Разговор с корисником:Revi C.

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.13</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:Revi C.</title>
    <ns>3</ns>
    <id>20688</id>
    <revision>
      <id>145376</id>
      <parentid>145327</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T14:31:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Pathoschild</username>
        <id>195</id>
      </contributor>
      <comment>global user pages ([[m:Synchbot|requested by Revi C.]])</comment>
      <origin>145376</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1122" sha1="5b8qtz4dnjnrhc9ts3mku14m3gujbq8" xml:space="preserve">__NOINDEX__&lt;div class=&quot;mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[File:Revi logo (pink).png|thumb|center|&lt;span style=&quot;color:red&quot;&gt;PLEASE DO NOT LEAVE MESSAGE HERE!&lt;/span&gt;]]

'''&lt;span style=&quot;color:red&quot;&gt; BEFORE YOU BLOCK MY ACCOUNT: IF MY EDIT SUMMARY INCLUDE PREFIX &lt;/span&gt;''(Script)''&lt;span style=&quot;color:red&quot;&gt;, DON'T BLOCK ME, JUST TELL ME TO SLOW DOWN AT COMMONS' TALK PAGE. IT IS AN AUTOMATED SCRIPT BEING USED ON COMMONS TO MOVE FILES.&lt;/span&gt;'''

Instead, please leave your message following site:
&lt;br /&gt;
[[File:Wikidata-logo-en.svg|45px|link=d:User talk:Revi C.]] [[d:User talk:Revi C.]] for Wikidata (Interwiki links) stuff &lt;!--(I am {{int:Group-sysop}} there)--&gt;
&lt;br /&gt;
[[File:Commons-logo.svg|45px|link=commons:User talk:Revi C.]] [[commons:User talk:Revi C.]] for renaming stuff or [[User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] action (I am {{int:Group-sysop}} there)
&lt;br /&gt;
[[File:Wikimedia Community Logo optimized.svg|45px|link=m:User talk:Revi C.]] [[meta:User talk:Revi C.]] for other stuff (User right notification, revert message, etc...)

Messages left on this page may be reverted or moved without any response.&lt;/div&gt;</text>
      <sha1>5b8qtz4dnjnrhc9ts3mku14m3gujbq8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ехо</title>
    <ns>0</ns>
    <id>30092</id>
    <revision>
      <id>145340</id>
      <parentid>142871</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T12:58:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145340</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1178" sha1="8x60bs0f0x7zx61dqvd9rqducneg5zh" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ехо (''-{Эхо}-'')
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Риче ли зв’јер сред шуме глухе,
Труби ли рог, ил’ грми гром,
Ил пјева дјева у миљу свом
Кроз густи луг:
Свој отклик родиш кроз ваздух пусти
На сваки звук.

Ти пазиш громовни тресак,
Глас буре и валова,
И шаљеш гласа нова
Кроз хаос св’јета,
Ал’ теби одзива нема... Тако
И ти, појета.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 292.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]][[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:1896.]]</text>
      <sha1>8x60bs0f0x7zx61dqvd9rqducneg5zh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Романца</title>
    <ns>0</ns>
    <id>30093</id>
    <revision>
      <id>145349</id>
      <parentid>142868</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:03:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145349</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1447" sha1="4xz8ju1bxesmh9mlsb2zqci15m6lsc8" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Романца (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
:::-{Inesilla! I am here}-
::::::(-{Barry Cornwall}-). 

Овдје Инезила,
Стојим под окном! —
Загрљена Севиља
Мраком и сном!

Пун, љубави, сласти,
Ујен плаштом својим,
С гитаром и мачем
Под прозором стојим!

Спаваш ли? Гитар
Нек те из сна буди!
Прене ли се отац —
Мач нека му суди!

И свилена крила
Са окана скини...
Ти окл’јеваш?... Није л’
Супарник у тмини?!...

Овдје, Инезила,
Стојим под окном! —
Загрљена Севиља
Мраком и сном!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. 30. 11. 1896. Година прва. Број осми. стр. 291.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Јован Дучић]][[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:1896.]]</text>
      <sha1>4xz8ju1bxesmh9mlsb2zqci15m6lsc8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Хајнрих Хајне</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54368</id>
    <revision>
      <id>145375</id>
      <parentid>143274</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:27:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводиоци */</comment>
      <origin>145375</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4423" sha1="6963u5s78bm33n66de9zj6p7ktp0jrp" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Хајнрих
| презиме = Хајне
| иницијал_презимена = Х
| годинарођења = 1797
| годинасмрти = 1856
| опис = '''Хајнрих Хајне''' (нем. -{Heinrich Heine}-, 1797-1856), био је немачки песник.
| слика = Heinrich Heine.PNG
| опис_слике =
| википедија = Хајнрих Хајне
| вики_цитати = Хајнрих Хајне
| остава = Heinrich Heine
| остава_кат = Heinrich Heine
}}

== Дела ==
=== Поезија ===
* [[Алманзор]] (''-{Almansor}-'')
* [[Белзацер]]  (''-{Belsatzar}-'')
* [[Вечерњи се сутон спушта...|Вечерњи се сутон спушта…]]
* [[Гле и опет...|Гле и опет…]] (''-{Ach, die Augen sind es wieder}-'')
* [[Да ме нећеш љубит' више...]] (''-{Der Brief, den du geschrieben}-'')
* [[И љубави бесно доба...|И љубави бесно доба…]] (''-{Dieser Liebe toller Fasching}-'')
* [[Ја по гори ходим, плачем...|Ја по гори ходим, плачем…]] (''-{Ich steh’ auf des Berges Spitze}-'')
* [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим…]] (''-{Ich liebe dich}-'')
* [[Јадни Петар]] (''-{Der arme Peter}-'') 
* [[(Хајне)|Једна Хајнеова]] (''-{Sie haben mich gequälet}-'')
* [[Кад год сам ти моје јаде вио]] (''-{Und als ich Euch meine Schmerzen geklagt}-'')
* [[Кад погледам очи твоје...|Кад погледам очи твоје…]] (''-{Wenn ich in deine Augen seh’}-'')
* [[Кад ујутру прођем]] (''-{Wenn ich an deinem Hause}-'')
* [[Када прођеш, па ме дарне...|Када прођеш, па ме дарне…]] (''-{Wenn du mir vorüberwandelst}-'')
* [[Кажи...|Кажи…]] (''-{Sag’, wo ist dein schönes Liebchen}-'')
* [[Крај танана шадрвана]] (''-{Der Asra}-'')
* [[Лорелај]] (''-{Ich weiß nicht, was soll es bedeuten}-'')
* [[Лотосов цвет]] (''-{Die Lotosblume ängstigt}-'')
* [[На мору (Хајне)|На мору]] (''-{Eingehüllt in graue Wolken}-'')
* [[На мору (Шантић)]]
* [[На твоме обрашчићу...|На твоме обрашчићу…]] (''-{Es liegt der heiße Sommer}-'')
* [[Не плаши се, љубав моју...|Не плаши се, љубав моју…]] (''-{Sorge nie, daß ich verrathe}-'')
* [[Одјек (Абрашевић)]] (''-{Die Bergstimme}-'')
* [[Одјек (Таса С. Јовичић)]] (''-{Die Bergstimme}-'')
* [[Опет срце побеђено...|Опет срце побеђено…]] (''-{Wieder ist das Herz bezwungen}-'')
* [[Отровне су песме моје]] (''-{Vergiftet sind meine Lieder}-'')
* [[Порука (Хајне)|Порука]] (''-{Die Botschaft}-'')
* [[Приљуби лик...|Приљуби лик…]] (''-{Lehn’ deine Wang’ an meine Wang’}-'')
* [[Пут у Кевлар]] (''-{Die Wallfahrt nach Kevlaar}-'')
* [[Ти тако мила си, лепа]] (''-{Du bist wie eine Blume}-'')
* [[У сећању мом се буде...|У сећању мом се буде…]] (''-{In meiner Erinn’rung erblühen}-'')
* [[У сну си ми дошла ти...|У сну си ми дошла ти…]]
* [[Хајде са мном, буди моја...|Хајде са мном, буди моја…]] (''-{Tragödie / I}-'')
* [[Шта ћеш више]] (''-{Du hast Diamanten und Perlen}-'')

=== Проза ===
* [[Флорентинске ноћи]] (''-{Florentinische nächte}-'')

== Преводиоци ==
* [[Коста Абрашевић]]
* [[Андра Грујић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Аутор:Таса С. Јовичић|Таса С. Јовичић]]
* [[Аутор:Никола Манојловић-Рајко|Никола Манојловић-Рајко]]
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Алекса Шантић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]
* [[Благоје Бранчић]]

[[Категорија:Немачки књижевници]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>6963u5s78bm33n66de9zj6p7ktp0jrp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Што тако мариш?...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54914</id>
    <revision>
      <id>145356</id>
      <parentid>139847</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:07:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145356</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1661" sha1="5qvgyqrnwet3cem4dok00dv4jgpoopb" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Што тако мариш?... (''-{Что в имени тебе моём}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Стојан Новаковић
| година= 1846
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Што тако мариш ти за име моје?
— Њега ће нестат’ као шушке сетне
Кад талас груне о обалу хладну
Ил’ кроз ноћ тихи гласак тихо летне.

У споменици остаће му трага,
То к’о кад дођеш врх гроба некога,
Па на камену чудне речи пишу,
Нит’ језик знадеш, нити слова кога!

Што зањга мариш? У метежу силном
Сад и одавно минуло је веће,
Ни један спомен оно твојој души
Чистији, нежниј’ веруј кренут’ неће!

А кад ти дође кадкад мучно, тешко,
Тужећи мо’ш га поменут’ из тија,
Реци: гле, неко и мене се сећа,
Гле, има срце у ком живим и ја!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 32, стр. 392.

{{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}}

[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Стојан Новаковић]]
[[Категорија:Преводи]]

[[ru:Что в имени тебе моём (Пушкин)]]</text>
      <sha1>5qvgyqrnwet3cem4dok00dv4jgpoopb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145357</id>
      <parentid>145356</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:07:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145357</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1664" sha1="h53mpcwapeqisjmt0l3jphvptkcmwi9" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Што тако мариш?... (''-{Что в имени тебе моём?..}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Стојан Новаковић
| година= 1846
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Што тако мариш ти за име моје?
— Њега ће нестат’ као шушке сетне
Кад талас груне о обалу хладну
Ил’ кроз ноћ тихи гласак тихо летне.

У споменици остаће му трага,
То к’о кад дођеш врх гроба некога,
Па на камену чудне речи пишу,
Нит’ језик знадеш, нити слова кога!

Што зањга мариш? У метежу силном
Сад и одавно минуло је веће,
Ни један спомен оно твојој души
Чистији, нежниј’ веруј кренут’ неће!

А кад ти дође кадкад мучно, тешко,
Тужећи мо’ш га поменут’ из тија,
Реци: гле, неко и мене се сећа,
Гле, има срце у ком живим и ја!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 32, стр. 392.

{{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}}

[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Стојан Новаковић]]
[[Категорија:Преводи]]

[[ru:Что в имени тебе моём (Пушкин)]]</text>
      <sha1>h53mpcwapeqisjmt0l3jphvptkcmwi9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59221</id>
    <revision>
      <id>145339</id>
      <parentid>142861</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T12:58:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145339</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1538" sha1="h8fjua4tinmmni101x3wxeqc52wkz96" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Елегија (''-{Я пережил свои желанья}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Јовановић Змај
| година= 1821
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Преживео сам своје бујне жеље,
Размилово̑ сам своје маште сјај.
Остале само патње моје веље, —
По пустим грудма лута уздисај.

У оштрој бу̏ри судбе немилосне
Увену венац што ми даде мај.
Проводим дане тужне, инокосне,
И чекам, чекам, кад ће доћи крај.

Така је јесен. Хладни, мразни дани
С дрвета стресу онај зелен ки̑ст,
И само један усамљен на грани
Још дрхће, трепће закаснио лист.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година -{I}-, број 21, стр. 641.

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]

[[ru:Я пережил свои желанья (Пушкин)]]</text>
      <sha1>h8fjua4tinmmni101x3wxeqc52wkz96</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бдење (Пушкин)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59447</id>
    <revision>
      <id>145337</id>
      <parentid>139509</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T12:57:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145337</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1389" sha1="rs6rcpqyihqmhacn0ruu1vqxldlkhm2" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Бдење (''-{Пробуждение}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Никола Весин
| година= 1816
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Машто, машто,
Где су твоје власти!
Зашто, зашто
Немам ноћу сласти?
Стари — нови
Ишчезнули снови,
Те једини
У дубокој тмини
Чамим ја!
И ноћ не́ма
Око мене дре̑ма...
О љубавне
Сањарије давне,
Куд сте смеле
Данас одлетеле!
Душо млада,
Ако имаш на̑да,
Вијај с но̏ва
Успомене сно̑ва!
Ти, љубави,
Дочарај ми амо
Свет убави
Још једанпут само —
Опиће ме,
Па чим се залудим,
Пошљи смрцу,
Нек се не пробудим!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година -{I}-, број 24, стр. 743.

[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Никола Весин]]
[[Категорија:Преводи]]

[[ru:Пробуждение (версия 2 — Пушкин)]]</text>
      <sha1>rs6rcpqyihqmhacn0ruu1vqxldlkhm2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:-revi</title>
    <ns>3</ns>
    <id>59849</id>
    <redirect title="Разговор с корисником:Revi C." />
    <revision>
      <id>145378</id>
      <parentid>137753</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T15:44:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Pathoschild</username>
        <id>195</id>
      </contributor>
      <comment>global user pages ([[m:Synchbot|requested by Revi C.]])</comment>
      <origin>145378</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31" sha1="o9z79lcc9a9pfmqmrod5w3eyk4q9i0o" xml:space="preserve">#REDIRECT [[User talk:Revi C.]]</text>
      <sha1>o9z79lcc9a9pfmqmrod5w3eyk4q9i0o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:-revi</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59850</id>
    <redirect title="Корисник:Revi C." />
    <revision>
      <id>145377</id>
      <parentid>137754</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T15:08:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Pathoschild</username>
        <id>195</id>
      </contributor>
      <comment>global user pages ([[m:Synchbot|requested by Revi C.]])</comment>
      <origin>145377</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="26" sha1="88g0cv17whfgb1wkeh281mptujwtlut" xml:space="preserve">#REDIRECT [[User:Revi C.]]</text>
      <sha1>88g0cv17whfgb1wkeh281mptujwtlut</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кавказ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59950</id>
    <revision>
      <id>145344</id>
      <parentid>139421</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:01:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145344</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1957" sha1="sxg8nkh0b2as6vtuc4c2lvo7cotf161" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Кавказ (''-{Кавказ}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Д. Ј. Димитријевић
| година= 1898
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Кавказ пода мном. Сам сам на висини; 
Над снегом стојим испод мене стење, 
На јака се крила сури ор’о пење, 
Изравно се са мном, лебди у даљини.
Ја одавде видим извор бистрих вала 
И гомилу снега што се скотрљала.

А над главом мирно облаци ми лете, 
Водопад се шумно преко стена слива, 
А дубоке кланце сива магла скрива. 
И зимзелен венце око стене плете; 
Тамо доле шуме и лузи зелени, 
Где цвркућу тице, где скачу јелени.

По горама доле већ се људи стане, 
Свилоруно стадо пасе по планини, 
И силази пастир веселој долини, 
Где Арагва тече кроз кланце узане, 
Где се ’ајдук смело преко крша вере, 
У дивљем беснилу где се Терек дере,

