Викизворник
srwikisource
https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0
MediaWiki 1.47.0-wmf.14
first-letter
Медиј
Посебно
Разговор
Корисник
Разговор с корисником
Викизворник
Разговор о Викизворнику
Датотека
Разговор о датотеци
Медијавики
Разговор о Медијавикију
Шаблон
Разговор о шаблону
Помоћ
Разговор о помоћи
Категорија
Разговор о категорији
Аутор
Разговор о аутору
Додатак
Разговор о додатку
Page
Page talk
Index
Index talk
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Event
Event talk
ЂУЛИЋИ LXXIII
0
17384
145406
39477
2026-08-09T14:36:28Z
Coaorao
19106
145406
wikitext
text/x-wiki
{{заглавље
| наслов=LXXIII
| аутор=Јован Јовановић Змај
| претходна=
| следећа=
| година=
| белешке=Ђулићи
}}
<blockquote><poem>
У одаји свећа гори
:Што најбоље зна,
Дркће, пламти, нешто гледи —
:Ко би знао шта?
Уздисај се један диже
:Дубок, хитар, смео,
Па угаси ону свећу —
:— Је л’ баш тако хтео?
Радује л’ се она свећа,
:Или јој је жао
Лете л’ и сад уздисаји —
:Ко би каз’ти знао.
</poem></blockquote>
{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}}
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]
hbxybvbkrjwyprcjob4mcdwguq4s9m2
Аутор:Александар Пушкин
100
54915
145420
145102
2026-08-10T10:32:48Z
Coaorao
19106
/* Песме */
145420
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Александар Сергејевич
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Песме ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Беси]] (''-{Бесы}-'')
* [[Бахчисарајски шедрван]]
* [[Борис Годунов]]
* [[Голуб]]
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Јевђеније Оњегин]] (одломак)
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Русаљка]] (одломак)
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Тица]]
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')
== Драме ==
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')
== Проза ==
* [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (''-{Метель}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')
== Преводиоци ==
* [[Александар Писаревић]]
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]
[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]
90su9a6knnio4bkp6s4gle3xqdbh1rb
Аутор:Михаил Љермонтов
100
59971
145418
144235
2026-08-10T09:24:22Z
Coaorao
19106
/* Преводиоци */
145418
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Михаил
| презиме = Љермонтов
| иницијал_презимена = Љ
| годинарођења = 1814
| годинасмрти = 1841
| опис = '''Михаил Јурјевич Љермонтов''' био је руски романтичарски писац, сликар и песник, познат као „песник Кавказа”.
| слика = Mikhail lermontov.jpg
| опис_слике =
| википедија = Михаил Љермонтов
| вики_цитати = Михаил Љермонтов
| остава =
| остава_кат = Mikhail Lermontov
}}
== Дела ==
=== Поезија ===
* [[Мцири]] (''-{Мцыри}-'')
* [[Демон (Љермонтов)|Демон]] (''-{Демон}-'')
* [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]]
* [[Анђео]] (''-{Ангел}-'')
* [[Чаша живота]] (''-{Чаша жизни}-'')
* [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]]
* [[Порука (Љермонтов)|Порука]] (''-{Завещание}-'')
* [[Палестинска гранчица]] (''-{Ветка Палестины}-'')
* [[Козачка песма уз колевку]] (''-{Казачья колыбельная песня}-'')
* [[Крст на Кавказу]] (''-{Крест на скале}-'')
* [[Лепа Рускиња]]
* [[Не, тако силно ја не љубим тебе]] (''-{Нѣтъ, не тебя такъ пылко я люблю}-'')
* [[Сужањ]] (''-{Узникъ}-'')
* [[Тамара (Љермонтов)|Тамара]]
* [[Бог у природи]] (''-{Когда волнуется желтеющая нива}-'')
* [[Кинџалу]] (''-{Кинжал}-'')
* [[Не смиј се над мојом пророчанском тугом ]] (''-{Не смейся над моей пророческой тоскою}-'')
* [[Растасмо се...]]
* [[Облаци (Љермонтов)|Облаци]] (''-{Тучи}-'')
* [[Опорука]]
== Преводиоци ==
* [[Драгутин Илић]]
* [[Милорад Митровић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Ристо Ј. Одавић|Ристо Ј. Одавић]]
* [[Милорад Митровић]]
* [[Окица Глушчевић]]
* [[Аутор:Димитрије Димитријевић|Димитрије Димитријевић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Романтизам]]
hfmrufdgpsecwnpqpmtg22j9lp8qye8
Тартарен на Алпима/I
0
59994
145405
143000
2026-08-09T14:34:05Z
Coaorao
19106
/* */
145405
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Алфонс Доде|Алфонс Доде]]
| [[Тартарен на Алпима]]
| Нови подвизи тарасконског јунака<br />Преводилац: Д. Л. Ђокић
| [[Тартарен на Алпима|-{Садржај}-]]
| -{'''I'''}-
| [[Тартарен на Алпима/II|-{II}-]]
}}
''Појава на Риги-Кулму? — Ко? — Шта се говори за столом на коме је постављено за шест стотина особа. — Пиринач и суве шљиве. — У часу приређена игранка. — Непознати записује своје име у гостионичку књигу. — П. А. К.''<br />
Августа 10, године 1880, у време кад је требало да се види онај баснословни сунчев залазак на Алпима који толико хвале Путовође Жоан и Бедекер, густа жута магла, измешана са белим праменовима снега, покривала је врх Риги (Regina Montium) и ону огромну гостионицу која тако чудно изгледа у овом голом планинском пределу, познату гостионицу код „Риги-Кулма“, која је сва у стаклу као нека опсерваторија, гломазна као каква тврђава, и у којој се обично по један дан и по једну ноћ бави гомила путника који обожавају сунце.<br />
Очекујући и друго звоно за вечеру, привремени гости овог огромног и богатог хана, дркћући горе по собама, или уживајући на читаоничким диванима у мекој топлоти од наложених пећи, гледаху — у недостатку обећаних дивних призора — како се вију ситни бели праменови и пале пред пероном велики фењери чија су се двострука стакла, као у кула светлиља, тресла на ветру.<br />
Попети се тако високо, доћи са свих страна света и видети само ово... О Бедекере!…<br />
Наједанпут се помоли нешто из магле, и стаде се приближавати гостионици, уз звекет гвожђарије и с необичним покретима, којима је била крива нека чудновата опрема…<br />
На двадесет корака од гостионице, кроз праменове снега, доконим путницима који гледаху кроз прозоре приљубивши нос на окна, и младим Енглескињама са радозналим главама мушки очешљаним, учини се од ове појаве најпре нека залутала крава, затим као нека врста лимара, торбара, са својом робом.<br />
На десет корака, појава доби други облик, и показа лук на рамену, шлем са спуштеном кацигом као у стрелаца из средњега века, што је било невероватније видети на оним висинама но какву краву или каквог торбара.<br />
Стигавши на перон, стрелац није био ништа друго до један пун човек, плећат, трбушат, који је час по застајао да се издува, да стресе снег са својих доколеница од жута сукна, са своје плетене струке испод које се могао видети само један део лица — неколико праменова проседе браде, и огромне зелене наочари са стереоскопским стаклом. Кукача, планински штап, торба на леђима, конопац укрштен преко груди, гвоздене енгече и куке за појасом једне енглеске блузе са широким испускама допуњаваху опрему овог савршеног алпиниста.<br />
На пустим врховима Мон-Блана или Финстерархорна ова пењачка опрема учинила би се сасвим природна; али на Риги-Кулму, на два корака од железнице!<br />
Алпинист је, и то је истина, долазио са противне стране станице, и стање његових доколеница сведочило је о дугом путу по снегу и блату.<br />
Неколико тренутака гледао је гостионицу и њене споредне зграде, пренеражен што је на две хиљаде метара изнад морске површине нашао овако велику грађевину, галерије од стакла, колонаде, седам редова прозора и простран перон који се пружао између два реда великих фењера, који су овом планинском врху давали изглед Оперског трга у Паризу у зимском сутону.<br />
