Аутор:Радоје Домановић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.5</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Радоје Домановић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>1343</id>
    <revision>
      <id>144159</id>
      <parentid>120168</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T13:49:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>/* Приповетке */ исправио назив једне приповетке</comment>
      <origin>144159</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5063" sha1="5xr9jl1p38b0zvp77zux3vyes9b13ms" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Радоје
| презиме = Домановић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1873
| годинасмрти = 1908
| опис = '''Радоје Домановић''' био је српски књижевник.
| слика = Radoje_Domanovic.PNG
| опис_слике =
| википедија = Радоје Домановић 
| остава = Radoje Domanović
| остава_кат = Radoje Domanović
}}

=== Приповетке ===
* [[Страдија]]
* [[Вођа]] (Звезда, 1901, бр. 1; Краљевић Марко по други пут међу Србима, Данга, Вођа, Београд 1901; Приповетке I, Београд 1924.)
* [[Данга]] (Звезда, 1899, бр. 108 и 109; Краљевић Марко по други пут међу Србима, Данга, Вођа, Београд, 1901; Kraljević Marko po drugi put među Srbima i druge satire, Humoristička Knjižnica, sv. 140—143, Zagreb, 1920; Приповетке I, Београд, 1924.)
* [[Краљевић Марко по други пут међу Србима]]
* [[Укидање страсти]]
* [[Не разумем]]
* [[Размишљање једног обичног српског вола]]
* [[Наша посла]]
* [[Гласам за слепце]]
* [[Сан једног министра]]
* [[Мртво море]]
* [[Рођен-дан]] (Јавор, 1893, бр. 9; Приповетке II, Пожаревац, 1899.)
* [[Објава]] (Написана септембра 1893; Дело, 1894. књ. 2; Приповетке II, Пожаревац, 1899.)
* [[Слика са улице]] (Написана 1893; Приповетке II, Пожаревац, 1899.)
* [[Баба Стана]] (Написана марта 1894; Зора, 1897, бр. 1; Припо- ветке 11, Пожаревац, 1899.)
* [[Снови и јава]] (Написана 1895; Приповетке II, Пожаревац, 1899.)
* [[На млађима свет остаје]] (Написана 1896; Зора, 1897, бр. 6—10; Приповетке I, Пожаревац, 1899.)
* [[Смрт]] (Написана октобра 1896; Зора, 1899, бр. 2.)
* [[Не разумем]] (Звезда, 1898, бр. 12; Приповетке II, Пожаревац, 1899; Приповетке, С.К. Задруга бр. 97, 1905; Kraljević Marko po drugi put među Srbima i druge satire, Humoristička Knjižnica, sv. 140—143, Zagreb, 1920; Приповетке I, Београд, 1925.) 
* [[Позориште у паланци]] (Звезда, 1898, бр. 2—4; Приповеткс, С. К. Задруга, бр. 97, 1905.)
* [[Укидање страсти]] (Написана 14 октобра 1898; Приповетке II, Пожа- ревац, 1899; Одјек, 1903, бр 25—27; Kraljević Marko po drugi put među Srbima i druge satire, Humoristička Knjižnica, sv. 140—143, Zagreb, 1920; Приповетке I, Београд, 1924.)
* [[А хлеба!]] (Написана октобра 1898; Нова Искра, 1899, бр. 1; Приповетке II, Пожаревац 1899.)
* [[Замена]] (Звезда, 1898, бр. 31 и 32; Братимство, 1901, бр. 50 52.)
* [[Ја сам Србин]] (Написана 12 јануара 1899; Братимство, 1901, бр. 12—14.)
* [[На раскршћу]] (Дело, 1899, књ. 21.)
* [[Разорена срећа]] (Полицијски Гласник, 1899, бр. 2.)
* [[Промашена срећа]] [Приповетке II, Пожаревац, 1899.)
* [[Идеалиста]] (Написана 6 марта 1899; Звезда, 1899, бр. 26—30; Приповетке I, 1924.)
* [[Певачев Ускрс]] (Написана 9 априла 1899; Нова Искра, 1899, бр. 8; Приповетке, С. К. Задруга, бр. 97. 1905.)
* [[Озбиљне, научне ствари]] (Звезда, 1899, бр. 69- 72, 75—77, 87, 88.)
* [[Успомене из детињства]] (Написано 1899; Ловац,, 1901, бр. 8.)
* [[Ловчев записник]] (Написано 1899; Ловац, 1901, бр. 16, 19—22.)
* [[Хајдук Станко по критичарском рецепту г. Момчила Иванића]] (Звезда, 1900, бр. 15—18.)
* [[Под храстом]] (Нова Искра, 1900, бр. 5; Цариградски Гласник, 1900, бр. 25.)
* [[Срећа]] (Написана августа 1900; Цариградски Гласник, 1900, бр. 49 (под насловом Човекова сладост); Босанска Вила, 1903, бр. 3—5 (измењена); Приповетке С. К. Задруга бр. 97, 1905.)
* [[Шуле]] (Полицијски Гласник, 1901, бр. 9.)
* [[Због љубави]] (Босанска Вила, 1901, бр. 8.)

[[Категорија:Радоје Домановић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>5xr9jl1p38b0zvp77zux3vyes9b13ms</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144185</id>
      <parentid>144159</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T16:22:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>обрисао дупликат једне везе</comment>
      <origin>144185</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5027" sha1="j6qscma5f3yiv8uz7qm2qo82iv8h6v0" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Радоје
| презиме = Домановић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1873
| годинасмрти = 1908
| опис = '''Радоје Домановић''' био је српски књижевник.
| слика = Radoje_Domanovic.PNG
| опис_слике =
| википедија = Радоје Домановић 
| остава = Radoje Domanović
| остава_кат = Radoje Domanović
}}

=== Приповетке ===
* [[Страдија]]
* [[Вођа]] (Звезда, 1901, бр. 1; Краљевић Марко по други пут међу Србима, Данга, Вођа, Београд 1901; Приповетке I, Београд 1924.)
* [[Данга]] (Звезда, 1899, бр. 108 и 109; Краљевић Марко по други пут међу Србима, Данга, Вођа, Београд, 1901; Kraljević Marko po drugi put među Srbima i druge satire, Humoristička Knjižnica, sv. 140—143, Zagreb, 1920; Приповетке I, Београд, 1924.)
* [[Краљевић Марко по други пут међу Србима]]
* [[Не разумем]]
* [[Размишљање једног обичног српског вола]]
* [[Наша посла]]
* [[Гласам за слепце]]
* [[Сан једног министра]]
* [[Мртво море]]
* [[Рођен-дан]] (Јавор, 1893, бр. 9; Приповетке II, Пожаревац, 1899.)
* [[Објава]] (Написана септембра 1893; Дело, 1894. књ. 2; Приповетке II, Пожаревац, 1899.)
* [[Слика са улице]] (Написана 1893; Приповетке II, Пожаревац, 1899.)
* [[Баба Стана]] (Написана марта 1894; Зора, 1897, бр. 1; Припо- ветке 11, Пожаревац, 1899.)
* [[Снови и јава]] (Написана 1895; Приповетке II, Пожаревац, 1899.)
* [[На млађима свет остаје]] (Написана 1896; Зора, 1897, бр. 6—10; Приповетке I, Пожаревац, 1899.)
* [[Смрт]] (Написана октобра 1896; Зора, 1899, бр. 2.)
* [[Не разумем]] (Звезда, 1898, бр. 12; Приповетке II, Пожаревац, 1899; Приповетке, С.К. Задруга бр. 97, 1905; Kraljević Marko po drugi put među Srbima i druge satire, Humoristička Knjižnica, sv. 140—143, Zagreb, 1920; Приповетке I, Београд, 1925.) 
* [[Позориште у паланци]] (Звезда, 1898, бр. 2—4; Приповеткс, С. К. Задруга, бр. 97, 1905.)
* [[Укидање страсти]] (Написана 14 октобра 1898; Приповетке II, Пожа- ревац, 1899; Одјек, 1903, бр 25—27; Kraljević Marko po drugi put među Srbima i druge satire, Humoristička Knjižnica, sv. 140—143, Zagreb, 1920; Приповетке I, Београд, 1924.)
* [[А хлеба!]] (Написана октобра 1898; Нова Искра, 1899, бр. 1; Приповетке II, Пожаревац 1899.)
* [[Замена]] (Звезда, 1898, бр. 31 и 32; Братимство, 1901, бр. 50 52.)
* [[Ја сам Србин]] (Написана 12 јануара 1899; Братимство, 1901, бр. 12—14.)
* [[На раскршћу]] (Дело, 1899, књ. 21.)
* [[Разорена срећа]] (Полицијски Гласник, 1899, бр. 2.)
* [[Промашена срећа]] [Приповетке II, Пожаревац, 1899.)
* [[Идеалиста]] (Написана 6 марта 1899; Звезда, 1899, бр. 26—30; Приповетке I, 1924.)
* [[Певачев Ускрс]] (Написана 9 априла 1899; Нова Искра, 1899, бр. 8; Приповетке, С. К. Задруга, бр. 97. 1905.)
* [[Озбиљне, научне ствари]] (Звезда, 1899, бр. 69- 72, 75—77, 87, 88.)
* [[Успомене из детињства]] (Написано 1899; Ловац,, 1901, бр. 8.)
* [[Ловчев записник]] (Написано 1899; Ловац, 1901, бр. 16, 19—22.)
* [[Хајдук Станко по критичарском рецепту г. Момчила Иванића]] (Звезда, 1900, бр. 15—18.)
* [[Под храстом]] (Нова Искра, 1900, бр. 5; Цариградски Гласник, 1900, бр. 25.)
* [[Срећа]] (Написана августа 1900; Цариградски Гласник, 1900, бр. 49 (под насловом Човекова сладост); Босанска Вила, 1903, бр. 3—5 (измењена); Приповетке С. К. Задруга бр. 97, 1905.)
* [[Шуле]] (Полицијски Гласник, 1901, бр. 9.)
* [[Због љубави]] (Босанска Вила, 1901, бр. 8.)

[[Категорија:Радоје Домановић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>j6qscma5f3yiv8uz7qm2qo82iv8h6v0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Симо Матавуљ</title>
    <ns>100</ns>
    <id>2166</id>
    <revision>
      <id>144154</id>
      <parentid>143991</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T12:21:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>додао везу ка једној студији</comment>
      <origin>144154</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1477" sha1="to4v7b6b47ly7exonom9crebfrdgyj5" xml:space="preserve">[[Слика:Simo Matavulj.jpg|200 п|десно]]

'''РОМАНИ'''

* [[Ускок]]
* [[Ускок Јанко]]
* [[Бакоња Фра Брне]]

'''ПРИПОВЕТКЕ'''

* [[Гуске]]
* [[Чеврљино злочинство]]
* [[Пошљедњи витезови]]
* [[Краљица]]
* [[Све је у крви]]
* [[Преображења]]
* [[Сврзимантија]]
* [[У туђинству]]
* [[Богородица Тројеручица]]
* [[Снага без очију]]
* [[Ђукан Скакавац]]
* [[Људи и прилике у Гулину]]
* [[Ускрс Пилипа Врлете]]
* [[Водене силе]]
* [[Јако и Иванка]]
* [[Бошков пост]]
* [[Пијеро и Дзандза]]
* [[Амин]]
* [[Поварета]]
* [[Пилипенда]]
* [[Нашљедство]]
* [[Ошкопац и Била]]
* [[Мрвица филозофије]]
* [[Кишовите ноћи]]
* [[Ркаћки патријарх]]
* [[Цар Дуклијан]]
* [[Гоба Мара]]
* [[Петљина цура]]
* [[Доктор Ивановић]]
* [[Откровење]]
* [[Ново оружје]]
* [[Index:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf|Три приповијетке]]

'''ДРАМЕ'''

* [[Завјет]]

'''СТУДИЈЕ'''

* [[Бока и Бокељи]]

{{Википедија|Симо Матавуљ}}

{{DEFAULTSORT:Матавуљ, Симо}}
[[Категорија:Симо Матавуљ| ]]</text>
      <sha1>to4v7b6b47ly7exonom9crebfrdgyj5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11105</id>
    <revision>
      <id>144184</id>
      <parentid>144151</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T16:09:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144184</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3732" sha1="460ygb1xqeajgb3fh9rq2b07zjfzgmn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Царски сонети  (1930)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Слободану Јовановићу''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{gap}}[[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)|Царски сонети]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Царица|Царица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Двобој|Двобој]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Цар|Цар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Житије|Житије]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Запис|Запис]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници|Копљаници]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште|Радовиште]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Владичица|Владичица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Манастир|Манастир]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Слава|Слава]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Паж|Паж]]

{{gap}}[[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)|Моја отаџбина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија|Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар|Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника|Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница|Брегалница]]

{{gap}}[[Царски сонети 3 (Дучићеве песме)|Дубровачке поеме]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино|Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок|Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]]</text>
      <sha1>460ygb1xqeajgb3fh9rq2b07zjfzgmn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Моја отаџбина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11110</id>
    <revision>
      <id>144167</id>
      <parentid>144152</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T15:31:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)]] на [[Царски сонети/Моја отаџбина]]</comment>
      <origin>144152</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10472" sha1="klkqhl666w6z2v84f99f41ydxg4ct19" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Царски сонети  (1930)
| 
| [[Царски сонети/Царски сонети|Царски сонети]]
| '''Моја отаџбина'''
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме|Дубровачке поеме]]
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Милану Владановом Ђорђевићу''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија|Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар|Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника|Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница|Брегалница]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]


==-{Ave Serbia}-==
Твоје сунце носе сад на заставама,&lt;br&gt;
Ти живиш у бесном поносу синова;&lt;br&gt;
Твоје светло небо понели смо с нама,&lt;br&gt;
И зоре да зраче на путима снова.

Још си уз нас, света мајко, коју муче:&lt;br&gt;
Све су твоје муње у мачева севу,&lt;br&gt;
Све у нашој крви твоје реке хуче,&lt;br&gt;
Сви ветри у нашем осветничком гневу.

Ми смо твоје биће и твоја судбина,&lt;br&gt;
Ударац твог срца у свемиру. Вечна,&lt;br&gt;
Твој је удес писан на челу твог сина,&lt;br&gt;
На мач његов реч ти страшна, неизречна.

Млеком своје дојке нас си отровала,&lt;br&gt;
У болу и слави да будемо први:&lt;br&gt;
Јер су два близанца што си на свет дала —&lt;br&gt;
Мученик и херој, кап сузе и крви.

Ти си знак у небу и светлост у ноћи,&lt;br&gt;
Колевко и гробе, у одећи сунца;&lt;br&gt;
Ти си горки завет страдања и моћи,&lt;br&gt;
Једини пут који води до врхунца.

Ми смо твоје трубе победе, и вали&lt;br&gt;
Твог огњеног мора и сунчаних река;&lt;br&gt;
Ми смо, добра мајко, они што су дали&lt;br&gt;
Свагда капљу крви за кап твога млека.

==Маћедонија==

У свакој планини имаш свога змаја,&lt;br&gt;
И виле бродарке покрај свију река,&lt;br&gt;
На сваком раскршћу по један краљ чека,&lt;br&gt;
И старински напев пољима без краја.

Све за сунцем као народи што селе,&lt;br&gt;
Иду деца путем куд су прошли стари,&lt;br&gt;
С невидљивом звездом у оку што жари,&lt;br&gt;
С њином страшном речи наврх усне вреле.

Заставе вихоре мраком, као клетве;&lt;br&gt;
Далеки путници иду друг за другом&lt;br&gt;
У поља где некад цар вођаше плугом,&lt;br&gt;
И наше царице певаху уз жетве.

И унуци иду куд су ишли деди,&lt;br&gt;
На камену истом оштрили су маче;&lt;br&gt;
И страшну легију, и од гнева јаче,&lt;br&gt;
Води сјај далеке царске проповеди.

Пролазе заставе путишта далека;&lt;br&gt;
Сутра ће да севну сабље отроване...&lt;br&gt;
Но легија где ће најпосле да стане?&lt;br&gt;
На сваком раскршћу по један краљ чека.

==Хорда==
Ми нисмо познали вас по заставама, &lt;br&gt;
Ни ваше хероје од лавова љуће: &lt;br&gt;
Све на коленима вукли сте се к нама &lt;br&gt;
Носећ мач убице и луч паликуће. &lt;br&gt;

Без буктиња иде та војска што ћути, &lt;br&gt;
Пожар села светли за маршеве горде... &lt;br&gt;
Ваше громке химне не чуше нам пути: &lt;br&gt;
Немо убијају деца старе хорде. &lt;br&gt;

Поломисте више колевки, о срама! &lt;br&gt;
Него херојима отвористе рака. &lt;br&gt;
Подависте више њих у постељама, &lt;br&gt;
Него што сте у крв срушили јунака. &lt;br&gt;

Узели сте очи фрескама са свода, &lt;br&gt;
Главе киповима хероја из бајке; &lt;br&gt;
Спржили сте семе у страху од плода, &lt;br&gt;
И реч убијали убијајућ мајке. &lt;br&gt;

Пресити се земља од крвавог вала, &lt;br&gt;
Али вам победа не осветли лице: &lt;br&gt;
Јер ловор не ниче с буњишта и кала, &lt;br&gt;
Он је за хероје а не за убице.&lt;br&gt;

==Вардар==

И уста пророкâ и мишца јунакâ,&lt;br&gt;
Напише се снагом твоје свете капи.&lt;br&gt;
Сад кроз наша срца иду крупни слапи&lt;br&gt;
Твојих светлих струја и огњених зрака.

Свој хлеб и ловоре залили смо тобом;&lt;br&gt;
Молитва и химна, обе су те пуне;&lt;br&gt;
Пуне су те наши вапаји и струне;&lt;br&gt;
Као Млечни Пути сјајиш нашим добом.

Узели смо гордо у своје трофеје&lt;br&gt;
Све твоје огњене заставе и маче,&lt;br&gt;
Опленили твоје смарагде што зраче,&lt;br&gt;
И твоје матице развели у леје.

Овде се бораху претци с потомцима:&lt;br&gt;
Лавови од туча мотре живе лаве;&lt;br&gt;
Две твоје обале две су наше славе:&lt;br&gt;
Ми смо победници безмерни над свима.

Течаше из царске легенде, а сада&lt;br&gt;
Робујеш у причи о нама; и груби&lt;br&gt;
Сен наших легија сад на тебе пада;&lt;br&gt;
Све твоје ветрове носимо у труби.

==Херцеговина==

----
Naši će im vetri pepeo razneti,&lt;br&gt;
Spraćemo sa stene pogane im stope:&lt;br&gt;
Zaboli smo koplje na velikoj meti,&lt;br&gt;
Sad je put naš nalik na sunčane snope.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Pašće paučina na mečeve grube,&lt;br&gt;
A skromno će ralo opet da zasvetli;&lt;br&gt;
I kao što juriš sad oglase trube,&lt;br&gt;
Uranke će mirne da javljaju petli.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
I poći će k slavi odmah od početka&lt;br&gt;
Nov porod sve tragom naših legiona,&lt;br&gt;
Blažen, u kolevci on ču kako pretka&lt;br&gt;
Prati u legendu glas pobednih zvona.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Znaće da je samo ona zemlja svetla&lt;br&gt;
Gde nikad još nije pala suza srama;&lt;br&gt;
Gde su deca na mač ime oca metla&lt;br&gt;
Što živi u himni i u molitvama.&lt;br&gt;

==Химна победника==
Победа ће прећи све путеве наше,
&lt;br&gt;
И огледнути се у дну свију река;&lt;br&gt;
Умирућим дати кап из своје чаше,&lt;br&gt;
А новорођеним кап отровног млека.

Ова иста поља што крв једних жали,&lt;br&gt;
Уродиће другим причешћем и хлебом;&lt;br&gt;
И траг ових истих сто су данас пали,&lt;br&gt;
Видеће се сутра како светле небом.

Јер доцније крупни огњеви да плану,&lt;br&gt;
Треба искра оних што умру у сјају;&lt;br&gt;
Само зоре које из очаја свану,&lt;br&gt;
Прикажу гроб претка и пут нараштају.

Јер је отаџбина само оно куда&lt;br&gt;
Наш зној падне где је крв очева пала;&lt;br&gt;
И плод благословен рађа само груда&lt;br&gt;
Где су мач зарђан деца ископала.

Само буктињама збори се кроз тмине;&lt;br&gt;
У зрцалу мача будућност се слика;&lt;br&gt;
Преко палих иду пути величине;&lt;br&gt;
Слава, то је страшно сунце мученика.

==Брегалница==
Опраћемо тобом очи нашој деци,&lt;br&gt;
И чело пророка у тренути судње,&lt;br&gt;
Реко која поста у мачева звеци&lt;br&gt;
Светлом међом измеђ истине и блудње.

Као варница си избила из мача,&lt;br&gt;
И свој пут просекла између два доба;&lt;br&gt;
И дигла све огње из свог сјајног дроба,&lt;br&gt;
Да би један народ зано куд корача.

Водо вапијућих у великој ноћи,&lt;br&gt;
Осветљеним путем сада иде племе;&lt;br&gt;
На рукама пуним победничке моћи&lt;br&gt;
Носи своје родно небо, као слеме.

Света реко где се огледнула слава,&lt;br&gt;
Омађијан народ донео је на те,&lt;br&gt;
С побожношћу жреца и гордошћу лава,&lt;br&gt;
Своје беле орле и своје пенате.

Твој луч севну да се ужди ореола;&lt;br&gt;
И носиш, до јуче непозната ником&lt;br&gt;
Све сунчане мреже и звездана кола;&lt;br&gt;
И вриш под огњиштем и под жртвеником.

Као твоје ждрело што не зна да скрене,&lt;br&gt;
И међе су срца неменљиве, преке:&lt;br&gt;
Наша душа има боју наше стене,&lt;br&gt;
И наша крв тече куд и наше реке.
[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>klkqhl666w6z2v84f99f41ydxg4ct19</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144179</id>
      <parentid>144167</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T16:01:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144179</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1264" sha1="pufz48aw9utzzr4oigv78u3loslna2i" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Царски сонети  (1930)
| 
| [[Царски сонети/Царски сонети|Царски сонети]]
| '''Моја отаџбина'''
| [[Царски сонети/Дубровачке поеме|Дубровачке поеме]]
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Милану Владановом Ђорђевићу''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија|Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар|Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника|Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница|Брегалница]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>pufz48aw9utzzr4oigv78u3loslna2i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Медијавики:BlockedExternalDomains.json</title>
    <ns>8</ns>
    <id>59854</id>
    <revision>
      <id>144187</id>
      <parentid>143367</parentid>
      <timestamp>2026-06-07T07:57:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Milicevic01</username>
        <id>3462</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>хармонизација са срвики</comment>
      <origin>144187</origin>
      <model>json</model>
      <format>application/json</format>
      <text bytes="19229" sha1="o0nv1we5s5uu9a9leh4ou92hsalxt3f" xml:space="preserve">[
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;sveopoznatima.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;По расправи на Трг/Википолитика до краја такмичења 1lib1ref 2024 (5. фебруар)&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;biografija.org&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;По расправи на Трг/Википолитика до краја такмичења 1lib1ref 2024 (5. фебруар)&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;peoplepill.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;По расправи на Трг/Википолитика до краја такмичења 1lib1ref 2024 (5. фебруар)&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;wikiwand.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Дослован copy—paste Википедије&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;magazin-tabloid.com/casopis/&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;sinemanija.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;famousbirthdays.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;fandom.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;listvote.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;opusteno.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;biografijaonline.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;gpedia.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Википедија:Администраторска табла#Медијавики:BlockedExternalDomains.json&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;hmn.wiki&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Википедија:Гласање/Предлог/Блокирање употребе одређених сајтова на СВП&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;efbet.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28852537&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;king.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28852537&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;brazilbet.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28852537&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;king.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28852537&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;merkurxtip.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28852537&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;betole.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28852537&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;volcanobet.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28852537&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;freebets.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28860588&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;freespins.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28860588&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;meridianbet.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861392&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;meridianbet.ba&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861392&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;meridianbet.me&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861392&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;meridiansport.ba&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861392&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;soccerbet.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861392&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;soccerbet.me&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861392&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;soccerbet.ba&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861392&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;freespinovi.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;bonusbezuslova.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;casinobonus.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;sportkladionice.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;superbet.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;primobet.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;maxbet.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;betkladionica.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;kazinosrb.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;gamblingriot.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;bons-daily.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;betandbeat.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;slotshistory.net&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;delasport.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;besplatnispinovi.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;iyps.org&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;nomadcasino.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;peoplesmedshop.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;fastbusinessranking.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;lotteryage.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;residentevilcg.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;galaxyworldcasino.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;kialidster.weebly.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;casinofunonline.me&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;igrajslotmasine.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;internet-kladionice.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;rohithebbar.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;cargologicair.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;expatbets.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;casinocitytimes.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;elidon.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;muabannhanh.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;investoserbia.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Special:Diff/28861558&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;profinvestment.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;lolmaze.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;speraoms.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;alexandar-cosmetics.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;alexandar-educentar.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;uzmibonus.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;krusevacsmestaj.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;peepultree.world&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;borsaendeksi.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;islamicastrologerindia.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;built-in1.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;jehazcom.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;buyhacklink.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;vabsonic.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;gogodoc.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;meridianbet.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;meridianbet.com.cy&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;orientalstarearthingsolutions.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;a-rrajani.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;chasebuchanan.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;theprestigecityindirapuram.info&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;legalserbia.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;suggesteat.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;simdif.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;crkva-zlatibor.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;gtbet9australia.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;fridayrollcasino.be&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;mariacasino-suomi.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;reviewremoval.uk&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;strikeforceheroes3game.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;happywheels3game.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;happywheels4game.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;dionysos.swiss&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;free-republic-of-dravija1.odoo.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;minderatolyesi.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу + Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;croatiarediviva.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;hkv.hr&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;hop.com.hr&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;hrvatski-fokus.hr&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;hrvatskonebo.org&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;kamenjar.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;konzerva.hr&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;narod.hr&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;projektvelebit.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;shp.bizhat.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;shp.123guestbook.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;dnevno.hr&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;према захтеву, види админ-таблу, Википедија:Трг/Разно#Црна листа кладионица + [[:c:File:Croatian WP Disinformation Assessment - Final Report SR CYR.pdf]]&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;exe.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;SEO агенција&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;netvision.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;SEO агенција&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;seoptimizacija.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;SEO агенција&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;www.mozzartbet.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;www.mozzartbet.ba&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;balkanbet.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;кладионица&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;www.eccouncil.org&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;страница етичко хаковање&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;www.custommarketinsights.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;самопромоција&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;www.onlinegambling.ro&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;самопромоција&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;gamewize.sk&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;самопромоција&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;www.pokersites.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;самопромоција&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;https://sdlccorp.com/&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;самопромоција&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;http://armedforcesmuseum.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;спам&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;http://deepertalk.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;спам&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;mozzart.org&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;za svaki slučaj&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;houseoftodorovic.org&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;samopromocija&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;grokipedia.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;непоуздан извор&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;royalty.miraheze.org&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;непоуздан извор&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;top-kladionice.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;www.webhostingsrbija.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;zlato.ai&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;investiciono-zlato.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;zlatnistandard.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;cenazlatasrebra.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Ђидо&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;bullionvault.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Ђидо&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;inflacija.me&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;SEO spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Ђидо&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;eurotranslate.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;спам&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;ivanaspanovic.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;спам&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;top100.casino&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;SEO spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Ђидо&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;gambling.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;SEO spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Ђидо&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;sportsko-kladjenje.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;SEO spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Ђидо&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;kladjenje.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;SEO spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Ђидо&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;hoplit.co.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Спам&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;srpskaenciklopedija.org&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Колаборативна енциклопедија налик Википедији&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Ђидо&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;slagalica-online.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;Спам&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Ђидо&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;mrbit.ba&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;mrbit.ro&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;mrbit.bg&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;www.jon-arny.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;copyvio&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;nijefila.rs&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;spam&quot;,
		&quot;addedBy&quot;: &quot;Milicevic01&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;www.mozzartsport.com&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;spam&quot;
	},
	{
		&quot;domain&quot;: &quot;www.mozzartsport.co.ke&quot;,
		&quot;notes&quot;: &quot;spam&quot;
	}
]</text>
      <sha1>o0nv1we5s5uu9a9leh4ou92hsalxt3f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пјесме Алексе Шантића</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60148</id>
    <revision>
      <id>144189</id>
      <parentid>143416</parentid>
      <timestamp>2026-06-07T10:15:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>144189</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6952" sha1="4dafb28jk0bbs7adqcjt96llnc75nqf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ПЈЕСМЕ АЛЕКСЕ ШАНТИЋА
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1911
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Алекса Шантић: Пјесме. Српска Књижевна Задруга, 135. Београд, 1911.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Алекса Шантић нема „мртву душу”, и оно што он пева није ни „поезија трулежи” ни „поезија грча”. Он је душевно и духовно здрав човек, који искрено пева оно што живо осећа, и чији стихови су, што рекао један модерни песник, „ломни мостови бачени с једне душе на другу”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Шантић се развијао лагано и прошао кроз многе мене, али он сада изилази са једном дефинитивном књигом, која чини част њему као песнику и Српској Књижевној Задрузи као издавачу. Та књига неће можда имати толико критичара као извесне збирке стихова које су циљале на „скандалски успех”, али ће имати читалаца, што не значи мало у ово доба када се наша поезија, ван кругова оних којих пишу, више и не чита. Ова срдачна књига ће имати нешто више и боље од читалаца који ће је прелиставати: над њоме ће задрхтати много срце и засузиће много око. Јер, то је искрена књига једног искреног песника, једна честита и српска књига једног честитог човека и доброг Србина, једна од оних књига које смо се давно зажелели и какве нам увек требају.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Шантић је један од ретких песника који не лажу. Он не пева из моде и снобизма, не жонглира речима и не везе фразе; он не тежи да стиховима изрази свој грч или своју гримасу, и да комбинацијама речи решава проблеме скулптуре и музике. Он у стихове меће откуцаје свога срца, не као песник, но као човек. И пре но што је написао своју књигу, он ју је сву у целини осетио и проживео. Није потребно тражити биографска објашњења, јер из сваког рада бије искреност и топлота. Шантић воли своју земљу и свој народ дубоком и дискретном љубављу којом се воли породица. Он је најбољи родољубиви песник наш који понижену и готово заборављену родољубиву поезију подиже до негдашње њене висине из доба Змаја и Јакшића. Он је Србин разумније, стварније, модерније, но што се некад било у историјским фикцијама и у поетској магли, и он воли народ у садашњици и у стварности, у његовом раду, у његовој беди, у његовој нади и вери у боље дане.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Књига Алексе Шантића није за навођење: она је за читање. Ми имамо данас песника оригиналнијих и мисленијих који више кажу нашем духу, имамо их живописнијих, мелодичнијих и вештијих, који више забављају наше очи и наш слух, али ми немамо песника који више говори нашем срцу. Он има магијску способност да оживи оно што је дубоко закопано у нама и што тајанствено лежи запретено у нашој уморној души, која се у грубостима и студени живота као вечерњи цвет затворила за људе и свет: и наше чисто детињство, и нашу свету матер, и весели сјај домаћег огњишта, и топлоту давно разореног породичног гнезда, и жалост за младошћу која се губи у магли живота, и оне моћне инстинкте наше упорне и издржљиве хајдучке и ускочке расе, неутољиву жећ за слободом побеђених и страдалника који никада нису хтели да се помире са мишљу ропства, стару пркосну срчаност и неодољиву енергију предака који су, када „земан дође ваља војевати”, голим рукама за сабље хватали и трешњевим топовима градове освајали…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;''Пјесме'' Алексе Шантића, који је у толикој мери песник наше расе, нашега доба и наше душе, врше над нама чудесан исцелитељски утицај. У њима купамо ми своју клонулу, оладнелу и укочену душу, оне краве са ње лед сумње, сувоће и подсмеха; и као да смо се напојили животворне воде на студенцу Вечите Младости, у нама се буди оно што је било заспало, и васкрсава оно што је било умрло, ми се верно враћамо самима себи, и постајемо бољи, светлији, чистији и јачи.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. новембар 1911. Књига XXVII, Број 10. Стр. 784-785.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>4dafb28jk0bbs7adqcjt96llnc75nqf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:Ziv</title>
    <ns>3</ns>
    <id>60445</id>
    <revision>
      <id>144188</id>
      <parentid>141079</parentid>
      <timestamp>2026-06-07T10:09:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ziv</username>
        <id>19608</id>
      </contributor>
      <comment>/* Hello dear visitor */  corr</comment>
      <origin>144188</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="802" sha1="lu5ys8leef2fsu8ckx9t4p1dpmpw2rv" xml:space="preserve">{{добродошлица}} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 04:02, 7. јануар 2026. (CET)

== Hello dear visitor ==

[[Image:Anna Purni.jpg|left|240px]]
&lt;div style=&quot;text-align: center&quot;&gt;''Welcome!''&lt;/div&gt;
&lt;div style=&quot;text-align: center&quot;&gt;''Feel free to leave me a message here,&lt;br /&gt;but you will get a quicker response if you visit my [[:Commons:User talk:Ziv|Commons Wikimedia]] user talk page.&lt;br /&gt;Preferably in English, and I will be happy to answer your questions.''
''Have a nice day! Best regards,''&lt;/div&gt;

&lt;div style=&quot;text-align: center&quot;&gt;[[Корисник:Ziv|Ziv]] ([[Разговор с корисником:Ziv|разговор]]) 11:10, 10. јануар 2026. (CET)&lt;/div&gt;</text>
      <sha1>lu5ys8leef2fsu8ckx9t4p1dpmpw2rv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ново оружје</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61041</id>
    <revision>
      <id>144164</id>
      <parentid>143992</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T15:24:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144164</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90143" sha1="6776mzqhqlvfrv4d9u079ggjpbxo3p6" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Ново оружје
| одељак=
| аутор=Симо Матавуљ
| белешке=
}}

==I==
«... А ти хајде у ''широке Дужи'',&lt;br&gt;Билој кули Бока Маловића ...»

Требињска нахија међаши столачком, невесињском, и никшићском, једнијем крајем спушта се к јадранскоме мору, и има на њему свој велики пристан: Суторину.

У тој нахији, на истоку од Дубровника, западно од Требиња, пукла је долина, коју може коњик прегазити, путничким ходом, за један час, а обиграти могао би је сву колику за непуна два.

To cy те гуслареве «широке Дужи».

На западу те долине, лицем ка Требињу, наличјем ка јуначком браству Правицâ, сјевернијем боком ка Попову Пољу и племену Бањанима, јужнијем боком ка цести, која веже Дубровник са Требињем, налази се један манастир.

Као што је требињска област најврлетнија, те најнероднија између четрнаест херцеговачких котара, тако је тај манастир, и по старини и по грађевини, најнезнатнији од осталијех дванаест у њекадашњем војвоству Светога Саве.

Али је тај манастир, овијех пошљедњих година, на далеко разглашен као огњиште народнијех буна.

На згодну је мјесту за то. Опасан је селима, а у томе живом вијенцу, њиви се од старине љути ратнички народ, перјаница цијеле земље Херцега Шћепана. С тога тешко имађаху приступа и Турци и потурчени властеличићи горње Босне; с тога, кад би народу муке дотужиле, у томе би манастиру најчешће се разлијегао поклич:

»За крст часни и слободу златну»!
==II==
«...А какав је тај столачки бане&lt;br&gt;На његову дебелу дорину!&lt;br&gt;На плећи му везена шишана,&lt;br&gt;А о бедри дуга гадарија...»

Оне године кад Омер-Паша покори властелу босанску и херцеговачку, живљаху у манастиру три калуђера: игуман Ђенадије, настојник Ђерасим и Дионисије «душопопечитељ» цијеле околине. Сва три бијаху од добријех брастава из требињске нахије, јунаци окушани и свештеници чиста живота. Игуман бјеше претурио шездесету, Ђенадије га готово стигао, а Дионисије немађаше још сиједе длаке. Осим њих, било је у манастиру, како које године, по два три ђачића и толико слугу.

Манастир имадијаше њешто своје земље, гаја и стоке, али дохотком од тога његова чељад не могаше прегодиштити, него се помагаху купљачином. Сиромашни, побожни народ херцеговачки, и данас откида од својих уста те помаже задужбине својих старијех.

Једнога љетњег дана бијаше мо́ба на црковини. Жело се бијело жито. Бијаше ту старјешинâ и омладине од Правицâ, Бањанâ, Вукаловићâ, са Дријена — еле из све околине. Уз веселу пјесму, српови сијеваху у хитријем дјевојачким рукама, а момчад иза њих скупљаху руковети, које опет старији везиваху. У подне сви посленици са духовницима посједаше у хладовину, да једу и да се одморе. Послије јела заврже се шала, старији спавнуше мало, пак се опет приону на посао. У попасна доба отидоше духовници.

Пред сунчани залазак, баш кад клепало пред манастиром огласи вечерње молитве, угледа њеки од посленика, на путу што води од новскога приморја, једнога коњика и пред њим пјешака. Сви, заклањајући очи рукама, упријеше погледе на ону страну, те, након прилично доста времена, распознаше крупна брадата човјека на велику дорату.

— Ко ли је оно, ако Бога знаш! Каква ли је оно банина? — рече њеко.

— Ко је да је, гост је манастирски, прихвати кнез Трипко: — Тркни, који од вас момчади, да јави калуђерима.

Један Правица задјену оружје за појас, пак даде маха ногама.

Људи се стадоше умивати, женске поспремати алате и ствари.

Путници наиђоше стазом на њеких педесет корака од њиве.

— Добар вече! назва дебелијем гласом коњаник, привукавши узду. Био је у црногорској ношњи, која већ и онда узе маха у пограничној Херцеговини.

Сви му прихватише једногрлице.

— Чији сте посленици?

— Манастирски умолници, — одговори кнез. — А ти докле ћеш?

— У манастир, брате. Збогом!

— Да није устао који с Косова? нашали се њеки постарији Правица. — Ја мним нијесу ни они личнији били од овога.

Сви пођоше у гомили, мушки предњи, а женске за њима. Младеж заче пјевати. Коњаник иђаше лаганије, обзирући се сваког трена, те кад доприје пред манастир, изађоше му калуђери на сусрет, а народ га стиже.

Он хитро одјаха, а широка сабља звекну му по ножном листу.

— Добар вече, браћо! Е, благо мени кад ме браћа овако дочекују! Ово, занаго, на добро слути!

— Добро, ако Бог дâ! — прихвати игуман.

Сада тек могоше га омјерити. Бијаше подланицу виши од високога кнеза Трипка, који стајаше тик до њега, а леђима ћаше заклонити два осредња човјека. Под високим челом свијетљаху му крупне црне очи, а брада прогрушана досизаше му до појаса.

Путник отпаса сабљу и извади иза паса двије мале пушке, предавши то пратиоцу; нак скиде капу, те му се просуше по плећима бичеви дуге косе; за тијем извуче из зобнице масну камилавку и натаче је.

— Благослови, оче игумане! — рече цјеливајући старчеву руку. — Ја сам ти у Рѝсту брат, Серавим Сточанин, ако си кад чуо за мене.

Диже се граја.

— Зар Серавим! О, соколе Серавиме! Ко није слушао о теби!? Каква те добра срећа к нама нанесе! Благо нама!

Ти узвици и други налик тијема, ређаху се, докле се Серавим не ижљуби са свјема. Па онда женске приступаху му руци. А кад већ ћаше доћи до ријечи, повуче га игуман за скут од бијела гуња, јер није у реду да се пред кућом путник пита за што друго, осим за здравље. Али Серавим рече:

— Нека ме овдје, оче игумане, Бог те миловао. Овдје, ето након толико година, први пут стадох на херцеговачку земљу, међу киту дивне браће. Допусти, дакле, да се овдје одморим!

Ђенадије сједе на рудину, прекрстивши ноге. Сви остали учинише тако, а невјесте и дјевојке отидоше.

Танки ђак Исаило, којега зваху Пресукача, и гојни кувар, надимком Кркљача, донесоше ракију, те почињући од госта, сви се обредише ћутке.

— А јеси ли здраво путовао? заче игуман, одбијајући прве димове из чибука.

— Хвала, духовниче, здраво и добро! — одговори Серавим, сисајући и он врх од чибука. — А ви сви како сте?

— Хвала, здраво, добро, — заграјаше што који.

— Пошљедњи пут чух о теби... не знам кад оно? Има ли виша од пет година? Онда кадно Турци ударише на Острог. Е, причало се да си са двадесет другова покор учинио од некрста!

Серавим одмахну руком, као да не бјеше вриједно о томе говорити.

— Право, ја мнидијах да си старији, па сам помишљао: умр'о човјек! Збиља, како то да се нас два никад не видјесмо? А, ви људи, познаваше ли га који?

Сваки занијека главом.

— Знали смо га сви, али га ето не познаваше ниједан! — рече кнез.

— Хвала ти на тој! — одазва се Серавим, и стаде их гледати редом, пак се заустави на једном младом прсони, плаве длаке, који сједијаше према њему.

— С тобом као да сам три ста пута бивао, тако си ми обичан! — рече Серавим младићу. — Не буди замјере, сви сте ми по вољи, али овај види ми се јунак.

— Боже дај да погодиш, јер до сад немађаше прилике да одвоји другима, дода кнез, тапшући по рамену момка. — Ово ми је синовац, Лука Вукаловић!

— Жив био! — рече Серавим, пак се обрну к игуману:

— Да се вратимо на први разговор, оцо, богме, имао сам кад умријети и по годинама и по злој коби, која ме је пратила, Бог је посјекао; али нема смрти без суђена дана.

— Дед причај што о себи, ако си вољан! — замоли га Ђерасим.

— Хајде, хоћу, ако ћу и у кратко. Родом сам од Стоца, — то знате. Књигу сам учио у Житомислићу, гдје се закалуђерих. Е, лијепо ми је ту било и обично, него, Бог вас миловао, Мостар близу а у Мостару владика, па ево ти га готово сваке недјеље к нама у походе. Не бјеше ми мио тај Грк, а ни ја њему. Једном затече ме гдје се бацах камена са момчађу, те удари карати ме: «Зар ти не знас да свјасценику не подобајет цинити јунаства»? Па пошто изгрди српске свештенике све с реда, одреди да издржим дугу јепитимију. Ја, богме, не шћех него се преселих у Косијерево, а одатле ускочих у Црну Гору, под Острог...

— Валај, ти баш прескачеш трупачки, — прекиде га смијући се Дионисије. — Као да си дан остао у Косијереву? Та знамо ми, чôче, што те маче отуда!

— Није ли и твога прста било у погибији Смаил-аге Ченгића? — запита лагано кнез Трипко:

— Сад како му драго, Бог га посјекао, ко би све ситнице побројао! Еле, Бог вас миловао, остах вам у Црној Гори шест пошљедњих година господарства владике Рада, а ево непуну једну од кад, са срећом, наста нови књаз... Дајте да сквасим сухо грло.

Дадоше му ракију.

Бјеше пао сутон.

Пошто и најмлађи предуши, запиташе једанак кнез и игуман:

— Први: Мислиш ли колико остати с нама?

— Други: Долазиш ли право отуда?

Серавим се обрну к старцу.

— Право. Прекојуче сам прешао катунску нахију, јуче падох у Приморје, а данас ме ево овдје.

— Мислим, кнеже, остати међу вама, докле ме не отјерате.

— Е, онда ћеш дуго чекати заиста! — викну њеко весело.

— Дуго богме! И жив и мртав! — дода други.

Игуман се помаче да устане, јер видје да се допрло до заплета, који не треба расплетати у то вријеме, али ђаво не даде младом Вукаловићу да ћути.

— А како ти је било у Црној Гори, оче Серавиме? Пажаху ли те главари?

Свак прекиде дисање.

Серавим испири младићу млаз дима у груди.

