Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.13 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 15477 145325 95671 2026-07-31T14:37:44Z Coaorao 19106 145325 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= [[Живот и обичаји народа српскога/2|Обичаји о најзнатнијим људскијем догађајима]] | наслов= [[Живот и обичаји народа српскога|ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ НАРОДА СРПСКОГА]] | одељак= Обичаји о различнијем празницима | аутор= Вук Стефановић Караџић | белешке= }} == ВАРИН ДАН.== Ако узмемо да у нас народна година настаје с јесени, пошто се љетина сабере, као и црквена што настаје 1. Септемврија, онда се може рећи да је Варин дан први дан од године о коме се почиње врачати. У очи Варина дне у вече метне се у лонац или у котао свакога жита и варива те се скува заједно, и ово се зове ''варица'', а гдјешто и ''вара''. Варица се у вече остави код ватре те ври па се у јутру гледа с које је стране наврела, те на оној страни сију жита оне године, јер кажу да ће онамо најбоље родити. У Боци наставе варицу по вечери само да се мало стлачи, па у јутру (на Варин дан) гледају каква је одозго: ако нађу по њој гуке и брегове онда веле да слути на добру годину и на богатство ; ако ли буду путови и пукотине, онда веле да слути на смрт и на гробове. У Боци варицу носе и на воду не говорећи ништа путем и њоме посипају воду говорећи: „Добро јутро, ладна водо! ми тебе варице, а ти нама водице и јарице, јањице и мушке главице и сваке срећице!“ Вративши се с воде поспу њоме по кући говорећи: „Оволико људи, волова, бродова, коња, улишта, пила, коша да се плоди плод и род!“ По том иду те посипљу њоме уљанике говорећи: „Урочници и урочнице низ улицу; — ненавидници и ненавиднице низ улицу; — бјегунци и бјегунице низ улицу; — море и вјештице низ улицу, а моје челе пут истока уз улицу. Ни на мору моста, ни на псу рога, ни на длану длака, ни на моје челе урока!“ Онамо вару мећу у со и дају стоци, а где који мажу њоме и воловима вратове да им се не набија орући. Кад се варица вари, дјеца певају: <poem> :::Вара, вари варице, :::Да се рађу јарице :::И бијеле јагњице :::И ђетићи и јунчићи. </poem> Варица се једе хладна и чак други и трећи дан, за то се пјева: <poem> :::Варварица вари, :::А Савица лади, :::Николица куса. </poem> Од Варина дне кажу дјеци да се већ може пјевати Божићу, и овако почињу: <poem> :::Поручује Варица Божићу: :::Пошљи мене од прасца ножицу, :::Да зачиним варицу шеницу. </poem> ==ОЦИ, МАТЕРИЦЕ И МЛАДИЈЕНЦИ.== Недјеља пред Божић (била уочи Божића или прије њега на шест дана) зове се ''оци'' а недјеља пред оце зове се ''материце''. За оце се мисли као да су красно име свију људи који су се оци назвали, зато је обичај да их уочи отаца или на оце у јутру младеж и мушка и женска а и жене вежу за ноге: мала дјеца гдјекоје вежу за ноге без шале а остали донесу пред њих само какву узицу по варошима пантљику или гајтан или даду јабуку у накрст свезану пантљиком, па се већ зна шта то значи и ваља да се одкупљују: дјеци се да по која пара или други какав новац, другима што друго, а сви кућани ваља да се часте и у вече и сјутра дан лијепијем јелом и пићем. Какогод што су оци за људе тако су материце за жене које су дјецу имале; оне се у мале дјеце откупљују орасима, сухијем шљивама и јабукама а у осталијех кућана лијепом части као и људи. Овдје се могу споменути и ''младијенци'' који падају четврти дан по Божићу (29. Декемврија). На овај дан у Рисну рано у јутру бију дјецу каквом гранчицом шале ради, говорећи: „Пушти зло, узми добро!“. А дјеца опет између еебе бију се ваздан говорећи тако једно другоме. ==БОЖИЋ.== Боље је ''Божић'' кужан него јужан; јужну ''Божићу'' и пријатељском колачу не ваља се радовати. Уочи Божића, пошто се бадњаци унесу у кућу и наложе на ватру, узме домаћица сламе и квочући (а за њом дјеца пијучући) простре по соби, или по кући, ако нема собе. По том узму неколика ораха и баце по слами. Послије вечере пјевају и веселе се. Кад у јутру устану, најприје отиде једно те донесе воде, али понесе жита те поспе воду (као полази је) кад к њој дође. Том водом умијесе чесницу и налију ручак те приставе. <ref>Као што се у нас мијеси чесница, тако у Кастелима кршћани (који су управо чакавци, али се све више и више србе, мијешајући се различнијех послова ради с људима са села) мијесе браварицу, која се тако зове што су по њој начињени различни брави (н.п. овце, волови и т. д.) а дијете у колијевци.</ref> Кад се поодјутри, пошто намире стоку, онда сједу за ручак. Али прије него сједу за ручак, избаце по неколике пушке (тако и у јутру рано кад устану), на се онда скупе сви око софре те се моле Богу (држећи свако по једну воштану свијећу у руци) и ''мирбожају се'', т. ј. изљубе се сви редом говорећи: „Мир Божји! Ристос се роди, ва истину роди, поклањамо се Ристу и Ристову рожанству.“ Потом домаћин покупи све оне свијеће у једну руковет и усади у жито, које стоји на софри у каквој карлици или у чанку (свакојако жито помијешано заједно: у том житу стоје и колачи којекакви), те ондје мало погоре, па их угасе онијем житом. Оно жито дају послије жене кокошима да носе јаја. Кад почну ручати, неки најприје окусе сира, неки печенице, а неки (као по Сријему и по Бачкој) прије свега срчу ''вареник'', али ракије многи не пију први дан због врућице. Око пола ручка устану у славу и ломе колач какогод и о крсном имену, само што нема кољива. На Божић се обично руча с вреће (простре се празна врећа мјесто чаршава или по чаршаву), и софра се не диже (нити се кућа чисти) за три дана. Први дан Божића нико никоме не иде у кућу, осим полажајника. О Божићу се опити и побљувати није никакове срамоте. („Ако сам се опила, Божић ми је дошао“). Од сламе, с којом се на бадњи дан квоче и пијуче, остави домаћица по нешто, па кад насађује кокоши, под сваку метне по мало. Оно уже у којему се слама донесе, не раздријеши се, него се само распусти, па се на Божић у јутру пред кућом баци по њему жита, те кокоши зобљу, а домаћица рекне: „Како ми у скупу зобале, тако ми у скупу и носиле!“ На некијем мјестима (као по Босни и по Херцеговини) ''сјачу'' на Божић, т. ј. домаћин рано у јутру виче: „''Боже и Божићу нашему'' или ''нашој'' (по имену свијем кућанима! редом)“ Приповиједају да је отишао некакав Србин свом бегу у Скочић (ниже Зворника) да иште шенице за чесницу, а бег му казао: „Даћу ти шенице, али ако ћеш једанпут и мени ''сјакнути''.“ Србин казао да хоће, па узео шеницу и ''сјакнуо'' му на Божић: „Сјај Боже и Божићу и нашему бегу на Скочићу!“ У Рисну се у цркви послије јутрење љубе на Божић у јутру сви један с другијем, и тако се онда помире многи који су дуго времена били у завади. Који се у цркви не изљубе, они се љубе послије пред црквом. Ко има коња, на Божић послије ручка ваља да га пројаше. У Бачкој момчад посједају на коње па по пољу вијају ''Божић''. Гдјекоји кажу дасена Божић не могу вериге угријати. У Грбљу гледају на Божић с које ће им стране пињата наврети, па коме наври од истока, онај се нада срећи оне године. У Боци многи људи пред Божић начине сламницу те с ње као с трпезе једу од бадњега дне до малога Божића. У Дубровнику мијесе за Божић колаче као мјесец, који се о Божићу дају служитељима и кад ко донесе што са села; овакови се колач зове ''лук''. Од божитње сламе гдјекоји носе на њиве да би боље родиле. Гдјекоји ударају рогом од божитњега пецива воћку нероткињу по жилама говорећи: .,Ја тебе рогом, а ти мене родом!“ Гдјекоји опет узму на Божић сјекиру и замахну као да посијеку воћку нероткињу, а други му ко рече: „Не сијеци, родиће“, и кад се то учини трипута засопце, кажу да ће воћка послије родити. Пепелом с чеснице посипају свилене бубе, да их буде доста као и прашака у пепелу. Гдјекоји угљеном од бадњака мажу губаве смокве. До малог Божића говори се, кад се двојица срету на путу или кад који ком дође укућу: „''Рисшос се роди''" (мјесто ''добро јушро'', ''помоз' Бог'' и ''добар вече''), и одговара се: „''Ва исшину роди''“; тако и кад се пије мјесто ''спасуј се'' и ''на здравље''. ==КОЛЕДА.== Од прије су ишла момчад уочи Божића од куће до куће те пјевала пјесме ''од коледе'', у којима се уза сваку врсту припијева: ''коледо!'' Неколико овакијех пјесама наштампано је у првој књизи Српскијех народнијех пјесама 1841., а опомињем се да сам још у дјетињству слушао у овакој једној пјесми како желе да им краве буду млијечне, да намузу пун кабао млијека: <poem> :::Да окупам, ''коледо!'' :::Малог Бога, ''коледо!'' :::И Божића, ''коледо!'' </poem> Момчад она што играју и пјевају зову се ''колеђани''. Овај се обичај међу људима нашега закона готово са свијем изгубио, али у кршћана још траје. ''Читава коледа'', рече се и сад кад иде много људи заједно. <poem> ;Кад се пред кућу долази. :::Отворите врата, :::Врата су ви златна, :::Шиком шикосана, :::Перјем искићена, :::Перјем и ковиљем, :::Смиљем и босиљем. ;Пјесма домаћину. :::Домаћине господине, коледо! :::Пловка шета по полати, :::Није пловка, мила снаја :::Свекра буди: „Дигни ми се, :::Мили свекре, ето теби :::Добри гости, чим ћемо их :::Даривати?“ Ал' говори :::Мили свекар: „Ето, снајо, :::Ето чоја нерезана, :::Ето блага небројена, :::Ето коња нејахана, :::Даруј ти њи чим ти драго.“ ;Пјесма домаћину од боље руке. :::Војевао бели Виде, коледо ! :::Три године с клети Турци :::А четири с црни Угри. :::Каде Виде с војске дође, :::Седе Виде да вечера. :::Стаде громот, Стаде тропот :::Око двора Видојева. :::Ал' говори бели Виде: :::„Изиђ', љубо, те погледај, :::„Шта је громот, шта је тропот :::„Око двора Видојева.“ :::Кад изиђе верна љуба, :::Коњи му се копитају, :::Радују се господару, :::Да је скоро с војске дош'о; :::И голуби с крилма бију. :::Радују се господару, :::Да је скоро с војске дош'о. ; Пјесма домаћину. :::Домаћине господине, коледо! :::Застасмо те за трпезом, :::На трпези златна чаша, :::Златна чаша и погача, :::Окрој нама крај ибришим, :::Да шибамо вране коње, :::Нам су пути надалеко, :::Даљни пути каловити. — :::Ми дођосмо, глас донесмо, :::Трмке ти се изројиле, :::Све ројаци ка' облаци, :::Краве ти се истелиле, :::Све волови виторози, :::Ми дођосмо, глас донесмо, :::Овце ти се изјагњиле, :::Све овчице калушице. ;Пјесма домаћици. :::Домаћице госпођице, коледо! :::Лепо си се опасала :::Чистом свилом по кошуљи, :::Ибришимом по аздији; :::Ако оћеш и боље ћеш. :::Слава и час да је на час :::Госпођици. ;Пјесма дјевојци. :::Ој дјевојко бледолико, коледо! ::: Што си тако бледолика ? :::Јел' си сунцу дворе мела, :::Јел' мјесецу коњ' седлала? — :::Нисам сунцу дворе мела, :::Ни мјесецу коњ' седлала, :::Тек стојала те гледала, :::Де се виле с громом биле, :::Виле грома надољеше, :::Сестре брата надиграше. :::Слава и част и т. д. ;Пјесма опет дјевојци. :::Девојчице каичице, коледо! :::Теб' се чини да т' не видим, :::Ја ти видо дуге косе, :::Дуге косе до појаса, :::Свилен гајтан до земљице. :::Слава и час да је на час :::Девојчици. ;Пјесма снаси. :::Бубањ бије у потоку, коледо! :::Бубањ није у потоку, :::Већ снашица соли туче, :::Да посоли силно стадо. :::Слава и час да је на час :::Милој снаји. ;Пјесма волу. :::Цвили, тужи жероњица, коледо! :::Среди ноћи, полуноћи, :::Њега пита домаћине: :::„Каква ти је невољица, :::Те ти цвилиш среди ноћи, :::Полуноћи?“ Ал' говори :::Жероњица: „Дуга њива, :::Нес' орана, а широка, :::Невлачена.“ ;Пјесма петлу. :::Петловане брзоване, коледо! :::„Дај ти мене коњма зоби.“ :::Ал' говори петловане: :::„Ја мог бити одабаша :::„На стотину кокошака, :::„Да их водам од буњишта :::„До буњишта.“ ;Пјесма мачку. :::Мачак чучи на прекладњу, коледо! :::Отегао репетину, :::Избучио очетине. :::Њега пита домаћине: :::„Мар мацане, мацацане, :::„Каква ти је невољица :::„Те си сетан, невесео?“ :::А говори мацацане: :::„Како нећу сетан бити, :::„Сетан бити невесео, :::„Кад и мене газдарице :::„Потварају да сам њима :::„Сир изео; ја им нисам :::„Ни видео: саме су га :::„Обубале с калуђере :::„Под губере а са власи :::„Под ораси.“ ;Пјесма кад се из куће излази. :::Устај горе наш војвода, коледо! ::: Наши пути кадовити, ::: Праовити. ;Пјесма кад су колеђани гдјегод при трпези. :::Текла вода кроз калину, :::::Калино, :::Калин вилин :::Витоперо :::::Зелено. :::Кад је текла де се дела ? :::::Калино, :::::и т. д. :::Попили је трудни коњи, :::::Калино, :::::и т. д. :::Де су били те су трудни, :::::Калино, :::::и т. д. :::Били су ми по девојку, :::::Калино, :::::и т. д. :::Јел' колика та девојка? :::::Калино, :::::и т. д. :::Јес' деверу до рамена, :::::Калино, :::::и т. д. :::А са момком равна расла, :::::Калино, :::Калин вилин :::Витоперо :::::Зелено. ;Пјесме које се бројнице зову. ;Пјесма прва бројница. :::Што тај Дунав, Симуне, :::Мутан тече, Угрине, :::::Симуне јело, :::::Угрине брајко, :::::::Јаворов момак, :::::::Јаворова биљка, :::::На црквенцу, :::::На злаћенцу, :::::::Ран' поје. <ref>Ово се припијева уза сваку другу врсту.</ref> :::Дал' се њему, Симуне, :::Брези ломе, Угрине? ::: —— :::Јел' га вила, Симуне, :::Пребродила, Угрине? ::: —— :::Ни га вила, Симуне, :::Пребродила, Угрине. ::: —— :::Тек по њему, Симуне, :::Пловке плове, Угрине. ;Пјесма друга бројница. :::Градида, теденом, :::Бела вила, ој ладом! :::::Теденки :::::Зелен бор, :::::Арбанаски :::::Млад јавор, :::Бели Виде, миле мој. <ref>Ово се уза сваку другу врсту припијева.</ref> ::: —— :::На тем граду, теденом, :::Троја врата, ој ладом! ::: —— :::Која врата, теденом, :::У крс златна, ој ладом! ::: —— :::На њи вила, теденом, ::: Сина жени, ој ладом! ::: —— :::Која врата, теденом, :::Од запада, ој ладом! ::: —— :::На њи вила, теденом, :::Ћер удаје, ој ладом! ::: —— :::Трећа вила, теденом, :::У крс златна, ој ладом! ::: —— :::На њи вила, теденом, :::Сама поје, ој ладом! ;Пјесма трећа бројница. Ову су ми пјесму двојица и то различито пјевали. Први ми је пјевао овако: :::Јелен преплива :::Мутну Мораву. :::::На ле леј леро :::::На сарај саво :::Само вежено.<ref>Ово се припијева уза сваку другу врсту.</ref> ::: —— :::И на јелену :::Златни рогови ::: —— :::На једном сједи :::Миља везиља. ::: —— :::На другом сједи :::Петре златаре. ::: —— :::Али говори :::Петре златаре. ::: —— :::Тако ти Бога, :::Миљо везиљо! ::: —— :::Ти се зачула, :::Миља везиља! ::: —— :::Да ти ја дадем :::Једно повесмо. ::: —— :::Те ми испреди :::Малу кошуљу. ::: —— :::Од сто лаката, :::Од девет ката. ::: —— :::Што ти остане, :::Преди дарове. ::: —— :::Преди дарове, :::Пођи за мене. ::: —— :::Али говори :::Миља везиља. ::: —— :::Тако ти Бога, :::Петре златаре! ::: —— :::Ти се зачуо, :::Петре златаре! ::: —— :::Да ти ја дадем :::Једну асприцу. ::: —— :::Те ми сакови :::Једне обоце. ::: —— :::Једне обоце :::Од сто дуката. ::: —— :::Од сто дуката, :::Од девет ката. ::: —— :::Што ти остане, :::Петре златаре! ::: —— :::Поткови коња, :::Дођи за мене. ::: —— :::Дођи за мене, :::Поћу за тебе. Други ми је исту пјесму до петог стиха тако исто пјевао, али од петог овако: :::Пођи за мене, :::Миљо везиљо! ::: —— :::Али говори :::Миља везиља. ::: —— :::Да ти мен' дадеш :::Златна ђердана. ::: —— :::Али говори :::Петре златаре. ::: —— :::Да ти ја дадем :::Златна ђердана. ::: —— :::Да ти мен' дадеш :::Златну кошуљу. ;Ово се пјева кад колеђани хоће да промјене пјесму. :::Ој коледо, коледо! :::Колеђани, коледо! :::Браћо наша :::Нерођена, :::Нерођена, :::Ка' рођена. ;Ово се пјева кад се иде преко села. :::Пошла Лила, лиљаном, :::С братом гостом, лиљаном. :::Кад се беше, лиљаном, :::Накитила, лиљаном, :::Братац сеји, лиљаном, :::Говорио, лиљаном: :::Пођ' за ме, лиљаном. </poem> Ове сам пјесме ја слушао од онијех, који су сами колеђани били, а наиме од Јове Петровог из Бубушинаца и Јове Грка из Брадарица, у окруж. Пожаревачком. ==МЕСОЈЕЂЕ И БИЈЕЛА НЕДЈЕЉА.== Ни у какво доба од године људи се у нас тако не часте и не веселе као уз месојеђе и уз бијелу недјељу (од Божића до часнога поста), једно за то што су онда људи најбеспосленији, јер је стара љетина сабрата а зима не да наново још ништа радити, а друго што меса и свакога другога мрса а и пића има доста. У то се вријеме људи највише и жене, пријатељи један другога походе, многи иду у лов и сами и у друштву. А кашто бију и нишан, ноћи се и по селима и по варошима иде на игре и на сијела. По селима се скупе момчад у каку велику кућу ''на игру'': ако у кући оној има соба они се играју у соби; ако ли собе нема а оно у кући код ватре, запаливши још какво видјело. По селима се на овакијем играма највише игра ''прстена'' а игра се и другијех различнијех игри. У Паштровићима младе жене иду с дјевером или с ким другијем из куће у род на ''побожићну'' част и онамо проведу по неколико дана. Што се више прикучује к посту, то се све више части и весели. Уз бијелу недјељу граде се љуљашке а гдјепгго и обртаљке код којијех се дању купи младеж те се љуља и обрће: на љуљашке се највише купи женскиње а на обртаљке мушкиње. У ово вријеме погдјекојијем мјестима иду дању ''машкаре'' т. ј. људи преобучени у друге хаљине и с образинама на лицу. У Црној Гори иду по селима уз бијелу недјељу машкаре: дјеца се нагаре и објесе о себи звона и свакојако друкчије нагрде се па иду по селу од куће до куће, те ишту сира, масла, јаја и т. д. па јаја продају те купе вина, а од осталога зготове јело, те се часте донесавши од куће сваки себи ожицу и хљеб. Гдје им се ништа не би дало ондје потегну јајетом у врата. Тако дјевојке готове ''покладницу'': скупе се у једну кућу и свака донесе што од своје куће н. п. сира, скорупа, масла, јаја и т. д., па готове јело и часте се. У Рисну на бијеле покладе обуку се неколико момака у кожне хаљине изврнувши длаку напоље, наките се различнијем реповима и дроњцима, и објесе низа се звона; једнога обуку у женске хаљине и даду му у наручје као повијено дијете; ови се момци зову ''ђедови'', а онај у женскијем хаљинама ''ђедова баба''. Они иду по вароши читав онај дан скачући, грлећи бабу и љубећи њу и дијете, и тако збијајући смијех; за њима пристане сила дјеце, која вичу: „Бу ђеде! бу баба!“ ==СВАТОВИ С МЛАДОМ.