице. Не осјећајући кајања, ипак не могаше, да утиша глас савјести, која му довикиваше: „ти си убица — старице!” Не имајући истините вјере, бијаше пун предрасуда. Вјеровао је, да би мртва грофица могла имати штетан утицај на његов живот, те одлучи поћи на њен погреб, да би испросио од ње опроста.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црква бијаше пуна. Херман једва могаше се да протура кроз гомилу свијета. Шкриња бијаше смјештена на богати катафалк под баршуновијем небом. Покојница лежаше у њој, прекрштенијех руку на прсима, на глави јој капа од чипака, а обучена бијаше у свилу. На около стајали су њени укућани; слуге у црнијем кафтанима, украшени лентама с грбовима и држали су у рукама свијеће; родбина сва у великој жалости — дјеца, унучад и праунучад. Нико не плакаше; сузе биле би -{une affectation}-. Грофица бијаше стара, те њена смрт није могла никога поразити, и њени рођаци давно већ сматраху ју покојном. Млади архијереј говорио је надгробно слово. У једноставним а у жалосним изразима престави он мирно успеније праведнице, којој дуге године бијаху лагано, умиљасто приправљање к хришћанској смрти. „Анђео смрти нашао ју је, рече говорник, гдје бдије у благим помислима и у очекивању поноћнога женика.” Опијело се сврши. Рођаци први пођоше, да се опросте с тијелом. За њима упутише се и многобројни гости, који су дошли, да се поклоне оној, што је дуго била учесницом њиховијех таштих увесељавања. Послије ових и укућани. На покон приступи стара куће газдарица, вршњакиња покојничина. Двије младе дјевојке вођаху је испод руке. Не бијаше у стању, да метанише до земље — проли неколике сузе, цјелујући хладну руку своје госпође. Послије ње одлучи се Херман да приђе к одру. Он метаниса к земљи и неколико минута лежаше на хладном поду, настртом чадовином; напокон диже се блијед кано сама покојница, узађе по степеницама катафалка и поклони се . . . У тај час учини му се, да га је покојница подругљиво погледала, шкиљећи на једно око. Херман се тргну назад, нога му се омаче и он паде на земљу. Подигоше га. У то исто доба изнесоше онесвијешћену Лизавету Ивановну у придворје. Овај епизод за час наруши торжество опијела. Међу посјетиоцима настаде потмуло мумлање, а један ислужени дворјанин, ближи рођак покојничин, шапну у ухо једном Енглезу, што је стајао до њега, да је млади часник — њезин незаконити син, што хладнокрвни Енглез попрати са „О”?&lt;br /&gt;
{{gap}}Цио дан Херман бијаше врло растројен. Обједоваше у једној удаљеној гостионици, и преко својега обичаја пио је врло много. Али вино још више распаљиваше његово уображење. Вратив се кући и не свлачећи се, спусти се на кревет и заспа тврдо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он се пробуди ноћу: мјесец расвијетлио му собу. Погледа на сат; бијаше два сата и три четврти. Нестало му сна; он сједе на кревет и мишљаше на погреб старе грофице.&lt;br /&gt;
{{gap}}У тај трен неко с улице погледа на прозор и одмах се удаљи. Херман и не обраћаше пажње на то. За час зачу он, да су се отворила врата у предсобљу. Херман мишљаше, да му се слуга, пијан као обично, враћа са ноћне шетње. Али препозна непознати ход; неко је ишао тихо у пачмагама. Врата отворише се: уђе жена у бијелој одјећи. Херман је држао за своју стару дојкињу и дивио се, што је њу донијело у то доба. Али бијела жена изванредном брзином нађе се пред њим — и Херман препознаде у њој грофицу!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дошла сам к теби против своје воље, рече она одлучнијем гласом; али заповјеђено ми би, да испуним твоју молбу. Тројка, седмица и кец донијеће ти добит, али тако, да ти за дан и ноћ само једну карту поставиш а послије цијелога твога живота да не играш. Опраштам ти за моју смрт само тако, ако се ожениш с мојом нахранкињом Лизаветом Ивановном . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}На те ријечи тихо се окрену, дође к вратима и ишчезну. Херман чу, како се врата затворише у предсобљу и видје, како се опет неко надвири на прозор.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман не могаше дуго да се разбере. Оде у другу собу. Слуга му спаваше на поду; једва га Херман пробуди. Слуга бијаше по обичају пијан; од њега не могаше добити какаквога разјашњења. Врата на предсобљу бијаху закључана. Херман поврати се у своју собу, запали свијећу и записа своје привиђење.

== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 791-792.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}</text>
      <sha1>jgg2605kf5llkdphobeqf46z3dtltcs</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143905</id>
      <parentid>143904</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T16:33:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143905</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8369" sha1="nbwuka2556sfbx78wr7i9f5kx2ls7cw" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| [[Пикова дама]]&lt;br /&gt;([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/IV|-{IV}-]]
| '''V'''
| [[Пикова дама/VI|-{VI}-]]
}}

&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;Те ноћи приказа ми се покојна
баронеса фон В*. Бијаше сва у
бјелини и рече ми „здраво да сте,
господине савјетниче!”
          ''Шведенборг.''&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;

