Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.13 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 100 11732 145331 145046 2026-08-02T09:39:10Z Coaorao 19106 /* Приповетке */ 145331 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Едгар Алан | презиме = По | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1809 | годинасмрти = 1849 | опис = '''Едгар Алан По''' (енгл. ''Edgar Allan Poe'') био је амерички књижевник, уредник и књижевни критичар. | слика = Edgar Allan Poe, circa 1849, restored, squared off.jpg | опис_слике = | википедија = Едгар Алан По | остава = | остава_кат = Edgar Allan Poe | вики_цитати = Едгар Алан По }} == Дела == === Песме === * [[Гавран (Едгар Алан По)|Гавран]] * [[Елдорадо]] * [[Анабел Ли]] * [[Улалума]] * [[У сну сан]] * [[Израфел]] * [[У сну сан]] * [[Сновидија]] * [[Град у мору]] * [[Јулалума]] === Приповетке === * [[Црни мачак]] * [[Златна буба]] (''-{The Gold-Bug}-'') === Романи === * Доживљаји Артура Гордона Пума == Преводиоци == * [[Ника Грујић Огњан]] * [[Милорад Поповић Шапчанин]] * [[Аутор:Евжен Дероко|Евжен Дероко]] * Исидора Секулић * [[Аутор:Станислав Винавер|Станислав Винавер]] {{DEFAULTSORT:По,_Едгар Алан}} [[Категорија:Амерички књижевници]] [[Категорија:Едгар Алан По]] [[Категорија:Романтизам]] 430ckg71v2qlgtp8c51f4b1c1kq5rt6 2 20687 145328 137752 2026-08-02T00:00:25Z Pathoschild 195 global user pages ([[m:Synchbot|requested by Revi C.]]) 145328 wikitext text/x-wiki __NOINDEX__<div class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">{{#babel:ko|en-3|sr-0}} [[File:Revi wikimedia image.jpg|thumb|center|middle|If you are here to talk about CommonsDelinker removing a deleted image, please [[:c:User talk:Revi C.|go here]].]] Hello! I am [[:m:User:Revi C.|revi]]. I edit to [[m:SWMT|revert vandals]], do Wikidata stuff<!--(I am a Wikidata Admin! <small>([{{fullurl:wikidata:Special:ListUsers/Revi C.|limit=1}} Verify])</small>)-->, or do [[:c:COM:FR|Commons Filemoving stuff]] (I am Commons Admin too! <small>([{{fullurl:c:Special:ListUsers/Revi C.|limit=1}} Verify])</small>). Come to [[:m:User:Revi C.|my Meta userpage]] or [[:c:User:Revi C.|my Commons userpage]] for more information. Thank you.</div> d2wc4q915g37vwzzv8mdmicp5zs94vl 3 20688 145327 137751 2026-08-01T23:19:47Z Pathoschild 195 global user pages ([[m:Synchbot|requested by Revi C.]]) 145327 wikitext text/x-wiki __NOINDEX__<div class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">[[File:Revi logo (pink).png|thumb|center|<span style="color:red">PLEASE DO NOT LEAVE MESSAGE HERE!</span>]] ''' <span style="color:red"> BEFORE YOU BLOCK MY ACCOUNT: IF MY EDIT SUMMARY INCLUDE PREFIX </span>''(Script)''<span style="color:red">, DON'T BLOCK ME, JUST TELL ME TO SLOW DOWN AT COMMONS' TALK PAGE. IT IS AN AUTOMATED SCRIPT BEING USED ON COMMONS TO MOVE FILES.</span> Instead, please leave your message following site: <br /> [[File:Wikidata-logo-en.svg|45px|link=d:User talk:Revi C.]] [[d:User talk:Revi C.]] for Wikidata (Interwiki links) stuff <!--(I am {{int:Group-sysop}} there)--> <br /> [[File:Commons-logo.svg|45px|link=commons:User talk:Revi C.]] [[commons:User talk:Revi C.]] for renaming stuff or [[User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] action (I am {{int:Group-sysop}} there) <br /> [[File:Wikimedia Community Logo optimized.svg|45px|link=m:User talk:Revi C.]] [[meta:User talk:Revi C.]] for other stuff (User right notification, revert message, etc...) Messages left on this page may be reverted or moved without any response.</div> esxe13mcstpjlux1bt2hqwxr2v8t8mn 2 23796 145329 137761 2026-08-02T00:37:45Z Pathoschild 195 global user pages ([[m:Synchbot|requested by Hym411]]) 145329 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[User:Revi C.]] 88g0cv17whfgb1wkeh281mptujwtlut 3 23797 145330 137762 2026-08-02T01:07:09Z Pathoschild 195 global user pages ([[m:Synchbot|requested by Hym411]]) 145330 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[User talk:Revi C.]] o9z79lcc9a9pfmqmrod5w3eyk4q9i0o 0 61003 145334 145044 2026-08-02T10:17:46Z Coaorao 19106 145334 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Црни Гавран<ref>Ова појема енглескога песника ''Едгара Пое'' стекла је европскога гласа. У свесци за март рускога „Вјестника Европи” изишла је и у рускоме преводу. Уредн.</ref> (''The Raven'') | одељак= | аутор= Едгар Алан По | преводилац= Ника Грујичић Огњан | година= 1878 | белешке=<center>Види такође: [[Гавран (Едгар Алан По)|Гавран]]</center> }} <div style="text-align:center; margin-left:1em;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> {{gap}}Ноћ је бурна, страшна, гадна, {{gap}}А у мене душа јадна. Превртајућʼ гледим песме. Гатка се на гатку ниже, И већ да ми глава клоне; алʼ коʼ нешто да се роне, Баш са друге стране оне, коʼ кљуцање да се диже; „Ко се тако закаснио!” проговорих себи тише. {{gap}}Да, то јʼ само и ништ' више. ​{{gap}}Још се сећам, беше давно, {{gap}}Децембера, беше хладно. У камину ватра гори. Пламен тамо, амо лиже. Жељно чекам белу зору, та страшне ме бриге мору, Чедо ми је на умору; што се моме сунцу пише! О, Палмиро, лане моје, страшни часи иду ближе, {{gap}}Твоје име да се брише! ​{{gap}}Гле, како ми стрепи душа, {{gap}}Завесиног шума слуша. Са грозом ми биће пуни. Слутња црну слутњу стиже. Да умирим своју страву, мишљах рећи речцу праву: „Неко дирка ми у браву. Ко се тако касно диже! Когод иде; а можда ми, когод какво писмо пише, {{gap}}То је само и ништʼ више”! ​{{gap}}Охрабрих се нешто мало. {{gap}}Да би јадно стање пало Викнем: „Госпо, господару! опростите због те кише, Ја задремах у час мало: куцање ми се поткрало”! Беше тихо, тиком