Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.7 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk Викизворник:Аутори-Ј 4 1654 144467 142906 2026-06-21T13:44:53Z Coaorao 19106 144467 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter je.svg|центар|250п]] ;[[Аутор:Милета Јакшић|Милета Јакшић]] ;[[Ђура Јакшић]] ;[[Ђура Јанковић]] ;[[Аутор:Пал Јамбор|Пал Јамбор]] ;[[Аутор:Алексеј Јелачић|Алексеј Јелачић]] ;[[Аутор:Јосип Јелачић|Јосип Јелачић]] ;[[Аутор:Сергеј Јесењин|Сергеј Јесењин]] ;[[Аутор:Јефимија|Јефимија]] ;[[Аутор:Јован Златоусти|Јован Златоусти]] ;[[Аутор:Војислав Јовановић Марамбо|Војислав Јовановић Марамбо]] ;[[Аутор:Василије Јовановић|Василије Јовановић]] ;[[Аутор:Евгеније Јовановић|Евгеније Јовановић]] ;[[Јован Јовановић Змај]] ;[[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]] ;[[Аутор:Ранко Јовановић|Ранко Јовановић]] ;[[Аутор:Спиридон Јовић|Спиридон Јовић]] ;[[Аутор:Таса С. Јовичић|Таса С. Јовичић]] ;[[Мило Јововић]] ;[[Аутор:Мор Јокаи|Мор Јокаи]] ;[[Милосав Јелић]] {{Ауторски индекс}} meh9tuys3t019z7jl9pjdzgc69ts645 Царски сонети/Царски сонети 0 11109 144457 140446 2026-06-21T12:52:44Z Coaorao 19106 144457 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Царски сонети (1930) | | | '''Царски сонети''' | [[Царски сонети/Моја отаџбина|Моја отаџбина]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Царски сонети/Царски сонети/Царица|Царица]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Двобој|Двобој]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Цар|Цар]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Житије|Житије]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Запис|Запис]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници|Копљаници]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште|Радовиште]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Владичица|Владичица]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Манастир|Манастир]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Слава|Слава]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Паж|Паж]] </div> </div> [[Категорија:Јован Дучић]] bkasdmqucbdrgkw9o8tfs885vj4d95j 144458 144457 2026-06-21T12:53:07Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)]] на [[Царски сонети/Царски сонети]]: Правилан назив 144457 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Царски сонети (1930) | | | '''Царски сонети''' | [[Царски сонети/Моја отаџбина|Моја отаџбина]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Царски сонети/Царски сонети/Царица|Царица]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Двобој|Двобој]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Цар|Цар]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Житије|Житије]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Запис|Запис]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници|Копљаници]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште|Радовиште]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Владичица|Владичица]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Манастир|Манастир]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Слава|Слава]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Паж|Паж]] </div> </div> [[Категорија:Јован Дучић]] bkasdmqucbdrgkw9o8tfs885vj4d95j Аутор:Јован Јовановић Змај 100 15539 144470 144424 2026-06-21T15:22:26Z Coaorao 19106 /* Преводи */ 144470 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Јовановић Змај | иницијал_презимена = J | годинарођења = 1833 | годинасмрти = 1904 | опис = '''Јован Јовановић Змај''' је био српски песник, драмски писац, преводилац и лекар. Током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Сматра се за једног од највећих лиричара српског романтизма. | слика =Uroš Predić - Jovan Jovanović Zmaj, GMS.png | опис_слике = | википедија = Јован Јовановић Змај | вики_цитати = Јован Јовановић Змај | остава = | остава_кат = Jovan Jovanović Zmaj }} * [[Ала је леп овај свет]] * [[Светли гробови]] * [[Једна цура]] * [[Зора руди]] * [[Кад се сетим]] * [[Под прозором (Јован Јовановић Змај)|Под прозором]] * [[Три хајдука]] * [[Кажи ми, кажи]] * [[Вила Андосила и птица невидица]] * [[Невина је]] * [[Куда ће, куд ће]] * [[Бисенија]] * [[Из Дрине]] * [[Што је пало у невр’јеме иње]] * [[Не пева лабуд]] * [[Лем-Едим]] * [[На гробу Хафисовом]] * [[Селим-бег]] * [[Бранкова жеља]] * [[Дижимо школе!]] * [[Негдашњем пријатељу]] * [[Муње и громови]] * [[Ноћ је света]] * [[Пчеле и прото-поп Недјељко]] * [[Пјесма без краја]] '''Друга певанија''' * [[Откиде се]] * [[Волео бих лежат’ мирно]] * [[Туга материна за првенцем]] * [[Ко ће као љубав!]] * [[Оркан]] * [[Из космичких песама]] * [[Једној девојци]] * [[Одзив]] * [[(Хајне)]] * [[Рузмарин]] * [[На извору (Јован Јовановић Змај)|На извору]] * [[Хеј, да ми је царевати]] * [[Негда]] * [[Не жалим]] * [[Лепотица без милоште]] * [[На гробљу (Јован Јовановић Змај)|На гробљу]] * [[Човечје срце]] * [[Што се касно увиђа]] * [[Хука... треска...]] * [[И ако је ноћ вечита...]] * [[Тихе сузе]] * [[Јеси л’ гледô...]] * [[Мојој деци]] * [[Суза и уздах]] * [[У атељеу]] * [[Анђео и ђаво]] * [[У сватови једне српкиње]] * [[Ноћ (Јован Јовановић Змај)|Ноћ]] * [[Дивна звезда]] * [[Лаку ноћ (Јован Јовановић Змај)|Лаку ноћ]] * [[Залутао анђео]] * [[За потоком]] * [[Стручак плаве љубичице]] * [[Породична слика]] * [[Волео бих згрешити...]] * [[Имам једну воћку...]] * [[У грозници...]] * [[Коњаник-дивљак, страхотник...]] * [[Гвожђе и злато]] * [[Какав је данас дан]] * [[Прва пријатељска суза на глас о смрти]] * [[Побри Стеви Каћанском]] * [[Побри Стевану Каћанском]] * [[Ужас и невоља у Загребу]] * [[Шта се чује]] * [[На гробу човека Александра]] * [[За Гирфилдом]] * [[Гарибалдију]] * [[Виктор Иго (Ј. Ј. Змај)]] * [[Спрам Месеца]] * [[На Гробу Филипа Вишњића]] * [[У спомен једном калдрмџији]] * [[Омладини]] * [[Предзимска песма]] * [[Зимска]] * [[Зима (Јован Јовановић Змај)|Зима]] * [[Јелка]] * [[Песник пред Божић]] * [[Предбожићна]] * [[Претпролећна песма]] * [[Бора у Црној Гори]] * [[Удовица, сиротица, незналица]] * [[Удела сиромашне удовице]] * [[Родио се Христос!]] * [[Христос на мору]] * [[Богаташ и убоги Лазар]] * [[Добар међу злима]] * [[Мало просјаче]] * [[Приморкиња (Ј. Ј. Змај)]] * [[Образ]] * [[Демостенова смрт]] * [[Тал]] * [[Дескашев и Бранко]] * [[Зашто је Даничић променио презиме?]] * [[Драгоме Љуби Ненадовићу]] '''Позив у комендију''' * [[Мали Коњаник]] * [[Два зеца]] * [[Пера као доктор]] * [[Мали брата]] * [[Пачија школа]] * [[Мали Јова]] * [[Материна маза]] * [[Срда]] * [[Уф!]] * [[Лени Рава]] * [[Како би то стајало]] * [[Купање]] * [[Зашт' је војска ућутала]] * [[Чупоглавац из кутије]] * [[Мали див]] * [[Ево наших ласта]] * [[Дете и лептир]] * [[Како је жабац стекао бркове]] * [[Жаба чита новине]] * [[Магарац и фрула]] * [[Аратос такве љубави]] * [[Врабац и мачка]] * [[Ала су то грдне муке...]] * [[Бродари на везаном чамцу]] * [[Добри суседи]] * [[Наш јунак]] * [[Мали филозоф]] * [[Аца гушчар]] * [[Ветар (Јован Јовановић Змај)|Ветар]] * [[Позив у комендију]] * [[Концерт]] * [[Патак и жабе]] '''Ала је леп овај свет''' * [[Ђацима на почетку школске године]] * [[Свет (Јован Јовановић Змај)|Свет]] * [[Хвала (Јован Јовановић Змај)|Хвала]] * [[Пера и његов Каро]] * [[Киша (Јован Јовановић Змај)|Киша]] * [[Весеље у риту]] * [[Зека, зека из јендека!]] * [[Веверица]] * [[Чворак]] * [[Страшило]] * [[Вече (Јован Јовановић Змај)|Вече]] * [[Зимска песма (Јован Јовановић Змај)|Зимска песма]] * [[Код мачке на части]] * [[Сунце и ветар]] * [[Лакоумна штука]] * [[Коњ и врабац]] * [[Мачак иде мишу у сватове]] * [[Ћуран и врабац]] * [[Лупеж и пас]] * [[Четири мачке]] * [[Лаж]] * [[Истина (Јован Јовановић Змај)|Истина]] * [[Пази шта чиниш]] * [[Нећеш, лијо, што си хтела!]] * [[Пливач и жаба]] * [[Прекомерност]] * [[Сади дрво]] * [[У новом капуту]] * [[Слон]] * [[Песма о Максиму]] * [[Гаша]] * [[Страшљивац]] * [[Дед и унук]] * [[Птица у кавезу]] * [[Малена сам]] '''Песме из часописа ''[[w:Невен (часопис за децу)|Невен]]''''' * [[Свети Сава (Змај)]] * [[Ко си ти?]] * [[Уф!]] * [[А!]] * [[Мало просјаче]] * [[Херцеговка]] * [[Ала, ала — то му баш не ваља]] * [[Мали шпекулант]] * [[Бар се данас неће зепсти!]] * [[Оџачар]] * [[Цигани у Бесарабији]] * [[Бобук од сапунице]] * [[Тешко је то погодити]] * [[Љубичица (Змај)]] * [[Мали филозоф]] * [[Одʼте, децо, меда се купа!]] * [[Мој лов]] * [[Жао нам је — чисто би се смејали]] * [[Малим Српкињама]] * [[Јањина нагла радост]] * [[Лепо, млого, па јефтино]] * [[Бродари на везаном чамцу]] * [[Охохо!]] * [[Јунак Лака]] * [[Пера и његов Каро]] * [[Аратос такве љубави]] * [[Четворо у корпи]] * [[Наздрављач]] * [[Сова и друге тице]] == Ђулићи == * [[Разговор са срцем]] * [[ЂУЛИЋИ I|I]] * [[ЂУЛИЋИ II|II]] * [[ЂУЛИЋИ III|III]] * [[ЂУЛИЋИ IV|IV]] * [[ЂУЛИЋИ V|V]] * [[ЂУЛИЋИ VI|VI]] * [[ЂУЛИЋИ VII|VII]] * [[ЂУЛИЋИ VIII|VIII]] * [[ЂУЛИЋИ IX|IX]] * [[ЂУЛИЋИ X|X]] * [[ЂУЛИЋИ XI|XI]] * [[ЂУЛИЋИ XII|XII]] * [[ЂУЛИЋИ XIII|XIII]] * [[ЂУЛИЋИ XIV|XIV]] * [[ЂУЛИЋИ XV|XV]] * [[ЂУЛИЋИ XVI|XVI]] * [[ЂУЛИЋИ XVII|XVII]] * [[ЂУЛИЋИ XVIII|XVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XIX|XIX]] * [[ЂУЛИЋИ XX|XX]] * [[ЂУЛИЋИ XXI|XXI]] * [[ЂУЛИЋИ XXII|XXII]] * [[ЂУЛИЋИ XXIII|XXIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXIV|XXIV]] * [[ЂУЛИЋИ XXV|XXV]] * [[ЂУЛИЋИ XXVI|XXVI]] * [[ЂУЛИЋИ XXVII|XXVII]] * [[ЂУЛИЋИ XXVIII|XXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXIX|XXIX]] * [[ЂУЛИЋИ XXX|XXX]] * [[ЂУЛИЋИ XXXI|XXXI]] * [[ЂУЛИЋИ XXXII|XXXII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXIII|XXXIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXIV|XXXIV]] * [[ЂУЛИЋИ XXXV|XXXV]] * [[ЂУЛИЋИ XXXVI|XXXVI]] * [[ЂУЛИЋИ XXXVII|XXXVII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXVIII|XXXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XXXIX|XXXIX]] * [[ЂУЛИЋИ XL|XL]] * [[ЂУЛИЋИ XLI|XLI]] * [[ЂУЛИЋИ XLII|XLII]] * [[ЂУЛИЋИ XLIII|XLIII]] * [[ЂУЛИЋИ XLIV|XLIV]] * [[ЂУЛИЋИ XLV|XLV]] * [[ЂУЛИЋИ XLVI|XLVI]] * [[ЂУЛИЋИ XLVII|XLVII]] * [[ЂУЛИЋИ XLVIII|XLVIII]] * [[ЂУЛИЋИ XLIX|XLIX]] * [[ЂУЛИЋИ L|L]] * [[ЂУЛИЋИ LI|LI]] * [[ЂУЛИЋИ LII|LII]] * [[ЂУЛИЋИ LIII|LIII]] * [[ЂУЛИЋИ LIV|LIV]] * [[ЂУЛИЋИ LV|LV]] * [[ЂУЛИЋИ LVI|LVI]] * [[ЂУЛИЋИ LVII|LVII]] * [[ЂУЛИЋИ LVIII|LVIII]] * [[ЂУЛИЋИ LIX|LIX]] * [[ЂУЛИЋИ LX|LX]] * [[ЂУЛИЋИ LXI|LXI]] * [[ЂУЛИЋИ LXII|LXII]] * [[ЂУЛИЋИ LXIII|LXIII]] * [[ЂУЛИЋИ LXIV|LXIV]] * [[ЂУЛИЋИ LXV|LXV]] * [[ЂУЛИЋИ LXVI|LXVI]] * [[ЂУЛИЋИ LXVII|LXVII]] * [[ЂУЛИЋИ LXVIII|LXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ LXIX|LXIX]] * [[ЂУЛИЋИ LXX|LXX]] * [[ЂУЛИЋИ LXXI|LXXI]] * [[ЂУЛИЋИ LXXII|LXXII]] * [[ЂУЛИЋИ LXXIII|LXXIII]] == Ђулићи увеоци == * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ I|I]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ II|II]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ III|III]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IV|IV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ V|V]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VI|VI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VII|VII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VIII|VIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IX|IX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ X|X]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XI|XI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XII|XII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIII|XIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIV|XIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XV|XV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVI|XVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVII|XVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVIII|XVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIX|XIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XX|XX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXI|XXI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXII|XXII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIII|XXIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIV|XXIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXV|XXV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVI|XXVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVII|XXVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVIII|XXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIX|XXIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXX|XXX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXI|XXXI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXII|XXXII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIII|XXXIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIV|XXXIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXV|XXXV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVI|XXXVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVII|XXXVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVIII|XXXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIX|XXXIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XL|XL]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLI|XLI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLII|XLII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIII|XLIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIV|XLIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLV|XLV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVI|XLVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVII|XLVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVIII|XLVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIX|XLIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ L|L]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LI|LI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LII|LII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIII|LIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIV|LIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LV|LV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVI|LVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVII|LVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVIII|LVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIX|LIX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LX|LX]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXI|LXI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXII|LXII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIII|LXIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIV|LXIV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXV|LXV]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVI|LXVI]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVII|LXVII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVIII|LXVIII]] * [[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIX|LXIX]] == Драме == * [[Шаран]] == Преводи == * ''[[Источни бисер]]'' (1861) * ''[[Демон (Љермонтов)|Демон]]'' (1863), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Увелак]]'' (1865), од Љермонтова == Остале песме == * [[Мајка српскога јунака]] * [[Бојна песма]] * [[Нова година 1877.]] * [[„Српска војска приближује се Косову”]] * [[За срећна пута]] * [[Имна уједињене српске и хрватске академске омладине]] * [[Народна имна]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Романтизам]] lyx5kch5f9gie2ctlw0ivhuoqmy8li9 Корисник:Coaorao 2 59976 144461 144452 2026-06-21T13:15:54Z Coaorao 19106 /* Главно */ 144461 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века…), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… == Главно == '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Моја отаџбина (Јован Дучић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]], [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)]], '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]] '''намере'''<br /> [[Тартарен Тарасконац]] —Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]] '''завршено'''<br /> [[Начело солидарности]] == Забелешке == Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема) [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=4319&m=2#page/4/mode/2up] ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено) — још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман) Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195,1223, 1253, 1290, 1320,1357;Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко? .......... Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој ......... * Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] ===Проверити=== * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]] • [[Плаве легенде (Дучићеве песме)|Плаве легенде]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Димитрије Љотић]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: Мопасан == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == <nowiki>{{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Stanislav Vinaver }} == Песме ==</nowiki> * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] * [[Спасење]] (1922) == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <nowiki> Категорија:Дела Јована Дучића Категорија:Песме Јована Дучића Категорија:Збирке песама Јована Дучића [[Царски сонети/Царски сонети/Царица]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Двобој]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Цар]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Житије]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Запис]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Владичица]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Манастир]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Слава]]<br> [[Царски сонети/Царски сонети/Паж]] [[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника]]<br> [[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница]] [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор]]<br> [[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп]] </nowiki> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == <nowiki>{{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења =1833- | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} == Дела ==</nowiki> * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић 7emrd2pypoh7z4vjzwja4zx2su5ak15 Начело солидарности/III 0 61226 144460 144446 2026-06-21T13:15:05Z Coaorao 19106 144460 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Јован Скерлић|Јован Скерлић]] | Начело солидарности (1904) | | [[Начело солидарности/II|-{II}-]] | III | }} {{gap}}Солидаризам има две врло тачне стране, које чине сву његову снагу и којима је он једна сувремена теорија: то је његов чисто световни, рационалан идеал и његова супротност чисто биолошком схватању борбе за опстанак и ортодоксној економији -{laisser faire, laisser passer}-.<br /> {{gap}}Идеал хришћанства је у исти мах мистичан и индивидуалан. Хришћанска црква проповеда мржњу на ствари овога света, објављује да човек на земљи има да се стара о спасу своје душе, да људи треба да пригну главу, трпе неправду и беду, са надом на онај други, бољи свет, на царство небеско, где ће први бити последњи а последњи први, и где ће богаташ завидети Убогом Лазару који је купио мрве са његова пуна стола. Сви покрети за побољшање стања народних маса, борбе за уношење више правде у људске односе, налазиле су увек у цркви противника, јуче као и данас.<br /> {{gap}}И ако је хришћанство почело проповедати братство међу свима људима, љубав према ближњима, милосрђе и пожртвовање, његов идеал је чисто индивидуалан, себичан. Хришћанин треба да врши све своје врлине ради ''личнога'' спаса своје душе, ради свога ''личнога'' савршенства, чиме ће стећи себи опроштај свију вољних и невољних грехова, право на милост божју на другом свету. Хришћанско милосрђе само је добро уложен новац који ће се са великим интересом наплатити у царству небеском, на десној страни Бога Оца. Љубав према људима само је највиши ступањ љубави према Богу, све врлине еванђелске, благост, заборваљање на себе, правичност, нису у име општега друштвенога интереса, ради више правде и олакшања живота свима људима, извор њихов је себична жеља да се спасе душа, сједини са Богом и осигура добар живот после смрти, вечан живот у бескрајном блаженству. Солидаристичка теорија, као и социјалистичка је, на супрот, чисто рационална, стара се о животу и добру људи на овом свету, гледа да олакша живот људима док су живи, идеал јој је чисто човечански, њена љубав према људима истиче из свести да је добро јединке у добру целине, и да треба чинити добро зато што је дужност и потреба чинити добро. Као и на свима пољима, световни, човечански, рационални идеал куд и камо стоји више и моралнији је од верскога идеала прошлости.<br /> {{gap}}Теорија о солидарности, даље, има и ту заслугу што се, до душе мало доцкан, после борби и победа које су извојевале социјалистичке школе, изјашњује противу ортодоксне економије. Манчестарска школа, израз апетита победничке велике буржоазије, тврди да су економски закони исто тако стални као и природни, и да законодавац, држава не може и не сме да их замењује својим законима. Држава има да пусти природном току економске односе, да остави одрешене руке производним силама у друштву; она има само да брани живот и својину, да буде једино порезник и жандарм. Под маском економскога либерализма ту се крије свирепа, необуздана жеља капитала да без контроле, без ограничења извуче сву корист из Рада, да му се оставе на робовање и најнечовечнију експлоатацију милиони и милиони људских бића. Златна времена тога жалосног и човекоубилачкога „либерализма” давно су прошла, и најназадније државе — ''сем Србије!'' — умешале су се у односе између Капитала и Рада, да обезбеде здравље, живот и комад хлеба слабим људима. Начело солидарности устаје против теорије борбе за опстанак и проповеда борбу за удружење, дужност људске целине да заштити слабе и бесправне од јаких и моћних, дужност државе да свакоме члану осигура најосновније услове људскога живота. Природно је да су последњи Мохиканци буржоаске економије скочили на теорију друштвене дужности, и један од најратоборнијих међу њима, Вилфредо Парето, професор университета у Лозани, назвао је теорију солидарности „неодређено и магловито етичко схватање”, „ново име дато једној врсти најнездравијега егоизма”, док су други престрављени узвикнули да солидарност неизбежно и правце води социјализму.