Аутор:Симо Матавуљ

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.5</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Симо Матавуљ</title>
    <ns>100</ns>
    <id>2166</id>
    <revision>
      <id>143991</id>
      <parentid>63396</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T10:24:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>додао везу ка једној приповетки</comment>
      <origin>143991</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1423" sha1="3q9jav6cazs45gp15yf0fpulh5h8hq4" xml:space="preserve">[[Слика:Simo Matavulj.jpg|200 п|десно]]

'''РОМАНИ'''

* [[Ускок]]
* [[Ускок Јанко]]
* [[Бакоња Фра Брне]]

'''ПРИПОВЕТКЕ'''

* [[Гуске]]
* [[Чеврљино злочинство]]
* [[Пошљедњи витезови]]
* [[Краљица]]
* [[Све је у крви]]
* [[Преображења]]
* [[Сврзимантија]]
* [[У туђинству]]
* [[Богородица Тројеручица]]
* [[Снага без очију]]
* [[Ђукан Скакавац]]
* [[Људи и прилике у Гулину]]
* [[Ускрс Пилипа Врлете]]
* [[Водене силе]]
* [[Јако и Иванка]]
* [[Бошков пост]]
* [[Пијеро и Дзандза]]
* [[Амин]]
* [[Поварета]]
* [[Пилипенда]]
* [[Нашљедство]]
* [[Ошкопац и Била]]
* [[Мрвица филозофије]]
* [[Кишовите ноћи]]
* [[Ркаћки патријарх]]
* [[Цар Дуклијан]]
* [[Гоба Мара]]
* [[Петљина цура]]
* [[Доктор Ивановић]]
* [[Откровење]]
* [[Ново оружје]]
* [[Index:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf|Три приповијетке]]

'''ДРАМЕ'''

* [[Завјет]]

{{Википедија|Симо Матавуљ}}

{{DEFAULTSORT:Матавуљ, Симо}}
[[Категорија:Симо Матавуљ| ]]</text>
      <sha1>3q9jav6cazs45gp15yf0fpulh5h8hq4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Едгар Алан По</title>
    <ns>100</ns>
    <id>11732</id>
    <revision>
      <id>143989</id>
      <parentid>143869</parentid>
      <timestamp>2026-06-02T17:57:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143989</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1285" sha1="dy6kpcaq3lxlrd8unpnshgc31o0zzk1" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Едгар Алан 
| презиме = По
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1809
| годинасмрти = 1849
| опис = '''Едгар Алан По''' (енгл. ''Edgar Allan Poe'') био је амерички књижевник, уредник и књижевни критичар.
| слика = Edgar Allan Poe, circa 1849, restored, squared off.jpg
| опис_слике =
| википедија = Едгар Алан По
| остава = 
| остава_кат = Edgar Allan Poe
| вики_цитати = Едгар Алан По
}}

== Дела ==
* [[Гавран (Едгар Алан По)|Гавран]]
* [[Црни мачак]]
* [[Златна буба]]
* [[Елдорадо]]
* [[Анабел Ли]]
* [[Улалума]]
* Доживљаји Артура Гордона Пума

== Преводиоци ==
* [[Ника Грујић Огњан]]
* [[Милорад Поповић Шапчанин]]
* [[Аутор:Евжен Дероко|Евжен Дероко]]
* Исидора Секулић

{{DEFAULTSORT:По,_Едгар Алан}}
[[Категорија:Амерички књижевници]]
[[Категорија:Едгар Алан По]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>dy6kpcaq3lxlrd8unpnshgc31o0zzk1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ветар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>18321</id>
    <revision>
      <id>143984</id>
      <parentid>41703</parentid>
      <timestamp>2026-06-02T15:31:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>напомену пребацио у фусноту</comment>
      <origin>143984</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="82455" sha1="28z1udk9eflt46jd4urz44u3fkuyaq3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Ветар
| одељак=
| аутор=Лаза Лазаревић 
| белешке=
}}

Био је ред на њега, на Јанка. Он је овако причао.

Кад сам се вратио &quot;озго&quot; у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине. Живели смо лепо и задовољно! Особито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео &quot;из Париза как'у Швабицу&quot;, па да &quot;не уме с њоме ни говорити&quot;.

И ја сам био задовољан што сам нежењен. И мада је мајка почесто навијала да јој доведем &quot;одмену&quot;, ништа ме није вукло пред олтар. Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него - не знам ни ја! Напротив! Ја сам сасвим делио назоре моје матере: &quot;све са светом и кад је чему време&quot;, али сам све то ипак остављао времену и случају. Случају? - Јест! Ја &quot;болујем од случаја&quot;, па сам ваљда мало и фаталист!

Дакле, тако смо ми живели - добро! А и како друкчије могу живети мати и син? Он је њој увек, увек добар. Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено, онда је било увек и - добро! И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио. Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала.

Боже мој, како су биле велике наше матере! Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброг сокола. Није било никака питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше. Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.

Моја се мати мало и слабо кад шалила. По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило. Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: &quot;Куждраво моје, ти слушаш маму!&quot;, али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: &quot;Тако сам те увек мазила кад си био мали!&quot;

Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: &quot;Мамо, седи ти! Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца доктор!&quot;

- Седи, богати, да се мало разговарамо. Жељна сам те. Хоћу том твом Јоци да кажем..., хоћу да му кажем..., треба ви, брате, обојица да се жените!

Мене као стид:

- Е, богати, мамо; Боже, здравља! Док будем имао већу плату!

- Доста је, хвала Богу, паметноме. Кад, ако Бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.

Ја се још више стидим, али се куражим:

- Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?

- Бог с тобом, не говори тако! А чиме други свет своју децу храни?

- Јесте, али ако ја узмем сироту? Моја мати се успрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:

- Бог с тобом! Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?

Ја се сасвим ослободим:

- Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?

- Бог с тобом, шта говориш којешта? Нека је само теби драга и нека је честита. - Тако ми Бога!

Она се иначе никад није клела Богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч &quot;богами!&quot;

Ни иначе није она марила за какве свечане изјаве. Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре. Због тога ме је нешто копкало да поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да и она рекне: &quot;богами!&quot;

После тога ја још седим и не дижем се од стола. Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича. Прича се увек морала свршити &quot;моралом&quot; који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос. Није бар никад рекла нешто налик на &quot;ова басна учи&quot;, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. - Волела је, на пример, да прича како арханђел није послушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце. Тада га Бог шаље, те му &quot;са дна мора&quot; доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. - А ко се за њих стара? - пита Бог. - Ти, Господе! - одговара арханђел. - Ту се цакле очи моје матере. Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину &quot;морал&quot; приповетке:

- Чујеш - каже, - ко се стара за ова два црва? - а арханђел се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: - Ти, Господе! Ко него ти?

Обично после таквих приповедака ја сам њој давао Касију царицу или Доситејеве Басне, па сам ипак ишао у кафану да се нађем с Јоцом доктором. На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о арханђелу сам и израније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.

Волео сам јако мога друга Јоцу доктора. С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску. Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама и да га чекам и пред туђим вратима. Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама. Шта ћу? Волео сам га, па сам све подносио!

Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме. Он ме доведе у болницу где ја обично седим у његовој &quot;канцеларији&quot; док он не обиђе и не види има ли што ново. Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати дугачким ходником. Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници. Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно! Гатке из детињства: о доктору који убија здрава човека само да види како је могао оздравити од некакве тешке болести; и о другом доктору који се дао исецкати на парчета па закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о &quot;лековима од смрти&quot;, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и - сто којекаквих будалаштина: све се то потенцирало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почели снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници.

Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке:

- Хајде, море, уђи слободно! Неће те нико ујести!

- Знам да неће!

Момак који га је пратио отвори једна врата. Мене би стид.

- Изволи! - рече Јоца.

- Хајде ти напред!

Он уђе. Уђох и ја. За нама његов асистент, па онај момак.

Затворише врата.

Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу. С обе стране кревети с белом простирком. Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама. Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. - У соби је било с обе стране - не знам колико - кревета. Два или три била су празна, у другима су лежали болесници. Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео. Чини ми се да су подједнако обучени али нисам видео како, само сам опазио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је спреда на два места крвава кошуља. Знам да је у соби била тишина. Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта. Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета.

Па добро! Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди? Та овима је људима добро! Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара! Па онда, ето, ја сам ту, ја све то гледам. Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати! Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца. Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко. А ипак ми је, и опет ми је тешко!

Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе. Нисам чуо ништа шта је Јоца говорио с њима. Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу. У мени је било све неодређено, тужно, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа.

Ајаох! Страшне слике!

Уђосмо у једну малу собу. Била су само два кревета. Један празан, а на другом један човек. Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас. Ох, Боже, какав је то поглед?!

Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас. И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану.

А лице! На њему је било нешто тужно, па - не умем вам друкчије описати - па весело! Поверљиво, благо, куражно, па десператно. А све скупа страшно, нејасно и укочено.

И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак. Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку.

- Како си, брат-Ђоко?

Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост...

- Добро ће бог дати!

Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.

Та ово је слепац!

- А? - упитах ја очима Јоцу.

Он ми руком показа таблу више главе болесникове. На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: &quot;Сушење очњег живца&quot;.

- Еда што осећаш боље? - рече Јоца гласом који је требало да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење.

- Боље, хвала Богу! - рече болесник. - Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви!

Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: &quot;Зар баш нема никаке наде?&quot;

Јоца, познатим маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: &quot;Хич!&quot;.

Неки ме хладни зној обузе. Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику. Кроз отворен прозор пиркаше с оне липе сладак, миришљав дах.

- Не! - рекох ја. - Већи је онај горе и од мога друга Јоце! Он ће дати ономе.

Тад чух из једне собе загушљив и болан узвик:

- Јаој, моја мајко!

Ах! И књига живота поче ми се отварати.

То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе! Они имају, истина, све и сва, па ипак они немају ништа! Они немају свога болећега, немају... мајке!

Али онај, онај човек! Ко је тај човек? Шта ме то толико вуче њему? Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему? Је ли то победа, јад, невоља, чемер, и то ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе; Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ме ипак ниједан није потресао више од ког гроша!

Јао, та ја њега познајем! То је..., чекај, молим те!...

То је!... Не, не! Откуд бих га познавао? Не може бити!

Јоца изиђе и узе ме испод руке.

Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: &quot;Број тај и тај.&quot;

- А он? - рекох ја.

Јоца ми погледа у очи:

- Број 17? Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч &quot;утехе ради&quot;. То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде!

Ућутасмо.

Али ја њега ипак познајем! Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година; или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора; или по Шекспиру; или..., тек ја њега познајем!... Али није, забога, не познајем га!

Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру. Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали.

Купање оживи човека и опет га њиха и успављује.

Ја сам с мамом слатко вечерао. У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о &quot;катанама&quot;, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат и још о многоме којечему.

Малопре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем - гледао сам је и мислио. Много сам мислио, много. И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. Да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао..., казао бих јој: слатка моја мајка!

Ух, а они у болници! Па онај што виче: &quot;Јао, моја мајко!&quot; Па онај!

Без трага све! Није ни моје срце бачванска равница. Баш нећу више никако о томе да мислим!

- Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у ормару?

Онда ми је она причала о својој свадби. Ах, како је она то умела да прича! Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз{{Напомена|Француски приповедач (рођен 1832. г. у Паризу), писао је и неке новеле из младеначкога (брачнога) живота.}}!

И тако полако претурисмо десет сати.

- Спава ли ти се, дете?

- Богами ми се спава, мамо. Купао сам се!

- Па хајде да лежемо! Легосмо.

- Нека, - каже мама - ја ћу угасити свећу. Знала је да ја то волим. Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајчино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи.

Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило. И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен. Бућ! Одох под воду! Јаој, ала ме нешто гуши!... Удавих се!... Јао! - Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче. Јаој, оне очи!

- Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! Хвала Богу! Али какав је то сан? Сад сам будан, а? Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави. Ја скочих и исправих се у кревету:

- Мамо!

- Шта, брате?

- Видео сам онога..., онога..., како се зове?... онога чича..., чича-Ђорђа! Јест, чича-Ђорђа. Знаш онога! Ја сам био мали. Онога што је радио с татом! Знаш? Сад и моја мати скочи из кревета:

- Ђорђа Радојловића?

- Њега!

Сад се морамо вратити натраг. Натраг са мном за читавих мојих двадесет година! Ја ћу испричати своја сећања о чича Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу. Не бригајте! Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба.

Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и - наш разговор.

Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу и радио је ортачки с Ђорђем Радојловићем. Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе! Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације &quot;откуд ватра!&quot; Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да..., али не! Нећу баш ништа! Дакле, ватра се брзо опазила у магази. Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим еспапом, и од куће остадоше само наше две собе. Тада - али с муком и болом се сећам ових тешких успомена - тада мога оца здрпи једна ужасна грозница. Он паде у кревет, залепи негде везикатор и - умре! А Ђорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити. Шта је са мном и с мојом мајком било, - то је друга ствар! Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас &quot;прогута погледом&quot;, шта је с њим било? То зна унеколико само моја мати.

Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа, вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и - смејао се! Каже: &quot;Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!&quot; Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати.

Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени. Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати. Бадава! Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч &quot;везикатор&quot;, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ђорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе.

Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрва, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и &quot;ми&quot; се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н.

Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало:

Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче за се радити. Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету. Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати. Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: &quot;На што ми, брате, и руке кад очију немам?&quot; Али болест освајаше. Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да &quot;апелирају&quot;.

Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све. Извалише неки стотинак дуката и дођоше сви троје у Београд. Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници. Он пристаде. Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у Бога уђе у болницу.

У болницу, ту где сам га ја опазио.

- Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници? Баш њега?

- Њега!

- Куку мени! А шта му је?

- Не види ништа!

- Помакни се с тог места, дијете! Како, наопако, да не види?

- Не види ништа! - рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло.

- Па... има ли му... лека?... Шта каже твој Јоца?

- Ништа!... Каже... осушио му се нерв..., каже, срж од ока... осушила се!...

Ја почех готово гласно да плачем.

И моја мати.

- Па где је, где је?

- У болници.

- Знам! Али може ли му се отићи?... Штогод однети?... понуда?...

- Може... Ја ћу казати... Па наш Јоца!

Видео сам још како се &quot;плави од истока&quot;. Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило, и - кад сам се пробудио - видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином.

Тога дана била је недеља. Нисам морао ићи у канцеларију. Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку. Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се &quot;савест&quot; умири, и, чим је пољубих у руку и рекох &quot;збогом!&quot;, ја опет заспах.

Бог зна докле бих ја спавао, да не чух њене речи:

- Хеј ти, ленштино! Дижи се!

Осетим и руку мамину како ме чешка по коси.

Одмах се дигнем.

Каква је била мама! Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана!...

Причала ми је много. Пола кроза сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима. Приче је зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим Богом.

Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу. Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа. Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака. Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у - Бога!

- Отиди опет кад стигнеш! - каже ми мама. - Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде. Каже да ће кроз који дан натраг у Н.

- Натраг! А што?

- Бога ми, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио. Знам само да рече да ће да иде. Питај твога Јоцу!

Ја се одмах умијем, обучем и уљудим. Нисам хтео ни кафе пити, него одмах отрчим у болницу.

Било је већ близу подне. Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао. Ја се јавим помоћнику и уђем у &quot;малу собу&quot;.

Али тек што сам био отворио врата и видео онај значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих, - тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затворач који осећам да је унутра, у мени хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу. Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра.

Али не умем да корачам. Рекох да сам фаталист! И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава.

Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком..., ја не знам ни сам коком светлошћу!

На кревету покрај чича-Ђорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене. Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева. И тај је поглед долазио, истина, озго, али се спуштао кроза ме и силазио још за читав хват у земљу. Ја сам бар осећао горе не темену рупу у доле за патос заковане ноге. И онда сам се знојио, кувао, топио и напослетку био хладан као леденица.

Молим вас, мало да се издувам!

Дакле та девојка имала је црне очи, велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаја ме одмах ухвати и укочи целу леву страну. Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско. Стаса је била средњег и снажног. Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине. Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала. Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро.

У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: &quot;Бога ти, дијете, та ти си светски човек!&quot; Паде ми, дакле, на памет да сам ја &quot;био у Паризу&quot; и да сам &quot;светски човек&quot;, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред. Поклоним се њој, па пружим руку Ђорђу:

- Добро јутро, чича-Ђорђе! Познајете ли ме? Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се њихати, као заушћујући да ми нешто одговори. Ја му прискочим у помоћ:

- Каже ми мама... Али ме он одмах прекиде:

- Та ти си, Јанко! Гле! А како да те познам? Била је сека Сока, и надао сам ти се. Али..., пиха, кад је то себе било! А после, - он ме руком поглади по бради, - како да те познам? Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна. Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! - Он руком хтеде да се дотакне девојке&quot; али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. - Видиш! Још као да се познаје!

Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст.

- Мама ми је причала - рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку -, мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам...

Ох, Боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино! Ти! Ти ми одреши језик!

Нећеш?

Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника!

Помоћник, то јест болнички помоћник уђе.

До врага! Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа.

Наопако! Да нисам - љубоморан?

- Хтео сам - каже он Ђорђу - да вас електришем; али сад имате друштва. Не, не! Молим вас, свеједно, могу ја после подне! Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим и после подне. Баш сам већ уморан, а и време је ручку.

Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала.

- А што ви не седнете, госпођице? Молим вас, изволите!

- Молим, господине!

Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на &quot;празан&quot; кревет.

Помоћник, светски човек, трља руке:

- Па како је, газда-Ђоко, како је?

- Добро ће бити, ако Бог да.

Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу. Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди. Очи се још јаче отворише. Из њих је севала тама.

- Видиш ли моју руку? - рече помоћник машући руком испред болесника, а гледајући у мене.

- Видим, - рече Ђорђе - видим, плави се. Видим прсте!

- Прстен? - рече помоћник с неком болном иронијом.

- Видим онако, плави се!

- Па колико има прстију?

Он метну обе руке на леђа и, као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене.

- А? Колико? Можете ли да видите? Ах, јадни Ђорђе! Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече:

- Четири! Чини ми се четири! Не видим баш добро!... Е, а што ти сад опет плачеш?

Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крилу, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо.

Ђорђе је видео ушима. Он се окрете упола њој:

- Ама што ти плачеш, што срдиш Бога? Ето господина доктора, па и господина Јоце. Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе... Кажу... Дабогме... Немој плакати!

Леви крај усне задрхта му. Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његова помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове ћери ради. Видео сам да је Ђорђе не само хтео него да је и морао да види.

Па и помоћник се изгуби. Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсудно викати:

- Та да, дабогме... Онај, онако... Знате..., да..., дакако!

- Ето видиш! - каже Ђорђе. - Још каже господин Јоца док одемо у зеленило, биће још боље!

Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати:

- Разуме се, дакако! Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње.

- О томе нема сумње! - рекох и ја, тек да се нешто рекне.

А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе - све! И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза! Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба.

Сви смо ћутали. Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди. Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве. Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку.

Она поклопи очи рукама и суза њеног оца паде у море њезиних суза.

Не знам колико смо ћутали.

Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику:

- А ко ће мене тамо анализирати?

- Шта?

- Та ово, како га зовете? Ова машина!

- Да се електришете? Па то више не треба. Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу.

- Ех, тамо где ја мислим баш је зелено! А и воде су у бога дивота! Шума је, трава је, луфтови су!

Ја и помоћник се прибрасмо. Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи &quot;која ради&quot;. Природи оној којој се остављају овакви болесници. И то као да и девојку донекле умири. А Ђока нам и сам већ узе причати о неком свом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави &quot;на природу&quot;, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе.

Ја се дигох. Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом. Опростим се с девојком:

- Збогом, госпођице! Бог ће дати па ће све добро бити! У оваквим приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате.

Их, ала сам глуп! Па где је, опет, та квака? Као да су врата два километра од мене!

Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао. Није вајде.

Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак! Покушао сам да га &quot;аналишем&quot;. Ја неки пут волим да будем &quot;филозоф&quot;, па да &quot;хладно судим&quot;. Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе. Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан. Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом. Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их - нема ни једног ни другог! - Онда сам даље &quot;аналисао&quot;, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: &quot;Хајд' сад. узми мене!&quot; &quot;Хајд', тури мене напред!&quot; Али ја се не дам. Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи. И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко. Редом, редом! - Потреса ме, дакле, тежина ситуације - кратко и јасно! Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи. Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер. Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци. Потреса ме... Али не...! На што сва та комедија? На што претварање, на што лагање себе сама?

Дошло ми чисто да плачем!

Какав јадан &quot;систем&quot;, какво &quot;филозофисање&quot;! Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу! Јер она је утеха и живот!

Ето. Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сам сам несрећан и безутешан. Али ја видим њу поред њега, и све добија други изглед. Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи. Она ће га и усрећити! Ја вам кажем: она ће га усрећити!

Бар ја бих с њом био срећан! Још како!

Тада се опет у мени поче копрцати &quot;филозоф&quot; и &quot;светски човек&quot;:

&quot;Лакше, лакше, младићу! Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.&quot;

- Ох, Боже, шта то све вреди? Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао. Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо с узвицима увијају се у покривач.

Не знам у чему сам провео то послеподне. Нешто сам као покушавао да радим и радио сам, - но можете мислити како! &quot;Срце&quot; ме је вукло поново у болницу, али ми је &quot;разум&quot; казао да ње тамо није. Бојао сам се да мама не опази на мени какву промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу. Почињао сам стотину некаквих послова, али - све је ишло од зла на горе! Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан. Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топао, те ми чисто припаде нека мука. Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање.

Јест, али где сад да га нађем? А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио. Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, - што да ми се, може бити, смеје? - Али ћемо бар проћеретати. Све је то лепо, али где је он сад?... Па ако га још не нађем?

Чисто сам се дао у бригу.

Али чим ја из куће, а он на капију.

С малим га нисам загрлио! Наговорио сам му за минут милион глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у...

- Море, шта ти је данас?

- Ништа, брате, - рекох весело. - Видиш! Ја имам то - смеј се ти колико хоћеш, али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси! Ето, на пример, сад с тобом!

- Роткве! У хиљаду пута ниједанпут, па - ништа! А једанпут, па - закон!

Мени криво што он не пристаје у моје лудовање. Лакше би ми било. Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд', и то је каква-таква забава:

- А што се ти, опет, правиш важан? Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч - да знаш све и сва?

Усиљавао сам се да &quot;дођем у ватру&quot;.

Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих. Некаква мрачна тајанственост била је на њему. Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за &quot;диспут&quot;. Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли.

Или се то мени само тако чинило?

Да видим:

- Море, шта ти је данас?

Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа или га стеже хаљина под пазухом. Он је то чинио тако брижљиво да је једва доспео да ми одговори:

- Ништа!

Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем:

- Да се ниси, море, заљубио?

Он позелене и - исплази ми језик.

Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом.

- Чујеш, - рекох - хајдемо, болан, код мене да вечерамо!

- Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока!

- Та који ти је ђаво, шта има да те грди?

- Па тако..., сто пута..., у невреме!...

- Чујеш, - рекох ја одсудно - немој бити, брате, луд! Хајде да вечерамо!

Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе:

- Хајде!

Дођосмо. Мама се обесели и устумара. Убрзо би постављена софра и ми вечерасмо. После задимисмо.

- Је ли, Јоцо, - рече мама - шта је, Бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем?

Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје. Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци. Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и...

Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи:

Да се код Ђорђа суши нерв од ока. Да је болест неизлечива да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. Даље, да је Јоца покушавао још понечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његова стања. - Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку &quot;морати пасти општини на терет&quot;. Казао му је још да ће му може бити зеленило у манастиру и &quot;природи&quot; донекле задржати, па и поправити бољку итд., итд.

Мама је за цело то време тихо плакала. Само је понеки пут, предишући, испуштала реч: - Сиромах Ђорђе! Сирото оно дете!

- Верујте, - каже Јоца - и мени је тако тешко да вам не умем казати. Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће неизвесно умрети. Али ово!... Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... његова судбина! Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи. Сад ми чисто нешто лакше. Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице. Сутра ће, мислим.

Ја скочих:

- Сутра? Сутра већ!

- Сутра, Богу хвала!

Сад наступи једна велика пауза у којој не знам што је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве. Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда - кас, кас, кас! Један облак прашине, и ништа се више не види!

Много сам још сањао и &quot;филозофирао&quot;. Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће ђа дође на вечеру.

Али и Јоцино чело беше чудновато. Да ли то са Ђорђеве судбине? - Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то? Или можда?... Којешта!

И ту ноћ сам сањао. Сањао сам: а ја као идем неком ливадом. Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње - ја не знам откуд - али испод ње избија сат! Однекуд пуше ветар, и то тих, топао, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вихор. И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаја, и опет кука кукавица, и чујем шеталицу сата, и она као говори:

&quot;Јан-ко! Јан-ко!&quot; и још нешто, али не знам шта. Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача. Тада ја видим девојку, девојку какве само на сну долазе! Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: &quot;Јанко, Јанко&quot;, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво - љубавно. Од ње нешто блешти и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене. Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго, и значајно јој стегнем руку. Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије. Гле шта је сад света! И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају. Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, особито онај с кукуљицом и капетанским чином. А, није! То је Јоца доктор! Гле како заљубљено гледа у њу! Познајем, познајем! Знам све! Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио! Дакле то ли је! Наравно! А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа злато! Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе! Али, о чуда! Мени није нимало криво, ни жао, напротив: мило ми је! Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова! Ево, да вас овако постарински благословим, овако као владика унакрст! Само што ми је нешто хладно по листовима. Гле! А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист? Та то је мртвац! Јао, јао! Не могу да вичем. Ма... ма...

- Сине, окрени се на другу страну!

Кад сам се разбудио, видим да свиће. Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, &quot; али ме мисао поведе далеко натраг:

Сетих се ње, Каролине! Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту. Око нас шума и чисте стазе. Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу! Сав свет је она, и она сав свет! И у грудима ми се нешто све, више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди. Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли. Ах, како сам тада срећан био, и опет тако &quot;неискусан&quot;, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!,.. После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави. Сећам је се као детета, сећам као - жене, али - не моје жене. У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи! Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео? Зар да живим без ње, зар... Али један вихор! Па Станке се сећам! А и како не? Сећам се оног првог вечера што сам провео у њиховој кући. Ах, то вече! Ушао сам, невиђен, у предсобље. Од велике собе су била врата широм отворена. Она је седела за клавиром. Гледао сам је са стране. Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево. Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину. Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту. Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао.

- Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату. Али како је она свирала! - Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха. Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао...

Али шта је, шта је то све? Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!...

Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар. Погдешто би поједини вихор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак.

Ја сам с мамом седео после ручка и пушио. Ћутали смо. Чини ми се да смо обоје слушали ветар.

У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком.

Чини ми се да сам почео цвокотати зубима.