стало: понда опет тише, тише Ступих ближе, тргох резу. Напоље ми око стиже, {{gap}}Црна ноћ и ништа више! ​{{gap}}У ту пусту таму гледах, {{gap}}Дивљењу се немом предах, Снове сневах страшне, грозне, што ни један човек више. А лупњава срца мога, прекидаше мира тога. А дуси из мрака свога, једно име говорише, Мене црне страшне мисли, обузеше, прострелише {{gap}}„Палмира”, и ништа више. ​{{gap}}Скупих снагу уморену. {{gap}}Вас се нађох у пламену. Ја у собу, али чујем, сад куцање, јаче, ближе, „Баш ћу мирно посматрати; та ја морам већ дознати, ​Тајну, што ми прозор клати”. Алʼ гле мисли долетише: „Умири се, умири се”, та то није тајна више: {{gap}}Ветар је и ништа више. ​{{gap}}И отворих прозор брже, {{gap}}Алʼ ме чудан призор трже. Гавран црни, нокти оштри, преко главе суну више, Скупи крила, те се диже, изнад врата горе стиже. Једно место и сувише, празно стоји, ту се диже, И ту стаде, ко’ да му се канџе вечно утврдише, {{gap}}Немиче се никуд више. ​{{gap}}Та намера, чудна смера, {{gap}}Црне тице смех натера. Таког јадног достојанства, ко озбиљом још да дише! Па га викну: „Црни вране! шта ти твоје жеље кане, Ој гарави мој деране, шта те мени амо диже? Које ти је лепо име, што га црно друштво пише? — {{gap}}Гавран гракну: „Никад више”! — {{gap}}​Та ћудљивост тице црне {{gap}}Чудним чуством душу трне. Одговор је кратак, јасан. Садржина ништа више, Ал’ се признат’ опет мора. — Кој’ видео у свог двора Црног друга из понора, над вратима тамо више, Да је оно празно место, једно место и сувише, {{gap}}​Да му ј’ име: Никад више. ​{{gap}}​Ал’ опсена Гавранова, {{gap}}​Не рече ми друга слова. Таван створ му, ка празнина, око њега свуд’ да дише. Наоколо немо гледа... ни перцету макнут’ неда. Ја прозборих муком једа: „Многи друзи одлетише, Па и ти ћеш сутра поћи, к’о што м’ наде одпловише”. {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више”! ​{{gap}}​Ој Гавране, тек ту једну: {{gap}}​Касти знадеш речцу бедну. Грло твоје раздерано, незна касти ништа више Јер чији си досад био, несрећом се огрлио, Те у борби истрошио, па на отпор и нестиже. А сваки час, сваки тренут, очајању иде ближе, {{gap}}​Страшна је реч: „Никад више”! ​{{gap}}​Ал озбиљност гавранова, {{gap}}​Осмејак ми трже снова, Па се бацих у столицу, преко пута њему ближе, Занесоше мисли мене, ко да постах парче стене, Нити око да ми трене. Па дал’ мисли погодише, Што самртна тица мисли, изнад мојих врата више, {{gap}}​Са тим вечним: Никад више! ​{{gap}}​Ја бунован... снови лете, {{gap}}​Незна касти, речце клете, Јер кроз срце погледи ме гавранови прострелише, Глава клону, срце бије; а страшна се слутња вије; Надеђа ме вара, бије. Светлост свеће већ издише. Нашто ти се умне силе, тако лако ослонише. {{gap}}​Неш’ га имат: Никад више. ​{{gap}}​На мах к’о да с’ ваздух тресе, {{gap}}​Кад се њиме дим понесе. Јест духови поумрли, тудан зраком пролетише. Слика је од слике моје... анђелци му славу поје: Ал’ га међу своје, броје. За њим мисли одлетише О Палмиро, дај га души, чедо дивно срцу ближе. {{gap}}​Гавран гракну: Никад више, ​{{gap}}​Планух гневом очајано: {{gap}}​.. Јесил’ тица ил’ си ђаво! Јесил’ пророк ил’ искушач? Кол’ до мене амо! т’ диже? Говори ми! човек бићу Очајање разгонићу. Ма ме хтело у мом бићу да у лудост сургунише, ​Ди ј’ утеха? С оне л’ стране? Дали за ме дигод дише? {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” ​{{gap}}​Ум се стеже, живац трза, {{gap}}​Крв по кадшто, јаче брза, Прегор’о би сласт живота.. Наде ми се изгубише. Ал’ Палмиру љубав дивну, зраку топлу милостивну, Недам у ту судбу кивну! С њом се моја снага диже. Још блаженству она може... повести ми живот ближе. {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” ​{{gap}}​Јесил’ тица ил’ си ђаво, {{gap}}​Што поричеш ружно здраво! Верово би веће сада, и за свет над нама више, Па кад нема овде за ме, ништа друго осим таме И невоље оне саме. Дал ће звездам’ тамо ближе, Моћи живот на уснама, Палмириним’ да издише? {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” — ​{{gap}}​Озлојеђен викну’ тада, {{gap}}​Иди црна тицо сада. Ид’ по ноћи и по магли, с вампири се крвни дижи. Ни перца ми неостави, ноћу да сам самац прави Да с’ лажљивост твоја смлави. Над врати те нећу више! Скини канџе с’ срца мога. Нек се и твој траг избрише! {{gap}}​Гавран гракну: „Никад више!” — ​{{gap}}​Па се гавран и немиче {{gap}}​Ко да га се ништ’ не тиче. На вратима де је место, једно празно и сувише Туди седи, вечно гледи; а од свеће зрачак бледи, Црну сенку гавранову, по поду ми тамно пише Из тог мрака снова, таме, душа моја неће више, {{gap}}​Уздићи се: Никад више! — ​'''Ника Грујић Огњан.''' </poem> </div> </div> == Напомене == <references/> == Види још == * ''[[Гавран (Шапчанин)|Гавран]]'' (1882), превео [[Милорад Поповић Шапчанин]] * ''[[Гавран (Светислав Стефановић)|Гавран]]'' (1903), превео [[Светислав Стефановић]] == Извор == ''Јавор'', 30. април 1878. Бр. 18. Стр. 543—548. {{ЈВ-аутор|Ника Грујичић Огњан|1892}} 7s1g3t47xx757v55vowrppldiopuyyc 0 61004 145335 143848 2026-08-02T10:18:03Z Coaorao 19106 145335 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Гавран (''The Raven'') | одељак= | аутор= Едгар Алан По | преводилац= Милорад Поповић Шапчанин | година= 1882 | белешке= Види такође: [[Гавран (Едгар Алан По)|Гавран]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <center>(Едгар А. Пу)</center> <poem> {{gap}}Било тако једном ноћу, Зарио се у самоћу. Очи мутна суза поли А само ме срце боли. Бију мисли као лава Из давнашњих заборава. Већ сам био пола у сну Кад на вратма нешто шушну. „Мора да је путник каки „Залутао, мишљах ја; „Блудио је, трпио је, „И сад тражи мало сна”. {{gap}}У