== ''У Рисну'' на бијеле покладе обуче се неколико момака у најљепше хаљине, а један се обуче у женске: они се зову сватови, а ово је ''невјеста''. Један од њих узме невјесту за руку као дјевер, па онако иду од куће до куће и просе јаја, а пред вече дођу на пијацу гдје се готово сви варошани искупе. Дјевер се ондје с невјестом поклања пред старјешинама и с њоме поигра, па онда невјеста дохвати чешљем људе до косе и попа до браде, те је дарују новцима, и од овога свега они послије готове вечеру и часте се. ''У Дубровнику'' за времена републике ишла су уз месојеђе по граду и по његовијем предграђима ''чороје'', ''вила'' и ''турица''. Чороје је имао хаљиницу чупаву, по којој су били испришивани којекакви репови, а највише лисичји, на лицу образину, а у руци зелену гранчицу или киту цвијећа. Вила је била обучена у бијелу женску хаљину по којој је опасана црвеном пантљиком, а таком су јој и рукави више лаката били свезани; на глави је имала бијело покривало и вијенац од цвијећа, а преко лица, на ком је била образина, црвеном пантљиком наоколо опшивен комад суре чохе, који је подизала кад је играла, а кад би пошла, опет би га спустила. У руци је носила као лук на три угла искићен сав цвијећем. У турице, која је била као најглавнија међу њима, није се људска глава ни видјела, него је више ње на дугачкоме чупавоме врату била коњска с великијем зубима, која је тако начињена да су се уста одоздо могла ласно отворити и затворити, те је све клоцала; а ноге је имала све чупаве и на дну као у тице. Уза њих је ишао човјек један с бубњем, те је уњ једнако ударао. Они су излазили први пут на сретеније, и по том свакога свеца до часнога поста; први дан су пролазили кроз саборну цркву, а на светога ''Влаха'' (3. Февр.) излазили су и пред кнеза. Идући по улицама гдјешто би се устављали те су вила и чороје играли, а турица је једнако клоцала својијем зубима. Прости људи по Дубровнику приповиједају да је такова животиња као турица заиста негда била, па је ухватили и убили: књижевници пак њихови кажу да се то чинило за успомену негдашњему ратноме богу ''Туру''. Била је ријеч (као пословица): <poem> :::Чороје, вила и турица :::Машкарани сва тројица. </poem> На туричину главу много је налик ''клоцалица'', коју сам ја 1827. године уз месојеђе гледао у Пожаревцу у двору кнеза Милоша Обреновића: један се момак био обукао од прилике као турица, да му се људско ништа није видјело, па је горе клоцао клоцалицом те плашио жене и дјецу. ==БУКАРА.== У Сријему је обичај да се уз месојеђе свако вече скуие дјевојке (маде и велике) и младе (а и од мушкиња дође гдјекоје) насред седа, па наложе ватру (понајвише од ђубрета и од сметлишта) и око ње играју и пјевају; и то се зове ''букара'' или ''ватриште'' (ајдемо на ''букару'', пјевају дјеца на ''букари''). У Шајкашком баталијуну пјевају дјеца уз часни пост у вече: <poem> :::Ој ''страоре, страоре''! ::: Ој јаворе ''страоре''! — :::Чујем, чујем неборе! </poem> А бабе их карају да не слуте на рат. А и у Сријему пјевају дјеца у игри: <poem> :::Ој ''страоре, страоре''! :::Умре, умре ''страоре''! :::Дозов'те му тетицу :::И очину сестрицу, :::Нек донесе тамњана :::И струк бела босиљка, :::Да окадим ''страоре'', :::Устај, устај ''страоре''. </poem> ==БОГОЈАВЉЕНИЈЕ.== (Богојавлење, по западнијем крајевима ''водокршће'', а у Црној Гори ''водице''.) Срби приповиједају да се ноћу уочи Богојављења сваке године отвора небо, и да ће онда Бог дати свакоме који што заиште, само да се не иште више него једно. Гдјекоји стоје на пољу по цијелу ноћ, не би ли видјели кад се небо отвори, али то сваки не може видјети. Тако се некакав догодио у соби кад се небо отворило, и не имајући кад изићи на поље (да се у том не би затворило), промоли главу кроз прозор да рече: „Дај ми Боже осмак блага“; па у ономе страху и у хитњи место тога рече: „Дај ми Боже од осмак главу!“ У тај час постане му глава колико осмак, тако да је није могао кроз онај прозор увући у собу док нијесу људи дошли са сјекирама и начинили прозор већи. Многи се на Богојављење у јутру прије сунца купају у потоку или у ријеци (ако је вода смрзла а они пробију лед, као што сам га и ја пробијао на Жеравији. Ако је о Богојављенију велики мраз, онда се мисли да ће бити добра година, за то и Турци запитају кашто наше људе: „Јели се, море, смрзао крст?“ Гдје се народ наш у живљењу по својему закону не боји никога, ондје се на Богојављеније послије летурђије вода свети на рјекама и на изворима, као н. и. у Карловцима на чесми насред пијаце, у Земуну на Дунаву а и у Биограду сад на Сави; под владом пак турском то се по варошима до сад није смјело чинити, него се опомињем да су Лозничани 1796 године са својијем попом и с учитељем и ђацима (међу којима сам и ја био) ишли иза вароши на један точак који се звао ''Данилова вода'', и то без летурђије, јер како нијесу имали цркве, ни остале оправе она им се није ни служила. ==ЗАДУШНИЦЕ.== Задушнице имају двоје: уочи меснијех поклада и у недјељу по Тројицама (на Петрове покладе); али су праве задушнице оне прве, као што се и она сва недјеља, између бијеле и себичне, зове ''задушна недјеља''. На ове задушнице обичај је да сваки домаћин свима мртвима својијем, које он памти или има записане у читули, начини по свијећу воштану, па све те свијеће састави у једну руковет и запали те изгоре мртвима за душу, али најприје ваља свакоме да намијени, н. п. ова оцу, ова матери, ова баби и т. д. Ако ли је близу намастир или црква, онда се те свијеће однесу онамо, и сваки своју читулу да свештенику те све мртве спомене на служби, и ту онда кад свештеник стане спомињати сваки своје свијеће запали. Пошто свештеник спомене све мртве, зађу ђаци с леђеном воде и с котарицама, те свијеће погасе и покупе, па послије калуђери или попови граде од њих друге свијеће и пале у цркви. На гдјекојијем мјестима иду на задушнице и на гробље с попом, те и ондје спомињу мртве, чате им молитве, пале свијеће и дијеле за душу, дајући просјацима и сиромасима који се ондје скупе јела и пића а помало и новаца. ==ЧАСНИ ПОСТ.== (У рукопису нашао се под овијем натписом само празан лист, а послије празнога листа сљедеће:) ''Баба Коризма''. У Рисну на чисти понедјељник обуче се какав момак у женске хаљине и начини се као ''ђедова баба'', па носећи на рамену седам штапова и за собом вукући комостре (вериге) иде по вароши и скаче испред кућа и виче: „Бу! бу! бу!" и ово се вове ''баба коризма'', којом жене плаше дјецу да не ишту мрсна јела, говорећи им и послије онога дана, кад би које заискало мрса: „Ено бабе коризме са штаповима под тиглама“ (на тавану)! Седам штапова бабе коризме значе седам недјеља часнога поста, зато кад једна недјеља прође говори се дјеци: „Бацила баба коризна један штап,“ или: „Испаде баби зуб.“ Тако и кад прође друга недјеља и т. д. Бабом коризмом плаше и мале преље и плетиље, као у Земуну ''гвозден-зубом''. ==БЛАГОВИЈЕСТ И БАБИНИ КОЗЛИЋИ.== Док благовијест не прође људи се наши једнако боје зиме, и ко има стоке штеди сијено. Да човјек убије змију прије благовијести и у њезину главу да усади чесно бијелога лука да никне до благовијести, па да га задјене за капу на благовијест кад пође к цркви, онда би познао све жене које су вјештице: све би се купиле око њега да му отму или украду оно чесно (тако се приповиједа). Вријеме оно око благовијести, особито послије који дан, кад удари снијег или цигани, зове се ''бабини козлићи, бабини јарци, бабини позајменици и бабини укови''. Приповиједају да је у то вријеме некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц Марцу! не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи.“ На то се расрди Март, па узајмивши у Февруарија неколика дана, навали снијегом и мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи ако ње. Пошто је Март ово учинио кажу да је рекао: „Да ми је још само један дан, смрзао бих у крави теле и у жени дијете.“ Ваља да је од овога приповиједања остало и оно што се каже: „Благовијест приповијест.“ ==ЛАЗАРЕВА СУБОТА И ЦВИЈЕТИ.== До скора је био обичај у Србији (а може бити до гдјешто и сад) да неколико дјевојака у очи Лазареве суботе иду од куће до куће те играју и пјевају пјесме од Лазара онога што га је Христос васкрсао. Дјевојке ове звале су се ''Лазарице''. У Сријему и данас скупе се дјевојке уочи тога дана и стану у коло а пруже руке од себе па дигну мало дијете мушко те иде преко руку а оне пјевају: <poem> :::Лази, лази Лазаре! :::Те долази до мене, :::Приватај се за мене: :::За свилене рукаве, :::За свилене мараме, :::За клечане кецеље. </poem> На Цвијети (а гдјешто и на Благовијест) у јутру поране дјевојке прије сунца на ''ранило'' на воду, па ондје ухвате коло те играју и пјевају различне пјесме н. п. <poem> :::Пораниле девојке: :::::Јело ле, Јело, добра девојко, :::Пораниле на воду, :::::Јело ле, Јело добра девојко, :::Ал' на води јеленче, :::Јело ле, Јело, добра девојко, :::Рогом воду мућаше, :::Јело ле, Јело, добра девојко, :::А очима бистраше, :::Јело ле, Јело, добра девојко. :::—— :::Рани коња, Радивоје! :::Девојке те претекоше, :::Ведром воду замумише. — :::А што ће им рано вода? — :::Да оперу брату руо, :::Да га пошљу у сватове и т. д </poem> ==ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК.== (Овај се натпис нашао у рукопису на празноме листу.) ==ВАСКРСЕНИЈЕ.== У народу нашему зове се ''васкрсење'' и ''васкрс'' и ''ускрс'', по источнијем крајевима и ''велигдан'' а по западнијем (особито код кршћана) ''вазам''. Ово је празник тако велики као и Божић. На васкрсеније треба свако да узме навору: За то у Србији зађу пред васкрсеније по селима намастирски ђаци с котарицама те дају навору за јаја. О васкрсенију се туку шаренијем и црвенијем јајима, т. ј. ударају врховима јаје о јаје, па које се разбије оно узме онај који га је разбио. То чине код намастира и код цркве и непознати људи, али треба најприје да виде јаје један другоме: јер гдјекоји пробију јаје од оздо и исциједе жујце и бјеланце, па налију воска да је тврђе. Други дан васкрсенија (у понедјељник) ко не оде у цркву на јутрењу, онога (н. п. у Сријему и у Бачкој) хоће да полију водом иди да баце у воду; за то се каже онда: Данас иду годишњаци у цркву (т. ј. они који иду само од године до године). У Дубровнику се за васкрсеније мијесе колачи у сриједи с бијелијем јајетом који се о ускрсу дају служитељима и кад ко донесе што са села; и овакови колач зове се ''техарица''. Од васкрсенија до Спасова дне говори се, кад се двојица срету на путу, или кад који коме дође у кућу: „''Ристос васкрс''“ (мјесто ''добро јутро'', ''помоз Бог'' и ''добар вече''), и одговара се: „''Ва истину васкрс''“; тако и кад се пије, мјесто ''спасуј се'' и ''на здравље''. ==ДРУЖИЧАЛО, РУЖИЧАДО И ПОБУШЕНИ ПОНЕДЈЕЉНИК.== Тако се зове други понедјељник по ускрсу. На овај дан иду људи (а особито жене) послије летурђије на гробље те побушавају гробове од оне године, дијеле за душу, и попови чате молитве и спомињу мртве. На некијем мјестима (као н. п. у Неготину и у Ршави) скупе се момчад и дјевојке послије подне на једно мјесто, па играју и ''дружичају се'' (понајвише мушко с мушкијем, а женско са женскијем), т. ј. оплету вијенце од врбовијех младица, па се кроза њих љубе и мијењају јаја (шарена и црвена), па послије промијене и вијенце (метнувши их једно другом на главу) и закуну се да ће бити мушкарци ''побратими'' а женскиње ''друге'' (Власи кажу ''кумача'') до оно доба године. Такови се побратими и друге по том пазе ону сву годину као браћа и сестре, и у различнијем играма и збиљскијем свађама помажу једно другоме, кад опет дође дружичало, онда се гдјекоји понове, а гдјекоји оставе. ==ЂУРЂЕВ ДАН.== На Ђурђев дан у јутру, прије сунца, почињу се први пут купати; мушкарци се понајвише купају у потоку, а жене и дјевојке донесу у вече кући ''омаје'' (т. ј. воде с кола воденичнога, да се од њих свако зло и неваљалштина отресе и отпадне, као омаја од кола) и метну у њу свакојака биља, а особито селена, те преноћи, па се у јутру њом купају у градини код селена и код осталог цвијећа. Прије Ђурђева дне не ваља селена брати или мирисати, а на Ђурђев дан свако узме по један стручак те омирише и задјене за појас, иди (дјевојке и младе) за ђердан. А гдјекоји се ваљају по зеленој шеници. Многи Срби, особито к истоку, прије Ђурђева дне не једу јагњећега меса, а на Ђурђев дан сваки гледа да закоље јагње. Приповиједа се да овај обичај и Турци држе. Око Тимока сваки домаћин дотјера на Ђурђев дан к цркви по мушко јагње, и ондје му на сваки рог прилијепи по воштану свјећицу, па поп послије летурђије изиђе међу јагањце, којима се онда свијеће на розима запале, те им чати молитву и благослови их (да се кољу и једу); други дан зађе поп с ђаком од куће до куће те купи коже од онијех јагањаца, које њему припадају као плата за молитву и за благослов. Тако онамо и кад је завјетина у коме селу, сваки испече по јагње, и донесе га на оно мјесто гдје ће ручати, по том зађе поп те од свакога јагњета отсијече плећку, и метне је у врећу, која се за њим носи; што од онијех плећака он код куће са женом и с дјецом не може појести, оно продаје. Гдјекоји на Ђурђев дан избаце пушке преко стоке, да би им стока напредовала. У Боци се састану по три дјевојке које су већ за удају, па на Ђурђев дан рано отиду на воду, носећи једна у руци проса, а друга у њедрима грабову гранчицу, па једна од ове двије запита ону трећу: „Куда ћеш?“ она одговори: „Идем на воду; да воде и мене и тебе и ту што гледа про тебе.“ Онда она запита ону што носи просо: „Шта ти је у руци?“ А она јој одговори: „Просо, да просе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.“ По том упита ону што има грабову гранчицу шта јој је у њедрима, а она јој одговори. „Граб, да грабе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.“ У Хрватској око Карловца дјевојке кршћанске по селима у очи Ђурђева дне а у вароши на Ђурђев дан у јутру ''ладају'', т. ј. накићене вијенцима иду од куће до куће те пјевају. На Ђурђев дан не ваља спавати (да не боли глава); ако ли ко спава а он треба на Марков дан (25. Априла) да отспава на ономе истом мјесту. Колико недјеља прије Ђурђева дне загрми, по онолико гроша кажу гдјекоји у Србији да ће бити товар жита оне године (или како су сад грошеви спали ваљало би мјесто недјеља узети дане, или мјесто гроша паре, па мјесто сто ока рећи једна ока, или још како друкчије). ==ЗАВЈЕТИНЕ И КРСТОНОШЕ.== У Србији свако село има по један дан који слави и светкује (и то обично бива љети од васкрсенија до Петрова поста): Скупе се сви сељаци (женско и мушко) на какво брдо или на друго лијепо мјесто у селу, ту изведу своје пријатеље који им дођу из другијех седа и дозову попове и калуђере те чате молитву, свештају масла и свете водицу, па се онда дигну сви с крстовима и с иконама по пољу (по житима и по ливадама) а гдјешто и од куће до куће; по том дођу опет на оно мјесто, па ондје ручају и читав се дан часте, играју и пјевају. Таково се весеље по Браничеву зове ''заветина'' (ајдемо на заветину; сутра је заветина у том селу), а у Јадру говоре: ''носити крста'' (крсте?), или ''крстоноше'' (они што иду с крстовима и с иконама по пољу и по седу). У Тршићу, гдје сам се ја родио, носе крста други дан Тројичине дне. ==ПРВИ ДАН МЈЕСЕЦА МАИЈА.== У Дубровнику за времена републике издазио је ''бембељ'' првога Маија као чороје, вида и турица на сретеније. Он је имао хаљину сву искићену зеленијем лишћем и свакојакијем цвијећем; око њега су се вили блавори, и једнога је у руци носио и с њиме се играо. Ишао је онај дан и к намастиру св. Јакова (око по сахата од града). ==НА СПАСОВ ДАН.== До прије неко двадесет година био је у Будви обичај, да сваке године на Спасов дан рано у јутру изиђе мноштво женскиња и мушкиња на брдо, које се зове ''Спас''. Сви, који су тамо излазили, били су обучени у стајаће хаљине, а осим тога момци и дјевојке с вијенцима на глави од различнога цвијећа. Наврх тога брда имају зидине од цркве, за коју се приповиједа да се звала „''Свети Спас'',“ по чему се и брдо сад тако зове; пред овијем зидинама било је управо за овај дан начињено (по обичају онијех крајева) велико гумно, које се и данас премда је већ разваљено, зове: ''Вилино гумно''. Како би Будљани на брдо изишли, одмах би се младеж на гумну ухватила у коло, па би мушкарци, који су сви један до другога похватани, запјевали: :::„Добро јутро, б'јеле виле! :::::И нама га дајте!" Пошто би ово женскиње отпјевале, онда би сви пјевали ову прву пјесму, а кад би њу испјевали и у говору се мало одморили, онда би другу, а тако по том и трећу. Послије овога пјевања почастили би се чиме, што са собом донесу, па би се онда младеж проиграла и прошалила, а потом би се вратили свако својој кући. Као што у почетку рекох већ има око дваестина година, како је овај обичај престао, а пјесама ево: ::::::'''1.''' :::Рано рани ђевојчица :::На весели Спасов данак; :::Нешто пред њом росу тресе, :::Бога моли ђевојчица: :::„Дај ми, Боже, да ја видим :::„Свако зв'јере с очицама, :::„Разма змаја планинскога!“ :::Још те р'јечи не изрече, :::К њој долеће плахи змаје; :::Сави младу под крилима, :::И полетну с ђевојчицом :::У те спиље камените. :::Ту је држа дуго време; :::Кад је дош'а Спасов данак, :::Љуто цмили ђевојчица, :::Љуто цмили, не престаје; :::Ћешио је љути змаје: :::„Што м' је тебе, ђевојчице?“ :::„Како што је, плахи змаје? :::„Данас ми је Спасов данак: :::„Све ђевојке ружу беру, :::„Ружу беру, в'јенце вију, :::„А ја јадна луда, млада, :::„Нити берем, нити вијем.“ :::Ту се змају ражалило, :::И пушти ју ружу брати, :::Ружу брати, в'јенце вити. :::Ал' јошт плаче ђевојчица, :::Љуто плаче, не престаје; :::Ћешио је плахи змаје: :::„Што м' је тебе, ђевојчице?“ :::„Како што је, плахи змаје? :::„Данас ми је Спасов данак: :::„Све ђевојке в'јенце носе, :::„В'јенце носе, мајке диче, :::„А ја јадна мајке желим.“ :::Ту се змају ражалило, :::Ђевојци је говорио: :::„Хол'ми, душо, вјеру дати, :::„Да ћеш к мене повратит' се, :::„Пуштићу те твојој мајци.“ :::Она му је вјеру дала, :::Да ће му се повратити; :::Пушти змаје ђевојчицу, :::Да у мајке своје пође. :::Кад ђевојка к мајци дође, :::Већ за змаја и не хаје. :::Змаје чека ђевојчицу, :::Чека данас, чека сјутра; :::Пуче змаје на камену :::Чекајући ђевојчицу. :::—— ::::::'''2.''' :::Виша је гора од горе, :::Највиша Ловћен планина; :::У њој је трње и грабље, :::У њој су сн'јези и мрази :::У свака доба годишта; :::Виленски у њој станови, :::Свеђ' виле танце изводе; :::Јунак ми коња јездаше, :::Предрагу срећу искаше; :::Виле ми њега виђеше, :::Јунака сташе дозиват': :::„Овамо свраћај, јуначе! :::„Твоја се срећа родила, :::„Сунчаном ждраком повила, :::„Мјесецем сјајним гојила, :::„Зв'јездама сјајним росила.