Сад ми је било све јасно! Сад сам видео шта су ми он и она! Сад, за који минут, и моја се судбина решава!

Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаквих планова и мисли дођоше у памет. Као дављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему.

Понудили смо их да седну. Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре. Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим.

Ђорђе је дошао да се опрости. Одлазак је ту, све је већ спремно. И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште.

Разговарали су. Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи. Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале. Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу, - о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче. После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некаквој помади од које расте коса и шта ти ја знам. Често се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу. А она је била - затворена књига! Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу какве књиге, нешто крупно и неразумљиво. Хтео сам и да јој бацим који &quot;значајан поглед&quot;, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта.

Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са: Хај... хеј... Боже мој!... Ала се онда живело!... Остари се, па то ти је!...

Било је то у неку руку паковање мисли. Он је прибирао, слагао, утуткивао. Турао у празнине понеко: &quot;даће зар Бог!&quot; или &quot;Бог све може!&quot; - Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа.

Моја му мати прискочи у помоћ.

- Па шта сад мислиш, брат-Ђоко?

Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.

Рече да се осећа боље, да му је Јоца рекао да то може бити још боље, да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у &quot;природи&quot; код брата. А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу.

Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег:

- Какву службу, брат-Ђоко?

- Па тако! На пример, код општине штогод. На пример..., ја..., тако... Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати?

- Оно јест, тако је! - рече мама и приклопи капак. Дигоше се.

- Шта?! - хтедох ја, уплашен, викнути. - Шта, зар већ? Зар заувек? Зар је то могућно!?

Али ја не викнух, не &quot;сруших небеске сводове&quot;, него једва прошаптах, и то - њој:

- Зар већ идете?

Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца.

- И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? Одмах?

- Одмах!

Не знам како смо се опростили. Ништа нисам видео. Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши!

Ја сам се руковао, - то знам. Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: - Збогом; али ја ћу само до врата!

И врата се затворише. Мама се врати. Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа.

Још један тренутак и - све је изгубљено!

- Мамо!

- Шта, брате?

- Мамо!... Ја... ти... Још мало па је - доцне!

- Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја...

Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере онај озбиљни израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби.

Још мање него мало, и све је пропало:

- Мамо!... мени се... допада ова девојка!

- Красно дете!

Разиђе се дим у соби. Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем.

Ваљало је хитати. Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати:

- Да их зовнем? - и ја поскочим вратима.

Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. - Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно!

- Иди, ако ћеш! - рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. - Иди, ако ћеш! Бог га убио ко ти у томе стане на пут.

Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку.

- Иди! То је једно добро и честито дете! Знала сам јој и матер, - красна жена! И Ђорђе је један по један човек! Он, ето, сад није ни за што, али се још не да! И ја ти кажем, - мамин глас поче емфатично да звони- и ја ти кажем да се он никад неће дати злу! Он је од старих људи! Он је јунак и верује у Бога! Иди, ако ћеш!...

Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда. Ја седох и саслушах је оборене главе.

Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме - а не мени - узе говорити:

- Так'и сте ви сви, данашњи младићи! Не знате шта хоћете, ни шта радите!... Хај, хај, како су ваши стари бегенисавали девојке, а како се ви данас - заљубљујете! Сви ви, сви!...

Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи:

- Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... Да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш - чисто ме срамота да кажем - па дајеш срце његовој ћерци? Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци - разбери се, молим те! - коју си ти јуче први пут видео!... Само немој да мислиш да ја имам што против ње! Не, Бога ми! Бог је велика заклетва... Али ви, данашњи младићи!... Онда се пљесну руком по челу:

- Ох, шта ја, грешна у Бога, радим!... Мећем девојци грану на пут!... Иди!... Иди!... Иди!...

Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата и отвори их! Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм отворим врата:

- Идем, мамо, овде је - страшан дим!

Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.

И ја изиђох на улицу. И као да у даљини видех пешеве од Ђорђева капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па се онда опет све зави у прашину. А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?...

Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича:

&quot;А шта је теби, море, рекох, а? Ко се стара за она два црва!&quot;

О Божићу, 1886.

== Напомене ==
{{напомене}}

[[Категорија:Лаза Лазаревић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>28z1udk9eflt46jd4urz44u3fkuyaq3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Вертер</title>
    <ns>0</ns>
    <id>18322</id>
    <revision>
      <id>143983</id>
      <parentid>41704</parentid>
      <timestamp>2026-06-02T15:27:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>напомене пребацио у фусноте</comment>
      <origin>143983</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="138512" sha1="axy1dof1ax1d1oa80rw0fjpcom846lb" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Вертер
| одељак=
| аутор=Лаза Лазаревић 
| белешке=
}}

Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању. У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма. И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота - до смрти или до повратка из бање - утуче на најрасипљивији начин. Најзад, по свршеном послу прави се с пријатељем, односно са женом уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.

Још има нешто у бањи што веома наличи на рат, - то је шаренило. Видите, нпр., оног професора Недића! - Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таквих људи. Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак Аугзбуршким новинама или депешу Политичке кореспонденције.

Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу допустио да своје дотадашње презиме замени &quot;својим фамилијарним именом Кошутић&quot;, иако он није имао никакве фамилије и Бог зна да ли он сам зна где се родио. Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, &quot;зобнице, мој господине!&quot;, с дукатима и постављају их за велике достојнике; о некаком великом топу у коме свирају двадесет, &quot;двадесет и више Цигана&quot;; о касама које, кад пробаш да обијеш, звоне, деру се и вичу за помоћ. Није ни себе заборављао у својим причама: нпр., како се пере свако јутро хладном водом, &quot;а у зиму снегом&quot;, једе много паприке и бибера, устаје рано, и много којешта што је тако ситно као шљунак којим су посуте алеје у парку.

Он се дружио, или управо наметао за пријатеља поручнику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплиће, те је никад не придржава руком него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добија изглед немарног ритера. Страшно му је мило кад му ко каже да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, нпр., &quot;грозно глуп&quot;, &quot;гадан да бљујеш&quot;, итд. Воли да говори о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, &quot;официрску част&quot;, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш. Особито у &quot;чисто војничке ствари&quot; не трпи да се меша &quot;лаик&quot;. Тако, нпр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу која се с поручником држаше испод руке. Поручник истури груди:

- Господине, дајте ми пруски батаљон, па ћете видети шта ћу учинити?

- Е, господине, - истрча се брзоплети професор - а што ви не начините пруски батаљон? Није батаљон правио официре, већ официри...

- Господине, - упаде му достојанствено у реч поручник - ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.

- Знам, ал' ја се нисам мешао, ви сте се...

Ал' поручник већ оде даље стазом с удовицом. Окренуо очи од ње, зачкиљио с поузданошћу и праведном срдњом псује:

&quot;Стока, стока без репа!&quot;

А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи кад ето тако очигледно насрће на људе стручњаке.

Онај, опет, онде, у сламном шеширу с белим платненим &quot;енглеским&quot; ципелама, то је апотекар Катанић - страшан обешењак и велики интригант. Он и поручник имају нешто заједничко - пуну свест о своме ја, с том само разликом што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручник, опет, држи да је сав свет &quot;глуп као чизма&quot; а своју је каријеру почео од чешагије. За обојицу се, пак цела бања интересовала. Поручник је био леп и безобразан, апотека пикантан и лукав. Знао је свачије тајне, и неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: &quot;Знам чија је оно лепеза или: &quot;Видео сам кад си је очепио.&quot; Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу што се већ час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручник обасипаше несланим досеткама.

Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана тако ни бања се не да замислити без карташа. Њих се не тиче ни само купатило, а камоли партије, паркови, музика, даме. Он се само наврат-нанос окупају, па се после сви заједно зноје обично у засебној соби, а као што се то вели, &quot;уз тридесет и две&quot;. Њихове жене иду саме по парку, хучу, и јадају се свакоме кога само ухвате. Крај њих је било пуно безначајних личности које, ако запиташ ко су, одговори ти се: &quot;И он се овде купа&quot;. &quot;Чини ми се да је из Чачка&quot;. &quot;Мислим да је неки чиновник из контроле&quot; итд.

Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке. Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко. Обла, бледа лица које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња. То се виђа на људима сасвим младим који још нису покварени &quot;светским лукавством&quot;, који још шкрипе зубима кад слушају за &quot;сузе рајине&quot; и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани, - једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама. Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова, од тридесет година. Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке. Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета ни вечеравао лука и хлеба. Док је био код куће, имао је добре учитеље који су му и у граматичким анализама давили поучљиве примере, нпр., &quot;добар ђак добија похвалу&quot;; а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања. Преко, &quot;на наукама&quot;, био је до пре пет година бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало камералним наукама&quot;. Страсно је читао Виктора Ига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом! Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осим што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим{{Напомена|Карл Лемке, немачки естетичар, знатан Популарном естетиком (1865) преведеном на више језика.}}, идилску љубав. Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи што год читају апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некаквој књизи за некога читао. Бавећи се тако самим собом, можда више но што би требало он се, као што он то зваше, &quot;израђивао&quot;, то јест све радио, или хтео радити, по неком принципу. Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу. А има ли у овоме кога тако силног као што је Француз! Отуда је он поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави где год ју је видео; отуда га је за време бокељског устанка једва у Новом Саду стигла потера коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку. Најзад, са тога &quot;израђивања&quot; себе самога долази и она необична превртљивост расположења: час весео до, раскалашности, час тужан и суморан као да сав свет гори, а све с какве ситнице: нпр., што је начелниковица послала пандура да истера просјака из авлије или такво што.

Готово се ни с ким и не дружи. Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже или пита колико је сахата и припаљује цигару, - ал' више ништа. Обично бежи под ону липу у брду до које нема ни стазе и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о химери европског еквилибра. Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора. Он се стаде увијати:

- Да, да, господине, право кажете! Нек ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати... Време је вечери!

И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу где се хранило више од половине гостију.

Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости. Нико није ништа радио, само се адвокат Нестор играо новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири жандарма. Небо се црвенело на западу, а сунце се чинило некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте што ће после вечере свирати у кларинет. На широком друму лежи за шаку дебела прашина и по њој чисто сањиве бразде од коловоза. Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и на њима звекеташе мачка и папуча која с катраницом вишаше о срчаници. Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе. Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету. Нека дође само један нов, одмах распитују за њим. Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет четири сахата знати ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се итд. И тек ако му је и спољашњост и положај без икаква значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати &quot;онај с расеченом усном&quot;, или &quot;она с кучетом&quot;. Није, дакле, чудо што сва публика, мада беше обзнањено да вечера чека, оста напољу да види новог путника.

Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сувоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, од може бити тридесет и пет година. Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.

- Држ' се! - проговори Кошутић тако да га је само најближа околина могла чути. Стаде се онда слатко церити и обазирати хоће ли још ко пристати уз њега. Али радозналост царствоваше на лицима свих, а његова досетка пропадне.

Господин који је из кола искочио пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза са друга, жута и малена. Господин издиже мало повише руку и укрути је. За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ у виду женске.

Ја не знам како бих је описао. Можеш је ваздан гледати, и опет, да те ко упита, не би му знао казати каква јој је глава, какав нос, какви образи. Само очи! Оне црне, полуотворене очи што увек изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње. Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда што се причају у јужним приповеткама. Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш. За такве се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.

Ова женска толику је пажњу на се обратила да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола:

Чак и женски гледаоци толико се беху забленули да им се на лицу не виде ни трага зависти.

Поручник Васиљевић не може отрпети да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење које се завило речима:

- Па оне очи! Чиста арапска крв!

Удовица је зачкиљила очима. Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ поче причати о некој женској због које су се три момка убила, и то један из &quot;леворвера&quot;, један ножем а један се удавио.

Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну. Срце му залупа и у грлу га стаде голицати, па онда давити. Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче. Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метне преко очију, и онда:

Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година. Око главе замотала бео шалчић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира. То беше она због које је он тако често као студент у великој вароши у сумраку турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње којој тако исто нема основа ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији која му из вергла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидан лупом кола и метежом велике вароши. То беше она којој је он негда &quot;поклонио&quot; парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали &quot;ливадом&quot;, и у њему убодену гранчицу врбе што су они звали &quot;грмом&quot;. То је она пред којом се он негда хвалио како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву - а то баш није било - и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот - а то је још мање било. Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту. Она се сумњиво насмеја: - А шта ћеш радити ако те удари пушка или сабља? - Ништа! - Али ће те болети? - Па ако! - Па ћеш плакати! - Зар ја? - Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше испред ње с уздигнутом главом. Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње. Од то доба она му је све безусловно веровала и сасвим му се предала тако да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију. Тада му је већ било тринаест година. Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком! Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању, - тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе одведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за уво. Читаву недељу дана после тога она га је пипала за уво питајући: - Боли ли те? - И, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!

После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће &quot;поћи за њега&quot;; и свога &quot;дневника&quot; у коме је стајало: тога и тога дана &quot;послала ме нана да купим хлеба&quot;, после &quot;отерали кочијаша Николу, здраво сам плакао&quot;, а на таквом једном листу стајало је: &quot;ја се договорио с Маријом да се узмемо&quot;. После му дође на ум растанак и опроштај који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао кад се сети како је она грцала и јецала, како се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него &quot;да га чува&quot;, - ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом итд. Сад - прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добијају значај, руке се почну стискати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце. Тада је као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао ради свадбе своме брату од тетке. И само на тој свадби, у ономе свету крај музике која трешти и кола које се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: &quot;Сећате ли ме се?&quot;, на што она ништа није одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу коју је на прси била приденула. После су се те очи сасвим опростиле с ружом на прсима и тражила њега, и само њега у целој оној тишини. После тога је он отишао, и ништа се више није десило. Али шта ће му више? То је доста да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, иако паучинаст, хоризонат; доста да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њом кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанском облику. И ето сад сав се стреса кад помисли да се она малопре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој очи сјаје оним детињским огњем који као пламени мач тоне у груди и тупи се у месу срца. Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер &quot;онај човек тек не може бити нико други до њен муж!&quot; И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати. Чак упали свећу, стаде пред малено огледало на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.

Већ се давно угасио живот у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли. Али заспати му се никако не даде. Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори. Стаде скакати мислима с једног краја на други. Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу. На Јову шаркијаша како је зажмурио дигнуо главу, развалио вилице и пева песму у којој има речи:

&quot;А мој драги&quot; - па онда неколико речи којих се не могаше сетити, па &quot;клети&quot;. Дуго га мучише те речи. Онда на силу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију у коју се спуштају крајцаре за сиротињу. После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да се даска раније опучила и како би се сав испекао, па може бити и умро?

Све залуд! И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео под којим се склапају очи, испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде &quot;баш ништа више мислити&quot;. Сети се онда како је читао у некој књизи да кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако свесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кад год наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао. Ал' кад већ дође до близу тисуће, а сан се, као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише. Јанко још само осети како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.

Кад се пробуди, већ је било давно свануло. Испред прозора чу се смех и кораци. Јанка нешто штрецну. Он се сети сноћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима. Стаде се читаво чудити шта му је. &quot;Гле сад!&quot; како он себи, а ко некоме другоме говораше: &quot;Шта је као бијаги! Јесам ли ја крив коме штогод? Шта је с том женом? Бог са мном био! Кога се ја бојим?&quot;

И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан. Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа као одуларен коњиц који се све више заиграва што га више митиш и руку му пружаш. Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом. Пред њима су кола и муж замеће ногу на јармац, и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком. Кола одоше. Њих две стајаше саме на путу. Јанко отхукну и као да му се нешто свали с душе. Он се прибра. &quot;Што мора бити - мора!&quot; и пође њима двема. Мука је понављати познанство уопште, а камоли овакво. Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни шта да му кажеш, како да му покажеш да се интересујеш за њега. Па и то тешко иде. Отуда она пословица: &quot;Кад си дошао? Кад ћеш да се вратиш? Дај ми цигару дувана!&quot; Да како је обнављати овакво познанство?! Љубити се с неким дететом пре толико година, па га сад видети као жену; сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај, - то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. - Само дај да се отпочне шта му драго!

Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:

- Добро дошли, госпођо!

Ал' госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и сасвим изненађена отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.

Јанко опет одахну.

- Видео сам вас још синоћ кад сте дошли.

- Па, забога, што се нисте јавили?

- Е, па тако!... Мислио сам..., како да вам кажем?... Путовали сте, па уморни сте; и, после, господин... Нисам познат са господином... оним...

Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.

- Мојим мужем? - Госпођа опет поцрвене. - Па ја бих вас упознала!

- Тако?... Та да!

- А..., шта сам хтео да кажем?... Да! Јесте били кадгод овде?

- Нисам!

- Па не знате ни воду, ни купатило?

- Знам, била сам јутрос рано са Чујом. Госпођа помилова женско дете:

- Моја заова!

- А, тако!

Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете које се стидљиво смешаше.

Опет ућуташе. Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. - Поручник Васиљевић с поштаром прође мимо њих. Дрско гледаше жену у лице, онда лако и, као што се то каже, &quot;обешењачки&quot; мигну на Јанка, па оде-даље.

Јанко се поново изгуби. Извади сахат.

- Девет!

И она извади сахат.

Ала јој је мален прст који је била испружила при отварању сахата.

- Хоћете ли да шетате или да идете кући?... То јест..., молим...

Он тресну мало главом као човек који се на нешто одлучи.

- Јесам ли вам на сметњи?

- Боже мој, - рече госпођа простодушно - а што сте нам на сметњи? Ако ћете, хајдемо заједно! Ви сте овде познати. Покажите нам место. - Хајде, Цујо!

Дете као дете зазјаваше овде-онде. Сагибаше се те убираше цветиће. Пођоше главном широком алејом и разговор поста већ одрешенији. Јанко се већ поче у себи чудити што се управо толико бојао овога састанка. Сад говораше сасвим слободно. Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом. Упознаваше је с гостима. Причаше јој о доктору кога зову оподелдок; показа јој руског кореспондента са стакленим оком уверавајући је да сама не би никад опазила: - Ништа, ништа се не примећава. -

Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сахат и по. И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно као човек који се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.

Сунце већ поче припицати. С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица. Госпођа скиде мараму којом се беше огрнула и даде је детету:

- Цујо, иди баци ову мараму на кревет, па дођи опет! Ми ћемо те чекати овде! - Она руком показа на клупицу у шипрагу.

Њих двоје, обоје ћутећи, дођоше до клупе. Она седе на средину, Јанко на сам крајичак.

Он се осећаше да би имао нешто да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат на коме су слова: част, породица...

Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше. Час по му падоше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве. И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детинскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост на који не мишљаше никад ићи.

И тако седећи покрај ње и осећајући неко слатко галичање он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше и он хваташе себе себи.

Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.

Он управо тражаше предмет за разговор, али га не нађе.

Стање постаде несносно. Поручник прође још једном поред њих, и Катанић, и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега: говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.

- Ма шта! Ма шта! - мишљаше Јанко - само да се говори и онда се примаче њој, сеђе сасвим комотно на клупу. Као да скиде неки обруч који га стезаше и преко груди и под грлом. Заврати се мало. Зену чак и - ослободи се поново:

- Ово баш припиче! Ја лети здраво волим лаке хаљине сасвим лаке. Али ко ће понети у бању сав комфорт?

У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену. Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео. И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при том равнодушан. &quot;Само слободно!&quot;, и опет настави:

- А здравија је зима - верујте! Истина, мало се човек излаже опасности да назебе, али овако... ово је да Бог сачува., Он обриса рупцем зној с чела.

- Јесте ли доручковали? Да..., наравно..., најпре сте хтели и да пијете воду.

Госпођа разумеде овај Јанков говор. И сама се брзо окрете, и као да се обрадова овоме тону:

- Нисам, нисам још, наравно. Хоћемо ли?

Уто дође и Цуја.

- Хајдете! - рече госпођа. - Хајдете и ви с нама. Млека имам, узела сам доста мислећи да ће и Младен доручковати. Али он попи само црну кафу. Хајдемоте!

- Не браним - рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. - Знам извесно да ће ваша кафа бити боља него у механи... - Ове последње речи чињаху му се да су смешне, он се смејаше &quot;ха, ха, ха!&quot;

И тако пођоше. Обоје осећаше да су нашли, иако незгодан ипак једини могућан модус вивенди. Јанко се толико поуздано понашаше да се чисто и у лицу променио. Ходаше поред ње равнодушно ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.

А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан као гладан човек који се, место острига, рака и палачинака докопао јагњеће плећке. &quot;Само тако&quot;, мишљаше он, &quot;па се ни мој, ни њезин мир неће пореметити!&quot;

Сиромах! Он не зна да је човечје срце Индијанац. Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцулана. Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши једном самртнику. Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио да одморе, и опет пред ручак по њих дошао. Погодио храну у механи, одредио један сто у углу на коме да се &quot;постави за и персоне&quot;. И довео их на ручак.

Кад су они ушли, сва се механа ућута. Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору а лицем унутрашњости механе. Сви мирно и не мичући се гледаше. Само Васиљевић с необичном дрскошћу, намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце. Тако беше лицем окренут госпођи.

Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручника.

Тек кад се запуши супа и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.

Наравно да је Јанку спочетка било нелагодно. Није умео се намести на столици. Супу све му се чини да и сувише срче. Вино кад пије, чини му се да здраво клокоће; - ал' кад се желудац напуни, кафа запуши и замириса дуван, цело друштво као раскопча јаке и отхукну. Разговор поста најпре живљи, паше и по која досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше. Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко. Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу како једном није хтео да наиђе на буре, а он остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима. Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, &quot;пиксле&quot; и таблице. Карташи поседаше, остали поустајаше. И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.

- Хајд'моте код нас да пијете кафу!

Како да не пође?

Али тада се беше већ ослободио, да мал не скиде и капут кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић. И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком. Приставише &quot;машину&quot; за кафу, ћереташе, попише, па Јанко оде у своју собу, а оне остадоше у својој.

Тако пролазише дани. Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, &quot;озбиљно&quot;. Он поста већ и према себи толики глумац да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити. У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помозбог, могу волети као брат и сестра. Јанко баци књигу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неки празнину. Залуд испружи ногу, истури груди и лупи шаком по њима, - изнутра као упркос да зазвони: &quot;Ала да ти је да бар једном наслониш главу на груди!&quot; Он леже на кревет и даде се у мисли које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе. Двапут му падаше на ум да спакује ствари па да бежи из купатила, али се вараше да то може увек учинити и да бар с тим не мора хитати.

Та ситница у томе роману сасвим га узнемири. Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том &quot;женском&quot;. И тај рачун, који се &quot;морао пречистити&quot;, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, &quot;дубокој студији о животу&quot;, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.

Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручник.

Марија га једном не позва после ручка на кафу. Јанко не хтеде ни после вечере отићи. Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: &quot;Тако, тако треба! Чудна ми чуда оставити се туђе жене! Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?&quot;

Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка и после вечере, и што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори. А и од овога је чак било нешто горе, а то је што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.

Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући. Уђе у своју собу, упали свећу, обуче се и изиђе напоље. Чу како из кафане допиру нејасне промукле здравице и како звече чаше, и упути се тамо. Врата од кафане, која гледаху у &quot;мали парк&quot;, беху широм отворена. Јанко уђе на врата а не опази да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.

У кафани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата. У другом углу бубњаше и свираше Цигани. На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави. У горњем челу тога друштва сеђаше поручник Васиљевић а у доњем апотекар Катанић.

Јанко отпљуну кад угледа од вина намргођено лице ових људи, а особито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручниковим, али он ипак уђе. Беше то некако очајање које га унутра гоњаше.

Поручник, како га угледа, скочи са столице:

- А, добро вече, крџалијо! А где ти је... онај... онај..., она твоја дулчинеја?

Реч дулчинеја чуо је он од уредника &quot;Светлости&quot;, и та му се &quot;француска&quot; реч тако допала да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: &quot;што рекао Француз; дулчинеја&quot;.

Јанко пребледе и занесе се као осетљива дама кад види жабу. Хтеде викати, нагрдити поручника, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.

- Та шта си се ту укипио? - дераше се поручник. - Овамо! Живела твоја дулчинеја!

Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра турајући му чашу под нос.

Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручника за прси и гурну га свом снагом од себе.

- Одлази - дрекну он, а глас му се склупча и запти у грлу. Васиљевић тресну о сто на коме се превртоше неколико стаклади.

Катанић се умеша с лукавим достојанством:

- Господо! Махните се ћорава посла! - и задржа Васиљевића који поново полете на Јанка.

- Сад ћу га..., сад ћу га!... На моју официрску част!... - дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.

Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:

- Господине! Ја нећу с вама да се овуда рвем. Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!

Онда подиже глас:

- Разумете ли?

- Охо! Овамо, овамо, бре!

Поручник исука сабљу.

Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу. Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.

Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих.

- Мени још пет - рече полако своме друштву, онда се само лицем окрете &quot;дуелантима&quot; и викну:

- Господине поручниче!

- Извол'те, господин мајор! - одговори Васиљевић и спусти руку на сабљу.

- Овамо сабљу!

Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу а балчак пружи бригадиру.

- У хапс! - рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.

- Разумем! - рече Васиљевић и с једним врло некоординованим &quot;левокругом&quot; уђе на врата која су му показана. Бригадир балчаком лупи о сто не дижући руку с карата. Момак дође.

- Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе. На, остави ову сабљу... Плаћате ли? - Играчи помешаше карте. Бригадир згрну паре и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:

- Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли само да кварите друштво! Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то..., шта је бољи?..., као да је то општинска ствар..., коштају обе три динара!

Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава. Катанић га поверљиво повуче на страну:

- Оставите се, није потребно! Идите боље кући! Ви сте, види се, врло поштен и осетљив човек!

Јанко би га чисто загрлио. У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат! Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.

- Махните се, махните се! - рече Катанић, узе га испод руке и оба изађоше напоље.

И том приликом Јанко не виде оно двоје што стојаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче. Он подиже глас кад већ беху у парку:

- Мени вас је жао што се ова неприлика десила. Ви слабо познајете свет..., не примите за зло..., и замишљате у сваком своје срце и своје образовање. А то је гледиште врло погрешно и непрактично..., немојте се срдити! То је...

Јанко му стиште руку:

- Хвала вам, господине. Ви сте припомогли да га не ударим. Желим да вам стогубо и у бољој прилици вратим!! Опет му стиште руку.

&quot;Сметењаче! Какву услугу?&quot; - мишљаше Катанић и обрадова се кад га одведе до врата и кад се једном ослободи његова стискања руке.

Враћајући се натраг у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.

&quot;Без сумње је она с дететом!&quot; - мишљаше Катанић. - Но! Сад ће се ваљда уверити да је... - Он хтеде рећи &quot;сметењак&quot; али онда стаде редом мислити како је ствар текла и избриса реч сметењак из тога разговора са самим собом.