декембра црном добу Досадно је каʼ у гробу. И сама вас ватра жаца — Неку чудну светлост баца Ох, када ће сванутʼ, Боже? Та да сʼ барем читатʼ може! Гледам књигу, алʼ за наго, Све на своје мислим драго. „Леоноро, Леоноро! „Ја те љубим још и сад: „Ти на небу међ анђели, „Мене стегʼо црни јад.” {{gap}}Док зашушти, зажубори, Мислим кућа пада, гори; А завеса кад се весне Кʼо да нешто страшно тресне. И до сад сам за страх знао, ​Алʼ га нисам осећао. С мека срца себе корим, Па га храбрим, па му зборим: „Ко би сада куцнʼо”? рекох, „Померио пута неко — „Бог му један јаде зна! „Трпио је, блудио је, „Па сад тражи мало сна.” {{gap}}Ту од страха мало данем, Па на ноге храбро станем: „Господине, или дамо, „Изволите ући само! „Не питам вас: ко сте, шта сте? „Кʼо у својој кући да сте. . . . „Уморан сам малко био „Па ме санак преварио; „Куцали сте врло тиʼо, „Па сам једва осетио.” Ту отворих врата широм — Несигуран дрзак крак, Алʼ на пољу нигде никог, Само ћути црни мрак. {{gap}}Ох поноћи, тужна слико! Чекам, гледам — нигде нико! Је лʼ то била сабласт жива Што је тако очекива? Или сањах, — душа жива Што пре мене још не снива? Заман чеках питах: ко је? То јʼ лупало срце моје. Сâм сам викнʼо: „Леоноро!” Ох, алʼ одзив варатʼ зна! {{gap}}У собу се опет врнʼо Сав раздражен, сав претрнʼо; Ал, гле! опет неко ступа — Неки ђаво опет лупа! Без ничега ово није, Биће да у прозор бије. ​Загонетно да не бʼ било. Отворимо једно крило. „Алʼ почекни срце моје; „Послушајмо хладан ум! „То на пољу ветри ује, „Ништа, ништа, само шум!” {{gap}}Гурнух прозор у мрак густи, Из мрака се гавран спусти, Поносни се крили вије — Погле само колики је! Па како се важан прави, Нитʼ ме гледа, нити здрави. Па покислим крилʼма ено Поносито, господствено, На попрсје минервино Изнад врата стаде сâм. Мене гледа равнодушно Као да сам сињи кам. {{gap}}Тешко му је било ући А сад може да се пући. Гледа гордо, мрко, немо — Како да му сʼ не смејемо! „Ма да не знам ко си, чиј си, — „Од рођења лукав ниси; „За чим тежиш, за чим удиш? „Кад по ноћи тако блудиш? „Кажи мени о мој врану, „(Ако ти се име зна) „Како су те тамо звали? А вран гакну: „Никада!” {{gap}}Гледећʼ птицу мУком мукох, Од туге бих зајаукʼо! А и она, горʼ са зида, С мене ока свог не скида, У те очи гледах живе Са јастука од кадифе. Чудне очи, чудно гледа! Отрћʼ ти се ласно не дâ! ​А груди ми бол раздире — Да лʼ их, Боже, она зна? На јастучић од кадифе Не ће сести — никада! {{gap}}Са огњишта светлост сјаје, Једва дишем, запара је, Кʼо да каде свети дуси Путујући по ваздуси. „Небеса су за те марна, „Леоноро светозарна! „У себе се, срце, сави! „Преболи је, заборави! „Љубило си, љубила те, — „Бесмо себи срећа сва „Сад одахни, одмори се!”. . . . Гавран гакну: „Никада!” {{gap}}„Нек, госпоство твоје каже, „Црна птицо, или враже: „Из каквих те црних зјала „Бурна сила довитлала? „Јеси лʼ гласник жића, мрења, „Илʼ гоњења, искушења? „Да лʼ да сʼ надам рају, аду? „Има лʼ лека моме јаду? „Ох навести жељу моју — „Можда ј' тамо когод зна? „Ох навести жељу страсну!” . . . Гавран гакну: „Никада!” {{gap}}Злогласницо, кажʼ ми право! — „(Била птица или ђаво,) „Преклињем те Богом ето — „Свим на свету што је свето! „Да ли ћу је крајем летâ, „На капији оног света, „Сред анђелског видетʼ кора — „Име јој је Леонора? „Светитељку Леонору „Хоћу лʼ икадʼ видетʼ ја? Гавран гакну: „Никада!” {{gap}}Зар ми и ту смисла многа — Једна речца од три слога? Алʼ кад чух је, — стид је казʼти —, Од чуда се запрепастих. Јер, истину ваља рећи; Ко бʼ и био јунак већи Кад му дође тица ʼвака Из поноћи, из облака, Па над вратʼма на попрсје Стане црна, мокра сва, За име је заман питаш, Само гаче: „Никада!” {{gap}}„И ништʼ више, госте пусти? „То ли све је што изусти? „Илʼ си срце, јада пуно, „У ту једну речцу унʼо? — „Шта лʼ ти душу тако стврдну? . . . . Вран да једно перце мрдну, С висине ме мрко гледну, Али мени — баш ни једну! „Многи друзи издадоше, „Сутра и ти — који зна? „Као и све моје наде”. . . . А он гакну: „Никада!” {{gap}}Мудра речца; страшно звони За све које судба гони. То јʼ изрека можда стара Негдашњега господара, Ког су многа чуда била Па је птица утубила? Несрећан је, можда, био, — Све што јʼ имʼо изгубио? Звезда наде утрнула, Тврди усуд ништʼ да дâ; Све његове горке песме Закукале: „Никада!” ​{{gap}}Гавран ћути; ја се грејем, Код свих јада још му сʼ смејем, ​Пʼ онда, најзад, шта му знамо, Да се ближе упознамо! На столицу неку седоʼ, Скрстив руке, птицу гледʼо, А јато се крену мисли Чудну речцу да рашчисли. Тајанствено, чудновато! Откуд птици речца та? Каква ли се хавет крије За то кобно: „Никада!” {{gap}}„Птица лʼ, демон — не знам ко си! „Некʼ те с места ђаво носи! „За тебе је поноћ глуха „И тај ветар што тамʼ духа. „Купи своја пера вража, „Варалицо, паралажа! Чекају те врата широм! „Доле да си! Па хајдʼ с миром — „Трзај кљуна из мог срца „И без тебе за јад зна!” Гавран гакну: „Никада!” {{gap}}Чучи гавран, мукло гледа — Отерат са шале не дâ. А дивље му очи горе Каʼ у змаја, у утворе. Сен од крила, кʼо црн вео, Покрила је ћилим цео. Моје срце вата страва, Мрак ме свега опкружава, Да лʼ ћу икад пренутʼ ја? Гавран гакну: {{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}„Никада!” ​25. авг. 82. </poem> </div> </div> == Види још == * ''[[Црни Гавран]]'' (1878), превео [[Ника Грујичић Огњан]] * ''[[Гавран (Светислав Стефановић)|Гавран]]'' (1903), превео [[Светислав Стефановић]] == Извор == 1882. ''Отаџбина'', 309—314. {{ЈВ-аутор|Милорад Поповић Шапчанин|1895}} [[Категорија:Преводи]] [[Категорија:Милорад Поповић Шапчанин]] mzrc7lpgxu6mgadyignywys6txa85hg 0 61008 145333 144382 2026-08-02T10:17:18Z Coaorao 19106 145333 