Викизворник
srwikisource
https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0
MediaWiki 1.47.0-wmf.13
first-letter
Медиј
Посебно
Разговор
Корисник
Разговор с корисником
Викизворник
Разговор о Викизворнику
Датотека
Разговор о датотеци
Медијавики
Разговор о Медијавикију
Шаблон
Разговор о шаблону
Помоћ
Разговор о помоћи
Категорија
Разговор о категорији
Аутор
Разговор о аутору
Додатак
Разговор о додатку
Page
Page talk
Index
Index talk
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
Аутор:Вук Стефановић Караџић
100
2032
145316
144228
2026-07-29T13:23:25Z
Coaorao
19106
/* Дела */
145316
wikitext
text/x-wiki
{{аутор
| име =Вук Стефановић
| презиме =Караџић
| иницијал_презимена =К
| годинарођења =1787
| годинасмрти =1864
| слика =VukKaradzic.jpg
| опис =Филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних песама и писац првог речника [[w:српски језик|српског језика]].
| википедија =Вук Стефановић Караџић
| вики_цитати =Вук Стефановић Караџић
| остава =Vuk Stefanović Karadžić
| остава_кат =Vuk Karadžić
}}
==Дела==
* [[Народне српске приповијетке]], 1821.
* [[Српске народне приповијетке]], 1853.
* [[Српске народне приповијетке II]], 1870.
* [[Српске народне пјесме]], књига друга, 1845.
* [[Српске народне пјесме (3)]], књига трећа, 1894.
* [[Српске народне пјесме (4)]], књига четврта, 1862.
* [[Српске народне пјесме (5)]], књига пета, 1898.
* [[Вук Стефановић Караџић: Српске народне пјесме, књига шеста|Српске народне пјесме (6)]], књига шеста, 1899.
* [[Вук Стефановић Караџић: Српске народне пјесме, књига седма|Српске народне пјесме (7)]], књига седма, 1900.
* [[Српске народне пјесме (8)]], књига осма, 1900.
* [[Српске народне пјесме (9)]], књига девета, 1902.
* [[Српске народне пословице (1900)]]
* [[Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стефановића Караџића I]]
* [[Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стефановића Караџића II]]
* [[Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стефановића Караџића III]]
* [[Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стефановића Караџића IV]]
* [[Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стефановића Караџића V]]
* [[Нови завјет (Караџић)|Нови Завјет Господа нашега Исуса Христа]], превео Вук Караџић, 1847.
* [[Српске здравице]], 1849.
* [[Бока Которска]], 1849.
* [[Рисански обичаји]], 1849.
* [[О Филипу Вишњићу]]
* [[Први српски буквар]], 1827.
* [[Срби сви и свуда]], 1849.
* [[Српски рјечник]]
: [[Вуков Рјечник о Високом Стефану|Високи Стефан]]
: [[Вуков Рјечник о Сибињанин Јанку|Сибињанин Јанко]]
=== Књижевне критике ===
* [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]]
=== Етнографски радови ===
* [[Црна Гора и Црногорци]], 1837.
* [[Живот и обичаји народа српскога]], 1867.
=== Историјски списи ===
* [[Карађорђе Петровић]]
* [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], 1826.
* [[Прва година српског војевања на даије]], 1828.
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]], 1829.
* [[Друга година српског војевања на даије]], 1834.