Али ма колико да је могао бити изненађен, они у гостионици изгледали су изненађени још више; и кад алпинист беше ступио у огромни трем, настаде радознало гурање на уласцима свих дворница: господа са биљарским таковима, са отвореним новинама, госпође с књигом или са радом у руци, а даље, далеко у дубини, по степеницама, нагињале су се главе преко ограде, између ланаца од лифта.<br />
Непознати узвикну гласно, громко, дубоким басом, као из бачве, гласом који је звонио као цимбале:<br />
„Их, до сто ђавола! Да гадна времена!....“<br />
И сместа стаде, скиде шлем и наочари.<br />
Једва је дисао.<br />
Блесак светлости, топлота гаса, пећи, после оне јаке хладноће напољу, затим овај раскошни сјај ове високе собе, ови вратари са златним писмима „Regina Montium“ на њиховим адмиралским капама, па беле кравате гостионичарских настојника и читава војска Швајцаркиња у народној ношњи, које су се слегле на знак звона, све то збуни га за тренутак, само за тренутак.<br />
Он осети да га гледају и сместа му се поврати његово поуздање, као глумцу пред пуним ложама.<br />
„Молим, чиме могу услужити?..“<br />
Тако га упита први настојник, с усиљеном учтивошћу, настојник врло отмен, у пругастом капуту на струк, с лепим залисцима, прави кројач женскога одела.<br />
Алпинист сасвим хладно затражи собу, „знате, онако, једно лепо сопче,“ — понашајући се с достојанственим настојником као са каквим старим другом из школе.<br />
Али у мало се није наљутио кад га собарица, Берњанка, која му приђе са свећом у руци, утегнута у свом златном јелеку и е надуваним рукавима од тула, упита да ли жели да се попне лифтом. Да му је предложила да учини какав злочин, не би га више расрдило.<br />
— Лифтом, он!… он!… И од његова гласа и покрета затресе се сва гвожђарија на њему.<br />
Но наједанпут се стиша и рече Швајцаркињи љубазним гласом: „Pedibus cum jambis, лепојко моја“… и пође за њом, запремајући степенице својим широким леђима, гурајући оне који су му били на путу, а но целој гостионици зачу се жагор, један продужен, настављен узвик: „Шта је ово!“ понављано шапатом на свим могућим језицима. Затим се зачу и други знак за вечеру, и нико више није ни мислио на ову необичну личност.<br />
Ова трпезарија на Риги-Кулму право вам је позориште.<br />
Један огроман сто, за шест стотина особа, постављен у облику потковице, на коме се свеже цвеће ређало наизменце са компотима од пиринча и сувих шљива у чијој се белој или мркој течности огледаху прави пламичци полијелеја и позлата богато украшене таванице.<br />
Као за свима заједничким столовима у Швајцарској, овај пиринач и ове шљиве делили су госте у два, непријатељска табора, и по самим погледима мржње и лакомости који су чисто гутали ове компоте, лако сте могли познати коме су табору који гости припадали. Пиринчари су се познавали по својој бледоћи, шљивари по своме модроцрвеном лицу.<br />
Те вечери, ови последњи били су многобројнији; нарочито је било међу њима знаменитијих личности, европских величина, као што су велики историк Астије Реи, члан Француске Академије, барон фон Штолц, стари аустријски дипломата, лорд Чипендал (?), члан Џокејског Клуба, са својом синовицом (хм! хм!), чувени доктор Шванталер, професор на бонском универзитету, један перуански генерал и његових осам кћери.<br />
Њима на супрот пиринчари су могли истаћи као величине само једног белгијског сенатора и његову породицу, госпођу Шванталер, професорову жену, и једног талијанског тенористу, који се враћао из Русије и који беше извукао наруквице да му се виде дугмета велика као тањирићи.<br />
Ова двострука супротна струја била је без сумње узрок снебивању и хладноћи за столом. Иначе како да се објасни ћутање ових шест стотина личности укочених, намрштених, неповерљивих, и охоло презирање које као да су осећале једна према другој? Површни посматрач могао би то приписати англо-саксонској надувености која, у данашње време, у свима земљама служи као пример свету који путује.<br />
Али преварио би се. Створења са људским ликом не могу тако на први поглед мрзети се, презирати се носом, устима и очима зато што нису претходно једно другом представљена. Ту мора да има друго нешто.<br />
Пиринчари и шљивари, кажем вам. Тиме се само може објаснити суморна и мучна тишина о овом ручку на Риги-Кулму који би, према броју и међународном шаренилу гостију, требало да буде живостан, буран, као што се замишљају обеди на подножју Вавилонске Куле.<br />
Алпинист уђе, збуњен мало овом манастирском тишином у трпезарији у којој су блештали полијелеји, накашља се јако не обративши на се ничију пажњу, седе на место које му је пало у део, пошто је последњи дошао, на крају дворнице. Будући сад без оне опреме, изгледао је као и сваки путник, само љубазнија лица, ћелав, трбушат, зашиљене и густе браде, достојанствена носа, дебелих страшних веђа изнад доброћудна погледа.<br />
Је ли пиринчар или шљивар? То се још није знало.<br />
Тек што је сео, стаде се врпољити, затим уплашено скочи са свога места: „Јој!… промаја!…“ рече сасвим гласно и маши се за једну слободну столицу, која је била прислоњена на средини стола.<br />
Али га задржа једна Швајцаркиња — ова је била из урског кантона — која је служила око стола, са сребрним ланчићем и белом марамом:<br />
„Господине, ово је место заузето…“<br />
Тада, једна девојка, која је седела за столом и од које је видео само плаву косу зачешљану на као снег беломе врату, рече, не окрећући се, са страним нагласком:<br />
„Није, није заузето… Мој је брат болестан и неће силазити.<br />
— Болестан?… упита алпинист седајући, предусретљив, готово са саучешћем. Болестан? није, овај, опасно?"
Изговарао је оштро, и ова реч „овај“ понављаше се у свима његовим реченицама са још неколико других излишних узвика као: „хе, како, хо, гле, онако, а овај, а иначе“, које су јаче истицале нагласак, без сумње непријатан младој плавуши, јер је одговорила само једним леденим погледом затворено плавим, дубоко плавим.<br />
Сусед с десне стране није изгледао ни мало предусретљивији; то беше талијански тенорист, црвена лица, ниска чела, зејтинастих зеница, разметљивих бркова које је бесно вртео, од како су га раставили од његове младе сусетке. Али добри алпинист беше навикао да говори уз јело; то је било потребно за његово здрављем.<br />
„Гле! да лепих дугмади… рече гласно сам за се, гдедајући испод ока Талијанове наруквице… Те ноте уметнуте у јаспис изгледају дивно…“<br />
Његов метални глас звонио је у тишини, не налазећи у њој ни најмање одјека.<br />
„Господин је зацело певач?<br />
— Non capisco…“ прогунђа Талијан кроз бркове.<br />
Алпинист се за тренутак помири с мишљу да једе не говорећи ништа, али су га залогаји гушили. И када се аустријски дипломата, који је седео преко пута од њега, маши да дохвати слачицу врхом својих старачких малих и уздрхталих руку, у рукавицама без прстију, он му је врло услужно додаде: „Молим, господине бароне…“, jep мало пре беше чуо да га тако зову.<br />
За несрећу, јадни г. фон Штолц, поред свег лукавог и духовитог изгледа који је добио у дипломатским доскочицама, беше одавно заборавио своје речи и своје мисли, и путовао је о планини поглавито зато да их поврати. Он отвори своје празне очи и погледа ово непознато лице, па их поново затвори не рекавши ништа. Требало је десет њих, некадашњих дипломата, његове умне способности, па да заједнички погоде уобичајени начин захваљивања.<br />
После овог новог неуспеха алпинист учини једну страшну гримасу, и по наглости с којом је шчепао боцу могло се мислити, да ће њоме сасвим разбити већ начету главу старога дипломате. Боже сачувај! Хтео je само да понуди вином своју сусетку, која га није чула, занета у полугласном разговору, необичном ћеретању, тихом и живом, са двојицом младих људи који су седели поред ње. Беше се нагла, зажарила. Лаке коврче сијале су се при светлости крај једног маленог, провидног и сасвим руменог ува… Пољкиња, Рускиња, Норвежанка?… тек са севера зацело; и сетивши се једне лепе песмице из свога завичаја, овај јужњак стаде мирно певушити:
