Песме сунца

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.11</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Песме сунца</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11094</id>
    <revision>
      <id>145209</id>
      <parentid>145053</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T13:35:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145209</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8863" sha1="dzkpfbt66fr9ed5b2zbhi6mbo18yweq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме сунца (1929)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељима Алекси Шантићу и Атанасију Шоли''&lt;/center&gt;

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{gap}}'''-{I.}- [[Песме сунца/Сенке по води|Сенке по води]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Залазак сунца|Залазак сунца]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/У сумраку|У сумраку]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Падање лишћа|Падање лишћа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Акорди|Акорди]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Познанство|Познанство]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Тишина|Тишина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Једне вечери у сутон|Једне вечери у сутон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Јабланови|Јабланови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Чежња|Чежња]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Новембар|Новембар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Морска врба|Морска врба]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Сат|Сат]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поноћ|Поноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зашто?|Зашто?]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Поезија|Поезија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел|Зимски пастел]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Подне|Подне]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Римски сонет|Римски сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сенке по води/Самоћа|Самоћа]]&lt;br&gt;

{{gap}}'''-{II.}- [[Песме сунца/Јадрански сонети|Јадрански сонети]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Поред воде|Поред воде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Крај мора|Крај мора]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Село|Село]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Лето|Лето]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Слушање|Слушање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Дубровачки requiem|Дубровачки requiem]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Далмација|Далмација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Ноћни стихови|Ноћни стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Јутрењи сонет|Јутрењи сонет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Звезде|Звезде]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Месечина|Месечина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јадрански сонети/Вечерње|Вечерње]]

{{gap}}'''-{III.}- [[Песме сунца/Јутарње песме|Јутарње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Прича|Прича]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Напон|Напон]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Шум|Шум]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Јутарње песме/Сусрет|Сусрет]]

{{gap}}'''-{IV.}- [[Песме сунца/Вечерње песме|Вечерње песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сунцокрети|Сунцокрети]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Сета|Сета]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма мрака|Песма мрака]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Чекање|Чекање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Вечерње песме/Међа|Међа]]

{{gap}}'''-{V.}- [[Песме сунца/Сунчане песме|Сунчане песме]]'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Поље|Поље]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Свитање|Свитање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Суша|Суша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ћук|Ћук]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Шума|Шума]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрак|Мрак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Киша|Киша]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Оморина|Оморина]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Бор|Бор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ветар|Ветар]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Април|Април]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Буква|Буква]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Мрави|Мрави]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Сунчане песме/Недеља|Недеља]]

{{gap}}'''-{VI.}- [[Песме сунца/Душа и ноћ|Душа и ноћ]]:'''&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Душа|Душа]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Носталгија|Носталгија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Напор|Напор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сапутници|Сапутници]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Соната|Соната]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Тама|Тама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Досада|Досада]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Страх|Страх]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Екстаза|Екстаза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Замор|Замор]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен|Рефрен]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Враћање|Враћање]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Снови|Снови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Крај|Крај]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сати|Сати]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Стихови|Стихови]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Песма|Песма]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Суза|Суза]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Рапсодија|Рапсодија]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Мир|Мир]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Растанак|Растанак]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Вече|Вече]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Измирење|Измирење]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Гама|Гама]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Сусрет|Сусрет]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Резигнација|Резигнација]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Символ|Символ]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Распуће|Распуће]]&lt;br&gt;
[[Песме сунца/Душа и ноћ/Опсена|Опсена]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Збирке песама]]
[[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]]</text>
      <sha1>dzkpfbt66fr9ed5b2zbhi6mbo18yweq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лирика</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11101</id>
    <revision>
      <id>145207</id>
      <parentid>143713</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T13:34:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145207</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1759" sha1="n6gnzpxjy1k9go92x3gthcwko3xh6az" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Лирика (1943)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}


&lt;center&gt;'''ЛИРИКА'''&lt;/center&gt;
[[Слика:Dučić-Lirika-1943.png|десно|мини|195px|Насловна страна]]

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Лирика/Човек говори Богу|Човек говори Богу]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Семе|Семе]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Пут|Пут]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Побожна песма|Побожна песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Слутње|Слутње]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Песма (Ноћ је наједном)|Песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Гозба|Гозба]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Богу|Богу]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Натпис|Натпис]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Сенка|Сенка]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Јесења песма|Јесења песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Коб|Коб]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Пустиња|Пустиња]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Ноћ|Ноћ]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Песма (Господ ме сеја)|Песма]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Хришћанско пролеће|Хришћанско пролеће]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Тајна|Тајна]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Путник|Путник]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Звезде|Звезде]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Повратак|Повратак]]&lt;br&gt;
[[Лирика/Химера|Химера]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Збирке песама]]
[[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]]</text>
      <sha1>n6gnzpxjy1k9go92x3gthcwko3xh6az</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме љубави и смрти</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11104</id>
    <revision>
      <id>145208</id>
      <parentid>144117</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T13:35:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145208</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4646" sha1="pbeviczdb39yo7hux92kal7568968m9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Песме љубави и смрти (1929)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Слободану Јовановићу''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Химера|Химера]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Срце|Срце]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Жена|Жена]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Завет|Завет]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма (Никад не знам куд ће)|Песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Тајна|Тајна]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Гнездо|Гнездо]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Лепота|Лепота]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Сутон|Сутон]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Бескрајна песма|Бескрајна песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Наша срца|Наша срца]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Моја љубав|Моја љубав]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Очи|Очи]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Чедност|Чедност]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Номади|Номади]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Велика ноћ|Велика ноћ]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/За звездама|За звездама]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Стварање|Стварање]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Мирна песма|Мирна песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Тренуци|Тренуци]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Непријатељ|Непријатељ]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Крила|Крила]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма љубави|Песма љубави]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма сутона|Песма сутона]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма тишине|Песма тишине]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма умирања|Песма умирања]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Последња песма|Последња песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма (Једним истим путем)|Песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Заборав|Заборав]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма срца|Песма срца]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Ћутање|Ћутање]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песма жени|Песма жени]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Сумња|Сумња]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Строфе једној жени|Строфе једној жени]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Најтужнија песма|Најтужнија песма]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песме Богу|Песме Богу]]&lt;br&gt;
** [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
** [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
** [[Песме љубави и смрти/Песме Богу/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песме смрти|Песме смрти]]&lt;br&gt;
** [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
** [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
** [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
** [[Песме љубави и смрти/Песме смрти/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
* [[Песме љубави и смрти/Песме жени|Песме жени]]
** [[Песме љубави и смрти/Песме жени/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
** [[Песме љубави и смрти/Песме жени/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
** [[Песме љубави и смрти/Песме жени/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
** [[Песме љубави и смрти/Песме жени/IV|-{IV}-]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Збирке песама]]
[[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]]</text>
      <sha1>pbeviczdb39yo7hux92kal7568968m9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царски сонети</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11105</id>
    <revision>
      <id>145211</id>
      <parentid>144968</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T13:35:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145211</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3771" sha1="agg2jxjwnxbk5irmy5srrh24vvmeujv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Царски сонети  (1930)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Слободану Јовановићу''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{gap}}[[Царски сонети/Царски сонети|Царски сонети]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Царица|Царица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Двобој|Двобој]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Цар|Цар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Житије|Житије]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Запис|Запис]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Копљаници|Копљаници]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Радовиште|Радовиште]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Владичица|Владичица]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Манастир|Манастир]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Дубровник|Дубровник]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Слава|Слава]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Царски сонети/Паж|Паж]]

{{gap}}[[Царски сонети/Моја отаџбина|Моја отаџбина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Ave Serbia|-{Ave Serbia}-]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Маћедонија|Маћедонија]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда|Хорда]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Вардар|Вардар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Херцеговина|Херцеговина]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Химна победника|Химна победника]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Моја отаџбина/Брегалница|Брегалница]]

{{gap}}[[Царски сонети/Дубровачке поеме|Дубровачке поеме]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки мадригал|Дубровачки мадригал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар|Дубровачки поклисар]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки пастел|Дубровачки пастел]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачко вино|Дубровачко вино]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки карневал|Дубровачки карневал]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки епитаф|Дубровачки епитаф]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки барок|Дубровачки барок]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки сенатор|Дубровачки сенатор]]&lt;br&gt;
[[Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки арцибискуп|Дубровачки арцибискуп]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Збирке песама]]
[[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]]</text>
      <sha1>agg2jxjwnxbk5irmy5srrh24vvmeujv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Плаве легенде</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11106</id>
    <revision>
      <id>145210</id>
      <parentid>145024</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T13:35:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145210</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3125" sha1="n4mtbgjpzmffl67s3438i1ph44vspxo" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Плаве легенде (1930)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;center&gt;''Пријатељу Иви Ћипику''&lt;/center&gt;
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Плаве легенде/Човек и пас|Човек и пас]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Црна песма|Црна песма]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Прича о јаком|Прича о јаком]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/На стени|На стени]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Мала принцеза|Мала принцеза]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Вечерње|Вечерње]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Равнодушност|Равнодушност]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Љубав|Љубав]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Дело|Дело]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Пролетња песма|Пролетња песма]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Вечерње песме|Вечерње песме]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Човек|Човек]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Сунце|Сунце]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Острво папагаја|Острво папагаја]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Рука|Рука]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Огледала|Огледала]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Отров|Отров]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Зохра|Зохра]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Пророци|Пророци]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Дубровачка песма|Дубровачка песма]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Казна|Казна]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Светлост|Светлост]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Срећа|Срећа]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Песма о Богу|Песма о Богу]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Другови|Другови]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Песма о жени|Песма о жени]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Јеврејска песма|Јеврејска песма]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Светац|Светац]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Зизема|Зизема]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Семе|Семе]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Стари запис|Стари запис]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/Песма Христу|Песма Христу]]&lt;br&gt;
[[Плаве легенде/На раскршћу|На раскршћу]]&lt;br&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Збирке песама]]
[[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]]</text>
      <sha1>n4mtbgjpzmffl67s3438i1ph44vspxo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Јовановић Змај</title>
    <ns>100</ns>
    <id>15539</id>
    <revision>
      <id>145199</id>
      <parentid>145197</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T12:01:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Збирке песaма */</comment>
      <origin>145199</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9429" sha1="05irx8bdm7nrzgpuf1ie2tj038407b7" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме =  Јовановић Змај
| иницијал_презимена = J
| годинарођења = 1833
| годинасмрти = 1904
| опис = '''Јован Јовановић Змај''' је био српски песник, драмски писац, преводилац и лекар. Током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Сматра се за једног од највећих лиричара српског романтизма.
| слика =Uroš Predić - Jovan Jovanović Zmaj, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Јован Јовановић Змај
| вики_цитати = Јован Јовановић Змај 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Jovanović Zmaj
}}