У механи застаде цело друштво које се већ више и не сећаше на аферу и беше добре воље. Јоца Мијић завратио главу, пева песму &quot;Лепа наша домовино!&quot; на глас, &quot;Онамо, онамо!&quot; и тужи се што нико не уме да му секундује. Стева практикант замаче прсте у вино, те њима пише по столу своје име. Професор Недић преводи некакву беседу неког члана енглеског парламента. А адвокат Нестор тужи се како му се &quot;одбила карта&quot;.

Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећи с врата окрете и оде у своју собу.

Сутрадан овако су стајале ствари:

На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене осим што је мало оштрије него обично псовао момка што му није донео дебелу говедину. Ово пак није се морало ниуколико доводити у везу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично врло гладан; а треће, што га је адвокат Нестор синоћ јако &quot;уштинуо&quot;.

На поручнику Васиљевићу опажало се, опет, то што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплиће ноге и што је бичем лупао по лишћу на кестеновима. У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кафом. Тек у купатилу, кад се некако нашао у кругу синоћног друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком, и ту је сасвим великодушан био: &quot;Бадава!... Дирнуо сам га мало где га боли! Пи! Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина! Сиромах! Да, да! Помислите, он... Па мене зове! Дакле, ја сам позван, - бирам оружје и први пуцам! Вежем га за дуд, имам права, позван сам..., па напуним топ..., наравно, ја бирам оружје!... и...&quot; - он лупи дланом по води и звизну.

Катанић се на то тако громогласно засмеја да се сви окретоше. Али он се тресијаше и све гласније смејаше. Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови. Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручнику:

- Но, тај зацело не би ласно прошао! Томе бисте ви показали с ким хоће да се дуелише! - Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:

- Наравно, ви сте позвани..., изаберете топ..., ха, ха!... Па њега за дуд! Ха, ха!... Сиромах, ни парчета од њега не би остало! Ха, ха, ха!...

Поручника не само да не увреди овај смех него се и сам стаде смејати. Најзад се опет намршти:

- Е, али сад је све прошло! Ја сам још чекао до осам сахата писмен позив, као што је то ред. Али он не позва! - Ту поручник слеже раменима.

- А то је ред? - рече Катанић с притворним и глупим интересом.

- Наравно да је ред! То тражи и моја официрска част.

Катанић чисто збуњено слеже раменима.

Кошутић је докопао прилику да прича о неким &quot;американским&quot; дуелима где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од инамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.

Јанко, пак, био је у тако жалосном стању, да није знао куд да се окрене. Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаквим тактом ни хероизмом. Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази кад је видео пијане људе? После се кињио што је тако примио срцу реч &quot;дулчинеја&quot;, и напослетку сав се знојио од стида и једа кад се сећаше како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у &quot;глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!&quot; Што је најгоре и најцрње, то је што сад не зна шта да ради. Да га зове поново на дуел, - којешта! Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал - &quot;пи!&quot; Он се пљесну руком по челу. - &quot;Свако чудо за три дана!&quot; Али дај преживи та три дана!

А Марија тога јутра беше тужно милостива. Велике очи беху још јаче прекривене трепавицама. Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни &quot;добро јутро!&quot;, али га тако значајно стиште за руку и тако милостивно погледа, да је он из тога више прочитао него што има у целом Мајеровом Лексикону. Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење кога се он толико као бајаги бојао. Он ћутећи ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. &quot;Све зна&quot;, мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње проговори:

- Ви све знате!

- Све! - рече она такође не обрћући главе. И обоје гледаше у травку, парче шљунка или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики. непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.

Цео дан не проговорише речи, м за ручком, м за вечером и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху. После вечере одоше одмах свако у своју собу и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама. У то глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком. Све је тихо као у гробљу. Уједаред он чу да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију. Али, је ли то сан у који се бојаше погледати отвореним оком? Шуштање пређе у његову собу, кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах. Ваљда не зна да ли он спава. Тада једва чујно прошапута:

- Што си тужан?

Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га тако страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако ваљда умрети, али га снага не послуша. Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвите јаде такође прошапута:

- Волим те!

Али тада му већ помрче свест, и он више и не виде како она остави његову собу.

Баш тада прође поред његове собе поручник, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци. Он певукаше неку песмицу од не баш сасвим солидног значаја. И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше звиждућући. Кад би готов, написа овакво писамце:

Господине! Ваша се жена врло лепо понаша овде. Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.

Један ваш пријатељ

Онда прочита писмо још једном, подвуче речи &quot;ни ноћу&quot;, затвори га у коверат и запечати га половином динара. Адресова на мужа Маријина и задену га за капу да га не заборави предати. Онда зевну, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.

А Јанку чудно беше те ноћи. Тако се је осећао једном још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући кад ће сванути дан Врбице да обуче нове хаљине. Само што у овом пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе. Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање. Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић који га тако заноси као оно кад човек на љуљашци зажмури. Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје, - па тек кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме осећање ћудљиве среће која му се, како мишљаше, већ више не измаче. Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно &quot;волим те!&quot; Сад, сад да је опет да дође, како би јој он знао казати зашто је тужан - &quot;зато..., зато...&quot;, али он ни у мислима не доврши реченицу, већ се простире пред њом, целива јој врх ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом. Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каквим речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, &quot;овако љубити&quot;. &quot;Јер шта ја имам од свега овога!&quot; мишљаше он. &quot;Туђу жену!&quot; И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти у којој као да је неизбежан врх његове љубави.

Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он с кревета и затвори врата и прозоре. Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему. Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, пола у сну, пола на јави, с Маријином сликом која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега чим што напољу лупне.

Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде. На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу. Цедуља не беше у коверти, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: &quot;Ви сте још спавали кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села које је овде преко брда. Бавићу се који дан.&quot; Потписа не беше.

Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.

Нигде да нађе мира! Лешкари на кревету, тури руку преко очију па сања, сања. Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо. После опет легне на кревет, па се даје у мисли како она улази као сенка, шапће му. Замишља како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио..., аја, не би га љубио..., наслонио би га себи на образ..., њену би руку наслонио на образ..., само би је мало додирнуо уснама. Ако би га она пољубила, он би..., шта би он радио?... Он би казао хвала, хвала!... Не! Не би ништа казао... умро би, да, умро би - то је најлепше!

Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење. Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује да отуд звркте кола, већ смишљаше како ће казати да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао да је то тај пут. А да ће се она вратити вечерас, сад одмах, - то му је говорило срце његово, и стога иђаше све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше. Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци. Нема куд натраг, поздрави ге с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.

- Пазите само шта овај каже - рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци. Јанко је чуо само с почетка једно: &quot;als&quot;, на крају &quot;worden ist&quot;, и у среди двапут &quot;hohere Regionen&quot;. Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.

- Баш бих вас молио, ако имате што за читање - рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каквом пријатном лектиром моћи растерати чаму.

- Драге воље, драге воље! - рече професор. - Ја имам овде Abhandlungen ьber die moderne Politik{{Напомена|Расправе о модерној политици}} од Левенштајна, неколико Гетеових ствари, - знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: Ueber das Wesen der Gedankenlehre{{Напомена|О суштини науке о мислима}} од Соненштајна, па онда, онда... од Sauertajga...

- Молим вас штогод од Гетеа! - прекиде га Јанко.

- Драге воље, молим! Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?

Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.

Он у својим мислима и не чу како му Недић целим путем декламоваште стихове из Фауста и претресаше поредом оно неколико крњатака што је прочитао из Гетеа.

- Овде имам и Вертера: Патње младога Вертера - ако хоћете то?

- Читао сам некад, - рече Јанко - али давно. Могу бас то узети!

- Дакако! - Колико се младих људи убило због тога! Хај хај! Као муве. Прочитају Вертера, па пиштољ у чело!

Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине при овим Недићевим речима чисто осети нешто хладно на челу.

&quot;То ће таман пристати за мене&quot;, мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући и да узме књигу.

У тој се књизи прича како је неки сањало, по имену Вертер дошао у неки крај где је тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку која се звала Лота, а била заручена са неким Албертом. Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави куд удара. Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча с Лотом. Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некакве службе и оде одатле али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти. Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго него да се убије. Он озбиља напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.

Јанко само мало повечера, па се наклопи читати. Охо, како је то бескрајна сласт делити с неким судбину! Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота. Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаше руку која је већ давно на небу с Лотом заједно. Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе. Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма која се пева деци уз колевку. И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац у коме он налази свој свет и где је све налик на живот читаочев. А у Вертеру је све тако налик на Јанка. Налик оно бежање од света а тражење Марије, налик је оно осећање које га прожима од главе до пете кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезинога или кад им се ноге сретну под столом. &quot;Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред - мени мркне свест!&quot; Све тако, ама у длаку! И њему је Марија нешто свето, и у њеном присуству ћути свака пожуда! Љути се на Вертерова пријатеља што му саветује да се прође Лоте: &quot;Ласно је то казати!&quot; Па како је добра Лота која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! - И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство. Вертер чита Лоти онај превод Осијана{{Напомена|Енглески писац Макферсон написао је по народним предањима скотским коло епских песама које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.}}, а Јанко? - Он ће Марији дати Вертера да чита. &quot;Нек види моје јаде!&quot; И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше г Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, и иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице које као да му значајно клима главом: &quot;Тако, тако, братац, ми јадни сиротани! Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо! Ходи!&quot;

&quot;Здраво, здраво ми буди, побратиме, - поклицаваше Јанко у себи - скоро ћемо се видети!&quot;

И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу. И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше. Слатко му би кад помишљаше како ће она можда на његово, већ једном као мрамор хладно чело притиснути свој угрејани пољубац. &quot;Тада, тад ћу бити најсрећнији!&quot; А да ли ће он то осећати? &quot;Дакако! Шта каже Вертер?&quot; Он поново прочита она места себичне филозофије где се без икакве резерве патницима обећава награда &quot;тамо горе&quot;.

Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији. Особито уживаше у својој &quot;мирноћи&quot;, а мирноћом он зваше глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, иако се унутра у души увијао као црв.

И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна зашто он то све чини. Зашто је он тако несрећан и шта све мора човек имати па да се не мора убијати? Беше ли и ово последица његовог васпитања или неке урођене пренадражености? На то се не да ласно одговорити. Што се њега самога тиче, он, кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово. Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!

Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију. Пратио му је сваки корак; знао је и за наимању ситницу. Ништа му се није отело - њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручниково на Маријиног мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање Вертера. Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручникову - да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.

Могућно је да је Катанића много штошта кретало да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, то јест, може назвати простом радозналошћу оно интересовање за потанку историју свих и свакога, и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку кога посматраш. Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином. Ето, нпр., у купатилу не беше никога ко није чисто зазирао од Катанића, и нико ко га познаје не би се зачудио кад би му Катанић у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну. С друге пак стране, Катанић је био вајкадашњи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући одрастао послужујући још као ђак. Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помагао му да оде на курс и јамчио за њега кад је отворио апотеку на своју руку. Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину. За Младена лично и по томе што се њихове нарави подудараше, иако се обично каже да се не могу волети две сасвим једнаке душе. Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави. Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди с животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав, - ипак, дакле, обоје фелис{{Напомена|Латинско име (&quot;мачка&quot;) роду грабљивих сисара, у који спада, осим лава и мачке домаће и дивље, још тигар, пантер, јагуар итд.}}. Катанића сте већ унеколико познали. Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничне бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве, - онда имате Младена! Најзад су могли ледно друго волети и стога што им се интереси никад и ни у чему не укршташе. Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте везе; али веза која се још у детињству затекла није попустила у снази. Кад се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: &quot;Никако друкчије да не учиниш него да дођеш!&quot; Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све. Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе - писали су само по каком послу. Тако, нпр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године. Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваквим писмом: &quot;Ево ти шаљем новце! Не требају ми пре док и сам не купим кућу&quot;. Те новце вратио му је доцније Младен с нежношћу која не приличаше његовој нарави - у кесици коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа. Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутијицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче које се зове &quot;трезор&quot;. А обојица би се они насмејали некоме другом који би тако радио. Оно вече кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер по својој опрезној, мачјој природи хтео је најпре да се сам са собом договори какав ће положај да узме према Младеновој жени. Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку. Катанић је умео бити Европљанин и знао је како му се ваљало јавити Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Европе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут. Али већ после четири дана он се уплаши од онога што његово бистро око назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине. Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад написао, у коме му наговести како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно. Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, &quot;с господином Јанком, кога ти извесно познајеш&quot;. Напослетку је додао још и ово: &quot;Јако бих се радовао кад би ти дошао што пре, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени. Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план о једном предузећу које бисмо могли оба учинити.&quot; Под овим &quot;предузећем&quot; он је замишљао куповину вина, или ма какву лаж коју ће већ спремити док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи. Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена. Једно му се само чудно чињаше: не реч о &quot;предузећу&quot; већ преко мере дугачко писмо Катанићево. Откуд то? Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи &quot;што пре&quot;.

Трећег дана после оног поручникова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао &quot;каком пакленом справом да разори своје бедно срце&quot;, шетао се Катанић с поручником кроз главну алеју. Поручник победилачки причаше како га Марија од два-три дана оштрије гледа: &quot;Добар знак, фиксира ме!&quot; и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: &quot;Млад сам, нисам ружан&quot;, а у себи мишљаше: &quot;Ниси ваљда ћорав, видиш како сам леп! Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!&quot; Катанић би другом приликом уживао у оваквом причању и још би изазивао поручника да товрља и даље, али сад беше исувише замишљен и озбиљан. Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући каким начином да поново позове Младена да дође, &quot;јер је већ крајње време!&quot; Да му каже истину - &quot;то би га убило, а ствар се још даје поправити&quot;. Али шта да ради, како да почне? Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола из којих искочи - Младен!

Да га је ко добро уочио онога дана кад је довео Марију у купатило, опазио би да је сад још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.

Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.

Младен се плашљиво осврну:

- Моја жена!

- Отишла је некој твојој родбини овде у село.

Младен плати кочијашу. Узе Катанића испод руке и ништа не говорећи поведе га првом стазом која од гостионице вођаше у парк. Никога не беше на поглед. Младен извади поручниково писмо из шпага и ћутећи пружи га Катанићу. Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:

- Знам!

Младен га упрепашћено погледа. Катанић се начини равнодушан:

- Лаже тај пас! Знам ја ко је то! Показаћу га и теби. Истина, нешто има и у ствари - Катанић се уједе за језик; то јест, нема ништа..., нешто има..., изгледа, то јест, као да има... али ништа, ништа рђаво!

У тај пар беху наспрам чесме. У близини сеђаше замишљен Јанко с отвореном књигом у руци.

- То је он! - рече Катанић и показа Јанка Младену.

Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми да наточи чашу воде.

Унаоколо никога не беше. Катанић се пажљиво осврте. Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.

Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут где је књига стајала и зачуђено запита:

- А што то?

- На, па ноћас разгледај! Ко зна? Може ти требати! Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је ури себи под капут.

Ћутећи идоше даље. Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ' руке и узбуђено, а једва чујно проговори:

- Дакле, све је свршено!... Пропало! Катанић чисто задрхта:

- Бог с тобом! Шта ти је?

- Немој ништа крити! Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим да је све сушта истина.

Катанић би самог себе ћушио. Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше како. Ствар одиста не беше за очајање. Он овако мишљаше: Све зависи од Младена! Марија сад није ничија. Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити. Жена је што и дете. Ко му да бољу играчку, онога више воли. &quot;Да сам ја&quot;, мишљаше он, &quot;њезин муж, ја бих већ знао како бих почео!&quot;

А сутон се поче поистиха и чисто бојажљиво спуштати. Ваздух као да се процеди кроз нешто, стаде мирисати и исправљати клонуло лишће. Комарци пођоше у пљачку држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике. Младен издиже главу.

У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности да их збиља не би могао познати ни онај који је с њима сваки дан. Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост сува човека чињаху се у овај пар као два голуба. Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани. Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу, више ни трага оне лукаве опрезности, повучености и затворености с којом као да се беше родио.

Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:

- Младене, тако ти Бога, буди човек! Ево ти се кунем свим на свету да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео што би ти каљало образа и дома. Требало је, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж. Тако ми Бога! Ево оба моја ока ако ту има труна истине! Уши да одсечем ако није све пресна лаж!

Младен чисто оживе. Поглед му се разбистри. Катанић, окуражен, настави:

- Ствар је у овоме... Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала. Верујем да они обоје искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али каква је то несрећа? Видиш: овај слепац чита Вертера, и богзна колико га он цени само зато што одговара његовој природи која тражи непрестано да гори и букти! Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу. Није он зато непоштен. Треба му само отворити очи, то јест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, а и она њега. Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти и изласка! Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта! Разумеш ме?

Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.

Кад се вратише, мрак беше увелико притиснуо купатило, и његов парк, његове куће, чесме, купатила, - све то изгледаше црно и велико. И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова. Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова кад стигоше гостионици где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.

Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећи вечераше. Па после одмах одоше у Катанићеву собу. Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања. У том Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:

- А с овим шта ћу?

- Како шта ћеш? - рече Катанић издигнувши обрве. - Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта што ће ти требати! Ниси никад читао Вертера?

- Читао сам.

- Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером? Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд да би се и убити могао.

Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком. Он поче пажљиво читати. Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка. И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје одвајкада. Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекакве примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: &quot;Пази, молим те!&quot; па би онда прочитао с усиљеном декламацијом какву бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и бога, и све што видимо и не видимо. Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.

- Е, видиш сада! Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. Вертера си прочитао - сад треба кројити план.

- Знам - рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план. Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:

- А ово?

- Вратићемо му. Зар он, мислиш, зна да ју је онда држао у руци?

- Чујеш, - рече Младен - није лепо од нас...

- Шта није лепо?

- Па то! - он показа очима на књигу. - Шпијунисали смо човека у неку руку.

- Хајде, молим те! - рече Катанић. - Лези па спавај! Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.

Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.

Сутрадан, око девет сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села. Младен беше с Катанићем у његовој соби. Кад угледа жену кроз прозор, он обамре. Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.

_ Чекај! - рече му Катанић. - Стани да се договоримо!

- Знам ја већ све!

- Ама стани, прибери се!

- Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.

Он опет пође вратима. Катанић га задржа:

- Оно писмо поручниково показаћеш јој. Онако, наравно, узгред, у смеху, или...- Добро, добро! Младен се отрже и изиђе. Катанић пође узбуђено ходати горе- -доле по соби.

Састанак Младенов са својом женом био је много лакши него што би човек мислио. Узбуђење је било с обе стране подједнако, а при том тако јако да једно друго не могаше посматрати хладним оком које једино може судити. Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу. Састанак беше ипак толико крепак да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање, с једне, и грижу савести, с друге стране. Он нађе њу исти онаку какву је и довео - отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу. Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овог састанка и прекрили све црне мисли којима ионако изласка не беше. Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским. Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.

Младен држаше да је немогућно, &quot;апсолутно немогућно&quot;;

Марија адвокатски мишљаше: &quot;Па шта сам ја, као бајаги, учинила?&quot; и чисто је чикала факте који су се и у њој и напољу нагомилавали.

Почеше сасвим обичне разговоре. Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта. И Бог зна да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор да ли се откуд неће помолити &quot;тај Јанко&quot;.

Марији би најмилије било да се овога часа путује. Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку, и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра која је дан пре сагореваше. У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена који с пуним срцем миловаше њену меку косу. Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.

Пођоше на ручак. Уђоше у гостионицу. За оним столом већ сеђаше замишљен Јанко.

Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, &quot;мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци&quot;.

Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овог &quot;пријатеља своје жене&quot; и, мислећи на поручниково писмо, изјави му захвалност: &quot;који сте били тако добри да сте..., који сте имали доброту..., наравно, како је она сама овде била&quot;...

Јанко се заплете. Руком, као да се брани од пчела одбијаше захвалност:

- О, молим, молим, ја мислим и сваки други..., наспрам даме ... Ми се већ одавно познајемо!

Он се усили да оправда ово &quot;старо познанство&quot;:

- Знате кад сам вас оно водио у комендију?

- Па сте после извукли... - рече Марија, показујући лепезом како се бије.

Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном. Младен јасно, особито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене. Јанко ми изгледаше сав зелен. Све о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином. Па ипак му се Јанко чињаше више за сажаљење него за мрзост. Свакако, пак, ваља га победити, па ма како било. Ту му паде на памет Вертер, и замало што, без икаква повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику. И Бог зна не би ли се он и упустио у декламовање да Катанић не приђе столу.

Младен одмах скочи. Представи га својој жени и понуди га да с њима руца. Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву. Затури одмах разговор, и, после пола сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе које им од смеха удараше. Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.

У таквом разговору затече их већ и вечерње. Катанић предложи да се проходају, па после купају. Сви пристадоше. У томе стиже и вече.

По вечери Младен позва и Катанића и Јанка на вино и кафу.

Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа. Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.

Катанић се већ поче једити и угризивати за усне. Најзад га издаде стрпљење. Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.

Јанко, изненађен, докопа књигу:

- А гле!

- Шта?

- Књига!

- Па да!

- Та знам, али моја!

- Ваша?

- Та да!

- Гле!

- Знам, па откуд вам?

- То сам данас купио од онога малог перечара.

- Перечара? Обешењак, украо ми!

- Каже, нашао је!

- Нашао? Верујте! Младен се обрадова.

- Шта је то?

- Гете, - рече Јанко. Па ту је Wahlverwandschaften, Werther...

- Но, желео бих знати ко то још може читати!

- Молим вас, - рече Јанко, чисто увређен - а зашто?

- Бог с вама, како зашто! Јесте ли читали?

- Читао сам.

- Оно болесно нагваждање што се зове Вертер?

- Несрећан младић!

- Сметењак! - рече Младен живо. - Сметењак! Прави производ немачке поезије. Гете видео Русовљеву Нову Елоизу, па и он написао Вертера. И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво. Сад, молим вас, узмите само: угледа он некакву Маргариту да сече деци хлебац...

- Лоту! - поправи га Јанко.

- Лоту, да сече деци хлебац, - и ни пет ни девет, него се одмах заљуби! И још зна да она има свога поштеног младожењу који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?...

- Алберта - рече опет Јанко кога у срце дираше ове речи.

- Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њој и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица..., како рекосте?..., да, Алберта, њеног поштеног младожење. И што је најсмешније: та Грета... Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера који нема ниједног услова за љубљење осим што слини кад гледа у месец. Па шта ми је то сад?

Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.

Младен не чекаше да му се да повода да настави:

- И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога, - добро, рђаво, то им се допада. Надали дреку: &quot;Гете, Гете!&quot;, а овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији. Помислите само на Фауста! Фауст је...

Младен не знађаше шта да каже. Покаја се што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст ионако ништа не тиче. Он прогута пљувачку, па настави:

- Фауст је то исто што и Вертер. Мислим, наравно, не по предмету. И ви мислите да Вертер може имати каке вредности! Шта хоће он? Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, &quot;идилски&quot;, да прави деци куће од карата и да треби боранију! Одрастао, млад, здрав човек - па као богаљ. Па онда још сам себе на силу Бога прави несрећним. И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин. И он сад мисли да је воли и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме што слини пред њом! Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи - њојзи, волим вас! - њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља који је она додала његову момку. И то је сад љубав, и то је човек! Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав..., Алберт..., свеједно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу. То је - нека виша тактика. Бре, не био то какав здрав Шумадинац - он би њега на брзу руку излечио. Па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.

Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завеза. Све што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: &quot;Али срцу се не заповеда!&quot; Тиме мишљаше да би побио Младена. Али и без тога Младен настави:

- Или, ваљда, треба га извинити што га је љубав обрвала? Дабогме! Лопова - што је сиромах, убојицу - &quot;што му је таква крв&quot;, издајицу - што је плашљив, отимача жена - што је заљубљен. Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!

Младен биваше све живљи и живљи, и час по доливаше себи вина у чашу. У своју жену не смеде погледати. Да би изгладио свој одушевљени разговор, који свакако немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: - Ово вино мене баш угреја -, па опучи даље:

- Та зар је то тема где се излива поетски таленат? Где је она племенита, чиста, здрава љубав? - Он стеже песницу и удари о сто. - Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част...?

Очи му засветлеше:

- Зар може ишта бити лепо што је бешчасно? Зар може бити љубави без жртве? Зар је за сажаљење овакав човек? Пи! Пи! Ја га се гнушам! А и Лота га се морала гнушати, ако није била..., није била...

Он пљуну.

Катанић оштро посматраше Младена који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, чињаше се читав мали атлет. Јанко сеђаше најпре потиштен, а после узбуђен. Његов јучерашњи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне. Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан. Злато беше лажно - он га баци!

Марија с неком побожношћу гледаше свога мужа. Цуја је дремљиво чачкала нос.

- Дај-де још вина! - рече Младен смејући се. - Што нисам неки човек од пера да бар кажем нашем свету да се не храни сплачинама. Овакве су ствари убитачне за млада човека. Не радити ништа! Правдати своју леност неком вишом филозофијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а још својих пријатеља, - и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем које чак треба да се зове љубав! То је лоповлук, издајство! Па онда напао ламентовати и тужити се на свет који неће да се преокрене стога што је тако његова размажена воља! То може чинити само сметењак као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака који су лудовали за њим.

Катанићу се учини да је доста. Тим пре што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњи циљ овога разговора. Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно како би какав Шумадинац лечио таквог пријатеља своје жене, као што је Вертер. &quot;Ово, истина, није романтично&quot;, мишљаше Катанић, &quot;али је јаче од целог разговора.&quot; Да би се завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:

- Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар. Најзгодније ће бити да још по једну попијемо. Хајд' бар за покој душе томе - како га ти назва? - шмокљану!

Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.

Катанић заметну разговор о поезији уопште. Његов љубимац беше Његош.

- Видите здраве поезије!

Он поче местимице декламовати Горски вијенац.

- То је здраво! Здрава је Марсељеза, здрав је Дон Кихот! А то! - он лупи шаком по Вертеру. - То је само сентименталан пиварски трбух... Дете још ову, па да идемо!

Међутим је вино чинило своје. Осим Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.

- Чекајте, седите! Бог зна кад ћемо се опет видети - рече Младен. - Мило ми је, весео сам што сам међ' својим пријатељима. Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља! Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити. Ја сам ваш дужник - треба да вам вратим љубав за љубав. Спасајте се!

Јанко се увијаше:

- Молим вас! Ја сам драге воље, и шта више! На спасеније! - А, хватам вас за реч, - рече Младен спуштајући чашу на сто и бришући бркове - хватам вас за реч. Пријатељ куће није никад излишан. Ја вас молим само да ми и даље останете што сте ми досад били. Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу. Сутра путујем, Катанић такође, - на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.