<poem>
:::O coumtesso gènto
:::Estelo dou Nord
:::Què la neu argento
:::Quʼ Amour friso en or<ref>Лепа графице, северна звездо, коју снег сребри, коју љубав злати.<br />Фредерик Мистрал.</ref>
</poem>
Цео се сто окрете, помислише да је полудео. Он поцрвене, обори главу у тањир, и диже је тек кад му понудише неизбежни компот који љутито одгурну:<br />
„Суве шљиве, опет!… Никад!“<br />
То је било и сувише.<br />
Настаде живо кретање столица. Академик, лорд Чипендал (?), бонски професор и још неколико знаменитих личности из шљиварског табора устадоше и одоше из трпезарије у знак негодовања.<br />
Готово одмах за њима одоше и „пиринчари“, кад је алпинист одгурнуо и други компот онако исто љутито као и први.<br />
Ни пиринчар ни шљивар!… Шта је онда?…<br />
Сви се удалише; и нечега језовитога било је у овом немом дефиловању оборених носева и презривих уста испред злосрећнога алпиниста, који сам остаде у огромној светлој трпезарији, умачући колаче у вино по обичају који је владао у његовој постојбини, изложен општем презирању.<br />
Пријатељи, не треба никога да презиремо. Презирање је прибежиште искочаца, уображених, ружних и глупих, образина иза које се заклања ништавило, покашто неваљалство и која разрешава човека памети, расуђивања, доброте. Сви грбави презиру; сви се криви носеви купе и презиру кад се сретну с носем правим.<br />
Добри алпинист знао је то. И како је за неколико година прешао био четрдесету, тај „почетак четвртога спрата“, на коме човек налази и узима чаробни кључ који отвара живот широм и показује његов једнолики и варљиви ток, како је поред тога био свестан своје вредности, свестан важности свога задатка и великога пмена које је носио, — он се није ни обазирао на мишљење ових људи. У осталом, требало је само да се каже ко је, да узвикие: „Ја сам то…“, па да се на свима овим охолим уснама укаже лубоко поштовање; али је уживао у инкогниту.<br />
Тешко му је само било што не може да говори, да граји, да се упозна, да се зближи, да стиска руке, да пријатељски метне коме руку на раме, да зове људе њиховим именом. Ето шта му је падало тешко на Риги-Кулму.<br />
Ох! нарочито што не говори.<br />
„Просто ћу добити јаштерице“… говорио је у себи грешни човек, блудећи по гостионици, не знајући шта ће.<br />
Уђе у кавану, пространу и празну као какав храм у радни лан, назва момка „драги мој“, поручи „каву без шећера!“ И како га момак не упита: „Зашто без шећера?“ алиинист живо додаде: „Тако сам навикао у Алгиру, за време лова на лавове…“<br />
И већ се хтеде упустити у причање тога лова, али момак у својој аветињској обући беше побегао и отрчао лорду Чипендалу, који се колико је дуг извалио на диван па суморним гласом виче: „Чемпењ!… Чемпењ!“ Пуче запушач глупо као на нарученом сватовском ручку, и све се утиша; само се чуло звиждање ветра у мону-менталном камину и језиво пуцкарањо снега о прозорска окна.<br />
Исто тако суморна изгледаше и читаоница: сви са новинама у руци, стотине обо рених глава око дугачких елених столова, испод рефлектора. С времена на време тек неко зевне, накашљавши се, зашуште раширене новине, а над овом учионичком тишином лебде, стојећи и
== Фусноте ==
<references/>
== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1902. Књига V, Бр. 1. Стр. 12—23.
{{ЈВ-аутор|Душан Л. Ђокић|1939}}
er2xm9cwutuqfb7o23ipr034kfk1b0n
Руслан и Људмила/Пролог
0
60029
145398
145388
2026-08-09T14:22:49Z
Coaorao
19106
/* */
145398
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
| [[Руслан и Људмила|-{Садржај}-]]
| '''Пролог'''
| [[Руслан и Људмила/Песма прва|-{Песма прва}-]]
}}
<div style="text-align:center; margin-left:2em;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<poem>
Крај морске луке дуб зелени,
Златан је ланац на дубу том.
Дан и ноћ мачак ту учени
Шета по ланцу сплетеном.
У десно — песму он изводи,
У лево — бајку наводи.
Тамо су чуда, тамʼ дух броди,
Русалка седи на грани;
Ту, на брвини потајној,
Траг видиш звери незнаној;
Дом на кокошињим ногама,
Без врата и без окана.
Ту привиђења шума крије,
У зору талас пљуска, бије,
По обалама пешчаним;
И триест витезова красних
Из воде редом иду јасних,
А с њима морски деда им.
Тамо краљевић, мимоходом,
Оплени цара силеног,
Тамо у облак, пред народом,
Преко мора и свемира,
Вештац носи богатира.
У ропству, ту, царевна тужи,
А мрки вук јој верно служи;
Ту ступа са Баба-Јагом
Иде и брбља са собом;
Цар Коштан ту се на злату нише,
Ту руски дух — Русијом дише.
Тамо сам био и мед пио,
Крај мора видех дуб зелени,
А под њим мачак учени,
Своје ми бајке зборио!
Једне се сећам, и бајку ту,
Предајем данас народу…
</poem>
</div>
</div>
== Извор ==
''Дело'', 1. април 1904. Тридесет прва књига. Стр. 341–342.
{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}
[[Категорија:Руслан и Људмила]]
fuh4v45ewlhqn3qe8jwplnhk0v6m23s
Руслан и Људмила/Песма друга
0
60062
145400
145390
2026-08-09T14:23:09Z
Coaorao
19106
/* */
145400
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
| [[Руслан и Људмила/Песма прва|-{Песма прва}-]]
| '''Песма друга'''
| [[Руслан и Људмила/Песма трећа|-{Песма трећа}-]]
}}
<div style="text-align:center; margin-left:2em;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<poem>
Вештине такмаци крваве
Не трпте мира благу ћуд,
Примајте данак мрачне славе
И опијајте распром груд!
Нек се камени свет не свикʼо
Успехе грозне гледати,
За вама неће жалитʼ нико
Нитʼ ће вам ико сметати!
Вама, такмаци другог рода,
Парнаски борци, велим ја,
Немојте бити смех народа
Нескромним шумом раздора;
Борте се, само предострожно.
Но ви, такмаци Љељови,
Живите братски, буде лʼ можно;
Јер, знајте, моји другови:
Судбина кога већ намени
Девојци, њој је мио тај,
Ма и у наточ васелени;
Сметати томе, грех је, знај!
Када Родгај необуздани,
Предосећајем мучен тајним,
Остави своје другове,
И пође у крај усамљени,
Кроз неме, јашећʼ, лугове;
Дубоком мишљу замамљени —
Злодух је ревно чупао
С његове душе љуте ране;
И он је мрачно шаптао:
„Убићу ко ми на пут стане…
Руслане!… знаћеш мене ти…
Заплакаће ти нева мила…”
И тај час натраг полети, —
Коњицу вихар даде крила.
Међутим, честити Фарлав,
Све јутро слатко продремав,
Од жеге заштићен подневне,
У поточића свежини,
Да силе поткрепи душевне,
Руча у мирној тишини.
Одједном спази изненада
Где неко лети као бес,
И, не часећи часа сада,
Фарлав, одбацив свој обед,
Копље и оклоп до визира,
Ухвати маглу без обзира;
А онај за њим у нештед.
„Бегунче, кукавицо, стани!” —
Фарлаву довикну незнани –
„Презрени, чекни мало ти,
Ја ћу ти главу скинути!”
Фарлав, чим позна глас Родгаја,
Престрашеном му мрче свет,
Сиромах, мисли: ето краја!
Па с коњем све у бржи лет;
Баш као зечић – не будʼ криво —
Заметнув уши бојажљиво,
Што граби пољем брзоног,
Бежећи испред кера злог.
Али на месту славног бега,
Од окопнелог хладног снега,
Потоци мутни теку свуд
И рију земље влажну груд.
Долете рову коњ блатљивом,
Узмахну репом, белом гривом,
Загризе у ђем челични
И преко рова прескочи;
Коњаник к небу избаци пете,
Стрмоглав слете у блатни ров,
Из очију му светлаци лете,
За смрт је био већ готов.
Родгај на сами руб долета,
Зазвони мача смртни звон:
„Сад гини!” — грмну — „губо клета!”
Алʼ ту Фарлава позна он.
Гледа и руку мирно спусти,
Лице му покри досада, гнев,
Челом се надви облак густи,
Шкрипећи зубма, онемев,
Клонуле главе, препун једа,
Одјезди витез ко бачен кам,
Беснећи… но тек једва — једва
Не засмеја се себи сам.
И тада срете под гором
Старицу једва живу, бледу,
Грбаву, суху, ко снег седу!