{{gap}}Три дана послије оне кобне ноћи, у девет сати из јутра, Херман упути се у манастир Н., гдје се имало опојати тијело покојне грофице. Не осјећајући кајања, ипак не могаше, да утиша глас савјести, која му довикиваше: „ти си убица — старице!” Не имајући истините вјере, бијаше пун предрасуда. Вјеровао је, да би мртва грофица могла имати штетан утицај на његов живот, те одлучи поћи на њен погреб, да би испросио од ње опроста.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црква бијаше пуна. Херман једва могаше се да протура кроз гомилу свијета. Шкриња бијаше смјештена на богати катафалк под баршуновијем небом. Покојница лежаше у њој, прекрштенијех руку на прсима, на глави јој капа од чипака, а обучена бијаше у свилу. На около стајали су њени укућани; слуге у црнијем кафтанима, украшени лентама с грбовима и држали су у рукама свијеће; родбина сва у великој жалости — дјеца, унучад и праунучад. Нико не плакаше; сузе биле би -{une affectation}-. Грофица бијаше стара, те њена смрт није могла никога поразити, и њени рођаци давно већ сматраху ју покојном. Млади архијереј говорио је надгробно слово. У једноставним а у жалосним изразима престави он мирно успеније праведнице, којој дуге године бијаху лагано, умиљасто приправљање к хришћанској смрти. „Анђео смрти нашао ју је, рече говорник, гдје бдије у благим помислима и у очекивању поноћнога женика.” Опијело се сврши. Рођаци први пођоше, да се опросте с тијелом. За њима упутише се и многобројни гости, који су дошли, да се поклоне оној, што је дуго била учесницом њиховијех таштих увесељавања. Послије ових и укућани. На покон приступи стара куће газдарица, вршњакиња покојничина. Двије младе дјевојке вођаху је испод руке. Не бијаше у стању, да метанише до земље — проли неколике сузе, цјелујући хладну руку своје госпође. Послије ње одлучи се Херман да приђе к одру. Он метаниса к земљи и неколико минута лежаше на хладном поду, настртом чадовином; напокон диже се блијед кано сама покојница, узађе по степеницама катафалка и поклони се . . . У тај час учини му се, да га је покојница подругљиво погледала, шкиљећи на једно око. Херман се тргну назад, нога му се омаче и он паде на земљу. Подигоше га. У то исто доба изнесоше онесвијешћену Лизавету Ивановну у придворје. Овај епизод за час наруши торжество опијела. Међу посјетиоцима настаде потмуло мумлање, а један ислужени дворјанин, ближи рођак покојничин, шапну у ухо једном Енглезу, што је стајао до њега, да је млади часник — њезин незаконити син, што хладнокрвни Енглез попрати са „О”?&lt;br /&gt;
{{gap}}Цио дан Херман бијаше врло растројен. Обједоваше у једној удаљеној гостионици, и преко својега обичаја пио је врло много. Али вино још више распаљиваше његово уображење. Вратив се кући и не свлачећи се, спусти се на кревет и заспа тврдо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он се пробуди ноћу: мјесец расвијетлио му собу. Погледа на сат; бијаше два сата и три четврти. Нестало му сна; он сједе на кревет и мишљаше на погреб старе грофице.&lt;br /&gt;
{{gap}}У тај трен неко с улице погледа на прозор и одмах се удаљи. Херман и не обраћаше пажње на то. За час зачу он, да су се отворила врата у предсобљу. Херман мишљаше, да му се слуга, пијан као обично, враћа са ноћне шетње. Али препозна непознати ход; неко је ишао тихо у пачмагама. Врата отворише се: уђе жена у бијелој одјећи. Херман је држао за своју стару дојкињу и дивио се, што је њу донијело у то доба. Али бијела жена изванредном брзином нађе се пред њим — и Херман препознаде у њој грофицу!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дошла сам к теби против своје воље, рече она одлучнијем гласом; али заповјеђено ми би, да испуним твоју молбу. Тројка, седмица и кец донијеће ти добит, али тако, да ти за дан и ноћ само једну карту поставиш а послије цијелога твога живота да не играш. Опраштам ти за моју смрт само тако, ако се ожениш с мојом нахранкињом Лизаветом Ивановном . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}На те ријечи тихо се окрену, дође к вратима и ишчезну. Херман чу, како се врата затворише у предсобљу и видје, како се опет неко надвири на прозор.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман не могаше дуго да се разбере. Оде у другу собу. Слуга му спаваше на поду; једва га Херман пробуди. Слуга бијаше по обичају пијан; од њега не могаше добити какаквога разјашњења. Врата на предсобљу бијаху закључана. Херман поврати се у своју собу, запали свијећу и записа своје привиђење.

== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 791-792.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}</text>
      <sha1>nbwuka2556sfbx78wr7i9f5kx2ls7cw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама/VI</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61028</id>
    <revision>
      <id>143909</id>
      <parentid>143875</parentid>
      <timestamp>2026-06-01T10:23:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Проверено, уређено и завршено</comment>
      <origin>143909</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11545" sha1="o0b8t5dvt3v3bjpnxlj1b3quyirdhf7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| [[Пикова дама]]&lt;br /&gt;([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/V|-{V}-]]
| '''VI'''
| [[Пикова дама/Закључак|Закључак]]
}}
&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;„Атанде!” — Како сте ми смјели
рећи атанде? Ваша преузвишености,
ја сам рекао атанде-с!”&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;