— Лијепо ми бијаше, дијете. Пазили су ме добро.

— Јакако, као што личи! — настави Лука мирно. — Али, опет, оче, не свикну се ти тамо, што ли?

— Е, Бог те посј... миловао, дијете, што ти паде на ум да ме исповиједаш, а не познајеш ми ћуд! — рече Серавим као шалећи се, али му се густе вјеђе саставише. — Слушао си да наши Турци, ходећи на аџилук, носе у торбицама наше земље, те је у путу миришу, а ноћу је разасипљу пода простираче, и тако их жеља мине свега домаћега. А ја, видиш, заборавио бјех понијети прегршт херцеговачке земље, те ме је она сваколика увијек привлачила, док ме ево не довуче...

— Тако је! — потврдише њеки.

— То је једно, Бог вас миловао, а уз то чух да је цар дао правице нашој земљи и поставио уредбе као и други краљеви, те нема већ насиља. Је ли тако, кнеже Трипко?

— Оно јест, да речемо побоље него што је било. Ето по градовима и по касабама царски низам и заптије, те су на руку свакоме ко се потужи. Ето укиде се харач и кулук. Бегови и аге врче на царске људе као и на народ, — сад колико ће то трајати Бог сâм зна...

— Поред свију тијех уредаба ми смо на пушци као хајдуци! — рече Лука. — Бога ми, да ми није срамоте оставити своје огњиште и племе, сутра бих ускочио тамо, гдје наша вјера суди!

Серавим поносито диже главу.

— Чујеш, дијете! Има њешто теже од страха! Ја не долазим амо од бјеснила, него од невоље... Владика умрије, на се сад главари прегоне око власти, њеко хоће опет владику, њско кнеза, а ја побјегох да не гледам братски покољ, више с тога него од бојазни да не погинем невидован, као што погинуше многи. А ово наших кршева, ако не можемо ослободити, можемо их бранити...

— Ја сам све разумио, — рече игуман устајући. — Лука, први пут познадох да си брзорек, а то не ваља! А сад да се иде!

Млади Вукаловић пољуби Серавима у руку.

— Не љути се, стрико, молим те, е би радији срамотно погинути, него да ти загорчим први састанак с нама! Знаш, копкало ме да почисто сазнам хоћеш ли остати с нама, па...

— Просто да је! Најпослије добро си учинио! А што да кријем од браће оно што ми је на срцу... Cyтра рано дођи к мени да одемо заједно по околини. Рад сам да се првога дана познам с народом.

— Хоћу, ва истину, прије зоре, и још, да нијеси толики, да те на плећима носим! — рече младић весело.

— А ја ћу у град, — заврши кнез. — Одох ка паши, да му јавим е дође међу нас један стари изнемогли калуђер, родом Херцеговац, који се Бог зна куда потуцао, па дође да склопи очи у својој земљи. Јер не урадим ли тако, дознаће паша истину, па ето напасти. Је ли тако, духовници?

— Са свијем! — потврди игуман.

— А ако паша усхтије да ме види? — запита Серавим.

— Ја ћу њему: — Господару, не може се старац држати на коњу, а пјешке не би домиголио за недјељу дана до твога скута. Ето, од Новога ходио је њеколико дана. То толико што је дух у њему.

— Па ради тако, — не било у томе слутње! Е, збогом, брате! Хајте починути! — рече Серавим, те се разиђоше.

Сутрадан освитао је петак. Прије дана кренуше два Бањанина са товарним коњма у Нови да пренесу Серавимов пртљаг; он с Луком отиде по околини а кнез са четири пет племенских главара ка паши.

Серавим, обилазећи куће, даде се познати као велики шаљивац и као човјек веома вјешт свакоме пољском раду, те је своја свјетовања зачињао досјеткама. Праштајући се, позва домаћине да му дођу на част, послије прве летурђије што ће се отпојати.

У суботу око подне стигоше његове ствари, два велика товара, које он унесе у своју ћелију, пак се затвори.

У недјељу стече се гомила народа пред манастир. Серавим изађе међу њих. Бјеше без оружја, под камилавком, а мјесто гуња навукао бијаше мантију, те се видио друкчији, — див њеки црноризац. Пошто се поздравио са сваким, врати се сам у цркву, а кад клепало огласи почетак, он је већ кадио на олтарским вратима.

Трнци подиђоше свакога кад та јуначина запоја: благословено царство оца и сина и светаго духа. А од силнога гласа његова зујаху уши.

Служба потраја дуже него обично, јер је Саравим растезао завршетке пјесама, потресујући грлом. Многима се прорачи да сложе уза њ по тихо, те је тутњило по тијесној цркви.

— Е, браћо, оваке летурђије још не чух! — рече њеки старац Томашевић, кад изађоше — Е, вјере ми, чинило ми се да видим светога Илију у одеждама, не буди примијењено!

Одабранији брђани са тројицом калуђера станише се пред ћелијом Серавимовом. Омладина и женске посједаше пред манастиром. Он се изу кад дође пред своја врата.

— А да хоћемо ли и ми сазувати опанке! — запита кнез Трипко.

— Како је коме мило, али је љепше овако! — рече Серавим отварајући.

Тла бијаху застрта шареницама. У једноме куту кревет, покривен суканцем; до њега шарен ковчег; до овога низак сто а на њему четвртаста скленица ракије запушена шипком; испод скленице, требник обавијен петрахиљем и сребрен крст. Врху кревета мала Богородичина икона, опточена сребром. Врху ковчега оружница. На другој стијени, сучељавајући се са материнијем ликом, образ Христов. — Све то у једноме низу, запремајући једну страну собе.

Остала три руба собе бијаху покривена излињалијем јастуцима, на које он посади своје госте.

— Дивна оружја, Серавиме брате! — рече игуман чим сједе, мјесто да рекне, као што бјеше наумио: сретно насеље!

И сви остали стадоше хвалити.

Серавим скиде једну латинку, златном жицом извезену, и ону кривачу, што му вишаше о бедри, кад дође.

— Ев' ово ми је поклон од покојнога господара владике, Бог да га прости!

Па им додаде шишану, два чита лаганијех леденица и два веља ножа, причајући гдје је што од тога плијенио; — један чит малијех пушака, красан рâд фочанских кујунџија, допаде га кад се дијелио плијен при погибији Смаил-Агиној.

Лука на ново сложи оружје, а домаћин наточи игуману, који изговори лијепу здравицу новом «сожитељу» свете обитељи.

— Би̑ ли код паше? — запитаћe Серавим кнеза, пошто му се гости обредише.

— Бих, брате, и дивно прођох. Ама ни труна да о чем посумња. — Хвала ти, лијепо је то од тебе што ми јављаш сваку промјену у вашим племенима; види се да вам је до мира, и да сте захвални честитоме цару на новом реду»! рече. — Како да нијесмо! — прихватих брзо. Богу слава, па цару хвала! — «А пише ли записе тај старац духовник»? пита ме паша. — А друго и не ради, господару! Остарио је добро, а сиједе браде до паса, те га наш свијет гледа као чудотворца! — Паша се слатко изасмија. — «Тако је, вели, и с нашим дервишима; што су старији, то боље пролазе у својој работи. А добро је то по ваш манастир; све што тај стари стече, остаће тамо. За то га пазите и храните добро»! — Хоћемо, богме, кад ти велиш! Баш ћемо се поревенати, па нека му свакога дана буде изобила овнујскога меса и вина.

Сви се смијаху.

— Могло би бити ђавола, ако се паша хтјене освједочити! — рече главар Љубибратићева браства.

— Лако се и томе домислити! — рече кнез Дучић. — Ево нам се игуман осушио као какав испосник, па још маличак нека се преподоби, ето ти паши сведоџбе. Али, чôче, нијесмо ми ни до сад њима давали рачуна о нашим стварима, а од сад ћемо, божја ти вјера, још мање!

Било је јоште разговора које о чем, а највише о народним пословима, па онда Серавим узе гусле и започе једну јуначку.

Његов силни глас, а лијепа пјесма, загрија старе ратнике Кад он преста, под прозорима загрмјеше пушке и ухвати се коло. Тада поустајаше главари и отидоше међу млађи свијет, те се сви скупа весељаху до мркле ноћи.

Тако се прослави долазак столачкога бана у манастир.
==III==
«И ти можеш, и коњ ти може, али ти Бог не да»!

Чим забијели дан, па ма какво вријеме било, Серавим је први на ногама у манастиру. Он се измије у дворишту, пак до јутрење, у својој ћелији, поњекад тихо гуди, а кад год пјева из свега грла: Величајем тја Христе жизнодавче.

Послије јутрење, ако је тежатни дан, ето га на њиви, на ливади, у наслону, по градинама, по дубрави, око стоке, око пчела, — еле како је чему вријеме. У томе он бјеше са свијем замијенио Ђерасима, који иза Серавимова доласка, помагаше Дионисију у духовничким дужностима. Љети, Серавим је без гуња и без пршњака, те му се, кроза раздрљену кошуљу, виде широке рутаве груди. Обично подвије ноге и зажмури, лијевом руком држи чибук, а десном штипље прсте на стопалу. Ко би га такога гледао мораше помислити: томе калуђеру није памет дома, него се занио! Али нека далеко гдје, на крај њиве или сјенокоса, двије дјевојке оставе посао и стану шапутати, прене се Серавим:

— Тако ви, тако, живе биле! Причајте се сад, а имаћете кад радити пошто сунце зађе! Лијепо ми се препоручујете, ва истину! Удаће вас стрико, не брините!

Увијек и свуда такав бијаше. Зими, огрне се црвен-кабаницом, пак, одбијајући димове, наређује, свјетује, соколи, а често, да посленицима заслади мучни рâд, шали се онако својски, или отпјева коју. Кад му се смрзну руке, он збаци кабаницу, па у шаке сјекиру или трнокоп.

И познаде се настојников мар на црковини. Међе бјеху у реду; гора се скркла у забранима и питоме воћке никле, гдје год бијаше маличак земље на одмет; раскрчиле се ледине; путање се рашириле; стока поста товнија; кошнице се умножиле, — еле процвјета манастирска имовина А добар примјер учини те се околина цијела преобрази на боље.

Свечаником, Серавим ријетко кад служаше, него за вријеме летурђије главни му посао бијаше да оштро пази на женски «милет». Бјеше увео нови ред да се не смију цјеливати и здравити по цркви, да се не смију наслањати на препрату. ни сједати на тле. С прва их је благо опомињао, него видећи да се тијем начином тешко може искоријенити стара навика, постаде јако оштар. Јадном усред летурђије викну:

— Чујеш, ти Синђелијо! Зар ти мислиш е ти је слободно и у цркви радити што хоћеш, за то што си кнежева жена, је ли? И ти баш као старија лијеп примјер даваш невјестама! А јеси ли, јадо, дошла к Богу на богомољу, или си дошла у род, пак истресаш све што ти се прикупило у глави за петнаест дана!? Дед, језик за зубе, Бог те посјекао!

Кнез Трипко намргођен сукаше брчине, а кад калуђер умукну, додаде он:

— Е, баш ти вала, духовниче, што је избручи! Валај, кад се вратимо кући, добиће прида!

Јадна кнегиња није већ за дуго доходила к цркви, али се друге опаметише.

Послије службе божје, младићи отпочну јуначке игре, а Серавим суди и у одушцима пјева им уз гусле. Младога Вукаловића пазио је побоље од других, али се чувао да не распали суревњивост међу вршњацима. Лука је добро гађао и одликовао се прегаоштвом и здравим мишљењем, са чега омили он банини већ с почетка.

Серавим је био настран у својим навикама. По петнаест двадесет дана не могаше јести меса ни вина, него се храњаше млијеком и хљебом, али кад иза јутрење рекне кувару: «данас ми је вакат, знаш»! тада Кркљача знадијаше да му треба испећи око двије оке овнујскога меса. Тада пуцаху кошчице међу снажнијем вилицама Серавимовијем, а пошто би добро «наслагао», онда би «заљевао» ракијом. Иза такога ручка легао би, иначе дању не спаваше. Кад би га рђаво вријеме приковало у кућу, тада ћаше по читаве часове ходати испод једнога свода, разговарајући се сâм собом, Иде и прича мрдајући рукама, пак стане да се мало насмије, а, богме, поњекад и да се жестоко наједи те се маша за оружје. Еле, баш као да не бијаше сâм, Млађи су тврдо вјеровали да је Сточанин у тијем приликама самодруги, јер је сваки велики јунак видјелац. Исаило, Кркљача, коњушар, гдјекоји намјерник, а често и Дионисије, сакрили би се иза прозора и пратили Серавимов разговор «с онијем». «Бого мој, шта ли му прича!?» — Чим се вријеме разведри, те се Серавим дохвати поља, нестане привиђења.

Без знатнијех измјенâ то је стање трајало четири године. Тада султан зарати с Русима, те већи дио војске отиде из српских земаља, што су под Турском, а спахије мухамедовци прегоше да се свете раји.

Настадоше страшни дани.

С обје стране људи се држаху на окупу, прежући се крвнички.

Прекиде се сваки рад.

Хришћани прикупише стоку, како ће је лакше прејавити преко границе, али због несташице паше и воде, стока цркаваше на сав мах. Од сваке пространије куће направи се тврђавица, а и под кровињарама скупило се у гомилу покућанство и хаљине, како ће се лакше препртљати; од тога што се не узбуде могло пренијети, предаће се угарку, јер је боље да изгори, него да се непријатељи користе. Кругови, здјеле, рукомије и остало посуђе од коситера и олова топљаше се у пушчана зрна. По њивама гњијаше кукуруз и дуван, а по ливадама сијено; бијело жито, несамљевено на вријеме, трошило се онако, без начина. Не разлијегаше се више умиљата пјесма дјевојачка, ни кликтање дипала, ни свирка свирала, ни звијукање веселијех пастира, чак ријетко кад да је и кокот запјевао, јер се живина поништила. Људи стражаху по висовима, женске главе чајаху, сједећи у гомилама. Којима од овијех бјеше теже? Матерама, стопањицама, сестрама, кћерима, вјереницама?

Серавим и Лука, од свијета до мрака, трчаху на све стране, соколећи људе, тјешећи нејач, свјетујући свакога. Дебели дорат бијаше јако смршао, а господар његов постарио за њеколико дана, као за њеколико година. Пред народом, ни пред својим младијем посинком, ни трена једнога не показа се слаба духа, него је с поуздањем прорицао да ће и Србија и Црна Гора устати, ако настане покољ у Херцеговини; али кад ћаше с вечера увратити у своју пусту ћелију, тада би се затворио са старцем Ђенадијем, те оба дадни срцу на вољу, плачући као дјеца без матере.

Ни грјешној браћи на противној страни не бјеше лакше. Бегови и аге побјегоше из кулâ и чардака у град; за њима слиједише балије (сељаци мухамедове вјере), невољници, који са знојем лица својих једу хљеб свој, али који онда мишљаху да је воља њихове бијесне властеле што и воља божја. Због силног нагомилања у граду удари помор, а хране не бијаше довољно. Осим тога, након мало дана, ослаби оно јако поуздање у своју силу, те стрепијаху како ће се одбранити ако насрне «кука и мотика». И њихове женске проводиле су црне часове. Младе буле трзаху се иза сна, притискујући своју дјецу на груди, јер им се привиђаху страшне ствари — фиска ханџарâ и врисак дјеце. Старе кадуне кроза сузе гледаху своје поносите синове, слутећи им невидовно зло. Сестре, ћерке, вјеренице не бијаху веселијс од својих «влашких» дру́гâ.

То је страшно стање трајало њеколико недјеља. Њеколико недјеља часови се споро низаху као дани, а дани као године. На обје стране очекивало се који ће тренутак бити судбоносан, али сваки домиголи празан, а сваки однесе по капљицу животне сржи јадној рођеној браћи, коју вјера раздвоји. Кроза нијеми простор што их је дијелио, прелијетаху мрки погледи и злогуке жеље, а згледаху се гвоздене цијеви. Жарко љетње небо чинило се као полојено њиховијем закрвављенијем очима; цвркутање веселијех птица, причињало им се као кврчање црви у мртвачким ковчезима. Ништа се међу њима покретало није, осим што је зли удес, ''српски удес'', невидно лебдио између њих, и нечујно лепршао крилима, распаљујући пламенове страховите мржње, ''братске мржње''.

И доприје се до тога да је свако пожелио крај томе, ма какав био; свак је радије чекао своју погибију, него што ћаше трпјети даље.

Ко ће први ударити?

Властела као и увијек.

Кренуше да размрскају главу «рајетинској змији», да разоре манастир.

Али их дочека Серавим на своме дорату, са својом старом гадарицом у десници, а крстом у љевици.

До Серавима млађа снага, Лука Вукаловић. Па онда брат до брата, сви као један човјек.

Пуче пушка на силнике, а уза њу јекну поклич:

— Ха! на ноге. за крст часни и слободу златну!

И одјекну поклич свом земљом Херцеговом, и одазваше му се громови и хиљаде људских гласова... али то не бјеше лелек, јер Србин не лелече кад треба мријети, него то бјеху јуначки узвици:

— На ноге ко је витез!

— Живио Серавим Сточанин!

— Живио војвода Лука Вукаловић!

И заплину све у крви, и пламен прогута све.
==IV==
«Од малијех и од поништенијеx долази утјеха».

Бјеше протекла година од кад се вратише преостали устаници на своја гаришта. Турска влада, нагната другим државама, даде народу хране, усјева и новца, те српски паћеници прионуше да обраде своју сиромаштину. Људи се кидаху од превелика рада, јер је сваки, поврх домашњега посла, помагао мноштву удовица и сиротâ изгинуле браће.

Љетина бјеше добро понијела. У душкој долини зелењаху се кукурузи, главато зеље, дуван, по гдје и гдје видио се који стог сијена, по оклајима пасијаху крдашца ситне и крупне стоке.

Уз међудневицу, једне вечери, иђаше отац Серавим пред гомилом сељака. Иђаху од Требишњице, из млина манастирскога, гдје су били да виде што треба поправити. Калуђер се бјеше скрози и скрози преобразио. Сиједа његова глава — глава старца стогодишњака — почивала је више на грудима него ли на исправљену врату. Десну је ногу више вукао него што се ослањао на њу, а подупирао се на дебелу тојагу. Људи, њих око двадесет, иђаху лагано за њим, као у мртвачкој пратњи.

Серавим се устави и стаде гледати поправљени и окречени манастир, међе око градина, куће, колибе, стаје и младике што замијенише посјечена стабла. Све је то он пажљиво мотрио, баш као да тога часка од њекуда бахну, и као да му све то бјеше ново, премда се то све дигло под његовијем очима. Па, оборивши своју сиједу главу, крену лагано напријед.

Након њеколико корака стаде опет и отвори уста, ваљда, да запита за њешто, али у тај мах огласише звона вечерње молитве. Послије Херцега Шћепана, дакле послије четири стотине година, опет звона оглашаваху хришћанске богомоље. Бијаху два нова, које султан приложи манастиру. Серавим као да се и томе зачуди и ако га њихова јека буђаше јутром ето већ три ста дана! Тек видећи гдје се сељаци крсте присјети се и он својих молитава и поче шапутати. Чуше кад на крају рече: — «Смилуј се, Боже, нашим мртвијем мученицима, опрости им сагрешенија и дај њима у рају насеље. Амин.» За тијем, натичући капу, запита:

— А Радисаве! Ко оно још теби погибе осим оца?

Младић њеки стрекну на те ријечи и прошанта:

— Е, браћо, ово је трећи пут од јутрос да ме то исто пита! — пак одговори гласно:

— Богме, оче, погинуо ми је још брат Мишан, знаш...

— A, ja-ja-ja, jест! А теби, Милосаве, син је ли?

— Јест!

— А ти, Дука, ђе се оно рани?

Дука, човјек средовјечан али младолик и жустар, стаде уз раме до калуђера, те ће:

— Богме, духовниче, ђе и ти, напрема Дебеломе Бријегу, кад оно загон учинисмо, кад ти обори из твоје шишане онога коњика...

— A-a-a. ja-ja! Ко оно још погибе с нама?

— Та, Бог с тобом! Нијесмо ми погинули! Ондје их паде око тридесет. А ко ће ти све мртве побројати! Остави их на миру, покој им душама, а остатку здравље...

Док је то Дука говорио, Радисав понови:

— Е, чуда, људи! Серавим једну те једну! Ето чусте три пута ме данас запита: ко ми погибе!

— Па и мене! — вели Милисав.

— И мене! — потврди други.

— Свакога!

— Да није шенуо?

— Није, брате, него се подијетио. Остави га памћење.

— Боље је и овако него као оно прољетос, кад ћаше по цио дан ћутке сједјети! — заврши нови кнез Милија.

Серавим се обазрије, као да разабере што они шапћу. Кад сви стадоше, њему синуше очи маличак.

— Право рече, Дука, имамо лијепа подмлатка, хвала да је Богу! Али је тешко кад помислиш! — Глава му опет клону... Колико је свега изгинуло из нашега племена?

— Казао сам ти више пута! Та шта је изгинуло! Ни пуне двије стотине...

— Толико је и Црногораца погинуло ратујући уз нас, па они то и не рачунају, соколови сиви! — викну Радисав Правица. — А ми зар да лелечемо!

— А кнез Трипко, онај змај... он умрије од рана!

Нови кнез приђе му с друге стране и претече Дуку:

— Бог да га прости! Немој, оче, да нам позлеђујеш ране... Причај што. Имаш ли каквога гласа из Русије, од посинка?

— Од Луке, је ли? Писао ми је, има двије недјеље. Он је сад у Одеси. — то је град на мору. Цар га, вели, лијепо пази и сина му Богдана дадоше на науке... Него, све је залуду! Еј, Лука јадо, што не погибе, што не погибосмо заједно!

— Не гријеши се, духовниче! Не мре онај који хоће, него онај којему Бог рекне! Ни Лука, ни ти, ни ја, ни колико нас је живијех, не крисмо се гдје је требало погледати смрти у очи! Рвасмо докле могосмо, па, ако Бог да, и опет ћемо, до...

— Aja! — прекиде Серавим кнеза, одмахујући тојагом. — Што је било, било! Нема већ начина, ни... оружја! — И крену даље.

— А чуда што још нема одговора од владике! — рече као за себе, након подужег ћутања.

— Од којега владике?

— Од владике далматинскога. Писах му још пред Петров дан да ми допусти пренијету кости покојног Ђенадија, из Приморја...

— Тешто ако и не одговори! — рече Дука. — Питаћемо ми владике и патрике за то, како да не! Претрпи се, жив био, докле мину свете госпође, пак ћемо, десетак петнаест нас, сићи и откопати нашега честитог игумана, нека почива украј нас. Хоћемо ли де, браћо?

— Хоћемо, заиста! — повикаше остали.

Људи преметнуше говор на тежачке послове, на поправке што требају млину и иначе по црковини, јер је то једино кадро било одвраћати Серавимове црне мисли. Мало по мало, и он се умијеша у тај разговор, и тако стигоше пред манастир.

Баш кад хоћаху да се опросте с њим, изађе из порте баба једна, водећи за руку преситно мушко дијете. Малиша заврнуо кошуљицу, те ношаше њешто у скуту.

Серавим испријечи тојагу пред њега.

— Чији си ти?

Дијете испусти из скута комадић меса, па бризну у плач, тргајући се од бабе.

— А нећеш утећи! — рече Радисав, ухватив га за другу руку.

— Пусти га! Је ли ово, људи, оно дијете покојнога Милоша Илића?

— Јест, оче. Зар га нијеси до сад видио?

— Нијесам. Е, јест за причу! Нема три добре педи у дужину! Колико му је година, бако?

— Седам, духовниче, — одговори стара поклонивши се. — Родио се баш првијех дана устанка.

— А ти си му баба, по оцу?

— Па јесам. Зар ме не познајеш? Ја сам Синђа, Милошева мајка — и старица удари у плач.

Серавим сједе на бињекташ и покри лице рукама.

— Дед, стара, прекини, е ни теби ни другима од тога боље није! — рече кнез, пак сједе на земљу уз калуђера. Сви остали осим жене посадише се. Кнез узе дијете на кољено.

— Е, мој Мићо од четири године, виши је, мним, два прста од овога?

— Јест! — потврдише други.

Серавим се прену.

— Много сам слушао за ову сироту, али сам позаборавио. Дед, Синђо, причај, ако ти није тешко!

— Хоћу, кад велиш, духовниче, и ако немам шта. Мати му Јокна пребјеже трудна, да опростиш...

— А је ли жива?

— Како није жива, Бог те миловао, кад си јој ту скорице дао петнаест плета! Зар си заборавио? Све ли заборављаш...

— Камо среће да све заборавим!

— Дед, баба, Бог те помогао, настави што си почела! — умијеша се кнез.

— Еее, као што рекох, Јокна моја пребјеже с дјететом под појасом. Бјеше јој првијенче, веселој мени! Богме, чим збјег паде у новски крај — било нас је њеколико стотина женских глава, дјеце и старацâ, као што знате, — заврже се први бој у Суторини, а истога дана одвоји се недоношче од моје невјесте. Њека од дјевојака отрча на Сушћепан да зове попа, јер страховасмо да ће умријети без крста. Приморски поп дође одмах и крсти га у кратко, то толико да не оде под земљу непоришћањено! Богме, протече њеколико дана, а све чекасмо кад ће «пијехнути», и протекоше недјеље, и протјекоше три... мјесеца... и заврже се… онај… други бој на Суторини… ђе погибе… мој јединац... мој Милош...

Пошто се старица савлада, настави!

— Матери му се млијеко растрова, те га спопаде жестока бољетица, али не умрије...

— Суђено му да остане у животу! — рече њеко.

— Да остане, ја како! — настави баба чемерно. — Остаде као живи рабош наших невољâ, јер се роди кад се заврже пошљедња крајина, — пошљедња била, да Бог дâ!

— Теби и мени пошљедња је, не бој се, бако! — рече Дука смијући се. — Али докле је свијета, биће и рата и помора и глади и труса и потопа и — свакојега зла уза свако добро, као што пише у јеванђељу. Је ли тако, духовниче?

— Тако је! — једва изрече Серавим.

— Ама да је као остала дјеца, ја бих се утјешила за сином, јер нијесмо вјечни, па ето нам се не би гасила крсна свијећа. Али, људи, како да се веселим овој шачици јада!?

— Не говори тако, жено! — рече Серавим оштро. — Није наше да судимо божја дјела. Зар мали човјек не може бити пун чојства и јунаштва?

— Може, богме, те како! — одазва се кнез весео, видећи да калуђер тјеши њекога, јер од кад се умирише, он то није чинио.

— Боже дај! — рече баба покорно.

— И даће, видјећеш! Ово ће дијете бити на утјеху, јер га Бог залуду не сачува... Ходи к мени, мали, како ти је име?

Дијете сврну на страну зјеницама, те изговори лагано:

— Тадија!

— Има триста имена! — додаде Радисав смијући се. — По селу зову га: Шкембо, Брабоњак, Ошкопица, Чепић и — ко зна како јоште. Кувар Кркљача прозва га, чини ми се, «Жу̏жа».

— Збиља, од кад доходи у манастир?

— Та он не избија искрај Кркљаче, оче! — рече баба. — Намечио се, па чим сунце гране, одмиголи амо. Вечерас дођох ја да га прихватим, јер ме је пут нанио овуда.

— Е, даћу ти и смокава и шипак, али да се не зовеш више «Тадија», него «Страхињ-бан»! Хајдемо к мени!

Људи, смијући со мање томе надимку, него томе што се старој јуначини отвори мало шале, пођоше за њим.

У ћелији бијаше исти ред као и прије устанка, осим што се оружница преполовила и раканца излизала.

Калуђер почасти људе и жену ракијом, а Страхињи даде воћа, па га на растанку пољуби.

За вечером рећи ће он:

— Попријед видјех оно дијете покојнога Милоша Илића. О, брате, ама јест журица за приповијест! Гледа ли га кад, ти игумане?

Ђенадије — који после буне поста игуманом — зачуди се не мало што се Серавиму разрачило говорити о таким стварима, те одговори весело:

— Јест, брате, чудан изродић! Назријех га два три пута у дворишту и на доксату, али како знам да је плашљиво, чиних се невјешт.

— Та оно, људи, не избија из мађупнице кад нас није у кући! — додаде Дионисије. — Ја затекох њеколико пута овога ђака и кувара гдје збијају шалу с малишом. Знам да га прозваше Жужом, а у селу му сваког дана пријања по који надимак. Је ли тако, Пресукачо?

Ђак Исаило, надимком Пресукача, поцрвени сав, а како се бојаше е ће бити искаран с тога, поче њешто муцати, него га прекиде Серавим наредивши да зовне кувара.

Дебели Јаков Кркљача у боју изгуби лијеву ногу, те иђаше на дрвеној. Он добата бришући руке.

— Па помаже ли ти Жужа Илић у послу, а? — упита Серавим. — Ето чујем да је свакога дана уза те!

— А, мој добри духовниче, што ћеш да ради она шачица јада? Оно, јест, истјера кокоши, причува јело од мачака и паса кад ја изађем, то је све. А како је злопитан, — не може качамака, ни суха хљеба, ни кртоле, пропао би код матере да није нас...

— А разговара ли те твој Жужа?

— Не би вјеровао, духовниче, колико је памети у оној мрви! Бога ми, колико је тешка она мрва, толико је мудрости у њој! Ето, нека каже Исаило колико је ствари од њега дијете научило, — само што још не умије чатити, то ти је!

— Зна њеке молитве и пјесмице и бројати и све што му се каже! — дода ђак.

— Ама зна све, зна како је коме надимак у селу! Питам га ја: како зову мене? «Кркљача» вели. — A Јована Спасојева! — «Чучак» вели. — А Шпира Радовића? «Шпиро Шипак» вели. — А кнеза Милију? «Шиљак» вели...

— Е, гле! гле! — прекиде га Серавим. — Кад је тако, доведите га овдје, сутра послије ручка, да га се и ми наслушамо!

Можете замислити како се Јокна Милошева, једра Херцеговка, зачуди кад јој сјутрадан Исаило донесе поруку Серавимову, да пошље дијете у манастир. Пошто се жена искрсти од весеља, окупа Тада, па му назу нове бјечве и опанчиће, преобуче му кошуљицу, опаса га новом тканицом, навуче му јелечић, очешља му перчин и натаче вес, а докле се око тога бавила, говораше жена: — «Благо мајци, згодан ли си и ако си тојисни! Ама к'о уписан! Баго маји ако им се свидис! Ето онда, мајог кајудзеја, мајог богомојца! Хоце, боме, игуман бити! И андзели су маји»!

Пошто калуђери благоваше, уведе га Исаило. За њима уђе Кркљача, па диже дијете и стави га на столицу.

— Чији си ти? упита игуман.

— Тадија Милошев, — одговори лагано Жужа, оборене главице.

— Аја! не ћемо тако! — рече кувар. — Дед, исправи се и вичи!

— А ја како ти оно рекох синоћ? упитаће Серавим.

— Страхињ-бане!

— Де, сад прекрсти се и чати! — рече ђак.

Таде изговори «Оче наш» и поздрав Богодици, без погрјешке.

— А сад ону пјесмицу: «Кад анђели с неба сађу»!

Таде зажмури, па отпјева танким гласићем, решетајући главом, као што чине просјаци.

— Сад нам покажи како Турци клањају! — нареди кувар.

Дијете сједе на столицу, па прекрсти ноге и заковрну очицама, дижући њеколика пута обје руке у вис. Па онда стаде се гегати, као што чине оџе, и запоја кроз нос:

— Алах, лах Алах ил Алах!

Сви се смијаху, Ђенадије и Дионисије грохотом, а Серавим тише.

Он устаде и рече му:

— Од сада немој се никоме одазивати — осим ономе ко те буде звао: Страхињ-бане! Јеси ли разумио? Ко те викне: «оооо Страхињ-бане» ти му лијепо одзови се: «ево ме, ооо»! А ко ти рече да си шкембе, ошкопица, ти га изгрди!

Од тога дана, Страхиња, чист и одјевен као мали сват, свакога дана долажаше к манастиру, те право у ћелију к Серавиму. Кад не затече стрикана, Кркљача га упути гдје ће га наћи, те Малиша кроз кукуруз, или испод међâ, или чак кроз гај лутајући, искрсне ненадно пред посленике и настојника. Увијек је дочекиван био с весељем, те се људима миљаше радити гледајући и слушајући старога грохнулог вука, како се разабере уз ону «шачицу јада».

Свечаником, Страхиња уза свога стрикана, сјеђаше у збору, гдје мјеста не бијаше до бркоњама.

Народ рече:

— Хвала да је Богу кад Сточанин нађе њеког разговора!

— Није, брате, него се подјетио, али опет нека га, нека се разговори чим било!

С почетка јесени ударише трајне кише, те од силне влаге позледи се Серавиму рана и болест га прикова на кревет. Послије дажда, замете снијег, раније него других годинâ, и Серавим се мораде раставити од своје разбибриге. Оно, истина, ђак донесе Страхињу њеколико пута у нарамку, али како се калуђер побоја да дијете не прозебе, оканише га се. Око божића би̑ теже бонику, те се мислило да неће презимити. Људи из даљих племена почеше доходити, да се опросте с њим, а ближи, — као синови покојнога кнеза Трипка, Вукаловића браство, нови кнез Милија, и остали мање знатни, — не одвајаху се од њега. Срећом, вријеме омеча уз месојеђе, те Серавиму одмах крену на боље, а кад по гори изби пуп, он се појми и устаде.

Тада Серавим покроји Страхињи момачко одијело, ама потпуно: докољенице, чакшире плаве, пâс и пашњачу, јелек, и гуњ. Још му тури за пашњачу дрвену пушчицу и ножић, па га тако наредна вођаше свуда са собом.

Дјеца сеоска трчаху за «гидним Тадом», као што варошка дјеца трче за изученијем мајмуном.

Наиђу ли њих два на какву страховиту расјелину у брду, Серавим ће њему: — «Ти би сад прескочио на ону страну да те пустим, је ли Страхињ-бане, ти соколе српски» па га потапше по рамену, као да је журица збиља то учинио. — Угледају ли далеко којег бега на коњу, Серавим потече маличак уз поклич: — «Ха, ко је витез! Ко је Херцеговац! Удри за крст часни! Ха! соколе Страхиња, предњачи, као што си навикао од старине»! Страхиња извуче ножић, и даде маха ногама докле коњика нестане са видика. — Међу посленицима, бирао је кале најјаче момке, да се рву са Страхињом, и свакојег он, тобож, обали након два три замаха... И небројено таких дјетињарија, које није вриједно спомињати. Али Страхиња, добром храном и непрекиднијем мицањем, оснажи се прилично.

— Подјетињи човјек, ја што?

Једном сјеђаху сами у намастирском гају. Страхиња пјеваше, ваљда већ хиљадити пут своју пјесмицу: «Кад анђели с неба сађу»; али га Серавим прекиде.

— Стани — вели — па слушај мене.

И поче тихо:

«Ни даница помолила лица,&lt;br&gt;Ни влашићи гору надватили,&lt;br&gt;Подиже се једна чета мала,&lt;br&gt;Чета мала, до тридесет друга»...

Пак стаде чудећи се сâм себи, јер то бијаше први пут што запјева послије рата.

Страхиња понови те ријечи погодивши на длаку гусларски начин, како чу од стрикана.

Стари се удари по челу, па нагло пође кроз густиш, продирући својим широким трупом проз гране и шибље. Страхиња, каскајући за њим, мораде се увијати и сагибати.

Допадоше задихани у ћелију.

Серавим скиде гусле с оружнице, на пошто их се милостиво нагледа, тури их са гудалом под гуњ, и врати се са Страхињом на исто заклонито мјесто.

Ту га стаде учити како ће превлачити и прстима ударати.

Од тада, свакога дана налазио је времена и начина гдје да се склони с малим, — јер је хтио изненадити народ. Светачнијех дана нестајаше их до мрака, те се људи чуђаху и криво им бјеше.

Подјетињио са свим!

Али и изненади свакога на Илин дан, по летурђији, кад Страхиња развезе, истина, слабим својим гласом, али умиљато.

Испјева с краја на крај цијелу пјесму Страхинића бана:

«Њеко бјеше Страхинићу бане,&lt;br&gt;Бјеше бане у маленој Бањској»...

У највећој тишини, збор је саслушао пјевање.

Пошто дијете, већ изнемогло, сврши, рећи ће кнез Милија:

— Е, ово је, браћо, чисто да човјек не вјерује својим очима и својим ушима! Е, хвала да је Богу Господу, кад човјек погледа овог сићушног грдомајчића с гуслама у руци, да прсне од смијеха, а кад га се наслуша, онда да прсну очи од суза. Јест, тако ми свете тројице, и ако је срамота рећи, ал ево ми заводнише очи...

— И мени, кнеже! — рекоше многи.

Диже се граја. Узеше љубити и даривати Страхињу. Он се прослави.

Сваке недјеље и свеца народ је наваљивао к намастиру, да се наслуша пјесме и пјевача. Особито дјеца не могаху очију одвојити од Страхиње.

Глас оде од уста до уста, у далека племена по Херцеговини, те поста прича: како има дијете од три педи, које пјева уз гусле пред намастиром душким, а пјева, веле, као вила, а пјесме му се саме слажу у устима.

И то се узе као добар биљег, као њеко божје «знаменије.»

Али је Страхињи њешто недостајало, њешто са шта свак кораше Серавима, — не знадијаше књигу.

Једном, баш кад се опет о томе ријеч поведе пред намастиром, Серавим нацрта штапом на земљи Г. и рече маломе: — «Хајде баш да почнемо, кад су толико навалили! Ово ти је глагол, — тако се зове ово слово. Дед, утуви, па... учини што треба! Хајдец»!

Дијете се загледа у цртеж, па га прескочи трупачки.

Свијех спопаде смијех.

— Ва истину си сазнао за једно слово, али си га прескочио! Тако ће и с осталима бити! — рече Серавим.

Не зна се је ли се Серавим и даље служио тијем начином, али је истина да је Страхиња сваке недјеље лијепо напредовао у читању, a на Васкрс испјева апостол, по тврђењу игуманову и Дионисијеву, чатијаше једва њешто горе од Исаила Пресукаче.

И то би̑ друго чудо, о коме се такође начини прича. — «Има у Дужима ђаче самоуче, које зна књигу као игуман».

На љето изучи Страхиња сав «Горски Вијенац» на изуст.

Ако би побројао све што он научи даље, друге јесени и прољећа!

— Да расте хиљадити дио по мјери како му знање напредује, израстао би, валај, прави Страхињић! — говораху калуђери.

Колико пута, послије сунчаног захода, попне се Јокна на хумак пред кућом, пак дозивље:

— Ооо, Страхињаааа!

— Ооо, Страхињ-ба-а-а-не-е-е-е!

Пошљедњи слогови разлијежу се кроза вечерњу тишину, те одјекују по брдима. Људи уморни одмарају се пред кућама, те ће рећи, како ко:

— Ено дозивљу онога ситнога грдомајчића! Онога ''знавеног'' стоврага! Онога гуслара! Онај разговор Серавима Сточанина!
==V==
«Држ се оне: Боље је да те Турчин тјера сабљом, него Шваба пером»!

Протече њеколико година.

У очи великог Госпођина дне, силни свијет навр'о к намастиру, на вечерње.

Богомоља се сврши прије сунчанога смирајa.

Младеж се похвата у коло. Пецива се натакоше на ражњеве. Огњеви плануше растркани по рудини.

Загудјеше гусле.

Серавим, Ђенадије, Дионисије, Исаија (њекадашњи Исаило Пресукача), два нова ђака, кнез Милија са још њеколико главара, Јаков Кркљача, Јокна, њихове двоје дјеце, двије жене, заове Јокнине, — сви се ти одвојише од велике гомиле испред намастира, те одоше средином душке долине.

Не прође много, а цестом што води од Дубровника наиђе натоварен коњ и за њим гончин, који сад ошину живинче.

— Камо га? — упита Серавим сељака.

— Не знам, али неће бити далеко. Ја сам кренуо из града пред подне, а он ми рече да ће одмах за мном. На Царини кад бјех, назријех га једном на окуци, па и другом ту иза брда, а... а ено га! ено!

Сви махом одвојише очи са ковчегâ, које су преглéдали, и обазријеше се. Подалеко у равни, помоли се коњик. И он зар угледа њих, јер замаха рупцем, а коњ у сав трк запраши равницом.

— А ђе ћу растоварити, оче Серавиме?

— Право пред моју ћелију, — одговори калуђер и поштапа се напријед, пред осталима.

У тињи час, коњик бјеше пред њима и слети као стријела са седла.

Бијаше то младић премалога раста, у њемачкој ношњи, под црногорском капом, здрав и окретан.

— Помоз Бог! — једва изрече и полетје у наручје Серавиму. Овај мораде се сагнути, а путник добро пропети на врх прстâ, докле им се усне шљубише. А прионуше им у дуг цјелив.

— Оче! Оче! викну младић из дубине душе.

— Дијете моје! — одазва се старац кроза сузе.

— Majo!

— Таде, сине мој! — кликну жена и проплака му о врату.

Пошто се од матере одвоји, Тадија се ижљуби са свијема редом.

Кнез Милија и главари изметнуше пушке.

На тај знак разврже се коло, чељад поустајаше искрај пецивâ и искрај гусала, те се силна гомила зајоса онијема у сусрет.

— Шта ли ће то бити? питаху неки.

То је могла питати само млађа чељад, из даљих племенâ.

Осуше се одговори и разговори:

— Долази Тадија Милошев?

— Дошао је с наукâ!

— У граду је био четири године!

— Доходио је сваке јесени, само лани није!

— О, брате, колико потроши Серавим за њега!

— Имао је и за кога! Бистра глава!

— О, брате, шта ли је могао научити за толико времена!

— Много, богме!

— Много, ја како, могао би у Њемачкој (Аустрији) хљеба имати с онијем што зна!

— Па неће се, ваљда, закалуђерити?

— Ко зна? Може бити касније, али сад ће отворити чколу!

— Чколу, велиш!? А ко ће га плаћати?

— А што ти знам!

— Богме, веле, Србија!

— Аја, брате, далеко је Србија!

— Што далеко? Послала је књиге. Ово је трећи товар данас стиг'о!

— А ја чух е је с тога доходио царски јавер у Требиње. Султан ће, кажу, помагати нашу чколу. Па ће, кажу, поотварати свуда чколе, свуд по Херцеговини, е га краљеви на то нагнаше!

У толико се помијешаше. Настаде опет здрављење са сваким редом, са знанијем и незнанијем.

Мрак се ухвати кад се поново гомила размрви.

Калуђери, Тадија са родбином и поглавари, посједаше на по се, под црквенијем лицем, па стадоше јести хљеба и лука, јер бјеше пост. Пецива ће се начињати тек сутра, по летурђији. Али пред духовницима, као за накнаду, бјеху два мјешчића вина и ракије.

Млади учитељ наточи купе, пак устаде.

— Браћо! Испијмо стојке у славу божју, а за здравље мога поочима Серавима!

— Браћо моја драга, поочиму Луке Вукаловића не би зазорно да посини малога Тадију, сироту Тадију Милошева...

Учитељу бризнуше сузе, те мораде прекинути за њеколико тренутака.

