Аутор:Арчибалд Рајс

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.5</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Арчибалд Рајс</title>
    <ns>100</ns>
    <id>2016</id>
    <revision>
      <id>144013</id>
      <parentid>39759</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T15:16:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144013</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1361" sha1="cer5grkohl4tcbop781hxghmizzs989" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Арчибалд
| презиме =  Рајс
| иницијал_презимена = Р
| годинарођења = 1875
| годинасмрти = 1929
| опис = '''Родолф Арчибалд Рајс''' био је швајцарски форензичар, публициста и универзитетски професор. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.
| слика =Arčibald Rajs.jpg
| опис_слике =
| википедија = Арчибалд Рајс
| вики_цитати = Арчибалд Рајс 
| остава = 
| остава_кат = Archibald Reiss
}}

== Дела ==
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима (А. Рајс)|Шта сам видео и проживео у великим данима]]
* [[Чујте Срби! Чувајте се себе (А. Рајс)|Чујте Срби! Чувајте се себе]] (1928)

{{DEFAULTSORT:Рајс,_Арчибалд}}
[[Категорија:Краљевина Србија]]
[[Категорија:Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]]
[[Категорија:Краљевина Југославија]]</text>
      <sha1>cer5grkohl4tcbop781hxghmizzs989</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144014</id>
      <parentid>144013</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T15:16:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>144014</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1368" sha1="t85mg89eqkryrdcndwedf723dyp5zma" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Арчибалд
| презиме =  Рајс
| иницијал_презимена = Р
| годинарођења = 1875
| годинасмрти = 1929
| опис = '''Родолф Арчибалд Рајс''' био је швајцарски форензичар, публициста и универзитетски професор. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.
| слика =Arčibald Rajs.jpg
| опис_слике =
| википедија = Арчибалд Рајс
| вики_цитати = Арчибалд Рајс 
| остава = 
| остава_кат = Archibald Reiss
}}

== Дела ==
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима (А. Рајс)|Шта сам видео и проживео у великим данима]] (1928)
* [[Чујте Срби! Чувајте се себе (А. Рајс)|Чујте Срби! Чувајте се себе]] (1928)

{{DEFAULTSORT:Рајс,_Арчибалд}}
[[Категорија:Краљевина Србија]]
[[Категорија:Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]]
[[Категорија:Краљевина Југославија]]</text>
      <sha1>t85mg89eqkryrdcndwedf723dyp5zma</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Дучић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>8342</id>
    <revision>
      <id>144000</id>
      <parentid>143881</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T13:20:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>144000</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="26993" sha1="mlx3xcjti00beg9xpmwjdeensg6hzhk" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[У зиму]] (1888)
* [[Сиротанова клетва]] (1888)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1888)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1888)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Поцрњело лице]] (1888)
* [[Ој ти небо]] (1888)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Врбас]] (1941)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На царев Аранђеловдан|На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Вечној Србији|Вечној Србији]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#На обали Неретве|На обали Неретве]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Врбас|Врбас]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Лички мученици|Лички мученици]] (1943)
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Босна|Босна]]
* [[Додатак (Дучићеве песме)#Молитва|Молитва]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]]

=== Преводи ===
* ''[[Сципион и Ханибал]]'' (1891)
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова

== Збирке песaма ==
* [[Песме сунца (Дучићеве песме)|Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети (Дучићеве песме)|Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]] (1930)
* [[Песме сунца 5 (Дучићеве песме)|Лирика]] (1943)

&lt;center&gt;I&lt;br&gt;[[Песме сунца (Дучићеве песме)|'''Песме сунца''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)|Сенке по води]]
::[[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Залазак сунца|Залазак сунца]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#У сумраку|У сумраку]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Падање лишћа|Падање лишћа]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Акорди|Акорди]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Познанство|Познанство]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Тишина|Тишина]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Јабланови|Јабланови]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Повратак|Повратак]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Чежња|Чежња]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Новембар|Новембар]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Морска врба|Морска врба]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Сат|Сат]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поноћ|Поноћ]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зашто?|Зашто?]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Поезија|Поезија]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Зимски пастел|Зимски пастел]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Подне|Подне]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Римски сонет|Римски сонет]], [[Песме сунца 1 (Дучићеве песме)#Самоћа|Самоћа]].  
:[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)|Јадрански сонети]]
::[[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Поред воде|Поред воде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Крај мора|Крај мора]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Село|Село]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Лето|Лето]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Слушање|Слушање]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Дубровачки requiem|Дубровачки -{requiem}-]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Далмација|Далмација]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Ноћни стихови|Ноћни стихови]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Звезде|Звезде]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Месечина|Месечина]], [[Песме сунца 2 (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]].
:[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)|Јутарње песме]]
::[[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Прича|Прича]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Напон|Напон]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Шум|Шум]], [[Песме сунца 3 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]].
:[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)|Вечерње песме]]
::[[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сунцокрети|Сунцокрети]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Сета|Сета]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма мрака|Песма мрака]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Чекање|Чекање]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 4 (Дучићеве песме)#Међа|Међа]].
:[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)|Сунчане песме]]
::[[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Поље|Поље]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Свитање|Свитање]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Суша|Суша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ћук|Ћук]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Шума|Шума]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрак|Мрак]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Киша|Киша]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Оморина|Оморина]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Бор|Бор]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ветар|Ветар]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Ноћ|Ноћ]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Април|Април]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Буква|Буква]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Мрави|Мрави]], [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)#Недеља|Недеља]].
:[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)|Душа и ноћ]]
::[[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Душа|Душа]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Носталгија|Носталгија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Напор|Напор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сапутници|Сапутници]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Соната|Соната]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Тама|Тама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Досада|Досада]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Страх|Страх]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Екстаза|Екстаза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Замор|Замор]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рефрен|Рефрен]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Враћање|Враћање]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Снови|Снови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Крај|Крај]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сати|Сати]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Стихови|Стихови]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Суза|Суза]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Рапсодија|Рапсодија]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Мир|Мир]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Растанак|Растанак]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Вече|Вече]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Измирење|Измирење]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Пут|Пут]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Гама|Гама]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Сусрет|Сусрет]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Резигнација|Резигнација]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Слутње|Слутње]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Симбол|Симбол]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Распуће|Распуће]], [[Песме сунца 7 (Дучићеве песме)#Опсена|Опсена]].

&lt;center&gt;II&lt;br&gt;[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)|'''Песме љубави и смрти''']]&lt;/center&gt;
:[[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Химера|Химера]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Срце|Срце]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Жена|Жена]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Завет|Завет]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тајна|Тајна]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Гнездо|Гнездо]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Лепота|Лепота]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сутон|Сутон]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Бескрајна песма|Бескрајна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Наша срца|Наша срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Очи|Очи]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Чедност|Чедност]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Номади|Номади]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Велика ноћ|Велика ноћ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#За звездама|За звездама]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Стварање|Стварање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Мирна песма|Мирна песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Тренуци|Тренуци]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Непријатељ|Непријатељ]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Крила|Крила]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма љубави|Песма љубави]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма сутона|Песма сутона]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма тишине|Песма тишине]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма умирања|Песма умирања]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Последња песма|Последња песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма|Песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Заборав|Заборав]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма срца|Песма срца]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Ћутање|Ћутање]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песма жени|Песма жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Сумња|Сумња]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Строфе једној жени|Строфе једној жени]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Најтужнија песма|Најтужнија песма]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме Богу|Песме Богу]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме смрти|Песме смрти]], [[Песме љубави и смрти (Дучићеве песме)#Песме жени|Песме жени]].

&lt;center&gt;III&lt;br&gt;[[Царски сонети (Дучићеве песме)|'''Царски сонети''']]&lt;/center&gt;
:[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
::[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Царица|Царица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Двобој|Двобој]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Цар|Цар]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Житије|Житије]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Запис|Запис]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Копљаници|Копљаници]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Радовиште|Радовиште]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Владичица|Владичица]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Манастир|Манастир]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Дубровник|Дубровник]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Слава|Слава]], [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)#Паж|Паж]].
:[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
::[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Маћедонија|Маћедонија]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Хорда|Хорда]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Вардар|Вардар]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Херцеговина|Херцеговина]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Химна победника|Химна победника]], [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)#Брегалница|Брегалница]].
:[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
::[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачко вино|Дубровачко вино]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки барок|Дубровачки барок]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]], [[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)#Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]].

&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере]]

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>mlx3xcjti00beg9xpmwjdeensg6hzhk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Вечерње песме</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11100</id>
    <revision>
      <id>144044</id>
      <parentid>143625</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T10:48:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144044</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1069" sha1="32lbns37ex8udh0ydp9g1p094rkw2mi" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
| 
| [[Песме сунца/Јутарње песме|Јутарње песме]]
| '''Вечерње песме'''
| [[Песме сунца/Сунчане песме|Сунчане песме]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;

* [[Песме сунца/Вечерње песме/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Вечерње песме/Међа|Међа]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>32lbns37ex8udh0ydp9g1p094rkw2mi</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11102</id>
    <revision>
      <id>144041</id>
      <parentid>140437</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T10:47:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144041</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11373" sha1="0sqdargwlyn0g2h4y7vbfnpd3s0onfd" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
| 
| [[Песме сунца/Вечерње песме|Вечерње песме]]
| '''Сунчане песме'''
| [[Песме сунца/Душа и ноћ|Душа и ноћ]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;

* [[Песме сунца/Сунчане песме/Поље|Поље]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Недеља|Недеља]]&lt;br&gt;

&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]

==Поље==
Јечмена жута поља зрела,&lt;br&gt;
Речни се плићак зрачи;&lt;br&gt;
Купина сја сунчана, врела,&lt;br&gt;
Ту змија кошуљу свлачи.

Пут прашљив куд се мрâва вуче&lt;br&gt;
За четом црна чета;&lt;br&gt;
Железну жицу цврчак суче,&lt;br&gt;
Најдужу овог лета.

И скакавца мину јато...&lt;br&gt;
С топола јастреб млади&lt;br&gt;
Баци у сунчев сјај и злато&lt;br&gt;
Свој крик вечите глади.

==Свитање==
Јутарњи стрњик мори слана, &lt;br&gt;
Из поља нешто тешко вапи,&lt;br&gt;
То плитку реку дави брана&lt;br&gt;
И кида јетки напор слапи.

Међ насипима вртлог хучи;&lt;br&gt;
И као громка обест џина,&lt;br&gt;
Под тешком стеном што се мучи,&lt;br&gt;
Из гротла стигну гласи млина.

На брегу изнад мокрог крша&lt;br&gt;
Први зрак сунчев тек се роди,&lt;br&gt;
И невесело залепрша,&lt;br&gt;
И угасне на плиткој води.

==Суша==
Већ месецима огањ дажди,&lt;br&gt;
Препуклу земљу мори суша;&lt;br&gt;
Најзад ће сунце сад да зажди&lt;br&gt;
Замрли гајић оскоруша.

Сув поток крај ког мртво ћути,&lt;br&gt;
Без гласа и без прама дима,&lt;br&gt;
Сеоце; само златом жýти&lt;br&gt;
Тиква по врелим вртовима.

Све жега мори као чума;&lt;br&gt;
Долина пуна немог страха;&lt;br&gt;
У пољу насред белог друма&lt;br&gt;
Вештица диже стуб од праха.

==Ћук==
Над смреком прва звезда блисну,&lt;br&gt;
Чу се ћук; негде вода засја.&lt;br&gt;
Под кишом мрака жали кисну,&lt;br&gt;
Омара дуну с црна класја.

У поноћ ће на глухом копну&lt;br&gt;
Вечерас уштап да се роди;&lt;br&gt;
И једра ноћи да се попну;&lt;br&gt;
И ваздушасти пођу броди.

Све војске мрака кад отплове&lt;br&gt;
Спрам месечевог немог лука,&lt;br&gt;
Овде ће болно још да зове&lt;br&gt;
Закаслу звезду гласић ћука.

==Шума==
Сва сунцем шума испуњена,&lt;br&gt;
Мирише зрак од новог меда,&lt;br&gt;
Жути се млади шипраг клена,&lt;br&gt;
У небо први козлац гледа.

Уз стабла журе војске буба,&lt;br&gt;
Жагор се свуда страшно чује&lt;br&gt;
Од кљуна, сврдла, длета, зуба;&lt;br&gt;
Пауци преду, детлић кљује.

А Недеља у шуми села,&lt;br&gt;
Чека кад први одмор доспе,&lt;br&gt;
Да широм поља брзо проспе&lt;br&gt;
Крвавих булки мора цела.

==Мрак==
Иде ред црних јабланова&lt;br&gt;
Сву ноћ кроз мрачно поље жита.&lt;br&gt;
Крај пута негде хукну сова,&lt;br&gt;
Месец се јави иза рита.

Мрак тече густ кроз црну драчу;&lt;br&gt;
Таласић клизну испод граба.&lt;br&gt;
Најзад се очас негде зачу&lt;br&gt;
Први славуј и прва жаба.

==Сунце==
На житу пламти јара врела,&lt;br&gt;
Јули ће све да затре;&lt;br&gt;
Дитирамб сунцу пева пчела -&lt;br&gt;
Све речи од саме ватре.

Не чезне брдо дах да нађе.&lt;br&gt;
Нит шума за сен вапи&lt;br&gt;
И река пре но сунце зађе&lt;br&gt;
Жели да умре до капи.

Спрема се класје све да падне,&lt;br&gt;
И лишће пред ноге пању;&lt;br&gt;
Да земља данас жудно знадне&lt;br&gt;
За лепу смрт у сјању.

==Киша==
Недељу дана дажд ромиња, &lt;br&gt;
Корито речно пуно муља;&lt;br&gt;
Досадно, горко; и дан тиња,&lt;br&gt;
Као лампа без капи уља.

По стрејама по ваздан чучи&lt;br&gt;
Голубље јато, док не цркне;&lt;br&gt;
Прљава вода одсвуд хучи,&lt;br&gt;
И већ од подне тихо мркне.

Окна се гасе; и ноћ зија&lt;br&gt;
Језива. Канда у те доби -&lt;br&gt;
На прагу стоји весник коби,&lt;br&gt;
А зидови су пуни змија.

==Оморина==
Препукла земља жедна вапи,&lt;br&gt;
Од Илин-дана огањ пржи;&lt;br&gt;
Корито речно празно зјапи,&lt;br&gt;
Једва се лист на грани држи.

Ни дах да пусти шума не сме;&lt;br&gt;
Вече; зрак препун слепих миша;&lt;br&gt;
Жабокречина пуна песме...&lt;br&gt;
Ноћас ће најзад пасти киша.

Југ црн и сева; но, наједном,&lt;br&gt;
Дажд пређе преко виногради...&lt;br&gt;
И блисну према селу бедном&lt;br&gt;
Крвава, страшна, звезда глади.

==Бор==
Голем и мрачан, невесело,&lt;br&gt;
Стоји, безимен као травка;&lt;br&gt;
У њему хучи горско врело,&lt;br&gt;
И ноћу преспи једна чавка.

Усамљен вечно, страшна грмен,&lt;br&gt;
У први сунчев тренут сјања,&lt;br&gt;
Низ озарену баци стрмен&lt;br&gt;
Црни сен свога очајања.

А ноћу небу завихори,&lt;br&gt;
Кад зна да болно све занемље -&lt;br&gt;
И звездама по сву ноћ збори&lt;br&gt;
Горке самоће ове земље.

==Ветар==
Прену се као птић у џбуну &lt;br&gt;
Плашљиви први дах и струја;&lt;br&gt;
Но тек што сиђе брдо, груну,&lt;br&gt;
И огласи се сав олуја.

На мочварној се изви њиви;&lt;br&gt;
Он - малочас што се сплете&lt;br&gt;
У рупцу жене, коњској гриви -&lt;br&gt;
У небо с криком сад полете.

Сва гора паде... смрзну река...&lt;br&gt;
Али већ одмах, пред ноћ глуху,&lt;br&gt;
У шупљу трску залелека,&lt;br&gt;
И умре на једном листу суху.

==Ноћ==
Већ сја Кумовска Слама... &lt;br&gt;
Јејина, сва од свиле,&lt;br&gt;
И с ватром у зеницама,&lt;br&gt;
Диже се летом виле.

С целога небосклона&lt;br&gt;
Блисну у једном трену,&lt;br&gt;
Да би по земљи она&lt;br&gt;
Бацила своју сену...

И спази, покрај пута,&lt;br&gt;
Са неког пања трула:&lt;br&gt;
Сав космос да заћута&lt;br&gt;
Да би се она чула.

==Април==
Дажд мину као после гатке; &lt;br&gt;
Свод сличи пољу пуном ружа;&lt;br&gt;
Одасвуд гласи дивље патке,&lt;br&gt;
Зелено брдо пуно спужа.

Задњи прам магле негде пуши,&lt;br&gt;
Кроз мочвар вриште луда јата;&lt;br&gt;
Жут поток с брега песак руши,&lt;br&gt;
Сунчево злато сја из блата.

Спрам свода зрачна и дубока&lt;br&gt;
Јутрос се роди, с песмом жабе,&lt;br&gt;
У чаши прве висибабе,&lt;br&gt;
Април, с два крупна модра ока.

==Буква==
Цело је небо у њу стало,&lt;br&gt;
Сенке јој као провалије;&lt;br&gt;
И све је поље за њу мало,&lt;br&gt;
И поток мрава из ње лије.

Пролазе кроз њу сјајне вреже,&lt;br&gt;
И један црни рефрен злоћи;&lt;br&gt;
Јејина једна ту сад леже&lt;br&gt;
Новог и страшног цара ноћи.

Стоји под сунцем које дажди&lt;br&gt;
Тврђава усред поља нага.&lt;br&gt;
А гром једанпут кад је зажди,&lt;br&gt;
Нестаће као бог, без трага.

==Мрави==

Све путем који води слави, &lt;br&gt;
Кренуше као војске мрака.&lt;br&gt;
Биће се данас као лави&lt;br&gt;
У ноћи туђег мравињака.

Учиниће га општим гробом,&lt;br&gt;
Свуд оставивши смрт и сенке;&lt;br&gt;
Понеће своје мртве собом,&lt;br&gt;
И ново благо, и све женке.

А вратиће се мирно тада,&lt;br&gt;
Све као реке које плäве -&lt;br&gt;
Докле за крвав запад пада&lt;br&gt;
Крупно и страшно сунце славе.

==Недеља==
Већ зора срëбри хумке риђе;&lt;br&gt;
Пођоше најзад небом смело&lt;br&gt;
Сва бела стада јутра; сиђе&lt;br&gt;
И Недеља у немо село.

У цркви мирно држа свећу;&lt;br&gt;
На раскршћу, у хучном долу,&lt;br&gt;
Додола та је, сва у цвећу,&lt;br&gt;
Играла ту у сваком колу.

У касну поноћ крену кући,&lt;br&gt;
Кад уштап засја из планина;&lt;br&gt;
И оде тешко посрћући,&lt;br&gt;
Од сунца и од новог вина.

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>0sqdargwlyn0g2h4y7vbfnpd3s0onfd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144042</id>
      <parentid>144041</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T10:47:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)]] на [[Песме сунца/Сунчане песме]]: Правилан назив</comment>
      <origin>144041</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11373" sha1="0sqdargwlyn0g2h4y7vbfnpd3s0onfd" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
| 
| [[Песме сунца/Вечерње песме|Вечерње песме]]
| '''Сунчане песме'''
| [[Песме сунца/Душа и ноћ|Душа и ноћ]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;

* [[Песме сунца/Сунчане песме/Поље|Поље]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Недеља|Недеља]]&lt;br&gt;

&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]

==Поље==
Јечмена жута поља зрела,&lt;br&gt;
Речни се плићак зрачи;&lt;br&gt;
Купина сја сунчана, врела,&lt;br&gt;
Ту змија кошуљу свлачи.

Пут прашљив куд се мрâва вуче&lt;br&gt;
За четом црна чета;&lt;br&gt;
Железну жицу цврчак суче,&lt;br&gt;
Најдужу овог лета.

И скакавца мину јато...&lt;br&gt;
С топола јастреб млади&lt;br&gt;
Баци у сунчев сјај и злато&lt;br&gt;
Свој крик вечите глади.

==Свитање==
Јутарњи стрњик мори слана, &lt;br&gt;
Из поља нешто тешко вапи,&lt;br&gt;
То плитку реку дави брана&lt;br&gt;
И кида јетки напор слапи.

Међ насипима вртлог хучи;&lt;br&gt;
И као громка обест џина,&lt;br&gt;
Под тешком стеном што се мучи,&lt;br&gt;
Из гротла стигну гласи млина.

На брегу изнад мокрог крша&lt;br&gt;
Први зрак сунчев тек се роди,&lt;br&gt;
И невесело залепрша,&lt;br&gt;
И угасне на плиткој води.

==Суша==
Већ месецима огањ дажди,&lt;br&gt;
Препуклу земљу мори суша;&lt;br&gt;
Најзад ће сунце сад да зажди&lt;br&gt;
Замрли гајић оскоруша.

Сув поток крај ког мртво ћути,&lt;br&gt;
Без гласа и без прама дима,&lt;br&gt;
Сеоце; само златом жýти&lt;br&gt;
Тиква по врелим вртовима.

Све жега мори као чума;&lt;br&gt;
Долина пуна немог страха;&lt;br&gt;
У пољу насред белог друма&lt;br&gt;
Вештица диже стуб од праха.

==Ћук==
Над смреком прва звезда блисну,&lt;br&gt;
Чу се ћук; негде вода засја.&lt;br&gt;
Под кишом мрака жали кисну,&lt;br&gt;
Омара дуну с црна класја.

У поноћ ће на глухом копну&lt;br&gt;
Вечерас уштап да се роди;&lt;br&gt;
И једра ноћи да се попну;&lt;br&gt;
И ваздушасти пођу броди.

Све војске мрака кад отплове&lt;br&gt;
Спрам месечевог немог лука,&lt;br&gt;
Овде ће болно још да зове&lt;br&gt;
Закаслу звезду гласић ћука.

==Шума==
Сва сунцем шума испуњена,&lt;br&gt;
Мирише зрак од новог меда,&lt;br&gt;
Жути се млади шипраг клена,&lt;br&gt;
У небо први козлац гледа.

Уз стабла журе војске буба,&lt;br&gt;
Жагор се свуда страшно чује&lt;br&gt;
Од кљуна, сврдла, длета, зуба;&lt;br&gt;
Пауци преду, детлић кљује.

А Недеља у шуми села,&lt;br&gt;
Чека кад први одмор доспе,&lt;br&gt;
Да широм поља брзо проспе&lt;br&gt;
Крвавих булки мора цела.

==Мрак==
Иде ред црних јабланова&lt;br&gt;
Сву ноћ кроз мрачно поље жита.&lt;br&gt;
Крај пута негде хукну сова,&lt;br&gt;
Месец се јави иза рита.

Мрак тече густ кроз црну драчу;&lt;br&gt;
Таласић клизну испод граба.&lt;br&gt;
Најзад се очас негде зачу&lt;br&gt;
Први славуј и прва жаба.

==Сунце==
На житу пламти јара врела,&lt;br&gt;
Јули ће све да затре;&lt;br&gt;
Дитирамб сунцу пева пчела -&lt;br&gt;
Све речи од саме ватре.

Не чезне брдо дах да нађе.&lt;br&gt;
Нит шума за сен вапи&lt;br&gt;
И река пре но сунце зађе&lt;br&gt;
Жели да умре до капи.

Спрема се класје све да падне,&lt;br&gt;
И лишће пред ноге пању;&lt;br&gt;
Да земља данас жудно знадне&lt;br&gt;
За лепу смрт у сјању.

==Киша==
Недељу дана дажд ромиња, &lt;br&gt;
Корито речно пуно муља;&lt;br&gt;
Досадно, горко; и дан тиња,&lt;br&gt;
Као лампа без капи уља.

По стрејама по ваздан чучи&lt;br&gt;
Голубље јато, док не цркне;&lt;br&gt;
Прљава вода одсвуд хучи,&lt;br&gt;
И већ од подне тихо мркне.

Окна се гасе; и ноћ зија&lt;br&gt;
Језива. Канда у те доби -&lt;br&gt;
На прагу стоји весник коби,&lt;br&gt;
А зидови су пуни змија.

==Оморина==
Препукла земља жедна вапи,&lt;br&gt;
Од Илин-дана огањ пржи;&lt;br&gt;
Корито речно празно зјапи,&lt;br&gt;
Једва се лист на грани држи.

Ни дах да пусти шума не сме;&lt;br&gt;
Вече; зрак препун слепих миша;&lt;br&gt;
Жабокречина пуна песме...&lt;br&gt;
Ноћас ће најзад пасти киша.

Југ црн и сева; но, наједном,&lt;br&gt;
Дажд пређе преко виногради...&lt;br&gt;
И блисну према селу бедном&lt;br&gt;
Крвава, страшна, звезда глади.

==Бор==
Голем и мрачан, невесело,&lt;br&gt;
Стоји, безимен као травка;&lt;br&gt;
У њему хучи горско врело,&lt;br&gt;
И ноћу преспи једна чавка.

Усамљен вечно, страшна грмен,&lt;br&gt;
У први сунчев тренут сјања,&lt;br&gt;
Низ озарену баци стрмен&lt;br&gt;
Црни сен свога очајања.

А ноћу небу завихори,&lt;br&gt;
Кад зна да болно све занемље -&lt;br&gt;
И звездама по сву ноћ збори&lt;br&gt;
Горке самоће ове земље.

==Ветар==
Прену се као птић у џбуну &lt;br&gt;
Плашљиви први дах и струја;&lt;br&gt;
Но тек што сиђе брдо, груну,&lt;br&gt;
И огласи се сав олуја.

На мочварној се изви њиви;&lt;br&gt;
Он - малочас што се сплете&lt;br&gt;
У рупцу жене, коњској гриви -&lt;br&gt;
У небо с криком сад полете.

Сва гора паде... смрзну река...&lt;br&gt;
Али већ одмах, пред ноћ глуху,&lt;br&gt;
У шупљу трску залелека,&lt;br&gt;
И умре на једном листу суху.

==Ноћ==
Већ сја Кумовска Слама... &lt;br&gt;
Јејина, сва од свиле,&lt;br&gt;
И с ватром у зеницама,&lt;br&gt;
Диже се летом виле.

С целога небосклона&lt;br&gt;
Блисну у једном трену,&lt;br&gt;
Да би по земљи она&lt;br&gt;
Бацила своју сену...

И спази, покрај пута,&lt;br&gt;
Са неког пања трула:&lt;br&gt;
Сав космос да заћута&lt;br&gt;
Да би се она чула.

==Април==
Дажд мину као после гатке; &lt;br&gt;
Свод сличи пољу пуном ружа;&lt;br&gt;
Одасвуд гласи дивље патке,&lt;br&gt;
Зелено брдо пуно спужа.

Задњи прам магле негде пуши,&lt;br&gt;
Кроз мочвар вриште луда јата;&lt;br&gt;
Жут поток с брега песак руши,&lt;br&gt;
Сунчево злато сја из блата.

Спрам свода зрачна и дубока&lt;br&gt;
Јутрос се роди, с песмом жабе,&lt;br&gt;
У чаши прве висибабе,&lt;br&gt;
Април, с два крупна модра ока.

==Буква==
Цело је небо у њу стало,&lt;br&gt;
Сенке јој као провалије;&lt;br&gt;
И све је поље за њу мало,&lt;br&gt;
И поток мрава из ње лије.

Пролазе кроз њу сјајне вреже,&lt;br&gt;
И један црни рефрен злоћи;&lt;br&gt;
Јејина једна ту сад леже&lt;br&gt;
Новог и страшног цара ноћи.

Стоји под сунцем које дажди&lt;br&gt;
Тврђава усред поља нага.&lt;br&gt;
А гром једанпут кад је зажди,&lt;br&gt;
Нестаће као бог, без трага.

==Мрави==

Све путем који води слави, &lt;br&gt;
Кренуше као војске мрака.&lt;br&gt;
Биће се данас као лави&lt;br&gt;
У ноћи туђег мравињака.

Учиниће га општим гробом,&lt;br&gt;
Свуд оставивши смрт и сенке;&lt;br&gt;
Понеће своје мртве собом,&lt;br&gt;
И ново благо, и све женке.

А вратиће се мирно тада,&lt;br&gt;
Све као реке које плäве -&lt;br&gt;
Докле за крвав запад пада&lt;br&gt;
Крупно и страшно сунце славе.

==Недеља==
Већ зора срëбри хумке риђе;&lt;br&gt;
Пођоше најзад небом смело&lt;br&gt;
Сва бела стада јутра; сиђе&lt;br&gt;
И Недеља у немо село.

У цркви мирно држа свећу;&lt;br&gt;
На раскршћу, у хучном долу,&lt;br&gt;
Додола та је, сва у цвећу,&lt;br&gt;
Играла ту у сваком колу.

У касну поноћ крену кући,&lt;br&gt;
Кад уштап засја из планина;&lt;br&gt;
И оде тешко посрћући,&lt;br&gt;
Од сунца и од новог вина.

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>0sqdargwlyn0g2h4y7vbfnpd3s0onfd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144063</id>
      <parentid>144042</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T11:36:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144063</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1714" sha1="qdl6zpuqzuvhdki83o9xwe774noc93h" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
| 
| [[Песме сунца/Вечерње песме|Вечерње песме]]
| '''Сунчане песме'''
| [[Песме сунца/Душа и ноћ|Душа и ноћ]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;

* [[Песме сунца/Сунчане песме/Поље|Поље]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Сунчане песме/Недеља|Недеља]]&lt;br&gt;

&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>qdl6zpuqzuvhdki83o9xwe774noc93h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11103</id>
    <revision>
      <id>144040</id>
      <parentid>143682</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T10:34:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Завршено.</comment>
      <origin>144040</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2902" sha1="1pcjxtn76izjoc1vywj8xvw60bs3wx8" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
| 
| [[Песме сунца/Сунчане песме|Сунчане песме]]
| '''Душа и ноћ'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Душа|Душа]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Носталгија|Носталгија]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Напор|Напор]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сапутници|Сапутници]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Замор|Замор]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Враћање|Враћање]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће|Распуће]]&lt;br&gt;
* [[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>1pcjxtn76izjoc1vywj8xvw60bs3wx8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11104</id>
    <revision>
      <id>144061</id>
      <parentid>142928</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T11:25:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144061</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="56191" sha1="jtgked8ztfth8jk6fxtc192jagptt3a" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Слободану Јовановићу''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Химера|Химера]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Завет|Завет]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Тајна|Тајна]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Гнездо|Гнездо]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Лепота|Лепота]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Сутон|Сутон]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Бескрајна песма|Бескрајна песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Наша срца|Наша срца]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Моја љубав|Моја љубав]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Очи|Очи]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Чедност|Чедност]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Номади|Номади]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Велика ноћ|Велика ноћ]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/За звездама|За звездама]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Стварање|Стварање]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Мирна песма|Мирна песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Непријатељ|Непријатељ]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Крила|Крила]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма љубави|Песма љубави]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма сутона|Песма сутона]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма тишине|Песма тишине]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма умирања|Песма умирања]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Последња песма|Последња песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Заборав|Заборав]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма срца|Песма срца]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Ћутање|Ћутање]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Сумња|Сумња]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Строфе једној жени|Строфе једној жени]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Најтужнија песма|Најтужнија песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песме Богу|Песме Богу]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песме смрти|Песме смрти]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песме жени|Песме жени]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

==Химера==
Невидљивом сунцу пружам жудне руке,&lt;br&gt;
И отварам срце неком кога није;&lt;br&gt;
Душа ми је пуна мрачне хармоније,&lt;br&gt;
Којој никад нисам саслушао звуке.

Просторе сам празне населио собом,&lt;br&gt;
И расуо себе, ко орион сјајан,&lt;br&gt;
У неки свет срцâ и душâ, бескрајан;&lt;br&gt;
И живим над страхом и лебдим над добом.

Од истине сам страшнији и већи:&lt;br&gt;
Нити ме што врећа и нити што боли.&lt;br&gt;
Моја жудна душа неизмерно воли;&lt;br&gt;
И сваки мој корак, то је корак срећи.

Почнем јутром онде где вечером заста,&lt;br&gt;
Увек држећ чврсто краје златне нити;&lt;br&gt;
И мој дан безмеран усхићено свити,&lt;br&gt;
С песмом јата болно распеваних ласта.

И док носим жељу отровану своју,&lt;br&gt;
Као плес злих вила живот шуми, врви;&lt;br&gt;
И све има ритам моје жедне крви,&lt;br&gt;
И све мојих снова има страшну боју.

И тако, пун тамне невићене вере,&lt;br&gt;
Идем кобном стазом што је увек иста -&lt;br&gt;
Ко злокобно сунце, док у мени блиста&lt;br&gt;
Насмејано лице вечите Химере.

==Срце==
Моје тамно срце, то је део свега -&lt;br&gt;
Са звездама трепти, хуји с ветровима;&lt;br&gt;
И онда кад стоји безгласно међ свима,&lt;br&gt;
Један громки ехо ћути у дну њега.

На обали морској моје срце има&lt;br&gt;
Жамор неког вала што вечито плине;&lt;br&gt;
Што чува свег мора звуке и горчине,&lt;br&gt;
И сву хуку давно нестанулих плима.

У залазак звезда изнад тамног хума,&lt;br&gt;
Кроз сан поју птице у дубокој сени;&lt;br&gt;
А безброј се гнезда одзивљу у мени,&lt;br&gt;
И трагични одјек замркнулих шума...

И то звучно срце када једном заспе,&lt;br&gt;
Свој бол откуцавши силним ритмом свега,&lt;br&gt;
Неће бити страшног престанка за њега:&lt;br&gt;
У звук и у светлост све ће да се распе.

Увек заљубљено у вечност, док брује&lt;br&gt;
Њиме сјајне сфере, страсно и далеко...&lt;br&gt;
И кад очарано куцне срце неко,&lt;br&gt;
То је моје срце што се опет чује...

==Жена==
Ја сневам о жени, већој но све жене,&lt;br&gt;
Чија ће лепота бити тајна свима,&lt;br&gt;
Што је као божји дах у просторима,&lt;br&gt;
Који не дотаче никог осим мене.

Њен чар да је моје велико откриће;&lt;br&gt;
Да мирно присуство те чудесне жене&lt;br&gt;
Не разуме више нико осим мене,&lt;br&gt;
Осим моје вечно очарано биће.

И пред чијом гордом лепотом од свију&lt;br&gt;
Само ја отворих очи очаране,&lt;br&gt;
И срце ко црни цвет из глухе стране,&lt;br&gt;
Невидљиве капи док на њега лију.

И њена лепота, тако недогледна,&lt;br&gt;
Необешчашћена хвалама глупакâ,&lt;br&gt;
Да обиђе тихо, као снопље зрака,&lt;br&gt;
Све тамне путеве душе, само једне.

И ја кључар чудне лепоте, да с тајном&lt;br&gt;
Срећом видим јасно да је ова жена&lt;br&gt;
Од истога светлог ткива начињена&lt;br&gt;
Од кога и болни мој сан о бескрајном.

==Завет==
Рече ми мој Творац у велико јутро:&lt;br&gt;
Човече, дигни се и јави у плоти.&lt;br&gt;
И у свој таштој и пустој наготи,&lt;br&gt;
Иди кобном стазом коју будеш утро.

Бићеш силник свему кад и жртва свачем;&lt;br&gt;
Живеће у теби исти час - знај чуда -&lt;br&gt;
Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,&lt;br&gt;
Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.

Но бићеш неверан и болу и срећи;&lt;br&gt;
Сумња ће ти дојку отровану дати;&lt;br&gt;
И без топле вере ти ћеш мене звати,&lt;br&gt;
И без праве сумње мене се одрећи.

Свагда, као крила, те сумње бескрајне&lt;br&gt;
Над свачим ће тебе да држе високо,&lt;br&gt;
Докле не затвориш болно своје око&lt;br&gt;
На међи вечите истине и тајне.

Тако, као одјек у самотну гору,&lt;br&gt;
Вратиће се путем који мени води,&lt;br&gt;
Твој дух, сав окупан у вечној слободи -&lt;br&gt;
Као црна птица у сунчаном мору.

==Песма==
Никад не знам куд ће нова песма хтети,&lt;br&gt;
Новој срећи или болу старе ране;&lt;br&gt;
Да као молитва у небо полети,&lt;br&gt;
Или као капља отрова да кане.

Само чујем поклич у дну духа свога,&lt;br&gt;
Као вест пророчку, кроз ноћ, с брега пуста;&lt;br&gt;
И ја чујем благе речи вечитога&lt;br&gt;
Како ми пролазе кроз срце и уста.

Тад све канда знадем појмити и рећи,&lt;br&gt;
И погађам тајну скривену од свију:&lt;br&gt;
Да претворим у стих бол од свега већи,&lt;br&gt;
И јад у молитву и у хармонију.

И љубав што чезне, и јед што се гнуша,&lt;br&gt;
Све је само песма; док мре у дубини&lt;br&gt;
Сва у чудну светлост обучена душа -&lt;br&gt;
Као звезда што се распада у тмини.

И док се у миру тка вечито ткиво,&lt;br&gt;
Хуји глас стварања и ритам расула,&lt;br&gt;
И док у те сате још страсно и живо&lt;br&gt;
Све сазнају моја опијена чула -

Ја знам да нестајем у шуму што блуди,&lt;br&gt;
Са сваким кораком којим нога крочи:&lt;br&gt;
Стран за праву срећу и прави бол људи -&lt;br&gt;
Упирући к небу зачуђене очи.

==Тајна==
Наше две љубави пуне кобне моћи,&lt;br&gt;
Од свију скривене, живе у свом стиду,&lt;br&gt;
Као под звездама, заспали у ноћи,&lt;br&gt;
Два мирна пауна на старинском зиду.

Кријем своју љубав као мржњу други -&lt;br&gt;
Истом силом лажи и свим подлостима;&lt;br&gt;
Као други стакло отрова, свој дуги&lt;br&gt;
Свој бол безутешни ја кријем међ свима.

Колико је шуман ехо моје лажи,&lt;br&gt;
Да не прену никог ударци мог срца!&lt;br&gt;
И колико мира у речи где грца&lt;br&gt;
Цела једна душа и сан од свег дражи!

Сва је моја радост знати бол да скријем;&lt;br&gt;
Сва мудрост, љубави дати изглед злобе;&lt;br&gt;
Врлина, да презрем сузе које лијем,&lt;br&gt;
И покажем срце као празне собе.

И тако две наше љубави очајне,&lt;br&gt;
Огрнуте лажју вечитом и ниском,&lt;br&gt;
Стоје немих уста у дну наше тајне -&lt;br&gt;
Два црна пауна на зиду старинском.

==Гнездо==
Плетем своје гнездо изнад ваше главе,&lt;br&gt;
Топлије од гнезда у орла и ласте;&lt;br&gt;
Ветар отме грану или влакно траве,&lt;br&gt;
А, ко цвет џиновски, оно ипак расте.

Све му мирне звезде светле кад се смркне,&lt;br&gt;
И пуно је сунца, као чаша вина;&lt;br&gt;
Змија на по пута застане да цркне,&lt;br&gt;
Држећ мртви поглед пут наших висина.

У гнезду ће бити све ћутање шума,&lt;br&gt;
И све песме река у јутру кад свићу,&lt;br&gt;
И сав страсни мирис с расцветаних хума -&lt;br&gt;
Докле златно перје расте моме тићу.

Плетем своје гнездо високо над вама,&lt;br&gt;
А још нико не зна место тога гнезда -&lt;br&gt;
Оно иде као што над обалама&lt;br&gt;
Путује у небу изгубљена звезда.

И по мирном путу од мене до Бога,&lt;br&gt;
Иде чудно гнездо, као бајка гола;&lt;br&gt;
А сви звуци отуд што допру до кога,&lt;br&gt;
То је глас још никад нечувеног бола.

==Лепота==
На моме узглављу сву ноћ мирисаху&lt;br&gt;
Чежњиво и слатко твоје тамне косе,&lt;br&gt;
Док се шапат чуо као песма росе,&lt;br&gt;
И дуге заклетве у очајном даху.

А ја ипак не знам за радост и срећу;&lt;br&gt;
Ја се бојим твоје подмукле Лепоте,&lt;br&gt;
Да освету једном не затражи већу&lt;br&gt;
За свирепа права што јој други оте.

Благосиљаш ропство и тегобне узе,&lt;br&gt;
Срце ти је пуно небескога плама,&lt;br&gt;
И сишла са мном до патње и срама,&lt;br&gt;
И пролила си најсветије сузе.

А стрепим пред твојом подмуклом Лепотом -&lt;br&gt;
Да не дигне једном, као гладна вила,&lt;br&gt;
Док жалосна срца и не слуте о том,&lt;br&gt;
Два своја у сузе замочена крила.

И док љубав гори свим жељама њеним,&lt;br&gt;
И ноћ тече дуга, мирисава, собна,&lt;br&gt;
Крај нас, као сужањ, бди чудна и кобна&lt;br&gt;
Лепота, с очима вечно замишљеним.

==Сутон==
Ја те волим једним жаром невеселим,&lt;br&gt;
И сумњом у тугу и лепоту јада;&lt;br&gt;
Срећа коју имам уништава сада&lt;br&gt;
Бесконачну другу срећу коју желим.

Заклањаш ми сунце, а дала си сама&lt;br&gt;
Сто очију моме срцу, и све путе&lt;br&gt;
Души, да би ипак сви нестали у те,&lt;br&gt;
Као изгубљени звук у долинама.

И сто воља као белих јата к југу,&lt;br&gt;
Да сва на твој острв падну очарана;&lt;br&gt;
И сто вера да те следе једног дана -&lt;br&gt;
Ко сто бледе деце у литију дугу.

Дигла си сто мржња да стражаре, као&lt;br&gt;
Сто црних једрила, сва пред твојом луком...&lt;br&gt;
И тако мом даху принела си руком&lt;br&gt;
Цвет твог бића крупан, отрован и зао.

И свом страшћу прве и последње жене,&lt;br&gt;
Владаш мојом душом, свом и свагда; слична&lt;br&gt;
Судби, тако и ти, силна, непомична,&lt;br&gt;
Стојиш измеђ мене и свег око мене.

Док из сухе стене бије нова вода,&lt;br&gt;
И плави цветови из старога пања,&lt;br&gt;
И сијају као у сам дан постања&lt;br&gt;
Сва звездана кола са великог свода.

Моју љубав тамну као мрак у чести,&lt;br&gt;
Ја испуних мржњом, кајањем и страхом -&lt;br&gt;
Но жеђ за издајством претвори се махом&lt;br&gt;
Сва у нови завет и сласт исповести.

Тако горко пада неко вече бледо&lt;br&gt;
На све моје путе, болно, по све доба,&lt;br&gt;
Дубоко у мени: док љубав и злоба,&lt;br&gt;
Као два анђела, поју напоредо.

==Бескрајна песма==
&lt;br&gt;
Ви што се још нисте јавили из гнездâ,&lt;br&gt;
Чија срца трепте још у капљи росе,&lt;br&gt;
Чију страсну душу још ветрови носе,&lt;br&gt;
И чији дах топли струји с мирних звезда -

Кад небројне очи отворите, када&lt;br&gt;
Пружите спрам сунца безброј својих рука,&lt;br&gt;
Све шуме без конца и мора без лука&lt;br&gt;
Ваш светли долазак поздравиће тада.

И сви поплављени у сунчаној киши,&lt;br&gt;
Тамо, где малочас, у тренути страшне,&lt;br&gt;
Збацисмо одећу и сандале прашне,&lt;br&gt;
Стајаћете бољи, силнији и виши.

Тако опијени већ од прве чаше,&lt;br&gt;
У екстази звука и сјаја што плине -&lt;br&gt;
Пружићете бразду да свирепо мине&lt;br&gt;
Њивом, где још чами зимско зрно наше.

Али ко ће тада бити међу вама&lt;br&gt;
У тај дан без сумње, без бола, без сене,&lt;br&gt;
Невидљивом нити привезан за мене,&lt;br&gt;
Да одвојен стане међу хиљадама?

И као ја некад у данима овим,&lt;br&gt;
У вечерњој немој агонији мора,&lt;br&gt;
Да донесе, мрачну, као песму бора,&lt;br&gt;
Стару песму туге међ људима новим?

Да испуњен дугим сутоном и страхом,&lt;br&gt;
Потомак мог бола, страсно као и ја,&lt;br&gt;
Дигне свој глас, сјајан, као што се сија&lt;br&gt;
Млечни Пут покривен усијаним прахом...

Но том вечном болу и тој тамној срећи&lt;br&gt;
И реч једну нову ако буде дао -&lt;br&gt;
Ко ће знати да сам некад ишчезао&lt;br&gt;
Јер ту реч чудесну не умедох рећи!

==Наша срца==
Ко затвара ваше очи небројене,&lt;br&gt;
Срца, срца, срца? И куда се распе,&lt;br&gt;
Кад се свако од вас затвори и заспе,&lt;br&gt;
Вас свет од свег већи и лакши од сене.

И откуд на ове брегове, куд које&lt;br&gt;
Падате, о срца, као вихор вила,&lt;br&gt;
И сунчате тамна и велика крила,&lt;br&gt;
Безумно пијући све звуке и боје.

У музици свега што око вас тече,&lt;br&gt;
Сва сте увек пуна само вечитога,&lt;br&gt;
А мрете, о срца, срца! И зар стога&lt;br&gt;
Има среће за вас, срца? Једно рече:

„Бескрајне су наше среће небројане,&lt;br&gt;
На тој међи измећ вечног и тренутка:&lt;br&gt;
Јер, ма смрт и била у дну нашег кутка -&lt;br&gt;
Свет је само оно које у нас стане.“

==Моја љубав==
Сва је моја душа испуњена тобом,&lt;br&gt;
Као тамна гора студеном тишином;&lt;br&gt;
Као морско бездно непровидном тмином;&lt;br&gt;
Као вечни покрет невидљивим добом.

И тако бескрајна, и силна, и кобна,&lt;br&gt;
Течеш мојом крвљу. Жена или машта?&lt;br&gt;
Али твога даха препуно је свашта,&lt;br&gt;
Свугде си присутна, свему истодобна.

Кад побеле звезде, у сутон, над лугом,&lt;br&gt;
Рађаш се у мени као сунце ноћи,&lt;br&gt;
И у моме телу дрхтиш у самоћи,&lt;br&gt;
Распаљена огњем или смрзла тугом.

На твом тамном мору лепоте и коби,&lt;br&gt;
Цело моје биће то је трепет сене;&lt;br&gt;
О љубљена жено, силнија од мене -&lt;br&gt;
Ти струјиш кроз моје вене у све доби.