=== Остало ===
* [[Црвен Бан]]
== Дела о Вуку Караџићу ==
* [[Откуд Вуку „Зидање Скадра”, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)|Откуд Вуку „Зидање Скадра”, од др Николе Андрића]] (1908), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)|Вук Ст. Караџић]] (1913), од Јована Скерлића
* [[Ево, откуд Вуку „Зидање Скадра”]] (1908), од [[Аутор:Јован Томић|Јована Томића]]
{{Википедија|Вук Стефановић Караџић}}
[[Категорија:Вук Стефановић Караџић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Романтизам]]
hxd0a20subz9uxez9grnrqf8pozwa2i
Аутор:Јован Дучић
100
8342
145319
145312
2026-07-30T08:22:41Z
Coaorao
19106
/* Дела о Јовану Дучићу */
145319
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић
| остава =
| остава_кат = Jovan Dučić
}}
== Песме ==
''Дучићеве песме су наведене хронолошким редом''
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Анаграми]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Вече (На западу у румени)]] (1888)
* [[Мелем болу]] (1888)
* [[Пастир (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Прољетна зора (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Три Црногорца]] (1888)
* [[Браћи на ново љето]] (1889)
* [[Гори (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Мислио сам....]] (1889)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1889)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Ој ти небо]] (1889)
* [[Отпало лишће]] (1889)
* [[Сиротанова клетва]] (1889)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1889)
* [[У зиму]] (1889)
* [[Црква у самоћи]] (1889)
* [[Васкрс]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[На гробу Леонтије Радуловића, владике херцеговачког]] (1890)
* [[На мору (Јован Дучић)]] (1890)
* [[На рад!....]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Поздрав „Босанско херцеговачком источнику” на нову 1890 год.]] (1890)
* [[Прољеће (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Пустињак]] (1890)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Сироче (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Србин (Јован Дучић)]] (1890)
* [[У јесен]] (1890)
* [[Д* (Минуће и ово доба)]] (1891)
* [[Домовини (Јован Дучић)]] (1891)
* [[Митрополиту Ђорђу Николајевићу]]
* [[На гробу Исидора Стојковића]] (1891)
* [[*** (На пољу силна бура)]] (1891)
* [[Прољетно цвијеће]] (1891)
* [[*** Давно je на свʼјет пала]] (1892)
* [[*** (Збогом!.., Ти света земљо)]] (1892)
* [[*** (Kaд јато зв’језда распе се по ноћи)]] (1892)
* [[*** (Као изгнаник тужни из раја љубави и среће)]] (1892)
* [[На обали (На обали мекој, покрај р’јеке плаве)]] (1892)
* [[Oј, гдје сте]] (1892)
* [[Покрај чаше]] (1892)
* [[*** (Ти си к’о звијезда што чаровно блиста)]] (1892)
* [[У пролеће (Јован Дучић)]] (1892)
* [[У спомен]] (1892)
* [[Ходи ближе!....]] (1892)
* [[Анђео (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Браћа (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Запали искру свете вере и жарке наде)]] (1893)
* [[Звезда (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Из даљине (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Je л’ то анђелак твој, што трепће на крилих лаки)]] (1893)
* [[Немојте тако!]] (1893)
* [[*** (Ти љупко чедо мојих ведрих дана)]] (1893)
* [[*** (У недоглед даљни пучина се вије)]] (1893)
* [[*** (Угушио сам терет туге тајне)]] (1893)
* [[*** (За што мири слађан вјетрић)]] (1894)
* [[Jесења елегија]] (1894)
* [[*** (Љуби је, срце моје)]] (1894)
* [[На гробовима бораца]] (1894)
* [[Ноћ у Деволу]] (1894)
* [[Ноћна песма (Бледо светило ноћи)]] (1894)
* [[Први цвет]] (1894)
* [[Прича (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Прометеј (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Пророк]] (1894)
* [[*** (Ти си одбјегла)]] (1894)
* [[Уз пехар]] (1894)
* [[*** (Храм разорен стоји)]] (1894)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895)
* [[*** (Не питај како је мени)]] (1895)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Под липом (Јован Дучић)]] (1895)
* [[Пред једном статуом]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Расуће се...]] (1895)
* [[Сестри (Над гробом)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Химера (Невидљивом сунцу, 1908)|Химера]] (1908)
* [[Врбас]] (1941)
* [[На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[На обали Неретве]] (1943)
* [[Лички мученици]] (1943)
* [[Босна (Јован Дучић)|Босна]] (1943)
* [[Песма (Мој добри роде)]] (1943)
* [[Југославија]] (1943)
* [[Француској]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе (Дучићеве песме)#Сину тисућљетне културе|Сину тисућљетне културе]] (194?)
=== Преводи ===
* [[Поцрњело лице]] (1889), од Ј. Х. Фогла
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Песма младости]]'' (1902), од Маня Давидовна Штейнбергъ
== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)
== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Палестине]] (1938)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)
=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]
=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)
=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[Наше књижевно време]] (1929)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)
=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)
== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила
* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]
* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]
* ''[[Јована Дучић (Марко Цар)|Јована Дучић]]'' (1909), од Марка Цара (Босанска вила, бр. 5.)
* ''[[Дучићева љубавна авантура]]'' (1910), Мали журнал
* ''[[Дучићева авантура]]'' (1910), Мали журнал
* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]] (Српски књижевни гласник, књ.2.)
* ''[[Једна критичка анализа]]'' (1914), од [[Богдан Поповић|Богдана Поповића]] (Скг, књ.1.)
* ''[[Песник Царских Сонета]]'' (1924), од [[Аница Савић Ребац|Анице Савић Ребац]] (Време, 26. април, стр. 20.)
* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидора Секулић
* ''[[„Пештански Лојд” о Јовану Дучићу и Светиславу Стефановићу]]'' (1932), од Карла Шебешћена (—1945) (Скг, књ. 2. Прикази и белешке, стр. 554.)
* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]
* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран
* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
4tofn7jkngjmtmwfel533fblia2z11j
Аутор:Војислав Илић
100
15071
145322
142747
2026-07-30T08:26:15Z
Coaorao
19106
/* Песме */
145322
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Војислав
| презиме = Илић
| иницијал_презимена = И
| годинарођења = 1862
| годинасмрти = 1894
| опис = '''Војислав Илић''' (1862–1894) био је српски песник.
| слика = Војислав Илић1.jpg
| опис_слике =
| википедија = Војислав Илић
| вики_цитати = Војислав Илић
| остава =
| остава_кат = Vojislav Ilić
}}
== Песме ==
=== ЛИРСКО ПЕСНИШТВО ===
==== 1872—1876 ====
* [[* (А кад збриса чело знојно)]]
* [[Лепид (балада)]]
==== 1879 ====
* [[Тичица (Тумански)]]
==== 1880 ====
* [[Разбојничка песма (Подражавање руској народној песми)]]
* [[Вече на селу (по руском)]]
* [[Задоцњени путник]]
* [[Добар друг (Ф. Милер)]]
* [[Домовини]]
* [[Завет (М.Ј. Љермонтов)]]
* [[Молитва (Војислав Илић)|Молитва]]
* [[Над Београдом]]
* [[Пастир]]
* [[Љубим те душо!]]
* [[Елегија (1880)|Елегија]]
* [[Увео цвет]]
* [[Finis Poloniae!]]
* [[Војвода Лазар (1539)]]
==== 1881 ====
* [[Цветак]]
* [[Моме Милораду]]
* [[Звезда (Војислав Илић)|Звезда]]
* [[Старац]]
* [[Вартоломејска ноћ]]
* [[Звоните, звуци...]]
* [[На дну реке]]
* [[Идол]]
* [[Љубав (Војислав Илић)|Љубав]]
* [[Последња ноћ у Тамплу]]
* [[Опомена]]
* [[Старчева туга]]
* [[Поздрав (Војислав Илић)|Поздрав]]
* [[Зорки Коларовићевој]]
* [[Привиђење]]
==== 1882 ====
* [[Нарцис (сатира)]]
* [[На растанку]]
* [[Љељо (1882)]]
* [[Љубичица (Војислав Илић)|Љубичица]]
* [[Дух прошлости]]
* [[Слутња (Војислав Илић)|Слутња]]
* [[Цар и Абат]]
* [[Исповест краљице Леоноре (енглеска народна балада)]]
* [[Неверство]]
* [[20-ог јулија 1881. год.]]
* [[Мраморна срца]]
* [[Последњи дан]]
* [[У ноћи (Војислав Илић)|У ноћи]]
* [[Љиљан]]
* [[Глас гусала]]
* [[Младост (Војислав Илић)|Младост]]
* [[На Дрини]]
==== 1883 ====
* [[Жртва]]
* [[Једна ноћ]]
* [[Тибуло]]
* [[Моме Гарику]]
* [[Пролеће (Војислав Илић)|Пролеће]]
* [[Између неба и земље]]
* [[Доктор Окс]]
* [[Спомен (Војислав Илић)|Спомен]]
* [[Бродар (Војислав Илић)|Бродар]]
* [[На весељу (Успомене)]]
* [[(Преко плоча и гробова људи)]]
* [[* (Пред старим, исконским градом питоме Палестине)]]
* [[Сан (Војислав Илић)|Сан]]
* [[Небесни звуци]]
* [[Тамара]]
* [[Тасов опроштај]]
* [[Јесен (Војислав Илић)|Јесен]]
* [[Вече (Војислав Илић)|Вече]]
* [[Исповест]]
* [[Грм]]
* [[Песма (Војислав Илић)|Песма]]
* [[Под љупким небом...]]
