Царски сонети

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.5</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Царски сонети</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11105</id>
    <revision>
      <id>144129</id>
      <parentid>140429</parentid>
      <timestamp>2026-06-05T14:08:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144129</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2573" sha1="n07szdnhn7ryizegk0ibdkt0ms2lrh6" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Царски сонети  (1930)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Слободану Јовановићу''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
*[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]

*[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија|Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар|Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника|Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница|Брегалница]]

*[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино|Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок|Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>n07szdnhn7ryizegk0ibdkt0ms2lrh6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144130</id>
      <parentid>144129</parentid>
      <timestamp>2026-06-05T14:09:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Царски сонети (Дучићеве песме)]] на [[Царски сонети]]: Правилан назив</comment>
      <origin>144129</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2573" sha1="n07szdnhn7ryizegk0ibdkt0ms2lrh6" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Царски сонети  (1930)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Слободану Јовановићу''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
*[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]

*[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија|Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар|Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника|Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница|Брегалница]]

*[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино|Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок|Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>n07szdnhn7ryizegk0ibdkt0ms2lrh6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144132</id>
      <parentid>144130</parentid>
      <timestamp>2026-06-05T14:11:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144132</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3625" sha1="gvyy1hbrl0j9w8m63hm3343s5kgt7b7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Царски сонети  (1930)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Слободану Јовановићу''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
*[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]
[[Царски сонети/Царски сонети/Царица|Царица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Двобој|Двобој]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Цар|Цар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Житије|Житије]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Запис|Запис]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници|Копљаници]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште|Радовиште]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Владичица|Владичица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Манастир|Манастир]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Слава|Слава]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Паж|Паж]]

*[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија|Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар|Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника|Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница|Брегалница]]

*[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино|Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок|Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>gvyy1hbrl0j9w8m63hm3343s5kgt7b7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144151</id>
      <parentid>144132</parentid>
      <timestamp>2026-06-05T16:19:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144151</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3655" sha1="3mcgfu86uiutkvkdpvbnswmvfmhiryj" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Царски сонети  (1930)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Слободану Јовановићу''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{gap}}[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Царица|Царица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Двобој|Двобој]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Цар|Цар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Житије|Житије]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Запис|Запис]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници|Копљаници]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште|Радовиште]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Владичица|Владичица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Манастир|Манастир]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Слава|Слава]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Паж|Паж]]

{{gap}}[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија|Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар|Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника|Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница|Брегалница]]

{{gap}}[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино|Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок|Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>3mcgfu86uiutkvkdpvbnswmvfmhiryj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Моја отаџбина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11110</id>
    <revision>
      <id>144152</id>
      <parentid>143247</parentid>
      <timestamp>2026-06-05T16:23:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144152</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10472" sha1="klkqhl666w6z2v84f99f41ydxg4ct19" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Царски сонети  (1930)
| 
| [[Царски сонети/Царски сонети|Царски сонети]]
| '''Моја отаџбина'''
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме|Дубровачке поеме]]
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Милану Владановом Ђорђевићу''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија|Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар|Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника|Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница|Брегалница]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]


==-{Ave Serbia}-==
Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br&gt;
Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br&gt;
Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br&gt;
И зоре да зраче на путима снова.

Још си уз нас, света мајко, коју муче:&lt;br&gt;
Све су твоје муње у мачева севу,&lt;br&gt;
Све у нашој крви твоје реке хуче,&lt;br&gt;
Сви ветри у нашем осветничком гневу.

Ми смо твоје биће и твоја судбина,&lt;br&gt;
Ударац твог срца у свемиру. Вечна,&lt;br&gt;
Твој је удес писан на челу твог сина,&lt;br&gt;
На мач његов реч ти страшна, неизречна.

Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br&gt;
У болу и слави да будемо први:&lt;br&gt;
Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br&gt;
Мученик и херој, кап сузе и крви.

Ти си знак у небу и светлост у ноћи,&lt;br&gt;
Колевко и гробе, у одећи сунца;&lt;br&gt;
Ти си горки завет страдања и моћи,&lt;br&gt;
Једини пут који води до врхунца.

Ми смо твоје трубе победе, и вали&lt;br&gt;
Твог огњеног мора и сунчаних река;&lt;br&gt;
Ми смо, добра мајко, они што су дали&lt;br&gt;
Свагда капљу крви за кап твога млека.

==Маћедонија==

У свакој планини имаш свога змаја,&lt;br&gt;
И виле бродарке покрај свију река,&lt;br&gt;
На сваком раскршћу по један краљ чека,&lt;br&gt;
И старински напев пољима без краја.

Све за сунцем као народи што селе,&lt;br&gt;
Иду деца путем куд су прошли стари,&lt;br&gt;
С невидљивом звездом у оку што жари,&lt;br&gt;
С њином страшном речи наврх усне вреле.

Заставе вихоре мраком, као клетве;&lt;br&gt;
Далеки путници иду друг за другом&lt;br&gt;
У поља где некад цар вођаше плугом,&lt;br&gt;
И наше царице певаху уз жетве.

И унуци иду куд су ишли деди,&lt;br&gt;
На камену истом оштрили су маче;&lt;br&gt;
И страшну легију, и од гнева јаче,&lt;br&gt;
Води сјај далеке царске проповеди.

Пролазе заставе путишта далека;&lt;br&gt;
Сутра ће да севну сабље отроване...&lt;br&gt;
Но легија где ће најпосле да стане?&lt;br&gt;
На сваком раскршћу по један краљ чека.

==Хорда==
Ми нисмо познали вас по заставама, &lt;br&gt;
Ни ваше хероје од лавова љуће: &lt;br&gt;
Све на коленима вукли сте се к нама &lt;br&gt;
Носећ мач убице и луч паликуће. &lt;br&gt;

Без буктиња иде та војска што ћути, &lt;br&gt;
Пожар села светли за маршеве горде... &lt;br&gt;
Ваше громке химне не чуше нам пути: &lt;br&gt;
Немо убијају деца старе хорде. &lt;br&gt;

Поломисте више колевки, о срама! &lt;br&gt;
Него херојима отвористе рака. &lt;br&gt;
Подависте више њих у постељама, &lt;br&gt;
Него што сте у крв срушили јунака. &lt;br&gt;

Узели сте очи фрескама са свода, &lt;br&gt;
Главе киповима хероја из бајке; &lt;br&gt;
Спржили сте семе у страху од плода, &lt;br&gt;
И реч убијали убијајућ мајке. &lt;br&gt;

Пресити се земља од крвавог вала, &lt;br&gt;
Али вам победа не осветли лице: &lt;br&gt;
Јер ловор не ниче с буњишта и кала, &lt;br&gt;
Он је за хероје а не за убице.&lt;br&gt;

==Вардар==

И уста пророкâ и мишца јунакâ,&lt;br&gt;
Напише се снагом твоје свете капи.&lt;br&gt;
Сад кроз наша срца иду крупни слапи&lt;br&gt;
Твојих светлих струја и огњених зрака.

Свој хлеб и ловоре залили смо тобом;&lt;br&gt;
Молитва и химна, обе су те пуне;&lt;br&gt;
Пуне су те наши вапаји и струне;&lt;br&gt;
Као Млечни Пути сјајиш нашим добом.

Узели смо гордо у своје трофеје&lt;br&gt;
Све твоје огњене заставе и маче,&lt;br&gt;
Опленили твоје смарагде што зраче,&lt;br&gt;
И твоје матице развели у леје.

Овде се бораху претци с потомцима:&lt;br&gt;
Лавови од туча мотре живе лаве;&lt;br&gt;
Две твоје обале две су наше славе:&lt;br&gt;
Ми смо победници безмерни над свима.

Течаше из царске легенде, а сада&lt;br&gt;
Робујеш у причи о нама; и груби&lt;br&gt;
Сен наших легија сад на тебе пада;&lt;br&gt;
Све твоје ветрове носимо у труби.

==Херцеговина==

----
Naši će im vetri pepeo razneti,&lt;br&gt;
Spraćemo sa stene pogane im stope:&lt;br&gt;
Zaboli smo koplje na velikoj meti,&lt;br&gt;
Sad je put naš nalik na sunčane snope.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Pašće paučina na mečeve grube,&lt;br&gt;
A skromno će ralo opet da zasvetli;&lt;br&gt;
I kao što juriš sad oglase trube,&lt;br&gt;
Uranke će mirne da javljaju petli.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
I poći će k slavi odmah od početka&lt;br&gt;
Nov porod sve tragom naših legiona,&lt;br&gt;
Blažen, u kolevci on ču kako pretka&lt;br&gt;
Prati u legendu glas pobednih zvona.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Znaće da je samo ona zemlja svetla&lt;br&gt;
Gde nikad još nije pala suza srama;&lt;br&gt;
Gde su deca na mač ime oca metla&lt;br&gt;
Što živi u himni i u molitvama.&lt;br&gt;

==Химна победника==
Победа ће прећи све путеве наше,
&lt;br&gt;
И огледнути се у дну свију река;&lt;br&gt;
Умирућим дати кап из своје чаше,&lt;br&gt;
А новорођеним кап отровног млека.