—...Он ме с њим изједначи, те, божјом и његовом помоћу, враћам се у своју јадну и милу постојбину... Враћам се и доносим бремена оружја, које кад узбуде у рукама новог нараштаја, дјеце ваше, ви стари и савладани ратници, рекох, кад у њиховијем рукама буде и кад се добро изуче њим владати, нико их неће моћи подјармити. Ви разумијете да је то оружје књига, и ја да сам први војвода у овоме ратовању што ће настати против незнања. Серавим посини и начини двије војводе. Један је рвао докле не изнеможе, али ће се и његов посао одазвати кад ли тад ли! Другога ево пред вама, малог Тадије, да настави ратовање ''новијем оружјем'', како рече мој добротвор Серавим. Ви то, браћо, не разумијете све. Ето видим да се кнез Милија смије ђе ја себе назвах војводом, а дјечицу војском, али је тако! Ето Нијемци и сви остали Лацмани, нијесу јуначнији од нас — ни дао Бог! — а ни бројем нијесу премного одвојили, па владају над другима, за то што су просвијетљени. И ми ћемо се просвијетлити, не да подјармимо друге, него да себе ослободимо, најприје од незнања, па онда и од туђинаца. Бог ће нам помоћи и свети Сава, који и на небу о томе мисли. Бог нека благослови наш наум, нашега добротвора Серавима, нашу мајку Србију, која се баш матерински сјети нас. Послала нам је књиге, и шиљаће и у напријед све што год узможе, откидајући од својих уста. Е, сретно да Бог дâ било!

— Чујеш дијете! Тако ми овог рама Ристова и причешћа, кога сам грјешан, у њему узимао, смијах се од милине ђе ти тако лијепо китиш, тако лијепо, валај да бих те сву ноћ слушао, а не насмијах се чему другом! — рече кнез Шиљчина. — Ми смо, болан, људи прости, ''али ми рекосмо'': да се «не мјере људи пеђу, него памећу», да «памет царује, а снага кладе ваља», да «више ваља знати, него имати», да: «бој не бије свијетло оружје, него срце у јунака», а то срце може бити у мањег од тебе.

— Може, богме! — настави Стјепан Вукаловић. — Ето, покојни ми брат Ристан, — знате га сви, — не бијаше ни три прста виши од Тадије, а бјеше ли змаја нада њ?

— А што рече да нас Латини надгорњаше само својом мудрошћу, — преузе кнез, — и та ти је као из јеванђеља! Турска сила сломи наше царство на Косову, па онда и нашега Херцега Шћепана у овијем врлетима, али не сломи мудре Дубровчане...

— Дубровчани нијесу Латини, него наша браћа! — поучи га најмлађи калуђер Исаија.

— Ама знам и ја, чôче, да су нашега језика, него у њих је наука кâô у Латина, што сам хтио рећи!

— Е, да те Бог поживи! викну Тадија!

Јокна плакаше на сав мах.

Серавим уздрхталом сухом руком прихвати купу. Његове сиједе вјеђе узвише се под натуштенијем борама пространога чела. Заводњеле раширене зјенице његове, блистаху као два алема.

— Срећан био овај час састанка, синко! Срећан ти и благословен нови посао, ново оружје! Бог јаки нека ни помогне и благослови све оно што ти помену мало прије, а нада све питому мајку Србију и јуначку Црну Гору!
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
И двије године касније, кад се Серавим Сточанин са свијетом растајао, видјеше на његову лицу исти онаки израз као при оној здравици.

Узвиле му се сиједе обрве под натуштенијем борама и зјенице пуне сузе растегле се, али му се око усана, кроз болове, отимаше слабушан осмијак.

Јер под оружницом плакаше гомила ђачића око свога учитеља, његова посинка, малога Тадије Милошева.

— Бог да прости честитог свећеника и јунака српског: Серавима Сточанина! — рече свак око нега.

— Бог да благослови његову замисао, српску школу у онијем крајевима, ''то ново оружје''!

&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;(''Београд, 1890'')&lt;/p&gt;

[[Категорија:Симо Матавуљ]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>6776mzqhqlvfrv4d9u079ggjpbxo3p6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144186</id>
      <parentid>144164</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T16:25:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144186</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90308" sha1="a15ifoteg98tqvrlo0bvsldzgbmnpqe" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Ново оружје
| одељак=
| аутор=Симо Матавуљ
| белешке=
}}

==I==
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;«... А ти хајде у ''широке Дужи'',&lt;br&gt;Билој кули Бока Маловића ...»&lt;/p&gt;

Требињска нахија међаши столачком, невесињском, и никшићском, једнијем крајем спушта се к јадранскоме мору, и има на њему свој велики пристан: Суторину.

У тој нахији, на истоку од Дубровника, западно од Требиња, пукла је долина, коју може коњик прегазити, путничким ходом, за један час, а обиграти могао би је сву колику за непуна два.

To cy те гуслареве «широке Дужи».

На западу те долине, лицем ка Требињу, наличјем ка јуначком браству Правицâ, сјевернијем боком ка Попову Пољу и племену Бањанима, јужнијем боком ка цести, која веже Дубровник са Требињем, налази се један манастир.

Као што је требињска област најврлетнија, те најнероднија између четрнаест херцеговачких котара, тако је тај манастир, и по старини и по грађевини, најнезнатнији од осталијех дванаест у њекадашњем војвоству Светога Саве.

Али је тај манастир, овијех пошљедњих година, на далеко разглашен као огњиште народнијех буна.

На згодну је мјесту за то. Опасан је селима, а у томе живом вијенцу, њиви се од старине љути ратнички народ, перјаница цијеле земље Херцега Шћепана. С тога тешко имађаху приступа и Турци и потурчени властеличићи горње Босне; с тога, кад би народу муке дотужиле, у томе би манастиру најчешће се разлијегао поклич:

»За крст часни и слободу златну»!
==II==
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;«...А какав је тај столачки бане&lt;br&gt;На његову дебелу дорину!&lt;br&gt;На плећи му везена шишана,&lt;br&gt;А о бедри дуга гадарија...»&lt;/p&gt;

Оне године кад Омер-Паша покори властелу босанску и херцеговачку, живљаху у манастиру три калуђера: игуман Ђенадије, настојник Ђерасим и Дионисије «душопопечитељ» цијеле околине. Сва три бијаху од добријех брастава из требињске нахије, јунаци окушани и свештеници чиста живота. Игуман бјеше претурио шездесету, Ђенадије га готово стигао, а Дионисије немађаше још сиједе длаке. Осим њих, било је у манастиру, како које године, по два три ђачића и толико слугу.

Манастир имадијаше њешто своје земље, гаја и стоке, али дохотком од тога његова чељад не могаше прегодиштити, него се помагаху купљачином. Сиромашни, побожни народ херцеговачки, и данас откида од својих уста те помаже задужбине својих старијех.

Једнога љетњег дана бијаше мо́ба на црковини. Жело се бијело жито. Бијаше ту старјешинâ и омладине од Правицâ, Бањанâ, Вукаловићâ, са Дријена — еле из све околине. Уз веселу пјесму, српови сијеваху у хитријем дјевојачким рукама, а момчад иза њих скупљаху руковети, које опет старији везиваху. У подне сви посленици са духовницима посједаше у хладовину, да једу и да се одморе. Послије јела заврже се шала, старији спавнуше мало, пак се опет приону на посао. У попасна доба отидоше духовници.

Пред сунчани залазак, баш кад клепало пред манастиром огласи вечерње молитве, угледа њеки од посленика, на путу што води од новскога приморја, једнога коњика и пред њим пјешака. Сви, заклањајући очи рукама, упријеше погледе на ону страну, те, након прилично доста времена, распознаше крупна брадата човјека на велику дорату.

— Ко ли је оно, ако Бога знаш! Каква ли је оно банина? — рече њеко.

— Ко је да је, гост је манастирски, прихвати кнез Трипко: — Тркни, који од вас момчади, да јави калуђерима.

Један Правица задјену оружје за појас, пак даде маха ногама.

Људи се стадоше умивати, женске поспремати алате и ствари.

Путници наиђоше стазом на њеких педесет корака од њиве.

— Добар вече! назва дебелијем гласом коњаник, привукавши узду. Био је у црногорској ношњи, која већ и онда узе маха у пограничној Херцеговини.

Сви му прихватише једногрлице.

— Чији сте посленици?

— Манастирски умолници, — одговори кнез. — А ти докле ћеш?

— У манастир, брате. Збогом!

— Да није устао који с Косова? нашали се њеки постарији Правица. — Ја мним нијесу ни они личнији били од овога.

Сви пођоше у гомили, мушки предњи, а женске за њима. Младеж заче пјевати. Коњаник иђаше лаганије, обзирући се сваког трена, те кад доприје пред манастир, изађоше му калуђери на сусрет, а народ га стиже.

Он хитро одјаха, а широка сабља звекну му по ножном листу.

— Добар вече, браћо! Е, благо мени кад ме браћа овако дочекују! Ово, занаго, на добро слути!

— Добро, ако Бог дâ! — прихвати игуман.

Сада тек могоше га омјерити. Бијаше подланицу виши од високога кнеза Трипка, који стајаше тик до њега, а леђима ћаше заклонити два осредња човјека. Под високим челом свијетљаху му крупне црне очи, а брада прогрушана досизаше му до појаса.

Путник отпаса сабљу и извади иза паса двије мале пушке, предавши то пратиоцу; нак скиде капу, те му се просуше по плећима бичеви дуге косе; за тијем извуче из зобнице масну камилавку и натаче је.

— Благослови, оче игумане! — рече цјеливајући старчеву руку. — Ја сам ти у Рѝсту брат, Серавим Сточанин, ако си кад чуо за мене.

Диже се граја.

— Зар Серавим! О, соколе Серавиме! Ко није слушао о теби!? Каква те добра срећа к нама нанесе! Благо нама!

Ти узвици и други налик тијема, ређаху се, докле се Серавим не ижљуби са свјема. Па онда женске приступаху му руци. А кад већ ћаше доћи до ријечи, повуче га игуман за скут од бијела гуња, јер није у реду да се пред кућом путник пита за што друго, осим за здравље. Али Серавим рече:

— Нека ме овдје, оче игумане, Бог те миловао. Овдје, ето након толико година, први пут стадох на херцеговачку земљу, међу киту дивне браће. Допусти, дакле, да се овдје одморим!

Ђенадије сједе на рудину, прекрстивши ноге. Сви остали учинише тако, а невјесте и дјевојке отидоше.

Танки ђак Исаило, којега зваху Пресукача, и гојни кувар, надимком Кркљача, донесоше ракију, те почињући од госта, сви се обредише ћутке.

— А јеси ли здраво путовао? заче игуман, одбијајући прве димове из чибука.

— Хвала, духовниче, здраво и добро! — одговори Серавим, сисајући и он врх од чибука. — А ви сви како сте?

— Хвала, здраво, добро, — заграјаше што који.

— Пошљедњи пут чух о теби... не знам кад оно? Има ли виша од пет година? Онда кадно Турци ударише на Острог. Е, причало се да си са двадесет другова покор учинио од некрста!

Серавим одмахну руком, као да не бјеше вриједно о томе говорити.

— Право, ја мнидијах да си старији, па сам помишљао: умр'о човјек! Збиља, како то да се нас два никад не видјесмо? А, ви људи, познаваше ли га који?

Сваки занијека главом.

— Знали смо га сви, али га ето не познаваше ниједан! — рече кнез.

— Хвала ти на тој! — одазва се Серавим, и стаде их гледати редом, пак се заустави на једном младом прсони, плаве длаке, који сједијаше према њему.

— С тобом као да сам три ста пута бивао, тако си ми обичан! — рече Серавим младићу. — Не буди замјере, сви сте ми по вољи, али овај види ми се јунак.

— Боже дај да погодиш, јер до сад немађаше прилике да одвоји другима, дода кнез, тапшући по рамену момка. — Ово ми је синовац, Лука Вукаловић!

— Жив био! — рече Серавим, пак се обрну к игуману:

— Да се вратимо на први разговор, оцо, богме, имао сам кад умријети и по годинама и по злој коби, која ме је пратила, Бог је посјекао; али нема смрти без суђена дана.

— Дед причај што о себи, ако си вољан! — замоли га Ђерасим.

— Хајде, хоћу, ако ћу и у кратко. Родом сам од Стоца, — то знате. Књигу сам учио у Житомислићу, гдје се закалуђерих. Е, лијепо ми је ту било и обично, него, Бог вас миловао, Мостар близу а у Мостару владика, па ево ти га готово сваке недјеље к нама у походе. Не бјеше ми мио тај Грк, а ни ја њему. Једном затече ме гдје се бацах камена са момчађу, те удари карати ме: «Зар ти не знас да свјасценику не подобајет цинити јунаства»? Па пошто изгрди српске свештенике све с реда, одреди да издржим дугу јепитимију. Ја, богме, не шћех него се преселих у Косијерево, а одатле ускочих у Црну Гору, под Острог...

— Валај, ти баш прескачеш трупачки, — прекиде га смијући се Дионисије. — Као да си дан остао у Косијереву? Та знамо ми, чôче, што те маче отуда!

— Није ли и твога прста било у погибији Смаил-аге Ченгића? — запита лагано кнез Трипко:

— Сад како му драго, Бог га посјекао, ко би све ситнице побројао! Еле, Бог вас миловао, остах вам у Црној Гори шест пошљедњих година господарства владике Рада, а ево непуну једну од кад, са срећом, наста нови књаз... Дајте да сквасим сухо грло.

Дадоше му ракију.

Бјеше пао сутон.

Пошто и најмлађи предуши, запиташе једанак кнез и игуман:

— Први: Мислиш ли колико остати с нама?

— Други: Долазиш ли право отуда?

Серавим се обрну к старцу.

— Право. Прекојуче сам прешао катунску нахију, јуче падох у Приморје, а данас ме ево овдје.

— Мислим, кнеже, остати међу вама, докле ме не отјерате.

— Е, онда ћеш дуго чекати заиста! — викну њеко весело.

— Дуго богме! И жив и мртав! — дода други.

Игуман се помаче да устане, јер видје да се допрло до заплета, који не треба расплетати у то вријеме, али ђаво не даде младом Вукаловићу да ћути.

— А како ти је било у Црној Гори, оче Серавиме? Пажаху ли те главари?

Свак прекиде дисање.

Серавим испири младићу млаз дима у груди.

— Лијепо ми бијаше, дијете. Пазили су ме добро.

— Јакако, као што личи! — настави Лука мирно. — Али, опет, оче, не свикну се ти тамо, што ли?

— Е, Бог те посј... миловао, дијете, што ти паде на ум да ме исповиједаш, а не познајеш ми ћуд! — рече Серавим као шалећи се, али му се густе вјеђе саставише. — Слушао си да наши Турци, ходећи на аџилук, носе у торбицама наше земље, те је у путу миришу, а ноћу је разасипљу пода простираче, и тако их жеља мине свега домаћега. А ја, видиш, заборавио бјех понијети прегршт херцеговачке земље, те ме је она сваколика увијек привлачила, док ме ево не довуче...

— Тако је! — потврдише њеки.

— То је једно, Бог вас миловао, а уз то чух да је цар дао правице нашој земљи и поставио уредбе као и други краљеви, те нема већ насиља. Је ли тако, кнеже Трипко?

— Оно јест, да речемо побоље него што је било. Ето по градовима и по касабама царски низам и заптије, те су на руку свакоме ко се потужи. Ето укиде се харач и кулук. Бегови и аге врче на царске људе као и на народ, — сад колико ће то трајати Бог сâм зна...

— Поред свију тијех уредаба ми смо на пушци као хајдуци! — рече Лука. — Бога ми, да ми није срамоте оставити своје огњиште и племе, сутра бих ускочио тамо, гдје наша вјера суди!

Серавим поносито диже главу.

— Чујеш, дијете! Има њешто теже од страха! Ја не долазим амо од бјеснила, него од невоље... Владика умрије, на се сад главари прегоне око власти, њеко хоће опет владику, њско кнеза, а ја побјегох да не гледам братски покољ, више с тога него од бојазни да не погинем невидован, као што погинуше многи. А ово наших кршева, ако не можемо ослободити, можемо их бранити...

— Ја сам све разумио, — рече игуман устајући. — Лука, први пут познадох да си брзорек, а то не ваља! А сад да се иде!

Млади Вукаловић пољуби Серавима у руку.

— Не љути се, стрико, молим те, е би радији срамотно погинути, него да ти загорчим први састанак с нама! Знаш, копкало ме да почисто сазнам хоћеш ли остати с нама, па...

— Просто да је! Најпослије добро си учинио! А што да кријем од браће оно што ми је на срцу... Cyтра рано дођи к мени да одемо заједно по околини. Рад сам да се првога дана познам с народом.

— Хоћу, ва истину, прије зоре, и још, да нијеси толики, да те на плећима носим! — рече младић весело.

— А ја ћу у град, — заврши кнез. — Одох ка паши, да му јавим е дође међу нас један стари изнемогли калуђер, родом Херцеговац, који се Бог зна куда потуцао, па дође да склопи очи у својој земљи. Јер не урадим ли тако, дознаће паша истину, па ето напасти. Је ли тако, духовници?

— Са свијем! — потврди игуман.

— А ако паша усхтије да ме види? — запита Серавим.

— Ја ћу њему: — Господару, не може се старац држати на коњу, а пјешке не би домиголио за недјељу дана до твога скута. Ето, од Новога ходио је њеколико дана. То толико што је дух у њему.

— Па ради тако, — не било у томе слутње! Е, збогом, брате! Хајте починути! — рече Серавим, те се разиђоше.

Сутрадан освитао је петак. Прије дана кренуше два Бањанина са товарним коњма у Нови да пренесу Серавимов пртљаг; он с Луком отиде по околини а кнез са четири пет племенских главара ка паши.

Серавим, обилазећи куће, даде се познати као велики шаљивац и као човјек веома вјешт свакоме пољском раду, те је своја свјетовања зачињао досјеткама. Праштајући се, позва домаћине да му дођу на част, послије прве летурђије што ће се отпојати.

У суботу око подне стигоше његове ствари, два велика товара, које он унесе у своју ћелију, пак се затвори.

У недјељу стече се гомила народа пред манастир. Серавим изађе међу њих. Бјеше без оружја, под камилавком, а мјесто гуња навукао бијаше мантију, те се видио друкчији, — див њеки црноризац. Пошто се поздравио са сваким, врати се сам у цркву, а кад клепало огласи почетак, он је већ кадио на олтарским вратима.

Трнци подиђоше свакога кад та јуначина запоја: благословено царство оца и сина и светаго духа. А од силнога гласа његова зујаху уши.

Служба потраја дуже него обично, јер је Саравим растезао завршетке пјесама, потресујући грлом. Многима се прорачи да сложе уза њ по тихо, те је тутњило по тијесној цркви.

— Е, браћо, оваке летурђије још не чух! — рече њеки старац Томашевић, кад изађоше — Е, вјере ми, чинило ми се да видим светога Илију у одеждама, не буди примијењено!

Одабранији брђани са тројицом калуђера станише се пред ћелијом Серавимовом. Омладина и женске посједаше пред манастиром. Он се изу кад дође пред своја врата.

— А да хоћемо ли и ми сазувати опанке! — запита кнез Трипко.

— Како је коме мило, али је љепше овако! — рече Серавим отварајући.

Тла бијаху застрта шареницама. У једноме куту кревет, покривен суканцем; до њега шарен ковчег; до овога низак сто а на њему четвртаста скленица ракије запушена шипком; испод скленице, требник обавијен петрахиљем и сребрен крст. Врху кревета мала Богородичина икона, опточена сребром. Врху ковчега оружница. На другој стијени, сучељавајући се са материнијем ликом, образ Христов. — Све то у једноме низу, запремајући једну страну собе.

Остала три руба собе бијаху покривена излињалијем јастуцима, на које он посади своје госте.

— Дивна оружја, Серавиме брате! — рече игуман чим сједе, мјесто да рекне, као што бјеше наумио: сретно насеље!

И сви остали стадоше хвалити.

Серавим скиде једну латинку, златном жицом извезену, и ону кривачу, што му вишаше о бедри, кад дође.

— Ев' ово ми је поклон од покојнога господара владике, Бог да га прости!

Па им додаде шишану, два чита лаганијех леденица и два веља ножа, причајући гдје је што од тога плијенио; — један чит малијех пушака, красан рâд фочанских кујунџија, допаде га кад се дијелио плијен при погибији Смаил-Агиној.

Лука на ново сложи оружје, а домаћин наточи игуману, који изговори лијепу здравицу новом «сожитељу» свете обитељи.

— Би̑ ли код паше? — запитаћe Серавим кнеза, пошто му се гости обредише.

— Бих, брате, и дивно прођох. Ама ни труна да о чем посумња. — Хвала ти, лијепо је то од тебе што ми јављаш сваку промјену у вашим племенима; види се да вам је до мира, и да сте захвални честитоме цару на новом реду»! рече. — Како да нијесмо! — прихватих брзо. Богу слава, па цару хвала! — «А пише ли записе тај старац духовник»? пита ме паша. — А друго и не ради, господару! Остарио је добро, а сиједе браде до паса, те га наш свијет гледа као чудотворца! — Паша се слатко изасмија. — «Тако је, вели, и с нашим дервишима; што су старији, то боље пролазе у својој работи. А добро је то по ваш манастир; све што тај стари стече, остаће тамо. За то га пазите и храните добро»! — Хоћемо, богме, кад ти велиш! Баш ћемо се поревенати, па нека му свакога дана буде изобила овнујскога меса и вина.

Сви се смијаху.

— Могло би бити ђавола, ако се паша хтјене освједочити! — рече главар Љубибратићева браства.

— Лако се и томе домислити! — рече кнез Дучић. — Ево нам се игуман осушио као какав испосник, па још маличак нека се преподоби, ето ти паши сведоџбе. Али, чôче, нијесмо ми ни до сад њима давали рачуна о нашим стварима, а од сад ћемо, божја ти вјера, још мање!

Било је јоште разговора које о чем, а највише о народним пословима, па онда Серавим узе гусле и започе једну јуначку.

Његов силни глас, а лијепа пјесма, загрија старе ратнике Кад он преста, под прозорима загрмјеше пушке и ухвати се коло. Тада поустајаше главари и отидоше међу млађи свијет, те се сви скупа весељаху до мркле ноћи.

Тако се прослави долазак столачкога бана у манастир.
==III==
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;«И ти можеш, и коњ ти може, али ти Бог не да»!&lt;/p&gt;

Чим забијели дан, па ма какво вријеме било, Серавим је први на ногама у манастиру. Он се измије у дворишту, пак до јутрење, у својој ћелији, поњекад тихо гуди, а кад год пјева из свега грла: Величајем тја Христе жизнодавче.

Послије јутрење, ако је тежатни дан, ето га на њиви, на ливади, у наслону, по градинама, по дубрави, око стоке, око пчела, — еле како је чему вријеме. У томе он бјеше са свијем замијенио Ђерасима, који иза Серавимова доласка, помагаше Дионисију у духовничким дужностима. Љети, Серавим је без гуња и без пршњака, те му се, кроза раздрљену кошуљу, виде широке рутаве груди. Обично подвије ноге и зажмури, лијевом руком држи чибук, а десном штипље прсте на стопалу. Ко би га такога гледао мораше помислити: томе калуђеру није памет дома, него се занио! Али нека далеко гдје, на крај њиве или сјенокоса, двије дјевојке оставе посао и стану шапутати, прене се Серавим:

— Тако ви, тако, живе биле! Причајте се сад, а имаћете кад радити пошто сунце зађе! Лијепо ми се препоручујете, ва истину! Удаће вас стрико, не брините!

Увијек и свуда такав бијаше. Зими, огрне се црвен-кабаницом, пак, одбијајући димове, наређује, свјетује, соколи, а често, да посленицима заслади мучни рâд, шали се онако својски, или отпјева коју. Кад му се смрзну руке, он збаци кабаницу, па у шаке сјекиру или трнокоп.

И познаде се настојников мар на црковини. Међе бјеху у реду; гора се скркла у забранима и питоме воћке никле, гдје год бијаше маличак земље на одмет; раскрчиле се ледине; путање се рашириле; стока поста товнија; кошнице се умножиле, — еле процвјета манастирска имовина А добар примјер учини те се околина цијела преобрази на боље.

Свечаником, Серавим ријетко кад служаше, него за вријеме летурђије главни му посао бијаше да оштро пази на женски «милет». Бјеше увео нови ред да се не смију цјеливати и здравити по цркви, да се не смију наслањати на препрату. ни сједати на тле. С прва их је благо опомињао, него видећи да се тијем начином тешко може искоријенити стара навика, постаде јако оштар. Јадном усред летурђије викну:

— Чујеш, ти Синђелијо! Зар ти мислиш е ти је слободно и у цркви радити што хоћеш, за то што си кнежева жена, је ли? И ти баш као старија лијеп примјер даваш невјестама! А јеси ли, јадо, дошла к Богу на богомољу, или си дошла у род, пак истресаш све што ти се прикупило у глави за петнаест дана!? Дед, језик за зубе, Бог те посјекао!

Кнез Трипко намргођен сукаше брчине, а кад калуђер умукну, додаде он:

— Е, баш ти вала, духовниче, што је избручи! Валај, кад се вратимо кући, добиће прида!

Јадна кнегиња није већ за дуго доходила к цркви, али се друге опаметише.

Послије службе божје, младићи отпочну јуначке игре, а Серавим суди и у одушцима пјева им уз гусле. Младога Вукаловића пазио је побоље од других, али се чувао да не распали суревњивост међу вршњацима. Лука је добро гађао и одликовао се прегаоштвом и здравим мишљењем, са чега омили он банини већ с почетка.

Серавим је био настран у својим навикама. По петнаест двадесет дана не могаше јести меса ни вина, него се храњаше млијеком и хљебом, али кад иза јутрење рекне кувару: «данас ми је вакат, знаш»! тада Кркљача знадијаше да му треба испећи око двије оке овнујскога меса. Тада пуцаху кошчице међу снажнијем вилицама Серавимовијем, а пошто би добро «наслагао», онда би «заљевао» ракијом. Иза такога ручка легао би, иначе дању не спаваше. Кад би га рђаво вријеме приковало у кућу, тада ћаше по читаве часове ходати испод једнога свода, разговарајући се сâм собом, Иде и прича мрдајући рукама, пак стане да се мало насмије, а, богме, поњекад и да се жестоко наједи те се маша за оружје. Еле, баш као да не бијаше сâм, Млађи су тврдо вјеровали да је Сточанин у тијем приликама самодруги, јер је сваки велики јунак видјелац. Исаило, Кркљача, коњушар, гдјекоји намјерник, а често и Дионисије, сакрили би се иза прозора и пратили Серавимов разговор «с онијем». «Бого мој, шта ли му прича!?» — Чим се вријеме разведри, те се Серавим дохвати поља, нестане привиђења.

Без знатнијех измјенâ то је стање трајало четири године. Тада султан зарати с Русима, те већи дио војске отиде из српских земаља, што су под Турском, а спахије мухамедовци прегоше да се свете раји.

Настадоше страшни дани.

С обје стране људи се држаху на окупу, прежући се крвнички.

Прекиде се сваки рад.

Хришћани прикупише стоку, како ће је лакше прејавити преко границе, али због несташице паше и воде, стока цркаваше на сав мах. Од сваке пространије куће направи се тврђавица, а и под кровињарама скупило се у гомилу покућанство и хаљине, како ће се лакше препртљати; од тога што се не узбуде могло пренијети, предаће се угарку, јер је боље да изгори, него да се непријатељи користе. Кругови, здјеле, рукомије и остало посуђе од коситера и олова топљаше се у пушчана зрна. По њивама гњијаше кукуруз и дуван, а по ливадама сијено; бијело жито, несамљевено на вријеме, трошило се онако, без начина. Не разлијегаше се више умиљата пјесма дјевојачка, ни кликтање дипала, ни свирка свирала, ни звијукање веселијех пастира, чак ријетко кад да је и кокот запјевао, јер се живина поништила. Људи стражаху по висовима, женске главе чајаху, сједећи у гомилама. Којима од овијех бјеше теже? Матерама, стопањицама, сестрама, кћерима, вјереницама?

Серавим и Лука, од свијета до мрака, трчаху на све стране, соколећи људе, тјешећи нејач, свјетујући свакога. Дебели дорат бијаше јако смршао, а господар његов постарио за њеколико дана, као за њеколико година. Пред народом, ни пред својим младијем посинком, ни трена једнога не показа се слаба духа, него је с поуздањем прорицао да ће и Србија и Црна Гора устати, ако настане покољ у Херцеговини; али кад ћаше с вечера увратити у своју пусту ћелију, тада би се затворио са старцем Ђенадијем, те оба дадни срцу на вољу, плачући као дјеца без матере.

Ни грјешној браћи на противној страни не бјеше лакше. Бегови и аге побјегоше из кулâ и чардака у град; за њима слиједише балије (сељаци мухамедове вјере), невољници, који са знојем лица својих једу хљеб свој, али који онда мишљаху да је воља њихове бијесне властеле што и воља божја. Због силног нагомилања у граду удари помор, а хране не бијаше довољно. Осим тога, након мало дана, ослаби оно јако поуздање у своју силу, те стрепијаху како ће се одбранити ако насрне «кука и мотика». И њихове женске проводиле су црне часове. Младе буле трзаху се иза сна, притискујући своју дјецу на груди, јер им се привиђаху страшне ствари — фиска ханџарâ и врисак дјеце. Старе кадуне кроза сузе гледаху своје поносите синове, слутећи им невидовно зло. Сестре, ћерке, вјеренице не бијаху веселијс од својих «влашких» дру́гâ.

То је страшно стање трајало њеколико недјеља. Њеколико недјеља часови се споро низаху као дани, а дани као године. На обје стране очекивало се који ће тренутак бити судбоносан, али сваки домиголи празан, а сваки однесе по капљицу животне сржи јадној рођеној браћи, коју вјера раздвоји. Кроза нијеми простор што их је дијелио, прелијетаху мрки погледи и злогуке жеље, а згледаху се гвоздене цијеви. Жарко љетње небо чинило се као полојено њиховијем закрвављенијем очима; цвркутање веселијех птица, причињало им се као кврчање црви у мртвачким ковчезима. Ништа се међу њима покретало није, осим што је зли удес, ''српски удес'', невидно лебдио између њих, и нечујно лепршао крилима, распаљујући пламенове страховите мржње, ''братске мржње''.

И доприје се до тога да је свако пожелио крај томе, ма какав био; свак је радије чекао своју погибију, него што ћаше трпјети даље.

Ко ће први ударити?

Властела као и увијек.

Кренуше да размрскају главу «рајетинској змији», да разоре манастир.

Али их дочека Серавим на своме дорату, са својом старом гадарицом у десници, а крстом у љевици.

До Серавима млађа снага, Лука Вукаловић. Па онда брат до брата, сви као један човјек.

Пуче пушка на силнике, а уза њу јекну поклич:

— Ха! на ноге. за крст часни и слободу златну!

И одјекну поклич свом земљом Херцеговом, и одазваше му се громови и хиљаде људских гласова... али то не бјеше лелек, јер Србин не лелече кад треба мријети, него то бјеху јуначки узвици:

— На ноге ко је витез!

— Живио Серавим Сточанин!

— Живио војвода Лука Вукаловић!

И заплину све у крви, и пламен прогута све.
==IV==
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;«Од малијех и од поништенијеx долази утјеха».&lt;/p&gt;

Бјеше протекла година од кад се вратише преостали устаници на своја гаришта. Турска влада, нагната другим државама, даде народу хране, усјева и новца, те српски паћеници прионуше да обраде своју сиромаштину. Људи се кидаху од превелика рада, јер је сваки, поврх домашњега посла, помагао мноштву удовица и сиротâ изгинуле браће.

Љетина бјеше добро понијела. У душкој долини зелењаху се кукурузи, главато зеље, дуван, по гдје и гдје видио се који стог сијена, по оклајима пасијаху крдашца ситне и крупне стоке.

Уз међудневицу, једне вечери, иђаше отац Серавим пред гомилом сељака. Иђаху од Требишњице, из млина манастирскога, гдје су били да виде што треба поправити. Калуђер се бјеше скрози и скрози преобразио. Сиједа његова глава — глава старца стогодишњака — почивала је више на грудима него ли на исправљену врату. Десну је ногу више вукао него што се ослањао на њу, а подупирао се на дебелу тојагу. Људи, њих око двадесет, иђаху лагано за њим, као у мртвачкој пратњи.

Серавим се устави и стаде гледати поправљени и окречени манастир, међе око градина, куће, колибе, стаје и младике што замијенише посјечена стабла. Све је то он пажљиво мотрио, баш као да тога часка од њекуда бахну, и као да му све то бјеше ново, премда се то све дигло под његовијем очима. Па, оборивши своју сиједу главу, крену лагано напријед.

Након њеколико корака стаде опет и отвори уста, ваљда, да запита за њешто, али у тај мах огласише звона вечерње молитве. Послије Херцега Шћепана, дакле послије четири стотине година, опет звона оглашаваху хришћанске богомоље. Бијаху два нова, које султан приложи манастиру. Серавим као да се и томе зачуди и ако га њихова јека буђаше јутром ето већ три ста дана! Тек видећи гдје се сељаци крсте присјети се и он својих молитава и поче шапутати. Чуше кад на крају рече: — «Смилуј се, Боже, нашим мртвијем мученицима, опрости им сагрешенија и дај њима у рају насеље. Амин.» За тијем, натичући капу, запита:

— А Радисаве! Ко оно још теби погибе осим оца?

Младић њеки стрекну на те ријечи и прошанта:

— Е, браћо, ово је трећи пут од јутрос да ме то исто пита! — пак одговори гласно:

— Богме, оче, погинуо ми је још брат Мишан, знаш...

— A, ja-ja-ja, jест! А теби, Милосаве, син је ли?

— Јест!

— А ти, Дука, ђе се оно рани?

Дука, човјек средовјечан али младолик и жустар, стаде уз раме до калуђера, те ће:

— Богме, духовниче, ђе и ти, напрема Дебеломе Бријегу, кад оно загон учинисмо, кад ти обори из твоје шишане онога коњика...

— A-a-a. ja-ja! Ко оно још погибе с нама?

— Та, Бог с тобом! Нијесмо ми погинули! Ондје их паде око тридесет. А ко ће ти све мртве побројати! Остави их на миру, покој им душама, а остатку здравље...

Док је то Дука говорио, Радисав понови:

— Е, чуда, људи! Серавим једну те једну! Ето чусте три пута ме данас запита: ко ми погибе!

— Па и мене! — вели Милисав.

— И мене! — потврди други.

— Свакога!

— Да није шенуо?

— Није, брате, него се подијетио. Остави га памћење.

— Боље је и овако него као оно прољетос, кад ћаше по цио дан ћутке сједјети! — заврши нови кнез Милија.

Серавим се обазрије, као да разабере што они шапћу. Кад сви стадоше, њему синуше очи маличак.

— Право рече, Дука, имамо лијепа подмлатка, хвала да је Богу! Али је тешко кад помислиш! — Глава му опет клону... Колико је свега изгинуло из нашега племена?

— Казао сам ти више пута! Та шта је изгинуло! Ни пуне двије стотине...

— Толико је и Црногораца погинуло ратујући уз нас, па они то и не рачунају, соколови сиви! — викну Радисав Правица. — А ми зар да лелечемо!

— А кнез Трипко, онај змај... он умрије од рана!

Нови кнез приђе му с друге стране и претече Дуку:

— Бог да га прости! Немој, оче, да нам позлеђујеш ране... Причај што. Имаш ли каквога гласа из Русије, од посинка?

— Од Луке, је ли? Писао ми је, има двије недјеље. Он је сад у Одеси. — то је град на мору. Цар га, вели, лијепо пази и сина му Богдана дадоше на науке... Него, све је залуду! Еј, Лука јадо, што не погибе, што не погибосмо заједно!

— Не гријеши се, духовниче! Не мре онај који хоће, него онај којему Бог рекне! Ни Лука, ни ти, ни ја, ни колико нас је живијех, не крисмо се гдје је требало погледати смрти у очи! Рвасмо докле могосмо, па, ако Бог да, и опет ћемо, до...

— Aja! — прекиде Серавим кнеза, одмахујући тојагом. — Што је било, било! Нема већ начина, ни... оружја! — И крену даље.

— А чуда што још нема одговора од владике! — рече као за себе, након подужег ћутања.

— Од којега владике?

— Од владике далматинскога. Писах му још пред Петров дан да ми допусти пренијету кости покојног Ђенадија, из Приморја...

— Тешто ако и не одговори! — рече Дука. — Питаћемо ми владике и патрике за то, како да не! Претрпи се, жив био, докле мину свете госпође, пак ћемо, десетак петнаест нас, сићи и откопати нашега честитог игумана, нека почива украј нас. Хоћемо ли де, браћо?

— Хоћемо, заиста! — повикаше остали.

Људи преметнуше говор на тежачке послове, на поправке што требају млину и иначе по црковини, јер је то једино кадро било одвраћати Серавимове црне мисли. Мало по мало, и он се умијеша у тај разговор, и тако стигоше пред манастир.

Баш кад хоћаху да се опросте с њим, изађе из порте баба једна, водећи за руку преситно мушко дијете. Малиша заврнуо кошуљицу, те ношаше њешто у скуту.

Серавим испријечи тојагу пред њега.

— Чији си ти?

Дијете испусти из скута комадић меса, па бризну у плач, тргајући се од бабе.

— А нећеш утећи! — рече Радисав, ухватив га за другу руку.

— Пусти га! Је ли ово, људи, оно дијете покојнога Милоша Илића?

— Јест, оче. Зар га нијеси до сад видио?

— Нијесам. Е, јест за причу! Нема три добре педи у дужину! Колико му је година, бако?

— Седам, духовниче, — одговори стара поклонивши се. — Родио се баш првијех дана устанка.

— А ти си му баба, по оцу?

— Па јесам. Зар ме не познајеш? Ја сам Синђа, Милошева мајка — и старица удари у плач.

Серавим сједе на бињекташ и покри лице рукама.

— Дед, стара, прекини, е ни теби ни другима од тога боље није! — рече кнез, пак сједе на земљу уз калуђера. Сви остали осим жене посадише се. Кнез узе дијете на кољено.

— Е, мој Мићо од четири године, виши је, мним, два прста од овога?

— Јест! — потврдише други.

Серавим се прену.

— Много сам слушао за ову сироту, али сам позаборавио. Дед, Синђо, причај, ако ти није тешко!

— Хоћу, кад велиш, духовниче, и ако немам шта. Мати му Јокна пребјеже трудна, да опростиш...

— А је ли жива?

— Како није жива, Бог те миловао, кад си јој ту скорице дао петнаест плета! Зар си заборавио? Све ли заборављаш...

— Камо среће да све заборавим!

— Дед, баба, Бог те помогао, настави што си почела! — умијеша се кнез.

— Еее, као што рекох, Јокна моја пребјеже с дјететом под појасом. Бјеше јој првијенче, веселој мени! Богме, чим збјег паде у новски крај — било нас је њеколико стотина женских глава, дјеце и старацâ, као што знате, — заврже се први бој у Суторини, а истога дана одвоји се недоношче од моје невјесте. Њека од дјевојака отрча на Сушћепан да зове попа, јер страховасмо да ће умријети без крста. Приморски поп дође одмах и крсти га у кратко, то толико да не оде под земљу непоришћањено! Богме, протече њеколико дана, а све чекасмо кад ће «пијехнути», и протекоше недјеље, и протјекоше три... мјесеца... и заврже се… онај… други бој на Суторини… ђе погибе… мој јединац... мој Милош...

Пошто се старица савлада, настави!

— Матери му се млијеко растрова, те га спопаде жестока бољетица, али не умрије...

— Суђено му да остане у животу! — рече њеко.

— Да остане, ја како! — настави баба чемерно. — Остаде као живи рабош наших невољâ, јер се роди кад се заврже пошљедња крајина, — пошљедња била, да Бог дâ!

— Теби и мени пошљедња је, не бој се, бако! — рече Дука смијући се. — Али докле је свијета, биће и рата и помора и глади и труса и потопа и — свакојега зла уза свако добро, као што пише у јеванђељу. Је ли тако, духовниче?

— Тако је! — једва изрече Серавим.

— Ама да је као остала дјеца, ја бих се утјешила за сином, јер нијесмо вјечни, па ето нам се не би гасила крсна свијећа. Али, људи, како да се веселим овој шачици јада!?

— Не говори тако, жено! — рече Серавим оштро. — Није наше да судимо божја дјела. Зар мали човјек не може бити пун чојства и јунаштва?

— Може, богме, те како! — одазва се кнез весео, видећи да калуђер тјеши њекога, јер од кад се умирише, он то није чинио.

— Боже дај! — рече баба покорно.

— И даће, видјећеш! Ово ће дијете бити на утјеху, јер га Бог залуду не сачува... Ходи к мени, мали, како ти је име?

Дијете сврну на страну зјеницама, те изговори лагано:

— Тадија!

— Има триста имена! — додаде Радисав смијући се. — По селу зову га: Шкембо, Брабоњак, Ошкопица, Чепић и — ко зна како јоште. Кувар Кркљача прозва га, чини ми се, «Жу̏жа».

— Збиља, од кад доходи у манастир?

— Та он не избија искрај Кркљаче, оче! — рече баба. — Намечио се, па чим сунце гране, одмиголи амо. Вечерас дођох ја да га прихватим, јер ме је пут нанио овуда.

— Е, даћу ти и смокава и шипак, али да се не зовеш више «Тадија», него «Страхињ-бан»! Хајдемо к мени!

Људи, смијући со мање томе надимку, него томе што се старој јуначини отвори мало шале, пођоше за њим.

У ћелији бијаше исти ред као и прије устанка, осим што се оружница преполовила и раканца излизала.

Калуђер почасти људе и жену ракијом, а Страхињи даде воћа, па га на растанку пољуби.

За вечером рећи ће он:

— Попријед видјех оно дијете покојнога Милоша Илића. О, брате, ама јест журица за приповијест! Гледа ли га кад, ти игумане?

Ђенадије — који после буне поста игуманом — зачуди се не мало што се Серавиму разрачило говорити о таким стварима, те одговори весело:

— Јест, брате, чудан изродић! Назријех га два три пута у дворишту и на доксату, али како знам да је плашљиво, чиних се невјешт.

— Та оно, људи, не избија из мађупнице кад нас није у кући! — додаде Дионисије. — Ја затекох њеколико пута овога ђака и кувара гдје збијају шалу с малишом. Знам да га прозваше Жужом, а у селу му сваког дана пријања по који надимак. Је ли тако, Пресукачо?

Ђак Исаило, надимком Пресукача, поцрвени сав, а како се бојаше е ће бити искаран с тога, поче њешто муцати, него га прекиде Серавим наредивши да зовне кувара.

Дебели Јаков Кркљача у боју изгуби лијеву ногу, те иђаше на дрвеној. Он добата бришући руке.

— Па помаже ли ти Жужа Илић у послу, а? — упита Серавим. — Ето чујем да је свакога дана уза те!

— А, мој добри духовниче, што ћеш да ради она шачица јада? Оно, јест, истјера кокоши, причува јело од мачака и паса кад ја изађем, то је све. А како је злопитан, — не може качамака, ни суха хљеба, ни кртоле, пропао би код матере да није нас...

— А разговара ли те твој Жужа?

— Не би вјеровао, духовниче, колико је памети у оној мрви! Бога ми, колико је тешка она мрва, толико је мудрости у њој! Ето, нека каже Исаило колико је ствари од њега дијете научило, — само што још не умије чатити, то ти је!

— Зна њеке молитве и пјесмице и бројати и све што му се каже! — дода ђак.

— Ама зна све, зна како је коме надимак у селу! Питам га ја: како зову мене? «Кркљача» вели. — A Јована Спасојева! — «Чучак» вели. — А Шпира Радовића? «Шпиро Шипак» вели. — А кнеза Милију? «Шиљак» вели...

— Е, гле! гле! — прекиде га Серавим. — Кад је тако, доведите га овдје, сутра послије ручка, да га се и ми наслушамо!