* [[Српчићима (На Нову годину)]]
==== 1884 ====
* [[Свети Сава (Војислав Илић)|Свети Сава (Над атонским храмом)]]
* [[Зимско јутро (Војислав Илић)|Зимско јутро]]
* [[Пожарничка песма]]
* [[Бахус и Купидон]]
* [[На врх брда]]
* [[Мајска песма]]
* [[Јулија]]
* [[Оргије]]
* [[Асфирова заповест]]
* [[У берби]]
* [[Последња ружа]]
* [[Ластавице]]
* [[Први снег]]
* [[Анђео мира]]
* [[На нову годину]]
==== 1885 ====
* [[На стени]]
* [[Путник]]
* [[Елегија (1885)|Елегија]]
* [[У ноћи (За даљна брда бели дан се скрива)]]
* [[Запис]]
* [[Љељо (1885)]]
* [[Лада]]
* [[(По Никшићу и крвавој дузи)]]
* [[Српкињица]]
* [[Последњи гост]]
* [[Т*]]
* [[Школско звонце]]
==== 1886 ====
* [[Лаку ноћ! (Војислав Илић)|Лаку ноћ!]]
* [[На слици Тијаниној]]
* [[Елегија (1886)|Елегија]]
* [[Госпођици Н* (По вољи своје судбе клете)]]
* [[Северни ветар]]
* [[Пастирка и Љељо]]
* [[Пролетња зора]]
* [[Увелој ружи]]
* [[Суморни дан]]
* [[Већ се купе...]]
* [[У лов! (шпанска романса)]]
* [[Изгинулим борцима]]
* [[Стара књига]]
* [[Светковина Ладе]]
* [[На Тичару]]
* [[* (Остави ме, остави ме, мене света мори туга)]]
* [[Госпођици Н*(Поклоник муза,ја и сада)]]
* [[(Сиво, суморно небо...)]]
* [[(То је било - сећаш ли се?)]]
* [[(Вече је одавно прошло...)]]
* [[Словенски кнез]]
* [[Сумња]]
* [[У зору]]
* [[Мојим пријатељима]]
* [[Ја не тражим...]]
* [[Црни вео]]
==== 1887 ====
* [[(Збогом!... Никада можда нећу)]]
* [[(Из Гетеове „Коринтске невесте")]]
* [[Маскембал на Руднику]]
* [[Елегија (Када ме осени мрак вечите ноћи)]]
* [[Посланица пријатељу]]
* [[Рудникова исповест]]
* [[Посланица с неба једном друштву]]
* [[Елегија једне свиње]]
* [[У споменицу једној госпођици]]
* [[Мисли једног малога Калањевчанина]]
* [[Песнику (Мој парнаски драги брате!)]]
* [[Прва наредба]]
* [[Пећина на Руднику]]
* [[Краљ Ричардо]]
* [[Љубавна прича о Дону Нунецу и Дона Клари]]
* [[Христос воскрес! (Христос воскрес! свима вама...)]]
* [[На Голготи]]
* [[Идила у шпанској ноћи]]
* [[Ускршње песме — Тиранима]]
* [[Ускршње песме — Новинари]]
* [[Ускршње песме — Слободњацима]]
* [[Ускршње песме — Љубазници]]
* [[Ускршње песме — Српкињама]]
* [[Ускршње песме — Једној девојци]]
* [[Ускршње песме — Туторима саборне цркве, меценатима]]
* [[(Газда Тоши)]]
* [[Песма о бохарском кану]]
* [[Фантазија у ноћи]]
* [[Краљици Наталији]]
* [[Бајка о јасици]]
* [[Исток]]
* [[(Под ногама мојим отимљу се вали)]]
* [[Телеграми]]
* [[У тешком часу]]
* [[У споменицу пријатељу Сими Ј. Аврамовићу]]
* [[У споменицу пријатељу Драг. С. Вељковићу]]
* [[У споменицу другу и пријатељу Пери Ј. Петровићу]]
* [[Новост о полуделоме песнику]]
==== 1888 ====
* [[Милану Савићу]]
* [[Просиоци]]
* [[Стара песма]]
* [[Оморика]]
* [[Циганче]]
* [[Анђео туге]]
* [[Из бележника]]
* [[У споменицу другу Владимиру С. Цонићу]]
* [[Опроштај са Шајкашком]]
* [[Рајски цветак]]
* [[На чарди]]
* [[Плач Афродите над Адонидом]]
* [[(Плашљиво и мило лане)]]
* [[Један монолог младог Слепчевића]]
* [[Вечита хармонија]]
* [[Нимфа (Војислав Илић)|Нимфа]]
* [[Два песника]]
* [[Пред Тројом]]
* [[Овидије]]
* [[Данијел]]
==== 1889 ====
* [[На Вардару]]
* [[Са форума]]
* [[* * * (Подигни завесе тешке)]]