Ова иста поља што крв једних жали,&lt;br&gt;
Уродиће другим причешћем и хлебом;&lt;br&gt;
И траг ових истих сто су данас пали,&lt;br&gt;
Видеће се сутра како светле небом.

Јер доцније крупни огњеви да плану,&lt;br&gt;
Треба искра оних што умру у сјају;&lt;br&gt;
Само зоре које из очаја свану,&lt;br&gt;
Прикажу гроб претка и пут нараштају.

Јер је отаџбина само оно куда&lt;br&gt;
Наш зној падне где је крв очева пала;&lt;br&gt;
И плод благословен рађа само груда&lt;br&gt;
Где су мач зарђан деца ископала.

Само буктињама збори се кроз тмине;&lt;br&gt;
У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br&gt;
Преко палих иду пути величине;&lt;br&gt;
Слава, то је страшно сунце мученика.

==Брегалница==
Опраћемо тобом очи нашој деци,&lt;br&gt;
И чело пророка у тренути судње,&lt;br&gt;
Реко која поста у мачева звеци&lt;br&gt;
Светлом међом измеђ истине и блудње.

Као варница си избила из мача,&lt;br&gt;
И свој пут просекла између два доба;&lt;br&gt;
И дигла све огње из свог сјајног дроба,&lt;br&gt;
Да би један народ зано куд корача.

Водо вапијућих у великој ноћи,&lt;br&gt;
Осветљеним путем сада иде племе;&lt;br&gt;
На рукама пуним победничке моћи&lt;br&gt;
Носи своје родно небо, као слеме.

Света реко где се огледнула слава,&lt;br&gt;
Омађијан народ донео је на те,&lt;br&gt;
С побожношћу жреца и гордошћу лава,&lt;br&gt;
Своје беле орле и своје пенате.

Твој луч севну да се ужди ореола;&lt;br&gt;
И носиш, до јуче непозната ником&lt;br&gt;
Све сунчане мреже и звездана кола;&lt;br&gt;
И вриш под огњиштем и под жртвеником.

Као твоје ждрело што не зна да скрене,&lt;br&gt;
И међе су срца неменљиве, преке:&lt;br&gt;
Наша душа има боју наше стене,&lt;br&gt;
И наша крв тече куд и наше реке.
[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>klkqhl666w6z2v84f99f41ydxg4ct19</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>144128</id>
      <parentid>143999</parentid>
      <timestamp>2026-06-05T13:59:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Нацрт_9:Јован Дучић */</comment>
      <origin>144128</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="50774" sha1="o9aucm0w26rdc3ykomvzuq2wlne3q2r" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]], [[„Песме” Милана Ракића]]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Начело солидарности]], [[Злочин и казна]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
[[Тартарен Тарасконац]]

== Забелешке ==
[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900.

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[[Корисник:Coaorao/Песак]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

===Проверити===
* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Димитрије Љотић]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: Мопасан ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;nowiki&gt;
Категорија:Дела Јована Дучића
Категорија:Песме Јована Дучића
Категорија:Збирке песама Јована Дучића

[[Царски сонети/Царски сонети/Царица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Двобој]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Цар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Житије]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Запис]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Владичица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Манастир]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Слава]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Паж]]

[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница]]