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Гавран (''The Raven'') | одељак= | аутор= Едгар Алан По | година= 1845 | белешке= '''''Гавран''''' (енгл. ''The Raven'') је најпознатија песма америчког књижевника Едгара Алана Поа. Гавран је први пут приписана Поу у штампаном облику у -{New York evening mirror}--у 29. јануара 1845. }} == Преводи == * ''[[Црни Гавран]]'' (1878), превео [[Ника Грујичић Огњан]] * ''[[Гавран (Шапчанин)|Гавран]]'' (1882), превео [[Милорад Поповић Шапчанин]] * ''[[Гавран (Светислав Стефановић)|Гавран]]'' (1903), превео [[Светислав Стефановић]] * ''[[Гавран (Владета Кошутић)|Гавран]]'' (19??), превео Владета Кошутић == Преводиоци == * [[Ника Грујичић Огњан]] * [[Милорад Поповић Шапчанин]] * [[Светислав Стефановић]] {{Википедија|Гавран (Едгар Алан По)}} [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Едгар Алан По]] 2780x3e39vtc36iialve71qo83b0qs2 0 61444 145332 145169 2026-08-02T09:39:36Z Coaorao 19106 /* */ 145332 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Златна буба (''-{The Gold-Bug}-'') | одељак= | аутор= Едгар Алан По | преводилац= Евжен Дероко | година= | белешке= }} <div style="width:33em; margin-left:auto;"><poem>-{What ho! what ho! This fellow is dancing mad! He hath been bitten by the Farantula. :::''All in the Wrong''}- (О, гле! Како овај бесно игра. Њега је тарантела ујела.)</poem></div> {{gap}}Пре више година упознао сам се са неким Виљемом Леграндом. Припадао је старој Хугенотској породици и био је некада богат, али га је читав низ недаћа довео до оскудног стања. Да би избегао понижење са своје несреће, остави своју постојбину па у Нови Орлеанс, близу Чарлстона, у јужној Каролини.<br /> {{gap}}Ово је острво своје природе; састоји се готово из самог морског песка и простире се у дужину од прилике три миље; ширина му нигде не прелази четврт миље. Од копна је одвојено једва приметним мореузом, који протиче кроз бујан шевар и ритове, омиљено боравиште сарки. Вегетација му је, како се може претпоставити, оскудна или бар кржљава. Никаквог, па ни најмањег дрвећа нема. Само се близу западног краја острва, — где стоји тврђава Маултри, — може видети једна врста закржљале, чекињаве палме ''Палмето''. На томе крају има неколико жалосних дрвених зграда, у којима преко лета станују Карлстонци, који хоће да избегну варошку прашину и грознице. Иначе је цело острво, изузимајући овај крај и нешто суве песковите морске обале, густо обрасло мирисном миртом, коју толико цене Енглески вртари. Овај жбун овде често достиже висину од петнаест до двадесет стопа, правећи скоро непролазан шибљак, и испуњава ваздух својим пријатним мирисом.<br /> {{gap}}У најдубљем заклону густога шибљака, не далеко од источног, удаљенијег, краја острва, Легранд је саградио малу колибу, у којој је становао, кад сам се први пут, и то сасвим случајно, упознао с њиме.<br /> {{gap}}Ово се познанство брзо развило у пријатељство, јер сам у томе усамљенику налазио много чега, што изазива интересовање и поштовање. Био је добро васпитан, необичне умне снаге, али наклоњен мизантропији и подложан ћудљивим прелазима из усхићења у меланхолију. Имао је доста књига, али се ретко њима служио. Главна му је забава била: да лови и хвата рибу, или да тумара дуж обала и кроз шибљаке од мирте, тражећи шкољке и бубе. Његовој ентомолошкој збирци (збирци буба) могао је позавидети и какав Свамердам.<ref>Свамердам, Амстердамски природњак, рођен 1637. год. Прев.</ref> У овим екскурзијама обично би га пратио један стари црнац. Јупитар, тако се звао Црнац, био је ослобођен од ропства још пре пропасти Леграндове породице, али га ни претње, ни обећања нису могли одвратити од тога, да на свакоме кораку прати свога младог господара „Маса Вила”, како га је он звао, — јер је он то сматрао као своје право. Могуће је и да је родбина Леграндова, знајући га мало поремећена разума, подржавала Јупитра у његовој тврдоглавости, како би он надгледао и чувао овог тумарала.<br /> {{gap}}Под ширином острва Суливана зима је ретко кад јака, и заиста је редак случај, да је при крају године потребно ложити ватру. Око половине октобра 18.. године десило се, међутим, да је једнога дана било необично хладно. Пред сам залазак сунца тога дана упутио сам се кроз зелени шибљак колиби мога пријатеља, кога нисам био посетио већ неколико недеља. Тада сам становао у Карлстону, на девет миља од острва, и у оно је време прелазак тамо и натраг био много тежи но што је данас. Кад сам стигао до колибе, закуцам на врата, по обичају, но како нисам добио одговора, потражим кључ, где сам знао да је био сакривен; откључам и уђем унутра. На огњишту је горела лепа ватра; то је за мене била новина, али за то не непријатна. Скинем горњи капут, привучем једну наслоњачу ватри, која је весело пуцкарала, и мирно причекам повратак домаћинов.<br /> {{gap}}Тек што се било смркло, они стигоше и поздраве ме веома срдачно.<br /> {{gap}}Јупитар, развучених уста од једног уха до другог, устумарао се, да нам за вечеру спреми коју сарку. Легранд је био у једном од својих наступа усхићења, — како друкчије да их назовем. Нашао је једну непознату шкољку, која је припадала неком новом роду, шта више, нашао је и ухватио са Јупитром, једног новог -{scarabaeus}--а, (бубу), за коју је држао да ће бити сасвим новина за науку, али је желео да сутра чује о њему и моје мишљење.<br /> {{gap}}„А зашто не вечерас?” запитам га, тарући руке над ватром, са жељом да ђаво носи цело племе скарабеја.<br /> {{gap}}„Ах, да сам само знао да сте ви овде!” рече Легранд. „Али ја вас тако дуго већ нисам видео, па како сам могао предвидети да ћете ме посетити баш овог вечера?! Кад сам долазио кући, срео сам поручника Г-а из тврђаве, и слудовао сам, те сам му дао бубу, да је разгледа; зато ћу вам је моћи показати тек сутра. Останите ноћас овде, па ћу по њу послати Џупа (тако је он звао Јупитра), сутра, чим се сунце роди. Та то је најдивнија ствар на овоме свету!”