Као мрачна тајна лежиш у дну мене,&lt;br&gt;
И мој глас је ехо твог ћутања.&lt;br&gt;
Ја те Ни не видим где си, а све дуге сате&lt;br&gt;
Од тебе су моје очи засењене.

==Очи==
Бесконачне твоје очи, млада жено,&lt;br&gt;
Две дуге вечери у пустињи мора;&lt;br&gt;
Две суморне бајке што узнемирено&lt;br&gt;
Имају шум слутње у гранама бора,

Две мирне галије с црним заставама;&lt;br&gt;
Две жене у црном, на молитви, неме;&lt;br&gt;
Две поноћне реке кроз краје од кама;&lt;br&gt;
Два гласника бола који кроз ноћ стреме.

Очи моје жене, мрачни тријумф плоти,&lt;br&gt;
Које вечном тугом опијене беху,&lt;br&gt;
Свој су простор нашле у њеној чистоти,&lt;br&gt;
А свој чар небески у њеноме греху.

Од суза просутих у велика бдења,&lt;br&gt;
Те бескрајне очи сијају се стога,&lt;br&gt;
Далеким и чудним сјајем усхићења,&lt;br&gt;
Као неке очи што видеше Бога.

Чувају на својој бесконачној мрежи&lt;br&gt;
Све тамне екстазе снова које сања,&lt;br&gt;
Очи непрегледне, на чијем дну лежи&lt;br&gt;
Велика и мрачна сабласт очајања.

==Чедност==
Докле спаваш једна рука невидљива&lt;br&gt;
Брижно сву ноћ ваја твоје мале дојке,&lt;br&gt;
Брише и поправља, и вуче, и слива,&lt;br&gt;
Креће мирне црте и прави увојке.

И поставља боје с вечите палете&lt;br&gt;
На врх дојки и на усне насмешене;&lt;br&gt;
Тка мрежицу ока пуну зла и сете;&lt;br&gt;
Преде влас и гибље таласе и сене,

И у душу сипа сујету; и смело&lt;br&gt;
Свом магијом спола озари врхунце.&lt;br&gt;
И док гради своје неизмерно дело,&lt;br&gt;
Пристижу је јутра и подневно сунце.

Али прсти руке незнане и чудне,&lt;br&gt;
Не мирују. Залуд: у телу дубоко&lt;br&gt;
Не ври још млад отров жеље нерасудне!&lt;br&gt;
Ни глас да засузи, ни потамни око.

Тако равнодушна, мирна, ти си стала&lt;br&gt;
Измеђ свег и мене; са страхом да не би&lt;br&gt;
Сенка сумње на те, као порок, пала -&lt;br&gt;
Да ниси над свачим, и циљ сама себи.

==Номади==
Очи су ми као очи у номада,&lt;br&gt;
Сунцима безбројним вечно опијене:&lt;br&gt;
Бране да их умор јучерањи свлада,&lt;br&gt;
А већ нов пут мотре неспокојне зене.

Хероји покрета, номади, над неким&lt;br&gt;
Брегом тако зуре у видик пун дима,&lt;br&gt;
У мутној и страшној жеђи за далеким,&lt;br&gt;
И у вечном своме боју с просторима...

Простором напито, моје срце гледа&lt;br&gt;
Сјај нових небеса и фатаморгана;&lt;br&gt;
Расплаче га свако сунце које седа,&lt;br&gt;
И распева јутро сваког новог дана.

Сто очију својих моја душа смела&lt;br&gt;
Отвара пред неком земљом недогледном;&lt;br&gt;
Никад не захвати двапут с истог врела,&lt;br&gt;
И два сна никада на узглављу једном.

Као да ме увек с другу страну реке&lt;br&gt;
Чека моја срећа, као верна жена,&lt;br&gt;
Што упреда тугу љубави далеке&lt;br&gt;
У нит од преслице до златног вретена.

И као да лежи иза брега тамо&lt;br&gt;
Болно наслућена моја страшна тајна;&lt;br&gt;
Јер свака ствар коју душа дирне само,&lt;br&gt;
Као она сама, постаје бескрајна.

Очи су ми као очи у номада,&lt;br&gt;
Звезда очајања у којим је сјала;&lt;br&gt;
И велика суза која из њих пада;&lt;br&gt;
Не познаде никад земљу где је пала.

==Велика ноћ==
Кад геније ноћи на крилима сјајним,&lt;br&gt;
Крилима од ватре, преко реке мину,&lt;br&gt;
Невидљива вода усхићено сину,&lt;br&gt;
И запева гласом болним и бескрајним.

Кад поноћни ветар поред горе глухе&lt;br&gt;
Прође и отресе тешки мрак са грања,&lt;br&gt;
Као страсна песма жудног умирања,&lt;br&gt;
Чу се глас музике из трстике сухе.

Кад за пољем пуним црне детелине,&lt;br&gt;
Почеше влашићи да бледе и слазе,&lt;br&gt;
Мртво лишће поче да пада на стазе,&lt;br&gt;
И као црн уздах да изби из тмине.

Сад, у ово дуго вече које пати,&lt;br&gt;
Цела моја душа затрепери гола,&lt;br&gt;
А челом уморним од труда и бола,&lt;br&gt;
Смрт је прешла руком, меком, као мати.

==За звездама==
Убрисаћу с уста мучну кап горчине -&lt;br&gt;
И као краљевић из старинске бајке,&lt;br&gt;
Поћи ћу за гласом што зове из тмине,&lt;br&gt;
Као гласи давно нестануле мајке.

С очима већ пуним звезда што ће доћи,&lt;br&gt;
Ја ћу да се пустим у то море таме;&lt;br&gt;
И заиграће у својој самоћи&lt;br&gt;
Срце од чекања и од среће саме.

Далеко ћу поћи од те кобне горе,&lt;br&gt;
Где очајно слушах, по све ноћи пуне,&lt;br&gt;
Да сто врела сумње жалосно роморе&lt;br&gt;
Гласом који јеца и песмом што куне.

И за једром које не зна да кривуда,&lt;br&gt;
Морепловац-витез по незнаној води&lt;br&gt;
Откриваће острв по острв, да свуда&lt;br&gt;
Огласи се краљем и даље заброди.

Мој змај непобедни биће на мом штиту,&lt;br&gt;
И моје ће име бити на мом мачу;&lt;br&gt;
И водићу гордо своју сјајну свиту -&lt;br&gt;
Идући за гласом што се једном зачу.

И минућу ноћу крај твојих обала,&lt;br&gt;
Док ронећи сузе и не слутиш о том;&lt;br&gt;
И поћи далеко преко тамних вала -&lt;br&gt;
Све у болној жеђи за новом лепотом.

И кад паднем, најзад, нико неће знати&lt;br&gt;
Мој очаран задњи осмех да прочита;&lt;br&gt;
Лицем победника разблудно ће сјати&lt;br&gt;
Сунце заробљено у зрцалу штита.

==Стварање==
Нису те гласници огласили мени,&lt;br&gt;
Нити чух кораке твоје издалека;&lt;br&gt;
И не знам кад беше већ минута нека&lt;br&gt;
Кад се мој дух напи твоје светле сени.

Јер ти си постала у мени, и била&lt;br&gt;
Мисао исконска што најзад однемље,&lt;br&gt;
Златна нит из стене, и семе из земље,&lt;br&gt;
И мах у рамену још нениклог крила.

Ти никад не позна тај пут вијугави,&lt;br&gt;
Пут којим извана доводи унутра,&lt;br&gt;
И којим све мора да се врати сутра;&lt;br&gt;
Као цвет у мору, у мени се јави.

Из мог сна поникла, и ти беше ташта;&lt;br&gt;
Плод мога порока, крволочно јетка;&lt;br&gt;
Плод мисли, и ти си била без свршетка;&lt;br&gt;
Плод мојих сујета, подлија од свашта.

Плод мојих самоћа, беше пуна сете;&lt;br&gt;
Плод мржњâ, уста ти беху отрована;&lt;br&gt;
И плод мојих сумња, ти си прешла, страна,&lt;br&gt;
Сав пут с плачем као изгубљено дете.

Но цвет сна отровног не преста да сише!&lt;br&gt;
И ја умрех у час кад се беше хтело&lt;br&gt;
Задња капља крви, коју немах више,&lt;br&gt;
Да окончам лепо и злокобно дело.

==Мирна песма==
У зенице ме непрестано гледа:&lt;br&gt;
Шта тражи у мојим очима та жена?&lt;br&gt;
Сјај магијски неког сунца које седа –&lt;br&gt;
Једну другу жену и друга времена?

Јер заљубљен поглед жене добро види&lt;br&gt;
У очима нашим, кроз сиву дубину,&lt;br&gt;
Све трагове којим непријатељ мину,&lt;br&gt;
И његов сен као тамни сен на хриди.

Дуго сја на оку тугом вечно младом&lt;br&gt;
Лик жене што га је очарала једном;&lt;br&gt;
Зато једна жена зна кад пође крадом&lt;br&gt;
Поглед за одбеглом и за недогледном.

Од прошлости је душа направљена;&lt;br&gt;
Слике су по цвећу зрак сунца од јуче;&lt;br&gt;
Од свачега је пала нека сена;&lt;br&gt;
И усахле реке и сад негде хуче.

А наше љубави што су давно пале,&lt;br&gt;
Као побијена јата на пô пута,&lt;br&gt;
Још живе животом свог првог минута&lt;br&gt;
У очима што су некад расплакале.

==Тренуци==
Та љубав без циља и без сутрадана,&lt;br&gt;
Зла сестра вечности, у бесу свог хитног&lt;br&gt;
Носи знак највеће коби што је знана:&lt;br&gt;
Сав ужас пролазног и бол неумитног.

Тај свемир насликан на валу што бега,&lt;br&gt;
Сав покрет просторâ у трептању листа –&lt;br&gt;
Љубав је без сутра вечнија од свега:&lt;br&gt;
Јер и после смрти још је увек иста.

Та љубав што умре у напону врелу,&lt;br&gt;
Мач скрхан на самим врховима тврђа,&lt;br&gt;
Има победничку гордост на свом челу:&lt;br&gt;
Јер умре у сјају пре него зарђа,

Она прође душом као издалека&lt;br&gt;
Залутале птице у светлости маја;&lt;br&gt;
У песми су њиној гласи других река,&lt;br&gt;
И на крилима им сунце другог краја.

И она нестаје пре веселе жетве,&lt;br&gt;
Увек неувела у свему што вене,&lt;br&gt;
Без свога завета и без своје клетве –&lt;br&gt;
У лепоти речи једном изречене.

==Непријатељ==
Мој непријатељу са два ока жарка,&lt;br&gt;
С ножима у отров замоченим, где си?&lt;br&gt;
Ти пред чијим духом падне свака варка,&lt;br&gt;
И о штит чији се разбију сви беси!

Лепи, силни, грозни! жељан сам те и ја,&lt;br&gt;
Да банеш под маском друга или госта;&lt;br&gt;
Да такав, полу-бог, половину змија,&lt;br&gt;
Вребаш ме кроз лишће и чекаш крај моста.

Да ми мисли знате једини бог и ти;&lt;br&gt;
Да те за леђима осећам, на миру;&lt;br&gt;
Да ни реч ни поглед не могу ти скрити;&lt;br&gt;
Да знаш где је отвор на моме панциру.

И моја ноћишта, и пратњу на друму;&lt;br&gt;
И мој траг на песку, и мој сен на зиду;&lt;br&gt;
И као што љубав зрачи једном уму,&lt;br&gt;
Да свирепа мржња светли твоме виду.

Освајач, злочинац, и херој међ нама,&lt;br&gt;
Да те славе људи и нуде се жене;&lt;br&gt;
Твој брод да с великим златним катаркама&lt;br&gt;
Пун сјајних хорова пролази кроз пене.

Да мог бога мрзиш једном мржњом холом,&lt;br&gt;
Да се гнушаш моје мудрости: и блажен,&lt;br&gt;
Да моју оштрицу хваташ руком голом;&lt;br&gt;
Да знаш да ћу бити исмејан и згажен.

Нек се само један с раскршћа широка&lt;br&gt;
Врати са крвавом рукавицом: ходи!&lt;br&gt;
Мој непријатељу с два велика ока,&lt;br&gt;
Сви су пути празни и мрак је на води.

Да те видим, страшни! Глухе су ми ноћи&lt;br&gt;
Без твојих корака: вечно, непрекидно,&lt;br&gt;
Без тебе ћу бити бедан и без моћи,&lt;br&gt;
Мали, и унижен, и побеђен стидно.

==Крила==
Летети, летети, летети високо,&lt;br&gt;
Незнаном простору као старом другу,&lt;br&gt;
Витлати се као омађијан соко,&lt;br&gt;
И умрети, сјајан, у сунчаном кругу.

Чути само замах свој у просторима -&lt;br&gt;
Музику свог крила! И на самом крају,&lt;br&gt;
Свој траг изгубити и циљ међу свима,&lt;br&gt;
Ишчезнувши тако у небу и сјају.

Да ми жеђ осете кобну и све вишу&lt;br&gt;
Очи што су туде дуго светлост пиле,&lt;br&gt;
Као вир две овце са руном од свиле,&lt;br&gt;
Као крв две ноћне сабласти што сишу.

Да не памтим ниско рођење под мраком;&lt;br&gt;
Да као гнев светлост сва испуни мене;&lt;br&gt;
Да сам као копљем прожет сваким зраком,&lt;br&gt;
Ту где горе вечне подневи без сене.

И страшна раскршћа сунаца, и пути&lt;br&gt;
Куд олуј светлости непрекидно иде,&lt;br&gt;
Кроз неми предео где влада и ћути&lt;br&gt;
Бог који убија очи кад га виде.

Да само с висина за поноре знаднем,&lt;br&gt;
Бацивши у простор конце својих жила;&lt;br&gt;
И летим вечито, и летим док паднем&lt;br&gt;
Само под теретом озарених крила.

==Песма љубави==
Свој једини живот ти живиш у мени;&lt;br&gt;
Да будеш осећај и сан ти се сазда;&lt;br&gt;
Не тражим на путу твој лик наслућени –&lt;br&gt;
Далеко ван тебе иде твоја бразда.

Очи су ти зато да оплоде звуке,&lt;br&gt;
И глас да молитву у срцима роди;&lt;br&gt;
Сав покрет изгледа замах твоје руке;&lt;br&gt;
Ти сјаш у стварима као дан у води.

Твој је дах да семе не смрзне у њиви;&lt;br&gt;
Твоја љубав да би било побожности;&lt;br&gt;
Твоја равнодушност, да може да живи&lt;br&gt;
Гордост очајања и горки чар злости.

Ти ниси у себи јер ти нема краја;&lt;br&gt;
Твој говор почиње музику свих вода;&lt;br&gt;
Речи су ти конци у ткиву свег сјаја;&lt;br&gt;
Идеш, ко молитва, од земље до свода.

И ти си начело већма него биће...&lt;br&gt;
Ноћ да блисну звезде; замах победника,&lt;br&gt;
Да буде победа... Лепота, откриће,&lt;br&gt;
Пре него мом духу беше реч и слика.

==Песма сутона==
Сутони без шума твојих корачаји,&lt;br&gt;
И тама без твога шапата, и сати&lt;br&gt;
Први кад се нема више шта да таји...&lt;br&gt;
Прве празне стазе кроз рогоз и влати.

Ова чар чекања празних и без мене!&lt;br&gt;
Некад беху у час месечевог сјања&lt;br&gt;
Само дух и очи тобом испуњене –&lt;br&gt;
А сад те је пуна сва ноћ очајања.

Некад чух твој корак или шум одела,&lt;br&gt;
А сад те ноћ носи у сваком свом шуму;&lt;br&gt;
Звезде у покрету; мирна светлост бела&lt;br&gt;
У свим приказима на замрклом хуму.

Нема твојих стопа путем што крстари,&lt;br&gt;
Али ти сад идеш светлим просторима;&lt;br&gt;
И твој печат кобни сад носе све ствари;&lt;br&gt;
Твоје су сад очи у водама свима.

Знам да нећеш доћи, а чекам; и маште&lt;br&gt;
Непознате среће расту у ноћ нему;&lt;br&gt;
Нећу више чути твоје речи таште,&lt;br&gt;
Да твој глас свемоћни осетим у свему.

==Песма тишине==
Зборим ти несталој, док жалосно плави&lt;br&gt;
Мртви сјај месечев на планинској рти.&lt;br&gt;
Ти си још уза ме; врата су љубави&lt;br&gt;
Увек отворена, као врата смрти.

Речи неслушане, ви лепоте чисте,&lt;br&gt;
Истине у зрачном непорочном руху!&lt;br&gt;
Речи у самоћи очајања, ви сте&lt;br&gt;
Сетни говор с Богом, његов глас у духу.

Из смрти у живот непрекидно ходиш:&lt;br&gt;
За мој сан умрла, живиш у мом болу;&lt;br&gt;
Мреш у мојој вери, у сумњи се родиш;&lt;br&gt;
Бедну, а кроз сузу ја те видим холу!

Из мог благослова прешла си у клетву,&lt;br&gt;
И бол одрицања; твој век свагда траје...&lt;br&gt;
Вечно семе спрема своју вечну жетву,&lt;br&gt;
Љубав се зариче и када се каје.

Тако се обнављаш вечна, несавладна,&lt;br&gt;
И новорађана у мојој самоћи...&lt;br&gt;
Док звучни сутони падају и хладна&lt;br&gt;
Светлост првих звезда, ти се ткаш од ноћи.

==Песма умирања==
Љубави умиру без збогом, сред њине&lt;br&gt;
Агоније дуге, неме, неприступне...&lt;br&gt;
Ничу и мру у свој лепоти тишине,&lt;br&gt;
И кришом затворе своје очи крупне.

Зар вечита није љубав, као душа?&lt;br&gt;
Зар најлепши део душе није вечан?&lt;br&gt;
На морима смрти вал који пенуша,&lt;br&gt;
У ноћима смрти млаз сунчани течан?

Када цвет увене, нова звезда блисне.&lt;br&gt;
Но поглед умрлих љубави куд гледа?&lt;br&gt;
Мору иду реке, земљи горе лисне,&lt;br&gt;
А љубав ћутању с уснама од леда.

Мру у једној речи што се није рекла,&lt;br&gt;
А у којој беше сто врела живота...&lt;br&gt;
Тако јата звезда што су простор секла,&lt;br&gt;
Мру у капи росе на листићу плота.

Од љубави наших веће су тишине...&lt;br&gt;
Тишина је мати љубави; и така&lt;br&gt;
Као голубице од себе их вине,&lt;br&gt;
И опет у руке враћа јој се свака.

==Последња песма==
Бол је дао овој љубави горчину,&lt;br&gt;
Лепоту и тајну; мрачна сумња моја:&lt;br&gt;
Сав простор и ужас; коб и очај; њину&lt;br&gt;
Свемоћ; задња суза: неба седам боја.

Нит знäде за вино у купи од злата,&lt;br&gt;
Нити за пољубац у заклетви; сама,&lt;br&gt;
Мучки као злотвор, ушла је на врата,&lt;br&gt;
С ножем, не у руци, већ у зеницама.

Њен је плашт сунчани можда ткиво лажи;&lt;br&gt;
Лаж с тих уста каза реч најдубљу њене&lt;br&gt;
Страшне мистерије: но док удар тражи,&lt;br&gt;
Све цвета под њеном ногом куда крене.

Јер од твог отрова мој сан беше јачи:&lt;br&gt;
Твој сам појас ткао од сунчаних млаза,&lt;br&gt;
И ти си светлила; јер свему куд зрачи&lt;br&gt;
Моје сунце дадне сијање екстаза.

Своју веру нађох у свом сну о вери...&lt;br&gt;
Твој нож не убија него блиста блистом...&lt;br&gt;
Јер ти беше тренут у мојој химери,&lt;br&gt;
Мој сан о доброти и вера о чистом.

==Песма==
Једним истим путем нестаћете обе -&lt;br&gt;
Ти и моја младост, лица невесела,&lt;br&gt;
И с печатом горког проклетства сред чела,&lt;br&gt;
Као неутешне две кћери Ниобе.

И кад најзад падне задња страшна сена,&lt;br&gt;
Знаћу неумитног очајања радост:&lt;br&gt;
Да има сто срећа, али једна младост;&lt;br&gt;
Стотину љубави, али једна жена.

Тако, као звезде у локви на друму,&lt;br&gt;
Умреће та љубав у свом стиду многом,&lt;br&gt;
С једном црном раном у срцу и уму -&lt;br&gt;
Већ с првим пољупцем и са првим збогом.

Док крупни свећњаци догорели гасну;&lt;br&gt;
Разбијене чаше испите; док модру&lt;br&gt;
Своју сен још бацаш на завесу јасну;&lt;br&gt;
Док још жиг твог тела видим на свом одру.

Као да је само моје срце хтело&lt;br&gt;
Да злурадо позна дан који те оте,&lt;br&gt;
И та нема патња да постане врело&lt;br&gt;
Моје величине и твоје лепоте.

Пиће мога тела и светлост мог духа,&lt;br&gt;
Мог сопственог гласа одјек у дну дола,&lt;br&gt;
Некад празник мојих очију и слуха,&lt;br&gt;
Да сад будеш тајна горчине и бола.

Ти у којој љубљах своју илузију,&lt;br&gt;
Свој сан о љубави и сан о лепоти,&lt;br&gt;
И неку реч страшну казану у плоти,&lt;br&gt;
А коју ја појмим силније од свију.

Замркнућеш болно са кобима свима,&lt;br&gt;
У дну моје сумње и кајања крута,&lt;br&gt;
Као да те нагло стигла на по пута&lt;br&gt;
Ноћ што силно дажди мрак по бреговима.

И стопе у песку избрисаће наше&lt;br&gt;
Исти топли ветар, који нежно свима,&lt;br&gt;
Нечујан, отвара срце цветовима,&lt;br&gt;
Да нове светлости налије у чаше.

Мој ће се дан нови да јави с врхунца –&lt;br&gt;
И као што некад пловљаше по калу,&lt;br&gt;
Заиграће срце на светлости валу,&lt;br&gt;
Као цвет очаран, отворен спрам сунца.

И ја ћу да видим, из језиве сене&lt;br&gt;
Кад излете бела распевана јата,&lt;br&gt;
И како је слична та срећа из блата&lt;br&gt;
Богињи рођеној из сунчане пене.

Сваки шум да сећа твог ћутања;&lt;br&gt;
свака Тмина опомене на светлост твог гласа;&lt;br&gt;
Да је срце пуно све твојих корака;&lt;br&gt;
Да на свачем лежи сенка твога стаса.

Увек незаситно, моје срце хоће&lt;br&gt;
И задњу кап чаше још неиспијене...&lt;br&gt;
Два су кобна врела човекове злоће:&lt;br&gt;
Љубав спрам божанства и љубав спрам жене.

==Заборав==
Заборав је мирно умирање срца,&lt;br&gt;
Бездушно и болно одрицање ћутке;&lt;br&gt;
Презриви дах смрти у души што грца;&lt;br&gt;
Заборав то значи мрети на тренутке.

Ко зна сузе ствâри које оставише?&lt;br&gt;
Двоструку смрт гробља где суза не капи?&lt;br&gt;
Бол именâ која не помињу више?&lt;br&gt;
Крик заборављених љубави што вапи?

И страшно ћутање натписа са стене,&lt;br&gt;
Што поста нечитљив? И проклетство немо&lt;br&gt;
Речи, што сад чаме, непротумачене?&lt;br&gt;
Тугу траве путем куд сад не идемо?

Ко зна плач идола под земљом? Ко знаде&lt;br&gt;
Клетву молитава замуклих? И ране&lt;br&gt;
Непамћене среће и престале наде?&lt;br&gt;
И горчину једне сузе убрисане?

==Песма срца==
Нестати у нечем које срце воле,&lt;br&gt;
Умрети у нечем бесмртном! Свог мача&lt;br&gt;
Бацити пред ноге неке моћи холе&lt;br&gt;
Што је и од руке херојеве јача.

Бити пред бескрајним узвишеног ситан;&lt;br&gt;
И тражећи горко срећу мећу нама,&lt;br&gt;
Веровати најзад, у час неумитан,&lt;br&gt;
Да је сан порекло свима истинама.

Но тај острв сунца сам пронаћи; сјајни&lt;br&gt;
Циљ свију циљева и свег вечитога!&lt;br&gt;
Рећи своме срцу да је свет бескрајни,&lt;br&gt;
Једно добро за се, ван људи и Бога.

Добро, не знајући да има доброта!&lt;br&gt;
Храбро, не познавши ловор ни измирне!&lt;br&gt;
Чисто, и не чувши да има чистота:&lt;br&gt;
Срце, као сунце, да злати што дирне.

И сјајно и слично само својој мети,&lt;br&gt;
Као озарено сунчаним априлом,&lt;br&gt;
Све путеве сумње тако да надлети –&lt;br&gt;
Не дирнувши земљу другче него крилом.

==Ћутање==
Остале су страшне речи неречене,&lt;br&gt;
Само твоје очи, мирне као тмина,&lt;br&gt;
Оне су гледале и слушале мене;&lt;br&gt;
Мој бол на твом уху певаше тишина.

Каква химна срца, та реч неречена!&lt;br&gt;
Та реч што не позна беспућа ни блудње!&lt;br&gt;
Кад тишина збори место нас, реч њена&lt;br&gt;
Има сву чистоту сна и болне жудње.

Та блага музика љубави што ћути,&lt;br&gt;
Има мир молитве у дубини духа:&lt;br&gt;
Никада се речју лажи не помути,&lt;br&gt;
Нит се глас порочни дирне нашег слуха.

Идеја у неми камен увајана;&lt;br&gt;
Вера сва у сузи што неће да кâпи;&lt;br&gt;
Та заклетва што је у незнан час дâна;&lt;br&gt;
И највиши закон бола који вапи.

==Песма жени==
Ти си мој тренутак, и мој сeн, и сјајна&lt;br&gt;
Mоја реч у шуму; мој корак, и блудња;&lt;br&gt;
Само си лепота колико си тајна;&lt;br&gt;
И само истина колико си жудња.

Остај недостижна, нема и далека -&lt;br&gt;
Јер је сан о срећи више него срећа.&lt;br&gt;
Буди бесповратна, као младост; нека&lt;br&gt;
Твоја сен и ехо буду све што сећа.

Срце има повест у сузи што лева;&lt;br&gt;
У великом болу љубав своју мету;&lt;br&gt;
Истина је само што душа проснева;&lt;br&gt;
Пољубац је сусрет најлепши на свету.

Од мог привиђења ти си цела ткана,&lt;br&gt;
Твој је плашт сунчани од мог сна испреден;&lt;br&gt;
Ти беше мисао моја очарана;&lt;br&gt;
Симбол свих таштина поразан и леден.

А ти не постојиш нит си постојала;&lt;br&gt;
Рођена у мојој тишини и тами,&lt;br&gt;
На сунцу мог срца ти си само сјала:&lt;br&gt;
Јер све што љубимо створили смо сами.

==Сумња==
Моја сумња страсна, и светла, и плодна,&lt;br&gt;
Моје друго биће и други вид; јетка,&lt;br&gt;
Брани коју чашу да испијем до дна,&lt;br&gt;
И да коју срећу познам до свршетка.

Моје срце држи прстима од леда,&lt;br&gt;
И мој дух напаја кајањем без мере;&lt;br&gt;
Мој поглед у небо да очајно гледа,&lt;br&gt;
Да мрзим без снаге и љубим без вере.

Но она обасја мој ум обеснажен,&lt;br&gt;
И даде мом духу, слабом као сламка,&lt;br&gt;
Сто крупних очију, да озарен, блажен,&lt;br&gt;
Мине сваки понор и зна где је замка.

И да је доброта, одрицање; и да&lt;br&gt;
У заклетви има издајства и срама;&lt;br&gt;
И у победама пораза и стида;&lt;br&gt;
Ниске безбожности у свим молитвама.

И у чистој вери, празноверја; да је&lt;br&gt;
Љубав себичнија него наше злоће;&lt;br&gt;
И колико лажи наше сузе таје,&lt;br&gt;
И мрачних завера замукле самоће.

Тако ослобођен и себе и других,&lt;br&gt;
Гледам како пада и последња уза...&lt;br&gt;
И горд сам у часу искушења дугих&lt;br&gt;
Што бар не зајецам кад ми пође суза.

==Строфе једној жени==
Гледаћу твој сјајни сен на таласима,&lt;br&gt;
И стопе на песку; с јутром на врхунцу,&lt;br&gt;
Као прво гнездо будно међу свима,&lt;br&gt;
Ја те певам као химну земље Сунцу.

Ти си искра мога мача победнога;&lt;br&gt;
Сто музичких врела што брује и плаве;&lt;br&gt;
Поглед који хоће да сагледа Бога;&lt;br&gt;
Пехар из ког пијем страшно пиће Славе.

Кроз тамну је пустош моје крило секло,&lt;br&gt;
Где сад сја твој покрет и твоја реч зари;&lt;br&gt;
И као да свему ти беше порекло,&lt;br&gt;
Сунце што ми откри место свију ствари.

Све воде посташе за одсев твог стаса,&lt;br&gt;
Простор, да имаднеш душу зачуђену,&lt;br&gt;
Мир тамних долина за ехо твог гласа,&lt;br&gt;
Сунце да на свету бациш своју сену.

Ти си као лађа с крупним једрилима,&lt;br&gt;
Што носи поднебља других копна: о, ти,&lt;br&gt;
Што се, неумитна, јави међу нама&lt;br&gt;
Да даш свој дах земљи и свој глас лепоти.

==Најтужнија песма==
Знам за неизмерне и болне самоће,&lt;br&gt;
Кад сат мре нечујно, као цвет што вене,&lt;br&gt;
И кад срце празно престаје да хоће&lt;br&gt;
Ни венце победе ни љубави жене.

Знам за непроходне самоће без даха,&lt;br&gt;
Кад конци са свачим падну покидани,&lt;br&gt;
И у којим срце застане од страха;&lt;br&gt;
Кад свему око нас изгледамо страни.

Кад нас очи ствари равнодушно мотре,&lt;br&gt;
И душа пред собом престрављена стане;&lt;br&gt;
И сопствена повест кад се цела потре;&lt;br&gt;
И кад је од леда суза која кане.

Ни семе у бразди, ни стопа на путу,&lt;br&gt;
И како је тешка сена коју вучем!&lt;br&gt;
Канда туђе срце бије у мом куту?&lt;br&gt;
Све светле палате живота под кључем!...

Вај, колико пута умиремо? Ко би&lt;br&gt;
Знао за све тмине под сунцем! И зна ли&lt;br&gt;
Ико сва беспућа у сутону доби?...&lt;br&gt;
И како смо често очи затварали...

==Песме Богу==

==Песме смрти==

==Песме жени==

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>jtgked8ztfth8jk6fxtc192jagptt3a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Јован Дучић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>17151</id>
    <revision>
      <id>144062</id>
      <parentid>142983</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T11:27:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144062</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="257" sha1="67hnwya6aovxv3khgmdk0khokmixyz2" xml:space="preserve">{{Википедија|Јован Дучић}}

{{DEFAULTSORT:Дучић, Јован}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]</text>
      <sha1>67hnwya6aovxv3khgmdk0khokmixyz2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Вељко Милићевић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>24441</id>
    <revision>
      <id>144016</id>
      <parentid>57378</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T15:29:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144016</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="924" sha1="qf4yssajm8ivisbugjf90yrpdpv6sk9" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Вељко
| презиме = Милићевић
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1886
| годинасмрти = 1929
| опис = '''Вељко Милићевић''' био је српски писац, прозаист модернизма, преводилац и публициста, у књижевности се јавља и под псеудонимом -{L’homme qui rit}-.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Вељко Милићевић
| вики_цитати = Вељко Милићевић 
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Романи ==
* [[Беспуће]]
* [[Опсене]]

== Приповетке ==
* [[Мртви живот]]

{{DEFAULTSORT:Милићевић,_Вељко}}
[[Категорија:Вељко Милићевић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>qf4yssajm8ivisbugjf90yrpdpv6sk9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Александар Пушкин</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54915</id>
    <revision>
      <id>143996</id>
      <parentid>143945</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T13:06:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>143996</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3388" sha1="t58oxep8m2tlc89v9tbmicibyrzw1bo" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Песме ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Беси]]
* [[Бахчисарајски шедрван]]
* [[Голуб]]
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Јевђеније Оњегин]](одломак)
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Тица]]
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Драме ==
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')

== Проза ==
* [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (''-{Метель}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')

== Преводиоци ==
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>t58oxep8m2tlc89v9tbmicibyrzw1bo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143997</id>
      <parentid>143996</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T13:06:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводиоци */</comment>
      <origin>143997</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3437" sha1="nxt442vsnj8qtptanez5xey7vtpglpb" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Песме ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Беси]]
* [[Бахчисарајски шедрван]]
* [[Голуб]]
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Јевђеније Оњегин]](одломак)
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Тица]]
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Драме ==
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')

== Проза ==
* [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (''-{Метель}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')

== Преводиоци ==
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>nxt442vsnj8qtptanez5xey7vtpglpb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143998</id>
      <parentid>143997</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T13:10:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>143998</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3438" sha1="e0i327a7sb257y3nucs3es4m3z179pi" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Песме ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Беси]]
* [[Бахчисарајски шедрван]]
* [[Голуб]]
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Јевђеније Оњегин]] (одломак)
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Тица]]
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Драме ==
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')

== Проза ==
* [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (''-{Метель}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')

== Преводиоци ==
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>e0i327a7sb257y3nucs3es4m3z179pi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144003</id>
      <parentid>143998</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T14:22:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>144003</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3470" sha1="hchyq0kf2k1d4coq50w262kvamktgve" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Песме ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Беси]]
* [[Бахчисарајски шедрван]]
* [[Борис Годунов]]
* [[Голуб]]
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Јевђеније Оњегин]] (одломак)
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Тица]]
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Драме ==
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')

== Проза ==
* [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (''-{Метель}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')

== Преводиоци ==
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>hchyq0kf2k1d4coq50w262kvamktgve</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144004</id>
      <parentid>144003</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T14:22:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводиоци */</comment>
      <origin>144004</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3516" sha1="gjlkv6zw271fh9fcvga9qe8o0b1l2r7" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Песме ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Беси]]
* [[Бахчисарајски шедрван]]
* [[Борис Годунов]]
* [[Голуб]]
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Јевђеније Оњегин]] (одломак)
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Тица]]
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Драме ==
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')

== Проза ==
* [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (''-{Метель}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')

== Преводиоци ==
* [[Александар Писаревић]]
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>gjlkv6zw271fh9fcvga9qe8o0b1l2r7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>143999</id>
      <parentid>143987</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T13:16:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Забелешке */</comment>
      <origin>143999</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="48695" sha1="0p1p6qrt8l67yx25ivk6ees2ftv3bkn" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

== Забелешке ==
[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900.

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;poem&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Песме сунца/Залазак сунца]]
[[Песме сунца/У сумрак]]
[[Песме сунца/Падање лишћа]]
[[Песме сунца/Акорди]]
[[Песме сунца/Познанство]]
[[Песме сунца/Тишина]]
&lt;/poem&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић</text>
      <sha1>0p1p6qrt8l67yx25ivk6ees2ftv3bkn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>„Прерано —“!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60027</id>
    <revision>
      <id>144005</id>
      <parentid>139452</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T14:34:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144005</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2483" sha1="ou0z2f6d7lk6lbj93n71h6yo5bjaxgy" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=„Прерано —“! 
| одељак=
| аутор=Лаза Костић
| белешке=&lt;center&gt;&lt;/center&gt;}}

{{Википедија|Лаза Костић}}
[[Слика:Laza_Kostić_portret.jpg|200 п|десно]]

&lt;poem&gt;
Тако ти треба! Жељан си неба. 
Похито тамо, веле, „прерано,“ 
А ниси чекʼо мирно, смерано. 
Бројећи овде часове горке, 
Да лепо сазреш, ко грозд за чворке; 
Илʼ док те снага не прође мушка, 
Да с гране паднеш, кʼо гњила крушка. 
Па да те дерлад ногама ћушка! 
Каква красота, каква дивота! 
Алʼ ти се „прерано“ лиши живота.

Но свака друга да ти је проста, 
Алʼ какво Српство за тобом оста! 
— И ако мислим, колʼко сам те чито, 
Да се баш ниси за њега кидʼо 
Ипак му ниси био ни студан, —
Тек што си очи склопио трудан, 
Синуше роду срећини зраци. 
Несташе распре последњи трази, 
Ускрсну Српство у пуној снази, 
Ускрсну славно, у „шупљој фрази“! 
Штета што ниси видео на то, 
Ал' што ћеш, кад си сувише хитʼо.

„Прерано!“ цвили сва ова књига, 
Ал' то је теби девета брига, 
„Прерано“ ''нама,'' алʼ ''теби'' „стига“ 
Ти си преболʼо све људске страсти, 
Ти си прегорʼо земаљске сласти, 
Бол и милину, јунаштво, страву, 
Љубав и вино и српску славу, 
Дољубакʼо си, допивничио, 
Докосовао, досливничио, 
Над нама летиш диван и чио, 
Није ти стало, сенко нам драга, 
Што те славимо — за врућа трагa.

:У Крушедолу, на Усекованије 1894.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Дело'', 1. децембар 1895. Осма књига. Стр. 25–26.

{{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}}
[[Категорија:Лаза Костић]]</text>
      <sha1>ou0z2f6d7lk6lbj93n71h6yo5bjaxgy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила/Пролог</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60029</id>
    <revision>
      <id>144024</id>
      <parentid>143936</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T09:17:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144024</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2484" sha1="ozo2up3xvn0860tn4vth84jaz4hzbg3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Руслан и Људмила]]&lt;br /&gt;([[:ru:Руслан и Людмила (Пушкин)|''Руслан и Людмила'']]) 
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
| [[Руслан и Људмила|-{Садржај}-]]
| '''Пролог'''
| [[Руслан и Људмила/Песма прва|-{Песма прва}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Крај морске луке дуб зелени, 
Златан је ланац на дубу том.
Дан и ноћ мачак ту учени 
Шета по ланцу сплетеном.
У десно — песму он изводи, 
У лево — бајку наводи. 
Тамо су чуда, тамʼ дух броди, 
Русалка седи на грани; 
Ту, на брвини потајној, 
Траг видиш звери незнаној; 
Дом на кокошињим ногама, 
Без врата и без окана. 
Ту привиђења шума крије, 
У зору талас пљуска, бије, 
По обалама пешчаним; 
И триест витезова красних 
Из воде редом иду јасних, 
А с њима морски деда им.
Тамо краљевић, мимоходом, 
Оплени цара силеног, 
Тамо у облак, пред народом, 
Преко мора и свемира, 
Вештац носи богатира.
У ропству, ту, царевна тужи, 
А мрки вук јој верно служи;
Ту ступа са Баба-Јагом 
Иде и брбља са собом; 
Цар Коштан ту се на злату нише, 
Ту руски дух — Русијом дише. 
Тамо сам био и мед пио, 
Крај мора видех дуб зелени, 
А под њим мачак учени, 
Своје ми бајке зборио! 
Једне се сећам, и бајку ту, 
Предајем данас народу…
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

==  Извор ==
''Дело'', 1. април 1904. Тридесет прва књига. Стр. 341–342.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руслан и Људмила]]</text>
      <sha1>ozo2up3xvn0860tn4vth84jaz4hzbg3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила/Песма друга</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60062</id>
    <revision>
      <id>144026</id>
      <parentid>143938</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T09:18:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144026</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24390" sha1="g12l9gkuiv7w4fc67vyrq4x8r0d9ejz" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Руслан и Људмила]]&lt;br /&gt;([[:ru:Руслан и Людмила (Пушкин)|''Руслан и Людмила'']]) 
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
| [[Руслан и Људмила/Песма прва|-{Песма прва}-]] 
| '''Песма друга'''
| [[Руслан и Људмила/Песма трећа|-{Песма трећа}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Вештине такмаци крваве 
Не трпте мира благу ћуд, 
Примајте данак мрачне славе 
И опијајте распром груд! 
Нек се камени свет не свикʼо 
Успехе грозне гледати, 
За вама неће жалитʼ нико 
Нитʼ ће вам ико сметати! 
Вама, такмаци другог рода, 
Парнаски борци, велим ја, 
Немојте бити смех народа 
Нескромним шумом раздора; 
Борте се, само предострожно. 
Но ви, такмаци Љељови, 
Живите братски, буде лʼ можно; 
Јер, знајте, моји другови: 
Судбина кога већ намени 
Девојци, њој је мио тај, 
Ма и у наточ васелени; 
Сметати томе, грех је, знај!

Када Родгај необуздани, 
Предосећајем мучен тајним, 
Остави своје другове,
И пође у крај усамљени, 
Кроз неме, јашећʼ, лугове;
Дубоком мишљу замамљени —
Злодух је ревно чупао 
С његове душе љуте ране; 
И он је мрачно шаптао: 
„Убићу ко ми на пут стане… 
Руслане!… знаћеш мене ти… 
Заплакаће ти нева мила…”
И тај час натраг полети, —
Коњицу вихар даде крила.

Међутим, честити Фарлав, 
Све јутро слатко продремав, 
Од жеге заштићен подневне, 
У поточића свежини,
Да силе поткрепи душевне, 
Руча у мирној тишини. 
Одједном спази изненада 
Где неко лети као бес, 
И, не часећи часа сада, 
Фарлав, одбацив свој обед, 
Копље и оклоп до визира, 
Ухвати маглу без обзира; 
А онај за њим у нештед. 
„Бегунче, кукавицо, стани!” —
Фарлаву довикну незнани –
„Презрени, чекни мало ти,
Ја ћу ти главу скинути!” 
Фарлав, чим позна глас Родгаја, 
Престрашеном му мрче свет, 
Сиромах, мисли: ето краја! 
Па с коњем све у бржи лет; 
Баш као зечић – не будʼ криво —
Заметнув уши бојажљиво, 
Што граби пољем брзоног, 
Бежећи испред кера злог. 
Али на месту славног бега, 
Од окопнелог хладног снега, 
Потоци мутни теку свуд
И рију земље влажну груд. 
Долете рову коњ блатљивом, 
Узмахну репом, белом гривом, 
Загризе у ђем челични 
И преко рова прескочи;
Коњаник к небу избаци пете, 
Стрмоглав слете у блатни ров, 
Из очију му светлаци лете, 
За смрт је био већ готов. 
Родгај на сами руб долета, 
Зазвони мача смртни звон: 
„Сад гини!” — грмну — „губо клета!” 
Алʼ ту Фарлава позна он. 
Гледа и руку мирно спусти, 
Лице му покри досада, гнев, 
Челом се надви облак густи, 
Шкрипећи зубма, онемев, 
Клонуле главе, препун једа, 
Одјезди витез ко бачен кам, 
Беснећи… но тек једва — једва
Не засмеја се себи сам. 

И тада срете под гором 
Старицу једва живу, бледу,
Грбаву, суху, ко снег седу! 
Путничком она палицом, 
Према северној страни пружи: 
„Тамо је” — рече — „тај пут држи!” 
Весело Родгај закликта 
И верној смрти похита.

А Фарлав наш и дах прекидели, 
Лежећʼ у рову, од силна стра, 
Мисли: куда ли то отиде 
Зликовац? Да лʼ сам још жив ја? 
Алʼ у том зачу, у добри час, 
Старице седе гробни глас: 
„Младићу, устај, пусто је поље, 
Где хоћеш, можеш миле воље; 
Доведох, гле, и коња твог, 
Устани и чуј савета мог!”
Сметени витез побауљке 
Из рова пузи блатњав сав, 
Плашљиво око себе гледа, 
Сад чисто живну душа бедна: 
„Но, хвала Богу, кад сам здрав!” 
„Чуј ме!” — рече му стара меко: 
„Тешко је наћи Људмилу, 
Умакла нам је предалеко,
Најмање, ти ћеш наћи њу! 
Опасно јʼ лутати по свету;
Та ни ти ниси томе рад. 
По моме владај се савету, 
Окрени коња, па назад. 
Испод Кијева, у тишини, 
У наслеђеној дедовини,
Безбрижан живот настави: 
Људмилу нама остави!” 

Рече, ишчезну. Нестрпљиво 
Благоразумни наш херој, 
Тај час пожури у дом свој; 
Од срца он се махну славе, 
Нитʼ мисли о неви младој; 
И шум најмањи са дубраве, 
Сенице цвркут, водА гред, 
Бацаху њега у жар и лед. 
Међутим, Руслан далеко оде;
Кроз поља, неме дубраве, 
Његове мисли удиљ броде 
Око Људмиле убаве. 
И збори: да лʼ ћу наћи друга? 
Премила где је сад супруга? 
Хоћу лʼ јој чути слатки глас, 
Гледати лица дивног крас?
Илʼ покрај страшног чаробника 
За слободом ће чезнути, 
Старећʼ ко дева бледолика, 
У вечном ропству венути!
Или ће такмац дрзовити… 
Не, не! Никада, цвете вити!
Мој верни мач је уза ме још, 
Још главу удес не скиде лош!” 

Једном, кад паше ноћне сенке, 
Над обалама каменим, 
Јахаше витез поред реке; 
Тихо је; кад, али у том, 
Зазвижда од стреле зујање, 
Оклопа звук и клик, хрзање 
И топот по пољу немом. 
„Стој!” громовити грмну глас: 
Он се осврте: у пољу том, 
Окомив копље лети ко гром 
Ужасни коњик — али кнез 
На сусрет пође такмацу свом. 
„Аха, стигох те, сад си мој!” 
Кликну небојша коњаник, 
Смрт се за живот маша твој;
На овом месту падај, мри, —
Тамо невесту тражи ти!” 
И Руслан плану од силна гнева, 
Тај бујни он познаје глас… 

Другови моји! а наша нева? 
Махнимо витезе на час
Њима ћемо се вратитʼ скоро. 
А и време је било већ 
О кнегињици коју рећʼ
И о ужасном Црномору.

Ћудљивог свога маштања 
Миљеник кад-кад нездржани, 
Причо сам како, у час тамни, 
Људмила, ко цвет, узабрана, 
Од успламтела Руслана 
Ишчезну у мрак као тајна. 
Јаднице! Злотвор кад те твој 
Уграби у загрљај свој 
И са постеље диже брачне, 
Ко вихар јурну у облак; 
Кроз густи дим и тмине мрачне
У горски с тобом оде мрак —
Теби, се узе свест и глас, 
Па тек у замку вешца тог, 
Дршћући, лица блеђаног, 
У неки ти се освести час.