“ :::—— ::::::'''3.''' :::Пала магла у приморје, :::Ал' се види крајем мора, :::Младо момче језди коња, :::Које нема љубе дома; :::То гледала млада мома :::С б'јела двора ње прозора, :::Сама собом говорила: :::„Далеко је двор од поља :::„Рад' пространа слана мора! :::„Вишњи! Вишњи! разбери ме? :::„Сним ли санак, или видим: :::„Јели оно млад на коња, :::„Ал' је оно сиви соко, :::„Не разбира моје око. :::„Ах! сатвори ово море :::„У зелено равно поље! :::„У кошуљи босонога :::„Преиграћу преко поља, :::„Ако буде сиви соко, :::„Рећи ћу му: Поглед' с оком :::„Пут истока удно поља, :::„Ту ћеш виђет' сваког лова; :::„Ако буде млад на коња, :::„Рећи ћу му: Вод' ме дома.“ ==О СПАСОВУ ДНЕ. Јасенак.== (Цвијет који се латински зове -{dictamnus albus Linn.}-) У Сријему се приповиједа да у очи Спасова дне ноћу виле откину врх јасенку; за то алосану чељад носе те оставе ону ноћ под јасенком метнувши код болесника колач хљеба и једну чашу воде а другу вина (као вечеру вили), па сјутрадан у јутру копају под јасенком, и шта нађу (н. п. црва или бубицу каку), оно даду болеснику те изије или у води попије (као лијек, који му је вила оставила). — Приповиједа се да у јасенку цвијета ноћу нестане кад се у вече узбере и остави гдје. ==ТРОЈИЦЕ ИЛИ ДУХОВИ.== Тројице се светкују три дана као и Божић и васкрсеније, и будући да су у прву недјељу по њима Петрове покладе (која се недјеља зове и ''мале тројице''), зато се цијеле недјеле не ради готово ништа него се пријатељи походе и часте и веселе. О тројицама иду од куће до куће те играју и пјевају ''краљице'', које су састављене од 10 до 15 лијепо обученијех и накићенијех дјевојака. Једна се дјевојка (која ваља да је лијепа и средњега раста) међу њима зове ''краљица'', друга ''краљ'', трећа ''барјактар'', а четврта ''дворкиња''. Краљица се покрије бијелим пешкиром по глави и по лицу, краљ има на глави клобук искићен цвијећем и у руци мач, а барјактар носи на копљу барјачић бијел и црвен. Кад дођу пред чију кућу, онда краљица сједе на малу столичицу (какове су обично по Србији и по Славонији) а дворкиња стане више ње, а остале дјевојке ухвате око ње коло као срп, па се окрећу на лијево ступајући по двије стопе у напредак и пјевајући. Краљ стоји на лијевом крају кола, а барјактар на десном, али се они не хватају за коло, него краљ сам за себе (с лицем окренутим коловођи) једнако игра узмахујући и измичући се натрашке, а барјактар (с лицем окренутим заврћколи) с барјаком у руци игра пред колом. Поигравши тако мало, окрену се краљ и барјактар по једном сваки на своме мјесту, па онда оптрче око свега кола, и дођу опет сваки на своје мјесто, и почну на ново играти. Најприје започну од краљеве куће; и прва пјесма што пред сваком кућом пјевају, заповиједа домаћину иди домаћици да изнесу краљици столицу, па онда започну пјевати редом свима (мушкоме и женском, маломе и великом) који се налазе у кући (ако ће их колико бити, оне ће свакоме особито и према њему припјевати). Краљичке су пјесме све од шест слогова, и у пјевању се свака врста (осим прве и пошљедње) по трипут говори, и други се пут додаје на крају ''лељо!'' н. п. :::::(дјевојци) :::Овде нама кажу, :::Овде нама кажу, лељо! :::Мому неудату, :::Мому неудату, :::Мому неудату, лељо! :::Јал' је ви удајте :::Јал' је ви удајте, :::Јал' је ви удајте, лељо! :::Јал' је нама дајте, :::Јал је нама дајте, :::Јал' је нама дајте, лељо! ::: Да је ми удамо и т. д. Будући да у сваком селу нема толико одабранијех дјевојака за то оне иду и из једнога села у друго; и да би им слободније било, прате их два или три оружана момка. Краљице играју у данашње вријеме по Србији од Дера и од Међедника до Тимока и по Славонији код Срба Римскога закона; по Сријему, по Бачкој и по Банату играле су до скора, па су нови свештеници забранили и искоријенили говорећи да је то идолопоклонички обичај. Мени је у Шишатовачком прњавору приповиједада једна баба како је некакав калуђер оданде из манастира с батином гонио и растјерао краљице међу којима је и она била. Краљице слабо ишту да се дарују, него овај посао чине само ради својега весеља, али ако им ко што поклони не одбацују: гдјешто млади људи узму сребрн новац по половини у зубе па га краљица својијем зубима вуче и отима из његовијех зуба. Ову шалу млади људи чине само за то да би им уста дохватила до дјевојачких уста. Ово су краљичке пјесме које сам ја до сад скупио: :::::::'''1.''' :::::'''''Код краљеве куће.''''' :::Краљу, светли краљу! :::Краљу, светли краљу, лељо! ::: Краљице банице! :::Краљице банице! :::Краљице банице, лељо! ::: Устај, те пошетај, :::Устај, те пошетај, :::Устај те пошетај, лељо! :::Од двора до двора, :::Од двора до двора, :::Од двора до двора, лељо! :::До царева стола, :::До царева стола, :::До царева стола, лељо! :::Где цар вино пије, :::Где цар вино пије, :::Где цар вино пије, лељо! :::Царица му служи, :::Царица му служи, :::Царица му сдужи, лељо! :::Из златна кондира. :::::::'''2.''' :::::'''''Домаћину.''''' :::У овога дома :::Добра домаћина :::Јелени волови, :::Калопер јармови, :::Босиљак палице, :::Жито као злато. :::Краљу, светли краљу! :::Диван барјактару! :::Обрни се, поклони се, :::Поклон домаћину. :::::::'''3.''' :::::'''''Дјевојци''''' :::Овде нама кажу :::Мому неудату; :::Јал' је ви удајте, :::Јал' је нама дајте, :::Да је ми удамо :::За Ивана ђака, :::Попова нећака, :::Који пером пише :::По орлову крилу, :::Те он записује :::Очи девојачке :::И лице јуначко. :::::::'''4.''' :::::'''''Опет дјевојци.''''' :::Ој девојко плава! :::Чула ти се вала :::Чак до Цариграда. :::Ти си посејала :::Шестопер калопер :::И рани босиљак; :::Ту су с' навадили :::Момци нежењени, :::Босиљак ти беру, :::Калопер ти секу, :::И тебе вребају, :::Младу да обљубе. :::Не дај се, девојко, :::Млада преварити. :::::::'''5.''' :::::'''''Момку нежењену.''''' :::Овде нама кажу :::Момче нежењено; :::Ил' га ви жените, :::Ил' га нама дајте, :::Да га ми женимо :::Танком Подунавком :::Или Поморавком. :::Танка Подунавка :::Много дара носи, :::Три торара дара: :::Један товар дара :::Свекру и свекрви, :::Други товар дара :::Куму и деверу, :::Трећи товар дара :::Осталим сватов'ма. :::::::'''6.''' :::::'''''Опет момку нежењену<ref>Једина краљичка пјесма коју сам досад чуо од четири трохејске стопе.</ref>. :::Ови двори паунови :::А пенџери ђинђерови, :::Ту ми седи младо момче :::Накићено, наређено, :::Мањ што није ожењено. :::Жените га, не држ'те га, :::Да га брада не превари, :::Да му мома не забави. :::::::'''7.''' :::::'''''Млади.''''' :::Овде нама кажу :::Младо и зелено :::Скоро доведено; :::С девером се игра, :::Прстен изгубила, :::Бурму сакрушила. :::Свекрва је кара, :::Девер одговара: :::„Не карај је, мајко! :::„Златари ће доћи, :::„Прстен саковати, :::„Бурму позлатити". :::::::'''8.''' :::::'''''Попу.''''' :::Ми дођосмо овде :::Пред попове дворе. :::Попови су двори :::Борјем ограђени, :::Борјем и јаворјем; :::И по њима шета :::Млада попадија, :::А за њоме иде :::Ћерка Синђелија, :::Пак мајци говори: :::„Устан', мила мајко! :::„Те даруј краљице: :::„Подај светлом краљу :::„Оног врана коња, :::„Младом барјактару :::„Барјак од илинче, :::„А светлој краљици, :::„Од злата минђуше; :::„А оним осталим :::„По киту ружице, :::„По другу љубице. :::„Нека су румене :::„Као и ружица; :::„Нека су љубезне :::„Као и љубица." :::::::'''9.''' :::::'''''Опет попу.''''' :::Код попова двора :::Гувно прерувљено, :::Златом поплетено; :::На гувну је рпа, :::Рпа од бисера, :::И по рпи пало :::Јато голубова; :::Сви голуби гучу, :::Голубица не ће. :::Питао је голуб :::Своје голубице: :::„Ој тако ти Бога, :::„Моја голубице! :::„Што ја с тобом гучем, :::„А ти са мном не ћеш?“ :::Говори голубу :::Своме голубица: :::„Ти си залетео :::„У то туђе јато, :::„За то ја не гучем“. :::::::'''10.''' :::::'''''Господару.''''' :::Господар госпођи :::На крилу заспао, :::Госпођа га буди, :::У очи га љуби: :::„Устај, господару! :::„Сабља ти се вади :::„На три нова града; :::„У три нова града :::„Три синџира робља." :::::::'''11.''' :::::'''''Госпођи.''''' :::Заспала госпођа :::Под жутом неранџом, :::Господар је буди, :::У очи је љуби: :::„Устани, госпођа :::„Краљице су дошле, :::„Дај, да дарујемо; :::„Не ћеш много дати: :::„Краљу врана коња, :::„А краљици венце, :::„Венце и обоце, :::„Младом барјактару :::„Свилену кошуљу, :::„А белој дворкињи :::„Бурму позлаћену“. :::::::'''12.''' :::::'''''Ратару.''''' :::Ми дођосмо овде :::Пред ратарске дворе, :::Ратарева мајка :::Све девојке кара, :::Једној приговара: :::„Ој кучко девојко! :::„Не плет на мач косе, :::„Не мами ми сина :::„Лети од орања, :::„Зими од оваца.“ :::Говори девојка :::Измеђ' девојака: :::„Ој тако ти Бога, :::„Ратарева мајко! :::„Ако ти је жао :::„Твог сина ратара, :::„А ти га загради :::„Од села селеном, :::„Од мене босиљком; :::„На воду ћу ићи, :::„Босиљак ћу брати, :::„Ратара љубити.“ :::::::'''13.''''' :::::'''''Ђаку.''''' :::Овде нама кажу :::Ђаче самоуче: :::Само књигу учи. :::Њему књига каже, :::Коња да не јаше, :::Сабљу да не паше, :::Вина да не пије, :::Драгу да не љуби; :::То ђаче не слуша :::Што му књига каже, :::Више коња јаше, :::Боље сабљу паше, :::Већма вино пије, :::Већма драгу љуби. :::::::'''14.''' :::::'''''Мајстору.''''' :::Ми дођосмо овде :::Пред мајсторске дворе, :::Мајсторски су двори :::Скоро сазидани: :::Камен по камену, :::Ивер по иверу; :::И по њима шета :::Млада мајсторица, :::У наручју носи :::Сина Пантелију, :::За ручицу води :::Ћерку Анђелију, :::Треће јој се вата :::Скут' свил'на зубуна. :::Гдедале је друге, :::Пак јој завиделе: :::„Благо тебе, друго! :::„Мајсторова љубо! :::„У наручју носиш :::„Сина Пантелију, :::„За ручицу водиш :::„Ћерку Анђелију, :::„Трећа ти се вата :::„Скут' свил'на зубуна.“ :::::::'''15.''' :::::'''''Старцу.''''' :::Овде нама кажу :::Старога властеља; :::Кад у цркву иде, :::Жубори му брада :::Као жуборика; :::Кад из цркве иде, :::Мирише му душа :::Као ран' босиљак. :::::::'''16.''' :::::'''''Тројици браће.''''' :::Овде нама кажу :::Дворе понајбоље, :::Понајбогатије, :::Сребром покривене; :::И у њему кажу :::Три златне трпезе: :::На једној трпези :::Књиге нечаћене, :::На другој трпези :::Благо небројено, :::На трећој трпези :::Свила некројена. :::Зовите попове, :::Нека књиге чате; :::Зовите трговце, :::Нека благо броје; :::Зовите трзије, :::Нека свилу кроје. :::::::'''17.''' :::::'''''Брату и сестри.''''' :::Овде нама кажу :::Брата и сестрицу; :::Сеју на удају, :::Братац на женидбу; :::Јал' га ви жените, :::Јал' га нама дајте, :::Да га ми женимо :::Нашом коловођом. :::::::'''18.''' :::::'''''Дјетету.''''' :::О снашице Недо! :::Откуп' ово чедо; :::Ако ли га млада :::Откупити не ћеш, :::Ми ћемо г' однети :::Там' у нашу земљу; :::Там' у нашој земљи :::По два сунца греју, :::По два сунца греју, :::По два ветра веју; :::Чедо нама треба, :::Као струкъ босиљка. :::::::'''19.''' :::::'''''Момку каком који стоји код кола.''''' :::Момче, перјаниче! :::Не стој, не погледај, :::У коло не гледај, :::У колу ти нема :::Слике ни прилике, :::Већ ено ти слике, :::Око кола игра; :::Мачем узмахује, :::На се погледује, :::Стоји ли јој лепо :::Руо сакројено. :::::::'''20.''' :::::'''''Опет каком момку.''''' :::Момче, перјаниче; :::Црн ти образ био :::Као груда снега! :::А срце ти ладно :::Као јарко сунце! :::::::'''21.''' :::::'''''Ђурђу и Милици.''''' :::Ој Миље, Милице ! :::Сребрно путашце! :::Свуда си ношено, :::Ником' несуђено, :::До меника Ђуру :::На столу седећи, :::Дукате бројећи :::::::'''22.''' :::::'''''Косани.''''' :::Седила Косана, :::Те косу чешљала, :::Пак Бога молила: :::„Дај ми ти, о Боже :::„Свекрве кнегиње, :::„Девере левере, :::„Јетрве госпође, :::„Заове везиље.“ :::::::'''23''' :::::'''''Рељи и Јели.''''' :::Реља коња седла, :::Јела одседлава, :::Маша јој се Реља :::Преко бојна седла :::У свилена недра; :::Ал' говори Јела: :::„Не машај се Реља :::„Преко бојна седла :::„У свилена недра; :::„Ја сам испрошена :::„Давно, на далеко, :::,.У велико село.“ :::::::'''24.''' :::::'''''Јавору.''''' :::Јавор ишетао, :::Девојке гледао, :::Пак је говорио: :::„Која је ту моја, :::„Јави се, девојко, :::„Измеђ' девојака.“ :::„Ево ме, Јаворе, :::„Ал' ти не ћу доћи, :::„Док ми не сакројиш :::„Од мака кошуљу, :::„Од свиле рукаве!“ :::::::'''25.''' :::::'''''Путујући пјевају.''''' :::Ој вишњо, вишњице, :::Дигни горе гране, :::Испод тебе виле :::Дивно коло воде, :::Пред њима Радиша, :::Бичем росу тресе, :::До две виле води, :::А трећој беседи: :::„Пођ' за мене, вило! :::„Код моје ћеш мајке :::„У ладу седити, :::„Танку свилу прести :::„На златно вретено.“ == МОБА И ПРЕЛО.== Код Срба је обичај да иду љети у неке свеце, кад не смију себи радити, газдама на мобу, т. ј. без плате, само за јело и за пиће. Највише иду на мобу те жању (ријетко косе, копају кукурузе, купе сијено или шљиве; кашто се и преде на мобу), за то се жетелачке пјесме зову и ''мобарске пјесме''. На мобу највише иду млади момци, дјевојке и младе, и свако се обуче и накити, као на васкрсеније или на цвијети, кад иде цркву или манастиру, па цијели дан жањући пјевају, ''чепају се'', шале се и веселе, а послије вечере играју и пјевају до неко доба ноћи. На некијем мјестима (као у Сријему) кад дожању њиву па пођу кући па вечеру, онда дјевојке начине од марама барјаке, па онако с барјацима иду пјевајући, као какви сватови или војници; кад дођу пред кућу, онда пободу барјаке у земљу. Моба се обично купи на мрску, а домаћин треба да је части као кад слави крсно име (за то свагда и зову газде на мобу, јер сиромаси немају чим да часте). На мобу дођу и пријатељи из другијех села, и сваки доведе са собом по неколико момчади, ђевојака и мла̑ди̑. На мобу се отимају које ће поћи. Ово су пјесме које се највише на моби пјевају: :::'''1.''' ;''Наджњева се момак и дјевојка.'' <poem> Наджњева се момак и дјевојка: Момак нажње двадес'т и три снопа, А дјевојка двадес'т и четири. Кад у вече о вечери било, Момак пије двадес'т и четири. Кад у јутру бео дан освану, Момак лежи ни главе не диже, А дјевојка ситан везак везе. </poem> :::'''2.''' ;''Кад жању Турцима у недјељу'' <poem>Вала Богу! вала јединоме! Где ми власи жању у недјељу! Над њима се три облака вију: Један облак громовит Илија, Други облак Огњена Марија, Трећи облак свети Пантелија. Проговара свети Пантелија: „Удри громом, громовит Илија, „Удри огњем, Огњена Марија, „А ја ветром, свети Пантелија. Ал' говори Огњена Марија : „Немој громом, громовит Илија, „Немој ветром, свети Пантелија, „Ни ја огњем, Огњена Марија; „јер власима Турци не верују, „А пшеница тежатка не чека."</poem> :::'''3.''' ;''Моби.'' <poem>На крај, на крај, моја силна мобо, На крају је вода и девојка, Вода ладна, а девојка млада: Воду пијте, девојку љубите.</poem> :::'''4.''' ;''Опет моби.'' <poem>Навал', мобо, ја и моја жена : Жена спава, а ја воду носим.</poem> :::'''5.''' ;''Опет моби.'' <poem>На крај, мобо, на крају је торба, И у торби паучљива проја. Навалите, мобо моја, под вече, Биће вама шугав јарац до вече.</poem> :::'''6.''' ;''Сараорима.'' <poem>Навалите под ноћ, сараори, Да отмемо из мобе девојку. Мајка вели: још јој је нејака, Још јој нису ноге за пашмаге, Још јој нису прсти за прстење, Ни бијело лице за љубљење.</poem> :::'''7.''' ;''Три јетрве жешелице.'' <poem>Жетву желе три јетрве, Легоше ми поспавати, Док са жита роса спане; Кад се оне попренуле, Али сунце на заоду. Отуд иде свекре Петре, Да он вози трудне снае, Трудне снае и уморне; Па бесједи свекре Петре: „Шта сте таке, миле снае! „Кан' да су вас змије пиле, „Змије пиле п гуштери?“ Ал' бесједе миле снае: „Бре Бога ми, свекре Петре! „Дуге њиве и широке, „Ваздан жесмо, крај не вишмо<ref>''Вишмо'' вместо ''видјесмо'' или ''видисмо''.</ref>.“</poem> :::'''8.''' ;''Овчар и дјевојка.'' <poem>Заспала девојка дренку на коренку, Отуд иде стадо с два млада овчара, Један с миром прође, други не кте с миром; Говори девојци: „Устани, девојко! „Ајдемо там' доле у то златно поље, „Да жњемо пшеницу, да се наджњевамо: „Ако ме наджњеш, даћу ти ја стадо; „Ако л' те наджањем, љуба да си моја.“ Устаде девојка, метну срп на раме, Одоше там' доле у то златно поље. Жњели су пшеницу од јутра до мрака, За девојком веже девет миле браће, А за момком веже девет мили друга. Девојка иажњела триста и три снопа, Момак је нажњео двеста и два снопа. Говори девојка: „Чујеш ли, чобане! „Стадо да ми дадеш, ја сам те наджњела.“ Моли се чобанин, пак јој проговара: „Што ће тебе стадо с премлогим овцама, „Кад ти траве немаш, стадо да напасеш, „А на воду не знаш, стадо да напојиш, „Нити лада имаш, стадо да пландује?“ Говори девојка : „Чујеш ли, чобане! „Ја поља имадем, стадо да напасем: „Моја ситна коса, зелена ливада; „А и воде имам, стадо да напојим: „Моје чарне очи, два бистра кладенца; „Ладак ће му бити моје обрвице."</poem> :::'''9.''' ;''Опет овчар и дјевојка.'' <poem> Жетву жела лепота девојка Златном руком и сребрном српом. Кад је било око пола дана, Запевала лепота девојка: „Ко би мене снопље повезао, „Дала би му моје бело лице; „Ко ли би ми водице донео, „Дала би му моје чарне очи; „А ко би ми ладак начинио, „Ја би њему верна љуба била.“ Она мисли, нико је не слуша, Слушао је овчар од оваца; Рогозом јој снопље повезао, Од леске јој ладак начинио, И донео лађане водице, Па беседи лепоти девојци: „Дај, девојко, што си обећала.“ Ал' девојка полукава била, Па се она млада одговара: „Ид' одатле, млади чобанине! „Ако си ми снопље повезао, „Твоје овце по стрњики пасу; „Ако си ми водице донео, „И ти си се лађане напио; „Ако си ми ладак начинио, „И ти си се под њим одморио.“</poem> :::'''10.''' ;''Кад се хватају сламке.'' Кад се њива дожање, онда се жетеоци хватају сламке: један узме онолико сламки у пола, колико има жетелаца (да свакоме по један крај од сламке може допасти), па све те сламке стисне руком преко сриједе ; а жетеоци стану око њега, и ову пјесму пјевајући хватају се свако по за један крај одсламке. Кад се сви ухвате, онда онај пусти сламке, пасе љубе, ко се с ким буде ухватио. <poem> Да с' ватамо танке сламке, танке, танане, Да гледамо, ко ће с киме да се љубимо. Ватајте се танке сламке, танке, танане, Да гдедамо, ко ће коме у срећи пасти. Коме старо, коме младо, ком' што срећа да; Било старо, било младо, љубићу га ја. Ко се неће пољубити, убио га Бог! Убила га света Петка Параскевија! Пуштајте се, беле руке, не држите се, Ко се с киме уватио, да се љубимо.</poem> :::'''11.''' ;''Послије вечере.'' <poem> Домаћине, господине, пуштај нас дома; Далеко су наши двори преко лугова : У кога је стара мајка, застараће се; У кога је мушко чедо, уплакаће се; У кога је млади војно, покараће га.