Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.7 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 1662 144483 134943 2026-06-22T15:03:27Z Galicijac 19151 додао шаблон Поезија, исправио интерпункцију, додао напомену, додао извор 144483 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>'''Бој на Салашу'''</center> Вино пију три Српске војводе У богатој и поносној Мачви, У лијепу селу Метковићу, А код двора Петра Ерићева: Прво бјеше Српска војевода Катић Јанко из села Рогаче Од Космаја гн’језда соколова; А друго је војвода Вуица Из Азање сниже Смедерева; А треће је Српска војевода Чупић Стојан змају из Ноћаја; С њима пије до двјеста Србина, Ту Србина без коња не бјеше, Већ све Срби на коњма добријем, На хатима, а под миздрацима. Ја када се напојише винца, Те им винце изиђе у лице, А ракија приче говорити, Поче им се Чупић туговати: „Ах мој брате, Јанко и Вуица! „Тешко су ми Турци додијали, „Јер сам, браћо, на крајини љутој, „Украј Дрине, украј воде ладне, „Пак ми Мачву из преваре краду, „Не могу се с њима удесити, „А да ми се с њима удесити, „Волио би нег’ царево благо, „Да ја видим, чија јесте Мачва, „Чија јесте, чија л’ ће остати; „То би сада, браћо, највољео.” Истом Чупић у ријечи бјеше, А стражарче долеће са страже, Вјерна слуга Јуришића Станка, Иза Батра, са села Салаша, Гологлаво бјеше, без обуће, Без обуће и без дуге пушке; Од шумскога трња одерано, Грознијем се сузам’ упрљало; Војводама када оно дође, Оно њима бога не назива, Већ овако њима проговара: „Жље га сјели, три српске војводе! „Жље га сјели и вино попили! „Ви пијете и попијевате, „Сиротиња у невољи цвили: „На Мачву вам Турци ударише, „Седам хиљад’ и триста Турака, „И пред њима Мехмед-капетане „Од Зворника града бијелога, „Бијела му брада до појаса; „Буљугбаша Јуришићу Станко „Са својијех седамдесет друга, „Шћаше јунак да узбије Турке, „И на Турке огањ оборише, „Пуче пушак’ од Јуришић-Станка, „Пуче пушак’ седамдесет равно, „Од Турака седам хиљад’ пуче: „Ми не знасмо један за другога, „Ко л’ погибе, ког’ ли уватише, „Ко л’ утече, који ли остаде, „Нит’ знадосмо, куд се ђеде Станко. „Еле Турци Мачву прегазише, „Поробише Совљак и Глоговац. „Тко је вама коње набавио? „Тко је вама чоху порезао? „Тко ли вам је поково̑ оружје? „Разма јадна сиротиња раја, „Пак с Турцима рају завадисте, „И Турцима сада издадосте; „Што чините? да вас бог убије! „Што чините, јер се не бијете? „Не бијете, јал' се предајете?” Кад то чуо Чупићу Стојане, У руци му пуна чаша вина, Пуна му се чаша задесила, Од ешка му задрктала рука, Па испусти чашу на синију (Нит’ се разби нит’ се проли вино), А пљесну се руком по кољену, Под кољеном скерлет чоха пуче, И бијела кожа на кољену; На руци му три златна прстена, Та сва три му цркла на прстима; Чупић Стојан грозне сузе проли: У Стојана нема млого друга, Разма цигле двије вјерне слуге, Једно бјеше Сићићу Маринко, А друго је Шуманац Васиљу; Стојан викну двије вјерне слуге: „Слуге моје! брже коње ваше.” А он скочи, припаса оружје, Собом Стојан до мркова дође, Па мркову притеже колане, Притеже му четири колана, А и пету ибришим-тканицу, Узду врже, на мркова сједе; Око њега двије вјерне слуге. ’Вако Чупић рече са мркова: „Браћо моја, Вујица и Јанко! „Будите ми данас у невољи, „Да идемо дочекати Турке.” А Вуица гледну на Катића, Катић Јанко у земљу преда се, Јер Катићу мило не бијаше Бој заметат’ у земљи незнаној С мало друштва, а с млого Турака, Друштва мало, а и то невјешто, Не познаје стаза ни богаза, Проли сузе Чупићу Стојане, Сузе проли, па опет говори: „Браћо моја, Вуица и Јанко! „Будите ми данас у невољи, „Данас мене, ја ћу сјутра вама; „Ил’ ви пошли ил’ не пошли, браћо, „Ја ћу један ударит’ на Турке, „Под срамотом овом остат’ не ћу, „Мрет’ ми данас или мрети сјутра, „Волим прије о мање гријоте!” Кад погледа војвода Вујица, Та ђе Чупић грозне сузе лије, Вуици се врло ражалило, Па он скочи на ноге лагане, И Чупићу овако говори: „Побратиме, Чупићу Стојане! „Нека знадеш, ја те издат’ не ћу „Са мојијех сто педесет друга; „Ко те издо̑, издало га љето! „Бијело му жито не родило! „Стара њега мајка не виђела! „Њим се мила сестра не заклела!” Пак Вуица викну на дружину: „А на ноге, моји соколови! „Брзо своје коње опремајте.” Вујо оде до коња алата, Притеже му четири колана, А и пету ибришим-тканицу, Узду врже, сједе на алата. Око њега сто педесет друга: Ту се Вујо и Стојан састаше. Срамота се Јанку учинила, Да он јунак од друштва остане, Да остане и да их издаде, Веће и он на ноге устаде, И долеће до коња ђогата, До ђогата гриве окнивене, Притеже му четири колана, А и пету ибришим-тканицу, Узду врже, на ђогата сједе, Око њега педесет момака. Три војводе заједно пођоше, Три војводе као три сокола, А за њима до двјеста Србина На атима и под миздрацима, Коно сродно јато голубова; Боже мили, да лијепе ките! С Метковића села полећеше, Пак Богатић село прелећеше, У Клијење село долећеше, А кад бише у село Клијење, Чупић Стојан гледну испод руке, Ал’ му Совљак огњем горијаше, А по њему Турци алакају. Онда Чупић ’вако проговори: „Браћо моја, Вуица и Јанко! „И ви браћо, дв’је стотине Срба! „Оћете ли, да се послушамо: „Да ми добре коње одјашемо, „Па да с коња збацимо теркије, „Да ми добрим коњма облакшамо: „Да колане коњма притегнемо; „Брзо ћемо с’ ударит’ с Турцима: „А немојте жалити теркија, „Ја сам чуо од старијех људи: „Онђе нема нигда старјешине, „Старјешине, ни да судит’ може, „Који није кадар платит’ вина „У механи за потребна друга; „Вала богу! и бог ми је дао, „Ако Бог да, те здраво будемо, „Теркије ћу вама допунити, „И хоћу вас вином напојити; „Ако л’ који у боју погине, „Тражићу га, па га саранити, „Л’јепо ћу му тело опојати.” Кад то чуло дв’је стотине Срба, Сви Стојана одмах послушаше, Па с добријех коња одсједоше, Побацаше са коња теркије, И колане коњма притегоше, Пак на добре коње усједоше, Потекоше путем пријекијем, На Салашко поље истрчаше. А кад они на друм изиђоше, Турци прошли друмом широкијем, Прошли Турци у богату Мачву, Око пута преко поља равна На плочама траву одадрли, Ал’ се јоште повратили нису. Кад је Стојан сагледо̑ друмове, Опет онђе уставио друштво, Па он својој дружини говори: „Браћо моја, Јанко и Вуица! „И ви браћо, дв’је стотине Срба! „Ја сам ноћас лијеп сан уснио, „Нека знате, наш ће мејдан бити, „Ако Бог да, добићемо Турке, „Само, браћо, држ’те се јуначки: „Немојте се, браћо, препанути; „Видите ли то Салашко поље, „Колико је дуго и широко, „Кад се Турци с плијеном помоле, „Све ће поље собом закрилити, „Ви се, браћо, препанут’ немојте; „Ја сам чуо од старијех људи: „Нема смрти без суђена дана, „Ни јунака без првога брата; „Нека знате, ја ћу бити први; „Већ овако да се послушамо: „Око главе саруке завијте, „А по Турски сабље припашите, „И по Турски коње разиграјте, „Да се Турци далек’ не осјете, „Нас је мало, а млого Турака; „Па ајдемо право међу Турке, „Ко нас гође види од Турака, „Свак ће мислит’, њима индат иде; „А када се с Турцим’ изм’јешамо „Да сви, браћо, бога поменемо, „А по једну пушку избацимо, „Више пушак’ немојте бацати, „Већ тргните сабље од појаса, „Да кроз Турке јуриш учинимо, „Пак да Турке одмах рас’јечемо, „Рас’јечемо Турке на буљуке, „Нека не зна један за другога; „Тако ћемо Турке забунити. „Јоште, браћо, да вам ријеч кажем: „Извадите дрвене чутуре, „Напите се Поцерске ракије, „Зарад’ срца и зарад слободе.” Кад то чуло дв’је стотина Срба, Сви по Турски главе замоташе, А по Турски сабље припасаше, Пак тргоше дрвене чутуре, И стадоше све два и два пити; Чупић трже дрвену чутуру, Па он пије са два побратима. По једном се пићем обредише, А по другу пити започеше, Ал’ се Турци пољем помолише. Колика је сила у Турака! Све су поље собом закрилили, Они гоне плијен од Совљака: Седам хиљад’ бијелих оваца, Пет хиљада црвенијех коза, Три хиљаде крава музовнијех, Шест стотина Мачванских волова; Стоји блека овац’ за јањцима, Стоји мека јањац’ за овцама, Века стоји коза за јарићи, А јарића дрека за козама; Стоји рика крава за теладма, А телади мека за кравама; Бука стоји Мачванских волова, Не познају својијех чобана, Види стока ђе ће путовати, Паке жали свога завичаја; А за њима Турци алакају. Виче Турчин један до другога: „Лакше, Мујо, не умори марве.” – „Хоћу, Усо, ада како не ћу; „Далеко је Дрини путовати, „Бојати се Чупића Стојана.” Турци мисле, нико их не слуша, Чупић слуша, пак сузе прољева, Та од јада, гледајућ’ очима, Како Турци Српски плијен гоне (У звјерки би срце препукнуло, А камоли у живу јунаку!) Па говори Чупићу Стојане: „Видиш, брате, Јанко и Вуица! „Видите ли сиротињског пл’јена! „Тко б’ остао под овом срамотом!” Па он сарук на очи намаче: „Ајте за мном, како који може.” Сви саруке на очи нам’коше, А по Турски копља окренуше, И по Турски коње разиграше, Пак сви шуте, ништа не говоре, Већ одоше на сусрет Турцима: Најнапријед Стојан на мркову, За Стојаном Вујо на алату, За Вуицом Јанко на ђогату, А за Јанком дв’је стотине Срба. А када их Турци опазише, Они мисле, њима индат иде, Па овако њима говораху: „Вала, кардаш, немаш куда амо; „Што смо ћели, то смо учинили; „Овђе вама не има исета.” Срби шуте, ништа не говоре, А када се с Турци изм’јешаше, Изм’јешаше, пак се познадоше, Тад’ сви Срби бога поменуше, А на Турке огањ оборише; Од Србаља дв’јеста пушак’ пуче, Мртвих паде за двјеста Турака; Од Турака седам хиљад’ пуче, Паде магла од неба до земље, Нит’ се види неба ни облака, Виш’ њих јарко помрачило сунце Од пушчаног праха и олова: Али Србљи, старе мејданџије, Више пушак’ метати не шћеше, Већ тргоше сабље од појаса, И кроз Турке јуриш учинише, Растиснуше Турке на буљуке Као вуци бијеле јагањце, Да не знаде један за другога, Тко ли гине, тко ли задобива. Турци вичу: „Умети Мухамед!” Србљи вичу: „За вјеру ришћанску И за славу имена Српскога!” Кад се двије ударише војске, Црнобарац Станко харамбаша На даништу бјеше крај Салаша С побратимом Нинковић Јовицом И са побром Латковић Јованом; Кад стадоше сабље сијевати, Станко срцу одољет’ не може, Веће они с даништа скочише, Сваки себе уби по Турчина, Пак на Турске коње усједоше, И по пољу Турке поћераше. Када виђе Чупићу Стојане Ја у боју Црнобарца Станка, Чупић њему ’вако проговори: „Бе аферим, Црнобарац-Станко! „Да си синоћ мог брата убио, „И да си ми дворе запалио, „Та све би ти данас опростио, „Нити би те игда прекорио; „Проклет био, тко ти споменуо! „Кад си Србљу тако у помоћи.”{{Напомена|Станко из Црне баре био је нешто скривио, па побјегао у хајдуке, и била је изишла заповијест, да се не може предати, него да се мора погубити; но тим се случајем предао и остао на миру.}} Да се коме стати нагледати, Како Српске сабље сијевају, Мртве Турске главе зијевају! Ту не оста Србљин у дружини, Који Турске не одс’јече главе, Који по дв’је, који по четири, Војводама ни броја не има. С’јече Турке од Рогаче Јанко, Што би Јанко Турак’ оставио, Дочекује војвода Вујица; Што б’ Вујица Турак’ пропустио, Дочекује Црноборац Станко; Што би Станко Турак’ промашио, Дочекује Латковић Јоване; Што би Јован Турак’ оставио, Дочекује Нинковић Јовица; Што б’ Јовица Турак’ пропустио, Дочекује Чупићу Стојане. Чупић ради, да гласник не оде: Сабљом с’јече, а мрковом гази, Другом руком буздованом туче, На све стране Чупић посла има, Јер он жели, да гласник не оде. Од Србаља нитко не погибе, Разма једно цигло момче младо, А ни оно не би погинуло, Али смотри токе на Турчину, Пак не шћеде коња да се држи, Већ сјах’ с коња да токе добије, Па га Србљи у боју згазише; Ет’ тако је лудо погинуло! Од Турака мало ко утече, Разма један Мемед-капетане На ђогату коњу виловноме; Поћера га Чупић на мркову, Ћераше се преко поља равна, Ћераше се за пуно два сата: Нит’ му може Мемед измакнути, Нит’ га може Чупић престигнути, Јер је Чупић коња уморио, И мрков му рана допануо, На мркову седам грдних рана, Још се коњма покорити не ће. Ал’ говори Чупић са мркова: „Потурицо, Мемед-капетане! „Обазри се, да се огледамо, „Да видимо, чија је сад Мачва: „Ил’ је твоја, ил’ ће бити моја, „Чија ли је од старине била.” Турчин мучи, ништа не говори, Веће бјежи с главом без обзира. Опет Чупић њему проговара: „Јао, курво, Мемед-капетане! „Ћераћу те Дрини до обале, „Док те јунак у Дрину не нагнам, „Ја се тебе оканити не ћу; „Ако ли ми уз Дрину побјегнеш, „Ћераћу те до града Зворника, „Да би знао, да ћу погинути, „Ја те данас оставити не ћу.” Тад’ се Турчин натраг обазрео, Десну руку на прси метнуо, Стојану се до седла поклања: „Богом брате, Чупићу Стојане! „Поклони ми живот на мејдану; „Твоја Мачва, и твоја старина, „Ја се у њу нигда вратит’ не ћу; „Нит’ ћу доћи, нит’ ћу завојштити, „Већ ћу с тобом у дослуку бити, „Држаћу те како брата свога; „Ако л’ би се у њу кад вратио, „Еда Бог да и Мухамед светац, „Те ја из ње главе не изнијо!” (Боже мили, чуда великога! Ђе сам Турчин тада себе прокле) Ал’ се Стојан не би повратио, Ћеро̑ би га макар и пјешице; Али Катић присто̑ за Стојаном На ђогату гриве окнивене, Па га Катић сустићи не може, Већ Стојана грлом дозиваше, Грлом виче, б’јелом руком маше: „Побратиме, Чупићу Стојане! „Врат’ се амо, Бога ти једнога! „Пуст’ Турчина једног огласника, „Нека каже Босанском везиру, „Како јесте војску покупио „Без фермана и без бурунтије „И без р’јечи цара честитога; „Па како је поробио Мачву „(Нек’ се вали по Босни каменој), „Оћерао краве и волове „Оћерао и козе и овце, „Нек’ им буле сир и масло купе.” Онда Чупић послуша Катића, Пак се прође Мемед-капетана, Поврати се Јанку у Салаша, Од Турака шићар покупише, Сиротињски плијен повратише А Илију Срба саранише. Откако је гавран поцрнио, Није змија гују дочекала, Као Чупић Мемед-капетана У широку пољу Салашкоме; Ако ли тко вјеровати не ће, Нека иде те очима види: Знати ће се турска коштурница, Докле тече сунца и Салаша.