{{gap}}Двије непомичне идеје не могу заједно обитавати у проственој природи, као што два тијела не могу у физичком свијету заузимати једно и исто мјесто. Тројка, седмица, кец наскоро заслонили у Хермановом уображењу слику покојне старице. Тројка, седмица и кец бијаху му увијек на памети и омицаху се са његовијех усана. Ако види младу дјевојку, то рекне: „како је стасита! баш права црвена (каро) тројка” запитају ли га: „колико је сати?” он одговори: „без пет минута седмица.” Сваки дебели човјек наличио му на кеца. Тројка, седмица и кец прогонили су га у сну, приказујући се у свакојакијем видовима; тројка цвјеташе пред њим у слици краснога грандиплора; седмица му изгледала кано готичка капија а кец — кано велики паук. Све мисли слиле се у једну — користити се тајном, која је скупо дошла. Стаде премишљати о оставци и о путовању. Он хтједе у јавнијем карташницама у Паризу покушати своју срећу. Случај избави га од свакога труда.&lt;br /&gt;
{{gap}}У Москви саставило се друштво богатијих карташа под председништвом славнога Чекалинскога, који је сав свој вијек провео код карата а милионе добивао, изигравајући вексле а проигравајући готов новац. Дуговремено искуство стече му повјерење другова, а његов отворени дом, славни кувар, његова доброта и весеље стекоше му уважење од публике. Допутовао је у Петроград. Младеж похита к њему, у картама заборављајући балове, и претпостављајући саблазни Фараонове заводљивом ашиковању. Нарумов приведе му Хермана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Прођоше кроз великољепне собе, пуне услужне служинчади. У свима бијаше много гостију. Неколико ђенерала и тајнијех савјетника играху виста; млађи људи сједили су разузурени на елегантним диванима, јели су сладоледа и пушили на чибуке. У дворани за дугачкијем столом, око којега се гураху до двадесет играча, сједио је домаћин и држао „банк.” Човјек око шездесет година, угледне спољашности; глава му покривена сребрном сједином! пуно и свјеже лице исказивало доброћудност; очи му блистаху, оживљене свагдашњијем осмијехом. Нарумов престави му Хермана Чекалински пријатељски пружи му руку, замоли га да буде кано код своје куће, а продужи метање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дијељење дуго трајало. На столу стојало више од тридесет карата. Чекалински застао би код свакога играча, да би се овај размислио, записивао је губитак; учтиво слушао њихове жеље, још брже исправљао ћошкове, што их је расијана рука савинула. На послетку се игра сврши. Чекалински промјеша карте да с нова држи „банк.”&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дозволите ми да поставим карту, рече Херман, пружајући руку иза дебелога господина, што је понтирао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чекалински се насмијеши и поклони се мучећи у знак одобравања. Нарумов, смијехом поздрави Хермана, што се разријешио дуговременога поста и пожели му срећан почетак.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Иде! рече Херман, записујући кут на својој карти — Колико? запита банкар, зачкиљив оком; извините, ја не видим добро.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Четирдесет хиљада, одврати Херман.&lt;br /&gt;
{{gap}}На те ријечи све главе окренуше се и сви погледи бијаху управљени на Хермана. „Он је сишао с ума!” помисли Нарумов.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дозволите једну примједбу, рече Чекалински с непромјењеним својијем осмијехом; ваша игра превелика је, овдје нико не меће више од двије стотине седамдесет и пет семпла.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Тако? узвикну Херман; ударате ли на моју карту или не?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чекалински поклони се, показујући да пристаје.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Само ћу вам примјетити, рече он, будући удостојен вашим повјерењем, не могу иначе метати, него на чисте новце. Са своје стране увјерен сам, да је довољна ваша ријеч, али ради реда у игри и ради рачуна, молим вас да поставите новце на карту.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман извади из шпага банкноту „даде ју Чекалинском, који је, брзо прогледав, постави на Херманову карту.&lt;br /&gt;
{{gap}}Игра поче. Десно паде деветица, лијево тројка.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Добила! рече Херман, показујући своју карту.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међу играчима настаде шапат. Чекалински намршти се; но осмијех одмах се поврати на његово лице.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Изволите ли одмах добитак? запита он Хермана.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Молим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чекалински извади из шпага неколико банкнота и одмах се срачунаше. Херман узе своје новце и удаљи се од стола. Нарумов не могаше да се доста начуди.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман испи чашу лимонаде и оде кући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сутра дан у вече, он се опет појави код Чекалинскога.&lt;br /&gt;
{{gap}}Домаћин био банкар. Херман приступи к столу; играчи уступише му мјеста. Чекалински наклони му се ласкаво. Игра поче; дође ред на Хермана и метну на једну карту четирдесет и седам хиљада и јучерашњи добитак. Чекалински пристаде. Жандар (пуб) изађе на десно, седмица на лијево.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман откри седмицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви се забезекунуше. Чекалински се узруја. Он изброја деведесет и четир хиљаде и предаде их Херману, Херман прими и хладнокрвно и одмах удаљи се.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друге вечери Херман опет јави се код стола. Сви га очекиваху; ђенерали и тајни саветници оставише свој вист, да би видјели игру тако необичну. Млади официри скочише са дивана; сви послужитељи сабраше се у дворану. Сви опколише Хермана. Остали играчи престадоше играти, нестрпљиво очекујући, како ће он свршити. Херман стајаше уз сто, спреман сам да понтира против блиједога, али осмјешљивога Чекалинскога. Сваки распечати нове карте. Чекалински је мијешао. Херман пресјече и своју карту покри банкама. Ово изгледаше кано двобој. Гробна тишина владала је.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чекалински мећаше, руке су му дрхтале. Десно изађе дама а лијево кец.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кец добио, рече Херман и откри своју карту.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ваша дама убијена, рече ласкаво Чекалински.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман задрхта; у самој ствари, мјесто кеца би у њега пиковска дама. Није вјеровао својијем очима, не схваћајући, како се могао преварити.&lt;br /&gt;
{{gap}}У тај час учини му се као да се пиковска дама зашкиљи и насмија се. Необична сличност порази га . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Старица! викну у страху.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чекалински згрну себи добивене банке. Херман стајаше непокретно. Кад се удаљи од стола, наступи бурни говор.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Лијепо је играо! говорили су играчи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чекалински из нова промијеша карте: игра се настави својијем редом.

== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 792-793.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}</text>
      <sha1>o0b8t5dvt3v3bjpnxlj1b3quyirdhf7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама/Закључак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61029</id>
    <revision>
      <id>143910</id>
      <parentid>143876</parentid>
      <timestamp>2026-06-01T10:27:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Проверено, уређено, завршено</comment>
      <origin>143910</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1415" sha1="dbr23fszwme996drykd2p1m1943rdx0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| [[Пикова дама]]&lt;br /&gt;([[:ru:Пиковая дама (Пушкин)|''Пиковая дама'']]) 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/VI|-{VI}-]]
| '''''Закључак'''''
|
}}
{{gap}}Херман је сишао с ума. Он сједи у Обуховској болници под бројем седамдесет, не одговара на никакво питање и брбља необично брзо: „Тројка, седмица, кец!” Тројка, седмица, дама! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна удала се за врло љубазнога младића; он има своју сталну службу и опскрбу. Син је бившега управитеља старе грофице Лизавета Ивановна узе се васпита једну сироту своју рођаку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Томски је произведен за капетана и оженио се са кнегињицом Полином.&lt;br /&gt;
{{gap}}''1834. г.''{{gap}}'''''У славонском Брестовцу 1889 г.'''''

== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 793.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}</text>
      <sha1>dbr23fszwme996drykd2p1m1943rdx0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Цигани</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61030</id>
    <revision>
      <id>143893</id>
      <parentid>143888</parentid>
      <timestamp>2026-05-31T13:38:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143893</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36483" sha1="73h5sd2njtsffhcopmqc19zwzkxf2fv" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Цигани (''-{Цыганы}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Дучић
| година=
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
По пољима Бесарабским
Цигански ту карван блуди.
Над рʼјеком су данас стали,
Коначиће ноћас туди.
Ко весели талас водом
Њихов конак тако тече;
А сан им је благ и миран
Ко мирисно љетно вече . . .
Међ небројним таљигама
Бујним пламом букте ватре;
Наоколо породице —
Становници мрке шатре . . .
Врије јело . . . А пољаном
Куда буји детелина
Мирно пасу њини коњи
Циганска ергела њина.
И док тече смʼјех и пјесма
Под кубетом неба плава,
За чергом је питом медвјед
Безбрижно и слатко спава.
Дуго степом равном звони
Живи жагор породица,
Спремних сутра, с првим зраком
И с цвркутом првих птица,
Да се на пут даље дигну
Преко поља̂, гора̂, стена̂,
У дугачким поворкама
С криком деце, с песмом жена̂.

Но гле! паде мир и санак . . .
На ноћишту нигдје гласа,
Само степом рзну коњи,
Илʼ се чује лавеж паса.
Сви су огњи погашени,
Све у тешком санку спава,
Само мјесец с ведрог неба
Тихи табор озарава . . .

А у черги својој цигло
Један старац и сад бдије
Покрај огња; мотри степу
Куд се густа магла вије:
Тамо му је млада ћерка,
Свагда пуна самовоље,
У дугачке шетње ноћне
У далеко зашла поље.
Вечера се охладила,
И пролазе часи мира,
Алʼ под своју топлу чергу
Не враћа се још Земфира.

Но ево је. Али кога
То дјевојка собом води?
Непознати младић неки
За Земфиром мирно ходи.
„Оче, — вели ћерка журно,
Ево госта! Доле сада
За курганом, у пустињи,
На њ наиђох изненада.
И позвах га на ноћиште
У наш мирни табор туде:
Хоће и он, као и ми,
Да Циганин од сад буде!
Њега јуре страже, закон,
Ал ја ћу му другар бити;
Алеко га зову тамо,
А тако га зови и ти.
Он ће за мном ићи свуда
Мрачном ноћи, жарким даном,
И делиће глад и јаде
Свугде с нашим караваном . . .”
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Старац:'' Лʼјепо, синко. Ту коначи,&lt;/span&gt;
Ту, под черге наше сјени,
Дјелићемо крв и хљебац
Друго дʼјете буди мени.
Свикни нашу слабу храну,
И скитничке мучне дане;
А већ сутра, кад зазори,
И пре него јутро сване —
Сједи с нама у таљиге,
Почни да нас слʼједиш слʼједом:
Куј жељезо, пјевај пјесмом
И облази са медвједом,
Свагда ведрог младог чела,
И најдаља туђа села.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Хоћу, старче.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:5em;&quot;&gt;''Земфира:'' Мој ће бити&lt;/span&gt;
Раставитʼ нас нико неће.
Ал касно је . . . Мјесец зашʼо . . .
Тешки сан ме хвата веће.
     Зора. Старац већ одавна
Обилази чергу тиʼо:
„Устај, кћери, дан је свано!
Пробуди се, госте мио!
Оставите, дјецо моја,
Тићи моји, своја легла! . .”
Цигани су на ногама,
Гомила се хучна слегла.
Све су черге савијене
Упрегнута кола редом
За пут даљни све је спремно
И кренуше . . . Дугим слʼједом
Све гомила за гомилом
Широке се степе прима.
Пометани у сепете
Кличу дјеца на ослима;
А дјевојке, момци, жене,
Домаћини стари, млади,
Кличу пјесму, са звектањем
Дугих кола и звонцади . . .
Врева, жагор . . . Мумла медвјед,
Око њега ланци звоне;
Псине лају с тешком хуком
И дугом се степом гоне . . .
Како ли је све радосно
Тако дивље, тако живо,
Весела се граја дигла
У јутарње небо сиво!
О, наш живот прам томе је
Празна прича, блʼједа слика;
Ко робовска пјесма пуста,
Тако тужна, једнолика . . .
     Али младић нʼјемо гледа
Даљне небо што се зрачи,
Бјежећи да тужном себи
Тужну тајну протумачи.
Крај њега је и Земфира;
Јутро блʼјешти, руди, гори . . .
Ал што трепти младо срце,
Каква ли га брига мори?

&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:3em;&quot;&gt;Не зна птица
Шта је туга,
Нигдје нема
Станка дуга —
Преко љета
Гнјездо свије
Ту проспава
Ноћи тије,
А зорица
Кад заруди,
Глас је Бога
Из сна буди.

Њега чује
Душа птице,
Па с гранчице
До гранчице,
Њина јата
С првом зором,
Одзивљу се
Бурним хором.