</poem> == ПРЕЛО И СУПРЕДАК. == Бива обично ноћу с вечера. То се разумије да на прело иду дјевојке и младе, и кашто дође по које и од познате момчади те се с дјевојкама и с младама разговорају и шале. На прелу се ноћу преде или домаћици на мобу или свака преља себи: ако се преде на мобу, онда домаћица ваља преље да части; ако ли преде свака себи, онда им домаћица не даје ништа за јело, него ако која донесе што од куће. Из Рељковићева сатира види се да су по Славонији ноћна прела била врло у обичају, на која су и момчад ишла с тамбурама; али ја мислим да се то већ умалило. Дању се иде на прело само на мобу какој великој госпођи готово као на беглук или кулук. На прелу између осталијех пјесама се пјевају пјесме највише ове: :::'''1.''' ;''Преља и цар.'' <poem>(Припијевају преље једна другој.) Преле су преље с вечера. Која је више напрела? Мајкина Ружа највише; Стигла је вала до цара, Посла јој царе повесмо: „Нај теби, Ружо, повесмо, „Опреди мене шаторе, „Што од тог теби остане, „Опреди себи дарове, „У мом их двору дерала, „На мојој руци спавала!“ Мудрија Ружа од цара; Послала цару срдачку: „Нај теби, царе, срдачку, „Начини мени стан од ње. „Што од тог теби претече, „Начини себи дворове, „По њима ја ти шетала, „На твојој руци спавала!“ </poem> :::'''2.''' ;''Прииијева се жеиама.'' <poem>(У Црној Гори.) Преслица<ref>У Црној Гори, као и онуда по приморју, преслица у говору зове се ''куђеља''.</ref> на полицу пуна бисера, При њу сједи Станковица<ref>Тако се и осталима редом припијева, која је чија.</ref> вазда весела, Срећа јој се веселила с Станком заједно! </poem> :::'''3.''' ;''Преља и кујунџија.'' <poem> Два се града врло бијељаху, У једном је каранфиле Јово, У другом је шећерли дјевојка. Поручује каранфиле Јово, Поручује шећерли дјевојци: „Ој Бога ти, шећерли дјевојко! „Ја сам чуо, да си танкопреља; „Послаћу ти Мисирско повјесмо, „Уз повјесмо шимширли вретено: „Преди мени сто аршина платна, „И к отоме, што од тог остане, „Опред' себи танану кошуљу, „Те је носи, мноме се поноси.“ Кад то чула шећерли дјевојка, Отпоручи каранфилу Јови: „Ој Бога ми, каранфиле Јово! „Ја сам чула, да си кујунџија: „Послаћу ти ситну трепетљику, „Сакуј мени статве и брдила, „И остадо, што стану ваљаде; „И од тога, што теби претече, „Сакуј себи токе на јелеке, „Токе носи, мноме се поноси.“ </poem> :::'''4.''' ;''Кујунџија и хитропреља.'' <poem> Што се сија крај горе зелене: Да л' је сунце, да л' је мјесечина? Нит' је сунце, нит' је мјесечина, Већ два златна рога од јелена, У њима су два града грађена, У једном је кујунџија Јанко, У другоме Јања хитропреља, Поручује кујунџија Јанко, Поручује Јањи хитропрељи: „Ој Бога ти, Јањо хитропрељо! „Да ти пошљем малено повјесмо, „Опреди ми шатор и кошуљу, „А што теби од тога остане, „Ти опреди себи у дарове.“ Јања била мудрија од Јанка, Поручује кујунџији Јанку: „Ој Бога ти, кујунџија Јанко! „Да ти пошљем малену парицу, „Сакуј мени вјенце и обоце, „А што теби од тога остане, „Поткуј твога добра коња вранца, „Нека ти је међу браћом фала.“ </poem> :::'''5.''' ;''Преди, момо, дарове.'' <poem> Пасла мома јеленке, На воду их навраћа, Јеленци јој пређоше, Ал' не може та мома, Осврте се јеленак, Узе мому на роге, Пак је хита на бреге. Гдје је мома панула, Ту је расла брекиња, К њој доходе чобани, Пресјекоше брекињу, Од ње праве свирале, У свирале говоре: „Преди, момо, дарове.“ </poem> ==ДОДОЛЕ, ПРПОРУШЕ И ЧАРОИЦЕ.== Неколико дјевојака кад је суша иду по селу од куће до куће, те пјевају и слуте да удари киша. Једна се дјевојка свуче до кошуље са свијем, па се онако гола увеже и обложи различном травом и цвијећем тако, да јој се кожа нигдје не види ни мало, и то се зове ''додола'', па онда зађу од куће до куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге дјевојке стану у ред и пјевају различне пјесме; по том домаћица или друго какво чељаде узме пун котао или кабао воде, те излије на додолу, а она једнако игра и окреће се. У додолскијем се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту: ој додо! ој додо ле н. п. Наша дода Бога моли; ој додо! ој додо ле! Да удари росна киша, ој додо! ој додо ле! У Србији су од прије у додоле ишле по селима наше кућевне дјевојке, а сад понајвише иду Циганке, да би што испросиле. У војводству нови свештеници забрањивали су додоле, као и краљице, али се опет могу још гдјешто видјети. Ово су додолске пјесме које су мени досад познате: :::'''1.''' ;''Пред кућом, кад игра додола.'' <poem> Молимо се вишњем Богу, :::Ој додо, ој додо ле! Да удари росна киша, :::Ој додо, ој додо ле! Да пороси наша поља, :::Ој додо, ој додо ле! И шеницу озимицу, :::Ој додо, ој додо ле! И два пера кукуруза, :::Ој додо, ој додо ле! </poem> :::'''2.''' ;''Опет кад игра додола.'' <poem> Наша дода Бога моли, :::Ој додо, ој додо ле! Да удари росна киша, :::Ој додо, ој додо ле! Да покисну сви орачи, :::Ој додо, ој додо ле! Сви орачи и копачи, :::Ој додо, ој додо ле! И по кући пословачи, :::Ој додо, ој додо ле! </poem> :::'''3.''' ;''Опет кад игра додола.'' <poem> Удри, удри, ситна киша, :::Ој додо ле! :::Мој божо ле! Те пороси жито, вино, :::Ој додо ле! :::Мој божо ле! И три пера кукуруза, :::Ој додо ле! :::Мој божо ле! И ланове за дарове, :::Ој доде ле! :::Мој божо ле! И кудељу танковију, :::Ој додо ле! :::Мој божо ле! </poem> :::'''4.''' ;''Кад иду преко села.'' <poem> Ми идемо преко села, :::Ој додо, ој додо ле! А облаци преко неба, :::Ој додо, ој додо ле! А ми брже, облак брже, :::Ој додо, ој додо ле! Облаци нас претекоше, :::Ој додо, ој додо ле! Жито, вино поросише, :::Ој додо, ој додо ле! </poem> :::'''5.''' ;''Опет кад иду преко села.'' <poem> Ми идемо преко села, :::Ој додо ле! :::Мој божо ле! А облаци преко неба, :::Ој додо ле! :::Мој божо ле! Из облака прстен паде, :::Ој додо ле! :::Мој божо ле! Ујагми га коловођа, :::Ој додо ле! :::Мој божо ле! </poem> Као што у Србији иду додоле, тако у Далмацији (у Котарима) иду ''прпоруше'' само што оне нијесу дјевојке него момци нежењени и иду са зеленијем гранама и с цвијећем од куће до куће те играју и пјевају. Њихов се старјешина или коловођа зове ''прпац'', и он је увијен павитином и драчом. У пјевању и игрању жене их пољевају водом гдедајући да 6и највећма полиле прпца; а пошто сврше пјесму и играње, домаћица ваља да их дарује вуном, сољу, сиром, скорупом, маслом, јајима и т.д., па овако што скупе онијем се у вече часте, а што им претече оно подијеле. Прпоруше пјевају пред кућама: <poem> :::Прпоруше ходиле, :::Терем Бога молиле, :::Да нам даде кишицу, :::Да нам роди година :::И шеница бјелица :::И винова лозица, :::И невјеста ђетића :::До првога божића. :::Даруј нама, стрико наша, <ref>Ако је домаћица врло стара, говоре јој ''мајко'' мјесто ''стрико'', а врло младој може бити да би казали ''снашо'' и ''нево''.</ref> :::Оку брашна, стрико наша, :::Бублу масла, стрико наша, :::Рунце вуне, стрико наша, :::Један сирчић, стрико наша, :::Шаку соли, стрико наша, :::Два, три јајца, стрико наша. :::Остај с Богом, стрико наша, :::Која си нас даровала. </poem> Колико сам ја сад у новија времена видио у Биограду и Лозници, највише сад Циганке иду у коледу, и оне обично ишту да им се што дарује (јер тога ради и чине тај посао); али док су Српкиње ишле у коледу, ја мислим да су оне сдабо мариле за даривање као и краљице; алн прпоруше, као што показује ова њихова пјесма, чине овај посао само добитка ради. Као што су у Србији додоле и у Далмацији прпоруше, тако су у Турској крајини ''чаројице'', о којима досад ништа више нијесам могао дознати. == ИЛИЈН ДАН.== У народу се нашему мисли и говори да свети Илија управља громовима (гдјекоји још кажу да трчи по небу на колима, па од оне лупе постаје грмљава); за то се он и зове у народнијем пјесмама ''громовник''. Кад гром удара, онда кажу да свети Илија по заповијести Божијој гађа ђаволе („узврдао се као ђаво испред грома“); за то говоре да се не ваља крстити кад гром пуца, да не би ђаво у невољи побјегао под крст у који гром не ће ударити. Што је у пушке и у топа тане, оно је (као што народ мисли и говори) у грома ''стрјелица'': кад гром гдје удари, она отиде у земљу, а послије неколико година изиђе на земљу, па је онда многи нађу (камен бјелутак колико велики орах, глатко затесан са многијех страна те су на њему постали многи углови), и оставе је или носе уза се, као какву амајлију (ваља да од грома?). Три дана прије Илијина дне и три послије зову се у Србији ''кресови'', и жене овијех дана не ће кошуље да перу нити икаквога другога пртишта да квасе, јер кажу да би се ''искресало''. У Хрватској ватра што се на пољу ложи уочи Ђурђева дне, уочи Видова дне, уочи Ивања дне и уочи Петрова дне зове се ''кријес'' (у множини ''кресови''). Онамо се она бубица што љети ноћу лети и свијетли, зове ''кријесиица'' (у Србији свитац, у Славонији ''свитаљка'' а у Дубровнику ''свијетњак''), и приповиједа се да су искре од кријеса ''оживљеле'' и да је она тако постала. Кад грми на Илијн дан, кажу да ће се онога љета уцрвљати или онако покварити и опасти ораси и лешници и жир. Многи, особито дјеца, кад чују први пут од године да загрми, ваљају се по земљи, да их оне године леђа не боле. ==ИВАЊ ДАН И ПЕТРОВ ДАН.== Срби приповиједају да је Ивањ дан тако велики светац да на њега сунце на небу трипут од страха стане. Уочи Ивања дне је обично на некијем мјестима (као н. п. у Јадру) палити лилу око тора: нагуле чобани лиле (брезове или трешњове) и метну у процјепове, те начине као велике ките, па уочи Ивања дне, пошто се смркне, запале оне процјепове и обнесу око торова, по том неке задјену у тор те изгоре, а неке узму чобани и изнесу на какво брдо, гдје дође и више чобана, те се играју. Тако се пали лила и уочи Петрова дне. У Далмацији и у Дубровнику младеж, особито женска, уочи Ивања дне и уочи Петрова дне а и уочи Видова дне наложи ватре по пољу па их прескаче намјењујући сваки пут ''за кога'', н. п. ово за оца, ово за матер, ово за Милоша, ово за Милицу и т. д. На некијем мјестима (као по Сријему) уочи Ивања дне беру дјевојке Ивањско цвијеће те вију вијенце и мећу испред куће по стреси или по плоту. Берући дјевојке цвијеће пјевају различне пјесме, а особито ову: <poem> :Ивањско цвеће, Петровско, :Иван га бере те бере: :Мајци га баца у крило, :А мајка с крила на земљу — </poem> Гдјешто дјевојке метну на Ивањ дан у лонац земље и у њу посију неколико зрна шенице, па на Петров дан гледају, како је никла или уклијала: ако су клице савијене као прстен, онда веле да ће се оне године удати. Уочи Ивања дне гдјекоје дјевојке метну бјеланце од јајета у чашу воде те преноћи под стрехом, па на Ивањ дан ујутру по њему некако погађају, хоће ли се скоро удати. Пред Петров дан сире станарице и домаћице чобанима сирце и метну их у творила те се осуше па им их дају на Петров дан у јутру. ==МЕЂУДНЕВИЦА.== Тако се зову оне три недјеље између Велике и Мале Госпође. У ове дане обично жене и људи беру и остављају траве лијека ради. Жене кажу да јаја међудневичка могу најдуље стајати да се не покваре; једна жена из Тршића рече мени преклани у Лозници: „Јаје које се снесе на Симеуна ''Ступника'' може стајати годину дана. == ЛУЧИН ДАН.== У Херцеговини на Лучин дан подрани домаћин у тор те гледа, како му стока лежи: ако је подавила ноге пода се, онда веле да ће бити зла зима и година; ако ли је ноге опружила, онда веле да ће бити добра и зима и година. == Напомене== <references/> [[Категорија:Вук Стефановић Караџић]] 459jdu2vbkej20z2ht14y7sndimn0qe 0 59914 145326 138572 2026-08-01T08:43:25Z Coaorao 19106 /* */ 145326 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= ХИЛАНДАРСКИ ТИПИК | одељак= Писмени указ живота у манастиру Пресвете Богородице Наставнице, што сам га ја грешни и смерни монах Сава предао вама, у Господу вазљубљена чеда и браћо | аутор= Свети Сава | белешке= }} Оче, благослови!<br /> Прекрасно је, и Богу угодно и упућено на вашу не малу корист, у Господу Исусу Христу браћо моја љубљена и чега духовна: пошто многи почеше повести писати о познатим овима стварима, догоди се и мени најхуђем од свију, а уз то и грешном, да вам испишем по реду<ref>Лк. 1, 1-3.</ref>, као онај који болује и жели да ви примите, љубимци моји, установљени вам устав овај богопреданих служби и умиљенија и молитава и покорења и трпљења, којима ћемо Господа учинити себи милостивим. Богоносни и преподобни и преблажени оци наши, свемиру светила, земаљски анђели небески људи, испрва од предања Светога Духа научивши да живе као монаси и отуда благодаћу Божјом бивши просвећени, и Христа уселивши у прекрасне душе своје, због чиста живота свога, показаше победу против ђавола, и његовим многим искушењима распаљивани, и одолевши му, већма од злата сијају и јасније од снега убелише се, и мисаона крила од невештаствена злата уперивши на небеса, узлетеше као небопарни орли, указавши пут нама који хоћемо да идемо за њима и који желимо да течемо ка ономе који је рекао: "Ко је жедан нека дође к мени и нека пије"(2) "од источника живота мога";(3) и који је опет рекао: "Ко љуби оца или матер више него мене, није мене достојан. Ко љуби жену или децу или њиве или имања више него мене, није мене достојан".(4) Ово слушајући треба све остављати и за његовим заповестима ићи, "узимајући крст и последујући Христу и делом учити како се презиру телесне ствари, а како се брине за дело духовно, бесмртно. Ово је дело бесмртно".(5) Они који га траже, иду за оним који је рекао: "Ходите к мени сви који се трудите и ја ћу вам дати мир, и узмите на се мој јарам, и научите се од мене, јер сам кротак и смеран срцем, и узмите образ мој на себе, јер јарам мој је благ и бреме је моје лако".(6) И опет, називајући блаженима смерне духом и њима обећа да ће видети лице његово, а гладнима и жеднима обећа да ће се наситити, а онима који плачу обећа утеху бесконачну.(7) Желећи ова обећања, за слатким и добрим пастирем и учитељем Христом идући, страдају њега ради и многе муке трпе, да савршене венце приме на небесима, распињући се живи, одбацујући своје воље, кољући себе ножем драговољним ономе који се заклао ради нас, оставивши све што је у свету, говорећи један другоме: "Ко воли свет и што је у свету, непријатељем Божјим назива се, јер свет овај пролази, а онај који чини вољу Божју остаје на векове".(8) Зато и ја грешни и лени и последњи од свију монах Сава, молим се припадајући, вапијем говорећи: У Христу љубљена и духовна браћо моја и оци, уподобимо се прекрасним овим купцима који купише себи ову предивну куповину, јер све своје имање дадоше и купише једини бесцени бисер Христа.(9) Поревнујте мудрим девојкама које напунише уљем своје светилнике и готове изиђоше своме женику у радост.(10) Чувајте себе, о, љубимци моји, јер се бојим и трептим и страх ме држи, да не остане неко од вас ван двери као и пет девојака, и да не чујемо страшни и грдни онај одговор: "Идите од мене, не знам вас ко сте!"(11) Бојећи се овога одговора, а желећи да чујемо онај прекрасни глас: "Ходите благословени Оца мога, уђите у радост Господа свога",(12) понизимо себе овде, да се тамо узнесемо,(13) плачимо овде да се тамо утешимо, гладујмо и будимо жедни овде, да се тамо наситимо,(14) будимо скрушени овде, да милостива Бога тамо нађемо. Ако и дође скрб на нас, "сваку радост имајте, браћо моја, или када упадате у различне напасти, знајте да кушање ваше вере гради трпљење, а трпљење нека има савршено дело".(15) "Јер блажен је човек који претрпи напаст, јер ће, пошто је искушан, примити венац живота, који је Бог спремио онима који га љубе".(16) Јер изрече: "Који претрпи до краја, биће спасен".(17) "Не варајте се, браћо моја"(18) када неки говоре од вас: да ако дела не чиним, но верујем у Бога и спашћу се, јер и беси верују у Бога;(19) "јер вера чиста и неоскрвљена од Бога Оца је".(20) "Да разумете да је вера без дела мртва. Авраам, отац наш, не оправда ли се делима узневши Исака сина свога на жртвеник? Видиш ли да је вера помогла његовим делима и кроз дела саврши се вера. И испунише се књиге које кажу: Поверова Авраам Богу и урачуна му се у правду и другом Божјим назва се. Видите ли, дакле, да се човек оправда делима, а не самом вером?"(21) "Јер ово што чух рекох вам, да и ви заједницу имате, а заједница је наша са Оцем и Сином његовим Исусом Христом. И ево пишем вам, да радост ваша буде потпуна. И ово је глас који чух од њега и јављам вам, да је Бог светлост и таме у њему нема. Ако кажем да имамо заједницу с њим, а у тами ходимо, лажемо и не творимо истине; ако ли у светлости његовој ходимо и заповести његове чувамо, јер је и сам светлост, имамо заједницу са њиме и крв Исуса Христа Сина његова очишћава нас од сваког греха".(22) "По томе смо познали љубав, што он душу своју за нас положи, и ми смо дужни за браћу душу полагати".(23) "Ако заповести његове држимо и чинимо што је угодно пред њим; ово је заповест његова, да верујемо у Сина његова Исуса Христа и да љубимо један другога. И који држи заповести његове, у њему остаје, и он у њему".(24) "Јер у љубави нема страха, пошто савршена љубав изгони страх, а ко се боји није савршен у љубави. Ми љубимо њега, јер је он прво љубио нас. Ако ко каже: Ја љубим Бога, а брата свога мрзи, лажа је. Јер који не љуби брата свога кога види, Бога, кога није видео, како може љубити? И ову заповест имамо од њега, да који љуби Бога, да љуби и брата свога. И сваки који верује да је Исус Син Божји, од Бога је рођен, и сваки који љуби родитеља, љуби и рођенога од њега. По томе разумевамо да љубимо децу Божју, када Бога љубимо и заповеди његове сачувамо. Јер заповести његове нису тешке, јер сваки који се рађа од Бога, побеђује цео свет и ово је победа која побеђује цео свет":(25) вера, нада, кротост, трпљење, пост, мољење топло са сузама, а највише над свим овим анђелска лепота, смерноумно послушање и љубав, ради које сиђе к нама Син Божји, а ка овоме додајући и незлобивост. "Не бивајте деца умом, него у односу на зло будите деца, а умом будите савршени",(26) и верујем у Сина Божјега наћи ћете живот вечни и овде неоскудну храну, ако сачувате ово што сам заповедио и проповедао је смерни. Јер ово је истинити Бог и живот свима, и ако што узмолите од њега, услишиће вас.(27) Дечице моја, пазите се и чувајте се од зла, да неко не остане изван дворнице! Ако ли је ко, браћо, лен као и ја, обличавајући своју прекорну немоћ и јадну леност и тешкоћу сна, ипак, прени се, о, љубљени, и замисли дарове које је обећао Господ да ће даровати онима који га љубе онима који се труде њега ради; јер рече божанствени апостол: "Што око не виде и ухо не чу, и на срце човеку не узиђоше, уготови Бог онима који га љубе".(28) "Јер тамо желе и анђели да погледају",(29) и опет рече: "Није слична слава овога света слави будућега века".