}} == Напомене == {{напомене}} ==Извор== *Вук Стефановић Караџић (1896), ''Српске народне пјесме; Књига четврта: у којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу'', Београд: Штампарија Краљевине Србије (стр. 161–176) [[Категорија:Српске епске народне песме]] mx8f08a2elf1njhf4o273zuupfa3u51 0 21778 144490 51951 2026-06-22T16:54:15Z Galicijac 19151 додао шаблон Поезија, исправио интерпункцију, додао напомене, додао извор 144490 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>'''Нова пјесна црногорска о војни Русах и Тураках почетој у 1828. году'''</center> Б’јела вило, моја дивна друго, сведи, друго, све у гусли гласе, твоје гласе а у гусли јасне, да их чује који разумије, разумије драго ако му је. (Србаљ брате, ова пјесна за те; ти ћеш чути, ти је разумјети понајприје од осталих свије’). На хиљаду и осме стотине двадест седме на пола године ситни ферман јесте полетио од пространа царства русинскога, из бијела града Петровога, од силнога цара Николаја, Николаја Павловога сина. Лети ферман земљом и свијетом; колико је хитро полетио, до чуда би, побратиме, било да га носи соко под крилима а камоли Москов на ногама. Прелетио земљу без хесапа, доклен дође Махмуту султану у Стамболу великоме граду, ђе цар сједи на своме дивану. Даје улак султану фермана, лијевом га руком додаваше, а десном се за сабљу држаше; још султану ово говорио: „На тај ферман да ми отпис дадеш сабљом бритком и мишицом јаком на првоме пољу од мејдана, од мејдана за дв’је силе наше.” Пак се улак ончас повратио. А кад царе ферман прочатио, поче учит крвава фермана; цар га учи, грозница га мучи, е ферман му страха задаваше. Овако му цар каурах пише: „Чуј ме боље, Отмановић-царе! Ево има три године данах отка ме је сјевер зацарио, зацарио и круну ми дао, одсвуђ мене даве додијаше: од Србије и од Булгарије, Каравлашке и Карабогданске, од све Грчке и Анадолије; то све плаче мени непрестано на проклете Турке зулумћаре да се од њих живјети не може. То све видиш, а за то не мариш. Него и то ја прегорјет могох, али синоћ давуџије доше од простране земље Шумадије, пет стотинах давуџијах дође, сваки по кам о грлу донесе; сташе викат гласом јединијем: „Хај, помагај, царе господаре, од тураках, људскијех вуковах! Скоро су нам очи извадили, посјекли су нама господара, новог цара српскога Ђорђија, хиљадама робах поробише и Србију огњем изгорјеше. Но помагај, драги господаре, ал’ помагај ал’ нас опраштавај, јер овако живјет не можемо!” Кад разумјех Србе витезове, љуто ми се срце увријеђе, и жалост ме повиша пристиже кад чух за срмт Црнога Ђорђија, моје десне из рамена руке. Него и то хоћах прегорјети до времена нашега мегдана, и што било — то је проминуло. Док ево ти три хиљаде Грках, три тисуће Грках и Булгарах, сви у црно завијени сукно, ронећ сузе низ бијела лица; сви падају на гола кољена, сваки виче што год боље може: „Николаје, сунце без захода, ал’ помагај ал’ не посијецај, да нас нежме безбожнијех рука! Турци су ни силни мучитељи, не престају чињет ни зулуме, све зулуме прије нечувене. Ал’ све бисмо њима опростили до што јучер нама учинише у неђељу на Васкрсеније, кад појаху боже летурђије: погубише Турци патријарха, око њега дванаест владиках, калуђерах триста и шездесет, а поповах и девет стотинах — од сироте цркве православне. Дадоше га мртвог Жудијама да га вуку проз турске сокаке; вукоше га четири сахата по проклету стојну Цариграду док дођоше мору на пржину; тад’ у море њега утопише, а не даше њега укопати. Но помагај за бога милога и за нашег светога Јована! Ол’ помагај ол’ сам посијецај!” Кад, султане, виђех давуџије и разумјех њихову невољу коју трпе вазда од Тураках, још подругу за вјеру христјанску и за повук старца патријарха, објавих ти сефер ферманима и стах купит моје силне војске и шиљат их земљом Каравлашком, Каравлашком и Карабогданском, пут Дунава ријеке студене, да поломе дунавске крепости жестокијем огњем из топовах и остале по Турској градове, да их с црном земљом све изравне и да брже иду пут Стамбола да и њега сломе и сагоре жестокијем минам’ и бумбама, а везире турске свеколике све да ми их живе пофатају, с њима тебе у Русију спреме. Нека знате каква је подруга нашом мајком црквом православном! А том силом на те турске стране да управља мој Дибићу бане. Осамдесет хиљад’ је солдатах и од бога помоћ сваколика. Још другу ти бјех одасла војску, војске пуно стотина хиљадах, а пред њима силни фелдмаршале Паскјевићу на гласу јуначе, да похара сву Азију твоју и претресе кости Мухамеда у проклету Меку и Медину. Ал’ ти не смје на мејдан изисти, но се препа, срамота те била! Не хће изист напоље очито да на срамство дијелимо царство, но подмити христјанске краљеве, те у мене тебе испросише и на капе своје одмолише. Зато књиге послах на армије, те их вратих јопет у Русију, не хћех сефер с тобом заводити. Ал’ се надах у тебе, султане, да већ зулум хоће прекинути, да не прште Турци сиротињу, твоји Турци, што се мнију вуци, те ти ране све опростих моје. Ми на љубав јопет остадосмо, али то нам све у ништа пође: ти погази главно пријатељство са ферманом што си написао, послао га проза сву Турћију на везире, паше и кадије сву да турче сиротињу рају, који ли се потручио не би, да му сабљом одсијеку главу. Ја већ ово трпјети не могу, но ако си ка те зову људи и ако те Туркиња родила, купи војску што највише можеш, хајде с војском у поље широко да на мегдан круне дијелимо. Немој рећи да је то кријући, ал’ с’ у мито више поуздати; вјера моја, помоћи ти неће ако дадеш све твоје дукате и све краље од Европе купиш, свијема те нећу поклонити, него рат им зато објавити. Кукавице, хоћеш ме познати: али ћеш се мени поклонити али ћу ти главу откинути! Празноћеса из пјешчанских странах, није шала милион Московах под оружјем, копљим’ и сабљама! Сву Европу на зохор бих прош’о, а камоли кукавну Турћију.” Такви ферман Махмут разумио и видио што му Москов пише; све телале царе наредио, терларџијах четири стотине, да викају по Стамболу граду, без престана три бијела дана, све по реду турске старјешине и остале Турке витезове да му брже дођу на дивана; који ли му на диван не дође, царска вјера, посјећ’ ће му главу. Отидоше танке терларџије, вичу телар, никад не престају, у њ спомињу паше и везире и остале Турке витезове: „Брже да сте, цареве делије, брже боље цару на дивана, у неђељу која прва буде; који ли му на диван не дође, царска ријеч, без главе остаде!” Кад то чуше паше и везири и остали по Стамболу Турци, брже греде сваки пут дивана. Кад се Турци на диван скупише, они цару тако бејседише: „Султан-царе, од свијета главо, што си за нас хитро посилао? Која ти је мука ол’ невоља? Али ти је Хаџем заратио? Али ти се Мисир одметнуо ол’ скадарски паша Бушатлија и његова гола Арбанија? Ал’ се каур-краљи сви сложили, сви се крстом једним прекрстили? Оли ти је Москов заратио? Хај, не бој се, наш честити царе, наше сунце нигда заходеће, које гријеш ноћи ка и дневи! Доклен су ти Турци витежеви, ласно ћемо Хаџем освојити и вас Мисир огњем попалити. Ако л’ ти се везир одметнуо, Арнаутин паша Бушатлија и његова љута Арбанија, вјера наша, хоће погинути, ми Турци му кућу ископати, да од врага не остане трага. Ако л’ су се сви краљи сложили, и ту слогу разврћи је ласно кад смо главу змаја најжешћега откинули, теби донијели — из Тополе Црнога Ђорђије. Ако л’ ти је Москов заратио, то нам није мило ни једноме; Бог ће знати што ће коме дати, нам’ је залуд ш њиме ратовати. Отка Петар собом закраљи се, кад гођ сефер с Московим’ имасмо, у свакому боју погибосмо; дадосмо му полу царства свога, и ово ће узети нам сада.” Султан на то њима одговори: „Турци браћо, паше и везири, није мене Хаџем заратио, нити ми се Мисир одметнуо, ни проклети паша Бушатлија, нит’ његова љута Арбанија, него, Турци, браћо моја драга, јучер ме је ферман допануо од новога краља Николаја, сина Павла, руског господара, а унука Петра големога, дин-душмана од стара времена. У ферман ми сефер објављује; још ме кавур на мегдан позивље под бијелом Варном на крајину са свом војском што ми царство има. Влах писати тако се усуди! Но за бога, турске поглавице, немојте се препаст од Москова, од Москова, рода хаинскога! Е тако ми свеца Мухамеда и сејџаде на коју је клања, кад напишем шездесет ферманах на шездесет царства ми везирах, када скупим силновиту војску, вјера моја, Турци витезови, ђавура ћу зајмит преко мора, преко мора тисућу конаках, нагнати га мору леденоме, да га прождре море без хесапа. Е тако ми дина и амана и турскога поста рамазана ако море кавура не прождре, доћ’ му главе ни кијамет неће.” Турци цару одговоре тако: „Наш султане, сунце огријало, ти све видиш што је и како је, како ти се кавур поткопао да те ћера с овога престола, кога су ти стари оставили, оставили на мач и на сабљу, ка што су га негда и узели од ситнога рода грчаскога; дивно видиш, наш честити царе, да ће ти га Москов преотети, па да ће га за се оставити. Према штети не би срама било. јачи био, пак је придобио, нег’ на јаде и жалости наше дати ће га опета Грцима! Али кити свуд ситне фермане на везире, кавурске катиле, нека купе силновите војске, да Москову идеш на мегдану, да ти зазор и срамота пука у кавура, царе, не остане.” Кад разумје Отмановић-царе што му збори стамболска господа, к себе позва стара Насрадина, кој’ имаше од свога рођења четириста и шездесет љетах; поче царе старцу бесједити: „Настрадине, давно упантиле, што би река и ка ти се свиђа од фермана што ми допануо од влашкога краља Николаја; ал’ ћу стари ферман потписати али ћу му на мегдан изисти?” Старац тако цару одговара: „О султане, по љетима сине, ја сам чуо и ферман видио што ти пише силни Николаје, ал’ послушај ти мене, султане, потпиши му све фермане старе, Москову се до земље поклони, потпиши му и новог фермана; не кће ли га, царе, потписати, кунем ти се мојом грешном душом, која мисли брзо путовати, оћеш му га грдан потписати и фермана и још сврх фермана.” Махмут старцу на то изговара: „Стрико стари, Насрадине дивни, потписа бих кавуру фермана, а тек брада да ми буде мирна, но не даду стамболске делије; они воле главе погубити но кавуру ферман потврдити.” „Господару, Махмуде довлете, ти не слушај стамболске делије; кунем ти се вјером и ћитапом, ту делије ни једине није; те делије ништа не ваљају нако бјежат душман кад кидише, но добри су по кахвам’ се фалит, а не знају силене Москове: сваки воли Москов погинути за свог цара и за вјеру своју но у Турској цар се учинити, солдат прости, толи који виши; те делије не знаду Москове, но ја живим те ратове пантим, све ратове и сваке бојеве. Ја од вазда с Московима ратим, и од њихна страха и јунаштва сиједе ме длаке пропадоше. Тако стаде док Петар постаде, а кад наста Петар у Русију и отка се с Рус’ма бит’ почесмо, трипут ми се длака промијени и све трипут крвава ницала. Пак и Петра могах претрпјети, док се роди велика каурка и постаде краљица московска. Кад у боју једноме бијасмо, од ње страха и ње ђенерала, Кутузова испреко Дунаја, сви ми зуби, царе, испадоше из вилице и горње и доње, ал’ ме брзе ноге унијеше. Тад’ у боју кад крв прољевасмо, преда мном их тек дванаест бјеше од турскијех делијах силнијех, а кад натраг, царе, побјегосмо, не остаде за мном ђавољега. Па и више чудо да ти кажем: колико су Турци страшљивице, не смјеше се ни два уставити у бијелу граду Једренету, но сви поше куда који знаше, а највеће пут Стамбола твога да их скрију буле од каурах. Тек ја остах старац у Једрени, и то рањен од козачке руке. Ту хећими мене лијечили, из мојијех плећах извадили седамдесет и четири копља, што их бјеху заломили у ме у мојему љутоме побјегу. И стога сам ево престарао.” Цар за наук главе не обраћа, већ окрену писати фермане. Први посла Босни земљи равној на рукама од Босне везира. Овако му цар фермана пише: „Слуго моја, пашо Ђеладине, како примиш ситнога фермана, брже скочи на ноге лагахне и с Травника ожежи топове; сву избери Босну по тефтеру, не остави крајичнике љуте, који су се бој бит’ научили спрам Нијемца и спрама Србије, и не остав’ љуте Херцеговце, којино су на тврду крајину спрам душманске ловне Горе Црне, Горе Црне и седмеро Брдах. Брже с војском ходи ми к Стамболу, јере имам сефер са Московом; ако ли ми у Стамбол не дођеш, вјера моја, посјећ’ ћу ти главу, а другога ставити везира, нека мојој Босни везирује.” Тај одасла, други накитио; посла ферман Скадру бијеломе, на рукама везира Мустафе. Овако је ситни ферман писа: „Бушатлијо, пашо Арнауте, како примиш ситнога фермана, брже скочи на ноге јуначке, жеж’ од Скадра стотину топовах тер сакупи љуту Арбанију, хајде с њоме к бијелу Видину; узгред узми пашу Врањалију и од Пећи Махмудбеговића, тер на Дунав чекајте Москове. Вјерна слуго, не издај султана, а турску ти вјеру дајем тврду, тек ђавура натраг повратимо и његово царство освојимо, оћу тебе, слуго, учинити пред свом војском мухур-сахибијом и мојијем пашом учтуглијом и везиром од четири туга.” Они посла, трећи написао; одсла ферман на Уруменлију, на валију и на превалију: „Како примиш мојега фермана, жеж’ на Битољ стотину топовах, скупи листом сву Уруменлију, крећи брже пут мога Стамбола, јер имамо рати с Московима.” И та посла, четврти написа, посла ферман у Анадолију на шест пашах и на три везира. У ферману царе запов’једа: „На ноге се, моји соколови, на градов’ма уждите топове, скуп’те војске што више можете, хајте к мени, синци, у Стамбола, јер имамо сефер с Московима.” Та полеће, а пети направља; посла ферман богату Мисиру до на руке Мехмеда Алије. Овако му султан говорио. „Мехмед-беже, од Мисира главо и уздани богом побратиме, како примиш мојега фермана, жеж’ на Каир стотину топовах, скупи војску силну по Мисиру, с војском хајде пут нашег Стамбола, јере имам сефер с Московима, са Московом краљем карскијем. А тако ми свеца Мухамеда и Алије, зета његовога, како краља влашког добијемо, хоћу тебе, побре, поклонти сав богати Ципар и Кандију, још ти шћерцу дати за љубовцу, другог тебе учинит султана над Мисиром, Ципром и Кандијом, ако мене сад не изда, побро.” И тај посла, па шести написа; посла ферман пространој Азији на двадесет пашах и везирах. Цар им пише у своје фермане: „На ноге се, паше соколови, сви везири, цареви већили, скуп’те силне по Азији војске, ш њима хајте к мени у Стамболу, јер имамо рати с кахурима; који ли ми у Стамбол не дође, сабља ће га моја распашити.” Кад везири књиге разумјеше и фермане цара честитога, сташе купит војске силновите, са војскама иду пут Стамбола. А када се силе окупиле у Стамболу пред свога султана, све пред цара паше изидоше до Мустафе скадарског везира. Боже мили, чуда ужаснога колико се скупило Тураках! Тефтер каже, калем хесапио — више војске нег’ у Бунапарта! Гледа војске с дивана султане, и у себи тако проговара: „Ах, честити свече Мухамеде, шта ће јадан кахур учинити спроћу тебе и све твоје силе? Ал’ махниту није се чудити, јербо се је јако посилио откако је Француза добио и двадесет краљах каурскијех. Ал’ тако ми твојега имена, кад му пуштим Турке витезове, ни Москва их дочекати неће! Не зна ћафир с ким се ударио, којино је господар од земље и свак му се клања од свијета! Шта л’ је змаје, хоће да познаје: змај краљеве ждере, те се храни; он не мари за друкчије чазбе. Ев’ потомка баш твојега, свече, у твојему емиру Махмуту! Каур-краљу на мејдан ће поћи, свим властима очи извадити, како су му и стари чињели. Још кад пуштим помамне Арапе на њихове витке бедевије, до мора га хоће доћерати, а ни море г’ сачувати неће. Ја, цар, имам мила побратима, у Мисиру газију Алију; он ћ’ у море потопит кавуре, он и соко паша капудане, то кавурство и тог ђаур-краља и све краље и њихове војске.” У ријечи коју сам збораше, у то султан на ноге ђипио и Москову ферман откитио. Овако је цар га написао: „Николаје, што јуче настаде, што ми пишеш и у ферман кажеш да ти влашке даве додијаше баш на моје соколове Турке, да власима зулум чине Турци, — чине зулум и чиниће им га! Не питамо тебе, кавурине, какоћемо рајом управљати, којуно је сабља Орканова на мегдану јуначком добила на Косову и другим пољима он влашкога рода безвјернога, од Лазара и другијех царах; никада те, влахо, не питамо како ћемо царством управљати. Ал’ кад мене на мејдан позивљеш, на то тебе, краљу, одговарам: ако те је влахиња родила и ако си Москов од поштења и праунук Петра бркатога, хајде мене на мегдан јуначки под бијелом Варном на крајину! Сад, иншала, посједочит хоћу твојом смрћом краља Владислава и под Варном гроб ти ископати на гроб дићи мечит и мунаре. Доста збора, хајде на мејдана са свом силом од земље московске, на биљегу у поље широко, ђе се, краљу, најпре састанемо.” Турче младо, те силено пише: „Ако мене под Варну не дође, ја ти граду идем Петробургу.” На Илиндан Турчин мејдан пише, да му на зло Госпођиндан дође. Цар Никола кад га разумио и кад виђе што му Туре пише, тому се је громко насмјехао. Витезове к себи дозиваше и овако њима говораше: „Војеводе, мудри фелдмаршали, ти Дибићу и Паскијевићу, дижте, слуге, силновите војске! Паск’јевићу, хајде пут Азије, узми војске шездесет хиљадах, право хајде к Меки и Медини да претресеш кости Мухамеду, да ми узмеш на силу Азију. А Дибићу, моја вјерна слуго, узми војске стотину хиљадах, с војском хајде преко Каравлашке к Силистрији, Дунаво пријеђи; узми града, немој почастити, немој твоју главу изгубити и невјером мојом се назвати. А ја одох под Варну бијелу с неколико силновите војске на мејдану Махмуту султану.” Када цара слуге разумјеше, до земље се њему поклонише, па дигоше силновите војске. Паскијевић пође пут Азије, за њим војске шездесет хиљадах, и одвуче убојне топове, кажу топах дванаест стотинах, прах, олово и другу захиру. Дибић пође преко Каравлашке, за Дибићем војске сто хиљадах и за војском војничке потребе; Каравлашку с војском прегазио до Дунава ријеке студене. Ту на Дунав тамбор учинио и ту једну ноћцу коначио, па тек свану и сунце ограну, с војском Дибић Дунав пребродио, под Силистру тамбор премјестио. Ончас табље земљом утврдио а на табље топе наслонио; стаде бити тврду Силистрију, ником ока отворити не да. Николаје трећу диже војску, низ Русију у Одесу дош’о, за њим војска неколик’ хиљадах. Како дође бијелу Одесу, ту га флота своја сусретнула, те на лађе силу натурио, под б’јелу је Варну истурио. Води војску царе Николаје, у пољу је тамбору учинио, добру војску на бој приправио. Из Варне их Турци опазише и по граду терларе пустише. Телар