Са прага свога тако сам 
У један летњи видео дан, 
Кокици кад је плашљивој, 
Султан кокошињака, пето мој, 
Преко дворишта јурио, 
И похотљивим крилима 
Љубезну већ обгрлио; 
Баш тад кружаше над њима, 
Пилића селских стари тАт, 
Пагубна жеља њега жури, 
Носи се, лебди, јастреб сури, 
И, као муња, супостат, 
Слете, изви се. Летнув гор, 
У развалине удаљене, 
Јадницу однесе злотвор. 
Узалуд тугом саломљени 
И ледним страхом, очајано
Љубезну зове пето сад…
Он виде само ужас, јад, 
Где лети перје рашчупано.

До јутра млада кнегиња 
У заносу је тешком била, 
Ко страшне снове да је снила, 
Но, најзад, буди се она; 
Прену, мучена пламним јадом, 
Ужасом страшним смућена, 
Душа јој жуди за насладом, 
Неког са чежњом чека младом: 
„Супруже мили, где си ми?”
Зовну — и страхом онеми. 
Плашљиво гледа, туђе све је…
Људмила, твоја соба где је? 
Лежи несрећна невестица
Усред постеље перјане, 
Под гордом сенком балдахина; 
Завесе, раскошна перина, 
Китице ту су злаћене;
Прострта диба немилице, 
Трепери смарагд и рубин;
А тамо златне кандилнице 
Свој мирисави вију дим. 
Алʼ доста! Није преше сада 
Описивати чаробни дом, 
Давно је већ Шехеризада 
Претекла мене у овом. 
Но жалосна је то наслада, 
Кад мили супруг није с њом!

Три красне моме, у часу том, 
Одете лаком тканином, 
Кнегињи младој ступају, 
До земљице се клањају. 
Нечујно, прва међу њима, 
Над њом се тихо паднела, 
Ваздушним својим прстићима 
Златне јој власи оплела, 
И, са вештином горских вила, 
Бисерни венац обавила 
Около блеђана чела. 
За овом, као робињица, 
Ближи се друга, скромна лица — 
Сарафан плави у тај час, 
Људмилин дивни обви стас;
Витице златне, плећа нежна 
И недарца јој скрише снежна 
Као дим велом прозрачним. 
Одећа љуби завидљива 
Дивоту, вредну небеса, 
Обућа лака обгрлила 
Ножице, чудо чудеса. 
Кнегињу трећа девојчица 
Бисерним пасом обвија, 
А невидовна певачица
Веселе песме извија. 
Ах, ни бисерне низе те, 
Сарафан, нити благо све, 
Ни песме миле и веселе 
Не блаже душу жалосну: 
Узалуд црта огледало 
Лепоту њену, накит њен, 
Њезин је поглед оборен, 
Болом јој срце опхрвало.

Они, што воле истину 
И са дна срца што читају, 
Без сумње знају јасно то: 
Ако је жена у очају, 
Па кроз плач, макар и крадом,
У пркос горком јаду свом,
У огледало не погледа —
Е, ту је онда права беда!

Опет је сама Људмила, 
А та самоћа немила, 
На решме окна сад је води, 
И њезин поглед сетно броди 
Широм по даљи суморној. 
Мртво је свуд. Неме равнине 
Под хладном леже снежином; 
Трепере горске те висине, 
Под једноликом белином, 
И дремљу вечном тишином. 
Не узвија се дим с кровова, 
Нит видиш траг у снегу том, 
Ни звонки рог веселог лова
Да одјекује пустињом; 
Изретка само, с тужним писком, 
Вихар у пољу урла чистом, 
И далеко, у снежни руб, 
Љуља се оголели дуб.

Плачући очајно, Људмила 
У ужасу је лице скрила;
С удесом, јадна, шта ће злим,
Вратима јурну сребрним:
Са музиком се пут, отвори 
И наша нева сад се створи 
У врту. Чаровити крај: 
Дражи од вртова Армиде 
И оних што их уживаше,
Цар Соломон илʼ кнез Тавриде. 
Пред њом се нижу на поглед: 
Дубраве, ко из вилских снова, 
Палме и шуме лаворова, 
И мирисавих мирта ред, 
И горостасних кедра стас; 
Зреле се брескве повијају, 
Над потоком се навијају. 
Брежуљци, џбуње и долине, 
Пролећем блеште од милине; 
Ћарлија благо ветрић мајски 
Сред очараних пољана, 
И пева славујак китајски 
У сенци тананих грана. 
Ту се пљускају шедрвани, 
Веселим шумом у дугин плам, 
Под њима трепте истукани, 
Ко да су живи; Фидије сам, 
Миљеник Феба и Паладе, 
Гледајућʼ на тај дивни рој, 
Он би чаробни длето свој 
Из руку швирно од досаде. 
Прштећʼ мраморној по огради, 
Подобно дузи блиставој, 
Тутње и шуме водопади, 
Поток под сенком мамљивом, 
Ту шуми песмом сањивом. 
Склоништа мира и тишине, 
Кроз зеленило, мимолет, 
Виде се светле сеничице, 
Ода свуд ружа читав сплет, 
Мирисним дахом дише цвет. 
Но очајна је она била,
Несвесно туда пролази; 
Чаровље залуд стреса крила, 
На јад јој све то долази. 
Не знајућʼ ни где стаза води 
Около врта чаробног ходи, 
Сузама горким даје мах; 
Суморни поглед њезин броди 
У немилостива небеса. 
Од једном прену мома красна, 
Принесе прстић к уснама; 
За цело, мисао ужасна 
Paђa ce… Међу стазама 
Пред њом на стуба стоји два, 
Високи мостић над потоком; 
У тешком болу, предубоком, 
Крочи на њега жалосна, 
Валима хучним поглед прати, 
Плачући прокле удес љут: 
Сад ће је талас закопати; 
Алʼ ипак, к води није нагла, 
Већ даље, даље узе пут.

Моја прелепа Људмила, 
Ходећи сунцем јутарњим, 
И сузе већ је осушила, 
Уморна мисли: доста с тим! 
На траву седе, осврну се, 
Одједном над њом шатор, гле,
Раскрили своје сенке густе, 
И богат обед поред ње; 
Посуђе светло од кристала, 
А тамо, иза џбунова, 
Невидна харфа задрхтала. 
Диви се млада Људмила, 
Но ипак рече премила: 
„Кад нема драгог покрај мене, 
Све су то муке нечувене! 
О, ти, нагубна чија страст, 
Растрза мене, проклети, 
Страши ме, мислиш, твоја власт:
Људмила уме умрети. 
Не требају ми шатре те, 
Весеље, песме несносне;
Нитʼ ћу ти јести нити сести, 
Смрт гладна нек ме умори!” —
Помисли тако и — поче јести.

Устаје нева, а шатор, 
Раскошни и сјајни прибор, 
И звуци харфе, свег нестаде 
И мир наново владатʼ стаде.
По врту опет Људмила 
Међʼ џбунићима немо ходи, 
Небесна трепте кандила, 
А међу њима месец броди: 
Маглица слази са свих странʼ, 
На брежуљке се сутон свила, 
Над кнегињом се нија сан; 
Алʼ невидовна у том сила, 
Пролетњег ветра нежнија, 
У месечев је узви зрак, 
Над чаробним се дворцем нија 
И предстрожно с њом се свија. 
Кроз тамњан ружа мирисних, 
На њезин одар жалосни. 
А у том часу све три моме, 
Већ приступају послу своме: 
Скидају накит злаћени; 
Но њихов израз смућени, 
Очију сетних мучаљив збор, 
Одају уздах пригушени 
И судби немоћни прекор. 
Но пожуримо: руком меком 
Скидоше са ње хаљине: 
Премила, у лепоти нежној,
У кошуљици белоснежној, 
Леже да сАна почине. 
Сетно се деве поклонише, 
И журно све се удалише, 
И тихо приклопише клет;
Сад заробљени шта ће цвет? 
Дркће ко листак, дах престаје; 
Недра се леде, крв се таје, 
Тренутни санак махну њу,
Не спава, слуша шумор свак,
И у несносни мотри мрак…
Око ње тама и ћутање 
Тек срца чује трепетање…
Ослухне… шапће тишина; 
Постељи њеној иду тише;
Под јорган сакри се она: 
Ето… ох!… сумње нема више, 
Зачу се шум: озарена 
Затрепта блеском ноћ суморна, 
Врата су већ отворена. 
Безшумно, смело ступајући, 
Сабљама гордо севајући,
Арапа иде дуги ред; 
Два и два, важно и побожно, 
На свилен душек предострожно 
Доносе седу брадуру;
За брадом гордо, кроз ноћ тију. 
Величанствено дигнув шију, 
Грбави кепец пружа крак; 
Његовој глави ошуреној, 
Гломазном шапком покривеној, 
Припадала је брада та. 
Он се приближи, алʼ у том, 
Кнегињица је поскочила, 
За калпак седог грбацу 
Хитро је руком дохватила;
Дршћући диже песницу, 
И опаучи тако њом, 
Да је арапе заглушила. 
У страху он се скљуси свом, 
Блеђи од неве преплашене,
Окломпи уши, бегатʼ стаде, 
Алʼ у густишу дуге браде, 
Забатрга се, сав се пружи, 
Устаде, паде; у тој тмуши
Арапа црних рој се тиска, 
Спотиче, мува, стоји писка,
Да га размрсе из те браде;
Људмили шапка у ћар паде.

Но шта би с нашим витезом, 
На ненадноме свом сусрећу? 
Уметним својим потезом
Цртај, Орловски, ноћ и сечу! 
На месечини блеђаној 
Витези су се дочепали, 
Пламте у ватри помамној;
И копља већ су побацали. 
Саломљени су мачеви, 
Оклопи крвљу обливени, 
Штитови у прах раздробљени:..
Сад се хватају с хатова;
К небу се диже густи прах, 
Коњи се грудма ударају; 
У коштац витези помамни, 
Друг друга стежу и остају 
У седлу као приковани. 
Мишце се мржњом сплетају, 
Ни челик од њих тврђи није, 
Из очију им пламен бије,
Груди о груди пуцају. 
И крају већ се клони бој —
Ко ли ће пасти? — Витез мој, 
Планув притегну борца ближе, 
Гвозденом руком с коња диже, 
Узвину силно над собом —
И рину с обале у реку: 
„Пропадај!” — рикну као гром —
„Злобо, на путу умри свом!” —

Ти већ погађаш, читаоче, 
Ког рину честити Руслан: 
То беше борбе љубимац, 
Родгај, кијевски витез знан, 
Људмиле мрачни просилац.
Около Дњепра дубоког 
Такмаца тражио је свог, 
И нађе — но негдашња сила 
Љубимца свог је оставила; 
Русије древне богатир 
У таласима нађе мир. 
И о Родгају чу се тада, 
Русалка га је једна млада 
На хладне груди узела; 
И жудно љубећи витеза 
Са смехом на дно однела. 
И дуго потом у ноћној тмини, 
Блудећʼ крај тихе обале, 
Богатирев је призрак силни 
Плашио смеле рибаре.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

==  Извор ==
''Дело'', 1. јул 1904. Тридесет друга књига. Година девета. Стр. 56–69.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руслан и Људмила]]</text>
      <sha1>g12l9gkuiv7w4fc67vyrq4x8r0d9ejz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила/Песма прва</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60113</id>
    <revision>
      <id>144025</id>
      <parentid>143937</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T09:18:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144025</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="25131" sha1="jjdzh6oz2ur5rqv3darvrxy17p9be1i" xml:space="preserve">
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Руслан и Људмила]]&lt;br /&gt;([[:ru:Руслан и Людмила (Пушкин)|''Руслан и Людмила'']]) 
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
| [[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]] 
| '''Песма прва'''
| [[Руслан и Људмила/Песма друга|-{Песма друга}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Дела давно минулих дана, 
Предања старине дубоке.

Међу синцима рода славна, 
С дружином сред собе високе, 
Владимир-сунце пирује; 
Најмлађу ћерку сватује 
За кнеза храброга Руслана, 
И медовину из бокана 
У њихно здравље испија. 
Није журило претке наше, 
Нит су дизали наглином 
Пехаре и сребрне чаше 
С пенастим пивом и вином. 
Весеље у срце су лили, 
Бризгала пена около, 
Слуге су важно обносили, 
Госту се ниско клањало.

Слила се реч у шум нејасни, 
Гостију бруји весели лук; 
А у том јекну глас прекрасни, 
Гусала јасних бурни звук. 
Сви ћуте, слушају Бајана: 
То слави певац миљени 
Људмилу дивну и Руслана 
И Љељом венац свијени.

Но пламном страшћу уловљени, 
Не пије Руслан заљубљени, 
Он милу неву гледа, ври, 
Уздише, пламти и гори, 
И грицка брк од нестрпљења, 
Сваки му часак — дан мучења…
А тамо, челом стуштеним, 
За столом бурним, свадбеним, 
Витеза троје младих седе 
И ћуте за празном зделом, 
Ни рујно вино да погледе 
Нитʼ руком тичу за јелом; 
Не чују мудрога Бајана, 
Мутан им поглед, срушен над, 
Такмаци то су кнез-Руслана, 
Тишти им душу боља давна: 
Љубави и зависти јад.

Први је Родгај, мишце кивне, 
Он мачем доби земље дивне: 
Кијевска поља богата; 
Други је Фарлав, хвастун худи, 
На пировима први свуди, 
Алʼ увек скроман сред рата. 
А трећи — препун страсног плама, 
Млади хазарски хан Ратмир; 
Сви троје бледи као чама, 
Весели пир им није пир.

И пир се сврши, сви устали, 
У гомиле се измешали, 
Младенци ту су, гледају њих; 
Невеста очи оборила, 
Стидљивим срцем занемила, 
А миљем обасјан жених. 
И тама земљу хвата бледа, 
Поноћ их глуха нука сном; 
Бојари дремљиви од меда, 
С поклоном крећу дому свом. 
Раздраган женик међу њима,
Потајно гледа у мислима 
Стидљиве невестице чар;
А књаз велики, препун миља, 
Младенце сретне благосиља, 
Очинског срца то је дар. 
Време је; милу невестицу 
Постељи брачној воде лећʼ; 
Огњи се гасе… и свећицу 
Поноћну, Љељо пали већ.

Испуниле се слатке наде, 
То љубав нука младенце, 
И саревњива одећа паде 
На цариградске веленце… 

Љубавни да ли чусте говор 
И пољубаца мили звук
И испрекидан тихи шумор, 
Срамежљив шумор? — И супруг, 
Осећа сладост већ зарана, 
Она се ближи… Но, шта би?

Грмну и севну кроз ноћ сАну, 
Утули жижак, густи дим 
Све зави тамом, дрхте сви, 
Претрну душа у Руслану…
Мир је. У страшној тишини 
Загрме два пут глас незнани; 
Неко, у димној густини, 
Узви се црн ко демон тамни… 
И опет трем је пуст и тих. 
Преплашен поскочи жених; 
Са лица капље зној ледени, 
Дршћући као листак лак, 
Рукама пипа неми мрак… 
Но, јаох, миле друге камо? 
Постеља пуста стоји ту, 
Људмиле нема, у мрак, тамо, 
Незнана сила сакри њу.

Љубави патник ако, ах, 
Мучи се страшћу у безпуће, 
Ма да је тежак жића дах 
Живети ипак је могуће. 
Алʼ после дугих, дугих лета
Грлити милу своју другу, 
Па тек тренутну, ах, супругу 
Изгубитʼ на век… Друзи, о! 
И смрт бих рађе него то!

Алʼ ипак жив је Руслан јадни; 
Но шта велики каже књаз? 
Поражен чудом, кО звер гладни 
На зета баца муња млаз. 
Њега и сав двор зове, хита: 
„Људмила где је?” мрко пита;
Са мрачног чела ужас ври. 
А Руслан ћути. „Децо, друзи! 
Вазда сам даво по заслузи: 
О, смилујте се старцу, ви! 
Реците, ко би од вас, жудан 
За мојом ћерком кроза свет? 
Буде лʼ му успех незалудан 
Том — (стењи, плачи зликовче клет, 
Кад жену чуватʼ ниси знао) 
Томʼ за супругу кћер бих дао, 
С по̑ царства дедова мојих! 
Ко се одзива, децо, друзи?”
— Ja! — кликну очајни жених.
— Ja! Ja! — с Родгајем повикаше 
Фарлав и радосни Ратмир: 
„Седлајмо одмах коње наше, 
Прелетећемо света шир. 
Оче, растанка скрати муке 
Не брини, сви ћемо за њом!” 
А старац захвалан у том 
Пружи им обе своје руке, 
Плачан, у горком болу свом.

Сва четир изађоше скупа: 
Руслан је тугом убијен,
Невестин удес срце чупа, 
Тишти га као смрти сен. 
На коње скочише ватрене, 
Низ Дњепар журно хитају, 
За њима прах — стреле итлене 
У недоглед се скривају. 
Јахаче већ не видиш давно, 
Али још дуго, нем ко кам, 
Велики књаз кроз поље равно 
За њима оком жури сам.

Сатрвен болом Руслан мучи, 
Јадима он је изгубљен сав. 
Преко рамена гледајући 
И важно подбочен Фарлав, 
Надуто јаше за Русланом. 
Он проговара: једва ја 
Слободан дахнух, друзи, да! 
Но да лʼ ћу скоро с великаном? —
А већ да видиш крвав бој;…
На жртву љубави ћу смело!…
Весео буди мачу мој, 
Коњицу верни, весело!”

Хазарски хан, у уму свом, 
Људмилу већ грлећи сада, 
Тек што не игра над седлом, 
У њему кипи крвца млада. 
Надеждом пламти поглед мрк, 
Час-по̑ полети у сав трк, 
Час трза дрскога летуна 
Около, упропнице час, 
Илʼ смело уз брег јурне с нова…

Родгај, суморан, баш ни слова…
Незнане судбе мучи га сен, 
Завишћу кињен хата жури, 
Неспокојства је највећи плен; 
Ужасни поглед често јури 
На књаза мрачно устремљен.

Такмаци једним путем нагле, 
Заједно јашу цели дан.
Над Дњепром већ се слазе магле, 
С истока ступа ноћ и сан; 
Тама је над Дњепром дубоким, 
Коњима ваља одахнутʼ; 
Под гором, баш друмом широким,
Унакрст простран дели се пут.
„Разиђимо се!” рекоше они. 
„Незнана судба стазу нек да̑!”
И сваки коњ, без да га гони, 
По вољи пође у тај мах.

Шта радиш, Руслане жалосни, 
Самац у немој пустињи? 
Људмиле свадбу, дан пакосни, 
Ко да си на сну видео ти! 
На веђе медни визир спушташ, 
Из моћних руку узде пушташ, 
Ти кроком ступаш стазом том 
И нечујно у срцу твом, 
Надежда гине, трне вера…

Но пред витезом, гле, пештера, 
У њојзи плам. Он право њој, 
Под дремљиве улази своде 
Срезане рукама природе; 
Суморно уђе: шта је то? 
Унутри старац: свето̑ лик, 
Спокојна ока, брада седа, 
Пред њим кандилце — светилник;
Над древном књигом старац сед, 
Прелеће помно сваки ред. 
„Добро ми дошо̑, о, сине мој!”
С осмејком рече он Руслану: 
Већ дваестʼ лета у шпиљи тој, 
У мраку стари дани сахну. 
Но, најзад, ето, и то би, 
Предвиђо̑ што сам ја одавна, 
Нас два смо судбом везана,
Седи и почуј старца ти. 
Руслане, ти си без Људмиле; 
Снажног ти духа копне силе, 
Али ће брзо минутʼ зло, 
Привремено је, сине, то. 
Са надом и вером веселом, 
Спремај се на све, не тужи; 
Напред! са мачем, мишцом смелом, 
Кроз поноћ свој пут продужи.

„Но знај, Руслане, твој је злотвор 
Чаробник, страшни Црномор, 
Момица дивних отмичар, 
Поноћних гора господар. 
Још ничиј поглед не прониче, 
До овог дана у његов двор, 
Алʼ ти, праведни осветниче, 
Продрећеш тамо, и злотвор, 
Под ножем твојим мора лећи, 
Даље ти ништа несмем рећи; 
Судбине твоје будући дни 
У руци су ти, — господар, ти!”

Наш витез старцу у полет, 
И радосно му љуби руку, 
У оку затрепери свет, 
И заборави срце муку. 
Оживе снова, алʼ опет, 
На свеже лице паʼше јади: 
„Витеже, ја те разумем млади 
Али, разагнај очај клет.”
Рече му старац — „тебе плаши 
Врачара седог гадна страст; 
Но залуд ти се срце страши, 
Невестински је нетакнут крас. 
Он звезде своди с небосклона, 
Кад звизне, дрхће месец, ноћ, 
Но против времена закона 
Науке му је слаба моћ. 
Ревниви и брижни бранилац
Бесрамне своје тврдиње, 
Немоћни он је тек мучилац 
Прекрасне, младе робиње. 
Около ње он немо ходи, 
Опаки куне удес свој…
Но мој витеже, дан проходи, 
А тебе тражи санак твој”. 

На меко ма̑ље Руслан лежи, 
Пред издишућим пламеном; 
Он жудно изгледа за сном 
Врти се, мучи, но сан бежи…
„Узалуд!” Витез рећ ће сад: 
„Не спава ми се, оче! Јад 
Клонулу душу трза живи; 
Дај, срце моје некʼ оживи 
Беседе твоје свети над! 
Питању дрском прости ми; 
Кажи се, ко си, доброчинче, 
Непојмљив судбе миљениче? 
Пустињи ко те догони?”

С осмехом тужним главом махну, 
И рече стари: „љубезни сине, 
Већ и не памтим земљу даљну 
Суморни крај. Рођени Фин, 
Кроз доље, мени знане тада, 
Околних села гонећʼ стада, 
Безбрижни младић, знађах ja, 
Само дубрава сени плавне, 
Поток, пећине планина 
И дивље, сиротне забаве.
Но у тишини дивотној 
Живетʼ ми не би удес мој.

„Тад у близини наших стена, 
Ко̑ цветак нежни, усамљена, 
Наина беше… Међ другама 
Славило сʼ њено лице бајно. 
И једног јутра зором рано 
Изјавих стада у тамни луг;
Надувах своје гајде тада;
Поточићʼ шуми преда мном, 
А на обали мома млада 
Венчић је плела пажњом свом. 
Њојзи ме вукла судба силна…
Ах, сине, беше то Наина! 
Ја к њој — и пламен слатког нада 
За дрски поглед би награда; 
Познадох љубав душом свом, 
С небесном њеном милином 
И мученичком горчином.

„Кад мину года половина, 
Са стрепњом бол јој казах свој, 
Рекох: „љубим те, о, Наина!”
Али на уздах скромни мој, 
Наина гордо погледа ме, 
Једино себе љуби та, 
Без срца баци поглед на ме: 
„„Пастиру, не љубим те ја!””

„И све ми мрачно, дивље стаде, 
Колеба, шуме зелене, 
Пастирске игре милене —
Не зблажи ништа моје јаде. 
У болу срце сахнутʼ стаде, 
И најпосле доконах ја: 
Са финских отићи поља, 
Неверних мора пучине 
С дружином братском бродити 
И бојном славом добити 
Наклоност горде Наине. 
Сакупих јато бораца, 
Злата и борбе жељних вазда. 
Први пут тихи крај отаца 
Витешки зачу звук мачева 
И шум немирних чунова; 
Смело су шајке запливале
Са јатом храбрих другова, 
И десет лета снег и вале
Багрисмо крвљу врагова. 
Рашчу се глас: цареви даљни 
Трепере испред имена мог, 
Њихни се борци распрштали 
У бег од мача северног.
Весело смо се и смело били, 
Делили пљачку, бој и мир; 
С побеђенима братски пили, 
Другарски с њима водили пир.
Но срце, свладано Наином, 
Под шумом битке, пирова, 
И растрзано тугом кивном, 
Жељено је финских брегова.
— Време је дома, похитајмо, 
Оклопе наше повешајмо 
Под светом сенком крова свог —
Рекох и весла замахаше 
И, страх оставив за собом, 
У залив краја рођеног 
Приспеше гордо шајке наше.

„Испунише се дивни сни, 
Извршила се жеља света! 
О, часу слаткога сусрета 
И мени једном засја ти! 
Пред ноге моме омиљене 
Положих ноже обагрене, 
Корале, злато и бисер;
И пред њом занет жаром дивљим, 
Окружен ројем завидљивим 
Друга јој, као уловљен звер, 
Стајо сам немо и послушно: 
Но мома, одлазећи, вај! 
Рече ми хладно, равнодушно: 
„„Витеже, не љубим те, знај!””

„Нашто да причам, сине мој, 
Што исказати немам моћи? 
Ах, у самоћи и сад тој, 
С душом на прагу вечне ноћи,
Осећам тугу, и кад — кад 
У прошлост мисо̑ мене носи, 
И по седој ми бради тад 
Круни се суза, лице роси.

„Но чуј, у крају рођеном, 
Међу браћом ми сиротном, 
Наука ту се чува дивна; 
Под оном вечном тишином, 
Сред шума, у глуши дубокој, 
Врачари живе од давнина; 
К мудрости дивној и високој 
Мисли им дижу полет свој.
Свак чује њихов глас ужасни, 
Шта беше и шта мора бити; 
Вољи су њиховој подвласни 
И љубав и гроб страховити. 
И ја, помамљен душом жедном, 
Реших, у јаду недогледном,
Наину, чарима стећи; 
И гордо срце моме хладне 
Љубављу страсном ужећи. 
Похитах у крило слободе, 
У удаљених шума сен; 
Међ врачарима, усамљен, 
Небројне провео сам годе. 
И наста давно жељени час;
И тајна страхотне природе 
Мом уму поста прави крас. 
Упознах силу заклињања, 
Мету љубави и чекања! 
Наина, сад си ти моја! 
Победио сам — мишљах ја —
Али истински победилац 
Беше мој удес, зли гонилац.

„Замаштан надом млађахном, 
У пламу жуднога чекања, 
Започех своја заклињања 
Дусима. И у шумској тми
Пролете стрела громовита, 
Чаробни вихар затутњи, 
Земља се љуљну пода мном…
У том се створи преда мном
Старица увела и седа, 
Очима упалима гледа 
Згрбљена, с главом дрхтавом: 
Жалосне старости руина, 
Ах, сине, то беше Наина!… 
Душу ми следи страшни страх, 
С грозом сам призрак погледао, 
Чисто још нисам веровао 
И од једаред заплаках; 
Шта видим? Ах, ти си Наина!
Где оде твога лица чар? 
Како ишчезе сјај, милина, 
Изневерило те небо, зар? 
Кажи, давно ли, напустив свет, 
Растах се ја с душом и милом? 
„„Четрдесетог лета цвет!””
Одговор њезин беше клет.
„„Седамдесето већ се свило;
Ех, шта ћеш!”” — запишта јој глас, —
„Много се лета угасило
Пролећа нашег мину крас, 
И лице нам је остарило. 
Но чуј, то нека не мучи нас 
Што мину младост мирисава, 
Мало сам можда и грбава; 
Што бејах онда нисам сад, 
Живахан, мио цветак млад; 
Но за то” — мигну брбљавица —
„Тајну ми чуј — ја сам вештица!

„И истину је одала; 
Нем и као скамењен пред њом, 
Ја бејах права будала. 
Са целом мудрошћу својом. 
Алʼ шта најгоре дочеках ја, 
Чарање мени нахуди самом,
Згрбљена моја богиња 
Страсно ми приђе с новим пламом.
Осмех јој њушку рашири тад, 
И гробним гласом стари гад, 
Шушљетну љубавно тепање; 
Замисли моје очајање!
Дркћем, а поглед блуди гор; 
Тресући главом искашљала 
Вештица страсни разговор: 
„Тек сад сам срце искушала;
Премили друже, ах, оно 
За нежну страст је рођено;
Чуства се буде, умрех ја! 
Љубави моје срце жуди, 
Да те притиснем сад на груди, 
О, мили, горем, горем сва!”
И међутим, да горки дан! 
Намигну усалим очима, 
И међутим, за мој кафтан 
Дохвати коштавим прстима: 
Ах, у том часу, премирах, 
Склопивши од ужаса очи; 
Не могах дуже, нагло скочих
Побегох с криком у тај мах. 
А она тад: „о, недостојни! 
Ти ми узмути век спокојни, 
Невине моме трну сни! 
Наина прими твоје жуди,
Ти презре — ето, то су људи, 
Издајством дишу они сви! 
Ах, саму себе криви ти:
Што он саблазни јадну мене, 
Дадох му дражи нељубљене…
Издајо! Алʼ нек стрепи сад 
Разбојник мома̑, одљуд, гад!”

„Тако се сврши. И од тад 
Усамљен живим у самоћи, 
Сносећи мирно удес свој; 
Старца ће, мних, утешитʼ моћи,
Природа, мудрост и покој. 
Мене изгледа поклопница, 
Алʼ она чуства немила, 
Махнула није помамница, 
И плам познога огњила 
У злобу сад је обратила. 
У црној души гајећʼ зло, 
Вештица стара на тебе сад 
Коварство своје лије сво; 
Но није вечан земаљски јад!”

Витез је помно слушао 
Причање старца; будне очи 
Није му дремеж склапао, 
И тиха крила тамне ноћи 
Замишљен није слушао. 
Но већ се данак јавља жарни…
С уздахом витез благодарни 
Врачара старца загрли; 
Нада му душу обгрли; 
Помамног хата свог обисну 
Руслан је спреман за пут свој, 
У седло скочи, силно звизну…
„Не остављај ме, оче мој!”
И по пустоме каса лугу, 
А седи мудрац младом другу 
Довикну сада: „срећан пут! 
Праштај, и љуби своју другу, 
Савету старца веран будʼ!”
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

==  Извор ==
''Дело'', јун 1904. Свеска трећа. Тридесет прва књига. Стр. 342–355.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руслан и Људмила]]</text>
      <sha1>jjdzh6oz2ur5rqv3darvrxy17p9be1i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила/Песма четврта</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60227</id>
    <revision>
      <id>144028</id>
      <parentid>143940</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T09:19:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144028</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16324" sha1="orrkga7vffkwigc3oz3ffzrv2owmmsr" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Руслан и Људмила]]&lt;br /&gt;([[:ru:Руслан и Людмила (Пушкин)|''Руслан и Людмила'']]) 
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
| [[Руслан и Људмила/Песма трећа|-{Песма трећа}-]] 
| '''Песма четврта'''
| [[Руслан и Људмила/Песма пета|-{Песма пета}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Кад год се пренем иза сна, 
Хвалим те душом, вишњи Бого, 
Зато, што наша времена, 
Чаробника немају много.
А уз то — част и слава им! —
Женидбе су нам безопасне, 
Нити су више већ ужасне 
Момку, момама млађахним.
Но чаробника иних има, 
За које баш не марим ја: 
Осмејком и плавим очима, 
Гласићем љупким — друзи, да! 
Не верујте, лукаве су те! 
Клонте се од њих, као ја, 
Бежʼте од слатког отрова 
И живʼте усред тишине! 
Песништва чудни геније ти, 
Певче виђења чаровних, 
Врагова, маште, љубави 
Гроба и раја жилче верни; 
И моје музе несташне 
Љубимче, мили, заштитниче! 
Праштај Орфеју северни,
Што сред повести моје славне 
За твојим трагом узлетам 
И лиру музе лакоглаве 
У лепој лажи ометам.
Другови, ви сте сви слушали, 
Врагу у давној давнини, 
Зликовац како даде себе 
И душе кћери невиних; 
И како после милостињом, 
Молитвом, вером и постом 
И непритворним покајањем 
Заштите доби у Светом; 
И како умре, како уснуше, 
Дванаест кћери његових —
Алʼ нас пленише, ужаснуше, 
Причања тајних ноћи тих, 
И чудновата та виђења, 
Тај мрачни бес, тај Божји глас, 
Грешничка ужасна мучења 
И непорочних дева крас. 
Плакасмо с њима и бродисмо, 
Око бедема зупчатих, 
И срцем дарнутим љубисмо 
Сужанство тихо, сан им тих; 
Душом Вадима ми их звасмо, 
И пробуђене, видʼли их, 
И ко̂ иноке често њих 
На гроб очински спровађасмо…
Па је лʼ могуће?… Нас су лагали! 
Но да лʼ ћу слагати и ја?

Млађахни Ратмир крете југу 
Нестрпељиви кас коња, 
Мишљаше већ до сутона 
Стићи ће Руслана супругу. 
Но заход већ се багрио; 
Залуд је витез пред собом 
У неме даље мотрио: 
Све беше пусто над реком.
Последњи сунчев блесну зрак
Врх јасно позлаћена бора, 
Наш витез тамног крша мрак 
Тихано пређе и, погледом, 
Међ дрвљем тражи одмора.
Кад сиђе у до̑ међу крше 
Угледа замак пред собом, 
Зупчате стене к небу стрше, 
Црне се куле бедемом; 
И по широкој дева стени, 
ко̂ лабуд морем усамљени, 
Плови у сјају руменом, 
И песма јој се једва чује 
По долу тихом, зеленом:

:„Пољем се нија ноћ и сан, 
:Са реке ле́ће ветар хладни, 
:Позно је, о, путниче млади, 
:Склони се у наш дивни стан!

:„Овде је одмор слађани, 
:А дању шум и пировање, 
:Ходи на братско призивање, 
:Путниче, ходи млађахни!

:„Лепотица је у нас рој, 
:Слатко је њихно миловање. 
:Ходи, на тајно призивање, 
:Ходи, путниче млади, мој!

:„А већ у зрачак јутарњи 
:Пићемо пехар опраштања, 
:Ходи на мирна призивања, 
:Путниче, ходи млађани!”

Она га мами, она пева; —
Под бедем млади хан се креће, 
А њему у срет, ко̂ да снева 
Прекрасних дева јато леће; 
Уз жамор речи ласкавих 
Опкољен је; с њега не своде 
Очију својих убавих; 
Девојке две му коња воде. 
И ступа хан ко̂ под кров свој; 
За њим самица дивни рој; 
Једна му снима шлем крилати,
Друга ће оклоп раскопчати, 
Ова мач скида, она штит; 
Миловање ће заменитʼ
Панцир од гвожђа исковани.
Но прво младог хана воде 
Дивној, удобној руској бањи.
Пуше се ту од топле воде 
Сребром ливени бадани, 
Прскају хладни шедрвани; 
А на ћилиму раскошном 
Уморан хан се већ одмара, 
Над њим прозрачна трепти јара.
Чежњиво, негом милосном, 
Прелепе деве, полунаге, 
У нежности се надмећу; 
Около хана, љупке драге, 
ко̂ јато, жудно облећу.
Изнад витеза једна пише 
Брезове танке гранчице, 
Топлина из њих миром дише;
А друга, соком ружице, 
Уморно тело расхлађује 
И мирисима попрскује 
Тамних му коса витице.
И витез, душе опијене, 
Већ се не сећа заробљене 
Некада миле Људмиле;
Тоне сред слатког уздисања; 
Поглед му жељка жудни час,
И препун чежње и чекања, 
Он срцем таје, гори вас.

Но сад излази он из бање, 
Опет у ризе златоткане; 
И с дивним момама, Ратмир, 
Богати започиње пир. 
Ја нисам Хомер; он једини 
Високим стихом певатʼ зна 
Витеза грчких весеља, 
Вино и звук песама дивних.
Радије ћу вам, ко̂ Парни, 
Безбрижном лиром прослављати 
Наготу у ноћној тами, 
Пољубац слатки, умиљати!
Месецом замак обасјан; 
Ја видим кутак удаљени, 
Где витез, жудњом успаљени, 
Усамљен чека тихи сан;
Његово чело, врело лице, 
У пламену се згарају, 
И полусклопљене уснице 
Пољупце тајне чекају.
Он страсно и лагано дише, 
Види их — у заносном сну 
Покривач грудма вуче више.
Но гле, кроз глуху тишину 
Шкрипнуше врата; по̑д издајни 
Испод ножица шкрипи бајних, 
И под месецом сјајаним 
Промаче дева. Спови лаки, 
Мичите сад вам ваља поћʼ!
Устај — настаје твоја ноћ!
Буди се, — скуп је часак сваки!
Она приступа, он лежи, 
У сладострасном дрема сну;
Са груди покривач бежи.
Осећа даха топлину, 
Ћутљиво дева, ту, пред њим, 
Не дишућʼ стоји нема, бајна, 
Као варљива Дијана 
Пред милим пастирем својим.
И сад на одар свога хана 
Склања се коленом једним, 
Уздахну, лице њему наже 
Чежњиво, с пламом жуђеним,
И санак лаки бегатʼ наже 
Пред пољупцима ватреним…

Ах, браћо, девичанска лира 
Овде прекида звучак свој,
И слаби глас се губи мој —
Махнимо младог хан — Ратмира; 
Ја не смем певати о том, 
Руслан је главно спеву мом, 
Руслан, тај витез безпримерни, 
Душом убојник, драган верни.

Упорним бојем уморан, 
Под богатирском оном главом, 
Он, проспављује слатки сан. 
Но ево већ и зором плавом 
Затрепта Исток обасјан. 
Свануло; јасни зрак јутарњи 
Космату главу осветли, 
Диже се Руслан; коњиц харни 
ко̂ стрела путем полети.

И дани журе; зри пшеница, 
С дрвећа пада листак жут; 
Јесењи ветар звижди љут 
Пернате певце заглушава; 
Магловит и суморни дан 
Брегове наге омотава, 
Ближи се зима, но Руслан 
Свој пут одважно продужава, 
На даљни север; сваким даном 
Њему се нова сметња јавља: 
Или се туче с богатиром, 
С вештицом или са вампиром, 
Или под бледим месецом, 
Чаробним као занет сном, 
Скривене седом маглицом, 
Русалке, тихо са грана, 
Љуљајући се, из сенке тамне, 
Лукавим смехом с усана 
Витеза младог себи маме. 
Но штићен тајним промислом, 
Он смело језди циљу свом; 
За невом пламти врела душа; 
На њих не гледа нит их слуша, —
Срце је пуно Људмилом.
А тамо, јоште усчувана 
Од нападаја грбина, 
Чаробном шапком сачувана, 
Шта ради моја књагиња, 
Прекрасна моја Људмила?
Жалосна она и суморна 
По вртовима самује, 
О другу мисли и тугује,
Или маштава жеља орна,
Кијевском завичају свом, 
Облеће жудњом пламеном; 
Оца и браћу своју грли, 
Другарицама младим хрли 
И мамицама премилим.
И милином се пуне груди!
Но брзо, јадна књагиња, 
Из маштавих се снова буди 
И тужи као робиња.
А слуге страшног чаровњака, 
Дању и ноћу без престанка, 
По замку, врту, јуре свуд; 
Где ли се сакри ропче красно, 
Премећу, зову громогласно, 
Но све им беше узалуд.
Људмила им се подсмевала, 
Измеђʼ чаровних дрвета, 
Без шапке би се указала, 
Кличући: амо, ту сам ја! 
И сви полете у јатима
Кад, али тамо пусто све —
Нечујним она корацима 
Испред носа им исчезе.
Свуд су се јасно опажали
Њезиног бића трагови:
Час позлаћени плодови 
Са гранчица су нестајали, 
Час капље хлађане струје
На изгажен су луг падале;
И тад су сви у замку знали, 
Да пије или благује.

Међу кедрима и брезама,
У ноћи тако скривена, 
Бар кратког тражила је сна —
Алʼ ноћ би прошла у сузама;
Жудећʼ за драгим и за сном, 
Сву ноћ би тако бденисала,
И ретко кад, пред освитом, 
На грани главом клонулом, 
Ако би мало продремала.
Но чим заруди зорин крас, 
А она слапу у тај час, 
Хлађаном струјом лице кваси:
Па и сам кепец једном спази, 
Кроз зору, мотрећи у са̑д, 
Под невидовном како руком 
Пљуска и бризга водопад.
Са тугом љутом и подмуклом 
До нове ноћи, тамо — ту, 
Луташе она по врту; 
Често су у сумрак слушали
И милозвучни гласак њен;
Често су тако набасали 
На венчић њоме одбачен, 
Илʼ персијскога парче шала, 
Илʼ рубац сузом наквашен.

Жестоком страшћу обрањени, 
Досадом, злобом помрачени, 
Вештац у јаду смисли свом, 
Људмили најзад да доскочи.
Тако Лемноса ковач хром 
Примивши венац супруга, 
Из руку Цитереје сјајне, 
Размаче мрежу с пленом дивним, 
Бозима откри подсмешљивим 
Киприде најнежније тајне…
Тако књагиња суморна, 
У хладу мраморне сенице 
Сеђаше покрај прозора, 
И заљуљане кроз гранчице
На цветни гледала је луг. 
Од једном зачу: „мили друг!”
И виде вернога Руслана, 
Стас и ход његов; а поглед 
Замагљен, лицем врло блед, 
А на бедрима љута рана. 
Задрхта срце: „ах, Руслан! 
Руслан!… јест, он је!” у часу том 
Супругу ледну ко̂ стрела, 
Кроз сузе кличе весела: 
„Ти… рањен… шта је то с тобом?” 
Но, стигнув мети жељканој, 
Исчезну призрак… грдни јаде! 
То мрежа беше; с чела јој, 
На земљу, доле, шапка паде, 
Сад она зачу грозни клик: 
„Моја је!” и, у овај миг, 
Вештац се створи пред очима. 
Одјекну уздах жалостан, 
Људмила паде — тешки сан 
Осенчи несретну крилима.

Шта ли ће с јадном књагињом! 
Ужасан час: чаробник гнили, 
Милује руком порочном 
Красоте на младој Људмили! 
Хоће ли сретан бити он? 
Чуј… одјекује рога звон, 
То неко грбу изазива; 
Блед и забуњен страшћу свом, 
Кепец под шапку деву скрива; 
А труба зове под замком! 
И он полети у сусреће, 
А браду затури за плеће.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Дело'', Септембра 1904. Тридесет друга књига. Година девета. Свеска 3. Стр. 377–385.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руслан и Људмила]]</text>
      <sha1>orrkga7vffkwigc3oz3ffzrv2owmmsr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила/Песма трећа</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60231</id>
    <revision>
      <id>144027</id>
      <parentid>143939</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T09:19:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144027</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="22727" sha1="964377mjxzdx904k1jsno16s0qsru45" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Руслан и Људмила]]&lt;br /&gt;([[:ru:Руслан и Людмила (Пушкин)|''Руслан и Людмила'']]) 
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
| [[Руслан и Људмила/Песма друга|-{Песма друга}-]] 
| '''Песма трећа'''
| [[Руслан и Људмила/Песма четврта|-{Песма четврта}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Залуд се у сенци таисте, 
За мирну сретну братију 
Стихови! Ви се несакристе 
Од гневних, злобних очију.
Већ бедни критик, на поругу 
Питање ставља с прекором, 
Што Русланову зовем другу 
Бајаги, на подсмех супругу 
Час девом а час књагињом? 
Но читаоче, ти видиш сам 
Проклете злобе бачен кам! 
Па, ето, реци замерниче мој, 
Како да стресем прекор твој? 
Стиди се, бедни; иди збогом! 
Не тражим твоје мудрости; 
Свом душом ја сам невин у том, 
Ћутим у смерној скромности. 
Но ти ћеш појмити, Климена, 
И поникнуће поглед твој, 
Ти, жртво досадног химена…
Да, твојих суза тајни рој 
Пада на стих мој, срцу, дојмљив! 
Румениш, магли ока крас:
Уздишеш немо — уздах појмљив!
Ревнивче, бој се — ту је час! 
Амор с Досадом тврдоглавом 
Завере смеле снује нит, 
И над неславном твојом главом 
Готов је осветни накит.

Јутро је хладно затрептало 
На тамна брда одозгор; 
Но у замку је све ћутало.
Суморан, мрачан Црномор, 
Без шапке, јоште необучен 
С досадом зева, срдњом мучен;
Около браде умешно, 
Облазе немо ропске слуге, 
Коштаним чешљем успешно 
Расчешљавају власи дуге. 
А да лепота блесне јаче,
На брчине му безконачне, 
Источни капљу аромати, 
Па и коврџе завише; 
У том, ни мање ни више, 
Кроз прозор сукну змај крилати: 
Краљушћу звони немилом, 
Па се у колут брзо сави, 
И гле, Наина то се јави 
Пред избеченом гомилом. 
„Да си ми здраво!” — замумлала —
„Сабрате, давно штовани! 
Црномора сам, давно знала 
Само из кажа причаних. 
Но тајни удес сједињава 
Нас двоје, мржњом догробном, 
Теби опасност угрожава, 
Облак се вије над тобом; 
И глас увређене ми части 
На осветнички зове рад.”

С погледом, пуним хитре ласти, 
Кепец јој руку пружа сад,
И збори: о, дивна Наина!
Савезом тим се орјашим: 
Посрамићемо сплетке Фина, 
Алʼ ја се никог не плашим: 
За мене нико страшан није;
Знај, дакле, чудни удес мој: 
У благодатној бради тој 
Витештва ми се сила крије.
Све докле седе васи те, 
Мач злоковарни не пресече, 
Од витезова нико тих, 
Нико од смртних не претече 
Ни мојих мисли најмањих.
За навек моја је Људмила, 
А Руслан мора гробу свом!”
Ту је вештица поновила: 
„Некʼ гине он! Некʼ гине он!”
Затим је трипут закрештала, 
Трипут је треснула ногом, 
И у облак се одвитлала.

У свилу вас одевени 
Вештац вештицом охрабрени
Весело спреман трепти сав.
Да заробљеној носи деви 
Брке, покорност и љубав.
Накинђен грбоња брадати, 
Крак пружа њезиној палати,
Пролази дугих соба ред: 
Књегиње нема! Он хајдʼ у сад, 
Међу ловоре, решетки сада, 
Око језера, водопада, 
Испод мостића, сенице… не! 
Баш нигде, нигде књагиње!
Ко̂ да изрази глас чуђења, 
Урлик и трепет нестрпљења!
Последњи мислиш наста час. 
И дрекну грбин дивљи глас: 
„Робови, амо! пожурите! 
Амо! уздам се још у вас!
Људмилу одмах пронађите!
У час чујете ли, у час!
Не буде лʼ — не играјте с јадом,
Подавићу вас својом брадом!”

Да лʼ да читачу кажем мом 
Где се лепојка замајала?
Сву ноћ се она удесу свом 
Кроз плач чудила и — смејала. 
Њу је плашила тек брада, 
Црномор није већ опасан, 
Смешан је сад; а никада 
Са смехом страх није сагласан.
У срет лучама јутарњим 
Постељу оставља Људмила, 
И сетан поглед обратила 
Огледалима сјајаним.
Невољно злаћане витице 
Са снежних плећа прихвата, 
Невољно густе плетенице 
Немарном руком оплета.
Јучерашње је сјајне ризе 
Из једног угла узела, 
Уздахнув метну светле низе 
И — плакати је почела.
Но ипак с вернога стакла, 
Уздишућʼ, није одмакла;
И деви на ум паде тад 
Кроз буру мисли самовољних 
Да проба шапку Црномора;
Међутим, нема никог ту 
Да буни мому жалосну…
А седамнаест лета шта је, 
Која лʼ ту шапка не пристаје?
Гиздатʼ се нико није лен! 
Људмила шапку је занела, 
На веђа, мало на јеро, 
И напред затиљак навела. 
И шта? О, чуда над чудом!
У огледалу моме није:
Обрте шапку — пред собом 
Опет се види ко̂ и прије; 
Накрену назад — нестаде; 
Скиде — види се! „Прекрасно! 
Пао си, вешче на јаде! 
Одсад ми није ту опасно; 
Спашена!” Она одахну
И шапке зликовца старога, 
Књагиња, лица веселога, 
Затиљак напред наману.