* [[Ала је леп овај свет]]
* [[Светли гробови]]
* [[Једна цура]]
* [[Зора руди]]
* [[Кад се сетим]]
* [[Под прозором (Јован Јовановић Змај)|Под прозором]]
* [[Три хајдука]]
* [[Кажи ми, кажи]]
* [[Вила Андосила и птица невидица]]
* [[Невина је]]
* [[Куда ће, куд ће]]
* [[Бисенија]]
* [[Из Дрине]]
* [[Што је пало у невр’јеме иње]]
* [[Не пева лабуд]]
* [[Лем-Едим]]
* [[На гробу Хафисовом]]
* [[Селим-бег]]
* [[Бранкова жеља]]
* [[Дижимо школе!]]
* [[Негдашњем пријатељу]]
* [[Муње и громови]]
* [[Ноћ је света]]
* [[Пчеле и прото-поп Недјељко]]
* [[Пјесма без краја]]

'''Друга певанија'''

* [[Откиде се]]
* [[Волео бих лежат’ мирно]]
* [[Туга материна за првенцем]]
* [[Ко ће као љубав!]]
* [[Оркан]]
* [[Из космичких песама]]
* [[Једној девојци]]
* [[Одзив]]
* [[(Хајне)]]
* [[Рузмарин]]
* [[На извору (Јован Јовановић Змај)|На извору]]
* [[Хеј, да ми је царевати]]
* [[Негда]]
* [[Не жалим]]
* [[Лепотица без милоште]]
* [[На гробљу (Јован Јовановић Змај)|На гробљу]]
* [[Човечје срце]]
* [[Што се касно увиђа]]
* [[Хука... треска...]]
* [[И ако је ноћ вечита...]]
* [[Тихе сузе]]
* [[Јеси л’ гледô...]]
* [[Мојој деци]]
* [[Суза и уздах]]
* [[У атељеу]]
* [[Анђео и ђаво]]
* [[У сватови једне српкиње]]
* [[Ноћ (Јован Јовановић Змај)|Ноћ]]
* [[Дивна звезда]]
* [[Лаку ноћ (Јован Јовановић Змај)|Лаку ноћ]]
* [[Залутао анђео]]
* [[За потоком]]
* [[Стручак плаве љубичице]]
* [[Породична слика]]
* [[Волео бих згрешити...]]
* [[Имам једну воћку...]]
* [[У грозници...]]
* [[Коњаник-дивљак, страхотник...]]
* [[Гвожђе и злато]]
* [[Какав је данас дан]]
* [[Прва пријатељска суза на глас о смрти]]
* [[Побри Стеви Каћанском]]
* [[Побри Стевану Каћанском]]
* [[Ужас и невоља у Загребу]]
* [[Шта се чује]]
* [[На гробу човека Александра]]
* [[За Гирфилдом]]
* [[Гарибалдију]]
* [[Виктор Иго (Ј. Ј. Змај)]]
* [[Спрам Месеца]]
* [[На Гробу Филипа Вишњића]]
* [[У спомен једном калдрмџији]]
* [[Омладини]]
* [[Предзимска песма]]
* [[Зимска]]
* [[Зима (Јован Јовановић Змај)|Зима]]
* [[Јелка]]
* [[Песник пред Божић]]
* [[Предбожићна]]
* [[Претпролећна песма]]
* [[Бора у Црној Гори]]
* [[Удовица, сиротица, незналица]]
* [[Удела сиромашне удовице]]
* [[Родио се Христос!]]
* [[Христос на мору]]
* [[Богаташ и убоги Лазар]]
* [[Добар међу злима]]
* [[Мало просјаче]]
* [[Приморкиња (Ј. Ј. Змај)]]
* [[Образ]]
* [[Демостенова смрт]]
* [[Тал]]
* [[Дескашев и Бранко]]
* [[Зашто је Даничић променио презиме?]]
* [[Драгоме Љуби Ненадовићу]]

'''Позив у комендију'''

* [[Мали Коњаник]]
* [[Два зеца]]
* [[Пера као доктор]]
* [[Мали брата]]
* [[Пачија школа]]
* [[Мали Јова]]
* [[Материна маза]]
* [[Срда]]
* [[Уф!]]
* [[Лени Рава]]
* [[Како би то стајало]]
* [[Купање]]
* [[Зашт' је војска ућутала]]
* [[Чупоглавац из кутије]]
* [[Мали див]]
* [[Ево наших ласта]]
* [[Дете и лептир]]
* [[Како је жабац стекао бркове]]
* [[Жаба чита новине]]
* [[Магарац и фрула]]
* [[Аратос такве љубави]]
* [[Врабац и мачка]]
* [[Ала су то грдне муке...]]
* [[Бродари на везаном чамцу]]
* [[Добри суседи]]
* [[Наш јунак]]
* [[Мали филозоф]]
* [[Аца гушчар]]
* [[Ветар (Јован Јовановић Змај)|Ветар]]
* [[Позив у комендију]]
* [[Концерт]]
* [[Патак и жабе]]

'''Ала је леп овај свет'''

* [[Ђацима на почетку школске године]]
* [[Свет (Јован Јовановић Змај)|Свет]]
* [[Хвала (Јован Јовановић Змај)|Хвала]]
* [[Пера и његов Каро]]
* [[Киша (Јован Јовановић Змај)|Киша]]
* [[Весеље у риту]]
* [[Зека, зека из јендека!]]
* [[Веверица]]
* [[Чворак]]
* [[Страшило]]
* [[Вече (Јован Јовановић Змај)|Вече]]
* [[Зимска песма (Јован Јовановић Змај)|Зимска песма]]
* [[Код мачке на части]]
* [[Сунце и ветар]]
* [[Лакоумна штука]]
* [[Коњ и врабац]]
* [[Мачак иде мишу у сватове]]
* [[Ћуран и врабац]]
* [[Лупеж и пас]]
* [[Четири мачке]]
* [[Лаж]]
* [[Истина (Јован Јовановић Змај)|Истина]]
* [[Пази шта чиниш]]
* [[Нећеш, лијо, што си хтела!]]
* [[Пливач и жаба]]
* [[Прекомерност]]
* [[Сади дрво]]
* [[У новом капуту]]
* [[Слон]]
* [[Песма о Максиму]]
* [[Гаша]]
* [[Страшљивац]]
* [[Дед и унук]]
* [[Птица у кавезу]]
* [[Малена сам]]

'''Песме из часописа ''[[w:Невен (часопис за децу)|Невен]]'''''

* [[Свети Сава (Змај)]]
* [[Ко си ти?]]
* [[Уф!]]
* [[А!]]
* [[Мало просјаче]]
* [[Херцеговка]]
* [[Ала, ала — то му баш не ваља]]
* [[Мали шпекулант]]
* [[Бар се данас неће зепсти!]]
* [[Оџачар]]
* [[Цигани у Бесарабији]]
* [[Бобук од сапунице]]
* [[Тешко је то погодити]]
* [[Љубичица (Змај)]]
* [[Мали филозоф]]
* [[Одʼте, децо, меда се купа!]]
* [[Мој лов]]
* [[Жао нам је — чисто би се смејали]]
* [[Малим Српкињама]]
* [[Јањина нагла радост]]
* [[Лепо, млого, па јефтино]]
* [[Бродари на везаном чамцу]]
* [[Охохо!]]
* [[Јунак Лака]]
* [[Пера и његов Каро]]
* [[Аратос такве љубави]]
* [[Четворо у корпи]]
* [[Наздрављач]]
* [[Сова и друге тице]]

== Збирке песaма ==
* [[Ђулићи]] (1864)
* [[Ђулићи увеоци]] (1882)

== Драме ==
* [[Шаран]]

== Преводи ==
* ''[[Источни бисер]]'' (1861)
* ''[[Демон (Љермонтов)|Демон]]'' (1863), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Увелак]]'' (1865), од Љермонтова

== Остале песме ==
* [[Мајка српскога јунака]]
* [[Бојна песма]]
* [[Нова година 1877.]]
* [[„Српска војска приближује се Косову”]]
* [[За срећна пута]]
* [[Имна уједињене српске и хрватске академске омладине]]
* [[Народна имна]]

[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>05irx8bdm7nrzgpuf1ie2tj038407b7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Драгутин Илић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>22533</id>
    <revision>
      <id>145221</id>
      <parentid>143180</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T18:09:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводи */</comment>
      <origin>145221</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3374" sha1="4wm287bf7905swvuasmwlr1o7wc9yal" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Драгутин
| презиме = Илић
| иницијал_презимена = И
| годинарођења = 1858
| годинасмрти = 1926
| опис = '''Драгутин Илић''' (1858-1926) био је српски књижевник, драматург, новинар, правник и политичар.
| слика = Dragutin J. Ilic (1858-1926).jpg
| опис_слике =
| википедија = Драгутин Илић
| вики_цитати = Драгутин Илић
| остава = 
| остава_кат = Dragutin Ilić
}}

== Песме ==

* [[Пошета мома...]]
* [[Големо либе]]
* [[К'о санак лепи...]]
* [[Храм (Драгутин Илић)|Храм]]
* [[Молитва Богу]]
* [[Залазак сунца]]
* [[Избраник]]
* [[У тајности]]
* [[У машти]]
* [[Споменак]]
* [[Из мелодија]]
* [[Доцкан]]
* [[Хавет]]
* [[Право зло]]
* [[Изгубљеној нади]]
* [[У туђини (Драгутин Илић)|У туђини]]
* [[*** (У данима очајања...)]]
* [[Полажајник]]
* [[И ја ћу...]]
* [[Знаш ли зашто?]]
* [[Једној ружици]]
* [[Својој нади]]
* [[Подсјет на прошлост]]
* [[*** (Пред твојом успоменом, са тужним стојим болом...)]]
* [[Мој удел]]
* [[На жези]]
* [[Зимска ноћ (Драгутин Илић)|Зимска ноћ]]
* [[Туго-ле!...]]
* [[У споменицу (Драгутин Илић)|У споменицу]]
* [[Дах пролећа]]
* [[Ја и пролеће]]
* [[Кад чујем]]
* [[Песников уздах]]
* [[Клеветнику (Драгутин Илић)|Клеветнику]]
* [[Химна Србији]]

== Романи ==

* [[Index:Dragutin Ilić - Hadži Diša.pdf|Хаџи Диша]]
* [[Index:Dragutin Ilić - Hadži Đera.pdf|Хаџи Ђера]]
* [[Секунд вечности]]

== Приповетке ==

* [[Српска божићна легенда]]
* [[Фаустова мелодија]]

'''[[Index:Dragutin Ilić - Svetle slike.pdf|Светле слике]]'''

* [[Page:Dragutin Ilić - Svetle slike.pdf/9|„Талита куми!&quot;]]
* [[Page:Dragutin Ilić - Svetle slike.pdf/33|Бура на мору]]
* [[Иродијада]]
* [[Трнов венац]]
* [[Васкрсење (Драгутин Илић)|Васкрсење]]
* [[Стефан]]
* [[Савле]]
* [[Ананије]]