<br /> {{gap}}„Шта? Излазак сунца?”<br /> {{gap}}„Којешта! Не то, већ буба.” Она је сјајне боје као злато; величине, колико крупан орах; на леђима има црне, сјајне пеге, две близу горњег краја, а једну нешто дужу, на доњем крају. Антене (пипци) су —”<br /> {{gap}}„Маса Виле, да вам кажем,” упаде му у реч Јупитар, „Буба је од самог злата, све је на њој златно, и изнутра и све, осим крила. Никад у животу нисам видео ни пола тако тешку бубу.”<br /> {{gap}}„Добро, нека је и од злата, Јупитре”, одговори Легранд озбиљнијим гласом, но што ми се чинило да је случај изискивао, „па зар је то разлог да оставиш сарке да загоре?” Тада се окрете мени: „Боја јој је заиста таква, да оправдава Јупитрово мишљење. Никад нисам видео сјајније металне боје, него што је имају крилни поклопци, али о томе ћете моћи судити тек сутра. Међутим, ја вам могу отприлике представити њезин облик цртањем.”<br /> {{gap}}Кад то рече, Легранд седе за мали сто, на коме је било мастило и перо, али не хартије. Потражи у фијоци, али и ту не нађе.<br /> {{gap}}„Не мари ништа, добро ће бити и ово,” рече он најпосле и извади из џепа од преслука један комад, као што ми се чинило, веома прљаве дебеле хартије, па поче по њему цртати перетом.<br /> {{gap}}Док је он цртао, ја сам седео покрај ватре, јер ми је још једнако било хладно. Кад је довршио цртеж, он ми га пружи, не устајући са свога места. У томе се споља зачу јасно режање, а затим гребање на вратима. Јупитар отвори врата, и Леграндов велики Њуфаундленски пас утрча, скочи ми предњим шапама на рамена и стаде ми се умиљавати; јер бих се увек с њим позабавио, кад сам долазио код Легранда. Пошто се пас смирио, ја погледам у хартију и, право да кажем, био сам јако изненађен цртежом мога пријатеља.<br /> {{gap}}„Заиста”, рекох, пошто сам био разгледао цртеж, „ово је чудноват -{scarabaeus}-, и морам признати, да је за мене сасвим нов. Нисам никад видео такве бубе. Ово више личи на лубању, или мртвачку главу, но на што друго, што сам досада видео.”<br /> {{gap}}„На мртвачку главу!” узвикну Легранд. „Ах да, — јесте, — на хартија је нешто налик на то, без сумње. Горње две пеге личе на очи, је ли? А дужа пега на дну личи на уста, — па онда и облик је целе бубе овалан.”<br /> {{gap}}„Може бити,” одговорим ја, „али, Легранде, можда ви нисте особито вешт цртач. Морам сачекати, да видим бубу својим очима, да бих себи могао створити какав појам о њезину изгледу.”<br /> {{gap}}„Онда не знам,” рече он мало јетко, „ја цртам доста добро — бар бих ''требао'' добро да цртам, — јер сам имао добре учитеље, и ласкам себи да нисам сасвим глуп.”<br /> {{gap}}„Али, мој драги пријатељу, онда се ви само шалите,” одговорим му ја, „ово је доста ''лепа лубања.'' Заиста, могао бих рећи да је ''изврсна'' лубања, према обичним појмовима физијологије. Ваш ''scarabaeus'' мора да је најчудноватија буба на свету, ако личи на овај цртеж. Ми би из тога могли згодно извести мало празноверица. Могли би бубу назвати: -{scarabaeus caput hominis}- (човечја глава), или нешто слично томе; у природној историји има доста таквих имена. Али где су пипци, о којима сте говорили?”<br /> {{gap}}„Пипци?!” рече Легранд, који као да је све више долазио у ватру. „Уверен сам да ви видите пипке. Ја сам их нацртао тако јасно, као што су код природног инсекта, и држим да је то довољно.”<br /> {{gap}}„Добро, добро, можда сте то и учинили, — па их ја не видим,” рекох ја и вратим му хартију без икакве даље примедбе, да га не бих наљутио; али сам био веома изненађен обртом, која је ствар узела. Његово ме је расположење довело у забуну. Што се тиче самог цртежа бубе, заиста се на њему нису видели никакви пипци, и у свему је врло јако наличио на обичан лик мртвачке главе.<br /> {{gap}}Легранд узе хартију дурљиво; згужва је и свакојако хтеде да је баци у ватру; али, као да му је један случајан поглед одједном привуче сву пажњу на хартију. У тренутку му се лице јако зажари, а затим одмах сасвим пребледе. Неко је време пажљиво посматрао цртеж, седећи за столом. Затим устаде, узе свећу са стола и седе на ковчег у другом крају собе. Ту је најпажљивије посматрао хартију, окрећући је у свима правцима, али не рече ништа. Цело његово понашање изгледало ми је врло чудновато; али сам држао да је најпаметније да никаквим објашњавањем не пооштравам његово нерасположење, које је расло сваким тренутком. Наједанпут он узе једну кесецу из џепа на капуту, брижљиво увије у њу хартију, остави обоје у писићи сто и забрави га. Тада постаде мирнији у своме понашању, али је првобитно одушевљење било сасвим ишчезло. Ипак је изгледао више замишљен но натмурен, и све се више и више удубљавао у мисли, из којих га није могла тргнути ни једна моја досетка. Ма да сам у први мах био намеран да преноћим у колиби, као што сам пре тога чинио, ипак видећи мога пријатеља тако рђаво расположења, сматрао сам да је најбоље да се с њим опростим. Он није наваљивао на мене да останем, али кад сам полазио, стискао ми је руку чак и са већом срдачношћу но обично.<br /> {{gap}}Од прилике на месец дана после тога — (за то време нисам виђао Легранда), посети ме једног дана, у Чарлстону, његов слуга Јупитар. Нисам никад видео доброг старог Црнца погруженијег, и побојао сам се да се моме пријатељу није догодила каква озбиљнија несрећа.<br /> {{gap}}„Но, Џупе, шта се догодило?” запитам га ја. „Шта ти ради господар?”<br /> {{gap}}„Па, право да кажем, господине, није му тако добро, као што би требало да је.”