[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић</text>
      <sha1>o9aucm0w26rdc3ykomvzuq2wlne3q2r</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Два Рибникара</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60757</id>
    <revision>
      <id>144150</id>
      <parentid>143737</parentid>
      <timestamp>2026-06-05T16:13:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144150</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23283" sha1="2qmb8sb76j5lhyfnggjkkxrr9e261jt" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Два Рибникара
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1924
| белешке=
}}
{{gap}}Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије. Видех једног дана како преко Теразија пролазе кроз гомилу две војводе који ће сутра на том истом месту стајати саливени у бронзу, показујући мачем Брегалницу или Колубару. Али их тога дана не препозна публика која се освртала за једним демагогом који не воли Србију, једним од оне двојице тројице који су узели од нас у заштиту југословенску идеју, прави демагози који не могу никог да надмудре али могу да надвичу. Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова Југославија родила се у кациги Србије. Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. А она је дело епопеје, продукт генија једне расе, искупљење једног гигантског напора којем нема ничег равног под сунцем. Само с таквим пореклом ова Југославија изгледа производ поштења и заслуга витештва, један факат који се намеће за дивљење и за страх. Демагози који бране Југославију од Србије беднији су него они који бране Србију од Југославије. Јер говорећи да Југославија није ничије дело, врше отворено издајство према њој. Они своде ову велику земљу на један жалосни продукт случајности, резултат једног стицаја прилика, и туђи фабрикат, и на кукавно дете без оца. Кад бисмо и ми други имали такво ниско мишљење о својој отаџбини, ко би је онда могао волети! Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два брата Рибникара погинули су на граници Босне као официри Србије: један за другим, у два дана. Још нисмо имали времена да застанемо испред та два гроба и да кажемо шта они значе за ову Југославију и за нашу културу. За Југославију, јер су пореклом били Словенци; за нашу културу јер су били новинари и творци једног великог националног листа. Њихов отац је био Југословен из оног великог доба кад су се Загреб и Љубљана такмичили са Књаз Михаиловим Београдом у националним осећајима, у љубави за национално јединство које политички комедијаши стављају данас у сумњу. За оца Рибникара није било довољно ни потребно бити Србином да би био готов Југословен; требало је бити Србијанац: одметник против туђе тираније; бунтовник против пропалих нарави и непријатељске културе Беча и Пеште; усташ против династије и бирокрације која држи у заточењу читаве народе; борац за националну државу и сопствену културу; фанатик у вери да је геније нашег народа будући геније европског истока; демократ који свој смисао о слободи вуче из своје сјајне повести и своје невине цркве.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два брата Рибникара пролили су своју крв као официри за исту ствар за коју су пролили свој зној као новинари. Њихова '''Политика''' била је огледало тих чудних људи који сад изгледа да су прешли преко Београда као чисти метеори оставивши за собом нас друге са засењеним очима. Ја сам лично био њихов друг у животу и на послу, и њихова успомена нигде ме није оставила. На Дрини су били официри а у Београду су били генерали и војводе. Јер у времену у коме су држали перо у руци, наша књижевност и новинарство животарили су — прво у идили, а друго у интризи. Било је листова који су ширили тако ружан тон и простачки израз да је новинарство рушило друштво и тровало породице: оно је ударало на част првих људи и најбољих грађана; својим одвратним реченицама отровало је било ваздух у Скупштини и постало језик сина са оцем. Све је било могуће рећи без конзеквенција, и најзад све примити без гнушања. Због наше штампе у једно доба живот је у нашој земљи постао био узак и горак, и српски новинар био је постао ужас српског грађанина. Једна стара енглеска хроника каже да је у једном великом дому у Лондону држано вече, и додаје с дубоким чуђењем да је на њему присуствовао и један енглески новинар. Затим каже: „што је најстрашније, присуствовала је и његова жена!” Тада су први људи у нашем журнализму посведневно бацали један другом у лице погрде и сумњичења која су била недостојна и последњег грађанина. Нико није био сигуран за своје име, и било је људи који су платили животом те вендете безимених и маскираних непријатеља. Не наводим овде, из бола за њима, оно неколико великих људи који су били дотучени од ондашње штампе. ​'''Политика''' је дошла у то доба. Њу су покренули двојица нових и добро школованих људи. Око њих су се одмах окупили први људи из наше књижевности и науке. С њом се одмах родио интерес за све што је у политици било широко национално; први пут се интересовало за све што је било хрватско и словеначко; Босна и Маћедонија добила је у том листу свој орган пред нацијом и страним светом. '''Политика''' је брзо постала извор свих информација за страну дипломацију у Београду и туђу штампу по целом свету. Сетимо се доба Форгача и Фридјунга. Пешта и Беч су се обарали на '''Политику''' најтежим оптужбама, и упирали прстом на тај лист да би доказали да Србија хоће да прави Југославију. '''Политика''' је била један читав нови смисао. Многи су у Београду сматрали уљудни господски тон тога листа као доказ неборбености његових уредника; њихову непристрасност, као доказ њиховог трговачког опортунизма; њихов широки национализам, као доказ њиховог неинтересовања за тако звана горућа питања; њихово неговање књижевне критике и књижевног подлиска, као високопарност и надрикњиштво; њихово избегавање погрда, као непознавање националних реткости и сликовитих места! Али је већина — увек наша мудра и поштена већина — брзо осетила шта је '''Политика''' донела собом. Културни кругови брзо су осетили да ће тај нови лист успети да се наметне у такој једној средини безнадежних грађана који су нападани од разбојника на перу и варошких хајдука. Родила се нада да ће да преиначи (?) сама. '''Политика''' цео тон у нашем журнализму. Србин који једини међу народима у свету има у свом језику реч: уљудност, што значи више него учтивост и него отменост, осећао је колико та уљудност регулише живот једног друштва и омогућава постојање у заједници. Сви су други новинари мрзели '''Политику,''' али нико није смео да на њу удари. Саме личности њених уредника одвајале су својим господством од својих другова у штампи. Генерације које су долазиле са стране навикле на живот спокојан и отмен по великим градовима нису страховалe од нападача из редакција јер је '''Политика''' већ обећавала једно ново доба. И наши су се листови одиста лагано препорађали у очи самих ратова, и данас су можда на путу да се сасвим препороде. Од бивших хајдучких бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. Цео тон је у нашем новинарству измењен. То се показало у последње време нарочито кад је избио случај једног Радића према коме је употребљена уљудност и сав добар тон српског друштва, и то са пажњом каква се није показала ни према једном Пашићу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас већ имамо новинара који верују да политика није наука простих незналица; ни да се даде писати за једно отмено друштво без једног отменог језика, ни да се може саопштавати мисао од човека до човека без једне врло неговане и брижљиво рађене фразе; и да писменост припада писменим; и да новинарство — постајући једина лектира за један велики део народа — има пре свега културну а тек онда сваку другу мисију. То јест, да новинарство има задаћу да најпре учи читаоца да културно мисли а тек онда да политички разабира. Листу '''Политици''' припада један велики део заслуге у стварању будућег нашег таквог културног новинарства. Она је била прва која је дала пример журнализма који се данас срећом код нас развија: журнализма који одваја политику од клевете, погане досетке од културних средстава борбе, шарлатанску реторику од научне аргументације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Колико је '''Политика''' браће Рибникара била већ првих дана ухватила места у нашем друштву ево један пример. То је било 1908. године. И ја сам неочекивано постао сарадник '''Политике.''' Избачен сам био из Министарства у интересу штедње и нашао се на улици. Мој друг К. Кумануди зближио ме је тада са Рибникарима. Они радо присташе да ми одмах повере књижевну хронику. Брзо сам прешао на уводни чланак. Дошао је затим за Министра Спољних Послова др. Милован Миловановић, блажене успомене. У његовом кабинету нађосмо се у троје: Миловановић, Спалајковић и ја. Министар ми је говорио нешто што нисам потпуно разумео. Молио ме да '''Политика''' помогне његову акцију, да задобијем пријатеље Рибникаре. Говорио ми је да је јутрос проглашена независност Бугарске а да се сутра спрема заједно комбиновано друго изненађење. Али шта? Спалајковић се реши да ми одговори. Сутра или прекосутра спрема се проглашење анексије Босне? У ваздуху кабинета Министровог било је одиста нечег очајног. Нико на улици није слутио шта се спрема. Војска није била наоружана. Штампа је била недорасла за икакве услуге. Скупштина је била растројена партизанством и сељаци су се надметали у добацивању погрда. У Европи нико није знао да је Босна српска и да је 1875. Србија објавила Турској рат за ту исту српску Босну. Није се сад могло прећи ћутке преко споразума бугарско-аустријског. Требало је покренути дипломатску акцију. Миловановић полагао је сад сву наду на '''Политику''' да покрене широке масе и да тај покрет омогући његов протест у Европи. После тог споразума између нас троје вратим се и нађем Рибникара. Они су на све пристали и на мене падне коцка да напишем на првој страни листа манифест на народ и објавим шта су спремили у Бечу са Босном. — Резултат вам је познат: '''Политика''' је изашла у нарочитом издању после ручка а већ после подне велике гомиле света биле су бачене на улицу. Београд је одједном изменио свој изглед. Пред Кнез Михајловим спомеником већ је урлала једна гомила против Аустрије и Бугарске. Свет је био погођен том вешћу као ножем и тад се тек видело шта је Босна за Србију. Чули су се говорници, викали су војници, и комите, гомиле су пошле пред Министарство зовући Миловановића да говори. Затим пред Министарство Војно иштући оружје. Затим све кренуло на аустријско Посланство. Поразбијане су ограде, изваљена нека врата, пробијен кордон војске. Миловановић је говорио те вечери. Прозори Двора су били сви осветљени и на завесама се видео мрачни профил Краља Петра. — Оволико је било довољно за Миловановића. Европа је за час видела да је питање Босне животно питање Србије. Миловановић је осам месеци водио дипломатску акцију против Аустрије. Мало није дошло до општег рата. Цела акција је прешла у једном моменту из руку Извољског у руке Миловановића од ког је зависила једног момента цела ситуација Европе. Он је успео. Србија је била последња која је потписала анексију Босне.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је једна велика страница из историје Политике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рибникари су пали на граници наше Босне носећи још свеже ране са других бојишта: Владислав ране са Једрена, Дарко ране са Куманова и Брегалнице. Један је био ученик Сорбоне, други правник из Берлина, оба српски новинари и официри са најлепшим орденима за храброст. Два брата из легенде који својом крвљу заливају један исти бус. Они ће остати вечни у нашем дивљењу. Треба их помињати одмах после Кнеза Михаила, Штросмајера и Скерлића у питању националних заслуга. Југословенско новинарство треба да узме њихова имена за имена својих друштава и да их златом напише на својој застави. У Љубљани, Београду треба да се у бронзи покажу та два херолда ослобођења и два дивна хероја нашег братства.&lt;br /&gt;
{{gap}}На Пинчу у Риму има бронзани монуменат двојице браће који су се против Папе борили за трећу Италију. Споменик показује једног брата већ оборенога поред другог који још пуца на непријатеља. Такву бронзу замишљам за ова два славна брата, два моја друга. Он би показао да су перо и мач нераздвојни и да су Словенија и Србија дали већ свој заједнички залог за идеал пре данашњега пркоса и цепкања.

== Извори ==
''Политика'', 6. јануар 1924. Бр. 5898.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>2qmb8sb76j5lhyfnggjkkxrr9e261jt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Моја отаџбина (Јован Дучић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61117</id>
    <revision>
      <id>144125</id>
      <timestamp>2026-06-05T12:56:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Моја отаџбина | одељак= | аутор=Јован Дучић | година=1899 | белешке= }}  &lt;poem&gt; &lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt; Отаџбино, буди харфа звучна Ја ћу вихор твојих мрких страна, Пробудимо сва столећа мучна И сјај свети помркнулих дана — И…</comment>
      <origin>144125</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37810" sha1="1ll50qfo19hnkdjcdox21ftjxavuv77" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Моја отаџбина
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| година=1899
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;
Отаџбино, буди харфа звучна
Ја ћу вихор твојих мрких страна,
Пробудимо сва столећа мучна
И сјај свети помркнулих дана —
Из њих нек се златне зубље роде!
Јер спи прошлост, мртво гробље ћути,
Куд у небо славе и слободе
Твоју дјецу воде страшни пути...