== Драме ==

* [[Краљ Вукашин]] (1883)
* [[Јаквинта]] (1883)
* [[Прибислав и Божана]] (1887)
* [[Отмица]] (1887)
* [[После милијон година]] (1889)
* [[За веру и слободу]] (1890)
* [[Лихварка]] (1895)
* [[Женидба Милоша Обилића]] (1898)
* [[Женик слободе]] (1904)
* [[Виђење Карађорђево]] (1904)
* [[Саул]] (1906)
* [[Три депутације]] (1906)
* [[Незнани гост]] (1907)

== Преводи ==
* ''[[Руслан и Људмила]]'' (1904), од [[Пушкин|Пушкина]]

[[Категорија:Драгутин Илић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>4wm287bf7905swvuasmwlr1o7wc9yal</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Источни бисер</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31172</id>
    <revision>
      <id>145212</id>
      <parentid>74715</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T13:37:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145212</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2992" sha1="d7ro1imreui3gohryg9zkfdfojddwi9" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Источни бисер. Скупљене песме разних источних песника
| одељак=
| аутор= Јован Јовановић Змај
| година= 1861
| белешке=
}}

:[[Исток (Јован Јовановић Змај)|Исток]]
:МУХАМЕД ШEMЗЕДИН ХАФИС
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 1|-{I}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 2|-{II}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 3|-{III}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 4|-{IV}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 5|-{V}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 6|-{VI}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 7|-{VII}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 8|-{VIII}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 9|-{IX}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 10|-{X}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 11|-{XI}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 12|-{XII}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 13|-{XIII}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 14|-{XIV}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 15|-{XV}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 16|-{XVI}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 17|-{XVII}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 18|-{XVIII}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 19|-{XIX}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 20|-{XX}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 21|-{XXI}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 22|-{XXII}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 23|-{XXIII}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 24|-{XXIV}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 25|-{XXV}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 26|-{XXVI}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 27|-{XXVII}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 28|-{XXVIII}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 29|-{XXIX}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 30|-{XXX}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 31|-{XXXI}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 32|-{XXXII}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 33|-{XXXIII}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 34|-{XXXIV}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 35|-{XXXV}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 36|-{XXXVI}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 37|-{XXXVII}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 38|-{XXXVIII}-]]
::[[Мухамед Шемзедин Хафис 39|-{XXXIX}-]]
:МИРЗА ШАФИ
:РАЗНИ ИНИ ПЕСНИЦИ

[[Категорија:Збирке песама]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:1861.]]</text>
      <sha1>d7ro1imreui3gohryg9zkfdfojddwi9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Богдан Поповић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>60378</id>
    <revision>
      <id>145201</id>
      <parentid>145195</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T13:20:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145201</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1690" sha1="2swg8yccu12nd35622wl24pga16qu0s" xml:space="preserve">{{аутор
 | име                =Богдан
 | презиме            =Поповић
 | иницијал_презимена =П
 | годинарођења       =1864
 | годинасмрти        =1944
 | слика              =Bogdan Popović.jpg
 | опис               ='''Богдан Поповић''' (20. децембар 1863/1. јануар 1864 — 7. новембар 1944) био је српски књижевни критичар, есејиста, универзитетски професор и академик.
 | википедија         =Богдан Поповић
 | вики_цитати        =Богдан Поповић
 | остава             =
 | остава_кат         =Bogdan Popović
}}

== Дела ==
* [[Књижевни листови (Б. Поповић)|Књижевни листови]] (1901)
* [[Песме од Алексе Шантића (Б. Поповић)|Песме од Алексе Шантића]] (1901)
* [[Три приче Радоја Домановића (Б. Поповић)|Три приче Радоја Домановића]] (1902)
* [[Јован Јовановић Змај (Б. Поповић)|Јован Јовановић Змај]] (1904)
* [[Шекспир и др Лаза Костић (Б. Поповић)|Шекспир и др Лаза Костић]] (1907)
* [[Шекспир или Бекон?]] (1908)
* [[Теорија „Ред-по-ред”]] (1910)

== Дела о Богдану Поповићу ==
* [[Богдан Поповић (П. Талетов)]] (1914), од [[Петра Талетова]].

[[Категорија:Српски књижевни критичари]]</text>
      <sha1>2swg8yccu12nd35622wl24pga16qu0s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Вилински збор</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60601</id>
    <revision>
      <id>145220</id>
      <parentid>142062</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T18:00:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145220</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4799" sha1="m8pyrcpwhxntyov2hbev6jejeckhep7" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Вилински збор
| одељак=
| аутор= Светозар Милетић
| година= 1847
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Тамо, гди се гора диже,
::И зелени вечно гај,
Тамо, гди је моћ природе
::Произвела земни рај,
У бајноме тамо лугу,
::Од векова бели с’ двор,
И ту беле горске виле,
::Често држе тајни збор.

Бајно вече — кад је свуда
::Сјајни месец лио чар,
У чаробну ону гору,
::Одмами ми чувства жар.
Све је тихо — све је мирно, —
::Само горски шушти лист;
— Ој! тако су мирне груди,
::Које од зла сваког чист. —

Двор су јеле опколиле,
::Као стене бели град,
А липове над њим гране,
::Шире, лију, сен и слад.
И влашчићи кад стигоше,
::На највиши неба свод:
Ал’ се зачу’ са свих страна,
::Као неки лаган ход.

Куд ћу — шта ћу? и на липу
::Поноћни ме попне стра,
И већ прва стигне вила —
::Бела ти је, брате, сва.
Танан копрен овлаш крије
::Дражестни јој витки стас,
А по њени плећа бели,
::Просула се златна влас.

Одкривени из недара —
::Разлива се свуда чар,
А од њена лица сјајна,
::И сам неба трепти шар.
Кад се виле искупише
::На поноћни тајни збор,
Оне коло поведоше, —
::Коло — слоге дивни створ.

Трипут су га обиграле.
::Дижућ’ јасна грла клик,
Па се онда одпустиле,
::А на прве виле миг;
И овој се све поклоне,
::Јер је прву каже стас;
Реко би је Србијанка —
::Она ’вако диже глас:

„Од како је јуначки ме
::Избавио, Сестре! син,
И новога нам живота,
::Процветао бели крин:
На ново се ми скупљамо,
::На поноћни овде збор,
Гди нас само гора слуша,
::И злаћени звезда’ хор.

„Ал’ нема нам Сарајевке,
::Да сестара краси лик,
Не чује се Херцеговке,
::И Бугарке јасан клик,
Нити оне јадне знају,
::За времена моћни крок,
Но и сада у сужанству
::Горки суза’ лију ток.

„Гди су они сад јунаци,
::Оштри као муње плам?
За л’ им светло може лице,
::Подносити овај срам?
Ил’ не чују онај тужни,
::Што домаша звезде, плач,
Ил’ заливен из корица
::Извадит’ се не да мач?

„Је ли славно с’ братском сузом
::Смешан пити мира слад?
Ил’ јунаке, као негда,
::Већ не рађа мајка сад?
Ал’ тако ми не чуо се
::У горици од сад глас,
И поноћни не видио
::Међу вама, сестре, час:

„Добави’ ћу чедо мало,
::Што за мајке не зна груд,
Да на њојзи не посиса
::Мудрог века отров худ.
Мојим ћу га вила млеком
::Дојит’, да је сваком знан,
Вилином га водом појит’,
::Мојом песмом мамит’ сан.

„И до бритке када сабља,
::Дорасти ми јунак млад,
Кад му душа већ запламти,
::Да јуначки сврши рад:
Сабљу ћу му Душанову, —
::Што изгуби нејак син,
Када га је кроз горицу,
::Вио злобни Вукашин:

„Да’ ћу му да” — но све виле
::Сад на звезда’ гледну хор,
И хитрије него муње,
::У бели се скрише двор.
Ах! ви звезде, што ми брзо
::Прекратисте вила’ час,
Те ми сјајне будућности,
::Не довршен оста глас.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1847. ''Славјанка'', стр. 79–84.

{{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}}</text>
      <sha1>m8pyrcpwhxntyov2hbev6jejeckhep7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Салангана</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60751</id>
    <revision>
      <id>145222</id>
      <parentid>142630</parentid>
      <timestamp>2026-07-16T11:28:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145222</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3222" sha1="5fhr00jecuaadpj92hzasteyzowogrp" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Салангана
| одељак=
| аутор=Јован Дучић
| година=1897
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ко нада мном шумор лисја тихо шуме ситни вали
Гдје крај мене цвјеће мири и протиче поток мали.

​То је мјесто благих снова, гдје но журно сваког дана
Долијеће једна ласта, једна ласта салангана.

​Па преврће, цвркће, пјева, у дубокој, нʼјемој гори
И сићаним гласом својим чудну неку причу збори:

…Има негдје жарка земља, у њој сунце огањ лије
И огромно дрвље мрко под само се небо вије.

​Ту висока трска шуми и ту вјечно љето влада,
Не мрачи се ведро небо, нити тиха роса пада.

​На обали мора сињег, вољаху се младо двоје
Она јʼ плела котарице, он дугачке мреже своје.

​Њина љубав жарка бјеше, као њино сунце сјајно,
А не знаде за њу нико! Љубљаху се тихо, тајно.

​Све док једног тужног дана, кад се ноћни вео диже,
Као вихар из даљине мрачни неки путник стиже.

​— О младићу, смјерно рече, благослов ти из далека,
У теби је крв краљевска, тебе свʼјетли престо чека.

​Хајде са мном!… И одоше. Он остави шум валова,
Своју милу, мреже своје, љупка мјеста слатких снова.

​Чекала га дуго, дуго… слутња јој је страшна била
И плела је котарице и горке је сузе лила.

​И луташе кроз крајеве, што јој слатку прошлост скрише,
Ал узаман — свог драгана не дочека никад више.

​Тад скрхана срца свога, кроз дубоке тајне јаде,
Молила је небо вјечно да јој лака крила даде —

​Да полети широм свʼјета, да се дигне небу гори,
И о срцу невјерноме да жалосну причу збори.

​А небо јој даде крила. И још и сад сваког дана,
Звони туга, што је прича једна ласта салангана.