Можете замислити како се Јокна Милошева, једра Херцеговка, зачуди кад јој сјутрадан Исаило донесе поруку Серавимову, да пошље дијете у манастир. Пошто се жена искрсти од весеља, окупа Тада, па му назу нове бјечве и опанчиће, преобуче му кошуљицу, опаса га новом тканицом, навуче му јелечић, очешља му перчин и натаче вес, а докле се око тога бавила, говораше жена: — «Благо мајци, згодан ли си и ако си тојисни! Ама к'о уписан! Баго маји ако им се свидис! Ето онда, мајог кајудзеја, мајог богомојца! Хоце, боме, игуман бити! И андзели су маји»!

Пошто калуђери благоваше, уведе га Исаило. За њима уђе Кркљача, па диже дијете и стави га на столицу.

— Чији си ти? упита игуман.

— Тадија Милошев, — одговори лагано Жужа, оборене главице.

— Аја! не ћемо тако! — рече кувар. — Дед, исправи се и вичи!

— А ја како ти оно рекох синоћ? упитаће Серавим.

— Страхињ-бане!

— Де, сад прекрсти се и чати! — рече ђак.

Таде изговори «Оче наш» и поздрав Богодици, без погрјешке.

— А сад ону пјесмицу: «Кад анђели с неба сађу»!

Таде зажмури, па отпјева танким гласићем, решетајући главом, као што чине просјаци.

— Сад нам покажи како Турци клањају! — нареди кувар.

Дијете сједе на столицу, па прекрсти ноге и заковрну очицама, дижући њеколика пута обје руке у вис. Па онда стаде се гегати, као што чине оџе, и запоја кроз нос:

— Алах, лах Алах ил Алах!

Сви се смијаху, Ђенадије и Дионисије грохотом, а Серавим тише.

Он устаде и рече му:

— Од сада немој се никоме одазивати — осим ономе ко те буде звао: Страхињ-бане! Јеси ли разумио? Ко те викне: «оооо Страхињ-бане» ти му лијепо одзови се: «ево ме, ооо»! А ко ти рече да си шкембе, ошкопица, ти га изгрди!

Од тога дана, Страхиња, чист и одјевен као мали сват, свакога дана долажаше к манастиру, те право у ћелију к Серавиму. Кад не затече стрикана, Кркљача га упути гдје ће га наћи, те Малиша кроз кукуруз, или испод међâ, или чак кроз гај лутајући, искрсне ненадно пред посленике и настојника. Увијек је дочекиван био с весељем, те се људима миљаше радити гледајући и слушајући старога грохнулог вука, како се разабере уз ону «шачицу јада».

Свечаником, Страхиња уза свога стрикана, сјеђаше у збору, гдје мјеста не бијаше до бркоњама.

Народ рече:

— Хвала да је Богу кад Сточанин нађе њеког разговора!

— Није, брате, него се подјетио, али опет нека га, нека се разговори чим било!

С почетка јесени ударише трајне кише, те од силне влаге позледи се Серавиму рана и болест га прикова на кревет. Послије дажда, замете снијег, раније него других годинâ, и Серавим се мораде раставити од своје разбибриге. Оно, истина, ђак донесе Страхињу њеколико пута у нарамку, али како се калуђер побоја да дијете не прозебе, оканише га се. Око божића би̑ теже бонику, те се мислило да неће презимити. Људи из даљих племена почеше доходити, да се опросте с њим, а ближи, — као синови покојнога кнеза Трипка, Вукаловића браство, нови кнез Милија, и остали мање знатни, — не одвајаху се од њега. Срећом, вријеме омеча уз месојеђе, те Серавиму одмах крену на боље, а кад по гори изби пуп, он се појми и устаде.

Тада Серавим покроји Страхињи момачко одијело, ама потпуно: докољенице, чакшире плаве, пâс и пашњачу, јелек, и гуњ. Још му тури за пашњачу дрвену пушчицу и ножић, па га тако наредна вођаше свуда са собом.

Дјеца сеоска трчаху за «гидним Тадом», као што варошка дјеца трче за изученијем мајмуном.

Наиђу ли њих два на какву страховиту расјелину у брду, Серавим ће њему: — «Ти би сад прескочио на ону страну да те пустим, је ли Страхињ-бане, ти соколе српски» па га потапше по рамену, као да је журица збиља то учинио. — Угледају ли далеко којег бега на коњу, Серавим потече маличак уз поклич: — «Ха, ко је витез! Ко је Херцеговац! Удри за крст часни! Ха! соколе Страхиња, предњачи, као што си навикао од старине»! Страхиња извуче ножић, и даде маха ногама докле коњика нестане са видика. — Међу посленицима, бирао је кале најјаче момке, да се рву са Страхињом, и свакојег он, тобож, обали након два три замаха... И небројено таких дјетињарија, које није вриједно спомињати. Али Страхиња, добром храном и непрекиднијем мицањем, оснажи се прилично.

— Подјетињи човјек, ја што?

Једном сјеђаху сами у намастирском гају. Страхиња пјеваше, ваљда већ хиљадити пут своју пјесмицу: «Кад анђели с неба сађу»; али га Серавим прекиде.

— Стани — вели — па слушај мене.

И поче тихо:

«Ни даница помолила лица,&lt;br&gt;Ни влашићи гору надватили,&lt;br&gt;Подиже се једна чета мала,&lt;br&gt;Чета мала, до тридесет друга»...

Пак стаде чудећи се сâм себи, јер то бијаше први пут што запјева послије рата.

Страхиња понови те ријечи погодивши на длаку гусларски начин, како чу од стрикана.

Стари се удари по челу, па нагло пође кроз густиш, продирући својим широким трупом проз гране и шибље. Страхиња, каскајући за њим, мораде се увијати и сагибати.

Допадоше задихани у ћелију.

Серавим скиде гусле с оружнице, на пошто их се милостиво нагледа, тури их са гудалом под гуњ, и врати се са Страхињом на исто заклонито мјесто.

Ту га стаде учити како ће превлачити и прстима ударати.

Од тада, свакога дана налазио је времена и начина гдје да се склони с малим, — јер је хтио изненадити народ. Светачнијех дана нестајаше их до мрака, те се људи чуђаху и криво им бјеше.

Подјетињио са свим!

Али и изненади свакога на Илин дан, по летурђији, кад Страхиња развезе, истина, слабим својим гласом, али умиљато.

Испјева с краја на крај цијелу пјесму Страхинића бана:

«Њеко бјеше Страхинићу бане,&lt;br&gt;Бјеше бане у маленој Бањској»...

У највећој тишини, збор је саслушао пјевање.

Пошто дијете, већ изнемогло, сврши, рећи ће кнез Милија:

— Е, ово је, браћо, чисто да човјек не вјерује својим очима и својим ушима! Е, хвала да је Богу Господу, кад човјек погледа овог сићушног грдомајчића с гуслама у руци, да прсне од смијеха, а кад га се наслуша, онда да прсну очи од суза. Јест, тако ми свете тројице, и ако је срамота рећи, ал ево ми заводнише очи...

— И мени, кнеже! — рекоше многи.

Диже се граја. Узеше љубити и даривати Страхињу. Он се прослави.

Сваке недјеље и свеца народ је наваљивао к намастиру, да се наслуша пјесме и пјевача. Особито дјеца не могаху очију одвојити од Страхиње.

Глас оде од уста до уста, у далека племена по Херцеговини, те поста прича: како има дијете од три педи, које пјева уз гусле пред намастиром душким, а пјева, веле, као вила, а пјесме му се саме слажу у устима.

И то се узе као добар биљег, као њеко божје «знаменије.»

Али је Страхињи њешто недостајало, њешто са шта свак кораше Серавима, — не знадијаше књигу.

Једном, баш кад се опет о томе ријеч поведе пред намастиром, Серавим нацрта штапом на земљи Г. и рече маломе: — «Хајде баш да почнемо, кад су толико навалили! Ово ти је глагол, — тако се зове ово слово. Дед, утуви, па... учини што треба! Хајдец»!

Дијете се загледа у цртеж, па га прескочи трупачки.

Свијех спопаде смијех.

— Ва истину си сазнао за једно слово, али си га прескочио! Тако ће и с осталима бити! — рече Серавим.

Не зна се је ли се Серавим и даље служио тијем начином, али је истина да је Страхиња сваке недјеље лијепо напредовао у читању, a на Васкрс испјева апостол, по тврђењу игуманову и Дионисијеву, чатијаше једва њешто горе од Исаила Пресукаче.

И то би̑ друго чудо, о коме се такође начини прича. — «Има у Дужима ђаче самоуче, које зна књигу као игуман».

На љето изучи Страхиња сав «Горски Вијенац» на изуст.

Ако би побројао све што он научи даље, друге јесени и прољећа!

— Да расте хиљадити дио по мјери како му знање напредује, израстао би, валај, прави Страхињић! — говораху калуђери.

Колико пута, послије сунчаног захода, попне се Јокна на хумак пред кућом, пак дозивље:

— Ооо, Страхињаааа!

— Ооо, Страхињ-ба-а-а-не-е-е-е!

Пошљедњи слогови разлијежу се кроза вечерњу тишину, те одјекују по брдима. Људи уморни одмарају се пред кућама, те ће рећи, како ко:

— Ено дозивљу онога ситнога грдомајчића! Онога ''знавеног'' стоврага! Онога гуслара! Онај разговор Серавима Сточанина!
==V==
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;«Држ се оне: Боље је да те Турчин тјера сабљом, него Шваба пером»!&lt;/p&gt;

Протече њеколико година.

У очи великог Госпођина дне, силни свијет навр'о к намастиру, на вечерње.

Богомоља се сврши прије сунчанога смирајa.

Младеж се похвата у коло. Пецива се натакоше на ражњеве. Огњеви плануше растркани по рудини.

Загудјеше гусле.

Серавим, Ђенадије, Дионисије, Исаија (њекадашњи Исаило Пресукача), два нова ђака, кнез Милија са још њеколико главара, Јаков Кркљача, Јокна, њихове двоје дјеце, двије жене, заове Јокнине, — сви се ти одвојише од велике гомиле испред намастира, те одоше средином душке долине.

Не прође много, а цестом што води од Дубровника наиђе натоварен коњ и за њим гончин, који сад ошину живинче.

— Камо га? — упита Серавим сељака.

— Не знам, али неће бити далеко. Ја сам кренуо из града пред подне, а он ми рече да ће одмах за мном. На Царини кад бјех, назријех га једном на окуци, па и другом ту иза брда, а... а ено га! ено!

Сви махом одвојише очи са ковчегâ, које су преглéдали, и обазријеше се. Подалеко у равни, помоли се коњик. И он зар угледа њих, јер замаха рупцем, а коњ у сав трк запраши равницом.

— А ђе ћу растоварити, оче Серавиме?

— Право пред моју ћелију, — одговори калуђер и поштапа се напријед, пред осталима.

У тињи час, коњик бјеше пред њима и слети као стријела са седла.

Бијаше то младић премалога раста, у њемачкој ношњи, под црногорском капом, здрав и окретан.

— Помоз Бог! — једва изрече и полетје у наручје Серавиму. Овај мораде се сагнути, а путник добро пропети на врх прстâ, докле им се усне шљубише. А прионуше им у дуг цјелив.

— Оче! Оче! викну младић из дубине душе.

— Дијете моје! — одазва се старац кроза сузе.

— Majo!

— Таде, сине мој! — кликну жена и проплака му о врату.

Пошто се од матере одвоји, Тадија се ижљуби са свијема редом.

Кнез Милија и главари изметнуше пушке.

На тај знак разврже се коло, чељад поустајаше искрај пецивâ и искрај гусала, те се силна гомила зајоса онијема у сусрет.

— Шта ли ће то бити? питаху неки.

То је могла питати само млађа чељад, из даљих племенâ.

Осуше се одговори и разговори:

— Долази Тадија Милошев?

— Дошао је с наукâ!

— У граду је био четири године!

— Доходио је сваке јесени, само лани није!

— О, брате, колико потроши Серавим за њега!

— Имао је и за кога! Бистра глава!

— О, брате, шта ли је могао научити за толико времена!

— Много, богме!

— Много, ја како, могао би у Њемачкој (Аустрији) хљеба имати с онијем што зна!

— Па неће се, ваљда, закалуђерити?

— Ко зна? Може бити касније, али сад ће отворити чколу!

— Чколу, велиш!? А ко ће га плаћати?

— А што ти знам!

— Богме, веле, Србија!

— Аја, брате, далеко је Србија!

— Што далеко? Послала је књиге. Ово је трећи товар данас стиг'о!

— А ја чух е је с тога доходио царски јавер у Требиње. Султан ће, кажу, помагати нашу чколу. Па ће, кажу, поотварати свуда чколе, свуд по Херцеговини, е га краљеви на то нагнаше!

У толико се помијешаше. Настаде опет здрављење са сваким редом, са знанијем и незнанијем.

Мрак се ухвати кад се поново гомила размрви.

Калуђери, Тадија са родбином и поглавари, посједаше на по се, под црквенијем лицем, па стадоше јести хљеба и лука, јер бјеше пост. Пецива ће се начињати тек сутра, по летурђији. Али пред духовницима, као за накнаду, бјеху два мјешчића вина и ракије.

Млади учитељ наточи купе, пак устаде.

— Браћо! Испијмо стојке у славу божју, а за здравље мога поочима Серавима!

— Браћо моја драга, поочиму Луке Вукаловића не би зазорно да посини малога Тадију, сироту Тадију Милошева...

Учитељу бризнуше сузе, те мораде прекинути за њеколико тренутака.

—...Он ме с њим изједначи, те, божјом и његовом помоћу, враћам се у своју јадну и милу постојбину... Враћам се и доносим бремена оружја, које кад узбуде у рукама новог нараштаја, дјеце ваше, ви стари и савладани ратници, рекох, кад у њиховијем рукама буде и кад се добро изуче њим владати, нико их неће моћи подјармити. Ви разумијете да је то оружје књига, и ја да сам први војвода у овоме ратовању што ће настати против незнања. Серавим посини и начини двије војводе. Један је рвао докле не изнеможе, али ће се и његов посао одазвати кад ли тад ли! Другога ево пред вама, малог Тадије, да настави ратовање ''новијем оружјем'', како рече мој добротвор Серавим. Ви то, браћо, не разумијете све. Ето видим да се кнез Милија смије ђе ја себе назвах војводом, а дјечицу војском, али је тако! Ето Нијемци и сви остали Лацмани, нијесу јуначнији од нас — ни дао Бог! — а ни бројем нијесу премного одвојили, па владају над другима, за то што су просвијетљени. И ми ћемо се просвијетлити, не да подјармимо друге, него да себе ослободимо, најприје од незнања, па онда и од туђинаца. Бог ће нам помоћи и свети Сава, који и на небу о томе мисли. Бог нека благослови наш наум, нашега добротвора Серавима, нашу мајку Србију, која се баш матерински сјети нас. Послала нам је књиге, и шиљаће и у напријед све што год узможе, откидајући од својих уста. Е, сретно да Бог дâ било!

— Чујеш дијете! Тако ми овог рама Ристова и причешћа, кога сам грјешан, у њему узимао, смијах се од милине ђе ти тако лијепо китиш, тако лијепо, валај да бих те сву ноћ слушао, а не насмијах се чему другом! — рече кнез Шиљчина. — Ми смо, болан, људи прости, ''али ми рекосмо'': да се «не мјере људи пеђу, него памећу», да «памет царује, а снага кладе ваља», да «више ваља знати, него имати», да: «бој не бије свијетло оружје, него срце у јунака», а то срце може бити у мањег од тебе.

— Може, богме! — настави Стјепан Вукаловић. — Ето, покојни ми брат Ристан, — знате га сви, — не бијаше ни три прста виши од Тадије, а бјеше ли змаја нада њ?

— А што рече да нас Латини надгорњаше само својом мудрошћу, — преузе кнез, — и та ти је као из јеванђеља! Турска сила сломи наше царство на Косову, па онда и нашега Херцега Шћепана у овијем врлетима, али не сломи мудре Дубровчане...

— Дубровчани нијесу Латини, него наша браћа! — поучи га најмлађи калуђер Исаија.

— Ама знам и ја, чôче, да су нашега језика, него у њих је наука кâô у Латина, што сам хтио рећи!

— Е, да те Бог поживи! викну Тадија!

Јокна плакаше на сав мах.

Серавим уздрхталом сухом руком прихвати купу. Његове сиједе вјеђе узвише се под натуштенијем борама пространога чела. Заводњеле раширене зјенице његове, блистаху као два алема.

— Срећан био овај час састанка, синко! Срећан ти и благословен нови посао, ново оружје! Бог јаки нека ни помогне и благослови све оно што ти помену мало прије, а нада све питому мајку Србију и јуначку Црну Гору!
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
И двије године касније, кад се Серавим Сточанин са свијетом растајао, видјеше на његову лицу исти онаки израз као при оној здравици.

Узвиле му се сиједе обрве под натуштенијем борама и зјенице пуне сузе растегле се, али му се око усана, кроз болове, отимаше слабушан осмијак.

Јер под оружницом плакаше гомила ђачића око свога учитеља, његова посинка, малога Тадије Милошева.

— Бог да прости честитог свећеника и јунака српског: Серавима Сточанина! — рече свак око нега.

— Бог да благослови његову замисао, српску школу у онијем крајевима, ''то ново оружје''!

&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;(''Београд, 1890'')&lt;/p&gt;

[[Категорија:Симо Матавуљ]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>a15ifoteg98tqvrlo0bvsldzgbmnpqe</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бакоња фра Брне/XI</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61134</id>
    <revision>
      <id>144153</id>
      <timestamp>2026-06-06T12:14:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144153</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="103550" sha1="o3oznl5z9e8ib9t19usv69ao4mzgt1k" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]]
| [[Бакоња фра Брне]]
| -{XI ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ}- 
| [[Бакоња фра Брне/X|-{X КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ}-]]
| -{}-
| [[Бакоња фра Брне/XII|-{XII ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXV}-]]
}}


&lt;center&gt;&lt;big&gt;''' XI ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;&lt;br&gt;
Љето је. Зора је. Бакоња спава у предњој стричевој соби као и увијек. Ноге му пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није узак под његовијем широкијем леђима. На поду, крај главе налази се фјорентинска мједена лампа са четири носка, расклопљена књига посута пепелом, дувана у хартији, земљана лулица са кратким камишем и огледалце. Подаље су разбацане хаљине. На Бакоњиним бијелим и руменим образима, осјењенијем првом длаком, огледа се младићно здравље; око усана лебди му осмијак, а како је пружио снажну, бијелу мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива вршњакиња.

Будионица зазвони. Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошледње зујање звона и замишља веселога Бутрицу како поскакује држећи се за коноп. Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку.

Прије догађаја са Пјевалицом Бакоња бјеше свега два-три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али откад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а откад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра. Дакле, тај додир руке са првијем знацима мужевности напомињаше му Јелку.

Задуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору да отправи први поздрав њојзи преко воде, знајући да и она о њему мисли чим се пробуди. Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици“, да се руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милијем осјећањем, све што рађаше, рађаше као у бунилу. Послије подне, као што сунце распрши маглу, тако би он снагом своје воље разведрио своју главу, те знађаше да шмигне неопажен преко воде. За то је, осим помоћи вјернога Дундака, требало доста хитрости и прегаоштва, али то титрање са својом сигурношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу. Кад би своје злато прекорио што јутром зебе и кисне, она би му умјела одговорити само сузама радости и јачим привијањем на своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе неповријеђена кроза погибли!“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако. Осим тога, обоје мораху вјеровати да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше ни оца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира. Најзад Срдарина, који се једнако „кланчао по кметови кâ обаћетан пас“, затече их на осами, али се учини невјешт. Бакоња немирна срца, врати се к возу, гдје затече намрштена Срдара. Овај му пође у сусрет такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи:

— Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути! И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна знâ? Та знали смо ми одавно... и ја и Јелица. Још смо се чудили вашој неопрезности. Јелица ме више пута наговарала да ти понудим да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран кâ у својој кући. „Жâ ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити.“ Ја је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице затекâ. Сад како знаш!

Од тада неста сваке опасности. Бакоња је на новом коњу новога гвардијана готово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелицâ. Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог младог „билца“, којега бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина...

Тако је њекад бивало, а сад?

Сад, након десет мјесеца, послије првога, присног, заносног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога другог јутра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео. Нестанак свију препријека, знатне промјене у Јелкиним цртама, додир са Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из своје прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше женски свијет, све је то, мало-помало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави према Јелки. Додуше, Бакоња се љутио на себе зато што поступно осјећаше како ишчезавају дражи при дјевојци која му се из велике љубави сасвим предала, која га је једнако љубила до лудила, али није могао ратовати са својим срцем нити се могао претварати. Све што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљавао. Да није тога било, он хоћаше поодавно с ном раскрстити; а да се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, он би био то учинио тијех дана. Ту је прилику створио Бујас. Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрат у њему, те почео облијетати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу. Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новога непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком. Али намах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како је очајница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала.

Бакоња, намрштен, ста распремати собу. Једна неугодна мисао изазва другу. Доиста му Бујас намјешта замке! А онај гадни Мачак, откад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију постао је така притворица да се човјеку не мили погледати на њега! Пошто пак, у пошљедње вријеме, обојица завиђаху Бакоњи, природно је да су се потајно здружили, те раде против њега! Али шта му, најпослије, могу? Е, да видиш, могу! Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину не трпе ни као помоћника на парохији), па Вртиреп узме конце у своје руке како је препреден, могло би се лако десити да Бакоња падне у замку. Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу.

Из тих црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријема. Бакоња отвори и, сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведри се и сам.

— Добро јутро, Иве! Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма! — рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње.

— Добро, мој Бутрице, добро! — прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, нашто он одлети као стријела, а он диже своје чизме да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књиге у полици, које је синоћ разметнуо тражећи што за читање.

Већ је година откад га Бутре послужује. Он у своме срцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стрица. Бакоња му бјеше идеал. Што Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одма јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа ново. И он је детету враћао мило за драго и био му од користи учећи га свакога дана, чим се учврсти у милости Теткиној.

Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса. Брне рече стењући:

— Ти си јопет пушија несритниче! Јето сав воњаш на дуван, а ноћаске сам опазија...

— Нисам — одговори Бакоња отварајући прозоре. — Нисам пушија, него сам синоћке, сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу... Ако заповидате, вода је ту!

— Тако! — рече Брне сједајући с натегом. Бјеше доста посиједио и измијенио се за тијех десет мјесеца. Образи му спласли, подвољак се спусти више но прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли.

— Тако! — понови он спуштајући лагано низ кревет надувене ноге, које Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјеваличном, обложи их листовима свежег репуха, уви их повојчићима, стопала му зави крпама, назу му простране свитне ципеле и поможе му да сједне у наслоњачу. Све то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, па се врати у своју собу да се спреми и отиде на јутрењу.

Да испричамо укратко како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца откад га Пјевалица истјера из собе.

Прво што треба споменути то је да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или триста као што су се сви у манастиру надали. Пошто су толико исто приложили: Блитвар, Дувало, Жвалоња, фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и пет талијера више то и Брне послије придаде да се изједначи са Тетком.

Што се пак тиче лијечења Пјеваличинијем начином, фра-Брне уведе оваки ред у своме животу. Јутром, пошто би му синовац све учинио као оно сад, Брне би изишао тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмјеренијем кораком, отишао до краја ходника па се вратио до другог краја, тако горе и доље четири пута, па би се вратио у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет. Тако би се одмарао и читао докле стрјелица на часовнику не покаже тачно девети час. Тада би опет изишао на тријем и прошао на горе и доље осам пута, па би се вратио да се одмара као и прије. У почетку десетог часа „учинија би дванајс шетњâ“, како он то зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаестог учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак. Послије подне, тачно у два, почео би опет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући по четири. Ђаци би дошли на предавање послије другога изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме. Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пута дневно и испио двије чашице ракије са линцуром. По његову мјерењу и рачунању, уложио би времена на кретање 107 минута и крочио 4253 пута.

И Брне се осјећао свакога дана боље за колико трајаше суха хладноћа до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије недјеље прије, а привијао је репух). Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у сваку жилицу од стопала, па му обузе жар листове, па му поче сијевати у кољенима, па... леже логом и не могаше копорнути ногама и не могаше заспати. У страшнијем мукама, Брне предаваше школу, грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој, Балегана и његово готовљење, и све на свијету, докле му болови не одузеше ријеч. Тада му се препадоше за живот, те послаше до младога љекара из варошице. Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа што и прије, и остави зрнца, препоручи му да се умјери у јелу, па узевши за путнину и пријеглед двадесет талијера, отиде и не одморивши се људски. Брни је било најгоре сутрадан пошто узе зрнца. Па онда, кад се небо мало разведри, болови одминуше, а кад се натушти, болови ојачаше. У тој трзавици Брне науми да иде у „град“ чим се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“ гдје има искуснијех љекара на одмет. И поче срачунавати колико ће трошити за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно итд. Бакоња не знађаше шта да жели. С једне стране плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би послије било с њим! Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит ка Пјевалици. Сељак се вратио с другом гуком масти и с поруком од видара да Брне ипак хода и да пије сурутку што више може. Брне поче тако чинити. Преузе првашње шетње истијем редом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац. То му поквари желудац, те је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољитак. И тако га ето затекосмо.

Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше протекла трећина јутрење. Сви се погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорио због тога закашњавања. Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа. Бакоња зажмури, затресе мало раменима и поче најприје истиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип. И сви остали, мање-више, подлегоше чару, а Теткино се лице поступно ведрило док не прими израз заноса.

Кад изађоше из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро:

— Ти, Јерковићу, остаћеш данас без ручка!

Сви се згледаше. Бакоња се уздрхта.

— Јес разумија шта сам наредија?

— Па разуми се да је разумија! — прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, јер кад се тицаше казне за немарност према цркви, онда је било шкакљиво мијешати се.

Фратри пођоше. Мачак, гледајући преда се, додаде сасвијем збиљски:

— Узми, брате Иве, скрушено ту малу педипсу!

Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за руку. Није се могао повратити од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка тако је био разјарен.

— Е, јес губа! — рече најзад Бујас... — Сад виђу каква је губа! Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву лудорију! Ајдемо к Балегану кроз мала врата!

У толикој горчини, Бакоњи слатко паде то неочекивано понашање Бујасово, те му пријатељски стиште руку и ћутке отидоше у кујину гдје затекоше преплашенога Бутру како прича Балегану страшни догађај.

— Мучи ти, мали! — рече му Бакоња. — Ајде у скулу!... Дај ми, Грго, кафу за стрица!

— Сиди ти и пиј своју, а ја ћу однити стрицу! — поврну кувар, па љевајући ђацима, заторока: — Све су то будалаштине и пизма и притворство младога дјакона, који оће да се на причац посвети зар, шта ли? И с меном је сад таки. Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, кâ да ће се исповидати у менека. Шта је то, питам вас ја? Јесу ли то шкале прико зида обноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је...

— Шта то говориш Грго? — прекиде га Бујас у чуду. И Бакоња стрекну и диже главу.

— Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворено по ноћи увике, и онда кадак је Букар служија... Ја ћу викнути фра-Јакову овако...

Оба скочише, те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грга да не говори даље. Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући свакојаке мисли. Најчешће је тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио. Ђаци се згледаху. Већ је прошло полак године откад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио. Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бакоњу увијек једнако. Ђаци се зачудише гдје он зна њихове тајне од толико година, а никада им што наговијести о томе ни у шали. Они се сад препадоше од пошљедица. Бакоња склопи руке и начини жалосно лице. То привуче пажњу Балеганову, те оћута.

— Стрико мој! — поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду да сакрије смијех. — Стрико мој! Јеси ли и ти зар мој крвник? Оћеш ли и ти да ме туриш у проваљају? Оћеш ли да ме закољеш без ножа?

— Ја? — вели запрепашћени Балеган. — Ја тебе, дите моје?

— Па ти, стрико! Шта спомињеш шкале и прилажења прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу? Доста је да то чује фра-Брне, па онда свршено је са мном заувике! — И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен.

— Ја да моје дите унесрићим? О, о, о! Језик ми се слепија, ако ја о томе више споменем! О, о, о, бог дâ и Дивица...

Бакоњи већ није друго што требало, те понесе кафу стрицу. Идући помишљаше колик је само мијена поднијело његово срце откад је устао, за непуна два часа, како се морао савлађивати, он, коме је у крви било да уради што намисли!

Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком. Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван.

— Тако! Шта је то? Шта...

— Ево шта је. Слагâ сам вам да нисам пушија, али нећу више — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву собу.

Брне је у страху посматрао синовца. На његову блиједом лицу трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући, зашто сјети се својих предака: фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још славнијег стрица Јурете.

Бакоња узе рукописна предавања и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетати.

Те године бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп. Предавање, кад га је било, текло је истијем редом и начином као што је описано у глави шестој. Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изједначише, а како је он, поред свега ашиковања и јегленисања са Срдарем много читао, то је својим питањима често доводио у забуну и ученога фра-Дума. Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзише. Мачак одавно није долазио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао. Већ су три мјесеца откад свакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде да се зафратри, те већ и не излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпезарију. Бутре је пак долазио касније, као оно њекад Бакоња.

Бујас уђе.

— Нема скуле! — вели он. — Имају ники састанак. Ено и’ свију у гвардијановој камари... Па како сврши са Гргом?

Бакоња сједе и налакти се. Очи су му сјактиле. На лијевој страни чела утонула му браздица у коју се Бујас загледа.

— Шта ти је сад? Је ли ти жâ што смо се помирили?

— Нећу више тамо — рече лагано Бакоња, дишући узбуђено. — Дајем ти рич да нећу више прико воде!

— Е? — учини Бујас и диже високо обрве.

Бакоњи се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас виде да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејасних осјећања, и он се крену да изађе.

— Стани! — рече Бакоња. — Ти не знаш како ми је! Ја то нисам рекâ да... Ја те циним кâ пријатеља, па зато оћу да ти ово кажем. Мени је жâ несритне дивојке. Ако ја будем и даље ишâ, она се неће удати, а било је прилике и досад да се уда... Разумиш ли?

Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе.

Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач. Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше. Тако му никад није било. Што је најчудноватије, осјећаше да није крив, али да је право што због тога трпи, да би било право и да много више поднесе. Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на богословске пречаге о гријеху и кајању, које су му се готово ужљебиле у мозгу, те му се пажња на томе малко заустави, пак се расплину.

Бутре, одшкринувши врата, застаде бојажљиво и накашља се. Бакоња се поново разведри.

— Оди, Бутре, де! Ајд’ да видим јеси ли научија.

Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца. Тако је трајало дуже од једнога часа. Тако их затече фра-Тетка, који само звирну, а тако мало доцније и Срдар, који отвори врата с лупњавом.

— Ајдемо, момци! Јутрос ћемо раније, кад већ немате скуле!

Њих двојица пођоше к њему.

— Ја јутрос нећу! — вели Бакоња. — Боли ме глава.

— Баш зато ајде. Шта си тако блид? Зар због оне спрдње? Не дитињи, болан! Ја сам рекâ Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк... А, јево и Бујаса. Ајдемо, дакле. У реду за мном, м-а-арш! И Срдар диже чибук, па пође пред њима.

Бакоња сврати стрицу, па их трчећи стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води.

— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? — запита га Бакоња.

— Поради никог дуго манастирскога... не знам почисто. Мислиш ли да ја слушам таке ствари? Ну, ти си садак разабрâ и вољан си за разговор. Дакленка, реци ми шта мислиш? Оћемо ли посли подне тамо? Вриме је већ...

— Посли ћемо о томе разговарати — одговори тише Бакоња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стране Срдареве.

Бутре је већ био у води. Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која беше нарочито одсјечена до дна да јој пливачи с пања скачу. Бујас се у тренутку свуче и отплива уз матицу. Срдар пушаше лулу. Бакоња замишљен гледаше у воду докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ обрнувши леђа води, па, као и увијек на команду Бутрину: један, два, три! Бакоња скочи и хитну руке увис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале. Затијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива. Међутијем и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали. Тако је он вазда чинио јер се, каже, увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води. Пошто се осуши, он се још једном загњури, па настави пушење.

Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена.

— Ја вас молим кâ бога, фра-Јакове, за једну велику љубав — поче он узбуђен.

— Е! Шта то? Шта ти је јопета?

— Да речете тамо, да... Није вајде, триба најприје шта измислити. Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија да га ни за тренутак не могу оставити, па онда молим Јелицу да мало-помало...

— Дакле, мислиш да раскрстиш с малом? — прекиде га Срдар одбијајући густе димове.

Бакоња потврди главом.

— Да сасвим раскрстиш? Да не иђеш више никако тамо?

Бакоња одрече главом, пак се исправи.

— Реците Јелици да јој се кунем богом и светим Франом и свим на свиту да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије. Разуми се, триба најприје да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже...

— Ма на шта све толике припреме и та твоја зебња?

— Зато што би могла учинити штагод од себека. Немојте се смијати. И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак. И потавнила је, каже, у лицу кâ земља. Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија. Одма, онога тренутка скочија би у воду. А немојте мислити да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли. Ја то не кажем да вас припанем, јер ви знате да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш стога говорим!... — И тако разложећи Бакоња успје да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице. Углавише како ће. Најприје ће бити сметња велика болест Брнина; па онда ће се рећи да је гвардијан њешто начуо, не баш истину, него да Бакоња одлази преко воде, те да му се ред причувати; послије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају.

У повратку Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата. У стричевој соби чу разговор. Брне викаше:

— Нема ту: „али“, ни „ово“, „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с богом, а ја знам шта ћу. Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.

Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога раста, широкијех плећа, широка лица и спљоштена носа.

— Идак је ништа дуовник. Валимо те, боже, оће ли се разидити до колико? — пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу.

— Одма, с исти стопа да иђеш у варош да понесеш фра-Бони једно писмо, а адвокату друго. Узећеш једнога товарнога коња, па га осамари. Узећеш једнога сељака да те прати, али му не дај више од дви плете наднице. Ајде, нареди се! — заврши Брне и поче њешто писати.

У варош! Чује ли то Бакоња збиља, или снијева? Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да не руча само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помисли као од помисли да ће постати бискуп!

— Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! — рече Брне, погледавши га преко наочара.

Бакоња отиде ка гвардијану. Једва је могао проговорити.

— Да ми учините доброту, да ми дате билца... Шаље ме стриц у варош с ником пришом. Ја ћу га чувати... вашега билца... кâ очи у глави, а вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.

— Па, добро, узми билца — рече гвардијан мирно. — Али нећеш зар по овој припеци? Каква је то приша!

— Бојим се да се стриц не предомисли. Знате, нисам никада бија у варошу!

— Ниси никада бија у варошу! — понови Тетка у чуду.

— Како је то могуће?

Заиста како је то могуће? Бакоња, који је узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош наполак отхранила купујући очина дрва, па није никада био у вароши! А био је Чмањак прве године послије његова одласка, био је Бутре, била и Јелка, а ко није био! То је једна срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек истина да није био. Али на част и варош кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био! Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану. Сад се присјети њечега другога.

— Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година. Зато, ја би вечерас кући, да би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра увече да се вратим ладом.

— Па добро, добро, узми коња, само ми га чувај.

Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен.

— Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе послати? Тако?

А ко би мени привија ноге?

— Па јето Шкељо! Шкељо ће то чинити кâ и ја. Он ће и спавати овди... Ако ћете, овди ће спавати фра-Јаков. Па, најпосли, промислите, шест година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!... И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам бог напутија да ме пошљете... сад ви!...

— Па добро, ајде, ићи ћеш — рече Брне сјетивши се јутрошњег његова понашања. — Ићи ћеш кад залади.

— Боље је одма да не морим туђега коња и да дођем раније кући! — И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару; па од њега право у коњушку, гдје оседла „билца“ па на воз. У сплати спаваху Бељан и говедар. Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком. Бакоња га откри и зачуди се видјевши како је пожутио.

— Шта је теби, Дундаче?

— Ники ми се враг увалија у дроб — једва изговори возар. — Остави ме, молим те.

Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села. Одахну тек кад изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа. Навалише успомене. Туда је пошљедњи пут прошао с оцем доводећи стричева кулаша. Сјети се себе у беневрецима и опанцима, глибава и сметена, па онда, у свијем потанкостима, разговора с оцем и њиховијех снова. Како је све то далеко и како је све друкчије било оно што је замишљао да ће бити!

У поспана доба Бакоња се одмори и руча у једној шумици, па се крену даље маштајући о будућности. Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „билца“, па пролети преко прљушâ, на којима чељад окопаваше кукурузе. Нико га не познаде. Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао самар. Кушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа. Барица искочи из куће. Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањима. Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а да и други чују весели глас додаваше:

— Брзо, брзо, амока-а-а! Дошâ ти је брат, дијак, ди-јâ-к!

Најзад дође с поља здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око паса, па смијући се потрча у наручје Бакоњино, који га слатко ижљуби. Бакоња се чудио колики је Шкембо. Дође и Галица носећи вучију воде. Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздрави с братом, па уђе у кућу. Бакоња оде да поздрави фра-Захарију. Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на сусрет. Међу њима нађе и двије невјесте скоро доведене, које га пољубише у руку. Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане. Са свакијем се Бакоња људски поздрави. Фра-Захарије не бјеше дома. Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму. Након подужег разговора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком. Чмањак је њекога јада порастао, али оста „шака јада“.

Послије вечере било је сијело у дворишту. Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови. Кнез их почасти вином. Сви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи. Није шала, данас сутра он је фратар, па чије „дите“ он одабере, тога је и бог одабрао. Кушмељ, Бара и Кушмељићи помишљаху: „Каква разлика између вечерашње вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне! Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разграна. Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима, о старијем временима и ратовима, о стрицу Јурети и његову јунаштву. Бакоњи се чинило да снијева. Јутрос је остављен без ручка као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа!

Прије зоре Бакоња одјаха пут вароши. Послије добра часа пријеђе с путање на широку, убијену цесту. Како бјеше пазарни дан, пролазило је много народа. Њеки су гонили товаре на коњма и магаради, њеки ношаху о раменима кокоши и туке, други гоњаху стоку и свак ће се обазријети на лијепога коња и коњика. Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њекога ркаћког попа и момка пред њим. Бакоња ободе бијелца и стиже га. Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика. Бакоња бјеше дотле само једном видео ркаћкога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна. Сјети се једне Срдареве причице, у којој је била практичка поука као у свијем Срдаревим причама. „Срели се, вели, фратар и калуђер. Фаљен Исус, калуђере! Бог ти помогô, фратре! Шта ти радиш, калуђере? Ја варам народ, фратре, а ти? И ја то помало. А како ти то чиниш? Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу: А ти? А ја: ора про нобис, па у зобницу! И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити итд., док се, најзад, Бакоња каза, а на то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости! Ми смо друговали толико година заједно кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао) поче да прича о њихову друговању. Хвалио је фра-Брна као душевна човјека, који је лијепу успомену оставио и међу православнима. Распита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом. Бакоња се зачуди што се то разгласило тако надалеко, али исприча све како је било. Поп је све то знао потанко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога далматинца, у коме нема лукавства, коме је шала душа, који се могаше прибројити ка Срдару и Тетки. Послије овлашнијех разговора, поп Илија поче говорити о особинама наших сељака. Каза да међу сељацима доскора не бјеше верске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да су то подржавали попови глагољаши, али сад, откад су почели латинци потискивати глагољаше, сад се и народ почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћку, као што свједочи похара манастира у коме је Бакоња и похара једне православне цркве у сусједству поп Илину. Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли да му исприча. Прича је била кратка. Обило врата, однијело све злато и сребро, оцкврнило иконе. Лупежима се није нашло трага! Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао. То му у њеколико намири штету и уврједу, те се измири са ркаћима.

У тијем разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица. Бакоњи се лице зажари. Међер она бјеше друкчија него што је замишљао. Бјеше ружнија. На малој равни скркле се куће, из којих стрше два-три звоника. Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња. На њеколико корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника. Поп рече да ће сврнути на кафу и мало се уредити. И Бакоња приста на то, те одјаха, изми се и пресвуче. Поп рече да ће се кренути натраг око три часа, а тако мишљаше и Бакоња. Пошто пак неће преко Зврљева, него правце, преко Велике оштарије, то им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа. Одатле до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној оштарији. Договорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у варош.

Бакоња пође кораком главном улицом гледајући низове кућа, варошане, а особито варошанке, гдје би се која помолила. Оне што их видје учинише му се једна љепша од друге, једна чистија од друге. И сељачки је народ врио улицом. Много му се „приковођана“ јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир. Кад стиже на крај улице гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млађа госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати. У тај мах потрча испред њега њеки дроњо у изношенијем лацманским хаљинама, носећи два суда за воду. Дроњо стаде и тренутно се загледа у коњика, па остави судове и ухвати коња за оглав викнувши:

— Бакоња! Зар си ти то?

Бјеше Кењо. Снопасти и врљави Кењо у лацманским одеринама и бос!

— Носи те враг, губава лупежино! — викну Бакоња и ободе коња. А Кењо ста викати из свега мозга:

— О Кушмељићу Бакоња из Зврљева! О таволизу, измећару, шпијуне вратарски, јеси ли се погосподија, јеси! Ха-ха-ха! Стани болан да попијемо по једну кафу заједно. Та браћа смо, болан!... Јесмо, крижа ми, браћа, госпоја. Ово је слуга вратарски...

Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и побјеже. Та улица бијаше тијесна, прљава, кривудаста. Куће неједнаке. Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте. У једној мрачној кафаници пјеваху промукло њеки адраповци. До ње, са једнога приземнога прозора, на коме се надимаше бијела завјеса, промоли се женска црвена глава и викну:

— Како то, млади господине, ни мукајет! Та, сјашите, па свратите, има ко коња придржати!

Одмах се промолише друге — бијаше лијепих — те викаху једна за другом:

— Куд тако, липи младићу? Станите, липи господине!

Бакоња погна касом. Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“

Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра и на сметлишта. Лијевом страном, до кућа, бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и сврну у поширу улицу, која му се прва намахну. И гле случаја! Након њеколико корака, дуж једног високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране. Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља. Од цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пречагама, манастир дакле. Бакоња закуца алком. Отвори му вратар, који му у многом напомињаше Балегана. Бакоња му каза ко је и кога тражи. Вратар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да дође. То зачуди Бакоњу, али види није друге. Међутијем се начета гомила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу оштарију за бановац. Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутаху пред њим препирући се. Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио. Најпослије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата. Миса бјеше при свршетку. По клупама било је њеколико постаријих госпођа. Фратри, један за другијем, њих десет, прођоше мимо њега. За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова. По опису намах познаде фра-Бону. Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица. Остали како који, већином стари. Од ђака упаде му у очи један здепаст, необично широка лица, са великом брњицом у уху. Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка које је фра-Боне.

— Ен они, ча је ветји од осталијех! — одговори друг. Бакоња зину од чуда, чувши тај говор. Зар су ово бодули, помисли. Он је по причању знао како острвљани говоре, али никада дотле не видје кога. Утолико дебељко викну:

— Фра-Буоне, траже вас!

Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале. Сви заграјаше идући лагано уза камене стубе.

— Како? Јерковић! Стара кућа! Дакле, то је наслидник фра-Брнин! Лип дитић! Диван будући редовник!... Па како то да ниси бија никад овди? А колико ти је година? А јеси ли већ почеја учити пастирску богословију? А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?...

Бакоња, одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима. То му се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном столу, само подаље. Сад га ђаци заокупише питањима, а све љубазно. Види да су све наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви познају по чувењу; канда се особито разгласио послије похаре, кад је препливао ријеку са Срдарем. Бакоња се ослободи, те им ста потихо причати смијешне ствари из свога манастира, нарочито из онога времена кад се јављала Шкоранчина пудалина. Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи:

— Дакле, имаш жицу стари Јерковића да милујеш шалу, а не кô фра-Брне! Ајдемо!