виче, дабулхана риче: „На ноге те, Турци соколови, ево нама утве златокриле! Сваки коњих притезај колане, а пјешаци притеж’те опанке! Данас ваља ћерати кавуре да се њихне крвци напијемо; главе су нам сами донијели.” Како тембиј војска разумјела, сва је листом на ноге скочила, пак из града сила окренула, а пред силом три веља везира и шеснаест пашах царевијех; двјеста хиљад’ за њима Тураках: сав Анадол и сва Руменлија, сви топови силе огњевите. Силна сила у поље изљегла. Фала богу, до њему никоме, какви ли су турци Анадолци: под њима су хати од Мисира, на њих Турци ноге прекрстили, још од силе узели тамбуре, уз тамбуре на коње пјевају. Вриште хати, подврискују Турци, скачу хати ка да стекли крила, а обрћу прси Московима; жељни коњи, а жудни јунаци пријед зачет боја с кахурима. Турци жуде, а Москов не траје, него како Турке угледаше, ђенерали војске упутише: напред пјешци а озад коњици, помеђу њих топи и кумбаре, око свијех на обије стране панцирлија московкса делија; на свакоме коњу и јунаку оклопа је по педесет оках све од љута гвожђа каљенога; ништа њима наудти не може, ни наудит нит’ се одржати; до њих још су врле казачине који могу стићи и утећи и копљима посрамит лубарде. Двије силе пољем помичу се, а све једна другој примичу се. Свј’етло сунце, ти заклони лице, да ти лице не ожагри крвца! До чуда би великога било да на свадбу тако похитају ка бржају на своју месницу, ал’ јунаци своју крв не штеде. Кад се силе близу састадоше, виђи врага, заврше се кавга: пуца пушка, броја јој се не зна, јече топи, а грме кумбаре, како туча посипљу картачи; сташе тећи по зраку ријеке силног огња и свијетлог дима, небеса се у плам претворише; црна земља у крв огрезнула, крв прождире коње и јунаке ка валови разломљене лађе; од пуцња се ништа нечујаше, а од дима ништа не виђаше: Док то преста, пушка одумину, удрише се силни коњаници на свијетле сабље и миждраке; стаде клепет мачах и палошах, ста ломјава сабаљ’ и миждраках, стаде цика силнијех јунаках. Бој огњени три сахата горје и још више дужити се ћаше, но удрише краљске панцирлије и казаци на гласу јунаци; узмакоше цареве делије, пак делије плећи окренуше, отискоше бјежат без уставка. Виђоше их три веља везира и шеснаест пашах из тамбора; бјеже паше, за њима везири, за везир’ма војска сваколика, а за њима Руси у погоњу; узеше им топе и барјаке, прах, олово и њихне тамборе, тридест хиљад’ робах заробише, међу њима вељега везира и четири паше с реповима. Него ево и више срамоте и гријеха у турскоме дину: мимо Варну Турци пробјежаше, у Варну се свратит не смедоше, но душману Варну оставише, оставише, зла им срећа била! Ал’ не бјежи витез Јусуф-паша, не оставља за живота Варну, но се соко у Варну затвара су тридесет хиљадах Арапах; стаде бранит града од Москова су градскијех хиљаду топовах; бранио се три неђеље данах. Кад четврта заљезе неђеља, би му залуд сваколика мука; више града бранит не могао, јер му бјеше огањ одолио од Московах и њиних топовах, од лагумах које поџегоше, тер по града у вјетар дигоше. А чека је индат од Стамбола, чекао га, но не дочекао, од султана свога господара, јер нејмаше ни с ким дома бити: Стамбол му је празан остануо; добру војску бјеше одаслао на Дунаву да чека Дибића, другу добру бјеше одсла војску преко свега својег Анадола Арменији Малој и Великој дочекати силна Паск’јевића, да и плећи од кавура бране, па и{{Напомена|Код Милана Решетара (''Свободијада, Мање пјесме, Проза''; Државно издање, Београд, 1927) уместо ''и'' стоји ''и[х]''. (Прим. прир.)}} нема ни тамо ни амо. То кад виђе Јусуф с Арапима, да му нејма од цара индата, да је Дибић Балкан превалио и сву помоћ цара распрскао, на дивану цара уздрмао, тадер Јусуф, Турцим’ на срамоту, преда Варну каурскоме цару, с Варном Јусуф и себ’ заробио. Москов посла њега Петробургу и све ш њиме што Арапа бјеше, па поскида са Варне топове, и њих посла у своју Русију Још тад Варну до дна раскопао, са земљом је уравнио црном топ већ да ш ње никада не пуца и нек зна се доклен је свијета како чини бољи од горега, и нек знаде грдни Османлија да каурка може родит цара, тер уз цара и божијег дара. Па како му још једампут крескне{{Напомена|Никола Банашевић сматра да је стихове од овога до последњег дописао Сима Милутиновић, у чијој је ''Пјеванији'' (Лајпциг, 1837) ова песма први пут и објављена. (Прим. прир.)}} да без чуда из Европе скокне, нек одлази откуда је доша, вријеме је, срок је његов проша ол’ га тамо не бит’ ни овамо. Све бијеле виле од Свијета сад питају султана Махмута како му је с Русом ратовати, какви су му Турци витезови, мудо ли му збори Насрадине. Ал’ се виле топрв домислиле, Николају царске даре дају, пак султану Русије одбрану: све да воли што је неволио, да се соли тко се не солио. И то било, тако потрајало докле год је орла и аждера.}} == Напомене == {{напомене}} ==Извор== *[https://ppnjegos.com/Njegos-Sabrana-dela-01-Pjesme.pdf Сабрана дела Петра II Петровића Његоша: Пјесме] (стр. 13–31) [[Категорија:Петар II Петровић Његош]] b155wijhflukz92ltakomngjk8oszb4 144491 144490 2026-06-22T16:56:05Z Galicijac 19151 144491 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center> '''Нова пјесна црногорска''' '''о војни Русах и Тураках''' '''почетој у 1828. году''' </center> Б’јела вило, моја дивна друго, сведи, друго, све у гусли гласе, твоје гласе а у гусли јасне, да их чује који разумије, разумије драго ако му је. (Србаљ брате, ова пјесна за те; ти ћеш чути, ти је разумјети понајприје од осталих свије’). На хиљаду и осме стотине двадест седме на пола године ситни ферман јесте полетио од пространа царства русинскога, из бијела града Петровога, од силнога цара Николаја, Николаја Павловога сина. Лети ферман земљом и свијетом; колико је хитро полетио, до чуда би, побратиме, било да га носи соко под крилима а камоли Москов на ногама. Прелетио земљу без хесапа, доклен дође Махмуту султану у Стамболу великоме граду, ђе цар сједи на своме дивану. Даје улак султану фермана, лијевом га руком додаваше, а десном се за сабљу држаше; још султану ово говорио: „На тај ферман да ми отпис дадеш сабљом бритком и мишицом јаком на првоме пољу од мејдана, од мејдана за дв’је силе наше.” Пак се улак ончас повратио. А кад царе ферман прочатио, поче учит крвава фермана; цар га учи, грозница га мучи, е ферман му страха задаваше. Овако му цар каурах пише: „Чуј ме боље, Отмановић-царе! Ево има три године данах отка ме је сјевер зацарио, зацарио и круну ми дао, одсвуђ мене даве додијаше: од Србије и од Булгарије, Каравлашке и Карабогданске, од све Грчке и Анадолије; то све плаче мени непрестано на проклете Турке зулумћаре да се од њих живјети не може. То све видиш, а за то не мариш. Него и то ја прегорјет могох, али синоћ давуџије доше од простране земље Шумадије, пет стотинах давуџијах дође, сваки по кам о грлу донесе; сташе викат гласом јединијем: „Хај, помагај, царе господаре, од тураках, људскијех вуковах! Скоро су нам очи извадили, посјекли су нама господара, новог цара српскога Ђорђија, хиљадама робах поробише и Србију огњем изгорјеше. Но помагај, драги господаре, ал’ помагај ал’ нас опраштавај, јер овако живјет не можемо!” Кад разумјех Србе витезове, љуто ми се срце увријеђе, и жалост ме повиша пристиже кад чух за срмт Црнога Ђорђија, моје десне из рамена руке. Него и то хоћах прегорјети до времена нашега мегдана, и што било — то је проминуло. Док ево ти три хиљаде Грках, три тисуће Грках и Булгарах, сви у црно завијени сукно, ронећ сузе низ бијела лица; сви падају на гола кољена, сваки виче што год боље може: „Николаје, сунце без захода, ал’ помагај ал’ не посијецај, да нас нежме безбожнијех рука! Турци су ни силни мучитељи, не престају чињет ни зулуме, све зулуме прије нечувене. Ал’ све бисмо њима опростили до што јучер нама учинише у неђељу на Васкрсеније, кад појаху боже летурђије: погубише Турци патријарха, око њега дванаест владиках, калуђерах триста и шездесет, а поповах и девет стотинах — од сироте цркве православне. Дадоше га мртвог Жудијама да га вуку проз турске сокаке; вукоше га четири сахата по проклету стојну Цариграду док дођоше мору на пржину; тад’ у море њега утопише, а не даше њега укопати. Но помагај за бога милога и за нашег светога Јована! Ол’ помагај ол’ сам посијецај!” Кад, султане, виђех давуџије и разумјех њихову невољу коју трпе вазда од Тураках, још подругу за вјеру христјанску и за повук старца патријарха, објавих ти сефер ферманима и стах купит моје силне војске и шиљат их земљом Каравлашком, Каравлашком и Карабогданском, пут Дунава ријеке студене, да поломе дунавске крепости жестокијем огњем из топовах и остале по Турској градове, да их с црном земљом све изравне и да брже иду пут Стамбола да и њега сломе и сагоре жестокијем минам’ и бумбама, а везире турске свеколике све да ми их живе пофатају, с њима тебе у Русију спреме. Нека знате каква је подруга нашом мајком црквом православном! А том силом на те турске стране да управља мој Дибићу бане. Осамдесет хиљад’ је солдатах и од бога помоћ сваколика. Још другу ти бјех одасла војску, војске пуно стотина хиљадах, а пред њима силни фелдмаршале Паскјевићу на гласу јуначе, да похара сву Азију твоју и претресе кости Мухамеда у проклету Меку и Медину. Ал’ ти не смје на мејдан изисти, но се препа, срамота те била! Не хће изист напоље очито да на срамство дијелимо царство, но подмити христјанске краљеве, те у мене тебе испросише и на капе своје одмолише. Зато књиге послах на армије, те их вратих јопет у Русију, не хћех сефер с тобом заводити. Ал’ се надах у тебе, султане, да већ зулум хоће прекинути, да не прште Турци сиротињу, твоји Турци, што се мнију вуци, те ти ране све опростих моје. Ми на љубав јопет остадосмо, али то нам све у ништа пође: ти погази главно пријатељство са ферманом што си написао, послао га проза сву Турћију на везире, паше и кадије сву да турче сиротињу рају, који ли се потручио не би, да му сабљом одсијеку главу. Ја већ ово трпјети не могу, но ако си ка те зову људи и ако те Туркиња родила, купи војску што највише можеш, хајде с војском у поље широко да на мегдан круне дијелимо. Немој рећи да је то кријући, ал’ с’ у мито више поуздати; вјера моја, помоћи ти неће ако дадеш све твоје дукате и све краље од Европе купиш, свијема те нећу поклонити, него рат им зато објавити. Кукавице, хоћеш ме познати: али ћеш се мени поклонити али ћу ти главу откинути! Празноћеса из пјешчанских странах, није шала милион Московах под оружјем, копљим’ и сабљама! Сву Европу на зохор бих прош’о, а камоли кукавну Турћију.” Такви ферман Махмут разумио и видио што му Москов пише; све телале царе наредио, терларџијах четири стотине, да викају по Стамболу граду, без престана три бијела дана, све по реду турске старјешине и остале Турке витезове да му брже дођу на дивана; који ли му на диван не дође, царска вјера, посјећ’ ће му главу. Отидоше танке терларџије, вичу телар, никад не престају, у њ спомињу паше и везире и остале Турке витезове: „Брже да сте, цареве делије, брже боље цару на дивана, у неђељу која прва буде; који ли му на диван не дође, царска ријеч, без главе остаде!” Кад то чуше паше и везири и остали по Стамболу Турци, брже греде сваки пут дивана. Кад се Турци на диван скупише, они цару тако бејседише: „Султан-царе, од свијета главо, што си за нас хитро посилао? Која ти је мука ол’ невоља? Али ти је Хаџем заратио? Али ти се Мисир одметнуо ол’ скадарски паша Бушатлија и његова гола Арбанија? Ал’ се каур-краљи сви сложили, сви се крстом једним прекрстили? Оли ти је Москов заратио? Хај, не бој се, наш честити царе, наше сунце нигда заходеће, које гријеш ноћи ка и дневи! Доклен су ти Турци витежеви, ласно ћемо Хаџем освојити и вас Мисир огњем попалити. Ако л’ ти се везир одметнуо, Арнаутин паша Бушатлија и његова љута Арбанија, вјера наша, хоће погинути, ми Турци му кућу ископати, да од врага не остане трага. Ако л’ су се сви краљи сложили, и ту слогу разврћи је ласно кад смо главу змаја најжешћега откинули, теби донијели — из Тополе Црнога Ђорђије. Ако л’ ти је Москов заратио, то нам није мило ни једноме; Бог ће знати што ће коме дати, нам’ је залуд ш њиме ратовати. Отка Петар собом закраљи се, кад гођ сефер с Московим’ имасмо, у свакому боју погибосмо; дадосмо му полу царства свога, и ово ће узети нам сада.” Султан на то њима одговори: „Турци браћо, паше и везири, није мене Хаџем заратио, нити ми се Мисир одметнуо, ни проклети паша Бушатлија, нит’ његова љута Арбанија, него, Турци, браћо моја драга, јучер ме је ферман допануо од новога краља Николаја, сина Павла, руског господара, а унука Петра големога, дин-душмана од стара времена. У ферман ми сефер објављује; још ме кавур на мегдан позивље под бијелом Варном на крајину са свом војском што ми царство има. Влах писати тако се усуди! Но за бога, турске поглавице, немојте се препаст од Москова, од Москова, рода хаинскога! Е тако ми свеца Мухамеда и сејџаде на коју је клања, кад напишем шездесет ферманах на шездесет царства ми везирах, када скупим силновиту војску, вјера моја, Турци витезови, ђавура ћу зајмит преко мора, преко мора тисућу конаках, нагнати га мору леденоме, да га прождре море без хесапа. Е тако ми дина и амана и турскога поста рамазана ако море кавура не прождре, доћ’ му главе ни кијамет неће.” Турци цару одговоре тако: „Наш султане, сунце огријало, ти све видиш што је и како је, како ти се кавур поткопао да те ћера с овога престола, кога су ти стари оставили, оставили на мач и на сабљу, ка што су га негда и узели од ситнога рода грчаскога; дивно видиш, наш честити царе, да ће ти га Москов преотети, па да ће га за се оставити. Према штети не би срама било. јачи био, пак је придобио, нег’ на јаде и жалости наше дати ће га опета Грцима! Али кити свуд ситне фермане на везире, кавурске катиле, нека купе силновите војске, да Москову идеш на мегдану, да ти зазор и срамота пука у кавура, царе, не остане.” Кад разумје Отмановић-царе што му збори стамболска господа, к себе позва стара Насрадина, кој’ имаше од свога рођења четириста и шездесет љетах; поче царе старцу бесједити: „Настрадине, давно упантиле, што би река и ка ти се свиђа од фермана што ми допануо од влашкога краља Николаја; ал’ ћу стари ферман потписати али ћу му на мегдан изисти?” Старац тако цару одговара: „О султане, по љетима сине, ја сам чуо и ферман видио што ти пише силни Николаје, ал’ послушај ти мене, султане, потпиши му све фермане старе, Москову се до земље поклони, потпиши му и новог фермана; не кће ли га, царе, потписати, кунем ти се мојом грешном душом, која мисли брзо путовати, оћеш му га грдан потписати и фермана и још сврх фермана.” Махмут старцу на то изговара: „Стрико стари, Насрадине дивни, потписа бих кавуру фермана, а тек брада да ми буде мирна, но не даду стамболске делије; они воле главе погубити но кавуру ферман потврдити.” „Господару, Махмуде довлете, ти не слушај стамболске делије; кунем ти се вјером и ћитапом, ту делије ни једине није; те делије ништа не ваљају нако бјежат душман кад кидише, но добри су по кахвам’ се фалит, а не знају силене Москове: сваки воли Москов погинути за свог цара и за вјеру своју но у Турској цар се учинити, солдат прости, толи који виши; те делије не знаду Москове, но ја живим те ратове пантим, све ратове и сваке бојеве. Ја од вазда с Московима ратим, и од њихна страха и јунаштва сиједе ме длаке пропадоше. Тако стаде док Петар постаде, а кад наста Петар у Русију и отка се с Рус’ма бит’ почесмо, трипут ми се длака промијени и све трипут крвава ницала. Пак и Петра могах претрпјети, док се роди велика каурка и постаде краљица московска. Кад у боју једноме бијасмо, од ње страха и ње ђенерала, Кутузова испреко Дунаја, сви ми зуби, царе, испадоше из вилице и горње и доње, ал’ ме брзе ноге унијеше. Тад’ у боју кад крв прољевасмо, преда мном их тек дванаест бјеше од турскијех делијах силнијех, а кад натраг, царе, побјегосмо, не остаде за мном ђавољега. Па и више чудо да ти кажем: колико су Турци страшљивице, не смјеше се ни два уставити у бијелу граду Једренету, но сви поше куда који знаше, а највеће пут Стамбола твога да их скрију