​И њу слуша небо, човјек, свака тица, лист у гори,
И слуша је тих поточић, у самоћи што ромори…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Босанска вила'', 30. новембар 1897. Бр. 22. Година XII, стр. 337.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>5fhr00jecuaadpj92hzasteyzowogrp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Збирке песама Јована Дучића</title>
    <ns>14</ns>
    <id>60997</id>
    <revision>
      <id>145203</id>
      <parentid>143716</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T13:31:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145203</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="110" sha1="2ad2kr7snumqggecqolzm6vxq05mydm" xml:space="preserve">[[Категорија:Збирке песама]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]</text>
      <sha1>2ad2kr7snumqggecqolzm6vxq05mydm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Краљица (Ђура Јакшић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61391</id>
    <revision>
      <id>145213</id>
      <parentid>144979</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T13:44:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145213</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36416" sha1="tvh7w0fp2kkhco630wwqtuw6tzqupqz" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Краљица
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| година=1860
| белешке=
}}

{{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дркће као прут. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и упрепаштење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова, које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју своjeга анђела лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се луди.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

{{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор руже, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, а жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, опет одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.&lt;br /&gt;
{{gap}}На томе месту сахранише незнану покојницу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило њино, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол’ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил’ можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и студен камен, на ком се терет и туга у живим цртама показиваше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — да на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше.

&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
„Лакша је земља нег’ ови јади;
Срећнија ј’ много од срца мог;
Она ти лица љуби и хлади . . .
Ох што ме гробом нествори Бог!” . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{gap}}Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга необично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвељено срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ни то несам могао . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жеднећој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер показиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек с веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — хеј онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Само сам ту хтео умрети. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах лепа и мила земљо! Да л’ да те благосиљам, ил’ ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал’ у мени живот одржаваше. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал’ она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми је срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!&lt;br /&gt;
{{gap}}„На грешној земљи живесмо рај!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море сладости отрова точи.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклапају и шапћу: вечна му памет! . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —&lt;br /&gt;
{{gap}}„Две одметнице је тамо позиваху.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она исрва није хтела; алʼ ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и малʼ умръо несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца успламте.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљицо моја! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.&lt;br /&gt;
{{gap}}„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох Краљицо! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала; још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даје!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!” отрован шапат народа парао је срце у мени.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирао сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полу мртва у средини гомиле Турака лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„А где је Краљица, где живот мој?” питао сам у великим мукама. „Где?” али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умръо, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О Краљицо!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам, ја сам!” шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!” сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја више несам чуо . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ђорђе ме је примио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Алʼ једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Из далека је грмило и земља се тресла.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Пред двором беснога Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, алʼ пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Алʼ он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатоме харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„У помрчини ништʼ несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Спрам таке светлости угледам Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ево је!” одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица, псето!” запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица! где?” . . . Алʼ залуд нико ми више неодговараше.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Краљицу несам могао наћи . . .

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Богу сам се молио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и слеваху се низ бледо лице на црни гроб . . .

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! илʼ удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!” . . . смејао се луди . . .

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . .

== Извор ==
1860. ''Даница'', бр. 11. и 12.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}

[[Категорија:Ђура Јакшић]]</text>
      <sha1>tvh7w0fp2kkhco630wwqtuw6tzqupqz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145217</id>
      <parentid>145213</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T15:30:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145217</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37102" sha1="o4xsim78v0jlsxwy7z1x0yvo60yb82d" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Краљица
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| година=1860
| белешке=
}}

{{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дркће као прут. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и упрепаштење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова, које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју своjeга анђела лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се луди.

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
{{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор руже, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, а жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, опет одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.&lt;br /&gt;
{{gap}}На томе месту сахранише незнану покојницу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило њино, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол’ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил’ можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и студен камен, на ком се терет и туга у живим цртама показиваше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — да на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше.

&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
„Лакша је земља нег’ ови јади;
Срећнија ј’ много од срца мог;
Она ти лица љуби и хлади . . .
Ох што ме гробом нествори Бог!” . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{gap}}Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга необично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвељено срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ни то несам могао . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жеднећој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер показиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек с веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — хеј онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Само сам ту хтео умрети. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах лепа и мила земљо! Да л’ да те благосиљам, ил’ ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал’ у мени живот одржаваше. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал’ она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми је срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!&lt;br /&gt;
{{gap}}„На грешној земљи живесмо рај!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море сладости отрова точи.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклапају и шапћу: вечна му памет! . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —&lt;br /&gt;
{{gap}}„Две одметнице је тамо позиваху.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она исрва није хтела; алʼ ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и малʼ умръо несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца успламте.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљицо моја! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.&lt;br /&gt;
{{gap}}„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох Краљицо! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала; још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даје!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!” отрован шапат народа парао је срце у мени.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирао сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полу мртва у средини гомиле Турака лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„А где је Краљица, где живот мој?” питао сам у великим мукама. „Где?” али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умръо, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О Краљицо!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам, ја сам!” шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!” сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја више несам чуо . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ђорђе ме је примио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Алʼ једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Из далека је грмило и земља се тресла.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Пред двором беснога Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, алʼ пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Алʼ он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатоме харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„У помрчини ништʼ несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Спрам таке светлости угледам Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ево је!” одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица, псето!” запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица! где?” . . . Алʼ залуд нико ми више неодговараше.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Краљицу несам могао наћи . . .

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Богу сам се молио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и слеваху се низ бледо лице на црни гроб . . .

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! илʼ удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!” . . . смејао се луди . . .

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . .

== Извор ==
1860. ''Даница'', бр. 11. и 12.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}

[[Категорија:Ђура Јакшић]]</text>
      <sha1>o4xsim78v0jlsxwy7z1x0yvo60yb82d</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мисли о песнику</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61432</id>
    <revision>
      <id>145218</id>
      <parentid>145119</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T16:18:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>145218</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="25725" sha1="0fzq1bct1n2ree8ey6f8ojuyrx79vzh" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Мисли и песнику
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1924
| белешке=
}}
{{Центар|1.}}
{{gap}}Наука види све у еволуцији, а песник види све у вечности: значи у времену које се не даје определити ничим, па ни етапама. Наука види стварање и развијање, а песник разграђивање и рушење. За науку је човек део света, а за песника је свет део човека. Наука види триумф живота у новом листу који избија из старе гране, а песник види стару грану која нестаје у новом листу. За науку је све радост у обнављању, а за песника је све у драми распадања. Наука све види у заточењу хладних природних закона, а песник све хуманизира: изнад свега иставља сенсибилитет људски… Наука гледа и мери умом који је ограничен, а песник мери душом којој се не знају границе, и која је у вези с душом ства̀ри̂. ,,Зато наука само констатује, а песник суди; наука о свету мисли, а песник о свету осећа. Због тога никад се наука и поезија неће измирити, као ни вода ни ватра. Наука, и кад мисли да нешто тумачи, она само класификује феномене. Зато се научне истине често потиру међу собом, али велике истине које су казали песници, ништа није демантовало. Бекон је сматрао законе Галилеја као просте досетке, али ни један песник никад није могао веровати да мрачни детерминизам изражен у Едипу не одговара највећем закону општег живота. Зато једини који тумачи, то је песник који свему тражи крајњи смисао, и који осећа догађаје око себе у њиховом бар једном — можда и једином — односу: у односу према човеку. Зато је песник од свих других људи најближи божанству. Платон ставља у уста Сократа — у једном дијалогу учитеља са рапсодом Јоном — своју дефиницију поезије: Песник је нешто лако, крилато и свето — тумач божанства.

{{Центар|2.}}
Одиста, имају само два творца у космосу: Бог и песник. Први све почне, други све доврши. Тајна песниковог стварања исто је тако дубока и необјашњива као и тајна божјег стварања. Не зна се како је постало једно песничко дело, као што се не зна како је постао космос. Како се једно дело зачне у уму песника, и како оно дође до савршенства израза, то не може себи ни сам песник да објасни. Томе је често повод најмања ситница; цело грађење догађа се у једном душевном стању које зачуђава и самог творца. Зато писци разних естетика изгледају правом песнику обични класификатори готових случајева, онакви какви су ботаничари и зоолози. Велика тајна у којој је зачето и остварено једно уметничко дело, остаје за све и за увек потпуно мрачна. Да један човек буде Шекспир, а да то не буде други човек из друштва тог песника, нити један други човек његовог времена, тај случај остаје тајна можда нарочите конструкције једног организма. Зато је песник потпуно друкчији човек него други људи, и, извесно, није само његово дело једини доказ за ово тврђење. Она толико пута горка нелагодност коју песник осећа у додиру с другим људима, његов напор да се прилагођава средини која је сва у компромисима, док су они за њега читаво насиље, доказују једног вечног странца међу својим најближим. Једино место на којем се он срета са другима, то је сублимна тачка људског живота: идеал. На сваком другом месту, он је одрођен.

{{Центар|3.}}
Најизразитији тип једне расе, то је песник. Он је мерило њеног генија, сенсибилитета, идеологије. Као што стоји на раскршћу између два доба, он стоји и на раскршћу између два народа. То није зидни часовник који показује како сунце иде с ону страну зидова у којима је заточен, него сунчани сат напољу око којег обилази сами сунчани колут и где сама сунчева луча црта своје путеве у васиони. Он је есенција расе, као што је можда њен крајњи мотив. Еуклидес и Ипократис могли су бити научници ма којег народа у културној историји старог доба, и Галилеј је могао бити сународник Архимидиса. Али у свом веку је Софоклес могао бити само песник грчки, а не персијски, финичански или египатски. Данте је могао бити само песник католичке Италије тринаестог века. Песник је чак и израз не само расе него и једне историјске периоде, идеала једне генерације; тако је Тасо песник једне генерације, а Ариосто једне друге, ма колико било кратко доба које раздваја периоде Ренесансе и Реформе. Историчар описује живот других људи, научник описује живот ствари, а само песник говори о себи; и говорећи о себи, говори о оном што је у њему есенцијално, првостепено, најдубље, најактивније људско. Све што дубље иде у себе, све дубље иде у расу. Тако често оде до најопштијег, до опште човечанског, до универзалног: то значи до термина где он постаје велики песник зато што је казао највеће унутрашње истине свих људи свог времена. Ако један песник није био расан, то значи само да није био песник; а ако није био универзалан, то значи само да није био велики песник. Велики су песници као велике звезде по којима се зна увек тачно како стоји однос између дана и ноћи, и које је доба у свемиру.

{{Центар|4.}}
Само песник ствара, јер само он мисли да би измислио. Ко је год нешто створио, он је био песник. Јер све ново што је поникло, поникло је из оне недокучне тајне стварања: из нечег нереалног које је извор свег реалног. Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства. То не значи да песник нема осећања стварности, могућности и немогућности; песници су само људи који гледају на стварност помичући је увек до њених крајњих граница усавршења. На против, он је суперреалан, онај међу људима који јасно види реалност, јасније него ико други, јер је види у њеној непотпуности. Он зна тачно одакле треба да се довеже конац којим се иде од данашње непотпуне стварности до њеног сутрашњег усавршења. Само обични људи виде онолико колико постоји; творци виде и оно што не постоји данас, а што може постојати сутра, јер иначе не би били творци. Реалисти нису ништа створили, они су само примењивали туђе стварање; а кад год су се одмакли од туђег узора, они су само кварили. У парадоксу речено: утописти више вреде него реалисти, јер је много пута једна утопија само зачетак једне истине, идеја у њеном првом заметку. Песник мисли подсвесно; он је једини сасвим интуитиван; и није измислица да он има једно чуло више него други свет. Он стално и оно што не постоји види у облику као да постоји: за све друге је комад белога мрамора само комад белог камена, а за њега је у том хладном предмету узапћена једна богиња или један сотона, који траже само руку уметника да те замисли пусти из њиховог каменог заточења у живот и обожавање. На белом листу хартије на којем нема ничег написаног, за другог човека који се зове Данте или Шекспир, већ на први њихов поглед, на том празном простору заиграју речи најлепше које су речене после речи божјих.