{{Центар|ПЈЕСМА ПРВА}}
Гробнице витешког праха над којим некада давно
    Геније народа мога крваве сузе проли,
И светом окити причом, као прољеће њежно
    Свештене хумке ваше што кити травом густом!
И узвишена туга над којим подиже силно
    Олтаре најсветије — пред којим покољења,
У души с побожним миром, кроз мутне вјекове дуге
    Небеса призиваху !... Гробнице витешког праха,
Над којим вјечита Слава, к’о мједна статуа нека
    Под небо што се диже, стајаше вјечно јака,
Бранећи свете хумке да крило столећа бурних
    Не збрише биљеге њине! О, ви, на које небо,
        Над свјетом када тихо царова поноћ ведра,
        Бацаше свете луче из свог божанског њедра!
Потомак свијетлих дједа, занесен слатким санком
    Витешких дана сиједих на ваше хумке падам,
Не своје туге тајне да проспем сузе вреле,
    Хулећи часе јада, — него усхићен силно
Над светом, вјечитом урном свештеног вашег праха,
    Да ценим далеку прошлост, коју су некада давно
Ироји и титани морима своје крви
    Прелили духа крепка! Да усним дане древне
Горама лешева дичних којено испуни часак,
    Кад ниче вјечита слава над гробом Слободе српске
У руци с ловором светим да мртва увјенча чела,
    И даљна потомства ваша поведе некад тамо
        На славе рујине ваше, поносно које кити,
        А Вјечност којим храбро узвишен спомен штити.
Над твојом светом урном, пепеле прадједова,
    Погружен дух ми тражи напитак слатке моћи —
У мрачне дане туге да наду свијетлу позна!
    И домовином драгом, широким пољима њеним,
Јадима засијаним, лутајућ с тугом вјечном
    И дозивљући с болом суморно небо њено —
Да познам вјеру крепку и видим дан суђења:
    Пред узвишеним духом потомства косовског вашег
Паклени дух изгнања понижен како пада...
    И с шумом дубоких гора, с ромором вјечитих р’јека,
Гдје испред свијетле зоре и бујне, слободне пјесме,
    Понире облак туге с далеког неба њеног,
        Што с тајним болом сада у росне ноћи тије,
        На свете пољане српске жалосне сузе лије...
О драге, блажене хумке, спомени вјекова даљних,
    Спомени величине витешког рода мога,
Успаван слатким санком, само над вашим прахом
    Суморан дух је кадар да слатку будућност усни;
И свијетлу дочара јаву: из мртвих рујина својих
    Пусти храмови Слоге како се бурно дижу!
И као силно борје, тисуће громова страшних
    Које не може стрти — гдје стоји пород крепки
На вјечном разбоју страшном, дјелећ’ мегдане љуте
    С демоном вјекова својих! И Гениј рода мога
Гдје држи свијетлу лучу да сјајем озари њеним
    Далеку прошлост вашу и силно потомство ваше,
Које над вјечном урном дједовског светог праха
    У дане свештене туге и дане очајања,
    Олтаре дизаше своје и свету будућност сања...

{{Центар|ПЈЕСМА ДРУГА}}
Ја видјех сан: гдје журно небројен народ један
    Са густих карпатских гора, ко облак с висина страшних,
Мрачан, без слатког шума, суморног чела, слази,
    У пуста дакијска поља... За собом слуша ромор
И ропот вјечних вала, лагано што се губи
    Далеко за њим тамо — гдје бурни, разигран Дњестар
Љуби обале цвјетне, гдје плава Висла шуми
    Пјесму столећа давних, што звони свијетлу славу
Поносних дједова њиних; и прича јасне дане
    И ведре небеске ноћи, што златну ливају свјетлост
Из своје вјечите купе, на њене валове чисте.
    ...Тек њежни повјетарац за њим се подиго летом
Својим свиленим крилом, хладећ им снурена чела,
    И носећ напитак слатки из густих, мирисних шума
И јасних дубрава цвјетних... гдје напуштени, н’јеми,
    Осташе жртвеници, осташе вјечити бози,
        С молитвом својом, којим, у дане давнијех љета,
        Падаху дједови сиједи у њина подножја света.
Ја видјех сан: гдје журно, небројен народ један
    Прелази дуге путе, успаван санком н’јемим!
Он гонећ рогата стада пред будне очи мами
    Широку своју земљу, на чија поља јасна
Витешка, давна прошлост засија света гробља...
    Земљу младости драге на чијем меканом крилу
Саслуша чудне бајке и мутне и дуге приче
    О борби витезова, што поља земље своје
Прелише вјечном славом... земљу пространих гора
    У чијој хлађаној сјенци, крај бистрих и шумних врела
Виле дједова њиних осташе ронећи сузе!
    Ја видјех сан: гдје тугом загрљен народ један
Упире јасни поглед у магле даљине сиве,
    И пратећ Генија свога, што својом блаженом зубљом
        Небеску свјетлост лије по дугој, безмјерној стази,
        Видјех гдје народ један погружен с гора слази.
„Куда ћеш, роде српски? У мутној даљини тамо,
    Уморни поглед гдје та нејасна магла срета,
Шта тражи душа твоја? На оне дивотне равни
    О које с’ валима својим мора срдита пјене,
Сањаш ли да ће њежна, будућност твоја ведра
    Да слатку засије срећу?... Сањаш ли, можда, силан,
Ни једно поље тамо да неће никада бити
    Стратиште твоје славе? Да неће једном тамо
У мору твоје крви да свету душу пусти
    Света слобода твоја. Сањаш ли, можда, силан,
Да никад тамо неће свирепо. страшно небо,
    Дивовске мишице твоје да ропским окује игом?
Сањаш ли, можда, силан, да тамо никада неће
    Плаветне горе оне, у борби за туђинца
И вјечног злотвора твога, засијат’ свете кости
    И крвца дјечице твоје? Сањаш ли, можда, силан
Ни један данак тамо да неће у твом крилу
    Родити издајника? Сањаш ли заносно, можда,
Да нећеш некада опет, с тим истим јадима горким,
    Та драга остављат’ поља?... Куда ћеш, роде српски?“
Хтједох да бурно кликнем гледајућ санак јасни —
    Небројен народ један с карпатских гора тавни
    Како се спушта тихо у пусте дакијске равни.
## ПЈЕСМА ТРЕЋА
Погасте свијетле зубље, меропси и себрови моји
    И дични витези српски! Нек слатки напитак санка
Снаге окријепи ваше, клонуле с путева тешких,
    Док јасни румени данак с ведрога истока сијне!
На бл’једом далеком понту, над којим нечујно тихо
    Звјездана путују кола — гле, дивни Цариград спава...
Његова подножја цвјетна грле плаветна мора
    Љубећ му ивице дивне слађаним шапатом својим,
И ноћни облаци лаки у вјечном лутању своме
    Тражећи одмора слаткиг и путе прелазећ зрачне
На куле и кубета, на шуме кипариса,
    И шуме његових палма уморна свијају крила...
Најљепши Истока алем, блаженим успаван санком
    Он чека поносни часак — високе степене пусте
Скрханих престола царских да млади Геније српски
Побједном прегази ногом...
    И химну грмнувши над њим, јуначког поноса пуну,
    Најљепшим алемом тијем да моју окити круну !...
Спавајте синови моји!... Док свјетла засија јава
    И мој вас разбуди поклич — да Бог побједа светих
Крунише мачеве ваше и мора крвава пусти;
    И древни, немоћни Визант, мој дични двоглави оро
Осјени крилима својим... Од мутне, далеке Драве
    Од земље поганих Угра с клицањем побједним својим
Пространства прелетив пада на врата Азије жарке
    Да вашу закликће храброст, да мач ми непобједни
Окруни ловором славе....!“
                                        И силне заспаше војске.
У тамној даљини тамо спаваше Цариград мрачни,
    А шумни Деволи нагло у слатку пучину снова
Падоше лагано, благо. Спокојно балканско вече
    Небеса окити сјајем а поља шумором тихим
И густом копреном својом уви штитеве, маче,
    И љуте ханџаре српске, — да ноћца спокојна, света,
    Освјежи уморне мишце пламених витешких чета.
И ноћца лагано мину и данак јуначком руком
    Њен мрачни сањиви вео раздера са небеса. .
И зора румена плану... Но камо витешки поклич?
    Што ћуте убојне трубе и звека мачева оштрих?...
Што ћуте витешке војске ?...
                                        О јадни Геније српски
Ено над пољима тужним, копаља оборених,
    Бачених штитова својих, пале су небројне чете
И лију чемерне сузе. Свјетла су поникла чела...
    И љуте редове српске куд сјајни царова понос
Стисла је дубока туга.
                                        На тужном мртвачком одру
Гле, лежи избраник славе, гле, лежи витешки царе
    Ко кедар порушен горди пред љутим вихором смрти,
Са тешким печатом вјечним на мртвим уснама својим...
    А данак исходи тихо... Зора трепери љупко —
Над дивним Царевим Градом... И својом свјетлошћу љупком
    Прелива с далеког неба, не рјеке румене крви
Но рјеке јуначких суза... А море далеко, плаво,
    Што љуби обале града, са дугим шумором туге
        Из крила дубоког свога сунашце испусти врело
        Да њим свом дичном Силном блеђано целује чело.