* [[Поетска ситуација]]
* [[Ноћни гласови]]
* [[На мору Јегејскоме]]
* [[Арнаутка]]
* [[Петрарки]]
* [[У позну јесен]]
* [[Песник]]
* [[У пролеће]]
* [[Краљ кочијаш]]
* [[Другу]]
* [[Лелек]]
* [[Христос васкрес! (Христос васкрес! Боже дај)]]
* [[Коринтска Хетера]]
* [[Љубавна писма (уз слику)]]
* [[Пријатељу (Војислав Илић)|Пријатељу]]
* [[Чекање (Војислав Илић)|Чекање]]
* [[Косовски соколови]]
* [[На прославу косовске петстогодишњице]]
* [[Краљевска милост]]
* [[На гробу војводе Дојчина у Солуну]]
* [[Опсада Бенаре]]
* [[Разговор мале србадије с отаџбином]]
* [[Босански бегунци (уз слику Предићеву)]]
* [[Свети Сава (Ко удара тако позно у дубини ноћног мира)]]
* [[Поменак]]
* [[Зимска идила]]
* [[Радничка песма]]
* [[Правоверни]]
==== 1890 ====
* [[Весник пролећа]]
* [[Турска]]
* [[Крај мртве мајке (Хебел)]]
* [[Јутро на Хисару код Лесковца]]
* [[Четири песме калифе Абу-Ел-Рахмана]]
* [[(Столећа древна су прошла од Рахманове владе)]]
* [[Смрт Катонова]]
* [[Вековни стражар]]
* [[Мраморни убица]]
* [[Погода и Симзерла]]
* [[Празнично јутро]]
* [[Србин у Рају]]
* [[Опроштајница]]
* [[Стеван Вл. Каћански (са сликом)]]
* [[Праведник]]
* [[У споменицу пријатељу Ј. М. М. Х.]]
* [[Љубавна трка]]
* [[Авгур]]
* [[Постанак љубичице]]
* [[Обућар и његов син]]
* [[Позив на јуначку забаву]]
* [[Мојој музи]]
* [[Соломоново проклетство]]
* [[Данаја]]
* [[Лора Лај]]
* [[Две робиње (на смрт попа Стојана)]]
* [[* * * (Досада, магла и тама...На слаба колена своја)]]
==== 1891 ====
* [[На Нову годину (Срећно нек је ново лето)]]
* [[* * * (Под покровом снежним природа почива)]]
* [[Химна векова]]
* [[Елегија једне залутале депеше]]
* [[(Старо, срећно доба...)]]
* [[Стрела]]
* [[Реалиста]]
* [[* * * Не зидамо дом камени]]
==== 1892 ====
* [[У осами]]
* [[(З*)]]
* [[Елегија на развалинама куле Северове]]
* [[Клеон и његов ученик]]
* [[(Заробљен Прометеј српски)]]
* [[Бабакај]]
* [[Запуштени источник]]
* [[Вече на броду]]
* [[Ниоба]]
* [[(Наредба министра унутрашњих дела)]]
* [[Р(ибарцу)]]
* [[(Службено, у Београду)]]
* [[Гласник слободе]]
* [[Беседа румунском краљу]]
* [[Чудно доба]]
==== 1893 ====
* [[Чика Љуби (П. Ненадовићу)]]
* [[Окружница члановима Књижевно-уметничке заједнице]]
* Песме за позоришни комад „Лела"
* * [[1. Молитва (Кад за гору сунце зађе)]]
* * [[2. Вино и љубав]]
* * [[3. После туге]]
* * [[4. * * * (Сладак је живот, чаробан и мио)]]
* * [[5. Глумици Н]]
* [[Јасно и оригинално]]
* [[Шпанска посла]]
* [[* * * (Хтедох да певам Кадма и дела Атрида мужа)]]
* [[(Уз слику краља Александра I)]]
* [[* * * (Под копитом бесна хата одјекнуше поља родна)]]
* [[(Карта у стиховима)]]
* [[Невера]]
* [[(Службено, из Приштине)]]
* [[(Кад се угаси сунце...)]]
* [[Муратово тулбе]]
* [[Моја муза (А. Н. Плешчејев)]]
* [[Напред! (А. Н. Плешчејев)]]
* [[Сета (А. Н. Плешчејев)]]
* [[(Са погледом угашеним)]]
==== Недатиране песме ====
* [[Родољуб]]
* [[Домовина]]
* [[Гости]]
* [[Епиграм Лизети]]
* [[Милану Павловићу]]
* [[Баш Албаба]]
* [[(* На зиду гу, бре, чивилуци)]]
* [[(Kличе весело галеб над плавом пучином мора)]]
* [[Грађанска врлина]]
* [[(Сува, кржљава крушка...)]]