{{Центар|5.}}
Песник је тумач божанства, јер је Божанство слика крајњег идеала човековог. Тај идеал је песник изразио у виду предмета или у виду човека — према развитку културне историје, — по наклоности да све конкретизира и затим све хуманизира. Бог просвећених има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највеће. Пошто песниково дело свагда говори само о највећим вредностима, и говори с усхићењем и вером, он је тумач божанства, онако како то у две речи каже Платон. Има филозофа који су веровали да је космос могао постати без учешћа божјег, што би могло значити да је могао постати и без његове воље, и против његове воље, по једном закону чисто механичном који је сам себи довољан. Али ја не познајем ни једног песника да је био безбожан, и веровао да је грађевина постала без грађевинара. Никад ниједан песник није опустошио свемир и оставио просторе без великог божанског даха који одише из свих ствари око њега. Да Бог није чак ни створио свет и човека по свом образу, него да је Човек направио Бога по свом идеалу, песнику би и то било довољно да буде побожан: он би ничице пао пред лепотом таквог човековог дела које превазилази све друге лепоте на свету. И зато, песник и кад сумња, он верује; јер је сумња осећај а не мисао. Ни атеизам није право одсуство религије у души; апсолутно одсуство религије, то је индиферентност. Песник безбожан не да се ни замислити. Есхилос је ратовао против божанства, али једног божанства конвенционалног, које није потекло из моралног идеала, него из шарене бајке; против Омирових богова који су претворили били Олимп у легло свих порока и тврђаву против свих идеала човекових. Песник Есхилос, међутим, веровао је у једно ново божанство, пријатељско према људима: у Прометеја распетог на Кавказу, претечу Христа распетог на Голготи.

{{Центар|6.}}
Песник је најчистија груда своје земље. Обичном човеку који мисли може отаџбина изгледати једна предрасуда историје. Земља коју зове отаџбином, данас је ужа а сутра шира, данас је на северу а сутра на југу, данас је једнорасна а сутра многорасна. Ми знамо шта се сматрало отаџбином у Тукидидовом добу. Међутим, само осећање за отаџбину остало је неменљиво, и оно је почело кад је почела историја. То је осећање стечено у првој заједници срећа и несрећа једне групе људства, у сигурности код куће, у страху од непријатеља споља. Језик и традиције заједничке, само су еманације једног вишег мотива: мрачне љубави човекове за тло које га храни одмах после мајчиног млека, и које му даје све услове за живот и одбрану. Једно од најстаријих грчких божанстава била је Геа, што значи земља која рађа. А једно од највећих божанстава, Деметра или Церес, богиња земљиног плода са светилиштем у Елеузису, које, кад је постало атинским, Атина је постала духовним центром целог хелинског света. Тако је осећање за сопствено тло постало атавизмом, јачим од свег нашег унутрашњег живота; патрија је постала пре речи патриотизам, као што је нација постала пре речи национализам. Реч љубав односи се најпре на отаџбину, па тек онда на жену, дете и друштво. За земљу се напушта све друго. Већи је бол кад непријатељ загази у земљу, него кад потуче војску. Ми волимо своју земљу и кад не волимо наше суграђане; волимо свој родни град и онда кад нас прогна из себе, као што је случај Овида и Дантеа. Стоје читави континенти сунчани, плодни, без људи, а народи са севера не напуштаху своје земље дугих киша и тешких мразева; чак кад су и освајали сјајни југ, враћали су се затим у своје земље на северу. Човек умире за своју земљу и онда кад у њој нема ни педља сопствености; чезне за њом и кад га је клеветала за издају, и враћа се у њу пун љубави да јој помогне, као Аристидис у битци, или Платон или Питагорас у мисли. Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриот, али најдубљи човек — најдушевнији, што значи најјаснији — то је без сумње највећи међу патриотима. А то је песник. Он је то и онда кад није највећи војник. Јунаштво је често ствар грубе и тврде воље, наслеђе, васпитање, лична сујета, патолошко крволоштво; каткад утапање свих идеала у само један идеал: у примитивну љубав за физичку победу човека над човеком, у љубав за славу, или љубав за освету, или љубав за један страшан лов. Било је рђавих војника међу песницима, као Хорације и Верлен; али је било и хероја као Есхилос и Софоклес, и Сервантес и Камоенс, и стотине других пре и после њих. Природа је овде компенсирала: оно што по некад нема песник од хероја (снагу воље), то има херој од песника (идеал). Херој и песник, то су два близанца и два најсавршенија узора људског соја.

{{Центар|7.}}
Кад једно осећање постаје поезија, и кад се јави искра творачка? Ко би на то могао одговорити, кад знамо да је тајна уметникова велика као и тајна божја. — Мени се ипак чини да се та искра јавља у судару двеју супротности, или у додиру двају полова. На пример, у осећању трагичног, т. ј. у моменту кад се жели вечност а намеће идеја о смрти свега; у осећању љубави, т. ј. у спајању двају душа или тела; затим у осећању идеала, т. ј. кад љубав за себе треба да се жртвује у љубави за друге. И тако даље. Искра поезије избија равно из оне тачке где су се та два противна правца укрстила. Колико у души једног човека има више оваквих сукоба, у толико је дубљи. Ако томе још зна да дадне и изглед уметнички, и да тај моменат генералише и направи општим људским фатумом, он постаје песник. Велики број људи живе без оваквих унутрашњих потреса, или су ти потреси код њих сасвим епидермични, и то је онда човек из гомиле, рудиментаран, непотпун, недовршен, или што зову плитак. Чак ако је у стању и да нешто осети, он није у стању да том осећању дадне место и цену. За ситне људе све је ситно; за велике духове нема ситница, зато што они виде све у недељивости, и што је ситница само један део општег. Велики духови су као планине из којих се сваки ехо споља враћа стократан. Један шпански мислилац каже на једном месту: „За филозофа разочараног, нема ничег новог под сунцем; али за песника илузионисту, све је ново у сваком тренутку“. А илузија, то је највећи фактор стварања. Илузија о животу направи човека оптимисту. Оптимиста је лакоуман и без јасне идеје шта може и шта хоће; песимиста је дубљи и страда од жеља великих и несразмерних, али зна шта хоће и уме да мери шта може. Међутим, оптимиста ствара јер у све верује, а песимиста задржава стварање и сам себе искључује из покрета. Први је позитиван и користан, а други негативан и опасан. Било је великих песимиста међу песницима, као Леопарди и Алфред де Вињи, чак и великих религија песимистичних, као будизам. Али најсилнији народи нису знали за песимизам. „Велтшмерц“ је једно ново људско осећање, и песимизам се јавио тек у модерној литератури. Софоклес је једино знао за трагични детерминизам у људском животу кад је дао страшну причу о Едипу. Сећам се још само да се у једном старом грчком хору каже да је смрт боља него живот; и само једног сличног стиха негде у Мимнермосу. Песник је природно илузионист, јер је он једини стваралачка сила; он је оптимист јер нешто хоће до крајњих граница могућности, или чак нешто и изван тих граница. Зато је у сталном сукобу поменутих двеју супротности и сталном додиру двају поменутих полова. Зато је свако његово осећање једна искра зачећа.
Треба волети човечанство само због неколико великих људи које дадне с времена на време. Ја не знам шта је Бог, али велики човек даје ми идеју о томе. Стари Грци су имали реч Нмиθεоι, што значи људи-богови. Тај исти народ је распео критичара Зоилоса што је напао песника Омира.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1924. Књига -{XI}-, бр. 1. Стр. 19—25.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>0fzq1bct1n2ree8ey6f8ojuyrx79vzh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145219</id>
      <parentid>145218</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T16:24:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>145219</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="25724" sha1="b8d6kv9oxevgqvb9icnzcsrdgoyygnk" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Мисли o песнику
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1924
| белешке=
}}
{{Центар|1.}}
{{gap}}Наука види све у еволуцији, а песник види све у вечности: значи у времену које се не даје определити ничим, па ни етапама. Наука види стварање и развијање, а песник разграђивање и рушење. За науку је човек део света, а за песника је свет део човека. Наука види триумф живота у новом листу који избија из старе гране, а песник види стару грану која нестаје у новом листу. За науку је све радост у обнављању, а за песника је све у драми распадања. Наука све види у заточењу хладних природних закона, а песник све хуманизира: изнад свега иставља сенсибилитет људски… Наука гледа и мери умом који је ограничен, а песник мери душом којој се не знају границе, и која је у вези с душом ства̀ри̂. ,,Зато наука само констатује, а песник суди; наука о свету мисли, а песник о свету осећа. Због тога никад се наука и поезија неће измирити, као ни вода ни ватра. Наука, и кад мисли да нешто тумачи, она само класификује феномене. Зато се научне истине често потиру међу собом, али велике истине које су казали песници, ништа није демантовало. Бекон је сматрао законе Галилеја као просте досетке, али ни један песник никад није могао веровати да мрачни детерминизам изражен у Едипу не одговара највећем закону општег живота. Зато једини који тумачи, то је песник који свему тражи крајњи смисао, и који осећа догађаје око себе у њиховом бар једном — можда и једином — односу: у односу према човеку. Зато је песник од свих других људи најближи божанству. Платон ставља у уста Сократа — у једном дијалогу учитеља са рапсодом Јоном — своју дефиницију поезије: Песник је нешто лако, крилато и свето — тумач божанства.

{{Центар|2.}}
Одиста, имају само два творца у космосу: Бог и песник. Први све почне, други све доврши. Тајна песниковог стварања исто је тако дубока и необјашњива као и тајна божјег стварања. Не зна се како је постало једно песничко дело, као што се не зна како је постао космос. Како се једно дело зачне у уму песника, и како оно дође до савршенства израза, то не може себи ни сам песник да објасни. Томе је често повод најмања ситница; цело грађење догађа се у једном душевном стању које зачуђава и самог творца. Зато писци разних естетика изгледају правом песнику обични класификатори готових случајева, онакви какви су ботаничари и зоолози. Велика тајна у којој је зачето и остварено једно уметничко дело, остаје за све и за увек потпуно мрачна. Да један човек буде Шекспир, а да то не буде други човек из друштва тог песника, нити један други човек његовог времена, тај случај остаје тајна можда нарочите конструкције једног организма. Зато је песник потпуно друкчији човек него други људи, и, извесно, није само његово дело једини доказ за ово тврђење. Она толико пута горка нелагодност коју песник осећа у додиру с другим људима, његов напор да се прилагођава средини која је сва у компромисима, док су они за њега читаво насиље, доказују једног вечног странца међу својим најближим. Једино место на којем се он срета са другима, то је сублимна тачка људског живота: идеал. На сваком другом месту, он је одрођен.