Путничком она палицом,
Према северној страни пружи:
„Тамо је” — рече — „тај пут држи!”
Весело Родгај закликта
И верној смрти похита.
А Фарлав наш и дах прекидели,
Лежећʼ у рову, од силна стра,
Мисли: куда ли то отиде
Зликовац? Да лʼ сам још жив ја?
Алʼ у том зачу, у добри час,
Старице седе гробни глас:
„Младићу, устај, пусто је поље,
Где хоћеш, можеш миле воље;
Доведох, гле, и коња твог,
Устани и чуј савета мог!”
Сметени витез побауљке
Из рова пузи блатњав сав,
Плашљиво око себе гледа,
Сад чисто живну душа бедна:
„Но, хвала Богу, кад сам здрав!”
„Чуј ме!” — рече му стара меко:
„Тешко је наћи Људмилу,
Умакла нам је предалеко,
Најмање, ти ћеш наћи њу!
Опасно јʼ лутати по свету;
Та ни ти ниси томе рад.
По моме владај се савету,
Окрени коња, па назад.
Испод Кијева, у тишини,
У наслеђеној дедовини,
Безбрижан живот настави:
Људмилу нама остави!”
Рече, ишчезну. Нестрпљиво
Благоразумни наш херој,
Тај час пожури у дом свој;
Од срца он се махну славе,
Нитʼ мисли о неви младој;
И шум најмањи са дубраве,
Сенице цвркут, водА гред,
Бацаху њега у жар и лед.
Међутим, Руслан далеко оде;
Кроз поља, неме дубраве,
Његове мисли удиљ броде
Око Људмиле убаве.
И збори: да лʼ ћу наћи друга?
Премила где је сад супруга?
Хоћу лʼ јој чути слатки глас,
Гледати лица дивног крас?
Илʼ покрај страшног чаробника
За слободом ће чезнути,
Старећʼ ко дева бледолика,
У вечном ропству венути!
Или ће такмац дрзовити…
Не, не! Никада, цвете вити!
Мој верни мач је уза ме још,
Још главу удес не скиде лош!”
Једном, кад паше ноћне сенке,
Над обалама каменим,
Јахаше витез поред реке;
Тихо је; кад, али у том,
Зазвижда од стреле зујање,
Оклопа звук и клик, хрзање
И топот по пољу немом.
„Стој!” громовити грмну глас:
Он се осврте: у пољу том,
Окомив копље лети ко гром
Ужасни коњик — али кнез
На сусрет пође такмацу свом.
„Аха, стигох те, сад си мој!”
Кликну небојша коњаник,
Смрт се за живот маша твој;
На овом месту падај, мри, —
Тамо невесту тражи ти!”
И Руслан плану од силна гнева,
Тај бујни он познаје глас…
Другови моји! а наша нева?
Махнимо витезе на час
Њима ћемо се вратитʼ скоро.
А и време је било већ
О кнегињици коју рећʼ
И о ужасном Црномору.
Ћудљивог свога маштања
Миљеник кад-кад нездржани,
Причо сам како, у час тамни,
Људмила, ко цвет, узабрана,
Од успламтела Руслана
Ишчезну у мрак као тајна.
Јаднице! Злотвор кад те твој
Уграби у загрљај свој
И са постеље диже брачне,
Ко вихар јурну у облак;
Кроз густи дим и тмине мрачне
У горски с тобом оде мрак —
Теби, се узе свест и глас,
Па тек у замку вешца тог,
Дршћући, лица блеђаног,
У неки ти се освести час.
Са прага свога тако сам
У један летњи видео дан,
Кокици кад је плашљивој,
Султан кокошињака, пето мој,
Преко дворишта јурио,
И похотљивим крилима
Љубезну већ обгрлио;
Баш тад кружаше над њима,
Пилића селских стари тАт,
Пагубна жеља њега жури,
Носи се, лебди, јастреб сури,
И, као муња, супостат,
Слете, изви се. Летнув гор,
У развалине удаљене,
Јадницу однесе злотвор.
Узалуд тугом саломљени
И ледним страхом, очајано
Љубезну зове пето сад…
Он виде само ужас, јад,
Где лети перје рашчупано.
До јутра млада кнегиња
У заносу је тешком била,
Ко страшне снове да је снила,
Но, најзад, буди се она;
Прену, мучена пламним јадом,
Ужасом страшним смућена,
Душа јој жуди за насладом,
Неког са чежњом чека младом:
„Супруже мили, где си ми?”
Зовну — и страхом онеми.
Плашљиво гледа, туђе све је…
Људмила, твоја соба где је?
Лежи несрећна невестица
Усред постеље перјане,
Под гордом сенком балдахина;
Завесе, раскошна перина,
Китице ту су злаћене;
Прострта диба немилице,
Трепери смарагд и рубин;
А тамо златне кандилнице
Свој мирисави вију дим.
Алʼ доста! Није преше сада
Описивати чаробни дом,
Давно је већ Шехеризада
Претекла мене у овом.
Но жалосна је то наслада,
Кад мили супруг није с њом!
Три красне моме, у часу том,
Одете лаком тканином,
Кнегињи младој ступају,
До земљице се клањају.
Нечујно, прва међу њима,
Над њом се тихо паднела,
Ваздушним својим прстићима
Златне јој власи оплела,
И, са вештином горских вила,
Бисерни венац обавила
Около блеђана чела.
За овом, као робињица,
Ближи се друга, скромна лица —
Сарафан плави у тај час,
Људмилин дивни обви стас;
Витице златне, плећа нежна
И недарца јој скрише снежна
Као дим велом прозрачним.
Одећа љуби завидљива
Дивоту, вредну небеса,
Обућа лака обгрлила
Ножице, чудо чудеса.
Кнегињу трећа девојчица
Бисерним пасом обвија,
А невидовна певачица
Веселе песме извија.
Ах, ни бисерне низе те,
Сарафан, нити благо све,
Ни песме миле и веселе
Не блаже душу жалосну:
Узалуд црта огледало
Лепоту њену, накит њен,
Њезин је поглед оборен,
Болом јој срце опхрвало.
Они, што воле истину
И са дна срца што читају,
Без сумње знају јасно то:
Ако је жена у очају,
Па кроз плач, макар и крадом,
У пркос горком јаду свом,
У огледало не погледа —
Е, ту је онда права беда!
Опет је сама Људмила,
А та самоћа немила,
На решме окна сад је води,
И њезин поглед сетно броди
Широм по даљи суморној.
Мртво је свуд. Неме равнине
Под хладном леже снежином;
Трепере горске те висине,
Под једноликом белином,
И дремљу вечном тишином.
Не узвија се дим с кровова,
Нит видиш траг у снегу том,
Ни звонки рог веселог лова
Да одјекује пустињом;
Изретка само, с тужним писком,
Вихар у пољу урла чистом,
И далеко, у снежни руб,
Љуља се оголели дуб.
Плачући очајно, Људмила
У ужасу је лице скрила;
С удесом, јадна, шта ће злим,
Вратима јурну сребрним:
Са музиком се пут, отвори
И наша нева сад се створи
У врту. Чаровити крај:
Дражи од вртова Армиде
И оних што их уживаше,
Цар Соломон илʼ кнез Тавриде.
Пред њом се нижу на поглед:
Дубраве, ко из вилских снова,
Палме и шуме лаворова,
И мирисавих мирта ред,
И горостасних кедра стас;
Зреле се брескве повијају,
Над потоком се навијају.
Брежуљци, џбуње и долине,
Пролећем блеште од милине;
Ћарлија благо ветрић мајски
Сред очараних пољана,
И пева славујак китајски
У сенци тананих грана.
Ту се пљускају шедрвани,
Веселим шумом у дугин плам,
Под њима трепте истукани,
Ко да су живи; Фидије сам,
Миљеник Феба и Паладе,
Гледајућʼ на тај дивни рој,
Он би чаробни длето свој
Из руку швирно од досаде.
Прштећʼ мраморној по огради,
Подобно дузи блиставој,
Тутње и шуме водопади,
Поток под сенком мамљивом,
Ту шуми песмом сањивом.
Склоништа мира и тишине,
Кроз зеленило, мимолет,
Виде се светле сеничице,
Ода свуд ружа читав сплет,
Мирисним дахом дише цвет.
Но очајна је она била,
Несвесно туда пролази;
Чаровље залуд стреса крила,
На јад јој све то долази.