Разбацује вале, и ко звер завија, 
Кад опази месо кроз шипке гвоздене, 
О обалу бије, баца беле пене, 
И таласом гладним стену обавија. 
Узалуд му муке нема њему хране... 
Згњечен бесно јури кроз кланце узане.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1898. ''Зора'', лист за забаву, поуку и књижевност. Година трећа. стр. 254.</text>
      <sha1>sxg8nkh0b2as6vtuc4c2lvo7cotf161</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Таманго</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59984</id>
    <revision>
      <id>145361</id>
      <parentid>144349</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:13:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145361</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="77775" sha1="04igvafk7thh4ov9vbn5h180eon5zf5" xml:space="preserve">{{квалитет|250%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Таманго (''-{Tamango}-'')
| одељак= 
| аутор=Проспер Мериме
| преводилац=Светислав А. Петровић
| година= 
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Капетан Леду био је добар морнар. У почетку је служио на лађи као обичан матроз, али је доцније постао помоћник корманошев. У бици код Трафалгара једно одломљено парче дрвета пребило му је леву руку; руку су му одсекли, а њему онда дали добре сведоџобе и отпустили га из службе. Али он никако није могао да живи у доколици, и чим му се указала прилика да се опет укрца на море, погодио се за другог капетана на једној гусарској лађи. За новац који је упљачкао с неколико заробљених бродова накуповао је књига и тако проучио теорију пловидбе; примену њену већ је и раније знао потпуно. Временом је постао капетан на једној гусарској убојној лађици с три топа и шездесет момака, и поморски трговци са Џерсеја још се и сад сећају његових подвига. Закључење мира га је јако ожалостило: за време рата оставио је био на страпу нешто новаца, и надао се да га остави још, пљачкајући енглеске лађе. Сад је по што по то морао да уђе у службу код трговаца који тргују на мору, и како је био познат као одлучан и искусан човек, без по муке добио је једну лађу. Кад је трговина робљем забрањена, и кад је онај који је при свем том хтео да је води морао не само да се вешто склања испред француских финанса, што није било баш тако тешко, него, што је било далеко мучније, и да се крије од енглеских крстарица, капетан Леду био је добродошао за све трговце с абоносовином.&lt;ref&gt;Тако се сами међу собом зову они који тргују робљем.&lt;/ref&gt;&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сасвим друкчији од већине морнара који су као и он дуго чамели на нижим местима, он није онако страсно мрзио новачења, нити је хтео да се држи већ утврђених начина рада, као што обично раде такви људи кад добију виши чин. Капетан Леду, напротив, први је препоручио своме газди од лађе да набави гвоздене сандучаре за воду. На његовом броду, лисице и синџири, којих у свакој лађи за пренос робова има у изобиљу, били су израђени по новом систему, и добро прелаковани, да би се сачували од рђе. Али му је међу свима трговцима робљем највише дигла глас његова властита конструкција једнога брика који је имао да превози црнце, једне брзе једрилице, узане и дугачке као каква ратна лађа, али у коју је ипак могло да стане врло много црнаца. Крстио га је „Узданицом”. Он је сам хтео да доњи спрат лађе, узан и угнут, нема више од три стопе и четири палца у висину, и тврдио је да је толико места довољно и за стаситије црнце да могу угодно седети; а шта им и треба да устају? — Кад дођу у колоније, говорио је Леду, настојаће се до миле воље!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црнци, наслоњени леђима на зидове лађине, и размештени у два напоредна реда, остављали су између својих ногу један празан простор, који у свима другим таквим бродовима служи једино као пролаз. Леду је дошао на мисао да и по том празном простору размести црнце, и то тако да леже под правим углом према оним првима. На тај начин у његову лађу могло је да стане десетак црнаца више него ма у коју другу с толиком истом тонажом. Оно, да се хтело терати у краjност, могло би да их стане још и више; али треба бити човечан, и оставити једном црнцу бар пет стопа у дужину и две у ширину, да се може слободно кретати, за време вожње од шест недеља и више. „Јер на крају крајева, говорио је Леду своме газди да би оправдао ову слободњачку меру, и црнци су људи као и бели.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Узданица” је отпловила из Нанта једнога петка, што је доцније сујеверним људима пало у очи. Надзорници који су врло савесно прегледали цео брик, нигде не нађоше шест великих сандука пуних ланаца, лисица и букагија. Њих није зачудило ни то што ће тако много воде на „Узданици”, која је, према својим исправама, ишла само до Сенегала, ради трговине с дрвима и вилдишем. Пут, истина, не траје дуго, али није с горег бити врло обазрив. Ако случајно настане маина на мору, шта да се ради без воде?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И тако је „Узданица” отпловила једнога петка, врло добро опремљена. Леду би можда волео да су катарке биле мало чвршће; али докле је год заповедао на овој лађи, није могао да се потужи на њих. Путовало се до обале афричке срећно и брзо. Укотвили су се у реци Јоали (мислим да се тако зове), у часу кад енглеске крстарице нису пазиле на ову обалу. Посредници из тог краја одмах дођоше на брод. Тренутак је био не може бити згоднији; Таманго, ратник на гласу и продавац људи, баш је био догнао на обалу велики број робова, и давао их је јевтино, као човек који осећа да има снаге и моћи да брзо напуни пијацу, чим на њој понестане робе којом он тргује.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Капетан Леду изиђе чамцем на обалу, да учини посету Тамангу. Застаде га у једној колиби од сламе коју су му били начинили на брзу руку, заједно с његовим двема женама и с неколико помоћника у трговини и спроводника робова. Таманго се био нарочито удесио да дочека белог капетана. Обукао је некакву стару плаву војничку униформу на којој су још стајали капларски ширити; али су о сваком рамену висиле по две златне еполете прикачене за исто дугме, и куцале га, једна по грудима, друга по плећима. Како није имао кошуље, и како је униформа била пократка за тако развијена човека, то се између капута који се белио посувраћен доле, и чакшира од гвинејског платна, видео један велики комад црне коже, налик на какав широк појас. О бедрима, на узици, висила му је велика коњичка сабља, а у руци држао је једну лепу енглеску двоцевку. Тако нагиздан, африкански ратник мислио је да изгледа господственије од највећих кицоша париских или лондонских.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Капетан Леду гледао га је неко време ћутећи, а Таманго се испрсио дотле као какав гранатир кад на смотри пролази испред неког страног генерала, и уживао у утиску који је мислио да чини на белца. Леду, пошто га је зналачки промотрио, окрете се своме поткапетану и рече му:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— За овакву људину узео бих бар хиљаду талира, кад бих га здрава и читава довезао на Мартиник.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Седоше, и један морнар који је натуцао нешто јолофски језик стаде тумачити. Пошто су измењали поздраве, један „мали” донесе им пуну корпу флаша с ракијом; оквасише грло, и капетан, да би одобровољио Таманга, даде му на поклон леп бакарни рог за барут, украшен рељефном сликом Наполеоновом. Кад је црнац примио поклон и захвалио како је требало, изишли су из колибе, сели у хлад испред флаша с ракијом, и Таманго даде онда знак да се доведе робље које је имао на продају.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Робље се појави у дугој поворци, погрбљених леђа од умора и страха; врат је свима црнцима био ухваћен у неку рогу дугачку више од шест стопа, и њена два шиљка била су на потиљку састављена гвозденом пречагом. Кад ваља поћи, онда један од спроводника мете на раме држаље од роге првога роба; овај тако исто ухвати рогу онога који иде одмах за њим; тај други, опет, придржи рогу трећег роба, и тако редом. Кад треба стати, вођ поворке пободе у земљу шиљати крај од држаље своје роге, и цела се поворка заустави. Наравно, никоме није ни на крај памети да умакне успут, кад свако носи о врату дебелу батину дугачку шест стопа.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад год прође поред њега какав роб или ропкиња, капетан слегне раменима, добаци како су људи кржљави, а жене сувише старе или сувише младе, и зажали што се црна раса све више измеће.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Све се изопачава, говорио је он; некад је било сасвим друкчије. Жене су имале по пет стопа и шест палаца у висину, а четири човека могла су сама да окрену чекрк на каквој фрегати и подигну главни ленгер.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али, и ако је непрестано манисао, одабирао је најснажније и најличније црнце. За њих ће моћи платити обичну цену; али је за остале тражио знатан попуст. Таманго је, опет, бранио своје интересе, хвалио своју робу, говорно о оскудици у људима и о опасностима трговања. На крају је рекао да тражи не знам колико за робове које је бели капетан хтео да натовари на свој брод.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чим тумач преведе на француски понуду Тамангову, Леду умало не паде на леђа од изненађења и гнева; затим прогунђа неколико крупних псовки и диже се да иде, као да више неће да чује ни за какву погодбу с тако лудим човеком. Онда га Таманго задржа, и с муком га натера да опет седне. Отвори се нова флаша, и преговори се наново почеше. Сад се, опет, црнцу чинило да су понуде белчеве луде и будаласте. Викали су, препирали се дуго, искапљивали чашу за чашом ракије; али ракија није подједнако утицала на обе уговарачке стране. Што је Француз више пио, нудио је све мању цену: а што је Африканац више пио, све је више попуштао. И тако, кад се корпа испразни, они се погодише. Некакав рђав памучни еспап, барут, кремење, три бурета с ракијом и педесет рђаво оправљених пушака дато je у размену за сто шездесет робова. Капетан, да утврди погодбу, пљесну по руци црнца који је већ био више него ћефлеисан, и робове одмах предадоше француским морнарима, који брже боље поскидаше с њих дрвене рогe и ударише им синџире на врат и гвоздене лисице на руке; што лепо показује колико је европска цивилизација виша.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Остало је још триестак робова: деце, стараца и слабуњавих жена. Лађа је била пуна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго, који није знао шта да ради с овим „шкартом”, понуди капетану да му га прода за флашу ракије по комаду. Понуда је била врло примамљива. Леду се сети да је на представи „Сицилијанскога Вечерња” у Нанту видео како је пуно дебелих и крупних људи ушло у партер који је већ био пун, па ипак, захваљујући стишљивости човечјег тела, сваки нашао за се места. И он узе двадесет виткијих робова од оних тридесет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Онда Таманго затражи само по чашу ракије за сваког од оно десеторо преосталих. Леду помисли да деца плаћају и запремају само пола места на колима, и узе због тога три детета; али рече да неће више да узме на једнога црнца. Таманго, видевши да му је остало још седам робова о врату, дограби пушку и узе на нишан једну жену која је стајала прва: то је била мајка троје деце.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Купуј, рече он белцу, или ћу да је убијем; чашицу ракије или окидам.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А који ћу враг с њом? одговори Леду.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго опали, и робиња паде мртва на земљу.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Де сад другога! узвикну Таманго нишанећи једног сасвим оронулог старца: чашу ракије, или ћу…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једна од његових жена заведе му руку, и куршум оде у ветар. У оном старцу кога је њен муж хтео да убије, она познаде једног ''гириота'' или врачара, који јој је прорекао да ће бити краљица.,,&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго, који је постао просто бесомучан од ракије, помами се кад виде да се неко противи његовој вољи. Он млатну своју жену кундаком од пушке; затим се окрете Ледуу и рече му:&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Узми, дајем ти ову жену. Она је била лепа. Леду је погледа осменувши се, и узе је за руку:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— За њу ћу већ наћи места, рече.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тумач је био неки душеван човек. Он даде Тамангу једну бурмутицу од дебеле хартије, и затражи му осталих шест робова. Онда им скиде ро́ге, и пусти их да иду куд им је воља. Они се одмах распршташе, ко овамо, ко онамо, не знајући ни сами како да се врате у свој завичај, на две стотине миља далеко од обале.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Међутим, капетан се опрости с Тамангом, и пожури се да што пре унесе свој товар. Није било паметно остајати дуго у реци; крстарице су се могле опет појавити, и он је због тога хтео да крене већ сутра. Таманго се извали у траву, у хладу, и заспа, да истера ракију из себе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад се пробудио, лађа се већ била кренула и спуштала се низ реку. Таманго, коме је глава још бучала од синоћње пијанке, запита за своју жену Ајшу. Одговорише му да му се она на своју несрећу нешто била замерила, и да је он дао на поклон белом капетану, који је одвео на свој брод. Чувши то, Таманго се запрепашћен лупи по глави, затим шчепа пушку, и, како је река на више места правила окуке пре него што се изливала у море, он одјури, најближом пречицом, ка једном малом заливу, на по миље од ушћа. Тамо се надао наћи какав чамац на коме ће стићи до брика, који се, због окука реке, морао задржавати. И није се преварио: збиља је имао времена да ускочи у један чамац и да стигне до лађе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Леду се јако изненадио кад га је видео, али још више кад је чуо да тражи натраг своју жену.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Поклони се не враћају, одговори му он.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И окрену му леђа.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црнац поче да наваљује, пристајући да врати један део робе коју је добио у размену за робове. Капетан стаде да се смеје; рече му да је Ајша красна жена, и да њему треба. Онда злосрећни Таманго окупи да плаче као киша, и да вришти од бола, као какав јадник кад га оперишу. Час се ваљао по крову дозивајући своју драгу Ајшу; час је лупао главом о под, као да хоће да се убије. Тврд као стена, капетан, показујући му обалу, давао му је знак да је време да иде; али је Таманго продужавао. Понудио је чак и своје златне еполете, пушку и сабљу. Све је било узалуд.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Док је трајала ова препирка, поткапетан с „Узданице” рече капетану:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ноћас нам је умрло три роба, имамо места. Зашто не бисмо узели овог људескару, који сам вреди више него сва она тројица што су умрли?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Леду поразмисли да ће за Таманга моћи узети добрих хиљаду талира; да ће овај пут, који је, по свему досадањем судећи, обећавао за њ добру добит, бити вероватно његов последњи пут; да ће га се, кад се тако буде обогатио и мануо трговине робљем, мало тицати хоће ли на гвинејској обали оставити добар или рђав глас за собом. У осталом, на обали није било живе душе, и афрички ратник био је потпуно у његовој власти. Ваљало му је само отети оружје; јер би било опасно дирнути га док му је оно још у рукама. Леду му због тога затражи пушку, тобоже да је прегледа и да се увери да ли вреди колико и лепа Ајша. Дижући и обарајући ороз, он истресе барут којим је пушка била потпрашена. Поткапетан је опет пробао сабљу; и, како је на тај начин Таманго био разоружан, два снажна морнара јурнуше на њ, оборише га на леђа, и стадоше да му везују руке. Црнац се опирао јуначки. Дошавши к себи од првога изненађења, и мада је био у здраво незгодном положају, он се дуго носио с она два морнара. Како је био изванредно снажан, најзад је успео да се дигне. Удари песницом човека који га је држао за гушу, и свали га на земљу; остави парче капута у рукама оног другог морнара, и као бесомучан устреми се на поткапетана да му отме сабљу. Овај га удари њоме по глави, и начини му широку рану, али не дубоку. Таманго паде по други пут. Одмах му чврсто свезаше руке и ноге. Док се отимао, драо се као бесан, и копрцао као дивљи вепар кад се ухвати у пређу; али кад виде да му ништа не помаже опирати се, затвори очи и више не мрдну. Његово снажно и нагло дисање једино показиваше да је још у животу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ала ће се његови црнци насмејати од свег срца кад виде да је и он постао роб, узвикну капетан Леду. Бар ће се уверити да збиља има неког Провиђења.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Међутим сиромаху Тамангу истекла је силна крв. Онај тумач с болећивим срцем што је синоћ спасао живот шесторици робова, приђе му, приви му рану и рече му неколико утешних речи. Шта је могао да му каже, не знам; али се црнац није мицао, као мртав. Два морнара морали су га однети као какву врећу доле на дно лађе, на место које је било за њега одређено. Два дана није хтео ништа да окуси; једва је по неки пут отварао очи. Његови другови у ропству, некадањи његови заробљеници, гледали су га с неким тупим чуђењем кад је дошао међу њих. И сад још уливао им је такав страх да нико није смео да се подсмехне невољи онога ради кога су сви они допали беде.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Како је са копна дувао повољан ветар, лађа је брзо одмицала од афричке обале. Будући већ без бриге да ће га ухватити енглеске крстарице, капетан је мислио једино на то какве га велике благодети чекају у колонијама у које је ишао. Његова абоносовина није на путу претрпела нимало квара. Нису се јавиле никакве заразне болести. Свега дванаест црнаца, и то најслабијих, умрло је од врућине: то је ситница. Да би његов људски товар осећао што мање замора на овом путу, Леду није заборављао да сваки дан изводи робове на кров. Наизменце, све по трећина ових злосрећника стајала је горе један сат, да се надише чиста ваздуха за цео дан. Један део момака наоружаних до зуба, пазио је на њих, бојећи се побуне; уосталом, ради сваке сигурности, никад им нису сасвим скидали ланце. По неки пут који морнар што је умео да свира у виолину приређивао им је читав концерт. Било је тада занимљиво видети како се сви ови црни људи окрећу свирачу, како с њихових лица постепено нестаје оног израза тупог очајања, како се слатко смеју и пљескају рукама кад им ланци не сметају. — И кретање је преко потребно за здравље; због тога је капетан Леду завео један необично користан обичај: терао је, наиме, често своје робове да играју, као што се терају да копају ногом коњи који имају да пређу на лађи далек пут.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Де, децо моја, играјте, проводите се, говорио је капетан громовитим гласом, фијучући једном грдно великом камџијом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И сироти црнци одмах би почели да ђипају и играју.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Неко време, због своје ране, Таманго није могао излазити. Најзад изиђе на кров; и одмах, подигавши поносито главу усред ове преплашене гомиле робова, погледа тужним, али спокојним погледом, на бескрајну пучину што је окружавала лађу; затим леже, или боље стропошта се на под од палубе, не хотећи чак ни да намести ланце да га мање жуље. Леду је седео на задњем узвишеном делу лађе и мирно пушио на своју лулу. Ајша, без окова, у господској аљини од плавог памучног штофа, с лепим папучицама од сахтијана на ногама, држећи у рукама послужавник са слатком ракијом стајала је покрај њега и дворила га. Било је очевидно да је вршила поверљиву службу код капетана. Један црнац који је јако мрзио Таманга, намигну му да погледа на ту страну. Таманго окрете главу, спази је и раздра се; и скочивши брзо као муња на ноге, полете ка задњем делу лађе, пре него што су морнари који су били на стражи могли да спрече тако голем преступ сваке бродарске дисциплине.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ајша! повика он громовитим гласом, а Ајша, запрепашћена, врисну: зар ти мислиш да у земљи код белих нема Мама-Јумба?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Морнари су већ били дотрчали са заманутим батинама; али Таманго, скрштених руку, и хладан као да је од камена враћао се мирно на своје место, док је Ајша, бризнувши у плач, изгледала као скамењена оним тајанственим речима.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тумач објасни ко је тај страховити Мама-Јумбо, чије је име само било у стању да изазове толики ужас.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— То је црначко страшило, рече он. Кад се који муж боји да му жена не уради оно што раде многе жене у Француској као и у Африци, он јој попрети Мама-Јумбом. Ја, који вам ово причам, ја сам видео Мама-Јумба, и разумео сам одмах лукавство; али црнци, како их је Бог дао просте, не разумеју ништа. — Замислите да се једног вечера, док су жене проводиле време у игри, у ''фолгору'', као што они кажу на свом наречју, наједанпут зачула из једне необичне густе и мрачне шумице нека чудновата музика, а нико није видео ко то свира; сви свирачи су били сакривени у шуми. Било је ту тршчаних свирала, дрвених добошића, ''балафоса'', и гитара направљених од пола тикве. Цео тај оркестар свирао је једну такву арију да би и ђаво стругнуо одатле и сакрио се под земљу. Жене нису још добро ни чуле ову свирку, а већ почеше да цепте од страха; хтедоше да умакну, али им мужеви не дадоше; знале су већ шта им се спрема. Наједанпут изиђе из шуме једна велика бела прилика, висока као највиши део наше катарке с главом великом као бучук, с очима широким као они отвори за једеке тамо напред на лађи, с чељустима као у нечастивог, пуним ватре. То се чудовиште примицало полако, полако; и одмаче се свега за стотинак метара од шуме. Жене су вриштале:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ево Мама-Јумба!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И драле су се као рибарке што продају острице. Онда им дужеви рекоше:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ајте, неваљалице, реците нам јесте ли се добро владале; ако слажете, ту је Мама-Јумбо да вас поједе овако живе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Било их је тако простодушних које су признале, и онда су их дужеви ваљано пропустили кроз шаке.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А шта је у ствари била та бела прилика, тај Мама-Јумбо? запита капетан.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Та̏  неки лакрдијаш који се замотао у велики бео чаршав и држао на једној великој батини шупљу бундеву са запаљеном свећом унутра: то му је била глава. Све то није баш Бог зна како смишљено, и не треба се много мучити да човек увиди сав тај црначки марифетлук. Али је ипак Мама-Јумбо леп проналазак, и ја бих волео кад би и моја жена веровала у њега.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Моја жена, рече Леду, ако се не боји Мама-Јумба, она се боји лесковака; јер зна добро како бих јој ја платио кад би јој нешто пало на памет да врда. Ледуови сви уопште нису нимало трпељиви; и ако ја имам свега једну руку, може и она још доста добро да витла корбачем. Али реците оном безобразнику тамо што говори о Мама-Јумбу, нека се добро пази и нека не плаши ову женицу, или ћу му тако истимарити ртењачу да ће његова црна кожа постати црвена као непечен розбиф.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Рекавши то, капетан сиђе у своју кабину, дозва Ајшу и покуша да је теши: али ни миловања, ни батине чак, јер човека на крају мора да изда стрпљење, нису могли да умире лепу црнкињу; потоци суза сливали су се низ њене образе. Капетан онда опет изиђе горе на кров, нерасположен, и изгрди дежурног заповедника брода због заповести коју је био издао у том тренутку.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Преко ноћи, кад су готово сви морнари спавали дубоким сном, они што су били на стражи чуше најпре неку озбиљну, свечану и тужну песму што је допирала одоздо из лађе а затим један страховит женски врисак. Мало затим, крупан глас капетана Ледуа који је псовао и претио, и фијукање његовог страшног бича, заорише се по целој лађи. После једног тренутка, све се опет ућутало. Сутрадан Таманго је изишао на кров с масницама на лицу, али онако исто поносит и одлучан као и пре.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чим га Ајша угледа, она му брзо потрча са задњег дела лађе где је дотле седела поред капетана, клече пред њега, и рече му гласом пуним скривеног очајања:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Опрости ми, Таманго, опрости ми!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго ју је читав минут гледао нетремице; затим, видевши да је тумач далеко, рече јој:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Турпију!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И онда опет леже на палубу окренувши леђа Ајши. Капетан је жестоко изгрди, чак је и опали неколико пута, и забрани јој да у будуће разговара са својим некадањим мужем; али му није ни на крај памети било да посумња штогод у оно неколико речи које су они рекли једно другом, и није ништа ни питао о том.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Међутим Таманго, затворен с осталим робовима, дан и ноћ наговарао их је да једанпут одважно прегну да поврате своју слободу. Говорио им је како је мали број белих, и обраћао им пажњу на то како њихови чувари сваког дана бивају све небрижљивији; затим, не изјашњавајући се сасвим, причао им је како ће он умети да их врати у њихов завичај, хвалио се како се добро разуме у мађији, у коју црнци верују сви од реда, и застрашивао их како ће се сам ђаво осветити свима онима који не пристану да га помогну у његовом предузећу. Своје беседе држао је само на пеулском дијалекту, који су знали већина робова, али који тумач није разумевао. Његов глас као доброг беседника, и навика робова да га се боје и да га слушају, притекли су не може бити лепше у помоћ његовој речитости, и црнци су наваљивали на њега да утврди један дан кад ће их ослободити из ропства, много пре него што је и он сам мислио да ће бити кадар да то учини. Завереницима је неодређено одговарао да још није дошло време, и да му ђаво, који му се јавља у сну, још није ништа рекао, али да треба да буду готови на први знак. Међутим није пропуштао ни једну прилику да не искуша с коликом пажњом чувари бде над њима. Једанпут, кад се један морнар, прислонивши пушку на ограду од крова, занео посматрајући једну гомилицу морских ласти што су се биле надале за лађом, Таманго узе пушку и стаде са смешним покретима да ради њоме сва она веџбања која је видео да раде морнари кад се веџбају. Мало после одузеше му пушку; али се он одатле уверио да ће је одсад моћи узимати, а да одмах не изазове никакву сумњу; и, кад буде куцнуо час да се послужи њоме, биће велики јунак онај који хтедне да му је отме из руку.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана Ајша му баци парче пексимита, давши му неки знак који је једино он разумео. У пексимиту је била једна турпијица: од ове алатке зависио је успех целе завере. Таманго се најпре добро чувао да не покаже турпију својим друговима; али, кад је пала ноћ, он стаде да шапуће неке неразумљиве речи, пратећи их чудним покретима. Мало по мало загревао се све више, док најзад није почео да виче. Кад га човек чује како диже и спушта глас, рекао би као да је заподео жив разговор с неком невидљивом личношћу. Сви су робови дрхтали, не сумњајући да је ђаво у тај мах међу њима. Таманго најзад прекиде овај призор кликнувши од радости:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Другови, узвикну он, дух кога сам заклињао дао ми је једва једанпут оно што ми је обрекао, и ја имам сад у рукама оруђе којим ћемо се ослободити. Сад вам треба још само мало храбрости, па сте слободни.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Он даде онима који су били око њега да опипају, и макар како да је подвала била проста, људи који су били још простији поверовали су у њу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;После дугог чекања освануо је велики дан освете и слободе. Завереници, везани међу собом свечаном заклетвом, углавили су били план после зрелога већања. Најодлучнији, с Тамангом на челу, кад буде дошао на њих ред да изиђу на кров, имали су да отму оружје од чувара; неколико других отићи ће у собу капетанову да узму пушке које су биле ту. Они који дотле буду истругали своје окове отпочеће напад; али, и ако се упорно радило неколико ноћи, највећи број робова није могао да узме јаког учешћа у борби. Због тога су тројица снажних црнаца добили дужност да убију човека који је у џепу носио кључ од окова, и да одмах ослободе своје оковане другове.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тoгa дана капетан Леду био је необично добре воље; против обичаја опростио је једном „малом“ који је заслужио камџију. Похвалио је официра који је био на стражи како је издао добру заповест, изјавио свима момцима да је задовољан, и рекао им да ће на Мартинику, на који ће ускоро приспети, сваки добити поклон. Сви морнари, потхрањујући тако пријатне мисли, удешавали су већ у памети на шта да употребе тај поклон. Мислили су на ракију и мартиничке мелескиње, кад видеше да се на кров попне Таманго и други завереници.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Они су били удесили да своје окове истружу тако да не изгледају пресечени, али су их међутим без по муке могли да прекину. Уосталом, тако су јако звекетали њима, да би човек, кад чује толики звекет, помислио да је од двапут тежих окова. Пошто су неко време удисали чист ваздух, узеше се сви за руке и стадоше да играју, док је Таманго почео своју породичну ратничку песму&lt;ref&gt;Сваки црначки поглавица има своју песму.&lt;/ref&gt;, коју је некада певао пре него што је полазио у бој. Кад су мало поиграли, Таманго, као да је мртав уморан, пружи се колики је дуг крај ногу једног морнара који се безбрижно био наслонио на ограду од крова; сви завереници учинише то исто. И тако је сваки морнар био опкољен са по неколико црнаца.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наједном Таманго, који је полако био прекинуо своје окове, раздра се јако — и тај његов узвик имао је да служи као сигнал —, повуче снажно за ноге морнара који је био крај њега, преврте га главачке, и, згазивши га ногом на трбух, оте му пушку, и уби из ње дежурног заповедника брода. У исти мах и сви остали морнари на стражи бише нападнути, разоружани и одмах затим поубијани. Са свију страна орио се ратни узвик. Најстарији морнар, у кога је био кључ од окова, погинуо је један од првих. Онда гомила црнаца преплавише кров. Они који нису могли да нађу никаква оружја дограбили су били полуге од чекрка или весла од чамца. И од тог тренутка с белима на лађи било је свршено. Ипак су се неколико морнара одупрли на задњем узвишеном делу лађе, али нису имали довољно оружја, и нису били одлучни. Леду је још био жив и није ни мало изгубио одважност. Видевши да је Таманго душа завере, мислио је да ће, ако убије њега, с његовим саучесницима свршити за час. Он му због тога полете на сусрет са сабљом у руци, дозивајући га из свег грла. Таманго одмах насрну на њ. Држао је једну пушку за крај од цеви и млатио њоме као каквим буздованом. Две поглавице погледали су се очи у очи на оном узаном пролазу што везује предњи узвишени крај лађе са задњим. Таманго удари први. Али се белац лако изви у страну и избеже ударац. Кундак, ударивши јако о даске, сломи се, и пушка се тако силно одби да испаде из руку Тамангових. Он је сад био без одбране, и Леду, са осмејком сатанске радости, дигао је већ био руку и хтео да га пробурази; али је Таманго био исто тако лак и хитар као и пантери у његову завичају. Он се баци у наручја свога противника, и ухвати га за руку у којој је држао сабљу. Један се упирао да не преда своје оружје, други да га отме. У тој страховитој борби падоше обојица; али је Таманго пао под Ледуа. Онда, не клонувши нимало духом, Таманго, стегнувши свога противника из све снаге, уједе га за гушу тако силно да крв шикну као да је какав лав забио своје зубе. Сабља испаде из малаксале руке капетанове. Таманго је зграби; затим, дигнувши се, с крвавим устима, и кликнувши победоносно, стаде брзо да боде свога већ полумртвог противника.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У победу се више није могло сумњати. Оно мало морнара који су остали живи покушаше да моле за милост устанике; али су сви били немилице измрцварени, чак и тумач, који им никад ништа није на жао учинио. Поткапетан је умро славно. Био се склонио на задњи крај лађе, крај једног од оних малих топова који се окрећу на стожеру на коме стоје, и пуне се картечом. Левом руком намештао је топ, а десном, у којој му је била сабља, бранио се тако добро да се читава гомила црнаца била искупила око њега. Он онда притисну обарачу од топа и начини усред ове густе гомиле један широк пролаз засут мртвацима и самртницима. Тренутак после, разнели су га на комаде.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад је леш и последњега белца, измрцварен и исецкан на парам-парче, био бачен у воду, црнци, сити освете, погледаше на лађина једрила, која као да су, непрестано надувана свежим ветром, још слушала њихове угњетаче, и водила победиоце, покрај њихове славне победе, у земљу где ће постати робовима.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ништа дакле нисмо учинили, помислише они тужно; да ли ће овај велики фетиш белачки хтети да нас врати у наш завичај, кад смо пролили крв његових господара?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Неколико њих рекоше да ће Таманго већ умети да га натера на послушност. И одмах зваху Таманга вичући јако.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Он се није журио да се појави. Нађоше га у крманошкој соби где стоји наслоњен једном руком на крваву сабљу капетанову; другу је расејано пружао својој жени Ајши, која ју је, клечећи пред њим, обасипала пољупцима. И ако је био радостан што је победио ипак је имао неко мрачно неспокојство, које се показивало у целом његовом држању. Како је био разумнији од осталих, он је боље и осећао сву тежину положаја.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Најзад је изишао на кров, правећи се спокојан, и ако није био. Стотину измешаних гласова наваљивало је на њ да узме управљати лађом; он се приближи крману полако, као да жели да одгоди мало тренутак који ће одлучити о величини његове моћи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На целој лађи није било ни једног црнца, макар колико глупа, који није приметио да известан точак и кутија што стоји спроћу њега утичу на кретање лађе; али је у овом механизму одувек лежала, за њих једна велика тајна. Таманго дуго гледаше у бусолу мичући уснама, као да чита слова што су на њој била исписана; затим принесе руку челу, и замисли се као човек који нешто рачуна у глави. Сви се црнци окупише око њега, разјапљених вилица, разрогачених очију, и не дишући пратили су му и најмањи покрет. Најзад, пола са страхом, пола са самопоуздањем, као сваки човек који хоће да уради нешто што не зна, он снажно повуче точак од крме.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Као што се какав огњевит хат пропне на ноге кад га мамузне његов несмотрен јахач, тако лепи брик „Узданица” поскочи по таласу кад га Таманго овако неразборито дрмну. Рекао би човек да је, гњеван, хтео да се зарије у вале, заједно са својим неуким корманошем. Како се наједанпут пореметио потребан склад између правца једрила и правца крме, лађа се нагну тако јако да је изгледало као да ће утонути. Њене дугачке лантине заронише се у море. Више људи претурише се; неколико их паде у воду. Али се ускоро лађа поносито диже на талас, као да хоће још једанпут да се ухвати у коштац са својом пропашћу. Ветар дуну двапут јачом снагом, и одједном, с ужасном праском, падоше обе катарке, скрхане скоро при дну, и прекрилише цео кров парчадима и као неком тешком мрежом од ужади.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Преплашени црнци утекоше у лађу вриштећи од страха; али, како ветар није више дувао у ветрила, лађа се диже, и таласи стадоше да је полако бацају час тамо час амо. Онда се најодважнији црнци попеше поново на кров и побацаше с њега све оне поломљене делове од катарки који су га закрчивали. Таманго се није мицао с места, налактио се био на орман с бусолом, и сакрио лице својом савијеном руком. Ајша је стајала покрај њега, али није смела да га ослови. Мало по мало црнци се приближише; онда се зачу потмуло роптање, које се одмах претвори у праву буру пребацивања и увреда.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Издајицо! варалицо! викали су они, ти си нам крив за све невоље, ти си нас продао белцима, ти си нас наморао да се бунимо против њих. Хвалио си се како умеш да управљаш лађом и обећао си да ћеш нас вратити у завичај. Ми смо ти, као праве будале, поверовали; и ево где сад умало нисмо сви главом платили због тога што си ти згрешио белачком фетишу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго поносито диже главу, и црнци који су били око њега устукнуше преплашени. Он дохвати са земље две пушке, даде знак својој жени да пође за њим, прође кроз гомилу, која се пред њим раствори, и упути се предњем делу лађе. Ту направи као неки опкоп од празних буради и дасака; затим седе усред овог бедема, одакле су претећи вирили бајонети његове две пушке. Оставише га на миру. Међу устаницима, једни су плакали; други, подигавши руке к небу, призивали су у помоћ своје и белачке фетише; неки су клечали пред бусолом, дивећи се њеном непрекидном кретању, и преклињали је да их врати у њихов завичај; неки су опет лежали по крову, суморни и утучени. Усред ових очајника, замислите још жене и децу који вриште од страха, и дваестак рањеника који преклињу да им се притекне у помоћ, али нико и не мисли да им помогне.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наједном се на крову појави један црнац; лице му је сијало од радости. Он објави да је пронашао место где су бели држали ракију; његова веселост и цело његово држање јасно су сведочили да ју је он и опробао. Чувши тај глас, несрећни црнци престадоше за часак да јаучу. Сви полетеше у лађин ћилер и напише се ракије. Сâт доцније, могао је човек да их види како скачу и смеју се на крову, и, пијани као стока, праве најгоре будалаштине. Док су они играли и певали, рањеници су стењали и јецали. Тако је протекао остатак дана и цела ноћ.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ујутру, кад су се разбудили, наступило је још веће очајање. Преко ноћ је био поумирао велики број рањеника. Лађа је пловила опкољена лешевима. Море је било бурно, а небо обавијено маглуштином. Искупише се да држе веће. Неколико почетника у мађији, који нису смели ни да прослове о својој вештини пред Тамангом, огледаше један за другим своје знање. Неколико пута преклињаху духове. Кад год покушај не успеваше, нада се губила све више. Најзад се опет стаде говорити о Тамангу, који још није био изишао из свога опкопа. На крају крајева, он је био највештији међу њима, и једини је још могао да их спасе из овог страховитог положаја у који су запали његовом кривицом. Један старац приђе му, носећи понуду за измирење. Он га замоли да изиђе и да им каже своје мишљење; али Таманго, неумољив као Кориолан, оглуши се о све његове молбе. Обноћ, усред највећега метежа, донео је колико му је било потребно пексимита и усољеног меса. Изгледао је решен да живи тако одвојен од свију.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ракије је било још. У њој бар човек заборавља и море, и ропство, и блиску смрт. И спава, снива о Африци, и види шуме са смолним дрвећем, колибе покривене сламом и баобабе чија се сенка пружа над целим селом. Синоћна теревенка опет поче. Тако прође неколико дана. Јаукали су, плакали, чупали косе, затим се опијали и спавали, тако им је текао живот. Неколико њих умреше од силног пића; неколико их скочише у море, или се прободоше мачем.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једно јутро Таманго изиђе из своје тврђаве и дође до пања који је остао од главне катарке.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Робови, рече он, Дух ми се јавио у сну и проказао ми како вас могу избавити одавде и вратити вас у ваш завичај. Својом незахвалношћу заслужили сте да вас оставим; али ми је жао ових жена и ове деце што јаучу. Ја вам праштам: почујте ме.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сви црнци оборише главу с поштовањем и начетише се око њега.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Бели, продужи Таманго, једини знају оне силне речи које покрећу ове велике дрвене куће; али ми можемо по својој вољи управљати овим лаким чуновима који личе на наше.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Он показа каик и друге чамце на брику.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Напунимо их храном, уседнимо у њих, и завеслајмо на ону страну одакле ветар дува; мој и ваш господар пустиће га нашем завичају.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Повероваше му. Луђег предлога није било. Не знајући да се служи бусолом, и под непознатим небом, он је могао само да лута насумце. У својој глави он је замишљао да треба само да весла напред, и да ће најзад тако наћи какву црначку земљу; јер црнци живе на целој земљи, а бели на својим лађама. То му је његова мајка причала.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ускоро је све било спремно да се укрца; али видеше да су каик и свега један чамац здрави. То је међутим било сасвим мало за осамдесет црнаца од прилике колико их је још остало у животу. Ваљало је оставити све рањенике и болеснике. Већина замолише да их убију пре него што се растану од њих.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Два чамца, која су спустили у воду с грдном муком и страшно их претоварили, оставише лађу и навезоше се на бурно море, које је сваки час хтело да их прогута. Онај мали чамац одмаче први. Таманго је с Ајшом сео у каик, који је, тежи и претоваренији, јако био заостао. Још се чуо лелек оних неколико несрећника што су остали на крову од брика, кад један прилично снажан талас удари каик с бока и напуни га водом. За трен ока, он потону. Они с малог чамца видеше шта ове снађе, и веслачи запеше свом снагом да одмакну, бојећи се да не морадну примити кога из потопљеног каика. Готово сви они који су били усели на каик подавише се. Свега њих десет-дванаест успеше да се врате на лађу. Међу њима били су Таманго и Ајша. Кад се сунце смиривало, видеше како мали чамац нестаде са видика; али шта је с њим после било, не зна се.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Зашто бих мучио читаоца описујући му одвратне призоре глади? Двадесет душа од прилике збијених на узаном простору, које је час бурно море бацало тамо-амо, час пекло врело сунце, отимали су се сваки дан о оно нешто мршавих остатака своје заире. За свако парче пексимита ваљало се тући, и слабији су умирали, не због тога што су их јако убијали, већ због тога што им нису дали да једу. После неколико дана, на крову брика „Узданица” били су још у животу само Таманго и Ајша.