(30) Тако исто и муке овога света нису ништа према онима, јер дршће од њих, каже, и сам сотона.(31) А знај, љубимче, да онима који су пострадали припада час и слава, а ленима и непотребнима после телесног упокојења вечна мука. Све ово расмотривши, у Господу укрепивши се, крепко станите против лености, одбацивши сваку гордост, сувишак злобе. У кротости примите ову реч која може спасти душе ваше. Будите творци речи, а не само читаоци, помишљајући у себи, да који слуша речи и не чини што је заповеђено њима, такав је сличан човеку који гледа лице своје у зрцалу: јер позна се, и отиде, и одмах заборави какав је био. А који је проникнуо у савршени закон слободе, оставши у њему, овај неће бити забораван слушалац, него је творац дела, блажен је тај.(32) Јер како треба ви да чините, написао сам вам, да положите као неко мерило и образац, не само вама него и онима који после вас остају у овом животу. Што требате за душу и тело, указано вам је, а у овај устав погледајући имаћете са Богом помоћника и пречисту његову Матер, и моју иако грешну молитву, да без варке исправљајући се пређете ваше живљење. Останите у подвизима ка добру. Ни на десно, ни на лево, него по сили, колико ко има снаге, царским путем теците, сетивши се што јесте.(33) Трудове плодова својих јешћеш. Блажен си, добро ће ти бити!<br /> Журећи се кроз уска врата и тескобним путем који води у живот вечни,(34) један другога љубећи, један другоме покоравајући се, један другога теготе носите,(34а) покоравајте себе јединомислено вашем старешини игуману. А молим вас, браћо моја, именом Господа нашега Исуса Христа да држите ово заповеђено вам, и да не буду распре међу вама, но да сте савршени у тој мисли и вољи,(35) купујући себи куповину као и прекрасни трговци,(36) спомињући у преподобним вашим молитвама богопочившега оца нашега и наставника Симеона монаха, не заборављајући ни моје недостојанство. Ово чинећи, истину говорим, у Христу вам сведочим да ћете се наћи непостидни на страшном суду, и примити вечна добра. "Благодат и мир Господа и Бога Спаса нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа нека буде свагда на векове са свима вама, амин!"(37) == Слово 2 == === КАКО СУ НАСЛЕДИЛИ ОВАЈ СВЕТИ МАНАСТИР ПРЕПОДОБНИ ОТАЦ НАШ СИМЕОН И САВА СМЕРНИ === Оче, благослови!<br /> Oвај наш свети манастир, као што знате, опустело беше ово место од безбожних разбојника. А када је к мени дошао триблажени наставник, отац наш Симеон монах (а ово место не може се упоредити ни са једним на земљи), због тежње према врлини и њу тражаше ватрено, хотећи да прими наш монашки лик. Рањен врелом љубављу према овом и божанственим покренут Духом, чувши преслатки глас који говори: "Ко не остави све и за мном не иде, није мене достојан",(38) царство свога отачества оставивши и све што је на земљи, и побегавши из света који заробљава душу, дође у ову пустињу месеца новембра у 2. дан у години 6706(1197). И хтеде он блажени, да као што тамо оправда своје царство, тако и овде. Зажеливши да за вас нађе вама место спасења, измоли у цара ово пусто место и узе мене грешнога из Ватопеда, и настанивши се на овом месту и оставши неко мало време са мном, а велики и натприродни подвиг прешавши, 8 месеци у томе, пређе у вечно блаженство. == Слово 3 == === О ВРЕМЕНОЈ СМРТИ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА СИМЕОНА МОНАХА === Године 6708 (1200) месеца фебруара 13. дан, у вечно пређе блаженство отац наш Симеон, заветом оставивши манастир овај на мени. Велику тугу и бојазан примих, прво због пустоши, а друго из страха од безбожних разбојника. Оставивши мени манастир у малом и смерном начину, у којем ми отиде, и првога игумана преподобног мужа Методија са још деветорицом монаха; но како се изволи љубави Наставнице и његовим светим молитвама, како се од незнатног и малог узнесе велелепна појава, па и овај храм Богоматере и Наставнице, Госпође наше, сазда се од самог основа, а књиге приложисмо, такође и свете сасуде и божанствене иконе, а уз то и свете ризе и завесе, и укратко сваку красоту. И опет приложисмо што је могуће братији на телесну потребу, о чему они који хоће могу најјасније сазнати погледавши у хрисовуљу. А ми држећи се предмета, обратићемо пажњу ка наставку. Но ти, Боже и Господе света и о, Мати Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, хвалама опевана, нека буде ово делатно и стварно нама и онима који су иза нас до краја овога вета, часним молитвама вашега угодника, нашег оца и ктитора Симеона. Пазимо на речено, јер ћемо почети са оним што је боље, а боље је нама од часа када се светлост простире, а то је први час дана. Чини ми се да он који чине тумачење о делима светлости, службу треба да почињу од светлости. == Слово 4 == === О ПОЈАЊУ ПРВОГА ЧАСА И О МОЛИТВАМА, И ПОСЛЕ СВРШЕТКА ЈУТАРЊЕ СЛУЖБЕ И ПРВОГА ЧАСА, ИДУ БРАТИЈА У ЋЕЛИЈЕ И СВРШАВАЈУ ПОТРЕБНУ СЛУЖБУ === Треба да после јутарњег славословља заједно свршавате први час, као што је обичај, и по свршетку овога уједно додавати изговарање молитве "Који на свако време" и остало. После ове молитве треба да бивају коленопоклоњења, ниско до земље онима који могу, а онима који су немоћни, нека буду мала утврђења; њихова три коленопоклоњења треба лаганије вршити. Потом треба да говоримо у себи: "Боже, очисти ме грешнога и помилуј ме", са раширеним рукама, а када преклонимо колена и главу до земље, треба говорити: "Сагреших ти, Господе, прости ме" - три пута; а онда осталих 12 поклона брже, тако да се одједанпут на сваком коленопоклоњењу и устајању произносе поменуте молбене речи, само заједно, а не да један напред жури, а други да заостаје, него да сви имају као вођу еклисијарха или дневног јереја, који стоји код свештених двери и указује ред. Ово овако држимо, када не појемо "Бог Господ" на јутрењу. Ако ли је "Бог Господ", треба ово чинити у цркви: чинити три ниска поклона и у себи говорити напред речене молитве. После тих метанија треба сви да узгласе како треба ову молитву са уздигнутим рукама: "Боже вечни, свега створеног саздатељу", а после молитве одмах додали и мало оглашеније отачаских речи, које чита игуман, као што примисмо од пређашњих наставника, што, осим ако можда не би синаксар забрањивао, не треба никако остављати. А уз то после чтенија бива и узакоњено Трисвето, чему треба додати и ову молитву: "Који шаље светлост своју и походи". Овако бива ако се чита оглашеније. а ако се не чита оглашеније, треба изостављати Трисвето и треба првој молитви додавати ову другу молитву ("Који шаље") и говорити. Све молитве треба говорити са уздигнутим рукама, јер каже: "Уздигнуте руке ваше у светиње, благословите Господа";(39) и када каже: "Уздизање руку мојих жртва вечерња".(40) И: "На сваком месту уздизати преподобне руке без гнева и помисли".(41) А када се сврши речена молитва и пошто јереј каже уобичајену молитву, у тај час сви падају на лице и слушају игумана, а он овако има да моли молбу од вас: "Молите се за мене у Господу, браћо, да се избавим од страсти и саблазни злога!" А ви одговарате: "Бог нека те спасе, часни оче!" И опет ви са умиљењем кажете: "Моли се и ти за нас, оче часни, да се избавимо од страсти и од саблазни злога!" И опет се игуман моли и говори: "Бог молитвама светих отаца наших нека вас спасе!" И тако уставши отидите у ћелије ваше, оставивши свако састајање и сујетне одговоре и празне речи и смех распусни, од чега се догађа да се и у срамни говор пада и у укор и у осуду, јер од тога је ум раслабљен, заборавићеш оно што је добро. И лен и малаксао вративши се својим ћелијама, одмах ћеш утонути у суморан сан и изгледаћеш скоро цео дан празан и без икакве користи у свему, као што рече и Василије Велики: "Лако је души која се излива у смех отпасти од свога хармоничнога састава, и оставити бригу за добро и још лакше упасти у прљав говор". А то нека не буде мојим оцима и братији, већ нека свако пође ка својој ћелији смело, а уједно и мудро и будно, и свагда чинећи што је Богу мило. Ако се когод по греху нађе тако заробљен у томе, било млад, било стар и остарео у монаштву, или су новаци, нека се поуче законима љубави од еклисијарха, или нека се завежу епитимијом, ако се не исправе. Не треба на новаке који су лени налагати епитимије, јер и они који су много година у монаштву лено и дремљиво пребивају, као што о овом рече Лествичник. А који иду у ваше ћелије, треба да подобно сврше сву службу после уобичајених молитава и коленопоклоњења, по више реченом закону, то јест шест псалама и трећи час и шести, када удара било по обичају три пута. А коленопоклоњења само у цркви треба чинити, када се поје "Бог Господ", као што горе писасмо. А у ћелијама вашим увек треба чинити коленопоклоњење када се молите. А ово ћемо чувати било у ћелијама, када буде бденије - због труда од њега, и још 12 дана од Христова Рођења и у Новој недељи и у отпусне дане године тако имајте. == Слово 5 == === О СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ И ДА СЕ НИКО НЕ ПРИЧЕШЋУЈЕ БЕЗ ИГУМАНА, НИТИ ОПЕТ ДА НЕКО ОСТАЈЕ БЕЗ ПРИЧЕШЋА, ОСИМ СА ЊЕГОВИМ ЗНАЊЕМ === Треба казати и о божанственој литургији, која по дужности свагда треба да се врши у цркви. А на њој треба да чувате ви себе, браћо, чврсто, јер је свето и страшно што се на њој врши, и јер се на њој више од других држи и врши страшна и превелика тајна наше православне вере, то јест божанствена и најчаснија литургија пречаснога тела и крви Господа и Бога Спаса нашега Исуса Христа. На њој, као што је речено, треба ви себе тачно да чувате, што више, и треба да одгоните од вас сваку кукољску и нечисту мисао недостојну ове страшне службе, и на сваки начин треба себе да чистите, потом се треба причешћивати божанственим светињама, пошто од игумана примите проштење. Јер не приличи некоме од вас да се причешћује без бојазни и без суда, нити сваки пут. Хтели бисмо ово: много пута је причешћивати се и живота, као што рече и сам Христос: "Који једе тело моје и пије крв моју, у мени остаје и ја у њему".(42) И опет: "Ако не једете тело моје и не пијете крв моју, немате живота у себи".(43) И божанствени апостол: "Ко се прилепљује Господу, једно је тело",(44) као и противно: "Који себе удаљује од тебе, погинуће" - рече кротки Давид.(45) Хтели бисмо, дакле, као што је ово и речено, али због људске немоћи и дела тешког не заповедамо, "јер који недостојно једе тело и пије крв Господњу, крив је телу и крви",(46) рече божаствени и духоречити и први међу апостолима Павле. Страшна је то реч, браћо моја, и указује да треба да дрхте од причешћа не само грешници као што сам ја него и они који су много поузданији у себе. Јер они треба да се причешћују три пута недељно, колико знају себе да су се очистили од срамних мисли и слагања с њима, од гнева и роптања, жалости и оговарања, лажи и непристојног смеха, и још злог мишљења, па чак и јарости, срамног говора, и овом сличнога. А они који упадоше у речене страсти, нека се пожуре да исповешћу и покајањем одступе од овога, и једанпут у недељи нека се причесте, или ни једанпут, по игумановој одлуци, јер игумани треба да се и брину о овом. А да неко без причешћа пребива без игуманова знања, није похвално, јер онај који тако чини биће осуђен као онај који испуњује своју вољу. Они који хоће да се причесте треба да поју службу узакоњену за причешће и чинећи један другоме заједничко коленопоклоњење да дају опроштај, и тако потом са благодарношћу треба се причешћивати животворним светињама. Нека вам буде и ово, имајући овај образац. == Слово 6 == === О РЕДУ ДЕВЕТОГ ЧАСА И О ВЕЧЕРЊИ И О ПАНИХИДИ И О ПОЛУНОЋНИЦИ И О ЈУТРЕЊИ === Девети час треба појати као и предње часове, пошто вас ударање клепала на овај зове, као што је обичај: а вечерња служба како треба да бива, јасно представља указ синаксара; и панихиду заједно по реду, као и павечерницу после вечере, на којим службама треба и колена преклањати по закону, када није празник. А празник зовемо када се на јутрењу поје "Бог Господ". Када се павечерница служи, пошто јереј каже обичајну молитву, треба ви да падате на колена, као и на крају првога часа и да игуману ухо приклањате, који добро говори: "Простите мене у Господу, браћо, јер сагреших делом и словом и мишљу", а ви треба да му дајете опроштај, говорећи: "Бог нека те прости, оче!" Но и ви треба да од њега молите ово, додавши: "Прости и ти нама, часни оче, јер сагрешисмо делом и речју и мишљу!" А потом даље он треба да се моли за вас и да говори: "Бог молитвама светих отаца нека вам свима опрости!" Потом уставши и одавши му припадајући поклон, треба да идете у своје ћелије, и да вршите вашу ноћну службу по закону. И тако сви са похвалом и у весељу духовном предајте се сну, док подеклисијарх, чувши где часовник избија и по томе сазна да је време, не дође к игуману и прими од њега потребну молитву, па тихим гласом: "Благословите, свети" кротко позивајући, удари тада по обичају у клепалце, и раздавши свима свеће, подиже и вас на полуноћну службу, коју и он сам поје, палећи, како је прописано, и свеће у цркви. Потом клепа у велико клепало, а уз то и у бронзано, и зове све вас на јутарње славословље, чији почетак овако треба чинити: после ударања у бронзано клепало, чредни јереј благосиља Бога и у исти мах кадионицом назнаменује пред светом трпезом слику часног крста, заједно са хвалом Бога. А ви кажете: амин, и чекате да појете Трисвето одмах после 19. и 20. псалма, и после обичних тропара и "Господи, помилуј", пазећи једнако да док се ово поје и сам јереј треба да обиђе цео божанствени храм и окади све; и тада ставши пред свете двери, знаменује кадионицом слику часног крста, и заједно са знамењем узашиље славу Пресветој Тројици, овако говорећи да сви чују: "Слава светој, једносушној, нераздељивој, животворној Тројици, и сада и увек", и после тога еклисијарх сачекавши "Амин" одмах почиње Шестопсалмије, лагано и тихо и пажљиво, мало по мало узвишујући речи псалма, да би их отуда сви могли прећи неспотакнуто и неварљиво, и тако, по свршетку Шестопсалмија служимо по реду сву службу јутрење, као што указује синаксар. И пошто вам је изложен пропис ваше дневне и ноћне службе, треба да кажемо и о душеспасном исповедању, а о трпези реч сада нека почека. Треба игуман, ако прима децу духовну, да поучава братију, па и појединце да поучава и управља на души корисно спасење; ако ли не прима, то нека се изабере један који живи целомудрено, да буде отац прво игуману и после њега свој братији, а заповедамо да ни један од вас нема другога оца. Ако ли се не нађе тако погодан у вашем чину, онда од неких монаха који благоверно живе, треба ви да узимате оца, но сви једнога и да се поучавате од њега, да саслуша оне који хоће да се исповеде и да даје свакоме потребно исцељење. Заповедамо да буде одређено време: после почетка јутарњег славословља, на овом нека се исповедају они који су непрестано у манастиру, и који се не брину за друге послове, а после павечернице они који су у и ван манастира работници. А нека буде и ово: Ако је игуман заузет, пошто се умножило братство, нека заповеди коме год од јереја или од неке многе побожне браће и нека примају мисли неразумних, и то мисли које нас у данима и у часовима муте, а које треба отпустити и не остављати да чине тврђу смутњу; овима треба мисли праштати у Господу. А који требају неког лечења и бриге, треба да их они који примају приводе игуману, и он нека изврши потребно исцељење. А они који се исповедају нека ништа не сакрију бојећи се некако, ако знају своје мисли да их треба исправљати, но нека све чисто открију ономе који буде. А још је добро да овима кажемо потребно: зато и ви, браћо, гледајући игумана где се жури на ову добру и веома спасоносну службу, потеците и сами, потеците и у тихо душеспасно пристаниште журно пристаните, и сваки покрет ума вашега и за душу штетну мисао срца чисто и непокривено откријте, исповедајући се као пред Богом, а не пред човеком. Који год се жури да Богу лаже, примиће казну, "јер ћеш погубити", каже псалмопевац, "све који говоре лаж".(47) Не лукаво исповедајући се, но уклањајући своје мисли од сваког препирања разума, сваке нечистоте, сваког немира и невоље. Будите ми радосни и весели, добивши добру наду да нећете изгубити спасење. Исповедајте се не окривљујући један другога када упаднете у неку малу срџбу или у друге какве распре, а себе приказујући без кривице и још тражећи осуду, као да нисте на исповести, нити говорите о вашим телесним потребама, што су вам се догодиле. Све ово има своје време, а сада је време исповести, исцељења душевних страсти. А ако треба да говорите о некој срџби, сав укор и узроке греха, какав год био, пожурите се да себи припишете и наметнете. А ако о неким другим страстима, и њих чисто исповедите, да и одавде као плод поцрпете двојаку корист: да дођете до чистога душевног здравља, и да се обучете у смерност која уздиже, коју имајући ваистину слични бићемо Богу, који каже: "Научите се од мене, јер сам кротак и смеран срцем".(48) А шта би друго било као најјаснији доказ кроткога и смернога срца, ако не храбро подносити сваку невољу и себе прекоревати у свему. Истинито исповедање је узрок толиких добара; без њега, мислим, нико неће постићи спасење. == Слово 7 == === О ДУШИ СПАСОНОСНОМ ИСПОВЕДАЊУ === Зато заповедамо од Господа Бога Сведржитеља, да се онај који се не исповеда не причешћује, док не дође к себи и не исповеди сва грешна и штетна дела. Иначе требало би таквога и из манастира избацити и одрезати као загнојен уд, и уклањати и одбацивати као тешко залечиву или сасвим неизлечиву рану; али пошто се не зна шта ће бити и пошто има наде да ће се некада освестити, одустадосмо од такве одлуке. Онога који се не причешћује треба подлагати под епитимију као неразумнога, и ово је веома на корист. А каква му је корист од пребивања овде? И каква му је корист од неисповедања? Зар нема од тога пре штету и погубност и свагда учење злу и све оно што души носи пропаст? Као када неки болесник или који има ране, и сакрива их од лекара, тешко долази до здравља, тако ће и много теже доћи до здравља душе онај који се не исповеда. И овоме је сведок божанствени Василије, овако говорећи: "Треба онај који се покорава, ако хоће да оказује потребни напредак и да се навикава да живи по заповести Господњој, да не чува сакривен ниједан покрет душе, но нека отворено износи игуману својему све сакривено срца свога". Тако чинећи, браћо, ослобађамо се не само својих грехова, него ћемо и надаље бити тврђи. Јер рече Лествичник: "Ране које се откривају, не иду на горе". И опет: "Душа која разуме исповест, држи се њоме као уздом да не греши". Толико је корисно откривање својих грехова. У будуће бодри смело сви потецимо ка њој, и наређујемо да свакодневно исповедање овако бива, то јест самом игуману или онима који би му се чинили да су погодни за примање мисли; а велико, прво исповедање, оних који светске власи одлажу, треба се исповедати само оцу, а не коме другом или игуману, као што више писасмо, да би знао отац свију дати свакоме потребан лек. И ово треба да буде овако.