<br /> {{gap}}Леон Буржоа и његови пријатељи то одричу. Они веле да са социјалистима у толико имају заједничкога што држе да је човек у исти мах и индивидуално и социјално биће, да су сви људи еквивалентни, једнаки као моралне особе, да сви имају иста права и исте дужности, да је циљ Државе правда и обезбеђење човечанског живота свима људима, и да поремећена друштвена равнотежа има да се поврати.<br /> {{gap}}Буржоа вели да он и јесте и није социјалист: он је „либералан социјалист, најлибералнији од свију социјалиста”, његов социјализам је „личан и свестан”, и он устаје противу колективизма, то јест противу аутентичног, јединог социјализма, социјализма једном речју. Лична својина изгледа му продужење и гарантија слободе, на коју он огромно полаже. Са социјалистима се слаже када тражи правду, са економистима пак када тражи слободу. Друштвени дуг једном плаћен, јединка је слободна и има право на личну својину. Солидарност је откупљивање те слободе, солидарност је оправдање личне својине.<br /> {{gap}}На страну важне замерке које се дају учинити овој теорији, на пример да је одбачено свако претресање о постанку и природи правде, која је узета као једна чињеница, главно што се има замерити то је то заустављање на по пута, извесна недоследност, страх да се иде до краја, до последњих консенквенција развијене идеје.<br /> {{gap}}Пре свега тај ''дуг'' не дугују подједнако сви људи. Онај који је рођен болестан, или у сиротињи, лишен свију дарова природе и људске целине, је ли исто толико дужан колико и здрав, богат човек, онај који је обасут свима даровима маћехе природе, и још веће маћехе друштва? И када се подвезује уговор! Имају да уговарају слаб и јак, богат и сиромах, сит и гладан, онај који има капитала и који од њега може живети до саме смрти, и онај који има само своје две руке и чија дневна зарада значи леб и живот за њега и његове? Каква је ту једнакост код уговорних страна, колико су једнаки ти услови уговора, како је неједнака та борба између рогатог и шутог, и како мора бити неправичан и експлоататорски уговор између та два неједнака човека!<br /> {{gap}}Увођење правде међу људе мора да буде дело самих људи; држава нема никаква права да се ту меша; она треба само да озакони оно што је раније слободно уговорено! Али по коме праву онда Држава може да спречи монополисање својине у корист једнога човека или неколицине, трустове и картеле који су природне и логичне последица развитка личне својине? Зар ту није повређена слобода индустриских и финансијских барона, слобода која значи ропство и беду свију других људи? Када се једном устане противу трустова и картела, зашто онда оставити ствари да иду како иду у другим гранама и у нешто мањој мери, железнице, руднике, рафинерије, сву велику капиталистичку својину?<br /> {{gap}}Леон Буржоа се разликује од осталих радикала, који су наследници јакобинске, централистичке, етатистичке традиције, и он неће да чује за Државу, непозвану, нестручну и угњетачку. Али Држава, како лепо вели Антон Менгер, професор бечкога университета, у својој књизи ''Социјалистичка Држава'', не мора вечито бити Држава која влада и заповеда; место ње наступа демократска Држава народних маса, ''народна Држава рада'', не оруђе једнога сталежа но велико и моћно удружење за опште добро и општи напредак. У Демократији, са општим правом гласа, са најширим народним правима, референдумом и правом иницијативе, народ, као Луј -{XIV}-, може рећи: „Држава то сам ја!”<br /> {{gap}}Солидарност изјашњује се за начело удруженога рада, за кооперативни систем проширен на што већи број људи и ствари, и у њему гледају дефинитивно решење друштвенога питања. Социјализам има за идеал, по речима Карла Кауцког, „кооперативну производњу у служби кооперативе потрошње”, Кооперативну Републику, где би се сви људи, демократски организовани, учинили задругари једнога великог кооперативног организма. У доктрини солидаристâ, не види се јасно до које се тачке мисли ићи, како се мисли решити сукоб неизбежан између личне и кооперативне својине. Најзад, остати скрштених руку и предати самој сили ствари напредак кооперативнога рада, значи не само одложити но и учинити сумњивом крајњу победу његову. Белгија је земља где је кооперативни рад највише развијен, и тамо, после дваестогодишњих напора, кооперативе за производњу имају капитал од 3 милиона према 30 милијарда капитала целе земље.<br /> {{gap}}Цело начело солидарности пати од те недоследности и неодлучности. Оно жигоше сва зла која је створио егоизам, конкуренција, нечовечна борба за опстанак, а ипак хоће да очува извор свих тих зала, приватну својину. Солидарност узима личну својину као неку апстракцију, као неку свету и неприкосновену ствар, не признаје да се својина мењала и садржином, и обликом, и смислом; и да она не може бити једина непромењива ствар у свету где све живи вечитом променом. Солидаристи хоће да очувају то последње божанство на земљи која је покривена обореним идолима. Држава по њима, треба само да превија и ублажује задате ране, никако да их радикално лечи. Солидаристичка правда је негативна, она само надокнађује и поправља; социјалистичка правда је позитивна, она лечи и организује. „Социјалистички систем, вели Г. Ро, стоји према систему Г. Леона Буржоа, као хигијена, превентивна медицина према обичној терапетици која лечи већ појављене болести”.<br /> {{gap}}Као и сва радикална странка, доктрине солидарности носе карактер прелазности и посредовања. Као мали сопственици који чине њен кадар, радикална странка није задовољна стањем ствари и тражи реформе, али у оквиру својих сталешких интереса и предрасуда. За прелазне епохе као што је наша, када једно друштво умире а друго се у боловима и трзавицама рађа, радикална доктрина солидарности има свога значаја и може да игра врло корисну улогу, али она никада није и не може бити оно што мисли Леон Буржоа: научно и морално решење друштвенога питања, последња реч друштвених борби, дефинитиван израз новога друштва коме идемо на сусрет.<br /> {{gap}}Но како било да било, учињена је добра ствар што је та идеја пуштена код нас у саобраћај, и ништа није за одбацивање данас када преживљујемо гладне године интелектуалне. Нарочито је добро што долази од млађих људи који изгледа да су сити речи и којима више понос не допушта водити политику без начела. Добро је било да млађи подсете своје заморене, залутале и немарне старије да радикализам садржи у себи начело солидарности, и да је он теоријски поборник друштвених рефорама. Потребно је да се васкрсну те просте истине у доба глупих и лажљивих илузија о „пет дана орања”, нечовечних фраза о „Србији, рају сиромашнога човека”, Србији тако страховито заосталој и осиромашелој, где једна петина њених ''слободних'' грађана нема ни грло стоке, ни стопу земље, и где половина становништва мора да надничи да би се лебом исхранила.<br /> {{gap}}Социјални програми су смисао опстанка политичких странака, и друштвено питање, и код нас као и свуда, јавља се у свој својој озбиљности и сложености, готово да прогута не само странке но и нараштаје који нису у стању да му даду решење. <p style="text-align:right;">'''Јован Скерлић.'''</p> == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 16. април 1904. Књига -{XI}-, бр. 8. Стр. 602—607. {{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}} 3wvb4bz3vfo7dgem1bh6mufligty7nh Царски сонети/Царски сонети/Манастир 0 61248 144453 2026-06-21T12:42:03Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Царски сонети/Владичица|Владичица]] | Манастир | [[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|МАНАСТИР}} <poem… 144453 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Царски сонети/Владичица|Владичица]] | Манастир | [[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|МАНАСТИР}} <poem> Цар зида манастир Светих Архангела, На води Бистрици дуг хиљаду хвата; Силни су му стуби од албастра бела, Темељи од сребра, зидови од злата. Прȇсто Патријархов од опала; прȇсто Царев од рубина, стоји на два звера; За десет владика од бисера место; Сто кедрових стола за сто калуђера. Свуд грчки мозаик и млетачка фреска, У окнима стражу стрȃже архангели, Из свију сводова мирише и блеска. А први пут звона зазвониће триста, Кад из Цариграда врати се Цар смели, И тешки мач спусти у подножје Христа. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} 5se5wk8z8kfkexkgx443hhempvb37kc Царски сонети/Царски сонети/Дубровник 0 61249 144454 2026-06-21T12:45:14Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Царски сонети/Манастир|Манастир]] | Дубровник | [[Царски сонети/Царски сонети/Слава|Слава]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|ДУБРОВНИК}} <poem> Сав у зл… 144454 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Царски сонети/Манастир|Манастир]] | Дубровник | [[Царски сонети/Царски сонети/Слава|Слава]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|ДУБРОВНИК}} <poem> Сав у злату, титан, риђ и модра ока, Цар слуша реч Кнеза у Великом Већу. У луци пурпурна једрила широка, Цело море плине посуто у цвећу. Царски витезови, кнежеви госпари, Једни према другим, кад се мукло зачу Плашљива реч кнеза; и млади и стари Сви држе погледе на царевом мачу. Ковао га Новак из Хвосна; сентенце Писа Вук из Рисна; Сардо из Фиренце Оштрио га на свом точилу да сева. Балчак је од једног претка Бенвенута, Резан три године; и три га је пута Отровом тровао Срђ из Горничева. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} hsv4hl7frqpsbmmvaxcg556sdmgcteo Царски сонети/Царски сонети/Слава 0 61250 144455 2026-06-21T12:47:34Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]] | Слава | [[Царски сонети/Царски сонети/Паж|Паж]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|СЛАВА}} <poem> Под Серезом сву но… 144455 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]] | Слава | [[Царски сонети/Царски сонети/Паж|Паж]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|СЛАВА}} <poem> Под Серезом сву ноћ пева војска царска; Данас слави Царе, а за царским столом Сва властела и сва браћа хилендарска; Царица под круном као ореолом. Ту кнез од Дривоста, и кнез у Авлони Васал-краљ Бугарске, бачене под иго, Немачки ритери, франачки барони, И кнез Јеро Бунић и гроф Мочениго. Господин Оливер, то царево око, И Прељуб, мач царев, јавише високо Да је Тесалија сва пала за вече. А молбу за Царство кад Патријарх рече, Дворана заблиста као сунцем цела: На рамену Царе држи Архангела. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} kxkgqb08lth4nx80km53wno63yj9c4j Царски сонети/Царски сонети/Паж 0 61251 144456 2026-06-21T12:50:00Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Царски сонети/Слава|Слава]] | Паж | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|ПАЖ}} <poem> У пажа Милоша очи од смарагда, Рука од албастра и власи од лана; Пауни ц… 144456 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Царски сонети]] (1930) | | [[Царски сонети/Царски сонети/Слава|Слава]] | Паж | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> {{Центар|ПАЖ}} <poem> У пажа Милоша очи од смарагда, Рука од албастра и власи од лана; Пауни царице пресрећу га свагда, Царски лави пију из његовог длана. Глас му тече као свилен нит, полако, Певање је дете учило од виле; Но нико не влада златним ножем тако, У облаку стреља утве златокриле. И царичин пажу Милош Обилићу, Збори са звездама што над градом плове, И сваки глас земље он слуша без даха. Али од Косова пође ли прам праха, Затрепери цело срце соколићу, Отворе се широм очи смарагдове. </poem> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} my45yyfwbzmavl33tp5ujfuira42b3t Царски сонети 1 (Дучићеве песме) 0 61252 144459 2026-06-21T12:53:07Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Царски сонети 1 (Дучићеве песме)]] на [[Царски сонети/Царски сонети]]: Правилан назив 144459 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Царски сонети/Царски сонети]] c6lmclh30gpuqij52ulazvsh3eg2ycx Мећава (Пушкин) 0 61253 144462 2026-06-21T13:30:11Z Coaorao 19106 Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Мећава (''-{[[:ru:Метель (Пушкин)|Метель]]}-'') | одељак= | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Ђура Јанковић | година= | белешке=<center>Из Пушкинових приповедака Бјелкина.</center> }} Коњи језде преко брежуљака, док… 144462 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Мећава (''-{[[:ru:Метель (Пушкин)|Метель]]}-'') | одељак= | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Ђура Јанковић | година= | белешке=<center>Из Пушкинових приповедака Бјелкина.</center> }} Коњи језде преко брежуљака, док он У снег бели упадају... А на страни кроз таму облака, Храм божији очи угледају. На једаред мећава нас стиже; У грудвама веје снег над нами; Црни гавран на крил’ма се диже Па се вије, лебди над санкама; Жалост јавља, уздисај што мину! Чили коњи уморени јако Осетљиво гледе у даљину Тресућ’ гривом једнако, једнако... На крају 1811 год. за време доста нам познате епохе, живљаше на своме добру Ненарадову добри Гаврило Гавриловић Р... Слава му се по целом округу пронела са гостопримства и услужности; комшије га често похођаху, да по коју чашицу испразне и по коју партију бостона са женом му, Прасковом Петровном на пет копејака поиграју, а нешто и с тога, да му лепу шћерцу, Марију Гавриловну, витку, бледу девојку од седамнаест година виде. Сматрали су је као богату невесту, па је за то многи и просише, или за себе или за синове своје. Марија се Гавриловна успитала беше у француским романима, па наравно да је и заљубљена била. Предмет њенога избора беше војени барјактар на отпусту у своме селу. Само се по себи разуме, да је и младић горео у истој страсти, а да родитељи, кад намирисаше узајамно нагнуће, запретише шћери својој да о њему и мисли, а њега почеше хладније примати и од најпростијег свога пријана. Наши љубавници дописиваху једно другом, и сваки се дан виђаху у чамовој шумици или у старој капели. Тамо се заклињаху једно другом вечном љубављу, па се тужише на своју судбину и премишљаху о разним намерама. Дописујући и разговарајући се тако, одлучише најзад (као што је сасма прилика) овако: кад ми, једно без другога живети не можемо, а воља нам наших родитеља срећи нашој на пут стаје, то кад је на тај начин и њин благослов немогућан, за то нам он не ће ни од потребе бити. Разуме се, да се та срећна мисао прво у глави младићевој показала, а и да се веома романтичном уображењу Марије Гавриловне допала. Наступи и зима, па им састанке прекрати; но дописивање беше с тога живље и чешће. Владимир је Николајевић у сваком писму мољаше, да му се са свим повери, па да се тајно венчају, за неко време да се скрију, а за тим да клекну на колена пред својим родитељима, који ће најзад тронути јуначким постојанством и несрећом љубавника рећи: децо, ходите у наручје наше. Марија се Гавриловна дуго устезаше; та намера о бегству беше осуђена. Најзад пристаде; назначеног дана мораде да не вечера, но под видом главобоље, да се у своју собу удаљи. Са слушкињом се својом беше споразумела; требало је да обадве подоцкан кроз стражња врата у градину изађу, за градином ће их спремљене санке чекати, па да у њих седну и за пет врсти од Ненарадова да се удаље, да се у село Жадрино одвезу, па управо у цркву, где ће их Владимир очекивати. У очи другог одсудног дана, Марија Гавриловна целу драгу ноћ не трену; написа једно дуго писмо некој „чувствителној“ госпођици, њеној другарици, а друго својим родитељима. У писму се опрашташе с њима веома тужним речима, извињавајући свој преступ ак неодољивом силом страсти, а завршаваше тиме, како ће јој најблаженији часак у животу бити тај, кад ће смети пред ноге својих милих родитеља на колена пасти. Кад оба писма тулским печатом запечати, на коме изрезана беху два срца горећа са удесним натписом, паде на постељу баш кад свиташе, па задрема; но и ту је ужасне сањарије узнемириваху. Приснило јој се, да ју је отац баш тада, кад је на санке седала, да на венчање пође, у пут зауставио, па ју је гњеван по снегу вукао, и у тамну бездну, провалију, бацио.... па је летела стрмоглавце, дрхћући у великој плашњи, у неврат; на трави онде лежаше и Владимир, блед, крвав. Умирући је преклињаше да ускори са венчањем... и друге гадне, безумне маште, врзоше се по немирном јој сну. Најзад је устала, с обичном бледоћом и непритворном главобољом. Отац и мати приметише на њој промену; њихова нежна брижљивост и непрестана питања: шта ти је, Машо? да неси болна? параху јој младо срце. Она гледаше да их умири, показујући се веселом, но не могаше. Дође и вече. Помисао, да јој је сад последњи пут што је у кругу породице своје, тишташе је јако. Једва и преживе тај кобни дан; тајно се опрашташе са свима својим, са свима тваркама, што је окружаваху. Седоше и за вечеру; срце јој је силно закуцало. Уздрхтаним се гласом извињаваше, да не може вечерати, па се опрашташе са оцем и мајком. Они је по обичају пољубише и благословише; а она се, јадница, у мало не заплака. Кад у своју собу уђе, паде на постељу, а вреле јој сузе из очију потекоше. Слушкиња је мољаше да стегне срце, да се уздржи. Све беше готово. Кроз по са хата морала је Маша родитељску кућу, своју собу и тихо своје девојаштво оставити, за на век оставити... На пољу је беснела мећава; ветар је дувао грозно, прозори се тресли, а поред ветрова беса и одјекивања, све јој се учини као грозно, тужно знамење. На скоро се све у кући ућутало, поспало. Маша се увила шалом, огрнула још и топли огртач, узела у руку своју кутију и изашла на стражња врата. Служавка понесе два свежња пртљага за њу. Уђоше и у градину. Мећава ни најмање да је попустила; ветар им снег у очи тераше, као да хтеде младу преступницу силом својом задржати. Једва дођоше до краја градине. На путу их санке очекиваху. Коњи прозебли, не ће да се на једном месту скрасе; Владимиров кочијаш стајаше пред рудом, уздржавајући ватрене чиле коње. Помагао је госпођици и слушкињи њеној да се у кола попну, па је наместио пртљаг и кутију, узео узде у руке, и коњи полетеше. Но оставимо госпођицу старању судбине и искуству кочијаша Терешке, па приђимо нашем младом љубавнику. Цео је дуги дан био Владимир на ногама. У јутру оде до Жадринског попа, који се једва склони; за тим пође да тражи сведоке у суседним сеоским закупницима. Први, коме се пријави, беше ислужени десетар Дравин, који одмах на прву реч пристаде. Рекао је, да му са тог догађаја, жива успомена пада на памет, успомена на старо сјајно доба хусарског поноса. Наваливаше на Владимира да код њега остане при ручку, и да не води бриге за друге сведоке, вели, наћи ће се лако. Баш при самом разговору, по ручку, пријавише инжињера Шмида, брадоњу у мамузама, и сина капетана — судије, дечака од 16 година, који је не давно у удане ступио. И Владимиров предлог беше примљен на мах, заклетве истицаху из свију уста, да су готови жртвовати се за његов живот. Владимир их је грлио, љубио, па је похитао кући да се опреми. Већ се давно смркло. Владимир беше оправио свог верног Терешку у Ненарадово са својом тројком (колима са упрегом за три коња), и предао му поруке попутне, а за себе заповедио је да се упрегну мале санке са једним коњем, па сам без кочијаша пође у Жадрино, где ће кроз два часа и Марија Гавриловна доћи. Пут му беше познат, а ход сав у 20 минута. Тек што Владимир у поље изиђе, кад се на један пут ветар диже, мећава се покрене таква, да ни прста, кроз црну маглу, пред очима не могаше видети. За један часак беше пут изгубљен; околине неста у мутној жутој магли, кроз коју пролетаху бели праменови снега, небо је додиривало земљу; Владимир кад виде да је у пољу, гледаше само да се лати правог пута; коњ тумараше, на час упадаше у навејану хрпу снега, час у какву рупу; санке се често превраћаху; Владимир тражаше очима кроз маглу правог пута. Учини му се, да је прошло и добро пола часа, а он још ни да је бар до Жадринске шумице. Прође још и десет минута, а шумице ни од корова. Мећава се није утишала; небо се није разведрило; коњ поче застајкивати, а са њега падаше зној као туча, па час по час упадаше до трбуха у снег. Владимир тераше преко поља, преко пресечених дубоких јаруга. Најзад увиде, да се не иде тим крајем. Владимир заста; поче да размишљава, да се опомене пута, па намисли да се десног држи. И удари на десно. Коњ једва корачаше. Прође већ и више часова. Ишао је, ишао, а пољу не беше краја. Све гомиле навејаног снега, рупе, почесто се санке превратаху, почесто их Владимир дизаше. Време пролеташе; Владимир поче да очајава. Најзад се нешто пред њим на страни зацрнело. Владимир потера онамо. Кад се приближио, угледа шуму. Слава Богу, помисли он, сад је близу. Удари око шуме, не ће ли како натрапити на прави пут или обићи око шуме; Жадрино је одмах за њом. На скоро ето и пута, и прође кроз мрак, кроз дрва, снегом покривена. Ветар није могао да и овде бесни. Пут беше раван, коњ се опоравио беше, а Владимир охрабрио. Овамо онамо, на лево на десно, а Жадрину ни трага ни гласа, шуми ни краја ни конца. Сад тек уплашени Владимир виде, да је у неку непознату шуму забасао. Очајање му прође кроз младо срце, као бура кроз рујану лепу збру. Пусти коњу на вољу; бедно животно појури као рис, но на скоро стаде застајкивати, а кроз четврт часа пође полако, кораком, не пазећи на сва усиљавања несрећног Владимира. Мало по мало па се дрва разређиваху, и — Владимир изађе из шуме. Од Жадрина ни спомена. Могло је бити око пола ноћи. Сузе му полетеше из очију, и — потера на срећу. Непогода се утишала, облаци се разишли; пред њиме се отегла равница застрта белим вуненим покривалом. Ноћ беше доста видна. Не далеко од очајника зацрни се „деревушка“ (улица дрвена), од четири или пет кућерака. Владимир се упути њој. Код прве избушке (кућерка), искочи из санка, дотрчи до прозора па залупа. За мало час дрвени се прозор отворио, старац промоли своју седу браду. „Шта је?