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи, море је било бурно, ветар је фијукао силно, а помрчина је била тако густа да се с крме није могао видети кључ лађин. Ајша је лежала на једном душеку у соби капетановој, а Таманго је седео крајње ноге. Обоје већ одавно нису ни речи проговорили.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Таманго, викну најзад Ајша, све ово што патиш, ти патиш ради мене…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Не патим ја, обрецну се он. И баци на душек, крај своје жене, пола пексимита који му је још остао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Узми то себи, рече она отурујући благо пексимит; ја нисам гладна. А и зашто да једем? Зар ми није стигао последњи час?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго се диже не одговоривши ништа, попе се поводећи се на кров и седе крај једне сломљене катарке. Приклонивши главу на груди, звиждукао је своју породичну песму. Наједном се зачу један јак узвик горе, над фијуком морског ветра; и појави се светлост. Он чу и друге узвике, и једна велика црна лађа промаче брзо поред његове; тако близу да му ветрилске мотке прођоше изнад саме главе. Он виде само два лица осветљена једним фењером који је висио о катарци. Ови људи викнуше још једанпут, и одмах затим њихову лађу дохвати ветар, и она ишчезе у помрчини. Без сумње су морнари који су стајали на стражи били приметили ову разбијену лађу; али, како је била бура, њихов брод није могао да се окрене. Тренутак после, Таманго виде како севну пламен и чу кад опали топ; затим виде како севну пламен на једном другом топу; али, не чу пуцањ; после и не виде више ништа. Сутрадан, ништа на видику није било никаког јера. Таманго опет леже на свој душек и заклопи очи. Његова жена Ајша умрла је те ноћи.

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не знам колико времена после, једна енглеска фрегата, „Белона”, угледа једну лађу без катарки и, како је изгледало, без морнара. Неколико људи приђоше јој на каику и нађоше на њој једну мртву црнкињу и једног црнца тако измршавог, да је наличио на мумију. Био је обезнањен, и душа му је већ била дошла у подгрлац. Хирург га узе, стаде да га лечи, и кад је „Белона” приспела у Кингстон, Таманго је био здрав као дрен. Казаше му да им прича о себи и оној лађи. Он им рече све, у колико је и сам знао. Колонисти с острва говорили су да га треба обесити као црнца који се дигао на устанак; али гувернер, неки душеван човек, заузе се за њ, налазећи да се његова кривица да оправдати; јер, на крају крајева, он се послужио само законитим правом одбране; а после, они које је поубијао били су сви Французи. С њим су онда учинили онако као што се ради са свима црнцима који се нађу на коме узапћеном црначком броду: дали су му слободу, то ће рећи узели су га да ради за државу; али је имао тридесет пара на дан и храну. Био је врло личан човек. Пуковник седамдесет петог пука виде га једанпут и узе га да удара у тасове у пуковској војној музици. Научио је нешто мало енглески, али га није никад говорио. У накнаду за то пио је преко мере рум и ракију од шећерне трске. — Умро је у болници од запаљења плућа.

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извори ==
1905. ''Српски књижевни гласник'', Књига ХIV, Број 5, 6, 7. Стр. 341—349, 417—424, 503—509.

{{ЈВ-аутор|Светислав А. Петровић|1945}}

[[fr:Colomba et autres contes et nouvelles/Tamango]]</text>
      <sha1>04igvafk7thh4ov9vbn5h180eon5zf5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зимње вече</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60006</id>
    <revision>
      <id>145343</id>
      <parentid>142869</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:00:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145343</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1989" sha1="kidw597ol915dseq2ovc1yhp1wq5hzz" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Зимња ноћ (''-{Зимний вечер}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Војислав Илић
| година= 1825
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
:Бура небом маглу свија, 
:Вихорове снежне плете, 
:Час ко дивља звер завија, 
:Час заплаче као дете.
:Час високо сламе диже 
:И зашушти кровом горе,
:Час ко путник задоцњени 
:Закуца нам у прозоре.

У собицу нашу малу 
Са тишином тама пала…
Моја стара, што си тужно 
Код прозора заћутала? 
Ил' си, добра друго моја, 
Хуком буре заморена? 
Или дремаш жалостиво 
Уз зврјање твог вретена?

:Пијмо, бедне младости ми 
:Другарице најмилија! 
:Пијмо сјада… Где је пехар 
:Биће срца веселија! 
:О сеници пој ми, што је 
:Живовала преко мора, 
:О девици, што јʼ на воду 
:Ишла чим забели зора.

Бура небом маглу свија, 
Вихорове снежне плете —
Час ко дивља звер завија, 
Час заплаче као дете. 
Пијмо, бедне младости ми 
Другарице најмилија! 
Пијмо с јада… Где је пехар? 
Биће срца веселија… 
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 25. фебруар 1899. Број 24.

{{ЈВ-аутор|Војислав Илић|1894}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Војислав Илић]]</text>
      <sha1>kidw597ol915dseq2ovc1yhp1wq5hzz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Село (Пушкин)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60022</id>
    <revision>
      <id>145351</id>
      <parentid>142082</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:04:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145351</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4516" sha1="7i7mmpk3jmxdfks2u0kiynzuxr93v86" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Село (''Деревня'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Милорад Митровић
| година= 
| белешке=
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
&lt;center&gt;'''Село'''&lt;/center&gt;
Срдачно те здравим, мој кутићу знани, 
Уточиште мира, надахнућа, рада, 
Где нечујним током теку моји дани, 
:::::У срећи, без јада.
Твој сам: јер промених грешне царске дворе,
И раскошне гозбе и заблуде њине
За тишину поља и шуштање горе,
Где ће дух слободан кʼо орʼо да сʼ вине.
Твој сам: јер ја волим овај вртић мрачни
Са његовим хладом и безбројним цветком,
Ту ливаду лепу окићену плашћем,
Где потоци шуме по шевару ретком.
Ту преда мном свуда стоје слике живе:
Два језера бистра у дољи се плаве, 
Где се бела једра кад и када јаве; 
А иза њих шуме и дугачке њиве; 
У даљини мноштво разбацаних кућа, 
Крај обала росних белоруна стада,
Ту млинови многи и стаје од прућа,
Све трагови сами обиља и рада. 
Овде ослобођен од таштина празни, 
Ја се учим наћи у истини дражи, 
И ценити веру, коју душа тражи, 
И не чути ропот незналица разниʼ, 
На смирену молбу саучешћа дати,
:::::И с презрењем глати 
Злочинца, илʼ луду с неправедним сјајем.
Пророци векова, ту ја питам вас — 
Кад се летњег дана под лиснатим сплетом. 
У самоћи дивној и у миру светом 
Још јасније чује ваш утешни глас: 
Јер он гони снажно сан суморни, лени, 
И на рад ме креће, а унилост гуши, 
И те ваше мисли творачке и смеле 
Сазревају тада дубоко у души… 
Алʼ ужасна мисо овде душу слама: 
Усред цветних поља и зелених гора, 
Свуд пријатељ људства угледати мора: 
Убиствени призор незнања и срама. 
Не марећ за сузе, не чујући писку, 
Одређено само неком судбом пуком: 
Ту власништво дивље у безбоштву ниску 
Све отима, граби насилничком руком: 
И рад и својину и радничко време, 
Под фијуком бича погнуто за плугом, 
Ту се ропство вуче по браздама туђим 
:::::И печали другом.
Ту се јарам тегли све до гроба хладна, 
Ту не гаји нико ни љубав, ни наде, 
Ту расту и цвате девојчице младе 
За насладу гнусну господара гадна. 
А отаца седих узданица драга:
Ти синови млади, та смена и снага, 
Од свог дома бежи и светом се вије 
Да умножи робље великашког прага… 
О, што немам гласа, што у срца рије! 
Што ми груди гори узалудни жар, 
Зашто немам страшни речитости дар?… 
Да лʼ ћу видетʼ, друзи, ослобођен народ 
Да лʼ ће кадгод ропство на миг царев пасти, 
И да ли ће једном и над земљом нашом 
Засијати зора слободе и части?}}&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. април 1899. Стр. 434–436.

{{ЈВ-аутор|Милорад Митровић|1907}}

[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Милорад Митровић]]</text>
      <sha1>7i7mmpk3jmxdfks2u0kiynzuxr93v86</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60028</id>
    <revision>
      <id>145350</id>
      <parentid>142955</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:04:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145350</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1346" sha1="efgm5da65rf7rplait7lmefu4rnztrr" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Руслан и Људмила]] &lt;br /&gt; (''-{Руслан и Людмила}-'') 
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
|
| '''Садржај'''
| [[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма прва|-{Песма прва}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма друга|-{Песма друга}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма трећа|-{Песма трећа}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма четврта|-{Песма четврта}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма пета|-{Песма пета}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма шеста|-{Песма шеста}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{Википедија|Руслан и Људмила}}
{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Драгутин Илић]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]</text>
      <sha1>efgm5da65rf7rplait7lmefu4rnztrr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шкотска песма</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60044</id>
    <revision>
      <id>145355</id>
      <parentid>142867</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:07:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145355</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1310" sha1="61em6ecpn86o5n1x4vkpgmb0nf9dyww" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Шкотска песма (''-{Ворон к ворону летит}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Војислав Илић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Лете врaни врх ата́ра, 
Један другом проговара: 
Знаш ли, вране, где би пали? 
Где би мало поручали?

Одговара вран с далека: 
Ја знам где нас гозба чека; 
Под ракитом у пољима
Убијени витез има.

Ко га уби и рад чега, 
То зна соко више њега, 
Знаде коњиц без коњика, 
И невеста младолика.

Сив је соко одлетео, 
На коњица душман сео, 
А невеста болећива 
Жали мртва — чека жива!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 2. март 1899. Год. III, Број 30. Стр. 235.

{{ЈВ-аутор|Војислав Илић|1894}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Војислав Илић]]</text>
      <sha1>61em6ecpn86o5n1x4vkpgmb0nf9dyww</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песник (Пушкин)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60045</id>
    <revision>
      <id>145346</id>
      <parentid>141304</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:02:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145346</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1319" sha1="mle3zo3fmzgvrswjniniiykmks715op" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Песник (''-{Поэт}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Димитрије Димитријевић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Док песника не позове 
На пир свети Аполон, 
У болове и у бриге 
Малодушно тоне он. 
Дотле света лира ћути, 
Душа сања хладни сан, 
Ништавији по сто пути 
Од свег света он је сам.

Алʼ кад песник с неба чује 
Силног бога свети глас, 
Песма тад му одјекује 
Ко клик орла поврх нас. 
Тад му громом песма груне, 
И не види овај свет, 
Тиранина песмом куне 
Што слободу спута клет.
Препун туге песник јури 
У дубраве зелен хлад, 
Или с песмом хита бури, 
Ту с таласом ствара склад.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 7. јануар 1899. Год. III, Број 4. Стр. 27.

{{ЈВ-аутор|Димитрије Димитријевић|1952}}</text>
      <sha1>mle3zo3fmzgvrswjniniiykmks715op</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песма о свечаности Нероновој</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60046</id>
    <revision>
      <id>145368</id>
      <parentid>144580</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:19:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145368</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6062" sha1="3yoa2cwiquiyjlambp59iovu571mjv4" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Песма о свечаности Нероновој (''-{Un chant de fête de Néron}-'')
| одељак= 
| аутор= Виктор Иго 
| преводилац= Јован Скерлић 
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
О, друзи, нас чама мучи, мудрац се клони ње, —
Ходите видети празник, на којʼ вас зовем све. 
Нерон, господар света и хармоније Бог, 
Даваће сјајну гозбу у славу скиптра свог.
И кʼо што певају Јонци певаће и он сад,
Уз звучну своју лиру божански свиће склад.

Весео позив нек вас доведе у тачни час.
И боље, сјајније, лепше, гостићу тада вас 
Од Грка Агенора, Паласа, роба мог… 
И на тој свечаној гозби сваки ће минут јад.
И Диогена мудрог хвалиће Сенека тад, 
Пијућʼ фалериско вино из златног пехара свог.

Дођʼте. Пред вама, друзи, синуће цео Рим.
На кулу ја ћу сести и веселићу се тим. 
Гледаћу озго с трона, што златом трепти сав, 
Како је смешна борба, што бију мрав и лав: 
Данас ће циркус бити, тај седмобрежни Рим, 
Нека се он данас бори са морем пламеним.

Господар света хоће, господар селене све 
Да се отргне од чаме и сете, што га тре. 
Он треба да баца муње као што чини Бог. 
Ходите… мрак је пао… ево вам празника мог! 
И хидра огромна, пламен, почиње страшни бој 
Подиже већ мрачна крила и ватрен језик свој.

Ах! Чујте потмули жубор, гледајте густи дим. 
Видите људе, где јуре кʼо сенке кроз тај Рим. 
Самртни мир је настʼо, а за њим страховит лом. 
То стубови и аркаде грме у паду свом 
И река од бронзе куља кроз пепʼо и кроз жар, 
Пламене таласе ваља у хучни у Тибар.

Пропаде јаспис и мрамор, порфир, статуе те. 
И ако богови беху сада је пено све. 
А знајте, божја је казна у овом ћефу мом. 
И све је прогуто пожар у страшном ходу свом.
И ветар у плам дува и шири рујни сјај,
Те ко ватрена бура изгледа пожар тај. 

О, горди Капитолу, збогом, теби је пламен гост! 
Сулином водоводу Коцитов раван је мост. 
Ја, Нерон, тако хоћу… и нека све падне сад! 
Добро је… још нека пламен прождире овај град. 
Погледај само, о, Риме, владару свету свом, 
Ту сјајну дијадему на гордом челу твом!

Сибиле, прича вели, ко дечко слушах то, 
Дале су гордоме Риму трајање вечито. 
И да ће живети вечно тај седмобрежни град 
И када нестане њега, нестаће света тад. 
Још колико часова, друзи, питам вас сада ја, 
Трајаће гордом Риму његова вечност та?!

О, мрачна када је поноћ, како је диван плам! 
На овој слави мојој завиди Херострат сам! 
И шта се мене тиче презрено робље то 
Нек бежи испред плама, нек носи живот гô 
Круну ми са чела скинʼте, јер овај пламен клет, 
Што Рим у пепʼо ствара, мог цвећа пржи сплет… 

Прсне ли капљица крви по руху, илʼ по тлу, 
Ви критским руменим вином сперите мрљу ту. 
Јер изглед крви драг је само човеку злом… 
И с тога скримо јаву пијанком разблудном 
Ако би дирнуле кога жртавâ муке те 
Нек хучном песмом тада угуши у себи све.

Рим ја кажњавам сада, и с правом светим се тим, 
Јер се у њему диже неверног тамњана дим 
Крај светог Јупитера мрскоме Христу том. 
Ал’ ја ћу требити губу у гордом Риму свом.
Ја свога хоћу храма и хоћу бог да сам ја!
Јер нема у подлих људи већ доста богова!… 

И ја ћу срушити Рим, па лепшим дићи га тад, 
Али бар сад нека буде бунтовног крста пад; 
Хришћана нек није!… Идите, побите све! 
У њима Рим нек види сав узрок ватрете. 
Истребите их!… Робе, додај ми ружа сплет… 
О, како мирише лепо ружица, красни цвет!… 
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 14. фебруар 1899. Год. III, Број 19. Стр. 145.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}

[[Категорија:Француска поезија]]

[[fr:Odes et Ballades/Un chant de fête de Néron]]</text>
      <sha1>3yoa2cwiquiyjlambp59iovu571mjv4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сужањ (Пушкин)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60047</id>
    <revision>
      <id>145352</id>
      <parentid>142866</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:04:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145352</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1397" sha1="0z55zywj50qcispr1jd1ksmapkn4j47" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Песник (''-{Узник}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Војислав Илић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Седим за решетком сред тамничног мрака. 
А млађани оро, син слободног зрака, 
Мој жалосни садруг, крили узмахује 
И крваву храну под прозором кљује…

Кљује и баца је… гледа окну горе 
И њега ко̂ мене исте мисли море; 
Криком ко̂ да вели: нешто бʼ рећи имо̂: 
Слобода је мила… хајдʼ да полетимо!
 
Та време је, хајте! Полетимо, брате, 
Тамо где се горе за облаком јате, 
Тамо где се море кроз плавило сија, 
Тамо где летимо — само ветар и ја.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 23. фебруар 1899. Год. III, Број 23. Стр. 179.

{{ЈВ-аутор|Војислав Илић|1894}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Војислав Илић]]</text>
      <sha1>0z55zywj50qcispr1jd1ksmapkn4j47</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сат (Горки)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60048</id>
    <revision>
      <id>145363</id>
      <parentid>139826</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:16:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145363</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="523" sha1="7mv5r4kdxpodrtrvwc7qm6aixfi91w2" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Максим Горки|Максим Горки]]
| [[Сат (Горки)|Сат]] (''Часы'')
| -{Превео: Мих. О. Глушевић}- 
|
| Садржај:
| [[Сат/I|-{I}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Сат/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Сат/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Сат/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Сат/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Сат/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Сат/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Сат/VII|-{VII}-]]&lt;br&gt;
[[Сат/VIII|-{VIII}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

[[ru:Часы (Горький)]]</text>
      <sha1>7mv5r4kdxpodrtrvwc7qm6aixfi91w2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кан и син</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60057</id>
    <revision>
      <id>145362</id>
      <parentid>140517</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:15:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145362</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="22502" sha1="r90mwplljv0n8t9vqtef6z01o73p9s1" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Кан и син (''-{Хан и его сын}-'')
| одељак=
| аутор=Максим Горки
| преводилац=
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;…Био у Криму један кан. Звао се Мосолајма ел Асваб и имао сина Толаика Алгалу…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Овим речима отпоче Татарин, слепи просјак, једну од старих легенада тога полуострва, које је пуно оваквих успомена. Наслонио се беше на стабло мрке боје једнога јагодовог дрвета.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;По каменим развалинама од времена урнисане канове палате, поседала око приповедача гомилица Татара, у дугачким шареним доламама и преко њих златом извеженим комоткама. Било је вече. Сунце се лагано спуштало у море. Његови црвени зраци пресецали су тамну масу лишћа, које покрива развалине и одмараху се као блештећа светла места на камењу обраслом маховином и повијеном витим гранама зеленога бршљана. Међу гранама оближње групе јаворова вио се поветарац. Њихово је лишће треперило и жуборило, чуло се као да се невидљиви поточићи из ваздуха сливају.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Слепчев је глас био тих и дрхтао је. На лицу као у камену урезаном и борама на њему огледао се неми мир. Речи, које је као на памет изговарао, текле су саме једна за другом, те се пред слушаоцима стварала слика давно минулих дана, пуних снаге и осећаја.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Кан је био остарио“ причаше слепац, „али му је харем био пун жена. Све су оне љубиле старца, јер је у њему било још снаге и жара, а његова миловања беху нежна и ватрена. Жене ће увек љубити онога, који уме да их снажно милује, па ма он био сед, ма му лице пуно бора било; пошто је лепота у снази а не у њежном лицу и црвеним образима.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кана су љубиле све, он опет љубљаше само једну, робињу козакињу, из степе поред Дњепра. Њу он миловаше увек радије од свију других жена свога великог харема. У харему је било три стотине жена све лепих као пролећно цвеће. Живише оне туна у свакој радости и задовољству, јер је кан наређивао да им се готове сва могућа укусна и слатка јела и дозвољавао да играју и веселе се кадгод им је воља.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Своју козакињу опет позивао је кан често на своју кулу, са које је био диван изглед на море и у којој је било спремљено све што треба задовољној и срећној жени. Беше туна слатког јела и свакога ткива, злата и драгог камења разне боје, свирке и лепих тица из далеких земаља а и ватреног миловања заљубљеног кана. На кули је проводио он са њоме често пута по читаве дане, те се тако одмарао на плодовима свога вредног и труднога животнога рада. Знао је он, да му син Алгала неће осрамотити канство, јер ено га где као вук лови по руским степама, враћајући се увек са богатом пљачком, новим женама и новом славом, остављајући за собом страх, пепео, крв и лешине.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једном се врати Алгала са свог јуначког похода на Русе. Приредише велике свечаности у његову част. Поглавари са целог острва скупише се на ту част. Било је ту чашћења, весеља и витешких игара. Гађало се стрелама, заробљеницима у очи, да се опроба снажна мишица, понова се пило и славио храбри Алгала, страх непријатељев и стуб канства. А стари се кан радовао слави свога сина. Топло је било старцу око срца, гледајући у своме сину таквог јунака и знајући да ће, кад он, старац, умре, бити канство у добрим и снажним рукама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Баш му је годило што то зна, па да би и сам показао колико воли свога сина, са пуним пехаром у руци, овде на свечаности, пред свима поглаварима и бекама, устаде и рече:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Алгала ти си добар син! Нека је слава Алаху и буди хваљено име пророково.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сви хвалише име пророково у снажном хору. Кан продужи: „Алах је велики! Још за живота обновио је младост моју у моме храбром сину. Ја већ гледам својим старачким очима, како ћу, кад једном очи склопим и црви ми срце гристи започну, и даље живети у своме сину. Алах је велики и Мухамед његов прави пророк! Имам доброг сина: рука му је чврста, срце јуначко, памет бистра… Кажи сине, шта желиш да ти дам? Кажи Алгала, даћу ти све што зажелиш…” 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Још не одјекнуше ни последњи звуци са усница старога хана а Толаик се нагло подиже. Црне му очи синуше као у сокола и светлише као море по ноћи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Дај ми робињу козакињу, господару и оче мој.”
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кан застаде, поћута само за тренутак, колико да умири срце своје — и пошто је поћутао рече јасно и одлучно:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Узми је! Кад свршимо част узми је… Лице храброга Алгале осу необична радост, соколове очи севаху, исправи се у свој величини својој и рече оцу, кану:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Ја знам шта ми поклањаш господару и оче мој. Ја знам. Роб сам твој — син твој. Ево ти моје крви, узми је кап по кап стотину ћу смрти претрпети за тебе.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Мени ништа не треба!” одговори кан и седа круна, многогодишње славе и великих дела, клону му на прса.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У скоро довршише част и кренуше заједно, ћутећи из палате ка харемлуку. Ноћ је била тавна. Ни месеца ни звездица на небу, сакрио их беше густи вео црних облакова. Иђаху дуго по мраку, док ће рећи кан ел Асваб:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Дан за даном часи живот мој… све лакше куца старачко срце моје… све је мање жара у мојим грудима. Светлост и топлину души мојој даје само ватрено миловање моје младе робињице. Кажи Толаиче, кажи ми зар баш не можеш без ње? Узми стотину других, узми све остале моје жене, само ми њу остави.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Толаик Алгала ћути — само уздану.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Моји су дани избројани… Колико ћу још лазити по земљи? Последња радост мога живота, она је — то руско девојче! И кад ње нестане, ко ће ме још љубити — мене старца, ко? Ни једна више Алгала!…”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Алгала ћути.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Како могу живети кад знам да је ти грлиш, да она теби пољупце даје! Пред женом нема разлике отац и син. Пред женом смо ми сви људи, сине мој… У тузи ћу скончати живот свој… Боље да ми се понова отворе све старе ране и потоцима љусне крв из њих, боље да не преживим ову ноћ сине мој!”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Његов син ћути… Застадоше на вратима харемлука, стоје неми, главе им клонуле на прса. Свуд у наоколо помрчина, по небу се вију облаци, ветар креће гране по дрвећу, изгледа да им неку песму поје.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Ја је одавна љубим, оче…” изусти тихо Алгала.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Знам… али знам и то да те она не воли” одговори кан.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Срце ми пуца кад само на њу помислим.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„А са чега је пуно моје срце!”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Понова заћуташе, Алгала уздану.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Истина је дакле што ми мудри мула приповедаше. Жена је мука човекова. Кад је лепа многи је желе, те јој муж мучи муку велике љубоморе, кад је ружна опет човек пати завидећи другима. Ако није ни лепа ни ружна, човек је најпре начини лепом и пошто се увери да је погрешио, опет пати са ње, са жене.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Мудрост не лечи срчане болове” проговори кан.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;
„Оче! имајмо сажаљења према нама самима.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кан подиже главу и гледаше тужно свога сина.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Да је смакнемо” прозбори Алгала.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Ти волеш више себе него ли и њу и мене” рече кан после малог размишљања.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Па и ти тако.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Да, тако је и ја тако” рече тужно кан. Туга га је створила дететом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Смакнимо је.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Не могу ти је дати, не могу” опет кан.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„А ја не могу више без ње — ишчупај ми срце, или ми је дај”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кан ћути.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Бацимо је у море.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Бацимо је у море” понавља кан као одјек, речи свога сина.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Уђоше у харемлук. Затекоше је где спава на богатом миндерлуку. Застадоше пред њом и посматраше је дуго. Староме кану потекоше сузе низ образе, низаху се као бисерна зрна по сребрној бради. Сину засветле очи, шкрипећи зубом угушује своју страст и стаде будити козакињу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она се трже и на лепом, као зора ружичноме лицу, засијаше два плава неба њезиних очију. Алгалу није приметила, те пружи медене уснице кану.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Пољуби ме стари мој соколе.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Спреми се… поћи ћеш с нама” рече јој кан лагано.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сад је тек приметила Алгалу и сузе у очима свог старог сокола… Мудра је била на мах је све разумела.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Ево ме” рече. „Ево ме… ни једном ни другом?… јел те… тако сте решили. Па тако и треба да суде они, који су јаког срца. Ево ме.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ћутећи кренуше сви троје мору. Ишли су танком стазицом ветар је хукао, страшно хукао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она је била слабачка девојче; брзо се уморила; али је била и поносна, није им се хтела одати.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Канов син примети где она нешто заостаје па ће рећи:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Бојиш ли се.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Пресече га само оком и показа крваву ногу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Ходи, ја ћу те понети“, рече Алгала и пружи руке према њој. Она само обисну о врат свога старога сокола. Кан је као перо подиже и понесе је. Она седе на његове руке и склањаше гранчице на путу да га не би уболе у око.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Идоше доста дуго и већ се чује у даљини морски шум Толаик је ишао иза њих те ће рећи:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Пусти ме да прођем напред, већ сам два пут потезао нож да те закољем.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Прођи… За ту твоју намеру бог ће те казнити или опростити… како он хоће. Ја као отац праштам ти… Ја знам шта је љубав.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И ето већ ту пред њима је море. Ту доле празно, црно, бескрајно. Чак доле у дубини разбијају се вали о стење а доле је тако мрачно, ладно и ужасно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Збогом” рече кан и пољуби девојче.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Збогом” рече Алгала и поклони се дубоко пред њом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она пође, погледа тамо доле где вали своју страшну песму певају, ухвати се за груди и узмаче натраг.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Баците ме” рече им.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Алгала пружи руке према њој и зајеца. Кан је узе на руке, притиште снажно на груди, пољуби, диже преко главе и баци у дубину.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тамо доле у дубини певају вали своју силну песму. Снажна ли је та песма, те обојица не дочуше како је слетела доле у море. Ни гласка баш ничега. Кан се спусти на камено стење и немо гледаше час доле у тамнину, час у даљину, где се море с облацима меша, одакле се јека таласова чује и ветар дува, те му браду у прамење дели. Толаик непомична стена, стоји поред њега и покрио лице рукама. Време пролази, ветар гони по небу облаке један за другим. Црни ли су и тешки ови облаци, баш ко мисли остарелог кана, што лежи на стењу, над морем.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Оче! хајдемо“, отпоче Толаик.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Чекај” прошапута кан, као да нешто ослушкује. И опет пролази време и још увек ударају вали тамо доле а ветар прелеће са стене на стену и ромори по дрвећу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Хајдемо оче.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Чекај још мало.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Још је неколико пута узвикивао Алгала „хајдемо оче.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кан се не миче с места, са кога је изгубио сву радост својих последњих дана.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И најзад — пошто све мора имати свога краја, устаде он снажан и поносан. Сакупи обрве и мукло рече:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Хајдемо!”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Пођоше, али за мало па опет застаде.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Зашто пођох и где ћу ја, Толаиче” упита он свог сина. „Нашто ми је више живот, кад је сав мој живот она била! Стар сам, више ме нико љубити неће; а кад некога нико не љуби — од тога није мудро што живи на свету.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Имаш славу, имаш богаство, оче!”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Дај ми само један пољубац са њених усана и на част ти све. — Све је остало мртво, само је женина љубав жива. Где нема таке љубави — онде нема ни живота за човека, он је просјак и тужни су његови дани. Збогом сине мој, нека те благослов алахов прати и по дану и по ноћи.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кан окрете лицем к мору.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Оче” викну Толаик.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Даље не имађаше шта да каже јер се човеку, на кога се смрт смеши, и нема шта да каже, нема ничега што би му повратило понова љубав ка животу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Пусти ме.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Боже.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Он зна.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Брзим корацима приближи се кан обронку и скочи у дубину. Син га не задржа а и не би га могао задржати. И опет се ништа не чу с мора — ни гласка ни шума од пада кановог. Само су валови и даље шумили и зукали своју дивљу песму.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Дуго је гледао Толаик Алгала доле у дубину и најзад гласно уздану:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Алах подари и мени тако снажно срце!”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Затим га нестаде у ноћној тами.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;…Ето тако је умро кан Мосолајма ел Асваб… а у Криму постаде кан Толаик Алгала.