Не знајућʼ ни где стаза води
Около врта чаробног ходи,
Сузама горким даје мах;
Суморни поглед њезин броди
У немилостива небеса.
Од једном прену мома красна,
Принесе прстић к уснама;
За цело, мисао ужасна
Paђa ce… Међу стазама
Пред њом на стуба стоји два,
Високи мостић над потоком;
У тешком болу, предубоком,
Крочи на њега жалосна,
Валима хучним поглед прати,
Плачући прокле удес љут:
Сад ће је талас закопати;
Алʼ ипак, к води није нагла,
Већ даље, даље узе пут.
Моја прелепа Људмила,
Ходећи сунцем јутарњим,
И сузе већ је осушила,
Уморна мисли: доста с тим!
На траву седе, осврну се,
Одједном над њом шатор, гле,
Раскрили своје сенке густе,
И богат обед поред ње;
Посуђе светло од кристала,
А тамо, иза џбунова,
Невидна харфа задрхтала.
Диви се млада Људмила,
Но ипак рече премила:
„Кад нема драгог покрај мене,
Све су то муке нечувене!
О, ти, нагубна чија страст,
Растрза мене, проклети,
Страши ме, мислиш, твоја власт:
Људмила уме умрети.
Не требају ми шатре те,
Весеље, песме несносне;
Нитʼ ћу ти јести нити сести,
Смрт гладна нек ме умори!” —
Помисли тако и — поче јести.
Устаје нева, а шатор,
Раскошни и сјајни прибор,
И звуци харфе, свег нестаде
И мир наново владатʼ стаде.
По врту опет Људмила
Међʼ џбунићима немо ходи,
Небесна трепте кандила,
А међу њима месец броди:
Маглица слази са свих странʼ,
На брежуљке се сутон свила,
Над кнегињом се нија сан;
Алʼ невидовна у том сила,
Пролетњег ветра нежнија,
У месечев је узви зрак,
Над чаробним се дворцем нија
И предстрожно с њом се свија.
Кроз тамњан ружа мирисних,
На њезин одар жалосни.
А у том часу све три моме,
Већ приступају послу своме:
Скидају накит злаћени;
Но њихов израз смућени,
Очију сетних мучаљив збор,
Одају уздах пригушени
И судби немоћни прекор.
Но пожуримо: руком меком
Скидоше са ње хаљине:
Премила, у лепоти нежној,
У кошуљици белоснежној,
Леже да сАна почине.
Сетно се деве поклонише,
И журно све се удалише,
И тихо приклопише клет;
Сад заробљени шта ће цвет?
Дркће ко листак, дах престаје;
Недра се леде, крв се таје,
Тренутни санак махну њу,
Не спава, слуша шумор свак,
И у несносни мотри мрак…
Око ње тама и ћутање
Тек срца чује трепетање…
Ослухне… шапће тишина;
Постељи њеној иду тише;
Под јорган сакри се она:
Ето… ох!… сумње нема више,
Зачу се шум: озарена
Затрепта блеском ноћ суморна,
Врата су већ отворена.
Безшумно, смело ступајући,
Сабљама гордо севајући,
Арапа иде дуги ред;
Два и два, важно и побожно,
На свилен душек предострожно
Доносе седу брадуру;
За брадом гордо, кроз ноћ тију.
Величанствено дигнув шију,
Грбави кепец пружа крак;
Његовој глави ошуреној,
Гломазном шапком покривеној,
Припадала је брада та.
Он се приближи, алʼ у том,
Кнегињица је поскочила,
За калпак седог грбацу
Хитро је руком дохватила;
Дршћући диже песницу,
И опаучи тако њом,
Да је арапе заглушила.
У страху он се скљуси свом,
Блеђи од неве преплашене,
Окломпи уши, бегатʼ стаде,
Алʼ у густишу дуге браде,
Забатрга се, сав се пружи,
Устаде, паде; у тој тмуши
Арапа црних рој се тиска,
Спотиче, мува, стоји писка,
Да га размрсе из те браде;
Људмили шапка у ћар паде.
Но шта би с нашим витезом,
На ненадноме свом сусрећу?
Уметним својим потезом
Цртај, Орловски, ноћ и сечу!
На месечини блеђаној
Витези су се дочепали,
Пламте у ватри помамној;
И копља већ су побацали.
Саломљени су мачеви,
Оклопи крвљу обливени,
Штитови у прах раздробљени:..
Сад се хватају с хатова;
К небу се диже густи прах,
Коњи се грудма ударају;
У коштац витези помамни,
Друг друга стежу и остају
У седлу као приковани.
Мишце се мржњом сплетају,
Ни челик од њих тврђи није,
Из очију им пламен бије,
Груди о груди пуцају.
И крају већ се клони бој —
Ко ли ће пасти? — Витез мој,
Планув притегну борца ближе,
Гвозденом руком с коња диже,
Узвину силно над собом —
И рину с обале у реку:
„Пропадај!” — рикну као гром —
„Злобо, на путу умри свом!” —
Ти већ погађаш, читаоче,
Ког рину честити Руслан:
То беше борбе љубимац,
Родгај, кијевски витез знан,
Људмиле мрачни просилац.
Около Дњепра дубоког
Такмаца тражио је свог,
И нађе — но негдашња сила
Љубимца свог је оставила;
Русије древне богатир
У таласима нађе мир.
И о Родгају чу се тада,
Русалка га је једна млада
На хладне груди узела;
И жудно љубећи витеза
Са смехом на дно однела.
И дуго потом у ноћној тмини,
Блудећʼ крај тихе обале,
Богатирев је призрак силни
Плашио смеле рибаре.
</poem>
</div>
</div>
== Извор ==
''Дело'', 1. јул 1904. Тридесет друга књига. Година девета. Стр. 56–69.
{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}
[[Категорија:Руслан и Људмила]]
bxydw0crs4lrw5ub86b1i4biohvlfag
Безверје
0
60096
145421
145338
2026-08-10T10:33:35Z
Coaorao
19106
/* */
145421
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Безверје (''-{Безверие}-'')
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јер. Ж.
| година= 1902
| белешке=
}}
<poem>
О ви, што гледате са прекором јетким
Безбожника, над ким склапају се вали,
И бежите од тог, што је првих дана
Угасио светлост, која срце гали, —
Умирите безум охолости круте,
(Зар на милост права он имао не би?)
Па, тронуте душе, почујте му ваје,
Он злочинац није, крив је самом себи.
Ко ће мелем дати за његове грехе,
Кад је, јадник, лишен и прве утехе?…
Гони ли га судба неумитна, тајна,
Изневери ли га срећа малотрајна,
Издају ли нађе, где утехе тражи,
Позна лʼ пријатељства превртљиве дражи,
Без ослонца сваког, отпадник од вере
Тек тада осети, шта је права злоба:
Њему се не пружа она рука света,
Што дарује блага с оне стране гроба;
Залуд су, у красу слободне простоте,
Откривене пред њим природне красоте;
Залуд око свуда креће тужни глед —
Ум тражи божанство, алʼ је срце лед.
Синови несреће, немоћи и страсти,
Од рођења свога гробу смо у власти.
Сваког часа може доћʼ последњи дан:
Живот — пун невере, колеб непрестан.
Обавијен тамом, хладном грозном тамом,
Кад загробни почне душе наше ток,
Тешки ли су боли опроштајне сузе,
Тежак ли растанак на незнани рок!
Ну ти онда, веро, с душом разговараш,
Ти јој гробну таму гониш и обараш,
Ти је надом крепиш на далеки пут.
Још теже је своје другове преживетʼ,
Али и ту вера светли сваки кут,
Дух клонули крепи, срцу даје лека:
„Још једно виђење за гробом нас чека”.
Он, пак, мудрац слепи, јеца поред гроба,
Он ни за шта не зна што утехе спрема,
Не осећа поздрав укрепљиве наде —
Иде гробу, зове… — одговора нема…
Јесте ли га видʼли, сред вечерње тмине,
Тамо где прах труне његове родбине?
Јесте ли га видʼли, где је рака скрила
Трошни пепо̑ оне што му беше мила?
Вечерња тишина мртвима га зове,
Наслања се на крст онесвеслом главом,
Уз очајне сузе, уз паклене сузе,
У ћутању страшном, у безумљу правом,
Ри̏да. А крај њега, на скорашњу хумку
Побожно клекнувши, да је мајци ближе,
Гле, девојка млада, у тихоме болу
И нежан и тужан поглед небу диже!