* [[(Штекће лисица гладна...)]]
* [[(Векови су прохујали...)]]
* [[(О горди, развратни Риме)]]
== Епско и драмско песништво ==
* [[Рибар (1880)]]
* [[Радослав (1882)]]
* [[Милева (1882)]]
* [[Дух (1883)]]
* [[Колок (1885)]]
* [[Словенско звоно (1886)]]
* [[Питија (1886)]]
* [[Усамљени гробови (1887)]]
* [[Смрт Периклова (1887)]]
* [[Алхемичар (1888)]]
* [[Аргонауте на Лемосу (1889)]]
* [[Дарови неба (1890)]]
* [[Песник (1893)]]
* [[Амор на селу (1893)]]
== Проза ==
* [[Несрећа у жаркој пустари]]
* [[Деда и унук (с руског)]]
* [[Први љубавни сан]]
* [[Ускршњи гост]]
* Слике из Србије
:[[Крчма на друму]]
:[[Мој сапутник]]
:[[Штапс трубач]]
* [[Страшни љубавник]]
* [[Недеља свиће]]
[[Категорија:Војислав Илић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
alp35b8nzb4wzbdhd6atj33n0s5vzmp
Звезда (Војислав Илић)
0
16111
145320
34741
2026-07-30T08:25:45Z
Coaorao
19106
Coaorao преместио је страницу [[Звезда]] на [[Звезда (Војислав Илић)]]: Правилан назив
34741
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|75%}}{{заглавље
| наслов=Звезда
| аутор=Војислав Илић
| претходна=
| следећа=
| година=
| белешке=
}}
Ноћ је ведра, блага,
Бледи месец сја,
У милини тоне
Васиона сва.
И звездице миле
Расипају зрак...
Само једна трепну,
Па је покри мрак.
Чија беше звезда?
Бог једини зна!
Спокојна је, мирна,
Васиона сва.
[[Категорија:Војислав Илић]]
e2sfpimllkz7atfx55nzvpufxxn2ef1
Аутор:Светислав А. Петровић
100
61216
145318
145138
2026-07-30T08:17:05Z
Coaorao
19106
/* */
145318
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Светислав
| презиме = Петровић
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1883
| годинасмрти = 1945
| опис = '''Светислав А. Петровић''' је био српски преводилац, професор, књижевни и позоришни критичар.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Светислав А. Петровић
| остава =
| остава_кат =
}}
== Дела ==
=== Преводи ===
* [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (1904), од [[Мопасан|Ги де Мопасана]]
* [[Меланхолични ован]]
* [[Дона Паола]]
* [[Смрт једног детета]]
* [[Таманго]] (1905), од [[Проспер Мериме|Проспера Мериме]]
* [[Илска Венера]] (1905), од Проспера Мериме
dr88qxmg8qmngwd2v1zhz1m8z92uhmf
Начело солидарности/I
0
61221
145324
144394
2026-07-30T11:12:33Z
Coaorao
19106
145324
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Скерлић|Јован Скерлић]]
| Начело солидарности (1904)
|
| [[Начело солидарности|-{Садржај}-]]
| I
| [[Начело солидарности/II|-{II}-]]
}}
{{gap}}Неко је назвао Србију „Кином на Балкану”, и, свакако, поређење је претерано. Али је неоспорно да је у њој интелектуалан живот сведен на најскромнију меру, да је политички живот закржљавео као ретко где, и да наша земља преживљује једну жалосну умну и моралну кризу. Тек сада се сустижу последице оних несрећних „неутралних режима”, оне убилачке политике „стишавања страсти”, када се свима силама, систематски радило да јавнога мњења сасвим нестане, да се у народу убије сваки интерес за јавне послове, свака помисао на контролу државнога рада, да се свака плодна лична иницијатива и здрава и слободна мисао замени „правитељственим наредбама”, „господаревом вољом” и „височајшим решењима”. Плод је тога ова нечувена равнодушност која је све обузела, одсуство свега што личи на начело у личним прогоњењима и котеријским надметањима, која су самовласно узела име политике.<br />
{{gap}}У томе погледу ми смо очевидно назадовали. Пре четрдесет година, за време првога либералнога покрета, знало се шта се хтело и борило се у име извесних начела. Ондашњи млади либерали — који ће доцније грмети на оне који у патриархалну и идиличну Србију кријумчаре идеје „Трулога Запада”! — у блиским везама са Гарибалдијем и Мацинијем, ревносно су ширили идеје либералне идеологије онога доба, борили се за национално јединство српскога народа, са девизом „просветом ка слободи”, тражили широке политичке слободе, неки чак и републикански облик владавине. Ваља прелистати књиге и чланке Јеврема Грујића, Г. Г. Владимира Јовановића, Стојана Бошковића, Љубомира Каљевића и других, па да се увери да се онда политика водила у име извесних начела која се могу критиковати али која су свем том покрету давале виши карактер једне борбе за идеје.<br />