== Извор ==
''Дело'', септембар 1903. Књига 28. Свеска 3. Стр. 329-335.

[[ru:Хан и его сын (Горький)]]</text>
      <sha1>r90mwplljv0n8t9vqtef6z01o73p9s1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пред животом</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60060</id>
    <revision>
      <id>145364</id>
      <parentid>140234</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:16:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145364</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7281" sha1="qj1sca8f74urpjh4wy38qq7m4qmlfkf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Пред животом (''-{Перед лицом жизни}-'') 
| одељак=
| аутор=Максим Горки
| преводилац=Ђакомо
| белешке=}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Лицем у лице, према опором и суровом Животу стајаху два човјека. Њих живот бијаше обмануо.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Шта чекате ви од мене? упита их Живот — и један од њих започе с упорним гласом:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Опорост твојих противности ми је одвратна; мој разум се узаман упире, да продре у смисао бића, и мој дух је пригушен тамном неизвјесности. Па и ако ми разум каже да је човјек најсавршенији од свију створова…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ама, зашто ти мене тражиш? прекину га Живот немирно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ја хоћу среће!?… и да би је могао остварити, треба да изравнаш и да помириш два противна начела у мојој души, а то су: моје „хоћу!” и твоје „требаш”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ти мораш да желиш једино оно што треба за мене да радиш; одговори му Живот сурово.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Не! ја не могу желити да будем твоја побједа! узвикну човјек. Ја, који би хтио да господарим, ја сам осуђен да живим под ропством твојих закона — зашто?…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тȁ објасни му мало лакше, рече онај који стајаше нешто ближе Живота. Али се овај не обазрије на тај његов приговор, већ продужи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ја мислим, да имам бар права живјети упоредо с мојим жељама. Ја не ћу да будем ником по дужности ни брат нити његов слуга, већ по мојој рођеној вољи и увиђавности, не покоравајући се ником, једино моме располежењу. Ја нећу, да друштво располаже са мном и да му ја служим као какав мртав камен, који ће да навали на грађење тавница своје среће. Ја сам човјек; ја сам душа; ја сам дух и ја треба да будем слободан!…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Стој! рече Живот с једним леденим осмјехом. Много си говорио и све што имаш још да ми кажеш већ ми је познато. Ти тражиш слободу. Добро. Зашто да је не добијеш! Хајде да се хрвемо. Однеси мегдан; постани мој господар и ја ћу ти бити роб. Тȁ, ти већ знаш с каквом се ја благошћу покоравам побједиоцима! Али, треба побједити! Осјећаш ли се довољно снажним да ме на мегдан позовеш, те да те ослободим тога ропства?! Јеси ли увјерен да ћеш нада мном однијети и побједу? Имаш ли повјерења у своју снагу?…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— И човјек одговори забринуто:&lt;br /&gt;
Ти ме доведе у сукоб с мојом најчистијом унутрашњости; ти си заоштрио моју свијест која као оштрица душе проваљује у најдубље бездане мога бића пригушујући га.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Тȁ скреши му то мало одважније, шта му се ту ваздан жаљакаш, умијеша се његов друг.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али овај продужи:&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Нека ми твоја тиранија бар даде спокојство! Ох, пусти ме да бар окусим срећу!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Живот се насмија неким осмјехом, сличном хладноме одбљеску мраза.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Кажи ти мени ово: Да ли ти од мене захтјеваш; или молиш милост?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Милост! тражим милост! одговори човјек као одјек.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ти, даклен, кумиш и преклињеш, просјаче од заната! — али знај биједниче! Живот не дијели милостиња. А затим, зар се не сјећаш, да једно слободно биће а да ништа не мољака узима само моје поклоне!?… Ти, ти си само мој ћеиф; род моје воље. Једино је слободан онај, који се може уздржату од свих жеља, да се потпуно жртвује једној јединој изабратој мети. Јеси ли ме разумио?… А сада: марш!… одлази!&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И човјек разумједе. Повуче се као какво послушно псето. Дође машући репом до нога Живота, да понизно скупља мрвице од његове гозбе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А тада мутни поглед суровог Живота паде на онога, који му још ништа не рече и чије црте лица изражаваху доброту.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Што ћеш ме ти молити!?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ја, не молим никог, ја захтјевам!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А, шта ли то?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Гдје је правда? Дај ми је!… затим ћу да узмем све сам. Сад ти захтјевам само правду. Ја сам дуго са стрпљењем чекао и то у бризи, у ноћи без сна и одмора. Чекао сам, али је дошао час!… Гдје је правда? Амо с њом!…&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Узми! Ето ти је — нȁ! одговори живот немарно.

== Извор ==
''Срђ'', 28. фебруар 1905. Год IV. Бр. 3. и 4. Стр. 121–122.

[[ru:Перед лицом жизни (Горький)]]</text>
      <sha1>qj1sca8f74urpjh4wy38qq7m4qmlfkf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тамница (Горки)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60066</id>
    <revision>
      <id>145365</id>
      <parentid>139828</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:17:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145365</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="761" sha1="bz795gncpucn3j20ute4ub1wo50u5hn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Максим Горки|Максим Горки]]
| [[Тамница (Горки)|Тамница]] (''-{Тюрьма}-'')
| -{Превео: В. Б.}- 
|
| Садржај:
| [[Тамница (Горки)/I|-{I}-]]
}}
&lt;Center&gt;
[[Тамница (Горки)/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Тамница (Горки)/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Тамница (Горки)/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Тамница (Горки)/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Тамница (Горки)/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Тамница (Горки)/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Тамница (Горки)/VII|-{VII}-]]&lt;br&gt;
[[Тамница (Горки)/VIII|-{VIII}-]] &lt;br&gt;
[[Тамница (Горки)/IX|-{IX}-]]
&lt;/Center&gt;

[[ru:Тюрьма (Горький)]]</text>
      <sha1>bz795gncpucn3j20ute4ub1wo50u5hn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Срећа (Верлен)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60086</id>
    <revision>
      <id>145370</id>
      <parentid>140283</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:22:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145370</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5738" sha1="kup5ov0v8ljcnkizir2de3ippqnti3t" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Срећа (''-{Bonheur}-'')
| одељак= 
| аутор= Пол Верлен
| преводилац= Е. Н. 
| година=
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Љубав према Отаџбини је прва љубав и последња љубав после љубави према Богу, то је ватра која се пали кад засветли дан у којем наш поглед сја као небесни пламен, то је као дан крштења божанским капцима дечјих очију, као шум зоре у ушима тек отвореним, то је ваздух који као цвет испуњује груди, пролећни ваздух испуњен мирисом румени.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Дете расте, осећа земљу под својим корацима како га носи, уљуљкује, како га, добротворка, храни и како му, благотворна, о обедима гаси жеђ ликером, слашћу и духовним сјајем.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Онда дете постаје младић или девојка, и док расте његово тело пуно дражи, његова душа извија се из круга породице и тражи сродну душу, тело које обавија, и кад је нашло ту душу и то тело, оно рађа другу децу, цвеће цвећа из кoјег ће се опет развити млада и мила башта поколењА, која остају овде и не одлазе другде.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Човек има свој позив а жена свој, и свако од њих иде својим путем. Жена, неодмењена чуварица огњишта преко целог дана, чува у ноћи непорочност као свети пламен, — човек је обузет ван куће тешким старањима: радови, реч коју води с поуздањем у оно што она вреди — реч строга и поштена и блага, и опора према лажним беседама, и тек ноћ га враћа у загрљај драгих руку.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Обоје, тако мирољубив је њихов земаљски пут, умреће благословени синовима и стари у отаџбини.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али, нека црни демон, Рат, подбоде обода, нека се рођени ваздух обоји црвеним одблесцима покоља, нека туђин крочи на старо хранилачко тле, — као народи свију крајева, као Сарагоса, Москва, као Рус, Шпањолац, као Француска из Деведесет Треће, — човек ће, изненада озарен величином, подићи се на своје дело, и трагичан, и класичан, и врло јак, и врло миран, бориће се за своју кућу или ће се тући за своју раку, умреће мислећи на своје, или ће им задобити победу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ако надживи, почеће ток свакидашњег живота, подизаће своју децу у страху Бога предакâ и процветаће његове љубави у крилу жене занете узвишеном игром.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Зрело доба је доба строгих мисли, брижних нада, завидљивог пријатељства, то је и час накупљених праведних мржњи, и кад на јавном месту, капути и блузе, несагласни грађани у гласним борбама (и како јако болним за њихово братство!) отржу дужности и права — о, не ради добити већ ради строге правичности — он учествује са свирепим, али светим бесом у својем срцу, плачући што убија али страшан, и убијајући без милости, као у другим биткама, док око њега крв прска у млазевима. 
Убивен, његово име — славно или не — остаје честито. Прогнаник или не, он умире срећан, у сваком случају, што је свој живот и све посветио Светом Месту, које га је од малог веселог дечка учинило човеком и свим.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Његова удовица и његови мали сачуваће његову успомену, земља ће бити лака овом верном детету тамо где ћe благи ветар Отаџбине, у наборима славе, дрхтати као застава сва задахнута Њоме.

== Извор ==
*''Српски књижевни гласник'' 1. фебруар 1913. Књига XXX, Број 3. Стр. 192-193.

[[Категорија: Пол Верлен]]

[[fr:Bonheur (Verlaine)/L’amour de la Patrie est le premier amour]]</text>
      <sha1>kup5ov0v8ljcnkizir2de3ippqnti3t</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Савитри</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60088</id>
    <revision>
      <id>145371</id>
      <parentid>140284</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:23:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145371</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1506" sha1="kwpx8gmdwb33xcxbls1fua33o7c2vzx" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Савитри (''-{Çavitrî}-'')
| одељак= 
| аутор= Пол Верлен
| преводилац= Е. Н. 
| година=
| белешке=
}}
(Маха-Барата)&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Да спасе свога мужа, Савитри се заветова да стоји, три цела дана и три целе ноћи, мирно, и да не покрене ноге, груди или очне капке: укочена, како рече Вјаса, као колац.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ни твоји свирепи зраци, Курја, ни умор који у поноћи просу Чандра по врховима, не ослабише — у њиховом узвишеном напору — мисао и пут жене са племенитим срцем.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;…Нека нас обвија заборав, мрачни и суморни крвник, или нека упире на нас своје горке стреле завист — као Савитри, учинимо се неосетљивим, — само, као она имајмо у души узвишен смер.

== Извор == 
*''Српски књижевни гласник'' 1. март 1913. Књига XXX, Број 5. Стр. 350.

[[Категорија: Пол Верлен]]

[[fr:Poèmes saturniens (1902)/Çavitrî]]</text>
      <sha1>kwpx8gmdwb33xcxbls1fua33o7c2vzx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сумрак мистичног вечера</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60089</id>
    <revision>
      <id>145372</id>
      <parentid>140285</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:24:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145372</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1271" sha1="60gcgv005ulx0kzpyegm5fwp4p29kyk" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сумрак мистичног вечера (''-{Crépuscule du soir mystique}-'')
| одељак= 
| аутор= Пол Верлен
| преводилац= Е. Н. 
| година=
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Успомена са Сумраком румèни и дрхти на ватреном видику распламтеле Наде која одмиче и расте као тајанствен застор на којем се пуно цвећа — георгина, љиљан, лала и љутић — лелуја у сплету, и кружи посред болешљивог издисања тешких и топлих мириса, чији отров — георгина, љиљан, лала и љутић — потапајући моја чула, моју душу и мој разум, меша у бескрајну несвестицу Успомену са Сумраком.

[[fr:Poèmes saturniens (1902)/Crépuscule du soir mystique]]

== Извор ==
*''Српски књижевни гласник'' 1. април 1913. Књига XXX, Број 7. Стр. 512.

[[Категорија: Пол Верлен]]</text>
      <sha1>60gcgv005ulx0kzpyegm5fwp4p29kyk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бели месец</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60090</id>
    <revision>
      <id>145373</id>
      <parentid>140282</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:25:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145373</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1033" sha1="bsdotaj8lpoueps9kef0xf6qx2501st" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Бели месец (''-{La lune blanche}-'')
| одељак= 
| аутор= Пол Верлен
| преводилац= Е. Н. 
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
:Бели месец светли у шуми; са сваке гране полази један глас испод грања.
:О драга.
:Рибњак, као дубоко огледало, одблескује сенку црне врбе у којој ветар плаче…
:Сањајмо: то је час.
:Пространа и нежна благост као да слази са небесног свода који звезда боји дугиним бојама…
:То је прекрасан час.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'' 1. април 1913. Књига XXX, Број 7. Стр. 512.

[[Категорија: Пол Верлен]]

[[fr:La Bonne Chanson (1891)/La lune blanche]]</text>
      <sha1>bsdotaj8lpoueps9kef0xf6qx2501st</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Болес</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60093</id>
    <revision>
      <id>145366</id>
      <parentid>141444</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:18:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145366</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7631" sha1="sa3y27hvrarlv2bmvxmbnmtofqrrwkc" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Болес (''Болесь'')
| одељак=
| аутор=Максим Горки
| преводилац=Косара Цветковић
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Неком приликом причаше ми један познаник ово: „Као студенат, у Москви, случајно сам становао заједно са једном од „оних”… ти већ знаш… Била је Пољкиња, звала се Тереза. Висока, снажна бринетка, црних састављених обрва, лица крупна и груба као секиром одељана. Био ми је страшан и поглед њених мрких очију са живинским сјајем, и њен крупан басовит глас, манири као извошчика, и укупно сва њена крупна мускулозна фигура као у какве продавачице с трга. Врата од моје собе била су према њеним. Никад своја врата нисам хтео отворати кад сам знао да је она код куће. Разуме се, такав је случај био редак. Понекад се сусретнемо на степеницама, или напољу, а она се осмејкује на мене, чини ми се, некако стрвно, цинички. Често сам је виђао пијану, ружна погледа, разбарушену, с неким особито непријатним осмехом…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Да сте здраво, пане студенте! — ословила би ме тада, па се глупо засмеје, те само појача моју нестрпљивост према себи. Иселио бих се, те да се избавим таких сусрета и поздрава, али моја собица беше врло пријатна, с прозора је простран изглед, а улица врло мирна… па сам тога ради трпео и ову непријатност.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног јутра лешкарећи на кревету тражим какавгод разлог да не идем на предавања, кад — врата се отворише и та несносна Тереза с прага одбасира:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Да сте здраво, пане студенте!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Шта желите? — запитам. Видим, лице јој збуњено, молећиво… лице код ње необично.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Видите, пане, хоћу да вас молим за једну ствар… Та, учинићете ми то!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ја лежим, ћутим и мислим: превара! Ни више ни мање оглед моје чистоте! Држи се, Јегоре!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Морам, видите, да пишем кући, — рече она, и то врло молећиво, тихо, кротко.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Е, помислим, да те ђаво носи, изволи само! Устанем, седнем за сто, узмем хартију и рекнем јој:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Одите овамо, седите и диктујте…&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она уђе, пажљиво седне на столицу и гледа ме као молећи за опроштај.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Еле, кому писмо?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Варшавском пругом, у град Свјенцјане, Болеславу Кашпуту…&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Шта да пишем… говорите…&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Мили мој Болесе… срце моје… Мој верни драгане… Нека те чува мати божја! Златно срце моје, што тако дуго ниси писао својој голубици Терези која за тобом чезне и тугује?…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Умало се не засмејах. Голубица што тугује има дванаест вершка &lt;ref&gt;16-ти део аршина.&lt;/ref&gt; у висину, по један пуд у свакој песници, а лице тако црно као да је та голубица целог века чистила димњаке, а никако се није умила! Савладам се којекако па запитам:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А ко је тај Болест?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Болес, пане студенте! — као да јој беше криво на мене што сам то име тако изопачио. — Болес, мој вереник…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Вереник?!?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А што се пан толико чуди? Зар ја, девојка, не могу имати вереника?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она — девојка?!… Лепо!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— О, зашто! Бива свашта… А је ли одавно ваш вереник?…&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Шеста година…&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Охо-хо!&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Него, написасмо писмо. Писмо, кажем вам, тако нежно и љубавно, да бих се радо мењао с тим Болесом, кад писачица не би била Тереза, него нека друга, помања и ситнија од ње.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Баш вам од срца хвала, пане, за ову услугу! рече — Тереза клањајући се. — Можда бих и ја вама могла чим послужити?&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Не, не, хвала лепо!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Можда су пану подеране кошуље или панталоне? Осећам да ми овај мастодонт у сукњи натера боју у лице. Доста оштро изјавим, да немам потребе у њеним услугама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Оде…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Прођоше до две недеље… Вече. Седим крај прозора, звиждућем и мислим чиме да се разгалим? Досадно је, време ружно, никуд ми се не иде, па, сећам се, забављао сам се аналишући сам себе. И то је доста досадно, али ништа друго ми се није ни хтело. Отворише се врата, — хвала Богу! неко долази…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Пане студенте, не бавите се зар никаквим хитним послом?&lt;br /&gt;

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Нова искра'', 1. новембар 1911. Број 11. Година III, Стр. 321-324.

{{ЈВ-аутор|Косара Цветковић|1953}}</text>
      <sha1>sa3y27hvrarlv2bmvxmbnmtofqrrwkc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145367</id>
      <parentid>145366</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:18:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145367</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7635" sha1="3obilv4l61qnjfx34loadgpjkt8o5ps" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Болес (''-{Болесь}-'')
| одељак=
| аутор=Максим Горки
| преводилац=Косара Цветковић
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Неком приликом причаше ми један познаник ово: „Као студенат, у Москви, случајно сам становао заједно са једном од „оних”… ти већ знаш… Била је Пољкиња, звала се Тереза. Висока, снажна бринетка, црних састављених обрва, лица крупна и груба као секиром одељана. Био ми је страшан и поглед њених мрких очију са живинским сјајем, и њен крупан басовит глас, манири као извошчика, и укупно сва њена крупна мускулозна фигура као у какве продавачице с трга. Врата од моје собе била су према њеним. Никад своја врата нисам хтео отворати кад сам знао да је она код куће. Разуме се, такав је случај био редак. Понекад се сусретнемо на степеницама, или напољу, а она се осмејкује на мене, чини ми се, некако стрвно, цинички. Често сам је виђао пијану, ружна погледа, разбарушену, с неким особито непријатним осмехом…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Да сте здраво, пане студенте! — ословила би ме тада, па се глупо засмеје, те само појача моју нестрпљивост према себи. Иселио бих се, те да се избавим таких сусрета и поздрава, али моја собица беше врло пријатна, с прозора је простран изглед, а улица врло мирна… па сам тога ради трпео и ову непријатност.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног јутра лешкарећи на кревету тражим какавгод разлог да не идем на предавања, кад — врата се отворише и та несносна Тереза с прага одбасира:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Да сте здраво, пане студенте!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Шта желите? — запитам. Видим, лице јој збуњено, молећиво… лице код ње необично.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Видите, пане, хоћу да вас молим за једну ствар… Та, учинићете ми то!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ја лежим, ћутим и мислим: превара! Ни више ни мање оглед моје чистоте! Држи се, Јегоре!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Морам, видите, да пишем кући, — рече она, и то врло молећиво, тихо, кротко.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Е, помислим, да те ђаво носи, изволи само! Устанем, седнем за сто, узмем хартију и рекнем јој:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Одите овамо, седите и диктујте…&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она уђе, пажљиво седне на столицу и гледа ме као молећи за опроштај.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Еле, кому писмо?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Варшавском пругом, у град Свјенцјане, Болеславу Кашпуту…&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Шта да пишем… говорите…&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Мили мој Болесе… срце моје… Мој верни драгане… Нека те чува мати божја! Златно срце моје, што тако дуго ниси писао својој голубици Терези која за тобом чезне и тугује?…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Умало се не засмејах. Голубица што тугује има дванаест вершка &lt;ref&gt;16-ти део аршина.&lt;/ref&gt; у висину, по један пуд у свакој песници, а лице тако црно као да је та голубица целог века чистила димњаке, а никако се није умила! Савладам се којекако па запитам:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А ко је тај Болест?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Болес, пане студенте! — као да јој беше криво на мене што сам то име тако изопачио. — Болес, мој вереник…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Вереник?!?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А што се пан толико чуди? Зар ја, девојка, не могу имати вереника?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она — девојка?!… Лепо!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— О, зашто! Бива свашта… А је ли одавно ваш вереник?…&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Шеста година…&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Охо-хо!&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Него, написасмо писмо. Писмо, кажем вам, тако нежно и љубавно, да бих се радо мењао с тим Болесом, кад писачица не би била Тереза, него нека друга, помања и ситнија од ње.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Баш вам од срца хвала, пане, за ову услугу! рече — Тереза клањајући се. — Можда бих и ја вама могла чим послужити?&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Не, не, хвала лепо!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Можда су пану подеране кошуље или панталоне? Осећам да ми овај мастодонт у сукњи натера боју у лице. Доста оштро изјавим, да немам потребе у њеним услугама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Оде…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Прођоше до две недеље… Вече. Седим крај прозора, звиждућем и мислим чиме да се разгалим? Досадно је, време ружно, никуд ми се не иде, па, сећам се, забављао сам се аналишући сам себе. И то је доста досадно, али ништа друго ми се није ни хтело. Отворише се врата, — хвала Богу! неко долази…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Пане студенте, не бавите се зар никаквим хитним послом?&lt;br /&gt;

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Нова искра'', 1. новембар 1911. Број 11. Година III, Стр. 321-324.