{{Центар|ПЈЕСМА ЧЕТВРТА}}
О, вјечно шумно и бурно, јегејско сиње море
    Својим хујањем страшним и громким ропотом гневним
Дубина бесконачних, што бројиш тиха љета
    Вјечности неизбројне! И с вихорима страшним
И с облацима тавним што вјечно ратујеш бурно,
    Помаман када злодух преко валова твојих
Муњевним бичем гони крилате своје коње
И своја огњена кола! И с криком галебова
И вриском данајида, у разјарено небо
    Помаман гнев што враћаш... О, море бесконачно,
У благое прољетње ноћи штоно стишано, мирно,
    Ко савјест анђеоска, гласом сирена својих
Љуљушкаш у сан слатки своје обале цвјетне;
    Када из пјене чисте бродарке виле рађаш
А ведре облачиш вале у свјетлу и чисту ризу,
    Осуту звјездама ситним што н’јемим свемиром плове,
        И јасним пурпуром рујним, што сипа исток сјајни,
        О, стишај пјесму вјечну и шум и трепет тајни...
Причај ми прошлост древну, причај ми дане свијетле:
    Цар силни рода мога, под сјенком ловора светих
Када, безбројне војске крепким водећи духом,
    На твоје обале паде! Да чујем шумне гласе
Јуначких чета оних и звекет мачева њиних
    Шлемова и панцира и громки витешки поклич!
Да чујем куцањ срца што своју огњену крвцу
    Носаху смјелога духа да прсне усијана
На олтар величине! Да оком успаваним
    Видим, к’о стијене страшне, убојне српске чете
Гдје силно опасаше зидове Тесалоне !...
    Да видим дан гдје гасне у гори копаља њиних
А ноћца засијава од бл’јеска њихових мача!
    Да видим како стрјепи, к’о труло планинско борје,
Пред гневом оркана бурног, крвав византски престо
    Пред светлим пламеним мачем витешког младога цара!
        О стишај шум и жубор и хук дубина тавни’,
        Врати ми прошлост мутну и јаву столећа давни!...
И чух, гдје море вјечно утиша ромор хучни
    И глас сирена својих и врисак данајида,
И хук, ко дивља клетва, што с валовима б’јесним
    Мрачне обале бије. И видјех, љутити вјетри
Како над морском пјеном склопише страшна крила;
    А густа, плаветна магла, по сињем мору паде
Ко сјенка љупкога санка по челу вјечитог борца.
    И чух, потмулим гласом громова у даљини,
Јегејско сиње море како ми поче мирно
    Причати чудну причу.
                                        Ал’ не вјековску славу
Далеких дана оних, када је скиптар српски
    У рукама титана сунчаним сјајем блисто;
И мач крвави српски, кад је оштрицом љутом
    Брао побједни ловор с обала трију мора;
У храму српске Славе, пред статуом Слободе.
        Слободна српска пјесма, силна ко звучна звона,
        Када грмљаше громко из груди милијона.
Нег причу пуну туге: како једанпут давно
    У давна и сура љета ријеке румене крви
Носећи силне вале стигоше некада тамо
    И сурваше се журно у амбиз дубина мрачних.
Оне ношаху тада јуначка мртва тијела
    Шлемове с чела мртвих и штите и ханџаре,
Оклопе размрскане са груди раскрвљених,
    Раздрте заставе златне и копља изломљена
И једну скрхану круну... И њене алемове,
    Смарагде и рубине, расуше с хуком страшном
У вале сињега мора.
                                        О чух суморну причу
О једном пољу тужном на ком се двије војске,
    Ко два вихора љута сретоше бјесомучне;
О једном издајнику чије паклено срце
    Једном отровном капљом отрова силне војске
И преби скиптар моћни, — и један узвишен пород,
    Божанску борбу што је за свето име диг’о,
    Скрха у таму јада и срамно робовско иго.
Ал бич огњени пуче којим у часе тихе
    Бог мора бесконачног валове успаване
Из сна дубоког буди... и тиха пучина плава,
    К’о узаврела лава, ускипи разјарено;
И име издајничко, споменув гласом тешким
    У мутно небо диже валове горостасне...
А прича давних љета утону прекинута
    У страшни хаос вала, гласова из дубине,
И хуке вјетрова силних... Ја видјех пучином дугом
    Мање румене крви по дивљим таласима,
И један буздован тешки, како искаче силно
    Да се трзањем отме окову сињега мора,
У чије поноре паде, бачен јуначком руком
    Некад с Урвине мрачне. И небо, ваздух, море,
Ко да стократним гласом разлама громки одјек,
    Одјек страхотне клетве, којано стизаше вјечно
Жубором хитрих ријека из пустих долина оних
    Гдјено је уцвјељен народ зборио удесу своме.
И палећ кандила чиста над гробљем Слободе своје
Прича суморној дјеци приче витешке, мрачне,
О гробљу витезова, рујини светијех храма,
    О разливеној крви на бјесној пучини мора
    И буздовану једном баченом с далеких гора...

{{Центар|ПЈЕСМА ПЕТА}}
Стани, о сиједи старче, свештени патријарше,
    Устави чилога хата у журном полету своме,
На задњој пољани светој земље дједова својих...
    И мутно убриши чело, под сјенком пошљедњег грма
На рубу србињског краја погружен што је нико...
    Стани крај р’јеке бучне што својим таласом роси
Крајичак потоњи српски. И пролиј чемерне сузе
    У њене валове чисте. Стотине љета је она
С хучањем падала туда роморећ слободне химне
    О слави отаца наших. Тисуће пута је туда
Ватрено копито лако љутитог коњица српског
    Застало, капљама њеним да бурну освјежи снагу,
Бојника носећи дичног у крвав окршај бојни,
    Под светим јуначким стегом гдје страшне падају чете,
Кличући побједу рода. Она је примала стократ
        Румене потоке крви, из славних расуте груди,
        За свето знамење наше, по драгим хумкама туди.
О стани, старино сиједа! Твој народ с уздањем ступа
    На хладне прагове туђе — ал’ камо наш добри Гениј
Да ваше освјетли путе? Камо тај свештени вођа
    Да мутним очима вашим покаже спасења земљу ?...
Нема га пред вама сада .. О тужни, кукавни, старче,
    Он није пошао с вама! Чуј, тамо с плеветног југа
Са старе и свете Пећи он звони звонима громким
Да ваше оплаче путе,
                                да јадну оплаче земљу
А коју свирепо небо најљућим обасу гневом
    Немаром дјечице своје!... Куда ћеш свештени старче?
Стани над рјекама српским и пролиј чемерне сузе,
    Јер вође небеског нема, да зубљу пламену маши,
    И плачну растјера таму са хладних путева ваши’.
О, стани! Јуначка дјеца, за слјепим удесом својим
    Што с тобом, старино тужна, пустише огњишта драга
Требаће матери земљи. Када наш дивотни Балкан
Спутан, из жалосног ига, кликне синове Силног,
Потомство ироја давних, — њин одзив грмнути неће !...
    Са хладних обала Рајне с широких обала Пада,
С пољана Кенигреца, ужасним пр’јекором својим
    Јекнуће гробови свети, јекнуће уморне кости
Расуте патничком смрћу у тешкој, очајној борби
    Под стјегом туђина мрских, за славу злотвора својих!
Небројно потомство њино неће пренути поклич,
    Кад дјеца дјечице наше кроз мукле србињске горе
Грмну слободну пјесму, химну спасења милог!
    Нит ће се скупити дични у лугу дубоком српском
Кад жртва мирисна плане пред светим подножјем чистим
    Бога отаца наших..
                                Пјесник ће суморни само
Жалосном тужаљком харфом оплакат’ путеве ваше,
    И Гениј народа вашег са старе свештене Пећи
Јекнути звонима светим у српско дивотно небо, —
    Када наш слободни пород у јутро празнично своје
        Стане, гдјено се тамјан и блага измирна диме,
        Гологлав, погружен, сјетан, да ваше помене име. .

{{Центар|ПЈЕСМА ШЕСТА}}
Пјесниче, стани овдје! За духом неспокојним
    Што луташ дугим свјетом, немоћан да му сапнеш
Гигантски полет његов из спона раскиданих
    У блажено пространство чаробног царства оног
У ком се људство слабо до силе богова страшних
    Дизаше за идејом! Што мрачан упиреш поглед
У таму вјечне мијене у мутну истовјетност
    Падање непрекидно с повратком гдјено живи,
Да жудним разазнаш оком свјетила којих неста,
    Но трагове сунчане којима видиш и сад,
Гдје зраче светим сјајем небо столећа давних!
    И ти што рониш поглед у амбиз људских страсти
Амбиз грехова људских што га усади небо
    У груди самртника, тражећ да познаш туде
Побједу најсветлију онога што ј’ божанско
    Над оним што је смртно! Што с бурном жудњом хиташ
        У смртној људској груди, робињи смрти, м’јена
        Њенога светога Творца да видиш оличена !...
Стани међ горе ове! Гле ону мрачну кулу
    Мјесто мрамора хладног зидану лубањама!
Крвави страхотни усуд једног народа тамо
    Подиже спомен овај да с њега потомство чита
Тајна и страшна слова своје витешке душе —
    Јер Сила и Растројство, дојиље чудне двије,
Чијим се млијеком љутим задоји у колијевци
    Патнички народ један, ту страшну дигоше зграду.
Косовски злодух њој је крвави удрио биљег
    Каменом грознога Чегра. Но Гениј подиже главе
Са поља Каменичких, ловором окруњене,
    Да њима дигне овдје пирамид чети светој —
Преко костију чијих грозних хијена чопор
    Вођен неслогом браће прагове српске пређе,
        Још једном да разрије пространа поља ова
        И мртва рашчупа срца срушених витезова.
Ал гле, та света чела, путниче с далеких страна,
    Памти у њима давно сјајна ко луч небески
Царствова некада мисо. Њена је блажена свјетлост
    Ломила таму густу в’јекова мученичких !
И њен је пламени живот у светом уздању рода
    Титански оживљав’о гробља и мртву прошлост !
И, небом очарана, над њима хтједе она
    Из вала своје крви Велико Српство дићи
Ал диже малену кулу !...
                                На мору бурноме нашем
Преко понора мрачних посред вихора страшних,
    Куд лађа мученика, скрхане катарке своје
Једара растрганих плови далекој мети, —
    То је свјетиљка јасна !... О узми, пјесниче мио,
Стоструну пророчку харфу и пјевај спокојног духа
    Вулканске земље стопу на којој очева мисо
Далеком покољењу сред борбе помамне, страшне
    Подиже свјетиљке такве на плећа крвавих гора —
        Бурно је море наше, далеко лука тија,
        Ал’ јасна и вјечна свјетлост што с њиних врхова сија...