буле од каурах. Тек ја остах старац у Једрени, и то рањен од козачке руке. Ту хећими мене лијечили, из мојијех плећах извадили седамдесет и четири копља, што их бјеху заломили у ме у мојему љутоме побјегу. И стога сам ево престарао.” Цар за наук главе не обраћа, већ окрену писати фермане. Први посла Босни земљи равној на рукама од Босне везира. Овако му цар фермана пише: „Слуго моја, пашо Ђеладине, како примиш ситнога фермана, брже скочи на ноге лагахне и с Травника ожежи топове; сву избери Босну по тефтеру, не остави крајичнике љуте, који су се бој бит’ научили спрам Нијемца и спрама Србије, и не остав’ љуте Херцеговце, којино су на тврду крајину спрам душманске ловне Горе Црне, Горе Црне и седмеро Брдах. Брже с војском ходи ми к Стамболу, јере имам сефер са Московом; ако ли ми у Стамбол не дођеш, вјера моја, посјећ’ ћу ти главу, а другога ставити везира, нека мојој Босни везирује.” Тај одасла, други накитио; посла ферман Скадру бијеломе, на рукама везира Мустафе. Овако је ситни ферман писа: „Бушатлијо, пашо Арнауте, како примиш ситнога фермана, брже скочи на ноге јуначке, жеж’ од Скадра стотину топовах тер сакупи љуту Арбанију, хајде с њоме к бијелу Видину; узгред узми пашу Врањалију и од Пећи Махмудбеговића, тер на Дунав чекајте Москове. Вјерна слуго, не издај султана, а турску ти вјеру дајем тврду, тек ђавура натраг повратимо и његово царство освојимо, оћу тебе, слуго, учинити пред свом војском мухур-сахибијом и мојијем пашом учтуглијом и везиром од четири туга.” Они посла, трећи написао; одсла ферман на Уруменлију, на валију и на превалију: „Како примиш мојега фермана, жеж’ на Битољ стотину топовах, скупи листом сву Уруменлију, крећи брже пут мога Стамбола, јер имамо рати с Московима.” И та посла, четврти написа, посла ферман у Анадолију на шест пашах и на три везира. У ферману царе запов’једа: „На ноге се, моји соколови, на градов’ма уждите топове, скуп’те војске што више можете, хајте к мени, синци, у Стамбола, јер имамо сефер с Московима.” Та полеће, а пети направља; посла ферман богату Мисиру до на руке Мехмеда Алије. Овако му султан говорио. „Мехмед-беже, од Мисира главо и уздани богом побратиме, како примиш мојега фермана, жеж’ на Каир стотину топовах, скупи војску силну по Мисиру, с војском хајде пут нашег Стамбола, јере имам сефер с Московима, са Московом краљем карскијем. А тако ми свеца Мухамеда и Алије, зета његовога, како краља влашког добијемо, хоћу тебе, побре, поклонти сав богати Ципар и Кандију, још ти шћерцу дати за љубовцу, другог тебе учинит султана над Мисиром, Ципром и Кандијом, ако мене сад не изда, побро.” И тај посла, па шести написа; посла ферман пространој Азији на двадесет пашах и везирах. Цар им пише у своје фермане: „На ноге се, паше соколови, сви везири, цареви већили, скуп’те силне по Азији војске, ш њима хајте к мени у Стамболу, јер имамо рати с кахурима; који ли ми у Стамбол не дође, сабља ће га моја распашити.” Кад везири књиге разумјеше и фермане цара честитога, сташе купит војске силновите, са војскама иду пут Стамбола. А када се силе окупиле у Стамболу пред свога султана, све пред цара паше изидоше до Мустафе скадарског везира. Боже мили, чуда ужаснога колико се скупило Тураках! Тефтер каже, калем хесапио — више војске нег’ у Бунапарта! Гледа војске с дивана султане, и у себи тако проговара: „Ах, честити свече Мухамеде, шта ће јадан кахур учинити спроћу тебе и све твоје силе? Ал’ махниту није се чудити, јербо се је јако посилио откако је Француза добио и двадесет краљах каурскијех. Ал’ тако ми твојега имена, кад му пуштим Турке витезове, ни Москва их дочекати неће! Не зна ћафир с ким се ударио, којино је господар од земље и свак му се клања од свијета! Шта л’ је змаје, хоће да познаје: змај краљеве ждере, те се храни; он не мари за друкчије чазбе. Ев’ потомка баш твојега, свече, у твојему емиру Махмуту! Каур-краљу на мејдан ће поћи, свим властима очи извадити, како су му и стари чињели. Још кад пуштим помамне Арапе на њихове витке бедевије, до мора га хоће доћерати, а ни море г’ сачувати неће. Ја, цар, имам мила побратима, у Мисиру газију Алију; он ћ’ у море потопит кавуре, он и соко паша капудане, то кавурство и тог ђаур-краља и све краље и њихове војске.” У ријечи коју сам збораше, у то султан на ноге ђипио и Москову ферман откитио. Овако је цар га написао: „Николаје, што јуче настаде, што ми пишеш и у ферман кажеш да ти влашке даве додијаше баш на моје соколове Турке, да власима зулум чине Турци, — чине зулум и чиниће им га! Не питамо тебе, кавурине, какоћемо рајом управљати, којуно је сабља Орканова на мегдану јуначком добила на Косову и другим пољима он влашкога рода безвјернога, од Лазара и другијех царах; никада те, влахо, не питамо како ћемо царством управљати. Ал’ кад мене на мејдан позивљеш, на то тебе, краљу, одговарам: ако те је влахиња родила и ако си Москов од поштења и праунук Петра бркатога, хајде мене на мегдан јуначки под бијелом Варном на крајину! Сад, иншала, посједочит хоћу твојом смрћом краља Владислава и под Варном гроб ти ископати на гроб дићи мечит и мунаре. Доста збора, хајде на мејдана са свом силом од земље московске, на биљегу у поље широко, ђе се, краљу, најпре састанемо.” Турче младо, те силено пише: „Ако мене под Варну не дође, ја ти граду идем Петробургу.” На Илиндан Турчин мејдан пише, да му на зло Госпођиндан дође. Цар Никола кад га разумио и кад виђе што му Туре пише, тому се је громко насмјехао. Витезове к себи дозиваше и овако њима говораше: „Војеводе, мудри фелдмаршали, ти Дибићу и Паскијевићу, дижте, слуге, силновите војске! Паск’јевићу, хајде пут Азије, узми војске шездесет хиљадах, право хајде к Меки и Медини да претресеш кости Мухамеду, да ми узмеш на силу Азију. А Дибићу, моја вјерна слуго, узми војске стотину хиљадах, с војском хајде преко Каравлашке к Силистрији, Дунаво пријеђи; узми града, немој почастити, немој твоју главу изгубити и невјером мојом се назвати. А ја одох под Варну бијелу с неколико силновите војске на мејдану Махмуту султану.” Када цара слуге разумјеше, до земље се њему поклонише, па дигоше силновите војске. Паскијевић пође пут Азије, за њим војске шездесет хиљадах, и одвуче убојне топове, кажу топах дванаест стотинах, прах, олово и другу захиру. Дибић пође преко Каравлашке, за Дибићем војске сто хиљадах и за војском војничке потребе; Каравлашку с војском прегазио до Дунава ријеке студене. Ту на Дунав тамбор учинио и ту једну ноћцу коначио, па тек свану и сунце ограну, с војском Дибић Дунав пребродио, под Силистру тамбор премјестио. Ончас табље земљом утврдио а на табље топе наслонио; стаде бити тврду Силистрију, ником ока отворити не да. Николаје трећу диже војску, низ Русију у Одесу дош’о, за њим војска неколик’ хиљадах. Како дође бијелу Одесу, ту га флота своја сусретнула, те на лађе силу натурио, под б’јелу је Варну истурио. Води војску царе Николаје, у пољу је тамбору учинио, добру војску на бој приправио. Из Варне их Турци опазише и по граду терларе пустише. Телар виче, дабулхана риче: „На ноге те, Турци соколови, ево нама утве златокриле! Сваки коњих притезај колане, а пјешаци притеж’те опанке! Данас ваља ћерати кавуре да се њихне крвци напијемо; главе су нам сами донијели.” Како тембиј војска разумјела, сва је листом на ноге скочила, пак из града сила окренула, а пред силом три веља везира и шеснаест пашах царевијех; двјеста хиљад’ за њима Тураках: сав Анадол и сва Руменлија, сви топови силе огњевите. Силна сила у поље изљегла. Фала богу, до њему никоме, какви ли су турци Анадолци: под њима су хати од Мисира, на њих Турци ноге прекрстили, још од силе узели тамбуре, уз тамбуре на коње пјевају. Вриште хати, подврискују Турци, скачу хати ка да стекли крила, а обрћу прси Московима; жељни коњи, а жудни јунаци пријед зачет боја с кахурима. Турци жуде, а Москов не траје, него како Турке угледаше, ђенерали војске упутише: напред пјешци а озад коњици, помеђу њих топи и кумбаре, око свијех на обије стране панцирлија московкса делија; на свакоме коњу и јунаку оклопа је по педесет оках све од љута гвожђа каљенога; ништа њима наудти не може, ни наудит нит’ се одржати; до њих још су врле казачине који могу стићи и утећи и копљима посрамит лубарде. Двије силе пољем помичу се, а све једна другој примичу се. Свј’етло сунце, ти заклони лице, да ти лице не ожагри крвца! До чуда би великога било да на свадбу тако похитају ка бржају на своју месницу, ал’ јунаци своју крв не штеде. Кад се силе близу састадоше, виђи врага, заврше се кавга: пуца пушка, броја јој се не зна, јече топи, а грме кумбаре, како туча посипљу картачи; сташе тећи по зраку ријеке силног огња и свијетлог дима, небеса се у плам претворише; црна земља у крв огрезнула, крв прождире коње и јунаке ка валови разломљене лађе; од пуцња се ништа нечујаше, а од дима ништа не виђаше: Док то преста, пушка одумину, удрише се силни коњаници на свијетле сабље и миждраке; стаде клепет мачах и палошах, ста ломјава сабаљ’ и миждраках, стаде цика силнијех јунаках. Бој огњени три сахата горје и још више дужити се ћаше, но удрише краљске панцирлије и казаци на гласу јунаци; узмакоше цареве делије, пак делије плећи окренуше, отискоше бјежат без уставка. Виђоше их три веља везира и шеснаест пашах из тамбора; бјеже паше, за њима везири, за везир’ма војска сваколика, а за њима Руси у погоњу; узеше им топе и барјаке, прах, олово и њихне тамборе, тридест хиљад’ робах заробише, међу њима вељега везира и четири паше с реповима. Него ево и више срамоте и гријеха у турскоме дину: мимо Варну Турци пробјежаше, у Варну се свратит не смедоше, но душману Варну оставише, оставише, зла им срећа била! Ал’ не бјежи витез Јусуф-паша, не оставља за живота Варну, но се соко у Варну затвара су тридесет хиљадах Арапах; стаде бранит града од Москова су градскијех хиљаду топовах; бранио се три неђеље данах. Кад четврта заљезе неђеља, би му залуд сваколика мука; више града бранит не могао, јер му бјеше огањ одолио од Московах и њиних топовах, од лагумах које поџегоше, тер по града у вјетар дигоше. А чека је индат од Стамбола, чекао га, но не дочекао, од султана свога господара, јер нејмаше ни с ким дома бити: Стамбол му је празан остануо; добру војску бјеше одаслао на Дунаву да чека Дибића, другу добру бјеше одсла војску преко свега својег Анадола Арменији Малој и Великој дочекати силна Паск’јевића, да и плећи од кавура бране, па и{{Напомена|Код Милана Решетара (''Свободијада, Мање пјесме, Проза''; Државно издање, Београд, 1927) уместо ''и'' стоји ''и[х]''. (Прим. прир.)}} нема ни тамо ни амо. То кад виђе Јусуф с Арапима, да му нејма од цара индата, да је Дибић Балкан превалио и сву помоћ цара распрскао, на дивану цара уздрмао, тадер Јусуф, Турцим’ на срамоту, преда Варну каурскоме цару, с Варном Јусуф и себ’ заробио. Москов посла њега Петробургу и све ш њиме што Арапа бјеше, па поскида са Варне топове, и њих посла у своју Русију Још тад Варну до дна раскопао, са земљом је уравнио црном топ већ да ш ње никада не пуца и нек зна се доклен је свијета како чини бољи од горега, и нек знаде грдни Османлија да каурка може родит цара, тер уз цара и божијег дара. Па како му још једампут крескне{{Напомена|Никола Банашевић сматра да је стихове од овога до последњег дописао Сима Милутиновић, у чијој је ''Пјеванији'' (Лајпциг, 1837) ова песма први пут и објављена. (Прим. прир.)}} да без чуда из Европе скокне, нек одлази откуда је доша, вријеме је, срок је његов проша ол’ га тамо не бит’ ни овамо. Све бијеле виле од Свијета сад питају султана Махмута како му је с Русом ратовати, какви су му Турци витезови, мудо ли му збори Насрадине. Ал’ се виле топрв домислиле, Николају царске даре дају, пак султану Русије одбрану: све да воли што је неволио, да се соли тко се не солио. И то било, тако потрајало докле год је орла и аждера.}} == Напомене == {{напомене}} ==Извор== *[https://ppnjegos.com/Njegos-Sabrana-dela-01-Pjesme.pdf Сабрана дела Петра II Петровића Његоша: Пјесме] (стр. 13–31) [[Категорија:Петар II Петровић Његош]] pgb4ivb4lyjslzecqbj25hls8tojpl8 0 53915 144497 118751 2026-06-23T11:55:05Z Galicijac 19151 додао шаблон Поезија 144497 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Ум и срце | одељак= | аутор=Јован Андрејевић | белешке= }} {{Поезија| <center>'''Ум и срце'''</center> Што ме кориш, уме крути, Што благујем сањајући; Што ведрину твоју мути Несташ срца, ликујући? У пучини твојој глаткој Жића с’ боље огледају, А при срца игри слаткој Јади љути низ падају. Оно ми је, што ме ведри, Она душа што ме снажи, Небо срећу — рај у недри Болних створи, да ме блажи! Та за плахи онај поглед, Уздах тешки, осмех лаки, Са смрти бих стао на оглед, Ма уништен био таки! Ти се стидиш срца речи, Што се у прах тако врза, Мудрост, велиш, ране лечи, Што удара река брза. У скакуту вала брзих Видим слеку — оглед среће: Овај љуби, онај мрзи, Један с’ диви, други неће. Зато, жарко срце моје, Певај, љуби, док је време; А ти, уме, гледај своје — Свак зарана мећи семе!}} == Извор == * -. 1865. Даница. Година 6, број 33, стр. 769. {{ЈВ-аутор|Јован Андрејевић|1864}} [[Категорија:Јован Андрејевић]] ef3g053v05hwbc9mkya5h14vfmo3mnw 0 54286 144496 121288 2026-06-23T11:52:58Z Galicijac 19151 додао шаблон Поезија 144496 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Здраво друже!... | одељак= | аутор= Сима Ј. Аврамовић | преводилац= | година= 1892 | белешке= (У споменицу Душану Бабићу — Дубровчанину) }} {{Поезија| <center>'''Здраво друже!...'''</center> Здраво друже! Песна звучна Нек’ младости слави крас, Са осмехом зора бајна Нек’ веселе нађе нас!... Из пехара вина рујног Нек’ се лије медна сласт, И нек’ Бахус, бог весеља Шири данас своју власт!... К’о мирисна љубичица И младост је љупки цвет, Што јесенски, влажни ветри Покосе му живот клет! — За то пијмо! Нек’ царује Разиграног срца ћуд, Вечна љубав и весеље Нека кити нашу груд!... Али шта је мени сада? Зачуђено питаш ти: Где сам био и где пио? Кад ми крвца тако ври!... Ни дарнуо пехар нисам! Да л’ то беше рајски сан? Синоћ гледах очи њене, Па с тога сам данас пјан!...