<br /> {{gap}}„Није му добро? Жао ме је, заиста, што то морам чути. Шта му је?”<br /> {{gap}}„Хм, па то је оно! Он се никад ни на шта не жали, — али је ипак веома оболео.”<br /> {{gap}}„''Веома'' оболео, Јупитре! Зашто то ниси одмах казао? Је ли у постељи?”<br /> {{gap}}„То не, већ не могу нигде да га нађем; то је управо оно што ме тишти. Врло ми тешко пада, кад помислим на сиротог маса Вила”.<br /> {{gap}}„Не могу да разумем, о чему управо говориш, Јупитре. Велиш да ти је господар болестан; зар ти није рекао, шта му је?”<br /> {{gap}}„Па, господине, не вреди толико разбијати главу око тога. Маса Вил не говори шта му је; али он по цео дан иде овако, са погнутом главом и подигнутим раменима, а блед је као крпа. Па онда непрестано прави неке бројке.”<br /> {{gap}}„Шта прави, Јупитре?”<br /> {{gap}}„Пише неке бројке и знаке по таблици, најчудноватије знаке које сам видео. Почињем озбиљно да страхујем, кажем вам. Морам од сада добро да пазим на њега. Неки дан ми је умакао пре сунчева наласка, и није се враћао целог боговетног дана. Одсекао сам био велики штап, да га поштено избијем кад се врати; али, ја сам таква будала, да нисам имао срце да то учини. Па изгледао је тако слаб!”<br /> {{gap}}„Како, шта? Али да! Ја ипак држим да не треба да си сувише строг са тим јадним човеком. Немој га тући, Јупитре, он то не може издржати. Али, зар ми не умеш казати, откуда долази та слабост, или, боље рећи, та промена у његову држању? Је ли се, после моје последње посете, догодила каква непријатност твоме господару?”<br /> {{gap}}„Не, господине, ''одонда'' се није ништа непријатно догодило; али се десило ''пре тога'', бојим се — било је истога дана кад сте ви били код нас.”<br /> {{gap}}„Како? Шта хоћеш да кажеш?”<br /> {{gap}}„Па, господине, мислим да ће бити буба, — ето то је.”<br /> {{gap}}„Шта ће бити?”<br /> {{gap}}„Буба, — уверен сам да је масу Вила ујела она златна буба негде у главу.”<br /> {{gap}}„А зашто ти да тако што мислиш, Јупитре?”<br /> {{gap}}„Она има добре штипаљке, маса, и уста. Никад нисам видео тако врашку бубу; хвата и уједа све што дохвати. Маса Вил ју је прво ухватио, али ју је морао одмах испустити. Кажем вам, мора бити да га је она ујела. Нису ми се никако допадала бубина уста, стога је нисам ни хтео хватати прстима, већ сам је ухватио једном хартијом коју сам нашао. Увио сам је у ту хартију и угурао јој један комадић у уста. Ето тако сам радио.”<br /> {{gap}}„Ти, дакле, мислиш да је твог господара заиста ујела она буба, и да је од тога уједа оболео?”<br /> {{gap}}„Ја о томе ништа не мислим, — ја то знам. Зашто би онда толико снивао о злату, да га није ујела златна буба. Слушао сам ја о тим златним бубама и пре тога.”<br /> {{gap}}„Али како знаш да он сања о злату?”<br /> {{gap}}„Како знаш? Па тако што о томе говори у сну — ето како знам.”<br /> {{gap}}„Добро, Јупитре, можда имаш и право; али каквој срећи имам да припишем само, што си ме данас удостојио посете?”<br /> {{gap}}„Шта велите, маса?”<br /> {{gap}}„Јеси ли ми донео какву поруку од г. Легранда?”<br /> {{gap}}„Не, маса; доносим вам ово писмо.” И Јупитар ми предаде писмо овог садржаја:<br /> {{gap}}{{gap}}„Мој драги . . . . .,<br /> {{gap}}„Зашто вас нема од толиког времена? Надам се да нисте били толико детињасти, па да сте се могли наћи увређени на најмању моју пргавост; али не, то није могуће.<br /> {{gap}}„Откако вас нисам видео, имао сам доста неспокојства. Имам нешто да вам кажем, али ипак не знам како да вам кажем, да ли уопште треба да вам кажем.<br /> {{gap}}„Последњих дана није ми било сасвим ''добро'', а сиромах старац Џуп досађује ми преко сваке мере својом добро мишљеном пажњом. Хоћете ли ми веровати, да је пре неки дан био спремио један штап, да ме казни, што сам му умакао и провео цео дан сâм у брдима на континенту. Уверен сам да ме је од батина спасао само мој рђав изглед.<br /> {{gap}}„Нисам ничим повећао своју збирку, откада смо се последњи пут видели.<br /> {{gap}}„Ако вам икако буде могуће, дођите са Јупитром. ''Свакојако'' дођите. Желим да вас видим још ''вечерас'', због важних послова. Уверавам вас да је ''веома'' важно. <p style="text-align:right;">Ваш одани ''Виљем Легранд''”</p> {{gap}},,Било је нечега у самоме тону овога писма, што је на мене утицало врло непријатно. Цео се стил битно разликовао од Леграндова обична стила. О чему је он то могао снивати? Каква се то нова ћуд уселила у његов раздражљиви мозак? Какав је то „веома важан посао“, који је *он* имао да сврши? Јупитрово казивање о њему, није предсказивало ничег доброг. Бојао сам се да непрекидан утицај несреће не буде најзад сасвим пореметио ум моме пријатељу. Не оклевајући, стога, ни часа, ја се спремим, да идем са Црнцем. Кад смо стигли на пристаниште спазим једну косу и три ашова све по изгледу ново, где леже на дну чамца, у који смо се требали укрцати. „Шта значи све то, Џупе?“ запитам га. „То су коса и ашови, маса.“ „То је истина, али шта ће то овде?“ „То су коса и ашови, што ми је маса Вил наредио да му их купим у вароши. Оне нас врашки много стају!“ „Али, за име света, шта ће твоме маса Вилу коса и ашови? „То ја не знам, и ђаво да ме носи, ако нисам уверен да ни он сâм то не зна. Него је све то због оне бубе.“ Кад сам видео да не могу добити никаква објашњења од Јупитра, чије се цело разумевање сводило на „бубу“, уђем у чамац и развијем једро. Јак, повољан поветарац брзо нас доведе у мали залив, северно од тврђаве Маултри; и пошто смо пропешачили од прилике две миље, дођемо пред колибу. Било је око часа по подне, кад смо стигли. Легранд нас је очекивао с нестрпљењем. Он ми стиште руку са грозничавим узбуђењем, што ме је узнемирило и повећало већ зачету сумњу. Био је блед као смрт, а упале очи његове светлиле су неприродним сјајем. Пошто сам га упитао за здравље, не знајући шта друго да кажем, запитам га, да ли му је поручник Г. . . . већ вратио бубу. „О, јесте,“ одговори он и јако порумени. „Добио сам је од њега одмах сутрадан. Ништа ме не би могло навести да се растанем од те бубе. Знате ли ви да је Јупитар сасвим у праву?!