И кад јесен
Дође дуга,
Људско срце
Стегне туга;
Али тица
Летне летом,
Преко мора
Даљним светом,
Тамо пада
Из далека
Да прољеће
Ново чека.
&lt;/span&gt;

Као птица, и Алеко,
Млад бјегунац с даљних страна,
Нигдје сталног топлог гнјезда,
Ни починка давних дана.
Свугдје само дуги пути
Кратки снови и ноћишта —
Али срце у грудима
Не зажали никад ништа!
И у мутно јутро често
Докле руди са истока,
Молио се топло Богу,
Не влажећи трудног ока.
Као звʼјезда кроз ноћ мрклу
Са далеког небосклона
Јављаху се давни живот
И далека прошлост она;
Али за њом не завапи,
Не заплака срце живо —
Одричући силу судбе
Он је тихо даље сниво,
Вјечно миран и безбрижан
Ко у мају, на ведрини,
И док буре ношаху се
С хиљадама грома њини
Изнад њега. Алʼ страст, младост,
Кроз срце му зар не струје?
Или ћуте, као море
Које чека бич олује? . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Реци, друже, је л ти душом&lt;/span&gt;
Јад кајања тешки пао,
Што си радост младих дана
За циганску патњу дао?
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Шта да жалим сада туде?
''Земфира:'' Отаџбину, живот, људе . . .
''Алеко:'' Не жалим их. Ах, да знадеш&lt;/span&gt;
У веселом шу̑му града
Колико се крије суза
Колико ли тешких јада!
Ту гдје никад не допире
Мир циганске ноћи лʼјепе
Нити мирис наших шума,
Ни свјежина наше степе . . .
Љубави се тамо стиде,
На пазару воља ту је;
Ту се клања идолима
А за злато и робује . . .
Као звјерје гоне мисо̂.
Шта да жалим? Предрасуде?
И гоњења њина подла,
Приговоре тако луде? . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Алʼ тамо су свјетли двори&lt;/span&gt;
Шумни пири, игре сјајне,
И дјевојке окићене
У бисерје и колајне . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Шта је хучна радост града&lt;/span&gt;
Гдје љубави свете није?
А дјевојке . . . Колко љепше
Сиротиња твоја сије —
Без накита драгоцјених
И бисерних тешких гривна
О Земфиро, сунце моје,
О пустињска ружо дивна!
Буди само свагда така
А ја само једно желим:
Да све јаде, љубав, судбу
И изгнање с тобом д’јелим.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Старац:'' Ти нас волиш, ма да рођен&lt;/span&gt;
Међ богатством срећних људи.
Ал, знај, често дођу часи
Да нерадо онај блуди
По празнини и пустињи,
На господство ко је свико!
У нас има једна прича
Али од кад — не зна нико:
Давно некад неки царе
Посла к нама с даљнег југа
У прогонство неког старца
(Године и патња дуга
Отеше му мудро име
Којим чудног старца зваше . . .
Остао ми само спомен
Те циганске приче наше).
Године га об’јелиле
Смрачиле му патње чело
Али душа вјечно млада
И у грудма срце врело.
Бјеше пјесник. Чудном причом
Опијаше људе тако;
Глас му бјеше ко шум водâ,
И љубљаше њега свако.
Живио је крај Дунава
Не чинећи ником криво;
Ходио је по пустињи
И самотне снове снив’о.
Причао је чудне приче
Опијао људе њима;
А ко дјете, слаб и страшив —
Он чудноват бјеше свима.
Странци тако ловљаху му
Рибе мрежом, дивљач стр’јелом,
А кад би се смрзла р’јека
И покрила кором б’јелом;
Кад би дуно хладни вјетар
И суморну степу смрзно,
Облачаху светог старца
У вунасто топло крзно.
Ал све тежи јади тешки
И прогонство увјек теже
Смрзаваху успомене
Што у старом срцу леже.
Скитао се неспокојан
Низ ледене степе равне,
И причаше: да Бог добри
За грјехе га казни давне.
Чекајући час спасења
Све тужнији он је био;
Молио се гњевном Богу,
И у Дунав сузе лио.
И град неки спомињаше . . .
Али пошље дана дости
Умирући, даде завјет:
Да његове трудне кости
На весели југ однесу
Тамо да му буде рака,
Јер ледена туђа груда
Ни пепелу није лака!
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Како ли је страшна судба&lt;/span&gt;
Моћни Риме твојој дјеци!
О, пјесниче, ти, што пјеваш
Љубав, Бога — ти ми реци:
Гдје је слава? . . . Врх гробова?
Ил у химни што је кличе?
Ил под чергом пуном дима
Сред циганске дивље приче?
     Протекле су две године
Ко таласи мирне воде
А Цигани, све по старом,
Путевима давним ходе.
У табору стари покој,
За несрећу не зна нико,
Презрев прошлост и просвету,
И Алеко па све свико.
Задовољан, ко сви други
Сред циганског каравана,
Безбрижна се, л’јена душа
И не сјећа старих дана.
Сви Цигани ко што живе,
Мирно живи и Алеко:
Он ноћишта њина воли
Ленствовање њино меко;
Њихов звучни чудни језик
И скитничке часе њине
И сеобе вјечно шумне
Дугом степом у даљине . . .
Крај његове б’једне черге
Ваљушка се и лешкари
Гост космати, другар вјечни,
Припитомљен медвјед стари.
     И Цигани када стигну
Крај молдавског близу двора,
Тај бјегунац родних шума
Изводи се из табора.
И ту тромо игра, мумла
Међ свјетином даљних села;
А када га дирне шипка
Ил омара смучи врела —
Полуб’јесан тресе оков
И за ланац гризе јаки.
И старац је туде сједи
На путничкој опрт штаки.
Он у добош добошује
Алеко уз звјера пјева,
А Земфира обилази
Купећ новац с десна, с л’јева.
     Но чим пане степско вече
Сви заједно сједе троје
Кувајући покрај огња
Сиротињско брашно своје.
Старац заспе. Згасне ватра.
Мир. Сном глухим усни шатра.