}} == Извор == 1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 9, стр. 129. {{ЈВ-аутор|Сима Ј. Аврамовић|1917}} [[Категорија:Сима Ј. Аврамовић]] 6t7724sn4kz9afnycg1hf43aeuwuoid 100 60239 144481 143002 2026-06-22T14:24:45Z Coaorao 19106 /* Преводи */ 144481 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Милан | презиме = Грол | иницијал_презимена = Г | годинарођења = 1876 | годинасмрти = 1952 | опис = '''Милан Грол''' (1876 – 1952) био је српски и југословенски књижевник и политичар. | слика = Milan Grol.jpg | опис_слике = | википедија = Милан Грол | остава = | остава_кат = Milan Grol }} == Дела == * [[„Генералска влада“]] * [[Наши унутрашњи задаци]] == Преводи == * ''[[Тартарен Тарасконац]]'' (1900), од [[Алфонс Доде|Алфонса Додеа]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Милан Грол]] j9jr8122jvx8nxjn31u9moo097nz8r0 0 60593 144494 144226 2026-06-23T10:42:25Z Coaorao 19106 144494 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Хај | одељак= | аутор=Стеван Владислав Каћански | година=1861 | белешке= }} <div style="text-align:center; margin-left:2em;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> Де је србска Војводина? У Маџарској, ил’ Угарској, Или у сну, ил’ на јави — У Банату, ил’ у Бачкој, Ил’ у Срема старој слави? — Није сада тамо, није — Већ у ''души'' Србадије. Је ли жива Војводина? Жива нам је сарањена — Ал’ умрети донде неће, Док сва крвца неистече Из јуначка срца њена — А то ''живо'' срце ди је? — У ''срцама'' Србадије! Кад ће сијнут’ Војводина? Када ''правде'' сунце сијне, И устану деца њена Чистом слогом умивена, Па загрме од милине: Стан’, Будине! стани, мајчин сине! Ево ''главе!'' не дам ''Војводине!'' </poem> </div> </div> {{Википедија|Где је српска Војводина}} == Извор == ''Даница'', 20. март 1861. Број 8. Година II, стр. 529. {{ЈВ-аутор|Стеван Владислав Каћански|1890}} [[Категорија:Стеван Владислав Каћански]] ejlnlryikpwtw3gljvl4vebod36jof9 0 61224 144484 144389 2026-06-22T15:05:57Z Galicijac 19151 144484 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>'''Вјерни син ноћи пјева похвалу мислима'''</center> Лакокрила божествена шћери, престижнице дјела свакојега, преставнице ума високога, огледало људске ваљатности, основнице великијех ђелах, уздижнице високог Олимпа, породнице Сатурна и Реје и њихова умнога порода, која даде у рукама Зевсу свемогуће владателство св’јета и огњене стр’јеле и громове – без тебе би у мраку плакала породница мудрости Минерва! Славна ђела Јунонина сина без тебе би у незнаност била, мрачна би их р’јека занијела. Твоје хитре и крилате руке уграбише стр’јеле огњевите и огњене луке и тетиве баш из руках грозна Јупитера, да не иду куд их он пошаље, већ ђе речеш и ђе им наречеш – онђен хитру силу да разбију. Ти си лака, хитра посредница међу људством и међу божеством; ти божеске с неба сносиш мисли, предајеш их земље житељима, а житељах с земље мисли носиш, предајеш их свега владјетељу и житељма неба високога. Ти си вргла стубу како зраку, како зраку сунца огњенога, која с земље на небо досеже, тер се низ њу сноси и износи оца крјепког брига о синовма а синовах к оцу благодарност. Ти највише завјес мрачну дижеш и испод ње мож назријет мало божествену силу и могућство и красоту небеснијех странах. Каткад твоме хитроме полету преузан је простор окејана и дубине мрачност преплитахна; чак до кола летиш сунчанога уз његове сјајне и шиљасте из чела му излазеће зраке; у бистру му круну загледиваш, па отолен по простору летиш и наводиш велика свјетила те спавају под завјес Фебову. Теб’ се дневи, ноћи равно види, не може те ништ’ обично смести – мрачне ноћи, мрази, ни сњегови, ни грмњава грома огњенога. Тебе свагда сунце умно сјаје, путе твоје зраке освјетљају. Ти у тренућ често основајеш други свијет и биће природе и течење стварих видимијех, само кад си у храму поете. Ти надежду рађаш и подижеш, са њом живот људски продужајеш, а каткад је здражиш и подигнеш и заплетеш у беспосличење, да рањена једва на крај дође и у бездну пане тугујући. Ал’ је јопет ти брзо исправиш и дадеш јој ново препитање, ал’ је свеђер шећеш и колебаш како вјетар на гори младику. Ти с љубављу владаш и управљаш; куд год иде, ти си њојзи вођа, прави папир њезина своиства{{Напомена|У првом издању уместо ''своиства'' стоји ''својства'' (''свойства''); Решетар то чита као ''своиства'' – да би стих био потпун, слично као што то чини Његош (видети нпр. употребу ''Николаи'' уместо ''Николај'' у песмама ''Ода на дан рођења сверусијског императора Николаја Првога'' и ''„Одјекуј ми гласе, свиро“''). (Прим. прир.)}} у који су уписате право све каквости и њезине жеље. Ти си мати свакога заната, све науке и свег просвјештења; без тебе би мртво људство било и живјело ка друга животна, не би ове имало цијене. Твоје силе премјењују вољу у човјеку часа свакојега: часом поје, игра, весели се, часом плаче, кука, јадикује; часом чиниш те му протијече мирно вр’јеме краткога живота, а часом га сметеш и колебаш ка вјетрови сиње окејане, и бачиш га јадна и сметена како море жива топјеника.}} <p style="text-align:right;">[[Петар II Петровић Његош]]</p> == Напомене == {{напомене}} ==Извор== *[https://ppnjegos.com/Njegos-Sabrana-dela-01-Pjesme.pdf Сабрана дела Петра II Петровића Његоша: Пјесме] (стр. 101–103) [[Категорија:Петар II Петровић Његош]] a28ll377gk8vd9s7gd1wmr1rya0qvpr 0 61258 144473 144472 2026-06-22T12:59:17Z Coaorao 19106 144473 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | | | Садржај: | [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]] }} <Center> '''ПРВИ ДЕО'''<br> У Тараскону<br> [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/X|-{X}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XI|-{XI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XII|-{XII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XIII|-{XIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XIV|-{XIV}-]] '''ДРУГИ ДЕО'''<br> Међу Турцима<br> [[Тартарен Тарасконац/2/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VII|-{VII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/IX|-{IX}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/X|-{X}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/XI|-{XI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/XII|-{XII}-]]<br> '''ТРЕЋИ ДЕО'''<br> Међу лавовма<br> [[Тартарен Тарасконац/3/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/VII|-{VII}-]] </Center> <center>{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</center> m5trxno9u1bnla2ahanbz1o81thn5oe 144474 144473 2026-06-22T13:00:46Z Coaorao 19106 144474 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | | | Садржај: | [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]] }} <Center> '''ПРВИ ДЕО'''<br> У Тараскону<br> [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/X|-{X}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XI|-{XI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XII|-{XII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XIII|-{XIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XIV|-{XIV}-]] '''ДРУГИ ДЕО'''<br> Међу Турцима<br> [[Тартарен Тарасконац/2/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VII|-{VII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/IX|-{IX}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/X|-{X}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/XI|-{XI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/XII|-{XII}-]]<br> '''ТРЕЋИ ДЕО'''<br> Међу лавовма<br> [[Тартарен Тарасконац/3/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/VII|-{VII}-]] </Center> <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> bthcpehab4g4pj583ef9s8tuag579uc 144475 144474 2026-06-22T13:01:53Z Coaorao 19106 144475 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | '''Превод: [[Милан Грол]]''' | | Садржај: | [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]] }} <Center> '''ПРВИ ДЕО'''<br> У Тараскону<br> [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/X|-{X}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XI|-{XI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XII|-{XII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XIII|-{XIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XIV|-{XIV}-]] '''ДРУГИ ДЕО'''<br> Међу Турцима<br> [[Тартарен Тарасконац/2/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VII|-{VII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/IX|-{IX}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/X|-{X}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/XI|-{XI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/XII|-{XII}-]]<br> '''ТРЕЋИ ДЕО'''<br> Међу лавовма<br> [[Тартарен Тарасконац/3/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/VII|-{VII}-]] </Center> <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> bm2ouytoii6chto5mzy116p55wxsrb8 144476 144475 2026-06-22T13:02:08Z Coaorao 19106 144476 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | ''Превод: [[Милан Грол]]'' | | Садржај: | [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]] }} <Center> '''ПРВИ ДЕО'''<br> У Тараскону<br> [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/X|-{X}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XI|-{XI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XII|-{XII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XIII|-{XIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XIV|-{XIV}-]] '''ДРУГИ ДЕО'''<br> Међу Турцима<br> [[Тартарен Тарасконац/2/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VII|-{VII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/IX|-{IX}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/X|-{X}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/XI|-{XI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/XII|-{XII}-]]<br> '''ТРЕЋИ ДЕО'''<br> Међу лавовма<br> [[Тартарен Тарасконац/3/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/VII|-{VII}-]] </Center> <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> fb4iv6qzhfynah9dwswypvk1hgd13wx 144477 144476 2026-06-22T13:03:53Z Coaorao 19106 144477 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | | Садржај: | [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]] }} <Center> '''ПРВИ ДЕО'''<br> У Тараскону<br> [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/X|-{X}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XI|-{XI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XII|-{XII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XIII|-{XIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XIV|-{XIV}-]] '''ДРУГИ ДЕО'''<br> Међу Турцима<br> [[Тартарен Тарасконац/2/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VII|-{VII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/IX|-{IX}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/X|-{X}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/XI|-{XI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/XII|-{XII}-]]<br> '''ТРЕЋИ ДЕО'''<br> Међу лавовма<br> [[Тартарен Тарасконац/3/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/VII|-{VII}-]] </Center> <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> 1skhlovh8z8wkvc4oitgaxq55q6jib5 0 61259 144478 2026-06-22T13:25:18Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац|Садржај]] | '''-{I}-''' | [[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]] }} <center>Баобабова башта.</center> {{gap}}Прва моја посета Тартарену из Тараскона остала је у моме живо… 144478 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац|Садржај]] | '''-{I}-''' | [[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]] }} <center>Баобабова башта.</center> {{gap}}Прва моја посета Тартарену из Тараскона остала је у моме животу као успомена која се не заборавља; дванаест је или петнаест година од тога, али се ја боље сећам но да је било јуче. Неустрашими Тартарен становаше тада на уласку у варош, у трећој кући с леве стране на путу авињонском. Лепа вилица тарасконска, с баштом пред кућом, балконом позади, чистим белим зидовима, зеленим прорезаним капцима на прозорима, и, пред самим вратницама, читавом поворком малих Савојаца који се скакућући играју „школе” или се под прижеглим сунцем извалили на својим сандучићима за обућу.<br /> {{gap}}С поља кућа не показиваше ништа.<br /> {{gap}}Никада човек не би помислио да је пред кућом једнога јунака. Али кад се уђе, сто му громова!..<br /> {{gap}}Од подрума па до тавана, цела зграда имађаше нечег јуначког, чак и башта!…<br /> {{gap}}О, што се тиче баште Тартаренове, није их било две такве у Европи. Ниједног дрвета тарасконског, ниједног цвета француског; саме егзотичне биљке: амерички багрени, тиквине вреже, памук, кокус, бразилијанска мангловина, банани, палме, баобаб, кактус, мароканске смокве; човек би мислио да је у сред средње Африке, десет хиљада миља од Тараскона. Све то, разуме се, није било природне величине; тако палме кокусове не беху веће од цвекле, а баобаб (''џин-дрво'', -{arbos gigantea}-) мирно се ширио у једној резединој саксији; али свеједно! За Тараскон, то већ беше тако лепо, и личности из вароши које би недељом допале части да посматрају Тартаренов баобаб, враћаху се својим кућама пуни дивљења.<br /> {{gap}}Можете мислити какво је усхићење пролазило мене онога дана, кад сам походио ту чаробну башту! Али су ме другојачија осећања наишла у кабинету јунаковом.<br /> {{gap}}Овај кабинет, једна од знаменитости варошких, беше у дну баште, и гледаше кроз стаклена врата право на баобаб.<br /> {{gap}}Представите себи једну велику салу застрту одозго до доле пушкама и сабљама; све оружје свих земаља на свету: карабинке, дуге шешане, гарабиље, корзикански ножеви, дворезни ножеви, малајски изрецкани ножеви, караипске стреле, камене стреле, хотентотске буџе, мексикански лазо-и за хватање дивљачи, и шта ти ја све знам!<br /> {{gap}}И поврх свега одблесак сјајнога јужног сунца на коме се блистају челик мачеви и кундаци пушака, све као удешено да вам само што више улије срца зечијег… Што је још мало успокојавало у арсеналу Тартареновом, то је беспрекорна слика, реда и чистоте што се огледаше на свој тој јатаганији. Све ти је ту било уређено, чисто, избрисано, обележено својом етикетом као у каквој апотеци; овде онде какав доброћудан натпис на ком си читао:<br /> {{gap}}{{gap}}''Отровне стреле, не дирај!''<br /> {{gap}}Или:<br /> {{gap}}{{gap}}''Пуно је, чувај се!''<br /> {{gap}}Да није тих натписа, никад се ја не бих усудио да уђем унутра.<br /> {{gap}}На сред кабинета један мали сто. На столу стакленце рума, турска дуванкеса, Путовања капетана Кока, Куперови и Емардови романи, приче о лову, о лову на медведе, лову на соколове, лову на слонове, итд… Најзад, за столом, само у прснику и доњим вуненим чакширама, човек четрдесетих-четрдесетпетих година, омален, покрупан, дежмекаст, црвен, пуне, кратке браде, очију светлих. Једном руком држаше књигу неку, а другом витлаше своју тешку оковану лулу, и читајући не знам какву то ужасну причу о ловцима америчким, страховито би напућио своју доњу усну, што даваше честитом лицу житеља тарасконског ону познату слику доброћудне свирепости што владаше у свој кући његовој.<br /> {{gap}}Тај човек беше Тартарен, Тартарен из Тараскона, неустрашими, велики, једини и недостижни Тартарен из Тараскона. == Извор == Звезда, 1900. стр. 31—33. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> 3a69qzqypzzmgkzd3n43673fba4ggl6 144488 144478 2026-06-22T16:53:36Z Coaorao 19106 /* */ 144488 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац|Садржај]] | '''-{I}-''' | [[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]] }} <center>'''Баобабова башта.'''</center> {{gap}}Прва моја посета Тартарену из Тараскона остала је у моме животу као успомена која се не заборавља; дванаест је или петнаест година од тога, али се ја боље сећам но да је било јуче. Неустрашими Тартарен становаше тада на уласку у варош, у трећој кући с леве стране на путу авињонском. Лепа вилица тарасконска, с баштом пред кућом, балконом позади, чистим белим зидовима, зеленим прорезаним капцима на прозорима, и, пред самим вратницама, читавом поворком малих Савојаца који се скакућући играју „школе” или се под прижеглим сунцем извалили на својим сандучићима за обућу.<br /> {{gap}}С поља кућа не показиваше ништа.<br /> {{gap}}Никада човек не би помислио да је пред кућом једнога јунака. Али кад се уђе, сто му громова!..<br /> {{gap}}Од подрума па до тавана, цела зграда имађаше нечег јуначког, чак и башта!…<br /> {{gap}}О, што се тиче баште Тартаренове, није их било две такве у Европи. Ниједног дрвета тарасконског, ниједног цвета француског; саме егзотичне биљке: амерички багрени, тиквине вреже, памук, кокус, бразилијанска мангловина, банани, палме, баобаб, кактус, мароканске смокве; човек би мислио да је у сред средње Африке, десет хиљада миља од Тараскона. Све то, разуме се, није било природне величине; тако палме кокусове не беху веће од цвекле, а баобаб (''џин-дрво'', -{arbos gigantea}-) мирно се ширио у једној резединој саксији; али свеједно! За Тараскон, то већ беше тако лепо, и личности из вароши које би недељом допале части да посматрају Тартаренов баобаб, враћаху се својим кућама пуни дивљења.<br /> {{gap}}Можете мислити какво је усхићење пролазило мене онога дана, кад сам походио ту чаробну башту! Али су ме другојачија осећања наишла у кабинету јунаковом.<br /> {{gap}}Овај кабинет, једна од знаменитости варошких, беше у дну баште, и гледаше кроз стаклена врата право на баобаб.<br /> {{gap}}Представите себи једну велику салу застрту одозго до доле пушкама и сабљама; све оружје свих земаља на свету: карабинке, дуге шешане, гарабиље, корзикански ножеви, дворезни ножеви, малајски изрецкани ножеви, караипске стреле, камене стреле, хотентотске буџе, мексикански лазо-и за хватање дивљачи, и шта ти ја све знам!