Прси Маријине почеше силно одскакати. Јанку се прели у срцу, као у чаши коју му Младен наслужи. Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач кад докопа пружену Младенову руку:

- Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш! Располажите са мном како вам је. воља! И ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла..., ја...

Катанићу беше већ тужно.

&quot;На што више?&quot; - мишљаше он. &quot;Комедија је већ одиграна.&quot;

Он стаде пружати руку свима редом. И готово повуче Јанка за собом напоље.

Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала. Младен отвори прозор да изиђе дим од дувана и пирну у свећу да се не купе комарци.

Обоје ћуташе. Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.

Младен јој приђе.

Доле у парку црне се дрва, горе блисташе звезде.

Младен јој наслони руку на раме:

- Куда гледаш? Марија обриса сузу:

- Тамо! Видиш ону звезду? Ја је досад никад нисам видела! То је нова звезда!

Младен познаде Марса који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе чисто намигујући на ово доле што се зове бура у срцу. Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јаче растураше његове зраке, - тек и Младену беше као нека нова звезда. Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:

- Није, сине, нова звезда; она је увек на небу. Погледај је! Можда је то твоја звезда?

А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.

Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.

На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута. С Младеном и Катанићем се и пољубио. Из кола се није више освртао.

Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кад год би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме &quot;швапске бљувотине&quot;. Али ипак сваке године учини по какву будалаштину. Једанпут се фотографисао с црногорском капом. Чујем да се уписао и у фармазоне. А пре неколико дана возио сам се преко Мишара. Кочијаш ми причаше како је преклане возио туда једног господина који, кад изиђоше на место где је подигнут крст &quot;Погинулим Срб-јунацима&quot;, рече му да стане.

- Гледам ја шта ће! А он: хајд', хајд', па управо до крста. Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу. После опет седе на кола, па терај даље! Ђаво га знао шта му је!

- Како је изгледао, очију ти? Он ми у длаку описа Јанка.

== Напомене ==
{{напомене}}


[[Категорија:Лаза Лазаревић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>axy1dof1ax1d1oa80rw0fjpcom846lb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>У добри час хајдуци!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>24902</id>
    <revision>
      <id>143979</id>
      <parentid>143966</parentid>
      <timestamp>2026-06-02T13:03:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>поправио интерпункцију</comment>
      <origin>143979</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28004" sha1="19b74trdzmmpw0q2eylklz5qq49vrmv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=У добри час хајдуци!
| одељак=
| аутор=Лаза Лазаревић 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
     Јахао сам сам с пандуром.
     Био је један од оних летњих дана, кад си готов да тражиш, па да се свађаш с оним што је зимус говорио како му је увек милије и најтоплије лето. него и најблажа зима. Пече звезда — мозак да проври! Са жита трепери нешто провидно и диже се у зрак. Дрва опустила лишће и изгледају као болесник у врућици, кад иште чашу воде. Стока издише на ливади под каквом осамљеном јабуком. Тице нигде једне за лека. Управо ми изгледа цела природа клонула, обезнанила се, исплазила језик, па дакће.
     У глави, у мозгу, некака пустош — Сахара. И криво ти је и тешко и што мораш да дишеш. Мислио сам да нећу жив стићи у село.
     А кад већ једанпут дођох, онда сам — као оно гурман што неће одмах да захита лажицом, него најпре натенахни соли и бибери — и ја дражио своју глад за одмором. Хтео сам да ми се ни мишљу на посао не прекида, те похитах да свршим што сам имао, све мислећи како ћу се после спокојно у хладу одморити и проспавати ноћ.
     Ко није никад цео дан липсавао од жеге, па ноћио у селу, тај не зна шта је уживање.
     А ја и не сањах да ми је суђено да целу ноћ нећу тренути.
     Да видите!
     Механа је била трошна, опала, гадна, ниска, прљава кућа, у којој има једна »соба за господу«, »измолована« тако, да те с необичном упорношћу опомиње на мртвачки ковчег; а удара на рибу и ракију.
     Можете мислити с каквом сам радошћу примио Угричићеву понуду да ноћим код њега.
     Он ме прими Бог зна како. Тога истог дана баш му је се синовац вратио из војске — одслужио! Велика кућа, људи богати, весели; баш ме лепо почастише. А од свега ми је најслађе пало гледајући Угричину синовицу. Здрава, свежа, једра лепота, све брекће животом. Крепко стаје на земљу, кад ходи, али на ступај њене ноге не затресе се патос ни полица, већ јој само игра месо и груди. Лако се повија лево и десно, а на леђима, по танком и затегнутом јелечету, праве се тамо-амо танке дугуљасте боре, као оно по млеку, кад се хвата кајмак.
     Вечерали смо под орахом. Она нас је служила цело вече, ама баш једне да је проговорила.
     После ме уведоше у кућу, која има у среди један одељак где гори ватра, а с обе стране по једну собицу. Собица с десне стране била је одређена за ме. У њој један кревет од дасака. По њему тазе сено, по сену шареница и два јастука. До кревета један прост сточић, а покрај прозорчића једна клупа. На зиду једна турска сабља, о сасвим отрцаним гајтанима, и два пиштоља на кремен. — То ти је све!
     Не могу никако да се навикнем на тај луд обичај да ми овака чиста, красна цура изува каљаве и гломазне чизме. Нисам јој ни дао, него зовнем пандура.
     Она стоји, па гледа у моје чизме, а ја у њу.
     Е, брате, да ми је да не оде одмах! Да хоће малко да седне — знам да неће! Хајд’ да почнем какав разговор! Шта ћу?
     — Вечера л’ ти, Стано? — чуо сам да је зову Станија.
     — Нисам.
     — А што?
     — Тако.
     — А је л' ти увек тако доцне вечераш?
     — Ја!
     — А што?
     — Због посла,
     Хм ! Шта ћу сад?
     — Ти, ваљда, најпре старијим даш да једу?
     — Ја!
     — Па ти после?
     — Ја!
     — А, ви’ш, у нас у вароши и женска чељад једу с нама заједно.
     Она шаком заклопи уста и половину носа. Окрете мало главу настрану, уста јој се развукоше, па слеже раменима.
     — Боље је у нас, а?
     Она не спушташе руке и опет слеже раменима.
     — Удај се ти, жив ми, у варош!
     Она спусти руке и ухвати за крај од кошуље, па махаше, као да стреса нешто. Главу сасвим окрете од мене и кроз смех, а као да зиду говори, рече:
     — Хоћеш да переш ноге ?
     — Нећу, каке ноге? Иди ти, па вечерај; доста си се данас намучила.
     — Па збогом! — рече она полако, и не обрћући главе мени, и изиђе, опет онако крећући плећима.
     Кажем и пандуру да иде да спава. Обесим револвер о стубац од кревета. Скинем се, отворим капак од прозора, запалим цигару, угасим свећу и пружим се, уморан, на кревет.
     Тако ми је некако слатко било!
     Кроз прозор ми пирка ветрић и оживљава ме. Пода мном мирише сено некаком идилском воњом. Споља чујем како коњ грицка сено из кола и како покадшто фркне и затресу му се ноздрве. И врата од вајата све ређе лупају. Попац цврчи — све друго спава!
     А ја не могу да заспим!
     Нису ме мориле никаке тешке мисли, и било ми је пријатно мислити, мада ноћ биваше све дубља и дубља. По памети ми се час об преплеће Станија. Тако ми је мило било замишљати њену слику. Не беше у њој ништа романтично, баш ни најмање.
     Али ме чисто запљускује оно здравље, она снага, живот!
     Мало помало слике све шареније и нејасније. Већ видим кочијаша Трифуна, узјахао на ђерам, па истеже једну крављу кожу. За вратом ме нешто мило галиче; окренем се и видим Станију, смеје се, а у руци држи клас жита. У тај пар точак од кола управо па мени преко стопала! Ја се тргнем, лупим главом о кревет, и сан ми се поново разби.
     Мрзи ме да палим свећу, а мислим да је скоро по ноћи.
     Чух како се отворише врата од куће и после неки шапат. Кроз пукотину мојих врата виђааде се да у кухињи још гори ватра.
     Мало помало шапат постајаше све јаснији. Прво што разговетно чух беше:
     — Та он зацело спава!
     То је био мушки глас. Одмах за њим чујем женски:
     — Јамачно!
     Тако ми Бога, она, Станија!
     Е, помислим се, хоћу и ја да устанем, па да идем да седим с њима. Спавати се не може, те не може.
     И озбиља се дигох. Огрнем капут, којим сам се био покрио, и пођем вратима. Таман да дохватим за скакавицу, а на памет ми паде да могу, може-бити, штогод сметати људима. — Да видим ко је! Провирим кроз пукотину на вратима. — Озбиља, она седи с братом!
     — Е, ви’ш, сејо, тако сам ти се ја напатио, а и света видео. Е, сад сам и то скинуо с врата — одслужио сам и у војсци. Па сад... онáј... да тебе... онај... у име Бога удам, па и сам да се женим... Јȁ...
     Она ћути.
     — А знаш шта? Ја, ви’ш, ја знам све! Јâ... ја бих волео да си ми сама казала, него да чујем од света. А, после, ви’ш... ти знаш... ја њега мрзим, и... и... онáј... то!
     Она ћути.
     — Ја, ви’ш, ја њега знам добро! Али нека он то избије из главе... то што он мисли. Не дам ја тебе горем од себе. Наћи ћу ја теби момка... још каког!
     Она устаде с пања и прође покрај ватре. Не могах је више видети. И он ми окрете леђа. Искашљује се све и, растежући и бирајући речи, наставља:
     — Ја сам њему и поручивао... »Онáј... Тимо! Немој-де ти чепати око моје куће и... моје сестре! Јер ја... знаш... ја... овáј... не знам за шалу«! Јȁкако.
     Онда чисто љутито и одсечно, а гласније него досад, настави:
     — Шта је он и ко је он? — Швабо! Он је, брате мој, дошао из Швапске... Јȁ... знам ја то све! Пре је имао некаких хартија намолованих, све оволишне као длан, па носи у варош Чифутима, те му дају новаца за те хартије; ал’ сад нема ни тога! Го к'о пиштољ! Само оно мало имањца! Пи! Ко зна откуд му и за њега новци! Јȁ! Јȁ! Пондак каке су оне хартије! Знам ја, море, све! Јȁкако! Дошло је пре и писмо од швапског цара нашем капетану, да, веле, ухвате Тиму. Јест, ал’ мој Тима све оне хартије Чифутима, а Чифути њему дукате, а он дукате капетану; а капетан каже: »Иди ти, жив ми, кући, па се поштено владај! Ти си српски поданик, а Маџар је што и Турчин — он не верује у Бога и Богородицу«! Јȁкако! ... А шта је то што њему капетан каже? П’ондак, кадгод дође у село, а он пљеска Тиму по рамену, па каже: »Како си, јуначе«? Баш је јунак! Он се туче само с којекаким згебама, а не сме да удари на оваког ђиду! Аја! Ја, пре војске, кад сам се оно опио, а ја псујем њему матер швапску, а он не сме ништа, баш ништа! Каже: »А зашто, болан«? А ја кажем: »Зато, бре«! А он каже: »Нека, нека, Живко«! А ја кажем: »Ходи, бре, ако смеш! Лако је тући оне прдавце, него ходи овамо«! А он каже: »Нећу, Живко, нећу«! А ја кажем: »Не смеш, синко крвави, ходи, да ти паднем с колена«... Јȁ! Јȁ! А кад му је Радојица Миличин казао да је Швабо, хтео је да га убије, па после, кажу, почео да плаче, кад је учитељ узео нешто тамо говорити како он није Швабо, него баш прави правцати Србин, и почео псовати наше сељаке, што га зову Швабом... к'о санћим! А што носи оне обојке, па не уме ни кајише да укрсти као ми, него иде као богаљ? Јȁ! И мати му је Швабица, ако носи конђу... ништа то! Знам ја... И Светог Мрату највише Швабе славе... а и он! Јȁкако! Све се то зна... Ондак, он косом жање жито! А, јес'... Знам ја да си ти на моби код Стојевићевих била све уз њега, и то све село зна! Ја теби кажем... овај... нећу ни да га погледаш! Ја ћу му опет сутра опсовати матер швапску, да видим ја! Не сме он ни... 
     Нешто силно груну у врата, и она одскочише.
     Преко прага уђоше три човека. Једног сам само могао видети: леп, млад, с токама на прсима, пушћул га бије по образу, за појасом оружје, у руци пиштољ.
     — Добро нам вече! — рече осорно овај човек.
     Девојка врисну, а Живко цикну:
     — Зло ће ти бити, ако Бог дâ! — И ја само видех како један угарак стаде млатати по ваздуху.
     Не могах ништа даље видети, јер она три човека затворише за собом врата, уђоше ближе и прођоше поред пукотине кроз коју сам вирио. Само чух неку лупу, стењање, рвање, задављен глас Станијин и једно гласно: »Хајдуци«!
     Сав сам се био престравио. Брзо докопам револвер и полетим вратима. У тај пар чух с прозора једно »пст«! Окренем се.
     — Господару, дад’ брже ту пушку Живкову с чивилука! Та не бој се: ја сам, Тима Трифунов, не бој се! Дад’ само брже, ево хајдука! Брже, брже!
     Опасност је била тренутна. Ја сам брзо промозгао н закључио да је овај човек онај Тима, »Швабо«, Станин дилбер! Нисам се бојао додати му пиштољ.Та хајдук неће зар од мене тражити пиштоља!
     Сад је био ред на мене. Извадим шипку из револвера а сав цептим као прут! Први пут у веку ја осетих за што ја вуцарам увек уза се то оружје, и верујте горе сам се уплашио од свог револвера него од хајдука. Та како ја могу убити човека? Наопако! Волео бих да...
     — Предајте се, бре! грмну један нов глас са спољних врата.
     Као да ме сунце огрија! Отворим и ја моја врата, станем на праг, управим револвер у таван и станем се дерати:
     — Предајте се, предајте се!
     На вратима угледам човека с упртим пиштољем на гомилу, која се састојала из три хајдука, од којих један држаше Станију за уста, а друга двојица стегли Живана за гушу да је сав помодрио.
     Хајдуци одмах пуштише њих двоје. Један опали из пиштоља на «избавиоца» на вратима, а други пресече јатаганом вериге. Котао који је о њима висио паде, претури се и погаси ватру. Пукоше још две пушке.
     Сад је мрак!
     Ја станем пуцати у таван, само да се куражим, а наравно добро се чувајући да кога не погодим.
     Унутра наста комешање.
     У један пут један човек — не видим ко — угура, управо убаци другог једног човека у собу, где сам ја спавао и намаче резу. Једног опет видех да умаче на врата, па онда опет би један убачен и реза наметнута.
     Опет хрвање. Била су сада очевидно само њих двојица.
     — А ја ћу тебе већ научити како се хајдукује!
     Ватра опет малко светлуцну.
     — Не мене, Тимо! викну Живко, па се испружи на земљу, јер му за вратом пуче песница.
     У тај пар чу се разговор и вика и на пољу. У кућу уђе стари Угрица са секиром, а млађи укућани који је шта докопао. Једно од њих носаше и свећу.
     Сви преплашени, како који улази звера тамо амо и пита шта је? шта је? ко је? где је? и т. д.
     Дотрчаше и суседи, начини се врева и галама пуна кућа и двор људи. Све у један мах пита.
     А на сред кухине или боље да рекнем предсобља стоји млад, здрав, снажан човек, у шајкачи, с ферменом као што се носи у овом крају. На ногама широке гаће и обојци.
     Даклем то је Тима!
     Око њега ври гомила. Он ћути. — Збунио се.
     Живко, сав крвав, чеше се иза врата и без воље одговара питачима, Станија стоји у углу, бледа као крпа, и чисто не може да дође себи.
     Ето ти кмета с некаким крндељом за појасом, и ћате с двоцевком и учитеља с ногом од столице.
     — Шта је, шта је то? како је зло?
     Живко се чеше по леђима:
     — Ето шта је! Откуд несрећни Никодије чак у наше село па на нашу кућу. И да не би овога овде — он стидљиво показа на Тиму — ја платих главом и бог зна шта би још било.
     — Па где су? Овамо те људи! Оружје! У потеру Брже! Држи! дере се кмет.
     — Побегли су! рекоше сви.
     — Јес' ђаволску матер! рече Тима. Побегао је један а они су други ухваћени.
     Он показа руком на врата од моје собе.
     — Е, мој брајко, они су побегли кроз прозор! рекох ја.
     — Јес' ђаволску матер! Ено вашег пандура под прозором!
     Сви се зачудисмо.
     — Потеците по оружје! онколите кућу! Пази сваки на се, они ће се бранити! заповедаше кмет.
     — Дад' ти само ту секиру! рече Тима. Ето њихових пиштоља ту по земљи.
     Одиста три четири пиштоља лежаху на поду.
     Тима пође да отвори врата, али оно подупрта. Он диже секиру у десну руку, па опанком лупи о врата, која одскочише. У тај пар плану из собе пушка; зрно скиде Тими шајкачу и зукну пут тавана.
     Сви смо били заборавили да је на зиду у соби висио онај други пиштољ Живков, који је хајдуцима добро дошао!
     — Напред сад, браћо! викаше кмет. Напред бре, ћато, ти имаш пушку!
     Хајдуци се још хтедоше одупрети, поред ћатине двоцевке, ал' кад Тима замлата секиром, они побацаше јатагане и предаше се.
     У зиду већ били ножевима ископали рупу, и да смо још мало чекали утекли би нам!
     Везасмо их. То беше познати харамбаша Никодије и још један његов друг.
     — Па дад' сад и оног трећег! Андрија! Дад' тога овамо! викну Тима.
     — Ког трећег?
     — Та оног што је чувао стражу, рече Тима. Везао сам га за шљиву под прозором, а господарев га пандур чува.... Ваш Андрија! рече окренув се мени.
     — Алал ти вера, Тимо! Бе је си ти неки Краљевић Марко!
     За све то време Живко стоји замишљен и не гледа ни у кога. Онда погледа Тиму, па опет спусти очи и приђе му наокришке. Тими окрете лице. али очију. не диже:
     — Тимо, брате.... немој да се љутиш. Хвала ти к'о једном брату! Овај... знаш... шта?
     Очи му се наводнише:
     — Овај... ако ћеш да се побратимо... и овај... да се пољубимо!
     Тима ништа не одговори само обриса рукавом од кошуље уста и оба се цмокнуше.
     Сад сви навалише да хвале Тиму и да му се чуде, а Живко раздувава жеравицу, да пухаром заспе Тими раницу на глави.
     — Е сад да частиш, Тимо, рече ћата. Сад ћеш добити оних двеста дуката, што си ухватио Никодија.
     Тиму нешто штрецну кад то чу. Брзо погледа на Станију, онда поцрвене до ушију, и тако се збуни да пође правце на врата да бежи.
     — Стани! куда ћеш? викну Живко, који је дотле раздувавао жеравицу и не чу ћатине речи. Зар ти мислиш тако да одеш из моје куће?
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     Већ свиће. Хајдуке привезаше још боље па их одведоше у бувару. Ракија се немилице лије, а Живко и Тима угрејали се па се непрестано грле.
     — Знао сам ја, море, тебе... јȁ како! Не знаш ти! Ал' си јаки, пос' ти твој, к'о једна земља!
     А Станија?
     Као дете кад се исплаче за играчком, па је онда добије. Образи се зајаприли, влажни као бресква, кад на њу падне роса, очи се светле па се чисто облизују.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     О великој Госпођи видео сам на вашару Тиму са Живком и Станију с мајком. У Станије беше конђа на глави. Чух како Тима рече Живковој мајци »нено«!
     Нађем и среског капетана. Сетим се и упитам га:
     — Ама је л', бога ти: ко је овај Тима, и какав је то човек?
     — Мирна једна и поштена душа, одговори капетан Он је из Прека родом, па је тамо служио у војсци, док му некакав маџарски официр не опсова свеца рацког. Тима официра кундаком у прси, па беж' у Србију!
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     Хоће сумрак, а коло се све срдачније разиграва. У Тиме тозлуке и кајиши на опанцима, преплетени као и у Живка. Заплеће ногама и цупка.
     Свет се врзма, гура и дере. Дигла се прашина да те удави. Чвари се печење, праште пушке, ломе се чаше, гуди прдаљка на гајдама, миришу лицидерски колачи, а накићен Живко под чатром хвали свога зета:
     — Овај ће ђидо за голу сабљу ухватити! Јакако! Иије се родио онај, који ће се с њим у коштац ухватити. Нема ту... него... овај... Прави србенда! Јакако!
&lt;/poem&gt;


[[Категорија:Лаза Лазаревић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>19b74trdzmmpw0q2eylklz5qq49vrmv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>143981</id>
      <parentid>143967</parentid>
      <timestamp>2026-06-02T15:03:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Главно */</comment>
      <origin>143981</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="47958" sha1="3jwgpa9od0wq4h6gu3252ew6yr330vo" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

== Забелешке ==
''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900.

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;poem&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Песме сунца/Залазак сунца]]
[[Песме сунца/У сумрак]]
[[Песме сунца/Падање лишћа]]
[[Песме сунца/Акорди]]
[[Песме сунца/Познанство]]
[[Песме сунца/Тишина]]
&lt;/poem&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =
| годинасмрти =
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
1833-1922
=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић</text>
      <sha1>3jwgpa9od0wq4h6gu3252ew6yr330vo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143985</id>
      <parentid>143981</parentid>
      <timestamp>2026-06-02T16:09:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Нацрт_5: Винавер */</comment>
      <origin>143985</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="48574" sha1="anfahrwkvrp5vldqs2ud05igc2kknd9" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

== Забелешке ==
''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900.

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;poem&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Песме сунца/Залазак сунца]]
[[Песме сунца/У сумрак]]
[[Песме сунца/Падање лишћа]]
[[Песме сунца/Акорди]]
[[Песме сунца/Познанство]]
[[Песме сунца/Тишина]]
&lt;/poem&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =
| годинасмрти =
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
1833-1922
=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић</text>
      <sha1>anfahrwkvrp5vldqs2ud05igc2kknd9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143986</id>
      <parentid>143985</parentid>
      <timestamp>2026-06-02T16:09:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Нацрт_5: Винавер */</comment>
      <origin>143986</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="48574" sha1="7o3xi8zxwocl61lx78ttn4bmcql7ku6" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

== Забелешке ==
''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900.

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;poem&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Песме сунца/Залазак сунца]]
[[Песме сунца/У сумрак]]
[[Песме сунца/Падање лишћа]]
[[Песме сунца/Акорди]]
[[Песме сунца/Познанство]]
[[Песме сунца/Тишина]]
&lt;/poem&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =
| годинасмрти =
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
1833-1922
=== Дела ===
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић</text>
      <sha1>7o3xi8zxwocl61lx78ttn4bmcql7ku6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143987</id>
      <parentid>143986</parentid>
      <timestamp>2026-06-02T16:11:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Остало */</comment>
      <origin>143987</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="48588" sha1="6fe10zt5qf05m71vqqvkx3fswo59aoy" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

== Забелешке ==
''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900.