Друга, озарена месечином бледом,
Ко̑ анђео туге, што са неба слеће,
Грли хладну хумку и уздахе вије…
Тама тиха пада, гробље велом крије…
А он, бедник, гледа, гледа то и пати,
Па затресе главом, са гроба се креће,
Иде даље, алʼ га јад и тамо прати.
Уђе ли у цркву, где се Богу поје,
Ту још и увећа боле душе своје.
Ту, испред олтара, ту сред сјаја тога,
Од гласа пастирског, светога појања,
Узаври безверје, што га свуда гања,
Он не види нигде, нигде тајног Бога;
С натмуреном душом пред светињом стоји,
Хладан према свему, окорела срца,
Он с досадом слуша молитвене гласе:
„Срећници! Срећници!” одједном загрца,
Што се ја не могу тргнутʼ уму строгом,
Па једино с ''вером'' да паднем пред Богом?”…
Алʼ залуд, залуду! Нема куд ни камо,
Блаженства му нема. И безверје само
Безверника вуче по животној стази;
Он за тужним вођем гробу своме слази.
А шта га то гони у тај незнан вир? —
Ко зна! Алʼ он само туна види мир.
Лајпциг 1902.
</poem>
== Извор ==
''Дело'', 1. 4. 1904. Књига 31. Свеска 1. Стр. 4-6.
kcrr1krclhsrlq3s505oryehuxj0r6h
145422
145421
2026-08-10T10:34:44Z
Coaorao
19106
/* Извор */
145422
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Безверје (''-{Безверие}-'')
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јер. Ж.
| година= 1902
| белешке=
}}
<poem>
О ви, што гледате са прекором јетким
Безбожника, над ким склапају се вали,
И бежите од тог, што је првих дана
Угасио светлост, која срце гали, —
Умирите безум охолости круте,
(Зар на милост права он имао не би?)
Па, тронуте душе, почујте му ваје,
Он злочинац није, крив је самом себи.
Ко ће мелем дати за његове грехе,
Кад је, јадник, лишен и прве утехе?…
Гони ли га судба неумитна, тајна,
Изневери ли га срећа малотрајна,
Издају ли нађе, где утехе тражи,
Позна лʼ пријатељства превртљиве дражи,
Без ослонца сваког, отпадник од вере
Тек тада осети, шта је права злоба:
Њему се не пружа она рука света,
Што дарује блага с оне стране гроба;
Залуд су, у красу слободне простоте,
Откривене пред њим природне красоте;
Залуд око свуда креће тужни глед —
Ум тражи божанство, алʼ је срце лед.
Синови несреће, немоћи и страсти,
Од рођења свога гробу смо у власти.
Сваког часа може доћʼ последњи дан:
Живот — пун невере, колеб непрестан.
Обавијен тамом, хладном грозном тамом,
Кад загробни почне душе наше ток,
Тешки ли су боли опроштајне сузе,
Тежак ли растанак на незнани рок!
Ну ти онда, веро, с душом разговараш,
Ти јој гробну таму гониш и обараш,
Ти је надом крепиш на далеки пут.
Још теже је своје другове преживетʼ,
Али и ту вера светли сваки кут,
Дух клонули крепи, срцу даје лека:
„Још једно виђење за гробом нас чека”.
Он, пак, мудрац слепи, јеца поред гроба,
Он ни за шта не зна што утехе спрема,
Не осећа поздрав укрепљиве наде —
Иде гробу, зове… — одговора нема…
Јесте ли га видʼли, сред вечерње тмине,
Тамо где прах труне његове родбине?
Јесте ли га видʼли, где је рака скрила
Трошни пепо̑ оне што му беше мила?
Вечерња тишина мртвима га зове,
Наслања се на крст онесвеслом главом,
Уз очајне сузе, уз паклене сузе,
У ћутању страшном, у безумљу правом,
Ри̏да. А крај њега, на скорашњу хумку
Побожно клекнувши, да је мајци ближе,
Гле, девојка млада, у тихоме болу
И нежан и тужан поглед небу диже!
Друга, озарена месечином бледом,
Ко̑ анђео туге, што са неба слеће,
Грли хладну хумку и уздахе вије…
Тама тиха пада, гробље велом крије…
А он, бедник, гледа, гледа то и пати,
Па затресе главом, са гроба се креће,
Иде даље, алʼ га јад и тамо прати.
Уђе ли у цркву, где се Богу поје,
Ту још и увећа боле душе своје.
Ту, испред олтара, ту сред сјаја тога,
Од гласа пастирског, светога појања,
Узаври безверје, што га свуда гања,
Он не види нигде, нигде тајног Бога;
С натмуреном душом пред светињом стоји,
Хладан према свему, окорела срца,
Он с досадом слуша молитвене гласе:
„Срећници! Срећници!” одједном загрца,
Што се ја не могу тргнутʼ уму строгом,
Па једино с ''вером'' да паднем пред Богом?”…
Алʼ залуд, залуду! Нема куд ни камо,
Блаженства му нема. И безверје само
Безверника вуче по животној стази;
Он за тужним вођем гробу своме слази.
А шта га то гони у тај незнан вир? —
Ко зна! Алʼ он само туна види мир.
Лајпциг 1902.
</poem>
== Извор ==
''Дело'', 1. 4. 1904. Књига 31. Свеска 1. Стр. 4-6.
[[ru:Безверие (Пушкин)]]
o9jpdv2slezpuufbljivlmm0u97th7s
Клеопатра
0
60107
145417
144284
2026-08-10T09:12:04Z
Coaorao
19106
/* */
145417
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Клеопатра
| одељак=
| аутор= Милосав Јелић
| преводилац =
| година= 1906
| белешке=
}}
<poem>
Негде покрај мора и у позно време,
Жар вечерњег сунца гаси се у води:
Ни плахога ветра сред тишине неме,
Један галеб само што полако броди.
И краљица гледа преко воде рујне,
Распустивши везе у хитона плава,
Таласа се тело, дижу груди бујне,
А у меком крилу његова је глава.
Устај, Антоније! Зар легије смеле
За венцима славе жеља не потреса?
Одавно су наде на победу свеле,
Док сенат већ дршће од праведна беса!
У даљину блуди поглед лепе жене
И недра јој страсно таласају свилу,
Докле тихо круже ране ноћне сене
И докле Рим спава у њеноме крилу.
</poem>
== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. септембар 1906. Књига XVII , Број 6. Стр. 430.
{{ЈВ-аутор|Милосав Јелић|1947}}
[[Категорија:Милосав Јелић]]
p50mwd1x41h1l7vkm0otoeot57iwbhv
Руслан и Људмила/Песма прва
0
60113
145399
145389
2026-08-09T14:23:01Z
Coaorao
19106
/* */
145399
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
| [[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]]
| '''Песма прва'''
| [[Руслан и Људмила/Песма друга|-{Песма друга}-]]
}}
<div style="text-align:center; margin-left:2em;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<poem>
Дела давно минулих дана,
Предања старине дубоке.
Међу синцима рода славна,
С дружином сред собе високе,
Владимир-сунце пирује;
Најмлађу ћерку сватује
За кнеза храброга Руслана,
И медовину из бокана
У њихно здравље испија.
Није журило претке наше,
Нит су дизали наглином
Пехаре и сребрне чаше
С пенастим пивом и вином.
Весеље у срце су лили,
Бризгала пена около,
Слуге су важно обносили,
Госту се ниско клањало.
Слила се реч у шум нејасни,
Гостију бруји весели лук;
А у том јекну глас прекрасни,
Гусала јасних бурни звук.
Сви ћуте, слушају Бајана:
То слави певац миљени
Људмилу дивну и Руслана
И Љељом венац свијени.
Но пламном страшћу уловљени,
Не пије Руслан заљубљени,
Он милу неву гледа, ври,
Уздише, пламти и гори,
И грицка брк од нестрпљења,
Сваки му часак — дан мучења…
А тамо, челом стуштеним,
За столом бурним, свадбеним,
Витеза троје младих седе
И ћуте за празном зделом,
Ни рујно вино да погледе
Нитʼ руком тичу за јелом;
Не чују мудрога Бајана,
Мутан им поглед, срушен над,
Такмаци то су кнез-Руслана,
Тишти им душу боља давна:
Љубави и зависти јад.
Први је Родгај, мишце кивне,
Он мачем доби земље дивне:
Кијевска поља богата;
Други је Фарлав, хвастун худи,
На пировима први свуди,
Алʼ увек скроман сред рата.