{{Центар|3.}}
Најизразитији тип једне расе, то је песник. Он је мерило њеног генија, сенсибилитета, идеологије. Као што стоји на раскршћу између два доба, он стоји и на раскршћу између два народа. То није зидни часовник који показује како сунце иде с ону страну зидова у којима је заточен, него сунчани сат напољу око којег обилази сами сунчани колут и где сама сунчева луча црта своје путеве у васиони. Он је есенција расе, као што је можда њен крајњи мотив. Еуклидес и Ипократис могли су бити научници ма којег народа у културној историји старог доба, и Галилеј је могао бити сународник Архимидиса. Али у свом веку је Софоклес могао бити само песник грчки, а не персијски, финичански или египатски. Данте је могао бити само песник католичке Италије тринаестог века. Песник је чак и израз не само расе него и једне историјске периоде, идеала једне генерације; тако је Тасо песник једне генерације, а Ариосто једне друге, ма колико било кратко доба које раздваја периоде Ренесансе и Реформе. Историчар описује живот других људи, научник описује живот ствари, а само песник говори о себи; и говорећи о себи, говори о оном што је у њему есенцијално, првостепено, најдубље, најактивније људско. Све што дубље иде у себе, све дубље иде у расу. Тако често оде до најопштијег, до опште човечанског, до универзалног: то значи до термина где он постаје велики песник зато што је казао највеће унутрашње истине свих људи свог времена. Ако један песник није био расан, то значи само да није био песник; а ако није био универзалан, то значи само да није био велики песник. Велики су песници као велике звезде по којима се зна увек тачно како стоји однос између дана и ноћи, и које је доба у свемиру.

{{Центар|4.}}
Само песник ствара, јер само он мисли да би измислио. Ко је год нешто створио, он је био песник. Јер све ново што је поникло, поникло је из оне недокучне тајне стварања: из нечег нереалног које је извор свег реалног. Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства. То не значи да песник нема осећања стварности, могућности и немогућности; песници су само људи који гледају на стварност помичући је увек до њених крајњих граница усавршења. На против, он је суперреалан, онај међу људима који јасно види реалност, јасније него ико други, јер је види у њеној непотпуности. Он зна тачно одакле треба да се довеже конац којим се иде од данашње непотпуне стварности до њеног сутрашњег усавршења. Само обични људи виде онолико колико постоји; творци виде и оно што не постоји данас, а што може постојати сутра, јер иначе не би били творци. Реалисти нису ништа створили, они су само примењивали туђе стварање; а кад год су се одмакли од туђег узора, они су само кварили. У парадоксу речено: утописти више вреде него реалисти, јер је много пута једна утопија само зачетак једне истине, идеја у њеном првом заметку. Песник мисли подсвесно; он је једини сасвим интуитиван; и није измислица да он има једно чуло више него други свет. Он стално и оно што не постоји види у облику као да постоји: за све друге је комад белога мрамора само комад белог камена, а за њега је у том хладном предмету узапћена једна богиња или један сотона, који траже само руку уметника да те замисли пусти из њиховог каменог заточења у живот и обожавање. На белом листу хартије на којем нема ничег написаног, за другог човека који се зове Данте или Шекспир, већ на први њихов поглед, на том празном простору заиграју речи најлепше које су речене после речи божјих.

{{Центар|5.}}
Песник је тумач божанства, јер је Божанство слика крајњег идеала човековог. Тај идеал је песник изразио у виду предмета или у виду човека — према развитку културне историје, — по наклоности да све конкретизира и затим све хуманизира. Бог просвећених има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највеће. Пошто песниково дело свагда говори само о највећим вредностима, и говори с усхићењем и вером, он је тумач божанства, онако како то у две речи каже Платон. Има филозофа који су веровали да је космос могао постати без учешћа божјег, што би могло значити да је могао постати и без његове воље, и против његове воље, по једном закону чисто механичном који је сам себи довољан. Али ја не познајем ни једног песника да је био безбожан, и веровао да је грађевина постала без грађевинара. Никад ниједан песник није опустошио свемир и оставио просторе без великог божанског даха који одише из свих ствари око њега. Да Бог није чак ни створио свет и човека по свом образу, него да је Човек направио Бога по свом идеалу, песнику би и то било довољно да буде побожан: он би ничице пао пред лепотом таквог човековог дела које превазилази све друге лепоте на свету. И зато, песник и кад сумња, он верује; јер је сумња осећај а не мисао. Ни атеизам није право одсуство религије у души; апсолутно одсуство религије, то је индиферентност. Песник безбожан не да се ни замислити. Есхилос је ратовао против божанства, али једног божанства конвенционалног, које није потекло из моралног идеала, него из шарене бајке; против Омирових богова који су претворили били Олимп у легло свих порока и тврђаву против свих идеала човекових. Песник Есхилос, међутим, веровао је у једно ново божанство, пријатељско према људима: у Прометеја распетог на Кавказу, претечу Христа распетог на Голготи.

{{Центар|6.}}
Песник је најчистија груда своје земље. Обичном човеку који мисли може отаџбина изгледати једна предрасуда историје. Земља коју зове отаџбином, данас је ужа а сутра шира, данас је на северу а сутра на југу, данас је једнорасна а сутра многорасна. Ми знамо шта се сматрало отаџбином у Тукидидовом добу. Међутим, само осећање за отаџбину остало је неменљиво, и оно је почело кад је почела историја. То је осећање стечено у првој заједници срећа и несрећа једне групе људства, у сигурности код куће, у страху од непријатеља споља. Језик и традиције заједничке, само су еманације једног вишег мотива: мрачне љубави човекове за тло које га храни одмах после мајчиног млека, и које му даје све услове за живот и одбрану. Једно од најстаријих грчких божанстава била је Геа, што значи земља која рађа. А једно од највећих божанстава, Деметра или Церес, богиња земљиног плода са светилиштем у Елеузису, које, кад је постало атинским, Атина је постала духовним центром целог хелинског света. Тако је осећање за сопствено тло постало атавизмом, јачим од свег нашег унутрашњег живота; патрија је постала пре речи патриотизам, као што је нација постала пре речи национализам. Реч љубав односи се најпре на отаџбину, па тек онда на жену, дете и друштво. За земљу се напушта све друго. Већи је бол кад непријатељ загази у земљу, него кад потуче војску. Ми волимо своју земљу и кад не волимо наше суграђане; волимо свој родни град и онда кад нас прогна из себе, као што је случај Овида и Дантеа. Стоје читави континенти сунчани, плодни, без људи, а народи са севера не напуштаху своје земље дугих киша и тешких мразева; чак кад су и освајали сјајни југ, враћали су се затим у своје земље на северу. Човек умире за своју земљу и онда кад у њој нема ни педља сопствености; чезне за њом и кад га је клеветала за издају, и враћа се у њу пун љубави да јој помогне, као Аристидис у битци, или Платон или Питагорас у мисли. Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриот, али најдубљи човек — најдушевнији, што значи најјаснији — то је без сумње највећи међу патриотима. А то је песник. Он је то и онда кад није највећи војник. Јунаштво је често ствар грубе и тврде воље, наслеђе, васпитање, лична сујета, патолошко крволоштво; каткад утапање свих идеала у само један идеал: у примитивну љубав за физичку победу човека над човеком, у љубав за славу, или љубав за освету, или љубав за један страшан лов. Било је рђавих војника међу песницима, као Хорације и Верлен; али је било и хероја као Есхилос и Софоклес, и Сервантес и Камоенс, и стотине других пре и после њих. Природа је овде компенсирала: оно што по некад нема песник од хероја (снагу воље), то има херој од песника (идеал). Херој и песник, то су два близанца и два најсавршенија узора људског соја.