Боне га одведе у главну улицу, к адвокату. У предсоби бјеше много сељака у писарници такође. Адвокат, видећи фратра, остави све, па им приђе. Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино. Адвокат, омален, сух, читајући писмо, закопчаваше и откопчаваше једно пуце на капуту, па одмах потражи свежан, хартија, узе клобук и отиде с њима двојицом у судницу.

У тријему судском, међу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у манастир. Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова причања:

— Ископâ ме из темеља, бездушник! Кâ што вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет талира главнога, шта ми је зајмија приколици, и за тријест талира добити. Неће, коза, да причека до Лучина, него навалија сад: дај! Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам!

— Ма је ли давно истекâ рок? — питају га.

— Јес, ту скорице, болан. Него сам се уздâ у брата. Он се бија подјемчија, он би га и сад могâ уставити да се нису ништо загризли међу собом, па Наћвар да се освети њемукарце оће да умете менекарце! А тај је Наћвар с душом у носу! Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и досад накрâ. Барем тако ми је брат приповидâ. А...

— А ко ти је брат? — прекиде га њеки.

— Вратар, болан, јарчина кâ и Наћвар! Мога зову Вртиреп, јер се врцкâ иђући кад је бија млађи. Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси...

У томе изађе Боне с адвокатом. Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче привијати око њега:

— Оче мој, ја сам брат вра-Барин. Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле карте... — али му се прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га одмјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.

Било је већ десет часова. Бакоња замоли Бону да му да једнога ђака који би га провео по вароши. Боне одреди најмлађега и они пођоше. Бјеше, ваљда, двије-три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика. Звао се Шимета. Бакоња хтједе да најприје види православну цркву, те га Шимета одведе у једну улицу упоредну са главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици. Бакоња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситнијех што крупнијех у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан да купи свиленијех рубаца. Вратише се у главну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав начичкан кутијама. Иза тезге уста цурица од петнаест-шеснаест година, бјелолика, црнијех очију, лијепо скројена. Она читаше кад они уђоше, па оставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше. Бакоња затражи педесет цигара по три крајцара, па докле она то опремаше, он погледа на књигу и видје да је српска. На поласку опет се обоје зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црне очи као да га хоћаху уставити. Чудна судбина — мишљаше он — да га највише дира оно што је ришћанско! Идући к дућану, Шимета му исприча да је дјевојка јединица у матере и прилично имућна. Одједном Бакоња се трже и устави. Средином улице иђаху: Цонтрона, Врљока и Бакрица. Бакоња се препаде да није за њима пристао Кењо. Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло. Срећом, жене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше. У дућану гдје уђоше бјеше налога — највише жена. Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића, лијепа одјевена, растура гомилу сељанака па му изнесе кутију свиленијех рубаца. Жене се скркоше око њега. Једна га невјеста боцну палцем у стегну и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију. Бакоњи се запламтјеше образи а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те онако збуњен не умједе се ни погађати, но плати за два рупца два талијера и двадесет карантина. Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.

Послије ручка Бакоња се опрости са фратрима, отиде са ђацима у скулу те су се поново наразговарали, па га сви испратише до коњушке. На растанку другови се ижљубише с њим и он узјаха на бјелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два-три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџика истрча пред врата сва блиједа. Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк.

Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше. Настаде повјерљиви разговор него оно јутрос. Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако од свачега надохват, па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиковања са крчмарицом на Великој оштарији. И Срдар је то приповиједао Бакоњи колико је знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижица. Прича је толико разголицала радозналост Бакоњину да је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутник, још младолика, готово да је избарабариш са кћерју, којој је тек шеснаеста. Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два-три пута пови обрвама.

— Знаш шта, синко? — рече поп, уставивши коња као да се сјети нечега. — Послушај ти мене све што ти вељу. Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући; нећу с тобом, јер је Маша лисица. Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиједô. А ти, пошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин. Е, већ замишљам шта ће бити.

— Е, баш ћу тако учинити!

— Али се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч да ћеш ми доћи у госте кад узможеш. Оћеш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу твога стрица? Ја би те и сад повео, па било и насилу да није тако са фра-Брном као што си ми казао. Дакле, дијете?

Бакоња скочи с коња, па приђе попу те се изљубише.

— Дајем вам часну ''ријеч'', да ће прва моја поода кад се заредим, кад будем свој, бити вама — узвикну Бакоња и опет се пољубише. Поп сврну са цесте.

Послије по часа Бакоња стиже пред Велику оштарију. Бакоња ту не видје ништа „велико“. Под голијетнијем брдима бјеше као тканица дубраве. Под њом село. Од села ка цести распрострла се тратина, а на њој обична кућа на један под, пак, ниже, зграде за штале. Али је Велика оштарија знатна била што бјеше на средокраћи између двију варошица и што се пред њом поштанска кола мијењаху. Пред крчмом бјеше големи орах и њеколико јасенова. Под орахом одмарало се њеколико путника. У сјени од коњушке лежаше стока.
Бакоња одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем према вратима од крчме, тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке опрегљачом. Бијеше осредња, једра, лијепо сразмјерена, лијепа, „чиста“ лица, живијех црнијех очију. Најљепша јој бијаху уста, месната, али ипак мала, њешто напрћена. Додуше, раздјељак вране јој, њекада бујне косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претурила четрдесету, могао би мислити да није напунила ни тридесет пету.

— Добро дошли, господине! — рече Маша. — Заповидате ли штогод?

— Молија би вас за једну кафу и чашу воде — одговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећи руку на челу.

— Једну кафу, Томе! — викну Маша не мичући се с мјеста, па додаде: — Једну кафу, али добру, чујеш! А ви уморни, господине? Путујете из далека?

У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.

Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада. Очи ипак не могаше савладати, но му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преобрази, поста млађа.

— Ја не знам ди сам вас видила — поче Маша заборавивши прво питање и сједајући до њега, али сам вас нигде видила!... Ви овуда нисте пролазили?

Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка каменијем стубама, низ које силажаше дјевојка. На њој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача. Гуњића није имала, те, како је плела, виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше гô. На ногама имаше црвене чарапе у отворенијем мествама. Право је рекао поп: така је морала бити Маша дјевојком.

Све је то Бакоња једнијем погледом видио, зато одговори Маши одмах.

— Не ја нисам овди никад бија. — Па отиде да њешто мрдне око коња. Кад се повратио, Маше већ не бјеше. Послије њеколико минута, ето ти из крчме дјевојке, носи на послужавнику воду и кафу. Бакоњу подиђоше трнци кад је сасвијем изблиза видје, а и она ушепртљи. Обоје канда се силно зачудише кад се погледаше, па се обоје постидјеше.

— Заповидајте! — једва рече она и пође натраг.

— Фала! — једва изговори он. Испи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.

Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се. Не само што нестаде веселости која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше. И у један мах учинише му се ништавни сви планови о будућности који су га дотле загријавали, и немио му поста манастир. Он није размишљао, него осјећао.

Сунце већ бјеше нагло ка западу кад се Бакоња трже. Он похита. Сад, за накнаду, машта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга. Бељан и говедар довезоше сплату. Оба бјеху гологлава.

— Шта то значи? — пита их, мрднувши главом на више.

— Саранили смо Дундака — рече Бељан тужно.

— Шта? — дрекну Бакоња. — Умра Дундак! И већ је сарањен! Шта је то било?

— А јето видија си га јуче какав је бија. Прогута је пушчано зрно, па се спетљало у цривима, није могло изићи. Издануја је синоћке посли Здраве Марије, а данаске, послин подне, закопасмо га.

— Ма какво зрно? Зашта је гута зрно?

— Да прочисти црива — објасни му говедар. — Несритник, мислија је да је јоште млад, да може то поднити, па је заглавија. А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе. Кад прождереш зрно, послин николико вримена ћутиш се ласан кâ перо!...

Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у манастир предавши коња Шкељу, који му каза како је стрица страшно поразила ненадна смрт Дундакова. Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух. Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести. Па онда поче шапатом:

— Ти си одма видија на мени да... Ти си се сад припâ кад си ме видија, је ли? — Питајући то, Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду да разговоре стрица.

Обојица су сједела до поноћи код Брне, који је на махове пребирао бројанице и молио се, те онда разговарао се. Кад хтједоше поћи, пробудише Бакоњу, који бјеше заспао обучен на дивану у предњој соби. Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.

Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила које затијем настаде. Стрицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив. Сви су се чудили шта је Бакоњи. Срдар је залуду тражио свакијем начином да га разговори. Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то. У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудио се што му „дите“ поново копни и корио га и „наговиштавâ нике ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.

Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића. Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести. Љекар, по обичају, пророкова да може умријети наскоро, а може бити и касније. Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут. Шаље га у град да се зађакони. Хоће да то буде још за живота Брнина. Бакоњу ће пратити Срдар. Бакоња замоли да га најприје пусти кући за један дан, да прије него се „обуче“ узме благослов од родитељâ, као што је обичај. Гвардијан му то допусти. Бакоња урани и отиде противнијем правцем, те око осам часова стиже на Велику оштарију. Већ се због времена није могло сједети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но ти око Божића. Маша њешто срачунаваше кредом на тезги, а син јој Томо послуживаше људе. Њега Бакоња сад први пут видје изближе, и по лицу познаде да је глуп. Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и ухвати га за руку.

— А ти ли си? А дошâ си? А зашто ми се ниси казâ онога пута, и зашто онако побиже? Мислија си да неће Маша дознати? О, липото моја, како си стидљив? Чекај да те тетка пољуби (цјелива забленута Бакоњу). И ти ћеш се тако лип и шестан, зафратрити? Тешто најпосли, тобоже ће ти фалити невиста! Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији.

— А бегенишеш нашега дијака? — рече један напити прековођанин који у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње ријечи.

— Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже — вели Маша. — А наћи ће он прима себи! Ајдемо гори, у камару — додаде пошавши ка стубама.

— Све ми знамо о теби, Иве. Ми често о тебика разговарамо. Чућеш само шта моја Цвита о теби зна... А, збиља, ди си пошâ? Чула сам од слугу да је фра-Брни сасвим лоше, да је при скончању?...

Бакоња није могао доћи к себи. У силној вреви мисли и осјећањâ које изазва тај дочек, усред дома који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки понос јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али кад Маша немарно и као узгред запита за „скончање“ човјека кога, ако ништа друго, мораше сажаљевати, Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне. Него Маша, не сачекавши одговора, отиде у другу собу. Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчеге. Бакоња опет владаше собом, те је дочека развукавши усне и начинивши ђаволаст поглед.

— Дакле тако, ти све знаш о мени? Шта је то све? Де, погоди зашта сам побигâ онога пута и шта оћу сад да с тобом говорим?

— Ајд, ђаволе! — рече она повлачећи очима и ударивши га прстима по лицу... — Ето мале! Оћеш ли да ти донесем кафу? — И изађе.

Цвита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као прије, осим што је обукла плетени вуњени гуњић. Бакоњу намах остави поуздање, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе. Дјевојка нахерила лијепу главу и прати очима његове покрете.

— Шта сте изгубили? — запита она најпослије.

— Изгубија? — рече Бакоња дишући испрекидано. — Нисам ништа изгубија. Нисам има шта да изгубим. Баш нисам ништа изгубија...

— Па сидите! — понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима.

Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло. Он зажмури и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети њене меке и топле у својима, он их провуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста...

Послије полак часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, тужна. Они се једно другом добро загледаше у очи. Машине очи говораху: „Лудо дите! Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све до сад отимâ, ти си јутрос дошâ да ми кажеш да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци. Не знаш ти како је тешко живити! А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, кâ што смо и ''ми'' чинили, кâ што ''сви чине''? Де, не лудуј, него ајде старим, утрвеним путем а ја ћу Цвиту за то спремити, колико није спремна!“ Бакоњине очи говораху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен да не би на то пристâ кад она не би била твоје дите, кад не би знâ да је она на то спремна и да, ако нећу ја, оће други! Нека враг носи! Ја не могу бити бољи од други!“

— Пиј кафу, липото моја! — рече Маша, наслонивши му руку на раме. — Шта си тако забринут? Жâ ти је стрица! Е, па фала богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли.

— Тако је! — потврди Бакоња уздахнувши. — А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда. Ово је послидњи дан да сам у овој одићи. Сутра ћу се обући, па иђем у град.

Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта:

— Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.

— Е, баш оћу да јој кажем — вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе. — дакле, сутра ћу бити у мантији! Е, збогом!

Бакоња немилостиво тјераше коња. Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање у себи. Био је веома незадовољан са собом. Осјећао је да је заиста њешто „изгубија“, њешто драгоцјено што се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни дати ни примити онакога пољупца. Залуду се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, који би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао да и остали тако чине. Опет погна коња у сав трк, и све тако на измјену, те стиже у Зврљево око подне.

Кушмељ чим разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град. Бакоња се опирао, наводећи за разлог да отац нема коња који би се могао испоредити са Теткинијем и Срдаријевим, али њекако и Осињача бјеше уз мужа. Бакоња мораде попустити, те се договорише да ћаћа добро урани и да их чека на Великој оштарији. Па онда настаде дирљив призор. Кнез дозва братственике који се наврсташе око огњишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па онда започе кроз сузе:

— Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш... — даље није могла од плача, но му одреза бич косе, коју ижљуби и однесе да спреми.

Кнез тада преузе:

— Иве, дите моје, бог ти дâ... — али и њега загушише сузе.

Тада сви Јерковићи зачаврљаше љубећи се с њим. Кнез их почасти пићем. Чагљина поче здравицом:

— Данас је наше говорење. Кућа Јерковића роди дитића — коме су јуста од дитињства окренута на Јерусалим... — Бакоња му рече да не заборави на којој је речи, па се поздрави са свима и отиде.

Сутрадан обуче Бакоња мантију (поклон Теткин) и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у град. Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми. Цвита је била на прозору. Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога фратра коме би мантија тако доликовала као Бакоњи. Цвита сађе да пољуби Срдара у руку. Бакоња гледаше на страну. Срдар се зачуди колико је Цвита одрасла и како се „расцвитала“ за три или четири године откад није био у оштарији. И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци. Најзад се њих тројица кренуше у град.

Требало би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на њ, пријем код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства. Све је то пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити што би га још потресло, толико је засићен био промјенама и изненађењима. Кад послије ручка отиде да захвали бискупу и да се опрости, бискуп му рече:

— Остани, синко, још сутра и дођи на мису!

Шта то може бити? Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак. Кнез се куњаше да би му то милије било него да му поклониш полак Зврљева. Бакоња није то вјеровао, али не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао. Али какво би његово изненађење кад му сутрадан у цркви рекоше да ће га тога јутра бискуп зафратрити — сасвијем зафратрити. Он и Срдар згледаше се. Кушмељ паде ничке на стубе пред једнијем побочнијем олтаром, па оста све тако докле не забрујаше оргуље. Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје клечи пред бискупом, опкољеним четом свећеника.

Бакоња се прометну у фра-Брну! Једнога дана ђакон, другога фратар! Је ли то још ко видио?

То је било изненађење фра-Теткино, који то изради код бискупа, свога школскога друга!

Бакоњи се чинило да снива. И цијелијем путем у повратку, каогод што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше освијестити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар. Кнез је налазио изговора да уставља свакога путника и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов син, коме је сад име вра-Брне! Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“

Нови фра-Брне није нипошто хтио да се сврће код Велике оштарије, но да се заомине. Стидио се да га Цвита види пробријане главе.

И тако стигоше у манастир четвртога дана у мрак. Млади фра-Брне отиде право ка стрицу, те клече и исплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думу, па Дувалу и Блитвару. Бујас се пољуби с њим кисела лица. Балеган је плакао и расторокао се у бескрајност. Бутре је једнако око њега скакутао и љубио му руке.

Стриц поклони Бакоњи стотину талијера. Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису. Пировање је трајало три пуна дана и свршило се тијем да су се Кркотићи и Рорићи потукли. Бакоња поклони оцу и матери половину од онога што му претече пак, се врати у манастир.

Стари фра-Брне живио је још шест мјесеци, увијек при свијести, увијек страхујући од смрти. Најзад јој подлеже.

Млади фра-Брне дворио је стрица синовском њежношћу, али, у исто вријеме, свакога другога јутра одјахао би зором на Велику оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима каквој је он сили подлегао.
{{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}}

[[Категорија:Бакоња Фра Брне]]</text>
      <sha1>o3oznl5z9e8ib9t19usv69ao4mzgt1k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Укидање страсти</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61135</id>
    <revision>
      <id>144155</id>
      <timestamp>2026-06-06T13:37:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144155</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19604" sha1="riati27yajvdxxpy9bswki1f7u5qeuy" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Укидање страсти
| одељак=
| аутор=Радоје Домановић
| белешке=
}}
Ми смо Срби, хвала милостивом богу, свршили сва своја посла, па сад можемо, ’нако тек у доколици, зевати до миле воље, дремати, лешкарити и спавати, па кад нам се и то досади, можемо, шале ради, навирити, да видимо шта се ради по другим несрећним земљама. Кажу — боже нас спаси сваке беде и напасти и далеко им лепа кућа! — како има земаља где се људи једнако крве и кавже око некаквих права, око некакве слободе и личне безбедности. Кожа се најежи човеку кад помисли на такве несрећнике што још нису расправили своје домаће ствари, а ми стигли чак да уређујемо Кину и Јапан. Сваким даном идемо све даље од своје земље, и ако потраје овако, наши ће новинари почети доносити дописе с Марса, Меркура, или, у крајњем случају, с Месеца.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
И ја сам члан овог срећног народа, па, ето, хоћу, не би ли задовољио моду, да вам причам о некој далекој, много далекој ваневропској земљи, и шта је у њој било давно, врло давно.

Не зна се тачно где је била та земља, како се звао народ у њој, али по свој прилици није у Европи, а народ се могао звати ма којим именом, само не Србима. У томе се слажу сви старији историци, а нови ће можда тврдити обратно. Уосталом, то наш посао и није, те ја остављам ту ствар, па ако ћу се и огрешити о обичај да треба говорити и о ономе што не разумемо и радити онај посао за који нисмо.

Зна се поуздамо да је тај народ био веома покварен и неваљао, препун порока и рђавих страсти, те ћу вас тиме и позабавити овом причицом.

Наравно, драги читаоци, ви не можете веровати на први мах да је могло икад постојати тако покварених људи, али знајте да сам ја све ово радио према старим записима, које имам у рукама.

Ево, у тачном преводу, неколико достава разним министрима:

&lt;blockquote&gt;Земљоделац Н. Н., из Кара, данас је после орања свратио у механу, те пио каву и страсно читао новине у којима се напада на данашње министре…

Учитељ Т… из Борка, чим изиђе из школе, скупља око себе сељаке и наговара их да оснују певачку дружину. Сем тога, овај учитељ игра клиса са шегртима, а са својим ученицима дугмића, те је тако врло штетан и опасан. Неким сељацима је читао књиге и нудио им да купују. Ово се зло не може трпети, јер развраћа целу околину и подмеће мирним и поштеним грађанима како траже слободу, а у самој ствари он непрестано говори пако је слобода слађа од свега. Пуши страсно и пљуцка кад пуши.

Свештеник Ђ… из Сора, после службе у храму, ишао је на политички збор у оближњи град.&lt;/blockquote&gt;

Ето, видите, какве бруке у свету није бивало!

Пазите даље:

&lt;blockquote&gt;Судија С… данас је гласао за општинску управу. Овај срамни судија прима опозициони лист и страсно га чита. Усудио се да у суду каже како није ништа крив један сељак који је оптужен за увреду и противстајање власти, што је пред сведоцима казао како неће ништа пазарити у дућану кмета Габора. Осем тога, тај исти судија изгледа замишљен, а то је јасан доказ да је пун порока и сигурно смишља какву крупну заверу против данашњег режима. Треба га оптужити за увреду господара, јер он и иначе не може бити пријатељ династије, кад иде на кафу код Мора кафеџије, а Моров деда је био добар познаник са побратимом Леоновим, који покрете онај метеж у Јамбу против доглавника на двору деде данашњег владара!&lt;/blockquote&gt;

Имало је још и горих људи у тој несрећној земљи. Читајте само ову доставу:

&lt;blockquote&gt;Адвокат из Тула заступао је неког сиромашка чијег су оца убили лањске године. Тај адвокат страсно пије пиво и иде у лов, а, што је још најгоре, основао је неку дружину за потпомагање сиротиње у нашој околини. Тај дрски изрод, који говори да су државни шпијуни најгори људи!

Професор Т… данас је трчао по граду с разном белосветском дечурлијом и крао од пиљара крушке а јуче је праћком гађао голубове и разбио прозор на једној државној згради. То би му се могло и опростити, али он иде на политичке зборове, гласа на изборима, разговара с грађанима, чита новине, говори о државном зајму, и какве још покоре не чини на штету наставе!

Сељани из Вара почели су правити нову школу и, како изгледа, тим ће се пороком заразити цела околина. Треба што пре сузбити ту гадну струју, штетну за државу!

Занатлије из Вара оснивају читаоницу и скупљају се свако вече у истој. Та страст је ухватила дубок корен, нарочито код млађих, а старији се носе мишљу да се сем читаонице оснује — занатлијски пензиони фонд. Ово се не може трпети у нашем крају, јер служи на саблазан свију поштених људи, који не грде министре! … Један занатлија чак хоће поделу рада! … Грозне страсти! …

Сељаци из Падоа траже општинску самоуправу!

Грађани у Троји хоће слободу избора.

Многи овдашњи чиновници раде савесно свој посао, а један сем тога свира у флауту и зна ноте!

Писар Мирон страсно игра на забавама и једе слано семење уз пиво. Треба га отерати — да би се излечио од тих страсти.

Учитељица Хела купује цвеће сваког јутра, те тако саблажњава околину. Не може се трпети, јер ће нам покварити омладину.&lt;/blockquote&gt;
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Ко би још могао изређати све гадне страсти тог несрећног народа? Довољно је рећи да ''бејаше само десет ваљаних и честитих људи у целој земљи'', а све остало, и мушко и женско, и старо и младо, покварено, што но веле, из темеља.

Шта мислите, како је могло бити овој десеторици добрих и честитих људи у овој поквареној земљи? … Тешко, врло тешко, а највише због тога што морадоше гледати пропаст своје рођене земље, коју тако жарко љубљаху. Нису спавали ни дневи ни ноћи од бриге: како ће поправити своје грешне суграђане, како ће земљу спасти од пропасти?

Пуни жарког родољубља, пуни врлина и племенитости, бејаху у стању поднети све жртве за срећу отаџбине своје. И једнога дана стегоше јуначко срце, приклонише главу пред вољом горке судбине, која им досуди тежак терет, и постадоше министрима, узевши на себе племенити задатак да земљу очисте од греха и страсти.

Учени су људи, али, тек, није било лако извести тако тешко предузеће.

Најзад, једном, што бејаше најглупљи (то је у том народу значило најдуховитији), кресну кроз главу мисао да треба позвати Народну скупштину, али да у њој решавају странци. Прихватише сви ту дивну идеју и узеше о државном трошку, под најам, две стотине људи, а толико похваташе неких странаца који су се случајно затекли у тој земљи због трговине. Бранили се ови, отимали, али сила бога не моли!

Тако се слеже четири стотине странаца да буду посланици и да решавају разне ствари за срећу земље, да буду израз народних жеља.

Кад тако свршише посао и нађоше довољан број људи које наименоваше за народне представнике, одмах после расписаше и изборе народних посланика. Немојте се томе чудити, јер је такав обичај владао у тој земљи.

Отпочну скупштинске седнице. — Решава се, говори се, дебатује се… Није лако свршити тако важан посао. Све је било лако и иде брзо, али чим се дође на страсти, одмах се наиђе на тешкоће. Док се неко не нађе, те предложи да се донесе решење, којим се укидају све страсти у земљи.

— Живео говорник, живео! — проломи се у скупштинској дворани радосни усклик из свију грла.

Сви прихватише одушевљено предлог и донесе се одлука:

&lt;blockquote&gt;Народно представништво, увиђајући да страсти сметају напретку народном, налази се побуђено да донесе још и ову тачку у новом закону, која ће гласити:

„Од данас страсти престају и укидају се као штетне по народ и земљу.“&lt;/blockquote&gt;

Није прошло ни пет минута откако је закон о укидању страсти потписан, и за њега знађаху само посланици, а да видите што се дешавало по народу, у свим крајевима без разлике.

Довољно је да вам наведем само у преводу једно место из нечијег записника.

Ево од речи до речи тог записника:

&lt;blockquote&gt;…Пушио сам страсно. Чим се пробудим, одмах за цигару. Једног дана се пробудим и узмем кутију с дуваном, те завијем (по обичају) цигару. Некако ми непријатно (тада је баш онај посланик предлагао), док одједном осетих како ми рука сама задрхта, а цигара паде; погледам је, па са одвратношћу пљунем… „Више нећу пушити“ — помислим, а дуван ми се учини гадан, па не могу да га гледам очима. Чудим се шта то би одједном и изађем у двориште. Кад тамо, имам тек шта видети! Пред вратима мој сусед, једна древна пијаница, који није могао без вина ни часа; стоји човек трезан, а гледа преда се и чешка се по глави.

— Ево вино, донех — рече му момак и пружи боцу, као и обично.

Мој сусед дохвати боцу, па је треснуо о земљу и она прште на сто комада.

— Ух, гадне ствари! — викну он с гнушањем, гледећи просуто вино.

Ћути затим дуго, па заиска слатко и воду.

Донеше му, те се послужи, па оде на посао.

Његова се жена заплака од радости кад виде како јој се муж нагло поправи.

Један, опет, мој други сусед, што страсно читаше новине, седи крај отворена прозора, па и он нешто преображен и чудно изгледа.

— Јесте ли добили новине? — питам га ја.

— Не бих погледао више новине, тако ми нешто одвратне! Сад баш мислим да узмем читати археологију или грчку граматику! … — одговори овај, и ја прођох, те изиђем на улицу.

Читава се варош преобразила. Један страстан политичар бејаше пошао на политички збор. Иде човек улицом, па се тек одједном окрете и потрча натраг, као да га ко јури.

Зачудих се шта му би, те га упитам што се тако нагло врати?

— Пођох на збор, па ми тек одједном паде на ум да је боље ићи кући, те поручити какву књигу из пољопривреде и домаће индустрије, па читати и усавршавати се у раду. Шта ћу на збору? — вели овај, па отрча кући, да изучава ратарство.

Нисам се могао начудити чуду шта се почини одједном, па се вратим кући, те узмем претурати психологију. Хтео сам да прочитам место о страстима.

Наиђем на лист где пише „Страсти“. Остао само наслов, а оно све друго побелело, па као да никад ништа није ни писано! …

— О, шта је сад ово, за име бога?!

У целом граду нигде не можеш наћи рђавог и страсног ма у чему, па чак и стока постаде паметнија!

Тек сутрадан читамо у новинама скупштинску одлуку да се све страсти укидају.

— А, ха, то је даклем! — виче свако. — Чудимо се ми шта би с нама, а оно видиш, Скупштина укинула страсти!&lt;/blockquote&gt;

Овај записник довољан је да објасни шта је бивало у народу кад се у Скупштини доносио закон о укидању страсти.

После већ бејаше знано свима и свакоме, и чуђење престаде, а наставници су у школама предавали својим ученицима о страстима овако:

&lt;blockquote&gt;Некад је било у душама људским и страсти, и то је био један од најзаплетенијих и најтежих делова из психологије; али решењем скугпнтинским страсти су укинуте, те тако сад нема те партије у психологији, као год ни у души људској. Страсти су укинуте датума тога и тога, године те и те.&lt;/blockquote&gt;

— Хвала богу, кад их не морамо учити! — шапућу ђаци, задовољни том одлуком скупштинском, јер за идући час треба само да науче:

&lt;blockquote&gt;Тога и тога датума, године те и те, решењем скупштинским укинуте су све страсти, и тако их више нема код људи! …&lt;/blockquote&gt;

Чим то изговори без погрешке, добије одличну оцену.

Ето, тако се нагло спасе тај народ од страсти. ноправи се, па од тога народа, по неким предањима, постадоше анђели! …</text>
      <sha1>riati27yajvdxxpy9bswki1f7u5qeuy</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144156</id>
      <parentid>144155</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T13:38:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>додао категорије</comment>
      <origin>144156</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19708" sha1="8gq8ax7cmfii6bj0ks3mmzvmotfn5aq" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Укидање страсти
| одељак=
| аутор=Радоје Домановић
| белешке=
}}
Ми смо Срби, хвала милостивом богу, свршили сва своја посла, па сад можемо, ’нако тек у доколици, зевати до миле воље, дремати, лешкарити и спавати, па кад нам се и то досади, можемо, шале ради, навирити, да видимо шта се ради по другим несрећним земљама. Кажу — боже нас спаси сваке беде и напасти и далеко им лепа кућа! — како има земаља где се људи једнако крве и кавже око некаквих права, око некакве слободе и личне безбедности. Кожа се најежи човеку кад помисли на такве несрећнике што још нису расправили своје домаће ствари, а ми стигли чак да уређујемо Кину и Јапан. Сваким даном идемо све даље од своје земље, и ако потраје овако, наши ће новинари почети доносити дописе с Марса, Меркура, или, у крајњем случају, с Месеца.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
И ја сам члан овог срећног народа, па, ето, хоћу, не би ли задовољио моду, да вам причам о некој далекој, много далекој ваневропској земљи, и шта је у њој било давно, врло давно.

Не зна се тачно где је била та земља, како се звао народ у њој, али по свој прилици није у Европи, а народ се могао звати ма којим именом, само не Србима. У томе се слажу сви старији историци, а нови ће можда тврдити обратно. Уосталом, то наш посао и није, те ја остављам ту ствар, па ако ћу се и огрешити о обичај да треба говорити и о ономе што не разумемо и радити онај посао за који нисмо.

Зна се поуздамо да је тај народ био веома покварен и неваљао, препун порока и рђавих страсти, те ћу вас тиме и позабавити овом причицом.

Наравно, драги читаоци, ви не можете веровати на први мах да је могло икад постојати тако покварених људи, али знајте да сам ја све ово радио према старим записима, које имам у рукама.

Ево, у тачном преводу, неколико достава разним министрима:

&lt;blockquote&gt;Земљоделац Н. Н., из Кара, данас је после орања свратио у механу, те пио каву и страсно читао новине у којима се напада на данашње министре…

Учитељ Т… из Борка, чим изиђе из школе, скупља око себе сељаке и наговара их да оснују певачку дружину. Сем тога, овај учитељ игра клиса са шегртима, а са својим ученицима дугмића, те је тако врло штетан и опасан. Неким сељацима је читао књиге и нудио им да купују. Ово се зло не може трпети, јер развраћа целу околину и подмеће мирним и поштеним грађанима како траже слободу, а у самој ствари он непрестано говори пако је слобода слађа од свега. Пуши страсно и пљуцка кад пуши.

Свештеник Ђ… из Сора, после службе у храму, ишао је на политички збор у оближњи град.&lt;/blockquote&gt;

Ето, видите, какве бруке у свету није бивало!

Пазите даље:

&lt;blockquote&gt;Судија С… данас је гласао за општинску управу. Овај срамни судија прима опозициони лист и страсно га чита. Усудио се да у суду каже како није ништа крив један сељак који је оптужен за увреду и противстајање власти, што је пред сведоцима казао како неће ништа пазарити у дућану кмета Габора. Осем тога, тај исти судија изгледа замишљен, а то је јасан доказ да је пун порока и сигурно смишља какву крупну заверу против данашњег режима. Треба га оптужити за увреду господара, јер он и иначе не може бити пријатељ династије, кад иде на кафу код Мора кафеџије, а Моров деда је био добар познаник са побратимом Леоновим, који покрете онај метеж у Јамбу против доглавника на двору деде данашњег владара!&lt;/blockquote&gt;

Имало је још и горих људи у тој несрећној земљи. Читајте само ову доставу:

&lt;blockquote&gt;Адвокат из Тула заступао је неког сиромашка чијег су оца убили лањске године. Тај адвокат страсно пије пиво и иде у лов, а, што је још најгоре, основао је неку дружину за потпомагање сиротиње у нашој околини. Тај дрски изрод, који говори да су државни шпијуни најгори људи!

Професор Т… данас је трчао по граду с разном белосветском дечурлијом и крао од пиљара крушке а јуче је праћком гађао голубове и разбио прозор на једној државној згради. То би му се могло и опростити, али он иде на политичке зборове, гласа на изборима, разговара с грађанима, чита новине, говори о државном зајму, и какве још покоре не чини на штету наставе!

Сељани из Вара почели су правити нову школу и, како изгледа, тим ће се пороком заразити цела околина. Треба што пре сузбити ту гадну струју, штетну за државу!

Занатлије из Вара оснивају читаоницу и скупљају се свако вече у истој. Та страст је ухватила дубок корен, нарочито код млађих, а старији се носе мишљу да се сем читаонице оснује — занатлијски пензиони фонд. Ово се не може трпети у нашем крају, јер служи на саблазан свију поштених људи, који не грде министре! … Један занатлија чак хоће поделу рада! … Грозне страсти! …

Сељаци из Падоа траже општинску самоуправу!

Грађани у Троји хоће слободу избора.

Многи овдашњи чиновници раде савесно свој посао, а један сем тога свира у флауту и зна ноте!

Писар Мирон страсно игра на забавама и једе слано семење уз пиво. Треба га отерати — да би се излечио од тих страсти.

Учитељица Хела купује цвеће сваког јутра, те тако саблажњава околину. Не може се трпети, јер ће нам покварити омладину.&lt;/blockquote&gt;
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Ко би још могао изређати све гадне страсти тог несрећног народа? Довољно је рећи да ''бејаше само десет ваљаних и честитих људи у целој земљи'', а све остало, и мушко и женско, и старо и младо, покварено, што но веле, из темеља.

Шта мислите, како је могло бити овој десеторици добрих и честитих људи у овој поквареној земљи? … Тешко, врло тешко, а највише због тога што морадоше гледати пропаст своје рођене земље, коју тако жарко љубљаху. Нису спавали ни дневи ни ноћи од бриге: како ће поправити своје грешне суграђане, како ће земљу спасти од пропасти?

Пуни жарког родољубља, пуни врлина и племенитости, бејаху у стању поднети све жртве за срећу отаџбине своје. И једнога дана стегоше јуначко срце, приклонише главу пред вољом горке судбине, која им досуди тежак терет, и постадоше министрима, узевши на себе племенити задатак да земљу очисте од греха и страсти.

Учени су људи, али, тек, није било лако извести тако тешко предузеће.

Најзад, једном, што бејаше најглупљи (то је у том народу значило најдуховитији), кресну кроз главу мисао да треба позвати Народну скупштину, али да у њој решавају странци. Прихватише сви ту дивну идеју и узеше о државном трошку, под најам, две стотине људи, а толико похваташе неких странаца који су се случајно затекли у тој земљи због трговине. Бранили се ови, отимали, али сила бога не моли!

Тако се слеже четири стотине странаца да буду посланици и да решавају разне ствари за срећу земље, да буду израз народних жеља.

Кад тако свршише посао и нађоше довољан број људи које наименоваше за народне представнике, одмах после расписаше и изборе народних посланика. Немојте се томе чудити, јер је такав обичај владао у тој земљи.

Отпочну скупштинске седнице. — Решава се, говори се, дебатује се… Није лако свршити тако важан посао. Све је било лако и иде брзо, али чим се дође на страсти, одмах се наиђе на тешкоће. Док се неко не нађе, те предложи да се донесе решење, којим се укидају све страсти у земљи.

— Живео говорник, живео! — проломи се у скупштинској дворани радосни усклик из свију грла.

Сви прихватише одушевљено предлог и донесе се одлука:

&lt;blockquote&gt;Народно представништво, увиђајући да страсти сметају напретку народном, налази се побуђено да донесе још и ову тачку у новом закону, која ће гласити:

„Од данас страсти престају и укидају се као штетне по народ и земљу.“&lt;/blockquote&gt;

Није прошло ни пет минута откако је закон о укидању страсти потписан, и за њега знађаху само посланици, а да видите што се дешавало по народу, у свим крајевима без разлике.

Довољно је да вам наведем само у преводу једно место из нечијег записника.

Ево од речи до речи тог записника:

&lt;blockquote&gt;…Пушио сам страсно. Чим се пробудим, одмах за цигару. Једног дана се пробудим и узмем кутију с дуваном, те завијем (по обичају) цигару. Некако ми непријатно (тада је баш онај посланик предлагао), док одједном осетих како ми рука сама задрхта, а цигара паде; погледам је, па са одвратношћу пљунем… „Више нећу пушити“ — помислим, а дуван ми се учини гадан, па не могу да га гледам очима. Чудим се шта то би одједном и изађем у двориште. Кад тамо, имам тек шта видети! Пред вратима мој сусед, једна древна пијаница, који није могао без вина ни часа; стоји човек трезан, а гледа преда се и чешка се по глави.

— Ево вино, донех — рече му момак и пружи боцу, као и обично.

Мој сусед дохвати боцу, па је треснуо о земљу и она прште на сто комада.

— Ух, гадне ствари! — викну он с гнушањем, гледећи просуто вино.

Ћути затим дуго, па заиска слатко и воду.

Донеше му, те се послужи, па оде на посао.

Његова се жена заплака од радости кад виде како јој се муж нагло поправи.

Један, опет, мој други сусед, што страсно читаше новине, седи крај отворена прозора, па и он нешто преображен и чудно изгледа.

— Јесте ли добили новине? — питам га ја.

— Не бих погледао више новине, тако ми нешто одвратне! Сад баш мислим да узмем читати археологију или грчку граматику! … — одговори овај, и ја прођох, те изиђем на улицу.

Читава се варош преобразила. Један страстан политичар бејаше пошао на политички збор. Иде човек улицом, па се тек одједном окрете и потрча натраг, као да га ко јури.

Зачудих се шта му би, те га упитам што се тако нагло врати?

— Пођох на збор, па ми тек одједном паде на ум да је боље ићи кући, те поручити какву књигу из пољопривреде и домаће индустрије, па читати и усавршавати се у раду. Шта ћу на збору? — вели овај, па отрча кући, да изучава ратарство.

Нисам се могао начудити чуду шта се почини одједном, па се вратим кући, те узмем претурати психологију. Хтео сам да прочитам место о страстима.

Наиђем на лист где пише „Страсти“. Остао само наслов, а оно све друго побелело, па као да никад ништа није ни писано! …

— О, шта је сад ово, за име бога?!

У целом граду нигде не можеш наћи рђавог и страсног ма у чему, па чак и стока постаде паметнија!

Тек сутрадан читамо у новинама скупштинску одлуку да се све страсти укидају.

— А, ха, то је даклем! — виче свако. — Чудимо се ми шта би с нама, а оно видиш, Скупштина укинула страсти!&lt;/blockquote&gt;

Овај записник довољан је да објасни шта је бивало у народу кад се у Скупштини доносио закон о укидању страсти.

После већ бејаше знано свима и свакоме, и чуђење престаде, а наставници су у школама предавали својим ученицима о страстима овако:

&lt;blockquote&gt;Некад је било у душама људским и страсти, и то је био један од најзаплетенијих и најтежих делова из психологије; али решењем скугпнтинским страсти су укинуте, те тако сад нема те партије у психологији, као год ни у души људској. Страсти су укинуте датума тога и тога, године те и те.&lt;/blockquote&gt;

— Хвала богу, кад их не морамо учити! — шапућу ђаци, задовољни том одлуком скупштинском, јер за идући час треба само да науче:

&lt;blockquote&gt;Тога и тога датума, године те и те, решењем скупштинским укинуте су све страсти, и тако их више нема код људи! …&lt;/blockquote&gt;

Чим то изговори без погрешке, добије одличну оцену.

Ето, тако се нагло спасе тај народ од страсти. ноправи се, па од тога народа, по неким предањима, постадоше анђели! …

[[Категорија:Радоје Домановић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>8gq8ax7cmfii6bj0ks3mmzvmotfn5aq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Рођен-дан</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61136</id>
    <revision>
      <id>144157</id>
      <timestamp>2026-06-06T13:43:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144157</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23404" sha1="4fgu2o7h6q5nks42bd8ue7a871qtryv" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Рођендан
| одељак=
| аутор=Радоје Домановић
| белешке=
}}
„…Сутра се навршује двадесет и три године мога живота! … Проћи ће и ово вече, проћи ће и сутрашњи дан тако исто глупо и незначајно, као што су ми ови прохујали! … Да, време јури напред и ја се без сврхе котрљам за њим по овом широком свету. Да се запитам шта сам ја урадио за двадесет и три године свога живота? — Ништа! — морам сам себи на то одговорити! … Грозно је то и помислити; страшно звони у ушима сама та реч: ништа! … Двадесет и три године постојати на овом свету и ништа не урадити! … Сви овде, у месту мога рођења, мисле да сам много и много урадио, а понеки ми још и завиде, мислећи да сам срећан… Како лепо мишљење имају о мени моји суседи, како ми они моју будућност проричу! Њима би смешно било кад бих им ја казао да са двадесет и три године нисам ништа урадио. „Толике године учи школу, красота, богами, срећан ће бити!“ — многи говоре, мислећи да и ја то исто мислим… А мој отац, како он још мисли! — О, мој тужни оче, ти си у мене положио сву своју наду, ти ме љубиш као зеницу свога ока или још више, више него и сама себе, ти се радујеш моме напретку, топиш се у блаженству мислећи како ћу ја бити срећан! Мислиш како ћеш се поносити мноме и радовати се кад ко каже да сам ја твој син; мислиш да ти то заслади последње дане живота… А мајка моја? — Ах, она још унапред ужива у томе како ће ме по свршетку школе видети срећна и задовољна; мисли како ће весело провести са мном остатак својих дана… А ја? — Ја само гледам своју будућност празну и пусту, као год што гледам у исту такву прошлост!

— Провео сам толике године за ђачком клупом. Док бејах у млађим годинама, био сам добар ђак, ал’ нашто то? — За последње четири године, проводећи живот у лумповању, разврату и картању, поборавио сам све што сам пре научио, а новога слабо сам што читао… Пре недељу дана истеран сам из свију завода у земљи! … И сад, шта све то значи? Шта је то? — Зар то не значи: двадесет и три године бити на свету, постојати и не урадити ништа! Ужасно! — Још нико не зна да сам отпуштен из завода. Данас при састанку нико није приметио моје нерасположење, а ја сам једва уздржао сузе у очима… Да, да, они су били врло радосни, а ја сам се мало с њима бавио, изговарајући се да волим да одем до извора и да мало прођем! … А кад дознају? … Па ја још постојим на овоме свету, још дишем, још мислим, а тако сам ништаван и безначајан, а поред свега још и гадан: варам родитеље, варам целу околину и желим чак и сама себе преварити! … Сад моји родитељи безбрижно спавају, а кад би знали каквог сина имају, целе ноћи не би тренули! … Сутра, на мој дан рођења, познаници ће долазити, те ми честитати, пиће и певаће у моје здравље; моји ће родитељи бити весели, — а ја? … Како ми је несносна и мрска та реч „ја“! … Самога себе презирем, гнушам се самога себе: ја сам велики кривац! Упропастио сам рођеног оца и мајку! … О, оче, и ти, мајко, да ли сте икад помислити могли да овако што може бити с вашом надом, с вашом узданицом! … Грешан сам, ја вам загорчавам последње дане живота!“

Овакве мисли врзле су се по памети Милану који је баш тога дана дошао из Београда родитељима у Н… Прошло је било пола ноћи, а он је седео сам за столом у својој соби с наслоњеном главом на леву руку, тужним погледом гледајући предмете около себе, али ниједан није могао видети јасно и распознати; десном руком одмахнуо би покаткад тако, као да би хтео рећи: „Нека иде бестрага све!“ Чело му се све јаче и јаче набирало; а с времена на време отео би му се из груди дубок уздах, који прекидаше мртву тишину што је у соби владала. Напослетку стеже песницу десне руке и удари се њоме по челу: очи заблисташе сузама и он, раширивши обе руке, блесаво погледа у пламен од свеће што тихо гораше на столу; уздахну јако и дубоко, а за уздахом изви се туп и загушљив усклик: „Тешко мени!“ и лицем му пређе неки грозничав и једак осмех, а модре усне задрхташе.