Но вратимо се ка јунаку; 
Није ли стидно гледати 
Толико дуго, браду, шапку, 
А њега судби предати? 
Свршив с Родгајем бој жестоки, 
Сањиве шуме прешав мрак, 
Пред њим, пуче дол широки, 
Јутарњег неба блесну зрак. 
Задрхта Руслан преко воље; 
Ограшја старог спази поље; 
Пусто је, тамо-амо, свуд, 
Жуте се кости; земље груд 
Оклопи крију разбацати; 
Ту копља, захрђали штит, 
У трулој руци ханџар вит; 
Травом обрасто шлем космати 
Лубања трули још у њем; 
Ту костур јуначине смеле, 
Испречен под мртвим коњем, 
Лежи и трули; копља, стреле, 
У влажну земљу заривене, 
Бршљаном давно покривене…
Ништа, сред неме тишине, 
Пустињу не узнемирава, 
И сунце с плаве висине 
Долину смрти обасјава.

Уздахнув сетно жалосно, 
Погледа Руслан по мртвима:
„О, поље, ко лʼ је тебе то 
Мртвачким засејо̂ костима?
Чијʼ брзи коњ пређе тебе 
У задњем часу окршаја? 
Ко̂ смрћу прослави себе? 
Молитва чија доспе раја?
Зашто онеми поље ти 
И растеш правом заборава?…
Времена вечној тамнини 
Можда и моја стреми глава!
Ко̂ знаде, на хумићу том, —
Дизаће с тихи гроб Руслана, 
И струне љупкога Бајана 
Имену неће певатʼ мом!”

Но ту помисли витез мој, 
Јунаку добар мач је нужан, 
Убојни панцир; а херој 
Из борбе дође разоружан.
Обађе пољу места сва; 
Међ џбуњем, сред костију белих, 
У грдној хрпи мачева, 
Оклопа давно опустелих,
Оружја себи тражим он.
Ко̂ из сна прену нема степа, 
Кроз поље јекну јасни звон; 
Негледуш он штит један счепа; 
Шлем нађе, с њим и звучни рог, 
Алʼ нигде мача жељеног.
Долину смрти обилази: 
Јест, ту су многи мачеви, 
Но сваки лак му према снази; 
А књаз је био витешки 
Не такав као данас ми. —
Тек да се чим игра од муке,
Копље у своје узе руке, 
Нагрудњак стави још на груд, 
И тако онда узе пут.

Румени запад трне веће, 
Уснула земља тихо спи,
Оздо се магла сива креће 
И плови месец злаћени;
Омркну степа. Стазом тамном, 
Замишљен Руслан ту ће поћʼ, 
Кад кроз маглену смотри ноћ 
Огромни хум се црни тамо, 
И нешто ужасно хрче.
Он ближе брду, слуша, ближе: 
До беса! да лʼ брег ово дише!
Пажљиво Руслан мотри све, 
Неустрашимо, мирним духом;
Али преплашен, стрижућʼ ухом, 
Коњ се узјазби и дрхће, 
Потреса главом, ватра жива, 
Од страха му се узви грива;
Но у том разби маглен вео, 
Месеца бледог сетни млаз 
Над брдом. И ту храбри књаз 
Угледа чудо нечувено.
Како да кажем страву сву?
Пред њиме глава жива ту.
Огромне очи, сан их прати; 
Хрчући љуља шлем пернати;
Пера у тамној висини, 
Ко̂ дуге сени нијају се 
У страшној ноћној тамнини.
Над мрачном степом љуљајућʼ се,
Кроз поноћ нему и тамну,
Пустиње чувар нечувени, 
Изгледа она Руслану 
Као брег гробни и маглени.
Зачуђен науми Руслан 
Да руши тајанствени сан.
Из близу гледа ове јаде,
Около главе обисну, 
И замишљено пред нос стаде, 
Ноздрве копљем голисну; 
А глава смрштено зинула,
Открила очи и кинула…
Диже се вихор, јекну степа,
Запраши; с трепка, са бркова
И веђа, слете јато сова;
Јекнуше доли пробуђени,
Кинуло ехо — коњ пламени 
Захрза рукну у брз кас, 
На њем се једва држи књаз;
А за њим грмну усклик шумни: 
Куда, витеже неразумни! 
Безочни, бежи отуда,
Док те прогуто нисам ја!”
С презрењем Руслан окрену се, 
Кружећи глави долети, 
И гордим лицем насмехну се. 
„Шта тражиш овде, проклети?”
Смрштено глава виче даље: 
„Гле то ми судба госта шаље! 
Биће ти боље даље поћʼ, 
Мени се спава, ово је ноћ; 
Збогом!” Но витез знаменити 
Кад зачу грубе прекоре 
Срдито викну одозгоре:
„Умукни, пуста главо ти!
Још из давнина то се знало! 
Велика глава — мозга мало! 
Ја идем, идем, не смећем, 
Али кад наиђем не скрећем!”

Љутином тада занешена, 
И силним гневом опијена, 
Наду се глава: ко̂ жар сам 
Крваве очи засијаше, 
У пени зуби зашклоцаше 
С уста, ушију сукну плам; 
И што год у њој беше моћи 
На књаза духну; страшна ћуд; 
Узалуд коњ, склопивши очи, 
Склонивши главу напреже груд, 
Кроз вихор, дажд и сумрак ноћи 
Преплашен граби, хвата пут; 
Занешен страхом, заслепљени
Он даље лети преморени, 
Да безопасни нађе кут.
Но витез опет натраг мери —
Ал’ коњиц штуче ко̂ мало час, 
А за њим глава у сав глас, 
Ко̂ сумахнута све се цери, 
Урла: „Витеже, јуначе, хој!
Куда ћеш? Тише, тише, — стој!
Не ломи луду шију тамо!
Кукавче, куд си одбио? 
Бар једном удари ме само 
Док ниси коња сломно!
А уз то још се на јунака 
Плазила страшним језикам.
Руслан ко̂ муња из облака, 
Затресе копљем у гњеву свом, 
Шкргутну зубма витез млади, 
И јаросно јој ханџар хладни 
У дрски језик заби књаз.
И из беснога шикну зева
Ко̂ бујне реке крви млаз.
Заципљена од бола, гнева, 
Дрскости старе лишена, 
На младог књаза глава гледи 
Железо гризе, звера, бледи. —
Тако охолост пламена, 
Који пут, посред наше сцене, 
Лоши питомац Мелпомене,
Ненадном звизгом заглушен,
Не види ништа, као смушен, 
Бледи и своју ролу губи, 
Уништен, главом клонулом,
Престрашен муца, смерно дуби 
Пред подсмешљивом гомилом.
Користећи се сретним треном, 
Над главом тешко забуњеном, 
Ко̂ јастреб књаз се узвину; 
Па узмахнувши сад десницом 
И својом тешком рукавицом 
По образу је ошину.

Степом одјекну удар нагли, 
И орошена трава сва 
Крвавом пеном већ се багри; 
А она глава ужасна 
Преврнула се, скотрља, 
Гвоздени шлем се занија.
И тад на месту опустелом 
Мач богатирски засија.
Наш витез, у часу веселом, 
Мачину зграби и глави, 
По окрвављеној трави, 
Потрча гневом са жестоким —
Ушима, носу потече;
И готов да их осече, 
Узмахну већ мачем широким, 
Кад, изненађен у тај час,
Молебни главе зачу глас…
И мирно мач он доле спусти, 
Свирепи гнев се стиша пусти, 
Освете крвне мину јед 
У души, молбом примирени; 
Тако у дољи таје лед 
Подневним жаром растопљени,

„Ти ме освести као гром!”
С уздахом глава прошаптала:
„Десница ти је доказала 
Да сам ја кривац пред тобом.
Теби сам одсад ја послушан; 
Но и ти буди веледушан!
Ах, мој је удес жалостан, 
И ја сам био витез знан! 
У страшној борби, супостата 
Равнога себи незнадох; 
Сретан, да само немадох. 
За супарника млађег брата. 
О, Црноморе коварни, 
Јест ти си узрок јаду мом 
Зли удес нашој родбини.
Рођен ко̂ кепец са брадом,
Никада дивни узраст мој 
Без срџбе гледатʼније мого, 
И он у души пакленој 
Мрзаше свога брата много.
Увек сам био мало прост, 
А он, грбоња, неваљао, 
Са глупим растом, на пакост, 
Уман ко̂ ђаво — страшно зао.
Но и то знај, витеже мој, 
У чудној бради његовој,
Скрива се нека сила клета, 
И, презирући све од света, 
Док му је брада цела сва, 
Нитков се тај не страши зла.
Једном, у тешком неспокоју 
Лукаво ми је пришао: 
„Не одбиј” — рече — помоћ своју;
Ја сам у књизи сазнао, 
Тамо, на исток, за горама, 
На тихим, морским обалама, 
Под замка немим зидинама, 
Чува се мач — и тешко нама!
Из чаролија видех тамних; 
По вољи духова помамних, 
Тај мач злокобан биће нам; 
Нас оба он ће погубити, 
Мени ће браду одрубити, 
А теби главу; реци сам, 
Зар није вредно дочепати 
Пакосног духа кобни ков!” 
— Пристајем! Нашто уздисати? —
Рекох кепецу већ готов —
Ићи ћу ма и на крај света; 
И је́лом плеће завргох, 
А свога брата рад савета, 
Посадих на плеће друго. 
Пустих се на пут тих обала,
Идем, идем, и — Богу хвала, 
Пророштву самом ко̂ на зло, 
Ништа се није случило.
За мрачним, далеким горама 
Нађосмо подрум, и тај час, 
Ја га разметнух свег рукама 
И кобни мач допаде нас.
Но, ах! судбина хтеде тако,
Међ нама свађе плану пако —
А имало се и о чем!
Питање: ко ће владатʼ мачем?
Ја спорих, грба заколута, 
Но усред бурне свађе те, 
Он смисли замке лукаве, 
Стиша се, божно, и ућута.

— Махнимо беспослени спор!
Озбиљно рече Црномор: 
Наш савез од тог само пати 
Нитʼ слози служи завада; 
Судба ће сама доконати 
Мач овај коме припада, 
Пригнимо ухом к земљи оба
(Шта измислити неће злоба!)
И ко зачује први звон, 
Некʼ влада мачем тај до гроба. —
Рече и леже к земљи он.
И ја се, безјак, опружих сав;
Лежим, алʼ не чух ничега, 
Мислим: свараћу ја њега! 
Но сам се сварах лудоглав. 
Сред неме злотвор тишине 
Допуза кришом до мене, 
И крадом с леђа тек узмахну, 
Ко̂ вихар звизну мачина, 
Ни оком тренух, ни узданух, 
А глава слете с рамена. 
Но непозната нека сила 
Њојзи је живот оставила.
Мој костур трњак захвати; 
Далеко тамо, замак гди је 
Не сахрањени труп ми гније; 
Главу ми кепец добави
Донесе овде, остави, 
Да вечно чувам тај мач љути, 
Кога ми данас узе ти: 
Витеже, с тобом судба ходи,
Узми га сада, Бог те води!
Но сукобиш ли дана ког 
Грбоњу — вешца коварног;
Сети се мене, у часу том, 
Исплати злоби осветом.
И онда, ја ћу сретан бити, 
Спокојно дух отићʼ ће мој, 
И у захвалности својој 
Шамар ћу твој заборавити.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Дело'', Августа 1904. Тридесет друга књига. Година девета. Свеска 2. Стр. 218–230.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руслан и Људмила]]</text>
      <sha1>964377mjxzdx904k1jsno16s0qsru45</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила/Песма пета</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60475</id>
    <revision>
      <id>144029</id>
      <parentid>143941</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T09:19:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144029</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="25517" sha1="ji66qgfbllcgo8zdr50spovxzkdiaxp" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Руслан и Људмила]]&lt;br /&gt;([[:ru:Руслан и Людмила (Пушкин)|''Руслан и Людмила'']]) 
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
| [[Руслан и Људмила/Песма четврта|-{Песма четврта}-]] 
| '''Песма пета'''
| [[Руслан и Људмила/Песма шеста|-{Песма шеста}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Како је мила књегиња!
Ћуд јој је дража свију чари:
Осетљива је невина
Супружној љубави верна,
Несташна мало… но шта мари?
Баш тим је још и милија!
Сваког часа с милином новом
Знаде нас она пленити;
Па рец’те, ко сме ценити
Људмилу с Делфиром суровом?
Судба је првој дала дар,
Душу и срце да разгори;
Осмејци, њени разговори,
У мени буде љубавни жар.
А друга — у сукњи хусар,
Дајте јој само брк, мамузе;
Блажен тај, кога у сумрак,
У усамљени кутак,
Људмила моја очекива
И другом срца назива!
Но, верујте, блажен и тај,
Ко од Делфире даље миче,
И непознат је чак са њом.
Но сада није реч о том!
Већ ко то труби? Чаровника
На оглед ко је позвао?
Ко је то вешца препао?
Руслан. Осветом пламтећи смели
Зликовца стиже обители.
Већ витез стоји под гором,
Призивни рог ко бура вије,
Нестрпљив коњиц под замком
Снег моћним копитима бије.
Књаз грбу чека. Но, у тај трен,
По шлему снажном челичному,
Ко усов с горе обрушен,
Ударац паде, сличан грому.
Руслан обрати очи гор’,
Ал’ озго, угод над јунаком —
Са узмахнутим чворноваком,
Узлеће грба, Црномор.
Штитом покривши с’, и у страну
Затресе мачем и узмахну;
Но тај под облак узлети,
Ишчезну у час — и снова
Озго на књаза полети.
Сад витез ко из заседе;
И вештац испод мачине
На земљу паде — и седе;
А Руслан ни речи једине
С коња, у гневу скочи свом,
У браду ко̂  помамљен лети;
Застења кепец, и у том
Ненадно с Русланом одлети…
Коњ за њим гледа помаман;
Под облаком је вештац веће;
О бради виси наш Руслан
И над горама с вешцем леће;
Лете над дивљим горама,
Лете над морским безднама;
Као кост стврднув од напора,
Руслан о бради свог злотвора
Упорним виси рукама.
Међутим, у зраку слабећи,
Надмоћи дивећ’ се руској,
Грбоња Руслану гордоме
Подмукло рече: књаже мој!
Животу нећу сметат твоме;
Младићску смелост волем ја,
Нек’ ти је проста борба сва;
Сићи ћу — али с уговором… 
„Подмукли чаробниче, ћут’!” 
Узвикну витез: „с Црномором,
Са мучитељем жене ми
Руслан не трпи договора!
Мач грозни казниће злотвора,
У звезде можеш хитати
Ал’ ћеш без браде остати!”
Обузе страва Црномора, 
Суморан, блед, у болу свом,
Дугачком брадом залуд он
Уморено је стресат’ стао:
Руслан је није испуштао,
Но је још чупка по кад — кад.
Два дана вештац њега носи,
А трећег смерно милост проси:
„Витеже, сажали се сад,
Предишем једва (не могу крити)
Опрости живот, твој ћу бити;
Реци, где хоћеш, куд велиш…” 
— Аха покоран; сад дрхтиш!
Мирно! Предај се руској сили
И однеси ме ка Људмили.”

Покорно слуша Црномор;
С витезом дома завихори,
Лети — и у час он се створи
Сред страшних гора пред свој двор.
Витешки Руслан тада руком
Прихвати за мач у тај час,
И дохвативши браду муклом,
Он је одреза као клас.
„Ево ти!” узвикну жестоки;
„Шта? куд се дену онај крас?
Где сила?” и на шлем високи
Старчеве браде веза влас.
Звизну на хата пламеног;
Весело лети и хрже коњ;
А витез грбу препалог,
Стрпа у торбу за седлом;
А сам да време не утрати
Жури брду стрменом;
Кад стиже, душом пламеном
Полете чаробној палати.
Смотривши отуд шлем брадати,
Што му победни даде бој,
Пред њим арапа црних рој,
Јато робиња бојажљивих,
Као призраци са свих стран,
Беже — скрише се. Он један, сам,
Посред одаја гордељивих
Супругу милу дозива —
Но ехо свода̑  мучаљивих
Њему се само одзива;
И он узјуран, чуства живих,
Отвара врту двари све —
Иде ал’ никог не налази;
Унакрст оком обилази —
Мртве су шуме дремљиве;
Сенице пусте, врх стрмнина.
Испод потока, сред долина,
Људмилин не види се траг, —
Бар уздах да јој чује драг! —
Књаза захвати очај клет,
У очима му помркну свест,
Мисао мрачна умом лети:
„Можда од туге… плен несретни…
Тренутак… река…” Суморна
Мисо га тишти. Малаксао,
Пониклом главом он је стао,
Кињи га, мори грдни страх.
Заципљен као неми камен;
Ум му се мути, дивљи пламен
И очајање, љубави јад,
Пале му крвцу, трују над.
Но сад књагињин призрак красан
Ко да му к усни долети...
Одједном помаман, ужасан,
Витез по врту полети;
Људмилу боно довикује,
Са брда стење одваљује,
Све крши, мачем руши све;
Обара шуме и сенице,
Мостове руши немилице,
И степа у час оголе!
Далеко одјек одјекује,
Рика и треска, шум и гром;
Свуда мачина звони сева
Опустошен је дивни крај;
Безумни витез жртве снева,
Машући лево, десно; вај!
Пустињски ваздух мачем боде…
Одједном — ненадни удар,
И с невидовне неве оде,
Одлете Црномора дар…
Мађиска у мах мину сила,
Пред њим је лежала Људмила!
Заципљен витез умах стаде;
О среће дивне, премиле;
Опијен срећом Руслан паде
К ногама верне Људмиле.
Љубећи је мреже кида сад
И слатко сузе рони млад,
Зове је, али мома спије,
Склопљене очи, уста — кам;
И сладострасне маште плам
Кроза сан младо срце вије.
Руслан је гледа, цепти вас,
Опет га зграби туга силна…
Кад у том зачу знани глас,
Глас честитога, доброг Фина:
„Не бој се књаже! Већ на пут
С уснулом крени ти Људмилом;
Поткрепи срце новом силом,
Љубави, части веран буд’!
Небо ће злобу у беспуће
И овладаће тишина, —
У светлом Кијеву нева
Пред Владимиром устануће
Из мађијскога овог сна.”

Тим гласом Руслан охрабрени
У наруч жену узима,
И носећ терет драгоцени
Спушта се с ових висина,
И слази у дôм усамљени.

Ћутећи, с грбом за седлом,
Јахаше он по путу свом;
На рукама му спи Људмила,
Свежа, ко зора пролећа,
И на богатирска плећа
Мирно је лице приклонила.
Коврџаве јој косице,
Дотиче ветрић, препун жуди;
Покаткад уздахну јој груди,
Час по час лице невино
Разаспе рујне ружице!
Љубав и машта потајна
Лице јој драгог дочарава,
И име свога Руслана
У санку она прошаптава…
У слатком миљу лови он
Чаробно њено уздисање,
Осмејак, сузе, нежни дах,
Недара саних таласање.

Тако кроз горе, долине,
У дан и ноћне тамнине,
Наш витез језди непрестано.
Станиште жељно још даљно,
А дева спи. Но млади књаз,
Безплодним пламом прожет вас,
Да л’ је страдалник постојани
Супругу своју стражио,
Нескромних жеља сузбив’ тајну,
„Целомудрено” у маштању
Блаженство своје тражио?
Монах, који је сачувао,
Потомству даљноме предање,
О богатиру славном мом,
Утврдо јамчи баш о том.
И ја верујем без двојења, —
Нечиста, груба наслеђења,
Сродна су с нашим временом;
Пастирке, санак књагињице
Не беше налик на ваше сне,
У благе дане, пролетње,
У хладу мекане травице.
Сећам се малог шумарка,
По среди брезове дубраве,
Сећам се једног сумрака
И санка Лидије лукаве…
Ах! пољуб што га улових,
Уздрхтан, лак и нестрпљиви,
Разагн’о није, другови,
Дремеж јој тврд и трпељиви…
Но нашто празан разговор!
Љубави нашто помињање?
Утеху њену и страдање
Забацих давно у тимор;
Сада привлачи пажњу моју
Књагиња, Руслан, Црномор.

Пред њима пукла је равнина,
Витких јела ту је ред,
И страшног брда на поглед
Црни се округла висина,
У јарког неба дере зрак.
Погледа Руслан — ту се сети
Да је то главин боравак.
Силније бујни коњ му лети
Ту је већ чудо над чудом;
Залеђеним га гледа оком,
А власи густи ко гора
Узрасла на челу високом.
На лицу живот угашен,
Бледилом глава покривена,
Орјашка уста откривена,
Огромни зуби стиснути…
Над умирућом главом оном
Последњи час већ облеће.
Њој витез храбри долеће
С Људмилом и са Црномором.
И викну: „Здраво, главо, ти!
Ту сам! Кажњен је издајица
Ево, роб ми је твој убијца!”
И књажев усклик поносни
Поврати мртвој глави дух,
За тренут њој се врати слух,
Пренула као иза сна,
Погледа, страшно застења…
Витезу поглед допаде.
С ужасом брата познаде.
Ноздре се шире; на бледу
Образу огањ просијава,
У умирућем погледу
Последњи гнев се оцртава.
Прожета мржњом толиком,
Она је зубма шкргутала,
И брату хладним језиком,
Нечујни прекор шапутала…
На очи паде маглен прам,
Сврши се патничко страдање:
Тренутни с чела трне плам
И тешко ослаби дисање.
Укочен поглед гледа гор’,
А у том књаз и Црномор
Спазише смртно трепетање…
Почину глава вечним сном.
Ћутљиво витез пође даље;
Дршћући грба за седлом,
Ни дише ни да се промоли,
Већ црнокњижним језиком
Вразима он се страсно моли.

На рубу тамних обала,
Где шуми речица незнана,
Под шумским хладом заклоњен
Кућице кров је нахерен,
Опкољен густим јелама.
У спором току речица
Уз пут је плот од живица
Сананим валом умивала,
Крај њега тихо протицала
Са лаким шумом ветрића.
На месту где се тихо свила
Самотна љупка, долина,
Изгледа да се тишина
Од искон века зацарила.
Руслан устави коња свог.
Све беше тихо, примирено,
Под зраком лица зориног,
Доља са шумом замагљеном,
Трепташе кроз јутарњи дан.
Руслан на траву спусти жену
И сетан глади косу њену
Са болом слатким и немим;
Кад ал’ у часу спази неком
Чунић под крилом једара,
И зачу песму рибара
Над тихом и жуборном реком.
Бацив у вале мамак свој
Рибар, о весло наслоњени,
Обали плови зеленој,
Кућици под кров нахерени.
И гледа Руслан, добри књаз:
Обали чунић заокреће,
А из кућице плахо леће
Девојче мило; танки стас,
Безбрижно власи распуштене,
Осмејак, њезин поглед благ,
Плећа и груди обнажене, —
Заносна као санак драг.
И једно другом на груд пада,
Обала нука хладак свој,
Над њима жудња и наслада
С љубављу плете венац свој.
Но изнурен у том чару,
Наш витез у сретном рибару
Чији ли ово позна лик?
Хазарски-хан, избраник славе,
Љубави и војне крваве
Ратмир, Русланов супарник.
Ратмир сред тихе те пустиње
Људмили, слави превери;
У загрљају моме дивне
За век их он изневери.

Приступа витез у тај час;
Пустињик познаде Руслана,
Полете к њему. Јекну глас…
И књаз загрли младог хана.
„Шта видим?” запита херој,
„Ти овде? Зашто остави
Витешки, бурни живот свој
И мач ког дивно прослави?”

— Мој друже! — на то ће рибар:
Додија души бојна слава,
Таштине пусте варљив чар;
И веруј, невина забава:
Љубав и тихи сан дубрава
Срцу је драже по стократ.
Прош’о је мене крвав санак,
Нити безумљу плаћам данак,
И срећом истинском богат
Све заборавих, друже мили,
Па чак и снове о Људмили!
„Мој мили хане, том сам рад!” —
Рече му Руслан: „Водим је собом.”
— Књагиња руска… она с тобом?
Каквом је срећом нађе ти?
Је л’ то могуће? Па гди је гди?
Допусти! не, не нашто мени?
Ово је моја једина;
И мојој пресретној промени
Узрок је њена милина.
Она је живот, она радост,
Она ми снова врати чар,
И изгубљену моју младост,
И мир и љубав и чисти жар.
Залуд ми срећу обећаше,
Усташца мома чаровних,
Дванаест, што ме миловаше,
Рад ове једне оставих.
Напустих њихов дом весели,
У хладу густе дубраве,
Шлем тешки бацих и мач смели,
Махнух се славе крваве.
Пустињик мирни и незнани
Живим у сретној тишини,
С тобом, драгана, цвете бајни,
Душе ми, зраче једини! —

А пастирка је слушала
Разговор срца пламеног,
Па погледавши хана свог
И смејала се и уздисала.

До мркле ноћи, по дану,
Рибар и витез преседише,
С душом и срцем на длану.
Нечујно часи пролетише.
Потамне шума, слази ноћ;
Звездано јато затрептало,
Витезу наста време поћ’.
Спустивши меко покривало
На деву уснулу, Руслан
Појаха коња, на пут креће,
А замишљено, немо хан
За њиме драгом душом леће,
Руслану срећу, радости
Победу, љубав братски жели…
А санци бујне младости
По сетној души лећу смели.

Што усуд не рече своје
Непостојаној лири мојој
Само витештву да поје
Уз то (незнано у свету)
Љубав и дружбу старине?
Песник суморне истине,
О, зашто морам, рад потомства,
Порок и злобу открити,
И мучке сплетке вероломства
У песми изобличити?

Књагињин просац недостојни,
Језиком храбар као лав,
Презрени кукавац Фарлав,
У степи немој и спокојној
Наину чека прикривен.
И ето, час је стиг’о њен.
Вештица му се јави, збори:
„Да л’ се још сећаш ко сам ја?
За мном. На коња помамна!”
И у мачку се ту промете,
Оседлан коњ је… Она крете;
Стазама мрачних дубрава
Вештица води Фарлава.

Тиханим сном је доља спала
У ноћи, сетном немилу,
Луна је бледа промицала
Кроз облак, па је могилу
Тренутним блеском обасјала.
Под њоме суморни Руслан
Седи, (ко увек тужно лице)
Крај успаване књагињице;
Дубоком мишљу сапутан,
Промичу маште за маштама,
И несносно лебди сан
Над њимe хлађаним крилима.
На мому сананим очима
Кроз дремеж погледа Руслан,
И клонув главом тврдо заспа
Крај њених ногу уморан.

И чудни сан се над њим вије
Он види: као Људмила
Над рубом страшне провалије
Непомично се надвила…
И у час, а ње ко нестаде,
Над бездном самац стоји он…
И познат глас, уздисај бон
Из провале се дизат’ стаде…
Руслан полете за женом,
Стрмоглав тамнини дубокој…
Сад, као види пред собом:
Владимир у соби високој
У колу седих властела,
Између дванаест синова,
С гомилом славних гостију,
Около богатих столова.
И још је гневан стари књаз.
Ко у дан страшног растајања;
И не чује се ничиј глас
Да руши покој од ћутања.
Немо је све међу њима,
Нит кружи пехар румен сјаја…
И виде међу гостима
У борби палога Родгаја.
Убијен ко жив изгледа,
У руци купа злаћана,
Весео пије, не гледа
На зачуђеног Руслана.
Књаз виде и младог хана;
Ту друг и недруг… у тај мах
Зашуми струна са гусала
И поклич славнога Бајана
Певца витештва, забава.
Сад у одају Фарлав дође,
Људмилу он за руку води,
Но старац у срет ни да пође,
Већ на груд тужно главу своди.
Књажеви, бојари и сад
Ћуте, од збора сваки преза;
И све ишчезну — смртни хлад
Обујми уснулога кнеза.
Дремежом тешким опхрван
Он мученичке лије сузе,
Узбуђен мисли: „то је сан!”
Мучи се, али кобне узе
Прекинути је немоћан.

Трепери месец над тмином,
Скривене горе тамнином;
Долина спи у мртву сну…
Издајник језди на коњу.

Пред њим се указа пољана,
Он спази сумрачни курган;&lt;ref&gt;Реч татарска; што и могила, гроб, насуто брдашце.&lt;/ref&gt;
Крај ногу неве спи Руслан.
А коњ му шеће пут кургана,
Фарлав од страха зазире,
Вештицу узе магла густа;
У њему срце премире,
Из хладних руку узде пушта.
И мач лагано извуче,
Готов је витеза без боја,
На поле да раздвоји он…
Тихо се краде. Коњ хероја
Осетив врага завриска,
Копитом бије. Но знак касни
Не чује Руслан — сан ужасни
Ко олово га притиска…
Издајник вештицом храбрени
У груди јунаку, презрени,
Забоде трипут хладни нож…
И оде сад што брже мож’
Добитак носећ’ драгоцени.

Сву ноћ прободен, књаз Руслан,
У мраку лежа, испод горе,
Промиче време. Крви море
Из отворених лопи рана.
Кад зором откри поглед тамни,
Иза њ се одби уздах бон,
И с муком подиже се он;
Ал’ пред очима све потамни,
На узнак паде витез славни. —
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Дело'', 1904. Тридесет трећа књига. Година девета. Стр. 83–97.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руслан и Људмила]]</text>
      <sha1>ji66qgfbllcgo8zdr50spovxzkdiaxp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/IX</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60615</id>
    <revision>
      <id>144021</id>
      <parentid>141863</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T08:56:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144021</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8005" sha1="jm4hlbydg3iup36gath4ps5n0g50a7g" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
| 
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VIII|-{VIII}-]]
| '''IX'''
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/X|-{X}-]]
}}

{{gap}}Не треба да нико за ову погрешку криви Пашића. Али ни неке његове главне чланове владе из 1914-1918, у емиграцији. Ово ћемо видети даље, и по многим фактима. Пашић је можда најбоље познао хрватске Југословене на закључивању Крфске Декларације, около 7 јула 1917, на чаробном јонском острву. Уосталом, Пашић је већ и до тог чудног датума имао с тим хрватским члановима Југословенског Одбора неколико инцидената, који су му јасно ставили до знања каквим је путем уз хрватски југославизам пошла била држава коју је он дотле водио сигурном руком. Југославенски Одбор је главни кривац за Југославију, за њену утопију, и за све оно што је морало одвести наше народе у данашњи хаос.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из свега овог што смо довде навели, види се јасно да ни Илиризам Гајев, ни Југославизам Штросмајеров, нису ни по чему били ни осећање народне солидарности са Србима, ни иредентистички покрет са Србијом и Црном Гором за некакву будућу заједничку државу, на рушевинама хабсбуршке монархије. Напротив, то је била политика Беча и Ватикана обучена у један веома заслађен, и тобож романтичан, национални идеализам; политика крупних речи и шарених слика; мед из кошнице две групе људи, адвоката и фратара; значи људи, који за војнички и ратнички дух Србина, представљају нешто најнеразговетније и најперверсније. Илирци су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, затим да по Босни могу (а цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити), да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију. А Ђаковачки Југословени су се заклињали на верност Хабсбурзима, непријатељима балканских Словена, истовремено кад су протурали своје “братство” међу Србима да отрују све најчистије бунаре наше свести и енергије. То су били заправо оно што се данашњим језиком зове петоколонаши Беча и Рима према Балкану, кад је баш у њему горио највиши ослободилачки покрет несрећне словенске раје у турском царству.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Зар је могао иједан здрав разум веровати да, напротив, Хрвати, након десет столећа изолирања од свега што је словенско, могу да после тога имадну дивљења за српско витештво, за царствујушчу српску државу из времена кад су они били већ мађарско робље; и за Светог Саву, који је био непријатељ Рима, и водио борбу са рођеним братом против римске агресије на Балкан; и да су били занесени косовским болом и Обилића правдом, који су прожимали српски народ у сваком његовом идеалу и потхвату… Хрват је тип изолираног острвљанина и типичног малограђанина, са м а л о м историјом, ситном идејом о животу, са страхом од крупних идеала и великих потхвата; увек кавгаџија кафански више него мегданџија на бојишту; који се увек провлачио кроз живот погурено; увек бирајући између понизности према Аустрији да избегне Мађарску, или сервилности према Мађарској пред тероризмом Аустрије: као 1849-1859 године, када је Аустрија наметнула Хрватској за званичан језик немачки по целој земљи а тако исто и Немце чиновнике не само по Хрватској него и по Далмацији. Мурта сјаши, Алај бег узјаши!…

Као што данас, 1942, безочно тврде да су демократе, кад њихова земља објављује рат демократијама, и шаље Хитлеру своје трупе против славенске Русије и &quot;братске&quot; Србије: и тврде без стида да се боре уз српске четнике, кад су они баш главне уходе и најкрволочније главосече нашој нејачи на свима путевима Босне до Берана и до Новог Пазара. Право је неваљалство говорити да су Срби и Хрвати два братска народа, истих расних инстиката, и зато способни за исти идеал и за заједничку судбину у истој држави. То је тровати здраву памет српског народа. Морамо рећи да је ово идеја неких наших сметењака, насупрот и самој идеји Штросмајера, који никад није сањао о заједничкој држави; и Старчевића, који никад није говорио о заједничкој раси; и Радића, који је увек искључивао заједнички &quot;менталитет&quot;; и најзад Мачека, који је искрено и безазорно одбијао да Срби и Хрвати представљају исти историјски и етнички &quot;индивидуалитет&quot;. Да говоримо само о главним идеолозима хрватства, који су добро знали осећање својих народних маса.

==  Извор ==
''Американски Србобран'', 16. март 1942. Стр. 1-2.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>jm4hlbydg3iup36gath4ps5n0g50a7g</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144022</id>
      <parentid>144021</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T09:06:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверено и уређено</comment>
      <origin>144022</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8023" sha1="d1dplq36vc2jwr1rwe2z7ka7rd554e9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
| 
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VIII|-{VIII}-]]
| '''IX'''
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/X|-{X}-]]
}}

{{gap}}Не треба да нико за ову погрешку криви Пашића. Али ни неке његове главне чланове владе из 1914-1918, у емиграцији. Ово ћемо видети даље, и по многим фактима. Пашић је можда најбоље познао хрватске Југословене на закључивању Крфске Декларације, около 7 јула 1917, на чаробном јонском острву. Уосталом, Пашић је већ и до тог чудног датума имао с тим хрватским члановима Југословенског Одбора неколико инцидената, који су му јасно ставили до знања каквим је путем уз хрватски југославизам пошла била држава коју је он дотле водио сигурном руком. Југославенски Одбор је главни кривац за Југославију, за њену утопију, и за све оно што је морало одвести наше народе у данашњи хаос.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из свега овог што смо довде навели, види се јасно да ни Илиризам Гајев, ни Југославизам Штросмајеров, нису ни по чему били ни осећање народне солидарности са Србима, ни иредентистички покрет са Србијом и Црном Гором за некакву будућу заједничку државу, на рушевинама хабсбуршке монархије. Напротив, то је била политика Беча и Ватикана обучена у један веома заслађен, и тобож романтичан, национални идеализам; политика крупних речи и шарених слика; мед из кошнице две групе људи, адвоката и фратара; значи људи, који за војнички и ратнички дух Србина, представљају нешто најнеразговетније и најперверсније. Илирци су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, затим да по Босни могу (а цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити), да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију. А Ђаковачки Југословени су се заклињали на верност Хабсбурзима, непријатељима балканских Словена, истовремено кад су протурали своје „братство” међу Србима да отрују све најчистије бунаре наше свести и енергије. То су били заправо оно што се данашњим језиком зове петоколонаши Беча и Рима према Балкану, кад је баш у њему горио највиши ослободилачки покрет несрећне словенске раје у турском царству.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар је могао иједан здрав разум веровати да, напротив, Хрвати, након десет столећа изолирања од свега што је словенско, могу да после тога имадну дивљења за српско витештво, за царствујушћу српску државу из времена кад су они били већ мађарско робље; и за Светог Саву, који је био непријатељ Рима, и водио борбу са рођеним братом против римске агресије на Балкан; и да су били занесени косовским болом и Обилића правдом, који су прожимали српски народ у сваком његовом идеалу и потхвату… Хрват је тип изолираног острвљанина и типичног малограђанина, са ''малом'' историјом, ситном идејом о животу, са страхом од крупних идеала и великих потхвата; увек кавгаџија кафански више него мегданџија на бојишту; који се увек провлачио кроз живот погурено; увек бирајући између понизности према Аустрији да избегне Мађарску, или сервилности према Мађарској пред тероризмом Аустрије, као 1849-1859 године. Тада је Аустрија наметнула Хрватској за званичан језик немачки по целој земљи, а тако исто и Немце чиновнике не само по Хрватској него и по Далмацији. Мурта сјаши, Алај бег узјаши!…&lt;br /&gt;
{{gap}}Као што данас, 1942, безочно тврде да су демократе, кад њихова земља објављује рат демократијама, и шаље Хитлеру своје трупе против славенске Русије и „братске” Србије; и тврде без стида да се боре уз српске четнике, кад су они баш главне уходе и најкрволочније главосече нашој нејачи на свима путевима Босне до Берана и до Новог Пазара. Право је неваљалство говорити да су Срби и Хрвати два братска народа, истих расних инстиката, и зато способни за исти идеал и за заједничку судбину у истој држави. То је тровати здраву памет српског народа. Морамо рећи да је ово идеја неких наших сметењака, насупрот и самој идеји Штросмајера, који никад није сањао о заједничкој држави; и Старчевића, који никад није говорио о заједничкој раси; и Радића, који је увек искључивао заједнички „менталитет”; и најзад Мачека, који је искрено и безазорно одбијао да Срби и Хрвати представљају исти историјски и етнички „индивидуалитет”. Говоримо само о главним идеолозима хрватства, који су добро знали осећање својих народних маса.

==  Извор ==
''Американски Србобран'', 16. март 1942. Стр. 1-2.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>d1dplq36vc2jwr1rwe2z7ka7rd554e9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/X</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60616</id>
    <revision>
      <id>144023</id>
      <parentid>141862</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T09:15:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Уређивано.</comment>
      <origin>144023</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10592" sha1="qdmu2iqwwe0ly94hot048q9g1s1cvli" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
| 
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/IX|-{IX}-]]
| '''X'''
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/XI|-{XI}-]]
}}

Ми смо видели да до освита XIX-ог века није било међу Србима и Хрватима него само прогона и покоља, и да се и у том веку политика хрватска кретала само у оквиру аустријанштва и католичке пропаганде са крупним заверама против православних крајева. Никад није било, према томе, кроз небројене генерације Срба ни Хрвата, ни знака националне солидарности и крвног афинитета. Ево још доказа. Кад је Србија 1804 под Карађорђем, а затим под Милошем, дизала велике устанке за ослобођење Балкана, и кад су стварали прву хришћанску државу у нехришћанској и варварској држави на европском Истоку, ни један Хрват није, Словен или Хришћанин, дошао као добровољац да помогне тај Устанак. У Србији су се јављали осим Црногораца, још и Херцеговци, који су дали једног славног војводу; и Маћедонци, који су дали две војводе; и Босанци, који су дали великог песника Филипа Вишњића, Тиртеја овог Устанка; и Бокељи; и Војвођани, који су давали веште официре и учене саветнике; чак и Грци, који су се солидарисали са својом „Хетеријом”, и дали Србији једног свог хероја, Ригу од Фере. Само ни једног Хрвата ни од спомена! — Није дошао онамо Хрват добровољац ни кад је Србија доцније војевала 1875 са Турском, ни 1885 са Бугарском, ни 1914 са Аустро-Угарском! Напротив, најкрволочнији на Дрини и Церу, на фронту, а нарочито по српским селима, били су Хрвати…

Хрвати заробљеници на руском фронту у прошлом рату 1914, официри аустријске војске, међу којим је било и официра резервних, и то интелектуалаца, настојали су преко Франа Супила, који се онда бавио у Русији „у мисији”, да изради како би Руси дозволили да се образује један нарочити, и посебни, „Заробљенички Хрватски Корпус” [...] Ово је привукло и словеначке официре да заједнички раде на дефетизму. Не само да је познати Тума уређивао сепаратистички лист, који су помагали словеначки официри, преко неког Перклеа, него је са Герлуцом учинио да су 100 официра Хрвата и Словенаца иступили из корпуса… Геолуц, уредник &quot;Хрватског Права&quot;, пропагирао је отворено одвајање Хрвата и Словенаца од Срба. Умешао се у ово и италијански консул преко неког Пичинића и Аралице. Као што видите, већ онда, и већ онамо: једна минијатура будуће Југославије… (види &quot;Словенски Југ&quot; II, 29 апо. 1917. чланак др. Јамбришака члана Југ. Одбора). - А затим су заједно са Словенцима официрима радили да се прокламује и &quot;Независна Хрватска и Словеначка&quot;, како пише сам Франо Поточњак у својој књизи &quot;Из Емиграције&quot;. II. 51. - Кад су из Русије затим отишли на солунски фронт у помоћ српској војсци 4.000 добровољаца, скоро сви Срби, онамо су Хрвати одмах покушали да направе своју &quot;чету Зринског&quot;, али нису били ни толико многобројни да образују ни ту једну чету!… Ово је својим пријатељима у Београду доцније казивао командант те &quot;Југословенске дивизије&quot; генерал Воја Живановић, (како пише у својој књизи др Милосављевић).

Увек одвојени у приватном и јавном животу, Срби и Хрвати одиста представљају два народа најмање слична, и најмање способна за лични додир. Овакав случај се видео само међу народима разне боје коже. У политичким борбама и у штампи, били су увек противници, ако није био по среди какав привремен и увек лабав споразум према противнику; и увек на кратки рок. - За ово не знају Србијанци. Они ће увек бити готови да умру за Босну, а често су за њу и умирали, али никад да за њу живе. Чак ни да дадну себи труда да упознају њен живот, и његове необилазне законе.

Требало је пратити све шта су кроз пуно деценија писали за славни српски сој ти жалосни војници Рима и Беча, у пречанским земљама, откад Хрвати научише да пишу штокавски, значи на једном језику разумљивом и за оне којима су све њихове погрде управљане. Лист дубровачки, &quot;Црвена Хрватска&quot; Фране Супила, основан 1891, и &quot;Народни Лист&quot;, основан већ на почетку борбе народне у Далмацији, имали су наступе правог клиничког беснила против Срба, својих суграђана, у извесним моментима. А кад се 1893 г. откривао у Дубровнику споменик песнику Гундулићу, (који је желио пољском краљу у свом &quot;Осману&quot; да на главу метне сјајну круну Немањића), приликом те свечаности су стајале, као две војске готове да јуришају једна на другу, Срби и Хрвати из околних земаља. Тако и наше омладине у Грацу и Бечу, никад нису имале никакве заједнице, него су, напротив, деценијама биле познате са својих туча по кафанама и улицама тих градова.

Жути мрави! У Хрватској је једна крв пала због неког српског чланка у &quot;С. К. Гласнику&quot;, 1903; други пут, кад је био атентат у Сарајеву, 1914; трећи пут 1918, кад је за време Преврата мучки погинуо у Загребу велики број Срба… И тако кроз деценије. Ма колико ово било жалосно у хуманом и словенском погледу, требала је српска политика унапред стајати ближе науци и историји, и добро познавати ове неразумљиве појаве националног и верског лудила. да затим не зида на оваквим осећањима заједничку кућу, у којој ће већ сутрадан наставити ово лудило, убијањем једног честитог Краља; клеветањем једног великог и витешког народа, издајством на фронту његове две српске државе, унешене у заједницу са мало памети, али и са пуно љубави; и да покољу овај пут стотинама хиљада српске нејачи. Није се могла само извртањем факата о Илирству и Штросмајеру, и прећуткивањем једне свирепе историјске стварности, градити на песку једна држава, како се без нарочитих научних и моралних услова не изграђује ни једна пивара, ни циглана, ни сеоска штедионица… Није чудо што се тврди да је стари српски државник Никола Пашић казао за Југославију, какву он никад није замишљао, да је то, на жалост, брод за који нико не зна где ће најзад допловити.

==  Извор ==
''Американски Србобран'', 16. март 1942. Стр. 2.&lt;br /&gt;
''Американски Србобран'', 17. март 1942. Стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>qdmu2iqwwe0ly94hot048q9g1s1cvli</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила/Песма шеста</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60632</id>
    <revision>
      <id>144030</id>
      <parentid>143942</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T09:19:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144030</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17967" sha1="2vfsxpabvf4p2qlrbynrjnk7tu4enpp" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Руслан и Људмила]]&lt;br /&gt;([[:ru:Руслан и Людмила (Пушкин)|''Руслан и Людмила'']]) 
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
| [[Руслан и Људмила/Песма пета|-{Песма пета}-]] 
| '''Песма шеста'''
|
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Ти велиш, нежни друже мој,
На лири лакој безбрижној,
Давнину древну да сањам
И верној музи поклањам
Одмора свога доколице…
Но ти знаш, мила другарице:
У свађи с мнењем ветрастим,
Твој друг, блаженством запојени,
Напусти пос’о усамљени
И звуке лире милене.
Од складне, сликовне забаве
Одвратих свој блажени лик…
Сад дишем тобом — и горде славе
Не слушам више јасни клик!
Напустио је тајни гениј
Творачке маште, разум мој;
Љубављу страсном занешени
Наслади палим тамњан свој.
Но ти си, велиш, зажелила
Пређашњих прича убавих,
Предања славе, љубави;
Мој богатир, моја Људмила,
Владимир, вештица, Црномор,
И Фина боли истинити
Твоју су машту заносили;
Ти си, слушајућ’ лак ми збор,
С осмејком кад-када сустала;
Но кад-кад погледавши гор’
На певца нежни зрак бацала…
Па добро; брбљов заљубљен,
Позивам лире гласак лен,
Крај ножица ти ево седам
И о витезу приповедам.

Где стадох ја? Где је Руслан?
Мртав је он сред поља равна;
Не лопи крвца већ из рана,
Над њим облеће гладни вран;
Не звучи рог ни мач врхати,
Нит се лелуја шлем космати.