{{ЈВ-аутор|Косара Цветковић|1953}}</text>
      <sha1>3obilv4l61qnjfx34loadgpjkt8o5ps</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Анџело</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60095</id>
    <revision>
      <id>145336</id>
      <parentid>142949</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T12:57:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145336</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40242" sha1="nwag6oxe86al5vzqnko1h20qtwajjnq" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Анџело (''-{Анджело}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Дучић
| година=
| белешке=
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
&lt;center&gt;'''ПРВИ ДИО'''&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;'''I'''&lt;/center&gt;
У једноме граду Италије срећне, 
Дужд добри и стари некад мирно влада.
Свог народа бјеше отац чедољубив, 
А друг мира, знања и праведног рада.
:Али јача сила не хтје слабих рука, 
А он сав доброти предао се био. 
Љубљаше га народ алʼ га се не боја! 
И сурови закон дрʼјемао је тиô
:У пресуди старца, кô у подне мртво 
Што у сјенци тавној дрʼјема звијер стара, 
За лаганим скоком и за смјелим ловом 
Немајући више ни воље ни жара.
:И с тугом и болом и сам сазна старац: 
Унуцима с дједом све је већа мука; 
Груд дојиље дјеца да испише давно, 
А суд правде сједи прекрштених рука.

&lt;center&gt;'''II'''&lt;/center&gt;
:И није једанпут, раскајањем смућен, 
Поништен поредак, правосуђе јавно 
Ускрснути хтио. Алʼ како?… Зло, порок, 
Што мучањем суда оснажи се давно —
:Да на једном казни!? То би свима било 
Неправо и чудно… И Дужд дуго стари 
Размишљаше тужан, заман гонећʼ бригу, 
Што мир старих дана неспокојством квари. 
:И рʼјеши се најзад: да рукама другим 
Преда власти бреме. Па смјело међʼ људе 
Нов господар закон да уведе сталан 
И да свима тада крут и оштар буде.

&lt;center&gt;'''III'''&lt;/center&gt;
:Тад Анџело неки бјеше човјек познат 
Са снажног искуства и сурове ћуди. 
Венô је у послу учењу и посту, 
А с морала оштрог цјењаху га људи.
:Сав стјеснивши себе у законȃ међе, 
Бјеше мрачног чела, воље вјечно јаке… 
И Дужд стари њега намјесником назва, 
Дарујућʼ му снаге и милости сваке. 
:И давши му свугдје безгранична права
За сву бригу више не хтје ни да мари:
И без збогом иком, incognito, самац, 
Путовати пође кô паладин стари.

&lt;center&gt;'''IV'''&lt;/center&gt;
:Али тек што ступи Анџело на владу, 
Све потече другим поретком и током: 
Правосуђе силно из санка се прену, 
Да зло свако људско будним прати оком.
:И на све пијаце, умукле од страха, 
Сваког петка казне загрмише љуто, 
А преплашен народ зачуо је с болом 
Гдје прозбори закон што јʼ одавна ћутô.

&lt;center&gt;'''V'''&lt;/center&gt;
:Но међу тим старим законима мртвим, 
Љут је један закон упућивô владу: 
Прељубника сваког да самрћу казни, 
О чем нико никад не слуша у граду.
:Тек Анџело мрачни, из законȃ хрпе, 
На страх градских лола, открио га бјеше. 
Али свʼјет га ипак испуњаватʼ не хтје,
Нитʼ без љутог збора пустити га хтјеше: 
:— Да хакнемо пакост! Размажени народ 
Обичаје своје сматра као права, 
И слободно који над законом строгим 
Трче као миши око лʼјеног лава!… 

&lt;center&gt;'''VI'''&lt;/center&gt;
:Али жагор живи развио се свуда —
Смијаше се младеж и роптаху људи, 
Не штедећи смʼјехом ни велможу строгог; 
Но узаман подсмʼјех и узаман труди: 
:Под сјекиру први с луде глава паде 
Млад Клавдије неки, патриције знани, 
Раскалашни живот што прекинутʼ не хтје, 
Већ навике своје гонећʼ на тенани, 
:Он Ђуљету неку, љепотицу њежну, 
Страшном грʼјеху нагна на стрмене путе 
У нади да блудним сувременим стањем 
Оправда пред свјетом своје грʼјехе љуте. 
:Али љубав страсна, безгранична, тајна, 
Не могоше вјечно скриватʼ се од људи: 
И свједоци, што их затекоше једном, 
Зовнули су закон да грјешнику суди.

&lt;center&gt;'''VII'''&lt;/center&gt;
И несретник, чувши глас рʼјешења страшног, 
Обореног чела у тамницу крете, 
И слушајућʼ тешко сажаљење свијех, 
Туговаше горко. Но путем га срете
:Млад скитница један — Луцијо се зваше, 
Лакрдијаш, лола, али добре душе.
– „Друже, рече Клавдијʼ, преклињем те, иди 
С гласовима овим што се градом чуше 
:Мојој сестри младој у манастир свети
И реци јој — самрт да јој брата чека; 
И реци да пође за спасење моје 
Да умоли кога. Или сама нека
:Намјеснику иде… Мој Луцијо, у ње 
Има много ума и искуства сретна; 
Бог јој даде рʼјечма убједљивост, сладост! 
Али и без рʼјечи њена младост цвјетна 
:Умекшаће срце окорелих људи!…” 
— „Хоћу, друже врли!…” И лола се крете, 
Хитајући журно, да куцне на врата 
Обитељи свете.

&lt;center&gt;'''VIII'''&lt;/center&gt;
:::::::Дивна Изабела
С монахињом старом сједила је млада — 
Побожно тог дана постригла је косе 
И о томе с њоме зборила је сада.
:Док Луцијо нагло зазвони и уђе… 
Из решетке смјерне, у побожне сате, 
Поздрави га тихо са наклоном мирним 
Поклоница млада: — „Ког тражите брате?…” 
:— „О дјевојко, (судим по ружичном лицу, 
Да дјевојка јеси збиља и у ствари), 
Не могу ли доћи дивној Изабели 
Дом освећен овај коју скрива стари?
:Њој ме посла амо њен несретни братац…” 
— „Несретни? А зашто?… Шта је с њиме, збори, 
Ја сам сестра њему!” — „Збиља? врло радо!
Поздравља вас лʼјепо. А да вас не мори. 
:Љубопитство дуже, нећу да вам дуљим 
Вʼјест, с којом сам дошô. Па слушајте веће: 
Ваш је брат у апсу…” — „Зашто?…” — „За то, душо 
Да сам мјесто њега, камо лʼјепе среће!…” 
:И тада се пусти у подробни опис, 
Што је са наготе мало жесток био, 
За невино ухо поклонице младе; 
Али с пажњом она слушала је тиô,
:Без притворног гњева, чуђења и стида. 
Њена мисȏ бјеше као етер чиста, — 
Празном рʼјечју, злошћу, свјет непознат њојзи, 
Не смути јој душу што чедношћу блѝста.
:— „А сад, рече момче, да Анџела гордог
Умекшате молбом, остало је јоште! 
И ето вам сада шта мољаше братац 
Своју сестру пуну чара и милоште…” 
:— „Боже, рече она, у ријечи моје 
Кад бих могла само да положим наду!” 
— „О, сатане сумње, одговара овај, 
У срце без страха уздању не даду!…
:Алʼ идите преда њ, а по мени знајте, 
Пред човјеком само мома клекла је ли, 
Заплакала тихо, замолила њежно, 
Кȏ Бог што је један, даће све што жели!…” 

&lt;center&gt;'''IX'''&lt;/center&gt;
:Опрости се она од матере часне
И с Луцијом вјерним изиђе из врата… 
:Па клекнувши смјерно, својом молбом благом 
Намјесника гордог мољаше за брата.
:— „О дјевојко, суров глас Анџела рече, 
Не можеш га спасти. Твој је братац мио 
Одживио живот. И мора да умре!…” 
И заплакав горко, поклонив се тиȏ,
:Изабела дивна спреми се да пође —
Алʼ Луције добри задржа је сада. 
— „Не идите, шапну, — молите га опет, 
И молбама тихим, пуним туге, јада,
:Тражʼте милост њему. Плачʼте! Сузе, пјене, 
И сву мудрост женску употребʼте саде! 
Али ви сте хладни, кȏ на врху игле 
Да вам рʼјечи ваде!…&quot;

&lt;center&gt;'''X'''&lt;/center&gt;
:::::::И поново она,
Хватајућʼ се плашта, уплакана, блʼједа, 
Усрднијем збором стидљиво мољаше 
Страшног извршача закона и реда.
:— „Вјеруј мени, рече, нити царска круна 
Ни владарско жезло, величања гласи, 
Господаре свјетске и велможе силне 
Као милосрђе не може да краси! 
:Но мој братац да је кȏ ти, силни, што си, 
А ти да си Клавдиј, — могȏ би у свему
Да онако сгрʼјешиш, — алʼ он не би био
Теби тако страшан, кȏ ти према њему!…” 

&lt;center&gt;'''XI'''&lt;/center&gt;
:::::::И укором њеним
Анџело се смути. А поглед, пун мрака, 
Сад засја и сʼјевну. — „Преклињем те, иди!…” 
Алʼ с усана њених топла ријеч, лака,
:Течаше све даље. — „О, смилуј се, рече, 
И помисли Онај, што у страшној сили 
Прашта души нашој, да нас грјешне суди 
Без милости своје, — гдје би тада били?… 
:Размисли, — па љубав пренуће ти срце 
И милост са уста прозбориће твојиʼ, 
Па да спазим грјешна нови човјек тада 
Да преда мном стоји…

&lt;center&gt;'''XII'''&lt;/center&gt;
:::::::Он одврати хладно:
— „Иди, твоје молбе узаман су редом! 
Не ја, закон казни. Нећеш спасти брата, 
Он умире сјутра у освитку блʼједом!…
Изабела: У освитку, сјутра? Не, о страшни, неће!
Још он није спреман… О, помисли прије: 
Мој несретни братац умријети мора 
За грʼјех, за којʼ нико никад кажњен није.
'''Анџело''': Закон није досад умирао никад, 
Спавао је само и сада се тргȏ.
'''Изабела''': О, милостив буди!
'''Анџело''': Не! 
Јер допуст грʼјеха то је преступ власти! 
Кажњавајућʼ једног, тисуће ћу спасти!…
'''Изабела''': Ти изричеш први ту запов'јест страшну, 
А мој брат да први њена жртва буде! 
Не, милостив буди! Илʼ зар твоја душа 
Не погрʼјеши никад? Испитај је туде: 
::Да ли мисȏ која сред дубине њене 
::Не тињаше никад да се на зло крене!?…

&lt;center&gt;'''XIII'''&lt;/center&gt;
:Дубока и силна њега прожма језа. 
И пође. — „О, стани! кличе она живо, 
— Врати се и почуј. Великијем даром 
Обдарићу тебе… Нек ти није криво, 
:Јер он није сјајан, но часан је, добар, 
Моћан да те споји с вјечним небом горе: 
Молитве ћу своје да приносим за те 
У поноћи глухој, у свитање зоре… 
:Молитвама среће, љубави и мира, 
Пред судиштем страшним куда сви идемо! 
Молитвама давно умрлих за земљу
А живих за небо!…” Смућено и нʼјемо, 
::Назначи јој само: „сјутра, до виђења!” 
::Пошавʼ мутном духу да тражим смирења.

&lt;center&gt;'''ДРУГИ ДИО'''&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;'''I'''&lt;/center&gt;
:Анџело ваздан суморан и ћутљив, 
Сједио је самац. А по души широм 
Само једно мисо̑! Сву ноћ санак њежни 
Уморене веђе не дотаче миром.
:— Но шта ово значи?… премишљаше сјетно, 
Љубим ли је збиља, кад ми срце жуди
Да је чујем опет и засладим поглед 
Незином милотом; када вјечно блуди
:За њом душа моја?… За красотом силном 
У саблазан до сад никада не кренуʼ 
Алʼ девојком чедном понижен сам сада 
А пред собом видим само слику њену… 
:Заљубљени човјек увʼјек ми је био 
И чудан и смјешан. Знадох слʼјепо тада 
Да његовом само безумљу се дивим!
А гле мене сада… 

&lt;center&gt;'''II'''&lt;/center&gt;

Хтједе да се моли.
Расијане рʼјечи дигоше се горе —
Но говорећʼ с небом и вољом и мишљу 
Он хиташе њојзи. И кад туге море 
:Прели му се душом, он бесвјесно, тихо, 
Спомињаше Бога. А све јаче, јаче, 
Грʼјех у срцу кипља. Но душевна борба 
Неком тајном силом крʼјепити га заче.
:Владање и снага у том мутном часу 
Несносна му поста као стара књига 
Прочитана давно. Тугујући горко 
Од свог достојанства ко од тешког ига
:Спасти се је хтио; а озбиљност своју 
Бесмислено којој дивљаху се људи 
Не цјењаше више, сравњућʼ је с пером, 
Што гоњено вјетром по ваздуху блуди.
— — — — — — — — — — — —
И сутрадан туде млада Изабела 
Са Анџелом гордим опет се је срела.

&lt;center&gt;'''III'''&lt;/center&gt;

Анџело: Шта ћеш
'''Изабела''': Вољу твоју дошла сам да чујем
Анџело: (Ох кад би је знала!…) Не треба да живи 
Твој несретни братац!… А мого̂ би… 
'''Изабела''': Зар нема проштења за оно што скриви?
Анџело: Проститʼ? А шта има теже измеђʼ људи 
Од гнуснога грʼјеха. Зло је лакше свако 
'''Изабела''': Да тако се горе на небеси суди 
Али гдје на земљи?
'''Анџело''': Зар ти мислиш тако?
А реци ми шта би одабрала сада 
Када би на избор пружили ти двоје 
Пуститʼ га… Илʼ спасти — жртвујући себе 
И гријеху тʼјело предавајућʼ своје?… 
'''Изабела''': Изгубити тʼјело готова сам прије 
Него своју душу.
'''Анџело''': Сад о души није 
Тумачење овдје. Опет ћу ти казʼти: 
Брат ти је на казну осуђен. Зар није 
Милосрђе право и грʼјехом га спасти?
'''Изабела''': Да, спремна сам увијек да пред Богом вјечним 
Одговарам душом. Алʼ у свему томе 
Вјеруј, нема грʼјеха. Ту је само милост. 
А ту грʼјеха није… Милост брату моме!…
'''Анџело''': Хоћеш ли га спасти када милост моја 
Са грʼјехом на једној одмјери се мјери? 
'''Изабела''': Спасење мог брата, мој нека је гријех! 
Ако ли је гријех, дане и вечери 
Молићу се тада.
'''Анџело''': Не, послушај мене.
Ја видим из ове домислице честе, 
Да илʼ ме не појмиш, илʼ не ћеш да појмиш. 
Ево знај: твој братац осуђен је.
'''Изабела''': Јесте.
'''Анџело''': И смрт му је страшну одлучио закон. 
'''Изабела''': Јест, сасвим је тако.
'''Анџело''': Али да је збрише
Тек је један начин… (Рад бих на ствар прећи 
А ја само питам и баш ништа више!…)
:Но да почнем: онај, што би мого̂ само,
(И миљеник реда, озбиљан по чину, 
Законе тумачећʼ, преступном и жарком 
Жељом гоњен теби, сву оштрину њину
:И ужасну смисо̑ умекшатʼ би хтио!) 
И морао збиља спасти брата, ти си,
Алʼ пропашћу својом!… Шта ми велиш на то? 
За спас његов канда ти одлучна ниси!? 
'''Изабела''': За спас његов, вјеруј, траг крвави бича 
Понʼјела бих мирно, легла у гроб свети
Алʼ оскврнитʼ себе… 
::Анџело: Знај, он ће умрʼјети!
'''Изабела''': О па нека, шта је 
Пут ће љепши за се тим најзад да нађе. 
Алʼ бешчашћу сестре душу спасти неће!
И кад би за навʼјек изгубитʼ ме моро̂ 
Радије ће једном и у смрт да креће.
'''Анџело''': Зашто онда рече нечовјечан да је 
Глас закона био? Жестоко си знала 
Нас окривитʼ свијех. Да лʼ то бјеше давно? 
Не, малочас закон тираном си звала
:И грʼјех брата свога поштовала скоро.
'''Изабела''': О, прости ми, прости! Без воље сам сваке 
Гријешила тада. Знај, и против себе, 
Спасавајућʼ милог и грјехове јаке
:Правдати умʼјемо. Ми смо тако слаби!
'''Анџело''': Признање ме твоје ободрило збиља. 
Јест, женско је слабо, увјерен сам у то 
Зато нек се почне куд сʼ одавна циља:
:Ја ти зборим ево — буди жена боље 
Негʼ да будеш ништа. И предај се тада 
Вољи и судбини.
'''Изабела''': Ја те не разумʼјем.
'''Анџело''': Ја те љубим!… Знаш ли, разумјеш ли сада?
'''Изабела''': О, знаш ли шта рече? Мој несретни братац 
Љубљаше Ђуљету и сад мора мрʼјети…!
'''Анџело''': Љуби мене, душо, и жив он ће бити!… 
'''Изабела''': Ах, знам кушатʼ друге хтио си почети!? 
'''Анџело''': Не, ја ти се кунем! Одступити нећу 
Од задане рʼјечи. Чашћу ти се кунем!
'''Изабела''': Доста! Доста части! И дјело је часно!
О варљивче црни од Сотоне виши! 
Идем свуд да кликнем подле твоје жеље,
Илʼ Клавдују с мјеста слободу потпиши!… 
'''Анџело''': Али ко ће у те да вјерује рʼјечи!
Са строгости своје чувен сам сред људи. 
Достојанство моје, мој живот и прошлост 
Представиће свʼјету твој приговор худи
:Ко клевету само изнад главе брата. 
Но сад пуштам страсти некʼ царују мноме, 
А ти мани лудост: вапаје и сузе 
И страшљиву румен у молењу томе!
:Од смрти и му̑ка тим не спасе брата; 
Покорношћу само могла би га спасти.
С одговором сутра чекаћу те овдје… 
Но некʼ знадеш и то — стоји ти у власти:
'''Анџело''': Не, ја ти се кунем! Одступити нећу 
Од задане рʼјечи. Чашћу ти се кунем!
'''Изабела''': Доста! Доста части! И дјело је часно! 
О варљивче црни од Сотоне виши!
Идем свуд да кликнем подле твоје жеље,
Илʼ Клавдују с мјеста слободу потпиши!…
'''Анџело''': Али ко ће у те да вјерује рʼјечи!
Са строгости своје чувен сам сред људи. 
Достојанство моје, мој живот и прошлост 
Представиће свʼјету твој приговор худи
:Ко клевету само изнад главе брата. 
Но сад пуштам страсти некʼ царују мноме, 
А ти мани лудост: вапаје и сузе 
И страшљиву румен у молењу томе!
:Од смрти и му̑ка тим не спасе брата; 
Покорношћу само могла би га спасти.
С одговором сутра чекаћу те овдје… 
Но нек знадеш и то стоји ти у власти:
:Говори што хоћеш! — Јер лаж моја само, 
:Од истине твоје биће јача тамо.

&lt;center&gt;'''IV'''&lt;/center&gt;

:То рече и оде. А дјевојче чедно 
У ужасу оста. Па у небо диже 
Пунан молбе поглед и десницу чисту. 
И од мрских двора у тамницу стиже 
И с братом се срете.

&lt;center&gt;'''V'''&lt;/center&gt;

:::У дубокој сјети
Прежалити хотећʼ свјетску радост ташту, 
Спремајућ' се за смрт, но с надом у живот, 
Он н'јемо сјеђаше; с њим на грдном плашту
:Под црном кукуљом, с распећем у руци, 
Годинама погнут монах бесјеђаше. 
Патнику је младом старац доказив'о 
Да је једно исто — смрт и биће наше:
:„Овдје је што и ту, тек је дух без смрти,
А свијет под луном ни гроша не врʼједи!” 
А он, мислећʼ слатко на Ђуљету милу, 
Слагао се у свем што старац бесједи.
:Монахиња уђе: „Мир вам!” Он се трже, 
И погледа сестру пун усхита врела. —
— Оче, добром старцу Изабела рече 
На само бих с братом прозборити хтјела… 
:И монах изиђе.
'''Клавдије''': Шта је, мила сестро?
Шта кажеш?
'''Изабела''': о брате, стиже часак зао!
'''Клавдије''': Дакле нема спаса?
'''Изабела''': Не, за главу душу негʼ ако би дао!
'''Клавдије''': Дакле има средство?
'''Изабела''': Да, имаде једно —
Мого̂ би да живиш. Он се канда блажи.
Милосрђе злобно у њему је: оно 
За твој живот сада вјечне муке тражи.
'''Клавдије''': Шта, тамница вјечна?
'''Изабела''': Тамница — без гвожђа,
Без ограда тврдих. 
'''Клавдије''': Изјасни се! Кажи… 
'''Изабела''': Мој искрени друже, мој милосни брате,
Ја се бојим… Алʼ чуј: Брате, јесу лʼ дражи 
Неколико љета сувишних и пустих
Од ваздашње части? Бојиш ли се мрети?
Ах, та шта је самрт. Миг. Трпи лʼ се много?
И црв згњечен трпи у тај часак клети 
Што трпи великан.
'''Клавдије''': Зар кукавац да сам 
Сестро, у смрт кренутʼ имам доста моћи 
А срешћу се тамо са могилном ноћи 
Ко с дјевојком милом.
'''Изабела''': Ево брате шта је 
Ја из гроба чујем очев глас. Зацјело, 
Ти умрʼјети мораш. Беспорочно умри! 
Нећу да ти тајим, алʼ послушај смјело:
:Тај судија грозни и лицемјер прави 
Што погледом рађа страх у души многиʼ, 
Сам је демон; срце, ко дубоки пако̑, 
Пуно му је мржње
'''Клавдије''': Зар намјесник строги?
'''Изабела''': Ад обуче њега у оклопе своје. 
О, тај ниски човјек!… Да сам ондје млада, 
Бестидне му жеље утолити хтјела, 
Жив, спашен би и ти мого̂ бити тада. 
'''Клавдије''': Не, потребно није.
'''Изабела''': На састанак гнусни 
Реко̂ је још ноћас да му морам стићи 
Илʼ ћеш умрʼјет сјутра.
'''Клавдије''': Сестро, немој ићи!
Изабела: Брате мили!
Бог зна: мојим гробом кад бих могла спасти 
Живот свога брата, ни колико иглу, 
Своју младост тада ја цјенила не би. 
'''Клавдије''': Хвала, друже мио.
'''Изабела''': Мој Клавдије, сутра буди готов мрʼјети.
'''Клавдије''': Да!… Но зар збиља страсти у њемʼ тако кипе? 
И за тренут један
Да погуби себе, зар би мого̂ хтјети?
:Не, не могу мислитʼ! Он је човјек уман.
Ах, Изабела!
'''Изабела''': Шта, шта кажеш?
'''Клавдије''': Смрт је тако страшна!
'''Изабела''': Но и стид је страшан.
'''Клавдије''': Јест, тако је… Умрʼјетʼ, ићʼ незнајућʼ куда, 
И бити у гробу у хладној тјесноћи…
Знај, диван је свијет и живот је мио,
А ту: мртвог срца у могилу поћи
:Стрмоглав се бацитʼ у кипљиву смолу, 
Илʼ у леду смрзнут, или с вјетром наглим 
Пустаром се вити бесконачним крајем.
'''Изабела''': О, Боже!
'''Клавдије''': Друже мој! Сестро! О, дај ми да живим. 
А буде ли гријех живот брату спасти
Опростиће небо.
'''Изабела''': Шта, зар зборитʼ смијеш!
О, страшљивче слаби! Смрћу моје части 
Зар да живот чекаш!?… О крвниче, никад 
Не могу да мислим свʼјет и живот да је 
Мој ти отац дао!… Опрости ми, Боже, 
Колʼјевку отаца оскврнула јʼ мати
:Кад понесе тебе. Умри! Сад ни рјечцом
Трзала те не би од те казне ледне!… 
За смрт твоју имам молитава тисућʼ 
Али за твој живот — ја немам ни једне!
'''Клавдије''': Стани, сестро, стани! 
:О, прости ми, прости!…

&lt;center&gt;'''VI'''&lt;/center&gt;

И млађани сужањ
Уздрхталом руком за ризу се хвата. 
Она силом стаде, смири се и прости, 
И поче да тјеши невољника брата.

&lt;center&gt;'''ТРЕЋИ ДИО'''&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;'''I'''&lt;/center&gt;

Монах је међутим стајо̂ иза врата, 
Слушајућʼ их помно. Алʼ је врʼјеме нужде 
Да вам рекнем једном: да тај монах стари 
Нико други не би него стари Дужде.
:Док мишљаше народ да по туђем свʼјету 
Ко̂ пуста комета непрестано блуди, 
Он пажљиво све је испитиво̂, гледо̂, 
Кријући се вјешто у гомиле људи.
:Тргове је гледо̂, болнице, театре, 
Манастире тихе и развратне доме, 
Ко̂ да, волећʼ приче, Харун Ал-Рашиду 
Подражаватʼ хтједе у мотрењу томе.
:Но, дјевојче чувши, бјеше врло дирнут. 
Алʼ, сем љуте казне, још се нечег сјети! 
Па јој приђе тихо и у мрачном углу 
Рече: „Све сам чуо. Твој си позив свети
:Испунила часно, — а то врʼједи хвале!
Алʼ савјете моје сад послушај, ћери. —
Све ће боље бити, но не клони само,
Тек покорна буди и тврда у вјери!…” 
:И каза јој жеље, призивајућʼ таде
:Благослов на душу поклонице младе.