<br /> {{gap}}И поврх свега одблесак сјајнога јужног сунца на коме се блистају челик мачеви и кундаци пушака, све као удешено да вам само што више улије срца зечијег… Што је још мало успокојавало у арсеналу Тартареновом, то је беспрекорна слика, реда и чистоте што се огледаше на свој тој јатаганији. Све ти је ту било уређено, чисто, избрисано, обележено својом етикетом као у каквој апотеци; овде онде какав доброћудан натпис на ком си читао:<br /> {{gap}}{{gap}}''Отровне стреле, не дирај!''<br /> {{gap}}Или:<br /> {{gap}}{{gap}}''Пуно је, чувај се!''<br /> {{gap}}Да није тих натписа, никад се ја не бих усудио да уђем унутра.<br /> {{gap}}На сред кабинета један мали сто. На столу стакленце рума, турска дуванкеса, Путовања капетана Кока, Куперови и Емардови романи, приче о лову, о лову на медведе, лову на соколове, лову на слонове, итд… Најзад, за столом, само у прснику и доњим вуненим чакширама, човек четрдесетих-четрдесетпетих година, омален, покрупан, дежмекаст, црвен, пуне, кратке браде, очију светлих. Једном руком држаше књигу неку, а другом витлаше своју тешку оковану лулу, и читајући не знам какву то ужасну причу о ловцима америчким, страховито би напућио своју доњу усну, што даваше честитом лицу житеља тарасконског ону познату слику доброћудне свирепости што владаше у свој кући његовој.<br /> {{gap}}Тај човек беше Тартарен, Тартарен из Тараскона, неустрашими, велики, једини и недостижни Тартарен из Тараскона. == Извор == Звезда, 1900. стр. 31—33. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> omsmwkf10c4hoftgac6trx7eib2z48s 0 61260 144479 2026-06-22T13:49:51Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]] | '''-{II}-''' | [[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]] }} <center>Један општи поглед на добру варош Тараскон; ловци качкета</center> {{gap}}У време о коме вам гов… 144479 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]] | '''-{II}-''' | [[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]] }} <center>Један општи поглед на добру варош Тараскон; ловци качкета</center> {{gap}}У време о коме вам говорим, Тартарен из Тараскона не беше још Тартарен данашњи, велики Тартарен од Тараскона, тако славан по свему југу француском. Па ипак — чак у то време — то већ беше краљ тарасконски.<br /> {{gap}}Да видимо одакле му је долазила та крунисана слава.<br /> {{gap}}Ви треба пре свега да знате да је тамо на југу цео свет ловац, од најмањега до највећег. Лов је страст тарасконска, и то још из митолошких времена, када страшна аждаја Тараска витлаше око града, и када се Тарасконци подизаху у хајке против ње. Није то од јуче, као што видите.<br /> {{gap}}Дакле, сваке недеље јутром, Тараскон би се, наоружан, подигао из својих зидова, с торбом на леђима, пушком о рамену, уз узбуну паса, ловачких ласица, ловачких труба и рогова. Величанствено је то било гледати!… На несрећу само, дивљачи нема више, никако је нема.<br /> {{gap}}Ма колико да су и животиње животиње, признаћете и сами, да су на крају крајева и оне морале изгубити поверење према страсти тарасконској.<br /> {{gap}}На пет миља око Тараскона, јазбине су празне, гњезда напуштена. Ниједног коса ниједне препелице, ни најмањег зечка, ни најситније шључице.<br /> {{gap}}А колико су само примамљиви ови красни брежуљци тарасконски, обрасли мирисном миртом, левендлом, рузмарином; па како тек ђаволски мами оно мирисаво, набивено шећером, грожђе мускатско, што се начичкало на обали Рониној… Јест, али је иза свега тога Тараскон, и невином божјем створу, заденутом длаком или пером, не би ни на ум пало да се осврне према Тараскону. Чак су га и птице селице закрстиле у својим путничким картама, и када дивље патке у своме лету, спуштајући се према Камаргу, у дугом развученом троуглу, из далека још примете звонике варошке, она која је прва, из свег грла завапи: „Ево Тараскона!… ево Тараскона!” и све јато одједном скрене на другу страну.<br /> {{gap}}У кратко рећи, од све дивљачи, у целом Тараскону, задржало се само неко старо спадало од зеца, који је као неким чудом измакао напастима и покољима Тарасконским, и који се ето узјогунио да живи ту! У Тараскону је тај зец врло познат. Дали су му и име. Зове се ''брзоноги.'' Зна се да му је јазбина на земљи г. Бомбардовој — што је, узгред буди речено, удвостручило вредност овој земљи, — али се до данас још није могао ухватити.<br /> {{gap}}Данас је свега још два или три занесена пустолова који су се неуморно окомили за њим…<br /> {{gap}}Остали су га већ давно прежалили, и ''брзоноги'' је већ од дужег времена прешао у празноверицу месну, и ако је Тарасконац по својој природи врло мало празноваран и безбрижно ће појести и печену ластавицу, кад је наиђе.<br /> {{gap}}Па добро! рећи ћете ви, кад је дивљач тако ретка у Тараскону, шта до ђавола онда раде недељама, ти силни ловци Тарасконски?<br /> {{gap}}Шта раде?<br /> {{gap}}Ето тако, изиђу у поље, на две или три миље од вароши. Скупе се у мале групе, по пет или шест, извале се мирно у хладовини каквог извора, какве старе зидине или маслине; изваде из своје ловачке торбе комад печене говеђине, жива црна лука, кобасице, коју сарделу, и започну свој славни, бескрајни доручак, заливен једним од оних прекрасних Ронских вина што крећу на смех и на песму.<br /> {{gap}}Затим, пошто се све добро намирило, устаје се, вабе се пси, пуне пушке, и започиње лов. Што ће рећи, да сваки од господе узме своју качкету, баци је из све снаге у вис, и гађа је у лету, у 5, 6 или само 2 пута, како ко.<br /> {{gap}}Онај који највише пута погоди качкету бива проглашен краљем лова, и у вече, окачивши своју изрешетану качкету о врх пушке, уз лавеж паса и хуку ловачких рогова, увенчан славом, победоносно улази у Тараскон.<br /> {{gap}}И сами можете мислити, колико се трговина с качкетама раширила у Тараскону. Има чак шеширџија који продају качкете избушене и поцепане у напред, за невеште; али колико се зна, једини је апотекар Безикет што их купује. То је грдна срамота!<br /> {{gap}}Међу ловцима качкета, у свем Тараскону, Тартарену не беше равна. Сваке недеље, јутром, полазио би он с новом качкетом; сваке недеље, вечером, враћао би се он с јадним изрешетаним дроњком. Тавани кућице баобабове беху препуни ових славних трофеја. Али га зато Тарасконци и признају за своју главу, и како је Тартарен у прсте знао ловачки зборник, како је прочитао све прописе, расправе, упутства за све могуће врсте лова, почев од лова на качкету па до лова на бирманског тигра, Тараскон га беше начинио својим великим изборним ловачким судијом, и он пресуђиваше у свима њиховим споровима.<br /> {{gap}}Свакога дана, од три до четири, код пушкара Котекалде, могао се видети један пупачак, озбиљан човек, уваљен у зелену кожну наслоњачу на сред дућана и с лулом у зубима; око њега загушили дућан ловци качкета, сви на ногама и у живој распри. То Тартарен пресуђиваше. Мудрост Соломонова у оку Нимродовом. == Извор == Звезда, 1900. стр. 33—36. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> 5pvfrt49yzf395kue94og63alxkslt8 144489 144479 2026-06-22T16:53:47Z Coaorao 19106 /* */ 144489 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]] | '''-{II}-''' | [[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]] }} <center>'''Један општи поглед на добру варош Тараскон; ловци качкета'''</center> {{gap}}У време о коме вам говорим, Тартарен из Тараскона не беше још Тартарен данашњи, велики Тартарен од Тараскона, тако славан по свему југу француском. Па ипак — чак у то време — то већ беше краљ тарасконски.<br /> {{gap}}Да видимо одакле му је долазила та крунисана слава.<br /> {{gap}}Ви треба пре свега да знате да је тамо на југу цео свет ловац, од најмањега до највећег. Лов је страст тарасконска, и то још из митолошких времена, када страшна аждаја Тараска витлаше око града, и када се Тарасконци подизаху у хајке против ње. Није то од јуче, као што видите.<br /> {{gap}}Дакле, сваке недеље јутром, Тараскон би се, наоружан, подигао из својих зидова, с торбом на леђима, пушком о рамену, уз узбуну паса, ловачких ласица, ловачких труба и рогова. Величанствено је то било гледати!… На несрећу само, дивљачи нема више, никако је нема.<br /> {{gap}}Ма колико да су и животиње животиње, признаћете и сами, да су на крају крајева и оне морале изгубити поверење према страсти тарасконској.<br /> {{gap}}На пет миља око Тараскона, јазбине су празне, гњезда напуштена. Ниједног коса ниједне препелице, ни најмањег зечка, ни најситније шључице.<br /> {{gap}}А колико су само примамљиви ови красни брежуљци тарасконски, обрасли мирисном миртом, левендлом, рузмарином; па како тек ђаволски мами оно мирисаво, набивено шећером, грожђе мускатско, што се начичкало на обали Рониној… Јест, али је иза свега тога Тараскон, и невином божјем створу, заденутом длаком или пером, не би ни на ум пало да се осврне према Тараскону. Чак су га и птице селице закрстиле у својим путничким картама, и када дивље патке у своме лету, спуштајући се према Камаргу, у дугом развученом троуглу, из далека још примете звонике варошке, она која је прва, из свег грла завапи: „Ево Тараскона!… ево Тараскона!” и све јато одједном скрене на другу страну.<br /> {{gap}}У кратко рећи, од све дивљачи, у целом Тараскону, задржало се само неко старо спадало од зеца, који је као неким чудом измакао напастима и покољима Тарасконским, и који се ето узјогунио да живи ту! У Тараскону је тај зец врло познат. Дали су му и име. Зове се ''брзоноги.'' Зна се да му је јазбина на земљи г. Бомбардовој — што је, узгред буди речено, удвостручило вредност овој земљи, — али се до данас још није могао ухватити.<br /> {{gap}}Данас је свега још два или три занесена пустолова који су се неуморно окомили за њим…<br /> {{gap}}Остали су га већ давно прежалили, и ''брзоноги'' је већ од дужег времена прешао у празноверицу месну, и ако је Тарасконац по својој природи врло мало празноваран и безбрижно ће појести и печену ластавицу, кад је наиђе.<br /> {{gap}}Па добро! рећи ћете ви, кад је дивљач тако ретка у Тараскону, шта до ђавола онда раде недељама, ти силни ловци Тарасконски?<br /> {{gap}}Шта раде?<br /> {{gap}}Ето тако, изиђу у поље, на две или три миље од вароши. Скупе се у мале групе, по пет или шест, извале се мирно у хладовини каквог извора, какве старе зидине или маслине; изваде из своје ловачке торбе комад печене говеђине, жива црна лука, кобасице, коју сарделу, и започну свој славни, бескрајни доручак, заливен једним од оних прекрасних Ронских вина што крећу на смех и на песму.<br /> {{gap}}Затим, пошто се све добро намирило, устаје се, вабе се пси, пуне пушке, и започиње лов. Што ће рећи, да сваки од господе узме своју качкету, баци је из све снаге у вис, и гађа је у лету, у 5, 6 или само 2 пута, како ко.<br /> {{gap}}Онај који највише пута погоди качкету бива проглашен краљем лова, и у вече, окачивши своју изрешетану качкету о врх пушке, уз лавеж паса и хуку ловачких рогова, увенчан славом, победоносно улази у Тараскон.<br /> {{gap}}И сами можете мислити, колико се трговина с качкетама раширила у Тараскону. Има чак шеширџија који продају качкете избушене и поцепане у напред, за невеште; али колико се зна, једини је апотекар Безикет што их купује. То је грдна срамота!<br /> {{gap}}Међу ловцима качкета, у свем Тараскону, Тартарену не беше равна. Сваке недеље, јутром, полазио би он с новом качкетом; сваке недеље, вечером, враћао би се он с јадним изрешетаним дроњком. Тавани кућице баобабове беху препуни ових славних трофеја. Али га зато Тарасконци и признају за своју главу, и како је Тартарен у прсте знао ловачки зборник, како је прочитао све прописе, расправе, упутства за све могуће врсте лова, почев од лова на качкету па до лова на бирманског тигра, Тараскон га беше начинио својим великим изборним ловачким судијом, и он пресуђиваше у свима њиховим споровима.<br /> {{gap}}Свакога дана, од три до четири, код пушкара Котекалде, могао се видети један пупачак, озбиљан човек, уваљен у зелену кожну наслоњачу на сред дућана и с лулом у зубима; око њега загушили дућан ловци качкета, сви на ногама и у живој распри. То Тартарен пресуђиваше. Мудрост Соломонова у оку Нимродовом. == Извор == Звезда, 1900. стр. 33—36. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> e3d38upp06dsmj8eyeqzsfdzcuvqoio 0 61261 144480 2026-06-22T14:24:19Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]] | -{III}- | [[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]] }} <center>'''Не! Не! Не!'''<br />Наставак општег погледа на добру варош Тараскон.</center> {{gap}}Поред страсти за… 144480 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]] | -{III}- | [[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]] }} <center>'''Не! Не! Не!'''<br />Наставак општег погледа на добру варош Тараскон.</center> {{gap}}Поред страсти за ловом, у јуначкој крви Тарасконаца, била је још једна: страст за романсама. Што се у овој земљи потроши романса, то је просто за чудо. Све могуће старудије сентименталне, пожутеле већ у својим стогодишњим листовима, у Тараскону су сад тек у најбољем јеку, у пуној слави. И, све могуће, све су ту. Свака породица има своју, и то се по вароши зна. Зна се, на пример, да романса апотекара Безикета почиње са: {{gap}}{{gap}}{{gap}}Ти звездо јасна, коју призивам; {{gap}}А Костекалде пушкара: {{gap}}{{gap}}{{gap}}Хоћеш ли поћи у колибе наше? {{gap}}Или порезникова: {{gap}}{{gap}}{{gap}}Да ми није твог погледа,<br /> {{gap}}{{gap}}{{gap}}На што ми и овај свет? И тако редом цео Тараскон. Два пут или три пут у недељи, скупе се они једни код других, и тада ''их'' певају. Најзанимљивије је то, што су то непрестано једне и исте, и што честитим Тарасконцима, ма да их годинама већ певају, никада не пада на памет да их промене. Оне се наслеђују у породицама, с оца на сина, и нико у то не би дарнуо: то је светиња. Нити би ико туђу позајмио. Никада не би пало на памет једноме Костекалди да пева романсу Безикетових, нити једноме Безикету да пева романсу Костекалдиних. А можете мислити да ли их знају, после четрдесет година како их слушају и певају. Али не! сваки се држи своје, и сви су задовољни.<br /> {{gap}}И у романсама, као и у лову на качкeте, Тартарен је такође био први у вароши. Његово преимућство над суграђанима његовим било је у овоме: Тартарен од Тараскона немађаше ''своје.'' Његове су биле све.<br /> {{gap}}Све!<br /> {{gap}}Само, ко би га могао натерати да пева. Одрекавши се већ давно својих салонских лаворика, витез Тарасконски радије је волео да се загњури у своје ловачке књиге или да проведе вече у клубу, него да се, између двеју свећа тарасконских, удиви пред каквим клавиром из Нима. Те музикалне параде изгледале су му испод достојанства његовог. Па ипак кадшто, кад би било музике код Безикетових, наишао би он као случајно, и после силних молби, пристао би да отпева са госпођом Безикетовом, матером апотекаревом, велики дует из ''Роберта Ђавола''… Ко то чуо није, ништа у своме животу чуо није… Што се мене тиче, сто година да живим, целог свог века ја не бих заборавио тај велики тренутак када славни Тартарен, свечаним кораком приђе клавиру, налакти се, и са својом познатом набуреном озбиљношћу, обасјан зеленом светлошћу са обојадисане кугле апотекареве из прозора, почне давати своме доброћудном тарасконском лицу дивљи и сатански израз Роберта Ђавола. Само што се наместио, а већ сав салон проструји дрхтавица; слутило се нешто велико… Потом, после једног ћутања, госпођа Безикет, започела би, пратећи се на клавиру: {{gap}}{{gap}}{{gap}}О ти, Роберте, кога волим,<br /> {{gap}}{{gap}}{{gap}}И коме се заверих ја,<br /> {{gap}}{{gap}}{{gap}}Зар не видиш страх овај?… (2 пут)<br /> {{gap}}{{gap}}{{gap}}Смилуј се на самог себе,<br /> {{gap}}{{gap}}{{gap}}Смилуј се на мене!.. затим би тихим гласом додала: „Почните, Тартарене”, а Тартарен од Тараскона, забацивши руку, са стегнутом песницом, и са својом уздрхталом ноздрвом избацио би у три маха, својим страховитим гласом који пробијаше као удар грома клавир апотекаров : „Не!.. Не!.. Не!..” На што би госпођа Безикет још једном поновила: {{gap}}{{gap}}{{gap}}Смилуј се на самог себе<br /> {{gap}}{{gap}}{{gap}}Смилуј се на мене! „Не!… Не!… Не!