Покрај Руслана коњиц сам,
Сетан, са главом обореном,
Из очију му исчез’о плам,
Ни маше гривом он злаћеном,
Ни поиграва жалостан.
Око Руслана немо шеће…
Но мртвачки је књажев сан,
Штит му блеснути скоро неће!

А Црномор? За седлом он,
У бисазима заборављен,
Збуњен је јоште о злу свом,
Срдит и сањив и заморен,
Књагињу и витеза мог
Псује, од муке, полугласно;
Но кад из кута торбиног
Погледа — тад узвикну јасно.
Он виде: богатир мртав,
У врелој крви окупан сав;
Људмиле нема, пусто поље;
Уздрхта злотвор радостан
Мислећи: сад сам слободан!
Али се вара Црномор.
Међутим, заштићен Наином
Са тихо уснулом Људмилом,
Фарлав у књажев жури двор;
И нада и страх њега пали,
Већ Дњепра пред њим шуме вали,
Пасишта знана ту су сад;
И златоглави ту је град,
У Кијев већ се Фарлав тисну;
По улицама пуче глас,
И одушевљен народ вас
Око коњика град притисну.
На радост трче оцу сви —
Издајник стиже пред врати.
Сносећи душом тужно бреме,
Владимир — сунце у то време,
У своме дому високом,
Сеђаше, мучен горким болом,
Бојари с тугом дубоком
Седе у јаду немилом.
Одједном шум пред капијом,
Узбуна, крици; холуј прави
Затутња бучно; и у том
Непознати се воин јави;
Усташе сви са шапатом,
У чуду закликташе своме:
„Људмила овде! Фарлав… с њоме?”
С лица им мину туге мраз;
Од стола уста стари књаз,
Кораком тешким он приступа
До кћери своје невољне;
Очинско срце бурно лупа,
И он се жељно таче ње.
Ал’ не осећа мила дева,
Заманђиана она снева
На руци врага. Дружина
На књаза пази, сви чекају,
А узбуђени старина
Витеза гледа у очају.
Но Фарлав к устима прстом:
„Људмила спава!” рече он;
„Такву је нађох ја недавно
У непроходним шумама,
У злога духа рукама;
Тамо се сврши дело славно,
Три дана с њим се борих ја,
Над борбом месец трипут прође;
Дух паде; млада књегиња
Мени уснула у плен дође.
Но кад ће чудни престати сан?
Кад ће гранути пробуђење?
Судби је само тај час знан!
А нама нада и стрпљење
Остају тек на утешење.”

И брзо вешћу немилом
Кажа је градом полетела,
И пијаца је узаврела
Народа густом гомилом.
Тужни дом стоји отворен;
И народ јури узбуђен.
Тамо, на одру где високом,
На узглављима свиленим,
Књагиња спи у сну дубоком.
Витези, књази снуждени,
Око ње стоје; гласи трубни,
Тимпани, рози, гусле, бубњи
Грме над њоме. Отац њен,
Претешком тугом изнурен,
Крај ногу кћери у сузама
Припао немо с сединама;
А близу њега блед Фарлав, —
На лицу страх му и досада —
Од раскајања трепти сав.

Настаде ноћ. Нико сред града
Не склопи трепке уморне;
Тискајући се, другар другу,
О чуду сваки умује,
И супруг млад своју супругу
Заборављаше ноћи те.
Но таман месец, ноћи владар
Пред зором скри се у затон,
Кијево снађе нови удар.
Узбуна, клици, шум и звон,
Одјекну свуда. Кијевљани
Над грацким врве бедемом…
А тамо: сред магла јутарњих
Шатори бели за реком,
Штитови јасно одблескују,
Коњици пољем подвикују,
За собом дижућ’ густи прах;
Таљиге у ратничкој спрези
И огањ по брдашцима.
Несрећа! то су Печењези!

Но у то време мудри Фин,
Духова моћни властелин,
Суморне своје сред пустиње
Мирним је срцем чекао,
На неизбежни дан судбине
Који је давно жељкао.
У немој пусти степа знојних,
За дивљих гора даљни сплет,
Станишту ветра, бура громних,
Где и вештица смели лет
У позни час се не узвија,
Долина чудна ту се свија,
А у тој дољи кључа два:
Из једног ''жива'' вода бије,
Жубори шумно весела;
Из другог ''мртва'' вода лије.
Свуда је тихо, ветар спи,
Пролетњи не трепери чар,
Столетно борје не шуми,
Не лећу птице: у летњи жар
Ту јелен не сме жеђ да блажи;
Суморна, нема, с искон света,
Духова овде страшна чета
Обале сане помно стражи…
Пустињик с празним крчазима
Створи се пред тим изворима;
Пренуше дуси иза сна,
И расуше се у забуни,
А старац тајним водама
Сагнув се, оба суда пуни.
Затим, ишчезну као сен.
И обрете се изубаха
Тамо где Руслан убијен
Лежи у крви и без даха.
Наже се он над витезом
И попрска га мртвом водом,
И засја рана за раном,
А труп лепотом блесну дивном:
Старина потом водом живом
Покропи њега, и у трен
Силама новим поткрепљен,
Младошћу заблиставши дивном,
Устаде Руслан на ведар дан;
Очима жељним немо гледи
И као сенка, несвесни сан,
Пред њиме прошлост трне, бледи.
Но где је мила? Он је сам!
У том се трже. Мудри Фин
Зовну га и загрли живо:
„Сврши се судба, сине мој!
Блаженство тебе чека само:
Крвави сад те зове пир,
Ужасом мач ће севнут твој;
На Кијев сић’ ће тихи мир,
И Људмилу ћеш наћи тамо.
Ево ти прстен заветни,
Њим такни чело Људмиле
И мађиске ће минут силе,
Врази ће дрхтат проклети;
Настаће мир и пашће злоба,
Достојни среће буд’те оба.
Збогом на дуго, витеже мој!
Дај руку… там, за врати гроба
Пријатељ ће те видет твој!”
Рече, ишчезну. Опијени,
Изненађењем пламеним,
Руслан, у живот повраћени,
Подиже руке пут за њим…
Но ништа више не чу потом,
Руслан је сам у пољу пустом.
Скочи, с кепецом за седлом,
А нестрпељив Русланов коњ,
Трчи и хрже, машућ’ гривом;
И већ је Руслан у седлу свом,
Коњиц га носи здрава, силна
Преко дубрава и долина.

Но какав страх и ужас жив
Показа Кијев опсађени!
На њиве поглед обратив
Народ, невољом престрављени,
Стоји на кули, стенама,
Небесној он се казни нада,
Тужно је свуд по кућама,
Страх и тишина свуда влада.
Сам, покрај кћери уснуле,
Владимир молитви се дао;
А храбрих витезова збор,
Верних кнезова с њима хор,
Крвном је пољу хитао.

Ограну дан. И врази сви
С гора су зором потекли;
И необуздане те гомиле
Ко талас доље поплавиле
И јуре стени Кијевској;
У граду трубе загрмеше,
Плануше борци полетеше,
На сусрет борби јуначкој;
Сукобише, се плану бој.
На помол смрти лете коњи,
Мачеви гребу, оклоп звони,
Од стрела облак узви се;
Ко муње борци похитали
Коњаници се измешали.
Збијени, као густи рој,
Са стројем ту се коље строј;
С коњаником се пешак хвата,
Ту преплашеног видиш хата;
Рус пада, тамо Печењег,
Тамо клик битке, онде бе́с;
Тај опаучен чворноваком,
Онај прострељен стрелом лаком.
Онај под штитом придављен,
Помамним коњем разгажен.
И бој се био све до ноћи,
Победу нико не слави.
За гором тела крвавих
Склопише борци сане очи.
И крепак беше њихов сан;
Који пут тек на пољу битке
Чуо се уздах немоћан,
И руских витеза молитве.

Пред зору трне, бледи сан.
Сребри се талас у потоку,
Плашљиво помаља се дан
Замагљеноме на истоку.
Брда су тихо рудила
И небеса се будила;
Још само немо и спокојно
Санак што чува поље бојно.
Но шта би: печењега стан,
Узбуђен шумно из сна прену,
Ненадно бурни сукоб севну;
Задрхта срцем Кијевљан
Безредно стреми у јатима;
Кад: ал’ у пољу међ вразима,
Под штитом, блештећ’ ко у пламу,
Чудноват витез, у помаму,
Ко бура тутњи, коље, руби,
У рог громовно, с коња труби…
Руслан је то. Ко божји гром
Наш витез бије басурмана,
Јури, с кепецом за седлом,


Преплашенога посред стана.
Где грозним мачем он завитла,
Где срдит коњиц пролети,
Свуд глава с плећа полети,
Гомила пада валовита.
У часу покривен је луг
Са гором трупина крвавих,
Смрвљених, живих и безглавих;
Сломљена копља, стреле, лук.
На трубне звуке на глас боја,
Витези храбро славенски
Хрле за трагом свог хероја…
О, гин’те, басурмански пси!
И печењеге ужас сколи,
Налетач бурни и охоли
Коњима лети расутим.
За борбу нико нема воље,
Већ с дивљим кликом кроз прашно поље
Беже пред мачем кијевским,
Намењени на жртву аду;
Мач руски ствара крвав пир,
Ликује Кијев… Већ по граду
Витешки лети богатир;
У десници му мач победни,
Копље, ко јела голема,
И крв низ оклоп лије медни,
Лелуја брада са шлема;
Лети надеждом занесени,
Кроз народ бурни у књажев дом.
Радошћу народ опијени
Кличући стреми витезу свом —
Књаза је радост оживила.
У неми он улази трем,
Где чудним санком спи Људмила;
Владимир тугом саломљен
Крај њених ногу сетан стоји;
Он беше сам. Другове све
Одвуче собом бој крвави,
Но с њим је Фарлав, незнан слави,
У књажев двор се забио,
Презревши душом буру стана,
Собна је врата стражио.
Но чим угледа он Руслана,
Смрзну се крвца у тај час,
У грлу страшљив премре глас,
Без чуства на колена паде…
Издајник чека руку правде!
Но Руслан с тајним прстеном
Уснулој Људмили одлети,
Принесе к лицу њезином…
О, чуда! — млада Људмила,
Уздахнув откри светле очи!
Чини се да се премила
Дивила тако дугој ноћи;
Изгледало јој: санак бон,
Чараше маште њој нејасне;
Погледа боље — то је он!
У загрљају је књаз прекрасне.
Ускрснув, душом пламеном
Не чује ништа Руслан врли;
Старац у часу радосном,
Плачући, милу децу грли.

Чиме да свршим дуги спев,
Ти се досећаш друже мили!
Неправи старчев гасну гнев;
Фарлав пред њиме и Људмилом
Пред ноге Руслану паде,
Коварство мрачно признаде;
А сретни књаз му милост даде.
Мађијске силе лишеног
Примише грбу у двор тај;
И светкујући беде крај
Владимир, сред собе високе,
Пирује међу својима.

Дела давно минулих дана
Предања старине дубоке.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Дело'', новембра 1904. Тридесет трећа књига. Свеска друга. Стр. 249–258.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руслан и Људмила]]</text>
      <sha1>2vfsxpabvf4p2qlrbynrjnk7tu4enpp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кавкаски роб (П. Деспотовић)/Први део</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60698</id>
    <revision>
      <id>144031</id>
      <parentid>143958</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T09:20:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144031</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19267" sha1="eni9bfa4af1y5adu3alwkqpd0qhz7zc" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Кавкаски роб (П. Деспотовић)|Кавкаски роб]]&lt;br /&gt;([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']]) 
| '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]'''''
| [[Кавкаски роб|-{Садржај}-]]
| '''Песма прва'''
| [[Кавкаски роб/Други део|-{Други део}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Там’ у аулу&lt;ref&gt;''Аул'', черкеско село.&lt;/ref&gt; на свом прагу
Черкези вам ваздан седе,
Па у друштву свом беседе:
О биткама, о свом врагу,
О лепоти своји ата,
О дивљима насладама,
О прошлости пуној злата,
Што не дође у тал нама,
О лукавству узда&lt;ref&gt;''Узди'', витези и племићи черкески.&lt;/ref&gt; своји,
Како им је шашка била&lt;ref&gt;''Шашка'', черкеска сабља.&lt;/ref&gt;,
Како стрела тек летила,
Како млога лепа села
Разорише до пепела,
И какве су заробљене
Црнооке лепе жене.

​Теку збори у тишини,
Месец сија на висини;
Наједанпут ево њима
Черкез један роба тера;
Роб је везан у ланцима.
„Ево Руса, ево звера!”
На тај глас се све узруја,
К’о да наста бес, холуја.
Око роба сви су ено,
А роб смућен саг’о главу,
Чело му је замишљено,
Црна коса расчупана,
А хаљина подерана.
Он не види ту крваву
Разбојничку дивљу чету,
Он не чује псовке њине,
Он не чује ништ’ на свету
Од грозничне дрктавине.
Као у сну он се нија,
Леден зној га свог пробија.

​И дуго је бедник овај
Стај’о у том забораву.
Већ је подне, и сунчев сјај
Жарко пали бедну главу;
Истом сад се он пробуди,
Душа у њем оживела
Од сунчева зрака врела,
А уздах му ломи груди
Око себе баца поглед,
Баца око на недоглед
Неприступних горских стена,
На тај тврди град слободе,
На то гњездо од племена
Разбојнички, што су овде.
Па удубљен у мислима
Заборавља своје стање,
Док не зачу на ногама
Ропског ланца звекетање
Тај ланчани звек ужасни,
Тај му судбу сву разјасни,
Смрче му се сва природа,
Минула је њег’ слобода,
Он је роб…

​За оградом
Трновитом иза гора
Стоји роб тај без надзора
С порушеном својом надом.
Пред њим пуста та равнина,
К’о веленац се зелени,
Пред њим брешци узвишени,
Једнолика површина.
А по среди вијуга се пут,
Вијуга се у даљини,
А млађаног роба овог груд
Задрктала у жестини.
У Русију далњи пут тај води,
Где ј’ пламену он провео младост,
И гдено га мила мајка роди,
Где је прву он познао радост,
Где је млого он драгих љубио,
Где га нађе и грозно страдање,
Где је бурним жићем изгубио
Наду, радост, сво имање,
И где лепших дана је сећање
У увелом срцу завршило.

​Он је позн’о свет и људе,
Пријатеље своје худе,
Који су га преварили.
Он неверни живот знаде,
Једну машту што имаде,
Машту и сан преварљиви.
Он се ниј’о у наручју
Давно презрене сујете,
На поштење је клевете
Бац’о у свом двујезичју.
Одмет света, друг природе,
Он остави домовину,
Па се вину у даљину
Жељан зрака од слободе.

​И сада му све одплови;
Он без наде, без ничега,
О, па и ви, задњи снови,
Скрили сте се испред њега;
Та он је роб. Тешка глава
Измучена малаксава,
А срце му бије груди,
Смео роб за гробом жуди!

​Сунце село за горама,
Из даљина јек се чује,
Народ весео подвикује
На рамену са косама,
Па са поља кући хити,
Где ће ватру наложити,
И где ће се одморити.
Шум престаје, све помало,
И најзад га је нестало.
Све је мирно, све почива,
Све се у сну благом нија,
Са брда се поток слива,
Па се сјаје, па прелива,
Један талас други вија.
Бледи месец с неба сија,
А неко се тајним кроком
Нашем робу ближе краде,
И у лице моме младе
Рус умиљним гледну оком.
Лепој моми Рус се диви,
Мислећ’ то је сан варљиви.

​Месечином осветљена,
Заданута сажаљењем,
Клече она узбуђена
Пред козака, са тим мњењем,
Да га млада чим послужи,
Па с кумисом&lt;ref&gt;''Кумис'', кобиље млеко, омиљено свима кавкаским и номадским народима; добро, укусно и врло здраво пиће. Кад хоће да им кобиље млеко укисне, пљују у њега, јер најстарији познати квасац (т. ј. средство за врење) човечија је пљувачка.&lt;/ref&gt; суд му пружи.
Али на суд он не гледи,
Он жеђаном душом пази,
Шта му мома та беседи,
И како јој изилази
Зрак за зраком из очију,
Што у срце момка бију.
Њеним речма неверује
Да их слуша, да их чује,
Он се само њојзи диви,
Њен му поглед срце жари,
Њен глас њиме господари:
Живи! и роб тај оживи;
И прикупив задње силе,
Да покорност посведочи,
Па у грло све источи,
Што пружаше руке миле.
Тад на камен малаксала
Клону глава под теретом.
А поглед му оде летом
Черкезкињи, што ј’ дрктала
Пред њим као сламка мала.
И дуго је још стајала,
Замишљена, невесела,
К’о да га је утешити
Са учешћем својим тела.
Често теде да отвори
Усне своје, да говори,
Ал’ уздах јој речи узе,
А на очи јурну сузе.
​К’о сен, тако беже дани;
У горама пасе стада
Роб у ланци оковани.
Пећине му дају хлада,
Чувају га од припеке,
А кад месец своје меке
Зраке проспе са висине,
Черкескиња из даљине,
Из лужића сеновити,
Носећ’ кумис, мед и вино,
Овом бедном робу ити,
Ком је онда дан засијн’о.
Тајни обед ш њиме дели,
А при том га нежно гледи,
Нико речи не беседи,
Али су се разумели:
Зборили су са погледи.
Тад запева, да се ори,
Грузијанска песма мила,
Да се ори по тој гори
Пуној свежег зеленила.
Код ње прва љубав пламти,
Ал’ код Руса тог већ није,
Она сретна, најсретнија,
А у Руса срце бије,
Што неможе да с’ одзове
Звању млада срца њена;
Код њега је сарањена
Свака искра љубве ове.
Та он стрепи, он се боји
Успомена стари своји.

​Често бива, и незнамо,
Како прође наша младост;
Често, кад се ненадамо,
Засијне нам веља радост;
Само прва љубав мила
Живот млади кад позлати,
Је л’ нас једном оставила,
Никада се неповрати.


............ 


Већ се бедник тај без наде
Ропском жићу привикао,
Своју жалост, своје јаде
У себи је сакривао.
Кад би међу стене стао
Јутром, када сија зора,
Са жудњом би погледао
На те хрпе снежних гора,
Што су беле и румене
Од њег врло удаљене.
Какве дивне то су слике!
Престоли су вечног снега,
Кроз векове већ толике
Отуд никад што не бега.
Двоглави се колос сјаје
У леденом венцу томе,
А Елбрус се величаствен
Диже небу плаветноме.
Кол’ко пути беше бура,
Грмило је, пуцало је,
А под кровом тих клисура
Руско момче седило је.
У пустињи вихор хуји,
Под ногама поток струји,
Што се пени сав од буре;
Јелен бежи у клисуре,
Оро леће из пећине
Над облаке, у висине…
Не чује се рика стада
Од громова, кише, града,
Што с муњама доле пада,
А бујица руши стење,
Носи собом и камење.
Заробљеник један само
У тој бури бедан стоји,
Муње, грома што с’ не боји.
Радује се бесу буре,
Што не гађа у клисуре,
Где он чека, да бес мине,
И да сунце лепше сијне.

​Живећ’ дуго међу тима
Полудивљим Черкезима,
Привик’о се вери њивој
И њивоме обичају,
Не бљештању, нити сјају,
Већ простоти, слици живој
Од природе мајке наше.
Гостопримство он љубљаше;
У итленом брзом скоку,
Мишци снажној и одважној,
Млади козак уживаше.
По читаве кадгод часе
Черкезе је гледат’ мог’о,
Када стада своја пасе,
Како их се млого, млого,
По пустињи и по гори
Ратовању вештом уче;
Ен’ онај се тамо бори,
А у нишан онај туче;
Онај лети преко поља,
Куд је брзом коњу воља,
И одећа сасвим проста,
Кол’ко је тек борцу доста,
Срце му је придобила,
Била му је врло мила;
И оруже, што га Черкез
За највећи држи урес:
На њем оклоп око тела,
На њем праћка, на њем стрела,
Осим тога шашка дуга —
Никуд без тог верног друга.
Ил’ на коњу, ил’ пешице,
Черкез на то ништ’ не гледи,
Он је гроза за козака,
Што га не мож’ да победи.
Највеће је њима благо
Коњ итлени брзи ногу,
Та на њему куд му драго
Одјездити брзо могу.
У пећини, ил’ у трави
Он се мукло шњиме скрије,
Кад се путник где појави,
Из потаје он га бије.
И у циглом том тренуту
Путник лежи на том путу,
А он му је већ сапео
Дуго уже око њега,
Па на коњу брзом бега,
Преко стења и камења,
Преко бара и мочара;
А за њим се бедник вуче,
Ил’ уздише, ил’ јауче;
Куд је прошао, крв је свуда.
Ево поток ту кривуда;
Он без страха у њег скаче,
Бедник за њим кука, плаче,
Моли смрт, да прије дође,
Да га ова мука прође.
А коњ итлен као стрела
Јахача је прен’о веће,
Али бедни путник више
Путовати нигда неће.

​Кадкад опет на обали
Нађе пањ, што бура свали,
Па у ноћи, кад све спава,
Кад мрак људе ушишкава,
Он панцире с’ себе скине
И оруже скупоцено,
Па да дело умишљено
Извршити боље може,
У реку се брзо баци,
Де с’ таласи струјни гложе;
Под небом је мрак, облаци,
Осим воде што жубори,
Све је немо у тој гори.
Река брзо напред јури,
С Черкезом се доле жури,
У широку ону долу,
Де козаци у околу
За рат спремни мирно седе,
Па с обале реку гледе.
Виде, по њој нешто плива,
Нико од њих и не снива,
Да то Черкез тамо плови,
Кога од њих да улови.

​О чем мислиш хеј, козаче?
Сећаш ли се прошли војни,
Ил’ песама милопојни
О победи, еј јуначе!
Сећаш ли се домовине,
Где Дон ладни тече тијо,
Твоје мајке и родбине,
Где си некад сретан био?
Сећаш ли се? Али јао,
Реци збогом љуби, мајци,
Брату, сестри и бабајци,
У којим си уживао;
Јер Черкез је одапео
Из потаје своју стрелу,
А козак је очи свео,
Душе нема већ у телу.

​Кадгод опет са домаћи
Око банка свога седи,
Ту познати, ту су седи.
Не можеш се никуд маћи,
Јер на пољу ветар шушти
А из неба киша пљушти.
У гори је путник заш’о,
Је ли дош’о до тог дома,
Силази се с коња одма,
Вес’о, што је заклон наш’о,
Па у друштву место вата
Око банка, да се згреје;
Домаћин се вес’о смеје,
Сусрета га као брата,
У весељу, у радости,
Износи му чишир&lt;ref&gt;''Чишир'', рујно вино грузијанско.&lt;/ref&gt; рујни
И шта нађе још у кујни,
Да пришелца тог угости.
А он бацив бурку на се
Легао је мирно спати,
Да мож’ славуј кад запоје
Опет даље путовати.&lt;ref&gt;Черкези одликују се својим гостољубљем. Код њих се гост сматра као света особа. За највеће безчашће држи се код њих, незакрилити госта, или га још издати. Кунак (пријатељ, знанац) одговара животом за вашу безбедност, и ш њиме можете слободно и безопасно у срце планина кабардински отићи.&lt;/ref&gt;

​Кад је светла бајрам-слава,
Искупи се момчадија,
Па се почне сигранија
Лете стреле испод плава
Неба тога у облаке
И у лету брзе, лаке
Орле бију у висини.
Ил’ се кладе, у брзини
Ко ће с брда сићи прије.
Знак се даде, срце бије,
Земља тутњи, прах се вије,
Они лете ка’ јелени,
Сви до мете доћи жељни.

​Често им се мир досади,
Дуго им је чекат’ рата,
Па у страсти, у наслади,
Сваки оштру шашку вата,
Па се грозна шала збија:
Раскалашна момчадија
Бедном робљу главе руби,
И ту шалу Черкез љуби.

​Равнодушно Рус је глед’о
Те крваве игре њиве,
И њему су оне некад
Биле тако опчинљиве.
Колко пути у двобоју
На себе је пуцат’ дао,
Без страха је за част своју
Ладнокрвно пред смрт стао.
Истом сад се он сећао
Прошли дана жића свога,
Сећ’о доба веселога,
Кад је с браћом пировао.
Но где су ти лепи дани,
Где другари раздрагани?
Ох, све га је оставило,
Све је њега преварило!
Ћутао је, сносећ’ горку
Своју судбу трпељиво,
У срцу је своје јаде
И терете горке скрив’о,
Од черкезке шашке оштре
Поштеђен је до сад био,
Са јуначким робом овим
Душманин се поносио. 
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Даница'', 31. јул 1870. Година XI, број 21. Стр. 324–326.&lt;br /&gt;
''Даница'', 10. август 1870. Година XI, број 22. Стр. 337–339.

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Петар Деспотовић]]
[[Категорија:Кавкаски роб]]</text>
      <sha1>eni9bfa4af1y5adu3alwkqpd0qhz7zc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кавкаски роб (П. Деспотовић)/Други део</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60699</id>
    <revision>
      <id>144032</id>
      <parentid>143957</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T09:21:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144032</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18737" sha1="4qf7xyitr4o6jefl087crg7feovnv84" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Кавкаски роб (П. Деспотовић)|Кавкаски роб]]&lt;br /&gt;([[:ru:Кавказский пленник (Пушкин)|''Кавказский пленник'']]) 
| '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]'''''
| [[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]]
| '''Други део'''
|
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Горска декло, срце твоје
Жића сладост познало је;
Твоје око, када гледа,
Саму љубав исповеда!
Еј у ноћној мрклој тами,
А вас двоје кад сте сами
Загрљени, немислите,
Да још кога живог има!
Ти му дркћеш на прсима,
Он ти стиск’о руке вите,
Па те љуби; ти му збориш:
„Робе мили, вес’о буди!
Нагни главу ту на груди,
С мојим срцем да говориш!
Ах! разведри невесело,
Тужно, мутно твоје чело!
Ја с’ одричем рода мога,
Одреци се и ти твога,
Па хајдемо у пустињу,
О, ти царе душе моје!
Де никога живог нема,
Никог више, до нас двоје;
Па ме љуби… Нико није
Очи моје још љубио,
И нико се није крио
Од черкеске момчадије,
Кад мрак ноћни свет покрије,
Долазећи тајно мени,
Мој драгане омиљени!
Сви су рекли, да је строга
Воља младог срца мога.
О, па шта ће са мном бити,
Могу лако погодити;
Тврда воља оца мога
И суровост мога брата
Даће ме за недрагога,
За гомилу жута злата;
Али ја ћу пред њих пасти,
Све, што знадем, све ћу каз’ти;
Молићу их; буду л’ неми,
Мач и отров остаје ми.
Незнам само, каквом силом
Ја сам теби привучена;
Ја те љубим, душа моја
У теби је упојена!”

​Ћутећим је сажаљењем
Страсну деву он гледао,
И са тешким размишљењем
Беседу је он слушао.
Успомене из прошлости
Пред њиме се чудно вију,
А сузе му од жалости
Из очију пљуском лију.
На срце му ка’ олово
Лежи туга без надања,
Те пред њоме сад наново
Пође јадат’ своја страдања:
„Заборав’ ме, не љуби ме,
Јер је празно срце моје
И за искру љубве твоје.
Не љуби ме, не мучи ме!
Немој трошит’ скупе дане
У љубави са мном бедним,
Такве среће већ невредним.
Твоје усне замедљане
Нека другог момка ране
Слатком раном рајска мила,
Што ће да те благосиља,
Што ће знати заменити
Ладовину душе моје,
Што ће знати оценити
Умиљате очи твоје,
Који ће ти веран бити,
Који ће те и љубити,
Као што и ти жарко љубиш;
А ја живим, нит’ шта желим,
Нит’ се могу да веселим.
Како ћу ти другче каз’ти:
Венем, као жртва страсти.
Твоја љубав траг несретне
Љубави ће да сусретне
У жалосној мојој души,
Де холуја све поруши.
Остави ме, не љуби ме,
Сажалевај судбу моју,
Утишавај љубав своју!
Зашто, друже мој несретни,
Не јави се мени прије,
Докле вера, љубав, нада
Оставила мене није!
Сад је доцне… У пустињи
Нигде нећеш наћи цвећа;
О, а ја сам камен сињи,
Који ништа не осећа.

​„Мртве усне, о! како ће моћи
Одговорит’ живим пољупцима;
Врели суза напуњене очи,
Кад се срећу с ладним осмејцима,
О, како је тешко на грудима
Оне, што те страсно љуби, бити,
Па ти даје живот, све, што има,
А ти мораш на другу мислити!

​„Кад пољубе с уста моји
У љубави слаткој пијеш,
Око мене руке вијеш,
Па и незнаш, дани твоји
Безметежно како лете.
Шта те увек тако смете?
Као иза сна преда мноме
Гледим слику вечно милу,
Ал’ на лицу њезиноме
Расејаност видим гнилу.
Њу ја зовем, њојзи стремим
С осећајем мојим немим,
Говор, вид, чувење губим,
Држећ’ ју у загрљају,
Твоју слику, коју љубим
У очајном моме вају.
Због ње плачем у осами,
И тамо ми она сљеди,
Из груди ми срце мами,
Мами живот са погледи,
И навлачи црне јаде
Немилосно, у неброју,
На сироту душу моју!

​„Остави ме окована,
Са маштама слатким мојим;
Успомена ја се бојим,
Успомена, стари рана,
Што су пуне скрби, ваја,
Пуне горки уздисаја.
Њи да делим с тобом сада,
Није можно… не, никада! —
Пред тобом сам све признао;
Знадеш моју тешку муку,
Немој да ти буде жао:
Растајмо се! дај ми руку!
А ја знам, женске груди
Љубав лако и узбуди
И умири; тако исто
Када буду преварене,
Јесу л’ сузе осушене,
И срце је њено чисто,
Је ли другог загрлила,
Све је већ заборавила!”

​Без суза је сад плакала,
Тужно га је погледала,
Не могаше да говори,
Ал’ опет га за то кори…
Као сен бледа стаја јадна
А рука јој њена хладна
У рукама Руса тога,
Љубазника њезинога,
Беше као уганута.
Памет, Бог зна, куда лута.
И једва се прибра мало,
Да излије своје јаде
У речима пред њим саде.

​„О, ти Русе! зашто прије
Срце моје тебе није
Тако, ка’ сад, упознало,
Прије него што с’ предало
Сасвим твојој грозној власти!
О, како сам рајске сласти
Још недавно уживала,
Када сам ти почивала
На грудима леденима
Ништ’ о себи нисам знала,
Себе сам заборављала.
Па кол’ко сам слатки ноћи
Ја провела у радости —
Зар те више неће доћи,
Ништа нема од сладости,
Мила, среће, зар све прође,
Никад више да не дође?
Могао си, да си тео,
Обманути мене младу;
Срце си ми провидео,
Знао си узрок моме јаду.
Па да си се претварао,
О! да си ме бар варао,
Све би теби веровала,
А ја би ти одлакшала
Бедну судбу твоју, странче,
Брижно би те неговала,
Љубећи те, сјајни данче,
Над тобом би стражарила,
Над тобом би ноћи бдила.
Ти не теде, све одбаци…
Сад ми јоште реци ону,
Што на тебе стрелу баци,
О, реци ми ту смиону!
Знам, ти љубиш, љубиш, је ли?
Ти си љубљен покрај тога; —
Поњам, друже невесели,
Терет бедног срца твога;
Опрости ми, што позледи
Твоје ране мој глас смели;
Не ругај се мојој беди,
Бедан ми је живот цели!”

​И ућута. Вреле сузе
Пљуском лију из очију,
А јецање страовито
Грудима јој моћ одузе
Без чуства је пред њег пала,
Колена му загрлила
Ни дисати није знала,
Док његова рука мила
Не диже ју нежно горе,
Док његове не чу зборе.
„О, не плачи! та и мене
Као и тебе судба гања,
Та и моје срце вене
Од тешкога очајања!
Та ја нисам љубљен био,
Ја сам љубим, ја сам страдам,
А бољем се ја не надам.
Живот ми се гаси мио,
Као пламен у долини,
Ког је пастир оставио.
Далеко од завичаја
Гроб ћу у тој степи наћи,
Овде ће ми препун ваја
Дан живота у гроб заћи.
С ови ланци зарђани
Свршиће се моји дани!”

​Већ тавније звезде сјају,
А у даљном тамо крају
Снежна брда већ се виде;
А њи двоје јадни стоје,
Не беседе,
Већ у црну земљу гледе.
И тако се раставише,
А ни речце прозборише.

​Од то доба козак лута
Невесео сам по гори,
Када ноћца дан прогута
И зорица кад зазори.
Све једнако јадник бедни
За слободом милом жедни.
Дивокоза или срна
Кад искочи иза стене,
Задркће му срце јадно,
За њоме се он окрене.
Зазвекеће ланци своји,
Мислећ’, да је козак који
Рад’ другова дош’о своји,
Да их собом дома води,
Да их бедне ослободи.
Ал’ залуду само трне,
Јер куда се год осврне,
Нигде никог. Само река
Бесно хуче издалека.
Једном чује кроз брегове,
На оруже да се зове:
„Ајд у табун!” глас се ори;
А у гори
Сабље звече, пушке сјају,
Коњи ржу оседлани,
Све готово да се брани.
Већ заповед вође дају
И с брегова бесне чете
К’о бујице доле лете,
Да араче, отимају,
Жаре, пале, убијају…

​Тишина је у брегови;
Сунце жарко с неба пали,
Пси у ладу полегали,
А дечица распуштена
И од сунца опаљена
Витлају се тамо амо.
А прадеди сви у колу
Задовољно гледе само
На унучад своју голу,
Ил’ слушају песме миле,
Што су моме удесиле,
Које и сад радо чују,
Па се стари подмлађују.

::'''ЧЕРКЕСКА ПЕСМА.'''

:::::'''1.'''
Струјно жубори река та,
Над гором мирно почива мрак,
Уморен, жељан мирног сна
На копље нагнут спава козак.
Пази, козаче, у стану твом,
Јер Черкез иде за реком.

:::::'''2.'''
У чуну лаком на води
Козак се вози безбрижно сам,
Пази, козаче, не броди,
Да на дно реци не одеш там,
Пази, козаче, у чуну твом,
Јер Черкез иде за реком.
​
:::::'''3.'''
На обалама кићеним
Богати стани цветају свуд,
А гласом својим миленим
Лепојке руске певају туд.
Бежите, лепе, дому свом,
Јер Черкез иде за реком.

​Е тако су лепе декле
Песме своје извијале,
А мисли су роба текле
По брегови, тражећ’ мале,
Неприступне какве стазе,
Кад побегне,
Да га како не опазе.
Гледи реке бесне вале,
Мишице му задрктале:
Скочи, плови!…
Али то су празни снови;
На рукама негве оне,
Тешко гвожђе на дно тоне.
У брегови мир, тишина,
Тек се само из даљина
Тавни кликот орла чује,
И таласи реке струје;
Ноћца земљу успављује.
​Ал’ ко иде амо ближе?
Бели вео ветар диже,
И гле! то је она сама,
Горак осмеј на уснама,
Из очију гледи туга,
Свакидашња њена друга,
На плећа јој коса пала
Црнином их замотала.
У рукама мала пила
И мач, ког је наоштрила.
Мили боже! шта ће с тиме,
Оће л’ да се бори с киме?

​И ено је, тужно гледи
На козака, па беседи:
„Бежи, бежи! глуво доба,
Мир је свуд, као у сред гроба.
Миран сада можеш ићи.
На Черкезе сад наићи
Нигде нећеш; ноћ ће глува
И трагове да ти чува.
Оштар кинжал узми ево,
Ако би се с киме срео,
Да ти буде у помоћи;
Не оклевај, него бежи
Под окриљем црне ноћи!”

​Дркће пила у рукама,
Она лежи пред ногама
Тога роба, па му пили
Тешке ланце, што су давно
Око њега присавили.
Из очију сузе лију.
Обоје су уздрктани,
Јер су ланци покидани.
„Слободан си!” она збори
„За чим твоје срце гори,
Постиг’о си, па сад бежи,
Час је згодан, не отежи!”
И на њему око њено
Стаја као упијено.
Љубав јој се у прсима
Савладана сад отима
Опет њему,
Као да није крај већ свему.
Ветар јој је диг’о вео,
Још је једном он видео.
„Не… не могу, мила моја,
Јер ме држи љубав твоја!
Твој сам, твој сам ја до гроба!
Да бежимо обадвоје
Изван ове земље твоје,
Да живимо сретно доба!” —
​„Никад, Русе! то никада!
Сласт живота изчезла је,
Ја за радост незнам сада,
Мени срећа већ не сјаје.
За мене је све пропало
Ништ’ ми није преостало.
Но је л’ можно, што сам чула,
Ти да другу љубиш саде?
Зар је љубав тако трула,
Да се тако мењат’ даде?
Иди, иди, па њу нађи,
С њом уживај час најслађи
У љубави,
Мене овде сад остави.
Шта ме јоште мож’ цвелити,
Шта ли већма саломити?
Збогом! збогом! мој благослов
Тебе неће остављати;
Последњи пут дај ми руку,
Морамо се растајати!”
​Он јој стиште руку белу,
И с последњим „збогом, мила!”
Своју љубав жарку, врелу
Душа му је млада слила
У пољубу пламеноме;
Па до реке оде ш њоме.
И сад по њој већем плива,
Све се даље отискива,
И све крају иде ближе,
И ено га већ се диже,
Доплив’о је до обале.
​Али сада рикну река,
Разбацајућ’ вале струјне,
И козак је издалека
Један сетан уздах чуо;
А када се окренуо,
Видео је вртлог само,
Де се пени тамо амо.
Черкескиње није било
Ни на брегу, ни код реке. —
Све се већем умирило.
Сред пустиње те далеке
Само месец озго сија
И ветричак што ћарлија.

​Поњао је, шта се збило.
При растанку није мог’о
Да још једном не погледи
Она места, где је млого
Дана као роб провео,
Где је чило пасао стадо,
Где је вукао ланце тешке,
Где је горко тако страд’о,
И на поток, где с’ одмарао,
Где је лепе снове стварао.
И све ређи мрак је био,
У доли се већ светлио
Зрак зорице, што долази,
Већ и руске страже спази,
Око стана што су бдиле,
Што су и њег ословиле.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. август 1870. Година XI, број 23. Стр. 353–357.

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Петар Деспотовић]]
[[Категорија:Кавкаски роб]]</text>
      <sha1>4qf7xyitr4o6jefl087crg7feovnv84</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Сати</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60990</id>
    <revision>
      <id>144064</id>
      <parentid>143687</parentid>
      <timestamp>2026-06-04T11:49:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144064</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1243" sha1="j5qisuq6rdwwhxtlba91t4wltkmdm5t" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]]
| Сати
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|САТИ}} 
&lt;poem&gt;
Како брзо живим! Како сати дуги
Пролазе, кȏ беле птице. Нит знах само
Чим су повезани један дан за други,
Нити кад запитах: зашто све, и камо?

У ногама сфинкса преспим сваке ноћи,
Са срцем што није ни срећно, ни плачно,
За све што је прошло и све што ће проћи:
Јер сваки је тренут нешто бесконачно.

Ја не имах никад ни минуте неме,
Да питам куд оде уздах што одлеће:
Толико је увек било кратко време
Између две сузе и измеђ две среће.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>j5qisuq6rdwwhxtlba91t4wltkmdm5t</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Ги де Мопасан</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61017</id>
    <revision>
      <id>143994</id>
      <parentid>143838</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T12:44:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>143994</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="763" sha1="e0wcxbixuw2q53pcbc99we1b89pf4qz" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ги де
| презиме = Мопасан
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1850
| годинасмрти = 1893
| опис = '''''Анри Рене Албер Ги де Мопасан''''' (фр. Henry René Albert Guy de Maupassant) био је француски реалистички писац.
| слика = Guy de Maupassant.jpg
| опис_слике =
| википедија = Ги де Мопасан
| вики_цитати = Ги де Мопасан
| остава = 
| остава_кат = Guy de Maupassant
}}

== Дела ==
* [[По води]]
* [[Чика Монжиле]]

== Преводиоци на српски ==
* [[Симо Матавуљ]]
* [[Велимир Рајић]]</text>
      <sha1>e0wcxbixuw2q53pcbc99we1b89pf4qz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>143995</id>
      <parentid>143994</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T12:44:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводиоци */</comment>
      <origin>143995</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="745" sha1="rmbj1aav3nu4760wais0ut3cxll9dnh" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ги де
| презиме = Мопасан
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1850
| годинасмрти = 1893
| опис = '''''Анри Рене Албер Ги де Мопасан''''' (фр. Henry René Albert Guy de Maupassant) био је француски реалистички писац.
| слика = Guy de Maupassant.jpg
| опис_слике =
| википедија = Ги де Мопасан
| вики_цитати = Ги де Мопасан
| остава = 
| остава_кат = Guy de Maupassant
}}

== Дела ==
* [[По води]]
* [[Чика Монжиле]]

== Преводиоци ==
* [[Симо Матавуљ]]
* [[Велимир Рајић]]</text>
      <sha1>rmbj1aav3nu4760wais0ut3cxll9dnh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ново оружје</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61041</id>
    <revision>
      <id>143992</id>
      <timestamp>2026-06-03T12:07:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>143992</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90106" sha1="tw3c1w70419mhpk8qgs3muko44jg1ld" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Ново оружје
| одељак=
| аутор=Симо Матавуљ
| белешке=
}}

==I==
«... А ти хајде у ''широке Дужи'',&lt;br&gt;Билој кули Бока Маловића ...»

Требињска нахија међаши столачком, невесињском, и никшићском, једнијем крајем спушта се к јадранскоме мору, и има на њему свој велики пристан: Суторину.

У тој нахији, на истоку од Дубровника, западно од Требиња, пукла је долина, коју може коњик прегазити, путничким ходом, за један час, а обиграти могао би је сву колику за непуна два.

To cy те гуслареве «широке Дужи».

На западу те долине, лицем ка Требињу, наличјем ка јуначком браству Правицâ, сјевернијем боком ка Попову Пољу и племену Бањанима, јужнијем боком ка цести, која веже Дубровник са Требињем, налази се један манастир.

Као што је требињска област најврлетнија, те најнероднија између четрнаест херцеговачких котара, тако је тај манастир, и по старини и по грађевини, најнезнатнији од осталијех дванаест у њекадашњем војвоству Светога Саве.

Али је тај манастир, овијех пошљедњих година, на далеко разглашен као огњиште народнијех буна.

На згодну је мјесту за то. Опасан је селима, а у томе живом вијенцу, њиви се од старине љути ратнички народ, перјаница цијеле земље Херцега Шћепана. С тога тешко имађаху приступа и Турци и потурчени властеличићи горње Босне; с тога, кад би народу муке дотужиле, у томе би манастиру најчешће се разлијегао поклич:

»За крст часни и слободу златну»!
==II==
«...А какав је тај столачки бане&lt;br&gt;На његову дебелу дорину!&lt;br&gt;На плећи му везена шишана,&lt;br&gt;А о бедри дуга гадарија...»

Оне године кад Омер-Паша покори властелу босанску и херцеговачку, живљаху у манастиру три калуђера: игуман Ђенадије, настојник Ђерасим и Дионисије «душопопечитељ» цијеле околине. Сва три бијаху од добријех брастава из требињске нахије, јунаци окушани и свештеници чиста живота. Игуман бјеше претурио шездесету, Ђенадије га готово стигао, а Дионисије немађаше још сиједе длаке. Осим њих, било је у манастиру, како које године, по два три ђачића и толико слугу.

Манастир имадијаше њешто своје земље, гаја и стоке, али дохотком од тога његова чељад не могаше прегодиштити, него се помагаху купљачином. Сиромашни, побожни народ херцеговачки, и данас откида од својих уста те помаже задужбине својих старијех.

Једнога љетњег дана бијаше мо́ба на црковини. Жело се бијело жито. Бијаше ту старјешинâ и омладине од Правицâ, Бањанâ, Вукаловићâ, са Дријена — еле из све околине. Уз веселу пјесму, српови сијеваху у хитријем дјевојачким рукама, а момчад иза њих скупљаху руковети, које опет старији везиваху. У подне сви посленици са духовницима посједаше у хладовину, да једу и да се одморе. Послије јела заврже се шала, старији спавнуше мало, пак се опет приону на посао. У попасна доба отидоше духовници.

Пред сунчани залазак, баш кад клепало пред манастиром огласи вечерње молитве, угледа њеки од посленика, на путу што води од новскога приморја, једнога коњика и пред њим пјешака. Сви, заклањајући очи рукама, упријеше погледе на ону страну, те, након прилично доста времена, распознаше крупна брадата човјека на велику дорату.

— Ко ли је оно, ако Бога знаш! Каква ли је оно банина? — рече њеко.

— Ко је да је, гост је манастирски, прихвати кнез Трипко: — Тркни, који од вас момчади, да јави калуђерима.

Један Правица задјену оружје за појас, пак даде маха ногама.

Људи се стадоше умивати, женске поспремати алате и ствари.

Путници наиђоше стазом на њеких педесет корака од њиве.

— Добар вече! назва дебелијем гласом коњаник, привукавши узду. Био је у црногорској ношњи, која већ и онда узе маха у пограничној Херцеговини.

Сви му прихватише једногрлице.

— Чији сте посленици?

— Манастирски умолници, — одговори кнез. — А ти докле ћеш?

— У манастир, брате. Збогом!

— Да није устао који с Косова? нашали се њеки постарији Правица. — Ја мним нијесу ни они личнији били од овога.

Сви пођоше у гомили, мушки предњи, а женске за њима. Младеж заче пјевати. Коњаник иђаше лаганије, обзирући се сваког трена, те кад доприје пред манастир, изађоше му калуђери на сусрет, а народ га стиже.

Он хитро одјаха, а широка сабља звекну му по ножном листу.

— Добар вече, браћо! Е, благо мени кад ме браћа овако дочекују! Ово, занаго, на добро слути!

— Добро, ако Бог дâ! — прихвати игуман.

Сада тек могоше га омјерити. Бијаше подланицу виши од високога кнеза Трипка, који стајаше тик до њега, а леђима ћаше заклонити два осредња човјека. Под високим челом свијетљаху му крупне црне очи, а брада прогрушана досизаше му до појаса.

Путник отпаса сабљу и извади иза паса двије мале пушке, предавши то пратиоцу; нак скиде капу, те му се просуше по плећима бичеви дуге косе; за тијем извуче из зобнице масну камилавку и натаче је.

— Благослови, оче игумане! — рече цјеливајући старчеву руку. — Ја сам ти у Рѝсту брат, Серавим Сточанин, ако си кад чуо за мене.

Диже се граја.

— Зар Серавим! О, соколе Серавиме! Ко није слушао о теби!? Каква те добра срећа к нама нанесе! Благо нама!