&lt;center&gt;'''II'''&lt;/center&gt;

:Друзи! Вјерујете-лʼ: оно чело мрачно, 
Зле, суморне душе огледало вјерно, 
Освојитʼ је могло једну њежну жену, 
Једно срце чисто, анђеоско, смјерно!?
:Чудно? Алʼ је тако. Тај Анџело мутни 
Човјек пунан злобе, грʼјешник, чије име 
Бјеше страх и трепет, бјеше љубљен жарко 
Једном душом благом — алʼ презреном њиме.
:Бјеше давно жењен. Но зла ријеч свʼјетска 
Млађану му жену поштедила није…
Патила је тихо, док је једног дана 
Не одагна срамно. — Сред самоће тије
:У предграђу једном живила је од тад
Презрена и тужна у сузама, јаду. 
И на њу се сјети Дужд у мрачној кули, 
И њој посла тада поклоницу младу.

&lt;center&gt;'''III'''&lt;/center&gt;

:Марјана, крај окна за предивом сједећʼ, 
Плакала је тихо. Али једног трена, 
Ненадно, ко̂ анђо̂, јави се на вратма 
Добра Изабела, познаница њена, 
:Много пута што је тјешаше у тузи.
И мисли монаха тог јој часа рече: 
У Анџела дворе Марјани је било 
Отићи тог дана, док се спусти вече.
:И у мрачном врту са њиме се срести, 
Пуститʼ му се слʼјепо; но загрљај клети 
Кад и задњи мине, на растанку да му 
Тек толико шапне: „сад се брата сјети!…” 
:Са осмјехом тихим у плакању своме 
:Све Марјана приста, растајућʼ се с њоме.

&lt;center&gt;'''IV'''&lt;/center&gt;

:Сву ноћ стари Дужде рʼјешење је чеко̂, 
Са Клавдијем сједећʼ и тјешећʼ га тако. 
И у освит опет Изабела стиже. 
Све је добро било. Марјана је лако
:Обманула мужа. — Тад од старог Дужда 
Тамничару стиже глас, у освит зоре, 
Да злочинца сужња казни љутом смрћу 
А његову главу донесе у дворе.

&lt;center&gt;'''V'''&lt;/center&gt;

:То замишљај нови бјеше старог Дужда.
Када његов гласник пред тамнице паде, 
Тамничару пружи дуждев печат, прстен, 
И с њиме му писмо велможино даде.
:Дужде тражи главу разбојника једног 
Што те ноћи умре, да се скине сада 
И Анџелу пошље ко̂ Клавдије глава… 
А он сам се диже и опреми тада
:Да грʼјех казни љуто и држава цʼјела 
:Да грʼјешника позна и гнусна му дјела.

&lt;center&gt;'''VI'''&lt;/center&gt;

:Тек што мину говор о Клавдију сужњу, 
Бурно се по граду нова вијест крете, 
Свуд се сазна: Дужде да ходи по граду 
И свак је тумаро̂ да се с њиме срете.
:А пун мрачних слутња Анџело је био. 
Но Дужд се је љупко сваком осмјехиво̂ 
Здравећи их благо; а с Анџелом гордим 
Ходећʼ испод руке и зборећи живо.
:Алʼ наједном пред њим млада мома нека
Са очајним болом на кољена клече: 
— „О, чедности штите, милости олтаре, 
О, смилуј се, смилуј!…” Тужним гласом рече.
:Анџело се смути. И погледом дивљим 
Гледећʼ Изабелу, задрхта, преблʼједи… 
Алʼ се нагло прибра и побједи себе 
„Она јʼ луда… рече — брат јој је у бједи… 
:Осуђен је на смрт… И кад за то зачу 
Памет јој помрча…!” Алʼ се старац трже: 
— „О, не варај!… кликну, ја све знадем лʼјепо!… 
Анџело и дјево, сад пред закон брже!…”

&lt;center&gt;'''VII'''&lt;/center&gt;

:Крај трона, у дворцу, бјеше Маријана 
И Клавдије јадни. А Анџело туде 
Видјевши их, чело он обори тужан 
И познаде с болом шта ће све да буде.
:Виђе љуту правду гдје из мрака ниче, 
И чу поклич Дужда: „Сад, Анџело, збори 
Чега си достојан?…” А он с тврдим болом 
Рече: „Нека закон мјесто мене збори!
:Али једно молим: реците што прије 
Да ме у смрт воде!…” А Дужд руку диже:
— „Нек мре судац — торгаш и саблазник срамни!…” 
Но Марјана с вриском сада крочи ближе
:— „Милост, милост! рече. Ти ми њега даде 
Па га тужном срцу не отимај тако…!”
Алʼ одврати Дужде: „Буди мирна, жено, 
Ја за добро твоје бринућу се свако.
:И награда ти ћеш бити мужу бољем!”
— „О, не збори о том!… Него милост њему!
Рука што ме ево с њим спојила опет, 
Некʼ не буде крива моме јаду свему… 
:Изабело, сејо, племенити друже, 
Клекни и ти овдје и за њега моли;
И пред Моћним саде дигни руке чисте 
За спасење бједног, са мном сузе пролиʼ!…” 
:Дивна Изабела, ко̂ анђео, пуна 
Милости за јадног, на кољена паде:
„О, смилуј се, Моћни, рече, ради мене, 
Не убијај њега, нитʼ осуђуј саде!
:Јер (колико знадем и ја како мислим,)
У чистоти својој живио је дости, 
Све док на ме грʼјешни не устреми поглед:
О, праштај му, праштај!…” И Дужде му прости!…}}&lt;/center&gt;

== Извори ==
1898. ''Зора'', лист за забаву, поуку и књижевност. Год. III, 31. март, 30. април, 31. мај, 30. јун, Бр. 3, 4, 5. и 6. Стр. 105-109; 143-146; 185-187. и 211-213.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]</text>
      <sha1>nwag6oxe86al5vzqnko1h20qtwajjnq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Безверје</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60096</id>
    <revision>
      <id>145338</id>
      <parentid>139806</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T12:58:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145338</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5510" sha1="8h626c9q60ioq6aj6j0a425df8gf8zv" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Безверје (''-{Безверие}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јер. Ж. 
| година= 1902
| белешке=
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
О ви, што гледате са прекором јетким
Безбожника, над ким склапају се вали, 
И бежите од тог, што је првих дана 
Угасио светлост, која срце гали, —
Умирите безум охолости круте,
(Зар на милост права он имао не би?)
Па, тронуте душе, почујте му ваје, 
Он злочинац није, крив је самом себи.
Ко ће мелем дати за његове грехе, 
Кад је, јадник, лишен и прве утехе?…

Гони ли га судба неумитна, тајна, 
Изневери ли га срећа малотрајна, 
Издају ли нађе, где утехе тражи, 
Позна лʼ пријатељства превртљиве дражи, 
Без ослонца сваког, отпадник од вере 
Тек тада осети, шта је права злоба: 
Њему се не пружа она рука света, 
Што дарује блага с оне стране гроба; 
Залуд су, у красу слободне простоте, 
Откривене пред њим природне красоте;
Залуд око свуда креће тужни глед —
Ум тражи божанство, алʼ је срце лед.

Синови несреће, немоћи и страсти, 
Од рођења свога гробу смо у власти.
Сваког часа може доћʼ последњи дан: 
Живот — пун невере, колеб непрестан.
Обавијен тамом, хладном грозном тамом, 
Кад загробни почне душе наше ток, 
Тешки ли су боли опроштајне сузе, 
Тежак ли растанак на незнани рок!
Ну ти онда, веро, с душом разговараш, 
Ти јој гробну таму гониш и обараш, 
Ти је надом крепиш на далеки пут.
Још теже је своје другове преживетʼ, 
Али и ту вера светли сваки кут, 
Дух клонули крепи, срцу даје лека:
„Још једно виђење за гробом нас чека”.

Он, пак, мудрац слепи, јеца поред гроба, 
Он ни за шта не зна што утехе спрема, 
Не осећа поздрав укрепљиве наде —
Иде гробу, зове… — одговора нема…

Јесте ли га видʼли, сред вечерње тмине,
Тамо где прах труне његове родбине?
Јесте ли га видʼли, где је рака скрила 
Трошни пепо̑ оне што му беше мила? 
Вечерња тишина мртвима га зове, 
Наслања се на крст онесвеслом главом, 
Уз очајне сузе, уз паклене сузе, 
У ћутању страшном, у безумљу правом, 
Ри̏да. А крај њега, на скорашњу хумку 
Побожно клекнувши, да је мајци ближе, 
Гле, девојка млада, у тихоме болу 
И нежан и тужан поглед небу диже!
Друга, озарена месечином бледом, 
Ко̑ анђео туге, што са неба слеће, 
Грли хладну хумку и уздахе вије… 
Тама тиха пада, гробље велом крије…
А он, бедник, гледа, гледа то и пати, 
Па затресе главом, са гроба се креће, 
Иде даље, алʼ га јад и тамо прати.

Уђе ли у цркву, где се Богу поје,
Ту још и увећа боле душе своје.
Ту, испред олтара, ту сред сјаја тога, 
Од гласа пастирског, светога појања, 
Узаври безверје, што га свуда гања, 
Он не види нигде, нигде тајног Бога; 
С натмуреном душом пред светињом стоји, 
Хладан према свему, окорела срца, 
Он с досадом слуша молитвене гласе: 
„Срећници! Срећници!” одједном загрца, 
Што се ја не могу тргнутʼ уму строгом, 
Па једино с ''вером'' да паднем пред Богом?”… 
 
Алʼ залуд, залуду! Нема куд ни камо, 
Блаженства му нема. И безверје само 
Безверника вуче по животној стази; 
Он за тужним вођем гробу своме слази. 
А шта га то гони у тај незнан вир? —
Ко зна! Алʼ он само туна види мир.

Лајпциг 1902.}}&lt;/center&gt;

== Извор == 
''Дело'', 1. 4. 1904. Књига 31. Свеска 1. Стр. 4-6.</text>
      <sha1>8h626c9q60ioq6aj6j0a425df8gf8zv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Посланица у Сибир</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60109</id>
    <revision>
      <id>145348</id>
      <parentid>142875</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:02:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145348</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1637" sha1="mcgrjcjxcdv9uctcrpxn00stz0qx5u4" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Посланица у Сибир (''-{Во глубине сибирских руд}-'') 
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин 
| преводилац = Ристо Ј. Одавић
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
По рудницима, где је сад вам ста̑д, 
Чувајте понос и стрпљење чежње, 
Пропасти неће ваш патнички рад. 
Ни ваших мисли узвишене тежње.

Верна ће сестра несрећина поћʼ, 
Нада, у таму подземља и сту̑ди, 
Да вам весеље и радост пробуди, 
Жељено доба тада ће вам доћʼ.

Љубав и дружба допреће до вас —
Тамнице мрачне њихна моћ прола̑ма, 
Ко̂ што до ваших робијашких јама 
Допире смело мој слободни глас.

Окова тешких умукнуће плач, 
Тамнице пашће — и слободе сила 
На уласцима примиће вас мила, 
А браћа ваша вратиће вам мач.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Дело'', јун 1911. Књига 59. Свеска 3. Стр. 383. 

{{ЈВ-аутор|Ристо Ј. Одавић|1932}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Ристо Ј. Одавић]]</text>
      <sha1>mcgrjcjxcdv9uctcrpxn00stz0qx5u4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песнику (Пушкин)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60110</id>
    <revision>
      <id>145347</id>
      <parentid>139911</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:02:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145347</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1452" sha1="q0obqw9keytijp3cp8a8c8nj2880hi1" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Песнику (''-{Поэту}-'') 
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин 
| преводилац = Ристо Ј. Одавић
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Песниче, не цени љубав пу̑чког хука! 
Заносних похвала брз ће проћи рој, 
Чућеш ми̑сли̑ глупог, смех бесћутног пука, 
Алʼ ти буди миран, озбиљан и свој.

Ти си цар: са̑м живи! Слободних одлука, 
Иди куд слободни води разум твој, 
Усавршујући драг умишљај свој, 
Подвигу не тражећʼ награда̑ од пука.

Оне су у теби. Сам си себи суд, 
Оштрије од свију ценићеш свој труд. 
Је лʼ ти он повољан, строги уметниче?

Повољан? Тад пусти да га руља псује, 
Да ти свети огањ на олтару пљује 
И лудошћу дечјом да ти престо миче.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Дело, јун 1911. Књига 59. Свеска 3. Стр. 386. 

{{ЈВ-аутор|Ристо Ј. Одавић|1932}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Ристо Ј. Одавић]]</text>
      <sha1>q0obqw9keytijp3cp8a8c8nj2880hi1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>За Србију</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60133</id>
    <revision>
      <id>145369</id>
      <parentid>140042</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:20:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145369</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8336" sha1="cmz0a5z027e295krh9uo69d3yesrbgz" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= За Србију (''-{Pour la Serbie}-'')
| одељак= 
| аутор= Виктор Иго 
| преводилац= М. Л.
| година= 1876
| белешке=
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Постаје нужно да се пажња европских влада привуче на једну ствар која изгледа тако ситна, да владе не сматрају да су дужне да је запазе! Та ствар, то је ова: убијају један народ. Где? У Европи. Има ли кога да то посведочи? Сведок је један: цео свет. А владе, виде ли то? Не виде.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Народи имају изнад себе нешто, што је испод њих: то су владе. У извесним тренуцима, бесмислица је очевидна: цивилизација је у народима, варварство је у владама. Је ли то варварство хотимично? Није, оно је професионално. Оно што људски род зна, владе не знају. То долази отуда што владе виде све кроз кратковидост, која се назива државним разлогом; човечанство гледа све другим оком, савешћу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми ћемо сагурно изненадити европске владе научивши их нешто, а то је да злочини остају злочини; да ни владама, као ни обичним појединцима није дозвољено да буду убице, да све што се у Европи ради, сама Европа ради, и да се према свакој дивљачкој влади, ако постоји, мора поступати као према дивљој звери; показаћемо да се у овом тренутку, сасвим близу нас, готово на наше очи, врше покољи, пали, пљачка, истребљује; да се кољу очеви и мајке, продају девојчице и дечаци; да се деца, која су сувише мала да се могу продати, сабљом полове на двоје; да породице пропадају у огњу својих кућа; да је читава једна варош, Балак, за неколико часова, сведена од девет хиљада становника на хиљаду и триста душа; да на гробљима има више лешева него што може да се покопа, тако да живима, који су им послали по људима. Докази: Вартоломејска Ноћ, коју је папа благословио; Драгонаде, које је величао Босие; Други Децембар, који је Европа поздравила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али је време да тај стари закон замени нови. Ма како да је мрачна ноћ, хоризонт мора на крају крајева забелети.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Да ноћ је мрачна: авети се почињу будити. После је реси, дошао је Коран; једно Свето Писмо може другоме пружити руку; ''jungamus dextras''; иза Свете Столице диже се Узвишена Порта. Рим нам је дао Средњи Век, Турска нам свој средњи век тек даје.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Отуда ствари које се догађају у Србији.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Где ће се оне зауставити?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад ће се свршити мучење тога малог јуначног народа?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Време је, да из цивилизације изађе једна величанствена забрана, да се оде даље.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ту забрану да се у злочину иде даље, налажемо ми, народи, својим владама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али ће се рећи: ви заборављате да постоје „питања”. Убити човека је злочин, убити један народ је „питање”. Свака влада има своје питање. Русија има Цариград, Енглеска Индију, Француска Пруску, Пруска Француску.
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми одговарамо:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И човечанство има своје питање, и то питање је веће од Енглеске, Индије и Русије то је чедо у утроби своје мајке.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Заменимо политичка питања људским питањем.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Целокупна будућност лежи у томе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А будућност ће се, макар шта се чинило, извршити. Све је служи, па чак и злочини! Страшне слуге.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Оно што се догађа у Србији доказује потребу за Савезним Европским Државама. Нека на место несложних влада дођу сложни народи. Нека једанпут буде крај с убилачким царствима! Зауздајмо фанатизме и деспотизме. Сломимо мачеве, који служе заблудама, и догме, које имају сабљу у руци. Доста с ратовима и покољима, слободна мисао, слободна размена; братство. Зар је мир тако тежак? Европска република, континентална федерација, то је једина политичка реалност. Размишљање то показује догађаји исто тако. У питању о тој реалности, која је једна нужност, сви су фолозофи сложни, а џелати својим доказима потпомажу доказе филозофа. На свој начин, и баш зато што је страшно, дивљаштво сведочи за цивилизацију. Напредак је потписао Ахмед Паша. Оно што зверства, која се у Србији догађају, ставља изван сумње, то је да Европи треба једна европска народност, једна европска влада, један огромни братски изборни суд, демократија у миру са самом собом, да сви народи буду браћа са Паризом као колевком и престоницом, да слобода добије за престоницу светлост. Једном речи Савезне Државе Европске. То је циљ, то је пристаниште. До јуче то је била само истина, данас је то очигледност, благодарећи џелатима Србије. Уз мислиоце пристају убице. Доказ су били дали генији: сад га понављају чудовишта.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Будућност је Бог кога вуку тигрови!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Париз, 29. августа 1876.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', књига ХХIХ, Број девети, 1. новембар 1912.

[[fr:Actes et paroles/Depuis l’exil/1876]]</text>
      <sha1>cmz0a5z027e295krh9uo69d3yesrbgz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лорелај</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60156</id>
    <revision>
      <id>145374</id>
      <parentid>142782</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:27:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145374</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1657" sha1="pzbfsph5vwahratydjv2rqce3cx6m5i" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Лорелај (''-{Ich weiß nicht, was soll es bedeuten}-'')
| одељак= 
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Алекса Шантић 
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ја не знам шта треба да значи 
Те тако тугујем, 
О некој старинској причи 
Једнако умујем.

Ту мирно протиче Рајна, 
Хладно је, хвата се мрак! 
На врху од брега игра 
Последњи сунчев зрак.

А на том брегу се види 
Лепоте девојке стас; 
Она сва у злату блиста,
И златну чешља влас.

Са златним чешља је чешљем, 
И пева још уз то, 
А глас од песме звучи 
Силно и чудесно.

Лађара у малом чуну 
Њен дивљи заноси тон; 
На стене не гледа доле, 
Већ горе гледа он.

И сад лађару и чамцу 
Ја мислим да је крај: 
А све то са својом песмом
Учини Лорелај.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Српски књижевни гласник'', 1. мај 1909. Књига XXII, Број 9. Стр. 659.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Алекса Шантић]]

[[de:Ich weiß nicht, was soll es bedeuten]]</text>
      <sha1>pzbfsph5vwahratydjv2rqce3cx6m5i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Жудња за славом (Пушкин)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60476</id>
    <revision>
      <id>145341</id>
      <parentid>142870</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:00:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145341</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2872" sha1="sx6miq5k80rurdz3jvxk9dtn0vayax1" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Жудња за славом (''-{Желание славы}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Војислав Илић
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Када сам срећна срца, љубављу опијена,
Ћутећи, блажен пао пред тобом на колена,
И кад те гледах с мишљу: моја си вечно сада!
Ти знадеш, мила моја, да л’ жељах славе тада?!
Ти знадеш да удаљен од овог будног света,
Сит таште славе што је задобих ко̂ појета,
Нисам, заморен буром животних шумних вала̑,
Ни свраћо̂ пажње гласу покуда̑ и похвала̑.
Покуде зар су кадре уздисај да измаме
Кад твоје тихе очи гледају благо на ме!
Кад твоја нежна рука на моме челу гори!
Кад шапћеш: „Да л’ ме љубиш? Јеси ли срећан, збори!
„Реци ми, као мене да л’ ћеш још љубит’ коју?
„Реци, да никад нећеш оставит’ драгу своју!”
Тада сам, збуњен, ћуто̂ и мишљах, препун среће,
Да грозни час растанка никада доћи неће....
Ал’ шта би? Плач, неверство, клевете са свих страна,
На моју главу све се сручило једног дана.
Шта бих и куд бих сада? Стојим ко̂ камен сињи.
Ко̂ путник ког је бура застала у пустињи.
Пред-а-мном све је мрачно.... ал’ сад, у часе ове,
У моме јетком срцу жеље се дижу нове:
Славе ја желим сада! Силно ме тежња гони
Да увек име моје у твоме уху звони.
Да сам свуд око тебе, ''све'' да те сећа мене,
Свакога часка да те прошлости опомене,
И мојих дугих молба, последње оно вече,
Када ми, на растанку, у врту с Богом рече.
:1899.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 1901. Књига III, година пета, свеска I, стр. 318–319.

{{ЈВ-аутор|Војислав Илић|1894}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Војислав Илић]]

[[ro:Желание славы (Пушкин)]]</text>
      <sha1>sx6miq5k80rurdz3jvxk9dtn0vayax1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145342</id>
      <parentid>145341</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:00:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145342</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2872" sha1="4wxa7wikhm8blb8drq5mng8i7fwbtli" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Жудња за славом (''-{Желание славы}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Војислав Илић
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Када сам срећна срца, љубављу опијена,
Ћутећи, блажен пао пред тобом на колена,
И кад те гледах с мишљу: моја си вечно сада!
Ти знадеш, мила моја, да л’ жељах славе тада?!
Ти знадеш да удаљен од овог будног света,
Сит таште славе што је задобих ко̂ појета,
Нисам, заморен буром животних шумних вала̑,
Ни свраћо̂ пажње гласу покуда̑ и похвала̑.
Покуде зар су кадре уздисај да измаме
Кад твоје тихе очи гледају благо на ме!
Кад твоја нежна рука на моме челу гори!
Кад шапћеш: „Да л’ ме љубиш? Јеси ли срећан, збори!
„Реци ми, као мене да л’ ћеш још љубит’ коју?
„Реци, да никад нећеш оставит’ драгу своју!”
Тада сам, збуњен, ћуто̂ и мишљах, препун среће,
Да грозни час растанка никада доћи неће....
Ал’ шта би? Плач, неверство, клевете са свих страна,
На моју главу све се сручило једног дана.
Шта бих и куд бих сада? Стојим ко̂ камен сињи.
Ко̂ путник ког је бура застала у пустињи.
Пред-а-мном све је мрачно.... ал’ сад, у часе ове,
У моме јетком срцу жеље се дижу нове:
Славе ја желим сада! Силно ме тежња гони
Да увек име моје у твоме уху звони.
Да сам свуд око тебе, ''све'' да те сећа мене,
Свакога часка да те прошлости опомене,
И мојих дугих молба, последње оно вече,
Када ми, на растанку, у врту с Богом рече.
:1899.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 1901. Књига III, година пета, свеска I, стр. 318–319.

{{ЈВ-аутор|Војислав Илић|1894}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Војислав Илић]]

[[ru:Желание славы (Пушкин)]]</text>
      <sha1>4wxa7wikhm8blb8drq5mng8i7fwbtli</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Увелак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60650</id>
    <revision>
      <id>145354</id>
      <parentid>142864</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:06:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145354</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1593" sha1="gv1a6xstklvtg6saavmz4e2v4o47dr9" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Увелак (''-{Цветок}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Јовановић Змај
| година= 
| белешке=(Из Пушкина)
}}
&lt;poem&gt;
Преврћући прашну књигу нађо
Сув увелак, заборављен ту,
И гле! чудна, необична машта
Испуни ми душу моју сву!

​Де је, кад је, колико је цвао?
Ког пролећа? — Де је онај врт?
Је лʼ га страна илʼ позната рука
Узабрала? — Шта му значи смрт?

​Зашт’ је овде? Какав ли је спомен?
Да ли тужног од растанка ког?
Илʼ састанка — часа злаћанога? —
Илʼ је с гроба? — Сам би знао Бог!

​Да лʼ он живи? — да ли она живи? —
Куд ли и’ је забацио свет?…
Илʼ су већем увенули давно,
К’о увелак — овај суви цвет? —
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Матица'', 31. октобар 1865. Бр. 3. Год. I, стр. 59–60.

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]

[[ru:Цветок (Пушкин)]]</text>
      <sha1>gv1a6xstklvtg6saavmz4e2v4o47dr9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Таљиге живота</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60689</id>
    <revision>
      <id>145353</id>
      <parentid>142863</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:05:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145353</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1624" sha1="ntv3nsplpm5e3qr6o5xky5rbbdm3rke" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Таљиге живота (''-{Телега жизни}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Ристо Ј. Одавић
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
И ако ј’ тешко у њима бреме,
Таљиге иду брзо и лако.
Кочијаш стари, то седо време,
Не слази доле, већ тера тако…

​Из јутра седнув, без бриге каке,
Не пазећ’ себе, храбри и смели,
Презирућ’ леност, нежности сваке
Вичемо: „Напред!” — брже би хтели.

​Ал’ већ у по дне храбрости није;
Растресла кола; страше нас сада
Провале, брда… Воља се крије!
„Будало, лакше!” — вичемо тада.

​Таљиге још су брзе и сада…
Пред вече на њих свикне се свако.
Ноћишту дремне носе нас тада,
А време коње још гони лако!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Стражилово'', 3. мај 1892. Бр. 18. Год. V, стр. 273.

{{ЈВ-аутор|Ристо Ј. Одавић|1932}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Ристо Ј. Одавић]]
[[Категорија:Преводи]]

[[ru:Телега жизни (Пушкин)]]</text>
      <sha1>ntv3nsplpm5e3qr6o5xky5rbbdm3rke</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кавкаски роб (П. Деспотовић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60697</id>
    <revision>
      <id>145345</id>
      <parentid>143973</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:01:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145345</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="645" sha1="fst1mda8eac03xkl8cvknmzn6fn60xw" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Кавкаски роб]]
| '''''Превод: [[Петар Деспотовић]]'''''
|
| '''Садржај'''
| [[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Кавкаски роб/Први део|-{Први део}-]]&lt;br&gt;
[[Кавкаски роб/Други део|-{Други део}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}

[[Категорија:Петар Деспотовић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>fst1mda8eac03xkl8cvknmzn6fn60xw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Камени гост</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60701</id>
    <revision>
      <id>145358</id>
      <parentid>143946</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:10:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145358</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="43369" sha1="7t5hyuwo0ytnyv4ls21s2nxj9x1oqly" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Камени гост (''-{Каменный гость}-'') 
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин 
| преводилац = Драгутин
| година=
| белешке= 
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​{{gap}}{{gap}}{{gap}}Seporello:
{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}O statua gentilissima
{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}Dei gran Commendatore!…
{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}Ah, Padroni!…
{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}'''Don Giovani.'''