{{Центар|ПЈЕСМА СЕДМА}}
Огњене и златне искре што се у свемиру чистом
    У часе постања давног расуше пуне блијеска
Не сјаху једне ноћи. Дубоки мрак и тама
    Застором црним скрише јасна небеса њина —
И глухим прекрише миром. Тек густи поноћни вео
Каткад би продрла тихо оштрица небеског српа
Да златним засије сјајем над н’јемим дољама цвјетним
    И мрачним горама српским и с нова утоне тихо
У море поноћне таме.
                                Узаном стазицом једном
Између столетног храшћа те глухе, дубоке ноћи
    Три чудне хођаху сјенке. Нечујни ход им бјеше
Ко вјетар нагао хитар. И сњежна одора њина
    Ко магле сребрни вео по тихој мирисној струји
        Трепташе сањивом гором; а густе мекане косе
        Ко ноћи свилени вео поноћни вјетрићи носе.
Само је блеђани мјесец те чудне познав’о сјени,
    Кроз многа столећа тако пратећ их злаћаним сјајем,
Док вјечни прелази простор земљишта и времена...
    И у час најдубљег мира на цвјетној пољани једној
„Стој!“ рече трепетом гласка блеђана сјен вилинска.
    И ноћца пламеном сијну. На мрачном, страхотном небу
Голема звијезда нека затрепта и заблиста
    А зрачак дугачак један, ко златни огњени штапић
Пред њих с небеса паде... Ту прва водиља била
    Спуштајућ малено сјеме, благослов изрече тихи :
„О свето, блажено сјеме,
                                Никни и малену стопу
    Те земље грешничке туди у вјечну светиљу створи !
Тренут твог жића овдје мноме и руком мојом
    Нека је благословен ! Твој спомен светао, вјечан,
        Нека надживи мене!...“ И бјела поноћна вила,
        Што рјечи прозбори ове, света је Вјечитост била.
И друга уздиже руку: „Сјеме блажено рајско
    У ког је вјечито небо божанску ун’јело клицу
Мој на те благослов свети: под сјенком свештеном твојом
    Изабраник велески нека осјети светост и силу
Небеског хотјења мојег !...“ То бјеше небеска Снага.
    И трећа подиже руку:
                                „О нек је блажено мјесто
Мирног починка твога свето небеско сјеме !
    Нек испод сјенке ти свете засија сунашце среће
Над мрачним челима мутним робова најдичнијих !
    Гране ти биле пријесто, купљен витешком крвљу
Иројским жртвама рода кроз дуга столећа јада.
    Са тебе спасење чисто ко луч сунчани силни
Нек шумне загрли горе, мора и мутне воде
    Крваво искушење што некад раскиде љуто !...“
То бјеше Спасење свето.
                                И шум се свечани диже,
    Ко сјени прхнуше виле. Из древних Таковских шума
Пјесма се хорила громко. То дивне пјеваху виле
    Младе Слободе химну. А зрачак зорице блисну —
        И там’ гдје дубоке ноћи сјеме небеско паде,
        Лиснати Грм се је један гордо дизао саде...
&lt;/poem&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>1ll50qfo19hnkdjcdox21ftjxavuv77</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зашто?...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61118</id>
    <revision>
      <id>144126</id>
      <timestamp>2026-06-05T13:06:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Зашто?… | одељак= | аутор=Јован Дучић | година=1901 | белешке= }}  &lt;poem&gt; К’о побожни Браман што са страхом чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И свештени пеп’о ветар не…</comment>
      <origin>144126</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2211" sha1="c4zu0g90juetu4lmorspo8wglcraaeu" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Зашто?…
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| година=1901
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
К’о побожни Браман што са страхом чува
Урну, што прах драгих покојника крије,
Безбожничка рука да је не разбије,
И свештени пеп’о ветар не раздува —

Музо, зашто и ми не чувасмо тако
Срце са пепелом покојника мили?
Нико не би знао да смо тужни били,
Да си ти јецала и ја да сам плак’о:

Јер како је света и чедна бескрајно
Туга што се никад није речју рекла,
Што је само тихо у сузу потекла,
У бледилу лица јављала се тајно!

Како ли је срећна душа која знаде
Бити свијет за се — к’о звезда небеска
Бачена у свемир што самотна блеска
Док светова крај ње блуде мириаде…

И мора светлости сјају и трепере,
Векови протеку кроз пространства сјајна —
Ал’ њен бол и живот остали су тајна
За бескрајни простор и вечите сфере!…

И зашто не оста твоја књига мала
К’о гроб сиромаха, гроб без историје,
Ког у светом миру оскврнила није
Ни безбожна грдња ни бестидна хвала?!

И ценећ’ значење својих светих мука
Без лире, без гласа, исповести твоје —
Зашто ниси срце прогутала своје
К’о Белерофон, гордо, без јаука!?
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. јул 1901. Књига -{III}-, Бр. 2. Стр. 101.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>c4zu0g90juetu4lmorspo8wglcraaeu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144127</id>
      <parentid>144126</parentid>
      <timestamp>2026-06-05T13:07:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144127</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2315" sha1="tgcxfe7gumxf0ir9se2wij6xjcp5mjc" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Зашто?…
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| година=1901
| белешке=Види такође: [[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]] (1929)
}}

&lt;poem&gt;
К’о побожни Браман што са страхом чува
Урну, што прах драгих покојника крије,
Безбожничка рука да је не разбије,
И свештени пеп’о ветар не раздува —

Музо, зашто и ми не чувасмо тако
Срце са пепелом покојника мили?
Нико не би знао да смо тужни били,
Да си ти јецала и ја да сам плак’о:

Јер како је света и чедна бескрајно
Туга што се никад није речју рекла,
Што је само тихо у сузу потекла,
У бледилу лица јављала се тајно!

Како ли је срећна душа која знаде
Бити свијет за се — к’о звезда небеска
Бачена у свемир што самотна блеска
Док светова крај ње блуде мириаде…

И мора светлости сјају и трепере,
Векови протеку кроз пространства сјајна —
Ал’ њен бол и живот остали су тајна
За бескрајни простор и вечите сфере!…

И зашто не оста твоја књига мала
К’о гроб сиромаха, гроб без историје,
Ког у светом миру оскврнила није
Ни безбожна грдња ни бестидна хвала?!