Ти узвици и други налик тијема, ређаху се, докле се Серавим не ижљуби са свјема. Па онда женске приступаху му руци. А кад већ ћаше доћи до ријечи, повуче га игуман за скут од бијела гуња, јер није у реду да се пред кућом путник пита за што друго, осим за здравље. Али Серавим рече:

— Нека ме овдје, оче игумане, Бог те миловао. Овдје, ето након толико година, први пут стадох на херцеговачку земљу, међу киту дивне браће. Допусти, дакле, да се овдје одморим!

Ђенадије сједе на рудину, прекрстивши ноге. Сви остали учинише тако, а невјесте и дјевојке отидоше.

Танки ђак Исаило, којега зваху Пресукача, и гојни кувар, надимком Кркљача, донесоше ракију, те почињући од госта, сви се обредише ћутке.

— А јеси ли здраво путовао? заче игуман, одбијајући прве димове из чибука.

— Хвала, духовниче, здраво и добро! — одговори Серавим, сисајући и он врх од чибука. — А ви сви како сте?

— Хвала, здраво, добро, — заграјаше што који.

— Пошљедњи пут чух о теби... не знам кад оно? Има ли виша од пет година? Онда кадно Турци ударише на Острог. Е, причало се да си са двадесет другова покор учинио од некрста!

Серавим одмахну руком, као да не бјеше вриједно о томе говорити.

— Право, ја мнидијах да си старији, па сам помишљао: умр'о човјек! Збиља, како то да се нас два никад не видјесмо? А, ви људи, познаваше ли га који?

Сваки занијека главом.

— Знали смо га сви, али га ето не познаваше ниједан! — рече кнез.

— Хвала ти на тој! — одазва се Серавим, и стаде их гледати редом, пак се заустави на једном младом прсони, плаве длаке, који сједијаше према њему.

— С тобом као да сам три ста пута бивао, тако си ми обичан! — рече Серавим младићу. — Не буди замјере, сви сте ми по вољи, али овај види ми се јунак.

— Боже дај да погодиш, јер до сад немађаше прилике да одвоји другима, дода кнез, тапшући по рамену момка. — Ово ми је синовац, Лука Вукаловић!

— Жив био! — рече Серавим, пак се обрну к игуману:

— Да се вратимо на први разговор, оцо, богме, имао сам кад умријети и по годинама и по злој коби, која ме је пратила, Бог је посјекао; али нема смрти без суђена дана.

— Дед причај што о себи, ако си вољан! — замоли га Ђерасим.

— Хајде, хоћу, ако ћу и у кратко. Родом сам од Стоца, — то знате. Књигу сам учио у Житомислићу, гдје се закалуђерих. Е, лијепо ми је ту било и обично, него, Бог вас миловао, Мостар близу а у Мостару владика, па ево ти га готово сваке недјеље к нама у походе. Не бјеше ми мио тај Грк, а ни ја њему. Једном затече ме гдје се бацах камена са момчађу, те удари карати ме: «Зар ти не знас да свјасценику не подобајет цинити јунаства»? Па пошто изгрди српске свештенике све с реда, одреди да издржим дугу јепитимију. Ја, богме, не шћех него се преселих у Косијерево, а одатле ускочих у Црну Гору, под Острог...

— Валај, ти баш прескачеш трупачки, — прекиде га смијући се Дионисије. — Као да си дан остао у Косијереву? Та знамо ми, чôче, што те маче отуда!

— Није ли и твога прста било у погибији Смаил-аге Ченгића? — запита лагано кнез Трипко:

— Сад како му драго, Бог га посјекао, ко би све ситнице побројао! Еле, Бог вас миловао, остах вам у Црној Гори шест пошљедњих година господарства владике Рада, а ево непуну једну од кад, са срећом, наста нови књаз... Дајте да сквасим сухо грло.

Дадоше му ракију.

Бјеше пао сутон.

Пошто и најмлађи предуши, запиташе једанак кнез и игуман:

— Први: Мислиш ли колико остати с нама?

— Други: Долазиш ли право отуда?

Серавим се обрну к старцу.

— Право. Прекојуче сам прешао катунску нахију, јуче падох у Приморје, а данас ме ево овдје.

— Мислим, кнеже, остати међу вама, докле ме не отјерате.

— Е, онда ћеш дуго чекати заиста! — викну њеко весело.

— Дуго богме! И жив и мртав! — дода други.

Игуман се помаче да устане, јер видје да се допрло до заплета, који не треба расплетати у то вријеме, али ђаво не даде младом Вукаловићу да ћути.

— А како ти је било у Црној Гори, оче Серавиме? Пажаху ли те главари?

Свак прекиде дисање.

Серавим испири младићу млаз дима у груди.

— Лијепо ми бијаше, дијете. Пазили су ме добро.

— Јакако, као што личи! — настави Лука мирно. — Али, опет, оче, не свикну се ти тамо, што ли?

— Е, Бог те посј... миловао, дијете, што ти паде на ум да ме исповиједаш, а не познајеш ми ћуд! — рече Серавим као шалећи се, али му се густе вјеђе саставише. — Слушао си да наши Турци, ходећи на аџилук, носе у торбицама наше земље, те је у путу миришу, а ноћу је разасипљу пода простираче, и тако их жеља мине свега домаћега. А ја, видиш, заборавио бјех понијети прегршт херцеговачке земље, те ме је она сваколика увијек привлачила, док ме ево не довуче...

— Тако је! — потврдише њеки.

— То је једно, Бог вас миловао, а уз то чух да је цар дао правице нашој земљи и поставио уредбе као и други краљеви, те нема већ насиља. Је ли тако, кнеже Трипко?

— Оно јест, да речемо побоље него што је било. Ето по градовима и по касабама царски низам и заптије, те су на руку свакоме ко се потужи. Ето укиде се харач и кулук. Бегови и аге врче на царске људе као и на народ, — сад колико ће то трајати Бог сâм зна...

— Поред свију тијех уредаба ми смо на пушци као хајдуци! — рече Лука. — Бога ми, да ми није срамоте оставити своје огњиште и племе, сутра бих ускочио тамо, гдје наша вјера суди!

Серавим поносито диже главу.

— Чујеш, дијете! Има њешто теже од страха! Ја не долазим амо од бјеснила, него од невоље... Владика умрије, на се сад главари прегоне око власти, њеко хоће опет владику, њско кнеза, а ја побјегох да не гледам братски покољ, више с тога него од бојазни да не погинем невидован, као што погинуше многи. А ово наших кршева, ако не можемо ослободити, можемо их бранити...

— Ја сам све разумио, — рече игуман устајући. — Лука, први пут познадох да си брзорек, а то не ваља! А сад да се иде!

Млади Вукаловић пољуби Серавима у руку.

— Не љути се, стрико, молим те, е би радији срамотно погинути, него да ти загорчим први састанак с нама! Знаш, копкало ме да почисто сазнам хоћеш ли остати с нама, па...

— Просто да је! Најпослије добро си учинио! А што да кријем од браће оно што ми је на срцу... Cyтра рано дођи к мени да одемо заједно по околини. Рад сам да се првога дана познам с народом.

— Хоћу, ва истину, прије зоре, и још, да нијеси толики, да те на плећима носим! — рече младић весело.

— А ја ћу у град, — заврши кнез. — Одох ка паши, да му јавим е дође међу нас један стари изнемогли калуђер, родом Херцеговац, који се Бог зна куда потуцао, па дође да склопи очи у својој земљи. Јер не урадим ли тако, дознаће паша истину, па ето напасти. Је ли тако, духовници?

— Са свијем! — потврди игуман.

— А ако паша усхтије да ме види? — запита Серавим.

— Ја ћу њему: — Господару, не може се старац држати на коњу, а пјешке не би домиголио за недјељу дана до твога скута. Ето, од Новога ходио је њеколико дана. То толико што је дух у њему.

— Па ради тако, — не било у томе слутње! Е, збогом, брате! Хајте починути! — рече Серавим, те се разиђоше.

Сутрадан освитао је петак. Прије дана кренуше два Бањанина са товарним коњма у Нови да пренесу Серавимов пртљаг; он с Луком отиде по околини а кнез са четири пет племенских главара ка паши.

Серавим, обилазећи куће, даде се познати као велики шаљивац и као човјек веома вјешт свакоме пољском раду, те је своја свјетовања зачињао досјеткама. Праштајући се, позва домаћине да му дођу на част, послије прве летурђије што ће се отпојати.

У суботу око подне стигоше његове ствари, два велика товара, које он унесе у своју ћелију, пак се затвори.

У недјељу стече се гомила народа пред манастир. Серавим изађе међу њих. Бјеше без оружја, под камилавком, а мјесто гуња навукао бијаше мантију, те се видио друкчији, — див њеки црноризац. Пошто се поздравио са сваким, врати се сам у цркву, а кад клепало огласи почетак, он је већ кадио на олтарским вратима.

Трнци подиђоше свакога кад та јуначина запоја: благословено царство оца и сина и светаго духа. А од силнога гласа његова зујаху уши.

Служба потраја дуже него обично, јер је Саравим растезао завршетке пјесама, потресујући грлом. Многима се прорачи да сложе уза њ по тихо, те је тутњило по тијесној цркви.

— Е, браћо, оваке летурђије још не чух! — рече њеки старац Томашевић, кад изађоше — Е, вјере ми, чинило ми се да видим светога Илију у одеждама, не буди примијењено!

Одабранији брђани са тројицом калуђера станише се пред ћелијом Серавимовом. Омладина и женске посједаше пред манастиром. Он се изу кад дође пред своја врата.

— А да хоћемо ли и ми сазувати опанке! — запита кнез Трипко.

— Како је коме мило, али је љепше овако! — рече Серавим отварајући.

Тла бијаху застрта шареницама. У једноме куту кревет, покривен суканцем; до њега шарен ковчег; до овога низак сто а на њему четвртаста скленица ракије запушена шипком; испод скленице, требник обавијен петрахиљем и сребрен крст. Врху кревета мала Богородичина икона, опточена сребром. Врху ковчега оружница. На другој стијени, сучељавајући се са материнијем ликом, образ Христов. — Све то у једноме низу, запремајући једну страну собе.

Остала три руба собе бијаху покривена излињалијем јастуцима, на које он посади своје госте.

— Дивна оружја, Серавиме брате! — рече игуман чим сједе, мјесто да рекне, као што бјеше наумио: сретно насеље!

И сви остали стадоше хвалити.

Серавим скиде једну латинку, златном жицом извезену, и ону кривачу, што му вишаше о бедри, кад дође.

— Ев' ово ми је поклон од покојнога господара владике, Бог да га прости!

Па им додаде шишану, два чита лаганијех леденица и два веља ножа, причајући гдје је што од тога плијенио; — један чит малијех пушака, красан рâд фочанских кујунџија, допаде га кад се дијелио плијен при погибији Смаил-Агиној.

Лука на ново сложи оружје, а домаћин наточи игуману, који изговори лијепу здравицу новом «сожитељу» свете обитељи.

— Би̑ ли код паше? — запитаћe Серавим кнеза, пошто му се гости обредише.

— Бих, брате, и дивно прођох. Ама ни труна да о чем посумња. — Хвала ти, лијепо је то од тебе што ми јављаш сваку промјену у вашим племенима; види се да вам је до мира, и да сте захвални честитоме цару на новом реду»! рече. — Како да нијесмо! — прихватих брзо. Богу слава, па цару хвала! — «А пише ли записе тај старац духовник»? пита ме паша. — А друго и не ради, господару! Остарио је добро, а сиједе браде до паса, те га наш свијет гледа као чудотворца! — Паша се слатко изасмија. — «Тако је, вели, и с нашим дервишима; што су старији, то боље пролазе у својој работи. А добро је то по ваш манастир; све што тај стари стече, остаће тамо. За то га пазите и храните добро»! — Хоћемо, богме, кад ти велиш! Баш ћемо се поревенати, па нека му свакога дана буде изобила овнујскога меса и вина.

Сви се смијаху.

— Могло би бити ђавола, ако се паша хтјене освједочити! — рече главар Љубибратићева браства.

— Лако се и томе домислити! — рече кнез Дучић. — Ево нам се игуман осушио као какав испосник, па још маличак нека се преподоби, ето ти паши сведоџбе. Али, чôче, нијесмо ми ни до сад њима давали рачуна о нашим стварима, а од сад ћемо, божја ти вјера, још мање!

Било је јоште разговора које о чем, а највише о народним пословима, па онда Серавим узе гусле и започе једну јуначку.

Његов силни глас, а лијепа пјесма, загрија старе ратнике Кад он преста, под прозорима загрмјеше пушке и ухвати се коло. Тада поустајаше главари и отидоше међу млађи свијет, те се сви скупа весељаху до мркле ноћи.

Тако се прослави долазак столачкога бана у манастир.
==III==
«И ти можеш, и коњ ти може, али ти Бог не да»!

Чим забијели дан, па ма какво вријеме било, Серавим је први на ногама у манастиру. Он се измије у дворишту, пак до јутрење, у својој ћелији, поњекад тихо гуди, а кад год пјева из свега грла: Величајем тја Христе жизнодавче.

Послије јутрење, ако је тежатни дан, ето га на њиви, на ливади, у наслону, по градинама, по дубрави, око стоке, око пчела, — еле како је чему вријеме. У томе он бјеше са свијем замијенио Ђерасима, који иза Серавимова доласка, помагаше Дионисију у духовничким дужностима. Љети, Серавим је без гуња и без пршњака, те му се, кроза раздрљену кошуљу, виде широке рутаве груди. Обично подвије ноге и зажмури, лијевом руком држи чибук, а десном штипље прсте на стопалу. Ко би га такога гледао мораше помислити: томе калуђеру није памет дома, него се занио! Али нека далеко гдје, на крај њиве или сјенокоса, двије дјевојке оставе посао и стану шапутати, прене се Серавим:

— Тако ви, тако, живе биле! Причајте се сад, а имаћете кад радити пошто сунце зађе! Лијепо ми се препоручујете, ва истину! Удаће вас стрико, не брините!

Увијек и свуда такав бијаше. Зими, огрне се црвен-кабаницом, пак, одбијајући димове, наређује, свјетује, соколи, а често, да посленицима заслади мучни рâд, шали се онако својски, или отпјева коју. Кад му се смрзну руке, он збаци кабаницу, па у шаке сјекиру или трнокоп.

И познаде се настојников мар на црковини. Међе бјеху у реду; гора се скркла у забранима и питоме воћке никле, гдје год бијаше маличак земље на одмет; раскрчиле се ледине; путање се рашириле; стока поста товнија; кошнице се умножиле, — еле процвјета манастирска имовина А добар примјер учини те се околина цијела преобрази на боље.

Свечаником, Серавим ријетко кад служаше, него за вријеме летурђије главни му посао бијаше да оштро пази на женски «милет». Бјеше увео нови ред да се не смију цјеливати и здравити по цркви, да се не смију наслањати на препрату. ни сједати на тле. С прва их је благо опомињао, него видећи да се тијем начином тешко може искоријенити стара навика, постаде јако оштар. Јадном усред летурђије викну:

— Чујеш, ти Синђелијо! Зар ти мислиш е ти је слободно и у цркви радити што хоћеш, за то што си кнежева жена, је ли? И ти баш као старија лијеп примјер даваш невјестама! А јеси ли, јадо, дошла к Богу на богомољу, или си дошла у род, пак истресаш све што ти се прикупило у глави за петнаест дана!? Дед, језик за зубе, Бог те посјекао!

Кнез Трипко намргођен сукаше брчине, а кад калуђер умукну, додаде он:

— Е, баш ти вала, духовниче, што је избручи! Валај, кад се вратимо кући, добиће прида!

Јадна кнегиња није већ за дуго доходила к цркви, али се друге опаметише.

Послије службе божје, младићи отпочну јуначке игре, а Серавим суди и у одушцима пјева им уз гусле. Младога Вукаловића пазио је побоље од других, али се чувао да не распали суревњивост међу вршњацима. Лука је добро гађао и одликовао се прегаоштвом и здравим мишљењем, са чега омили он банини већ с почетка.

Серавим је био настран у својим навикама. По петнаест двадесет дана не могаше јести меса ни вина, него се храњаше млијеком и хљебом, али кад иза јутрење рекне кувару: «данас ми је вакат, знаш»! тада Кркљача знадијаше да му треба испећи око двије оке овнујскога меса. Тада пуцаху кошчице међу снажнијем вилицама Серавимовијем, а пошто би добро «наслагао», онда би «заљевао» ракијом. Иза такога ручка легао би, иначе дању не спаваше. Кад би га рђаво вријеме приковало у кућу, тада ћаше по читаве часове ходати испод једнога свода, разговарајући се сâм собом, Иде и прича мрдајући рукама, пак стане да се мало насмије, а, богме, поњекад и да се жестоко наједи те се маша за оружје. Еле, баш као да не бијаше сâм, Млађи су тврдо вјеровали да је Сточанин у тијем приликама самодруги, јер је сваки велики јунак видјелац. Исаило, Кркљача, коњушар, гдјекоји намјерник, а често и Дионисије, сакрили би се иза прозора и пратили Серавимов разговор «с онијем». «Бого мој, шта ли му прича!?» — Чим се вријеме разведри, те се Серавим дохвати поља, нестане привиђења.

Без знатнијех измјенâ то је стање трајало четири године. Тада султан зарати с Русима, те већи дио војске отиде из српских земаља, што су под Турском, а спахије мухамедовци прегоше да се свете раји.

Настадоше страшни дани.

С обје стране људи се држаху на окупу, прежући се крвнички.

Прекиде се сваки рад.

Хришћани прикупише стоку, како ће је лакше прејавити преко границе, али због несташице паше и воде, стока цркаваше на сав мах. Од сваке пространије куће направи се тврђавица, а и под кровињарама скупило се у гомилу покућанство и хаљине, како ће се лакше препртљати; од тога што се не узбуде могло пренијети, предаће се угарку, јер је боље да изгори, него да се непријатељи користе. Кругови, здјеле, рукомије и остало посуђе од коситера и олова топљаше се у пушчана зрна. По њивама гњијаше кукуруз и дуван, а по ливадама сијено; бијело жито, несамљевено на вријеме, трошило се онако, без начина. Не разлијегаше се више умиљата пјесма дјевојачка, ни кликтање дипала, ни свирка свирала, ни звијукање веселијех пастира, чак ријетко кад да је и кокот запјевао, јер се живина поништила. Људи стражаху по висовима, женске главе чајаху, сједећи у гомилама. Којима од овијех бјеше теже? Матерама, стопањицама, сестрама, кћерима, вјереницама?

Серавим и Лука, од свијета до мрака, трчаху на све стране, соколећи људе, тјешећи нејач, свјетујући свакога. Дебели дорат бијаше јако смршао, а господар његов постарио за њеколико дана, као за њеколико година. Пред народом, ни пред својим младијем посинком, ни трена једнога не показа се слаба духа, него је с поуздањем прорицао да ће и Србија и Црна Гора устати, ако настане покољ у Херцеговини; али кад ћаше с вечера увратити у своју пусту ћелију, тада би се затворио са старцем Ђенадијем, те оба дадни срцу на вољу, плачући као дјеца без матере.

Ни грјешној браћи на противној страни не бјеше лакше. Бегови и аге побјегоше из кулâ и чардака у град; за њима слиједише балије (сељаци мухамедове вјере), невољници, који са знојем лица својих једу хљеб свој, али који онда мишљаху да је воља њихове бијесне властеле што и воља божја. Због силног нагомилања у граду удари помор, а хране не бијаше довољно. Осим тога, након мало дана, ослаби оно јако поуздање у своју силу, те стрепијаху како ће се одбранити ако насрне «кука и мотика». И њихове женске проводиле су црне часове. Младе буле трзаху се иза сна, притискујући своју дјецу на груди, јер им се привиђаху страшне ствари — фиска ханџарâ и врисак дјеце. Старе кадуне кроза сузе гледаху своје поносите синове, слутећи им невидовно зло. Сестре, ћерке, вјеренице не бијаху веселијс од својих «влашких» дру́гâ.

То је страшно стање трајало њеколико недјеља. Њеколико недјеља часови се споро низаху као дани, а дани као године. На обје стране очекивало се који ће тренутак бити судбоносан, али сваки домиголи празан, а сваки однесе по капљицу животне сржи јадној рођеној браћи, коју вјера раздвоји. Кроза нијеми простор што их је дијелио, прелијетаху мрки погледи и злогуке жеље, а згледаху се гвоздене цијеви. Жарко љетње небо чинило се као полојено њиховијем закрвављенијем очима; цвркутање веселијех птица, причињало им се као кврчање црви у мртвачким ковчезима. Ништа се међу њима покретало није, осим што је зли удес, ''српски удес'', невидно лебдио између њих, и нечујно лепршао крилима, распаљујући пламенове страховите мржње, ''братске мржње''.

И доприје се до тога да је свако пожелио крај томе, ма какав био; свак је радије чекао своју погибију, него што ћаше трпјети даље.

Ко ће први ударити?

Властела као и увијек.

Кренуше да размрскају главу «рајетинској змији», да разоре манастир.

Али их дочека Серавим на своме дорату, са својом старом гадарицом у десници, а крстом у љевици.

До Серавима млађа снага, Лука Вукаловић. Па онда брат до брата, сви као један човјек.

Пуче пушка на силнике, а уза њу јекну поклич:

— Ха! на ноге. за крст часни и слободу златну!

И одјекну поклич свом земљом Херцеговом, и одазваше му се громови и хиљаде људских гласова... али то не бјеше лелек, јер Србин не лелече кад треба мријети, него то бјеху јуначки узвици:

— На ноге ко је витез!

— Живио Серавим Сточанин!

— Живио војвода Лука Вукаловић!

И заплину све у крви, и пламен прогута све.
==IV==
«Од малијех и од поништенијеx долази утјеха».

Бјеше протекла година од кад се вратише преостали устаници на своја гаришта. Турска влада, нагната другим државама, даде народу хране, усјева и новца, те српски паћеници прионуше да обраде своју сиромаштину. Људи се кидаху од превелика рада, јер је сваки, поврх домашњега посла, помагао мноштву удовица и сиротâ изгинуле браће.

Љетина бјеше добро понијела. У душкој долини зелењаху се кукурузи, главато зеље, дуван, по гдје и гдје видио се који стог сијена, по оклајима пасијаху крдашца ситне и крупне стоке.

Уз међудневицу, једне вечери, иђаше отац Серавим пред гомилом сељака. Иђаху од Требишњице, из млина манастирскога, гдје су били да виде што треба поправити. Калуђер се бјеше скрози и скрози преобразио. Сиједа његова глава — глава старца стогодишњака — почивала је више на грудима него ли на исправљену врату. Десну је ногу више вукао него што се ослањао на њу, а подупирао се на дебелу тојагу. Људи, њих око двадесет, иђаху лагано за њим, као у мртвачкој пратњи.

Серавим се устави и стаде гледати поправљени и окречени манастир, међе око градина, куће, колибе, стаје и младике што замијенише посјечена стабла. Све је то он пажљиво мотрио, баш као да тога часка од њекуда бахну, и као да му све то бјеше ново, премда се то све дигло под његовијем очима. Па, оборивши своју сиједу главу, крену лагано напријед.

Након њеколико корака стаде опет и отвори уста, ваљда, да запита за њешто, али у тај мах огласише звона вечерње молитве. Послије Херцега Шћепана, дакле послије четири стотине година, опет звона оглашаваху хришћанске богомоље. Бијаху два нова, које султан приложи манастиру. Серавим као да се и томе зачуди и ако га њихова јека буђаше јутром ето већ три ста дана! Тек видећи гдје се сељаци крсте присјети се и он својих молитава и поче шапутати. Чуше кад на крају рече: — «Смилуј се, Боже, нашим мртвијем мученицима, опрости им сагрешенија и дај њима у рају насеље. Амин.» За тијем, натичући капу, запита:

— А Радисаве! Ко оно још теби погибе осим оца?

Младић њеки стрекну на те ријечи и прошанта:

— Е, браћо, ово је трећи пут од јутрос да ме то исто пита! — пак одговори гласно:

— Богме, оче, погинуо ми је још брат Мишан, знаш...

— A, ja-ja-ja, jест! А теби, Милосаве, син је ли?

— Јест!

— А ти, Дука, ђе се оно рани?

Дука, човјек средовјечан али младолик и жустар, стаде уз раме до калуђера, те ће:

— Богме, духовниче, ђе и ти, напрема Дебеломе Бријегу, кад оно загон учинисмо, кад ти обори из твоје шишане онога коњика...

— A-a-a. ja-ja! Ко оно још погибе с нама?

— Та, Бог с тобом! Нијесмо ми погинули! Ондје их паде око тридесет. А ко ће ти све мртве побројати! Остави их на миру, покој им душама, а остатку здравље...

Док је то Дука говорио, Радисав понови:

— Е, чуда, људи! Серавим једну те једну! Ето чусте три пута ме данас запита: ко ми погибе!

— Па и мене! — вели Милисав.

— И мене! — потврди други.

— Свакога!

— Да није шенуо?

— Није, брате, него се подијетио. Остави га памћење.

— Боље је и овако него као оно прољетос, кад ћаше по цио дан ћутке сједјети! — заврши нови кнез Милија.

Серавим се обазрије, као да разабере што они шапћу. Кад сви стадоше, њему синуше очи маличак.

— Право рече, Дука, имамо лијепа подмлатка, хвала да је Богу! Али је тешко кад помислиш! — Глава му опет клону... Колико је свега изгинуло из нашега племена?

— Казао сам ти више пута! Та шта је изгинуло! Ни пуне двије стотине...

— Толико је и Црногораца погинуло ратујући уз нас, па они то и не рачунају, соколови сиви! — викну Радисав Правица. — А ми зар да лелечемо!

— А кнез Трипко, онај змај... он умрије од рана!

Нови кнез приђе му с друге стране и претече Дуку:

— Бог да га прости! Немој, оче, да нам позлеђујеш ране... Причај што. Имаш ли каквога гласа из Русије, од посинка?

— Од Луке, је ли? Писао ми је, има двије недјеље. Он је сад у Одеси. — то је град на мору. Цар га, вели, лијепо пази и сина му Богдана дадоше на науке... Него, све је залуду! Еј, Лука јадо, што не погибе, што не погибосмо заједно!

— Не гријеши се, духовниче! Не мре онај који хоће, него онај којему Бог рекне! Ни Лука, ни ти, ни ја, ни колико нас је живијех, не крисмо се гдје је требало погледати смрти у очи! Рвасмо докле могосмо, па, ако Бог да, и опет ћемо, до...

— Aja! — прекиде Серавим кнеза, одмахујући тојагом. — Што је било, било! Нема већ начина, ни... оружја! — И крену даље.

— А чуда што још нема одговора од владике! — рече као за себе, након подужег ћутања.

— Од којега владике?

— Од владике далматинскога. Писах му још пред Петров дан да ми допусти пренијету кости покојног Ђенадија, из Приморја...

— Тешто ако и не одговори! — рече Дука. — Питаћемо ми владике и патрике за то, како да не! Претрпи се, жив био, докле мину свете госпође, пак ћемо, десетак петнаест нас, сићи и откопати нашега честитог игумана, нека почива украј нас. Хоћемо ли де, браћо?

— Хоћемо, заиста! — повикаше остали.

Људи преметнуше говор на тежачке послове, на поправке што требају млину и иначе по црковини, јер је то једино кадро било одвраћати Серавимове црне мисли. Мало по мало, и он се умијеша у тај разговор, и тако стигоше пред манастир.

Баш кад хоћаху да се опросте с њим, изађе из порте баба једна, водећи за руку преситно мушко дијете. Малиша заврнуо кошуљицу, те ношаше њешто у скуту.

Серавим испријечи тојагу пред њега.

— Чији си ти?

Дијете испусти из скута комадић меса, па бризну у плач, тргајући се од бабе.

— А нећеш утећи! — рече Радисав, ухватив га за другу руку.

— Пусти га! Је ли ово, људи, оно дијете покојнога Милоша Илића?

— Јест, оче. Зар га нијеси до сад видио?

— Нијесам. Е, јест за причу! Нема три добре педи у дужину! Колико му је година, бако?

— Седам, духовниче, — одговори стара поклонивши се. — Родио се баш првијех дана устанка.

— А ти си му баба, по оцу?

— Па јесам. Зар ме не познајеш? Ја сам Синђа, Милошева мајка — и старица удари у плач.

Серавим сједе на бињекташ и покри лице рукама.

— Дед, стара, прекини, е ни теби ни другима од тога боље није! — рече кнез, пак сједе на земљу уз калуђера. Сви остали осим жене посадише се. Кнез узе дијете на кољено.

— Е, мој Мићо од четири године, виши је, мним, два прста од овога?

— Јест! — потврдише други.

Серавим се прену.

— Много сам слушао за ову сироту, али сам позаборавио. Дед, Синђо, причај, ако ти није тешко!

— Хоћу, кад велиш, духовниче, и ако немам шта. Мати му Јокна пребјеже трудна, да опростиш...

— А је ли жива?

— Како није жива, Бог те миловао, кад си јој ту скорице дао петнаест плета! Зар си заборавио? Све ли заборављаш...

— Камо среће да све заборавим!

— Дед, баба, Бог те помогао, настави што си почела! — умијеша се кнез.

— Еее, као што рекох, Јокна моја пребјеже с дјететом под појасом. Бјеше јој првијенче, веселој мени! Богме, чим збјег паде у новски крај — било нас је њеколико стотина женских глава, дјеце и старацâ, као што знате, — заврже се први бој у Суторини, а истога дана одвоји се недоношче од моје невјесте. Њека од дјевојака отрча на Сушћепан да зове попа, јер страховасмо да ће умријети без крста. Приморски поп дође одмах и крсти га у кратко, то толико да не оде под земљу непоришћањено! Богме, протече њеколико дана, а све чекасмо кад ће «пијехнути», и протекоше недјеље, и протјекоше три... мјесеца... и заврже се… онај… други бој на Суторини… ђе погибе… мој јединац... мој Милош...

Пошто се старица савлада, настави!

— Матери му се млијеко растрова, те га спопаде жестока бољетица, али не умрије...

— Суђено му да остане у животу! — рече њеко.

— Да остане, ја како! — настави баба чемерно. — Остаде као живи рабош наших невољâ, јер се роди кад се заврже пошљедња крајина, — пошљедња била, да Бог дâ!

— Теби и мени пошљедња је, не бој се, бако! — рече Дука смијући се. — Али докле је свијета, биће и рата и помора и глади и труса и потопа и — свакојега зла уза свако добро, као што пише у јеванђељу. Је ли тако, духовниче?

— Тако је! — једва изрече Серавим.

— Ама да је као остала дјеца, ја бих се утјешила за сином, јер нијесмо вјечни, па ето нам се не би гасила крсна свијећа. Али, људи, како да се веселим овој шачици јада!?

— Не говори тако, жено! — рече Серавим оштро. — Није наше да судимо божја дјела. Зар мали човјек не може бити пун чојства и јунаштва?

— Може, богме, те како! — одазва се кнез весео, видећи да калуђер тјеши њекога, јер од кад се умирише, он то није чинио.

— Боже дај! — рече баба покорно.

— И даће, видјећеш! Ово ће дијете бити на утјеху, јер га Бог залуду не сачува... Ходи к мени, мали, како ти је име?

Дијете сврну на страну зјеницама, те изговори лагано:

— Тадија!

— Има триста имена! — додаде Радисав смијући се. — По селу зову га: Шкембо, Брабоњак, Ошкопица, Чепић и — ко зна како јоште. Кувар Кркљача прозва га, чини ми се, «Жу̏жа».

— Збиља, од кад доходи у манастир?

— Та он не избија искрај Кркљаче, оче! — рече баба. — Намечио се, па чим сунце гране, одмиголи амо. Вечерас дођох ја да га прихватим, јер ме је пут нанио овуда.

— Е, даћу ти и смокава и шипак, али да се не зовеш више «Тадија», него «Страхињ-бан»! Хајдемо к мени!

Људи, смијући со мање томе надимку, него томе што се старој јуначини отвори мало шале, пођоше за њим.

У ћелији бијаше исти ред као и прије устанка, осим што се оружница преполовила и раканца излизала.

Калуђер почасти људе и жену ракијом, а Страхињи даде воћа, па га на растанку пољуби.

За вечером рећи ће он:

— Попријед видјех оно дијете покојнога Милоша Илића. О, брате, ама јест журица за приповијест! Гледа ли га кад, ти игумане?

Ђенадије — који после буне поста игуманом — зачуди се не мало што се Серавиму разрачило говорити о таким стварима, те одговори весело:

— Јест, брате, чудан изродић! Назријех га два три пута у дворишту и на доксату, али како знам да је плашљиво, чиних се невјешт.

— Та оно, људи, не избија из мађупнице кад нас није у кући! — додаде Дионисије. — Ја затекох њеколико пута овога ђака и кувара гдје збијају шалу с малишом. Знам да га прозваше Жужом, а у селу му сваког дана пријања по који надимак. Је ли тако, Пресукачо?

Ђак Исаило, надимком Пресукача, поцрвени сав, а како се бојаше е ће бити искаран с тога, поче њешто муцати, него га прекиде Серавим наредивши да зовне кувара.

Дебели Јаков Кркљача у боју изгуби лијеву ногу, те иђаше на дрвеној. Он добата бришући руке.

— Па помаже ли ти Жужа Илић у послу, а? — упита Серавим. — Ето чујем да је свакога дана уза те!

— А, мој добри духовниче, што ћеш да ради она шачица јада? Оно, јест, истјера кокоши, причува јело од мачака и паса кад ја изађем, то је све. А како је злопитан, — не може качамака, ни суха хљеба, ни кртоле, пропао би код матере да није нас...

— А разговара ли те твој Жужа?

— Не би вјеровао, духовниче, колико је памети у оној мрви! Бога ми, колико је тешка она мрва, толико је мудрости у њој! Ето, нека каже Исаило колико је ствари од њега дијете научило, — само што још не умије чатити, то ти је!

— Зна њеке молитве и пјесмице и бројати и све што му се каже! — дода ђак.

— Ама зна све, зна како је коме надимак у селу! Питам га ја: како зову мене? «Кркљача» вели. — A Јована Спасојева! — «Чучак» вели. — А Шпира Радовића? «Шпиро Шипак» вели. — А кнеза Милију? «Шиљак» вели...

— Е, гле! гле! — прекиде га Серавим. — Кад је тако, доведите га овдје, сутра послије ручка, да га се и ми наслушамо!

Можете замислити како се Јокна Милошева, једра Херцеговка, зачуди кад јој сјутрадан Исаило донесе поруку Серавимову, да пошље дијете у манастир. Пошто се жена искрсти од весеља, окупа Тада, па му назу нове бјечве и опанчиће, преобуче му кошуљицу, опаса га новом тканицом, навуче му јелечић, очешља му перчин и натаче вес, а докле се око тога бавила, говораше жена: — «Благо мајци, згодан ли си и ако си тојисни! Ама к'о уписан! Баго маји ако им се свидис! Ето онда, мајог кајудзеја, мајог богомојца! Хоце, боме, игуман бити! И андзели су маји»!

Пошто калуђери благоваше, уведе га Исаило. За њима уђе Кркљача, па диже дијете и стави га на столицу.

— Чији си ти? упита игуман.

— Тадија Милошев, — одговори лагано Жужа, оборене главице.

— Аја! не ћемо тако! — рече кувар. — Дед, исправи се и вичи!

— А ја како ти оно рекох синоћ? упитаће Серавим.

— Страхињ-бане!

— Де, сад прекрсти се и чати! — рече ђак.

Таде изговори «Оче наш» и поздрав Богодици, без погрјешке.

— А сад ону пјесмицу: «Кад анђели с неба сађу»!

Таде зажмури, па отпјева танким гласићем, решетајући главом, као што чине просјаци.

— Сад нам покажи како Турци клањају! — нареди кувар.

Дијете сједе на столицу, па прекрсти ноге и заковрну очицама, дижући њеколика пута обје руке у вис. Па онда стаде се гегати, као што чине оџе, и запоја кроз нос:

— Алах, лах Алах ил Алах!

Сви се смијаху, Ђенадије и Дионисије грохотом, а Серавим тише.

Он устаде и рече му:

— Од сада немој се никоме одазивати — осим ономе ко те буде звао: Страхињ-бане! Јеси ли разумио? Ко те викне: «оооо Страхињ-бане» ти му лијепо одзови се: «ево ме, ооо»! А ко ти рече да си шкембе, ошкопица, ти га изгрди!

Од тога дана, Страхиња, чист и одјевен као мали сват, свакога дана долажаше к манастиру, те право у ћелију к Серавиму. Кад не затече стрикана, Кркљача га упути гдје ће га наћи, те Малиша кроз кукуруз, или испод међâ, или чак кроз гај лутајући, искрсне ненадно пред посленике и настојника. Увијек је дочекиван био с весељем, те се људима миљаше радити гледајући и слушајући старога грохнулог вука, како се разабере уз ону «шачицу јада».

Свечаником, Страхиња уза свога стрикана, сјеђаше у збору, гдје мјеста не бијаше до бркоњама.

Народ рече:

— Хвала да је Богу кад Сточанин нађе њеког разговора!

— Није, брате, него се подјетио, али опет нека га, нека се разговори чим било!

С почетка јесени ударише трајне кише, те од силне влаге позледи се Серавиму рана и болест га прикова на кревет. Послије дажда, замете снијег, раније него других годинâ, и Серавим се мораде раставити од своје разбибриге. Оно, истина, ђак донесе Страхињу њеколико пута у нарамку, али како се калуђер побоја да дијете не прозебе, оканише га се. Око божића би̑ теже бонику, те се мислило да неће презимити. Људи из даљих племена почеше доходити, да се опросте с њим, а ближи, — као синови покојнога кнеза Трипка, Вукаловића браство, нови кнез Милија, и остали мање знатни, — не одвајаху се од њега. Срећом, вријеме омеча уз месојеђе, те Серавиму одмах крену на боље, а кад по гори изби пуп, он се појми и устаде.

Тада Серавим покроји Страхињи момачко одијело, ама потпуно: докољенице, чакшире плаве, пâс и пашњачу, јелек, и гуњ. Још му тури за пашњачу дрвену пушчицу и ножић, па га тако наредна вођаше свуда са собом.

Дјеца сеоска трчаху за «гидним Тадом», као што варошка дјеца трче за изученијем мајмуном.

Наиђу ли њих два на какву страховиту расјелину у брду, Серавим ће њему: — «Ти би сад прескочио на ону страну да те пустим, је ли Страхињ-бане, ти соколе српски» па га потапше по рамену, као да је журица збиља то учинио. — Угледају ли далеко којег бега на коњу, Серавим потече маличак уз поклич: — «Ха, ко је витез! Ко је Херцеговац! Удри за крст часни! Ха! соколе Страхиња, предњачи, као што си навикао од старине»! Страхиња извуче ножић, и даде маха ногама докле коњика нестане са видика. — Међу посленицима, бирао је кале најјаче момке, да се рву са Страхињом, и свакојег он, тобож, обали након два три замаха... И небројено таких дјетињарија, које није вриједно спомињати. Али Страхиња, добром храном и непрекиднијем мицањем, оснажи се прилично.

— Подјетињи човјек, ја што?

Једном сјеђаху сами у намастирском гају. Страхиња пјеваше, ваљда већ хиљадити пут своју пјесмицу: «Кад анђели с неба сађу»; али га Серавим прекиде.

— Стани — вели — па слушај мене.

И поче тихо:

«Ни даница помолила лица,&lt;br&gt;Ни влашићи гору надватили,&lt;br&gt;Подиже се једна чета мала,&lt;br&gt;Чета мала, до тридесет друга»...

Пак стаде чудећи се сâм себи, јер то бијаше први пут што запјева послије рата.

Страхиња понови те ријечи погодивши на длаку гусларски начин, како чу од стрикана.

Стари се удари по челу, па нагло пође кроз густиш, продирући својим широким трупом проз гране и шибље. Страхиња, каскајући за њим, мораде се увијати и сагибати.

Допадоше задихани у ћелију.

Серавим скиде гусле с оружнице, на пошто их се милостиво нагледа, тури их са гудалом под гуњ, и врати се са Страхињом на исто заклонито мјесто.

Ту га стаде учити како ће превлачити и прстима ударати.

Од тада, свакога дана налазио је времена и начина гдје да се склони с малим, — јер је хтио изненадити народ. Светачнијех дана нестајаше их до мрака, те се људи чуђаху и криво им бјеше.

Подјетињио са свим!

Али и изненади свакога на Илин дан, по летурђији, кад Страхиња развезе, истина, слабим својим гласом, али умиљато.

Испјева с краја на крај цијелу пјесму Страхинића бана:

«Њеко бјеше Страхинићу бане,&lt;br&gt;Бјеше бане у маленој Бањској»...

У највећој тишини, збор је саслушао пјевање.

Пошто дијете, већ изнемогло, сврши, рећи ће кнез Милија:

— Е, ово је, браћо, чисто да човјек не вјерује својим очима и својим ушима! Е, хвала да је Богу Господу, кад човјек погледа овог сићушног грдомајчића с гуслама у руци, да прсне од смијеха, а кад га се наслуша, онда да прсну очи од суза. Јест, тако ми свете тројице, и ако је срамота рећи, ал ево ми заводнише очи...

— И мени, кнеже! — рекоше многи.

Диже се граја. Узеше љубити и даривати Страхињу. Он се прослави.

Сваке недјеље и свеца народ је наваљивао к намастиру, да се наслуша пјесме и пјевача. Особито дјеца не могаху очију одвојити од Страхиње.

Глас оде од уста до уста, у далека племена по Херцеговини, те поста прича: како има дијете од три педи, које пјева уз гусле пред намастиром душким, а пјева, веле, као вила, а пјесме му се саме слажу у устима.

И то се узе као добар биљег, као њеко божје «знаменије.»

Али је Страхињи њешто недостајало, њешто са шта свак кораше Серавима, — не знадијаше књигу.

Једном, баш кад се опет о томе ријеч поведе пред намастиром, Серавим нацрта штапом на земљи Г. и рече маломе: — «Хајде баш да почнемо, кад су толико навалили! Ово ти је глагол, — тако се зове ово слово. Дед, утуви, па... учини што треба! Хајдец»!

Дијете се загледа у цртеж, па га прескочи трупачки.

Свијех спопаде смијех.

— Ва истину си сазнао за једно слово, али си га прескочио! Тако ће и с осталима бити! — рече Серавим.

Не зна се је ли се Серавим и даље служио тијем начином, али је истина да је Страхиња сваке недјеље лијепо напредовао у читању, a на Васкрс испјева апостол, по тврђењу игуманову и Дионисијеву, чатијаше једва њешто горе од Исаила Пресукаче.

И то би̑ друго чудо, о коме се такође начини прича. — «Има у Дужима ђаче самоуче, које зна књигу као игуман».

На љето изучи Страхиња сав «Горски Вијенац» на изуст.

Ако би побројао све што он научи даље, друге јесени и прољећа!

— Да расте хиљадити дио по мјери како му знање напредује, израстао би, валај, прави Страхињић! — говораху калуђери.

Колико пута, послије сунчаног захода, попне се Јокна на хумак пред кућом, пак дозивље:

— Ооо, Страхињаааа!

— Ооо, Страхињ-ба-а-а-не-е-е-е!

Пошљедњи слогови разлијежу се кроза вечерњу тишину, те одјекују по брдима. Људи уморни одмарају се пред кућама, те ће рећи, како ко:

— Ено дозивљу онога ситнога грдомајчића! Онога ''знавеног'' стоврага! Онога гуслара! Онај разговор Серавима Сточанина!
==V==
«Држ се оне: Боље је да те Турчин тјера сабљом, него Шваба пером»!

Протече њеколико година.

У очи великог Госпођина дне, силни свијет навр'о к намастиру, на вечерње.

Богомоља се сврши прије сунчанога смирајa.

Младеж се похвата у коло. Пецива се натакоше на ражњеве. Огњеви плануше растркани по рудини.

Загудјеше гусле.

Серавим, Ђенадије, Дионисије, Исаија (њекадашњи Исаило Пресукача), два нова ђака, кнез Милија са још њеколико главара, Јаков Кркљача, Јокна, њихове двоје дјеце, двије жене, заове Јокнине, — сви се ти одвојише од велике гомиле испред намастира, те одоше средином душке долине.

Не прође много, а цестом што води од Дубровника наиђе натоварен коњ и за њим гончин, који сад ошину живинче.

— Камо га? — упита Серавим сељака.

— Не знам, али неће бити далеко. Ја сам кренуо из града пред подне, а он ми рече да ће одмах за мном. На Царини кад бјех, назријех га једном на окуци, па и другом ту иза брда, а... а ено га! ено!

Сви махом одвојише очи са ковчегâ, које су преглéдали, и обазријеше се. Подалеко у равни, помоли се коњик. И он зар угледа њих, јер замаха рупцем, а коњ у сав трк запраши равницом.

— А ђе ћу растоварити, оче Серавиме?

— Право пред моју ћелију, — одговори калуђер и поштапа се напријед, пред осталима.

У тињи час, коњик бјеше пред њима и слети као стријела са седла.

Бијаше то младић премалога раста, у њемачкој ношњи, под црногорском капом, здрав и окретан.

— Помоз Бог! — једва изрече и полетје у наручје Серавиму. Овај мораде се сагнути, а путник добро пропети на врх прстâ, докле им се усне шљубише. А прионуше им у дуг цјелив.

— Оче! Оче! викну младић из дубине душе.

— Дијете моје! — одазва се старац кроза сузе.

— Majo!

— Таде, сине мој! — кликну жена и проплака му о врату.

Пошто се од матере одвоји, Тадија се ижљуби са свијема редом.

Кнез Милија и главари изметнуше пушке.

На тај знак разврже се коло, чељад поустајаше искрај пецивâ и искрај гусала, те се силна гомила зајоса онијема у сусрет.

— Шта ли ће то бити? питаху неки.

То је могла питати само млађа чељад, из даљих племенâ.

Осуше се одговори и разговори:

— Долази Тадија Милошев?

— Дошао је с наукâ!

— У граду је био четири године!

— Доходио је сваке јесени, само лани није!

— О, брате, колико потроши Серавим за њега!

— Имао је и за кога! Бистра глава!

— О, брате, шта ли је могао научити за толико времена!

— Много, богме!

— Много, ја како, могао би у Њемачкој (Аустрији) хљеба имати с онијем што зна!

— Па неће се, ваљда, закалуђерити?

— Ко зна? Може бити касније, али сад ће отворити чколу!

— Чколу, велиш!? А ко ће га плаћати?

— А што ти знам!

— Богме, веле, Србија!

— Аја, брате, далеко је Србија!

— Што далеко? Послала је књиге. Ово је трећи товар данас стиг'о!