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;poem&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Песме сунца/Залазак сунца]]
[[Песме сунца/У сумрак]]
[[Песме сунца/Падање лишћа]]
[[Песме сунца/Акорди]]
[[Песме сунца/Познанство]]
[[Песме сунца/Тишина]]
&lt;/poem&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић</text>
      <sha1>6fe10zt5qf05m71vqqvkx3fswo59aoy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>„Пјесме” Јована Дучића</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60962</id>
    <revision>
      <id>143988</id>
      <parentid>143753</parentid>
      <timestamp>2026-06-02T16:12:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143988</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37619" sha1="eohc72iky1e7x2v5vkv9yo3f1tn9ijg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= „Пјесме” Јована Дучића
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1901
| белешке=
}}

{{gap}}Јован Дучић: '''Пјесме.''' (Прва књига. Издање уредништва ''Зоре''. У Мостару, 1901.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Обиље млађих песника појав је за размишљање. За ове последње две године наша књижевност је добила неколико збирака песама. Да ли је само ово доба тако погодно за поезију, живимо ли одиста у времену великих осећања, када се пуне душе преливају и избивају у кристалним млазевима поезије? Или је разлог далеко мање узвишен? Старих великих песника нема више, изузев Змаја, за кога се може рећи оно што је Војислав казао за свој грм:
&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​И зима дође већ и својом студеном руком,
Покида накит сав и гору обнажи сву,
Ал’ многа зима још са хладним ветром ће доћи
                 А он ће бити ту.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
​И како има довољно упражњених места, велики број више мање озбиљних кандидата истакао је своју песничку кандидацију у облику свезака песама. Дучићева збирка, давно објављена и жељно ишчекивана, изишла је ових дана. Велим: жељно ишчекивана, јер је Дучић један од оно два или три млађа песника који су у наше суво доба умели и могли певати, и то добро певати.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

​{{gap}}Одмах у почетку да се остави на страну онај стални рђав утицај који је Војислав имао на наше млађе песнике. Песник ''Рибара'' улепшао је, проширио форму наше поезије, дао јој више метрова, више мелодичности, улио јој неко особено осећање речи, ако је слободно тако рећи; али зато, он је сузио круг идеја, осиромашио основ, свео је на реторска и музичка вежбања. Срећом, примећује се, да тај утицај стално слаби. Дучић који је био ревносан војeславист, не пева готово никако класичну старину, код њега нема оних игара са именима богова и предугачких метрова. Но ипак, остало је доста очевидних трагова учитељевих. ''Моја пјесма'', и инспирацијом, и метром, и ритмом, и основним тоном, подсећа на Војислављеву ''Исповест; Јесење елегије'', посвећене „сјени Војислава Ј. Илијћа”, исто тако опомињу на лепу ''Елегију'', можда најбољу ствар што је Војислав написао.&lt;br /&gt;
{{gap}}​Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. Љубав коју он пева иста је коју је Ламартин певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на Верленове ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене речи, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, сив, глув, магла, шум, тама, осама. У музици и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све те песме збивају се далеко од нас. У њима је толико замкова, да би човек рекао да је у сред романтичне епохе, када су песници носили дуге косе и хтели да личе на Ларе и Манфреде. Као Митровић, као толики млађи, код Дучића кипте „стари замци”, „неки двори”. То је тако постало опште место, да данас није ништа лакше него написати песму те врсте: ваља само поменути: замак, обвити га бршљаном, у засенку ставити двоје младих, дати одсев ножа у мраку, језеро на чијем дну лежи мртва љубав, и месец, бледи месец, који се огледа на мирној површини језерској. Сем тих свакога поштовања достојних грађевина, има и морских обала са кипарисима и са невероватним бројем сирена; има пустиња са оазама и облацима песка, са дромедарима и бедуинима, ту су римски циркови са аренама и гладијаторима, Казбек са грузијским цвећем, Гренада са Алхамбром, Венеција са Понте деи Соспири, гитарима, гондолама и баркаролама. Нема спора, његово је право да пева што хоће, али ја се чудим Дучићу, који боље но ико од наших млађих песника познаје модерну уметност, који има укус и смисао модерности, како он да не увиђа да ти проблематични описи пустиње и Шпаније, са оно две три речи које зна цео свет, исто тако одговарају стварности, колико хромолитографске репродукције сликама великих мајстора. Када данашњи сликари хоће да сликају призоре из Библије или из старог Рима, они иду на лице места да проучавају игре боја и светлости.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већи део поезије Дучићеве је дескриптиван; знатан део песама само је лепо изведена и импресивно изражена слика. Као за многе песнике, за њега је пејзаж ''-{état d’âme}-''; са Теофилом Готијеом, он би рекао за поједини кутић земље: ово је Клод Лорен, ово Руисдал. Ову процедуру унео је у нашу поезију Војислав, или је бар нарочито истакао и предао другима. Ко се не би сетио из његове поезије мршавога кљусета, које, по каљавом путу, под ситном кишом, измиче опруживши дуги врат, док се цео спровод креће „побожно и полако”; или оних бакарних шлемова ахајских чета које сунце злати; или трске која се повија под ветром и месеца који се огледа у језерском огледалу. Као и остали, Дучић не само да нарочито гледа на форму, он чак и осећа формом, оним што је спољно, непосредно дато. Он је више дескриптиван но интелектуалан, више песник осећаја но осећања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било би логично помислити да је код њега осећај боје поглавито развијен, што треба да је код песника те врсте. Но не, он боје слабо распознаје. Боја коју он поглавито види, управо и није боја: то је сиво, мутно, тамно, безбојно како он сам каже („безбојан свод”). Друга боја коју добро осећа доказује исту претпоставку: он види јако црвенило, рујну, бакарну боју. За остале, судите по томе, што је за њега запад плав, небо љубичасто, „љубичасте глухе горе”, магла рујна. Осећај прелива готово се и не опажа. Али у накнаду за то, што је веома занимљива, Дучић има ванредно јако развијен осећај шумова.&lt;ref&gt;Разуме се по себи да та примедба важи само када се ти наводи налазе у тексту, на своме месту, а не овако извађени из своје природне средине.&lt;/ref&gt; Мало који од наших песника тако јако и тако потпуно осећа та треперења звука. Он добро распознаје све могуће шумове, каткада изгледа као слепац који сав живи тим чулом; читави описи нису ништа друго до вешто ухваћен и преведен звук. Он нарочито воли ноћ која се спушта и диже са немим шумом, јер у њеној тишини осећа све могуће шумове, он тада чује зборове, олује, хујања река, роморење потока. Када види пусту цркву, први ће му утисак бити да је она без гласа и без звона; небеса му немо блистају; ваздух је „без гласа, без звука, без јава”; вал јеца; мрак је глув; пустиња је нема; за своје песме вели да су „плач вјетрова у дрвећу голом”, плач јесењих ветрова који, проукли од бола, дубоко јецају и умиру у јесењем зраку. У ноћи, када умукне свака врева,
&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Сваки цвјетак, камен, талас, лист са горе,
Звук свој има у њој; сви шапћу и струје. . .
И мој дух се мрачни јасно у њој чује. . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

{{gap}}Или овај опис, чудан и силан,

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Мир, тишина смрти. Али испод мора,
Често ко да чујем глас далеког хора,
Тајанственог, страшног у дугој тишина.

​То се буди гробље под широком водом!
Почиње оп’јело. . . Ноћ под црним сводом
Шуми псалме, палећ’ св’јеће у висини.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​{{gap}}И услед тога живога осећаја спољног света, Дучићеви описи тако су потпуни, импресивни, лепи да им је мало равних у целој нашој поезији. И извесна суптилност, и у исти мах старање о реалистичкој, тачној појединости која изазива жељено осећање, одаје човека који добро познаје модерну, нарочито француску поезију. И одиста, као што се Матавуљ међу свима нашим приповедачима одликује књижевним образовањем, тако је и Дучић међу свима нашим млађим песницима најбоље упознат са великим туђинским узорима. Ко да не види модернизам у стиху:
&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​А дубоки снови на валима броде,
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​што подсећа на ону мистичну реч о „гласу господњем над водама”? Зар нема нечега за нас новог када он пева како „мрак засипа шуму. . .”? Ко се не би сетио француских парнасоваца, који су своје стихове не писали но резали, када Дучић пева мраморну Венеру, која се ноћу, са косом посутом поноћним ињем, купа „у мирису ружа и у чистој роси” и ишчекује, док јој „чежњом дршћу прси и удови голи”.

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Спи небо и земља, и не знаде нико,
За ту страшну љубав сред мртве алеје.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​{{gap}}У лепом циклусу ''Јадранских сонета'' има неколико описа који чине част нашој младој песничкој школи. Песник описује острво насред „пустих вода”, валови му бију црне стене, из маслина и ива види се врх звоника, а из даљине чује се звук звона:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Зарасло острво у шуми оливȃ,
Ко црни галеб лежи насред морских валȃ,
Опет паде вече поврх мирних жалȃ,
И морска магла сребрна и сива.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​А у песми: ''Стани с пољупцима'' има ванредна визија поноћи, — ноћи ваљда? —, која сањиво измиче усамљеним стазама:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​И у грању лисном, пуном крупне росе,
Заплела одијело и дугачке косе.
Гле, врх трња ено магла полуб’јела,
То јој оста комад растрганог вела.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​Слика је исто толико поетска колико и тачна, тако импресивна и сликовита, да се човек мора сетити какве летње ноћи проведене у сред поља, оног тајанственог дељења ноћи од дана, које је старима утеривало неки чудан страх, а нас испуњава неодређеним осећањем поезије ствари̑. Па онај други, канда симболичан, опис ноћи ''(У сумраку)'', са усамљеним сеоским гробљем, са врбама које су отпустиле своје гране, са погашеним ватрама у селу, са оном фантастичношћу ноћи, када и природа и људи добију изглед фантома:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Ноћ, и ту се спава . . . А ко сабласт чудна,
Међ гробљем и селом још кривуда стаза,
Бијела и гола, кратка, вјечно будна . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​Исто тако када описује обичан пејзаж, он је у стању да у свакодневном оквиру истакне појединости које дају рељефности, пружа нам ону интимну поезију која има толико чари. Песма ''На починку'' подсећа на неколико лепих реалистичких пејзажа које је Милета Јакшић испевао у својим добрим тренуцима. Подне је: хлад топола, бршљани, дивља ружа, смрчак, жега сипа по трави и по цвећу; река као претучена змија жури „да умре у хладу”; зрикавци; лишће топола шушти над главом; негде далеко у буковој шуми детлић удара кљуном. — Да наведем само још један опис — они су тако обилни у песмама Дучићевим, и тако карактеристични по целу поезију његову! У ''Заласку сунца''; бакарно црвено небо, црна шума борова са црвеним врховима,

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Негдје далеко чује се где хукти
Воденички точак промуклијем гласом;
Ал’ над долином док још небо букти
Цв’јет водени већ је засп’о над таласом.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}​До сада је било речи о спољашњој, описној страни Дучићеве поезије, из простоа разлога што је она код њега претежнија и јаче пада у очи. Што се тиче унутрашње стране, садржине, онога шта је певао, прва ствар која се даје приметити јесте да је љубав главна, искључива преокупација његова. И то не љубав здрава, ведра, и нормална, но болесна, разривена, помућена. Она је сенсуална, песник често помиње свој „дивљи пламен немирнога срца”, и говори о својој „бурној младости врелој”. Дучић је много љубио и грешио, и као Алфреду де Мисеу, кога он иначе јако воли и много чита, после оног манитога расипања свега што је било чисто у првој младости, после пароксизама страсти, које ако не сагревају, а оно бар суше човека, остало му је горко осећање свеопште илузије. То је вечита историја: илузија, дезилузија, непромењиво клаћење шеталице живота. Као де Мисе, који је за највећу срећу свога живота сматрао што је по који пут заплакао, тако и наш песник слави „величанство бола”, свету тугу која се не казује речју но се прелива у бледило лица.

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​У једном срцу цио свемир има,
У једној сузи има живот цио!
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​{{gap}}Иста та мисао је у оном изразитом слику:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Суза једна слеће у крвави пјесак . . .
Нико не зна да је крила суза она
Свјет већи нег небо, него васиона.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

{{gap}}​Најбоље ствари које нам је Дучић дао у овој збирци јесу неколико мањих песама за које се осећа да их је проживео, да су истекле непосредно из његова срца. У многим његовим песмама осећа се инспирација из књига, да је писана под утицајем какве песме коју је прочитао, да се упињао да се створи у датом осећању, примећује се неискреност и литература, и обликом и садржином. Такве су све оне више мање „егзотичне” песме његове. Али у овим другим, које нису више реминисценције, осећа се нешто непосредно, дубоко, живот збивен у једру форму, емоција која се не да задржати, која нас заражује, и читалац осећа да је то она права, велика поезија, која одјекује у дубинама душе, од које „пламен букне у образе”, како би рекао Јанко.&lt;br /&gt;
{{gap}}​И та је поезија проста, проста као што су сва јака осећања у човеку. Узмите пример ону историју двоје младих, чији је цео живот био један дуг пољубац:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Ја немам ништа да ти причам за њих,
Без приче тихи живот им је био:
''Љубав је вјечна!'' урезаше туде,
Пољубише се и умр’јеше тио.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​''Новембар'', вече у природи и вече у срцу, један од оних оловних дана када човек тупим погледом гледа кроз прозор прљаво небо и раскаљану земљу, и страховито јасно види сву бесмислицу егзистенције:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Мраз се ухватио над трулом стрњиком
Мокре су стазе и блатњави пути;
С њих црна јата одбјегла су с криком
У мртво вече. Пусто. Небо ћути.

​Ја не знам само зашто тугу снијем
А нит што жалећ’ нит што жудећ’ друго
И не знам зашто тражим да се скријем
И негдје плачем дуго, дуго, дуго . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​{{gap}}''Послије много година'' можда је најбоља ствар у целој овој збирци. Када ми је ту песму Дучић први пут читао у јесен 1899 у Женеви, уз звиждање ветра са Салева и хучање Арве, ја сам осетио силну емоцију, и сада када је понова читам, ја осећам да је то можда најимпресивнија, најпоетичнија ствар што је из његова пера изишла. Предмет је прост, обичан, вечан, као бол људски. Песник се обраћа гробару, који није онако брбљав и весео као гробар у ''Хамлету'', него сед, изнурен, и погрбљен, и сав посрће под теретом година:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Да ли памтиш — давно, прије много љета,
У дан један мутни, јесењски и мокри,
Кад капаше вода са дрвља и цвјета,
И кад мртви данак тешко магла покри:

​Спровод један стиже, хрпа мрачних лица,
И у пусто гробље утјераше кљусе . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​И младу, преварену и остављену девојку, чије је нежно срце било посечено „оштрицом невјерства”, спуштају у блатњаву земљу. Коса јој је густа и свилена, горак јој је осмех на залеђеним усницама.

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​И кад црни сандук, на конопце дуге
У дубину спуштен, крупна земља засу,
Само врисак мајке, глас бескрајне туге,
Очаја и бола, по гробљу се расу . . .
И дубоко у ноћ звонио је тамо,
Као глас из гроба промук’о од бола;
А ледено небо ћутало је само:
И капала вода са дрвећа гола . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​Без икаквога претеривања сме се рећи да ови емотивни стихови, ова истинска песма, долази међу најбоље што их је дала цела наша млада песничка школа, и да је могла изићи из пера само правога песника.&lt;br /&gt;
{{gap}}Још само једну реч о унутрашњој анализи Дучићевих песама. Поменуо сам раније, говорећи о форми, да је он више песник описа, но песник идеја. Одиста, интелектуална страна његове поезије је недовољна, круг његових идеја је нешто сужен. Опис, добар опис, и љубав, интензивна љубав, то су његове добре стране; друго што он нам слабо даје. Он није у стању да изиђе из себе, у животу види само облике и контуре, он чује само шумове, он осећа само љубавну френезију и горчину која после тога остаје. За ствари вишег, ширег, опште-човечанског значаја, он нема довољно осећања. И када хоће да се вине даље, осећа се немоћ, тромост, укоченост, као тежак лет барских тица. У песми ''На провидном небу'' има извесна хуманитарна жица: Христос је сишао Млечним Путем и спустио се у кланце које су две војске покриле својим лешевима. Звезде се гасе на мртвом небу, црни хрбати планински дижу се у тишини, и све се свршава сликом:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Ни гласа, ни шума. . . Још се чуо само
Дуги плач Господа негдје у долини.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

''Моја пјесма'', то је ''Исповест'' његова. Боља но икоја, она је у стању да нам да појма о томе шта он мисли, какав је његов унутрашњи живот. Али, у њој нема ништа друго до неодређености речи и идеја, он види веру мртву, подлост која триумфује, истину обешчашћену, правду под ногама:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Себичност подла гдје царује саде,
Тргујућ’ сл’јепо са слободом људи.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​И у том душевном мраку он назире један зрачак; у општем хаосу, види један сигуран пут:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Хтједох да мрзим. . . Ал’ бједници голи,
У чијем оку суза јада сја,
Љубав за људе они су ми спасли,
Да љутом мржњом не прекипим ја.

​И њини јади оживише опет,
Љубави моје замрзнули цв’јет!
И мислећ’ на њих, разумј’ем што често
Пожудно хитам да обгрлим св’јет. . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​Идеја тачна, то је случај са многим и многим од наших сувременика, али се у тим стиховима осећа нешто реторике, литерарно развијање једне допадљиве идеје, и Дучић ће и сам осетити да то нису они акценти које смо једне зимске вечери заједно слушали у Бретањској улици у Паризу.&lt;br /&gt;
{{gap}}​Исто тако, национално осећање у њега је слабо, и то је тим чудније што је Дучић из крајева, где је то осећање најјаче и најискреније. Далеко је од мене да му замерам што није изложио низ оних страховитих патриотских дитирамба од којих се човеку коса диже на глави, али његов друг Шантић је доказао својом песмом ''Остајте овдје'', да тај предмет има своју, извесну поезију. Дучића хипнотише успомена Душанова; као Виктор Иго за Наполеона, он би могао рећи: „Ја га стављам свуда, јер га видим свуда”. „Изабраник вјечне славе, цар пространог Балкана”, „Цар Силни мога рода”, не импонује му тиме што је означавао животну моћ једнога младога народа, он га пева исто онако како су француски песници, од Беранжеа и Казимира Делавиња па до Ростана, славили Наполеона, као великог песника делатности, као елементарну силу, као згодан предмет поетских развијања.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}После наведених стихова, има ли још потребе рећи да је стих Дучићев гладак, мелодичан, врло ритмичан, и да има пуно гипкости? Ево како тачно и лако почињу ''Елегије:''

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Видим Јесен гдје корача
Крај потока смрзла, гола,
Око јој је пуно плача,
Чело јој је пуно бола.
Мјесто вјенца љубичица,
И китице од споменка,
Изнад чела, изнад лица,
Плови црне туге сенка.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

{{gap}}​Само има друга једна ствар коју је скоро излишно помињати после магистралне критике Г. Богдана Поповића о Шантићевим песмама, где је изнета „тајна целога света” са толико силине и храбрости, за које нису способни уредници српских књижевних листова. Тиче се онога суверенога презирања које млађи песници имају према граматици и логици. Не мора да човек буде макакав професор или какав сув естетичар који је неспособан да осети лепу песму, па да на леђима несрећних песника изиграва са граматичким вежбањима, или да с најозбиљнијим лицем не свету доказује како се не сме рећи „медна песма”, не мора човек бити тако мумијаст, па ипак да се одлучно буни против многих слобода које већ прелазе сваке границе. Ко може да одобри када нађе оваке ствари: пребјен, б''љ''еђан поред п''л''есак, считајем,

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Ветар цичи, млата и ''церека'',
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​или оно стално и упорно бркање дрва, дрвета и дрвећа? Доде се чудио како „има људи који не црвене кад напишу: ''столетњи грм, мелодични нагласак, божанствени звуци''”. — Дучић мирне душе пише: црна смрт, мрачан сумрак, звучна харфа, рогато стадо, трули Визант, потоци крви течне! Зашто да се служи поабаним „појетским” речима, као што су мирити, мај? Зар не види рђав укус када се песма почне са „Умрла ми љубав”, када каже „старог бола пропала небјеса”; зашто тако често употребљавати оне тачкице (. . .), чиме се служе само невешти писци, који се ради постизавања књижевног ефекта служе типографијом а не избором, распоредом и ритмом речи. Да ли је Белерофон одиста појео своје срце, Белерофон, син Глауков и унук Сизифов, који је убио Химеру, и који се у књижевним алузијама употребљава у смислу човека што носи писма која му смрт доносе. Да ли најзад камелије одиста миришу?&lt;br /&gt;
{{gap}}​​И ако су ове песме од пре три или четири године, пре пишћева [''-{sic}-''] пута на западну Меку, и ако сва та поезија није довољно интелектуална и често је оскудна надахнућем, ипак је то модерна, права, чиста лирика. Неколико од тих песама иду у најбоље што наша поезија има. Нико од млађих песника није на бољем путу, и буде ли се Дучић ослободио ранијих веза, буде ли проширио свој унутрашњи живот и усвојио онај златан савет Гетеов: „Напуните ваш дух и ваше срце, па ма како они широки били, идеама и осећањима вашега века, и дело ће доћи”, буде ли Дучић сачувао и развио оно што сада има и држао се савета великог песника немачког, нико не може предвидети докле ће дотерати. У овај мах, како се Митровић све више клони ка епској поезији, Дучић је најбољи млађи лиричар у нашој књижевности.&lt;br /&gt;
​{{gap}}{{gap}}''Београд.''

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Летопис Матице српске'', књига 210. Свеска -{VI}-. за годину 1901. У Новом Саду, у издању Матице српске, стр. 77—86.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}             

[[Категорија:Јован Скерлић]]
[[Категорија:Српска књижевна критика]]</text>
      <sha1>eohc72iky1e7x2v5vkv9yo3f1tn9ijg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143990</id>
      <parentid>143988</parentid>
      <timestamp>2026-06-02T18:34:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>143990</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37636" sha1="4h9sb2i7qeh8yor2o0hcr79cmv52kz7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= „Пјесме” Јована Дучића
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1901
| белешке=
}}

{{gap}}Јован Дучић: '''Пјесме.''' (Прва књига. Издање уредништва ''Зоре''. У Мостару, 1901.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Обиље млађих песника појав је за размишљање. За ове последње две године наша књижевност је добила неколико збирака песама. Да ли је само ово доба тако погодно за поезију, живимо ли одиста у времену великих осећања, када се пуне душе преливају и избивају у кристалним млазевима поезије? Или је разлог далеко мање узвишен? Старих великих песника нема више, изузев Змаја, за кога се може рећи оно што је Војислав казао за свој грм:
&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​И зима дође већ и својом студеном руком,
Покида накит сав и гору обнажи сву,
Ал’ многа зима још са хладним ветром ће доћи
                 А он ће бити ту.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
​И како има довољно упражњених места, велики број више мање озбиљних кандидата истакао је своју песничку кандидацију у облику свезака песама. Дучићева збирка, давно објављена и жељно ишчекивана, изишла је ових дана. Велим: жељно ишчекивана, јер је Дучић један од оно два или три млађа песника који су у наше суво доба умели и могли певати, и то добро певати.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

​{{gap}}Одмах у почетку да се остави на страну онај стални рђав утицај који је Војислав имао на наше млађе песнике. Песник ''Рибара'' улепшао је, проширио форму наше поезије, дао јој више метрова, више мелодичности, улио јој неко особено осећање речи, ако је слободно тако рећи; али зато, он је сузио круг идеја, осиромашио основ, свео је на реторска и музичка вежбања. Срећом, примећује се, да тај утицај стално слаби. Дучић који је био ревносан војeславист, не пева готово никако класичну старину, код њега нема оних игара са именима богова и предугачких метрова. Но ипак, остало је доста очевидних трагова учитељевих. ''Моја пјесма'', и инспирацијом, и метром, и ритмом, и основним тоном, подсећа на Војислављеву ''Исповест; Јесење елегије'', посвећене „сјени Војислава Ј. Илијћа”, исто тако опомињу на лепу ''Елегију'', можда најбољу ствар што је Војислав написао.&lt;br /&gt;
{{gap}}​Основни тон целе поезије Дучићеве има нечега магловитог, мутног, далеког. Љубав коју он пева иста је коју је Ламартин певао, која се збива незнано где, незнано кад, негде далеко, у плавој земљи снова. Има у њима нечега флуидног, таласавог, оне карактеристичне неодређености најновије модерне поезије, нешто што подсећа на Верленове ''Романсе без речи''. Видите само које су његове омиљене речи, оне које се сваки час понављају: мутан, мрачан, блед, сив, суморан, пуст, мртав, хладан, нем, тајанствен, дубок, сив, глув, магла, шум, тама, осама. У музици и асоцијацији ових речи налази се већи део песама Дучићевих.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све те песме збивају се далеко од нас. У њима је толико замкова, да би човек рекао да је у сред романтичне епохе, када су песници носили дуге косе и хтели да личе на Ларе и Манфреде. Као Митровић, као толики млађи, код Дучића кипте „стари замци”, „неки двори”. То је тако постало опште место, да данас није ништа лакше него написати песму те врсте: ваља само поменути: замак, обвити га бршљаном, у засенку ставити двоје младих, дати одсев ножа у мраку, језеро на чијем дну лежи мртва љубав, и месец, бледи месец, који се огледа на мирној површини језерској. Сем тих свакога поштовања достојних грађевина, има и морских обала са кипарисима и са невероватним бројем сирена; има пустиња са оазама и облацима песка, са дромедарима и бедуинима, ту су римски циркови са аренама и гладијаторима, Казбек са грузијским цвећем, Гренада са Алхамбром, Венеција са Понте деи Соспири, гитарима, гондолама и баркаролама. Нема спора, његово је право да пева што хоће, али ја се чудим Дучићу, који боље но ико од наших млађих песника познаје модерну уметност, који има укус и смисао модерности, како он да не увиђа да ти проблематични описи пустиње и Шпаније, са оно две три речи које зна цео свет, исто тако одговарају стварности, колико хромолитографске репродукције сликама великих мајстора. Када данашњи сликари хоће да сликају призоре из Библије или из старог Рима, они иду на лице места да проучавају игре боја и светлости.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већи део поезије Дучићеве је дескриптиван; знатан део песама само је лепо изведена и импресивно изражена слика. Као за многе песнике, за њега је пејзаж ''-{état d’âme}-''; са Теофилом Готијеом, он би рекао за поједини кутић земље: ово је Клод Лорен, ово Руисдал. Ову процедуру унео је у нашу поезију Војислав, или је бар нарочито истакао и предао другима. Ко се не би сетио из његове поезије мршавога кљусета, које, по каљавом путу, под ситном кишом, измиче опруживши дуги врат, док се цео спровод креће „побожно и полако”; или оних бакарних шлемова ахајских чета које сунце злати; или трске која се повија под ветром и месеца који се огледа у језерском огледалу. Као и остали, Дучић не само да нарочито гледа на форму, он чак и осећа формом, оним што је спољно, непосредно дато. Он је више дескриптиван но интелектуалан, више песник осећаја но осећања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било би логично помислити да је код њега осећај боје поглавито развијен, што треба да је код песника те врсте. Но не, он боје слабо распознаје. Боја коју он поглавито види, управо и није боја: то је сиво, мутно, тамно, безбојно како он сам каже („безбојан свод”). Друга боја коју добро осећа доказује исту претпоставку: он види јако црвенило, рујну, бакарну боју. За остале, судите по томе, што је за њега запад плав, небо љубичасто, „љубичасте глухе горе”, магла рујна. Осећај прелива готово се и не опажа. Али у накнаду за то, што је веома занимљива, Дучић има ванредно јако развијен осећај шумова.{{Напомена|Разуме се по себи да та примедба важи само када се ти наводи налазе у тексту, на своме месту, а не овако извађени из своје природне средине.}} Мало који од наших песника тако јако и тако потпуно осећа та треперења звука. Он добро распознаје све могуће шумове, каткада изгледа као слепац који сав живи тим чулом; читави описи нису ништа друго до вешто ухваћен и преведен звук. Он нарочито воли ноћ која се спушта и диже са немим шумом, јер у њеној тишини осећа све могуће шумове, он тада чује зборове, олује, хујања река, роморење потока. Када види пусту цркву, први ће му утисак бити да је она без гласа и без звона; небеса му немо блистају; ваздух је „без гласа, без звука, без јава”; вал јеца; мрак је глув; пустиња је нема; за своје песме вели да су „плач вјетрова у дрвећу голом”, плач јесењих ветрова који, проукли од бола, дубоко јецају и умиру у јесењем зраку. У ноћи, када умукне свака врева,
&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Сваки цвјетак, камен, талас, лист са горе,
Звук свој има у њој; сви шапћу и струје. . .
И мој дух се мрачни јасно у њој чује. . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

{{gap}}Или овај опис, чудан и силан,

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Мир, тишина смрти. Али испод мора,
Често ко да чујем глас далеког хора,
Тајанственог, страшног у дугој тишина.

​То се буди гробље под широком водом!
Почиње оп’јело. . . Ноћ под црним сводом
Шуми псалме, палећ’ св’јеће у висини.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​{{gap}}И услед тога живога осећаја спољног света, Дучићеви описи тако су потпуни, импресивни, лепи да им је мало равних у целој нашој поезији. И извесна суптилност, и у исти мах старање о реалистичкој, тачној појединости која изазива жељено осећање, одаје човека који добро познаје модерну, нарочито француску поезију. И одиста, као што се Матавуљ међу свима нашим приповедачима одликује књижевним образовањем, тако је и Дучић међу свима нашим млађим песницима најбоље упознат са великим туђинским узорима. Ко да не види модернизам у стиху:
&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​А дубоки снови на валима броде,
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​што подсећа на ону мистичну реч о „гласу господњем над водама”? Зар нема нечега за нас новог када он пева како „мрак засипа шуму. . .”? Ко се не би сетио француских парнасоваца, који су своје стихове не писали но резали, када Дучић пева мраморну Венеру, која се ноћу, са косом посутом поноћним ињем, купа „у мирису ружа и у чистој роси” и ишчекује, док јој „чежњом дршћу прси и удови голи”.