&lt;span style=&quot;margin-left:5em;&quot;&gt;———&lt;/span&gt;

На прољетном сунцу старац
Грије крвцу што већ леди,
А кћи с лулом, пјева љубав . . .
А Алеко? слуша . . . блједи . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Стари, грозни муже&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:2.7em;&quot;&gt;Амо нож и плам!
Сјеци, пржи! Нећу
За страх ни да знам.

Ја презирем тебе
Ја те не волем;
Ја другога љубим
И љубећи мрем!&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Ах та дивља пјесма, ћути!&lt;/span&gt;
Омрзно сам пјесме гласе! . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Омрзно си? Ни бриге ме,&lt;/span&gt;
Та, ја пјесму пјевам за се.
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:2.7em;&quot;&gt;
Сјеци ме, пржи ме,
Узаман ти све,
Ал његово име
Не ћеш знати, не.

Врео је ко љето
Ко прољеће млад;
Како ли ме љуби!
Јунак, несавлад!

Ја га грлим ноћу
Докле спаваш ти . . .
Колко смјеха тада
Твојој старости!

Стари, грозни муже
Ја те не волем;
Ја другога љубим
И љубећи мрем!
&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Ах, Земфира, доста, стани!
''Земфира:'' Та какве те слутње прате?
''Алеко:'' Ах, Земфира . . .&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Земфира:'' Ти се срдиш?&lt;/span&gt;
Е, баш пјесму пјевам за те!
&lt;span style=&quot;margin-left:-1.6em;&quot;&gt;&lt;small&gt;(Одлази и пјева: „Стари, грозни мужe . . .” и т. д.)&lt;/small&gt;&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Старац:'' Знам, сјећам се, та је пјесма&lt;/span&gt;
Још из младих дана моји,
На веселим забавама
И данас је свијет поји.
По степама Кагулскијем
Док наш табор некад лута
Тамо моја Мариула
Пјевала је много пута.
У дубоку зимску вече
Крај колјевке своје кћери
Док мећава завијаше
Цјеле дане и вечери.
Ја осјећам: даљна љета
Све тамнија магла скрива —
Ал та пјесма у мом уму
Како ли је и сад жива!

Ноћ. Тишина. Мјесец плива
Небосклоном ведрог југа.
Глас Земфире трже старца
Из поноћног санка дуга.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' О, мој оче. Гле, Алеко&lt;/span&gt;
У сну чудном страшан ли је!
Чујеш ли га у ложници:
Јеца, стење, сузе лије . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;Старац: Не трзај га, кћери, мируј,&lt;/span&gt;
Једна руска прича има:
Да у поноћ дух домаћи
Силази се спавачима.
Дах им стегне, стисне груди,
И мучи их у сну тамном;
Ал пред првим знаком зоре
Нестаје га. — Сједи са мном.
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Оче, шапће, чуј: Земфира!
''Старац:'' Да, и у сну тебе зове&lt;/span&gt;
Како ли те силно љуби!
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Његова ме мори љубав,&lt;/span&gt;
Дȍсада ме тешка уби!
Ах, ја венем за слободом.
Ја већ . . . Ал’ мир! Слушај, оче:
Ено сада друго име
Шапутати кроз сан поче.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Старац:'' Чије име?&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Земфира:'' Слушај: јецај,&lt;/span&gt;
Шкргут зуба и стењања
Тако мукла . . . То је страшно!
Пренућу га.
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Старац:'' Не, нек сања.&lt;/span&gt;
Јер, све заман, духа ноћног
Одагнати не ћеш прије.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Преврну се. . . Подиже се. . .&lt;/span&gt;
Чуј, зове ме. Варка није —
Он је будан. Идем к њему . . .
Спавај, драги.
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Алеко:'' Гдје си била?&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;Земфира: Сједила сам дуго с оцем.&lt;/span&gt;
Ал реци ми, каква сила
И дух какав невиђени
Прогони те у час позан?
Ти си био на мукама,
Тако страшан, тако грозан.
Кроза дивљи шкргут зуба
Зваше мене. Ти си плако.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Снивао сам тебе. Видјех&lt;/span&gt;
Ко међ нама једном тако
Ах, ужасно! . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Земфира:'' О, не вјеруј&lt;/span&gt;
У лукаве снове таште.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Ја ни у што не вјерујем . . .&lt;/span&gt;
Ни у страшне ноћне маште,
Ни твом збору слађаноме —
Ни невјерном срцу твоме

&lt;span style=&quot;margin-left:5em;&quot;&gt;———&lt;/span&gt;