— А ја чух е је с тога доходио царски јавер у Требиње. Султан ће, кажу, помагати нашу чколу. Па ће, кажу, поотварати свуда чколе, свуд по Херцеговини, е га краљеви на то нагнаше!

У толико се помијешаше. Настаде опет здрављење са сваким редом, са знанијем и незнанијем.

Мрак се ухвати кад се поново гомила размрви.

Калуђери, Тадија са родбином и поглавари, посједаше на по се, под црквенијем лицем, па стадоше јести хљеба и лука, јер бјеше пост. Пецива ће се начињати тек сутра, по летурђији. Али пред духовницима, као за накнаду, бјеху два мјешчића вина и ракије.

Млади учитељ наточи купе, пак устаде.

— Браћо! Испијмо стојке у славу божју, а за здравље мога поочима Серавима!

— Браћо моја драга, поочиму Луке Вукаловића не би зазорно да посини малога Тадију, сироту Тадију Милошева...

Учитељу бризнуше сузе, те мораде прекинути за њеколико тренутака.

—...Он ме с њим изједначи, те, божјом и његовом помоћу, враћам се у своју јадну и милу постојбину... Враћам се и доносим бремена оружја, које кад узбуде у рукама новог нараштаја, дјеце ваше, ви стари и савладани ратници, рекох, кад у њиховијем рукама буде и кад се добро изуче њим владати, нико их неће моћи подјармити. Ви разумијете да је то оружје књига, и ја да сам први војвода у овоме ратовању што ће настати против незнања. Серавим посини и начини двије војводе. Један је рвао докле не изнеможе, али ће се и његов посао одазвати кад ли тад ли! Другога ево пред вама, малог Тадије, да настави ратовање ''новијем оружјем'', како рече мој добротвор Серавим. Ви то, браћо, не разумијете све. Ето видим да се кнез Милија смије ђе ја себе назвах војводом, а дјечицу војском, али је тако! Ето Нијемци и сви остали Лацмани, нијесу јуначнији од нас — ни дао Бог! — а ни бројем нијесу премного одвојили, па владају над другима, за то што су просвијетљени. И ми ћемо се просвијетлити, не да подјармимо друге, него да себе ослободимо, најприје од незнања, па онда и од туђинаца. Бог ће нам помоћи и свети Сава, који и на небу о томе мисли. Бог нека благослови наш наум, нашега добротвора Серавима, нашу мајку Србију, која се баш матерински сјети нас. Послала нам је књиге, и шиљаће и у напријед све што год узможе, откидајући од својих уста. Е, сретно да Бог дâ било!

— Чујеш дијете! Тако ми овог рама Ристова и причешћа, кога сам грјешан, у њему узимао, смијах се од милине ђе ти тако лијепо китиш, тако лијепо, валај да бих те сву ноћ слушао, а не насмијах се чему другом! — рече кнез Шиљчина. — Ми смо, болан, људи прости, ''али ми рекосмо'': да се «не мјере људи пеђу, него памећу», да «памет царује, а снага кладе ваља», да «више ваља знати, него имати», да: «бој не бије свијетло оружје, него срце у јунака», а то срце може бити у мањег од тебе.

— Може, богме! — настави Стјепан Вукаловић. — Ето, покојни ми брат Ристан, — знате га сви, — не бијаше ни три прста виши од Тадије, а бјеше ли змаја нада њ?

— А што рече да нас Латини надгорњаше само својом мудрошћу, — преузе кнез, — и та ти је као из јеванђеља! Турска сила сломи наше царство на Косову, па онда и нашега Херцега Шћепана у овијем врлетима, али не сломи мудре Дубровчане...

— Дубровчани нијесу Латини, него наша браћа! — поучи га најмлађи калуђер Исаија.

— Ама знам и ја, чôче, да су нашега језика, него у њих је наука кâô у Латина, што сам хтио рећи!

— Е, да те Бог поживи! викну Тадија!

Јокна плакаше на сав мах.

Серавим уздрхталом сухом руком прихвати купу. Његове сиједе вјеђе узвише се под натуштенијем борама пространога чела. Заводњеле раширене зјенице његове, блистаху као два алема.

— Срећан био овај час састанка, синко! Срећан ти и благословен нови посао, ново оружје! Бог јаки нека ни помогне и благослови све оно што ти помену мало прије, а нада све питому мајку Србију и јуначку Црну Гору!
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
И двије године касније, кад се Серавим Сточанин са свијетом растајао, видјеше на његову лицу исти онаки израз као при оној здравици.

Узвиле му се сиједе обрве под натуштенијем борама и зјенице пуне сузе растегле се, али му се око усана, кроз болове, отимаше слабушан осмијак.

Јер под оружницом плакаше гомила ђачића око свога учитеља, његова посинка, малога Тадије Милошева.

— Бог да прости честитог свећеника и јунака српског: Серавима Сточанина! — рече свак око нега.

— Бог да благослови његову замисао, српску школу у онијем крајевима, ''то ново оружје''!

(Београд, 1890)

[[Категорија:Симо Матавуљ]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>tw3c1w70419mhpk8qgs3muko44jg1ld</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шта сам видео и проживео у великим данима (А. Рајс)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61042</id>
    <revision>
      <id>143993</id>
      <timestamp>2026-06-03T12:37:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>143993</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2753" sha1="a9zpvibasnx9z3e9csgxoxv2o99fikd" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Шта сам видео и проживео у великим данима
| одељак=
| аутор= Арчибалд Рајс
| преводилац= Вељко Милићевић
| белешке=
}}

* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Увод]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Из Лозане у Ниш у почетку рата]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|У Ваљеву, Главном Стану српске војске]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|У бомбардованом Београду]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Преко Савског и Дринског фронта]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Пролеће 1915. — Крагујевац]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|На Дунавском фронту]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Лето и рана јесен 1916. године]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Борба око Битоља]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Битољ]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Солун]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Зима 1917. у полузатишју]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Живот на фронту 1917. и 1918.]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Французи, Енглези, Италијани и Срби]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Српски шефови]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Победоносна офансива од 1918. год.]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Закључак]]

== Извори ==
*Р. А. Рајс, ''Шта сам видео и проживео у великим данима'', Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1928.

[[Категорија:Шта сам видео и проживео у великим данима]]
[[Категорија:Српска историја]]</text>
      <sha1>a9zpvibasnx9z3e9csgxoxv2o99fikd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144001</id>
      <parentid>143993</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T13:42:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144001</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2830" sha1="57aidlt1eioz1l13k3rs9keyzsrhp6t" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Шта сам видео и проживео у великим данима
| одељак=
| аутор= Арчибалд Рајс
| преводилац= Вељко Милићевић
| година= 1928
| белешке=
}}

* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Увод]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Из Лозане у Ниш у почетку рата]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|У Ваљеву, Главном Стану српске војске]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|У бомбардованом Београду]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Преко Савског и Дринског фронта]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Пролеће 1915. — Крагујевац]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|На Дунавском фронту]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Лето и рана јесен 1916. године]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Борба око Битоља]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Битољ]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Солун]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Зима 1917. у полузатишју]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Живот на фронту 1917. и 1918.]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Французи, Енглези, Италијани и Срби]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Српски шефови]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Победоносна офансива од 1918. год.]]
* [[Шта сам видео и проживео у великим данима|Закључак]]

== Извори ==
*Р. А. Рајс, ''Шта сам видео и проживео у великим данима'', Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1928.

{{ЈВ-аутор|Вељко Милићевић|1929}}

[[Категорија:Шта сам видео и проживео у великим данима]]
[[Категорија:Српска историја]]</text>
      <sha1>57aidlt1eioz1l13k3rs9keyzsrhp6t</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144006</id>
      <parentid>144001</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T14:41:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>центрирао садржај</comment>
      <origin>144006</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3561" sha1="hi4jp8y7k07t0q7z8tc2cja0fxk9fv0" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Шта сам видео и проживео у великим данима
| одељак=
| аутор= Арчибалд Рајс
| преводилац= Вељко Милићевић
| година= 1928
| белешке=
}}

&lt;Center&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Увод|Увод]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Из Лозане у Ниш у почетку рата|Из Лозане у Ниш у почетку рата]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/У Ваљеву, Главном Стану српске војске|У Ваљеву, Главном Стану српске војске]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/У бомбардованом Београду|У бомбардованом Београду]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Преко Савског и Дринског фронта|Преко Савског и Дринског фронта]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Пролеће 1915. — Крагујевац|Пролеће 1915. — Крагујевац]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/На Дунавском фронту|На Дунавском фронту]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Лето и рана јесен 1916. године|Лето и рана јесен 1916. године]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Борба око Битоља|Борба око Битоља]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Битољ|Битољ]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Солун|Солун]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Зима 1917. у полузатишју|Зима 1917. у полузатишју]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Живот на фронту 1917. и 1918.|Живот на фронту 1917. и 1918.]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Французи, Енглези, Италијани и Срби|Французи, Енглези, Италијани и Срби]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Српски шефови|Српски шефови]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Победоносна офансива од 1918. год.|Победоносна офансива од 1918. год.]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Закључак|Закључак]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Извори ==
*Р. А. Рајс, ''Шта сам видео и проживео у великим данима'', Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1928.

{{ЈВ-аутор|Вељко Милићевић|1929}}

[[Категорија:Шта сам видео и проживео у великим данима]]
[[Категорија:Српска историја]]</text>
      <sha1>hi4jp8y7k07t0q7z8tc2cja0fxk9fv0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144007</id>
      <parentid>144006</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T14:42:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144007</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3576" sha1="4tbpds7lvv1sdy3tyd632spd6ntes78" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Шта сам видео и проживео у великим данима
| одељак=
| аутор= Арчибалд Рајс
| преводилац= Вељко Милићевић
| година= 1928
| белешке=
}}

&lt;Center&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Увод|Увод]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Из Лозане у Ниш у почетку рата|Из Лозане у Ниш у почетку рата]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/У Ваљеву, Главном Стану српске војске|У Ваљеву, Главном Стану српске војске]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/У бомбардованом Београду|У бомбардованом Београду]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Преко Савског и Дринског фронта|Преко Савског и Дринског фронта]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Пролеће 1915. — Крагујевац|Пролеће 1915. — Крагујевац]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/На Дунавском фронту|На Дунавском фронту]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Лето и рана јесен 1916. године|Лето и рана јесен 1916. године]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Борба око Битоља|Борба око Битоља]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Битољ|Битољ]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Солун|Солун]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Зима 1917. у полузатишју|Зима 1917. у полузатишју]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Живот на фронту 1917. и 1918.|Живот на фронту 1917. и 1918.]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Французи, Енглези, Италијани и Срби|Французи, Енглези, Италијани и Срби]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Српски шефови|Српски шефови]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Победоносна офансива од 1918. год.|Победоносна офансива од 1918. год.]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Закључак|Закључак]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Извори ==
*Р. А. Рајс, ''Шта сам видео и проживео у великим данима'', Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1928.

{{ЈВ-аутор|Вељко Милићевић|1929}}

[[Категорија:Шта сам видео и проживео у великим данима (А. Рајс)]]
[[Категорија:Српска историја]]</text>
      <sha1>4tbpds7lvv1sdy3tyd632spd6ntes78</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144008</id>
      <parentid>144007</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T14:44:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144008</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3460" sha1="8bp4tgewy5mpegdcwlivgwoiajwxzn8" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Шта сам видео и проживео у великим данима
| одељак=
| аутор= Арчибалд Рајс
| преводилац= Вељко Милићевић
| година= 1928
| белешке=
}}

&lt;Center&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Увод|Увод]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Из Лозане у Ниш у почетку рата|Из Лозане у Ниш у почетку рата]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/У Ваљеву, Главном Стану српске војске|У Ваљеву, Главном Стану српске војске]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/У бомбардованом Београду|У бомбардованом Београду]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Преко Савског и Дринског фронта|Преко Савског и Дринског фронта]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Пролеће 1915. — Крагујевац|Пролеће 1915. — Крагујевац]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/На Дунавском фронту|На Дунавском фронту]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Лето и рана јесен 1916. године|Лето и рана јесен 1916. године]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Борба око Битоља|Борба око Битоља]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Битољ|Битољ]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Солун|Солун]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Зима 1917. у полузатишју|Зима 1917. у полузатишју]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Живот на фронту 1917. и 1918.|Живот на фронту 1917. и 1918.]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Французи, Енглези, Италијани и Срби|Французи, Енглези, Италијани и Срби]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Српски шефови|Српски шефови]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Победоносна офансива од 1918. год.|Победоносна офансива од 1918. год.]]&lt;br&gt;
[[Шта сам видео и проживео у великим данима/Закључак|Закључак]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{ЈВ-аутор|Вељко Милићевић|1929}}

== Извори ==
*Р. А. Рајс, ''Шта сам видео и проживео у великим данима'', Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1928.

[[Категорија:Српска историја]]</text>
      <sha1>8bp4tgewy5mpegdcwlivgwoiajwxzn8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Беси</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61043</id>
    <revision>
      <id>144002</id>
      <timestamp>2026-06-03T13:57:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Беси | одељак=  | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Јован Јовановић Змај | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; Колутају маглуштине,      Месец губи своју моћ, Снег се витла са висине, —      Мутно небо, мутна ноћ. Саони…</comment>
      <origin>144002</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3220" sha1="9fed717m8tevhagktxnmle39ax90lr8" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Беси
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Јовановић Змај
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Колутају маглуштине,
     Месец губи своју моћ,
Снег се витла са висине, —
     Мутно небо, мутна ноћ.
Саонице сте̏пом клизе,
     Звонце звони цин-цилин,
На том путу моро би се
     Ужаснути сваки џин.

„Терај, момче!” — „Залуд мука;
     Коњ запао, кајас крут;
Мрзне ми се већ и рука,
     А не видим нигде пут.
Пропашћемо, — зло је, зло је,
     Куцно нам је задњи час,
Пред нама се хале роје,
     Беси скачу око нас.

„Ено један зубе кеси;
     Други ме је пљуно, — ху!
То су беси, то су беси,
     Радују се нашем злу.
Сад је један трчо лево,
     Коње гуро у пролом,
А други је оком сево
     Неком ватром пакленом”.

Колутају маглуштине,
     Месец губи своју моћ,
Снег се витла са висине, —
     Мутно небо, мутна ноћ.
Сад ни маћи, — — јао, јао!
     Опет заста звона звук.
„Шта је оно?” — „Бог би знао, —
     Нека клада, — ил је вук”.

Си̑чу, пиште ноћне страве,
     У грудма ти храброст мре;
Коњи ржу дижућ’ главе, —
     „Каква ј’ оно авет, гле!”
Лете коњи ко помамни,
     Ко да ј’ оркан одостраг;
Иза оних је́ла̂ тамни’
     Церека се неки враг.

Из даљине нешто куља,
     Не знаш је ли дим ил сен;
А урличе нека руља
     Вртећи се у вретен.
Чудна хука, чудна бука,
     Не знаш узрок, не знаш смер, —
Сахрањују л каквог смука,
     Ил удаје Даба кћер!

Колутају маглуштине,
     Месец губи своју моћ,
Снег се витла са висине, —
     Мутно небо, мутна ноћ.
Разуздани беси лете,
     Радују се нашем злу,
Кри̑ци њине песме клете
     Кроз срце ми продиру.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1900. ''Летопис Матице српске'', књига 201. Свеска I, у Новом Саду, издање Матице српске, 1900, стр. 1—2.

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]</text>
      <sha1>9fed717m8tevhagktxnmle39ax90lr8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шта сам видео и проживео у великим данима/Увод</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61044</id>
    <revision>
      <id>144009</id>
      <timestamp>2026-06-03T14:55:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144009</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8561" sha1="sntb6sib3iehr2mexyxgbkh6jbb6sgf" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа= [[Шта сам видео и проживео у великим данима (А. Рајс)/Из Лозане у Ниш у почетку рата|Из Лозане у Ниш у почетку рата]]
| наслов= [[Шта сам видео и проживео у великим данима (А. Рајс)|Шта сам видео и проживео у великим данима]]
| одељак=
| аутор= Арчибалд Рајс
| преводилац= Вељко Милићевић
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''УВОД'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;&lt;br&gt;

Ова књига је писана без икаквих књижевних претензнја. Пишући је, ја сам само хтео да освежим сећање својих другова са фронта и да покажем онима који нису били с нама, а нарочито омладини, какав је био живот војника ослободиоца и његов величанствени дух. Исто тако, ово није оно што се назива историјском књигом. Историске описе појединости остављам онима који су компететнији од мене. Али пошто сам живео као верни пријатељ с војском од почетка до краја рата, хтео сам да забележим анегдотску страну ратног живота, страну која црта, можда боље него највећа историјска дела, прави дух српског војника. На моју велику жалост, морао сам изоставити страховиту, а ипак тако славну драму повлачења кроз Албанију. Тај предмет је сувише велик, од сувише дубоког замашаја, да би се о њему могло говорити у једном по нужди ограниченом поглављу једног дела које обухвата цео рат. Ако ми то прилике допусте, посветићу једну нарочиту књигу овом великом догађају.

Али чак без албанског повлачења, предмет овог дела био је тако опширан да сам морао да издвојим мноштво ствари. Био сам приморан да начиним низ једне врсте слика. Искористио сам своје белешке које сам водио из дана у дан за време целог рата, своје дописе које сам слао швајцарским, француским, холандским листовима и т. д., и своје успомене које су ми се задржале у сећању. Уздржао сам се, колико је било могуће, да не дајем опис самих битака. То је део који би требао да буде резервисан једино за војна лица од струке, квалификованија од једног човека који је био само случајно у војсци и чије је знање стратегије и осталих војних наука више него оскудно. Видео сам доста битака, присуствовао сам њима, али признајем да нисам бог зна шта разумео. Ипак сам разумео једну ствар: да се победи, треба ићи напред, и то ми је довољно, јер ја нисам био војсковођа.

Исто тако сам избегавао, у колико се могло, да описујем неизрециве испаде које су учинили непријатељи. Нисам увек могао да се уздржим да о њима не говорим; на пример, причајући утиске са мачванског фронта, био сам приморан да их поменем, јер је аустро-угарско ратовање у јесен 1914. добијало по зверствима која су извршили војници, сасвим нарочито значење које је ударило свој печат целом рату.

Говорио сам слободно у својој књизи. Нисам тражио да улепшавам истину, јер мислим да дугујем истину својим друговима. Неки ће се можда намрштити због моје искрености. Жалим то унапред, али у једној књизи као што је ова, писац се мора држати строго истине. Десет година је прошло од завршетка рата и време је да ишчезну извесне легенде, корисне за време мучних часова да би се одржао морал.

Нека ми моји ратни пријатељи чије сам оригиналности карактера оцртао са неколико речи, опросте такође ову слободу, јер баш због ових оригиналности они су стекли трајна пријатељства. У осталом, пријатељства створена у рату пред непријатељем обично су јача од послератних интрига. Кад неко може да каже да је „Солунац”, више вреди у очима готово свих старих бораца него да је, на незнам како истакнутом положају у миру. Заиста, мало њих је заборавило своја пријатељства са фронта, да би трчали за новом срећом која ће им се открити као химерична.

Ове године навршиће се десет година од свршетка Великог Рата. Да будем искрен, морам рећи да су се они који су у њему узели активног учешћа, бољему надали него што им је донео овај послератни период. Они су били у патњи, они су исто тако имали право да учествују у почасти, и та почаст им је често пута била одрицана због људи који су мало или који нису ништа учинили за своіи отаџбину. Свеједно, знам да они не би ни за шта на свету заменили своје својство старог борца и да чувају, као светињу, успомене из ове велике епохе. Нека их ова скромна књига, писана од једног друга и пријатеља из рђавих дана, подсети на неке од њих! Нека у вече, читајући уз светиљку, стари борац узвикне: „Знам то добро, био сам тамо!” и нека затим легне са очима које још сијају од свих успомена које су се пробудиле. Ето шта бих ја хтео и ето шта би била за мене награда. Све моје жеље биле би испуњене, кад би ове стране успеле да мало распале патриотски пламен одушевљења код омладине, пламен који је готово угушила загушљива атмосфера егоистичне, деморализаторске и коруптивне послератне епохе.

Хајде, дакле, мала књиго и врши свој задатак. Кажи свима друговима из борбе да још има верних срдаца која се сећају и која ће се увек сећати.

Београд, почетком 1928. године.</text>
      <sha1>sntb6sib3iehr2mexyxgbkh6jbb6sgf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144011</id>
      <parentid>144009</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T15:09:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Увукао редове... према извору који сам пронашао.</comment>
      <origin>144011</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8667" sha1="e9n82rwu6sd8eaeq5vsqp2tz7ugdzx7" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа= [[Шта сам видео и проживео у великим данима (А. Рајс)/Из Лозане у Ниш у почетку рата|Из Лозане у Ниш у почетку рата]]
| наслов= [[Шта сам видео и проживео у великим данима (А. Рајс)|Шта сам видео и проживео у великим данима]]
| одељак=
| аутор= Арчибалд Рајс
| преводилац= Вељко Милићевић
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''УВОД'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;&lt;br&gt;

{{gap}}Ова књига је писана без икаквих књижевних претензнја. Пишући је, ја сам само хтео да освежим сећање својих другова са фронта и да покажем онима који нису били с нама, а нарочито омладини, какав је био живот војника ослободиоца и његов величанствени дух. Исто тако, ово није оно што се назива историјском књигом. Историске описе појединости остављам онима који су компететнији од мене. Али пошто сам живео као верни пријатељ с војском од почетка до краја рата, хтео сам да забележим анегдотску страну ратног живота, страну која црта, можда боље него највећа историјска дела, прави дух српског војника. На моју велику жалост, морао сам изоставити страховиту, а ипак тако славну драму повлачења кроз Албанију. Тај предмет је сувише велик, од сувише дубоког замашаја, да би се о њему могло говорити у једном по нужди ограниченом поглављу једног дела које обухвата цео рат. Ако ми то прилике допусте, посветићу једну нарочиту књигу овом великом догађају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али чак без албанског повлачења, предмет овог дела био је тако опширан да сам морао да издвојим мноштво ствари. Био сам приморан да начиним низ једне врсте слика. Искористио сам своје белешке које сам водио из дана у дан за време целог рата, своје дописе које сам слао швајцарским, француским, холандским листовима и т. д., и своје успомене које су ми се задржале у сећању. Уздржао сам се, колико је било могуће, да не дајем опис самих битака. То је део који би требао да буде резервисан једино за војна лица од струке, квалификованија од једног човека који је био само случајно у војсци и чије је знање стратегије и осталих војних наука више него оскудно. Видео сам доста битака, присуствовао сам њима, али признајем да нисам бог зна шта разумео. Ипак сам разумео једну ствар: да се победи, треба ићи напред, и то ми је довољно, јер ја нисам био војсковођа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам избегавао, у колико се могло, да описујем неизрециве испаде које су учинили непријатељи. Нисам увек могао да се уздржим да о њима не говорим; на пример, причајући утиске са мачванског фронта, био сам приморан да их поменем, јер је аустро-угарско ратовање у јесен 1914. добијало по зверствима која су извршили војници, сасвим нарочито значење које је ударило свој печат целом рату.&lt;br /&gt;
{{gap}}Говорио сам слободно у својој књизи. Нисам тражио да улепшавам истину, јер мислим да дугујем истину својим друговима. Неки ће се можда намрштити због моје искрености. Жалим то унапред, али у једној књизи као што је ова, писац се мора држати строго истине. Десет година је прошло од завршетка рата и време је да ишчезну извесне легенде, корисне за време мучних часова да би се одржао морал.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нека ми моји ратни пријатељи чије сам оригиналности карактера оцртао са неколико речи, опросте такође ову слободу, јер баш због ових оригиналности они су стекли трајна пријатељства. У осталом, пријатељства створена у рату пред непријатељем обично су јача од послератних интрига. Кад неко може да каже да је „Солунац”, више вреди у очима готово свих старих бораца него да је, на незнам како истакнутом положају у миру. Заиста, мало њих је заборавило своја пријатељства са фронта, да би трчали за новом срећом која ће им се открити као химерична.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ове године навршиће се десет година од свршетка Великог Рата. Да будем искрен, морам рећи да су се они који су у њему узели активног учешћа, бољему надали него што им је донео овај послератни период. Они су били у патњи, они су исто тако имали право да учествују у почасти, и та почаст им је често пута била одрицана због људи који су мало или који нису ништа учинили за своіи отаџбину. Свеједно, знам да они не би ни за шта на свету заменили своје својство старог борца и да чувају, као светињу, успомене из ове велике епохе. Нека их ова скромна књига, писана од једног друга и пријатеља из рђавих дана, подсети на неке од њих! Нека у вече, читајући уз светиљку, стари борац узвикне: „Знам то добро, био сам тамо!” и нека затим легне са очима које још сијају од свих успомена које су се пробудиле. Ето шта бих ја хтео и ето шта би била за мене награда. Све моје жеље биле би испуњене, кад би ове стране успеле да мало распале патриотски пламен одушевљења код омладине, пламен који је готово угушила загушљива атмосфера егоистичне, деморализаторске и коруптивне послератне епохе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хајде, дакле, мала књиго и врши свој задатак. Кажи свима друговима из борбе да још има верних срдаца која се сећају и која ће се увек сећати.&lt;br /&gt;
{{gap}}&lt;small&gt;Београд, почетком 1928. године.&lt;/small&gt;</text>
      <sha1>e9n82rwu6sd8eaeq5vsqp2tz7ugdzx7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144015</id>
      <parentid>144011</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T15:26:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144015</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8667" sha1="5zp0jv92t1595j1dcg57img3eoq3bqk" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа= [[Шта сам видео и проживео у великим данима (А. Рајс)/Из Лозане у Ниш у почетку рата|Из Лозане у Ниш у почетку рата]]
| наслов= [[Шта сам видео и проживео у великим данима (А. Рајс)|Шта сам видео и проживео у великим данима]]
| одељак=
| аутор= Арчибалд Рајс
| преводилац= Вељко Милићевић
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''УВОД'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;&lt;br&gt;

{{gap}}Ова књига је писана без икаквих књижевних претензија. Пишући је, ја сам само хтео да освежим сећање својих другова са фронта и да покажем онима који нису били с нама, а нарочито омладини, какав је био живот војника ослободиоца и његов величанствени дух. Исто тако, ово није оно што се назива историјском књигом. Историске описе појединости остављам онима који су компететнији од мене. Али пошто сам живео као верни пријатељ с војском од почетка до краја рата, хтео сам да забележим анегдотску страну ратног живота, страну која црта, можда боље него највећа историјска дела, прави дух српског војника. На моју велику жалост, морао сам изоставити страховиту, а ипак тако славну драму повлачења кроз Албанију. Тај предмет је сувише велик, од сувише дубоког замашаја, да би се о њему могло говорити у једном по нужди ограниченом поглављу једног дела које обухвата цео рат. Ако ми то прилике допусте, посветићу једну нарочиту књигу овом великом догађају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али чак без албанског повлачења, предмет овог дела био је тако опширан да сам морао да издвојим мноштво ствари. Био сам приморан да начиним низ једне врсте слика. Искористио сам своје белешке које сам водио из дана у дан за време целог рата, своје дописе које сам слао швајцарским, француским, холандским листовима и т. д., и своје успомене које су ми се задржале у сећању. Уздржао сам се, колико је било могуће, да не дајем опис самих битака. То је део који би требао да буде резервисан једино за војна лица од струке, квалификованија од једног човека који је био само случајно у војсци и чије је знање стратегије и осталих војних наука више него оскудно. Видео сам доста битака, присуствовао сам њима, али признајем да нисам бог зна шта разумео. Ипак сам разумео једну ствар: да се победи, треба ићи напред, и то ми је довољно, јер ја нисам био војсковођа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам избегавао, у колико се могло, да описујем неизрециве испаде које су учинили непријатељи. Нисам увек могао да се уздржим да о њима не говорим; на пример, причајући утиске са мачванског фронта, био сам приморан да их поменем, јер је аустро-угарско ратовање у јесен 1914. добијало по зверствима која су извршили војници, сасвим нарочито значење које је ударило свој печат целом рату.&lt;br /&gt;
{{gap}}Говорио сам слободно у својој књизи. Нисам тражио да улепшавам истину, јер мислим да дугујем истину својим друговима. Неки ће се можда намрштити због моје искрености. Жалим то унапред, али у једној књизи као што је ова, писац се мора држати строго истине. Десет година је прошло од завршетка рата и време је да ишчезну извесне легенде, корисне за време мучних часова да би се одржао морал.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нека ми моји ратни пријатељи чије сам оригиналности карактера оцртао са неколико речи, опросте такође ову слободу, јер баш због ових оригиналности они су стекли трајна пријатељства. У осталом, пријатељства створена у рату пред непријатељем обично су јача од послератних интрига. Кад неко може да каже да је „Солунац”, више вреди у очима готово свих старих бораца него да је, на незнам како истакнутом положају у миру. Заиста, мало њих је заборавило своја пријатељства са фронта, да би трчали за новом срећом која ће им се открити као химерична.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ове године навршиће се десет година од свршетка Великог Рата. Да будем искрен, морам рећи да су се они који су у њему узели активног учешћа, бољему надали него што им је донео овај послератни период. Они су били у патњи, они су исто тако имали право да учествују у почасти, и та почаст им је често пута била одрицана због људи који су мало или који нису ништа учинили за своіи отаџбину. Свеједно, знам да они не би ни за шта на свету заменили своје својство старог борца и да чувају, као светињу, успомене из ове велике епохе. Нека их ова скромна књига, писана од једног друга и пријатеља из рђавих дана, подсети на неке од њих! Нека у вече, читајући уз светиљку, стари борац узвикне: „Знам то добро, био сам тамо!” и нека затим легне са очима које још сијају од свих успомена које су се пробудиле. Ето шта бих ја хтео и ето шта би била за мене награда. Све моје жеље биле би испуњене, кад би ове стране успеле да мало распале патриотски пламен одушевљења код омладине, пламен који је готово угушила загушљива атмосфера егоистичне, деморализаторске и коруптивне послератне епохе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хајде, дакле, мала књиго и врши свој задатак. Кажи свима друговима из борбе да још има верних срдаца која се сећају и која ће се увек сећати.&lt;br /&gt;
{{gap}}&lt;small&gt;Београд, почетком 1928. године.&lt;/small&gt;</text>
      <sha1>5zp0jv92t1595j1dcg57img3eoq3bqk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шта сам видео и проживео у великим данима/Закључак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61045</id>
    <revision>
      <id>144010</id>
      <timestamp>2026-06-03T14:59:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144010</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7520" sha1="0nis63r9zhdp6w5vxfiuxexrho5apm8" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна= [[Шта сам видео и проживео у великим данима (А. Рајс)/ Победоносна офансива од 1918. год.| Победоносна офансива од 1918. год.]]
| следећа=
| наслов= [[Шта сам видео и проживео у великим данима (А. Рајс)|Шта сам видео и проживео у великим данима]]
| одељак=
| аутор= Арчибалд Рајс
| преводилац= Вељко Милићевић
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''ЗАКЉУЧАК'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;&lt;br&gt;

Привео сам крају задатак који сам био предузео: да прикажем читаоцу, а, нарочито српском читаоцу, какав је био дух оних који су створили Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и какав је био њихов живот на фронту. Истина, ових неколико бележака, ових неколико посматрања која износим данас пред публику, тек су бледи рефлекс оног духа који је одушевљавао све оне који су поклонили своје тело и душу Отаџбини. Ипак, надам се да ће ово бити довољно те да помогнем да тај дух разуме млада генерација која дугује своју слободу својим старијима. Надам се да ће из ових редова, тај дух разумети и сви они из ратне генерације који, из каквог било разлога, нису могли или нису хтели да сарађују у грандиозном делу мојих другова из Великог Рата.

Ова књига је посвећена српском војнику из Великог Рата, оном војнику који је све упознао, највећу славу и највеће страдање. Њу треба да допуни једна друга књига, посвећена војнику „са унутрашњег фронта”, ако се то може тако да назове, т. ј. свима онима, већим делом скромнима и малима који су страдали и умрли у земљи бивше краљевине и на југословенској земљи, тада још под аустро-угарском власти, и од којих су освајачи и угњетачи створили мученике. Они су страдали и умрли, не упознавши славу. Њихова заслуга је тим већа. Војник из Великог Рата и мученик из унутрашњости једини су остварили сан старих, једино они су створили велику уједињену Краљевину, у којој су удружени браћа Хрвати, Срби и Словенци.

Жртвујући се за овај велики циљ, ови творци тражили су само једну ствар: да они који се користе њиховим жртвама буду њих достојни и да доврше узвишено дело које су почели у патњи и у крви. Да ли је стварност освештала ове жеље које су требале да буду света дужност за све? Као искрени пријатељ земље, приморан сам да у то посумњам.

Велика уједињена земља о којој су сањали они који су пали у Мачви, на Дунаву, у Албанији, на острву Виду, у очајним македонским планинама, у Африци, у Русији, на босанским вешалима и по другим местима, била је створена, али десет година после последњег ратног тоновског метка, потпуни склад, онај који је постојао на фронту, још ту не влада. Има још сувише људи који радо примају све користи задобијене жртвом ослободилаца, али који гледају сувише уназад, а не довољно унапред. Има их чак који су у једном бедном циљу буџаклијске политике довољно неблагодарни да остварују, дивно и дефинитивно дело погинулих. Страначки политичари који, као што смо видели, нису могли да забораве своје страсти чак ни за време рата, почели су поново да показују у највећем јеку своју предратну активност и често ризикују да компромитују величанствени и свети ресултат који су постигли хероји од 1912 до 1918. Омладину која је била некад непресушни извор патриотизма, захватила је послератна корупција, и она се врло мало брине за велики пример који су јој дали њени старији. Егоизам који је смртна болест за један народ, обузео је духове.

Истина, ја мислим да је ово све последица рата. Тело, ослабљено надчовечанским напором не брани се довољно од рђавих микроба који га нападају. Надам се и чак сам у то убеђен да је ова рђава епоха коју преживљујемо, само пролазна болест, дечја болест за младу краљевину. Али време је да се реагира, док не буде сувише касно. А ово реагирање може се учинити само подсећајући се на оно што су извршили они којима је ова књига посвећена и инспиришући се њиховим примером. Чинећи то, испуњава се само дужност благодарности коју је цео Народ, био он српског, хрватског или словеначког племена, узео према онима који су се жртвовали за њега и који су изгнули или су још живи. „Не говоримо никада о томе, али мислимо увек на то!” казао је један велики француски патриота. Али ми треба да изменимо ону опомену: „Мислимо увек на то и говоримо увек о томе!”

Нека ова скромна књига допринесе да се постигне тај ресултат!</text>
      <sha1>0nis63r9zhdp6w5vxfiuxexrho5apm8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144012</id>
      <parentid>144010</parentid>
      <timestamp>2026-06-03T15:10:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144012</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7587" sha1="eagd9um6a5fe56vxhj3scaxlj16t0ej" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна= [[Шта сам видео и проживео у великим данима (А. Рајс)/ Победоносна офансива од 1918. год.| Победоносна офансива од 1918. год.]]
| следећа=
| наслов= [[Шта сам видео и проживео у великим данима (А. Рајс)|Шта сам видео и проживео у великим данима]]
| одељак=
| аутор= Арчибалд Рајс
| преводилац= Вељко Милићевић
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''ЗАКЉУЧАК'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;&lt;br&gt;

{{gap}}Привео сам крају задатак који сам био предузео: да прикажем читаоцу, а, нарочито српском читаоцу, какав је био дух оних који су створили Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и какав је био њихов живот на фронту. Истина, ових неколико бележака, ових неколико посматрања која износим данас пред публику, тек су бледи рефлекс оног духа који је одушевљавао све оне који су поклонили своје тело и душу Отаџбини. Ипак, надам се да ће ово бити довољно те да помогнем да тај дух разуме млада генерација која дугује своју слободу својим старијима. Надам се да ће из ових редова, тај дух разумети и сви они из ратне генерације који, из каквог било разлога, нису могли или нису хтели да сарађују у грандиозном делу мојих другова из Великог Рата.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова књига је посвећена српском војнику из Великог Рата, оном војнику који је све упознао, највећу славу и највеће страдање. Њу треба да допуни једна друга књига, посвећена војнику „са унутрашњег фронта”, ако се то може тако да назове, т. ј. свима онима, већим делом скромнима и малима који су страдали и умрли у земљи бивше краљевине и на југословенској земљи, тада још под аустро-угарском власти, и од којих су освајачи и угњетачи створили мученике. Они су страдали и умрли, не упознавши славу. Њихова заслуга је тим већа. Војник из Великог Рата и мученик из унутрашњости једини су остварили сан старих, једино они су створили велику уједињену Краљевину, у којој су удружени браћа Хрвати, Срби и Словенци.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жртвујући се за овај велики циљ, ови творци тражили су само једну ствар: да они који се користе њиховим жртвама буду њих достојни и да доврше узвишено дело које су почели у патњи и у крви. Да ли је стварност освештала ове жеље које су требале да буду света дужност за све? Као искрени пријатељ земље, приморан сам да у то посумњам.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика уједињена земља о којој су сањали они који су пали у Мачви, на Дунаву, у Албанији, на острву Виду, у очајним македонским планинама, у Африци, у Русији, на босанским вешалима и по другим местима, била је створена, али десет година после последњег ратног тоновског метка, потпуни склад, онај који је постојао на фронту, још ту не влада. Има још сувише људи који радо примају све користи задобијене жртвом ослободилаца, али који гледају сувише уназад, а не довољно унапред. Има их чак који су у једном бедном циљу буџаклијске политике довољно неблагодарни да остварују, дивно и дефинитивно дело погинулих. Страначки политичари који, као што смо видели, нису могли да забораве своје страсти чак ни за време рата, почели су поново да показују у највећем јеку своју предратну активност и често ризикују да компромитују величанствени и свети ресултат који су постигли хероји од 1912 до 1918. Омладину која је била некад непресушни извор патриотизма, захватила је послератна корупција, и она се врло мало брине за велики пример који су јој дали њени старији. Егоизам који је смртна болест за један народ, обузео је духове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, ја мислим да је ово све последица рата. Тело, ослабљено надчовечанским напором не брани се довољно од рђавих микроба који га нападају. Надам се и чак сам у то убеђен да је ова рђава епоха коју преживљујемо, само пролазна болест, дечја болест за младу краљевину. Али време је да се реагира, док не буде сувише касно. А ово реагирање може се учинити само подсећајући се на оно што су извршили они којима је ова књига посвећена и инспиришући се њиховим примером. Чинећи то, испуњава се само дужност благодарности коју је цео Народ, био он српског, хрватског или словеначког племена, узео према онима који су се жртвовали за њега и који су изгнули или су још живи. „Не говоримо никада о томе, али мислимо увек на то!” казао је један велики француски патриота. Али ми треба да изменимо ону опомену: „Мислимо увек на то и говоримо увек о томе!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Нека ова скромна књига допринесе да се постигне тај ресултат!</text>
      <sha1>eagd9um6a5fe56vxhj3scaxlj16t0ej</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61046</id>
    <revision>
      <id>144017</id>
      <timestamp>2026-06-03T16:03:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]] | Стихови | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СТИХОВИ}} &lt;poem&gt; Ове мирне песме осенчене јадом, То…</comment>
      <origin>144017</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1191" sha1="5t1vz1orxd7h1msim1jabzab3tmqtb3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]]
| Стихови
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СТИХОВИ}}
&lt;poem&gt;
Ове мирне песме осенчене јадом,
То су ехо речи̑ што се нису рекле,
Туге што је расла и умрла крадом,
И суза што нису никада потекле.

У дубоко вече, кад угасну стазе,
Душа мртвог дана, суморна, још ходи,
И шуми: ко тамне, искидане фразе
Музике у ветру, у грању, по води.

Тад се јави ехо непамћеног јада,
И бол неке давно преболеле ране . . .
Но како је срцу нико не зна тада,
Задоцнела суза кад пође да кане.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>5t1vz1orxd7h1msim1jabzab3tmqtb3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Песма</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61047</id>
    <revision>
      <id>144018</id>
      <timestamp>2026-06-03T16:07:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]] | Песма | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПЕСМА}} &lt;poem&gt; Пренуће се опет моја душа сетна . . .…</comment>
      <origin>144018</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1220" sha1="ifcmr4x3dalw9666qfqpkp90a8yzdwo" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]]
| Песма
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПЕСМА}}
&lt;poem&gt;
Пренуће се опет моја душа сетна . . .
Можда зрачак сунца, најмањи шум горе,
Доста ће јој бити па да буде сретна,
И да се разлије звучна, као море.

Прићи ће ми нежно у данима овим,
Као илузија добра, нека жена;
И радосно тада по звездама новим
Тражићу свој усуд за нова времена.

На нову обалу ја ћу ногом стати,
Да у новом руху загазим у цвеће . . .
Тако јадна душа никад неће знати
Где беше крај бола, где почетак среће . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>ifcmr4x3dalw9666qfqpkp90a8yzdwo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Суза</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61048</id>
    <revision>
      <id>144019</id>
      <timestamp>2026-06-03T16:13:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]] | Суза | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СУЗА}} &lt;poem&gt; Кȏ јесења шума тако умираше Це…</comment>
      <origin>144019</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1200" sha1="fmipfa45xqdja7zsin0lq895q5q5yb9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]]
| Суза
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СУЗА}}
&lt;poem&gt;
Кȏ јесења шума тако умираше
Цео један живот тихо и нечујно.
И још носећ срце и жељно и бујно,
Ми смо осећали задње дане наше.

Мотрећи у кобни символ што се диже,
Душа нам се мрзла и тровала тугом;
И држећ све чвршће руку једно другом,
Ми смо корачали раскршћу, све ближе.

Ми смо своју сузу крили у том часу,
Ону сузу чедну, свету, неумрлу:
Но она се свагда јављала у грлу,
И увек се тужно расула у гласу.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>fmipfa45xqdja7zsin0lq895q5q5yb9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61049</id>
    <revision>
      <id>144020</id>
      <timestamp>2026-06-03T16:16:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]] | Рапсодија | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|РАПСОДИЈА}} &lt;poem&gt; Да ми је да љубим као некад прије —…</comment>
      <origin>144020</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1222" sha1="s3qooeertsvhecjvcrl6d5oc6a5rrki" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]]
| Рапсодија
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|РАПСОДИЈА}}
&lt;poem&gt;
Да ми је да љубим као некад прије —
Без наде и среће; вај! да ми је моћи
Испунити опет целе своје ноћи
Сузама и слутњом којој конца није.

Да ми је да волим као пре, пун мрачне
И свирепе сласти да патим и страдам;
И уживајући у болу што задам,
Да не љубим очи него кад су плачне.

Да ми је да волим срцем, које тајно
Све носећи сумњу страшнију и већу,
Не зна за врлину, јер не зна за срећу,
И што мрзи болно, јер љуби очајно.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>s3qooeertsvhecjvcrl6d5oc6a5rrki</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Мир</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61050</id>
    <revision>
      <id>144033</id>
      <timestamp>2026-06-04T10:22:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]] | Мир | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|МИР}} &lt;poem&gt; Хтео бих да знадем љубим л…</comment>
      <origin>144033</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1247" sha1="4pzweaccs2xmvoq9tj4m21ez5hbpsvs" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]]
| Мир
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|МИР}}
&lt;poem&gt;
Хтео бих да знадем љубим ли и сада —
И да добра нека светлост продре сени,
И тишину овог умиреног јада,
И падне на тамне путеве у мени.

Да знам од куд тишти на дну душе тајно
Неки мир што шуми, и песма што ћути,
Док, кȏ задње птице кроз вече бескрајно,
Очајно се журе закасли минути.

Нит што више желим и нити што хоћу,
Нит зна суза сама кȏ некад да лије,
Да туга нарасте, као река ноћу . . .
А све можда зато што љубим кȏ прије.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>4pzweaccs2xmvoq9tj4m21ez5hbpsvs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61051</id>
    <revision>
      <id>144034</id>
      <timestamp>2026-06-04T10:25:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]] | Растанак | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|РАСТАНАК}} &lt;poem&gt; Опет сам те срео тамну, пуну сете — Бр…</comment>
      <origin>144034</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1222" sha1="giozza4dv8t1ca8lu9u1liyi3bkd1r9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]]
| Растанак
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|РАСТАНАК}}
&lt;poem&gt;
Опет сам те срео тамну, пуну сете —
Браниш невидљивој сузи да потече;
Кȏ сен безнадеждни, тако, јадно дете,
Ти беше поред нас цело једно вече.

Све беше одавна нестало међ нами,
И љубав, и мржња. А наше две стране
Душе осећаху, ипак, кȏ у тами:
Кипе две три сузе још неисплакане.

И негдашњег срца, никад неречена,
Притајена, тамна, реч хтеде потећи . . .
А кад пође као безнадеждна сена —
Никад можда нисмо били ближе срећи.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>giozza4dv8t1ca8lu9u1liyi3bkd1r9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Вече</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61052</id>
    <revision>
      <id>144035</id>
      <timestamp>2026-06-04T10:27:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]] | Вече | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ВЕЧЕ}} &lt;poem&gt; Мре потоња светлост и пост…</comment>
      <origin>144035</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1238" sha1="p38vkplyhn517xwy4v3y4bzp1nixfx3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]]
| Вече
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ВЕЧЕ}}
&lt;poem&gt;
Мре потоња светлост и постаје смеђа,
Октобарско сунце гасне иза хума . . .
А твоја је душа пуна болног шума,
Тешка суза стала у дну тамних веђа.

Док у твоме врту дан очајно тиња;
У тамној се сенци расплакале чесме;
Шуми гора, као роса да ромиња,
А у теби хује риме моје песме . . .

Хује тамне риме, кȏ мистично врело,
Кроз лишће, и звезде, и сен што још пада:
У свакоме стиху има суза јада,
У сваку је строфу легло срце цело.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>p38vkplyhn517xwy4v3y4bzp1nixfx3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61053</id>
    <revision>
      <id>144036</id>
      <timestamp>2026-06-04T10:28:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]] | Измирење | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ИЗМИРЕЊЕ}} &lt;poem&gt; И када те живот болно разочара, И када…</comment>
      <origin>144036</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1217" sha1="62iynu3gtncxk2u91v1nm6i8q3vlied" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]]
| Измирење
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ИЗМИРЕЊЕ}}
&lt;poem&gt;
И када те живот болно разочара,
И када престану и жеље, и снови:
Оно што нам врати једна суза стара,
Вреди један живот незнани и нови.

Памти што је прошло, с пуно вере неме,
Кроз све дане дугих страдања и менâ:
Чувај своју прошлост за суморно време
Кад се живи само још од успомена.