Он је у том тренутку гледао себе у својој прошлости, у часовима проведеним развратно и бурно, а у исти мах у тим истим часовима и своје родитеље како се хвале и поносе с њиме.

Затим му се учини као да види пред собом и оца и мајку како га гледају погледом пуним надања, пуним љубави и чињаше му се као да шапћу: „Ти си наша нада, ти ћеш нам засладити живот!“ — Није могао више издржати. Малакса и, заронивши главу међу руке, поче горко јецати, а суза за сузом котрљала се низ његове бледе образе.

Дуго је био у таквом положају: свећа је пред њим горела; у соби је владао потпун мир; месец је просијавао кроз прозор на месту где беше размакнута завеса, а споља допирао је глас веселе и тихе песме славујеве.

После тога диже се и пође постељи, у коју гледаше тако као што путник, уморан и измучен својим путовањем, гледа пред собом кућу своју, где мисли наћи склоништа и одмора, али ипак стрепи да се није каква несрећа догодила за време његовог одласка.

Веома се дуго свлачио; капут је неколико пута закопчавао и откопчавао док га је свукао, а тако отприлике ишло је и с осталим. Све је ствари у највећем нереду оставио разбацане по соби, а затим легао.

Дуго се превртао у постељи. Мисли су му лутале по бескрајности: час су га носиле у прве дане детињства, у најдаљу му прошлост, а час у будућност, у последње дане живота; по садашњости су јуриле муњевитом брзином. Пред очима су му се ређали многи и разноврсни предмети; познаници и пријатељи његови лебдели су му пред очима и он је слушао њихов безбрижан смех, слушао где му говоре: „Жестоко, жестоко, још мало па да свршиш школу!“ Они су сваки час губили свој облик и заузимали облик другог чега. Час се од његовог суседа Пере створи неки његов друг школски који зна да је он отпуштен, па му говори: „Еј, Милане, Милане! …“ Милан се трже на те речи, а пред очи му пројуре друга лица, други предмети, и одједаред му се учини да су се сви предмети претворили у слова, у нешто страшно написано, а његови родитељи јуре да стигну и прочитају. Он се опет трже, и свега нестаде, а пред очи му изиђе дуга, мрачна и страшна пољана на којој се види само један мали огорео пањић. Пањић се наједаред претвори у његовог оца, који му нешто прети… и он појури њему, кад тамо, а од његовог оца створи се неки кафеџија из Београда, који се гласно насмеја, потапша га по рамену и рече: „Не бој се, опасност је прошла!“ Милану пролете осмех преко усана, лице му се разведри… већ је заспао.

Сутрадан око 8 часова Милан је још спавао: дисање му је било дубоко и тихо, а бледо лице својим изгледом и тужном укоченошћу, на коме су се видели трагови проливених суза, чињаше се као земљиште на коме су свршавани страшни бојеви и глупе бесмислене игре, а по њему беше пробио крупан и хладан зној. Сунце је весело просијавало у собу кроз прозор и зраци су падали на Миланове руке, које беше пребацио преко покривача.

У кујни је владала велика ужурбаност: спремано је за дочек гостију, који ће тога дана доћи да честитају Милану рођендан; али су сви послови свршавани у највећој тишини.

— Лакше, немојте да пробудите Милана — шапутала је његова мајка, а топила се у милини спремајући за рођендан своме сину. Како је весело пословала по кући, како јој је изгледало све мило и лепо; чинило јој се као да свака ствар пева и некако друкче изгледа, па и саме муве није данас као обично мрзела и јурила: „Нека их — сигурно је помишљала у себи — данас је Миланов рођендан! …“

— Да пробудим бату, мајко? — упита Миланова сестрица, која утрча споља носећи у руци киту цвећа.

— Немој, благо мајци, нека спава још мало — одговори она, а затим помисли у себи: „Јадно дете, намучило се по школама учећи дан и ноћ; нека се одмара још!“ Лицем јој прође нека тренимична сета.

Дете затим опет весело отрча напоље и поче јурити једног лептирића.

— Лакше, благо мајци, да се не убијеш — рече му мајка гледајући неко време за њим, а затим полако на прстима уђе у Миланову собу.

Милан је још спавао у истом оном положају. Она стајаше крај његове постеље неко време и гледаше га погледом пуним љубави, како само мајка може своје дете гледати… Како је блед! Толике године над књигом баш се намучио, али још мало, па већ све да му се надокнади!“ — мишљаше она у себи; затим се саже те га пољуби у бледо чело и поглади му руком косу. „Сирото дете“ — прошапута она, и опет лагано, на прстима, изиђе у кујну, где се даде живо на посао.

Отац Миланов бавио се за то време у дворишту, наређујући како ће се уредити прасе и јагње што је за тај дан спремао. И он је био весео и помишљао како ће се идуће године на исти дан спремати да пође у госте своме сину, који ће дотле већ постати чиновник. Та га је мисао толико крепила и веселила да је мислио како би му било и немогуће без ње и постојати!

Око 9 часова устао је и Милан. Пошто се умио и обукао, изиђе у башту. Време је било дивно; сунце је на све стране сипало раскошно своје зраке; мирис цвећа јако се осећао, а из оближње шуме допирали су гласови птичјег певања. Он је био малаксао и немоћан, а у души му је било мрачно и пусто и чинило му се као да је сва та дивота лепог летњег дана само на то да он јаче осети своју бедност и ништавност. Бесвесно је гледао око себе. Врапци су се сунчали, прпушкајући се у прашини; кокоши су чепркале по цвећу тражећи какву бубицу или црвића, и он их није хтео јурити; један пас лењо се отегао у хладу под јоргованом, и тек би покадшто шкљоцнуо зубима за каквом мувом или се почешао шапом по врату; ’челе су зујале око цветова, завлачиле се у њихове крунице и излазиле натраг, и опет даље лете. Милан је свему ономе што је гледао завидео; све му је изгледало срећно и задовољно; он се осећао најнезнатнији и најништавији од свега што су његове очи гледале, па чак и од једног парченцета жуте хартије које је поветарац клатио на земљи. Сви гласови што су му допирали до ушију: и птичје певање и шушкање лишћа и зујање ’чела, па чак и рика говеда и тихо рзање коња у штали — све му се чињаше необично и тајанствено, све као да нешто прориче.

После овога опет се врати у своју собу, одакле се тешком муком усуди да изиђе у кујну.

— Што си се, сине, толико успавао? Ти треба данас да частиш! — рече му мајка меким и нежним гласом.

— Не знам, боли ме јако глава! — промрмља Милан, трудећи се да, што може више, прикрије своје јаде.

— Не мари, благо мени, проћи ће то. Јуче си путовао, па је зар због пута.

Расејано и тужно гледао је Милан шта се збива око њега: мајка му је намештала неке чаше на ормарчићу и беше се јако удубила у тај посао; момци су секли месо за ручак и разговарали о томе како је дебело јагње што је заклано за печење; Милица, жена која је помагала његовој мајци у послу, мешала је јело у лонцима и непрестано се жалила како је пресолила чорбу, те је то бацило у неку бригу. Споља се чуо глас његова оца: „Још мало, још мало, ха! … Тако, сад само да се припече, ала ће да буде красота! … Еј, Миловане, иди те зови гајдаша да бар данас мало поиграмо.“

Милану све то изгледаше глупо и чудно, изгледаше му као нека чудна игра после које ће све отићи у ветар, у прах! … „То је све због тебе“ — зујао му је неки глас једнако у ушима, и он жељаше да бега некуд — да се нигде не скраси, а у ушима му је зујао глас: „Зар си ти заслужио ово?“ — и он се грозио тога гласа.

Дошле су на ред и здравице.

— Да попијемо чашу вина у здравље Миланово — отпоче први г. Пера. — Прими, Милане, од мене ову здравицу, као од проста човека. Ја ти желим да будеш први до првога; да дочекаш велику славу и срећу, па да се сви с тобом поносимо, а највише твоји родитељи; нека ти да бог што зажелиш… Да бог да много и много година дочекивали данашњи дан у здрављу и весељу.

— Дабогда! … Амин, боже! — прихватише остали и започеше певати:

— Многаја љета, на многаја љета!

У том тресну пуцањ пиштоља напољу и гајдаш засвира.

Милана свега подиђоше мрави. Хтеде устати и отићи, али није могао ни смео, ни сам не зна зашто.

Опет наста куцање чашама, песма и смех. Гости су постајали све веселији и веселији, а Милану се сваки њихов глас чинио страшан и грозан, пун чудних прича, па се после претворио у глас: „Зар си ти ово заслужио?!“

Весеље све јаче и јаче. Устаде и Миланов отац, те стаде обасипати благословима свога сина, па затим и мајка.

— Дај, боже! — хорило се са свију страна. Опет запеваше „многаја љета“, опет пиштољ пуче, опет гајдаш засвира.

Милану се завртеше сузе у очима. Диже се и посрћући пође својој соби. Мајка му пристаде за њим и стаде га запиткивати:

— Је ли ти тешко, сине, боли ли те много глава?

— Боли — загушеним гласом одговараше Милан.

— ’Ајде лези, сине, благо мајци… нека гостију…. О, о, о, шта да буде детету?

Она га одведе у собу, намести на постељу врло пажљиво и покри.

— Спавај ти, сине, то ће да прође — рече она забринутим гласом полазећи из собе, пошто га пољуби у чело.

Весеље и даље траје, гајдаш свира, а гости се ухватише у коло. Милан је у другој соби лежао и гушио се од плача, а у ушима му је зујао онај глас. Зар је то све због тебе? … Јеси ли ти то заслужио?!“
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Ноћ је мирна и ведра; звезде трепте на плавом небесном своду, немирни лахор тајанствено шушкара лишћем, цвеће мирише, а славуј извија своју тиху и веселу песму.

(''Београд, 1893'')

[[Категорија:Радоје Домановић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>4fgu2o7h6q5nks42bd8ue7a871qtryv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144166</id>
      <parentid>144157</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T15:27:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144166</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23437" sha1="8vbqp3zrukknjojkud3c66flmpihux9" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Рођендан
| одељак=
| аутор=Радоје Домановић
| белешке=
}}
„…Сутра се навршује двадесет и три године мога живота! … Проћи ће и ово вече, проћи ће и сутрашњи дан тако исто глупо и незначајно, као што су ми ови прохујали! … Да, време јури напред и ја се без сврхе котрљам за њим по овом широком свету. Да се запитам шта сам ја урадио за двадесет и три године свога живота? — Ништа! — морам сам себи на то одговорити! … Грозно је то и помислити; страшно звони у ушима сама та реч: ништа! … Двадесет и три године постојати на овом свету и ништа не урадити! … Сви овде, у месту мога рођења, мисле да сам много и много урадио, а понеки ми још и завиде, мислећи да сам срећан… Како лепо мишљење имају о мени моји суседи, како ми они моју будућност проричу! Њима би смешно било кад бих им ја казао да са двадесет и три године нисам ништа урадио. „Толике године учи школу, красота, богами, срећан ће бити!“ — многи говоре, мислећи да и ја то исто мислим… А мој отац, како он још мисли! — О, мој тужни оче, ти си у мене положио сву своју наду, ти ме љубиш као зеницу свога ока или још више, више него и сама себе, ти се радујеш моме напретку, топиш се у блаженству мислећи како ћу ја бити срећан! Мислиш како ћеш се поносити мноме и радовати се кад ко каже да сам ја твој син; мислиш да ти то заслади последње дане живота… А мајка моја? — Ах, она још унапред ужива у томе како ће ме по свршетку школе видети срећна и задовољна; мисли како ће весело провести са мном остатак својих дана… А ја? — Ја само гледам своју будућност празну и пусту, као год што гледам у исту такву прошлост!

— Провео сам толике године за ђачком клупом. Док бејах у млађим годинама, био сам добар ђак, ал’ нашто то? — За последње четири године, проводећи живот у лумповању, разврату и картању, поборавио сам све што сам пре научио, а новога слабо сам што читао… Пре недељу дана истеран сам из свију завода у земљи! … И сад, шта све то значи? Шта је то? — Зар то не значи: двадесет и три године бити на свету, постојати и не урадити ништа! Ужасно! — Још нико не зна да сам отпуштен из завода. Данас при састанку нико није приметио моје нерасположење, а ја сам једва уздржао сузе у очима… Да, да, они су били врло радосни, а ја сам се мало с њима бавио, изговарајући се да волим да одем до извора и да мало прођем! … А кад дознају? … Па ја још постојим на овоме свету, још дишем, још мислим, а тако сам ништаван и безначајан, а поред свега још и гадан: варам родитеље, варам целу околину и желим чак и сама себе преварити! … Сад моји родитељи безбрижно спавају, а кад би знали каквог сина имају, целе ноћи не би тренули! … Сутра, на мој дан рођења, познаници ће долазити, те ми честитати, пиће и певаће у моје здравље; моји ће родитељи бити весели, — а ја? … Како ми је несносна и мрска та реч „ја“! … Самога себе презирем, гнушам се самога себе: ја сам велики кривац! Упропастио сам рођеног оца и мајку! … О, оче, и ти, мајко, да ли сте икад помислити могли да овако што може бити с вашом надом, с вашом узданицом! … Грешан сам, ја вам загорчавам последње дане живота!“

Овакве мисли врзле су се по памети Милану који је баш тога дана дошао из Београда родитељима у Н… Прошло је било пола ноћи, а он је седео сам за столом у својој соби с наслоњеном главом на леву руку, тужним погледом гледајући предмете около себе, али ниједан није могао видети јасно и распознати; десном руком одмахнуо би покаткад тако, као да би хтео рећи: „Нека иде бестрага све!“ Чело му се све јаче и јаче набирало; а с времена на време отео би му се из груди дубок уздах, који прекидаше мртву тишину што је у соби владала. Напослетку стеже песницу десне руке и удари се њоме по челу: очи заблисташе сузама и он, раширивши обе руке, блесаво погледа у пламен од свеће што тихо гораше на столу; уздахну јако и дубоко, а за уздахом изви се туп и загушљив усклик: „Тешко мени!“ и лицем му пређе неки грозничав и једак осмех, а модре усне задрхташе.

Он је у том тренутку гледао себе у својој прошлости, у часовима проведеним развратно и бурно, а у исти мах у тим истим часовима и своје родитеље како се хвале и поносе с њиме.

Затим му се учини као да види пред собом и оца и мајку како га гледају погледом пуним надања, пуним љубави и чињаше му се као да шапћу: „Ти си наша нада, ти ћеш нам засладити живот!“ — Није могао више издржати. Малакса и, заронивши главу међу руке, поче горко јецати, а суза за сузом котрљала се низ његове бледе образе.

Дуго је био у таквом положају: свећа је пред њим горела; у соби је владао потпун мир; месец је просијавао кроз прозор на месту где беше размакнута завеса, а споља допирао је глас веселе и тихе песме славујеве.

После тога диже се и пође постељи, у коју гледаше тако као што путник, уморан и измучен својим путовањем, гледа пред собом кућу своју, где мисли наћи склоништа и одмора, али ипак стрепи да се није каква несрећа догодила за време његовог одласка.

Веома се дуго свлачио; капут је неколико пута закопчавао и откопчавао док га је свукао, а тако отприлике ишло је и с осталим. Све је ствари у највећем нереду оставио разбацане по соби, а затим легао.

Дуго се превртао у постељи. Мисли су му лутале по бескрајности: час су га носиле у прве дане детињства, у најдаљу му прошлост, а час у будућност, у последње дане живота; по садашњости су јуриле муњевитом брзином. Пред очима су му се ређали многи и разноврсни предмети; познаници и пријатељи његови лебдели су му пред очима и он је слушао њихов безбрижан смех, слушао где му говоре: „Жестоко, жестоко, још мало па да свршиш школу!“ Они су сваки час губили свој облик и заузимали облик другог чега. Час се од његовог суседа Пере створи неки његов друг школски који зна да је он отпуштен, па му говори: „Еј, Милане, Милане! …“ Милан се трже на те речи, а пред очи му пројуре друга лица, други предмети, и одједаред му се учини да су се сви предмети претворили у слова, у нешто страшно написано, а његови родитељи јуре да стигну и прочитају. Он се опет трже, и свега нестаде, а пред очи му изиђе дуга, мрачна и страшна пољана на којој се види само један мали огорео пањић. Пањић се наједаред претвори у његовог оца, који му нешто прети… и он појури њему, кад тамо, а од његовог оца створи се неки кафеџија из Београда, који се гласно насмеја, потапша га по рамену и рече: „Не бој се, опасност је прошла!“ Милану пролете осмех преко усана, лице му се разведри… већ је заспао.

Сутрадан око 8 часова Милан је још спавао: дисање му је било дубоко и тихо, а бледо лице својим изгледом и тужном укоченошћу, на коме су се видели трагови проливених суза, чињаше се као земљиште на коме су свршавани страшни бојеви и глупе бесмислене игре, а по њему беше пробио крупан и хладан зној. Сунце је весело просијавало у собу кроз прозор и зраци су падали на Миланове руке, које беше пребацио преко покривача.

У кујни је владала велика ужурбаност: спремано је за дочек гостију, који ће тога дана доћи да честитају Милану рођендан; али су сви послови свршавани у највећој тишини.

— Лакше, немојте да пробудите Милана — шапутала је његова мајка, а топила се у милини спремајући за рођендан своме сину. Како је весело пословала по кући, како јој је изгледало све мило и лепо; чинило јој се као да свака ствар пева и некако друкче изгледа, па и саме муве није данас као обично мрзела и јурила: „Нека их — сигурно је помишљала у себи — данас је Миланов рођендан! …“

— Да пробудим бату, мајко? — упита Миланова сестрица, која утрча споља носећи у руци киту цвећа.

— Немој, благо мајци, нека спава још мало — одговори она, а затим помисли у себи: „Јадно дете, намучило се по школама учећи дан и ноћ; нека се одмара још!“ Лицем јој прође нека тренимична сета.

Дете затим опет весело отрча напоље и поче јурити једног лептирића.

— Лакше, благо мајци, да се не убијеш — рече му мајка гледајући неко време за њим, а затим полако на прстима уђе у Миланову собу.

Милан је још спавао у истом оном положају. Она стајаше крај његове постеље неко време и гледаше га погледом пуним љубави, како само мајка може своје дете гледати… Како је блед! Толике године над књигом баш се намучио, али још мало, па већ све да му се надокнади!“ — мишљаше она у себи; затим се саже те га пољуби у бледо чело и поглади му руком косу. „Сирото дете“ — прошапута она, и опет лагано, на прстима, изиђе у кујну, где се даде живо на посао.

Отац Миланов бавио се за то време у дворишту, наређујући како ће се уредити прасе и јагње што је за тај дан спремао. И он је био весео и помишљао како ће се идуће године на исти дан спремати да пође у госте своме сину, који ће дотле већ постати чиновник. Та га је мисао толико крепила и веселила да је мислио како би му било и немогуће без ње и постојати!

Око 9 часова устао је и Милан. Пошто се умио и обукао, изиђе у башту. Време је било дивно; сунце је на све стране сипало раскошно своје зраке; мирис цвећа јако се осећао, а из оближње шуме допирали су гласови птичјег певања. Он је био малаксао и немоћан, а у души му је било мрачно и пусто и чинило му се као да је сва та дивота лепог летњег дана само на то да он јаче осети своју бедност и ништавност. Бесвесно је гледао око себе. Врапци су се сунчали, прпушкајући се у прашини; кокоши су чепркале по цвећу тражећи какву бубицу или црвића, и он их није хтео јурити; један пас лењо се отегао у хладу под јоргованом, и тек би покадшто шкљоцнуо зубима за каквом мувом или се почешао шапом по врату; ’челе су зујале око цветова, завлачиле се у њихове крунице и излазиле натраг, и опет даље лете. Милан је свему ономе што је гледао завидео; све му је изгледало срећно и задовољно; он се осећао најнезнатнији и најништавији од свега што су његове очи гледале, па чак и од једног парченцета жуте хартије које је поветарац клатио на земљи. Сви гласови што су му допирали до ушију: и птичје певање и шушкање лишћа и зујање ’чела, па чак и рика говеда и тихо рзање коња у штали — све му се чињаше необично и тајанствено, све као да нешто прориче.

После овога опет се врати у своју собу, одакле се тешком муком усуди да изиђе у кујну.

— Што си се, сине, толико успавао? Ти треба данас да частиш! — рече му мајка меким и нежним гласом.

— Не знам, боли ме јако глава! — промрмља Милан, трудећи се да, што може више, прикрије своје јаде.

— Не мари, благо мени, проћи ће то. Јуче си путовао, па је зар због пута.

Расејано и тужно гледао је Милан шта се збива око њега: мајка му је намештала неке чаше на ормарчићу и беше се јако удубила у тај посао; момци су секли месо за ручак и разговарали о томе како је дебело јагње што је заклано за печење; Милица, жена која је помагала његовој мајци у послу, мешала је јело у лонцима и непрестано се жалила како је пресолила чорбу, те је то бацило у неку бригу. Споља се чуо глас његова оца: „Још мало, још мало, ха! … Тако, сад само да се припече, ала ће да буде красота! … Еј, Миловане, иди те зови гајдаша да бар данас мало поиграмо.“

Милану све то изгледаше глупо и чудно, изгледаше му као нека чудна игра после које ће све отићи у ветар, у прах! … „То је све због тебе“ — зујао му је неки глас једнако у ушима, и он жељаше да бега некуд — да се нигде не скраси, а у ушима му је зујао глас: „Зар си ти заслужио ово?“ — и он се грозио тога гласа.

Дошле су на ред и здравице.

— Да попијемо чашу вина у здравље Миланово — отпоче први г. Пера. — Прими, Милане, од мене ову здравицу, као од проста човека. Ја ти желим да будеш први до првога; да дочекаш велику славу и срећу, па да се сви с тобом поносимо, а највише твоји родитељи; нека ти да бог што зажелиш… Да бог да много и много година дочекивали данашњи дан у здрављу и весељу.

— Дабогда! … Амин, боже! — прихватише остали и започеше певати:

— Многаја љета, на многаја љета!

У том тресну пуцањ пиштоља напољу и гајдаш засвира.

Милана свега подиђоше мрави. Хтеде устати и отићи, али није могао ни смео, ни сам не зна зашто.

Опет наста куцање чашама, песма и смех. Гости су постајали све веселији и веселији, а Милану се сваки њихов глас чинио страшан и грозан, пун чудних прича, па се после претворио у глас: „Зар си ти ово заслужио?!“

Весеље све јаче и јаче. Устаде и Миланов отац, те стаде обасипати благословима свога сина, па затим и мајка.

— Дај, боже! — хорило се са свију страна. Опет запеваше „многаја љета“, опет пиштољ пуче, опет гајдаш засвира.

Милану се завртеше сузе у очима. Диже се и посрћући пође својој соби. Мајка му пристаде за њим и стаде га запиткивати:

— Је ли ти тешко, сине, боли ли те много глава?

— Боли — загушеним гласом одговараше Милан.

— ’Ајде лези, сине, благо мајци… нека гостију…. О, о, о, шта да буде детету?

Она га одведе у собу, намести на постељу врло пажљиво и покри.

— Спавај ти, сине, то ће да прође — рече она забринутим гласом полазећи из собе, пошто га пољуби у чело.

Весеље и даље траје, гајдаш свира, а гости се ухватише у коло. Милан је у другој соби лежао и гушио се од плача, а у ушима му је зујао онај глас. Зар је то све због тебе? … Јеси ли ти то заслужио?!“
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Ноћ је мирна и ведра; звезде трепте на плавом небесном своду, немирни лахор тајанствено шушкара лишћем, цвеће мирише, а славуј извија своју тиху и веселу песму.

&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;(''Београд, 1893'')&lt;/p&gt;

[[Категорија:Радоје Домановић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>8vbqp3zrukknjojkud3c66flmpihux9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Не разумем</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61137</id>
    <revision>
      <id>144158</id>
      <timestamp>2026-06-06T13:47:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144158</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16615" sha1="h6d2abo8sfqrtb2ea3ffhtp3lv4wxig" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Не разумем
| одељак=
| аутор=Радоје Домановић
| белешке=
}}
Дошло време да служим војску, а не тражи ме нико. Обузе ме неко патриотско осећање, па ми не да мира ни дању ни ноћу. Идем улицом, па само стежем песнице; а кад који странац прође поред мене, ја шкрипнем зубима, па ми чисто дође воља да се залетим и опалим човеку шамар. Легнем да спавам, па сву ноћ сањам како кољем непријатеље, проливам крв за род свој и светим Косово. Једва чекам да ме позову, али заман чеках.

Гледам како многе хватају за јаку и вуку у касарну, па им чисто завидим.

Једног дана дође позив једном старцу који се случајно зваше мојим именом. Како још строг позив, у коме се вели, да одмах предстане команди као војни бегунац! …

— Какав бегунац — вели старац — кад сам три рата издржао и био рањен, ево овде: познаје се и сада!

— Све је то лепо, али се мора ићи команданту; такав је ред.

Отишао старац, и командант га изјурио напоље.

— Ко је тебе звао, дртино матора?! — дрекну, и умало што не беше и батина.

Уосталом, да старца на такав начин не изјурише, ја, у свом заносу и силној љубави према касарни, бејах готов да помислим како је моћ протекције далеко дотерала!

Од силне чежње лепо падох у очајање. Залуд сам, чак и кад прођем поред официра улицом, лупао ногама о земљу тако јако да ме табани заболе, само, као велим, не би ли пао у очи као ваљан војник — али ништа од свега тога: мене никако не позивају у војску.

Додија ми то, и ја једнога дана седнем, па напишем молбу команди да ме изволи примити у војнике. Излијем у њој сав свој родољубиви жар и на завршетку кажем:

„Ах, господине команданте, да знате како ми срце бије и крв кипи у жилама, очекујући давно жељени час кад ћу се назвати бранитељем круне и отаџбине своје, бранитељем слободе и олтара српског, када ћу и ја ући у редове осветника косовских!“

Накитио сам молбу, сваки би рекао да је лирска песма, и бејах задовољан при помисли да ми веће препоруке не треба.

Сав блажен тако од силне наде, дигнем се, па право команди.

— Могу ли пред господина команданта? — упитам војника што стоји пред вратима.

— Не знам — рече војник немарно, и слеже раменима.

— Питај га; реци: дошао један, хоће да служи војску! — кажем му ја, мислећи да ће се овај љубазно насмешити на мене и одјурити команданту да јави о доласку једног новог војника и да ће командант излетети чак на врата, потапшати ме по рамену и узвикнути: „Тако, соколе; амо ходи!“

Место свега тога војник ме погледа са сажаљењем, као да ми погледом хтеде рећи: „Е, мој лудаче, и ти још журиш! Имаћеш кад и да се кајеш!“

Нисам тада тај поглед разумео, па се чудим што ме онако гледа.

Чекао сам дуго пред вратима. Шеткао сам, пушио, седео, пљуцкао, гледао кроз прозор, зевао, разговарао с неким сељацима што такође чекаху, и шта још нисам чинио од дуга времена.

У свима се канцеларијама ради живо; чује се жагор, граја и псовка. Непрестано се издају наредбе и само бруји ходник од узвика: „Разумем!“ Чим се неколико пута понови „Разумем!“, а то је наредба, од вишега нижем, дошла до најмлађег, и тек погледам, а војник протрчи кроз ходник из једне канцеларије и упадне у другу. Сад опет у тој другој настане граја, и опет се чује громко неколико пута „Разумем!“ изговорено разним гласовима, и опет војник истрчи: иде у друго одељење.

Звони у командантовој канцеларији.

Војник уђе.

Настаде неко потмуло мумљање унутра, а после тога се војник продера: „Разумем!“

Онда изиђе сав зајапурен, и чисто одахну од неког страха што је тако срећно свршио.

— Улазите, ко хоће господину команданту — рече и обриса зној с чела.

Уђем ја први.

Командант ме дочека седећи за столом, а пушаше цигару на ћилибар.

— Добар дан! — поздравим га при уласку.

— Шта је? — рече он тако страшним гласом, да ми се одсекоше ноге; чисто осетих како се љуљам.

— Зашто вичете, господине?! — почех ја, пошто се мало приберем.

— Зар ћеш ти мене учити!? Напоље се вуци! — викну он још јаче, и тресну ногом о под.

Осетих како ме подиђоше жмарци, а мој патриотски жар као да неко поли водом, али се ипак надах да ће другојачије бити кад му кажем шта хоћу.

— Ја сам дошао да служим војску! — рекох пун поноса, исправљен, а гледам га право у очи.

— А, војни бегунац! Чекај ти мало, такве ми и тражимо! — викну и зазвони у звоно.

Отворише се једна врата с леве стране од његова стола, и појави се наредник. Исправио се, дигао главу, избечио очи, руке приљубио уз бутине, корача ближе њему и лупа тако јако да уши заглу’ну; заустави се, тресну ногом, и у прописном ставу, као окамењен, изговори гласно:

— Заповедајте, господине пуковниче!

— Овога овде води одмах, ошишај га, обуци, и затвори у фијоку!

— Разумем!

— Ево молбе, молим вас! … Ја нисам бегунац, већ хоћу да служим војску — велим ја, а сав се тресем.

— Ниси бегунац? Па шта хоћеш с том молбом?

— Хоћу да будем војник!

Он се истури мало натраг, зажмири на једно око и заједљивим тоном изговори:

— Дабоме, ’оће човек у војску! … Хм, та-ако, дакле! … То овако тек са сокака, па хајд’ у касарну да час пре одслужи, као да је овде нека јурија! …

— Сад ми је рок.

— Не познајем те и нећу да чујем… — поче командант, а утом уђе један официр с некаквим актом.

— Видите тамо у списку рекрутованих кад је овај уписан! — рече он официру и показа руком на мене, па, погледав ме, упита:

— Како се зовеш?

Ја пружим молбу.

— Шта ће ми те твоје трице!? — викну и удари руком молбу, те паде на под.

„Ух, онако китњаст стил!“ — помислих и заборавих да кажем име од неке туге.

— Како се зовеш, што не говориш?! — дрекну он.

— Радисав Радосављевић.

— Видите у списку рекрутованих — нареди официру.

— Разумем! — изговори овај, и уђе у своју канцеларију, па заповеди једном од млађих официра:

— Видите у књизи рекрутованих налази ли се неки Радисав?

— Разумем! — викну тај други официр и изиђе у ходник, па дозва наредника и заповеди то исто.

— Разумем! — одазва се громким гласом.

Наредник то исто заповеди поднареднику, овај каплару, а каплар једном војнику.

Само се чује како пуцају кораци, заустави се један пред другим, и све се заврши са „разумем“!

— Списак, спи-и-и-са-а-ак! — зачу се по целом надлештву, и почеше лупарати, скидајући силне прашљиве дењкове с полица. Шуште листови, тражи се ревносно.

Док се све то дешавало, ја сам стајао у једном ћошку командантове канцеларије, не смејући ни да дишем: тако ме неки страх обузео. Командант седи и пуши, претурајући неке листове на бележнику.

Истим редом како је издата наредба дође отприлике и одговор, само што је сад пошло од најмлађег и дошло до наредника.

Уђе наредник команданту.

— Част ми је известити господина пуковника да је тај војник кога смо тражили у списку — умро.

Ја се обнезнаних и чисто бејах готов у оној забуни и страху чак и то поверовати.

— Тај је војник умро! … — рече командант.

— Али ја сам жив! — викнем уплашено, као да се збиља отимам од смрти.

— Хајд’, иди! Ти си за мене мртав; не постојиш на свету, док те општина не упути!

— Ја вас уверавам да сам ја тај… Нисам мртав, ево ме!

— Напоље, зар у списку каже: „мртав“, а ти да ме увераваш!? …

Шта сам знао урадити, него изиђем.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Отишао сам кући (живео сам у другом месту) и за неколико дана нисам могао доћи себи. Није ми више на ум падало да пишем молбе.

Нису прошла ни три месеца од тог времена, а стиже акт од команде у наше место да ме општина упути у року од двадесет и четири часа.

— Ти си војни бегунац — рече ми један капетан коме ме одведе један војник.

Ја му испричам целу ствар: шта се десило кад сам се јављао команданту.

— Добро, онда иди — док се ствар расправи.

Ја одох.

Тек што сам стигао натраг у своје место, а стиже позив од неке друге команде.

Зову ме тамо да одмах предстанем својој команди, јер сам тамо погрешно ушао у њихов списак.

Ја одем у своју команду и кажем како ме позива команда м…ачка да ми саопшти да предстанем овој овде.

— Па што си овамо дошао?

— Па што ћу ићи тамо кад ће ме овамо упутити, а пошто сам ту… — почех разлагати како би било глупо да идем тамошњој команди.

— Ти си дошао да неком објашњаваш? … Не може то тако; свуд се зна ред! …

Шта ћу! Нисам имао куда, већ одем из К… у М… да ми се тамо саопшти да дођем у К…, одакле и полазим.

Јавим се, дакле, тамошњој команди.

Опет — наређивање, кораци, „разумем“! — и рекоше ми напослетку да ме није нико ни звао…

Вратим се натраг кући. Тек данух душом, а ето опет акта из М… у коме се вели да је то други позив и да се стражарно упутим и казним за недолазак на време.

Потрчим опет без душе. Саопштише ми.

Ето тако, мало доцније, ступим ја у касарну и одслужим двогодишњи рок.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Прође од тог времена пет година. Ја готово и заборавио да сам био војник.

Једног дана позваше ме у општину.

Одем. Кад тамо, а оно неки гломазан свежањ аката од команде: има у свежњу десет килограма. Нешто ушивено, присајужавано једно с другим, док се није начинио толико велики да су га морали предвојити у два дела.

— Наређује ми се да вас упутим у команду — рече ми кмет.

— Зар опет?! — дрекнух ја од чуда.

Узмем она акта. На њима хиљадама неких потписа, наређења, изјашњења, оптужења, одговора, печата свештеничких, капетанских, начелничких, школских, општинских, дивизијских, и чега још не. Прегледам све то и видим да се званично утврдило да сам жив, и зову ме одмах да одслужим свој рок у сталном кадру.

[[Категорија:Радоје Домановић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>h6d2abo8sfqrtb2ea3ffhtp3lv4wxig</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сан једног министра</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61138</id>
    <revision>
      <id>144160</id>
      <timestamp>2026-06-06T13:52:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144160</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9624" sha1="66ttssxh70zhpq8yxzry97jtx6bs0dp" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Сан једног министра
| одељак=
| аутор=Радоје Домановић
| белешке=
}}
И сами министри су, боже ми прости, кажу, људи, као и сви други. И они морају јести, пити, спавати, као и ми смртни, само им, како веле, иде теже од руке да мисле, али та се простачка, ниска способност и не тражи за тако високе положаје.
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
Господин министар Н. (шта се кога тиче име!) седео је у својој канцеларији заваљен у мекој наслоњачи и, како је земља била у невољи, то је могао мирно и спокојно да размишља да ли да вечера кечиге печене на жару, или пржене. Како се већ смркавало, то се после дугог размишљања одлучи за прво, и диже се да мало прође по чистом ваздуху, колико тек ради бољег апетита. И шта би? Бар се не може рећи (а има злих језика који хоће свашта да говоре) да у земљи ништа не ваља, не ваља просвета, не ваља привреда, бедно финансијско стање, не ваљају економске прилике, не ваља… Може се ређати до миле воље шта све не ваља, али се код министарских апетита мора стати, он је исправан.

Елем, господин министар Н. прошетао је, пио пива, вечерао печене кечиге и залио црним, добрим вином, а кад је тако лепо и савесно испунио дужност према својој отаџбини, легао је у постељу блажен, задовољан, и заспао са срећним осмехом на устима, као човек кога никаква брига и мисао не узнемирава.
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
Али сан, и не знајући, можда, да је господин Н. министар, усуди се да узнемири његово господство, и пренесе га у далеку прошлост његове младости.

Сања.

Зимња ноћ. Ветар напољу фијуче, а он као у оној истој маленој, влажној соби где је као ђак становао. Седи за својим ђачким сточићем. Поноћ превалила. Наслонио се главом на десну руку, а у левој му књига, коју је до малочас читао. Пред њим мала лампа, у којој је већ догорео гас, те чкиљи, пршти и дими слаби пламичак, који се готово једва и види кроз поцрнело стакло. У соби хладно, те је огрнут својим поабаним зимским капутом. Седи тако непомично, поглед му упрт у једну тачку, а мисао га носи у далеку будућност.

Размишљао је о своме раду у будућности. Био је решен да сав свој век посвети племенитом, тешком раду и делима, да се бори за правду и слободу, да жртвује све, па и живот ако затреба, за срећу и добро своје земље, за интересе опште. Пред собом је гледао дуг низ година, које ће он испунити корисним напорним радом, осећао је да ће моћи остварити своје идеале, и да је у стању да савлада све препоне које му год стану на пут, на тај пут врлине, са кога никад неће скренути.

И он се трудио да замисли себе у будућности, после дугог низа година. Срце му јаче закуца и обузе га неко пријатно, слатко осећање кад помисли на своје успехе и на добра која ће земљи и народу своме учинити.

Одједном чу неко необично, тајанствено шуштање. Трже се и погледа, а пред њим се указа крилата женска прилика, исто као вила о којој се у песмама пева, надземаљских чари и лепоте.

Он се препаде и затвори очи, не смејући да гледа у ту чудну прилику, али га она помилова крилом по образу, и он осети рајско блаженство, ослободи се, и погледа поново прилику, која му се учини тако позната као да се целог века с њом дружио.

— Ко си ти? — упита.

— Не мораш то знати. Дошла сам да ти покажем будућност. Пођи са мном!

И он као пође.

Ишли су дуго ћутећи док не дођоше на једну дугу, пространу пољану.

— Видиш ли шта? — упита га.

— Ништа!

Она га дотаче крилима по челу и превуче преко очију, и, одједном, он виде мало даље, тамо на пољани, пуно људи, али не стоје сви једнако, него неки на самој земљи, неки мало више од њих, као на каквим лествицама, други од ових мало више, трећи од ових, и, тако редом, до оних који стоје највише над свима.

— Шта је ово?

— То су разни положаји у друштву.

Гледа он оне људе, а тамо врева, граја, вика, туку се, гурају, ћушкају, гушају, пропињу, све се то отима да се што више дигне.

Кад се осврте и погледа, а оне прилике која га ту доведе нестало.

Он осети силну, неодољиву жељу да се и сам помеша у ту гомилу људи.

И помеша се.

Радио је међу онима што стоје најниже, радио је, жудећи да радом учини да стане више.

Радио је дуго, дуго, али никако да се подигне ни за један степен.

Док се пред њим указа опет она прилика која га је ту и довела.

— Шта желиш? — рече.

— Да се попнем и ја више.

— Можеш, али се не пење тим путем којим си почео.

— Шта ми смета?

Она се дотаче крилом његових груди, и он осети неку пријатну језу, чисто му нешто лакну, а кад погледа, он се, одједном, уздигао.

— Желиш ли више?

— Желим.

Она се опет дотаче његових груди, и он се опет мало диже.

— Хоћеш још?

Њега већ бејаше сад обузела једина, силна жеља да се што даље попне.

— Још, што више могу! — рече.

Она се опет дотаче његових груди, а затим га дохвати крилом по челу, и он се уздиже међу оне највише.

Он се осети срећан, задовољан, и погледа с благодарношћу своју усрећитељку.

— Шта си ми учинила, те се овако брзо уздигох? — упита је.

— Одузимала сам ти карактер и поштење, а најзад одвадила и од памети. То ти је сметало да се дигнеш на највећу висину.

Он се згрози, и уздрхта.

— Сад хајдемо натраг, кад си све то видео — рече му она прилика, и одједном се обретоше у оној истој собици.

— Шта је све то што си ми показала?

— Твоја будућност! — рече му прилика, и ишчезе.

Њему клону глава, а из груди се оте тежак, болан уздах.
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
Господин министар се ту прену и пробуди. Свеједно, кад је већ тако! — помисли, и зену равнодушно.

[[Категорија:Радоје Домановић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>66ttssxh70zhpq8yxzry97jtx6bs0dp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Наша посла</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61139</id>
    <revision>
      <id>144161</id>
      <timestamp>2026-06-06T14:07:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144161</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44757" sha1="gzs3tpu5ay7yi1b2d90joe4lemyokld" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Наша посла
| одељак=
| аутор=Радоје Домановић
| белешке=
}}
Губе се многи народни обичаји, али се дивни обичај наших врлих предака: ''пити изјутра врућу ракију'', потпуно одржао у благодарном потомству и предаваће се ревносно с колена на колено докле тече сунца и месеца, докле дотраје последњег Србина. Многе су мудре изреке наших старих дотрајале, пропале, управо, ако се сме рећи, излапиле, оглупеле, и некадашње се глупости, мало-помало, дугим низом година промудриле. Тхе, шта већ можемо кад је тако; све иде с временом, мења се. Али, има једна изрека која, као и овај најлепши обичај, остаде у пуној снази, и не само што не пропаде, већ се сваким даном све више цени и поштује. Та је изрека: ''Договор куће не обара'', или још боље: ''Договор кућу гради''.

Ми Срби ниједан посао не предузимамо на брзу руку, онако тек натерсуме, већ о свему размислимо, договоримо се с овим, с оним: више очију, наравно, више виде. Обазрив, паметан народ. Чуо сам да ниједан други народ сем Срба и нема ову мудру изреку. Зато свима њима и иде тако добро, те долазе, што рекли наши, са свију страна код нас овде да се исхране хлебом. Е, али Србин неће ни пљунути док се не договори.

Имао сам ја у селу једног суседа који није хтео маћи с места без договора.

— Хоћемо ли данас окопати кукуруз? — питају укућани.

— Па, чекај да се договоримо.

— Дан не чека — вели жена. (То већ није права Српкиња, Неки изрод!)

— Треба да нађем Марка да се договоримо хоћемо ли данас код њега у позајмицу, а сутра код нас.

Иде и тражи Марка. Нађу се у ме’ани и седну да се договоре. Сркућу тако ракије и договарају се као паметни људи. Па разговор, као разговор, пређе на друге ствари, док тек погледаш, Марко се прекрсти и узе се нешто правдати:

— Тако ми овога крста што се крстим и овога ми пића, не нашло ми се у кући и пролазио куд и ова ракија, ако ја будем што против тебе говорио!

Испију чаше и куцну се.

И опет објашњавања, опет правдања и уверавање узајамно о пријатељству и љубави, опет куцање, и, безмало, у том прође цео дан.

— Па шта рекосмо за оно? — пита Марко при растанку.

— Договорићемо се сутра. До’ћу ја до тебе пре зоре.

Тако, дакле, мој сусед договарао о свему, па и најситније ствари није без темељног договора предузимао.

Био је то красан човек, прави Србенда.

Превлачио једном жито с гумна. Помаже му неки његов пашеног, опет у позајмицу. Дотерали двоја кола.

— Где ћемо стоварити?

— Чекај мало да да’нем, шта си навалила; и бог душу чека! Пропадо’ у послу цео дан.

— Сунце још мало да зађе! — опет ће жена.

— Нек зађе; то му је посао. Дајте, децо, онај бардак!

Седоше на једну греду пред качаром. Заглади брке, отпљусну из бардака, прекрсти се:

— Боже, помози и овесели и дај свако добро. Здрав си, пáшо!

Пију тако, крсте се и наздрављају, и, као вредни радници, воде разговор о свом послу и дотоварају се да ли да вуку и ноћу или да заноће на гумну, па сутра за дана.

— Досад би, вала, превукли откад се договарате поред тог бардака! — љути се жена.