&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Старац:'' Што уздишеш непрестано&lt;/span&gt;
Безумниче млади, тако,
Међ људима, чији дани
Ко облаци плове лако ;
Гдје је ваздух тако мио
Дани ведри, ноћи јасне?
Гдје су људи задовољни
Гдје су жене тако красне?
О, кажи ми, рашта туга
Прогонити тебе поче?
Ти си блед . . . О, реци, шта је?...
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Не воли ме она, оче.
''Старац:'' Утјеши се, друже млади,&lt;/span&gt;
Та она је и сад дјете —
Бог зна куд јој лута душа
Куда ли јој мисли лете.
Ти је љубиш жарко, силно,
Ал’ зар не знаш срце жене!
Гле небеским љетним сводом
Куд кроз црне ноћне сјене:
Плови луна лијућ свјетлост
Куд год пане њена зрака;
Нађе облак који воли,
Ал док мине тренут лака —
У њ загледа, освјетли га,
И на друга хитро мине,
Да се за час заустави —
И поново у висине
Да заплови… И ко би јој
Мог’о рећи: овдје стани!
Тако срцу дјевојачком
Ког… пламени гоне дани —
Ко би икад мого рећи:
Не м’јењај се, једно воли . . .
Утјеши се!
&lt;span style=&quot;margin-left:5em;&quot;&gt;''Алеко:'' С каквим жаром&lt;/span&gt;
Љубљаше ме! Мрачни доли,
Дуги кланци, неме стазе
И мирисне степске ноћи,
Још свједоче нашу љубав
Дуге шетње у самоћи;
Слатке гласе, кад с брбљањем
С пољупцима, као дјете,
Умијаше да ми разгна
Мутне снове, бриге клете
За тренутак . . . А сад, шта је?
Све ко санак мину лако —
Земфира је моја сада
Невјерна и хладна тако.
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Старац:'' Причаћу ти о свом срцу&lt;/span&gt;
Једну причу из давнине.
Отад има много љета
Ал колико . . . богзна, сине.
Још Дунаву љути Москов
Загрозио није био.
Давно је то, мој Алеко . . .
Све ко да сам само снио!
Још нас султан не заплаши
Не знасмо га до тих дана
Буџаком је владо паша
С витих кула Акермана
Млад сам био. Мојом душом
Ораху се среће гласи;
На тјемену нисам им’о
Још ни једне с’једе власи.
Међ младијем дјевојкама
Бјеше једна . . . Стари јаде!
Као топлим сунцем њоме
Гријао сам душу таде.
И најзад је назвах својом . . .
Ал ко звјезда у тамнину
Тако паде младост моја.
Ал и од ње брже мину
Наша љубав. Ах, тог јада
Није земља до сад чула:
Јер годину само дана
Љубила ме Мариула!

Крај Кагулских вода једном
Бјесмо туђи табор срели;
Ту, покрај нас, и они су
Своје черге разапели.
И две ноћи крај нас тако
Коначише покрај воде,
Али треће ноћи тајно
Њин караван даље оде,
И, оставив малу ћерку,
Мариуле неста с њима . . .
Ја сам мирно сву ноћ спаво,
Ал по сивим небесима
Када блисну прва румен
Ја се пренух: „Гдје си, драга,
Мариула, сунце моје? . . .”
Нигдје гласа, нигдје трага!
Звао сам је, тражио је
И лутао заман тако . . .
Земфира се заплакала
А и ја сам горко плако . . .
     Отада је срце моје
Омрзнуло л’јепе жене.
Никад више срећа слатка
Походила није мене.
Никад више нисам отад
Потражио себи дру́гу,
Нити с киме дијелио
Моје душе тешку тугу.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Ал што ниси у потјеру&lt;/span&gt;
Одмах пош’о, старче луди,
И кинџалом обојима
У невјерне јурно груди.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Старац:'' На што, синко, кад је младост&lt;/span&gt;
Самовољна као птиче.
Ко ће љубав да задржи?
Заман срце клетву кличе . . .
Радост људска иде редом
Ко смрт тиха што нас брише.
Што је једном било, прошло,
Не враћа се никад више.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Ја нападам као звјерје&lt;/span&gt;
Ко ми драга права руши;
У освети, огњу, крви,
Ја утјехе тражим души . . .
Не! Када бих једног дана
Наишао свог злотвoра
У сну тешком како спава
Над безданом страшног мора —
Кунем ти се, ни за часак
Милосрђа не бих знао,
С осветничком страшном жеђи
На њега бих бурно пао,
И спавача без заштите
Без одбране, ја бих јурно
У дубоку црну бездан
Гдјено тутњи море бурно!
И кад би се са ужасом
Пренуо у часу пада
Смотрио би на мом лицу
Мој свирепи укор тада
И чуо би, како горе,
Док у црну пропаст рони,
Мој сатански кличе смијех
И весело над њим звони . . .

&lt;span style=&quot;margin-left:5em;&quot;&gt;———&lt;/span&gt;

&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Млади Циганин:'' Још пољубац, јоште један!
''Земфира:'' Час је! Иди! И у санку&lt;/span&gt;
Он је зао, љубоморан.
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Циганин:'' Ах, још један на растанку!
''Земфира:'' Иди, слутим.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Циганин:'' Кажи мјесто&lt;/span&gt;
Час виђењу новом милом.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Вечерас, кад зађе мјесец&lt;/span&gt;
За курганом, над могилом.
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Циганин:'' Вараш, срце моје стрепи . . .
''Земфира:'' Бјежи! Доћ’ ћу, данче л’јепи.&lt;/span&gt;
Спи Алеко. Ал’ у души
Све се нижу слике чудне . . .
У мраку се трже с криком
И, пун слутње вјечно будне,
Пружи руку, а срце му
Нестрпљивом тугом бије —
Покриваче дирну хладне;
Ал’ Земфире туде није . . .
Подиже се . . . Са трепетом
Прислушкује: свуд тишина!
Леденим се осу знојем:
Из шатора тада њина
Јурну грозан. Обилази
Око кола, око шатре.
Све је тихо. Мрак. А небом
Једва гдјегдје ноћне ватре . . .
Зашао је био мјесец
Али путем, који иде
Ка кургану, још по роси
Трагови се стопа виде.
Мир је глухи над табором
И над степом царовао,
Када се је љут и тужан
За злослутним трагом дао.