“ „У коме погледу?“ запитам ја са тешком слутњом на срцу. „Што држи да је она од сувога злата.“ Он ово рече са великом збиљом, што ме је необично дирнуло. „Ова ће буба отворити моју срећу,“ продужи он са поносним осмехом. „Она ће ми повратити имање мојих предака. Зар је, стога, како чудо, ако је толико ценим? Пошто је, дакле, срећа хтела да ми је удели, треба само да је згодно употребим, па да дођем до злата, чега је она знамење. Јупитре, донеси ми ту бубу!“ „Шта! Бубу, маса? Волео бих и не имати посла с њом; боље би било да идете сами по њу.“ На то Легранд устаде, с озбиљним и достојанственим лицем, и донесе ми бубу из једне стаклене кутије, у којој је била затворена. Био је то диван scarabaeus, у оно време још непознат природњацима, и од велике вредности с научног гледишта. Имао је две округле црне пеге близу горњег краја леђа, и једну дуплу такву пегу близу доњег краја. Крилни поклопци били су особито тврди и сјајни; изгледали су сасвим као углачано златно. Инсекат је био необично тежак и, кад све узмем у обзир, не бих имао много да замерам Јупитровом мишљењу о тој буби. Али, да се и Легранд слагао с њима у мишљењу, то ми није никако ишло у главу. „Послао сам по вас,“ рече он достојанствено, кад сам био довршио преглед бубе, „послао сам по вас, да вас замолим за савет и помоћ у смеровима судбине и бубе.“ „Драги мој Легранде,“ прекинем га ја, — „вама извесно није добро, и боље би било да се мало причувате. Треба да легнете у постељу, а ја ћу остати код вас неколико дана, док вас ово не прође. Ви сте грозничави и — —“ „Опипајте ми би́ло,“ рече он. Опипам му би́ло, и, право да кажем, нисам нашао ни најмањег трага од грознице. „Али, ви можете бити болесни, па ипак да немате грознице. Допустите ми, само овог пута, да вас посаветујем, као лекар. Пре свега треба да легнете у постељу. Затим — —“ „Ви се варате,“ прекиде ме он. „Мени је добро, колико то уопште може бити под утицајем узбуђења, које ме је обузело. Ако заиста желите да ми буде добро, ви ћете ублажити то узбуђење.“ „А како да то учиним?“ „Врло просто. Ја и Јупитар идемо у брда на копно и у томе походу треба нам неко, коме се можемо поверити. Ви сте једини, на кога се можемо ослонити. Успемо ли или не, у нашем предузећу, узбуђење, које на мени примећујете, подједнако ће се умирити.“ „Рад сам да вам учиним какву било услугу,“ одговорим ја; „али, хоћете ли ви да кажете да ова буба има какве год везе са вашим изласком у брда?“ „Има.“ „Онда не могу бити учесник у тако глупом предузећу, Легранде.“ „Жао ме је, — врло ме је жао; онда ћемо покушати сами.“ „Ви сами? Та овај је човек заиста полудео! Али стан'те! Колико мислите да ћете се бавити онде?“ „Вероватно сву ноћ. Поћи ћемо одмах, а вратићемо се најдаље до сунчева изласка.“ „А, хоћете ли ми дати часну реч, да, кад вас прођу ове лутке, и кад се ствар са бубом буде свршила, да ћете се онда вратити кући, и да ћете у свему послушати мој савет, као савет свога лекара?“ „Хоћу, обећавам вам; а сада да се кренемо, јер не смемо губити времена.“ Тешким срцем пођем за мојим пријатељем. Кренули смо се око четири часа — Легранд, Јупитар, ја и пас. Јупитар је понео косу и ашове; он је хтео све да носи сâм, више од бојазни, чини ми се, да који од ових алата не дође у домашај његова господара, но из прекомерне вредноће или услужности. Био је сасвим нерасположен, и једине речи, које би изустио за целога пута, биле су: „Та ђаволска буба!“ Што се мене тиче, ја сам био понео два слепа фењера; док се Легранд задовољио бубом, коју је носио обешену о крај једне врвце и махао њоме тамо и амо у ходу као какав мађионичар. Кад сам опазио овај јасан доказ да је мој пријатељ пореметио умом, једва сам се могао уздржати од суза; али сам држао, биће најбоље да подржавам његово уображење, бар за време или док не узмогнем употребити какву енергичнију меру, која би имала успеха. Међутим сам покушао, али без икаква успеха, да од њега сазнам штогод о смеру нашег изласка. Пошто је успео да ме приволи да га пратим, Легранд као да није био вољан да говори ни о каквом предмету мање важности. На сва моја питања одговарао је само: „Видећемо!“ Прешли смо мореуз на крају острва у чуну, и пошто смо се успели на узвишено земљиште на обали копна, продужисмо пут у северо-западном правцу, кроз страховито дивљи и пуст крај Нигде се није могао видети траг човечје ноге. Легранд нас је водио поуздано; застајао би овде онде, само за тренутак, да разгледа нека обележја, која као да беше оставио неком ранијом приликом. Тако смо путовали од прилике два часа и сунце је баш залазило, кад смо ушли у крај много страшнијег изгледа, од свију других што смо их дотле видели. Била је то као нека врста заравни, под врхом скоро неприступног брда, обраслог честом шумом, од подножја до врха. По њему се расуло стење које као да је лежало само на земљи, и много се истога није стропоштало у долину само зато, што га је задржавало дрвеће, на које се наслањало. Дубоке јаруге у разним правцима давале су целоме призору још суморнији, свечан изглед. Зараван, на коју смо се успели, била је густо обрасла купином, и одмах увидесмо да нећемо моћи продужити пута, док не узмемо у помоћ косу. По наредби свога господара, Јупитар опоче да нам крчи пут до једног горостасног тулипанова дрвета, које се уздизало на заравни са још осам до десет храстова. Лепотом свога зеленила и облика, својим далеко раширеним гранама, и целим својим величанственим изгледом ово је дрво било надмашило храстове наоколо и све остало дрвеће, које сам дотле видео. Кад смо стигли до дрвета, Легранд се окрете Јупитру и запита га да ли мисли да ће се моћи успужати уз дрво? То питање као да је мало зачудило старца и за неко време не одговори ништа. Најзад приђе горостасноме деблу, обиђе га полако унаоколо и посматраше га пажљиво. Кад је све разгледао, рече: „Да, маса, Џуп се може попети на свако дрво које је једном у животу видео.