​{{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА I'''
​Ноћ. Гробље близу Мадрида. Дон-Жуан и Лепорело.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Чекајмо овде ноћ! — Ух! Једва већ
Доспесмо и ми до врата Мадрида.
Пожурићемо кроз знане улице,
Скрив’ брке плаштом, — капом обрве.
Шта мислиш ти: хоће л’ те познати?

​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Да, Дон-Жуана, морам признати;
Имаде налик бездана препуна.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Збиља?
Па ко ће познати?

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Први стражар…
Гитана или пјани музикант,
Ил’ какав брат, безбрижни каваљер,
У плашту, с капом шпадом под мишком.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта марим, па баш и да познају!
Краљ нек не сретне а већ осталих
У Мадриду се нећу плашити.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
А сутра за све краљ ће дознати:
Дон-Жуан да је из свог прогонства,
У Мадрид дош’о. — Па сад кажите,
Шта ће он рећи?

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Прогониће ме.
За цело главу неће узети,
Јер ја државни нисам преступник.
Он мене воли, па ме прогања
Рад’ мога мира, испред родбине
Убијенога.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Ах, то, то!
Кам’ да остасмо тамо, боље је!

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Слуга покоран! Само што нисам
Од муке умро… Па какав је свет?
Какова земља? Небо?… прави дом!
А њине жене? Небих мењао,
Као што видиш глупи Лепорело,
Андалузије последњу сељанку
Са лепотицама првим њиховим.
С почетка ми се беху допале
С плавим очима, нежном белином
И са скромношћу — беше ново све;
Ал’ хвала Богу, брзо дође свест
И видех да сам глупо радио.
Сувише мртве, као воштане…
А наше!… Ал’ гле, сећаш ли се ти,
Ово је место нама познато?

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Како да незнам? Антонов манастир;
Познајем, ви сте ишли овуда,
У шуми ја сам коње држао.
Проклета дужност, признајем, а ви
Пријатније сте тад’ уживали
Но ја, верујте!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (замишљено)
Јадна Инеса!
Ње више нема! Јест, ја љубљах њу!

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''}
Инесу, црнооку? О, сећам се већ!
Три месеца сте облетали је,
Док вам лукави није помог’о.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
У Јулу… ноћу… чудне милине
Нађох у њеном тужном погледу
И премрлим уснама. То је чудно.
Ти, чини ми се, ниси сматрао
Баш да је дивна. И збиља не беше
Лепотице праве у њојзи… Очи…
Поглед и очи… Таква погледа
Сусрео нисам никада! А глас,
Слабачак беше к’о у боника.
Муж јој је био тиран сурови,
То позно сазнах — јадна Инеса!

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Што? За њом одмах друге дођоше.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Тако је!

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Па, живи били, биће и других.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
И то.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Коју ли ћемо сад у Мадриду
Да потражимо?

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
О, Лауру!
Њојзи ћу право да похитам сад.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Добро.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
На врата право; а буде ли ко
Унутра већ — на прозор зваћу је.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Нек тако буде! Да смо весели!
Међер нас мртви дуго не буне.
Ко то долази?
(Долази монах.)

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Она ће доћи сада… Ко је то?
Да л’ људи Дона-Ане?

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Не, ми смо сами своји. — господа.
Овуд’ ходамо.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
А ви, шта ћете?

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
У ово доба увек долази,
Свом мужу на гроб, Дона-Ана.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Дона Ана де Силва? Шта?
Супруга командора
Ког’ је убио?… не сећам се ко.

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Развратник, хула, Жуан безбожни.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Охо! Гле сад! О Дон-Жуану глас
И у манастир мирни продире:
Оци му Свети химне певају.

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Ви њега знате, може бити…

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Ми?
Никако! А где је сада?

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Није овде он…
У прогонству је негде далеко.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
И хвала Богу!
Што даље боље! Те развратнике
У мешину бих, па све у море.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта? Шта брбљаш ти?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело​'''
Ћутите: Ја намерно…

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
И командор је овде сахрањен?

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Јест!
Овај му спомен жена подиже,
И сваког дана овде долази,
За покој душе да се помоли
И да проплаче.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Чудна удова!
А покојник је љуто ревнов’о
Под кључем Дону чувао је он:
Од нас је нико није видео.
А је ли лепа?

​​{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Ми пустињаци,
Не заносимо се женском лепотом,
Ах’ грех је лагат’ и сам угодник
Њену лепоту мора признати.

{{gap}}{{gap}}'''Дон Жуан'''
Баш желим с њоме да говорим.

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
О, Дона-Ана, никад с људима
Не разговара.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
А с вами, оче?

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Са мном је друго — са калуђером…
Гле, ево и ње.
(Долази Дона-Ана)

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Отвор’те, оче,

​​{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Сад, сад, сењора: ја се не надах…
(Дона-Ана оде за монахом)

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
А? Каква је?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не видех са свим.
Под удовичким валом жалосним
Опазих само малу петицу.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
За вас довољно. А машта ваша
Досликаће вам за час остало;
У том сте бољи и од сликара,
Све вам је једно ма где почели —
С обрва, с ногу.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чуј, Лепорело,
С њоме се морам, збиља, познати.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Ено сад!
Све како ваља! Мужа убио;
Сад би да гледа сузе удовој.
Несавесниче!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Већ се смркава.
Док месец није таму над нама,
У светли сумрак још претворио,
Хајд’мо у Мадрид.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' (за себе)
И гранд Шпањолски као разбојник.
Ноћ очекује, боји се месеца!
Проклето жиће! Боже! Докле ћу
Овако с њиме? То се сустаде!
(Оду)

{{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА II'''
(Соба. — Ужина код Лауре.)

{{gap}}{{gap}}'''I Гост'''
Кунем ти се, никада, Лаура,
Овако до сад’ ниси играла!
Како си ролу дивно схватила!

{{gap}}{{gap}}'''II Гост'''
И са каквом је снагом развила!

{{gap}}{{gap}}'''III Гост'''
С каквом вештином!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Да, ја сам вечерас
Сваким покретом, речју владала;
Надахнуће ме обузело сву.
Речи су лиле ко да их рађа
Не памет хладна — срце…

{{gap}}{{gap}}'''I Гост'''
Истина.
Па и сад твоје очи сажижу
И лице пламти. Још не пролази
То узбуђење. Недај, Лаура,
Да се угаси: певај, Лаура,
Певај нам што год!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Дајте Гитару
(Пева)
{{gap}}Тихи зефир,
{{gap}}Струји етир,
{{gap}}Шуми, лети,
{{gap}}Гвадалкивир.
Месечина трепти сјајна,
Тише! Чуј, гитаре звон!
Шпањолкиња, ено, бајна,
Наслања се на балкон.
{{gap}}Тихи зефир,
{{gap}}Струји етир,
{{gap}}Шуми, лети,
{{gap}}Гвадалкивир.
Скини вео, мили цвете,
Сијни као мајски дан,
Кроз гвоздене те преплете
Дивну нону пружи нам.
{{gap}}Тихи зефир,
{{gap}}Струји етир,
{{gap}}Шуми, лети,
{{gap}}Гвадалкивир.

{{gap}}{{gap}}'''Сви'''
О, bravo! bravo! дивно! прекрасно!

{{gap}}{{gap}}'''I Гост'''
Нек’ ти је хвала, чаробнице! Ти
Опијаш срца. У животу сласти,
Љубави само музика уступа;
Но и љубав је мелодија. Гле,
Карлос је тронут, твој суморни гост.

{{gap}}{{gap}}'''II Гост'''
Какви су звуци! Духа колико!
А ко је спева?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Дон Жуан.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Шта? Дон Жуан!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Спевао ми је некад, верни друг,
Мој ветрењасти, мили, љубавник.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Безбожник мрски. Дон Жуан је твој,
А ти си луда!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Ти си безумник!
Овог ћу часа слуге позвати,
Да те протресу, ма да си шпански гранд!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' (устаје)
Хајде, зови их.

{{gap}}{{gap}}'''I Гост'''
Лаура, остави!…
Не, Дон-Карлосе! Она се не сећа…

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
{{gap}}Шта?
Да је Жуан, на часном двобоју
Рођенога му брата убио?
И збиља жалим њега што није.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Признајем, глуп сам, што се расрдих.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Аха! Признајеш да си глуп?
Сад ти опраштам.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Крив сам, Лаура!
Не замерај ми. Но знаш, не могу
Да равнодушно слушам име то!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Јесам ли крива ако који пут
С усана ово име полети?

{{gap}}{{gap}}'''Гост'''
Сад нас увери да ниси срдита,
Пој, нам Лаура.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Још једну само.
Позно — већ је ноћ. Но, шта да певам?
А, слушајте!
(Пева)

{{gap}}{{gap}}'''Сви'''
Прекрасно! Дивно!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
А сад, лаку ноћ!

{{gap}}{{gap}}'''Гости'''
Збогом, Лаура.
(Сви одлазе. Лаура задржава Дон-Карлоса.)

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Ти, узбеснели, овде остани!
Допадаш ми се; на Дон-Жуана
Ти ме потсети, кад ме нападе
И стиснув’ зубма када зашкрипа.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Пресретни!
И ти си га љубила?
(Лаура потврђује главом.)
Врло?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Врло…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
И сад га љубиш?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
И овог тренутка?…
Не, не љубим га. Двоје не могу.
Сад тебе љубим.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Реци, Лаура,
Која ти је година?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Осамнаеста.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Млада си врло и бићеш млада још
Пет, шест ли лета. Око лица твог
Шест лета јоште облетаће те,
Ласкањем, дворбом, да те дарују,
Серенадама да те заносе,
Друг другу за те крв да пролије,
На раскрсници, ноћу. Али кад
Пролети време, очи утону,
Борама твоје лице потамни,
А седе власи главу обеле,
Када те стану звати старицом,
Шта велиш, онда?…

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Онда?… Нашто сад
О том да мислим? Какав разговор?
Ил’ тебе прате увек мисли те?
Отвори балкон. Тихо како је!
Топал је ваздух: а ноћ, лимуном
И лавром, мири; месец блеђани
Светли на плавну густом и тамном,
И стража виче, отегнуто, јасно!…
А у Паризу, на том’ северу,
Небо је, можда, облак закрио
И киша сипи, ветар завија.
Па тиче ли нас се то? — Чуј, Дон-Карлосе,
Ја хоћу да се одмах насмејеш!
Но? — Тако!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Мили Демоне!
(На вратима куцање.)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (с поља)
Хеј, Лаура!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Ко је? Чиј’ је ово глас?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Отвори…

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Да није!… Боже!…
(Отвара врата; — Улази Дон-Жуан.)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Здраво, Лаура!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Дон-Жуан?!
(Полети му у загрљај.)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Шта?! Дон-Жуан?!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Лаура, друже мој!
(Пољуби је.)

Ко ти је ово, мила Лаура?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Ја, —
Дон Карлос.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Гле, ненаднога сусрета!
Стојим ти сутра сав на услузи…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Не!
Сад, у овај час.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Дон-Карлосе, станите!
Ви сте код мене — не на улици —
Извол’те, на поље!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' (не слуша је)
Чекам. Но, шта је?
Ти си при шпади.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не чека ти се, е па изволи!
(Бију се.)

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Јаох, Жуане!
(Сакрије лице у постељу. Дон-Карлос пада.)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Устај, Лаура. Свршено је већ.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Како?
Мртав? Прекрасно! У мојој одаји!
Шта сад да радим, ти, лоло, ђаволе?
Куд’ да га кријем?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Жив је, можда, још.
(Прегледа тело.)

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Јест, жив је, жив је! Погле, проклети!
У срце право — и не промаши.
И крв не цури из ране троугле,
Више не дише — и он вели: жив?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта му знам?
Сам је тако хтео.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Ех, Дон-Жуане,
Баш је досадно… Увек сукоби!…
А он све невин… Збиља, откуда?
Давно л’ си овде?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Само што стигох,
И то све кришом — нисам опроштен.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
И сетио се своје Лауре?
Што је добро, добро је. Али ипак ја
Неверујем. Прошо си случајно,
Па дом кад виде…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не, моја Лауро,
Упитај Лепорела. Мој је стан
Тамо за градом, у крчми проклетој.
Тек због Лауре дођох у Мадрид.
(Љуби је.)

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Мој мили друже!
Стани… крај мртвог… с њиме шта ћемо?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Оставимо га, још пре расвитка,
На раскрет ћу га кришом однети.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Ал’ пази да те ко не примети.
Добро те дође минут доцније,
Ту ужинаше твоји другови!
Тек што одоше. Да си их застао!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Лаура, љубиш ли га давно?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Кога? Ти бунцаш.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Збиља. Кажи ми,
За мог’ осуства колко си успела
Да ме изневериш?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
А ти, обешењаче?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Реци… ал’ немој, после о томе!

{{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА III'''
(Гробље. Споменик командора.)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (прерушен као калуђер)
Лепше за лепшим! Убив’ ненадно
Дон-Карлоса, ко смерни калуђер,
Сакрих се ту — и гледам сваки дан
Прелепу моју удову. И она
Смотрила ме је веће. До сада
Не прозборисмо речи, ал’ данас,
Упустићу се с њоме; време је!
Како да почнем? „Приступам”… ил’ не:
„Сењора”… ба! Шта севне у памет,
То ћу јој рећи и без припреме,
Ко импровизатор песме љубавне…
И време већ је да дође. Без ње
Командор нешто тужан изгледа.
Какав је овде, као исполин!
Па каква плећа! Шта је Херкулес!
А беше мали, кржљав покојник;
Ту да се успне на прсте ни руком
До свога носа не би досегн’о
На Ескуралу кад се скобисмо
Натаче ми се на мач и умре
Као на игли стршљен; ал’ беше
И горд, и смео, и дух сурови…
Ах, ево ње.
(Долази Дона-Ана.)

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Он опет овде! Оче мој,
Узнемирих вам мисли побожне,
Простите…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ја то морам молити
Од вас, Сењора, можда сметаћу
Жалости вашој да се излива.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Не, не, оче мој! мој бол је у мени
Уз ваше, моје молитве ће к’ небу
Пристати смерно. И ја молим вас,
Да вашу молбу с мојом здружите.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
С вама да молим, Дона Ана, ја?
Зар сам достојан тога удела!
Са порочнима несмем устима
Да вашу свету молбу понављам.
Из даљине сам вазда гледао
Побожна када тихо клекнувши,
На бледи мрамор црне витице
Разаспете — тада помишљам:
Анђелак тајно на гроб силази.
Збуњено срце тада не може
Молитве наћи. Ја се дивим само
И мислим: ал’ је сретан мрамор тај,
Загреван њеним дахом небесним
И кропљен њеним љубав-сузама!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Какве су то речи!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Сењора!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Мени?… Ви заборављате…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта? Недостојни
Да сам калуђер? да грешним гласом
Спокојства вечног буним светињу?

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Мени се чини… Ја то не схватам…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
А видим ви сте све, све дознали!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Шта сам дознала?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Да нисам монах. Дона, ево ме,
Крај ваших ногу, ви се смилујте!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
О Боже! Устајте, устајте! Ко сте ви?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Безнадних жеља жртва несретна.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
О, Боже мој! Овде пред гробом!
Одлазите!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Минуту, Дона-Ана!
Само минуту!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ако ко дође!…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Затворено је. Једну минуту!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Но, шта је, дакле? Шта ви желите?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Смрти!
О, дај да умрем крај тих ножица,
Мој бедни прах нек овде сахране,
Не поред праха за вас милога,
Не ту, не близу — даље одавде:
До самог прага, тамо пред врати,
Те да се моје плоче коснете
Ножицом лаком или одећом
Овамо када, на тај горди гроб
Косице ваше разаспете ви.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ви нисте при себи!…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Зар је безумље,
Што желим краја бедном животу?
Та да сам махнит ја бих желео
Да жив останем; надао бих се
Љубављу да ћу таћи срце вам.
Да сам безуман по целу бих ноћ
Испод балкона вашег стајао
И серенадом бунио вам сан.
Не бих се скрив’о већ бих у наточ
Тражио пута да ме смотрите;
Да сам сумахнут не бих верујте
Тајно тужио…

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Дакле, ви сте? — Ћутите?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ох, Дона, случај, он ме доведе!
Да није тога ни ви никада
Тешку ми тајну неби сазнали.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
И ви љубите мене одавно?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Одавно ил’ не, ни сам незнам већ
Но само од тад цену познајем
Тренутна жића; само од тада
Разумео сам срећа шта значи.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Уклоните се, ви сте опасан.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Опасан? Како?

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Страх ме да слушам.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ја ћу ћутати; само не гонте
Тог’, који жуди за тим погледом.
Надежде дрских нисам гајио
Нит’ желим друго но да гледам вас,
На живот кад ме Бог осуди већ.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Идите! — овде није место то,
За такве речи, такву махнитост…
Сутра… код мене; ал’ дајте ми реч:
О понашању како приличи
Па да вас примим; — ал’ с вечер’ — доцније…
Нисам видела никог од кад сам
Обудовила…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Анђеле! Дона Ано!
Бог нек вас теши, као што сте ви
Патника једног утешили сад!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
А сад, идите!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Још један часак.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Онда идем ја… И молитва ми
Не иде више. Узбунисте ме
Речима светским, а слух одавна
Од тог одвикну — дакле, до сутра!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
{{gap}}Неверујем још!
Тој срећи несмем да се радујем,
Вас сутра да видим?… И то овде не…
И не на кратко?!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Да, сутра, сутра.
Како вас зову?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Дијего де Клавидо.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Праштајте, Дон-Дијего.
(оде)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Лепорело!
(Лепорело долази.)

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Шта захтевате?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Мили Лепорело!
Сретан сам! — „Сутра, у ноћ, доцније”…
Мој Лепорело, сутра! спремај се…
Сретан сам као дете…

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
{{gap}}С Дона-Аном
Ви говорили? Она, можда вам,
Две три ласкаве речи казала,
Ил’ сте је можда, благословили?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не, Лепорело, састанак ми је
Већ назначила!

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Истина?
О, удовице, све сте такве ви!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Како сам сретан!
Сада бих пев’о, сав свет грлио!

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
А наш командор? Шта ће рећи он?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Дакле, ти мислиш биће саревњив?
О, не: та он је човек разуман,
Миран је, ваљда, од кад издахну.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Само гледајте на ту статуу.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Што?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Ко да вас гледа, па још срдито.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Хајд, Лепорело,
Моли статуу да ме посети
Код Дона-Ане, где ћу бити ја.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Зар статуу у госте? А што?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Свакако не да с њоме говорим!
Моли статуу у ноћ, доцније,
Код Дона-Ане, да се појави
На прагу собе…

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Воља вам је сад
Збијати шале и с ким!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Одлази.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Но…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Иди!

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' (долази статуи)
Прекрасна и преславна статуо!
Мој господар, Дон-Жуан, моли вас
Да изволите… Не смем, Бога ми!
Мене је страх.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Плашљивче! Сад ћу те!

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
{{gap}}Дозвол’те!
Мој господар, Дон-Жуан, моли вас
Доцније, сутра, да му дођете
Код супруге вам. И станте на врати.
(статуа климне главом, у знак пристанка)
Ај!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта је?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Ај, Ај!
Ај, ај… умрех!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Но, шта је с тобом?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' (клима главом)
Статуа… ај!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ти се поклањаш?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Не, не ја — она!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Какве глупости?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Идите сами.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Но, гледај, плашљивче!
(Прилази снатуи)
Командоре, молим, дођи ми
Код твоје жене, где ћу сутра ја,
И стој на врати. Пристајеш ли? Шта?
(Статуа климне главом)
О, Боже!

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Шта? Не рекох ли…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Беж’мо!

(оду)

​{{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА IV'''
(Соба Дона-Ане. Дон-Жуан и Дона-Ана.)

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Примила сам вас, Дон-Дијего! Само
Бојим се, да вам тужни разговор
Не буде тежак. Бедна удова
Тек боле има. Сузе с осмехом
Сличне су као време априлско.
А што ћутите?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Немо уживам,
У мисли, да сам сада на само
Са Доном-Аном, овде — тамо не,
Не пред гробницом сретна мртваца,
Нити вас гледам на коленима
Како клечите поред мрамора.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Дон-Дијего,
Зар саревњиви! И муж у гробу
Мучи вас…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Несмем да сам саревњив,
Ви га избрасте.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Не, већ мајка ми,
Силом ме даде за Дон Алвара,
Он беше богат, а ми — сироте.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Пресретни! златом, што га принесе
Богињи на дар, он је купио
Блаженство рајско! Ах, што нисам пре
О вама знао — с каквом радошћу,
За један поглед дао бих вам све;
Мој сан и благо, све бих жртвов’о,
И ваше воље постао бих роб!
Жеље бих ваше све изучио’
Да говем њима, те да живот ваш
Окружим, Дона, рајским чарима!
Ах, мени судба друго придели!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Дијего, стан’те! Преступни је грех
Да слушам — ја вас несмем љубити:
Ја морам бити верна и гробу.
Дон-Алвар само кад би знали ви
Како ме љубио! О, за цело он
Зборио не би с госпом ни којом.
Да је удова; брачној љубави
Био би веран.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}О, Дона-Ана,
Не муч’те срце вечним споменом
Супруга. С правом казните ме сад,
Можда сам казну заслужио ја.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
За што?
Везама светим нисте везани
Ни скојом — јел те? Што ме љубите
Предамном и пред небом чисти сте.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Пред вама? Боже!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Зар сте криви што
Предамном? Каж’те, у чему ли? Но?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не, никада!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}​Дијего, шта је то?
Предамном криви? За што? Кажите!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не, ни за што.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Дијего, реците!
Ја молим, хоћу сад…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не, не!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
А, тако моју вољу слушате!
Мало час шта сте говорили ви?
Желите мојим робом постати.
Расрдићу се, каж’те, Дијего,
За што сте криви преда мном?…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Несмем:
Тада ћете ме омрзнути ви.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Не, не! У напред ја вам опраштам
Ал’ хоћу да знам.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}За што желите
Тајну ужасну и убилачку?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ужасну тајну?… Ви ме мучите:
Радознала сам страшно — шта је то?
И како сте ме увредили? Чим?
Ја вас незнадох. Нисам имала
Непријатеља, осим једнога
Убијцу мужа.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (за се)
​{{gap}}Ствар се расплета!
Реците ми, Дон-Жуан несретни
Није л’ вам познат?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Од свог рођења
Још га невидех.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}А ви свом душом
Мрзите њега?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}То част захтева.
Ал’ ви хоћете да избегнете
Питање моје, Доне-Дијего;
Ја захтевам…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}И с Дон-Жуаном
Кад би се видли?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Разбојника бих
Ножем у срце.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Дона-Ано,
Где ти је нож? Ево моја груд.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Дијего! Шта, ви?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Нисам Дијего — ја сам Дон-Жуан.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
О, Боже! не, неверујем то!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Чуј, ја сам Жуан.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ја не верујем.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ја сам убио
Супруга твога; и чуј, не жалим,
Нити се кајем!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Шта чујем сад? Не, није истина!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ја, Дон-Жуан, љубим те…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' (падајући)
​{{gap}}О!
Мени је тешко! Боже! Где сам ја?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Небо!
Шта је с њом сада? Дона! Шта вам је?
Освестите се: гле, твој Дијего,
Твој роб код ногу…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Остави ме, ох!
(слаба)
Ти си убијца, ти ми оте све,
Што у животу…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Мило створење!
Вољан сам свиме то да искупим,
Код твојих ногу чекам заповест:
Да умрем — кажи; или да живим
За тебе само…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}И то, Дон-Жуан?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Зар вам га нису они сликали
Као злочинца, кугу? О, Дона-Ано;
Тај глас и није можда претеран;
Можда са многих зала савест ми
Посрће; али од тог времена,
Кад вас угледах измених се ја,
Препорођен сам, чини ми се, сав!
Јер вас љубећи љубим честитост
И првог пута смерно пред њоме
Ја задрхтах својим коленом.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
О, Дон-Жуан је слатког говора
То сам слушала, да је лукав… Ви,
Безбожник ви сте, прави развратник
И демон сушти. Кол’ко убисте
Сиротих жена?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ни једне до сад нисам љубио.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}То да верујем:
Дон-Жуан тек сад љуби први пут
И нове жртве неће у мени!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Та да сам хтео да вас обманем,
Зар бих вам своје име признао,
Које ни чути не можете ви?
Какве преваре има у томе?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ко знаде вас? Ал’ како смедосте
Овамо? Та вас могу познати
И тада вам је не избежна смрт.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта значи смрт за слатки састанак?
Драге им воље живот поклањам!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Али одавде
Да ли умаћи можеш, небриго?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (љуби јој руку)
И ви за живот, бедног Жуана,
Бринете? Дакле, мржње нестаје
У рајској души Доне премиле?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ах, кад бих могла да вас омрзнем!
Ал’ растати се ипак морамо.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Хоћу л’ вас видет’ скоро?…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}​То незнам!
Некада… можда…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
А сутра?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Где?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Овде.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
О, Дон-Жуане, ал’ сам слаба ја!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
У знак растанка мирни пољубац…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Иди време је.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Један, хладни, мирни…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Како си несносан! на, ево ти он…
(Пољуби га, на вратима лупа.)
Ко лупа тамо? Скриј се Жуане!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Мој мили друже збогом — до сутра.
(Одлази али се брзо враћа бежећи.)
А!…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Шта ти би? А?
(На улазу се јавља статуа командора. Дона-Ана с вриском пада.)

​{{gap}}{{gap}}'''Статуа'''
Дођох на позив.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
О, Боже! Дона-Ана!

​{{gap}}{{gap}}'''Статуа'''
​{{gap}}Махни је!
Све је свршено. Дрхћеш Жуане?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ја? Не!… Звах да те видим.

​{{gap}}{{gap}}'''Статуа'''
Дај твоју руку.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Ево ти…
О, тежак је твој стисак камени!
Остави, пусти — руку пусти ми!
Ја гинем — сврших — о, Дона-Ано!
(Стропошта се.)