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Спи небо и земља, и не знаде нико,
За ту страшну љубав сред мртве алеје.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​{{gap}}У лепом циклусу ''Јадранских сонета'' има неколико описа који чине част нашој младој песничкој школи. Песник описује острво насред „пустих вода”, валови му бију црне стене, из маслина и ива види се врх звоника, а из даљине чује се звук звона:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Зарасло острво у шуми оливȃ,
Ко црни галеб лежи насред морских валȃ,
Опет паде вече поврх мирних жалȃ,
И морска магла сребрна и сива.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​А у песми: ''Стани с пољупцима'' има ванредна визија поноћи, — ноћи ваљда? —, која сањиво измиче усамљеним стазама:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​И у грању лисном, пуном крупне росе,
Заплела одијело и дугачке косе.
Гле, врх трња ено магла полуб’јела,
То јој оста комад растрганог вела.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​Слика је исто толико поетска колико и тачна, тако импресивна и сликовита, да се човек мора сетити какве летње ноћи проведене у сред поља, оног тајанственог дељења ноћи од дана, које је старима утеривало неки чудан страх, а нас испуњава неодређеним осећањем поезије ствари̑. Па онај други, канда симболичан, опис ноћи ''(У сумраку)'', са усамљеним сеоским гробљем, са врбама које су отпустиле своје гране, са погашеним ватрама у селу, са оном фантастичношћу ноћи, када и природа и људи добију изглед фантома:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Ноћ, и ту се спава . . . А ко сабласт чудна,
Међ гробљем и селом још кривуда стаза,
Бијела и гола, кратка, вјечно будна . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​Исто тако када описује обичан пејзаж, он је у стању да у свакодневном оквиру истакне појединости које дају рељефности, пружа нам ону интимну поезију која има толико чари. Песма ''На починку'' подсећа на неколико лепих реалистичких пејзажа које је Милета Јакшић испевао у својим добрим тренуцима. Подне је: хлад топола, бршљани, дивља ружа, смрчак, жега сипа по трави и по цвећу; река као претучена змија жури „да умре у хладу”; зрикавци; лишће топола шушти над главом; негде далеко у буковој шуми детлић удара кљуном. — Да наведем само још један опис — они су тако обилни у песмама Дучићевим, и тако карактеристични по целу поезију његову! У ''Заласку сунца''; бакарно црвено небо, црна шума борова са црвеним врховима,

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Негдје далеко чује се где хукти
Воденички точак промуклијем гласом;
Ал’ над долином док још небо букти
Цв’јет водени већ је засп’о над таласом.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}​До сада је било речи о спољашњој, описној страни Дучићеве поезије, из простоа разлога што је она код њега претежнија и јаче пада у очи. Што се тиче унутрашње стране, садржине, онога шта је певао, прва ствар која се даје приметити јесте да је љубав главна, искључива преокупација његова. И то не љубав здрава, ведра, и нормална, но болесна, разривена, помућена. Она је сенсуална, песник често помиње свој „дивљи пламен немирнога срца”, и говори о својој „бурној младости врелој”. Дучић је много љубио и грешио, и као Алфреду де Мисеу, кога он иначе јако воли и много чита, после оног манитога расипања свега што је било чисто у првој младости, после пароксизама страсти, које ако не сагревају, а оно бар суше човека, остало му је горко осећање свеопште илузије. То је вечита историја: илузија, дезилузија, непромењиво клаћење шеталице живота. Као де Мисе, који је за највећу срећу свога живота сматрао што је по који пут заплакао, тако и наш песник слави „величанство бола”, свету тугу која се не казује речју но се прелива у бледило лица.

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​У једном срцу цио свемир има,
У једној сузи има живот цио!
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​{{gap}}Иста та мисао је у оном изразитом слику:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Суза једна слеће у крвави пјесак . . .
Нико не зна да је крила суза она
Свјет већи нег небо, него васиона.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

{{gap}}​Најбоље ствари које нам је Дучић дао у овој збирци јесу неколико мањих песама за које се осећа да их је проживео, да су истекле непосредно из његова срца. У многим његовим песмама осећа се инспирација из књига, да је писана под утицајем какве песме коју је прочитао, да се упињао да се створи у датом осећању, примећује се неискреност и литература, и обликом и садржином. Такве су све оне више мање „егзотичне” песме његове. Али у овим другим, које нису више реминисценције, осећа се нешто непосредно, дубоко, живот збивен у једру форму, емоција која се не да задржати, која нас заражује, и читалац осећа да је то она права, велика поезија, која одјекује у дубинама душе, од које „пламен букне у образе”, како би рекао Јанко.&lt;br /&gt;
{{gap}}​И та је поезија проста, проста као што су сва јака осећања у човеку. Узмите пример ону историју двоје младих, чији је цео живот био један дуг пољубац:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Ја немам ништа да ти причам за њих,
Без приче тихи живот им је био:
''Љубав је вјечна!'' урезаше туде,
Пољубише се и умр’јеше тио.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​''Новембар'', вече у природи и вече у срцу, један од оних оловних дана када човек тупим погледом гледа кроз прозор прљаво небо и раскаљану земљу, и страховито јасно види сву бесмислицу егзистенције:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Мраз се ухватио над трулом стрњиком
Мокре су стазе и блатњави пути;
С њих црна јата одбјегла су с криком
У мртво вече. Пусто. Небо ћути.

​Ја не знам само зашто тугу снијем
А нит што жалећ’ нит што жудећ’ друго
И не знам зашто тражим да се скријем
И негдје плачем дуго, дуго, дуго . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​{{gap}}''Послије много година'' можда је најбоља ствар у целој овој збирци. Када ми је ту песму Дучић први пут читао у јесен 1899 у Женеви, уз звиждање ветра са Салева и хучање Арве, ја сам осетио силну емоцију, и сада када је понова читам, ја осећам да је то можда најимпресивнија, најпоетичнија ствар што је из његова пера изишла. Предмет је прост, обичан, вечан, као бол људски. Песник се обраћа гробару, који није онако брбљав и весео као гробар у ''Хамлету'', него сед, изнурен, и погрбљен, и сав посрће под теретом година:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Да ли памтиш — давно, прије много љета,
У дан један мутни, јесењски и мокри,
Кад капаше вода са дрвља и цвјета,
И кад мртви данак тешко магла покри:

​Спровод један стиже, хрпа мрачних лица,
И у пусто гробље утјераше кљусе . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​И младу, преварену и остављену девојку, чије је нежно срце било посечено „оштрицом невјерства”, спуштају у блатњаву земљу. Коса јој је густа и свилена, горак јој је осмех на залеђеним усницама.

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​И кад црни сандук, на конопце дуге
У дубину спуштен, крупна земља засу,
Само врисак мајке, глас бескрајне туге,
Очаја и бола, по гробљу се расу . . .
И дубоко у ноћ звонио је тамо,
Као глас из гроба промук’о од бола;
А ледено небо ћутало је само:
И капала вода са дрвећа гола . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​Без икаквога претеривања сме се рећи да ови емотивни стихови, ова истинска песма, долази међу најбоље што их је дала цела наша млада песничка школа, и да је могла изићи из пера само правога песника.&lt;br /&gt;
{{gap}}Још само једну реч о унутрашњој анализи Дучићевих песама. Поменуо сам раније, говорећи о форми, да је он више песник описа, но песник идеја. Одиста, интелектуална страна његове поезије је недовољна, круг његових идеја је нешто сужен. Опис, добар опис, и љубав, интензивна љубав, то су његове добре стране; друго што он нам слабо даје. Он није у стању да изиђе из себе, у животу види само облике и контуре, он чује само шумове, он осећа само љубавну френезију и горчину која после тога остаје. За ствари вишег, ширег, опште-човечанског значаја, он нема довољно осећања. И када хоће да се вине даље, осећа се немоћ, тромост, укоченост, као тежак лет барских тица. У песми ''На провидном небу'' има извесна хуманитарна жица: Христос је сишао Млечним Путем и спустио се у кланце које су две војске покриле својим лешевима. Звезде се гасе на мртвом небу, црни хрбати планински дижу се у тишини, и све се свршава сликом:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Ни гласа, ни шума. . . Још се чуо само
Дуги плач Господа негдје у долини.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

''Моја пјесма'', то је ''Исповест'' његова. Боља но икоја, она је у стању да нам да појма о томе шта он мисли, какав је његов унутрашњи живот. Али, у њој нема ништа друго до неодређености речи и идеја, он види веру мртву, подлост која триумфује, истину обешчашћену, правду под ногама:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Себичност подла гдје царује саде,
Тргујућ’ сл’јепо са слободом људи.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​И у том душевном мраку он назире један зрачак; у општем хаосу, види један сигуран пут:

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Хтједох да мрзим. . . Ал’ бједници голи,
У чијем оку суза јада сја,
Љубав за људе они су ми спасли,
Да љутом мржњом не прекипим ја.

​И њини јади оживише опет,
Љубави моје замрзнули цв’јет!
И мислећ’ на њих, разумј’ем што често
Пожудно хитам да обгрлим св’јет. . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​Идеја тачна, то је случај са многим и многим од наших сувременика, али се у тим стиховима осећа нешто реторике, литерарно развијање једне допадљиве идеје, и Дучић ће и сам осетити да то нису они акценти које смо једне зимске вечери заједно слушали у Бретањској улици у Паризу.&lt;br /&gt;
{{gap}}​Исто тако, национално осећање у њега је слабо, и то је тим чудније што је Дучић из крајева, где је то осећање најјаче и најискреније. Далеко је од мене да му замерам што није изложио низ оних страховитих патриотских дитирамба од којих се човеку коса диже на глави, али његов друг Шантић је доказао својом песмом ''Остајте овдје'', да тај предмет има своју, извесну поезију. Дучића хипнотише успомена Душанова; као Виктор Иго за Наполеона, он би могао рећи: „Ја га стављам свуда, јер га видим свуда”. „Изабраник вјечне славе, цар пространог Балкана”, „Цар Силни мога рода”, не импонује му тиме што је означавао животну моћ једнога младога народа, он га пева исто онако како су француски песници, од Беранжеа и Казимира Делавиња па до Ростана, славили Наполеона, као великог песника делатности, као елементарну силу, као згодан предмет поетских развијања.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}После наведених стихова, има ли још потребе рећи да је стих Дучићев гладак, мелодичан, врло ритмичан, и да има пуно гипкости? Ево како тачно и лако почињу ''Елегије:''

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Видим Јесен гдје корача
Крај потока смрзла, гола,
Око јој је пуно плача,
Чело јој је пуно бола.
Мјесто вјенца љубичица,
И китице од споменка,
Изнад чела, изнад лица,
Плови црне туге сенка.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

{{gap}}​Само има друга једна ствар коју је скоро излишно помињати после магистралне критике Г. Богдана Поповића о Шантићевим песмама, где је изнета „тајна целога света” са толико силине и храбрости, за које нису способни уредници српских књижевних листова. Тиче се онога суверенога презирања које млађи песници имају према граматици и логици. Не мора да човек буде макакав професор или какав сув естетичар који је неспособан да осети лепу песму, па да на леђима несрећних песника изиграва са граматичким вежбањима, или да с најозбиљнијим лицем не свету доказује како се не сме рећи „медна песма”, не мора човек бити тако мумијаст, па ипак да се одлучно буни против многих слобода које већ прелазе сваке границе. Ко може да одобри када нађе оваке ствари: пребјен, б''љ''еђан поред п''л''есак, считајем,

&lt;div style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​Ветар цичи, млата и ''церека'',
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;

​или оно стално и упорно бркање дрва, дрвета и дрвећа? Доде се чудио како „има људи који не црвене кад напишу: ''столетњи грм, мелодични нагласак, божанствени звуци''”. — Дучић мирне душе пише: црна смрт, мрачан сумрак, звучна харфа, рогато стадо, трули Визант, потоци крви течне! Зашто да се служи поабаним „појетским” речима, као што су мирити, мај? Зар не види рђав укус када се песма почне са „Умрла ми љубав”, када каже „старог бола пропала небјеса”; зашто тако често употребљавати оне тачкице (. . .), чиме се служе само невешти писци, који се ради постизавања књижевног ефекта служе типографијом а не избором, распоредом и ритмом речи. Да ли је Белерофон одиста појео своје срце, Белерофон, син Глауков и унук Сизифов, који је убио Химеру, и који се у књижевним алузијама употребљава у смислу човека што носи писма која му смрт доносе. Да ли најзад камелије одиста миришу?&lt;br /&gt;
{{gap}}​​И ако су ове песме од пре три или четири године, пре пишћева [''-{sic}-''] пута на западну Меку, и ако сва та поезија није довољно интелектуална и често је оскудна надахнућем, ипак је то модерна, права, чиста лирика. Неколико од тих песама иду у најбоље што наша поезија има. Нико од млађих песника није на бољем путу, и буде ли се Дучић ослободио ранијих веза, буде ли проширио свој унутрашњи живот и усвојио онај златан савет Гетеов: „Напуните ваш дух и ваше срце, па ма како они широки били, идеама и осећањима вашега века, и дело ће доћи”, буде ли Дучић сачувао и развио оно што сада има и држао се савета великог песника немачког, нико не може предвидети докле ће дотерати. У овај мах, како се Митровић све више клони ка епској поезији, Дучић је најбољи млађи лиричар у нашој књижевности.&lt;br /&gt;
​{{gap}}{{gap}}''Београд.''

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
''Летопис Матице српске'', књига 210. Свеска -{VI}-. за годину 1901. У Новом Саду, у издању Матице српске, стр. 77—86.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}             

[[Категорија:Јован Скерлић]]
[[Категорија:Српска књижевна критика]]</text>
      <sha1>4h9sb2i7qeh8yor2o0hcr79cmv52kz7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61038</id>
    <revision>
      <id>143980</id>
      <parentid>143977</parentid>
      <timestamp>2026-06-02T14:59:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Завршено</comment>
      <origin>143980</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34149" sha1="g2cag9bwb5mgr9yp9fdow20ve7solkx" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”
| одељак=
| аутор= Лаза Костић
| година= 1874
| белешке=
}}
{{gap}}1. Овде се одмах у почетку промолила основа свеколике заблуде, којом је ова расправа Чернишевскога задахнута: њему фантазија ''није реална.'' То се може разумети, кад се говори о политици, о икономији и о другим наукама, што имају посла са свакидањим животом човечијим или са оном страном природе, што се даје непосредно опипати и сагледати. Али кад је ко наумио научно расправљати естетику, што јој је фантазија, ако не једини, оно бар главни предмет, онда сам одриче својој науци предмет, сушност. — Фантазија је исто тако реална, као ма каква друга функција човечијег мозга, као ма каква друга појава у природи, као падање кише, као севање муње, као сијање сунца. За то, што се њено ницање и стварање не може увребати вивисекцијом или под стаклетом, за то јој одрицати реалност, било би детињасто прикривање своје немоћи, била би научничка надувеност.&lt;br /&gt;
{{gap}}2. Овако кусе појаве апсолутнога нихилизма, као што је та условка „ако је још говорити о естетици” морају неугодно такнути сваког читаоца, у кога је коле здраве свести и осећања за лепо и савршено. Или Чернишевски мисли, да не би требало више говорити о естетици, па онда, што заподева о њој? или кад већ заподева, што не каже искрено и правце, да не би требало? или мисли, да ипак још треба говорити о естетици, као што одмах за тим признаје да треба, па на што онда та нихилистичка пресета?&lt;br /&gt;
{{gap}}3. Писац је рекао у пређањем правилу, да је значајни правац, који влада данас у науци, „неверовање у ''априористичке'' — ипотезе.” А зар ово, што сам овде рече, није најдебља априористика? Зар питање о томе, шта је вештина и поезија, тек тим постаје значајно, што признајемо „велико значење ''историје'' вештине”?&lt;br /&gt;
{{gap}}Та није ли баш значај саме ствари, што нас приволева, да јој испитујемо историју? Писац очивидно брка наше сазнавање ствари са развитком, са постанком њеним, брка објективност и субјективност, брка ствар и човека.&lt;br /&gt;
{{gap}}4. Ово је очевидно противусловље. Ако „за ''потпуно развијено мишљење'' има само истино, а ''лепота и нема'',” онда се никако не да разумети, како да „развитак мишљења у човеку никако не ремети у њему естетичкога чуства.”&lt;br /&gt;
{{gap}}5. Да се писац ограничио на обарање „метафизичког” појма о лепоме, на обарање особито оне немачке дефиниције лепога, што је њоме започео, његова би заслуга била толика иста, колико је заишао обарајући једну, па још по естетику као науку важнију, половину лепога света, обарајући, уништавајући вештачку лепоту према природној. Како се пребацио, види се из овога, што долази.&lt;br /&gt;
{{gap}}6. Овде већ почиње крпеж. Кад се каже о којој дефиницији, да не може издржати критике, онда је ваља са свим оборити, не после ипак подвезати своје умовање на један одрпак те исте рашчупане дефиниције, па једној отвореној рани метафизичког појма надојити своје реалистичко одојче. Како може то дете одрасти здраво? У осталом и не доликује озбиљном научењаку то хватање „за ново опстојателство,” то извртање речи, или бар смисла речи, јер она система, у које је дотична дефиниција, јамачно није хтела оно рећи, што Чернишевски из ње извија.&lt;br /&gt;
{{gap}}7. Али није довољно ни „''лепо'' написати лице,” ни „написати ''лепо лице''” — треба „''лепо'' написати ''лепо лице!''” — Та то баш и јесте оно, око чега се врземо: армонија суштине и облика, „златан плод у златној здели.” — Но кад писац одгађа даље разлагање, и ми ћемо дотле одгодити своје примедбе.&lt;br /&gt;
{{gap}}8. После ћемо видети, да је писац заборавио на обећање ове белешке, којој је главна мана, што нам је писац остао дужан доказ, да „вештачке израде, пробуђујући ''естетичку насладу'' својим вештачким врлинама, могу пробудити досаду па и гнушање суштином израђенога.” — Ми бисмо се задовољили ма и самим једним примером. У осталом реченица „пробуђујући естетичку насладу својим вештачким врлинама” никако не доликује чернишевској естетичкој вероисповеди.&lt;br /&gt;
{{gap}}9. Та је одредба очевидно и преширока, а с једне стране и тескобна. Првоме не треба доказа, јер у животу има сваки дан ствари, које нису баш лепе. А да може бити лепоте и у ''мртвој'' природи, то зна сваки пејсажиста.&lt;br /&gt;
{{gap}}10. Чернишевски јамачно није читао српских народних песама, иначе би знао, да узор-лепотице наших народних песама расту по кавезима,
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
„Нити знаду на чем жито расте
„На чем жито, на чем рујно вино и т. д.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
па камо ту „озбиљнога рада?” Па и то би знао, да у нас није „врста болести, ако је сеоска девојка дебела.” То се можда може приписати источном упливу на наш народни укус, али доста да га има у српским песмама, мимо које ни какав ''западни'' књижевник не би требао безозирце да прође, кад је у опште разговор о ''народним'' песмама, а камо ли ''словенски.''&lt;br /&gt;
{{gap}}11. Гуштер гадан као корњача? — На част вам! -{de gustibus et gusteribus}- не ћемо да се препиремо.&lt;br /&gt;
{{gap}}12. Ако то при најете, онда ћете већ и то морати допустити, да је вештачка лепота научном сматрању естетике претежнија од природне. Но на то ћете ваљада доћи и сами.&lt;br /&gt;
{{gap}}13. Имају томе још јаснији узроци за што је вештачка лепота ''по науку'' више лепога у објективној природи. Пре свега вас питамо: даје ли се лепота у објективној природи критиковати, даје ли се објашњењем поправити, усавршити, као што то бива у свету вештачке лепоте? — Не да. — А шта је позив науке о лепоме, за што је на свету? Да буде мерило критици, као закон према суду. — Осим тога и за то је вештачка лепота по науку важнија, што се постајање, ембриолођија, лепих вештачких створова даје сматрати и разазнавати, што у објективној природи до сад још није ником пошло за руком. — Ви нам увек можете казати како је замисао за ову или ону песму, ову или ону слику, постала у вама; али како сте удесили да родите ово или оно дете лепше од остале своје деце, то ће вам бити мало теже разложити нам.&lt;br /&gt;
{{gap}}14. У осталом то ће, по свој прилици, бити онај разлог Чернишевског, што је тако придобио Св. Марковића, кад је оно доказивао сувишност позоришта тиме, што је потребније јести и пити. — Но да Чернишевски ипак није хтео рећи, да је јести и пити заиста узвишеније од љубави, мржње и т. д. то се види одмах из правила, које долази. Он је само наумио доказати, да није ''зато'' узвишенија, што „буди идеју бесконачности својом неодољивошћу,” већ просто за то, што је страст по себи „далеко силнија од оних свакидањих обичних побуда.” — Да је хтео више шта рећи, било би више него омана, била би проста глупост. Но, као што изложисмо, ми мислимо, да му ни оно није пошло за руком, што је заиста хтео.&lt;br /&gt;
{{gap}}15. Дакле очовечење, оличавање, персонификација природних сила и појава, то је ''дивљаштво''? Зашто? Јер „наука даје човеку појам о том, да је живот биља и животиња савршено различан од човечијег живота.” Зар мислите, да сваки дивљак у обичном стању мишљења није кадар боље разазнати живот биља и животиња од човечијег? Па зар тек наука „даје појам о савршеној разлици” човека и околне му природе? — На против, што се дубље упуштамо у науку, све већма увиђамо, да човечији живот почива на истим основним законима, на којима и животињски и биљни. Свака анализа прелази у својој крајности у синтезу. Свако дубље испитивање у сравњивој науци свршићете пре с уверењем о сличности, него о различности свега живота.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тај пут, на који наука долази тек после дуге Одисеје аналитичке, природа га је отворила детињем оку ваших дивљака баш у тим персонификацијама народнога песништва. То није ништа друго, до урођена тежња човека, да се рашири по свој природи, да своју околину себи асимилује, то је онај нагон свакога детета, да све поједе, да је све „његово” што види; то је, на послетку, у душевеном свету једна појава основног физичког закона васељенског, закона гравитације. Та „детињаста” тежња може се у доцнијем развитку народа као и појединог човека умерити и ублажити, али ''избрисати никада.'' И она наука, која би се латила, да то учини, била би будаласта.&lt;br /&gt;
{{gap}}16. „Случај је ''често штетан'' за човека?“ — Али је често и користан. Већ по томе видите, да са случајем у ''естетици'' не можете никако изаћи на крај, а најмање у разлагању старогрчког појма о судби, а још мање у разјашњају новијег појма о трагичном. ''Пре би се могло допустити и доказати, да ни у животу, ни у природи нема случаја'' (слепог случаја, догађаја без повода), ''него што би се случај могао с разлогом унети у науку, а још мање у науку о уметности, о лепоти.'' — Она изрека јеванђелска, да „ни длака не падне са главе ваше без ''његова'' знања” има у себи научну језгру у песничком облику пророчанства, мистицизма.&lt;br /&gt;
{{gap}}17. Али и то је „усиљена и прека” дедукција из теорије о трагичноме и о трагичној кривици, што је ви критикујете. — Нико не каже, да је „сваки кривац, који погине,” јер онда би, не велим Дездемона, не велим Ромео и Ђулијета, већ н. пр. и Меркуције морао бити кривац; а то нити ко иште, нити може искати. Разговор је само о ''јунацима'' трагичним. Дездемона није јунак. Трагичност Ромеа и Ђулијете лежи у сукобу њихне превелике љубави са превеликом мржњом њихових породица, у њих је трагичност наравственога сукоба. — На послетку, ако се може казати, да овај или онај случај у ''животу'' не улази у коју естетичку дефиницију, тиме још није дефиниција оборена. Само ако би јој се противио који од већих песничких створова, од признатих узора, онда се љуља. Чернишевски није ни једног таког узора напоменуо.&lt;br /&gt;
{{gap}}18. И то се зар може рећи у нашем веку, кад људи падају тусућама као мухе по бојиштима? Зар је судба свакога рекрута, што га погоди тане, трагична? Зар је судба сваке бабе, што издахне за пећком, трагична? — И то ми се зове дефиниција, одредба! Зар ви не видите какав несмисао излази из те одредбе, кад се упореди са вашом одредбом лепога? „Лепо је живот,” „трагично је смрт;” дакле: ''трагично није лепо!'' Ви велите, да је Густав Адолф био трагичне судбине, ма да је „са свим случајно” погинуо. — Са свим случајно? Случајно је само, што је погинуо ''баш код Лицена,'' или што га је погодило баш ово или оно тане. Али кад човек опако лети у смрт, као што је летео тај северни Александар, онда би чудо било, да је у опште изашао жив из рата, особито из оне жестоке битке.&lt;br /&gt;
{{gap}}19. Да знате, колико бисте нам угодили тиме, ви бисте нам именовали бар једну из тог „већег дела трагедија Шекспирових;” у толико пре сте требали то чинити, што сте мало час исповедили, како „већи део производа вештине даје права додати: ужасно, што постиже човека, више или мање неизбежно је.” Како то, да је „већи део трагедија Шекспирових” у сукобу са „већим делом производа вештине у опште”?! Сад, или Шекспир није вештак, или — ви немате право. — У осталом ово цело правило, у ком се скупљају резултати дугог нагађања, колико је кратко, толико је у свакој врсти пуно надртости и аљкавости. На пр. ви велите: „чини се, да врло често само по навици тражимо у сваком производу вештине неопходни сутицај околности — — находимо — —.” Није нам ни на крај памети, да је то, тако рећи, увреда по осетљивог и радозналог читаоца, оставити га у најдубљој неизвесности у важном питању, ''од куд нама та навика''? Је ли оправдана, или није? Можемо ли се, ако није, одвикнути од ње, или не можемо? — Зар вам се не слути, да је баш ту чвор целога питања, да је то она навика, основана у нашој природи, у склопу наших живила, што нам казује, допуњавати маштом својом оне празнине, изравњавати оне случајности и нескладности, што у животу и у природи често кваре армонију учинка? Зар вам се не слути, да је то баш оно, онај „призрак идеје”, што сте га ви у својој одредби лепога онако на пречац одрицали, а сад га и нехотице признајете у лику „навике.”&lt;br /&gt;
{{gap}}20. Овде је заиста једна ахилова пета немачке теорије. Чернишевски је осетио, да би то било сувише телеологично, сувише за човека удешено схватање, узимати, да је фантазија принуђена прерађивати лепоту објективне природе због њене непотпуности. Чернишевски је опазио ту ахилову пету, али кад је хтео згодити, промашио је. ''Да фантазија прерађује појаве природе,'', то стоји: ''да су те појаве спољне природе обично непотпуне, несавршене,'' и то стоји. Али не стоји ово: да фантазија ''за то'' прерађује те појаве, што су непотпуне. Она би их по свој прилици прерађивала, да су још много потпуније, него што се то и Чернишевскоме чини, ''јер она то чини по органској потреби, по физиологијским законима оних чувила, оних живила, што посредују сазнавање и сећање у човека.'' То позитивно доказивати, одвело би нас далеко, морали бисмо и ми развити читаву теорију, што би премашило оквир обичне глосе, те морамо то оставити за други пут. За сад само још нешто о Чернишевсковом „амартемату.” У место да покаже лабавост логичне копче између „прерађивања фантазије” и „непотпуности објективне природе;” он се пребацује, те нас уверава прво, да је фантазија, што прерађује природу, патолођијски, болесни појав, — ''што није истина;'' друго нас учи, да је ''здрав'' човек потпуно задовољан и са ''осредњом природом,'' тако да му не треба баш ни мало фантазије, да је попуни, — ''што опет није истина.''&lt;br /&gt;
{{gap}}21. Као што већ рекосмо, то, што ви узимате да је болестан појав, није ништа друго, до последица природне радње оних живила, што чине фантазију. Ви презирете фантазију, која се не задовољава ни с чим, не ћете да разговарате с њоме; као да има фантазија, која би се са свим задовољила с којим створом природе, кад га позна до краја, и као да то стоји до њене воље, задовољити се или не.&lt;br /&gt;
{{gap}}22. Да, само што онда, кад их позна „онаке, какви су,” престају бити лепи. Можда за то и јесте у мојсијевом постању прво познавање уједно и први грех, сеоба из раја, из царства лепоте, света фантазије. — Узмите сами какав леп видик, диван предео, што ће вас са једног или другог гледишта занети, а кад приступите оном дрвећу и стенама, па станете сваки предмет разгледати из ближе, станете га „познавати онаквог, какав је,” нестане лепоте и заноса, као да га никад није ни било. — Природна је лепота обично светла буба; док је гледате из неке даљине светли се; чим је се дотакнете, потамни.&lt;br /&gt;
{{gap}}23. Благо ономе, ко то може. Али задовољити се с чим и увидети да је лепо, то је тек разлика. А разговор је о ''лепоти,'' а не о ''задовољству.''&lt;br /&gt;
{{gap}}24. То вам нико не пориче, али о том овде није разговор. Разуме се, да ћете се ви та пре та после заситити гледајући ма најдивнији створ вештине; али, ма га гледао сто година, навек ћете морати признати, да је леп.&lt;br /&gt;
{{gap}}25. Ти примери не сведоче, да се „естетичко чувство” брзо и лако задовољава, ''већ на против, да је ретко дело, што ће га потпуно задовољити.''&lt;br /&gt;
{{gap}}26. Зар не видите, да се уплећете у контрадикције? — „Естетичко чуство тражи што је ''ваљано,'' а не ''фантастичко-савршено!''” Чим тражи оно, што је ваљано, онда се по себи разуме, да ће тражити све ваљаније и ваљаније ''па и најваљаније,'' а то је, од прилике, то ваше „фантастичко-савршено.”&lt;br /&gt;
{{gap}}27. То не доказује толико „реалност природине тежње за лепотом,” колико правилност радње природних сила, неодољивост природних закона. — У осталом позивамо се на своју 13. примедбу.&lt;br /&gt;
{{gap}}28. Како се то разуме? Јер ако мислите, да стоји ''до воље'' човека, „до каквог ступња је живот његов испуњен лепим и великим,” онда се варате; ако пак мислите, да стоји до састава, до личне нарави и снаге, онда нисте казали ништа, јер таки су људи ''заиста ретки.''&lt;br /&gt;
{{gap}}​29. Ово је загонетка. Шта је то „дух догађаја?” Је ли повод? јесу ли последице? или је на послетку начин, којим се догађај збива? — Ако је ово последње, што је по фрази најприличније, онда је „дух догађаја” то исто што и „догађај.”&lt;br /&gt;
{{gap}}30. Ми ћемо се навек борити за уставност и уставне заводе; али тако жесток „уставобранитељ” не ћемо никад бити, да поверимо и пресуду о лепоти — „већини.” — У вас то још разумемо и праштамо; јер ви Руси толико сте жељни уставности, да бисте и лепоту уживали — уставним путем (што не би било непријатно, кад би етимон речи „устава” долазио од „уста”.)&lt;br /&gt;
{{gap}}31. То је са свим споредно питање, да ли је лепота у природи ређа или чешћа. Цело разлагање Чернишевскога, у осталом, није ни покушало оборити лођичке свезе између „напреднамерености” и „реткости,” што заиста постоји. — Што се тиче појединих примера, тужбом рафаиловом не може се никако доказати, да лепота није ретка у природи. То је баш један доказ и за онај „призрак,” на који је Чернишевски нападао обарајући дефиницију лепога. Верујемо, да би се сваки северни сликар занео за многим моделом, што би га Рафаило одбио; па Рафаило га ипак одбија, ''јер је већ имао лепших.'' Тако исто ће нас италијанска природа занети, ако долазимо из ''Русије''; али дошавши са Антила или из источне Индије, не ћемо се тако заносити италијанском природом, као пре познавања веће лепоте. — Пример ''Отела'' и Макбета још је слабији. И ако узмемо, да је један вреднији од другога ипак знамо, да се ни Макбети не продају на меров.&lt;br /&gt;
{{gap}}32. Није тако. Што ми ретко, па готово и никада не ''налазимо'' савршенства, за то не мора бити, да га и не ''тражимо''! На против: што га ређе, што га теже налазимо, тим га чешће, тим га жешће тражимо. На тој очевидној омани, на тој простој „ошипци,” ви назидасте читаво крило вашег знанственог дворца. — Ви се позивате на примењену математику. Истина, да се она задовољава са приближним количинама, али ипак тражи што веће приближење идеалној тачности, и на том тражењу оснива се управо напредак те науке или вештине. — Ни пример о научнику сваштару није најспретнији. Нико не тражи сваштара ни свезналица, али не за то, што би било тешко наћи их, већ за то само, што смо узели на ум, да сувишно раширење знања на многе предмете иде увек на штету дубине знања у појединостима, на штету самосталног замишљања и на штету осталога карактера.&lt;br /&gt;
{{gap}}33. То нема смисла. Зар између ''лепога и наказнага'' нема ничега, што не би било ни лепо ни наказно? У том се закључку огледа неспретност свега умовања, што се њим завршује. — Да је пупчина мора математичка мана, и да би морска пучина математички савршенија била, да је са свим равна, — то би врло тешко било доказати, теже можда, од противнога, т. ј. да је баш ''математички'' савршеније овако, него што би било, да је равно.&lt;br /&gt;
{{gap}}​34. Та баш из правила вашег искуства: -{similis simili gaudet}- излази, да нама индивидуална лепота за то годи, што је нама налик, ''нама свима''; а то опет иде на апсолутно. ''Circulus vitiosus.''&lt;br /&gt;
{{gap}}35. Позивамо се на оно што смо већ говорили о томе. Само бележимо признање према нашој 33 белешци, да уз „индивидуалност” иду „мане.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}36. Свега може нестати, само оне снаге у човеку, што ствара све нове и нове лепоте и зида на старијем основу, те не ће нестати, док је човека, и на то сте заборавили.&lt;br /&gt;
{{gap}}37. Допустите, да вам кажем: Збогом, лаку ноћ. И нама би сваки изгледао смешан, који би хтео доказивати противно.