А трећи — препун страсног плама,
Млади хазарски хан Ратмир;
Сви троје бледи као чама,
Весели пир им није пир.
И пир се сврши, сви устали,
У гомиле се измешали,
Младенци ту су, гледају њих;
Невеста очи оборила,
Стидљивим срцем занемила,
А миљем обасјан жених.
И тама земљу хвата бледа,
Поноћ их глуха нука сном;
Бојари дремљиви од меда,
С поклоном крећу дому свом.
Раздраган женик међу њима,
Потајно гледа у мислима
Стидљиве невестице чар;
А књаз велики, препун миља,
Младенце сретне благосиља,
Очинског срца то је дар.
Време је; милу невестицу
Постељи брачној воде лећʼ;
Огњи се гасе… и свећицу
Поноћну, Љељо пали већ.
Испуниле се слатке наде,
То љубав нука младенце,
И саревњива одећа паде
На цариградске веленце…
Љубавни да ли чусте говор
И пољубаца мили звук
И испрекидан тихи шумор,
Срамежљив шумор? — И супруг,
Осећа сладост већ зарана,
Она се ближи… Но, шта би?
Грмну и севну кроз ноћ сАну,
Утули жижак, густи дим
Све зави тамом, дрхте сви,
Претрну душа у Руслану…
Мир је. У страшној тишини
Загрме два пут глас незнани;
Неко, у димној густини,
Узви се црн ко демон тамни…
И опет трем је пуст и тих.
Преплашен поскочи жених;
Са лица капље зној ледени,
Дршћући као листак лак,
Рукама пипа неми мрак…
Но, јаох, миле друге камо?
Постеља пуста стоји ту,
Људмиле нема, у мрак, тамо,
Незнана сила сакри њу.
Љубави патник ако, ах,
Мучи се страшћу у безпуће,
Ма да је тежак жића дах
Живети ипак је могуће.
Алʼ после дугих, дугих лета
Грлити милу своју другу,
Па тек тренутну, ах, супругу
Изгубитʼ на век… Друзи, о!
И смрт бих рађе него то!
Алʼ ипак жив је Руслан јадни;
Но шта велики каже књаз?
Поражен чудом, кО звер гладни
На зета баца муња млаз.
Њега и сав двор зове, хита:
„Људмила где је?” мрко пита;
Са мрачног чела ужас ври.
А Руслан ћути. „Децо, друзи!
Вазда сам даво по заслузи:
О, смилујте се старцу, ви!
Реците, ко би од вас, жудан
За мојом ћерком кроза свет?
Буде лʼ му успех незалудан
Том — (стењи, плачи зликовче клет,
Кад жену чуватʼ ниси знао)
Томʼ за супругу кћер бих дао,
С по̑ царства дедова мојих!
Ко се одзива, децо, друзи?”
— Ja! — кликну очајни жених.
— Ja! Ja! — с Родгајем повикаше
Фарлав и радосни Ратмир:
„Седлајмо одмах коње наше,
Прелетећемо света шир.
Оче, растанка скрати муке
Не брини, сви ћемо за њом!”
А старац захвалан у том
Пружи им обе своје руке,
Плачан, у горком болу свом.
Сва четир изађоше скупа:
Руслан је тугом убијен,
Невестин удес срце чупа,
Тишти га као смрти сен.
На коње скочише ватрене,
Низ Дњепар журно хитају,
За њима прах — стреле итлене
У недоглед се скривају.
Јахаче већ не видиш давно,
Али још дуго, нем ко кам,
Велики књаз кроз поље равно
За њима оком жури сам.
Сатрвен болом Руслан мучи,
Јадима он је изгубљен сав.
Преко рамена гледајући
И важно подбочен Фарлав,
Надуто јаше за Русланом.
Он проговара: једва ја
Слободан дахнух, друзи, да!
Но да лʼ ћу скоро с великаном? —
А већ да видиш крвав бој;…
На жртву љубави ћу смело!…
Весео буди мачу мој,
Коњицу верни, весело!”
Хазарски хан, у уму свом,
Људмилу већ грлећи сада,
Тек што не игра над седлом,
У њему кипи крвца млада.
Надеждом пламти поглед мрк,
Час-по̑ полети у сав трк,
Час трза дрскога летуна
Около, упропнице час,
Илʼ смело уз брег јурне с нова…
Родгај, суморан, баш ни слова…
Незнане судбе мучи га сен,
Завишћу кињен хата жури,
Неспокојства је највећи плен;
Ужасни поглед често јури
На књаза мрачно устремљен.
Такмаци једним путем нагле,
Заједно јашу цели дан.
Над Дњепром већ се слазе магле,
С истока ступа ноћ и сан;
Тама је над Дњепром дубоким,
Коњима ваља одахнутʼ;
Под гором, баш друмом широким,
Унакрст простран дели се пут.
„Разиђимо се!” рекоше они.
„Незнана судба стазу нек да̑!”
И сваки коњ, без да га гони,
По вољи пође у тај мах.
Шта радиш, Руслане жалосни,
Самац у немој пустињи?
Људмиле свадбу, дан пакосни,
Ко да си на сну видео ти!
На веђе медни визир спушташ,
Из моћних руку узде пушташ,
Ти кроком ступаш стазом том
И нечујно у срцу твом,
Надежда гине, трне вера…
Но пред витезом, гле, пештера,
У њојзи плам. Он право њој,
Под дремљиве улази своде
Срезане рукама природе;
Суморно уђе: шта је то?
Унутри старац: свето̑ лик,
Спокојна ока, брада седа,
Пред њим кандилце — светилник;
Над древном књигом старац сед,
Прелеће помно сваки ред.
„Добро ми дошо̑, о, сине мој!”
С осмејком рече он Руслану:
Већ дваестʼ лета у шпиљи тој,
У мраку стари дани сахну.
Но, најзад, ето, и то би,
Предвиђо̑ што сам ја одавна,
Нас два смо судбом везана,
Седи и почуј старца ти.
Руслане, ти си без Људмиле;
Снажног ти духа копне силе,
Али ће брзо минутʼ зло,
Привремено је, сине, то.
Са надом и вером веселом,
Спремај се на све, не тужи;
Напред! са мачем, мишцом смелом,
Кроз поноћ свој пут продужи.
„Но знај, Руслане, твој је злотвор
Чаробник, страшни Црномор,
Момица дивних отмичар,
Поноћних гора господар.
Још ничиј поглед не прониче,
До овог дана у његов двор,
Алʼ ти, праведни осветниче,
Продрећеш тамо, и злотвор,
Под ножем твојим мора лећи,
Даље ти ништа несмем рећи;
Судбине твоје будући дни
У руци су ти, — господар, ти!”
Наш витез старцу у полет,
И радосно му љуби руку,
У оку затрепери свет,
И заборави срце муку.
Оживе снова, алʼ опет,
На свеже лице паʼше јади:
„Витеже, ја те разумем млади
Али, разагнај очај клет.”
Рече му старац — „тебе плаши
Врачара седог гадна страст;
Но залуд ти се срце страши,
Невестински је нетакнут крас.
Он звезде своди с небосклона,
Кад звизне, дрхће месец, ноћ,
Но против времена закона
Науке му је слаба моћ.
Ревниви и брижни бранилац
Бесрамне своје тврдиње,
Немоћни он је тек мучилац
Прекрасне, младе робиње.
Около ње он немо ходи,
Опаки куне удес свој…
Но мој витеже, дан проходи,
А тебе тражи санак твој”.
На меко ма̑ље Руслан лежи,
Пред издишућим пламеном;
Он жудно изгледа за сном
Врти се, мучи, но сан бежи…
„Узалуд!” Витез рећ ће сад:
„Не спава ми се, оче! Јад
Клонулу душу трза живи;
Дај, срце моје некʼ оживи
Беседе твоје свети над!
Питању дрском прости ми;
Кажи се, ко си, доброчинче,
Непојмљив судбе миљениче?
Пустињи ко те догони?”
С осмехом тужним главом махну,
И рече стари: „љубезни сине,
Већ и не памтим земљу даљну
Суморни крај. Рођени Фин,
Кроз доље, мени знане тада,
Околних села гонећʼ стада,
Безбрижни младић, знађах ja,
Само дубрава сени плавне,
Поток, пећине планина
И дивље, сиротне забаве.
Но у тишини дивотној
Живетʼ ми не би удес мој.