24. Септем. 1894 г.
Београд
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
1894. ''Звезда'', бр. 48, 49, 50, 51, 52. и 53.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]

[[ru:Каменный гость (Пушкин)]]</text>
      <sha1>7t5hyuwo0ytnyv4ls21s2nxj9x1oqly</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61021</id>
    <revision>
      <id>145360</id>
      <parentid>143922</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:11:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145360</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="893" sha1="hpmijhk0loys8o9uhjp7ejntofofyog" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Пикова дама &lt;br /&gt; (''-{Пиковая дама}-'') 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
|
| '''Садржај'''
| [[Пикова дама/I|-{I}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Пикова дама/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Пикова дама/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Пикова дама/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Пикова дама/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Пикова дама/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Пикова дама/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Пикова дама/Закључак|Закључак]]
&lt;/Center&gt;

{{Википедија|Пикова дама (приповетка)}}

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}

[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Пикова дама]]</text>
      <sha1>hpmijhk0loys8o9uhjp7ejntofofyog</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мећава (Пушкин)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61253</id>
    <revision>
      <id>145359</id>
      <parentid>145103</parentid>
      <timestamp>2026-08-02T13:11:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145359</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="41780" sha1="0fx11dhx4xz1ykidft9n6t564yf3zio" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Мећава (''-{Метель}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Ђура Јанковић
| година= 
| белешке=&lt;center&gt;Из Пушкинових приповедака Бјелкина.&lt;/center&gt;
}}
&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;
Коњи језде преко брежуљака, док он
У снег бели упадају...
А на страни кроз таму облака,
Храм божији очи угледају.
......................
На једаред мећава нас стиже;
У грудвама веје снег над нами;
Црни гавран на крил’ма се диже
Па се вије, лебди над санкама;
Жалост јавља, уздисај што мину!
Чили коњи уморени јако
Осетљиво гледе у даљину
Тресућ’ гривом једнако, једнако...
&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;
{{gap}}На крају 1811 год. за време доста нам познате епохе, живљаше на своме добру Ненарадову добри Гаврило Гавриловић Р… Слава му се по целом округу пронела са гостопримства и услужности; комшије га често похођаху, да по коју чашицу испразне и по коју партију бостона са женом му, Прасковом Петровном на пет копејака поиграју, а нешто и с тога, да му лепу шћерцу, Марију Гавриловну, витку, бледу девојку од седамнаест година виде. Сматрали су је као богату невесту, па је за то многи и просише, или за себе или за синове своје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Марија се Гавриловна успитала беше у француским романима, па наравно да је и заљубљена била. Предмет њенога избора беше војени барјактар на отпусту у своме селу. Само се по себи разуме, да је и младић горео у истој страсти, а да родитељи, кад намирисаше узајамно нагнуће, запретише шћери својој да о њему и мисли, а њега почеше хладније примати и од најпростијег свога пријана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши љубавници дописиваху једно другом, и сваки се дан виђаху у чамовој шумици или у старој капели. Тамо се заклињаху једно другом вечном љубављу, па се тужише на своју судбину и премишљаху о разним намерама. Дописујући и разговара-{i}-ући се тако, одлучише најзад (као што је сасма прилика) овако: кад ми, једно без другога живети не можемо, а воља нам наших родитеља срећи нашој на пут стаје, то кад је на тај начин и њин благослов немогућан, за то нам он не ће ни од потребе бити. Разуме се, да се та срећна мисао прво у глави младићевој показала, а и да се веома романтичном уображењу Марије Гавриловне допала.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Наступи и зима, па им састанке прекрати; но дописивање беше с тога живље и чешће. Владимир је Николајевић у сваком писму мољаше, да му се са свим повери, па да се тајно венчају, за неко време да се скрију, а за тим да клекну на колена пред својим родитељима, који ће најзад тронути јуначким постојанством и несрећом љубавника рећи: децо, ходите у наручје наше.

Марија се Гавриловна дуго устезаше; та намера о бегству беше осуђена. Најзад пристаде; назначеног дана мораде да не вечера, но под видом главобоље, да се у своју собу удаљи. Са слушкињом се својом беше споразумела; требало је да обадве подоцкан кроз стражња врата у градину изађу, за градином ће их спремљене санке чекати, па да у њих седну и за пет врсти од Ненарадова да се удаље, да се у село Жадрино одвезу, па управо у цркву, где ће их Владимир очекивати.

У очи другог одсудног дана, Марија Гавриловна целу драгу ноћ не трену; написа једно дуго писмо некој „чувствителној“ госпођици, њеној другарици, а друго својим родитељима. У писму се опрашташе с њима веома тужним речима, извињавајући свој преступ ак неодољивом силом страсти, а завршаваше тиме, како ће јој најблаженији часак у животу бити тај, кад ће смети пред ноге својих милих родитеља на колена пасти. Кад оба писма тулским печатом запечати, на коме изрезана беху два срца горећа са удесним натписом, паде на постељу баш кад свиташе, па задрема; но и ту је ужасне сањарије узнемириваху. Приснило јој се, да ју је отац баш тада, кад је на санке седала, да на венчање пође, у пут зауставио, па ју је гњеван по снегу вукао, и у тамну бездну, провалију, бацио.... па је летела стрмоглавце, дрхћући у великој плашњи, у неврат; на трави онде лежаше и Владимир, блед, крвав. Умирући је преклињаше да ускори са венчањем... и друге гадне, безумне маште, врзоше се по немирном јој сну.

Најзад је устала, с обичном бледоћом и непритворном главобољом. Отац и мати приметише на њој промену; њихова нежна брижљивост и непрестана питања: шта ти је, Машо? да неси болна? параху јој младо срце. Она гледаше да их умири, показујући се веселом, но не могаше. Дође и вече. Помисао, да јој је сад последњи пут што је у кругу породице своје, тишташе је јако. Једва и преживе тај кобни дан; тајно се опрашташе са свима својим, са свима тваркама, што је окружаваху. Седоше и за вечеру; срце јој је силно закуцало. Уздрхтаним се гласом извињаваше, да не може вечерати, па се опрашташе са оцем и мајком. Они је по обичају пољубише и благословише; а она се, јадница, у мало не заплака. Кад у своју собу уђе, паде на постељу, а вреле јој сузе из очију потекоше. Слушкиња је мољаше да стегне срце, да се уздржи. Све беше готово. Кроз по са хата морала је Маша родитељску кућу, своју собу и тихо своје девојаштво оставити, за на век оставити... На пољу је беснела мећава; ветар је дувао грозно, прозори се тресли, а поред ветрова беса и одјекивања, све јој се учини као грозно, тужно знамење. На скоро се све у кући ућутало, поспало. Маша се увила шалом, огрнула још и топли огртач, узела у руку своју кутију и изашла на стражња врата. Служавка понесе два свежња пртљага за њу. Уђоше и у градину. Мећава ни најмање да је попустила; ветар им снег у очи тераше, као да хтеде младу преступницу силом својом задржати. Једва дођоше до краја градине. На путу их санке очекиваху. Коњи прозебли, не ће да се на једном месту скрасе; Владимиров кочијаш стајаше пред рудом, уздржавајући ватрене чиле коње.

Помагао је госпођици и слушкињи њеној да се у кола попну, па је наместио пртљаг и кутију, узео узде у руке, и коњи полетеше.

Но оставимо госпођицу старању судбине и искуству кочијаша Терешке, па приђимо нашем младом љубавнику.

Цео је дуги дан био Владимир на ногама. У јутру оде до Жадринског попа, који се једва склони; за тим пође да тражи сведоке у суседним сеоским закупницима. Први, коме се пријави, беше ислужени десетар Дравин, који одмах на прву реч пристаде. Рекао је, да му са тог догађаја, жива успомена пада на памет, успомена на старо сјајно доба хусарског поноса. Наваливаше на Владимира да код њега остане при ручку, и да не води бриге за друге сведоке, вели, наћи ће се лако.

Баш при самом разговору, по ручку, пријавише инжињера Шмида, брадоњу у мамузама, и сина капетана — судије, дечака од 16 година, који је не давно у удане ступио. И Владимиров предлог беше примљен на мах, заклетве истицаху из свију уста, да су готови жртвовати се за његов живот. Владимир их је грлио, љубио, па је похитао кући да се опреми.

Већ се давно смркло.

Владимир беше оправио свог верног Терешку у Ненарадово са својом тројком (колима са упрегом за три коња), и предао му поруке попутне, а за себе заповедио је да се упрегну мале санке са једним коњем, па сам без кочијаша пође у Жадрино, где ће кроз два часа и Марија Гавриловна доћи. Пут му беше познат, а ход сав у 20 минута.

Тек што Владимир у поље изиђе, кад се на један пут ветар диже, мећава се покрене таква, да ни прста, кроз црну маглу, пред очима не могаше видети. За један часак беше пут изгубљен; околине неста у мутној жутој магли, кроз коју пролетаху бели праменови снега, небо је додиривало земљу; Владимир кад виде да је у пољу, гледаше само да се лати правог пута; коњ тумараше, на час упадаше у навејану хрпу снега, час у какву рупу; санке се често превраћаху; Владимир тражаше очима кроз маглу правог пута. Учини му се, да је прошло и добро пола часа, а он још ни да је бар до Жадринске шумице. Прође још и десет минута, а шумице ни од корова. Мећава се није утишала; небо се није разведрило; коњ поче застајкивати, а са њега падаше зној као туча, па час по час упадаше до трбуха у снег. Владимир тераше преко поља, преко пресечених дубоких јаруга.

Најзад увиде, да се не иде тим крајем. Владимир заста; поче да размишљава, да се опомене пута, па намисли да се десног држи. И удари на десно. Коњ једва корачаше. Прође већ и више часова. Ишао је, ишао, а пољу не беше краја. Све гомиле навејаног снега, рупе, почесто се санке превратаху, почесто их Владимир дизаше. Време пролеташе; Владимир поче да очајава.

Најзад се нешто пред њим на страни зацрнело. Владимир потера онамо. Кад се приближио, угледа шуму. Слава Богу, помисли он, сад је близу. Удари око шуме, не ће ли како натрапити на прави пут или обићи око шуме; Жадрино је одмах за њом. На скоро ето и пута, и прође кроз мрак, кроз дрва, снегом покривена. Ветар није могао да и овде бесни. Пут беше раван, коњ се опоравио беше, а Владимир охрабрио.

Овамо онамо, на лево на десно, а Жадрину ни трага ни гласа, шуми ни краја ни конца. Сад тек уплашени Владимир виде, да је у неку непознату шуму забасао. Очајање му прође кроз младо срце, као бура кроз рујану лепу збру. Пусти коњу на вољу; бедно животно појури као рис, но на скоро стаде застајкивати, а кроз четврт часа пође полако, кораком, не пазећи на сва усиљавања несрећног Владимира.

Мало по мало па се дрва разређиваху, и — Владимир изађе из шуме. Од Жадрина ни спомена. Могло је бити око пола ноћи. Сузе му полетеше из очију, и — потера на срећу. Непогода се утишала, облаци се разишли; пред њиме се отегла равница застрта белим вуненим покривалом. Ноћ беше доста видна. Не далеко од очајника зацрни се „деревушка“ (улица дрвена), од четири или пет кућерака. Владимир се упути њој. Код прве избушке (кућерка), искочи из санка, дотрчи до прозора па залупа.

За мало час дрвени се прозор отворио, старац промоли своју седу браду.

„Шта је?“ —

„Да ли је далеко Жадрино?“

„Шта, Жадрино је л’ далеко?“

„Та да, да! Је ли далеко?“

„Неје даље од десетак врста.“

Код овог одговора ухвати се Владимир за косу, и као укопан, зачуђен, немо гледаше старца, као човек, осуђен на смрт, кад му се ужасна пресуда изриче.

„А одакле си ти?“ упита старац.

Владимир не имаде духа да овом питању одговори.

„Можеш ли ти мени, старче,“ рече он, „набавити коње до Жадрина?“

„Каквих коња у нас?“ одговори мужик.

„А би ли ’ могао вођу наћи, платићу му шта заиште.“

„Причекај,“ рече старац затварајући прозоре, „ја ћу ти послати мога сина, он ће те провести.“

Чекај, чекај, нема старца за дуго. Најзад стаде Владимир и опет стаде лупати. Прозор се отвори, брада се промоли.

„Шта лупаш, шта је?“

„Та шта је са тим твојим сином?“

„Сад ће изаћи, облачи се. Но ти си се, како ми се чини, смрзао? Ходи, огреј се!“

„Хвала; но де побрже пошљи га.“

Врата зашкрипеше, а младић са батином у руци изађе на поље па пође напред, час показујући, а час кривудајући уз пут, навејаним снежним бреговима.

„Колико је сахата?“ упита га Владимир.

„Скоро је свануће,“ одговори мужик.

Петли запеваше и већ поче свитати кад у Жадрино стигоше. Црква беше затворена, Владимир плати вођи па похити кући попиној. Код куће му тројке не бејаше.

Какав ли га глас очекиваше!

Но вратимо се добрим Ненарадовским властелима и посмотримо шта се код њих ради.

Стари се пробудише и одоше у једовницу. Гаврило Гавриловић у калпаку и вајковој куртки (постављеној шкуртељици), Праскова Петровна у постављеном шлафроку. Донесоше и самовар, а Гаврило Гавриловић посла девојку да се извести од Марије Гавриловне како је са здрављем и како је спавала. Девојка се врати и јави да је веома рђаво спавала, но да јој је сад нешто лакше, и да ће скоро у једовницу доћи. Баш при самом разговору врата се отворише и Марија Гавриловна, поздрављајући се са оцем и мајком, уђе у собу.

„Како ти је глави, Машо?“ упита Гаврило Гавриловић.

„Боље, оче,“ одговори Маша.

„Ти си се за цело синоћ угрејала, Машо,“ рече Праскова Петровна,

„Могуће, мајко,“ одговори Маша.

Дан је прошао срећно, но у вече је Маши позлило. Послаше у варош по лекара. Он дође у вече и нађе Машу болну у бунилу. Појавила се беше врућица, а бедна болесница за две недеље беше на самрти.

Нико код куће не знађаше о уговореном бегству. Писма, која су јој долазила кришом, беху спаљена; њена слушкиња никоме ни словца не рече о томе, бојећи се да се на њу не излије гњев њених господара. Попа, ислужени десетар, бркати инџињер, и умиљати улан, беху скромни, али не баш узалуд. Терешка, кочијаш, није никад излишнога говорио, па ни у пијанству. На тај начин беше тајна на свагда сахрањена између пола туцета другара. Но Марија се Гавриловна сама, у непрестаном бунилу, издала. И при свем том што јој речи беху сасма замршене, мати јој, која се од њене постеље не одмицаше, могаше из свега разумети толико, да јој шћерца беше смртно заљубљена у Владимира Николајевића, и да је наравно љубав узрок ове болестице. Посаветова се са својим мужем и још са неколико комшија, па најзад решише, да се из тога види судба Марије Гавриловне, да јој је суђен њен драги, да бедност није порок, да се не живи са богаством но са човеком итд. Добро схваћене узречице, за чудо су корисне у таквим случајима, у којима ми сами собом слабо можемо штогод размишљајући помоћи.

Међу тим стаде госпођица оздрављати. Владимира још одавна не беше у кући Гаврила Гавриловића. Увређен беше са онако хладног дочека. Одлуче, да по њега пошљу, и објаве му не очекивану срећу: пристанак на венчање. Но како се упрепастише Ненарадовски господари, кад добише од њега као одговор на пристанак писмо, готово лудилом написано. Он им одговараше, да његова нога не ће никад у њихову кућу корачити, и мољаше их да забораве несретника, за кога је смрт само остала циглом и једином надом.

Кроз неколико дана разумеше, да је Владимир ступио у војску (разуме се после отпуста).

Беше то године 1812-те.

За дуго не смеше то казати Маши, која се једва опорављаше. Она није никад Владимира спомињала. За неколико месеци доцније, нашла му је име у списку одличних а тешко рањених под Бородином. Готово је обамрла и бојала се, да јој се врућица опет не поврати. Но, хвала Богу, обамрлост не имаше никаквих последица.

Друга ју је жалост походила: Гаврило Гавриловић умре, и остави јој као наследници цело имање. Но наследство је не утеши; искрено је делила са бедном мајком, Прасковом Петровном, превелику тугу, заклела се да се од ње никад растајати не ће; обе оставише Ненарадово, место жалосних успомена, и населише се на ***ско добро.

И ту облетаху ђувегије око лепе богате невесте; но нико се ничему код ње не могаше надати. Мати ју по каткад наговараше да избере себи младожењу; Марија би Гавриловна махнула главом, па би се дубоко замислила. Владимира не беше више: умр’о је у Москви, по што у њу Французи уђоше. Успомена на њега беше света по Машу; са чега би се њега спомињала: књиге, што је он негда читао, његови цртежи, ноте и песме, што је он само за њу преписао, то јој свагда у руци беше.

Суседи, кад сазнаше све, дивише се њеном постојанству, и жудно ишчекиваху, изгледаху на јунака, који ће најзад морати светковати победу над тужном верношћу те девојачке Артемизе.

Међу тим се беше војна славно окончала. Чете се наше повраћаху са граница. Народ им је летео у сусреће. Свирка војничка свираше војне песме: -{Vive Henri-Quatre}-, тиролске валцере и арије из Жоконда. Официри, који одоше у бој готово као деца, повратише се као мужеви са бојног ваздуха, носећи на прсима крстове о свиленим пантљикама. Војници весело међу собом воде јуначке зборе мешајући по који пут у говору и немачке и француске речи.

Не заборављена доба! Доба славе и усклика! Како силно зацуцаше срца руска на спомен отачаства! Како ли се сложно сједињаваху наша осећања о народном поносу и љубави господару! А за њега, за њега какав ли беше часак!

Жене, руске жене, не беше им тада равних. Обичне им је хладнокрвности нестало. Усклици им беху, ваистину, чаровни кад сусретаху победиоце, кад усклицаваху: ура!

И у ваздух шапке полетеше.

Који ли тад од руских официра не осећаше, да му Рускиња задужена беше драгоценијом наградом?...

У то драгоцено доба живљаше Марија Гавриловна у *** губернији, па и не виде, како обе стране празноваху повратак војске. Но по окрузима и селима свеопшта радост, може бити, беше још и силнија. Појав официра у тим местима беше за њих празновање, а љубавнику у фраку немило беше официрско суседство.

Ми већ једном рекосмо, да при свој хладнокрвности Марије Гавриловне, она и опет беше окружена младим удварачима. Но сви бише принуђени да одступе, кад се у њеном дворцу појави рањени хусарски пуковник Бурмин са св. Ђорђем на грудима и са забавном бледоћом, као што тамошње госпођице говораху. Беше му око двадесет и шест година. Дошао је на отпуст на своја добра, у комшилуку полског добра Марије Гавриловне. Марија га Гавриловна од свију највећма одликоваше. Поред њега нестајало јој је оне обичне замишљености. Не може се рећи, да је она са њим кокетовала; но поета, кад би јој обману увидео, рекао би:

Бурмин беше у истину добар, леп младић. Имађаше нечега у уму, што се женскињу веома допада; пристојности и посматрања, без икаквих захтевања, и умиљато осмејкивање. Његово понашање према Марије Гавриловне беше сасма просто и слободно; па кад она не би ни речце прословила ни радила, душа и погледи његови пратише је посматрајући. Беше миран и скроман, али се поговарало, да је некад ужасна лолица био, но то није вредило код Марије Гавриловне ништа, која (као и све младе госпођице у опште) са задовољством извињаваше ветрогоњство, откривајући смелост и светлост карактера му.

Но већма од свега... (већма од његове нежности, већма од забавне бледоће, већма од привезане руке) ћутање младог хусара већма од свега потстрекаваше њену радозналост и уображење. Увидела је била, да му се веома допала; па за цело и он са свог схваћања, свог искуства, могаше опазити, да га је она од свију одликовала: како дакле да га није до то доба пред својим ногама на коленима видела и његову топлу исповест чула? Шта ли га уздржава? Плашња, неразлучива од нетините љубави, поноситост или кокетовање хитрог женкароша? Беше јој то загонетка. Кад је мало боље промозгала, нађе да је плашња нарочити повод свему, и намисли да га охрабри умиљатијим погледима, па и нежношћу. Спрема му је добре замке, умиљате, неочекиване, и са нестрпљењем очекиваше часак романтичне исповести. Тајна, ма каква она била, свагда је тешка нежном женском срцу. Њена војена сирема имађаше и жељени успех: најзад, Бурмина нападе таква замишљеност, а црне му се очи таквим жаром устављаху на Марији Гавриловној, очекивани одсудни часак, чињаше се да је близу. Комшије говораху о свадби као о свршеној ствари, а добра се Праскова Петровна радоваше, што јој шћерца најзад изабра достојна младожењу.

Једном сеђаше старица у трпезарији размишљајући о великом постојанству, кад Бурмин унутра ступи, па је одмах упита за Марију Гавриловну.

„У градини је“, одговори стара. „Идите к њој, а ја ћу вас овде очекивати.“

Бурмин пође, а старица се прекрсти па помисли:

„Хеј, не ће ли сад један пут изићи мак на конац?“

Бурмин нађе Марију Гавриловну код рибњака, под ивом крај потока, са књигом у руци, у белом оделу, прекрасна као и јунакиња истога романа. После првих питања, једнако се Маша, нарочито устезаше говором, прекраћујући тиме узајамне забуне, од које би се тек напрасном и одсудном изреком избавили. Еле, тако се и догоди; Бурмин видећи тешкоћу свог положаја, искаже јој што је давно изгледао да улучи прилике, па да јој са срца открије. Само је није никад могао улучити. Марија је Гавриловна затворила књигу, па је спустила очи доле као у знак саизвољења.

„Ја вас љубим“, рече Бурмин, „љубим вас страсно....“

Марија се Гавриловна заруменела и спустила главу доле.

„Не пазећи, предао сам се милој уобичајености, уобичајености да вас гледим, да вас чујем, вас у век....“

(Марија се Гавриловна опоменула првог писма -{St. Preux}--а.)

„Сад је већ и доцне противити се судбини својој; успомена на вас ваша лепа, дивотна слика, биће ми муком и болом живота мог; но сад ми само још једно остаје, да испуним тешки дуг, да вам ужасну тајну откријем и ставим непреодољиву преграду међу нас....“

„Она је свагда и била“, пресече га у говору Марија Гавриловна, „те ја не могох никад вашем постати....“

„Знам“, одговори он тихо, „знам да ви никад не љубласте, до смрт и три године тужног оплакивања! Добра, драга Марија Гавриловна! Немојте ме и последње утехе лишавати, помисла тог, да бисте се мојој срећи приволели, кад бисте ви....“

„Ћутите за бога. Немојте ме мучити.“

„Да, ја знам, ја схваћам, да бисте ви били моја, но — ја најнесрећније створење.... ја сам ожењен.“

Марија га је Гавриловна зачуђено погледала.

„Ја сам ожењен“, дода Бурмин; „оженио сам се још пре четири године, па не знам ни која је моја жена, ни где је, па и да ли ћу је икад још у животу свом видети.“

„Шта ви то говорите?“ викну Марија Гавриловна; како је то чудно! Наставите; ја ћу говорити после..... но, наставите, имајте милости.“

„У почетку 1812 год.,“ рече Бурмин, хитио сам у Вилну, где наша чета становаше. Једном кад подоцкан у вече на штацију приспех, заповедих да се што брже коњи упрегну, кад се на један пут страшна мећава подиже, а управитељ и кочијаши саветоваху ми да онде останем. Ја их послушах, но неко неисказано неспокојство не даде ми никако мира; учини ми се, као да ме нешто напред тера. Мећава никако да се утиша; не могах да се стрпим, навалим опет да се преже и пођем у саму олују. Кочијашу се свидело да поред реке тера, куда би пут за три врсте прекратили. Брегови беху снегом навејани; кочијаш сврне некако поред њих на страну, па изађосмо на пут; тада тек видесмо да смо на неком непознатом месту. Олуја ни да мало попусти. Ја смотрих неко сеоце, и заповедих да управо у њ тера. Уђосмо и у сеоце; у дрвеној црквици горела је свећа. Црква беше отворена, иза ограде стајаху неколико санака; по порти ходише људи.

„Овуда! овуда!“ повикаше неколико гласова. Заповедим кочијашу да стане.

„Хвала Богу, а где си се до сад забавио?“ рече ми неко; „невеста обамрла; попа се уздрдао, не зна шта ради; готово хтедосмо да се разиђемо. Хајде што брже.“

Ћутећи искочим из санака и уђем у цркву, слабо осветљену двема трима свећама. Девојче сеђаше на банку у мрачном куту црквеном; а друга јој слепе очи трљаше.

„Хвала Богу,“ рече она, „и ми једва довде дотерасмо. Још за мало, па би госпођица са вас умрла.“

Стари попа приђе к мени, па ми рече:

„Закажите да се започне.“

„Па започните, почните, бабушко,“ одговорих ја расејан.

Девојче доведоше. Учини ми се да није баш тако ружна.... Непојмљиво, неопростиво ветрогоњство.... и стадох поред ње пред олтаром; попа је убрзао: три човека и слушкиња држаху невесту, па се занели око ње, И нас венчаше.

„Пољубите се,“ рекоше нам.

Моја жена окрете ми своје бледо лишце. Хтедох да је пољубим....

„Ах, није он!“ завикнула је, па је онесвесла. Сведоци ме погледаше зачуђено, стрељајући очима. А ја се повратих, изађох из цркве без икаквих препона, улетех у кибитку (проста покривена кола), и повиках:

„Терај!“

„Боже мој!“ повиче Марија Гавриловна; „и ви не знате шта је од ваше бедне жене?“

„Не знам,“ одговори Бурмин; „не знам ни како се зове оно сеоце где се венчасмо; не знам ни на којој штацији стадох. У оно доба не полагах баш толико вредности на преступак мога беса, за то, што кад се од цркве удаљих, заспах, и пробудих се тек сутра дан у јутру, на трећој тек штацији. Слуга, који беше тада уз мене, умр’о је у војни, да и сад се никако не надам, да ћу се са оном још један пут у животу наћи, са оном, коју сам тако јако обмануо, и која је тако јако сад освећена.“

„Боже мој, боже мој!“ рече Марија Гавриловна, па га ухвати за руку; „Па ви бесте оно! Па и не познајете ме?“

Бурмин је побледео.... и пао пред њом на колена...

== Извор ==
''Вила'', 1868.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јанковић|1876}}

[[ru:Метель (Пушкин)]]</text>
      <sha1>0fx11dhx4xz1ykidft9n6t564yf3zio</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>