“ — „Да ли је далеко Жадрино?“ „Шта, Жадрино је л’ далеко?“ „Та да, да! Је ли далеко?“ „Неје даље од десетак врста.“ Код овог одговора ухвати се Владимир за косу, и као укопан, зачуђен, немо гледаше старца, као човек, осуђен на смрт, кад му се ужасна пресуда изриче. „А одакле си ти?“ упита старац. Владимир не имаде духа да овом питању одговори. „Можеш ли ти мени, старче,“ рече он, „набавити коње до Жадрина?“ „Каквих коња у нас?“ одговори мужик. „А би ли ’ могао вођу наћи, платићу му шта заиште.“ „Причекај,“ рече старац затварајући прозоре, „ја ћу ти послати мога сина, он ће те провести.“ Чекај, чекај, нема старца за дуго. Најзад стаде Владимир и опет стаде лупати. Прозор се отвори, брада се промоли. „Шта лупаш, шта је?“ „Та шта је са тим твојим сином?“ „Сад ће изаћи, облачи се. Но ти си се, како ми се чини, смрзао? Ходи, огреј се!“ „Хвала; но де побрже пошљи га.“ Врата зашкрипеше, а младић са батином у руци изађе на поље па пође напред, час показујући, а час кривудајући уз пут, навејаним снежним бреговима. „Колико је сахата?“ упита га Владимир. „Скоро је свануће,“ одговори мужик. Петли запеваше и већ поче свитати кад у Жадрино стигоше. Црква беше затворена, Владимир плати вођи па похити кући попиној. Код куће му тројке не бејаше. Какав ли га глас очекиваше! Но вратимо се добрим Ненарадовским властелима и посмотримо шта се код њих ради. Стари се пробудише и одоше у једовницу. Гаврило Гавриловић у калпаку и вајковој куртки (постављеној шкуртељици), Праскова Петровна у постављеном шлафроку. Донесоше и самовар, а Гаврило Гавриловић посла девојку да се извести од Марије Гавриловне како је са здрављем и како је спавала. Девојка се врати и јави да је веома рђаво спавала, но да јој је сад нешто лакше, и да ће скоро у једовницу доћи. Баш при самом разговору врата се отворише и Марија Гавриловна, поздрављајући се са оцем и мајком, уђе у собу. „Како ти је глави, Машо?“ упита Гаврило Гавриловић. „Боље, оче,“ одговори Маша. „Ти си се за цело синоћ угрејала, Машо,“ рече Праскова Петровна, „Могуће, мајко,“ одговори Маша. Дан је прошао срећно, но у вече је Маши позлило. Послаше у варош по лекара. Он дође у вече и нађе Машу болну у бунилу. Појавила се беше врућица, а бедна болесница за две недеље беше на самрти. Нико код куће не знађаше о уговореном бегству. Писма, која су јој долазила кришом, беху спаљена; њена слушкиња никоме ни словца не рече о томе, бојећи се да се на њу не излије гњев њених господара. Попа, ислужени десетар, бркати инџињер, и умиљати улан, беху скромни, али не баш узалуд. Терешка, кочијаш, није никад излишнога говорио, па ни у пијанству. На тај начин беше тајна на свагда сахрањена између пола туцета другара. Но Марија се Гавриловна сама, у непрестаном бунилу, издала. И при свем том што јој речи беху сасма замршене, мати јој, која се од њене постеље не одмицаше, могаше из свега разумети толико, да јој шћерца беше смртно заљубљена у Владимира Николајевића, и да је наравно љубав узрок ове болестице. Посаветова се са својим мужем и још са неколико комшија, па најзад решише, да се из тога види судба Марије Гавриловне, да јој је суђен њен драги, да бедност није порок, да се не живи са богаством но са човеком итд. Добро схваћене узречице, за чудо су корисне у таквим случајима, у којима ми сами собом слабо можемо штогод размишљајући помоћи. Међу тим стаде госпођица оздрављати. Владимира још одавна не беше у кући Гаврила Гавриловића. Увређен беше са онако хладног дочека. Одлуче, да по њега пошљу, и објаве му не очекивану срећу: пристанак на венчање. Но како се упрепастише Ненарадовски господари, кад добише од њега као одговор на пристанак писмо, готово лудилом написано. Он им одговараше, да његова нога не ће никад у њихову кућу корачити, и мољаше их да забораве несретника, за кога је смрт само остала циглом и једином надом. Кроз неколико дана разумеше, да је Владимир ступио у војску (разуме се после отпуста). Беше то године 1812-те. За дуго не смеше то казати Маши, која се једва опорављаше. Она није никад Владимира спомињала. За неколико месеци доцније, нашла му је име у списку одличних а тешко рањених под Бородином. Готово је обамрла и бојала се, да јој се врућица опет не поврати. Но, хвала Богу, обамрлост не имаше никаквих последица. Друга ју је жалост походила: Гаврило Гавриловић умре, и остави јој као наследници цело имање. Но наследство је не утеши; искрено је делила са бедном мајком, Прасковом Петровном, превелику тугу, заклела се да се од ње никад растајати не ће; обе оставише Ненарадово, место жалосних успомена, и населише се на ***ско добро. И ту облетаху ђувегије око лепе богате невесте; но нико се ничему код ње не могаше надати. Мати ју по каткад наговараше да избере себи младожењу; Марија би Гавриловна махнула главом, па би се дубоко замислила. Владимира не беше више: умр’о је у Москви, по што у њу Французи уђоше. Успомена на њега беше света по Машу; са чега би се њега спомињала: књиге, што је он негда читао, његови цртежи, ноте и песме, што је он само за њу преписао, то јој свагда у руци беше. Суседи, кад сазнаше све, дивише се њеном постојанству, и жудно ишчекиваху, изгледаху на јунака, који ће најзад морати светковати победу над тужном верношћу те девојачке Артемизе. Међу тим се беше војна славно окончала. Чете се наше повраћаху са граница. Народ им је летео у сусреће. Свирка војничка свираше војне песме: -{Vive Henri-Quatre}-, тиролске валцере и арије из Жоконда. Официри, који одоше у бој готово као деца, повратише се као мужеви са бојног ваздуха, носећи на прсима крстове о свиленим пантљикама. Војници весело међу собом воде јуначке зборе мешајући по који пут у говору и немачке и француске речи. Не заборављена доба! Доба славе и усклика! Како силно зацуцаше срца руска на спомен отачаства! Како ли се сложно сједињаваху наша осећања о народном поносу и љубави господару! А за њега, за њега какав ли беше часак! Жене, руске жене, не беше им тада равних. Обичне им је хладнокрвности нестало. Усклици им беху, ваистину, чаровни кад сусретаху победиоце, кад усклицаваху: ура! И у ваздух шапке полетеше. Који ли тад од руских официра не осећаше, да му Рускиња задужена беше драгоценијом наградом?... У то драгоцено доба живљаше Марија Гавриловна у *** губернији, па и не виде, како обе стране празноваху повратак војске. Но по окрузима и селима свеопшта радост, може бити, беше још и силнија. Појав официра у тим местима беше за њих празновање, а љубавнику у фраку немило беше официрско суседство. Ми већ једном рекосмо, да при свој хладнокрвности Марије Гавриловне, она и опет беше окружена младим удварачима. Но сви бише принуђени да одступе, кад се у њеном дворцу појави рањени хусарски пуковник Бурмин са св. Ђорђем на грудима и са забавном бледоћом, као што тамошње госпођице говораху. Беше му око двадесет и шест година. Дошао је на отпуст на своја добра, у комшилуку полског добра Марије Гавриловне. Марија га Гавриловна од свију највећма одликоваше. Поред њега нестајало јој је оне обичне замишљености. Не може се рећи, да је она са њим кокетовала; но поета, кад би јој обману увидео, рекао би: Бурмин беше у истину добар, леп младић. Имађаше нечега у уму, што се женскињу веома допада; пристојности и посматрања, без икаквих захтевања, и умиљато осмејкивање. Његово понашање према Марије Гавриловне беше сасма просто и слободно; па кад она не би ни речце прословила ни радила, душа и погледи његови пратише је посматрајући. Беше миран и скроман, али се поговарало, да је некад ужасна лолица био, но то није вредило код Марије Гавриловне ништа, која (као и све младе госпођице у опште) са задовољством извињаваше ветрогоњство, откривајући смелост и светлост карактера му. Но већма од свега... (већма од његове нежности, већма од забавне бледоће, већма од привезане руке) ћутање младог хусара већма од свега потстрекаваше њену радозналост и уображење. Увидела је била, да му се веома допала; па за цело и он са свог схваћања, свог искуства, могаше опазити, да га је она од свију одликовала: како дакле да га није до то доба пред својим ногама на коленима видела и његову топлу исповест чула? Шта ли га уздржава? Плашња, неразлучива од нетините љубави, поноситост или кокетовање хитрог женкароша? Беше јој то загонетка. Кад је мало боље промозгала, нађе да је плашња нарочити повод свему, и намисли да га охрабри умиљатијим погледима, па и нежношћу. Спрема му је добре замке, умиљате, неочекиване, и са нестрпљењем очекиваше часак романтичне исповести. Тајна, ма каква она била, свагда је тешка нежном женском срцу. Њена војена сирема имађаше и жељени успех: најзад, Бурмина нападе таква замишљеност, а црне му се очи таквим жаром устављаху на Марији Гавриловној, очекивани одсудни часак, чињаше се да је близу. Комшије говораху о свадби као о свршеној ствари, а добра се Праскова Петровна радоваше, што јој шћерца најзад изабра достојна младожењу. Једном сеђаше старица у трпезарији размишљајући о великом постојанству, кад Бурмин унутра ступи, па је одмах упита за Марију Гавриловну. „У градини је“, одговори стара. „Идите к њој, а ја ћу вас овде очекивати.“ Бурмин пође, а старица се прекрсти па помисли: „Хеј, не ће ли сад један пут изићи мак на конац?“ Бурмин нађе Марију Гавриловну код рибњака, под ивом крај потока, са књигом у руци, у белом оделу, прекрасна као и јунакиња истога романа. После првих питања, једнако се Маша, нарочито устезаше говором, прекраћујући тиме узајамне забуне, од које би се тек напрасном и одсудном изреком избавили. Еле, тако се и догоди; Бурмин видећи тешкоћу свог положаја, искаже јој што је давно изгледао да улучи прилике, па да јој са срца открије. Само је није никад могао улучити. Марија је Гавриловна затворила књигу, па је спустила очи доле као у знак саизвољења. „Ја вас љубим“, рече Бурмин, „љубим вас страсно....“ Марија се Гавриловна заруменела и спустила главу доле. „Не пазећи, предао сам се милој уобичајености, уобичајености да вас гледим, да вас чујем, вас у век....“ (Марија се Гавриловна опоменула првог писма -{St. Preux}--а.) „Сад је већ и доцне противити се судбини својој; успомена на вас ваша лепа, дивотна слика, биће ми муком и болом живота мог; но сад ми само још једно остаје, да испуним тешки дуг, да вам ужасну тајну откријем и ставим непреодољиву преграду међу нас....“ „Она је свагда и била“, пресече га у говору Марија Гавриловна, „те ја не могох никад вашем постати....“ „Знам“, одговори он тихо, „знам да ви никад не љубласте, до смрт и три године тужног оплакивања! Добра, драга Марија Гавриловна! Немојте ме и последње утехе лишавати, помисла тог, да бисте се мојој срећи приволели, кад бисте ви....