“ „Онда хајде, пењи се што пре, јер ће скоро мрак, па нећемо видети радити.“ „Докле се морам попети, маса?“ упита Јупитар. „Прво се успужај уз главно стабло, па ћу ти после казати докле да идеш. — Али стани! Понеси собом бубу.“ „Бубу, маса Виле! — Златну бубу!? „повиче Црнац. „Да је собом вучем на дрво? Нека ме ђаво носи ако то учиним!“ „Ако се бојиш, Џупе, ти тако велик и снажан Црнац, да узмеш у руку ову малу, невину мртву бубу, а ти је можеш држати за ову врвцу. Али, ако је не понесеш собом како било, бићу принуђен да ти разбијем главу овим ашовом.“ „Зашто, маса, да вичете на старога Црнца?“ рече Џуп, очигледно постиђен. „Само сам се шалио, зар ја да се бојим бубе; шта марим ја за бубу?!“ Опрезно ухвати горњи крај врвце и, држећи инсекат, колико је год могао, даље од себе, спреми се, да се попне на дрво. Тулипаново дрво, Liriodendron Tulipiferum, најдивније је дрво Америчких шума. У младости има особито глатко де́бло и често достиже доста велику висину, без побочних грана; али у каснијим годинама, кора му постаје чворугава и неједнака, а на деблу се појави мноштво кратких грана. Стога се пењање у овом случају чинило теже, но што је било у ствари. Јупитар обухвати де́бло, колико је могао чвршће ногама и рукама, и поче се пужати, хватајући се рукама за једне и́зрасли, а одупирући се прстима босих ногу о друге. Пошто се једном или два пута у мало није омакао, најзад се дохвати прве веће рачве и као да сматраше да је тим потпуно довршио свој посао. Опасност је заиста већ била прешла, ма да је био на висини од шездесет или седамдесет стопа изнад земље. „Куда треба сада идем, маса Виле?“ запита Јупитар. „Држи се једнако највеће гране, — ове с ове стране,“ рече Легранд. Црнац га одмах послуша и, као што је изгледало, чинио је то без велике тешкоће; пењао се све више и више, док се напослетку није ни могао видети кроз густо лишће. Затим се зачу његов глас као из даљине: „Докле још треба да се пењем?“ „На којој си висини?“ запита га Легранд. „Толико високо“, одговори Црнац, „да могу да видим небо кроз врх дрвета.“ „Остави се сада неба, но пази шта ти говорим. Погледај низ стабло и изброји гране под собом, на овој страни. Колико си грана прешао?“ „Једну, две, три, четири, пет. — Прешао сам пет великих грана на овој страни, маса.“ „Онда иди још за једну више.“ После неколико тренутака чуо се опет Црнчев глас, где јавља да је стигао до седме гране. „Седи, Џупе“, повиче Легранд, очивидно у јаком узбуђењу, „хоћу да идеш по тој грани, што даље можеш. Ако видиш штогод необично, јави ми“. И оно мало вере у здраву памет мога јадног пријатеља, што ми још беше остало, сада је сасвим ишчезло. Нисам имао куда, но да закључим да је он душевно оболео, и почнем се озбиљно бринути, како да га вратим кући. Док сам ја размишљао шта би било најбоље да се учини, Јупитров се глас опет зачу. „Бојим се да идем даље по овој грани, — скоро се сва осушила.“ „Шта си казао, Јупитре? Да је та грана сува?“ повиче Легранд уздрхталим гласом. „Јесте, маса, сува је као кост — нема поговора; она је свршила своје.“ „Шта, за име Божје, сад да радим?“ узвикну Легранд у великом очајању. „Шта да чините?!“ рекох ја, задовољан, што ми се дала прилика да кажем своје мишљење. „Па вратите се кући и лезите у постељу. Хајдете! — Будите паметни. Већ је касно; уосталом, сетите се вашег обећања.“ „Јупитре,“ викну он, не осврћући се ни најмање на моје речи, „чујеш ли ме?“ „Да, маса Виле, чујем вас врло добро.“ „Онда зарежи дрво својим ножем и види да ли се оно *сасвим* осушило.“ „Суво је, маса, доста суво,“ одговори Црнац, мало касније, „али још не толико, колико би могло бити. Могао бих се, истина, усудити да идем још мало даље по тој грани, али *сâм*.“ „Сам! Како ти то мислиш?“ „Па мислим без бубе. Врло је тешка та буба. Мислим, кад бих је испустио на земљу, да се гране не би сломила под теретом само једног Црнца.“ Легранду као да се свали терет са срца. „Врашки обешењаче,“ викну он, „шта хоћеш да кажеш с тим твојим глупостима? Ако испустиш бубу, разбићу ти главу. Пази, Јупитре, чујеш ли ме?“ „Да, маса; не морате ви тако викати на једног сиротог Црнца.“ „Добро! Дакле, слушај! — Ако се одважиш да идеш по тој грани докле год можеш, без опасности, и ако не испустиш бубу, поклонићу ти сребрн долар, чим сиђеш.“ „Идем, маса Виле. — Ево, идем,“ одговори брзо Црнац; „ево ме скоро на крају.“ „*На крају!*“ цикну Легранд, „велиш ли да си на крају те гране?“ „Скоро ћу бити на крају, маса — о-о-о-о-о! Господе, смилуј ми се! Шта је *ово* овде на дрвету?“ „Добро, па шта је?“ повиче Легранд, усхићен. „Та није ништа, само лубања; — неко је оставио своју главу на дрвету, а вране му с ње искљувале месо.“ „Лубања, велиш? — Врло добро! — Како је утврђена за грану, шта је држи?“ „Морам прво да видим, маса. Хм, ово је врло чудновато, заиста! — Ево једног великог клинца којим је лубања прикована за дрво.“ == Напомене == <references/> {{Википедија|Златни скарабеј}} == Извор == 1900. ''Бранково коло'', 21. септембар, бр. 38. Стр. 1195—1198. {{ЈВ-аутор|Евжен Дероко|1944}} iwsmfupn907wrujl4je2177x7e5q25r