== Извор ==
* ''Летопис Матице српске'' 1874. -{II}-. Књига 117. У Новом Саду: Српска народна задружна штампарија. Стр. 66-71.&lt;br /&gt;
* ''Летопис Матице српске''  1875. Књига 118. У Новом Саду 1875: Српска народна задружна штампарија. Стр. 200-201.

{{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}}

[[Категорија:Лаза Костић]]
[[Категорија:Српска књижевна критика]]</text>
      <sha1>g2cag9bwb5mgr9yp9fdow20ve7solkx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Он зна све!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61040</id>
    <revision>
      <id>143982</id>
      <timestamp>2026-06-02T15:20:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>143982</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="71615" sha1="dkcklk385aj531ey6aqs3dbevbrpc32" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Он зна све!
| одељак=
| аутор=Лаза Лазаревић 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
     У оно доба људи нису спавали ни седали, већ посртали с носа на уста и с уста на нос; с ногу су јели... али, да почнем с почетка!
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     Не може се казати да се није учио, али се владао до зла Бога рђаво!
     Не би га иначе ни истерали из школе!
     Не знам на нас друге, али на њега школа није имала никаква васпитна утицаја.
     Он је се, покрај свега другога, и давио, и то три пут! А то неће учинити ни једно добро васпитано дете! Три пут! Два пут у Сави на купању, а један пут на бари, кад је пропао кроз лед... Он је био бијен пред сва четири разреда, што је насред пијаце испрегао коња из циганских кола и одјахао га низ чаршију... Он је конструјисао у скамији пред собом фину рупицу, у њој сакрио иглу на концу, и кад ко седне на то место пред њим, он само тргне конац и — наравно! А кад се дигнеш, не видиш ништа! Да Бог ме да се овај угурсузлук није могао сакрити оку професоровом, тим мање, што је увек онај који је седео пред Вучком по два-три пут на часу скакао и дерао се, а при том није дизао руку̑ у висину.
     Он је...
     Онога судбоноснога дана, он је, као и увек, био наш цар. Њих је пак предводио Ђокица Ђурић. Ђокица, који је био врло мудар цар и врло пажљив војсковођа, склони гро своје војске у кошару, у његовој авлији, и само нас је појединим деташованим одељењима иза дрвљаника и стрељачким ланцем иза тарабе узнемиривао. Ми напунимо шпагове каменицама, једним јуришем узмемо тарабу и нађемо се у њиховој авлији. Тада са отлукане полетеше каменице тако нагло, да наш центрум у нереду уступи, а крила почеше већ да се враћају преко тарабе. Ики разбише главу, Маркића ударише у леђа тако, да он поче плакати, и напусти бојни ред, претећи да ће нас све сутра тужити професору. Вучко, наш цар, видећи да код наших трупа нагло опада морал, командује «јуриш», али се нико не усуђује на утврђена непријатеља. Тада се и он врати и прескочи тарабу, извади ножић, па нас повија дерући се: «Свакога ћу пробуразити ко не јуриша»! Ту није било шале! Ми се очас поново нађосмо с ону страну плота, и полетесмо сложно напред, вичући «јуриш» и лупајући каменицама у отлукану.
     Непријатељ се убрзо поколеба, и напусти своје утврђене положаје. Видећи да им је пресечена одступница, они с отлукане поскакаше доле на ђубре. Неки се предадоше, а неки потражише спасенија у бегству. Разјарен њихов цар, Ђокица, неустрашљиво полете међ нас, устреми се на Вучка; млатну га једном дурунгом по глави, па и сам наже да бежи. Али се Вучко стиште за њим, стиже га, и протера му ножић кроз бутину. Крв процури кроз панталоне. Ми се с вриском разбегосмо, и поређасмо по плоту, чекајући преплашено како ће се све свршити? Тада дотрчаше старији и — одведоше Вучка у апс! У прави апс! Где су прави апсеници! — У начелништво!
     Тада, у другом разреду гимназије, њега истераше из школе.
     Чисто нам је лакнуло! Нисмо га ми мрзили — сад се нешто мислим! — него смо му управо завидели и — бојали га се. А како да-га се не бојимо? Њега, који се није никога бојаo!
     Па ипак!
     Брата Видака бојао се као Бога!
     Томе Видаку, који је тада био калфа, тужили смо се и ми, и јадна њихова мати, и учитељ, па доцније чак и директор гимназије.
     Директор му је много гледао кроз прсте.
     Али кад им мати умре, није нико више долазио да кука и плаче око директора; те онога дана, кад га пустише из апса, истераше га и из школе. Њега: Вучка Теофиловића!
     После му је израдио брат Видак да га приме за шегрта у исту радњу, где је и он био калфа. И кажу да га је Видак душмански био! Све га, кажу, ногама газио!
     Од то доба он је почео да се губи између нас, али успомена оста; и дуго дуго још после тога он је био наш јунак, наш недозвољен идеал!
     Ми смо ваљда већ свршавали лицеј, кад је његов брат Видак почео за себе радити, и њега узео себи у радњу као калфу.
     Кажу да га Видак, од како га је узео себи у радњу, није више ни прстом кључио... А шта ти ту није било?!
     Један пут послао га Видак по вересију. Вучко дође у једну варошицу, покупи вересију, и дâ све на клопу. Сад се нашао и над попом попа! Сад се и он збунио. Кући не сме, а не зна куда ће? У то доба неки Циганин, који је водао мечку, разболи се на мртво. Вучко докопа ону мечку, па стане водати по варошици, и — у вече је имао толико новаца да опет окуша срећу у клопи. До поноћи већ је тако довео у ред своје финансије, да га је зора затекла на путу. далеко од те варошице.
     Кажу да од то доба није више играо карата, али страст за коцкањем је остала, и документовала се у игрању крајцара. Игри, која је као што знате, готово искључно дечија, али се он ипак њоме забављао и дуго још доцније.
     Исто тако кажу да му Видак није хтео ни речи рећи, кад је чуо шта се десило у оној варошици.
     Још је неко саветовао Видаку:
     — Море, што ти ово мало не попритегнеш?
     — А што?
     — Ама, море, није то ситна ствар! хоће он један пут сатрти све твоје имање!
     — Нити га он може сатрти, нити хоће, каже Видак немарно.
     — Море, он ''неће'', али ће учинити, па после кад види да нема куд, а тебе се боји... пиха! Може се и убити!
     — Па свак је господар од себе и своје главе, рече Видак позеленевши. А и ти би, вели дркћући од љутине, боље чинио да гледаш своја посла. Теби, чини ми се, нисмо ниједан ништа дужни; нити нас ти иједног хлебом храниш!
     Онај пријатељ, наравно, види да ту не вреди тупити зубâ, па се није ваљда човек ни за једног више ни заузимао.
     Али баш од тога дана Видак као да поче блаже, некако дружевније поступати с Вучком.
     Дотле је он говорио Вучку:
     — Иди одмах код Маринка магазаџије, па ћеш му казати, да сам ја казао... и т. д.
     А од то доба рећи ће:
     — Скочиде, Бога ти, до Маринка магазаџије, па гледај, како знаш, да он ону нашу ствар... и т. д.
     Дотле је он с Вучком говорио највише погледима — речи су у њега у опште биле скупе — а од то доба је узео онај тон који се чеше о затегнуту интимност. Само и од тог доба, као и дотле, не би учинио ништа. што би налик било на каку изјаву љубави и братинске нежности. — Поверавао му је, као и дотле, неограничено све, и увек је за обојицу кројио подједнаке хаљине. И то је све!
     Јест истина! И дората је давао Вучку погдешто да га јаше. А иначе — ником! — Оно, истина, тешко да би га ко други, осим њих двојице, и смео узјахати.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     У оно доба људи нису спавали ни седали, већ посртали с носа на уста и с уста на нос; с ногу су јели... али, да Бог поможе!
     Видак се за коју годину помеша међ' прве газде, и једног дана јави се он за моју сестру од тетке, Илинку Теча-Тодорову!
     Испит и прстен био је заједно — као и обично у оно доба.
     Теча-Тодор зовнуо је неколико својих пријатеља. Видак дође с братом и с неколико својих знанаца. Вучко је нашао шаркијаша и гајдаша.
     У соби је владала тиха свечаност и нешто хладно, као оно на станици кад је већ три пут звонило, вагонска врата залупљена и чека се на писак локомотиве.
     Устаде поп. Устаде и Видак и Илинка.
     Поп изговори «неколико поучних речи о браку». Па онда упита њих двоје хоће ли се? —Одговорише да хоће.
     Сад почеше љубити руку. Најпре попу и Теча-Тодору, па онда по редом старијим људима.
     Честиташе им. И воз као да већ хтеде да се крене, и Стојан Приклапало већ намигну на Цигане да свирају и на девојке да служе вином.
     И Илинка пође у кухину.
     Тек уједан пут Видак се диже и викну:
     — Илинка!
     Она стаде као свећа, обори очи и поцрвене.
     — Видиш, рече Видак тако некако озбиљно, још нешто има вечерас да се сврши... Прво: ево овај прстен!
     Он скиде с руке прстен па јој га пружи. Илинка га стидљиво прихвати двема прстима.
     Он се онда окрете брату и баци му један од оних погледа, који се бацају добро васпитаној деци, кад треба да изађу из собе:
     — Отрчиде ти кући, те види јесу ли млађи свуда погасили ватру!
     Вучко истрча пре него што је Видак и свршио своју заповест.
     Тада се Видак окрете Илинци:
     — Још нешто! рече он. Видиш: ово је мој брат! Ти већ знаш! Он је онако мало детињаст, али му и приличи... Ако нема ни оца ни мајке, није опет сироче... Има ко се брине за њега! Најбоље је сад да ти кажем... Видиш: прво њега да гледаш, па онда мене... Хоћу да му је кошуља с кошуљом, чарапа с чарапом... Најпре хоћу њему да полијеш, па мени; њега да послужиш, па мене! Њега немој увредити ни на жао му учинити, а мени већ... како ти воља! Видиш! То и ти, Газда-Тодоре, да чујеш!
     Теча-Тодору као да не би баш по вољи ова погодба. Он се намршти и одби руком:
     — То је ваша ствар! Како се вас двоје наредите.
     — Е, је ли тако, Илинка? обрте се Видак опет њојзи.
     Она климну главом.
     — Упамти само то! А сад... Сад можеш ићи куд си пошла!
     Она изађе. Одмах унеше вино и свакојако мезе. Убрзо Стојан Приклапало поче наздрављати. Друштво се развесели. С авлије чу се гајдаш и топот ногу у такту. У кухини Вучко међ девојкама, натерао фес на око, а шаркијаш иза њега бије по жицама и одсеца:
&lt;center&gt;Ту'ни, ја'на, ту ногом,&lt;br&gt;Ето праха под ногом!&lt;/center&gt;
     И у соби Цигани развалише вилице и полегоше по ћеманетима. Бубањ у мозак пробија! Вино као гром!
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     Кад сам после три године дошао кући, одмах похитам Илинци.
     Кад сам ушао код њих, видим чак у дну авлије, крај плота, а наслоњена на бунар, Вучка. Пођем чак око чардака, хтевши да га заобиђем и изненадим. Али, чим сам пришао ближе, угледам иза плота једно светло око, и, судећи по зајапреним образима Вучковим, закључим одмах да је το rendez-vous. — Хтедох полако да се сакријем и побегнем. Али у тај пар погоди ме ''оно'' око! Одмах за тим ''она'' као да се доиста издиже за читав хват поврх земље, као да доиста «прну» кад угледа мене, и одлете према кући.
     Вучко погледа најпре забленуто пут ње, онда тек опази мене и, хтевши ваљда да ме превари, учини се да ме не види, и стаде једним сврдлићем ревносно бушити један котур дрвета, који је држао у руци.
     И ја се, наравно, чиним невешт:
     — Еј шта ти то, море, мајсторишеш? Помози Бог! Како си?
     Он скочи и пољуби се са мном:
     — Бог ти помогао! Хвала Богу! Како ти? Ето, правим колица моме малом синовцу!
     Једва сам чекао да видим Илинку, која је још пре две године родила.
     После свију облигатних и необлигатних питања, рекох му да ме води да је видим. И њу и дете!
     Боже мој! Кака је то промена! Од девојчице — жена у напон! Дође ми као споменик, који сам видео онога дана кад је откривен усред голе пијаце, а сад се око њега развио питоми и величанствени парк.
     Како дивно детенце држи у наручју!
     Питао сам је за свашто. Хтео бих још нешто, али ми тешко иде. На послетку превалим преко језика:
     — Како живиш?
     — Добро!
     — Знам! А Видак?
     — Како?
     — Видак! Како те пази? Какав је човек?
     — Пази ме као и отац што ме је пазио, и, Боже прости, још боље. А добар је као добар дан, и — зна све!
     — Како: зна све?
     — Све, па тако! Што год рекне, онако мора бити! Свака му је реч света!
     — Е, е, Илинка! Ти преда мном говориш као пред туђином. Па Видак је, брате, прост човек!
     — Прост јест! Али да видиш ти само! Ако он није учио великих школа, опет он зна све науке!
     — Зна да Бог ме и како се земља окреће!
     — Па зна!
     — Шта зна?
     — Па како се земља окреће!
     Ја се убезекнух. Нисам, наравно, ни мислио водити тако луда разговора, али ме однекуд сам језик поведе. Сад постанем радознао:
     — Па добро, од куд он зна како се земља окреће, и од куд ти, као бајаги, знаш да он то зна, и од куд он косанћим да то теби прича?
     — Е, прича он мени свашта! Ја њега питам, па он мени прича! Ја — за то што кажеш — ја нађем на ћупу с пекмезом један пут једну хартију, па тамо нешто пише за земљу, па ја питам њега, а он ми каже све! Јесте, Бога ми! И каже да су хтели да убију онога што је измислио да се земља окреће, онога... Гутенберга! Је ли Гутенберг се зове?
     — Не! рекох ја упрепашћен.
     — Е не знам сад, настави она простодушно, не знам баш како се зове... И Гутенберг је нешто измислио! Али видиш сад да он зна све?
     — Видим, видим!
     Њене се очи засветлише победоносном простодушношћу. Она ме дохвати за руку и уведе у велику собу. На орману под иконом стајала је једна тријестина лепо поређаних и лепо укоричених књига:
     — Видиш! каже она, показујући поносито руком на књиге, видиш! Он зна све то! И мени много казује. Ето ово!
     Она поче монотоно и с усиљавањем гласно читати: «Живот и чрезвичајна прикљученија славнаго Англеза Робинзона Крусе»... знам! То је онај што му се лађа подавила, па је после... пиха! све ми је то причао! А ово је: «Ру—ко—» Знам! То је «Руководитељ»! Ту има све, и сваки лек ту стоји и од сваке болести лек! А ово је...
     — Остави, молим те књиге! Књиге су ме од куће отерале!
     Ућутасмо. Чисто ми је било нешто мутно у глави. Играо сам се најпре с њеним дететом, па после ошљарећи опет поведем разговор:
     — Је ли, Илинка, а овај Вучко?
     — Шта?
     — Како се с њим слажеш?
     — Добро, Бог с тобом! Ја како него добро? Девер ми је!
     — Знам. Али он је онако...
     — Како?
     — Онако — ћалов!
     Она поцрвене:
     — Ех, ћалов! чекај док му падне слеме на теме! Он је сад још дете!
     — Мањ по томе што још игра крајцара. Дете! — а...
     Ја хтедох рећи: «засукао бркове за уши», али то не беше истина, а с. Илинком се није смело говорити у сликама.
     — Па дете, ја Бог ме! Он има, хвала Богу, ко се за њега брине! ''Он'' — она у целом разговору зваше свога мужа само «он» — он је њему што и мени: и отац и мајка! Па док је нама њега, ми можемо бити како нам драго. Ниједно нећемо гладовати... ни онако што год... Он зна све!
     — Хм! А пије ли ''ово'' дете? Ја хотимнично ударих гласом на «дете» и показах руком у авлију, где је Вучко правио колица детету.
     — Пије и пуши, али не пред њиме. Ја му тако скунаторим по коју крајцару да купи духана, и склоним га кад се напије, да га он не види.
     — Хм! Не допада се мени то што твој муж њега мало не стегне.
     Она спусти дете, које беше заспало, на душему, и чисто се љутито обрте мени:
     — Ама кад ти кажем: зна он најбоље шта ради! Он зна све!
     — Добро, добро, де!
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     С каквом слашћу се ја сећам свега онога!
     У оно доба људи нису спавали ни седали, већ посртали с носа на уста и с уста на нос; с ногу су јели... И опет! Све је изгледало као да се сàмо пило, певало, и веселило!
     И сам онај туњави Павле био је и добар трговац и добар јунак!
     Кад нам једне недеље а после ручка, мало накривљеним, изведоше оседлане коње, ја сам мислио Павле неће умети ни закорачити... Још да видиш какав му је коњ! Па кад пође да уседне, он некако као разглављен, и као да се пење на крушку... Али чим се нађе у седлу — отпут други човек! Као да га заковаше! Коњ издиже главу, фркну, скочи једном-два, па стаде као укопан. А Павле се само стидљиво смеши, брише себи нос рукавом и глади коња шаком по врату...
     Кад изађосмо из вароши, Видак се одмах одвоји од друштва, и стаде заигравати коња по трави крај друма. Коњ му беше отворен дорат и преливаше се на сунцу као скоро орибана тепсија. Он беше од оне кржљаве арапске расе, од које су коњи до скора били код нас на великој цени, а сада их са свим нестаје. Висок на ногама, кратка тела, пократка врата, мале главе, широких ноздрва и груди, великих очију. Глава и ноге су сама кост и жила, сапи су обично средином лако утолегнуте, као што се то звало «олукли», а из тога олука пружао се право назад и нешто на више реп, који је на разне кицошке начине чешљан, оплетан, на рђаву времену и на чворове увезиван. Ти коњи — да ли по нарави, да ли по рђавој дресури? — нису имали оне достојанствене хладноће и питомости коју би показао један Арапин или Енглез и онда кад би га шибао бичем и кад би му остругама парао трбух. На против: они су готово увек укварени, погдешто тако, да је само известан јахач смео узјахати извесног коња. Кад он савије врат, кад му жиле набрекну, кад развали ноздре и вилице и упрска се пеном из својих жвала, тад он, ма да је мало пре од куће пошао, дакће као да се с трке враћа и дркће као прут. Тада га се чувај! Ни онај немилосрдни ђем са клипом, који се забија дубоко у гушу, не помаже ништа! Савладан ваљда осећањем сујете, он пада у неки занос, и носи, мислиш, у смрт свога јахача. Ама и јахач је неки! Он натерује фес на уво и седи у седлу лако и нехатно као дете у љуљашци. Такога већ познаје коњ, њега трпи, ваљда и воли, али баш као да се њиме поноси, и тада се оба носе и као да се машају руком за облак.
     А тај исти коњ, кад пођеш трговачким послом, кад преко њега бациш бисаге и вежеш срџаде у теркије — пође оним ходом, који се зове «раван», и ни дај Боже оне хале! Он зна пред механом прићи уз бињекташ и ногом давати знаке, које су механџије већ разумевале, те ти доносиле час вино, час каву и ракију.
     Ми смо сви ишли широким путем, поигравали, «престројавали се», слушајући Павла, који је јахао неколико корачаја напред, и, правећи се стерешина, командовао нам по војнички. Само Видак што се издвојио, те иде ледином украј пута. Коњ му зечки поиграва, и, где би год видео какав оборен грм, јендек, кладу или бару, он се још издалека рогуши и фркће, знајући да ће га Видак пустити да прескаче. — Ма да смо и ми имали добре коње, и уздали се и у њих и у се, опет смо сви с прикривеним дивљењем погледали на Видака, који је некако необично лако и немарно, па опет тако поуздано седео на своме дорату. А дорат сав као насапуњен, и из оне пене импозантно се црвене грдне ноздрве као она два црвена фењера ноћу на локомотиви. Са стране, одакле га ми гледамо, засија се често његово око, које као да је искоса на нас бацао; и, ваљда видећи колико му се дивимо, полетао би час на једну, час на другу страну, час напред и упропнице — како би га кад Видак дарнуо једним или другим, или обојим листовима.
     Јахање опија као вино. Човек појаше од куће с врло «мирољубивом» намером, али, чим уђе у весело друштво и зањиха се у седлу, почиње да губи свест и да се љушка неким херојским сном! Што веселије друштво, тим и коњи немирнији, и ти механички попушташ узду, придајеш листове, и онда се носиш некуда, куда те сама душа води, те се само на махове очешеш о земљу и већ као да се носиш под облаке.
     Павле, који је опет код нас који смо у групи јахали имао најбољег коња, ијахао напред, поигра коња поребарке и гледаше неко време Видака на његову дорату. Ваљда га тај поглед толико савлада, да се он окрете нама и само дрекну:
     — Хȁ сад!
     Па пусти коња. А ми само набисмо капе на главе, пустимо дизгине, стегосмо листовима, и онда — духну један ветар поред ушију и очи засузише!
     Тако смо летели неколико секунада. Павле беше напред, ја одмах за њим, остали за нама не знам како су ишли. Тек од један пут пирну нешто поред мене. Ја, који сам полегао по коњу и гледао само у плоче стражњих ногу Павлова коња, угледам сад Видака на дорату како пролете поред мене, обиђе и Павла, и, рекао бих, откотрља се на крај света.
     И Павлов коњ одмаче мало од мога. Тада Павле диже високо десну руку. Ваљда је што и викао, али ко ће то чути? Тек ја, а видим и они за мном, почеше устављати коње. Сад смо се били опет сви зближили и толико само трчали да не изгубимо Видака из очију. Тада он опет скрену с друма на траву, па полете право једној високо затрњеној обали. Ми још више устављасмо. Видаков дорат одскочи од земље, подави ноге и понесе се преко високе обале. Чисто као да нас носи! Ено га на другој страни! Али га у један пут нестаде, и ми нејасно видесмо Видака, где као стрела кад је пустиш из лука полете главачке на земљу! Све се изгуби иза трњака! Павле дрекну: «погибе Видак» па забоде коњу бакрачлије у трбух. Ми се сви пустимо за њим и убрзо стигосмо на место плачевног призора.
     С оне стране, а на два три корака од обале, видесмо један изврнут плуг и у ручицама његовим предње ноге доратове. Он је лежао поребарке, испружио вилице као мртав, јако му се распињу слабине и од њега се диже пара. Пред њиме тако, да му је преко њушке пребацио једну ногу, лежи Видак, потрбушке, лицем заривеним у земљу, и као што је изгледало без даха и знака живота.