“ „Ћутите за бога. Немојте ме мучити.“ „Да, ја знам, ја схваћам, да бисте ви били моја, но — ја најнесрећније створење.... ја сам ожењен.“ Марија га је Гавриловна зачуђено погледала. „Ја сам ожењен“, дода Бурмин; „оженио сам се још пре четири године, па не знам ни која је моја жена, ни где је, па и да ли ћу је икад још у животу свом видети.“ „Шта ви то говорите?“ викну Марија Гавриловна; како је то чудно! Наставите; ја ћу говорити после..... но, наставите, имајте милости.“ „У почетку 1812 год.,“ рече Бурмин, хитио сам у Вилну, где наша чета становаше. Једном кад подоцкан у вече на штацију приспех, заповедих да се што брже коњи упрегну, кад се на један пут страшна мећава подиже, а управитељ и кочијаши саветоваху ми да онде останем. Ја их послушах, но неко неисказано неспокојство не даде ми никако мира; учини ми се, као да ме нешто напред тера. Мећава никако да се утиша; не могах да се стрпим, навалим опет да се преже и пођем у саму олују. Кочијашу се свидело да поред реке тера, куда би пут за три врсте прекратили. Брегови беху снегом навејани; кочијаш сврне некако поред њих на страну, па изађосмо на пут; тада тек видесмо да смо на неком непознатом месту. Олуја ни да мало попусти. Ја смотрих неко сеоце, и заповедих да управо у њ тера. Уђосмо и у сеоце; у дрвеној црквици горела је свећа. Црква беше отворена, иза ограде стајаху неколико санака; по порти ходише људи. „Овуда! овуда!“ повикаше неколико гласова. Заповедим кочијашу да стане. „Хвала Богу, а где си се до сад забавио?“ рече ми неко; „невеста обамрла; попа се уздрдао, не зна шта ради; готово хтедосмо да се разиђемо. Хајде што брже.“ Ћутећи искочим из санака и уђем у цркву, слабо осветљену двема трима свећама. Девојче сеђаше на банку у мрачном куту црквеном; а друга јој слепе очи трљаше. „Хвала Богу,“ рече она, „и ми једва довде дотерасмо. Још за мало, па би госпођица са вас умрла.“ Стари попа приђе к мени, па ми рече: „Закажите да се започне.“ „Па започните, почните, бабушко,“ одговорих ја расејан. Девојче доведоше. Учини ми се да није баш тако ружна.... Непојмљиво, неопростиво ветрогоњство.... и стадох поред ње пред олтаром; попа је убрзао: три човека и слушкиња држаху невесту, па се занели око ње, И нас венчаше. „Пољубите се,“ рекоше нам. Моја жена окрете ми своје бледо лишце. Хтедох да је пољубим.... „Ах, није он!“ завикнула је, па је онесвесла. Сведоци ме погледаше зачуђено, стрељајући очима. А ја се повратих, изађох из цркве без икаквих препона, улетех у кибитку (проста покривена кола), и повиках: „Терај!“ „Боже мој!“ повиче Марија Гавриловна; „и ви не знате шта је од ваше бедне жене?“ „Не знам,“ одговори Бурмин; „не знам ни како се зове оно сеоце где се венчасмо; не знам ни на којој штацији стадох. У оно доба не полагах баш толико вредности на преступак мога беса, за то, што кад се од цркве удаљих, заспах, и пробудих се тек сутра дан у јутру, на трећој тек штацији. Слуга, који беше тада уз мене, умр’о је у војни, да и сад се никако не надам, да ћу се са оном још један пут у животу наћи, са оном, коју сам тако јако обмануо, и која је тако јако сад освећена.“ „Боже мој, боже мој!“ рече Марија Гавриловна, па га ухвати за руку; „Па ви бесте оно! Па и не познајете ме?“ Бурмин је побледео.... и пао пред њом на колена... == Извор == ''Вила'', 1868. {{ЈВ-аутор|Ђура Јанковић|1876}} 5wc564va9n7wxm71jbkl5q5t2uhq8np 144471 144462 2026-06-22T08:20:50Z Coaorao 19106 /* */ 144471 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Мећава (''-{[[:ru:Метель (Пушкин)|Метель]]}-'') | одељак= | аутор= Александар Пушкин | преводилац= Ђура Јанковић | година= | белешке=<center>Из Пушкинових приповедака Бјелкина.</center> }} <poem> Коњи језде преко брежуљака, док он У снег бели упадају... А на страни кроз таму облака, Храм божији очи угледају. ...................... На једаред мећава нас стиже; У грудвама веје снег над нами; Црни гавран на крил’ма се диже Па се вије, лебди над санкама; Жалост јавља, уздисај што мину! Чили коњи уморени јако Осетљиво гледе у даљину Тресућ’ гривом једнако, једнако... </poem> {{gap}}На крају 1811 год. за време доста нам познате епохе, живљаше на своме добру Ненарадову добри Гаврило Гавриловић Р… Слава му се по целом округу пронела са гостопримства и услужности; комшије га често похођаху, да по коју чашицу испразне и по коју партију бостона са женом му, Прасковом Петровном на пет копејака поиграју, а нешто и с тога, да му лепу шћерцу, Марију Гавриловну, витку, бледу девојку од седамнаест година виде. Сматрали су је као богату невесту, па је за то многи и просише, или за себе или за синове своје.<br /> {{gap}}Марија се Гавриловна успитала беше у француским романима, па наравно да је и заљубљена била. Предмет њенога избора беше војени барјактар на отпусту у своме селу. Само се по себи разуме, да је и младић горео у истој страсти, а да родитељи, кад намирисаше узајамно нагнуће, запретише шћери својој да о њему и мисли, а њега почеше хладније примати и од најпростијег свога пријана.<br /> {{gap}}Наши љубавници дописиваху једно другом, и сваки се дан виђаху у чамовој шумици или у старој капели. Тамо се заклињаху једно другом вечном љубављу, па се тужише на своју судбину и премишљаху о разним намерама. Дописујући и разговара-{i}-ући се тако, одлучише најзад (као што је сасма прилика) овако: кад ми, једно без другога живети не можемо, а воља нам наших родитеља срећи нашој на пут стаје, то кад је на тај начин и њин благослов немогућан, за то нам он не ће ни од потребе бити. Разуме се, да се та срећна мисао прво у глави младићевој показала, а и да се веома романтичном уображењу Марије Гавриловне допала.<br /> {{gap}},,Наступи и зима, па им састанке прекрати; но дописивање беше с тога живље и чешће. Владимир је Николајевић у сваком писму мољаше, да му се са свим повери, па да се тајно венчају, за неко време да се скрију, а за тим да клекну на колена пред својим родитељима, који ће најзад тронути јуначким постојанством и несрећом љубавника рећи: децо, ходите у наручје наше. Марија се Гавриловна дуго устезаше; та намера о бегству беше осуђена. Најзад пристаде; назначеног дана мораде да не вечера, но под видом главобоље, да се у своју собу удаљи. Са слушкињом се својом беше споразумела; требало је да обадве подоцкан кроз стражња врата у градину изађу, за градином ће их спремљене санке чекати, па да у њих седну и за пет врсти од Ненарадова да се удаље, да се у село Жадрино одвезу, па управо у цркву, где ће их Владимир очекивати. У очи другог одсудног дана, Марија Гавриловна целу драгу ноћ не трену; написа једно дуго писмо некој „чувствителној“ госпођици, њеној другарици, а друго својим родитељима. У писму се опрашташе с њима веома тужним речима, извињавајући свој преступ ак неодољивом силом страсти, а завршаваше тиме, како ће јој најблаженији часак у животу бити тај, кад ће смети пред ноге својих милих родитеља на колена пасти. Кад оба писма тулским печатом запечати, на коме изрезана беху два срца горећа са удесним натписом, паде на постељу баш кад свиташе, па задрема; но и ту је ужасне сањарије узнемириваху. Приснило јој се, да ју је отац баш тада, кад је на санке седала, да на венчање пође, у пут зауставио, па ју је гњеван по снегу вукао, и у тамну бездну, провалију, бацио.... па је летела стрмоглавце, дрхћући у великој плашњи, у неврат; на трави онде лежаше и Владимир, блед, крвав. Умирући је преклињаше да ускори са венчањем... и друге гадне, безумне маште, врзоше се по немирном јој сну. Најзад је устала, с обичном бледоћом и непритворном главобољом. Отац и мати приметише на њој промену; њихова нежна брижљивост и непрестана питања: шта ти је, Машо? да неси болна? параху јој младо срце. Она гледаше да их умири, показујући се веселом, но не могаше. Дође и вече. Помисао, да јој је сад последњи пут што је у кругу породице своје, тишташе је јако. Једва и преживе тај кобни дан; тајно се опрашташе са свима својим, са свима тваркама, што је окружаваху. Седоше и за вечеру; срце јој је силно закуцало. Уздрхтаним се гласом извињаваше, да не може вечерати, па се опрашташе са оцем и мајком. Они је по обичају пољубише и благословише; а она се, јадница, у мало не заплака. Кад у своју собу уђе, паде на постељу, а вреле јој сузе из очију потекоше. Слушкиња је мољаше да стегне срце, да се уздржи. Све беше готово. Кроз по са хата морала је Маша родитељску кућу, своју собу и тихо своје девојаштво оставити, за на век оставити... На пољу је беснела мећава; ветар је дувао грозно, прозори се тресли, а поред ветрова беса и одјекивања, све јој се учини као грозно, тужно знамење. На скоро се све у кући ућутало, поспало. Маша се увила шалом, огрнула још и топли огртач, узела у руку своју кутију и изашла на стражња врата. Служавка понесе два свежња пртљага за њу. Уђоше и у градину. Мећава ни најмање да је попустила; ветар им снег у очи тераше, као да хтеде младу преступницу силом својом задржати. Једва дођоше до краја градине. На путу их санке очекиваху. Коњи прозебли, не ће да се на једном месту скрасе; Владимиров кочијаш стајаше пред рудом, уздржавајући ватрене чиле коње. Помагао је госпођици и слушкињи њеној да се у кола попну, па је наместио пртљаг и кутију, узео узде у руке, и коњи полетеше. Но оставимо госпођицу старању судбине и искуству кочијаша Терешке, па приђимо нашем младом љубавнику. Цео је дуги дан био Владимир на ногама. У јутру оде до Жадринског попа, који се једва склони; за тим пође да тражи сведоке у суседним сеоским закупницима. Први, коме се пријави, беше ислужени десетар Дравин, који одмах на прву реч пристаде. Рекао је, да му са тог догађаја, жива успомена пада на памет, успомена на старо сјајно доба хусарског поноса. Наваливаше на Владимира да код њега остане при ручку, и да не води бриге за друге сведоке, вели, наћи ће се лако. Баш при самом разговору, по ручку, пријавише инжињера Шмида, брадоњу у мамузама, и сина капетана — судије, дечака од 16 година, који је не давно у удане ступио. И Владимиров предлог беше примљен на мах, заклетве истицаху из свију уста, да су готови жртвовати се за његов живот. Владимир их је грлио, љубио, па је похитао кући да се опреми. Већ се давно смркло. Владимир беше оправио свог верног Терешку у Ненарадово са својом тројком (колима са упрегом за три коња), и предао му поруке попутне, а за себе заповедио је да се упрегну мале санке са једним коњем, па сам без кочијаша пође у Жадрино, где ће кроз два часа и Марија Гавриловна доћи. Пут му беше познат, а ход сав у 20 минута. Тек што Владимир у поље изиђе, кад се на један пут ветар диже, мећава се покрене таква, да ни прста, кроз црну маглу, пред очима не могаше видети. За један часак беше пут изгубљен; околине неста у мутној жутој магли, кроз коју пролетаху бели праменови снега, небо је додиривало земљу; Владимир кад виде да је у пољу, гледаше само да се лати правог пута; коњ тумараше, на час упадаше у навејану хрпу снега, час у какву рупу; санке се често превраћаху; Владимир