{{Центар|7.}}
Кад једно осећање постаје поезија, и кад се јави искра творачка? Ко би на то могао одговорити, кад знамо да је тајна уметникова велика као и тајна божја. — Мени се ипак чини да се та искра јавља у судару двеју супротности, или у додиру двају полова. На пример, у осећању трагичног, т. ј. у моменту кад се жели вечност а намеће идеја о смрти свега; у осећању љубави, т. ј. у спајању двају душа или тела; затим у осећању идеала, т. ј. кад љубав за себе треба да се жртвује у љубави за друге. И тако даље. Искра поезије избија равно из оне тачке где су се та два противна правца укрстила. Колико у души једног човека има више оваквих сукоба, у толико је дубљи. Ако томе још зна да дадне и изглед уметнички, и да тај моменат генералише и направи општим људским фатумом, он постаје песник. Велики број људи живе без оваквих унутрашњих потреса, или су ти потреси код њих сасвим епидермични, и то је онда човек из гомиле, рудиментаран, непотпун, недовршен, или што зову плитак. Чак ако је у стању и да нешто осети, он није у стању да том осећању дадне место и цену. За ситне људе све је ситно; за велике духове нема ситница, зато што они виде све у недељивости, и што је ситница само један део општег. Велики духови су као планине из којих се сваки ехо споља враћа стократан. Један шпански мислилац каже на једном месту: „За филозофа разочараног, нема ничег новог под сунцем; али за песника илузионисту, све је ново у сваком тренутку“. А илузија, то је највећи фактор стварања. Илузија о животу направи човека оптимисту. Оптимиста је лакоуман и без јасне идеје шта може и шта хоће; песимиста је дубљи и страда од жеља великих и несразмерних, али зна шта хоће и уме да мери шта може. Међутим, оптимиста ствара јер у све верује, а песимиста задржава стварање и сам себе искључује из покрета. Први је позитиван и користан, а други негативан и опасан. Било је великих песимиста међу песницима, као Леопарди и Алфред де Вињи, чак и великих религија песимистичних, као будизам. Али најсилнији народи нису знали за песимизам. „Велтшмерц“ је једно ново људско осећање, и песимизам се јавио тек у модерној литератури. Софоклес је једино знао за трагични детерминизам у људском животу кад је дао страшну причу о Едипу. Сећам се још само да се у једном старом грчком хору каже да је смрт боља него живот; и само једног сличног стиха негде у Мимнермосу. Песник је природно илузионист, јер је он једини стваралачка сила; он је оптимист јер нешто хоће до крајњих граница могућности, или чак нешто и изван тих граница. Зато је у сталном сукобу поменутих двеју супротности и сталном додиру двају поменутих полова. Зато је свако његово осећање једна искра зачећа.
Треба волети човечанство само због неколико великих људи које дадне с времена на време. Ја не знам шта је Бог, али велики човек даје ми идеју о томе. Стари Грци су имали реч Нмиθεоι, што значи људи-богови. Тај исти народ је распео критичара Зоилоса што је напао песника Омира.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1924. Књига -{XI}-, бр. 1. Стр. 19—25.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>b8d6kv9oxevgqvb9icnzcsrdgoyygnk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ђулићи увеоци</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61450</id>
    <revision>
      <id>145200</id>
      <parentid>145196</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T12:01:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145200</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3304" sha1="a80lxmkktpios96cbmpcujggwckr42d" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Јовановић Змај]]
| Ђулићи увеоци (1882)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ I|I]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ II|II]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ III|III]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IV|IV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ V|V]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VI|VI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VII|VII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VIII|VIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IX|IX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ X|X]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XI|XI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XII|XII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIII|XIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIV|XIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XV|XV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVI|XVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVII|XVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVIII|XVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIX|XIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XX|XX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXI|XXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXII|XXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIII|XXIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIV|XXIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXV|XXV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVI|XXVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVII|XXVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVIII|XXVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIX|XXIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXX|XXX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXI|XXXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXII|XXXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIII|XXXIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIV|XXXIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXV|XXXV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVI|XXXVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVII|XXXVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVIII|XXXVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIX|XXXIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XL|XL]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLI|XLI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLII|XLII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIII|XLIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIV|XLIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLV|XLV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVI|XLVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVII|XLVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVIII|XLVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIX|XLIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ L|L]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LI|LI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LII|LII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIII|LIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIV|LIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LV|LV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVI|LVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVII|LVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVIII|LVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIX|LIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LX|LX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXI|LXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXII|LXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIII|LXIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIV|LXIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXV|LXV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVI|LXVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVII|LXVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVIII|LXVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIX|LXIX]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{Википедија|Ђулићи увеоци}}</text>
      <sha1>a80lxmkktpios96cbmpcujggwckr42d</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145202</id>
      <parentid>145200</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T13:29:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145202</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3422" sha1="mgxnbfhqc4zdpeqn6m6pqquiukgghos" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Јовановић Змај]]
| Ђулићи увеоци (1882)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ I|I]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ II|II]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ III|III]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IV|IV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ V|V]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VI|VI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VII|VII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VIII|VIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IX|IX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ X|X]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XI|XI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XII|XII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIII|XIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIV|XIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XV|XV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVI|XVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVII|XVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVIII|XVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIX|XIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XX|XX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXI|XXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXII|XXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIII|XXIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIV|XXIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXV|XXV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVI|XXVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVII|XXVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVIII|XXVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIX|XXIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXX|XXX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXI|XXXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXII|XXXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIII|XXXIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIV|XXXIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXV|XXXV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVI|XXXVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVII|XXXVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVIII|XXXVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIX|XXXIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XL|XL]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLI|XLI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLII|XLII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIII|XLIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIV|XLIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLV|XLV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVI|XLVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVII|XLVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVIII|XLVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIX|XLIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ L|L]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LI|LI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LII|LII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIII|LIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIV|LIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LV|LV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVI|LVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVII|LVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVIII|LVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIX|LIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LX|LX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXI|LXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXII|LXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIII|LXIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIV|LXIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXV|LXV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVI|LXVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVII|LXVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVIII|LXVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIX|LXIX]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{Википедија|Ђулићи увеоци}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]</text>
      <sha1>mgxnbfhqc4zdpeqn6m6pqquiukgghos</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145204</id>
      <parentid>145202</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T13:32:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145204</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3473" sha1="qi9ommh2xm681lwojtu74yjvn9m3dac" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Јовановић Змај]]
| Ђулићи увеоци (1882)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ I|I]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ II|II]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ III|III]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IV|IV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ V|V]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VI|VI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VII|VII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VIII|VIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ IX|IX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ X|X]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XI|XI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XII|XII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIII|XIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIV|XIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XV|XV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVI|XVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVII|XVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVIII|XVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XIX|XIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XX|XX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXI|XXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXII|XXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIII|XXIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIV|XXIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXV|XXV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVI|XXVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVII|XXVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXVIII|XXVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXIX|XXIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXX|XXX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXI|XXXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXII|XXXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIII|XXXIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIV|XXXIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXV|XXXV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVI|XXXVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVII|XXXVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVIII|XXXVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXIX|XXXIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XL|XL]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLI|XLI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLII|XLII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIII|XLIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIV|XLIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLV|XLV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVI|XLVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVII|XLVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVIII|XLVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLIX|XLIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ L|L]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LI|LI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LII|LII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIII|LIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIV|LIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LV|LV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVI|LVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVII|LVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LVIII|LVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIX|LIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LX|LX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXI|LXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXII|LXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIII|LXIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIV|LXIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXV|LXV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVI|LXVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVII|LXVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXVIII|LXVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LXIX|LXIX]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{Википедија|Ђулићи увеоци}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Збирке песама]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]</text>
      <sha1>qi9ommh2xm681lwojtu74yjvn9m3dac</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ђулићи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61451</id>
    <revision>
      <id>145198</id>
      <timestamp>2026-07-15T12:01:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Јовановић Змај]] | Ђулићи (1864) |  | | '''Садржај''' | }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; [[Разговор са срцем]]&lt;br&gt; [[ЂУЛИЋИ I|I]]&lt;br&gt; [[ЂУЛИЋИ II|II]]&lt;br&gt; [[ЂУЛИЋИ III|III]]&lt;br&gt; [[ЂУЛИЋИ IV|IV]]&lt;br&gt; [[ЂУЛИЋИ V|V]]&lt;br&gt; [[ЂУЛИЋИ VI|VI]]&lt;br&gt; ЂУЛИЋИ VII|VI…</comment>
      <origin>145198</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2519" sha1="jb06ftm4er2bz2tyjcy2dczvooul27i" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Јовановић Змај]]
| Ђулићи (1864)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Разговор са срцем]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ I|I]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ II|II]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ III|III]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ IV|IV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ V|V]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ VI|VI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ VII|VII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ VIII|VIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ IX|IX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ X|X]]&lt;br&gt;&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XI|XI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XII|XII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XIII|XIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XIV|XIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XV|XV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XVI|XVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XVII|XVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XVIII|XVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XIX|XIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XX|XX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXI|XXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXII|XXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXIII|XXIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXIV|XXIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXV|XXV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXVI|XXVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXVII|XXVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXVIII|XXVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXIX|XXIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXX|XXX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXI|XXXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXII|XXXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXIII|XXXIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXIV|XXXIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXV|XXXV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXVI|XXXVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXVII|XXXVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXVIII|XXXVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXIX|XXXIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XL|XL]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLI|XLI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLII|XLII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLIII|XLIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLIV|XLIV]]&lt;br&gt;&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLV|XLV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLVI|XLVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLVII|XLVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLVIII|XLVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLIX|XLIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ L|L]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LI|LI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LII|LII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LIII|LIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LIV|LIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LV|LV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LVI|LVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LVII|LVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LVIII|LVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LIX|LIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LX|LX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXI|LXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXII|LXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXIII|LXIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXIV|LXIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXV|LXV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXVI|LXVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXVII|LXVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXVIII|LXVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXIX|LXIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXX|LXX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXXI|LXXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXXII|LXXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXXIII|LXXIII]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;</text>
      <sha1>jb06ftm4er2bz2tyjcy2dczvooul27i</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145205</id>
      <parentid>145198</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T13:33:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145205</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2631" sha1="1rvs5ehqykemu7eytoewzv6xlb710g6" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Јовановић Змај]]
| Ђулићи (1864)
| 
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Разговор са срцем]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ I|I]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ II|II]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ III|III]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ IV|IV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ V|V]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ VI|VI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ VII|VII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ VIII|VIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ IX|IX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ X|X]]&lt;br&gt;&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XI|XI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XII|XII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XIII|XIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XIV|XIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XV|XV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XVI|XVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XVII|XVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XVIII|XVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XIX|XIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XX|XX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXI|XXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXII|XXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXIII|XXIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXIV|XXIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXV|XXV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXVI|XXVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXVII|XXVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXVIII|XXVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXIX|XXIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXX|XXX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXI|XXXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXII|XXXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXIII|XXXIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXIV|XXXIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXV|XXXV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXVI|XXXVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXVII|XXXVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXVIII|XXXVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XXXIX|XXXIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XL|XL]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLI|XLI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLII|XLII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLIII|XLIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLIV|XLIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLV|XLV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLVI|XLVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLVII|XLVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLVIII|XLVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ XLIX|XLIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ L|L]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LI|LI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LII|LII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LIII|LIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LIV|LIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LV|LV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LVI|LVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LVII|LVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LVIII|LVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LIX|LIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LX|LX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXI|LXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXII|LXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXIII|LXIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXIV|LXIV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXV|LXV]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXVI|LXVI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXVII|LXVII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXVIII|LXVIII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXIX|LXIX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXX|LXX]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXXI|LXXI]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXXII|LXXII]]&lt;br&gt;
[[ЂУЛИЋИ LXXIII|LXXIII]]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

[[Категорија:Збирке песама]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]</text>
      <sha1>1rvs5ehqykemu7eytoewzv6xlb710g6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Збирке песама</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61452</id>
    <revision>
      <id>145206</id>
      <timestamp>2026-07-15T13:34:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Поезија]]</comment>
      <origin>145206</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="39" sha1="d6jsck2m8uaumv1qz4c4k18qw4ploh4" xml:space="preserve">[[Категорија:Поезија]]</text>
      <sha1>d6jsck2m8uaumv1qz4c4k18qw4ploh4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/2/VI</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61453</id>
    <revision>
      <id>145214</id>
      <timestamp>2026-07-15T14:08:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]] | -{VI}- | [[Тартарен Тарасконац/2/VII|-{VII}-]] }} {{Центар|'''-{VI}-&lt;br /&gt;Долазак женке — Страховита борба — Збориште ћида'''}}   {{gap}}Први израз Тартаренов…</comment>
      <origin>145214</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5417" sha1="swd3m6b5q3fthh0bzio1wz3r8oylyds" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]
| -{VI}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/VII|-{VII}-]]
}}
{{Центар|'''-{VI}-&lt;br /&gt;Долазак женке — Страховита борба — Збориште ћида'''}}