…” урлаше Тартарен што је боље могао, и ствар би на томе остала. Као што видите, то није било дугачко: али је то избачено тако лепо, тако живо, тако сатански, да језа подилажаше сву апотеку, и да је он по четири пет пута морао поновити своје: „Не!… Не!…<br /> {{gap}}Ту Тартарен обрише своје чело, насмеши се госпођама, значајно намигне људима, и у сред триумфа, напустивши салон, одјури у клуб, да својим најобичнијим, немарним гласом каже: „Био сам ту код Безикетових, певали смо дует из ''Роберта Ђавола.''”<br /> {{gap}}И најзначајније је, што је и он у то веровао!.. == Извор == Звезда, 1900. стр. 36—38. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> 1yrdy2mqi7xnbjzuw4smhgn2frtqtuw 0 61262 144482 2026-06-22T14:48:13Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]] | -{IV}- | [[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]] }} <center>'''Они!!!'''</center> {{gap}}Овим многоструким даровима Тартарен имађаше да захвали за свој високи по… 144482 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]] | -{IV}- | [[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]] }} <center>'''Они!!!'''</center> {{gap}}Овим многоструким даровима Тартарен имађаше да захвали за свој високи положај у вароши.<br /> {{gap}}У осталом, ствар је чиста, да је тај врашки човек умео да држи цео свет у својим рукама.<br /> {{gap}}У Тараскону, војска је била уз Тартарена. Јуначки командант Бравида, капетан војне одеће у пензији, рекао би о њему: „То је ђида”! а можете мислити да је командант, који их се толико наоблачио, знао шта је ђида.<br /> {{gap}}Власт је била уз Тартарена. Дваред или триред већ, у пуном заседању, стари председник Лаведец рекао је говорећи о њему:<br /> {{gap}}„То је карактер!”<br /> {{gap}}Најзад народ беше уз Тартарена. Његова широка плећа, његов корак, његов доброћудни изглед, изглед трубачког коња кога хука не трза, па тај глас јунака који му долажаше Бог би знао откуд, неколико подељених бакарних маријаша или шамара малим чистачима обуће што су се извалили пред његовим вратима, све то, беше га начинило Лордом Сејмуром околине, краљем пијаца Тарасконских. На пристаништу, недељом у вече, кад се Тартарен враћао из лова, с качкетом о пушци, утегнут у своме вуненом грудњаку, носачи са Роне клањаху се с пуно поштовања и показујући крајем ока на џиновске мишиће на његовим рукама, говорили би шапатом међу собом, с пуно дивљења:<br /> {{gap}}„Тај је јак!… У њега су дупли мишићи.”<br /> {{gap}}Дупли мишићи!<br /> {{gap}}Овако се шта може чути само у Тараскону!<br /> {{gap}}Па ипак, и поред свега, поред својих многобројних дарова, својих дуплих мишића, народне наклоности и уважења јуначкога команданта Бравиде, негдашњег капетана војне одеће, Тартарен из Тараскона не беше срећан: тај ситни паланачки живот падао му је тешко, гушио га је. Великану тарасконском беше дуго време у Тараскону. Мора се и рећи, да за херојску природу као његова, за смели и манити дух који сањаше само о борбама, тркама по бескрајним пампаским пољима, великим лововима пустињском песку, бесним ураганима и индијским тифонима — подизати се сваке недеље у хајку на качкету и остало време пресуђивати у Костекалдином дућану — не беше много… Јадни херој! На крају крајева, који би се велики дух могао и одржати у овој чами живота!<br /> {{gap}}Узаман се он, да би проширио хоризонат своме џиновском духу, да би колико толико заборавио свакидањи клуб и пијацу Тарасконску, узаман се он окружавао баобабима и осталим растињем африканским, узаман је гомилао оружје на оружје, претрпавао се малајским ножевима, узаман се кљукао својом романтичном антикварницом трудећи се као бесмртни Дон Кихот да се снагом своје бескрајне фантазије отме канџама немилосрдне стварности… Ах! све што је он чинио да утоли своју жеђ за авантурама, све је то само више дражило. Присуство свега његовог оружја доносило му је непрестано гнев и узбуђеност. Његове шешане, његове стреле, његови лазо — и викали су му: „Борбе! борбе!” Кроз гране баобабове допиривао је ветрић далеких путева и дошаптавао му сатанских савета. И најзад још, поврх свега тог, Густав Емард и Фенимор Купер…<br /> {{gap}}Ох! па тек оних тешких летњих дана, колико би пута Тартарен, осамљен тако усред својих мачева, скочио са књиге ричући; колико би пута бацио своју књигу и полетео својој ратничкој опреми о зиду....<br /> {{gap}}Јадни човек заборављаше да је код своје куће у Тараскону, с марамом на глави и у својим собним вуненим чакширама; он оживљаваше своју антикварницу и распаљујући се на звук свога рођеног гласа, викаше замахујући каквом секиром или америчком томахавком:<br /> {{gap}}„Нека дођу само!”<br /> {{gap}}''Они''? Који ''они''?<br /> {{gap}}Ни сам Тартарен није то знао.... У томе ''Они''! било је све што напада, све што се бори, све што уједа, све што гребе, све што раздире, све што урла, све што риче. У томе ''Они!'' био је крвожедни Индијанац Сијукс, кога Тартарен гледа како игра око ратничког коца за који је привезан несрећни белац; био је сури медвед Кршевитих Планина што се љуља и олизује својим језиком пуним крви; Туарег сахарски, пират малајски, бандит абруцијски… У томе ''они'', једном речју били су ''Они!''… што ће рећи рат, путовања, пустоловина, слава.<br /> {{gap}}Али, ах! узаман их је неустрашими Тарасконац позивао, чикао,… ''они'' се никад не појавише… Несрећници! И шта би ''они'' у Тараскону?<br /> {{gap}}Међутим, Тартарен ''их'' непрестано изгледаше, — нарочито у вече, идући у клуб. == Извор == Звезда, 1900. стр. 36—40. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> mxi9wjj94twhwiwpuow785a7vpyvs4n 0 61263 144485 2026-06-22T15:46:10Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]] | -{V}- | [[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]] }} <center>'''Кад је Тартарен ишао у клуб'''</center> {{gap}}Храмовнички витез када полази на неверника који га ј… 144485 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]] | -{V}- | [[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]] }} <center>'''Кад је Тартарен ишао у клуб'''</center> {{gap}}Храмовнички витез када полази на неверника који га је опсадио, кинески делија ''тигар'' када се опрема за битку, Индијански ратник Команшес када ступа на бојну стазу, све то није ништа према Тартарену из Тараскона, када се наоружа од главе до пете, полазећи у клуб, у девет часова у вече, један час по одсвираном повечерју.<br /> {{gap}}У убојни строј! као што веле морнари.<br /> {{gap}}У левој руци, буздован с гвозденим шиљцима, у десној руци штап с ножем; у левом џепу, тешки оловни главолом, у десном џепу, револвер. На прсима између чохе и фланела малајски нож. Али никада отровне стреле; томе оружју није веровати!…<br /> {{gap}}Пре но што ће поћи, у тишини и мраку свога кабинета Тартарен би се мало провежбао, ломио се и избацивао мачујући, гађао у зид, разигравао своје мишице; затим би узео свој засебни кућни кључ и прешао башту, достојанствено, не журећи се. — Само мирно, господо, само мирно! то је права храброст. — На крају баште отворио би тешка гвоздена врата. Отварао их је одједном, силно, тако, да залупе напољу о зид… Кад би се за њима десили ''они'', можете мислити, какав пачарис!… На несрећу, ''они'' не беху за њима.<br /> {{gap}}Пошто се врата отворе, Тартарен изиђе, баци као варницом поглед десно и лево, живо затвори врата и дваред заврне браву. Па онда напред.<br /> {{gap}}На авињонском путу, ни мачке. Врата затворена, на прозорима нигде светлости. Свуд мрак. Овде онде тек какав фењер што жмирка и трепће кроз маглу Ронину…<br /> {{gap}}Достојанствен и миран, Тартарен из Тараскона пошао би тако кроз ноћ, звецкајући као по такту својим мамузама и истерујући варнице из калдрме окованим врхом свога штапа… Ишао булеварима, главним улицама или сокачићима, он се увек пажљиво држао средине, прекрасна мера обазривости, која вам допушта да раније видите сваку опасност, и нарочито да избегнете оно, што тарасконским улицама каткад пада вечером с прозора. Што му видите толико смотрености, немојте тек мислити да је се Тартарен плашио… Не! он се само држао на опрезу.<br /> {{gap}}Најбољи је доказ да се Тартарен није плашио тај, што је он у место да у клуб иде главним улицама, шеталиштем, ишао просто кроз варош, што ће рећи путем најдужим, најмрачнијим, читавом гомилом гадних сокачића, на чијим се крајевема лепо види Рона са својим страшним ноћним бљеском. Јадни се човек увек надаше, да ће на савијутку једне од оваквих јазбина из мрака ''они'' искочити и бацити му се на леђа. ''Они'' би били добро дочекани, зато вам добар стојим… Али на жалост, пакосном поругом судбине, никад, али просто никад, Тартарен из Тараскона не имаде среће да наиђе на какав рђав сусрет. Чак ни пса, ни пијанице. Ништа!<br /> {{gap}}Ипак, покадшто, каква празна узбуна. Шум корака, потмули гласови… „На опрезу!” рекао би себи Тартарен, и застао би као укопан на месту, испитујући помрчину, ослушкујући, прислањајући своје уво уз земљу по индијанском обичају… Кораци се приближаваху. Гласови постајаху јаснији… Нема више сумње! ''Они'' долажаху… Они беху ту. И већ се Тартарен, успламтела ока, задиханих прсију, увукао у себе као јагуар и спремио да се устреми и да избаци свој страховити ратнички крик… кад одједном, из дубине помрчине, чује доброћудне тарасконске гласове, који врло мирно поздрављају:<br /> {{gap}}„А гле! То је Тартарен. Е, збогом, Тартарене!”<br /> {{gap}}Сто му громова! то је био апотекар Безикет са својом породицом, која се враћала од Костекалдиних где су певали ''своју.'' — „Добро вече! добро вече!” мрмљао је Тартарен бесан од љутине због своје заблуде, и онако страшан, са уздигнитим штапом, упутио би се кроз ноћ.<br /> {{gap}}Кад стигне у улицу где је клуб, неустрашими Тарасконац очекнуо би још за тренутак, пре но што би ушао… Најзад, пошто би му досадило да ''их'' чека, и како је био сигуран да се ''они'' неће појавити, бацио би још један последњи изазивачки поглед у помрчину и у гњеву промрмљао: „Ништа!… ништа!… никада ништа!”<br /> {{gap}}Ту јуначки Тарасконац уђе да одигра са командантом своју партију „двадесет и једног.” == Извор == Звезда, 1900. стр. 170—172. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> 1jrjxqmncos7r4qxdt6xp2l2zu60ypx 0 61264 144486 2026-06-22T16:03:33Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]] | -{VI}- | [[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]] }} <center>'''Два Тартарена''' — '''Знаменити дијалог између Тартарена-Кихота и Тартарена-Санча'''.</center> {{g… 144486 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]] | -{VI}- | [[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]] }} <center>'''Два Тартарена''' — '''Знаменити дијалог између Тартарена-Кихота и Тартарена-Санча'''.</center> {{gap}}Са овом страшћу за авантурама, овом потребом за јаким, бурним осећањима, овом манитошћу за путовањима, тркама, пустоловинама: како је до ђавола то могло бити, да се Тартарен из Тараскона никад није макао из Тараскона?<br /> {{gap}}Јер то је одиста тако. До својих четрдесет пет година неустрашими Тарасконац не беше још ниједном заноћио изван града. Он чак не беше учинио ни онај чувени пут до Марсеља, који сваки честити Тарасконац одужи по своме пунолетству. Да је бар знао Бокер, а Бокер међутим није баш далеко од Тараскона, јер треба само мост прећи. По несрећи тај је ђаволски мост био тако често однесен олујинама, тако је дуг, тако је лак и крт, а Рона се тако раширила на том месту, да вере, ми! ви већ разумете… Тартарен из Тараскона предпостављаше чврсту земљу.<br /> {{gap}}Јер мора вам се још рећи, да је у нашем јунаку било две различне природе. „Ја осећам два човека у себи” рекао је незнам који то Црквени Отац. То би право рекао о Тартарену… Велики Тарасконац, — наши су то читаоци могли опазити — носио је у себи душу Дон Кихотову, исте витешке полете, исти херојски идеал, исту манитост за романтичним и великим; али, на несрећу он не имађаше тело славнога хидалга, то коштуњаво, мршаво тело, то тек привидно тело, на које стварни живот имађаше тако мало утицаја, кадро да проведе двадесет ноћи не откопчавајући свој оклоп, и четрдесет осам часова о шаци пиринча… Тартареново тело беше на против, једна делија од тела, врло угојено, врло тешко, врло осетљиво, врло разнежено, врло размажено, кењаво, пуно грађанске облапорности и домаћих прохтева, трбушасто и кратко тело на ножицама бесмртног Санча Пансе.<br /> {{gap}}Дон Кихот и Санчо Панса у истом човеку! Можете мислити какав су рђав живот морали ту они проводити! колике борбе! колики раздори! О краснога дијалога што би га ту написао Лукијан или Сен-Евремонд, дијалог између два Тартарена, Тартарена-Кихота и Тартарена-Санча! Тартарен-Кихот који се заноси читајући приче Густава Емарда и који би повикао: „Ја одлазим!”<br /> {{gap}}Тартарен-Санчо који мисли само на своје реуматизме, и који вели: „Ја остајем.”<br /> {{gap}}{{gap}}{{gap}}''Тартарен-Кихот, занесен''<br /> {{gap}}Обаспи се славом, Тартарене.<br /> {{gap}}{{gap}}{{gap}}''Тартарен-Санчо, врло миран''<br /> {{gap}}Тартарене, навуци свој фланел.<br /> {{gap}}{{gap}}{{gap}}''Тартарен-Кихот, све занесенији''<br /> {{gap}}О дивне двоцевке! О мачеви, лазо-и, и индијанске сандале.<br /> {{gap}}{{gap}}{{gap}}''Тартарен-Санчо, све мирнији.''<br /> {{gap}}О дивни постављени грудњаци! дивне топле наколенице! о прекрасне качкете са заушницама!<br /> {{gap}}{{gap}}{{gap}}''Тартарен-Кихот, изван себе''<br /> {{gap}}Секиру! дајте ми једну секиру!<br /> {{gap}}{{gap}}{{gap}}''Тартарен-Санчо звонећи по газдарицу''<br /> {{gap}}Жанета, моју чоколаду.<br /> {{gap}}Тада се појави Жанета са прекрасном чоколадом, топлом, пенушавом, мирисавом, и са сочном печеницом, што покреће на смех Тартарена-Санча, угушујући маните узвике Тартарена-Кихота.<br /> {{gap}}И ето како је то могло бити да се Тартарен из Тараскона никад није макао из Тараскона. == Извор == Звезда, 1900. стр. 172—174. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> kdzf2zjq3fkgh0irb706fjj82tmcl5q 0 61265 144487 2026-06-22T16:20:02Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]] | -{VII}- | [[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]] }} <center>'''Европљани у Шанг-Хају — Велика трговина<br />Татари — Може ли се Тартарен из Тараскона см… 144487 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]] | -{VII}- | [[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]] }} <center>'''Европљани у Шанг-Хају — Велика трговина<br />Татари — Може ли се Тартарен из Тараскона сматрати као лажов?? —<br />Обмана.'''</center> {{gap}}Па ипак, једном је Тартарен требао да отпутује, да отпутује на један далеки пут.<br /> {{gap}}Три брата Гарцијо-Камис — и, Тарасконци настањени у Шанг-Хају, беху му понудили управу над једним од њихових тамошњих биро-а. Ето, овако што беше одиста живот какав је њему требао. Велика, знатна предузећа, читав народ помоћника, млађих, којима треба управљати, везе са Русијом, Персијом, азијском Турком, једном речју Велика Трговина.<br /> {{gap}}У устима Тартареновим, та реч Велика Трговина показивала вам је неку особиту величину!…<br /> {{gap}}Кућа Гарцијо-Камис имала је поред тога и то преимућство што се у њој дочекивале каткад и походе Татара. Тада би брзо затворили врата. Сви млађи прихватили би оружје, иставила би се конзулска застава, и дан! дан! кроз прозоре, на Татаре.<br /> {{gap}}Није потребно ни да вам помињем с каквим је одушевљењем Тартарен Кихот скочио на ту понуду. На несрећу, Тартарену Санчу, не хваташе се тај глас ува, и како он беше јачи, ствар се није могла свршити. У вароши се о том много говорило. Хоће ли отићи? неће ли отићи? У опкладу да хоће, у опкладу неће. То је био читав догађај… На крају крајева, Тартарен не оде, али му ова прича донесе много части. Спремати се за Шанг-Хај или бити у њему, за Тараскон је то било толико исто. Тај силни говор о путу Тартареновом, свршио се најзад тиме да се просто сматрало да је се он с њега вратио, и у вече у клубу сва господа тражаху од њега обавештења о животу у Шанг-Хају, о обичајима, о клими, о опијуму, о Великој Трговини.