тражаше очима кроз маглу правог пута. Учини му се, да је прошло и добро пола часа, а он још ни да је бар до Жадринске шумице. Прође још и десет минута, а шумице ни од корова. Мећава се није утишала; небо се није разведрило; коњ поче застајкивати, а са њега падаше зној као туча, па час по час упадаше до трбуха у снег. Владимир тераше преко поља, преко пресечених дубоких јаруга. Најзад увиде, да се не иде тим крајем. Владимир заста; поче да размишљава, да се опомене пута, па намисли да се десног држи. И удари на десно. Коњ једва корачаше. Прође већ и више часова. Ишао је, ишао, а пољу не беше краја. Све гомиле навејаног снега, рупе, почесто се санке превратаху, почесто их Владимир дизаше. Време пролеташе; Владимир поче да очајава. Најзад се нешто пред њим на страни зацрнело. Владимир потера онамо. Кад се приближио, угледа шуму. Слава Богу, помисли он, сад је близу. Удари око шуме, не ће ли како натрапити на прави пут или обићи око шуме; Жадрино је одмах за њом. На скоро ето и пута, и прође кроз мрак, кроз дрва, снегом покривена. Ветар није могао да и овде бесни. Пут беше раван, коњ се опоравио беше, а Владимир охрабрио. Овамо онамо, на лево на десно, а Жадрину ни трага ни гласа, шуми ни краја ни конца. Сад тек уплашени Владимир виде, да је у неку непознату шуму забасао. Очајање му прође кроз младо срце, као бура кроз рујану лепу збру. Пусти коњу на вољу; бедно животно појури као рис, но на скоро стаде застајкивати, а кроз четврт часа пође полако, кораком, не пазећи на сва усиљавања несрећног Владимира. Мало по мало па се дрва разређиваху, и — Владимир изађе из шуме. Од Жадрина ни спомена. Могло је бити око пола ноћи. Сузе му полетеше из очију, и — потера на срећу. Непогода се утишала, облаци се разишли; пред њиме се отегла равница застрта белим вуненим покривалом. Ноћ беше доста видна. Не далеко од очајника зацрни се „деревушка“ (улица дрвена), од четири или пет кућерака. Владимир се упути њој. Код прве избушке (кућерка), искочи из санка, дотрчи до прозора па залупа. За мало час дрвени се прозор отворио, старац промоли своју седу браду. „Шта је?“ — „Да ли је далеко Жадрино?“ „Шта, Жадрино је л’ далеко?“ „Та да, да! Је ли далеко?“ „Неје даље од десетак врста.“ Код овог одговора ухвати се Владимир за косу, и као укопан, зачуђен, немо гледаше старца, као човек, осуђен на смрт, кад му се ужасна пресуда изриче. „А одакле си ти?“ упита старац. Владимир не имаде духа да овом питању одговори. „Можеш ли ти мени, старче,“ рече он, „набавити коње до Жадрина?“ „Каквих коња у нас?“ одговори мужик. „А би ли ’ могао вођу наћи, платићу му шта заиште.“ „Причекај,“ рече старац затварајући прозоре, „ја ћу ти послати мога сина, он ће те провести.“ Чекај, чекај, нема старца за дуго. Најзад стаде Владимир и опет стаде лупати. Прозор се отвори, брада се промоли. „Шта лупаш, шта је?“ „Та шта је са тим твојим сином?“ „Сад ће изаћи, облачи се. Но ти си се, како ми се чини, смрзао? Ходи, огреј се!“ „Хвала; но де побрже пошљи га.“ Врата зашкрипеше, а младић са батином у руци изађе на поље па пође напред, час показујући, а час кривудајући уз пут, навејаним снежним бреговима. „Колико је сахата?“ упита га Владимир. „Скоро је свануће,“ одговори мужик. Петли запеваше и већ поче свитати кад у Жадрино стигоше. Црква беше затворена, Владимир плати вођи па похити кући попиној. Код куће му тројке не бејаше. Какав ли га глас очекиваше! Но вратимо се добрим Ненарадовским властелима и посмотримо шта се код њих ради. Стари се пробудише и одоше у једовницу. Гаврило Гавриловић у калпаку и вајковој куртки (постављеној шкуртељици), Праскова Петровна у постављеном шлафроку. Донесоше и самовар, а Гаврило Гавриловић посла девојку да се извести од Марије Гавриловне како је са здрављем и како је спавала. Девојка се врати и јави да је веома рђаво спавала, но да јој је сад нешто лакше, и да ће скоро у једовницу доћи. Баш при самом разговору врата се отворише и Марија Гавриловна, поздрављајући се са оцем и мајком, уђе у собу. „Како ти је глави, Машо?“ упита Гаврило Гавриловић. „Боље, оче,“ одговори Маша. „Ти си се за цело синоћ угрејала, Машо,“ рече Праскова Петровна, „Могуће, мајко,“ одговори Маша. Дан је прошао срећно, но у вече је Маши позлило. Послаше у варош по лекара. Он дође у вече и нађе Машу болну у бунилу. Појавила се беше врућица, а бедна болесница за две недеље беше на самрти. Нико код куће не знађаше о уговореном бегству. Писма, која су јој долазила кришом, беху спаљена; њена слушкиња никоме ни словца не рече о томе, бојећи се да се на њу не излије гњев њених господара. Попа, ислужени десетар, бркати инџињер, и умиљати улан, беху скромни, али не баш узалуд. Терешка, кочијаш, није никад излишнога говорио, па ни у пијанству. На тај начин беше тајна на свагда сахрањена између пола туцета другара. Но Марија се Гавриловна сама, у непрестаном бунилу, издала. И при свем том што јој речи беху сасма замршене, мати јој, која се од њене постеље не одмицаше, могаше из свега разумети толико, да јој шћерца беше смртно заљубљена у Владимира Николајевића, и да је наравно љубав узрок ове болестице. Посаветова се са својим мужем и још са неколико комшија, па најзад решише, да се из тога види судба Марије Гавриловне, да јој је суђен њен драги, да бедност није порок, да се не живи са богаством но са човеком итд. Добро схваћене узречице, за чудо су корисне у таквим случајима, у којима ми сами собом слабо можемо штогод размишљајући помоћи. Међу тим стаде госпођица оздрављати. Владимира још одавна не беше у кући Гаврила Гавриловића. Увређен беше са онако хладног дочека. Одлуче, да по њега пошљу, и објаве му не очекивану срећу: пристанак на венчање. Но како се упрепастише Ненарадовски господари, кад добише од њега као одговор на пристанак писмо, готово лудилом написано. Он им одговараше, да његова нога не ће никад у њихову кућу корачити, и мољаше их да забораве несретника, за кога је смрт само остала циглом и једином надом. Кроз неколико дана разумеше, да је Владимир ступио у војску (разуме се после отпуста). Беше то године 1812-те. За дуго не смеше то казати Маши, која се једва опорављаше. Она није никад Владимира спомињала. За неколико месеци доцније, нашла му је име у списку одличних а тешко рањених под Бородином. Готово је обамрла и бојала се, да јој се врућица опет не поврати. Но, хвала Богу, обамрлост не имаше никаквих последица. Друга ју је жалост походила: Гаврило Гавриловић умре, и остави јој као наследници цело имање. Но наследство је не утеши; искрено је делила са бедном мајком, Прасковом Петровном, превелику тугу, заклела се да се од ње никад растајати не ће; обе оставише Ненарадово, место жалосних успомена, и населише се на ***ско добро. И ту облетаху ђувегије око лепе богате невесте; но нико се ничему код ње не могаше надати. Мати ју по каткад наговараше да избере себи младожењу; Марија би Гавриловна махнула главом, па би се дубоко замислила. Владимира не беше више: умр’о је у Москви, по што у њу Французи уђоше. Успомена на њега беше света по Машу; са чега би се њега спомињала: књиге, што је он негда читао, његови цртежи, ноте и песме, што је он само за њу преписао, то јој свагда у руци беше. Суседи, кад сазнаше све, дивише се њеном постојанству, и жудно ишчекиваху, изгледаху на јунака, који ће најзад морати светковати победу над тужном верношћу те девојачке Артемизе. Међу тим се беше војна славно окончала. Чете се наше повраћаху са граница. Народ им је летео у сусреће. Свирка војничка свираше војне песме: -{Vive Henri-Quatre}-, тиролске валцере и арије из Жоконда. Официри, који одоше у бој готово као деца, повратише се као мужеви са бојног ваздуха, носећи на прсима крстове о свиленим пантљикама. Војници весело међу собом воде јуначке зборе мешајући по који пут у говору и немачке и француске речи. Не заборављена доба! Доба славе и усклика! Како силно зацуцаше срца руска на спомен отачаства! Како ли се сложно сједињаваху наша осећања о народном поносу и љубави господару! А за њега, за њега какав ли беше часак! Жене, руске жене, не беше им тада равних. Обичне им је хладнокрвности нестало. Усклици им беху, ваистину, чаровни кад сусретаху победиоце, кад усклицаваху: ура! И у ваздух шапке полетеше. Који ли тад од руских официра не осећаше, да му Рускиња задужена беше драгоценијом наградом?... У то драгоцено доба живљаше Марија Гавриловна у *** губернији, па и не виде, како обе стране празноваху повратак војске. Но по окрузима и селима свеопшта радост, може бити, беше још и силнија. Појав официра у тим местима беше за њих празновање, а љубавнику у фраку немило беше официрско суседство. Ми већ једном рекосмо, да при свој хладнокрвности Марије Гавриловне, она и опет беше окружена младим удварачима. Но сви бише принуђени да одступе, кад се у њеном дворцу појави рањени хусарски пуковник Бурмин са св. Ђорђем на грудима и са забавном бледоћом, као што тамошње госпођице говораху. Беше му око двадесет и шест година. Дошао је на отпуст на своја добра, у комшилуку полског добра Марије Гавриловне. Марија га Гавриловна од свију највећма одликоваше. Поред њега нестајало јој је оне обичне замишљености. Не може се рећи, да је она са њим кокетовала; но поета, кад би јој обману увидео, рекао би: Бурмин беше у истину добар, леп младић. Имађаше нечега у уму, што се женскињу веома допада; пристојности и посматрања, без икаквих захтевања, и умиљато осмејкивање. Његово понашање према Марије Гавриловне беше сасма просто и слободно; па кад она не би ни речце прословила ни радила, душа и погледи његови пратише је посматрајући. Беше миран и скроман, али се поговарало, да је некад ужасна лолица био, но то није вредило код Марије Гавриловне ништа, која (као и све младе госпођице у опште) са задовољством извињаваше ветрогоњство, откривајући смелост и светлост карактера му. Но већма од свега... (већма од његове нежности, већма од забавне бледоће, већма од привезане руке) ћутање младог хусара већма од свега потстрекаваше њену радозналост и уображење. Увидела је била, да му се веома допала; па за цело и он са свог схваћања, свог искуства, могаше опазити, да га је она од свију одликовала: како дакле да га није до то доба пред својим ногама на коленима видела и његову топлу исповест чула? Шта ли га уздржава? Плашња, неразлучива од нетините љубави, поноситост или кокетовање хитрог женкароша? Беше јој то загонетка. Кад је мало боље промозгала, нађе да је плашња нарочити повод свему, и намисли да га охрабри умиљатијим погледима, па и нежношћу. Спрема му је добре замке, умиљате, неочекиване, и са нестрпљењем очекиваше часак романтичне исповести. Тајна, ма каква она била, свагда је тешка нежном женском срцу. Њена војена сирема имађаше и жељени успех: најзад, Бурмина нападе таква замишљеност, а црне му се очи таквим жаром устављаху на Марији Гавриловној, очекивани одсудни часак, чињаше се да је близу. Комшије говораху о свадби као о свршеној ствари, а добра се Праскова Петровна радоваше, што јој шћерца најзад изабра достојна младожењу. Једном сеђаше старица у трпезарији размишљајући о великом постојанству, кад Бурмин унутра ступи, па је одмах упита за Марију Гавриловну. „У градини је“, одговори стара. „Идите к њој, а ја ћу вас овде очекивати.