     Павле, који је једини с коњем прескочио обалу и први долетео до Видака, чим ово угледа, скочи с коња, забаци му дизгине за ункаш, пљесну се по челу да му одлете фес, па јаукну: «их, их! јадан ти сам» И онда паде ничице поред Видака, подметну лактове под лице и поче гласно јецати и трести се целом снагом.
     Не знам ко је био између нас најприсебнији, те окрете Видака на леђа. Из уста му је лоптила крв, и цело лице беше умазано крвљу и скоро узораном земљом. Очи су биле изврнуте. Не знам да ли је дисао.
     Павле по гдешто само дигне главу, погледа Видака, па само јаукне: «их, јадан ти сам» и брзо опет стрпа лице на лактове, мислећи ваљда да ћe се све ово као какав страшан сан, док он жмури, прометнути у веселу јаву.
     Од дората се није могло прићи комотно Видаку, те с тога неко запе и извуче плуг испод њега, па га онда удари ногом у трбух. Познато је како ова хитра и јуначна животиња изгледа тако трома, десператна и мртва кад падне, а нарочито поребарке. Дорат, на први ударац у трбух, само јекну, али, на други-трећи, он се неспретно стаде опирати ногама о орање, и, на наваљивање са две-три стране, диже се, стаде као укопан и, с неким тајанственим расположењем и страхом, гледаше онај неред око себе.
     И ми смо стајали као луди, не знајући шта да радимо? Неко је само рупцем обрисао Видаку крв и земљу с уста и лица. али се он не разбираше. Договорисмо се да трчимо по кака кола. Осим Павла, појахасмо сви коње и разлетесмо се на све стране. И враћасмо се, и опет трчасмо, и на послетку неко доведе за собом једне добре тарнице.
     Претресосмо сено у колима, па положисмо у њих Видака, код кога се сад могло опазити да дише, и чути да му нешто кркља у грудима.
     Павле привеза Видакова дората за чатлов, па сам појаха напред пред колима. Ми други опколисмо кола и, шишкајући коње, ћутећи и невесело, пођосмо уз кола.
     Павле се сваки час обзираше погледајући час у кола, надајући се зар да ће видети отворене очи у Видака; па бацајући после поглед на нас, читајући ваљда с наших лица наше мишљење о стању Видакову. Али и оно што је видео у колима и оно што је видео на нашим лицима, учини те он у један пут скиде фес, тури га себи на очи, па се преви коњу до ункаша. Ми видесмо само где му се тресу плећа и слабине, и сви бесмо готови да плачемо.
     — Ах! мислио сам се ја, шта ће она јадна Илинка? Убиће се, Бог и душа! И шта јој вреди остајати са оним црвом и оним алауком, оним летиветром, оним Вучком!
     Од запада као да се неко грдно, велико, црно крило поче надносити над нас, над пут, над васељењу. Већ сумрак, а ми полако улазимо у варош.
     На самом уласку, Павле пружи десну руку у висину. Спровод стаде. Он притера коња колима, наже се до самих уста Видакових, после се мало одмаче и оштро га гледаше, па му онда опет принесе ухо. Онда се опет диже, исправи се у седлу, и, нешто размишљајући, гледаше у већ суро небо, па онда тури фес на очи и поче се поново трести. Окрете коња и пође напред, али феса не метну на главу, него га држаше у десној руци, спустив је низа се. Чини ми се, а не знам из каког разлога, да неки и од нас поскидаше фесове, кад коњи почеше ударати плочама о калдрму.
     Кроз варош се ишло још лакше него пољем. Свет, најпре из радозналости, а после из учешћа, поче пристајати уз кола. Никоме ни на ум не падаше да отрчи напред, да «спреми» фамилију и, што је још главније, да дозове доктора; те тако цео спровод, који је од стопе до стопе растао, иђаше тихо и суморно као облак који изненада носи олуј, град и громове, и заустави се пред кућом Видаковом.
     Пошто је била недеља, то је све било затворено. И на Видаковој кући била је затворена и капија, и ћепенци на дућану, и све је изгледало као да затвора очи и обрће главу од овога жалосног призора.
     Спровод стаде, и сав свет плашљиво и с учешћем погледаше на капију, из које тада излете Илинка, и као луда скочи преко точка у кола, и паде по Видаку. Она је јаукала из гласа, али ништа друго није говорила осим: «jaoj, jaoj, jaoj».
     Тада од некуда искрсну и Вучко. Као да се нигде не придржа руком кад ускочи у кола. Стаде у њима усправо као сељачка млада, погледа доле пред собом бесвесна Видака и украј ње тугом убијену Илинку, погледа горе у небо, па опет доле, и онда се целом преданошћу своје душе, силно и искрено као циганка, лупи песницом у груди, па се и сам сроза поред њих двога. Али, као да се о нешто опече, он у исти мах скочи, и крепко ухвати Илинку за раме:
     — Диж' се, снâко! Глас му дошао звонак и одсудан. Очи му се светле.
     Илинка се као послушно дете диже, предвостручена и пресомићена.
     — Па он је још жив! викну Вучко некако кличући и гледајући у небо, као да тамо горе некоме говори. — Силази доле, снако!
     Она, послушно и придржавајући се за свет, сиђе с кола, очигледно не разбијајући се шта се од ње ради.
     — Деде још један на кола! викну Вучко оним промењеним гласом.
     Неко ускочи у кола. Њих два подухватише Видака и предадоше неколиким рукама, које су биле пружене према колима.
     Тако Видака скидоше с кола, унесоше у кућу и у собу, свукоше, обрисаше од крви и положише у постељу. Али се он не разбираше.
     Тада Илинка на сав глас јаукну:
     — Куку мене, кукавици! Шта ћу јадна са оним сирочетом? И појми да падне по Видаку.
     Али се Вучко утаче и придржа је да не падне. Стаде пред њу, истури груди, погледа у таван па се опет лупи шаком по грудима, али у овај мах кокетно и као глумац коме је стало да начини ефект:
     — А ја?! Зар ја нисам жив?! Зар...
     Али га глас издаде. Он тури обе руке на очи, излете на поље, протрча кроз сакупљен свет, дотрча до кочија у којима је Видак довезен, седе на њих, ошину коње и — нестаде га.
     Видак је тешко и равномерно дисао. Илинка се наднела над њега, не миче се и плаче. Ниже ногу Видакових, на патосу, седи прекрштених ногу и с лицем у рукама добри и простодушни Павле. И он се не миче и плаче. У соби је пуно света.
     Сви нешто шапућу.
     У тај пар чу се опет тандрк кола. Она стадоше пред кућу. У собу улете гологлав и разбарушен Вучко вукући за собом доктора.
     Кад доктор ступи у кућу, он се најпре с прага још оријентиса.
     — Але сви баби на поле!
     Вучко отвори широм врата. Изађоше жене па и људи. Илинка и Павле остадоше само на својим местима.
     Доктор приђе, клече поред Видака и ослушкиваше га. Пипа му пулс, прислони ухо на груди, заврне капак па гледа очи, завирује око уста, око носа, око ушију. Штипа га по ногама и по рукама. Пипа га и притискује свуда од главе до пете, а кад дође до десног рамена каже: «ја, ја, hat ihm schon». После му поново брише крв с одртог лица, отвори му око па примиче и одмиче свећу, опет пипа пулс и подиже главу.
     Тад се диже и обрте Вучку:
     — Он јест так пал? И показа руком: главачке.
     — Так пал! рече Вучко, и он показа руком.
     — Он је не блувал?
     — Не блувал! каже Вучко.
     Опет доктор узе пулс и као у некој недоумици слеже раменима.
     — Он јест жив? каже Вучко.
     — Але так, брату! Видиш он дише!
     — Ама хоће буде још жив? каже Вучко.
     — Але то Бог зна! Он је не блувал, не му је шла крев з носу, не му је шла крев з уха. Пулс — он опет ухвати за пулс и погледа у сат а, као да некоме горе на тавану говори — так и јест: восемдесет! Он може бит не розлупал је там главу где то јест смертно! Але, брату, ти то не розумиш!
     — Ама, човече, ја розумим! Само ти мени будеш лечиш брата, ја теби будем платим, ама све жут дукат, хеј!
     На докторовом лицу показаше се знаци негодовања и презрења:
     — Але ти так прост! То Бог може лечи! Чекај, брату, до јутра, то увидиме! Он сад само зломал ову кост, и мозак у него... але ти то не розумиш!
     Он показа десну кључну кост. Потом узе једне тканице, те њима увеза Видаку обе руке поврх мишица, па унакрст на леђа притврдивши, укрути у неколико десни зглавак у рамену да се не миче. Приписа неке прашкове и нареди да се на главу трпају хладне крие.
     У оно доба није у јесен било леда ни за пиво, а камо ли за болеснике.
     Потом се он диже и оде, обећавши да ће сутра рано доћи.
     Чим доктор изађе, Вучко, који је дотле клечао поред Видака и пиљио у доктора, скочи и разгоропади се:
     — А што стојиш ти ту, Стојане? дрекну на момка. Тестију па на воду! Живо!
     — Ти, снâко, дај пет-шест пешкира! Скочи!
     — А ти, Павле, брате... што му је ту му је!
     Глас му се размекша и поче да га гуши, али се брзо протури у онај ''нови'' глас Вучков; глас, који ме текну и подсети на оно срећно доба кад је Вучко као наш «цар» с ножићем у руци викао: «јуриш».
     — Ти, Павле, скочи у апотеку! Ама кад ја мислим да си тамо, а ти већ да си овде! И реци му, ономе апотекару, реци му да добро начини, да не жали јеспапа! Нека да Бог лека, платиће му се што не вреди!
     Опет му клизну глас:
     — Хајде, мој лепи Павле, мој по Богу брате!
     Све се разлете.
     Тада Вучко баци на ме један поглед, у коме као да беше нека молба за дозвољење, и онда се простре по Видаку и горко зајеца.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     Већ по поноћи, Видак се разабра. Сутра дан доктор кад је дошао констатовао је поново само прелом кључне кости и потрес мозга. Вучку је он објашњавао «што мозак му делал так так» и мућкао руком; на што је онет Вучко питао: «ама шта то? Није то то, него је то... ама знаш, он мораш са свим оздравиш»!
     После је доктор опет казао «не розумиш», а Вучко опет «розумим» и и тражио још какав лек, «ама што-год добро, знаш! као оно синоћ»!
     Тек Видак је, тешко разбијен, потресен и са сломљеном кључном кости, лежао с изгледом на потпуно оздрављење.
     За време његовог боловања, ја сам запамтио неколико ствари, које морам испричати.
     Често сам седео с Вучком у дућану, где је он сада био сам с момцима, према којима се био тако променио, да су се они чудили и нису умели да се нађу. Све је био нешто забринут и намрштен. Не знам шта би калфи Јешици те га једном онако срдита дрпну за пеш од гуња и са свим пријатељски позва да играју крајцара. Вучко се зграну, истеже шамаром, и Јешица лупи главом о бадију са зејтином.
     — Зар ти, бре, мислиш да је ово механчина, а не трговачка кућа?
     Од тога дана, и најстарији калфа поче га звати «газда» Вучко.
     Хтео бих, а не знам како ћу вам описати како је Вучко постао некако са свим други човек, са свим други, и опет му је са свим приличило. — Уозбиљио се! Неће ни да говори с његовим пајташима. Каже им: «прођи ме се, молим те; видиш да сам у послу! Знаш да је бата болестан»! Пази на сваку пару. Не облачи ни недељом нових хаљина. Нигде не стаје. Сад је у дућану; сад у одаји где момци шију гуњеве; сад на чардаку где се прегрће шишарка; сад у магази где отачу ракију; сад у подруму где претачу вино... Дао Бог берићета! Муштерија навалио, посла на све стране! Пада пара као плева!
     Било је ствари које онда нисам ни разумео!
     Једног дана уђем у кућу да обиђем Видака. У кухини застанем Вучка с Илинком, нешто шапућу. Кад се поздравим с њима и добијем одговор да је Видак добро, они без устезања наставе преда мном разговор:
     — И да ми даш, молим те, један грош да купим дувана, рече Вучко шапћући. Нисам пушио има три дана!
     — Лудаче! рече Илинка вадећи из џепа и дајући му полутак. — A што не узмеш из чекмеџета?
     — Немој, молим те!
     — Ама што кад ''он'' каже?
     — Нека, ако! Хвала ти! рече он, и, као дете, подигравајући истрча из кухине.
     Једне суботе, после подне, нађем Павла, кога сам био јако заволео од онога дана, нађем га на пијаци, држи једног шарана на прсту.
     Он се мило и добродушно и радосно насмеја кад ме угледа, и издиже шарана на прсту:
     — Хајде дођи довече к мени на вечеру!
     — Нећу, брате, на бећарску част, па да знам да умеш начинити и аласку чорбу. Него знаш шта? Дај тога шарана овамо!
     Он ми даде. Ја изберем још два добра икраша из корита преда мном, платим и пођем с Павлом:
     — Идем ја сад све ово да дам Илинци да она нама спреми, па довече дођи и ти. Знаш како ће бити мило Видаку.
     Павле се радосно пљесну рукама, и дође у вече с једном грдном чутуром.
     Тек кад смо већ хтели сести за вечеру, дође Вучко из дућана с «пазаром» и с рачуном. Видак му рече да седне да вечерамо, па ће после гледати посла, и ми се одмах наклописмо на рибу, и почесмо «пробати» Павлово вино. Бог ме се омиче! E после развезосмо разговор, све дође на ред, па на послетку и Вучко хоће да преда Видаку пазар и положи рачун. Ништа не разумем њихов разговор (можда због Павлове чутуре), ама видим где нешто дуго говоре; и, мало по мало, дође до озбиљних речи. Онда Вучко, онај исти туњави Вучко, поче да лупа руком о софру, да помиње неку вуну, мед. Һитајку, морокошње, гуњеве и шта ти ја знам, и, све више долазећи у ватру, поче по једној хартијци, коју извади из гуњчета, лупати руком:
     — А ово?! Је ли ово два пут два: четири?
     Видак љутито докопа ону цедуљу из руку Вучкових, и оштро му погледа у очи, па онда у један пут прсну у смех и загрли га:
     — Та зар ти, болан, не видиш да се ја с тобом шалим. Ја, треба да знаш, ја...
     Он докопа са стола пуну чашу вина и укап је испи:
     — Ја, треба да знаш... мени... Мени ништа не би било тешко да сам морао умрети! Ја сам знао... па знао сам да Бог ме! Точи!
     Ала смо се после накитили да нико од нас није видео како се Видак наслонио на ону руку, врх које је сломљена кост, ма да смо сви сматрали за дужност да на то добро мотримо!
     Прексутра дан Видак изађе у дућан, истина с увезаним и укрућеним плећима, али тек!
     Вучко се одмах повуче и помеша у момке, који од један пут изгубише сав респект према њему. Помислите! Тога дана он цепа једну главњу на дрвљанику, зајапурио се, па даје секиру калфа-Јешици:
     — Деде, Бога ти, сустах! Умори ме ова бабетина.
     Јешица узе секиру и безобразно се окрете Вучку:
     — Хоћу, ако ћеш после да играмо крајцара!
     Вучку заиграше очи. У један мах као да се колебаше; али у исто време, а не знајући за што, он осети да би то било '''сад''' не само детињасто, него и стидно. Као да нагло збаци нешто са себе, окрете се намргођен Јешици и пружи му секиру:
     — Држи ту секиру, па ради што ти се каже! Зар хоћеш да...
     Посрамљен Јеша узе секиру и љутито стаде ударати по главњи.
     Вучко пође у кућу. Кад се беше одмакао од Јеше тури руку у шпаг, извади један куршум, којим преврће крајцаре, и завитла га далеко преко куће.
     Тога истога дана у вече, пред вечеру, дошао Вучко у кухину, окупио Илинку те му баци на маст парче хлеба, и он то «мезетише». И ја се прибијем уз њих и — подмладим се.
     Илинка необично весела што је Видак прездравио. Све се нешто смешка, намигује на ме па задева Вучка.
     — Је ли, дешо, што је остави, болан?
     — Ћути, молим те!
     — Није, Бога ми, не шалим се! Девојка плаче, уби се! Каже: не мариш за њу!
     Вучко скоро да плаче:
     — Немој, молим те!
     — Ама није, Бога ми ти кажем! Она каже: од како се ''он'' поболео, ниси јој ни лепе речи казао!
     — Немој, снâко, жив ти син!
     Илинка ућута као заливена. Намигну само на ме и показа очима на Вучка, који побеже из кухине.
     — Умре за њом! каже Илинка.
     — За овом газда-Станишином? упитах ја. А је ли кака девојка?
     — Бог с тобом! Нема је одавде до мора!
     — Видео сам да је лепа... Него онако...
     — За «онако» је — прођи је се! Кажем ти: нема је ни у трећем царству!
     — А хоће за Вучка?
     — Пȍлу̑ди!
     — А он за њом?
     — Уби се! Него њен отац нешто као да затеже... Неће овај мој Турчин да одреши језик, а све би ишло као подмазано...
     Илинка се уозбиљи и замисли. У један пут се окрете мени као с неким протестом:
     — Сви они однекуд Вучка држе за онако некако... за лака посла! Ама ја ти кажем: он је један човек да му нема пара! Није га баш ни ''он'' много... Ама тек знаш: он је онако некако одвојио: Зна, брате, све!
     — Знам, знам! Видим и ја да Вучко није неки ветропир!
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     За недељу позваше ме на ручак. Позват сам чудновато. Видак ме је звао. Казао сам «добро»! «Не, рече он, него на извесно да дођеш»! «Па да дођем, долазио сам и досад, и не избивам ти из куће»! «Знам, али никако друкчије да не чиниш»! «Ама Бог с тобом, човече! Само ако будем жив и здрав»!
     Дођем, наравно, на ручак. Застанем Вучка у авлији, као и обично, с малим на руци а с очима преко плота. — Обукао се као да је васкрс! Зачудим се и запитам га: «шта је то»? Он слеже раменима: «казао бата»!
     Кад уђем у кућу, зачудим се још више. Видим и Видака: турио на се што је имао најбољега! Још ме више зачуди кад видех где му Илинка задева под појас нову, дивно везену дуванкесу, па се измиче да види «како му стоји». — Па онда он извади дуванкесу испод појаса, и, као кријући је, тури је на прси под џемадан.
     Ама шта је ово? Или сам ја луд, или је данас нешто онако од себе лудо? Па Видак и не пуши!
     Али сам се тек изненадио кад уђох у собу и видех, осим нераздвојног Павла, још и попа и г. Стојана писара. «А шта ће ова двојица!?»
     Опет изађем на поље и питам Илинку. Она се смеје детињасто и стежући песнице, као деца кад се нечему особито радују:
     — Иди, иди, молим те, у собу! Хвала Богу! Устао човек из мртвих! Данас био први пут у цркви! Па како да нисмо весели?
     — А?! То ли је!
     Тако је, тако је! И Стојан писар му је ваљда добар пријатељ! Нисам га, истина пре виђао код њих, али... А поп? Е, већ то наравно: из цркве га свратио!
     Седосмо за ручак. Једосмо, писмо. Сипа, брате, поп оно вино, па као у мешину! А све наздравља! Куцај се — мораш пити. Пòпи̑, обриши бркове, опет пòпи̑! — Написмо се!
     — Је ли, Видаче? викну у један пут поп гласно и громко, као да је Видак на пушкомет од њега.
     Пијан ли је, луд ли је?
     — Чујем, оче! викну Видак и сто тако.
     — А како ти се влада овај твој Вучко?
     — Зар овај мој брат рођени?
     — Јȁ, он?
     — Да Бог чује, никад боље!
     Вучко побледе као крпа, а очи му се наводнише.
     — Ама па што ти њега не жениш?
     — Ама не могу док не видимо најпре има ли чиме хранити жене! А, господин-Стојане?
     Сад се направи један театор, из кога се ја на једвине јаде сећам ових појединости.
     Устаде поп и скиде читу, уста Видак, уста Илинка, Павле, господин-Стојан, па и ја с Вучком.
     Господин-Стојан извади из капута (у оно доба је по који «господин» већ носио «немачки»), једну велику хартију, и поче и он онако лудачки дерући се читати:
     «Уговор. Измежду нас два рождена брата, мене Видака и мене Вучка рождене браће Теофилович, относећи се на чрез наш заједнички труд стечено, наше заједничко и братско имање о томе као што сљедује...»
     То беше уговор по коме Видак прима свога брата Вучка у ортаклук и заједницу са собом, и цело своје имање назива њиховим заједничким.
     Господин Стојан је грцао при крају. Добри Павле поче на глас јецати, а и нама свима ударише сузе. Вучко приђе руци попу и Видаку. који га исправи и пољуби се с њим у лице. После се Вучко пољуби и с Илинком и с нама другима.
     Од суза и од вина, не знам шта је све даље било. Сећам се само да сам се, неко време после тога, обзирао за Вучком и видео га где седи у углу собе, у дну, сâм на миндерлуку.
     Ваљда Видак примети кога тражим, па викну:
     — О, Вучета!
     — Чујем, бато!
     — Седи, човече, па замагли! Дајде, Илинка, онај чибук!
     Илинка излете из собе и за један тренутак врати се с једним чибуком од абоноса са грдним ћилибарским такумом.
     Видак узе чибук из њене руке, па га даде Вучку:
     — Пали!
     Вучко се опипа око паса.
     — Нутоде! рече Видак. А ти ово што си везла и заборавила!
     Он извади ону дуванкесу и даде је Илинци, која је опет предаде Вучку:
     — Пали, дешо!
     Вучко се намршти. Наби песницу дуваном, па онда наби симсију, Испружи је украј себе, па рече Илинци:
     — Викни де, молим те, момка!
     — Нека, ја ћу! рече Илинка и дотрча из кухине са жишком у машицама.
     Вучко гута дим, а још више пљувачку. Вуче и ћути, док већ у лули не поче кркљати. Онда истресе, напуни другу и припали је кокицом. Одби дим-два, па преко чибука:
     — Вала, бато, она се шишарка сасуши! Дошла већ као барут! Не знам што је чуваш? Ја бих је продао!
     — Ама искао нам је и комшија Станиша, па се не погодисмо. Него сам му ја и ова твоја снаха поручили да ћемо довече доћи да просимо за тебе његову Милку, па, ако то срећно свршимо, ласно ћемо се погодити за шишарку. А?
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
     И испросисмо је. У неко доба ја бацих Циганину плету на бубањ и ухватих Илинку за руку:
     — Хајде да се иде! Хајде ја и ти да пођемо, неће ли још когод за нама! Овоме краја нема... Знаш да ми је глава оволика!
     Дигоше се и остали. Пођосмо.
     — Чујеш Илинка, овај твој Видак и Вучко; па, брате, и Павле и Станиша и сви ови ваши људи, ово онако некако! Буди Бог с нама... Чудно!
     — Ех, рече Илинка победоносно, не знаш ти још ове наше људе! То ти не стаје ни дан ни ноћ! Они не спавају ни седају, већ посрћу с носа на уста и с уста на нос; с ногу једу... И опет свуда стигну и знају кад је чему време и прилика... У њих истина изађе и по шест џандара у картама, али један другом дају стотине дуката у четири ока. — И веруј! Знају ти они шта хоћеш! Ето он! Ама он зна све, као један Гутенберг! 
     — Зна, није вајде. бадјава!

(1889)
&lt;/poem&gt;


[[Категорија:Лаза Лазаревић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>dkcklk385aj531ey6aqs3dbevbrpc32</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>