Па ћеш да запиташ једном, и ненадно —
Нашто само сузе, нашто боли само?
И шта да икад жали срце јадно,
Када је све наше, све што осећамо!
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>62iynu3gtncxk2u91v1nm6i8q3vlied</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Пут</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61054</id>
    <revision>
      <id>144037</id>
      <timestamp>2026-06-04T10:30:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]] | Пут | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПУТ}} &lt;poem&gt; Да ми је да нађем нови ритам неки, И го…</comment>
      <origin>144037</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1204" sha1="1lkbfelg2g2l71y7eoc7a4fpimdcsao" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]]
| Пут
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПУТ}}
&lt;poem&gt;
Да ми је да нађем нови ритам неки,
И горду способност којој не знам име,
Да свагда без страха пут пређем далеки —
Пут од једног бола до његове риме.

И да моја мисȏ никад не залута
У том своме часу свечану и ретку,
Увек свету ватру носећ целог пута,
Велику и светлу, као у зачетку.

И да накрај песме не осетим тада
Боле које ништа не може да спречи:
У души остане још толико јада,
За које немамо ни сузе, ни речи.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>1lkbfelg2g2l71y7eoc7a4fpimdcsao</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Гама</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61055</id>
    <revision>
      <id>144038</id>
      <timestamp>2026-06-04T10:32:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]] | Гама | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ГАМА}} &lt;poem&gt; Не! та болна љубав коју срце наше Сад куне…</comment>
      <origin>144038</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1223" sha1="6pb0mxvrxir1ng7jfuy4fif7fjradu6" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]]
| Гама
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ГАМА}}
&lt;poem&gt;
Не! та болна љубав коју срце наше
Сад куне у своме очајању дугом,
Беше можда мржња која нас враћаше
Увек у загрљај кобни једно другом.

Ми смо се љубили мржњом у то доба,
Чежњивом и тамном мржњом. Вај! што мучно
Беше, када једном неста и та злоба
Која нас држаше дотле неразлучно.

Најзад, стисак руке безнадеждан, ледан!
И ми тад метнусмо у очају многом —
Целу своју душу у пољубац један,
И сав отров мржње у последње збогом.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>6pb0mxvrxir1ng7jfuy4fif7fjradu6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61056</id>
    <revision>
      <id>144039</id>
      <timestamp>2026-06-04T10:33:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]] | Резигнација | [[Песме сунца/Душа и ноћ/Слутње|Слутње]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|РЕЗИГНАЦИЈА}} &lt;poem&gt; Не прокуни никад то…</comment>
      <origin>144039</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1260" sha1="4yulhhp9hv10tec4ejlk5ck91gajtli" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]]
| Резигнација
| [[Песме сунца/Душа и ноћ/Слутње|Слутње]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|РЕЗИГНАЦИЈА}}
&lt;poem&gt;
Не прокуни никад то присуство јада,
У вечери глухе, крај мртвог огњишта.
Јер како је празно наше срце, када
Нема у животу да оплаче ништа.

Твој бол беше извор све твоје чистоте;
Он је твоја младост, лепота, и тајна;
Не прокуни тренут који ти све оте:
Само си у патњи постала бескрајна.

И ослобођеној од смрти, без уза
За све око себе — сад нови пут сија:
Кад познамо чари покајничких суза,
Тад постане љубав једна религија.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>4yulhhp9hv10tec4ejlk5ck91gajtli</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца 6 (Дучићеве песме)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61057</id>
    <redirect title="Песме сунца/Сунчане песме" />
    <revision>
      <id>144043</id>
      <timestamp>2026-06-04T10:47:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Песме сунца 6 (Дучићеве песме)]] на [[Песме сунца/Сунчане песме]]: Правилан назив</comment>
      <origin>144043</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="71" sha1="s32qn185i34im7uxz8byx6pi86wai59" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песме сунца/Сунчане песме]]</text>
      <sha1>s32qn185i34im7uxz8byx6pi86wai59</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Поље</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61058</id>
    <revision>
      <id>144045</id>
      <timestamp>2026-06-04T10:52:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | | Поље | [[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПОЉЕ}} &lt;poem&gt; Јечмена жута поља зрела, Речни се плићак зрачи; Купина сја сунчана, в…</comment>
      <origin>144045</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="939" sha1="qxnseh652eucledwc8ycx54cbeoxnen" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
|
| Поље
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПОЉЕ}}
&lt;poem&gt;
Јечмена жута поља зрела,
Речни се плићак зрачи;
Купина сја сунчана, врела,
Ту змија кошуљу свлачи.

Пут прашљив куд се мрȃва вуче
За четом црна чета;
Железну жицу цврчак суче,
Најдужу овог лета.

И скакавца мину јато . . .
С топола јастреб млади
Баци у сунчев сјај и злато
Свој крик вечите глади.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>qxnseh652eucledwc8ycx54cbeoxnen</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Свитање</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61059</id>
    <revision>
      <id>144046</id>
      <timestamp>2026-06-04T10:54:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сунчане песме/Поље|Поље]] | Свитање | [[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СВИТАЊЕ}} &lt;poem&gt; Јутарњи стрњик мори слана, Из…</comment>
      <origin>144046</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1059" sha1="a4ofrck9nmm62z1rkzdfcg3oh0nyb9e" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Поље|Поље]]
| Свитање
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СВИТАЊЕ}}
&lt;poem&gt;
Јутарњи стрњик мори слана,
Из поља нешто тешко вапи,
То плитку реку дави брана
И кида јетки напор слапи.

Међ насипима вртлог хучи;
И као громка обест џина,
Под тешком стеном што се мучи,
Из гротла стигну гласи млина.

На брегу изнад мокрог крша
Први зрак сунчев тек се роди,
И невесело залепрша,
И угасне на плиткој води.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>a4ofrck9nmm62z1rkzdfcg3oh0nyb9e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Суша</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61060</id>
    <revision>
      <id>144047</id>
      <timestamp>2026-06-04T10:56:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]] | Суша | [[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СУША}} &lt;poem&gt; Већ месецима огањ дажди, Препук…</comment>
      <origin>144047</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1049" sha1="403an8e052imudela5jjnmy4vnzzbvh" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]]
| Суша
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СУША}}
&lt;poem&gt;
Већ месецима огањ дажди,
Препуклу земљу мори суша;
Најзад ће сунце сад да зажди
Замрли гајић оскоруша.

Сув поток крај ког мртво ћути,
Без гласа и без прáма дима,
Сеоце; само златом жýти
Тиква по врелим вртовима.

Све жега мори као чума;
Долина пуна немог страха;
У пољу насред белог друма
Вештица ди̏же стуб од праха.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>403an8e052imudela5jjnmy4vnzzbvh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Ћук</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61061</id>
    <revision>
      <id>144048</id>
      <timestamp>2026-06-04T10:57:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]] | Ћук | [[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ЋУК}} &lt;poem&gt; Над смреком прва звезда блисну, Чу се ћ…</comment>
      <origin>144048</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1058" sha1="966g7cklusq8wms0w6yhd0wgekoe1w1" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]]
| Ћук
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ЋУК}}
&lt;poem&gt;
Над смреком прва звезда блисну,
Чу се ћук; негде вода засја.
Под кишом мрака жали кисну,
Омара дуну с црна класја.

У поноћ ће на глухом копну
Вечерас уштап да се роди;
И једра ноћи да се попну;
И ваздушасти пођу броди.

Све војске мрака кад отплове
Спрам месечевог немог лука,
Овде ће болно још да зове
Закаслу звезду гласић ћука.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>966g7cklusq8wms0w6yhd0wgekoe1w1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Шума</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61062</id>
    <revision>
      <id>144049</id>
      <timestamp>2026-06-04T10:59:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]] | Шума | [[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ШУМА}} &lt;poem&gt; Сва сунцем шума испуњена, Мирише зрак…</comment>
      <origin>144049</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1042" sha1="enigbqkeq48vrtwvrtb3xfrs68hzif6" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]]
| Шума
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ШУМА}}
&lt;poem&gt;
Сва сунцем шума испуњена,
Мирише зрак од новог меда,
Жути се млади шипраг клена,
У небо први козлац гледа.

Уз стабла журе војске буба,
Жагор се свуда страшно чује
Од кљуна, сврдла, длета, зуба;
Пауци преду, детлић кљу̀је.

А Недеља у шуми села,
Чека кад први одмор доспе,
Да широм поља брзо проспе
Крвавих булки мора цела.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>enigbqkeq48vrtwvrtb3xfrs68hzif6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Мрак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61063</id>
    <revision>
      <id>144050</id>
      <timestamp>2026-06-04T11:00:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]] | Мрак | [[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|МРАК}} &lt;poem&gt; Иде ред црних јабланова Сву ноћ кр…</comment>
      <origin>144050</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="866" sha1="j04v1394phov3jnivd4q357tyuy5xne" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]]
| Мрак
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|МРАК}}
&lt;poem&gt;
Иде ред црних јабланова
Сву ноћ кроз мрачно поље жита.
Крај пута негде хукну сова,
Месец се јави иза рита.

Мрак тече густ кроз црну драчу;
Таласић клизну испод грȁба.
Најзад се очас негде зачу
Први славуј и прва жаба.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>j04v1394phov3jnivd4q357tyuy5xne</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Сунце</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61064</id>
    <revision>
      <id>144051</id>
      <timestamp>2026-06-04T11:02:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]] | Сунце | [[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|СУНЦЕ}} &lt;poem&gt; На житу пламти јара врела, Јули ће…</comment>
      <origin>144051</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1010" sha1="dt334plt2x9hnpwmib1z2edt5zle0ke" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]]
| Сунце
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|СУНЦЕ}}
&lt;poem&gt;
На житу пламти јара врела,
Јули ће све да затре;
Дитирамб сунцу пева пчела —
Све речи од саме ватре.

Не чезне брдо дах да нађе.
Нит шума за сен вапи;
И река пре но сунце зађе
Жели да умре до капи.

Спрема се класје све да падне,
И лишће пред ноге пању;
Да земља данас жудно знадне
За лепу смрт у сјању.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>dt334plt2x9hnpwmib1z2edt5zle0ke</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Киша</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61065</id>
    <revision>
      <id>144052</id>
      <timestamp>2026-06-04T11:03:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]] | Киша | [[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|КИША}} &lt;poem&gt; Недељу дана дажд ромиња, Ко…</comment>
      <origin>144052</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1038" sha1="fttin4lxj710ssbwhdlhrf3gmt7n9va" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]]
| Киша
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|КИША}}
&lt;poem&gt;
Недељу дана дажд ромиња,
Корито речно пуно муља;
Досадно, горко; и дан тиња,
Као лампа без капи уља.

По стрејама по ваздан чучи
Голубље јато, док не цркне;
Прљава вода одсвуд хучи,
И већ од подне тихо мркне.

Окна се гасе; и ноћ зија
Језива. Канда у те доби —
На прагу стоји весник коби,
А зидови су пуни змија.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>fttin4lxj710ssbwhdlhrf3gmt7n9va</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Оморина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61066</id>
    <revision>
      <id>144053</id>
      <timestamp>2026-06-04T11:05:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]] | Оморина | [[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ОМОРИНА}} &lt;poem&gt; Препукла земља жедна вапи, Од Ил…</comment>
      <origin>144053</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1087" sha1="dco8gqyzvt8w0cnsvmy69w04yn73g3o" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]]
| Оморина
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ОМОРИНА}}
&lt;poem&gt;
Препукла земља жедна вапи,
Од Илин-дана огањ пржи;
Корито речно празно зјапи,
Једва се лист на грани држи.

Ни дах да пусти шума не сме;
Вече; зрак препун слепих миша;
Жабокречина пуна песме . . .
Ноћас ће најзад пасти киша.

Југ црн и сева; но, наједном,
Дажд пређе преко виногради . . .
И блисну према селу бедном
Крвава, страшна, звезда глади.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>dco8gqyzvt8w0cnsvmy69w04yn73g3o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Бор</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61067</id>
    <revision>
      <id>144054</id>
      <timestamp>2026-06-04T11:06:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]] | Бор | [[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|БОР}} &lt;poem&gt; Голем и мрачан, невесело, Стој…</comment>
      <origin>144054</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1052" sha1="ju60rydl9rh5wunh1hr0vzqq7krwm3u" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]]
| Бор
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|БОР}}
&lt;poem&gt;
Голем и мрачан, невесело,
Стоји, безимен као травка;
У њему хучи горско врело,
И ноћу преспи једна чавка.

Усамљен вечно, страшна грмен,
У први сунчев тренут сјања,
Низ озарену баци стрмен
Црни сен свога очајања.

А ноћу небу завихори,
Кад зна да болно све занемље —
И звездама по сву ноћ збори
Горке самоће ове земље.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>ju60rydl9rh5wunh1hr0vzqq7krwm3u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Ветар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61068</id>
    <revision>
      <id>144055</id>
      <timestamp>2026-06-04T11:08:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]] | Ветар | [[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ВЕТАР}} &lt;poem&gt; Прену се као птић у џбуну Плашљиви прв…</comment>
      <origin>144055</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1064" sha1="8dwevftgtmdcqexilmz89zl73lw4gpq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]]
| Ветар
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ВЕТАР}}
&lt;poem&gt;
Прену се као птић у џбуну
Плашљиви први дах и струја;
Но тек што сиђе брдо, гру̏ну,
И огласи се сав олуја.

На мочварној се изви њиви;
Он — малочас што се сплете
У рупцу жене, коњској гриви —
У небо с криком сад полете.

Сва гора паде . . . смрзну река . . .
Али већ одмах, пред ноћ глуху,
У шупљу трску залелека,
И умре на једном листу суху.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>8dwevftgtmdcqexilmz89zl73lw4gpq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61069</id>
    <revision>
      <id>144056</id>
      <timestamp>2026-06-04T11:09:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]] | Ноћ | [[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|НОЋ}} &lt;poem&gt; Већ сја Кумовска Слама . . . Јејина,…</comment>
      <origin>144056</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="933" sha1="48mvvh5kvt7mpaiaan4ct9awejhtpoa" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]]
| Ноћ
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|НОЋ}}
&lt;poem&gt;
Већ сја Кумовска Слама . . .
Јејина, сва од свиле,
И с ватром у зеницама,
Диже се летом виле.

С целога небосклона
Блисну у једном трену,
Да би по земљи она
Бацила своју сену . . .

И спази, покрај пута,
Са неког пања трула:
Сав космос да заћута
Да би се она чула.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>48mvvh5kvt7mpaiaan4ct9awejhtpoa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Април</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61070</id>
    <revision>
      <id>144057</id>
      <timestamp>2026-06-04T11:10:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]] | Април | [[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|АПРИЛ}} &lt;poem&gt; Дажд мину као после гатке; Свод сл…</comment>
      <origin>144057</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1074" sha1="k6sb72k4xqm7vxqpxiw0c7pccypvfqn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]]
| Април
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|АПРИЛ}}
&lt;poem&gt;
Дажд мину као после гатке;
Свод сличи пољу пуном ружа;
Одасвуд гласи дивље патке,
Зелено брдо пуно спужа.

Задњи прам магле негде пуши,
Кроз мочвар вриште луда јата;
Жут поток с брега песак руши,
Сунчево злато сја из блата.

Спрам свода зрачна и дубока
Јутрос се роди, с песмом жабе,
У чаши прве висибабе,
Април, с два крупна модра ока.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>k6sb72k4xqm7vxqpxiw0c7pccypvfqn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Буква</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61071</id>
    <revision>
      <id>144058</id>
      <timestamp>2026-06-04T11:12:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]] | Буква | [[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|БУКВА}} &lt;poem&gt; Цело је небо у њу стало, Сенке…</comment>
      <origin>144058</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1057" sha1="830g3exn0il0x1w7m4oriv1lunqpeiw" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]]
| Буква
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|БУКВА}}
&lt;poem&gt;
Цело је небо у њу стало,
Сенке јој као провалије;
И све је поље за њу мало,
И поток мрава из ње лије.

Пролазе кроз њу сјајне вреже,
И један црни рефрен злоћи;
Јејина једна ту сад леже
Новог и страшног цара ноћи.

Стоји под сунцем које дажди
Тврђава усред поља нага.
А гром једанпут кад је зажди,
Нестаће као бог, без трага.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>830g3exn0il0x1w7m4oriv1lunqpeiw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Мрави</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61072</id>
    <revision>
      <id>144059</id>
      <timestamp>2026-06-04T11:13:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]] | Мрави | [[Песме сунца/Сунчане песме/Недеља|Недеља]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|МРАВИ}} &lt;poem&gt; Све путем који води слави, К…</comment>
      <origin>144059</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1052" sha1="60m2yxqc5jwsuzpfniz36rsvy50mwd2" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]]
| Мрави
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Недеља|Недеља]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|МРАВИ}}
&lt;poem&gt;
Све путем који води слави,
Кренуше као војске мрака.
Биће се данас као лави
У ноћи туђег мравињака.

Учиниће га општим гробом,
Свуд оставивши смрт и сенке;
Понеће своје мртве собом,
И ново благо, и све женке.

А вратиће се мирно тада,
Све као реке које плȁве —
Докле за крвав запад пада
Крупно и страшно сунце славе.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>60m2yxqc5jwsuzpfniz36rsvy50mwd2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме сунца/Сунчане песме/Недеља</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61073</id>
    <revision>
      <id>144060</id>
      <timestamp>2026-06-04T11:14:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Песме сунца]] (1929) | | [[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]] | Недеља | }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|НЕДЕЉА}} &lt;poem&gt; Већ зора срȅбри хумке риђе; Пођоше најзад небом смело Сва бела стада…</comment>
      <origin>144060</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="964" sha1="n3fczrr4k9ftpapl8plbsjat6rxnyix" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Песме сунца]] (1929)
|
| [[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]]
| Недеља
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|НЕДЕЉА}}
&lt;poem&gt;
Већ зора срȅбри хумке риђе;
Пођоше најзад небом смело
Сва бела стада јутра; сиђе
И Недеља у немо село.

У цркви мирно држа свећу;
На раскршћу, у хучном долу,
Додола та је, сва у цвећу,
Играла ту у сваком колу.

У касну поноћ крену кући,
Кад уштап засја из планина;
И оде тешко посрћући,
Од сунца и од новог вина.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>n3fczrr4k9ftpapl8plbsjat6rxnyix</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бакоња фра Брне/VIII</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61074</id>
    <revision>
      <id>144065</id>
      <timestamp>2026-06-04T11:55:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144065</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="66072" sha1="bgrqhptb22a919krdzisi2rrkm4rnze" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]]
| [[Бакоња фра Брне]]
| -{VIII УЖАС}- 
| [[Бакоња фра Брне/VII|-{VII ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ}-]]
| -{}-
| [[Бакоња фра Брне/IX|-{IX МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ}-]]
}}


&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''VIII УЖАС'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;&lt;br&gt;
Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати.

— Отвори велика врата! — викну најзад Вртиреп.

Тада тек видјеше сав ужас.

Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљене, по поду свијеће, књиге, палме...

Тако се шта могло видјети само у старо вријеме кад су јањичари пустошили!

Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар.

Св. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета. Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једно око, а угљеном огарило му наусницу! Па однијело испред њега велико кандило и три мала; па однијело испод њега златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску причесну чашу, сву од злата, прилог босанског краља Стјепана Томашевића, коју су фратри њекад отуда донијели; па однијело шест тешкијех сребрнијех свијетњака, такође старинских; па однијело... а шта није однијело што је ваљало!

— Е, е, е — поче Тетка.

— Е, е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! — рече Вртиреп.

Упутише се да прегледају први олтар надесно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну три-четири пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући:

— Умра је! Умра је! — па ста звонити, одскачући лакат од земље.

Помислише да је кувар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу помагање фра-Брнино, који викаше са тријема:

— Та излазите, излазите, видите шта је томе!... Ко то лежи кâ мртав?

Изађе Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче:

— Ко је убија редовника? Који је то погинуја?

А јадни гвардијан лежаше наузнак, модра лица.

Сви изгубише свијест, сви говораху у један мах, мотајући се око њега.

Балеган једнако звоњаше, вичући њешто.

Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући да ли сан је или јава. Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могоше изаћи од Балегана, који је одскакао.

— Прикини одма! — викну дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама:

— Куда ћете ви амокарц?... Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, сви, један тамо, а два овамо...

— За ликара у град — додаје Брне.

— Ама, шта је јопет? — пита млинар.

— Како шта је!? Умра је гвардијан...

— Гвардијан умра!

— Станте сви! — викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах.

— Ајте наоколо у манастир! Па одгура фратре и кувара у цркву, закрачуна врата изнутра, па изађе пред њима у двориште...

Кад слуге уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика.

— Дакле, умра гвардијан!?... А ко вели да је цркву поробило!?... Ај, да видимо!

— Натраг — викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева, натегну је и напери у гомилу...

— Натраг, пасји скоте! Нико да се одавде макâ није, него да ме свак слуша... Ножић ми дај когод и воде донесите! Та не видите ли да је човик при смрти! Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из његове камаре. Ножић амо или бритву!

Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори мантију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу. Мачка остави пред црквенијем вратима да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (писарницу), те хитно написа два листа.

— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару. Даклен, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, ћа да оде у вас трк у град? Алате, момци, јер дајем три талира јабуке! — рећи ће нови привремени старјешина.

— Није то збогу јабуке, него... оћу покушати, ако ћете викнути приковођанима да ми даду коња! — рече Дундак.

— Ја би се најбоље поуздâ у Букара — рече млинар.

— А, збиља, ди је Букар?... Камо га?... Брзо по њ!

Шкељо отиде да га тражи.

Вртиреп и Тетка изађоше с млађима пред манастир. Остали фратри отидоше ка гвардијану.

Дуго су тражили Букара.

— А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! — вели Дундак свлачећи се. Говедар му везиваше хаљине на једну мотку.

— Тебика је увик до спрдње, пијаницо — рече Тетка.

— А мени је баш за мисâ шта је са сиромајом!

— Не триба му се бојати глави, дуовници — вели ковач.

— Букар је страшљив кâ коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни.

Дундак заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљина на врху. Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нареди преосталој четворици слугу да пазе неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у манастир да му јави. Па он и Тетка отидоше ка гвардијану.

Сви шест фратара остадоше њеко вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло познати да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркву.

Испред св. Јеронима бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили.

— Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, кâ какав њиов калуђер! — рече Вртиреп.

На другом и на трећем олтару свете Вићентија Перејра и Рока бијаху безбожници испрорешетали. А на четвртом гдје бијаше насликан свети Брнард, који кличе и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.

— Ма, убија и’ бог, како су имали вримена да се играју! — чуди се он.

— По свој прилици ушли још с вечера. И није и’ било мало. Једни су чистили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупници.

— А шта би било да је који од нас изашâ — пита Брне.

— Е, шта би било! Штедили би твоју липу главу! — рече Вртиреп... — Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикристи ушли, кад су обоја врата била затворена!

— Јево трагова од опанчина — вели Тетка. — Ја одавно то гледам. Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу). Ајмо тамокарце.

Ризница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главног олтара. Свуда наоколо бјеху старинске скриње од ораховине, пуне црквенијех ствари и хаљина; скриње бијаху обијене и испремештане. Једини прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен.

— Даклен, овуда су ушли!

— Како су могли изврнути гвожђа?

— Не видите како? — вели фра-Тетка. — Три-четири антикриста свана поткопали ћускијама прагове, па и заједно с причагама извалило. И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви кâ крув. Види се, види да су унапридак све знали и проштудијали, а то је могâ учинити човик који је подуже овдинак боравија.

— Даклен, опет сујма мора пасти на Стипана! — вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор. — А јест, душе ми, све како ти кажеш! Јено решетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на два комада.

Пошто се сви обредише гледајући кроз прозор, вратише се да прегледају и остала три олтара, која бјеху похарана и оскврњена као и остали.

У томе их затече подне.

— Шта ћемо сад? — пита Вртиреп... — Опростите, браћо, ја се не намећем кâ старешина, али, видећи да сте ви изгубили главу више него ја, ја...

— Ти си се понашâ кâ прави човик! — рече први Тетка — и ја ти зафаљујем!

И сви почеше хвалити Вртирепа.

— Е, дакленка шта ћемо садак? Јево већ дванајст ури. О официјама и другим службама не може бити ни говора. Триба да цркву запечатимо доклен не дође комшијун из града. Па јето нема ни сплате ни бродова...

— Па ајдемо да штогод појидемо. Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади — рече Брне и оде први.

Другови му запечатише врата, а на прозорак ставише двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе рибе.

— Дакленка си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго — вели Блитвар. — Евалај ти га!

— А шта ће се, дуовници! Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило! Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре. Ови страшни догађај узеће ми најмање пет година живота! И још је нико има душе да ме потеже за уво! Еј, еј...

Дувало поче јако кашљати.

— Та-а-ко! — поче фра-Брне. — Пет година, велиш! Ја би приста и на десет за менека. Ја не знам шта ће с меном бити!

— Не бојим ти се ја глави, Брне! — рече му Вртиреп.

— Ниси ти примека срца, иако ниси зâ човик! Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске.

— Али ја нисам никада млого пија.

— Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш! А сам кажеш да те од никога вримена штипље за палце од ногу. То може бити подагра, кâ покојном фра-Фелицијану.

— О, боже сачувај и блажена Дивице!... Шта говориш?... Прођимо се шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити...

Дође Шкељо.

— Јето вуку сплату и бродиће! Пуни су приковођана.

— Добро је и то у воликом злу! — рече Вртиреп устајући.

— Ајдемо, браћо!

— Ма ја не би пуштâ пук амо за данас и сутра! — опази Тетка.

— А како ћемо им забранити!... У манастир можемо да и’ не пуштамо, али најпосли, нека и’ исприд мађупнице!

Десетак приковођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња. А бродиће бјеше однијела вода.

— Све сам чуја и разабрâ, све... и за цркву и за гвардијана! — рече Срдар излазећи с натегом. — Ја не могу више! Добро ће бити, ако и ја не платим главом. Иђем одма да легнем. Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије.

Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао!

За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама.

Стриц пође да га прати.

— Та-а-ко! Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета. Тако, је ли? Ти да се јуначиш! Ти да се угледаш на онога манитова! Што би ја још доживија од тебе, кад би те крај себека трпија! Али је ово послидњи разговор међу намикарце! Сутра још нека те враг носи откуд си и дошâ, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке. Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи кâ какав ркаћ, па арај цркве и манастире.

Али Бакоња не хајаше за та ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза врата да се преобуче.

Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије. Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше. Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.

У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији.

— Дижи се, Иве!... Устани, моје дите, и донеси воде! — рече благо.

Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило му се да је протекла година, а не један дан откад је пошљедни пут ходио на чесму; чинило му се да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но им допушта да му око ископају!... Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше коме да се моли, пошто не бјеше навикао да се обрће правце к богу. Плачући горко, зажели смрт пријеку, „невидовну смрт“, која би га једнијем махом макла искрај злијех људи, искрај нејакијех светаца који нијесу кадри ни себе одбранити, а камоли ће њега!...

Али до мало обузеше га друкчија осјећања: ражали му се њешто на Франу, Јеронима, Виценца, Перејра, Рока, Брнарда, доминика и Христифора; види их поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше да је над њима... Па онда се препаде од те помисли, јер му се видје да су свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије... „Они су се притајили, па чекају вриме, кад се нико већ не надâ освети, да ударе изнебуа на проклетнике!“ — сину му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргута зубима...

Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци. Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ћорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван. Ту најприје уреди војску, па под шатором очати свету мису, као што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали. („Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић“, слушао је Бакоња више пута од Лиса.) Затијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену се пред својима на дивове. Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима. Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и смјеста га постави за главара лијевом крилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима. Па онда сила пође зорније; али, након помањег размака, угледаше високе планине и под њима страшне дивове, који бјеху развили бојна крила да се једва могаху прегледати. Тада малакса срчаност војницима, па и војводи. Он стаде и устави војску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. Франу. Кад сврши молитву, обрну се к непријатељима, али тамо мјесто џинова... шта видје? Буковичке гоље и раскалашни Котарани!... Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „Јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим... А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!...“ Боже мили, што се од њих чини!... Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!...

Враћајући се са чесме, Бакоња је морао надокнадити све пропуштено чешкање.

Доцкан у ноћ стиже из града „комишијун“. Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху остали фратри. Четири лацманина одјахаше са коњâ, па Дундак за њима.

— За дивно чудо, како сте могли стићи! — рече Вртиреп рукујући се са најстаријим. И сви се фратри томе чудише, а претур поче да се хвали како су све у кас дошли од града.

Бакоња прихвати једну кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан.

— Ко је овај јарчић? — запита Бакоња Дундака.

— То је ликар. Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они.

Господа све „пркелајући“ уђоше у манастир.

— А ова је баба — претур! — говораше Бакоња гледајући са стране старога безбркога чачура.

— А ко је онај погурени куљеша?

— Оно је ађунта — одговори Мачак. — Кажу да је пуно учен човик, да уми латински кâ и фра-Тетка.

За њима иђаше писар, висок, мршав, незнатан младић.

Блитвар одведе „комишијун“ у трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах отвори зажето око, које се склопи чим маче прстом; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад, намргоди се и запита Тетку:

— Је ли овај ''човјек''...? — медик нагну палцем врху усана.

— Па јест, прилично... мало и одвише ако хоћете — одговори Тетка, разумјевши мимику.

— Камо торба? — рече љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиљену цијев, којој врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви. Чинећи то говораше њешто талијански фратрима, који с великом муком обрнуше гвардијана потрбушке и свукоше му гаће.

Да је ко рекао Бакоњи да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао, али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази...

— Ето, тако ћеш му, дијете, опет пред зору учинити! — рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку.

— Ја? — рече Бакоња блијед и сав се уздрхтао. — Не би ја то чинија ни своме ћаћи!

— Мрш, козару зврљевски! — викну Вртиреп. — Ти да ми се ту размећеш, кâ да си ми ти ники господин, а не наш измећар! Мрш, с очију ми!

Наћвар удари Бакоњу по глави.

Послије вечере заврже се жив разговор између фратара и лацмана. Безбрки суђа канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху. Пристав је мало говорио, али је свакоме потврђивао главом. Љекар, одмах послије јела, закурњави дебелу цигару, гледајући слике по стјенама. Писар одиста хотијаше да покаже како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима.

Говор је најпре текао о похарама. Судија исприча како су оплијењене четири латинске цркве те зиме у његовој области. Говорио је о чети Радекиној, која зимује по Котарима и по Приморју, а љети се станује по босанским планинама и допире чак до српске границе. Говорећи о јатацима судија настави:

— Шве на Радека! Шве на Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! — вели он. — А ди је то Радека?... Може он аривати ту, ту, ту, на шво мишто? Ето, мој гошподин, шетири колона пандура што увика шета тамо-вамо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима!

— Нима, борме — рече Срдар смијући се.

— Нима! А колико ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошподин?... Ја вама кажа: Далмација има педешет иљад ајдук!... Ту нима римедијо (лијека), него вишала, вишала и вишала!...

Преметнуше разговор на болесника.

— Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану?

— Е, може остати, а може и умријети.

— Чудне мудрости — шапну Бакоња друговима, који се бјеху збили на вратима. — Мудра ли је ова јарчина ркаћка, збогу које сам добија триску! О, да ми га је почешати по леђима.

Љекар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати што је капља.

— Да оће бог дати да се освисти, те да га причестимо — вели Блитвар.

— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети — рече љекар.

— Није то тако, мој дотуре — дода Брне — мале су муке на овоме свиту прима онима што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покајања! Нема много вримена да је напрасно, неспреман, умра један редовник, па, посланик, није имâ мира у гребу, него се јављâ, час једноме, час другоме, свитујући свакога да увике буде готов за послидњи час...

— То су бапске — прекиде га љекар, готово љутито.

— Нису то бапске — рече пристав, који је дотле ћутао.

— Барем по нашој вири нису...

Фра-Брне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпослије доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске које не признају „чистилиште“ (пургаторију), а ипак се моле за мртве...

— Јето, дотуре, без замирке, ви ришћани не вирујете да има чистилиште, а зашто онда плаћате саландаре и парастосе за мртве? Реците ми, молим вас, шта им то помаже? Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају? Је ли тако? Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве?

— Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима!

Суђа се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати како су сви православни уопће слабо обавијештени у стварима своје вјере, а најобразованији су у томе пуке незналице. Љекар је најприје порицао потребу тога обавјештења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама латинској цркви, тада и доктор поче хвалити своје православље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика.

Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун“, те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику.

Бакоња сврати у стару мађупницу. Она бјеше пуна прековођана. Људи нагађаху ко је могао похарати манастир и како је то могло бити. Опће је мишљење било да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије се све „ркаћа“. Већина не вјероваше да је Стипан проводио хајдуке, него то је могао учинити који други слуга од онијех што су прије Стипана служили, по свој прилици „какав притајени ркаћ“. А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени да је погинуо. Биће несретњик изашао, те се сукобио са разбојницима, па (од страха, а не да изозове узбуну) почео викати, те га премлатили и бацили у воду. Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне слуге одрицаху да је излазио који од њих.

Кувар прекину те разговоре, викнувши с врата:

— Је ли ту који од дијака? Нека одма иђе у цркву! И ви, људи, изађите да испратите присветога! (тј. ону звијезду у којој се држи „оштија“)

— Зар је баш на умору вра-Вице? — запита њеки.

— А зар није украло и присветога? — запита шапућући Бакоња.

— Мучи, несритно дите! — одговори му, такође лагано, Балеган. — Наши људи вирују да нико не може дигнути присветога осим редовникâ, зато не ваља да то чују... Ајте, браћо, ајте!

Ни Бакоња ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор! Црква је још страшније изгледала према запаљеним воштаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтарем. Бакоња уђе у шакриштију, одакле наскоро изађе у стихару, клепећући звонцем, знак да ће се за њим изнијети „присвети“. Сељаци клекоше. Мачак разапе свилени шатор над Тетком, који изнесе њешто увијено златотканом крпом. За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијицу светога уља. За Вртирепом осталијех пет фратара, пристав и писар, сваки са запаљеном воштаницом. Ка њима се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клекоше, а редовници се збише око кревета чатећи молитве. Бакоња се пропе наврх прста, али не видје ништа.

Дијете се питаше:

— Ама чим ће га причестити, кад нема присветога, а оштија се не смије носити у голијем рукама?

Тек када се они размакоше Бакоња видје помодрелу бесвијесну главу гвардијанову. Тада поче обред миропомазања, који се, као што је познато, код католика врши над самртницима! Фра-Тетка помаза уљем болесникове вјеђе, чело, слијепе очи итд., па га онда њих седам благословише и рекоше народу да се разилази.

Бакоња је то једва чекао. Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан. Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.

Пробуди се кад бјеше сунце одскочило, и видје како је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше на поду. Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћелију, коју затече распремљену — кревет намјештен, све обрисано — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу. Бакоњи се коса накостријеши, те потече ка старој мађупници, из које куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана. Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, канда, врио купус. Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса у велику послу око огњишта.

— Шта?... Зар је преминуја гвардијан? — пита их Бакоња.

— А ди си ти, јадно дите? — рече Грго. — Шта је с тобокаре? Ја све питам од јутроске: ама ди је мали Јерковић, како то да њега нема, кад ми је највише од прише? А знаш ли ти да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника и провинцијал?

— И провинцијал!... Ама, дакленка је умра гвардијан?

— Није, него ће чекати докле ти устанеш — вели Бујас. — Умра је таман у једну уру после поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури. Биле су већ и три мисе. Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц...

— Како то? Зар се може диванити миса у поараној цркви?

— Одија је Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један олтар, јето ти — рече кувар... — Ајде, моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати. Ако те фра-Баре (Вртиреп), или стриц, или који други мисник буде устављâ, реци им да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи.

— Збиља, зар ће се данас мрсити? — запита Бакоња доручкујући. — Данас, други дан коризме!

— Кад су ваке прилике, има се „дишпеншацијун“ — рече Бујас, с таквим изразом на лицу, који је значио: „Бакоња, ти још и не разумеш шта је то: дишпеншацијун.“

— А је ли комишијун још овдинак? — настави Бакоња.

— Однија и’ враг зарана. Прије него шта смо принили мртво тило, били су у цркви и записали све... Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира! Она бабетина претур и она коза ркаћка ликар смијали су се гледајући онакажене свеце.

— О! она ркаћина — рече и шкргутну зубма Бакоња полазећи у цркву.

Шест спореднијех олтара бијаху застрти црнијем завјесама. Насред цркве лежаше мртви гвардијан, на истоме „катафалку“ који је служио за Шкоранцу и многе друге прије њега. Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице. Бакоња се зачуди како прије стигоше. На главном олтару св. Франи бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше паламâ и свијећа много више но дотле на три олтара. Жвалоња је служио мису. Са страна, осим домаћих, клечало је још шест-седам фратара. Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната.

Из цркве отрча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху загушили прековођани и гдје се такође готовљаше јело. Па је било странијех људи и у млину и у вигњу. Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему:

— Видите ли — вели — овога дијачића? Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ увргâ. Он је јуче припливâ рику на коњу, кâ и Срдарина! Шта мислите? Дите, а још ми рекоше да не уми пливати!

— Па, познајемо ми добро Бакоњу! — рече други, одиста манастирски проњар.

Бакоња отрча к возу, али угледав Срдарину на обали устави се. Дундак и Тртак бијаху са сплатом на другој страни, гдје се, канда, споречкаше са гостима. Гостију је било много и сви се тискаху ко ће први у лађу. Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве: Ркалину, Рдала, Рору, Кљака. С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски. (Зачудо, увијек су манастирци слали за зврљевску парохију најнезнатнијег фратра. Од двадесет и три фра-Јерковића који заменом „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају.) Бакоња се врати ка своме Балегану. У повратку све је мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле се ручак не сврши, иако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу.

Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче из града једва могаху одољети послужујући око фратарског стола. Лис се њешто узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпезарије. Мачак је читао житије. Бакоњине се очи крадом устављаху на ''провинцијалу'', у зачељу. Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!“ Провинцијал није становао у граду, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чину. Бакоња је чуо да је тај старац, на гласу „глагољаш“.

Тек у полак ручка Бакоња смотри у трпезарији оно што га је највише могло зачудити. И то не опази сам него (кад бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запита:

— Је ли да му ''липо стоје''?

— Шта липо стоји?... Коме липо стоји?

— Ма, брате, Мачку фратарске аљине! Зар не видиш да се „''обука''“! Зар ниси знâ?

— О, Исусе! О Дивице! — узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијелим као снијег конопом. Из кукуље, чињаше се да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачкастије. Бакоња се зачуди како то није још одмах видио, па онда помисли да су се, ето, у манастиру почели низати догађаји муњевном брзином; сад се дешава у минутама за што је прије требало година! — Ма како је то? Је ли се зађаконија? Кад?...

На сва питања брзо је добио одговоре.

Није се зађаконија још, али оће сутра, пошто се изабере нови гвардијан. Није све доучија, али је потриба манастиру ђакона, пошто се Чимавица неће враћати. Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, дувало, стари пријатељ провинцијалов. Па онда фра-Жвалоња тија је да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут. Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир. Па има још једна новост. Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак.

Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео. Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру! Како најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину! Дакле, до двије године — најдаље до три — може се зађаконити, само нека прионе око књиге! Хоће, прионуће својски. Па липо је и то што ће сад бити два фратра мање и што надути Лис износи ноге. Та то је права благодат. Бакоња хоћаше поиграти.

И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ! А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац! Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан. — А ко, најзад, познаје тајне божје путове о којима нам говори богословска наука!

Послије ручка Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе. На провинцијалову лицу, уз израз: „О, како ми је све то досадно“, појави се још као њеки знак питања, који је значио: „Како? Зар да се не прилегне послин благовања?“ И сви остали фратри то помислише, али се старац у трен предомисли, те рече, зијехајући: — Онај... на крај краја фра-Баре има право, јер је примлого свитине, па... ноћас... не би... било... липо. Па онда ''и друге ствари'' да се што прије сврше.

Наредише ђацима да смјеста звоне. Млађи фратри отидоше да уреде сељаке за спровод. Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом и ману му руком, те Кушмељ пође за њим. Кушмељ би пријатно изненађен видјевши колико је Бакоња нарастао за годину и по откад се не видјеше.

— Липо моје дите — рече он, пошто се пољубише.

— Немамо кад, ћаћа, него само мало ричи! — И, ходећи, Бакоња му исприча све измјене које ће настати и своја надања. — Једино ми је за мисâ какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерковиће... А познајеш ли Теткина брата? Ди ли је то његово дите, тај нови дијак? Једва чекам да га видим...

Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас стрица Чагљине.

Опијело се брзо сврши, па фратри обнијеше гвардијана три пута око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“. Бакоња чу само почетак, тј. шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, а кад хоћаше доћи оно што би, можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и прошапта:

— Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити. Триба нам очистити рибу и умисити какво посно тисто!

Бакоња је стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли. Између осталог, питао се да ли је заиста дошао тај мали Теткин и да ли ће се и Пирија потенчити.

Балеган му је само на ово друго питање умио тачно одговорити:

— Пирија се неће повампирити, јер одавна није пуно гришија. Истина, да је сâм, вечером у камари, пија мало више, али јопет умра је наређен, колико толико.

Докле су они тако разговарали, допираше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, домало, затутњаше кораци пред малијем црквенијем вратима. Кувар и Бакоња отидоше на прозор. Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака. Наста гужвање и граја. Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога. Око провинцијала окупише се гвардијанови братственици; око Мачка — његови, око Наћвара — Јерковићи. Са Тетком одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12—13 година. Бакоњи срце заигра, те се боље надвири. У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама.

— Куда ћеш, ти, Јерковићу? — викну Вртиреп.

— Па иђем да се поздравим са својим дитетом. Јето сам због њега један дан одија, па се јето ни видили нисмо. Како је то!? — И зврљевски кнез достојанствено оде горе.

Бакоња му стрча у сусрет.

— Ма шта ово чине вратрине? — рече он дјетету. — Изгоне људе из куће св. Вране, људе који су, откле-докле, дошли на пожаловање!... А, ово нису липе билиге, ово...

— Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако бога знаш! Немој због менека...

— Ма, ја сам имâ пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом! Ја морам остати!...

— Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили. Ајде, ћаћо, и поздрави мају и све, све остале...

Кад се Бакоња поврати ка прозору видје у дворишту само провинцијала са петшест фратара.

Мало прије вечере доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и предаде га његовим друговима. Бакоња га срчано загрли. Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога због његових опуначких образа крстише одмах именом „''Бутре''“.

Вечера је прошла истијем начином као и ручак. Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима. Брне је погледао синовца и надимао образе. Бакоња се слатко смијао, помишљајући да је то први дан откад је у манастиру а да стрица не чешка ни по леђима ни по листовима. И онда још, то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за тројицу гостију. Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у трпезарији!

Али тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“, како рече Бакоња.

Послије јутрење био је у трпезарији збор ради избора новога гвардијана. Избор је био писменијем гласањем. Кад скупише цедуље и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну. Узалуд се он томе противио наводећи своју болест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три године.

Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка. Бакоња је само истрчао из кујине да види тај обред, па се опет вратио. Али, кад домало дође Шкељо да јави е се превозе ''колонаш'' (пандури који у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге. Око двадесет колонаша долажаху од воза. Не зна се који је од кога прикладнији и стаситији! На свакоме токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену јали штуц, јали шешана.

— Помози бог, дуовници! — викну харамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка што му је до рамена досизала.

— Помоз бог! — називљу један за другим, пак стадоше око свога главара. Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима вичући: „Ваљен Исус!“

— Бог вам помогâ! Вазда бија ваљен Исус и Марија! — отпоздрављају фратри.

— Сидајте, људи!... Донес ракију, дите!...

Посједаше на клупе.

— Нема ти што ришћанин! — вели Бакоња у себи... — Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси прима овима!... Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, кâ да је мали цар!... А не би ни један назвâ „фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру да му главу одсичеш!... Држи своје, брате!... Али јопет, боже ми опрости, милији су ми него наши!...

Харамбаша поче:

— Чусмо, дуовници, и разабрасмо за све што се догодило. Срдар нас је посло то толико да преслушамо слуге... А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније доба на рочиште ка господину. Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге.

То није дуго трајало.

— Да је овдинак Букар, он би сигурно боље испричâ! — вели Дундак.

— Он би сад почеја: „Је ли ја? Је ли?“ — дода Бељан.

Млађи ударише у смијех, сјећајући се заврзана.

— А ко бјеше тај... како га зовете... Букар? — пита харамбаша.

— Сметењак један што је у нас служија ни пуне четири недиље; па га нестало од прикојуче! — одговори Наћвар.

— А одакле бјеше и чеговић?

— Бија је из Зеленграда и звâ се Грго Прокаса...

Харамбаша и другови му погледаше једног окоштог пандура, који заврти главом.

— Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена...

Манастирци се згледаше.

— А кажите ми, какав бјеше на очи тај чоек? — пита харамбаша.

— Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’...

Харамбаша скочи као опарен, и настави:

— Један му брк бјеше дуљи до другога, је ли?... Бјеше још руњавије груди, а танкије ногу, је ли?

— Јест! — изрече Срдарина, блијед као крпа.

— Тодорина! На моју душу, Тодорина!... Нико други до Тодорина главом! — виче харамбаша, пљескајући дланом о стегно.

— Он!... Он!... Он! — вичу пандури.

— Какав Тодорина?... Који Тодорина?... Шта је тај Тодорина?...

— Тодорина Дракчевић из Г... Највећи ајинин што га је икад земља дала!... Десна рука Радекина... О, брате, чудна срца!... Он се преподобити да је сметен, и доћи да служи!... Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! — рече главар.

— Зар Букар!!!...

Нека замисли, ко може, како је то откриће пренеразило сваку духату душу у кући св. Фране.

— Букар припредени ајинин!... Букар десна рука Радекина!!! Букар, који нас је за нос вукâ мисец дана!!!

— Е, е, то је само ркаћ кадар учинити! — рече Бакоња и онда се сјети како је једном затекао Букара усамљена са друкчијим изразом на лицу... Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!... Срце је то, памет је то, лукавство је то, убија га бог.

Није могуће описати „карабулину“ која завладаше ушљед тога открића. Сви изгубише свијест. Новога гвардијана одмах забоље трбух, а Дувала спопаде сипња, те обојица легоше. Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше. Срдарина је шкргутао зубима, тражећи кога ће избити, те се најзад искали ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу.

Бакоња се први разабра. Он одведе Бутру у цркву, показа му за који ће коноп вући сваке зоре, па му свечано предаде метлу, рекавши:

— Јето, сад већ знаш све своје дужности. Бићемо пријатељи, али ме ти мораш штовати кâ свога старијега. Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоња, али ме ти не смиш тако звати. Ја сам дијак Јерковић!
{{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}}

[[Категорија:Бакоња Фра Брне]]</text>
      <sha1>bgrqhptb22a919krdzisi2rrkm4rnze</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>