<br /> А службе светих постова изложиће тачно синаксар, као што је у њима увек учињено. == Слово 8 == === О БДЕНИЈАМА КАКО ТРЕБА ДА БИВАЈУ === Бденија треба да бивају по закону у недеље и у Господње празнике, и о спомену осталих светих које наводи синаксар. == Слово 9 == === О ТРПЕЗИ И О ЧИНУ КАКО ТРЕБА ДА БИВА === Време је било, уосталом, да се сетимо и трпезе, јела и осталог што тражи телесни састав. Јер као што смо ми састављени из двога, то јест из душе и тела, тако и ствари у манастиру. Као душа његова могла би се наравно разумети цела боголепна служба у певању, а као тело сам манастир и оно што је потребно нашим телима. Пошто смо већ довољно с Богом ово рекли о његовој души, приличи да укажемо и о оном што је најбоље за његово тело, и да узаконимо о начину хране и о другом, што боље удовољава састав манастира, да вам тачно кажемо, о чему треба мање да мисли онај који хоће да умножи свој манастир.<br /> Да кажем дакле и ово, и да оно што треба предам мојим вазљубљеним оцима и браћи. Пошто је извршено уобичајено дијаклизмо у припрати, то јест пошто се узело мало анафоре и испило вина, после већ свршене божанствене литургије, сви тамо сакупљени седе чекајући позив за трпезу, који бива ударом трпезнога била. Када се удари у било, одмах изишавши заједно са јерејем који је литургисао чине поклон игуману, и тако пошто почне уобичајени псалм ради слушања, иде сам игуман за трпезу и сви неизоставно који су указани да седе на првом обедовању у трпезарији. Тако ушавши у трпезарију и пошто се сврши речени псалм са малом молитвом, сви седају по реду који одреди игуман, и једу што је постављено са похвалом Богу. И ово треба да знате: Ако ко закасни на псалам и молитву, нека јави трпезар игуману; да му каже и узрок закашњења; и ако би изгледало оправдан, треба му опростити, иначе нека чини метаније, колико игуман заповеди. Треба међутим да бива и уобичајено читање на обедима, по обичају, нека нико не ропће и не мете се, нити да смућује ону корист светским разговорима и празнословљем, осим самога игумана ако би што хтео, говорећи мало, а слично и запитани од њега сличан одговор нека даје, ако је могуће, и кратко и сажетим речима. Ако ко узнемирује или се узнемирује, ко смућује или се смућује, и ко смета читање неумесним и неприличним разговором, нека се ућутка од трпезара. Ако ли га чује па не ућути, већ настави да узнемирава братију причањем, нека се силом уклони од трпезе, и нака се баци под епитимију неједења, или нека се смири на други начин, како буде хтео игуман. Ради седења не трпимо никако да се говори. Господу да буде угодно братија да живе по Богу и никако да не завиде због седишта, као што то чине светски људи; и овде сами себе да не уздижемо изнад других, сами себе таштином да не преузносимо, јер то је, бојимо се, ствар сујетне славе, а Богу мрска: "Јер мрзак је Господу сваки који се срцем узвисује",(49) рече божанствено Писмо, и "Господ се противи гордима, а смернима даје благодат".(50) Нека не буде дакле то међу вама, нека не буде! Јер будући зрелога ума немојте никада претпостављати да будете мрзост Господу уместо да примате благодат од њега и да га имате близу вас, као срцем смирени, или да истину кажем, да будете његов дом вазљубљени. Ако би се неко од вас, јао, нашао да се ради овога препире, губећи и мало времена и снаге, и не чека наређења игуманова, и не буде задовољан одређеним му местом, заповедам у Господу да му се одреди последње место и да се научи светске ствари остављати у свету. А ако се, што није препоручљиво нити пристојно, још бочи и препире, и после друге и треће опомене непоправљив и сасвим неисцељен остане, таквога треба изгнати из манастира као неку фалагедону, то јест као живу рану, одбацити далеко од вас, да не би и осталима од вас предао своје ране. Јер много лакше је примити зло, него добро,(51) као што рече неки мудрац.<br /> А када ви једете, не треба један другоме да дајете какву храну или пиће, ни мале капље да помеша са вином, већ коме би често нешто требало од овога, уставши мало, веома учтиво и са побожношћу, и нека моли од игумана, овако говорећи: "Благослови, оче, потребно ми је ово!" Ако он одобри, прими лепо оно што се тражило; ако ли не да, нека се опет умири и нека се ћутањем седи благодарећи. А ово чинимо не ради неке штедње, као што неки мисле, и ради шкртости, него да ен буде то међу нама да се штеди на рачун мира братије. Јер ради кога журимо да ово стекнемо, ако не ради вашег задовољства, као што рекох, браћо моја? Него поручујући побожно и у овом благочино вам, да не би отуда добило простора униније у многима, и разбило цео трпезни ред, и да не будемо као они који не разликују оно што је неваспитано и непобожно, који када пију један другом наздрављају пре пића и отпића. Не само ово, него пресецамо и избор воље, а уз то искорењујемо и неситост многих и учимо вас да будете задовољни малим и потребним, а уједно вам отуда плетем венце уздржљивости.<br /> Него одвраћамо вас и од тајног тамног дела и непознатог, да не кажем и украденог. Зар није тамно дело које се чини сакривено? Свакоме је познато, а ово и божанствено јеванђеље објашњава овако говорећи: "Сваки који чини тајно, не излази на светлост, да се не обличе од светлости дела његова лукава",(52) и Апостол: "Све што се објављује светлост је, као што реч указује, а напротив оно што се не објављује, тама је".(53) Ради каквога добра, брате мој, остављаш дело светлости, а чиниш дело таме? Бојим се, каже, молећи, а напротив чинећи зло што Бог мрзи, не бојиш се, а за добро се бојиш? Молим те - ти не, али знам ноге који то чине, и газе своју савест и мисле да су се сакрили, што ме дира у само срце и не престајем да их оплакујем, јер такво зло имајући не осећају, тешко мени, и не откривају страсти! Нека им буде Господ милостив и нека их поучи, као онај који све на корист усмерава. А ми треба да идемо, одакле смо пошли.<br /> Пошто смо обедовали и обичну молитву казали, и пошто смо устали, треба по закону отпојати службу са молитвом, и тако одлазити ка својим ћелијама. А на вечеру, ако ко хотећи вечерати закасни од молитве, и он да потпадне под сличну епитимију као и онај који закасни на обед; нека се пита нема ли оправдано извињење. А ко међутим, због уздржавања од јела не дође на вечеру, није крив. Сам хлеб поставиће се вама који вечерате, и тај мало. А ако има мало и каква воћа, по мишљењу игумана и тога треба узети са благодарношћу. А пиће даће се по закону уобичајеном красовољом. Ако се слави какав празник некога од братије, а то нека буде са знањем игумана, нека се не чува на вечери ово правило, него како хоће слављеник, тако чините. Нека улази подиконом на друго служење јела и нека испитује да ли су неки требали да једу међу првима и остали су са другима, и ради чега су остали. И ако је извињење оправдано, то су без кривице, ако је безразложан, заповедамо да се не оставе да једу. Ни ово није похвално: без оправданог узрока изостајати од јела. А то ако је и тешко, треба да се по могућству сасвим и одстрани. == Слово 10 == === О СВЕТИМ ПОСТОВИМА ВЕЛИКИМ И О ДВА МАЛА ПОСТА, СВЕТИХ АПОСТОЛА И ХРИСТОВА РОЂЕЊA === Тако је сада у просте дане године, а у дане светих постова није тако. Пре свега: у прве велике посте, у први дан то јест понедељак прве недеље, нити појемо литургије, нити се бринемо за трпезу и јело, а у остале дане исте недеље треба се бринути и за трпезу и за јело онима који хоће да окусе, то јест од сочива квашена водом и неког сировог зеља и воћа, а пиће је врућа вода смешана с кимином. Тако до петка. А у петак треба да једете кашу и вина по чашу, због празника светога и великога мученика Теодора. Ова прва света недеља великих постова нека вам овако остане. А у суботу и недељу ових светих постова два јела: вариво са уљем и октоподе. А за пиће треба давати уобичајени велики красовољ. То нека бива вама (...) а у уторнике и четвртке нека вам се износе друга два јела, но не оба са уљем, него само једно. А вина мерећи мале красовоље, што је половина великога. А у друге дане: то јест понедељак, среду и петак, не треба никако јести вариво ни пити вина, већ само сочиво квашено и воћа по мало, и укроп водени са кимином. Ако се у један од ових дана догоди празник Обретења главе Претече или Светих 40 мученика, осим прве недеље целе и опет осим среде и петка, нека вам је разрешено јести хоботнице и два јела са уљем, и вино са великим красовољем. Рибе никако не једемо. А када настане празник Благовести, нека се празнује светло по могућству, и рибе можете јести, осим среде и петка, и вино пити са великим красовољем, не једанпут, но и сутра, што остане од јучерашње трпезе треба да једете, и вино пијте; такође и риба нека се не изоставља и два јела са уљем, ради свршетка празника, као и у остале отпусне дане, а рибе јести на овај свети празник као што је речено. Ако се догоди петак или среда и понедељак или велика недеља, тада једемо октоподе, да се ипак утолимо због празника, јер три дана ове недеље, то јест понедељак, среду и петак, треба живети тачно као и прве недеље поста - неко квашено сочиво и сирово зеље, и ако се нађе воће будите задовољни, и пијући водени укроп са кимином. Ако ли пре речени празник падне било на Велики четвртак, било на Велики петак или на саму Велику суботу, па и Велики четвртак, то као и у отпусне дане нека вам буде у јелу и вину, а на Велики петак не једите никаква варива, него сочиво квашено и зеље неко сирово, и воће, а пиће укроп са кимином. А у свету суботу нека одступа свака брига око скупљања на јело, него да бива само дијаклизмо пред црквом по обичају. Овакав имајте начин живота у свете велике постове, а за немоћне бригу налажем игуману по вољи.<br /> А пост светих апостола изложићемо овде. По свршетку све службе часова и божанствене литургије, како синаксар указује, призива вас трпеза по горе реченом начину, када настане седми час, у који једите два јела са уљем, осим среде и петка; а у те дане не кушамо никако уља нити пијемо вина, а у уторак и четвртак и хоботнице једемо, а у суботу и недељу рибу једемо и пиће са великим красовољем да пијете. А на вечери да се поставља мало хлеба, а вина такође са великим красовољем, јер је знојно и сушно време.<br /> А у пост Рођења Христова нека вам буде исто као и у пост Светих апостола у јелу и пићу, као што онамо указасмо. А по свршетку, као што је указано, све службе у синаксару, ово двоје измењујем: када је пост не литургисати у све дане; пошто се дан не протеже, будући кратак, не треба јести двапут на дан, јер ће вам се у девети час представити обед, када је пост, како је речено. Пост је знај: када се на јутрењи не поје "Бог Господ" већ када се поје "Алилуја", тада је пост. Тако и ово имајте. == Слово 11 == === КАКО ТРЕБА ПРАЗНОВАТИ ГОСПОДЊЕ ПРАЗНИКЕ И ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ === Сви божаствени Господњи празници, као и пресвете Владичице Богородице Наставнице наше, нека се празнују изнад других, и то у појању и у сјају и у вашем јелу. А празник Свето Ваведење "у Светињу над светињама", како га називамо, нека се светло празнује од вас, светло и свечано, јер је празник над празницима и славље над слављима. Тога дана нека се уведе на трпезу колико је могуће, и на вратима подајте у хлебу и вину колико буде братије.<br /> Нека је доста ово речено о овом, а споменућемо и о другим стварима. == Слово 12 == === О СЛОБОДИ МАНАСТИРА === Заповедам свима вама од Господа Бога Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од свих ту власти, и од прота и од других манастира, и од особних владика. И да није ни под чијим правима, ни царским, ни црквеним ни другим ничијим, него да је под једином слављеном Богородицом Наставницом, и под молитвом преблаженога и светога оца и онога који игуманује у њему. А чувати и исправљати и управљати и владати још и хрисовуљима блажених царева, којима се слободно и ничијом власти непорабоћено тврђе привезује, да имате непоколебљиву и неизмењену слободу, која неће никако пропасти. Ако ли ко усхте некада, у неко време, да на који начин поработи ово, или учини под неком влашћу, или ко од клирика или од лаика, или сам игуман или ко од братије у њему, потакнут демонским искушењем, да је крив не само божанственом телу и крви Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Богоматери Госпођи нашој Благодетељници, него нека му је и анатема, као што рече божанствени апостол,(54) и клетва на њему 318 светих отаца, и нека је наследник Јуде издајника и учасник са онима који су рекли: "Узми, узми, распни га!"(55) и нека се приброји онима који су викали: "Крв његова на нас и на децу нашу!"(56)<br /> Јер многим знојем и трудом обнови се ово опустело место и сврши се, и би заповеђено од оних који су га поставили, да буде слободно; ако се пак згоди да злом и лукавом вољом падне под власт покварених и лукавих људи, који не гледају ни на што друго него на погубну корист, јадно јадник учиниће! И не само ово, него и крстове блажених царева, које они својом богољубивом вољом, написаше у хрисовуље, дајући слободу манастиру. Трипут је он један и трипут проклет, ма ко био, ко погази слободу и ништа не помисли. Ко би тако нешто учинио, како да неће после бити кривац? Нека ово буде на тај начин прописано. == Слово 13 == === О ПОСТАВЉЕЊУ ИГУМАНА, КАКО ТРЕБА ПОСТАВИТИ ИГУМАНА === А треба у осталом подсетити вашу љубав и о постављењу игумана и иконома, и првог еклисијарха неизмењено и непреступно. Ако хоћете да поставите игумана, јер овај наш свети манастир Госпође Наставнице наше Богородице би одликован од благоверних царева да је у броју игуманских манастира као и други царски игумански манастири. А други се знаменују од цара. А ја смерни разумех штету манастирску у злату и у коњима и у труду, што долази од путовања, и умолих благоверне оне цареве да не иду игумани к њима ради назнаменања, већ узех од њих штап, да је у манастиру место назнаменања царског. А кад се престави игуман од вас ка Господу или својом вољом остави игуманство, то нека се бира иконом и еклисијарх, и од братије до 10 или 12 који су најстарији, и нека уђу у цркву и нека промисле себи игумана, који ће им отворити не само телесне очи него и душевне, за кога сва братија зна да је у врлини и у правди и преподобију, који има слободе да каже: "Ходите, децо, и послушајте ме, и страху Господњем научићу вас".(57) "Узмите мој јарам на се и научите се од мене, јер сам кротак и смеран срцем, и наћи ћете покој душама вашим".(58) А нека не буде наговарања ради задовољења телесних похота. И изишавши из цркве овога свима објавите.<br /> А на овај начин треба да постављате игумана: Пошто ви сви уђете у цркву, и узевши овај типик и положивши га на свету трпезу, и прислонивши штап уз свету трпезу, заповеда се да изабрани уђе у олтар, са уобичајеним Трисветим и са тропарима. Тропар: "Помилуј нас, Господе, помилуј" до краја; "Слава: Господе, Господе, погледај с небеса и види" и друго, а нека буде глас шести у октоиху: "Јединочедни и јединосушни Оцу својему" затим "Господе, помилуј" 30 пута, и пошто се поклони три пута до земље пред светом трпезом, и пошто са ње узме типик и штап, и пошто сви кажу: "Достојан!", и достојан нека стане на достојном игуманском месту. И пошто стане, целива га сва братија, и од тада је ваш игуман Богом постављени и пресвете Госпође и Владичице Богородице Наставнице, који му помажу. == Слово 14 == === КАКО ТРЕБА ПОСТАВЉАТИ ИКОНОМА === А како ћете опет иконома поставити: Ти, игумане, и сва братија треба да изаберете по вашој врлини подобна и да постављате у икономство; нека се постави на овај начин: после отпуста јутрење и уобичајене молитве, и пошто бива Трисвето од свију, нека чини три метаније пред пресветом Владичицом нашом Госпођом Богородицом Наставницом, и нека побожно и са страхом целива икону. А потом нека се поклони игуману до земље. Затим нека приклања своју откривену главу игуману, а игуман знаменујући га часним крстом, нека овако побожно говори: "Молитвама пресвете Богородице и молитвама светих отаца постављају те за иконома манастиру!" Потом давши целов у Господу, нека стане на место које му припада. Потом га целивају сви. После целова нека се узноси слава Богу и нека дође отпуст после уобичајене јерејске молитве. Пошто овај иконом без падања свршава своју службу ка Богу и вама, покаже вам се искусан и управља вас не по лицу, но све имајући као један уд, пошто има под собом и свога помоћника: подиконома. И тако у Господу неизмењено и непоколебљиво добро пребива, чувајући и управљајући сваку ствар. Ако ли штогод непажњом пропадне, макар и од малих ствари, то ће бити испитивани у дан испита и за малу ствар, коју погубише у својој лености. Јер апостол каже: "Сваки који чини работу са усрдношћу, примиће награду отплате према труду".(59) И опет: "Проклет је човек који чини работу са леношћу!"(60) Ово слушајући треба од зла бежати и више се ка добру подвизавати. Ако га време обличи као неспособна и некорисна, као лена у служби и неплодна, или да даје својим рођацима или од манастира краде, или развраћа братију, ван указанога устава, или одриче мудре заповести игуманове, или приповеда неку манастирску тајну, или руши што у уставу и поставља своју вољу, или јасно показује неке телесне страсти. И ако пребива у некојима од ових ствари и не оставља се њих, него их још више држи, то био игуман, био иконом, ви заједно савећајте и уједно одлучите оно што је боље, и тада скините онога неподобнога са вашег заступства, а уведите онога кога сте ви изабрали, а овога оставите нека се покори. И ако се догоди да игуман изиђе било својом вољом или ради неких ових ствари, то нека се поштује као први брат после игумана, и нека има стојање и седиште у цркви и за трпезом и на осталим скуповима, а у јелу и пићу и у свему нека живи са онима који су у општежићу. И ако буде нешто радио, дозвољено му је давати некога другога од млађих, да му ради. Нека вам је и ово знано: Ако било игуман, било иконом што стече живећи у манастиру, и рекне: "Ово је моје", заповедам да тако не буде, него сваком довољно требовање да буде од манастира. == Слово 15 == === О ПОСТАВЉЕЊУ ЕКЛИСИЈАРХА === За еклисијарха треба да постављате брата, изабравши га по речи Давида:<br /> "Благо човеку који се боји Господа,<br /> коме су веома омилеле заповести његове!"