Могила је накрај пута . . .
Бјеласају даљне горе . . .
Али нога све слабија,
А све слутње жешће море.
Дрхћу усне и кољена,
Ал на једном . . . Јава ли је
Ил сан страшни? На један пут
Близу виђе сјенке двије.
Крај могиле, крај злогласне,
Блиски шапат, р’јечи јасне:

&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Први глас:'' Вријеме је&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Други глас:'' Још не, чекај.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Први глас:'' Вријеме је, драги.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:4em;&quot;&gt;''Други глас:'' Не, не . . .&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Први глас:'' Већ је касно.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Други глас:'' Зашто тако&lt;/span&gt;
Ти плашљиво грлиш мене? . .
Ах, још часак.
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Први глас:'' Убићеш ме.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Други глас:'' Ах, још часак . . .&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Први глас:'' О чуј само&lt;/span&gt;
Муж ће ми се да пробуди
У ложници самац тамо.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Пробуђен сам! . . Али куда?&lt;/span&gt;
Не бјежите у то доба —
Добро ће вам и ту бити,
За обоје имам гроба!
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Мој драгане, бјежи, бјежи!
''Алеко:'' Стој дјевојко, стој, не жури!&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;&lt;small&gt;(прободе га ножем)&lt;/small&gt;&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Ах, Алеко.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Циганин:'' Ја умирем.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Он умире . . . Гле, крв цури.&lt;/span&gt;
Ти си крвав сав, Алеко!
Шта учини? . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;Алеко: Ништа. Ето —
Сад га љуби.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' О, убијцо,&lt;/span&gt;
Нека ти је све проклето!
Не бојим се твојих претња!
Мој жар за њим све је већи.
Тебе мрзим и проклињем . . .
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Умри и ти!
''Земфира:'' Мрем, љубећи.&lt;/span&gt;

&lt;span style=&quot;margin-left:5em;&quot;&gt;———&lt;/span&gt;

Даница је освјетлила
Чистим сјајем исток блједи,
Алеко је за брежуљком,
Крвав с ножем, нјемо сједи
На камену старог гроба;
Пред њим лежи мртвих двоје,
Страшан ли је лик убијце!
Око њега нјемо стоје
Жалосни и преплашени
Цигани у гомилама.
У страни се ашов чује —
То се гробна копа јама.
И прилазе жене мртвим
Цјелујућ им очи редом;
Крај мртве је ћерке старац,
Бесвјесним је гледа гледом . . .
     Но дигоше мртва тјела,
И спустише мирно оба,
Са безгласним тихим болом,
У дубину свјежег гроба.
Гледао је све Алеко
Блед, бесвјесан из даљине,
И кад паде задња груда
На лешеве хладне њине —
За мучну се хвата главу
И у меку клону траву.

Тад му старац приђе тужан:
„Остави нас, горда душо!
Ми смо дивљи, и законе
Нико од нас није слуш’о:
Ал нит кога убијамо
Нит освете треба нама —
Па наш мирни табор неће
Да живује с убијцама.
Ниси рођен за наш живот
Ни за нашу степу, поље;
За друге си безобзиран,
За се пунан самовоље.
Ти си страшан. Ниси за нас
Плашљиве и добре људе.
Остави нас. Иди . . . Збогом!
Мир нек свагда с тобом буде!
     И с ноћишта тада страшног
Подиже се табор њини
И у шумним гомилама
Нестаде га у даљини.
Таљиге су једне само
Покривене шатром бл’једом
Остале на пустом пољу . . .
Тако кад пред зимским ледом
У јесење тужно јутро
С даљних страна ждрали летну
С јасним кликом јурећ југу
У даљину вјечно цвјетну —
     Док пробијен смртним зрном
Сам остаје тужно један,
Рањено му крило пало,
Сан га хвата црн и ледан . . .

Ноћ. У черги тамној нико
Свјетли огањ да разгоре,
Ни сном топлим грљен тамо
Да сачека свјетлост зоре.

&lt;span style=&quot;margin-left:6em;&quot;&gt;''Епилог''&lt;/span&gt;
Тако светом силом пјесме
Из сумрачних успомена
Ја подижем давну прошлост,
Привиђења чудна њена;
Часе свјетле и жалосне
А у крају гдје још звони
Дуги одјек вјечних војна
Из далеких дана они
Гдје Рус храбри Цариграду
Непрелазне међе стави,
Гдје наш древни двоглав оро
Још о давној шуми слави . . .
Често тамо степом глухом
Цигане сам мирне срето,
Њине руље и таљиге
У пламено жарко љето.

За њиховим гомилама
Ја пустињом често лута’,
С њима ручах. Крај огња им
Заспао сам много пута.
О, ја љубљах њине пјесме
Што мир, радост звоне живо . . .
Њежно име Мариуле
Ја сам дуго, дуго сниво . . .

Ал’ ни у вас нема среће
О природе дјецо б’једна!
И те черге издрпане
Обилази жалост ледна . . .
Ни пустиња од невоље
Није кадра да вас скрије.
Свуд се пати — и од судбе
Уточишта нигдје није!

&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Париз.''&lt;/span&gt;
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Летопис Матице српске'', књига 212. Свеска II за годину 1902, у Новом Саду, издање Матице српске, 1902, стр. 62—82.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>73h5sd2njtsffhcopmqc19zwzkxf2fv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>На води (Гете)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61031</id>
    <revision>
      <id>143918</id>
      <timestamp>2026-06-01T11:11:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= На води | одељак= | аутор= Јохан Волфганг Гете | преводилац= Јован Грчић Миленко | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; У језеро заборава      Разлијте се, песме моје! Да вас момче никад више      Са диклицом не запоје.  Све о њојзи певале…</comment>
      <origin>143918</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="890" sha1="f5663705v8zrktpa061mb06kmk1xsvi" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На води
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Јован Грчић Миленко
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
У језеро заборава
     Разлијте се, песме моје!
Да вас момче никад више
     Са диклицом не запоје.

Све о њојзи певале сте,
     — И ето се руга, чујте! —
У воду сте урезане:
     С водом дакле и путујте!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. јул 1866. Бр. 20. Год. -{VII}-, стр. 465.

{{ЈВ-аутор|Јован Грчић Миленко|1875}}

[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]</text>
      <sha1>f5663705v8zrktpa061mb06kmk1xsvi</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>