И ценећ’ значење својих светих мука
Без лире, без гласа, исповести твоје —
Зашто ниси срце прогутала своје
К’о Белерофон, гордо, без јаука!?
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. јул 1901. Књига -{III}-, Бр. 2. Стр. 101.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>tgcxfe7gumxf0ir9se2wij6xjcp5mjc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети (Дучићеве песме)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61119</id>
    <redirect title="Царски сонети" />
    <revision>
      <id>144131</id>
      <timestamp>2026-06-05T14:09:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Царски сонети (Дучићеве песме)]] на [[Царски сонети]]: Правилан назив</comment>
      <origin>144131</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="49" sha1="fdi9r1mmbo7atm008i1iyymg4miqnix" xml:space="preserve">#Преусмери [[Царски сонети]]</text>
      <sha1>fdi9r1mmbo7atm008i1iyymg4miqnix</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти/Песме Богу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61120</id>
    <revision>
      <id>144133</id>
      <timestamp>2026-06-05T14:22:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме љубави и смрти (1929) |  | [[Песме љубави и смрти/Најтужнија песма|Најтужнија песма]] | Песме Богу | [[Песме љубави и смрти/Песме смрти|Песме смрти]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПЕСМ…</comment>
      <origin>144133</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="726" sha1="k4reb0bwsc14so79ap95hjihlakpjdd" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Најтужнија песма|Најтужнија песма]]
| Песме Богу
| [[Песме љубави и смрти/Песме смрти|Песме смрти]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПЕСМЕ БОГУ}}

* [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/III|-{III}-]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;</text>
      <sha1>k4reb0bwsc14so79ap95hjihlakpjdd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144134</id>
      <parentid>144133</parentid>
      <timestamp>2026-06-05T14:23:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144134</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="774" sha1="9t8l27w7d5tjenipn2h6gbixjqrzt9m" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Најтужнија песма|Најтужнија песма]]
| Песме Богу
| [[Песме љубави и смрти/Песме смрти|Песме смрти]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПЕСМЕ БОГУ}}

* [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/III|-{III}-]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>9t8l27w7d5tjenipn2h6gbixjqrzt9m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти/Песме смрти</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61121</id>
    <revision>
      <id>144135</id>
      <timestamp>2026-06-05T14:25:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме љубави и смрти (1929) |  | [[Песме љубави и смрти/Песме Богу|Песме Богу]] | Песме смрти | [[Песме љубави и смрти/Песме жени|Песме жени]] }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПЕСМЕ СМРТИ}}  * Пе…</comment>
      <origin>144135</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="756" sha1="9b8dhf5d9rq29gin9oh4i6meijgz89a" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Песме Богу|Песме Богу]]
| Песме смрти
| [[Песме љубави и смрти/Песме жени|Песме жени]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПЕСМЕ СМРТИ}}

* [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/III|-{III}-]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>9b8dhf5d9rq29gin9oh4i6meijgz89a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти/Песме жени</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61122</id>
    <revision>
      <id>144136</id>
      <timestamp>2026-06-05T14:27:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме љубави и смрти (1929) |  | [[Песме љубави и смрти/Песме смрти|Песме смрти]] | Песме жени | }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПЕСМЕ ЖЕНИ}}  * [[Песме љубави и смрти/Песме жени/I|-{I}-]]&lt;br&gt; * Песме…</comment>
      <origin>144136</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="746" sha1="2bz9bth797txkdbnbln9ob5jm2kml9s" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Песме смрти|Песме смрти]]
| Песме жени
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПЕСМЕ ЖЕНИ}}

* [[Песме љубави и смрти/Песме жени/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песме жени/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песме жени/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песме жени/IV|-{IV}-]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>2bz9bth797txkdbnbln9ob5jm2kml9s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти/Песме жени/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61123</id>
    <revision>
      <id>144137</id>
      <timestamp>2026-06-05T14:32:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме љубави и смрти (1929) |  | [[Песме љубави и смрти/Песме смрти|Песме смрти]] | Песме жени | [[Песме љубави и смрти/Песме жени/II|-{II}-]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|-{I}-}} &lt;poem&gt; Богињо, која си,…</comment>
      <origin>144137</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1247" sha1="aa86vvo4ot6tmns7yexypcicdg20590" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Песме смрти|Песме смрти]]
| Песме жени
| [[Песме љубави и смрти/Песме жени/II|-{II}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|-{I}-}}
&lt;poem&gt;
Богињо, која си, охола и прека
Са једног незнаног раскршћа голема,
Први пут изашла пред очи човека
Држећи две дојке у рукама двема —

И огласила се кроз мрак прве зоре
Крвожедним твојим кикотом; док врућа
Луч сунца спаваше у сутону горе,
У напору болном првога сванућа.

Тебе погледаше очи свију ствари;
Твој став узе љиљан у великом врту;
Сунце да у твојим косама зажари;
Бледи мрамор захте твоју чудну црту.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>aa86vvo4ot6tmns7yexypcicdg20590</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти/Песме жени/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61124</id>
    <revision>
      <id>144138</id>
      <timestamp>2026-06-05T14:35:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме љубави и смрти (1929) |  | [[Песме љубави и смрти/Песме жени/I|-{I}-]] | Песме жени | [[Песме љубави и смрти/Песме жени/III|-{III}-]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|-{II}-}} &lt;poem&gt; И сва твојим гласом пр…</comment>
      <origin>144138</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1262" sha1="56yzxrp02xs7a2st7o4obxb8ossdrs5" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Песме жени/I|-{I}-]]
| Песме жени
| [[Песме љубави и смрти/Песме жени/III|-{III}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|-{II}-}}
&lt;poem&gt;
И сва твојим гласом прозборише врела;
Море узе сјајну гипкост твоје пути;
Твој покрет сва поља валовна и зрела:
И твој глас сва гнезда која ће се чути.

Цвеће узе боју твојим отровима;
И сјај твог осмеха узе блесак маја:
Твоја је лепота у стварима свима,
Твој кобни чар нема имена ни краја.

Све пробуди шумом твојих корачаји,
И свему си дала смисао и цену;
Сва тајна закона у теби се таји,
Као златни конци протекли кроз стену.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>56yzxrp02xs7a2st7o4obxb8ossdrs5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти/Песме жени/III</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61125</id>
    <revision>
      <id>144139</id>
      <timestamp>2026-06-05T14:38:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме љубави и смрти (1929) |  | [[Песме љубави и смрти/Песме жени/II|-{II}-]] | Песме жени | [[Песме љубави и смрти/Песме жени/IV|-{IV}-]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|-{III}-}} &lt;poem&gt; Ти си лука где се сави…</comment>
      <origin>144139</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1254" sha1="m00e53pghvftmecwqahsgvthxvn6xa4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Песме жени/II|-{II}-]]
| Песме жени
| [[Песме љубави и смрти/Песме жени/IV|-{IV}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|-{III}-}}
&lt;poem&gt;
Ти си лука где се савију сва једра,
Пут куд бесповратно пређе нога наша,
И седам влашића једног јутра ведра,
Последња молитва и последња чаша.

Друг и непријатељ, издаја и вера,
Наш део и контраст; символ свега бола,
И символ свих срећа; заблуда и мера
Свих понора срца и нереда спола.

И отров и причест у срцу и духу,
Свуд себи доследна, без међе и стега;
Идеја у белом непорочном руху,
Самобитни закон дигнут изнад свега.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>m00e53pghvftmecwqahsgvthxvn6xa4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти/Песме жени/IV</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61126</id>
    <revision>
      <id>144140</id>
      <timestamp>2026-06-05T14:41:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме љубави и смрти (1929) |  | [[Песме љубави и смрти/Песме жени/III|-{III}-]] | Песме жени | }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|-{IV}-}} &lt;poem&gt; Ти си принцип који и руши и гради, Дух божји у свакој и струни…</comment>
      <origin>144140</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1153" sha1="t5goht2jmztqelduxrlc80bs2q8x4l4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Песме жени/III|-{III}-]]
| Песме жени
|
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|-{IV}-}}
&lt;poem&gt;
Ти си принцип који и руши и гради,
Дух божји у свакој и струни и црти;
И ветар што хучи на обали глади,
И њива што плоди у пределу смрти

Непрекидни извор поноса и стида,
И вечно беспуће куд се закорача;
Ти си очарано око свега вида,
И венац маслине и држање мача.

Прва реч је твоја кључ и прва тајна
Свег бола на земљи; у твој врч се саспу
Све крви и сузе; пустињо бескрајна,
Сунца очајања где грану и заспу.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>t5goht2jmztqelduxrlc80bs2q8x4l4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти/Песме Богу/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61127</id>
    <revision>
      <id>144141</id>
      <timestamp>2026-06-05T14:52:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме љубави и смрти (1929) |  | [[Песме љубави и смрти/Најтужнија песма|Најтужнија песма]] | Песме Богу | [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/II|-{II}-]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|-{I}-}} &lt;poem&gt; С ко…</comment>
      <origin>144141</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1285" sha1="3y81i22q55xl0i2mea3mmcbkoe9mwuz" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Најтужнија песма|Најтужнија песма]]
| Песме Богу
| [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/II|-{II}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|-{I}-}}
&lt;poem&gt;
С које се обале укрцах, о Силни,
У то јутро као у почетак спева?
И шта доприноси твојој величини
Тај мој атом бачен у сјај једног днева?

Чим ће да оснажи хор којим те славе,
Мој слаби глас сумње; и чим да појача
Сјај сунаца што те непрекидно плаве,
Жижак оног који у тмини корача?