(61)<br /> И нека полажу устав црквени пред пресветом Владичицом нашом Богородицом и кључеве црквене, и да чине Трисвето. И после Трисветог узима наречени еклисијарх устав и кључеве, као од саме пресвете Владичице наше Богородице, и прилази ка игуману, и благосиља га игуман по више писаном благослову као иконома, и њега на исти начин нека произведе, само измењујући на име еклисијархово. Заповедам да он не буде лен на вршење црквене службе, него да врши бодро и сећајући се блаженог пророка који вапије:<br /> "Работајте Господу са страхом<br /> и радујте се њему са трепетом!"(62)<br /> Пошто то чува и пошто има и подеклисијарха нижег од себе, и пажљиво, смотрено пази у појању и у читању да се нешто не изостави у вашој лености, а уз то и на паљење свећа и чишћење и паљење кандила, или на спомињање живих и умрлих, који су уписани да се помињу; уз то и на панихиде по преданом чину, као што синаксар заповеда, и о умрлим светим оцима и браћи нашој, када се коме случи или смрт, или да се учини помен раније почившој браћи нашој у записани му дан. Ако се ови речени помени неком од братије догоде у дан недељни или на празник Господњи, то немој остављати због празника, већ пој или пре празника или после празника. Ако ли се овај помен речене братије наше догоди у велики пост, тада само у суботе појемо панихиде за мртве. А онима чије се панихиде догоде у посне дане, треба им пре месопуста отпојати панихиде за покој. == Слово 16 == === ПОУКА БРАТИЈИ И ДА ОДАЈУ ЧАСТ ИГУМАНУ === Но молим се, чеда моја у Господу вазљубљена, молим се, штавише и заповедам, и за сведоке речи позивам као чуваре дела, и послушнике да према игуманима ми икономима слободу и поштовање имате. Јер моја реч је опет упућена вама који на себе примате суд, нека одступи од вас завист, да одступи свака сујетна љубав и дар неразуман, а нека се скупе: праведан суд, тачна пажња и мерило правде и тачност истине, и као да надзире својим свевидећим оком сам онај који испитује срца и утробе.(63) Тако нека буде ваш избор и испитивање. Ако ли нешто у вашем људском, не могући расудити сами себи сагрешења у себи, притецимо ка другоме, који нам може расудити зле обичаје, који нам доносе пропаст души, а оправдање тога ако је праведно тражиће од вас праведни и ненаговорљиви Судија, и не знам кога бисте узевши за браниоца могли утећи осуди. А ви, тешко мени, оним погубним избором рђавог изабрасте, и нанесосте толику штету не само њему него и сами себи, а са вама и свима осталима, навукавши пропаст и њему самом, и вама самима и другима.<br /> Не устремите се зато у борбе, радећи по својој вољи, него у заједничком мишљењу и умовању изаберите изабранога. Свакако и када је игуман жив, треба бирати изабранога од братије. А ако се стечете у једну сагласност и вољу, нека вам се не противи игуман, а гредући за вама, још ћу чувати вашу сагласну вољу и једну одлуку. Ако нећете да послушате моје добре поуке на вашу корист, изаберите себи другога вођу, који ће ићи по вашој вољи и вама се покоравати, а не ви њему. А тим и таковим противусловницима заповеда моја смерност да не буду противни због разне гордости, јер каже: "Тешко онима који се одричу и који нису смерни, јер ће их Господ својим гневом смирити". Да, ради овога изволите и сами у себи расуђивати смирујући се, не дајући противљења. == Слово 17 == === О ПОУЦИ ИГУМАНА БРАТИЈИ И О ИСПОВЕДАЊУ === А саветујем свима, браћо, када вам се постави игуман, пожурите се да све покрете ваших душа њему кажете и да исповедите ваше за душу штетне помисли, да би отуда одмах вашу љубав и расположење у себи утиснуо; а не говоримо мисли исповеђене старешинама, но оне које вам досађују свакога дана и час; јер није могуће никако да ви као људи никада не помишљате нешто зло и не дајте добро одлагањем, што не треба да буде, него са сваком вољом, и са журбом на то трчите, да бисмо сви били једно, исто мудрујући, исто помишљајући, пасени и вођени од једног истог пастира и као нека златна верига везани једни за друге, држите се један за другога и саудите се(64) у једно тело, под једном главом, по божанственом Павлу, неимарством Духа(65). А ако ко буде несавитљив и непомирљив и непопустљив, своју чинећу вољу, не чинећи исповедања игуману или општем оцу као што више писасмо, него он себи одређује другога духовног оца, а не овога, и стара се да њему излаже мисли, нека буде негде изван и далеко од вашега стада одмах одагнан, без милости и помиловања (о, Божје свевидеће очи!), зло и веома напасно је помислио. Нека се изгони из манастира и нека се одлучи, туђ нека буде од нашег дела, као кривац отргнућа и цепања, и сваког дугог нереда и смутње и штете. Таквом је сличан овај. == Слово 18 == === О ЗАПОВЕСТИ БРАТИЈИ, ПОУКА === А ово да вам опет заповедим: Будите ми са сваком чашћу и љубављу, сваким страхопоштовањем, сваком непоколебљивом покорношћу, сваком послушношћу игуману вашем, као што рече неки од светих отаца; каже: "Ако ће они који се за вас брину одговарати за вас, како да се у свему њима не покоравамо и као остали удови тела глави не будемо послушни и услужни?" И божанствени и велики апостол Павле овако каже у својој посланици Јеврејима: "Повинујте се игуманима вашима и покоравајте се, јер они се као одговорни старају за душе ваше"(66). Но и један према другоме јединство и љубав, мир чувајући, будите ми, распаљујући једни друге из срдачне мисли, једни друге утврђујући, упућујући, тешећи, подижући, поучавајући једни друге на подстицање љубави и добрих дела, и просто рећи на све што је добро, што је спасоносно, што је врлина, што је похвално(67), старајући се да извршите колико је могуће. Јер Господ наш Исус Христос рече: "Овако вам заповедам да љубите један другога, као што ја вас заволех"(68); и опет: "По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако љубите један другога"(69). Видите чији ћемо ученици бити чувајући ово, видите коју ћемо славу и весеље постићи поучавани од човекољупца Владике! Зато са свим старањем и са свом снагом и са свом ревношћу на заповести његове пазимо! == Слово 19 == === ПОУКА ИГУМАНУ И ОЦУ ДУХОВНОМ === И ти, оче духовни овога освештенога стада и наставниче, буди смеран братији, милостив, показујући им сву очинску добру вољу. Да, молим те: за све се брини, све чувај и све трпи, помажи, поучавајући, опомињући, учећи и тешећи, болне исцељујући, немоћне утврђујући, малодушне бодрећи, оне који греше враћајући, седамдесет и седам пута праштајући по речи Господњој(70). Јер подобно је да нам онај који се уподобио Господу снисходљиво суди, а ако то занемарује или крајњу истерује правду биће осуђен због своје мржње, као немилостив. Да друго оставим, св. Василије рече: "А и сам игуман, бринући се као отац за рођену децу, надгледаће по могућству свачију потребу и предузеће по могућству потребно исцељење и бригу, и уистину болестан уд, било телесно било душевно, разматраће са љубављу и очинском добронамерношћу". ада ви оваки свакако будете, неће бити да неко недостојно ускачући игуманује или икономује, позивајући се на старост, или дело, или племенит род, или углед, или приношењем некога имања или новца, већ да буде пре тога поштован од оних који су од вас свију одрешени у савећање и расуђивање о игуману, и нека се изабере за игумана само од њих, па макар се он тек постригао, макар био и неписмен и од оних који су ван цркве приведен. Никакве штете отуда неће бити манастиру, "јер Бог може и од камења подићи децу Аврааму"(71), и слепима дати премудрост, и реч дати неречитима, који ће му бити угоднији од оних који се хвале својом снагом и мудрошћу и богатством и пореклом. И за ово је сведок ваистину божанствени и велики апостол, свети Павле, који овако веома вапије: "што је лудо за свет и немоћно и изгнано, то изабра Бог да премудре и силне и високе посрами, и оно што се не сматра ни за што, да уништи оно што важи за нешто"(72).<br /> Ово је о постављењу игумана и иконома. Додајући нешто мало реченоме, веома потребно и прикладно. == Слово 20 == === О ТОМЕ ДА НЕ СУДЕ БРАТИЈА ИГУМАНЕ У ДАВАЊУ МАНАСТИРСКИМ ГОСТИМА === Да не суде братија игумане, нити да траже рачун о томе што се уноси или издаје ради манастирске потребе. Јер ово је недостојно и штетно, и рађа не мало неповерење, цепање и неред, а чини и друге саблазни. А ти опет игумане, рођацима и својим пријатељима који не буду манастиру од потребе, немој раздавати нити пак сабирати и узимати себи говорећи: "Ако не будем опет игуман, да имам ово!" Они који овако чине, нека буду без причешћа светих тајни у Светом Духу. А ако се и братија не повинују у испитивању онога што су учинили, њих смо осудили, или опет ако братија раде без његове воље, то и на њих уз предњу заповест и ово прилажемо. Судији који се не да преварити, изобличитељу савести, ваистину неће побећи. Зато и треба да пазе да не упадну у руке Бога живога"(73) Јер, неће побећи божанственом страшном суду за неоправдано и непотребно издавање ствари и новца; пишући им ово, подсећамо их. А ако се толико самоуверени и бесрамни покажу, да се не боје ни Божјега суда, већ недолично растачу што је манастирско, нека буду без причешћа док се овога не окану. == Слово 21 == === УКАЗ О ЗАВЕСАМА, ИКОНАМА И КЊИГАМА ЦРКВЕНИМ === Хоћемо да се не узимају од нас стечени свештени сасуди, иконе и завесе и књиге, нити остале све црквене течевине, и не само да се не узимају него нека се одатле ни не покрећу, и никада ни од кога не узимају. А ко нешто од овога отимајући узима ради неког изговора, нека падне у грех црквене крађе и због овога нека буде осуђен законском казном. Из другог оправданог разлога узимати ове или премештати, ни ми, нити други неко добро мудрујући не може наредити, осим у време невоље од пожара манастира, када се догоди да се запали или падне од земљотреса, или што друго што ће бити манастиру од помоћи, а друге никакве помоћи нема, тада нека се ови покрећу, али да то не чини сам игуман тајно, него по договору и одлуци све старије братије. == Слово 22 == === О УПИСИВАЊУ СВЕГА ШТО ТРЕБА ДА СЕ УПИСУЈЕ === Заповедам вам још и то, да се све записује од манастирских права, приходи оних који служе подробно да се преписују, издаци - када и камо, а приходи - када и откуда. Ова је заповест свима: дохијару, иконому и париконому или спољашњем иконому, или онима који држе било коју другу работу. Овоме вас учим да сви записујете ово, д будете беспрекорни и без приговора. == Слово 23 == === О ОНИМА КОЈИ ГОВОРЕ СУЈЕТНО И ПРАЗНО === У осталом и о другим стварима треба да се говори и каже и о њима довољно. Ако се који од вас у неком ручном раду или у другој служби састају и творе празне разговоре, па навикнути на ове састанке падају и у срамне разговоре, јер они који много говоре неће побећи од греха(74), нека се не клоне да се науче од бољега, а овоме заповедам да то чини из љубави, и да наговара да се оставе штетнога за душу. А треба говорити из божанских списа, јер је то корисно за душу, или ћутати. "Заустављајући усне, разуман си и мудар", каже писац Прича(75). А и када сте на путу, па од тога болујете, лечите се на исти начин. Треба веома пазити да се сачува ум, знајући да је противноме лако наићи на њих и довести до пада, што нека не буде, што је исто као и када се овца удаљи од ограде, стада и пастира. Уз то не треба упасти у међусобна злостављања или у гнев; јер онај који ово чини нека се одлучи, ако се не каје и не моли опроштај скрушеним срцем. Волимо да ви свагда имате мир и љубав један према другоме, и место гнева научите се: "Благослови и прости, брате!" А они који чине сујетне састанке и долазе без разлога један другоме, и без икаквог потребног узрока и игуманова знања, нека буду поучени; па ако од зла не одступају, нека буду кажњени. == Слово 24 == === ДА НИКО НЕМА У ЋЕЛИЈИ ЈЕЛА НИ ПИЋА, НИ ВОЋА И НИЈЕДНОГ НОВЧИЋА === И који стиче неко имање преко манастирске заповести, макар и један новчић или воћку, без знања игуманова, нека падне под епитимију. Слично овом, који тајно једе и пије, ако се не покаје, и који прима гласове од пријатеља и рођака, и отписује им. А онај који нешто краде од манастира и не исправља се, нека се одагна одатле.<br /> Нека се дода и ово реченом. == Слово 25 == === О ТОМ ДА НЕ ВОЛИМО ДА КОД ВАС БУДЕ ВЕЛИКИ БРОЈ, ВЕЋ АКО И МАЛО, НЕКА БУДУ СА ЉУБАВЉУ === Велики број међу вама не волимо да буде; толико да вас буде колико је довољно да имате хране, и који побожност, љубав и јединство претпостављате свему другоме, који се својим игуманима у сваком стрпљењу и смерности срца повинују, и који се журе да богољубно испуне све што су они заповедили; а они други да се одашиљу, па макар требало да вас и мало остане. Боље је један који чини вољу Господњу, него множина безаконика. == Слово 26 == === О ТОМЕ ДА БРАТИЈА НЕМАЈУ РАБОТНИКА === Не приличи вам да имате служитеље. Треба да буду по двојица заједно у ћелији, и сасвим доста! Треба да буду једно и исто, дишући законом љубави духовне, исто мислећи и као једнодушна браћа ваистину сакупивши се, вукући свесрдно исти јарам Господњи, и један другом у миру и у потребној послушности и поштовању покоравајући се, да се и међу вама испуни реч Давидова:<br /> "Колико је добро и колико красно<br /> када братија живе заједно!"(76)<br /> А треба и ово расудити: нека се повинује новодошавши ономе који је пре дошао, неписмени писменоме, неуки образованоме и млађи старијем. Ако ли игуман одреди да ко буде и сам у ћелији, он нека зна живот њихов. == Слово 27 == === КАКО ТРЕБА ДАВАТИ ОДЕЋУ И ОБУЋУ === Треба даље указати о одећи братији. Заповедио бих да им се дају расе шивене, али видех да завишћу ђаволском међу њима настадоше многа роптања, говорећи један другоме: "Теби је боље дано, а мени горе". Ради тога заповедамо: када дође новак, нека му се даје раса и кошуља, а на годину да се даде свој братији по перпера, да себи купују одећу; а у погледу обуће, то остављам на игуману и на иконому, у калигама или у другој обући, да којега виде да нема обуће, да му даду, а нарочито црквеници да имају неоскудно калиге, а у ноћ ноћно рухо, како буде могуће манастиру. И ово, и још по литра уља да им се даје на годину ради осветљења ћелије. И вуне да се свакоме даде по руно на годину, макар и купивши. А који су црквеници изабрани од игумана, који имају да држе и ћелијски устав, то нека им се дају по три литре уља на годину, али треба да су по двојица у ћелији и свична да једним кандилом обављају своју службу, да им светлост дотече за годину. == Слово 28 == === О ОНИМА КОЈИ НЕ УСТАЈУ У ЦРКВУ, КАКО ИХ ТРЕБА КАЗНИТИ === Заповедамо овима да увек неслабљено буду на свакој црквеној служби, молећи се за себе и за свет и за братију која служи.<br /> Ако ли се ко улени и не устане на јутрењу или на другу службу црквену, осим због неког оправданог разлога или болести, нека чини метаније пред игуманом и свом братијом, тридесет метања посред трпезарије; ако ли се не покаје и опет по други пут не устане, нека учини 60 поклона; ако ли и тако, не покоравајући се, остане и опет павши у очајање и по трећи пут не дође у цркву, нека учини 100 поклона. Ако ли се још не покорава и чини саблазан другој братији, нека се изгна од игумана и све братије. А ову заповест дајем не само црквеницима, него свој братији који су у манастиру, осим оних који изван манастира леже. А у читању и у канархању коме учини еклисијарх метаније, осим телесне немоћи, или на појање или на почињање, нека се не одриче. А на трпези заповедам да држите чтенија недељама. А ово све на игумана полажем: да ако ко не послуша еклисијарха, нека их поучава игуман. == Слово 29 == === О ТОМЕ ДА НЕКО НЕ КУВА ЗАСЕБНО НИТИ ЈЕДЕ У ЋЕЛИЈИ ==== После овога и ово вам пред Богом и самом Владичицом нашом пресветом Богородицом Наставницом заповедам вама:<br /> Нека буде свима вама исто јело и пиће, а заповедамо вам да не кувати посебно, ни теби самом игуману, ни иконому, ни еклисијарху, нити коме другоме од братије, која пребива у нашем стаду. Ако ли дође гост манастиру, то треба игуман, ако ли нема игумана, онда иконом или ко год било од првих, да спреми госту како треба, јер ради тога јединога нека бивају различна јела игуману. Овако како је речено треба давати и онима који су упали у болест и ради тога требају бољег јела и пића, на састав немоћна њихова тела. Ово ми, уосталом, изгледа разумно да и братија држе без саблазни. == Слово 30 == === О ОНИМА КОЈИ СЛУЖЕ МАНАСТИРСКЕ СЛУЖБЕ, КАКО ИХ ТРЕБА ПОСТАВЉАТИ === Хиротоније служитељâ треба да бивају после икономова произвођења, и постављати кључаре, узимајући кључеве и полагати пред Пресветом Богородицом или пред Христом. И пошто се каже Трисвето, онај који се производи нека долично и смерно учини три метаније пред светом Богородицом, и нека узме кључеве својим рукама, затим приклони свој врат игуману и од њега прими речени благослов. А који немају кључеве, целивају свету икону; игуманов печат довољан им је за произвођење. == Слово 31 == === О ТОМЕ ДА ИГУМАН ТРЕБА ДА ПОУЧАВА БРАТИЈУ ДА НЕ ЧИНЕ МЕТЕЖ УСТАВШИ ОД ТРПЕЗЕ, НЕГО ДА ПОБОЖНО ИДУ У СВОЈЕ ЋЕЛИЈЕ === Такође нека надгледа игуман на појању у цркви, улажење у трпезарију, нека чува братију и на сваком месту, да и оне који заједно седе без разлога и воде празне разговоре или не раде братски поучава и исправља, наговоривши да иду у своје ћелије, и да чине молитву и ручни рад. А и трпезар треба да пази да у својој лености не постави на трпези нешто неисправно од хране на роптање браће, или да има неопране судове, или нешто труло, или да не дели свима једнако јело; ако се то догоди, нека му игуман изрекне епитимију. == Слово 32 == === О ОНИМА КОЈИ РАБОТАЈУ МАНАСТИРУ === Постављени на коју службу, рецимо иконом, еклисијарх, параиконом и многи други који држе манастирске работе и врше их пажљиво, добро и часно, праведно је не смењивати их од својих послова. А оне од њих који се лене и никако се не брину, и који су непоштени међу њима, треба их смењивати и постављати друге. А ако неки од њих краде нешто, макар и мало, биће крив Господу нашем Исусу Христу и пречистој његовој Матери општој Наставници, од које су и примили кључеве, обећавајући да ће јој поштено и свесрдно служити. == Слово 33 == === О КЉУЧАРИМА И ХЛЕБАРИМА И РИБАРИМА И О СТРАТОРУ И О ИКОНОМИМА МЕТОХИЈСКИМ === А молим кључаре и хлебаре и рибаре, и који се брину за мазге, и који су у метосима икономи манастирских имања, а шаљу се ван манастира или другде одлазе по заповести игумановој, и просто све који служе, да вршите свесрдно своје службе, као они који се отуда надају не малој користи. Неписменима биће свакако довољно као одбрана и пред Богом и пред нама: пажња и брига око службе; а оне који су писмени, па због службе не могу да врше своје молитвено служење нити да буду са братијом на богослужбеним скуповима, поучавамо да не буду малодушни и очајни од помисли да су изгубили корист, него нека су пре добродушни и радосни што их је Господ окрепио да послуже својој браћи, по подобију онога који рече: "Не дођох да ми служе, него да служим и положим душу моју ради избављења многих"(77). Видите, браћо моја, какво дело ви вршите, видите коме сте се уподобили. Видите да са љубављу прилазите глави свакога добра. Па што онда тужите и што сте утучени изоставши од богослужења? Зар не разумете да душу своју полажете за многе, као мој Владика Христос, да дате мир браћи вашој? Треба, дакле, да се радујете и да играте, јер бисте једва могли постићи више бавећи се молитвом, што делом свагда творите; блажени да сте због жалости и као ревнитељи у томе! Јер, добра је молитва, и веома добра; она чини да беседимо са Богом и узноси нас са земље на небо. Али боља је и још виша - љубав; јер молитва је део врлине, и од свега савршенога у телу најсавршеније, као неки одсечак и уд, а љубав је глава и савршенство; она показује са њом спрегнуту смерност, која чини узвишеним, и милостињу и човекољубље, а ради њих чак Бог постаде човек и зове се Бог, и ради тога се човек указује Бог, небеском Оцу сличан. Због чега, дакле, оставивши ризницу свих ових добара и главу, трчите ка нижем и ка једној тековини? Треба они који су тако приспели ка глави, да се држе ње тврдо и све да чине да од ње не отпадну. Бојимо се, кажу, због изостанка од правила; али, не бојте се, јер чиста исповест надопуниће вам овај недостатак и испуниће праведно молитву, само нека нема лености ни недостатка - тога се бојте, на то пазите! Ако ли тога нема, радујте се држећи се свесрдно службе. Који овако служе, довољно научени, сви у служењу биће као они који добро чине.