“ Бурмин пође, а старица се прекрсти па помисли: „Хеј, не ће ли сад један пут изићи мак на конац?“ Бурмин нађе Марију Гавриловну код рибњака, под ивом крај потока, са књигом у руци, у белом оделу, прекрасна као и јунакиња истога романа. После првих питања, једнако се Маша, нарочито устезаше говором, прекраћујући тиме узајамне забуне, од које би се тек напрасном и одсудном изреком избавили. Еле, тако се и догоди; Бурмин видећи тешкоћу свог положаја, искаже јој што је давно изгледао да улучи прилике, па да јој са срца открије. Само је није никад могао улучити. Марија је Гавриловна затворила књигу, па је спустила очи доле као у знак саизвољења. „Ја вас љубим“, рече Бурмин, „љубим вас страсно....“ Марија се Гавриловна заруменела и спустила главу доле. „Не пазећи, предао сам се милој уобичајености, уобичајености да вас гледим, да вас чујем, вас у век....“ (Марија се Гавриловна опоменула првог писма -{St. Preux}--а.) „Сад је већ и доцне противити се судбини својој; успомена на вас ваша лепа, дивотна слика, биће ми муком и болом живота мог; но сад ми само још једно остаје, да испуним тешки дуг, да вам ужасну тајну откријем и ставим непреодољиву преграду међу нас....“ „Она је свагда и била“, пресече га у говору Марија Гавриловна, „те ја не могох никад вашем постати....“ „Знам“, одговори он тихо, „знам да ви никад не љубласте, до смрт и три године тужног оплакивања! Добра, драга Марија Гавриловна! Немојте ме и последње утехе лишавати, помисла тог, да бисте се мојој срећи приволели, кад бисте ви....“ „Ћутите за бога. Немојте ме мучити.“ „Да, ја знам, ја схваћам, да бисте ви били моја, но — ја најнесрећније створење.... ја сам ожењен.“ Марија га је Гавриловна зачуђено погледала. „Ја сам ожењен“, дода Бурмин; „оженио сам се још пре четири године, па не знам ни која је моја жена, ни где је, па и да ли ћу је икад још у животу свом видети.“ „Шта ви то говорите?“ викну Марија Гавриловна; како је то чудно! Наставите; ја ћу говорити после..... но, наставите, имајте милости.“ „У почетку 1812 год.,“ рече Бурмин, хитио сам у Вилну, где наша чета становаше. Једном кад подоцкан у вече на штацију приспех, заповедих да се што брже коњи упрегну, кад се на један пут страшна мећава подиже, а управитељ и кочијаши саветоваху ми да онде останем. Ја их послушах, но неко неисказано неспокојство не даде ми никако мира; учини ми се, као да ме нешто напред тера. Мећава никако да се утиша; не могах да се стрпим, навалим опет да се преже и пођем у саму олују. Кочијашу се свидело да поред реке тера, куда би пут за три врсте прекратили. Брегови беху снегом навејани; кочијаш сврне некако поред њих на страну, па изађосмо на пут; тада тек видесмо да смо на неком непознатом месту. Олуја ни да мало попусти. Ја смотрих неко сеоце, и заповедих да управо у њ тера. Уђосмо и у сеоце; у дрвеној црквици горела је свећа. Црква беше отворена, иза ограде стајаху неколико санака; по порти ходише људи. „Овуда! овуда!“ повикаше неколико гласова. Заповедим кочијашу да стане. „Хвала Богу, а где си се до сад забавио?“ рече ми неко; „невеста обамрла; попа се уздрдао, не зна шта ради; готово хтедосмо да се разиђемо. Хајде што брже.“ Ћутећи искочим из санака и уђем у цркву, слабо осветљену двема трима свећама. Девојче сеђаше на банку у мрачном куту црквеном; а друга јој слепе очи трљаше. „Хвала Богу,“ рече она, „и ми једва довде дотерасмо. Још за мало, па би госпођица са вас умрла.“ Стари попа приђе к мени, па ми рече: „Закажите да се започне.“ „Па започните, почните, бабушко,“ одговорих ја расејан. Девојче доведоше. Учини ми се да није баш тако ружна.... Непојмљиво, неопростиво ветрогоњство.... и стадох поред ње пред олтаром; попа је убрзао: три човека и слушкиња држаху невесту, па се занели око ње, И нас венчаше. „Пољубите се,“ рекоше нам. Моја жена окрете ми своје бледо лишце. Хтедох да је пољубим.... „Ах, није он!“ завикнула је, па је онесвесла. Сведоци ме погледаше зачуђено, стрељајући очима. А ја се повратих, изађох из цркве без икаквих препона, улетех у кибитку (проста покривена кола), и повиках: „Терај!“ „Боже мој!“ повиче Марија Гавриловна; „и ви не знате шта је од ваше бедне жене?“ „Не знам,“ одговори Бурмин; „не знам ни како се зове оно сеоце где се венчасмо; не знам ни на којој штацији стадох. У оно доба не полагах баш толико вредности на преступак мога беса, за то, што кад се од цркве удаљих, заспах, и пробудих се тек сутра дан у јутру, на трећој тек штацији. Слуга, који беше тада уз мене, умр’о је у војни, да и сад се никако не надам, да ћу се са оном још један пут у животу наћи, са оном, коју сам тако јако обмануо, и која је тако јако сад освећена.“ „Боже мој, боже мој!“ рече Марија Гавриловна, па га ухвати за руку; „Па ви бесте оно! Па и не познајете ме?“ Бурмин је побледео.... и пао пред њом на колена... == Извор == ''Вила'', 1868. {{ЈВ-аутор|Ђура Јанковић|1876}} 1swhl8vuec86gr9j5vvqiso401nsl25 Аутор:Ђура Јанковић 100 61254 144463 2026-06-21T13:38:02Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Аутор | име = Ђура | презиме = Јанковић | иницијал_презимена = J | годинарођења = 1851 | годинасмрти = 1876 | опис = '''Ђура Јанковић ''' био je српски песник и преводилац. | слика = Đura Janković.png | опис_слике = | википедија = Ђура Јанковић | остава = | остава_кат = | вики_цитати = }} ==… 144463 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Ђура | презиме = Јанковић | иницијал_презимена = J | годинарођења = 1851 | годинасмрти = 1876 | опис = '''Ђура Јанковић ''' био je српски песник и преводилац. | слика = Đura Janković.png | опис_слике = | википедија = Ђура Јанковић | остава = | остава_кат = | вики_цитати = }} == Дела == * [[Рањеник (Ђ. Јанковић)|Рањеник]] (1867) == Преводи == * [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (1868), од [[Пушкин|Пушкина]] qhh3k7nchhi07fafejpbohnlvmkf7sl 144464 144463 2026-06-21T13:41:14Z Coaorao 19106 /* Дела */ 144464 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Ђура | презиме = Јанковић | иницијал_презимена = J | годинарођења = 1851 | годинасмрти = 1876 | опис = '''Ђура Јанковић ''' био je српски песник и преводилац. | слика = Đura Janković.png | опис_слике = | википедија = Ђура Јанковић | остава = | остава_кат = | вики_цитати = }} == Дела == * [[Рањеник (Ђ. Јанковић)|Рањеник]] (1867) * [[На гробљу (Ђ. Јанковић)|На гробљу]] (1867) == Преводи == * [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (1868), од [[Пушкин|Пушкина]] rsh0px43oryrf83mhxl8hpaumjwpbb7 144469 144464 2026-06-21T14:00:55Z Coaorao 19106 /* Преводи */ 144469 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Ђура | презиме = Јанковић | иницијал_презимена = J | годинарођења = 1851 | годинасмрти = 1876 | опис = '''Ђура Јанковић ''' био je српски песник и преводилац. | слика = Đura Janković.png | опис_слике = | википедија = Ђура Јанковић | остава = | остава_кат = | вики_цитати = }} == Дела == * [[Рањеник (Ђ. Јанковић)|Рањеник]] (1867) * [[На гробљу (Ђ. Јанковић)|На гробљу]] (1867) == Преводи == * [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (1868), од [[Пушкин|Пушкина]] [[Категорија:Српски песници]] 64w20kz29si74n1xz077alhp220wp80 Мило Јововић 0 61255 144465 2026-06-21T13:43:43Z Coaorao 19106 Нова страница: # Преусмери [[Аутор:Мило Јововић]] 144465 wikitext text/x-wiki # Преусмери [[Аутор:Мило Јововић]] g041evaemtrl0lf84wv3erzbrvrdeqx Ђура Јанковић 0 61256 144466 2026-06-21T13:44:44Z Coaorao 19106 Нова страница: # Преусмери [[Аутор:Ђура Јанковић]] 144466 wikitext text/x-wiki # Преусмери [[Аутор:Ђура Јанковић]] juph67fp1plt9xehxkkomvuyzaivcj4 На гробљу (Ђ. Јанковић) 0 61257 144468 2026-06-21T13:59:59Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= На гробљу | одељак= | аутор=Ђура Јанковић | година=1867 | белешке=<center>Балада.</center> }} <div style="text-align:center; margin-left:2em;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> Ветар хуче, звижди, крши, Грозна киша с неба пада, Муња сева, вине с’, скрије,… 144468 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= На гробљу | одељак= | аутор=Ђура Јанковић | година=1867 | белешке=<center>Балада.</center> }} <div style="text-align:center; margin-left:2em;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> Ветар хуче, звижди, крши, Грозна киша с неба пада, Муња сева, вине с’, скрије, А гром грмне тек кад када. Грозна тмина спустила се, А на гробљу неко стоји, Јада, плаче, грому прети, Од буре се он не боји. <center><nowiki>*</nowiki></center>Троје деце сирочади Све зелени — врло млади, Вичу мајку: „Мајко, ходи, Те нас троје к’ себи води.” Зову оца: „Оче, ходи, Те нас јадне к себи води, Видите ли синке ваше Што вас оцем, мајком зваше.” „Оче, мајко — хлеба дајте — Та прим’те нас тамо к вама — Јаој зима — Боже мили Помози нам сиротама.” <center><nowiki>*</nowiki></center>Опет бура страшно бесни. Опет ветар грозно дува, Опет муња скаче, сева, И гром бије, тутњи, грува „Стан’ олујо” — деца вриште Моле јадни за склониште — „Примите нас, мајко! оче! Тела нам се ево коче”. <center><nowiki>*</nowiki><br /><nowiki>*      *</nowiki></center>Ено зоре већ с’ помаља, Стари гробар сандук спра’ља, У сандуку ј’ троје млади’ Укочене сирочади. Из „Побратимства” ''Ђуро Јанковић'' </poem> </div> </div> == Извор == ''Вила'', 17. децембар 1867. Бр. 51. Година -{III}-, стр. 809. {{ЈВ-аутор|Ђура Јанковић|1876}} [[Категорија:Српска поезија]] avjl7yznc6qugy4vs88dec2l3dftdw4 Тартарен Тарасконац 0 61258 144472 2026-06-22T10:30:15Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | | | Садржај: | [[Тартарен Тарасконац/I|-{I}-]] }} <Center> '''ПРВИ ДЕО'''<br> У Тараскону<br> [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]]<br> Тартарен Тарас… 144472 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | | | Садржај: | [[Тартарен Тарасконац/I|-{I}-]] }} <Center> '''ПРВИ ДЕО'''<br> У Тараскону<br> [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/X|-{X}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XI|-{XI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XII|-{XII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XIII|-{XIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XIV|-{XIV}-]] '''ДРУГИ ДЕО'''<br> Међу Турцима<br> [[Тартарен Тарасконац/2/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VII|-{VII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/IX|-{IX}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/X|-{X}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/XI|-{XI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/XII|-{XII}-]]<br> '''ТРЕЋИ ДЕО'''<br> Међу лавовма<br> [[Тартарен Тарасконац/3/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/VII|-{VII}-]] </Center> <center>{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</center> foxbgkcme4ah7tpi4t9b4praa4y7ic5