{{gap}}Млађе поколење, оно што је ушло у јаван рад крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, а заподело је борбу са одређеним погледима на живот и народне потребе, са позитивним програмом и јасним политичким и социјалним тражбинама, Живојин Жујовић, са својим прудоновским малобуржоаским социјализмом, Светозар Марковић са утопијским социјализмом Чернишевскога и реализмом Писарева, истакли су били један општи идеал целокупне реформе, ревносно сејали смеле и плодне идеје напретка и у политици, и у науци, и у књижевности, створили од својих дана најживље, најцветније доба наше мисли, једну обнову у целокупном српском друштву. И доцније, када се из тога више интелектуалнога но економскога покрета кристализовала данашња радикална странка, њени представници су изнад непосредних и практичних захтева, над свакодневном борбом, истицали један виши идеал, широк и даљи програм друштвених рефорaма, чак и друштвене револуције. Г. Раша Милошевић је тада преводио популаризације учења Карла Маркса, а радикална странка имала два званична органа, политички ''Самоуправу'', где се борило за идеје политичкога демократизма, и научно-књижевни ''Рад'', где се проповедале марксистичке доктрине.<br />
{{gap}}Тако је некада било, и од тога доба много се штошта изменило. Није овде место да се чини критика највеће странке у Србији — ствар иначе тако потребна, — али је за свакога и сувише јасно да је она постала само бледа сенка некадашње радикалне странке, политичко тело без душе, без кичмене мождине, без идеје и без начела, колос на ногама од иловаче. О другим, старим политичким странкама није вредно ни говорити: оне никада и нису представљале извесна начела, биле су само коалиције личних интереса и послушни органи апсолутистичких ћефова, и данас су или сасвим мртве или су на путу умирања. Али радикална странка, поред све страховите трулежи коју носи у себи, представља бројну силу, у њеним је рукама моћ и судбина наше земље, и сви су погледи данас уперени на њу.<br />
{{gap}}Њен је живот само једна фикција, она данас живи успоменама, својим дваестогодишњим мучеништвом, физичким заслугама својих вођа, неодређеним осећањем и навикама народа чија је вера дубоко поколебана, личним интересима и компромисима сваке врсте. Ми смо далеко од онога доба када је Г. Никола Пашић био један од ађутаната Бакунинових у Цириху, када је Г. Петар Велимировић величао народни покрет у Крајини, а Г. Др. Лазар Пачу, у препирци са Митом Ценићем, тврдио да је радикална странка „практично социјалистична”. Узалуд су цела социјалистичка поколења, другови Светозара Марковића као Г. Јован Жујовић, млади људи око ''Борбе'' из осамдесетих година као Г. Никола Николић, некадашњи великошколци око ''Радничке Мисли'' као г. [''-{sic}-''] Јаша Продановић, узалуд су они уносили у старо тело радикалне странке младу а свежу крв, подмлађивали је и начелима и снагама. Радикална странка, жудна брзих и јевтиних успеха, несмотрено отворена аривистима и лиферантима, заборављала је стара своја начела и обећања, и пуну прогресивну порезу, и народну војску, и радикално упрошћавање администрације, и програм друштвених рефорама, престајала бити одсудно демократска странка малих људи, народа, сељака, занатлија, малих трговаца. Она је све више и више постајала једна гломазна, безизразна и бледа „национална” странка за све и свакога, у коју је цео свет ушао јер ништа више није значила, и којој је од некадашњега радикализма остало само голо име. Место оних некадашњих мушких гласова за радикалну демократизацију државе и исто тако радикалне друштвене реформе, она једнолико понавља поабане и плесниве фразе које сваки може да каже јер ништа не значе и ни на шта не обавезују, целу ону службену реторику „санирања финансија”, „потпомагања народне привреде”, „стварања нових извора”, „војске узданице Српства”, „озбиљне штедње на свим гранама државне администрације”, ствари које необично опомињу на све програме доскорашњих реакционарних влада.<br />
{{gap}}Млади радикални нараштај, Великошколска Радикална Омладина, морали су као и приличан број људи од начела и убеђених демократа каквих има у радикалној странци осетити бол од те страховите безначелности, и покренули су своју ''Демократску Библиотеку'' са намером да убризгају свеже крви, једну дозу начела у старо и изнурено тело своје странке, да се борба опет поведе за извесне идеје, а не за извесне људе или против извесних људи. Као прву књигу, млади радикали су издали ''Солидарност'', дело францускога државника Леона Буржоа, бившега председника министарскога савета и доскорашњега председника скупштине, једнога од најумнијих људи у Француској и једнога од најпозванијих представника данашњег европског радикализма.<br />
{{gap}}На жалост свих оних који држе да је наша прва потреба створити јавно мњење и истинску свест у народу, да ваља пре свега кренути свет на мисао и акцију, и да је срамота водити овакву безначелну и личну политику каква се код нас води, књига је наишла на слаб одзив, мало растурена и прошла готово неопажена. А и књига, и писац, и издавачи, и цео покушај захтевали су да им у нашој бедној штампи поклоне бар толико пажње колико макаквом балу у Грађанској Касини или каквој нечистој скупштинској интризи!
== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. април 1904. Књига -{XI}-, бр. 8. Стр. 592—595.
{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
hken51schdgx43uhzakit7imdvqhv0m
Дучићева љубавна авантура
0
61477
145317
2026-07-29T14:54:18Z
Coaorao
19106
Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Дучићева љубавна авантура | одељак= | аутор= Анонимно | година= 1910 | белешке= }} {{gap}}Господин Јован Дучић, писар српског посланства, бавио је се ово дана у Врањи на осуству. Лепа супруга једног вишег инжињер…
145317
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Дучићева љубавна авантура
| одељак=
| аутор= Анонимно
| година= 1910
| белешке=
}}
{{gap}}Господин Јован Дучић, писар српског посланства, бавио је се ово дана у Врањи на осуству. Лепа супруга једног вишег инжињера из Врање била је предмет његових погледа за све време, али по брзом познанству даје се закључити да су се ово двоје још раније волели. Сиромах муж није ништа сумњао, јер је са својом супругом изродио толику децу. Али како је се сиромах муж изненадио, кад му се жена прексиноћ није вратила.<br />
{{gap}}У брзо па је и цела варош сазнала за бегство ове госпође, а по том се и детаљи бегства сазнадоше. Дотична госпођа утекла је са Дучићем у Софију.<br />
{{gap}}Муж одбеглице послао је оваку тужбу министру иностраних дела:<br />
{{gap}}„Госп. Јован Дучић, писар српског посланства у Софији, бавећи се овде у Врањи завео је моју жену, која је мати троје деце, па је вечерас са њом негде отпутовао из Врање.<br />
{{gap}}Ја ћу даље учинити што по закону треба, да част своју и своје породице спасем, а вама сам, господине министре, слободан ово доставити с молбом, да изволите оценити, може ли г. Дучић као чиновник у опште, а нарочито на страни, са оваким појмовима о моралу и даље остати као чиновник. Овај догађај није се могао прикрити, а цела варош и јавно мнење најоштрије осуђују г. Дучића, што је тако морално ниско пао, да једну жену, која је дотле била чистита и жена и мати, одваја од свога мужа и своје деце.”<br />
{{gap}}Ето, Миловане, твоје дипломатије. Можеш се закитити „смрдљивим ногама” Дучићевим. Какве си око себе окупио тако нам и иде спољна политика, јадни шефе!
== Извор ==
''Мали журнал'', 12. децембар 1910. Бр. 346.
dtrwyiypz0j98wrmdsmqzmexggsfqig
Звезда
0
61478
145321
2026-07-30T08:25:45Z
Coaorao
19106
Coaorao преместио је страницу [[Звезда]] на [[Звезда (Војислав Илић)]]: Правилан назив
145321
wikitext
text/x-wiki
#Преусмери [[Звезда (Војислав Илић)]]
aotec64pg9voyv9vou0ev5slftufza8
145323
145321
2026-07-30T08:33:24Z
Coaorao
19106
/* */
145323
wikitext
text/x-wiki
'''''Звезда''''' може да се односи на:
* [[Звезда (Милутин Бојић)]]
* [[Звезда (Јован Дучић)]]
* [[Звезда (Војислав Илић)]]
* [[Звезде (Милета Јакшић)]]
* [[Звезда (Ј.Г. Миленко)|Звезда (Јован Грчић Миленко)]]
* [[Звезда (Сокољанин)]]
{{вишезначна одредница}}
c0609e8tvovdj18tjr1tpdq2ykmtz4s