<br /> А ја ћу у слову изложити што ми је мало претекло. == Слово 34 == === О ШИЉАЊУ НА ПРЕГЛЕДАЊЕ ИМАЊА === Пошто у нашој немоћи ходећи стекосмо и нешто мало имања, игуман и иконом треба да се брину и за њих, и да пазе колико је могуће, какови су они који се шаљу да се брину о њима, наиме побожни, него мудри и старци, ако је могуће, због стрелчевих нападаја(78). == Слово 35 == === КАКО ТРЕБА ПОЈАТИ ПАНИХИДЕ КТИТОРИМА === Довољно је, дакле, заповести о манастирским потребама, довољно и прикладно.<br /> А о умрлим оцима нашим и братији примићемо овако. Светло и са свеноћним бденијем треба да славите успомену трисветога и увек спомињанога оца нашега и ктитора кир Симеона монаха, која је месеца фебруара у 13. дан, који треба да празнујете светло и са појањем и свећама, и у вашем јелу и пићу. Уз то подајте хлеб и вино на врата, ко се намери у тај дан. И ово треба да знате, јер много пута догађа се ова успомена у време великог поста: ви појте пре поста, а увече на панихиди дати свој братији по свећу да поју држећи је над гробом.<br /> О панихиди Настасијиној. На исти начин треба да појете и да дан успомене блаженопочивше Анастасије монахиње, некада бивше супруге његове, месеца јуна 21. == Слово 36 == === О ПАНИХИДАМА СВЕТИХ ОТАЦА И БРАТИЈЕ НАШЕ ПОЧИВШИХ У МЕСТУ ОВОМ, И КОЈИ ЋЕ ТЕК ПОЧИНУТИ, КАКО ТРЕБА ПОЈАТИ ПАНИХИДЕ И ДРЖАТИ ПОМЕНЕ === И који после мене што достојно учинише и узаконише да се од нас помињу, нека бивају њихови годишњи помени, а такође и братије чија су имена написана у поменицима или ће се написати. А не само њима него и онима који су се тек преставили, свагда на сваком богослужењу јутрење и литургије и вечерње нека бива помен у молбама јектенијâ, то јест да се помиње до 40 дана му, у којима сваки дан и просфора нека се преноси за њега, са овима. А помене свакога од умрлих нека уписује еклисијарх, да их ви имате незаборавно и да се врше неизоставно. Али о овом треба и смотреније казати, јер се догађа, пошто се умножила умрла братија, много пута, да се у једној седмици стекну три или четири успомене или више, и биће свакако нужно да они који желе да чине свакоме од њих помен на панихидама, да изостављају одређене заповести у погледу панихида, које су вам обавезне у све дане, и да појете панихиду недавно умрломе. Да то не буде, заповедамо: ако би неки од братије хтели да иду и да поју за умрле, нека то чине, а други нека поју у параклитику прописану панихиду. Нека то буде и нека се врши, и угодно је нама, а чини нам се и Богу. Ако ли због зиме, по греху или немоћи, да не кажем и лености, нећете ово, гледајте да колико год сазнате успомена које су се стекле у једној истој седмици, све заједно једном панихидом да свршите за све, ако се не догоди помен неком игуману вашем. Њему припада засебан помен, јер сви треба тада да појете. И тако ћете свршавати братији вашој дужан помен и нећете отпадати од вашег канона, дајући га овако и у панихидама, и на литургијама за њих. И то је добро да свима заједно бивају помени, и да се за свакога приносе просфоре. Јер када је одређен законити јереј над гробовима, нека чини како му је угодно, јер му је то могуће. А на вратима оно што треба да се даје за неке, наиме што је неко принео или принесе достојно за нечији помен, као што је уговорио у манастиру, пошто је оставио или оставља за њихов спомен, заповедамо да се неизоставно даје. Диптихе пак заповедамо у Господу јерејима самим или ђаконима, да на свакој литургији спомињу у диптисима записане, да сами не носите њихов грех зато што их не помињете и изостављате. == Слово 37 == === О ОНИМА КОЈИ СЕ ПОСТРИЗАВАЈУ === Треба рећи и о онима који се постризавају. Ако би то били неки славни или раније нама познати, и који поближе знају наш живот, нека се постризавају и у граници одређеног времена, уз вашу молитву нека се и он прими. Ако су обични и непознати људи, по истеку 7 дана од доласка овде нека се облаче у плашт и у монашки шлем, нека му се заповеде службе према његовим могућностима и нека се посматрају, да ли их са трпљењем и смиреношћу врше. Ако су такови, нека остану 6 месеци, тада нека се придруже браћи и нека се постризавају, и нека приме заруку божанственог и анђелског лика. Ако се случајно покажу несавитљиви, ропћући и мрзовољни према заповестима, игуман не треба да их прима. Уз ово се треба бринути и за монахе који долазе са стране; њих треба примати са испитивањем, а не треба их присиљавати да се нечег одричу или да нешто донесу. Јер не треба благодат Божју препродавати на дуг или продавати на добит, да не дође отуда каква срамота или укор на нас који смо се бадава постригли. И нека се не унесе ова зла и проклета реч: "моје" и "твоје", "веће" или "мање", мислити да је бољи онај који је донео од онога који није донео; то никада да не буде међу вама, никада! Ако би нам пострижник нешто донео, треба примити, јер ово је вољно и неприсилно, и вољно дело богољубља и милостиње. Чин имајте и доброчинства, и од Бога биће награда, на очишћење његових прегрешења, а уз то, уистину да кажемо, поклон приноси Богу и пречистој његовој Матери и Наставници. Јер друго је одрицање и приношење, а друго дар или давање милостиње или поклон. Јер дар отуда има као одговор наду и унапред полаже као неку куповину потребних за неке речене сагласности и светске куповине. А што је мираз у небеским надама и давањима садржан, онај који даје нека не мисли да има неку предност због тога над осталом братијом, већ има да буде раван са свима, по важећем закону манастира. Ако ли када искушан онај који је дао, што је веома несаветно, хоће да оде из манастира, и хтео би и даровано да однесе, не треба му то дати, ма шта то било. Јер што је једном даровано Богу не узима се; који узима - свештенокрадац је, а који чини крађу свештеног, следује му епитимија. Сви знају, ако и не кажемо. Ово је сад овако и овако држите. == Слово 38 == === О ДАВАЊУ БРАТИЈИ НА ВРАТИМА === А оно што ће бити речено и што ви треба веома да чувате, не малу корист и спасење вама умножава. А шта је то? Давање на вратима и давање одмора и надгледање страних и немоћних, због којих сазидасмо и гостиницу, испросивши место од некога христољубивога, у којој ћемо и дати одмора страној браћи и немоћницима дати да леже, колико моћ допушта да се удостоје бриге. Наге и босе треба одевати и обувати старим вашим одећама и обућом, што нећете давати ви сами, јер то не дозвољавамо, већ игуман. А гладне треба хранити и души давати, као што рекосмо, већ узакоњеним хлебом и вином и сочивом неким, од претекле ваше хране. А ово треба да буде од ваше уздржљивости, а ако није могуће, а оно нека бар буде од сувишка; јер и Богу је мило ако је могуће.<br /> А и умрле треба сахрањивати. Гробље за странце је ради њих подигнуто, да не би добијајући од вас мање, боље и потребније незбринуто имајући заборавили. А не треба сахрањивати просто и као случајно, него прво ви отпојавши погребне песме и друго достојно збринувши, и сасвим без изузетка, све најусрдније треба указивати чистоту према страној нашој браћи, да и ми чисту и богату милост за њих од Бога примимо.<br /> Јер нећемо никога са врата наших празна да отпуштамо. == Слово 39 == === О ПОУЦИ ИГУМАНУ И ИКОНОМУ И СВОЈ БРАТИЈИ, ДА НЕРАЗРУШНО ЧУВАЈУ СВЕ ШТО ЈЕ ЗАПОВЕЂЕНО У ОВОМ ТИПИКУ === И молим Господа ради све вас, браћо и чеда моја у Господу љубљена, да неразрушиво и непромењено у свему чувате што сам вам заповедио ја ваш смерни отац, вољу моју и примљено и савет и заповест вама на корист и спасење душевно и учвршћење и умирење свију, па да кажем и мојега оца пред Господом похвалу и украс. Ради тога ово и сваки повод за саблазан по нашем знању је у овом типику, и заповедисмо јасно и непокривено постарасмо се изволети, да не би после нашег одласка, нашавши место (за што се молим, Владичице моја и Госпођо преславна Наставнице), непријатељ душа наших сотона поколебао вас од првог помисла, и своју праћку поставио и разбио оно што је многим знојем и са многим трудом на спасење душе од Бога добро утврђено, и све што се види красотом основано; где и после толиког нашег утврђења и колико је могуће тачности, знам да неће оскудевати зло, нити узрок зла, и развраћење од зле и безбожне звери, и криви узроци и нападаји. Но ви сви, просвећени Божијом благодаћу, знате његове замке и како треба да се од њих уклањате, а то знате из божанствених списа и непрестанога читања поука, и од самога искушавања, и од онога чему се сами у искушењу научисте. Станице против зла чврсто, имајући велику и неразориву помоћ Божју, топлим молитвама пренепорочне и пресвете Владичице наше Госпође Богородице, и светога и славнога мученика Полиевкта, и молитвама блаженога оца нашега Симеона. А приложићу, грешни, и своју молитву, да вас братски учи и да додајете што треба, који не зна од онога који то добро разуме, и нека се васпитава неваспитани и неразумни од разумног. И тако у Светом Духу и у љубави један од другога утврђивани и сврставани као у убојни ред, добро и духовно и спасоносно. Добро знам и уздам се у Христа истинитога Бога нашега и у његову пресвету Матер Богородицу, заступницу нашу и поборницу, да ћете се увек сачувати неповређени. И тако нашавши вас непријатељ наоружане и укрепљене посрамиће се, и узалуд и напразно зијајући постидеће се, и ништа не постигнувши биће далеко од вас одагнан, а ви се спасавајте и величајте се и мирни будите, и сви ће вам завидети због ваших добрих дела, и у часном животу да будете у све дане живота вашега.<br /> Сетивши се још нечега, прекинућу реч. == Слово 40 == === О БОЛНИЦИ И О БОЛНИЧАРИМА === Рекох напред нешто мало о болесној браћи нашој. Све је остављено игумановој вољи што се тиче бриге о њима. Јер треба и о њима више казати. Заповедамо да се за болне изабере ћелија која има облик болнице, и да се поставе постеље болнима за лежање и одмор, и да им се ђе болничар да их двори у свему. Ако ли мојим гресима многи падну у болест, нека им се даду и два болничара, велика арула, то јест огњиште од меди сковано и преносиво, на коме ће се топити укроп за болне и друго што им је на утеху, по могућству, за јело и пиће и друге потребе. А игуман свагда, не ретко, нека долази у болницу и нека од свег срца посећује братију и нека доноси свакоме потребно. А братија наша болесна, нека се, уздајући се у ово, не распусте тражећи нешто сувишно и што никада нису ни чули, ни видели ни окусили, већ нека се уздрже и буду скромни, задовољни само са оним чему је време и што је могуће манастиру донети, то да им се донесе. Ако им и служите заповести ради коју смо заповедили, ипак не дозвољавамо да извољевају. Мислимо да живе смерно, као што приличи монасима, да и они приме награду за трпљење, а то је уздржавање од похота и туга од болова, да им заступник буде од Бога ради насладе. Нека вам буде! == Слово 41 == === ДРУГА ПОУКА ИГУМАНУ И БРАТИЈИ === То је, дакле, колико нам је по вољи и доброугодно Богу и Наставници, и вама од потребе и на не малу корист, што ћете сада чувати неразрушено и непромењено на свагда. А то је: неизоставно вршити предану вам службу на свима скуповима, чувати веру и част која припада игуманима вашим, међусобно се љубити и старати се да сваки свакога надвисује у смерноумљу, саосећајући невољу један другога као удови једнога тела и попуњавати недостатке један другога. Не устремљивати се у завист ни на недоличну љубав или незаконито скупљање и расцепе, чувати се првих места и светских почасти. А само на једно пазити: по врлини живети и ништа друго; ако је могуће - дисати спасоносном речју, и свим што је на сазидање душе и на корист. Уз ово изгонити од вас извор свих зала, то јест љубав према новцу, а користити се оним што је манастирско, или којим другим начином, и остављати оставе и ризнице творити макар и до малога, што није заповедио игуман, нити је дозволио предани вам номоканон. Не само ово него или небригом или којим другим нехатом пуштати да нешто манастирско пропадне. Јер ово је равно првом и проузрокује исту кривицу пред Богом. Слободан говор сеците колико је могуће. И сажето да кажем: треба одгонити све што не води ка спасењу.<br /> Немојте, о чеда и браћо, никада да поштујемо оно што шкоди, а да обилазимо оно што спасава, јер ништа није од преданога нама немоћно или да не може да исправља. Па ако би нешто од овога некима изгледало таково да је најслабије, ипак боримо се, претрпимо, поднесимо храбро, присилимо мало себе. Јер свет не остависмо ради одмора и раскоши, него ради старања и борбе по могућству, ради примања обећаних добара. "Присилимо, дакле, себе", као што је речено, "присилимо, јер у царство небеско продире се на силу, и они који се отимају о њега успевају да га уграбе"(79). Јер нико ленив није никада постигао победу, нити је ко код спавајући и сањајући победио свога ратног непријатеља; оних су победни венци који добро трче, који се труде, који се боре, који издрже трудове од борби. Кроз многе невоље, каже Господ, ваља вам ући у царство небеско (80). Зато молим све вас, владајте се као што доликује позиву вашем(81), поставите телеса ваша света Господу, љубите се међусобно, добро трчите пред лежећу вам трку, што је добро, што Бог воли, то помишљајте. Што сте чули и научили, не одступајте то да чините (82). Браћо, време је прекраћено (82а), сећајте се душа ваших и не заборављајте наше смерности у молитвама вашим! == Слово 42 == === О ЋЕЛИЈИ КАРЕЈСКОЈ СВЕТОГА ОЦА САВЕ === А хоћу вашој љубави и ово да изречем, па штавише и заповест да додам. Ја многогрешни и увек тром на подвизавања духовна бих у манастиру нашем свете Владичице и Богородице Наставнице наше, и да ли послужих, или потрудих се, или не мале туге примих, говорим по апостолу Павлу: "да ли у телу или осим тела - не знам Бог зна";(83) тако и ја о себи говорим: ако што и примих од тога реченога - не знам, Бог зна! Јер остадох у манастиру докле не сабрах ваше у Господу љубљено стадо, пошто је мојој немоћи не мало помогла Владичица наша и Госпођа Богородица и Наставница. "Мир вам" говорећи, као и Христос својим ученицима.(84) И помислих: када са вама у манастиру пребивах хотећи вас сабрати или послужити вам, и из љубави према вама заборављах своја премнога прегрешења што их учиних према Богу, и поразмислих у себи да већ треба да размислим и о својим сагрешењима. И изишавши начиних себи стан, који ће бити двојици или тројици, и црквицу подигох посвећену светом и преподобном пустиножитељу оцу Сави, чије име и ја недостојни имам. И начиних овај уставац, како треба да се владају они који хоће да живе у овој ћелијици. Те ову заповест дајем игуману и вама, да не постави онога који служи ради телеснога одмора или опет неписменога, или онога који тргује у њој, него да се изабира онај који хоће и жели да иде тесним путем и да уђе кроз уска врата.(85) Онога који испуњава овај устав, који написах, овде у овој ћелији, ако видите да није достојан кога оставих живећи у овој ћелијици ученика свога, послати треба на ово место онога кога видите да жели и љуби горњи спис, био он стар или млад; такав ће се наћи међу вама. И ово заповедам после мога одласка Господу, да не дате у оно место ништа, нити пак дозвољавам да узмете од њега нешто. Ако ли прекршите ову заповест, увредићете место оно, и нека вам је супарник на страшном суду преподобни Сава и ја смерни! == Слово 43 == === О ЧИТАЊУ ОВОГА ТИПИКА СВАКОГА МЕСЕЦА И ИЗВРШАВАТИ ГА, И ПРОЧИТАТИ ГА НА ДАН УСПОМЕНЕ КТИТОРА === Заповедам вам да овај типик читате у почетку сваког месеца, за време вашег јела, ради сећања заповеђенога вам и на корист душа ваших. Тако будите! А ви у вашем спасењу усавршени, као они који сте добро сачували оно што сте примили од ваших отаца, и дајући мени награду за ово духовно поучавање и настављање у Господу. А Бог мира који нас је позвао у вечну његову славу због његове многе и неисказане Доброте, нека вас усаврши и утврди у његовој светој вољи, због јединца Сина свога Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа и пресветога и животворнога Духа, коме припада свака слава, част и клањање и велељепије, и сада и увек, и на векове векова. Амин! == Библијски цитати == <references/> == Извор == [http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_04.html Хиландарски типик] {{ЈВ-аутор|Свети Сава|1236}} [[Категорија:Свети Сава| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски светитељи]] 14eu9hj0n180ynvsb6ht33i3t8t34wa