<br /> {{gap}}Тартарен, врло добро обавештен, давао је врло радо појединости које су му тражене, и што је најлепше! најзад, ни сам честити јунак не беше потпуно сигуран да ли није био у Шанг-Хају, тако да је, препричавајући већ по стоти пут о упаду Татара, морао најзад сасвим природно доћи на то да рекне: „Тада, ја наоружам своје помоћнике, истакнем конзулску заставу, и дан! дан! кроз прозоре, на Татаре.” Чујући то, сав би клуб уздрхтао.<br /> {{gap}}— Али онда, ваш је Тартарен био само један ужасан лажов.<br /> {{gap}}— Не! по хиљаду пута не! Тартарен није био лажов…<br /> {{gap}}— Па ипак, он је морао врло лепо знати да није био у Шанг-Хају!<br /> {{gap}}— Ех! без сумње; он је то знао. Само…<br /> {{gap}}Само, чујте једном ово. Време је да се једном за свагда разумемо о том озлоглашеном имену лажова што су га северњаци дали јужњацима. Нема лажова на југу, ни у Марсељу као ни у Ниму, као ни у Тулузи, као ни у Тараскону. Човек с Југа не лаже, он се вара. Он не каже увек истину, али верује да је каже. Његова лаж, за њега није лаж, то је нека врста обмане....<br /> {{gap}}Да, обмане!… И ако хоћете потпуно да ме разумете, отидите на Југ, па ћете видети. Видећете ту врашку земљу где сунце преображава све, и начини све већим од природе. Видећете те мале брежуљке провансалске, који нису већи од хумке Монмартра, а који ће вам изгледати горостасни, видећете квадратни Дом у Ниму — красна једна кутијица — који ће вам учинити велики као Богородичина црква. Видећете… Ах! једини лажов на Југу, ако га баш има, то је сунце… Све чега се оно такне, оно преувелича!… Шта је све била Спарта у доба своје највеће славе? Једно селанце… Шта је била Атина? Највише једно среско место… па ипак, у историји, оне нам се јављају као огромни градови. Ето шта је сунце од њих начинило…<br /> {{gap}}Хоћете се ви чудити, после овога, што је то исто сунце, падајући на Тараскон, могло начинити од једног негдашњег капетана војне одеће, као што је Бравида, јуначког команданта Бравиду, од једне обичне репе баобаб, и од човека који је требао да иде у Шанг-Хај, човека који је тамо био. == Извор == Звезда, 1900. стр. 174—176. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> 25rsga3oa31v9ue453u7gaveobhm95u 0 61266 144492 2026-06-23T10:18:34Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]] | -{VIII}- | [[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]] }} <center>'''Митенова менажерија — Један лав са Атласа у Тараскону — Страховити и свечани сусрет'''</ce… 144492 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]] | -{VIII}- | [[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]] }} <center>'''Митенова менажерија — Један лав са Атласа у Тараскону — Страховити и свечани сусрет'''</center> {{gap}}И сада пошто смо показали Тартарена у његовим унутрашњем, приватном животу, пре но што га се слава чела (?) дотакла и увенчала вековним лавориком, сада пошто смо испричали овај херојски живот у једној скромној средини, његове радости, његове јаде, његове сањарије, његова надања, пожуримо се да стигнемо на знамените стране његових житија и чудни догађај коме је у част пало да пробуди полет овом јединственом створу Усудовом.<br /> {{gap}}Било је то једне вечери код пушкара Костекалде. Тартарен из Тараскона баш показиваше неколицини љубитеља руковање с пушком острагушом, које је тада била још у пуном јеку своје новине… Одједном се отворе врата, и један ловац качкета унезверен упаде у дућан, вичући: „Лав!.. лав!..” Опште запрепашћење, страх, узбуна, комешање. Тартарен испрси бајонет, Костекалда појури да затвори врата. Опколише ловца, навалише на њега питањима, и испитујући, ево шта чују: Митенова менажерија, враћајући се са бокерског вашара, решила се да се задржи који дан у Тараскону, и беше се већ наместила на пијаци пред замком, са својом читавом гомилом боа, морских змија, крокодила и једним прекрасним лавом атласким.<br /> {{gap}}Један лав са атласких планина у Тараскону! Никада се, од како свет памти, тако што није доживело. Можете мислити, како се наши јуначки ловци качкета погледаху поносито! каква озареност на њиховим мушким лицима, и у сваком кутићу Костекалдиног дућана, па тек она мушка руковања, измењена тајанствено, ћутећи. Узбуђење је било тако велико, тако неочекивано, да нико није знао једне речи да рече…<br /> {{gap}}Чак ни Тартарен. Блед и уздрхтао, још са острагушом у рукама, стојаше он замишљен пред тезгом Костекалдином. Лав са Атласа, ту, сасвим близу, на два корака. Лав! што ће рећи, најуначнија (?) и најкрвожеднија животиња, краљ звериња, дивљач његових снова, једна од првих личности из идеалне трупе што му представљаше тако дивних драма у његовој уобразиљи… Један од ''њих''!<br /> {{gap}}Лав, хиљаду громова!!…<br /> {{gap}}И то још са Атласа!!! То већ беше више но што је велики Тартарен могао поднети…<br /> {{gap}}Одједном бујица крви удари му у лице.<br /> {{gap}}Очи му се успламтеше. Грчевитим покретом баци он себи острагушу на раме, и окренувши се јуначком команданту Бравиди, негдашњем капетану војне одеће, рече му громовитим гласом: „Напред, да видимо, команданте.”<br /> {{gap}}„Е! да… да… А моја пушка! Ви однесте моју острагушу!… усуди се плашљиво обазриви Костекалда; али Тартарен већ беше заишао за улицу, и за њим, у корак, сви ловци качкета, поносито ступајући.<br /> {{gap}}Кад стигоше у менажерију, беше се већ искупио силан свет. Тараскон, јуначки сој, али тако већ дуго лишен узбудљивих призора беше навалио на бараку Митенову и освојио је на јуриш. С тога и дебела госпођа Митенова беше врло задовољна… У свом кабилском костиму, с голим рукама до рамена, гвозденим гривнама на рукама, држећи у једној руци бич, у другој живо и ако већ очупано пиле, високопоштована госпа, представљаше, са пуно части, Тарасконцима, домаћина бараке, и како је она имала ''дупле мишиће'', то је и њен успех био скоро исто тако велики као и њених питомаца.<br /> {{gap}}Упад Тартаренов, с пушком о рамену, следи све.<br /> {{gap}}Сви ти ти (?) честити Тарасконци, који се са свим спокојно шетаху пред кавезима, без оружја, без зазирања, без и најмање помисли на опасност, одједном, врло природно, пренуше у страху, кад видеше свога великог Тартарена где улази у бараку са својом страховитом ратном опремом. Имало се нечег дакле плашити, кад он, овај јунак… И у трену ока, све се пред кавезом рашчисти. Деца се развикаше у страху, госпође погледаше на врата. Апотекар Безикет искраде се, говорећи да иде по своју пушку…<br /> {{gap}}Па ипак мало по мало, херојско држање Тартареново умири другове. Потпуно миран, уздигнута чела неустрашими Тарасконац прође лагано свом бараком, и не заустави се пред кадом са морском змијом, погледа презривим погледом дугачки ковчег пун струготина у коме је боа варило своје пресно пиле, и најзад стаде пред кавезом лавовим.<br /> {{gap}}Страховит и свечан сусрет! лав тарасконски и лав атласки очи у очи… С једне стране, Тартарен, испрсио се, у својој достојанственој озбиљној позитури, обе руке наслонио на пушку; с друге, лав, горостасни лав, истегао се у слами, жмиркајући, са својим тупим лицем, са својом жутом, обраслом њушком, подупртом предњим шапама… Обоје беху мирни, и посматраху се.<br /> {{gap}}Чудна ствар! Било да га је расрдила острагуша, било да је нањушио једног непријатеља свога рода, лав, који је Тарасконце дотле посматрао са неким достојанственим презирањем, зевајући им у лице свима, лав одједном плану гњевом. Прво увуче ноздрве, промумла потмуло, раздвоји своје канџе, истеже своје шапе; затим се диже, исправи главу, затресе гривом, и разјапивши своју грдну чељуст према Тартарену зарика страховито.<br /> {{gap}}Врисак од ужаса одговори му. Тараскон, као без главе, наже на врата. Сви, жене, деца, носачи, ловци качкета, и сам јуначки командант Бравида… Само, Тартарен из Тараскона не помиче се… Он беше ту, пред кавезом, непомичан као стена и одлучан, са муњом у очима и оном страховитом напућеношћу коју је цела варош знала… Један тренутак после, када се ловци качкета, охрабрењени мало његовим држањем и сигурношћу пречага на кавезу, приближише своме вођи, чуше како прогунђа, посматрајући, лава: „Да, да то је лов.”<br /> {{gap}}Тога дана Тартарен из Тараскона о томе непроговори више. == Извор == Звезда, 1900. стр. 176—179. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> lybr0aqsmffd97z1wqvvdpg42r49w2v 0 61267 144493 2026-06-23T10:38:40Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]] | -{IX}- | [[Тартарен Тарасконац/1/X|-{X}-]] }} <center>'''Чудновата дејства обмане.'''</center> {{gap}}Тога дана Тартарен од Тараскона о томе не проговори… 144493 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]] | -{IX}- | [[Тартарен Тарасконац/1/X|-{X}-]] }} <center>'''Чудновата дејства обмане.'''</center> {{gap}}Тога дана Тартарен од Тараскона о томе не проговори више; али злосрећник беше већ и сувише казао…<br /> {{gap}}Сутра дан у вароши се говорило само о скором одласку Тартареновом у Алжир и лову на лавове. Сви сте ви, драги читаоци, сведоци да честити човек није о томе ни речи пустио; али знате, обмана…<br /> {{gap}}Укратко, сав је Тараскон говорио само о Тартареновом одласку.<br /> {{gap}}На шеталишту, у клубу, код Костекалде, људи предусретаху један другог с преплашеним лицем :<br /> {{gap}}— Дакле, знате шта је ново, ваљда?<br /> {{gap}}— Дакле, шта то!… одлазак Тартаренов, ваљда?<br /> {{gap}}Јер ваља вам рећи да се у Тараскону све реченице почињу са ''дакле'' и свршавају са ''ваљда;'' дакле тога дана, више него свих осталих, ''ваљда'' и ''дакле'' одјекиваху да су се прозори тресли.<br /> {{gap}}Најизненађенији човек у вароши, на тај глас о своме путовању у Африку, беше Тартарен. Ето што вам је таштина! У место да просто одговори да не путује, да никад није имао намеру да путује, сиромах Тартарен — кад му први пут споменуше о путовању — поче мало као околишећи: „Хе!… хе!… може бити… не кажем баш.” Други пут, помирен мало више с том мишљу, одговори: „То је вероватно”. Трећи пут: „То је извесно!”<br /> {{gap}}Најзад, у вече, у клубу и код Костекалдиних, занесен пуншем с јајима, усклицима и одобравањима, бљеском осветљења, опијен успехом који је у вароши пожела (?) објава о његовом одласку, злосрећник одлучно изјави, да је сит качкете и да ће ускоро поћи у потеру за великим атласким лавовима.<br /> {{gap}}Громогласно ура прихвати ову изјаву. Ту дође нов пунш с јајима, руковање, грљење и серенада при буктињама до поноћи пред кућицом баобабовом.<br /> {{gap}}Но Тартарен-Санчо не беше задовољан! Та помисао на путовање у Африку и лов на лава пролазила га је језом још унапред; и, вративши се кући, док је почасна серенада одјекивала испод његових прозора, он начини Тартарену-Кихоту једну страховиту сцену, назвавши га луцкастим, занесењаком, малоумним, троструком будалом, излажући му потанко све несреће које га очекују на том походу: бродоломе, реуматизам, врућицу, срдобољу, црну кугу, елефантијазис и остало…<br /> {{gap}}Залуду се Тартарен-Кихот преклињао да неће чинити будалаштине, да ће се добро утоплити, да ће понети све што је потребно, Тартарен-Санчо није хтео ништа да чује. Јадни човек већ гледаше себе рашчупана од лавова, прогутана пустињским песком као оно некад Камбиз, те други Тартарен једва успе да га мало умири објашњавајући му да то не мора бити баш одмах, да га ништа не гони и да на крају крајева они још нису отпутовали.<br /> {{gap}}Заиста, и сувише је јасно да се у овакав поход не полази тек онако, без главе. До ђавола! ваља знати куда се путује, а не полазити као птица…<br /> {{gap}}Пре свега, Тарасконац је хтео да прочита записе великих афричких путника, извештаје Монго-Парка, Каје-а, Доктора Ливингстона, Анри Диверјера.<br /> {{gap}}Из њих виде да се ти неустрашими путници, пре но што су навукли своје сандале за далеке путеве, беху из раније спремали да поднесу глад, жеђ, дуги ход без одмора, оскудице од сваке руке. Тартарен хтеде да ради као и они, па је због путовања од тога дана јео само ''попару.'' — То што у Тараскону зову ''попара'', је неколико крижака хлеба потопљених у врелу воду, с једним ченом бела лука, с мало мајкине душице и листићем лорбера. — Као што видите, начин живота беше строг и можете мислити како је јадни Санчо начинио кисело лице…<br /> {{gap}}Привикавању на попару Тартарен од Тараскона придружи и друге мудре навике. Тако, да би се навикнуо на дуги ход, он примора себе да сваког јутра седам, осам пута узастопце обиђе варош, идући час убрзаним, час гимнастичким кораком, с лактовима припијеним уз тело и са два мала бела шљунка у устима по античкој моди.<br /> {{gap}}За тим, да би се навикнуо на ноћну свежину, на маглу, на росу, силазио би сваке вечери у своју башту и ту остајао до десет и једанаест сахата, сȃм с пушком, у заседи иза баобаба.<br /> {{gap}}Најзад, докле год менажерија Митенова беше у Тараскону, ловци качкета, који би се дуже задржали код Костекалде, могли су, пролазећи преко трга пред замком, видети неку тајанствену прилику где иза бараке хода уздуж и попреко.<br /> {{gap}}То беше Тартарен, који се навикаваше да не дршћући слуша лавовску рику у мрачној ноћи. == Извор == Звезда, 1900. стр. 179—181. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> qwvwvwf6ehp7qc3wpnp2hh31j8a523u 0 61268 144495 2026-06-23T10:53:57Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]] | -{X}- | [[Тартарен Тарасконац/1/XI|-{XI}-]] }} <center>'''Пре поласка'''</center> {{gap}}Док се Тартарен тако заносио свакојаким херојским навикама, Тараск… 144495 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]] | -{X}- | [[Тартарен Тарасконац/1/XI|-{XI}-]] }} <center>'''Пре поласка'''</center> {{gap}}Док се Тартарен тако заносио свакојаким херојским навикама, Тараскон не скидаше очију с њега; све се сада занимаше само њиме. Лов на качкете бедно преживљаваше, романсе замукоше, у Безикетовој апотеци, клавир је чамео под својом зеленом навлаком, и шпанске муве сушаху се озго, отегнувши папке горе… Тартаренов поход беше зауставио све.<br /> {{gap}}Требало је видети успех Тараскончев у салонима. За њега се отимаху, свађаху, позајмљиваху га, отрзаху га једни од других. Није било веће части за госпође него ли отићи с Тартареном под руку у Митенову менажерију, и саслушати пред лавовим кавезом објашњење, како се поступа при ловљењу овог великог звериња, где треба гађати, на колико корака, да ли су несрећни случајеви чести, ит.д., ит.д.<br /> {{gap}}Тартарен је давао сва објашњења која су му тражена. Он беше читао Жила Жерарда и знађаше лов на лавове у прсте, као да је био у њему. А и говорио је о тим стварима с великом речитошћу.<br /> {{gap}}Али где је био најлепши, то је вечером о вечери код председника Лаведеца или јуначког команданта Бравиде, негдашњег капетана војне одеће, када се донесе кафа, и када, пошто се све столице привуку, навале на њега да говори о своме будућем лову…<br /> {{gap}}Тада с лактом на чаршаву и носем у својој кафи, јунак би узбуђеним гласом причао све опасности што га чекаху тамо доле, у Африци. Говорио је о дугим, ноћним бусијама без месечине, о кужним баруштинама, рекама отрованим лишћем олеандровим, о снеговима, жестоким сунчаним припекама, скорпијама, кишама од скакаваца; говорио је и о начину живота и навикама великих лавова атласких, њиховом начину борења, њиховој горостасној снази и њиховој крвожедности у време парења..<br /> {{gap}}Затим, распаљујући се својом рођеном причом, дигао би се од стола, разџилитао би се посред трпезарије, и подражавајући рици лавовој, треску карабинке, дан! дан!, звиждању праскавог куршума фт! фт! млаташе, урлаше, обараше столице…<br /> {{gap}}Око стола све пребледело. Људи се погледаху вртећи главом, госпође, са запрепашћеним узвицима, у страху затвараху очи, старци ратоборно витлаху својим дугим штаповима, а у соби поред ове, мали дечаци, отпраћени још за рана у постељу, тргнути иза сна риком и пуцњима, грдно се поплашише и тражаху свећу.<br /> {{gap}}Међутим, Тартарен се још никако не крену на пут. == Извор == Звезда, 1900. стр. 310—311. <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> 9n4es28e6yu9wrebkk7115vf3957fhr