— Е, што су жене будале, то је за чудо! Само блебећу, а ништа не мисле шта говоре. „Превукли би, превукли би!“ А не пита ни како, ни где да се стовари. Знаш ли да амбар још није довршен? „Стоварај, стоварај!“ Где ћеш? Дед стоварај кад знаш како треба и шта треба!

— Шта знам где ћеш, то ти треба да водиш бригу.

— А?! Ја да водим бригу?! Па шта ја друго говорим, слепце водила?! Видиш да се договарам с човеком и бринем шта ћу… ’Ајд’ очепи, па гледај свог посла… Здрав си, пашо!
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
Али све су то ситнице. Још се ту ни издалека не види шта је Србин, као што се види у стварима крупнијим, у питањима значајнијим, од шире вредности.

Кад би само Французи, Енглези, Немци и остали народи знали ко смо ми Срби, и шта вредимо, ја тврдо верујем да би се морали подавити или побити од туге и очајања што и њих бог није удостојио те ретке почасти и среће да се могу звати Србима. Шта да радимо? Ми им не можемо помоћи! Тако је бог рекао да буде.

Али, разговору краја нема. Да не трошим речи узалуд, већ да причам шта сам намислио. Бог свети зна да л’ сам ово досад уопште и требао причати, али ми ви, драги читаоци, нећете замерити, јер знате да нисам имао прилике да се с вама договорим. Ако ми не испадне ова ствар за руком како треба, верујте да и ја не смем замерити кад ви с праведном љутњом узвикнете: „Дабогме, тако је то кад човек пише без договора!“
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
На сваки начин се сећате оних страховитих поплава што наиђоше пре неколико година, и нашу земљу грдно оштетише.

Однети усеви, сена, кошаре, трле, на многим местима и куће разорене, или сасвим однете. Са њива на обрешцима снесена сем усева и земља, те остао го камен, а најплоднија земља, крај река, или засута грдним слојем песка и шљунка, или је река, изменивши корито, однела понеком беднику целу њиву, цело имање. Страховит утисак кад се одмах после поплаве посматра несрећни предео. Где су се жутиле пшенице, не видите веселе жетеоце, већ голет избраздану дубоким јаругама; где се крај река зеленеле ливаде, ту пустош, песак и шљунак. По врбама крај река, и иначе на многом снижем дрвећу и жбуњу гледате како је лишће каљаво, гране многе поломљене, или се некако тужно повиле на ону страну куд је бујица драла, а на гранама нанети читави навиљци поцрнела сена; између грана се уставиле даске, муље, пшенично класје, кукурузна пера, и вазда дроњака, крпа, чега не. Све то остављено стрчи из муља и блата, те целом опустошеном крају даје још тужнији, беднији израз. Стока изгладнела, пресукала се, па се чисто поводи кад иде. Нема ни птица тамо где дохвати поплава, и оне утекле од пустоши и отишле некуд у други крај, ваљда да својом веселом песмом не вређају очајне становнике.
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
Не беше човека иоле од срца кога оволика невоља толиких породица није потресла. По целој земљи се осети жив покрет и старање да се укаже што бржа помоћ пострадалим породицама.

Одмах су предузете најпотребније мере. Све новине донеше на челу листа дуге дирљиве чланке, пуне бола и искреног саучешћа.

„О, Боже! видиш ли вечни јад овог нашег намученог и напаћеног народа? Зар је мало маричке пропасти, зар ни Косово није довољно, зар ни петвековно робовање не може да задовољи ту злу, тешку судбину? …“ итд.

Тако једне новине. Друге, опет, ставиле мото: „Ал’ невољи на овоме свету, све је глуво до бога једнога“ (Змај), и почињу дирљив чланак: „И таман се поче подизати привреда, таман наш намучени и напаћени народ да дахне душом, таман да се оснаженом привредом и културом залече косовске ране, а гле, нашу земљу, земљу напојену крвљу врлих предака наших, снађе тежак удар немиле судбине. Из свију крајева драге нам отаџбине стижу црни, немили гласови, који нас до суза потресају, до очајања доводе…“

Треће новине: „Сваки прави родољуб који искрено љуби своју земљу поникао је главом и дубоко, од срца, уздахнуо пред овом немилом појавом, пред овом несрећом која нашу отаџбину задеси…“

Дакле, све су новине искрено, од срца, проговориле о овој невољи, и као да се утркиваху да што тужније, што дирљивије представе целу ствар. Све су завршиле чланак апелом на „родољубиве грађане, на Србе, који су увек умели показати да имају срца и да с правом могу стати раме уз раме са осталим цивилизованим народима“.

Сем чланака поврвеше дописи из унутрашњости. Латише се пера и они којима је давно зарђало, и узеше описивати глад, невољу и пустош. Није тим људма до славе, до имена, већ невоља човека свему научи. „Морам да се латим пера — како сами кажу — иако ми то није занат, морам, јер ме само срце нагони. Пишући, господине уредниче, ове редове, сузама их заливам. Ох, кад погледа човек ову пустош, кад чује писку нејаке гладне дечице…“ На крају дописа чисто гледам дописника како, бришући сузе, невољно пресамићен, убијен јадом, једва изговара кроз јецање оно: „Ах! примите, господине уредниче, и овом приликом уверење мога одличног поштовања!” Само смо срце!

Сем дописа испунише се новине изјавама саучешћа телеграфским путем:

„Народу округа… тога и тога… — Дубоко потресени великом невољом која задеси тај крај, не можемо пропустити да вам и овим путем не изјавимо своје топло саучешће. Грађани — (долазе силни потписи).“

Чим су се за неколико дана (каже се: да ко броји, и више би било) свршили тако ови најпречи, управо неопходни послови, одмах се пошло даље.

Поче образовање одбора, пододбора, а ту већ, разуме се, бирање управа, ужи избори, конференције, конституисање, и све остало потребно за озбиљан, темељан рад у тако важним приликама. Одбор госпођа, разуме се племенитих, одбор такође племенитих госпођица, одбор родољубивих грађана… Једним словом, цела се земља претвори у одборе.

Родољубиви писци похиташе да напишу тужне приповетке, песме и разне дирљиве саставе, и да то издаду на свет „у корист пострадалих“.

Концерти у корист пострадалих, забаве у корист пострадалих.

Пуне новине разних објава, позива на ово и оно, све у корист пострадалих. На пример: „Господин Н… Н… наш уважени научник, држаће у недељу 4. овог месеца своје јавно предавање „О ферментним гљивицама пливајућим у ваздуху“, у корист пострадалих од поплаве. Јављајући ово, апелујемо на родољубива срца наших грађана, којима се дала прилика да поред лепе забаве укажу помоћ невољнима. Надамо се да ће се грађанство у што већем броју одазвати и посетити ово научно и занимљиво предавање, јер „више вреди убрисати једну сузу сиротињску него пролити море крви“, како то дивно вели велики песник Бајрон.“

Изникоше, као из земље, читави легиони путника глумаца и глумица, који брже, боље полетеше на све крајеве наше отаџбине да се и они пострадалима у невољи нађу, дајући представе. „''Чист приход'' од представа намењен је пострададалима од поплаве.“ Ту опет долази апел на родољубива и милостива срца.

Само се о томе пише, о томе говори, договара.

Разговарају госпе:

— Хоћете ли на забаву?

— Коју?

— Па, забога, ова велика забава у корист пострадалих од поплаве! Биће врло одабрано друштво. Прве госпође су у том одбору.

— Јух, јадни људи! … Баш треба ићи, али је трошак!

— И ми смо се, верујте, истрошили много, али, ипак, мој муж вели: за ту ствар не жали трошка. Морао је он себи правити одело и мени свилену хаљину за ту забаву, јер, дабоме, ту ће бити прво друштво, па мора и прилог дати већи него обично, па кола… Махните, молим вас, грдно то кошта. Ал’ опет помислим како је оним јадним људима тамо. Читали сте новине.

— Читала сам. Ох, боже, јадни људи, тако их жалим! Баш морамо и ми ићи.

Растану се, и сутрадан муж јури као бесомучан. Тражи жиранте, подноси меницу. Жена купује свилу, кроји се на брзу руку, ради се живо. Али, што веле, за тако племениту ствар мора човек и потрчати, жртвовати се, па, богами, и потрошити, јер није лако ни оним бедницима што очекују помоћ.

И заиста, та велика забава била је сјајно посећена. Како су новине објавиле, „потрошено је преко три хиљаде динара на декорисање сале, која је, благодарећи нежном укусу племенитих госпођа, била величанствено намештена, да човек није могао знати куда пре да погледа, чему пре да се диви!“
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
И одбори родољубивих грађана? — Раде они по целој земљи. Свуд је журба, не стоји се нигде.

Ја ћу вам од свега испричати само о оснивању друштва за потпомагање пострадалих од поплаве.

Није се ни три-четири дана говорило по новинама о тим „немилим појавама у отаџбини“, а већ срца српска ускипеше милосрђем.

Из почетка се само по ме’анама, уз чашу пива, водио разговор о томе, и договарали се овде-онде по њих неколико како би требало предузети мере и притећи у помоћ.

— Треба, брате, једном да се нарочито састанемо, па да се о томе озбиљно разговоримо и договоримо се шта да се ради — вели један.

— Е, па то је оно што ја кажем. Не иде то тек онако, него да се искупимо нас неколико, па да се договоримо — вели други.

— Лепо, а што се сад не договоримо? — вели трећи.

— Баш си ти луд човек! — опет ће први. — Како сад! … Деде, кажи шта да радимо!

— Нећу ја да кажем, него да се сви троје споразумемо.

— Није шија, него врат! Шта ми, опет, друго говоримо? … Напослетку, шта нас троје можемо (келнер, чашу пива!), молим те, шта ми сами троје можемо? Ту треба ангажовати и друге људе од ауторитета, па запети озбиљно. Не иде то овако, брајко, уз чашу пива, зачас, као прогутати овај гутљај… (Ту испи пола чаше.) Што не иде, не иде! …

— Добро, онда да позовемо Стеву, Милоја и још неколико наших, па да се искупимо једног дана и да се о свему договоримо.

— Е, то је већ друга ствар. Тако иде. Јер, овако, нас троје ништа! Ето, баш да дамо нас троје по банку, две, па и више, шта је то? … Ништа! … Знаш ти шта вреди пшеница на дану орања земље? …

Од тога се у разговору прешло на то како ће хлеб да поскупи, па на застој радња, па све даље и даље, и напослетку се води дуг разговор о томе како не треба пити младо пиво, јер пада на стомак као олово — и ту је, разуме се, сваки испричао по један случај из свога рођеног искуства.

Главна ствар остане на томе да се једног дана нађу и договоре о свему озбиљно.

Тако се размишљало и поиздаље припремало земљиште на много места, међу многим људима, док једног дана не груну позив преко новина:

„…Позивају се сви родољубиви грађани да у 3 часа по подне дођу (именује се локал) … итд.“ Ту се, наравно, апелује на срце, на родољубље. Напомиње се како ће се на томе збору заједнички споразумно изабрати одбор, који ће руковати прикупљањем прилога за пострадале од поплаве у целој земљи, а помагаће и пододбори, који ће се у тој цели засновати по осталим местима, ван престонице.

Искупили се грађани, и богати и сироти, и виђени и незнани.

Један од најуваженијих од сазивача овога збора отвори збор речима:

— Господо, свима је вама позната невоља у коју западоше толики крајеви нашега народа. Не треба ни да вам говорим колико је огромни губитак претрпела наша земља, јер сви то добро знамо, сви осећамо; губитак који се не да надокнадити, то је рана која ће се тешко залечити. Али, господо, ако се не може надокнадити тај велики губитак, може се штета поделити, јер ћемо је лакше поднети сви скупа него појединци; може се, господо, убрисати многа суза, може се ублажити тешки јад и невоља толиких породица. Ми смо вас позвали овде да се братски, искрено договоримо и размислимо како ћемо најбоље, најбрже и највише моћи указати помоћи тим бедним породицама. Ја држим да нас све овде, без разлике нашег занимања и политичких убеђења, руководи заједничко осећање, које нам српско срце диктира, осећање узвишена Христова морала: „Помози ближњега свога као себе сама“…

На завршетку говора напоменуо је како је свуда ред да се избере председник, који ће руководити збором, и моли да му се дозволи да он кандидује, или да грађани кандидују сами из своје средине.

Настаде жагор.

— Нека сам кандидује! — вичу једни.

— Ми ћемо кандидовати! — вичу други, и већ се поче одвајати свет у групице.

— Будите ви председник, што ту да трошимо време! — вичу трећи.

Мишљења се укрстише, гласови све јачи и јачи, и најзад се из опште вреве није могло ништа разабрати. Онај говорник што је отворио збор лупа у звоно, моли да се утишају, дижу се руке из публике, циче гласови: „Молим реч!“ Вуку се за капуте, доказују један другом рукама, неки се наљутили и отишли.

— Седите, да се гласааа! — продра се неко који се беше пропео и метнуо руке с обе стране уста, а викнуо је толико да му све вратне жиле набрекоше.

И заиста, седоше сви. Председник (овај привремени) већ помутио очима и клонуо од умора, па једва говори, већ промукао:

— Молим вас, господо, овде имамо три предлога; гласаћемо за сваки редом.

— Немојте тако — пропе се опет онај и викну. — Него ко је да остане овај председник, нека седи, а ко је против, нека устане.

Већина седи, и тако оста председник овај исти који отвори збор.

— Господо, ви сте ме одликовали ретком почашћу, а ја ћу се трудити… — Тако је почео подужи говор, у коме се захвалио скупу на избору, а на завршетку је додао да је потребно „да се избере и потпредседник и два секретара, који ће водити записник“.

— Кандидујте ви! — вичу једни.

— За потпредседника Тому Томића — вичу други.

— Нећемо Тому! — вичу трећи.

Четврти кандидују секретаре.

Неки опет виче против те кандидације.

Мало-помало, опет лом, метеж, неспоразум.

— Устајањем и седањем! — продра се опет онај са столице.

Реши се да кандидује председник, и он, разуме се, као најпогоднијег кандидова оного што се пропиње и пење на столице.

Тако се до предвече изабра потпредседник и два секретара.

Они се, као што је већ у реду, захвалише скупу на избору и заузеше своја места.

— Како су исцрпене све тачке програма овога збора, то објављујем да је збор завршен…

Председник је још нешто хтео рећи, али му граја, која се подиже као по команди, прекиде реч. Чу се са свију страна:

— Шта је с „предлозима појединих чланова?“

— Није овај збор зато да се избере председник!

— Нећемо га!

— Дај ми реч! …

— Рееееч! — цичи један што се попео на сто, пропео на прсте, стегао песнице, разбарушио косу, зној му липти низ лице, опружио шију, па му све жиле вратне набрекле.

Потпредседник одгурну председника, па се и он попе на столицу и дрекну:

— На реду су још „предлози појединих чланова“.

Маса се умири. Скочи онај са стола, скиде се потпредседник са столице.

— Нека се јави ко ’оће да говори!

Сви се окретоше ономе што је са стола онако силно викао за реч. Он намести оковратник, промешкољи се, испружи врат, прогута с тешком муком пљувачку, зажмуривши и процеди:

— Хтео сам да кажем за предлоге.

— Па предлажи, брате! — цикну нервозно потпред седник.

— Ја немам засад ништа да предложим! …

Устаде један из буџака, ступи достојанствено мало напред, наслони се левом руком на столицу, а десну пружи за реч важно, некако кисела лица.

— Има реч Сима Симић.

Сима се накашља, прогута и он пљувачку, погледа око себе и поче тихо:

— Ја видим, господо, да овде не може бити споразума ни братског договора…

Настаде тајац.

— Изјасните се што сте тиме хтели! — викну потпредседник.

— Молим вас да ме не прекидате у говору…

— Да га саслушамо!

— Нећемооо!

Говорник скрстио руке, стоји као кип сред окршаја и вреве што се у тренутку подиже.

Стиша се граја.

— Ја, господо, поново напомињем да овде не може бити заједничког рада. (Глас је бивао све јачи…). Изгледа да су сазивачи хтели само да парадирају, а није им…

— Забрањујем му реч! — грмну потпредседник.

— Да га чујемо!

— Тако је!

— Доле с њим!

— Да се избаци напоље!

Укрстише се гласови, измешаше се руке, настаде свађа, грдња, поче један другом претити штапом. Потпредседник промукао и изломио звонце; онај, опет, са стола цичи: „Реч!“

Говорник хладан као стена, скрстио руке, па ћутећи чека резултат те страховите уке.

Како је већ било дубоко у ноћ, и свађа све већа и већа, јер се пређе на пречишћавање старих пикова и личних ствари, то се објави да је збор прекинут. Уосталом, то нико није ни чуо од чланова, већ су само председник, потпредседник и и секретари напустили своја места.

Једни већ иду кући, свађају се улицом, други пошли, па се враћају да кажу још што онима с којима су се препирали. Једна групица остала преко пола ноћи. Објаснили се на неки начин, и ударили у пиће. Пили и завадили се још два-три пут до зоре, и два-три пут измирили, па се разишли и они.

Сутрадан тек настаде шушкање, трчкарање, агитовање. Смешала се ту и политика и лична питања и инат и све на свету, а то се тек не може лако раскрстити. Новине неке нападоше Тому Томића и сазиваче: како су хтели „по свом старом обичају да ударе подвалу и овом приликом„, и додале: „На ову срамну појаву вратићемо се још једном да о њој кажемо коју више, а засад само бележимо по новинарској дужности.“

Друге, опет, новине донеше како је „признати родољуб и уважени грађанин Тома Томић са још неколико одличних грађана ове земље сазвао збор родољуба да се договоре како ће се помоћи пострадалим од поплаве. Г. Тома је тако изнео патњу становника опустошених крајева у свом кратком и разговетном говору, да ћемо га ми у идућем броју донети нашим читаоцима у целини… Али племенити овај рад сметоше познати букачи, на челу којих је озлоглашени Сима Симић… итд.“

И у новинама, и усмено у дугим ноћним договорима, ствар се све више и више заплетала, те почеше по новинама разна „припослана“, пуна грдње.

У току од петнаест дана држано је неколико зборова, који су бивали све бурнији и бурнији. Кажу да је једном дошло и до неких шамара.

Напослетку победи група коју је водио Сима Симић, а Тома и његови „дигоше руке“ и узеше грдити по новинама.

Сима Симић сазива збор. Искупило се више но икад.

Наравно да опет није без дебате. Опет бирање часништва, ужи избор, „устајање и седање“, „удаљавање од предмета“, „избор тројице да се овере записници“, лична објашњења, пола сата одмора. (На одмору се највише свађа.) „Да се реши!“ „Још да се говори!“. „Не може то питање тако, преко колена!“. „Јесте се договорили?“ „Јесте ли обавештени?“ и „Да се збор одложи за сутра!“ Гласа се и за то и разиђе се збор опет с грајом.

Сутра опет збор. Читање записника. „Има ли ко шта да примети?“ „Молим за реч!“ — „На дневни ре-еед!“

Пао је предлог да се оснује „Друштво за потпомагање пострадалих од поплаве“.

— Ја држим — узе реч један — да се не треба ограничавати само на поплаву, већ уопште пострадалих.

Брани први свој предлог, обара га овај други говорник. Носише се читав сат.

— Обавештени смо, да се реши! …

— Молим за реч!

— Не може више да се говори! …

— Имам нов предлог!

— Да решимо прво ово!

— Јавило се још десет говорника да говоре о овој ствари. Жели ли збор да их саслуша?

— Ауу! … Нећемо! … ’Оћемо! … Да се одложи!… Ставите на гласање!

Тако се то радило живо из дана у дан. О сваком питању се темељно размишљало и договарало. Ту су бирана лица која имају да оду личностима од положаја и да их умоле за ово и оно, па онда избори шесторице који ће направити „друштвене штатуте“. И ту већ на претрес сваког члана правила оде по неколико зборова. Па, онда, дође позив на упис у чланство; привремена управа, то јест најпре избор привремене управе, која има да сазове збор чланова у року од десет дана, и ту да буде избор сталне управе.

Изабрана стална управа после неколико бурних скупова, па онда дође на ред избор надзорног и контролног одбора, па избор двојице за преглед рачуна. А, већ, унето је у правила „надзорни одбор има права да сазове увек збор свију чланова друштва“.

И сад настаје конституисање управног одбора, а то тек не иде од ока, на брзу руку.

Свршено све, постало друштво, објављен позив на упис у чланство. Пада новац, чека се само да се намири округла сума, па да се пошље.

Тек, једног дана, ’рупи контролни одбор, прегледа рачуне и нађе да је на канцеларијски материјал много утрошено. Разуме се да се сазове збор. И ту настане обаљивање управе, нова свађа, нова граја.

Опет дуги ноћни договори, опет читав низ зборова.

За годину дана, и нешто више, било је збора и договора, али се сума није заокруглила.

Најзад, искрсну предлог, онако крај чаше пива, више приватно:

— Да, ми, брате, пошљемо тај новац ком треба, па мирна крајина. Ког ће нам ђавола друштво и те лудорије… Тандара, мандара, лудирамо се тамо, лармамо, а бар да знаш зашта!

— Право кажеш — додаде други. — Видиш, то треба да се договоримо једног дана кад се састанемо.

— Добро, онда да се састанемо једног дана, па да се договоримо лепо о свему, па да раскрстимо с тим трицама! — вели трећи.

— Ја сутра нећу моћи! — вели четврти.

— Не мора то сутра! … Наћи ћемо се једнога дана, па ћемо се договорити кад да се састанемо. Да се утврди тачно дан, па сви да се састанемо! — вели пети.

— Па, готово. могли бисмо сад. Сви смо ту! — вели шести.

— Е, сад, не иде то тако! Треба, брате, нарочито за то да се састанемо, а не да радимо нешто као од беде.
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
Прошло је дуго времена. Сума се заокругљавала, збацивале се управе, бирале се нове, агитовало се да се друштво растури, договарало се, свађало се, мирило се, па се чланови већ уморили, стишали и готово дигли руке од свега; нити плаћају, нити бирају, нити прегледају рачуне. Друштво за потпомагање пострадалих није додуше званично растурено ни укинуто, али у ствари не постоји, нема га. Нити се управа осећа управа, ни чланови члановима. Неки пут, онако у свађи, чује се тек где неко узвикне:

— Нека он не ларма, јер може да се потражи мало рачуна од оних друштвених пара! …

На том се сврши.

Већ се готово и заборавило на поплаву. Сељаци из оних села где је била поплава опоравили се и штета се готово више и не осећа. Чак су неки из тих села слали прилоге друштву за помагање пострадалим од поплаве и веле: „Знајући шта је невоља кад вода оплави крај и однесе усеве, шаљемо“ … итд.

Док одједном, из унутрашњости почеше слати разни одбори прикупљени новац друштву. Прочу се то и по новинама.

— Откуд сад ово? — забезекну се председник управног одбора.

— Мора да је нова поплава!

— Бог би га знао!

— Ваљда нису луди да шаљу због оне поплаве од пре четири године, кад већ и тамошњи свет заборавио, а многи из оних крајева шаљу и сами прилоге.

Многи су сматрали ту појаву за загонетку, а ствар је проста:

Срби су то, требало је и њима времена да се темељно договоре, јер није тек онако у ветар речено: „Договор кућу гради!“

[[Категорија:Радоје Домановић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>gzs3tpu5ay7yi1b2d90joe4lemyokld</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144162</id>
      <parentid>144161</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T15:05:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>додао поднаслов у белешке</comment>
      <origin>144162</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44814" sha1="j2bes8z9lkk341m6firt2slyo4tmqvf" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Наша посла
| одељак=
| аутор=Радоје Домановић
| белешке=Поднаслов — Договор кућу гради
}}
Губе се многи народни обичаји, али се дивни обичај наших врлих предака: ''пити изјутра врућу ракију'', потпуно одржао у благодарном потомству и предаваће се ревносно с колена на колено докле тече сунца и месеца, докле дотраје последњег Србина. Многе су мудре изреке наших старих дотрајале, пропале, управо, ако се сме рећи, излапиле, оглупеле, и некадашње се глупости, мало-помало, дугим низом година промудриле. Тхе, шта већ можемо кад је тако; све иде с временом, мења се. Али, има једна изрека која, као и овај најлепши обичај, остаде у пуној снази, и не само што не пропаде, већ се сваким даном све више цени и поштује. Та је изрека: ''Договор куће не обара'', или још боље: ''Договор кућу гради''.

Ми Срби ниједан посао не предузимамо на брзу руку, онако тек натерсуме, већ о свему размислимо, договоримо се с овим, с оним: више очију, наравно, више виде. Обазрив, паметан народ. Чуо сам да ниједан други народ сем Срба и нема ову мудру изреку. Зато свима њима и иде тако добро, те долазе, што рекли наши, са свију страна код нас овде да се исхране хлебом. Е, али Србин неће ни пљунути док се не договори.

Имао сам ја у селу једног суседа који није хтео маћи с места без договора.

— Хоћемо ли данас окопати кукуруз? — питају укућани.

— Па, чекај да се договоримо.

— Дан не чека — вели жена. (То већ није права Српкиња, Неки изрод!)

— Треба да нађем Марка да се договоримо хоћемо ли данас код њега у позајмицу, а сутра код нас.

Иде и тражи Марка. Нађу се у ме’ани и седну да се договоре. Сркућу тако ракије и договарају се као паметни људи. Па разговор, као разговор, пређе на друге ствари, док тек погледаш, Марко се прекрсти и узе се нешто правдати:

— Тако ми овога крста што се крстим и овога ми пића, не нашло ми се у кући и пролазио куд и ова ракија, ако ја будем што против тебе говорио!

Испију чаше и куцну се.

И опет објашњавања, опет правдања и уверавање узајамно о пријатељству и љубави, опет куцање, и, безмало, у том прође цео дан.

— Па шта рекосмо за оно? — пита Марко при растанку.

— Договорићемо се сутра. До’ћу ја до тебе пре зоре.

Тако, дакле, мој сусед договарао о свему, па и најситније ствари није без темељног договора предузимао.

Био је то красан човек, прави Србенда.

Превлачио једном жито с гумна. Помаже му неки његов пашеног, опет у позајмицу. Дотерали двоја кола.

— Где ћемо стоварити?

— Чекај мало да да’нем, шта си навалила; и бог душу чека! Пропадо’ у послу цео дан.

— Сунце још мало да зађе! — опет ће жена.

— Нек зађе; то му је посао. Дајте, децо, онај бардак!

Седоше на једну греду пред качаром. Заглади брке, отпљусну из бардака, прекрсти се:

— Боже, помози и овесели и дај свако добро. Здрав си, пáшо!

Пију тако, крсте се и наздрављају, и, као вредни радници, воде разговор о свом послу и дотоварају се да ли да вуку и ноћу или да заноће на гумну, па сутра за дана.

— Досад би, вала, превукли откад се договарате поред тог бардака! — љути се жена.

— Е, што су жене будале, то је за чудо! Само блебећу, а ништа не мисле шта говоре. „Превукли би, превукли би!“ А не пита ни како, ни где да се стовари. Знаш ли да амбар још није довршен? „Стоварај, стоварај!“ Где ћеш? Дед стоварај кад знаш како треба и шта треба!

— Шта знам где ћеш, то ти треба да водиш бригу.

— А?! Ја да водим бригу?! Па шта ја друго говорим, слепце водила?! Видиш да се договарам с човеком и бринем шта ћу… ’Ајд’ очепи, па гледај свог посла… Здрав си, пашо!
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
Али све су то ситнице. Још се ту ни издалека не види шта је Србин, као што се види у стварима крупнијим, у питањима значајнијим, од шире вредности.

Кад би само Французи, Енглези, Немци и остали народи знали ко смо ми Срби, и шта вредимо, ја тврдо верујем да би се морали подавити или побити од туге и очајања што и њих бог није удостојио те ретке почасти и среће да се могу звати Србима. Шта да радимо? Ми им не можемо помоћи! Тако је бог рекао да буде.

Али, разговору краја нема. Да не трошим речи узалуд, већ да причам шта сам намислио. Бог свети зна да л’ сам ово досад уопште и требао причати, али ми ви, драги читаоци, нећете замерити, јер знате да нисам имао прилике да се с вама договорим. Ако ми не испадне ова ствар за руком како треба, верујте да и ја не смем замерити кад ви с праведном љутњом узвикнете: „Дабогме, тако је то кад човек пише без договора!“
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
На сваки начин се сећате оних страховитих поплава што наиђоше пре неколико година, и нашу земљу грдно оштетише.

Однети усеви, сена, кошаре, трле, на многим местима и куће разорене, или сасвим однете. Са њива на обрешцима снесена сем усева и земља, те остао го камен, а најплоднија земља, крај река, или засута грдним слојем песка и шљунка, или је река, изменивши корито, однела понеком беднику целу њиву, цело имање. Страховит утисак кад се одмах после поплаве посматра несрећни предео. Где су се жутиле пшенице, не видите веселе жетеоце, већ голет избраздану дубоким јаругама; где се крај река зеленеле ливаде, ту пустош, песак и шљунак. По врбама крај река, и иначе на многом снижем дрвећу и жбуњу гледате како је лишће каљаво, гране многе поломљене, или се некако тужно повиле на ону страну куд је бујица драла, а на гранама нанети читави навиљци поцрнела сена; између грана се уставиле даске, муље, пшенично класје, кукурузна пера, и вазда дроњака, крпа, чега не. Све то остављено стрчи из муља и блата, те целом опустошеном крају даје још тужнији, беднији израз. Стока изгладнела, пресукала се, па се чисто поводи кад иде. Нема ни птица тамо где дохвати поплава, и оне утекле од пустоши и отишле некуд у други крај, ваљда да својом веселом песмом не вређају очајне становнике.
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
Не беше човека иоле од срца кога оволика невоља толиких породица није потресла. По целој земљи се осети жив покрет и старање да се укаже што бржа помоћ пострадалим породицама.

Одмах су предузете најпотребније мере. Све новине донеше на челу листа дуге дирљиве чланке, пуне бола и искреног саучешћа.

„О, Боже! видиш ли вечни јад овог нашег намученог и напаћеног народа? Зар је мало маричке пропасти, зар ни Косово није довољно, зар ни петвековно робовање не може да задовољи ту злу, тешку судбину? …“ итд.

Тако једне новине. Друге, опет, ставиле мото: „Ал’ невољи на овоме свету, све је глуво до бога једнога“ (Змај), и почињу дирљив чланак: „И таман се поче подизати привреда, таман наш намучени и напаћени народ да дахне душом, таман да се оснаженом привредом и културом залече косовске ране, а гле, нашу земљу, земљу напојену крвљу врлих предака наших, снађе тежак удар немиле судбине. Из свију крајева драге нам отаџбине стижу црни, немили гласови, који нас до суза потресају, до очајања доводе…“

Треће новине: „Сваки прави родољуб који искрено љуби своју земљу поникао је главом и дубоко, од срца, уздахнуо пред овом немилом појавом, пред овом несрећом која нашу отаџбину задеси…“

Дакле, све су новине искрено, од срца, проговориле о овој невољи, и као да се утркиваху да што тужније, што дирљивије представе целу ствар. Све су завршиле чланак апелом на „родољубиве грађане, на Србе, који су увек умели показати да имају срца и да с правом могу стати раме уз раме са осталим цивилизованим народима“.

Сем чланака поврвеше дописи из унутрашњости. Латише се пера и они којима је давно зарђало, и узеше описивати глад, невољу и пустош. Није тим људма до славе, до имена, већ невоља човека свему научи. „Морам да се латим пера — како сами кажу — иако ми то није занат, морам, јер ме само срце нагони. Пишући, господине уредниче, ове редове, сузама их заливам. Ох, кад погледа човек ову пустош, кад чује писку нејаке гладне дечице…“ На крају дописа чисто гледам дописника како, бришући сузе, невољно пресамићен, убијен јадом, једва изговара кроз јецање оно: „Ах! примите, господине уредниче, и овом приликом уверење мога одличног поштовања!” Само смо срце!

Сем дописа испунише се новине изјавама саучешћа телеграфским путем:

„Народу округа… тога и тога… — Дубоко потресени великом невољом која задеси тај крај, не можемо пропустити да вам и овим путем не изјавимо своје топло саучешће. Грађани — (долазе силни потписи).“

Чим су се за неколико дана (каже се: да ко броји, и више би било) свршили тако ови најпречи, управо неопходни послови, одмах се пошло даље.

Поче образовање одбора, пододбора, а ту већ, разуме се, бирање управа, ужи избори, конференције, конституисање, и све остало потребно за озбиљан, темељан рад у тако важним приликама. Одбор госпођа, разуме се племенитих, одбор такође племенитих госпођица, одбор родољубивих грађана… Једним словом, цела се земља претвори у одборе.

Родољубиви писци похиташе да напишу тужне приповетке, песме и разне дирљиве саставе, и да то издаду на свет „у корист пострадалих“.

Концерти у корист пострадалих, забаве у корист пострадалих.

Пуне новине разних објава, позива на ово и оно, све у корист пострадалих. На пример: „Господин Н… Н… наш уважени научник, држаће у недељу 4. овог месеца своје јавно предавање „О ферментним гљивицама пливајућим у ваздуху“, у корист пострадалих од поплаве. Јављајући ово, апелујемо на родољубива срца наших грађана, којима се дала прилика да поред лепе забаве укажу помоћ невољнима. Надамо се да ће се грађанство у што већем броју одазвати и посетити ово научно и занимљиво предавање, јер „више вреди убрисати једну сузу сиротињску него пролити море крви“, како то дивно вели велики песник Бајрон.“

Изникоше, као из земље, читави легиони путника глумаца и глумица, који брже, боље полетеше на све крајеве наше отаџбине да се и они пострадалима у невољи нађу, дајући представе. „''Чист приход'' од представа намењен је пострададалима од поплаве.“ Ту опет долази апел на родољубива и милостива срца.

Само се о томе пише, о томе говори, договара.

Разговарају госпе:

— Хоћете ли на забаву?

— Коју?

— Па, забога, ова велика забава у корист пострадалих од поплаве! Биће врло одабрано друштво. Прве госпође су у том одбору.

— Јух, јадни људи! … Баш треба ићи, али је трошак!

— И ми смо се, верујте, истрошили много, али, ипак, мој муж вели: за ту ствар не жали трошка. Морао је он себи правити одело и мени свилену хаљину за ту забаву, јер, дабоме, ту ће бити прво друштво, па мора и прилог дати већи него обично, па кола… Махните, молим вас, грдно то кошта. Ал’ опет помислим како је оним јадним људима тамо. Читали сте новине.

— Читала сам. Ох, боже, јадни људи, тако их жалим! Баш морамо и ми ићи.

Растану се, и сутрадан муж јури као бесомучан. Тражи жиранте, подноси меницу. Жена купује свилу, кроји се на брзу руку, ради се живо. Али, што веле, за тако племениту ствар мора човек и потрчати, жртвовати се, па, богами, и потрошити, јер није лако ни оним бедницима што очекују помоћ.

И заиста, та велика забава била је сјајно посећена. Како су новине објавиле, „потрошено је преко три хиљаде динара на декорисање сале, која је, благодарећи нежном укусу племенитих госпођа, била величанствено намештена, да човек није могао знати куда пре да погледа, чему пре да се диви!“
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
И одбори родољубивих грађана? — Раде они по целој земљи. Свуд је журба, не стоји се нигде.

Ја ћу вам од свега испричати само о оснивању друштва за потпомагање пострадалих од поплаве.

Није се ни три-четири дана говорило по новинама о тим „немилим појавама у отаџбини“, а већ срца српска ускипеше милосрђем.

Из почетка се само по ме’анама, уз чашу пива, водио разговор о томе, и договарали се овде-онде по њих неколико како би требало предузети мере и притећи у помоћ.

— Треба, брате, једном да се нарочито састанемо, па да се о томе озбиљно разговоримо и договоримо се шта да се ради — вели један.

— Е, па то је оно што ја кажем. Не иде то тек онако, него да се искупимо нас неколико, па да се договоримо — вели други.

— Лепо, а што се сад не договоримо? — вели трећи.

— Баш си ти луд човек! — опет ће први. — Како сад! … Деде, кажи шта да радимо!

— Нећу ја да кажем, него да се сви троје споразумемо.

— Није шија, него врат! Шта ми, опет, друго говоримо? … Напослетку, шта нас троје можемо (келнер, чашу пива!), молим те, шта ми сами троје можемо? Ту треба ангажовати и друге људе од ауторитета, па запети озбиљно. Не иде то овако, брајко, уз чашу пива, зачас, као прогутати овај гутљај… (Ту испи пола чаше.) Што не иде, не иде! …

— Добро, онда да позовемо Стеву, Милоја и још неколико наших, па да се искупимо једног дана и да се о свему договоримо.

— Е, то је већ друга ствар. Тако иде. Јер, овако, нас троје ништа! Ето, баш да дамо нас троје по банку, две, па и више, шта је то? … Ништа! … Знаш ти шта вреди пшеница на дану орања земље? …

Од тога се у разговору прешло на то како ће хлеб да поскупи, па на застој радња, па све даље и даље, и напослетку се води дуг разговор о томе како не треба пити младо пиво, јер пада на стомак као олово — и ту је, разуме се, сваки испричао по један случај из свога рођеног искуства.

Главна ствар остане на томе да се једног дана нађу и договоре о свему озбиљно.

Тако се размишљало и поиздаље припремало земљиште на много места, међу многим људима, док једног дана не груну позив преко новина:

„…Позивају се сви родољубиви грађани да у 3 часа по подне дођу (именује се локал) … итд.“ Ту се, наравно, апелује на срце, на родољубље. Напомиње се како ће се на томе збору заједнички споразумно изабрати одбор, који ће руковати прикупљањем прилога за пострадале од поплаве у целој земљи, а помагаће и пододбори, који ће се у тој цели засновати по осталим местима, ван престонице.

Искупили се грађани, и богати и сироти, и виђени и незнани.

Један од најуваженијих од сазивача овога збора отвори збор речима:

— Господо, свима је вама позната невоља у коју западоше толики крајеви нашега народа. Не треба ни да вам говорим колико је огромни губитак претрпела наша земља, јер сви то добро знамо, сви осећамо; губитак који се не да надокнадити, то је рана која ће се тешко залечити. Али, господо, ако се не може надокнадити тај велики губитак, може се штета поделити, јер ћемо је лакше поднети сви скупа него појединци; може се, господо, убрисати многа суза, може се ублажити тешки јад и невоља толиких породица. Ми смо вас позвали овде да се братски, искрено договоримо и размислимо како ћемо најбоље, најбрже и највише моћи указати помоћи тим бедним породицама. Ја држим да нас све овде, без разлике нашег занимања и политичких убеђења, руководи заједничко осећање, које нам српско срце диктира, осећање узвишена Христова морала: „Помози ближњега свога као себе сама“…

На завршетку говора напоменуо је како је свуда ред да се избере председник, који ће руководити збором, и моли да му се дозволи да он кандидује, или да грађани кандидују сами из своје средине.

Настаде жагор.

— Нека сам кандидује! — вичу једни.

— Ми ћемо кандидовати! — вичу други, и већ се поче одвајати свет у групице.

— Будите ви председник, што ту да трошимо време! — вичу трећи.

Мишљења се укрстише, гласови све јачи и јачи, и најзад се из опште вреве није могло ништа разабрати. Онај говорник што је отворио збор лупа у звоно, моли да се утишају, дижу се руке из публике, циче гласови: „Молим реч!“ Вуку се за капуте, доказују један другом рукама, неки се наљутили и отишли.

— Седите, да се гласааа! — продра се неко који се беше пропео и метнуо руке с обе стране уста, а викнуо је толико да му све вратне жиле набрекоше.

И заиста, седоше сви. Председник (овај привремени) већ помутио очима и клонуо од умора, па једва говори, већ промукао:

— Молим вас, господо, овде имамо три предлога; гласаћемо за сваки редом.

— Немојте тако — пропе се опет онај и викну. — Него ко је да остане овај председник, нека седи, а ко је против, нека устане.

Већина седи, и тако оста председник овај исти који отвори збор.

— Господо, ви сте ме одликовали ретком почашћу, а ја ћу се трудити… — Тако је почео подужи говор, у коме се захвалио скупу на избору, а на завршетку је додао да је потребно „да се избере и потпредседник и два секретара, који ће водити записник“.

— Кандидујте ви! — вичу једни.

— За потпредседника Тому Томића — вичу други.

— Нећемо Тому! — вичу трећи.

Четврти кандидују секретаре.

Неки опет виче против те кандидације.

Мало-помало, опет лом, метеж, неспоразум.

— Устајањем и седањем! — продра се опет онај са столице.

Реши се да кандидује председник, и он, разуме се, као најпогоднијег кандидова оного што се пропиње и пење на столице.

Тако се до предвече изабра потпредседник и два секретара.

Они се, као што је већ у реду, захвалише скупу на избору и заузеше своја места.

— Како су исцрпене све тачке програма овога збора, то објављујем да је збор завршен…

Председник је још нешто хтео рећи, али му граја, која се подиже као по команди, прекиде реч. Чу се са свију страна:

— Шта је с „предлозима појединих чланова?“

— Није овај збор зато да се избере председник!

— Нећемо га!

— Дај ми реч! …

— Рееееч! — цичи један што се попео на сто, пропео на прсте, стегао песнице, разбарушио косу, зној му липти низ лице, опружио шију, па му све жиле вратне набрекле.

Потпредседник одгурну председника, па се и он попе на столицу и дрекну:

— На реду су још „предлози појединих чланова“.

Маса се умири. Скочи онај са стола, скиде се потпредседник са столице.

— Нека се јави ко ’оће да говори!

Сви се окретоше ономе што је са стола онако силно викао за реч. Он намести оковратник, промешкољи се, испружи врат, прогута с тешком муком пљувачку, зажмуривши и процеди:

— Хтео сам да кажем за предлоге.

— Па предлажи, брате! — цикну нервозно потпред седник.

— Ја немам засад ништа да предложим! …

Устаде један из буџака, ступи достојанствено мало напред, наслони се левом руком на столицу, а десну пружи за реч важно, некако кисела лица.

— Има реч Сима Симић.

Сима се накашља, прогута и он пљувачку, погледа око себе и поче тихо:

— Ја видим, господо, да овде не може бити споразума ни братског договора…

Настаде тајац.

— Изјасните се што сте тиме хтели! — викну потпредседник.

— Молим вас да ме не прекидате у говору…

— Да га саслушамо!

— Нећемооо!

Говорник скрстио руке, стоји као кип сред окршаја и вреве што се у тренутку подиже.

Стиша се граја.

— Ја, господо, поново напомињем да овде не може бити заједничког рада. (Глас је бивао све јачи…). Изгледа да су сазивачи хтели само да парадирају, а није им…

— Забрањујем му реч! — грмну потпредседник.

— Да га чујемо!

— Тако је!

— Доле с њим!

— Да се избаци напоље!

Укрстише се гласови, измешаше се руке, настаде свађа, грдња, поче један другом претити штапом. Потпредседник промукао и изломио звонце; онај, опет, са стола цичи: „Реч!“

Говорник хладан као стена, скрстио руке, па ћутећи чека резултат те страховите уке.

Како је већ било дубоко у ноћ, и свађа све већа и већа, јер се пређе на пречишћавање старих пикова и личних ствари, то се објави да је збор прекинут. Уосталом, то нико није ни чуо од чланова, већ су само председник, потпредседник и и секретари напустили своја места.

Једни већ иду кући, свађају се улицом, други пошли, па се враћају да кажу још што онима с којима су се препирали. Једна групица остала преко пола ноћи. Објаснили се на неки начин, и ударили у пиће. Пили и завадили се још два-три пут до зоре, и два-три пут измирили, па се разишли и они.