Господе, који ме посеја и зали,
Зашто бејах нужан у свету и пуку?
Прођох пут и видех све сем тебе. Али
Кад год мој брод нагне, нађем твоју руку.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>3y81i22q55xl0i2mea3mmcbkoe9mwuz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти/Песме Богу/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61128</id>
    <revision>
      <id>144142</id>
      <timestamp>2026-06-05T14:55:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме љубави и смрти (1929) |  | [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/I|-{I}-]] | Песме Богу | [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/III|-{III}-]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|-{II}-}} &lt;poem&gt; Ти који ни по чем ниси…</comment>
      <origin>144142</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1256" sha1="56qekxcwbx7lvy7bz5au95t86p7dsdn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/I|-{I}-]]
| Песме Богу
| [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/III|-{III}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|-{II}-}}
&lt;poem&gt;
Ти који ни по чем ниси нама сличан,
Ни својим образом, ни мишљу, ни делом,
Који у покрету стојиш непомичан,
И страшан и мрачан под сунчаним велом!

Дао си ми очи да ти видим дело,
И слух сав твог гласа да напојен буде;
Но да целог века одричем те смело,
Примих дух мудраца, детета и луде.

И да никад страшни не видим ти престо,
Ти ми даде сумње мутно око ово;
Но да вечно питам за твој траг и место,
Усади ми бедно срце човеково.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>56qekxcwbx7lvy7bz5au95t86p7dsdn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти/Песме Богу/III</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61129</id>
    <revision>
      <id>144143</id>
      <timestamp>2026-06-05T14:57:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме љубави и смрти (1929) |  | [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/II|-{II}-]] | Песме Богу |  }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|-{III}-}} &lt;poem&gt; Када те не нађох у сумрачном долу, Тражих те на брегу; и не нал…</comment>
      <origin>144143</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1211" sha1="qmjl7yahz7kxrf6xasehwph380516jv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/II|-{II}-]]
| Песме Богу
| 
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|-{III}-}}
&lt;poem&gt;
Када те не нађох у сумрачном долу,
Тражих те на брегу; и не налазећи
Твој узрок и разлог у људскоме болу,
Тражих твоје благо присуство у срећи.

Јеси ли у страшној катастрофи звезда,
Или хармонији светлости? О Боже,
Зар си сав у добру, у миру свих гнезда,
Док негде злочинац оштри своје ноже?

Знам из твоје вене да теку сва мора,
Знам од твога даха да пролиста шума —
А оста недозван на вапај свог створа:
Срећа нашег срца и коб нашег ума.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>qmjl7yahz7kxrf6xasehwph380516jv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144144</id>
      <parentid>144143</parentid>
      <timestamp>2026-06-05T14:58:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144144</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1296" sha1="hjh29lkd1r2cx5tgsd2s0sk9hinu8xa" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/II|-{II}-]]
| Песме Богу
| [[Песме љубави и смрти/Песме смрти|Песме смрти]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|-{III}-}}
&lt;poem&gt;
Када те не нађох у сумрачном долу,
Тражих те на брегу; и не налазећи
Твој узрок и разлог у људскоме болу,
Тражих твоје благо присуство у срећи.

Јеси ли у страшној катастрофи звезда,
Или хармонији светлости? О Боже,
Зар си сав у добру, у миру свих гнезда,
Док негде злочинац оштри своје ноже?

Знам из твоје вене да теку сва мора,
Знам од твога даха да пролиста шума —
А оста недозван на вапај свог створа:
Срећа нашег срца и коб нашег ума.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>hjh29lkd1r2cx5tgsd2s0sk9hinu8xa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти/Песме смрти/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61130</id>
    <revision>
      <id>144145</id>
      <timestamp>2026-06-05T15:03:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме љубави и смрти (1929) |  | [[Песме љубави и смрти/Песме Богу|Песме Богу]] | Песме смрти | [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/II|-{II}-]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|I}} &lt;poem&gt; Једино си које ни…</comment>
      <origin>144145</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1244" sha1="f5l9xl7n6l8a7of0sj1vvyvkpn726zk" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Песме Богу|Песме Богу]]
| Песме смрти
| [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/II|-{II}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|I}}
&lt;poem&gt;
Једино си које нисмо измислили!
Над свом игром духа сама стојиш смело!
Стварнија од саме стварности; у сили
Своје негације, биће и начело.

Општа, свеобимна; и сутон и зора,
Ти си у свемиру једино чег има!
Ти си и Да и Не; а у тајни мора
На врху си светлост, мрак у понорима.

И као по ветру лако перје птичје,
У теби се крећу светови и бића:
Живот није друго до твоје наличје,
Твоја друга битност сав триумф развића.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>f5l9xl7n6l8a7of0sj1vvyvkpn726zk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти/Песме смрти/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61131</id>
    <revision>
      <id>144146</id>
      <timestamp>2026-06-05T15:06:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме љубави и смрти (1929) |  | [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/I|-{I}-]] | Песме смрти | [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/III|-{III}-]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|II}} &lt;poem&gt; До последњег од свих…</comment>
      <origin>144146</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1273" sha1="jf59etaflllr6aa7k8myww7xfg7uo5l" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/I|-{I}-]]
| Песме смрти
| [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/III|-{III}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|II}}
&lt;poem&gt;
До последњег од свих твојих обручева
Сви плашљиви знаци бивања и смера,
Све је твоја игра! Свуд очајно пева
Пук сиренâ твојих у празнини сфера.

Ти си у дну моћне клице која клија,
Појам и решење; ти држиш у руци,
Кȏ што понор држи бродове у луци,
Сав свет безграничних сунаца што сија.

Ти си повод и циљ; и стравична мајка
Свих мрачних контраста и свих привиђења;
Једина истина и једина бајка;
Збир свију символа, игра свију хтења.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>jf59etaflllr6aa7k8myww7xfg7uo5l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти/Песме смрти/III</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61132</id>
    <revision>
      <id>144147</id>
      <timestamp>2026-06-05T15:08:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме љубави и смрти (1929) |  | [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/II|-{II}-]] | Песме смрти | [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/IV-{IV}-]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|III}} &lt;poem&gt; Ти си одрицање Бога к…</comment>
      <origin>144147</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1266" sha1="gn5ojy36ch3nnirirx5ocs23rh0356d" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/II|-{II}-]]
| Песме смрти
| [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/IV-{IV}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|III}}
&lt;poem&gt;
Ти си одрицање Бога који има
Свој извор у правди; и божанства чија
Суштина је милост; својим законима
Поричеш да има циљ и хармонија.

Јер правда и милост, сав су појам Бога:
Где је циљ ван добра? Где је хармонија,
Осим у љубави? И знак вечитога,
Ако не у срећи свемира? — Свуд зија

Твој понор и злочин; свуд су твоји пути
Бесмисла и страха; саму, узвишену
Над свачим, дух људски само тебе слути:
Мајку која рађа и светлост и сену.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>gn5ojy36ch3nnirirx5ocs23rh0356d</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144148</id>
      <parentid>144147</parentid>
      <timestamp>2026-06-05T15:08:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144148</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1267" sha1="j3xkot9ffq0ljnn8amcat8h2p5ruwv3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/II|-{II}-]]
| Песме смрти
| [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/IV|-{IV}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|III}}
&lt;poem&gt;
Ти си одрицање Бога који има
Свој извор у правди; и божанства чија
Суштина је милост; својим законима
Поричеш да има циљ и хармонија.

Јер правда и милост, сав су појам Бога:
Где је циљ ван добра? Где је хармонија,
Осим у љубави? И знак вечитога,
Ако не у срећи свемира? — Свуд зија

Твој понор и злочин; свуд су твоји пути
Бесмисла и страха; саму, узвишену
Над свачим, дух људски само тебе слути:
Мајку која рађа и светлост и сену.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>j3xkot9ffq0ljnn8amcat8h2p5ruwv3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти/Песме смрти/IV</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61133</id>
    <revision>
      <id>144149</id>
      <timestamp>2026-06-05T15:11:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Песме љубави и смрти (1929) |  | [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/III|-{III}-]] | Песме смрти | [[Песме љубави и смрти/Песме жени|Песме жени]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|IV}} &lt;poem&gt; Но пред равноду…</comment>
      <origin>144149</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1282" sha1="3op8reownag6hhko1avrhykw3caj04d" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
| [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/III|-{III}-]]
| Песме смрти
| [[Песме љубави и смрти/Песме жени|Песме жени]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|IV}}
&lt;poem&gt;
Но пред равнодушни свемир што га кочи
Мир твојих начела, стане бол човека
Усамљен пред свачим!... И збуњене очи
На тамној матици твојих немих река,

Стоји људско срце, та очајна мера
Ствари̂ у космосу. Крај је свих дилема,
Конац свих питања и судба свих вера:
Јеси ли ти само или тебе нема.

И док је све мрачна безуветност стегла,
Има једно место где је прсла уза:
То је горки простор у који је легла
Та наша самотна и исконска суза.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>3op8reownag6hhko1avrhykw3caj04d</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>