{{gap}}Први израз Тартаренов кад угледа своју несрећну жртву био је израз једа. Одиста, прилично је далеко од лава до једног магарета!… У другом је изразу било потпуно сажаљење. Сирото магаре било је тако лепо; изгледало је тако доброћудно! Кожа његових слабина, још топла, дизаше се и спушташе као талас. Тартарен клече, и крајем свога алжирског појаса покуша да заустави крв јадној животињи; и овај велики човек што се пригнуо да исцели ово малено магаре, то беше најдирљивије што се може замислити.&lt;br /&gt;
{{gap}}На пријатни додар појаса, магаре, у коме је било још неколико драма живота, отвори своје крупно сиво око, мрдну два пут или трипут својим дугим ушима као да би казало: „Хвала!… хвала!…” Затим се још једном последњи пут затресе, опружи, и не помаче се више.&lt;br /&gt;
{{gap}}— „Ноарод! Ноарод! раздера се одједном један брижан и загушен глас. У исто време у оближњем шибљаку зашушта грање… Тартарен је имао времена само колико да се дигне и да се припреми… То је била женка!&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се појави, у свој својој страхоти, у обличју једне старе Елзашанке с покривалом на глави, наоружане грдним једним црвеним кишобраном, која се дераше и одговараше на сваки одјек Мустафиног брега, дозивајући своје магаре. Без сумње боље би било за Тартарена да је имао посла са каквом помамном лавицом него ли са овом пакосном бабом… Узалуд је он јадник кушао да јој објасни како се ствар догодила; да је он држао од Ноарода да је лав… Баба је мислила да се то с њоме хоће да тера спрдња, и грдећи на сва уста, осу на јунака својим кишобраном. Тартарен се, мало збуњен, бранио колико је могао, заклањао ударце својом карабинком, знојио, дактао, скакао, викао: — „Али госпођо… али госпођо”…&lt;br /&gt;
{{gap}}Може викати до сутра! Госпођа беше глува, и то се на њеној снази красно осведочило.&lt;br /&gt;
{{gap}}Срећом се на бојном пољу указа трећа једна личност. То беше муж Елзашанкин, такође Елзашанин крчмар, и поред тога, врло добар рачунџија. Кад он виде с киме име посла, и да убица не тражаше друго до да плати цену жртве, он обезоружа своју супругу и споразумеше се.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тартарен даде двеста франака; магарац их није вредео више од десет. То је свакодневна цена магарићима на пијацама арапским. Затим укопаше јадног Ноарода у подножје једне смокве и Елзашанин, расположен бојом тарасконских петодинараца, позва јунака на једну паштету у крчму, која се налазила на неколико корака одатле крај великог друма.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Алжирски ловци долазили су ту на доручак сваке недеље, јер раван беше богата дивљачи и на две миље не беше бољег места за зечеве.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А лавови? упита Тартарен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Елзашанин га погледа врло зачуђен: Лавови?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Да… лавови… виђате ли их кадгод? понова упита јадни Тартарен, са нешто мање поуздања.

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 52—53.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>swd3m6b5q3fthh0bzio1wz3r8oylyds</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145215</id>
      <parentid>145214</parentid>
      <timestamp>2026-07-15T14:08:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>145215</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5417" sha1="7yb7zyczc0lmkdr9zu9jmfrtzl20xjt" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]
| -{VI}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/VII|-{VII}-]]
}}
{{Центар|'''-{VI}-&lt;br /&gt;Долазак женке — Страховита борба — Збориште ђида'''}}


{{gap}}Први израз Тартаренов кад угледа своју несрећну жртву био је израз једа. Одиста, прилично је далеко од лава до једног магарета!… У другом је изразу било потпуно сажаљење. Сирото магаре било је тако лепо; изгледало је тако доброћудно! Кожа његових слабина, још топла, дизаше се и спушташе као талас. Тартарен клече, и крајем свога алжирског појаса покуша да заустави крв јадној животињи; и овај велики човек што се пригнуо да исцели ово малено магаре, то беше најдирљивије што се може замислити.&lt;br /&gt;
{{gap}}На пријатни додар појаса, магаре, у коме је било још неколико драма живота, отвори своје крупно сиво око, мрдну два пут или трипут својим дугим ушима као да би казало: „Хвала!… хвала!…” Затим се још једном последњи пут затресе, опружи, и не помаче се више.&lt;br /&gt;
{{gap}}— „Ноарод! Ноарод! раздера се одједном један брижан и загушен глас. У исто време у оближњем шибљаку зашушта грање… Тартарен је имао времена само колико да се дигне и да се припреми… То је била женка!&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се појави, у свој својој страхоти, у обличју једне старе Елзашанке с покривалом на глави, наоружане грдним једним црвеним кишобраном, која се дераше и одговараше на сваки одјек Мустафиног брега, дозивајући своје магаре. Без сумње боље би било за Тартарена да је имао посла са каквом помамном лавицом него ли са овом пакосном бабом… Узалуд је он јадник кушао да јој објасни како се ствар догодила; да је он држао од Ноарода да је лав… Баба је мислила да се то с њоме хоће да тера спрдња, и грдећи на сва уста, осу на јунака својим кишобраном. Тартарен се, мало збуњен, бранио колико је могао, заклањао ударце својом карабинком, знојио, дактао, скакао, викао: — „Али госпођо… али госпођо”…&lt;br /&gt;
{{gap}}Може викати до сутра! Госпођа беше глува, и то се на њеној снази красно осведочило.&lt;br /&gt;
{{gap}}Срећом се на бојном пољу указа трећа једна личност. То беше муж Елзашанкин, такође Елзашанин крчмар, и поред тога, врло добар рачунџија. Кад он виде с киме име посла, и да убица не тражаше друго до да плати цену жртве, он обезоружа своју супругу и споразумеше се.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тартарен даде двеста франака; магарац их није вредео више од десет. То је свакодневна цена магарићима на пијацама арапским. Затим укопаше јадног Ноарода у подножје једне смокве и Елзашанин, расположен бојом тарасконских петодинараца, позва јунака на једну паштету у крчму, која се налазила на неколико корака одатле крај великог друма.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Алжирски ловци долазили су ту на доручак сваке недеље, јер раван беше богата дивљачи и на две миље не беше бољег места за зечеве.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А лавови? упита Тартарен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Елзашанин га погледа врло зачуђен: Лавови?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Да… лавови… виђате ли их кадгод? понова упита јадни Тартарен, са нешто мање поуздања.

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 52—53.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>7yb7zyczc0lmkdr9zu9jmfrtzl20xjt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/2/VII</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61454</id>
    <revision>
      <id>145216</id>
      <timestamp>2026-07-15T14:28:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | [[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]] | -{VII}- | [[Тартарен Тарасконац/2/VIII|-{VIII}-]] }} {{Центар|'''-{VII}-&lt;br /&gt;Историја једног омнибуса, једне Маварке и једне низе од цвећа јасминовог.'''}}…</comment>
      <origin>145216</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7420" sha1="ttwkp5hu543uzt1kht9w4r39mgm0vjt" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]]
| -{VII}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/VIII|-{VIII}-]]
}}
{{Центар|'''-{VII}-&lt;br /&gt;Историја једног омнибуса, једне Маварке и једне низе од цвећа јасминовог.'''}}


{{gap}}Много их је који би при овом првом доживљају клонули духом; али људи Тартареновог кова не уступају тако лако.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Лавови су на Југу, помисли јунак, е па лепо! ићи ћу на Југ.&lt;br /&gt;
{{gap}}И чим је прогутао последњи свој залогај, он се диже, захвали своме домаћину, загрли стару без срџбе, проли још последњу сузу над несрећним Ноародом и похита натраг у Алжир с чврстом намером да притегне своје ковчеге и да се још истог дана крене на Југ.&lt;br /&gt;
{{gap}}На пакост велики Мустафин друм изгледаше као да се издужио од јуче: сунце припекло, па прашина! Гломазни чадор леђа да пребије!… Тартарен није осећао храбрости да оде пешице до вароши, и први омнибус што прође, заустави и попе се унутра…&lt;br /&gt;
{{gap}}Ах! јадни Тартарен из Тараскона! Колико би он боље учинио за своје име, за своју славу, да није ушао у те злокобне тарнице и да је продужио пешице свој пут излажући се опасности да падне угушен тешком атмосфером, својим чадором и својим тешким изолученим двоцевкама.&lt;br /&gt;
{{gap}}С Тартареном, омнибус беше пун. Тамо у дну, с носом у молитвенику, у великој црној бради, један капелан алжирски. Преко пута, један млад трговац маварски, који пушаше дебеле цигаре. Затим један малтески морнар, четири или пет Маварки сакривених под белим покривалима, и којима си могао само очи видети. Ове се госпе враћају са својих молитава на гробљу Абд-ел-Кадеровом: али ова тужна посета не изгледаше да их је ожалостила. Чуло се како се смеју и брбљају међу собом испод својих покривала, врускајући у исти мах колачиће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тартарену се учини да је приметио да га оне много гледају. Једна нарочито, она што је седела према њему, беше укопала свој поглед у његов и не диже га целога пута. И ако госпа беше под покривалом, њено ватрено црно око, обојено и издужено к’олом, па слатка и фина ручица што провириваше с времена на време испод покривала, све, звук њеног гласа, лаки и нежни скоро детињи покрети њене главе, све је говорило да се испод тога крије нешто младо, лепушкасто, дивно… Несрећни Тартарен није знао ни сам где је. Нема милошта ових лепих источњачких очију узбунила га је, узбудила, опила; био је на самртним мукама, горео је, лаорио се…&lt;br /&gt;
{{gap}}Да буде несрећа већа, ту се уплете и папуча госпина; на својим великим ловачким чизмама, он је осећао додир те миле папучице, осећао је како промиче и скакуће као црвени мишић… Шта да ради? Да одговори на тај поглед, на тај притисак? Да, али последице… Каква љубавна историја, тајно ашиковање на Истоку, ствар је страховита… И са својом романтичном и јужњачком уобразиљом, честити Тарасконац већ се видео у рукама евнуха, обезглављен, или још више можда, зашивен у какву мешину, и ношен и котрљан валима морским, с одрубљеном главом поред себе. То би га мало расхладило… Међутим, папучица продужаваше своје ђаволство, а велике очи Маваркине рашириле се према њему као два црна кадифена цвета, као да би рекле:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Узбери нас!…&lt;br /&gt;
{{gap}}Омнибус стаде. Били су на пијаци позоришној, на уласку у улицу Баб-Азунову. Једна по једна, упетљане у својим великим шалварама и притискујући са неком дивљом дражи према себи своја покривала, Маварке сиђоше. Тартаренова суседка сиђе последња, и дижући се промиче својим лицем тако близу Тартареновог, да га се дотакну својим дахом, ох! Правим дахом младости и свежине, и с не знам каквим то у себи мирисом јасмина, мошуса и колачића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тарасконац ту не одоле. Опијен љубављу, и готов на све, он појури за Маварком… На клопот његових тешких чизама, она се окрете, метну прст на своје покривало као да би рекла „пст!” и живо, другом руком, добаци му једну мирисаву низу, начињену из цвећа јасминовог. Тартарен из Тараскона саже се да је дохвати; али како је наш јунак био прилично тежак и претоварен оружјем, овај посао трајаше доста дуго…&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се подиже, с низом на срцу, — Маварке беше нестало.

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 286—288.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>ttwkp5hu543uzt1kht9w4r39mgm0vjt</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>