Сутрадан тек настаде шушкање, трчкарање, агитовање. Смешала се ту и политика и лична питања и инат и све на свету, а то се тек не може лако раскрстити. Новине неке нападоше Тому Томића и сазиваче: како су хтели „по свом старом обичају да ударе подвалу и овом приликом„, и додале: „На ову срамну појаву вратићемо се још једном да о њој кажемо коју више, а засад само бележимо по новинарској дужности.“

Друге, опет, новине донеше како је „признати родољуб и уважени грађанин Тома Томић са још неколико одличних грађана ове земље сазвао збор родољуба да се договоре како ће се помоћи пострадалим од поплаве. Г. Тома је тако изнео патњу становника опустошених крајева у свом кратком и разговетном говору, да ћемо га ми у идућем броју донети нашим читаоцима у целини… Али племенити овај рад сметоше познати букачи, на челу којих је озлоглашени Сима Симић… итд.“

И у новинама, и усмено у дугим ноћним договорима, ствар се све више и више заплетала, те почеше по новинама разна „припослана“, пуна грдње.

У току од петнаест дана држано је неколико зборова, који су бивали све бурнији и бурнији. Кажу да је једном дошло и до неких шамара.

Напослетку победи група коју је водио Сима Симић, а Тома и његови „дигоше руке“ и узеше грдити по новинама.

Сима Симић сазива збор. Искупило се више но икад.

Наравно да опет није без дебате. Опет бирање часништва, ужи избор, „устајање и седање“, „удаљавање од предмета“, „избор тројице да се овере записници“, лична објашњења, пола сата одмора. (На одмору се највише свађа.) „Да се реши!“ „Још да се говори!“. „Не може то питање тако, преко колена!“. „Јесте се договорили?“ „Јесте ли обавештени?“ и „Да се збор одложи за сутра!“ Гласа се и за то и разиђе се збор опет с грајом.

Сутра опет збор. Читање записника. „Има ли ко шта да примети?“ „Молим за реч!“ — „На дневни ре-еед!“

Пао је предлог да се оснује „Друштво за потпомагање пострадалих од поплаве“.

— Ја држим — узе реч један — да се не треба ограничавати само на поплаву, већ уопште пострадалих.

Брани први свој предлог, обара га овај други говорник. Носише се читав сат.

— Обавештени смо, да се реши! …

— Молим за реч!

— Не може више да се говори! …

— Имам нов предлог!

— Да решимо прво ово!

— Јавило се још десет говорника да говоре о овој ствари. Жели ли збор да их саслуша?

— Ауу! … Нећемо! … ’Оћемо! … Да се одложи!… Ставите на гласање!

Тако се то радило живо из дана у дан. О сваком питању се темељно размишљало и договарало. Ту су бирана лица која имају да оду личностима од положаја и да их умоле за ово и оно, па онда избори шесторице који ће направити „друштвене штатуте“. И ту већ на претрес сваког члана правила оде по неколико зборова. Па, онда, дође позив на упис у чланство; привремена управа, то јест најпре избор привремене управе, која има да сазове збор чланова у року од десет дана, и ту да буде избор сталне управе.

Изабрана стална управа после неколико бурних скупова, па онда дође на ред избор надзорног и контролног одбора, па избор двојице за преглед рачуна. А, већ, унето је у правила „надзорни одбор има права да сазове увек збор свију чланова друштва“.

И сад настаје конституисање управног одбора, а то тек не иде од ока, на брзу руку.

Свршено све, постало друштво, објављен позив на упис у чланство. Пада новац, чека се само да се намири округла сума, па да се пошље.

Тек, једног дана, ’рупи контролни одбор, прегледа рачуне и нађе да је на канцеларијски материјал много утрошено. Разуме се да се сазове збор. И ту настане обаљивање управе, нова свађа, нова граја.

Опет дуги ноћни договори, опет читав низ зборова.

За годину дана, и нешто више, било је збора и договора, али се сума није заокруглила.

Најзад, искрсну предлог, онако крај чаше пива, више приватно:

— Да, ми, брате, пошљемо тај новац ком треба, па мирна крајина. Ког ће нам ђавола друштво и те лудорије… Тандара, мандара, лудирамо се тамо, лармамо, а бар да знаш зашта!

— Право кажеш — додаде други. — Видиш, то треба да се договоримо једног дана кад се састанемо.

— Добро, онда да се састанемо једног дана, па да се договоримо лепо о свему, па да раскрстимо с тим трицама! — вели трећи.

— Ја сутра нећу моћи! — вели четврти.

— Не мора то сутра! … Наћи ћемо се једнога дана, па ћемо се договорити кад да се састанемо. Да се утврди тачно дан, па сви да се састанемо! — вели пети.

— Па, готово. могли бисмо сад. Сви смо ту! — вели шести.

— Е, сад, не иде то тако! Треба, брате, нарочито за то да се састанемо, а не да радимо нешто као од беде.
&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;
Прошло је дуго времена. Сума се заокругљавала, збацивале се управе, бирале се нове, агитовало се да се друштво растури, договарало се, свађало се, мирило се, па се чланови већ уморили, стишали и готово дигли руке од свега; нити плаћају, нити бирају, нити прегледају рачуне. Друштво за потпомагање пострадалих није додуше званично растурено ни укинуто, али у ствари не постоји, нема га. Нити се управа осећа управа, ни чланови члановима. Неки пут, онако у свађи, чује се тек где неко узвикне:

— Нека он не ларма, јер може да се потражи мало рачуна од оних друштвених пара! …

На том се сврши.

Већ се готово и заборавило на поплаву. Сељаци из оних села где је била поплава опоравили се и штета се готово више и не осећа. Чак су неки из тих села слали прилоге друштву за помагање пострадалим од поплаве и веле: „Знајући шта је невоља кад вода оплави крај и однесе усеве, шаљемо“ … итд.

Док одједном, из унутрашњости почеше слати разни одбори прикупљени новац друштву. Прочу се то и по новинама.

— Откуд сад ово? — забезекну се председник управног одбора.

— Мора да је нова поплава!

— Бог би га знао!

— Ваљда нису луди да шаљу због оне поплаве од пре четири године, кад већ и тамошњи свет заборавио, а многи из оних крајева шаљу и сами прилоге.

Многи су сматрали ту појаву за загонетку, а ствар је проста:

Срби су то, требало је и њима времена да се темељно договоре, јер није тек онако у ветар речено: „Договор кућу гради!“

[[Категорија:Радоје Домановић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>j2bes8z9lkk341m6firt2slyo4tmqvf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Смрт</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61140</id>
    <revision>
      <id>144163</id>
      <timestamp>2026-06-06T15:08:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>144163</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18577" sha1="oi49m2g3722ak28lwt7ttttyzzqavvt" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Смрт
| одељак=
| аутор=Радоје Домановић
| белешке=Поднаслов — слика из сеоског живота у Србији
}}
Иван Тодоровић је ваљан сеоски домаћин. Већ му је близу шесет година, а кад му погледате прав стас, румене образе и светле очи, не бисте рекли ни педесет да има. Многи су завидели здрављу његову. Број година му ништа не сметаше да неуморним радом претходи синовима својим као пример вредноће. Мудром и строгом управом уз то учини да се задруга, којој је он старешина, не поцепа. У кући је владао највећи ред. Он је пре зоре увек на ногама те млађима изда наредбе шта ће ко тога дана радити, после чега сваки одлази на свој одређени посао. Ако би се морало где ићи с колима даље од куће, наредио би да се волови што ће се сутра укошкати добро одморе и нахране, а он би их два-три пута преко ноћ обишао, те видео имају ли хране и погледао у звезде, према којима одређује да ли је време поласку. Утежну стоку пазио је као и чељад своју и придавао епитет „’ранитеља“.

Тако је и ове године, на неколико дана пред светог Саву, наредио најстаријем сину да натовари двоја кола жита, што ће отерати у Крагујевац да прода. Увече је било све спремно. Око три по поноћи изиђе Иван из прегрејане собе само у кошуљи и стаде пред кућу, те погледа на звезде да ли је време путовању.

Ведра зимска ноћ. Мраз стегао, па чујеш како церићи пуцкају у шуми, а чини ти се да и звезде дрхте од хладноће.

Иван се стресе, затим се почеша по глави и погледа опет небу . . .

– Време је! – изговори за се и хтеде ући у кућу. Утом се чуше меденице из кошаре где су волови.

– Шта ли чине „моји ’ранитељи?“ – помисли Иван и отрча преко снега до кошаре.

Сутрадан је Иванова старица Стевана разговарала са својом пријом између осталога и ово:

– Ма нешто ми Иван од јутрос куња, и све га тера на жеђ!

– Но, исто, ви’ш, тако од ономад и мој Добро ништа не ваља: све трчи ватри… Боли ли Ивана глава и жали ли се како му се гади? – вели прија Станија.

– Ма јок, нешто се не жали да му се гади, но га неки ђаво ушинуо под леву плећку, па вели: кад ди’нем, а оно ка ножем да га удариш!

– Редњичина, убио га бог, тако се жали и Саво Перов – додаје Станија.

– Не знам шта му би одједном? – вели забринуто Стевана.

– Оно, и године су, пријо, па да ништа друго није. Ја баш ономад говорим са Добром за Ивана како паметно управља, па кажем: не дај, боже, кад би потегао да умре, одмах би се ови млађи изделили.

Стевана се замисли дубоко. Затим уздахну, одмахну главом и слеже раменима, па једва чујно изговори:

– Шта бог да! С богом се не можемо бити!

Иван је већ увелико болестан од запаљења плућа. Није више лежао у соби, већ као болесник, крај огњишта. Крај узглавља му седи Стевана, а остали су укућани сваки на своме послу.

– Где је Марко? – упита Иван за најстаријег сина и закашља се увијајући се од болова.

– Ја му реко’ да оде у воденицу да смеље мало стрмна брашна.

– Добро си урадила – вели Иван шапатом – и ја сам мислио да ти то кажем.

– Има још доста пројина брашна, али нек се нађе и онога за сваки случај… – вели Стевана.

Обоје ућуташе. Само се чује како Ивану крчи у грудима. Он је размишљао шта ли би било од задруге да он умре и да ли би млађи умели све припремити што треба око сахране и даће. Срамота би било да оду људи недочекани кад умре такав домаћин. У памети је прелазио све могуће смртне случајеве, и сећао се како је где било спремљено.

Утом Стевана прекиде ћутање, те продужи онде где малочас застаде.

– И Марко уморан, тек се вратио из Крагујевца, али мора се ићи. Не дај, боже, да ти шта буде, па куд’ би дочекала људе са пројиним брашном.

– Затворите оно гараво назиме да се у’рани – једва изговори Иван од бола, мислећи у себи: „Нек се нађе за сваки случај. Године су, а слаб сам, па срамота немати ничега у кући!“

– А ја рекла деци да затворе и хране оног белог вепрића…

– Немој њега, оставите га за приплод. Ја сам га за то оставио! – вели Иван, једва изговарајући од болова.

Опет ућуташе. Дрва на ватри пуцкарају; Ивану кркља у прсима, покашто се закашље и јаукне од болова.

Стевана се опет нешто дубоко замисли и сузним очима гледаше на пламен од ватре.

Идућег дана је Марко ишао опет у Крагујевац. У путу се с једним својим сељаком овако разговарао:

– Шта ћеш ти, Марко, до Крагујевца?

– Неке ствари да узимам.

– Па ти, чини ми се, ономад бејаше у Крагујевцу.

– Био сам, но ми отац нешто слаб, па морам опет.

– Је л’ много слаб?

– Много, бога ми, а знаш стар човек, па не дај, боже, зла случаја, а понестало у кући каве, шећера, свеће, те реко’ да узмем све што ми треба…

– Шта ћеш да му чиниш!… Боље спремити све нек има него да се брукаш!

– Имамо, хвала богу, и вина и ракије, самлео сам и брашна, па реко’ да набавим и ове ситнице…

– Па ја, треба, брате, за таки случај, ка’ за славу, а и боље још. То што му издаш за душу, и његово нема ништа више, а човек текао целог века.

– Дај, боже, да се ово у здрављу поједе и попије – вели Марко, и као да му се суза засветли у очима.

– Ама, оно већ не дај, боже, зла случаја, но тек разговарамо!

– Вала, с богом се не можемо бити – додаде Марко.

Обојица ободоше коње и покасаше ћутке.

– Нешто ти се суља коњ! – вели онај Марку.

– Старокован! – одговори Марко после читавих неколико минута.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Иванова болест иде све нагоре. Од јуче су почели већ неки и од суседа долазити.

Долазио је Никодије, друг Иванов још од детињства и готово први сусед.

Уђе у кућу, поздрави се са свима редом. Млађи га изљубише у руку, а затим седе крај огњишта.

– Шта је томе матором? – пита шалећи се.

– Бога ми, не ваља ништа! – вели Стевана.

– Ништа му неће бити без ушника – шали се опет Никодије, а затим поћута и озбиљније додаде:

– Вала смо се и наживели.

– Метите, децо, те угрејте ракију за Никодија – вели Стевана.

– Ма ја нисам ни знао да је слаб, но ми јуче деца причају, па реко’ ’ајде да видим шта му је!

Никодије приђе Ивану, дрмну га мало и рече:

– ’Ајде, бре, пи’ ову ракију, не истежи се ту, док нисам узео штап, па ћеш да скочиш као јелен.

Никодије се засмеја код тих речи, па се опет уозбиљи, поћута мало, па додаде тихим гласом:

– Море, па он, истина, слаб!

– Ноћас смо му свећу палили, тако му беше дошло.

Никодије одмахну главом, и не рече ништа.

– Не знам да л’ би било добро да оде Марко да упита доктора за неки лек? – пита Стевана.

– Но баш слаб много… Мучно, богме, да он преболи… Ал’ опет нек иде Марко, нек упита… Нема вајде много, но тек човек да не жали после што није и то пробао! – вели Никодије и прими чашу грејанице што му послужише.

– Имате ли још колико товара ове ракије? – прекиде наново ћутање Никодије.

– Па имаће још око двадесет товара – вели један од синова Иванових.

– Много добра ракија … Требали сте купити ракију за трошак и ’нако за случај, а ово да чувате. Подесила се у печењу много лепо – опет ће Никодије.

Пала ноћ. Ивану све теже. Пренели га поново у собу, која је пуна родбине, пријатеља, суседа, познаника. Очекују час када ће умрети и дошли да чувају болесника. На дрвеном столу гори лојана свећа и слабо осветљава готово најближе предмете. На дувару о једном ексеру виси воштаница. Ту је наместила Стевана „да буде на мети“. Она седи крај његове постеље и плаче. Синови стоје около ње гологлави, ћуте, стрепе и ослушкују сваки гропац болесна оца. Понека од суседских жена, или који од људи, приђе постељи, погледа, па тек одмахне главом и одмакне се, те оде на своје место.

– Како му је? – питају остали.

– До зоре мучно да састави – чује се одговор, и разговор се продужује где је и прекинут.

Никодије и још један од суседа разговарају о порезу и великим трошковима. Неки Симо Вељковић, Иванов брат од тетке, заспао у једном углу собе и хрче.

Неке од жена говоре о бојењу плетива.

Никодије прича даље како су ономад били на казану те пили, па кад су пошли кући, а Панто пао у неки јендек. Остали познаници болесникови почеше се смејати.

Симо се трже иза сна, зевну гласно, почеша се и зевну опет, па се диже те приђе болеснику и упита Марка, онако сањив:

– Како је бату Иву?

Марко слеже раменима.

Настаде тишина, чује се лепо како болеснику кркља у грудима.

– Нема ништа од њега – поче Сима. – Исто тако мој покојни бабо… крча, крча, бог да га прости па пред зору умре… Исто баш тако, као да гледам покојног баба…

– Тако је и покојни Закарије исто ка’ Иван био слаб, па умре и он сирома’! – узе реч Никодијева жена.

– Но, кажем ти – обрати се њој Сима – тако мој бабо покојни крча, крча сирома, па пред зору умре, бог да прости! – понови Сима своје мишљење, па се опет почеша па затиљку, зену гласно и оде у свој угао, те кроз неколико тренутака опет захрка у сну.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Већ само што није зазорило. Петлови кукуречу и лупају крилима. Многи од гостију поспали или задремали, а тако и укућани. Само се Стевана држи будна и не одмиче се од постеље.

Поче се једно по једно будити. Поустајаше и укућани и искупише се у болесниковој соби.

Први зраци бледе зимске зоре забелеше кроз малени прозор. Свећа догорела и угасила се. Осећа се задах лоја, и густ млаз дима диже се у ваздух што се једва назире у првом освитку зорином.

Из суседне собе чује се детињи плач. То је најмлађе Иваново унуче.

Све се више и више развидељава. Поустајала и деца, те цела кућа ври од дечјих гласића. Старији већ трче и по пољу.

Најмлађа снаха оде с бакрачима на извор. Прође поред прозора Иванове собе. Чује се како бакрачи лупарају на обрамници.

Иван отвори очи и нејасан, укочен поглед упре у прозоре. Подиже суху, мртвачку руку и махну ка прозору.

– ’Оћеш да једеш нешто? – пита га Стевана тихо, меко.

Иван одмахну главом, а у грудима му све више кркља. Опет показа руком на прозор и нешто прошапута испрекидано.

– Мора да ’оће да отвориш прозор! – вели Никодије.

– Многи тако пред смрт ’оће да отворе прозоре. Зар их нешто гуши?! – вели неко од гостију.

Отворише прозор. Хладан ваздух јурну у собу, те као да освежи све ове што га чуваху.

Иван окрете главу на другу страну. Мало постоја, па се опет окрете прозору, и упре напоље поглед, диже једва руку и махну сину да дође ближе. Испрекидано прошапута неколико неразумљивих слогова.

Хтео је рећи да женско теле од шарене краве оставе за домазлук. Иначе је све друго наредио још док му је лакше било.

У том се закашља и крв му јурну на уста. Иван понесе руку устима и рука му клону …

Стевана закука, закукаше снахе, устумара се чељад, заврискаше унуци. Запалише воштаницу…

Иван је издахнуо.

(''Врањска Бања, октобра 1896'')

[[Категорија:Радоје Домановић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>oi49m2g3722ak28lwt7ttttyzzqavvt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144165</id>
      <parentid>144163</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T15:26:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>144165</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18610" sha1="nltbrvgjye4rzh1is833w19ammuq3x0" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Смрт
| одељак=
| аутор=Радоје Домановић
| белешке=Поднаслов — слика из сеоског живота у Србији
}}
Иван Тодоровић је ваљан сеоски домаћин. Већ му је близу шесет година, а кад му погледате прав стас, румене образе и светле очи, не бисте рекли ни педесет да има. Многи су завидели здрављу његову. Број година му ништа не сметаше да неуморним радом претходи синовима својим као пример вредноће. Мудром и строгом управом уз то учини да се задруга, којој је он старешина, не поцепа. У кући је владао највећи ред. Он је пре зоре увек на ногама те млађима изда наредбе шта ће ко тога дана радити, после чега сваки одлази на свој одређени посао. Ако би се морало где ићи с колима даље од куће, наредио би да се волови што ће се сутра укошкати добро одморе и нахране, а он би их два-три пута преко ноћ обишао, те видео имају ли хране и погледао у звезде, према којима одређује да ли је време поласку. Утежну стоку пазио је као и чељад своју и придавао епитет „’ранитеља“.

Тако је и ове године, на неколико дана пред светог Саву, наредио најстаријем сину да натовари двоја кола жита, што ће отерати у Крагујевац да прода. Увече је било све спремно. Око три по поноћи изиђе Иван из прегрејане собе само у кошуљи и стаде пред кућу, те погледа на звезде да ли је време путовању.

Ведра зимска ноћ. Мраз стегао, па чујеш како церићи пуцкају у шуми, а чини ти се да и звезде дрхте од хладноће.

Иван се стресе, затим се почеша по глави и погледа опет небу . . .

– Време је! – изговори за се и хтеде ући у кућу. Утом се чуше меденице из кошаре где су волови.

– Шта ли чине „моји ’ранитељи?“ – помисли Иван и отрча преко снега до кошаре.

Сутрадан је Иванова старица Стевана разговарала са својом пријом између осталога и ово:

– Ма нешто ми Иван од јутрос куња, и све га тера на жеђ!

– Но, исто, ви’ш, тако од ономад и мој Добро ништа не ваља: све трчи ватри… Боли ли Ивана глава и жали ли се како му се гади? – вели прија Станија.

– Ма јок, нешто се не жали да му се гади, но га неки ђаво ушинуо под леву плећку, па вели: кад ди’нем, а оно ка ножем да га удариш!

– Редњичина, убио га бог, тако се жали и Саво Перов – додаје Станија.

– Не знам шта му би одједном? – вели забринуто Стевана.

– Оно, и године су, пријо, па да ништа друго није. Ја баш ономад говорим са Добром за Ивана како паметно управља, па кажем: не дај, боже, кад би потегао да умре, одмах би се ови млађи изделили.

Стевана се замисли дубоко. Затим уздахну, одмахну главом и слеже раменима, па једва чујно изговори:

– Шта бог да! С богом се не можемо бити!

Иван је већ увелико болестан од запаљења плућа. Није више лежао у соби, већ као болесник, крај огњишта. Крај узглавља му седи Стевана, а остали су укућани сваки на своме послу.

– Где је Марко? – упита Иван за најстаријег сина и закашља се увијајући се од болова.

– Ја му реко’ да оде у воденицу да смеље мало стрмна брашна.

– Добро си урадила – вели Иван шапатом – и ја сам мислио да ти то кажем.

– Има још доста пројина брашна, али нек се нађе и онога за сваки случај… – вели Стевана.

Обоје ућуташе. Само се чује како Ивану крчи у грудима. Он је размишљао шта ли би било од задруге да он умре и да ли би млађи умели све припремити што треба око сахране и даће. Срамота би било да оду људи недочекани кад умре такав домаћин. У памети је прелазио све могуће смртне случајеве, и сећао се како је где било спремљено.

Утом Стевана прекиде ћутање, те продужи онде где малочас застаде.

– И Марко уморан, тек се вратио из Крагујевца, али мора се ићи. Не дај, боже, да ти шта буде, па куд’ би дочекала људе са пројиним брашном.

– Затворите оно гараво назиме да се у’рани – једва изговори Иван од бола, мислећи у себи: „Нек се нађе за сваки случај. Године су, а слаб сам, па срамота немати ничега у кући!“

– А ја рекла деци да затворе и хране оног белог вепрића…

– Немој њега, оставите га за приплод. Ја сам га за то оставио! – вели Иван, једва изговарајући од болова.

Опет ућуташе. Дрва на ватри пуцкарају; Ивану кркља у прсима, покашто се закашље и јаукне од болова.

Стевана се опет нешто дубоко замисли и сузним очима гледаше на пламен од ватре.

Идућег дана је Марко ишао опет у Крагујевац. У путу се с једним својим сељаком овако разговарао:

– Шта ћеш ти, Марко, до Крагујевца?

– Неке ствари да узимам.

– Па ти, чини ми се, ономад бејаше у Крагујевцу.

– Био сам, но ми отац нешто слаб, па морам опет.

– Је л’ много слаб?

– Много, бога ми, а знаш стар човек, па не дај, боже, зла случаја, а понестало у кући каве, шећера, свеће, те реко’ да узмем све што ми треба…

– Шта ћеш да му чиниш!… Боље спремити све нек има него да се брукаш!

– Имамо, хвала богу, и вина и ракије, самлео сам и брашна, па реко’ да набавим и ове ситнице…

– Па ја, треба, брате, за таки случај, ка’ за славу, а и боље још. То што му издаш за душу, и његово нема ништа више, а човек текао целог века.

– Дај, боже, да се ово у здрављу поједе и попије – вели Марко, и као да му се суза засветли у очима.

– Ама, оно већ не дај, боже, зла случаја, но тек разговарамо!

– Вала, с богом се не можемо бити – додаде Марко.

Обојица ободоше коње и покасаше ћутке.

– Нешто ти се суља коњ! – вели онај Марку.

– Старокован! – одговори Марко после читавих неколико минута.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Иванова болест иде све нагоре. Од јуче су почели већ неки и од суседа долазити.

Долазио је Никодије, друг Иванов још од детињства и готово први сусед.

Уђе у кућу, поздрави се са свима редом. Млађи га изљубише у руку, а затим седе крај огњишта.

– Шта је томе матором? – пита шалећи се.

– Бога ми, не ваља ништа! – вели Стевана.

– Ништа му неће бити без ушника – шали се опет Никодије, а затим поћута и озбиљније додаде:

– Вала смо се и наживели.

– Метите, децо, те угрејте ракију за Никодија – вели Стевана.

– Ма ја нисам ни знао да је слаб, но ми јуче деца причају, па реко’ ’ајде да видим шта му је!

Никодије приђе Ивану, дрмну га мало и рече:

– ’Ајде, бре, пи’ ову ракију, не истежи се ту, док нисам узео штап, па ћеш да скочиш као јелен.

Никодије се засмеја код тих речи, па се опет уозбиљи, поћута мало, па додаде тихим гласом:

– Море, па он, истина, слаб!

– Ноћас смо му свећу палили, тако му беше дошло.

Никодије одмахну главом, и не рече ништа.

– Не знам да л’ би било добро да оде Марко да упита доктора за неки лек? – пита Стевана.

– Но баш слаб много… Мучно, богме, да он преболи… Ал’ опет нек иде Марко, нек упита… Нема вајде много, но тек човек да не жали после што није и то пробао! – вели Никодије и прими чашу грејанице што му послужише.

– Имате ли још колико товара ове ракије? – прекиде наново ћутање Никодије.

– Па имаће још око двадесет товара – вели један од синова Иванових.

– Много добра ракија … Требали сте купити ракију за трошак и ’нако за случај, а ово да чувате. Подесила се у печењу много лепо – опет ће Никодије.

Пала ноћ. Ивану све теже. Пренели га поново у собу, која је пуна родбине, пријатеља, суседа, познаника. Очекују час када ће умрети и дошли да чувају болесника. На дрвеном столу гори лојана свећа и слабо осветљава готово најближе предмете. На дувару о једном ексеру виси воштаница. Ту је наместила Стевана „да буде на мети“. Она седи крај његове постеље и плаче. Синови стоје около ње гологлави, ћуте, стрепе и ослушкују сваки гропац болесна оца. Понека од суседских жена, или који од људи, приђе постељи, погледа, па тек одмахне главом и одмакне се, те оде на своје место.

– Како му је? – питају остали.

– До зоре мучно да састави – чује се одговор, и разговор се продужује где је и прекинут.

Никодије и још један од суседа разговарају о порезу и великим трошковима. Неки Симо Вељковић, Иванов брат од тетке, заспао у једном углу собе и хрче.

Неке од жена говоре о бојењу плетива.

Никодије прича даље како су ономад били на казану те пили, па кад су пошли кући, а Панто пао у неки јендек. Остали познаници болесникови почеше се смејати.

Симо се трже иза сна, зевну гласно, почеша се и зевну опет, па се диже те приђе болеснику и упита Марка, онако сањив:

– Како је бату Иву?

Марко слеже раменима.

Настаде тишина, чује се лепо како болеснику кркља у грудима.

– Нема ништа од њега – поче Сима. – Исто тако мој покојни бабо… крча, крча, бог да га прости па пред зору умре… Исто баш тако, као да гледам покојног баба…

– Тако је и покојни Закарије исто ка’ Иван био слаб, па умре и он сирома’! – узе реч Никодијева жена.

– Но, кажем ти – обрати се њој Сима – тако мој бабо покојни крча, крча сирома, па пред зору умре, бог да прости! – понови Сима своје мишљење, па се опет почеша па затиљку, зену гласно и оде у свој угао, те кроз неколико тренутака опет захрка у сну.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Већ само што није зазорило. Петлови кукуречу и лупају крилима. Многи од гостију поспали или задремали, а тако и укућани. Само се Стевана држи будна и не одмиче се од постеље.

Поче се једно по једно будити. Поустајаше и укућани и искупише се у болесниковој соби.

Први зраци бледе зимске зоре забелеше кроз малени прозор. Свећа догорела и угасила се. Осећа се задах лоја, и густ млаз дима диже се у ваздух што се једва назире у првом освитку зорином.

Из суседне собе чује се детињи плач. То је најмлађе Иваново унуче.

Све се више и више развидељава. Поустајала и деца, те цела кућа ври од дечјих гласића. Старији већ трче и по пољу.

Најмлађа снаха оде с бакрачима на извор. Прође поред прозора Иванове собе. Чује се како бакрачи лупарају на обрамници.

Иван отвори очи и нејасан, укочен поглед упре у прозоре. Подиже суху, мртвачку руку и махну ка прозору.

– ’Оћеш да једеш нешто? – пита га Стевана тихо, меко.

Иван одмахну главом, а у грудима му све више кркља. Опет показа руком на прозор и нешто прошапута испрекидано.

– Мора да ’оће да отвориш прозор! – вели Никодије.

– Многи тако пред смрт ’оће да отворе прозоре. Зар их нешто гуши?! – вели неко од гостију.

Отворише прозор. Хладан ваздух јурну у собу, те као да освежи све ове што га чуваху.

Иван окрете главу на другу страну. Мало постоја, па се опет окрете прозору, и упре напоље поглед, диже једва руку и махну сину да дође ближе. Испрекидано прошапута неколико неразумљивих слогова.

Хтео је рећи да женско теле од шарене краве оставе за домазлук. Иначе је све друго наредио још док му је лакше било.

У том се закашља и крв му јурну на уста. Иван понесе руку устима и рука му клону …

Стевана закука, закукаше снахе, устумара се чељад, заврискаше унуци. Запалише воштаницу…

Иван је издахнуо.

&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;(''Врањска Бања, октобра 1896'')&lt;/p&gt;

[[Категорија:Радоје Домановић]]
[[Категорија:Приповетке]]</text>
      <sha1>nltbrvgjye4rzh1is833w19ammuq3x0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети 2 (Дучићеве песме)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61141</id>
    <redirect title="Царски сонети/Моја отаџбина" />
    <revision>
      <id>144168</id>
      <timestamp>2026-06-06T15:31:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Царски сонети 2 (Дучићеве песме)]] на [[Царски сонети/Моја отаџбина]]</comment>
      <origin>144168</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="75" sha1="4d3tttm3oatbt9bsnfza73qa8tlypze" xml:space="preserve">#Преусмери [[Царски сонети/Моја отаџбина]]</text>
      <sha1>4d3tttm3oatbt9bsnfza73qa8tlypze</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61142</id>
    <revision>
      <id>144169</id>
      <timestamp>2026-06-06T15:32:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[ Царски сонети]] (1930) | | | -{Ave Serbia}- | [[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија|Маћедонија]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|-{AVE SERBIA}-}} &lt;poem&gt; Твоје сунце носе сад на заставама, Ти живиш у бесн…</comment>
      <origin>144169</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1960" sha1="gtph9t1mfa5qf60jv27qsqkzj12ewfx" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[ Царски сонети]] (1930)
|
|
| -{Ave Serbia}-
| [[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија|Маћедонија]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|-{AVE SERBIA}-}}
&lt;poem&gt;
Твоје сунце носе сад на заставама,
Ти живиш у бесном поносу синова;
Твоје светло небо понели смо с нама,
И зоре да зраче на путима снова.

Још си уз нас, света мајко, коју муче:
Све су твоје муње у мачева севу,
Све у нашој крви твоје реке хуче,
Сви ветри у нашем осветничком гневу.

Ми смо твоје биће и твоја судбина,
Ударац твог срца у свемиру. Вечна,
Твој је удес писан на челу твог сина,
На мач његов реч ти страшна, неизречна.

Млеком своје дојке нас си отровала,
У болу и слави да будемо први;
Јер су два близанца што си на свет дала —
Мученик и херој, кап сузе и крви.

Ти си знак у небу и светлост у ноћи,
Колевко и гробе, у одећи сунца;
Ти си горки завет страдања и моћи,
Једини пут који води до врхунца.

Ми смо твоје трубе победе, и вали
Твог огњеног мора и сунчаних река;
Ми смо, добра мајко, они што су дали
Свагда капљу крви за кап твога млека.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>gtph9t1mfa5qf60jv27qsqkzj12ewfx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ave Serbia</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61143</id>
    <redirect title="Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia" />
    <revision>
      <id>144170</id>
      <timestamp>2026-06-06T15:35:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]</comment>
      <origin>144170</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="306" sha1="p2ebqwjugyav867hmzlvysuq4mv7r31" xml:space="preserve">#Преусмери [[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]
[[Категорија:Родољубиве песме]]</text>
      <sha1>p2ebqwjugyav867hmzlvysuq4mv7r31</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144171</id>
      <parentid>144170</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T15:36:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144171</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="378" sha1="09heht2wc0gewg4dg6vcwbmr7t30688" xml:space="preserve">#Преусмери [[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]
[[Категорија:Родољубиве песме]]</text>
      <sha1>09heht2wc0gewg4dg6vcwbmr7t30688</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61144</id>
    <revision>
      <id>144172</id>
      <timestamp>2026-06-06T15:41:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[ Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]] | Маћедонија | [[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|МАЋЕДОНИЈА}} &lt;poem&gt; У свакој…</comment>
      <origin>144172</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1785" sha1="8lx26yis149rvywn1qf0n0wsv7twx2b" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[ Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]]
| Маћедонија
| [[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|МАЋЕДОНИЈА}}
&lt;poem&gt;
У свакој планини имаш свога змаја,
И виле бродарке покрај свију река,
На сваком раскршћу по један краљ чека,
И старински напев пољима без краја.

Све за сунцем као народи што селе,
Иду деца путем куд су прошли стари,
С невидљивом звездом у оку што жари,
С њином страшном речи наврх усне вреле.

Заставе вихоре мраком, као клетве;
Далеки путници иду друг за другом
У поља где некад цар вођаше плугом,
И наше царице певаху уз жетве.

И унуци иду куд су ишли деди,
На камену истом оштрили су маче;
И страшну легију, и од гнева јаче,
Води сјај далеке царске проповеди.

Пролазе заставе путишта далека;
Сутра ће да севну сабље отроване...
Но легија где ће најпосле да стане?
На сваком раскршћу по један краљ чека.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>8lx26yis149rvywn1qf0n0wsv7twx2b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61145</id>
    <revision>
      <id>144173</id>
      <timestamp>2026-06-06T15:45:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[ Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија|Маћедонија]] | Хорда | [[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар|Вардар]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ХОРДА}} &lt;poem&gt; Ми нисмо…</comment>
      <origin>144173</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1717" sha1="hyzd1xl4ktr02bvq2v2wlprgttxt9td" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[ Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија|Маћедонија]]
| Хорда
| [[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар|Вардар]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ХОРДА}}
&lt;poem&gt;
Ми нисмо познали вас по заставама,
Ни ваше хероје од лавова љуће:
Све на коленима вукли сте се к нама
Носећ мач убице и луч паликуће.

Без буктиња иде та војска што ћути,
Пожар селȃ светли за маршеве горде...
Ваше громке химне не чуше нам пути:
Немо убијају деца старе хорде.

Поломисте више колевки, о срама!
Него херојима отвористе рȃкȃ.
Подависте више њих у постељама,
Него што сте у крв срушили јунака.

Узели сте очи фрескама са свода,
Главе киповима херојȃ из бајке;
Спржили сте семе у страху од плода,
И реч убијали убијајућ мајке.

Пресити се земља од крвавог вала,
Али вам победа не осветли лице:
Јер ловор не ниче с буњишта и кала,
Он је за хероје а не за убице.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>hyzd1xl4ktr02bvq2v2wlprgttxt9td</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61146</id>
    <revision>
      <id>144174</id>
      <timestamp>2026-06-06T15:49:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[ Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]] | Вардар | [[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ВАРДАР}} &lt;poem&gt; И уста…</comment>
      <origin>144174</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1751" sha1="mo0406pvrcwhe419l4tbjissqbsepe2" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[ Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]
| Вардар
| [[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ВАРДАР}}
&lt;poem&gt;
И уста пророкȃ и мишца јунакȃ,
Напише се снагом твоје свете капи.
Сад кроз наша срца иду крупни слапи
Твојих светлих струја и огњених зрака.

Свој хлеб и ловоре залили смо тобом;
Молитва и химна, обе су те пуне;
Пуне су те наши вапаји и струне;
Као Млечни Пути сјајиш нашим добом.

Узели смо гордо у своје трофеје
Све твоје огњене заставе и маче,
Опленили твоје смарагде што зраче,
И твоје матице развели у леје.

Овде се бораху претци с потомцима:
Лавови од туча мотре живе лаве;
Две твоје обале две су наше славе:
Ми смо победници безмерни над свима.

Течаше из царске легенде, а сада
Робујеш у причи о нама; и груби
Сен наших легија сад на тебе пада;
Све твоје ветрове носимо у труби.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>mo0406pvrcwhe419l4tbjissqbsepe2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61147</id>
    <revision>
      <id>144175</id>
      <timestamp>2026-06-06T15:53:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[ Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар|Вардар]] | Херцеговина | [[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника|Химна победника]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ХЕР…</comment>
      <origin>144175</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1553" sha1="40ldkwnt23vswtl8ey1ue056gst57bf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[ Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар|Вардар]]
| Херцеговина
| [[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника|Химна победника]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ХЕРЦЕГОВИНА}}
&lt;poem&gt;
Наши ће им ветри пепео разнети,
Спраћемо са стене погане им стопе:
Заболи смо копље на великој мети,
Сад је пут наш налик на сунчане снопе.

Пашће паучина на мечеве грубе,
А скромно ће рало опет да засветли;
И као што јуриш сад огласе трубе,
Уранке ће мирне да јављају петли.

И поћи ће к слави одмах од почетка
Нов пород све трагом наших легиона,
Блажен, у колевци он чу како претка
Прати у легенду глас победних звона.

Знаће да је само она земља светла
Где никад још није пала суза срама;
Где су деца на мач име оца метла
Што живи у химни и у молитвама.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>40ldkwnt23vswtl8ey1ue056gst57bf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61148</id>
    <revision>
      <id>144176</id>
      <timestamp>2026-06-06T15:56:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[ Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]] | Химна победника | [[Царски сонети/Моја отаџбина/|]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ХИМНА ПОБЕДНИКА}} &lt;poem&gt;…</comment>
      <origin>144176</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1831" sha1="1e5ka7y90xzctabeefz6wxxizto59p5" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[ Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]
| Химна победника
| [[Царски сонети/Моја отаџбина/|Царски сонети/Моја отаџбина/]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ХИМНА ПОБЕДНИКА}}
&lt;poem&gt;
Победа ће прећи све путеве наше,
И огледнути се у дну свију река;
Умирућим дати кап из своје чаше,
А новорођеним кап отровног млека.

Ова иста поља што крв једних зали,
Уродиће другим причешћем и хлебом;
И траг ових истих што су данас пали,
Видеће се сутра како светле небом.

Јер доцније крупни огњеви да плану,
Треба искра оних што умру у сјају;
Само зоре које из очаја свану,
Прикажу гроб претка и пут нараштају.

Јер је отаџбина само оно куда
Наш зној падне где је крв очева пала;
И плод благословен рађа само груда
Где су мач захрђан деца ископала.

Само буктињама збори се кроз тмине;
У зрцалу мача будућност се сли̏ка;
Преко палих иду пути величине;
Слава, то је страшно сунце мученика.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>1e5ka7y90xzctabeefz6wxxizto59p5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>144177</id>
      <parentid>144176</parentid>
      <timestamp>2026-06-06T15:57:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>144177</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1819" sha1="jeybj889w31ft4bocy3wtcu7s9bijiy" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[ Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]
| Химна победника
| [[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница|Брегалница]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ХИМНА ПОБЕДНИКА}}
&lt;poem&gt;
Победа ће прећи све путеве наше,
И огледнути се у дну свију река;
Умирућим дати кап из своје чаше,
А новорођеним кап отровног млека.

Ова иста поља што крв једних зали,
Уродиће другим причешћем и хлебом;
И траг ових истих што су данас пали,
Видеће се сутра како светле небом.

Јер доцније крупни огњеви да плану,
Треба искра оних што умру у сјају;
Само зоре које из очаја свану,
Прикажу гроб претка и пут нараштају.

Јер је отаџбина само оно куда
Наш зној падне где је крв очева пала;
И плод благословен рађа само груда
Где су мач захрђан деца ископала.

Само буктињама збори се кроз тмине;
У зрцалу мача будућност се сли̏ка;
Преко палих иду пути величине;
Слава, то је страшно сунце мученика.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>jeybj889w31ft4bocy3wtcu7s9bijiy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61149</id>
    <revision>
      <id>144178</id>
      <timestamp>2026-06-06T16:00:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | [[ Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника|Химна победника]] | Брегалница | }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|БРЕГАЛНИЦА}} &lt;poem&gt; Опраћемо тобом очи нашој деци, И ч…</comment>
      <origin>144178</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1936" sha1="ij4rygau5636xx3oeov2g8bmyh4we48" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| [[ Царски сонети]] (1930)
|
| [[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника|Химна победника]]
| Брегалница
|
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|БРЕГАЛНИЦА}}
&lt;poem&gt;
Опраћемо тобом очи нашој деци,
И чело пророка у тренути судње,
Реко која поста у мачева звеци
Светлом међом измеђ истине и блудње.

Као варница си избила из мача,
И свој пут просекла између два доба;
И дигла све огње из свог сјајног дроба,
Да би један народ знао куд корача.

Водо вапијућих у великој ноћи,
Осветљеним путем сада иде племе;
На рукама пуним победничке моћи
Носи своје родно небо, као слеме.

Света реко где се огледнула слава,
Омађијан народ донео је на те,
С побожношћу жреца и гордошћу лава,
Своје беле орле и своје пенате.

Твој луч севну да се ужди ореола;
И носиш, до јуче непозната ником,
Све сунчане мреже и звездана кола;
И вриш под огњиштем и под жртвеником.

Као твоје ждрело што не зна да скрене,
И међе су срца неменљиве, преке:
Наша душа има боју наше стене,
И наша крв тече куд и наше реке.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>ij4rygau5636xx3oeov2g8bmyh4we48</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Химна победника</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61150</id>
    <redirect title="Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника" />
    <revision>
      <id>144180</id>
      <timestamp>2026-06-06T16:04:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника]]</comment>
      <origin>144180</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="397" sha1="rdbe5p05jpkuf9zt0sv01sgzcdd4107" xml:space="preserve">#Преусмери [[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника]]

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]
[[Категорија:Родољубиве песме]]</text>
      <sha1>rdbe5p05jpkuf9zt0sv01sgzcdd4107</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Брегалница</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61151</id>
    <redirect title="Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница" />
    <revision>
      <id>144181</id>
      <timestamp>2026-06-06T16:05:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница]]</comment>
      <origin>144181</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="388" sha1="2tv9g5bd34g3s7fymjer7hqf5z80ctp" xml:space="preserve">#Преусмери [[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница]]

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]
[[Категорија:Родољубиве песме]]</text>
      <sha1>2tv9g5bd34g3s7fymjer7hqf5z80ctp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Херцеговина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61152</id>
    <redirect title="Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина" />
    <revision>
      <id>144182</id>
      <timestamp>2026-06-06T16:05:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина]]</comment>
      <origin>144182</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="390" sha1="8n7d6zibd75dvb6plcbcs3gyms0ko13" xml:space="preserve">#Преусмери [[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина]]

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]
[[Категорија:Родољубиве песме]]</text>
      <sha1>8n7d6zibd75dvb6plcbcs3gyms0ko13</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Маћедонија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61153</id>
    <redirect title="Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија" />
    <revision>
      <id>144183</id>
      <timestamp>2026-06-06T16:06:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија]]</comment>
      <origin>144183</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="388" sha1="ibip305adfe48x7kpbehgjdybvndk6j" xml:space="preserve">#Преусмери [[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија]]

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]
[[Категорија:Родољубиве песме]]</text>
      <sha1>ibip305adfe48x7kpbehgjdybvndk6j</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>