„Тад у близини наших стена,
Ко̑ цветак нежни, усамљена,
Наина беше… Међ другама
Славило сʼ њено лице бајно.
И једног јутра зором рано
Изјавих стада у тамни луг;
Надувах своје гајде тада;
Поточићʼ шуми преда мном,
А на обали мома млада
Венчић је плела пажњом свом.
Њојзи ме вукла судба силна…
Ах, сине, беше то Наина!
Ја к њој — и пламен слатког нада
За дрски поглед би награда;
Познадох љубав душом свом,
С небесном њеном милином
И мученичком горчином.
„Кад мину года половина,
Са стрепњом бол јој казах свој,
Рекох: „љубим те, о, Наина!”
Али на уздах скромни мој,
Наина гордо погледа ме,
Једино себе љуби та,
Без срца баци поглед на ме:
„„Пастиру, не љубим те ја!””
„И све ми мрачно, дивље стаде,
Колеба, шуме зелене,
Пастирске игре милене —
Не зблажи ништа моје јаде.
У болу срце сахнутʼ стаде,
И најпосле доконах ја:
Са финских отићи поља,
Неверних мора пучине
С дружином братском бродити
И бојном славом добити
Наклоност горде Наине.
Сакупих јато бораца,
Злата и борбе жељних вазда.
Први пут тихи крај отаца
Витешки зачу звук мачева
И шум немирних чунова;
Смело су шајке запливале
Са јатом храбрих другова,
И десет лета снег и вале
Багрисмо крвљу врагова.
Рашчу се глас: цареви даљни
Трепере испред имена мог,
Њихни се борци распрштали
У бег од мача северног.
Весело смо се и смело били,
Делили пљачку, бој и мир;
С побеђенима братски пили,
Другарски с њима водили пир.
Но срце, свладано Наином,
Под шумом битке, пирова,
И растрзано тугом кивном,
Жељено је финских брегова.
— Време је дома, похитајмо,
Оклопе наше повешајмо
Под светом сенком крова свог —
Рекох и весла замахаше
И, страх оставив за собом,
У залив краја рођеног
Приспеше гордо шајке наше.
„Испунише се дивни сни,
Извршила се жеља света!
О, часу слаткога сусрета
И мени једном засја ти!
Пред ноге моме омиљене
Положих ноже обагрене,
Корале, злато и бисер;
И пред њом занет жаром дивљим,
Окружен ројем завидљивим
Друга јој, као уловљен звер,
Стајо сам немо и послушно:
Но мома, одлазећи, вај!
Рече ми хладно, равнодушно:
„„Витеже, не љубим те, знај!””
„Нашто да причам, сине мој,
Што исказати немам моћи?
Ах, у самоћи и сад тој,
С душом на прагу вечне ноћи,
Осећам тугу, и кад — кад
У прошлост мисо̑ мене носи,
И по седој ми бради тад
Круни се суза, лице роси.
„Но чуј, у крају рођеном,
Међу браћом ми сиротном,
Наука ту се чува дивна;
Под оном вечном тишином,
Сред шума, у глуши дубокој,
Врачари живе од давнина;
К мудрости дивној и високој
Мисли им дижу полет свој.
Свак чује њихов глас ужасни,
Шта беше и шта мора бити;
Вољи су њиховој подвласни
И љубав и гроб страховити.
И ја, помамљен душом жедном,
Реших, у јаду недогледном,
Наину, чарима стећи;
И гордо срце моме хладне
Љубављу страсном ужећи.
Похитах у крило слободе,
У удаљених шума сен;
Међ врачарима, усамљен,
Небројне провео сам годе.
И наста давно жељени час;
И тајна страхотне природе
Мом уму поста прави крас.
Упознах силу заклињања,
Мету љубави и чекања!
Наина, сад си ти моја!
Победио сам — мишљах ја —
Али истински победилац
Беше мој удес, зли гонилац.
„Замаштан надом млађахном,
У пламу жуднога чекања,
Започех своја заклињања
Дусима. И у шумској тми
Пролете стрела громовита,
Чаробни вихар затутњи,
Земља се љуљну пода мном…
У том се створи преда мном
Старица увела и седа,
Очима упалима гледа
Згрбљена, с главом дрхтавом:
Жалосне старости руина,
Ах, сине, то беше Наина!…
Душу ми следи страшни страх,
С грозом сам призрак погледао,
Чисто још нисам веровао
И од једаред заплаках;
Шта видим? Ах, ти си Наина!
Где оде твога лица чар?
Како ишчезе сјај, милина,
Изневерило те небо, зар?
Кажи, давно ли, напустив свет,
Растах се ја с душом и милом?
„„Четрдесетог лета цвет!””
Одговор њезин беше клет.
„„Седамдесето већ се свило;
Ех, шта ћеш!”” — запишта јој глас, —
„Много се лета угасило
Пролећа нашег мину крас,
И лице нам је остарило.
Но чуј, то нека не мучи нас
Што мину младост мирисава,
Мало сам можда и грбава;
Што бејах онда нисам сад,
Живахан, мио цветак млад;
Но за то” — мигну брбљавица —
„Тајну ми чуј — ја сам вештица!
„И истину је одала;
Нем и као скамењен пред њом,
Ја бејах права будала.
Са целом мудрошћу својом.
Алʼ шта најгоре дочеках ја,
Чарање мени нахуди самом,
Згрбљена моја богиња
Страсно ми приђе с новим пламом.
Осмех јој њушку рашири тад,
И гробним гласом стари гад,
Шушљетну љубавно тепање;
Замисли моје очајање!
Дркћем, а поглед блуди гор;
Тресући главом искашљала
Вештица страсни разговор:
„Тек сад сам срце искушала;
Премили друже, ах, оно
За нежну страст је рођено;
Чуства се буде, умрех ја!
Љубави моје срце жуди,
Да те притиснем сад на груди,
О, мили, горем, горем сва!”
И међутим, да горки дан!
Намигну усалим очима,
И међутим, за мој кафтан
Дохвати коштавим прстима:
Ах, у том часу, премирах,
Склопивши од ужаса очи;
Не могах дуже, нагло скочих
Побегох с криком у тај мах.
А она тад: „о, недостојни!
Ти ми узмути век спокојни,
Невине моме трну сни!
Наина прими твоје жуди,
Ти презре — ето, то су људи,
Издајством дишу они сви!
Ах, саму себе криви ти:
Што он саблазни јадну мене,
Дадох му дражи нељубљене…
Издајо! Алʼ нек стрепи сад
Разбојник мома̑, одљуд, гад!”
„Тако се сврши. И од тад
Усамљен живим у самоћи,
Сносећи мирно удес свој;
Старца ће, мних, утешитʼ моћи,
Природа, мудрост и покој.
Мене изгледа поклопница,
Алʼ она чуства немила,
Махнула није помамница,
И плам познога огњила
У злобу сад је обратила.
У црној души гајећʼ зло,
Вештица стара на тебе сад
Коварство своје лије сво;
Но није вечан земаљски јад!”
Витез је помно слушао
Причање старца; будне очи
Није му дремеж склапао,
И тиха крила тамне ноћи
Замишљен није слушао.
Но већ се данак јавља жарни…
С уздахом витез благодарни
Врачара старца загрли;
Нада му душу обгрли;
Помамног хата свог обисну
Руслан је спреман за пут свој,
У седло скочи, силно звизну…
„Не остављај ме, оче мој!”
И по пустоме каса лугу,
А седи мудрац младом другу
Довикну сада: „срећан пут!
Праштај, и љуби своју другу,
Савету старца веран будʼ!”
</poem>
</div>
</div>
== Извор ==
''Дело'', јун 1904. Свеска трећа. Тридесет прва књига. Стр. 342–355.
{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}
[[Категорија:Руслан и Људмила]]
b0e0tymqdn46kbeva12lqab09001sit
„До краја!”
0
60122
145407
140004
2026-08-10T09:00:07Z
Coaorao
19106
/* */
145407
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= „До краја!”
| одељак=
| аутор=Максим Горки
| преводилац=Ј. Максимовић
| белешке=
}}
Био некакав Тома Вараксин, столар од двадесет пет година, човек веома неугледан: лубања му велика, код слепих очију припљуснута, а према потиљку — дугуљаста; гломазан потиљак притезао је назад шишану главу. Тома је ишао по земљи, забацивши широки нос у вис — из далека је изгледало, да хоће као у неком заносу да викне неком:<br />
— Дед — некʼ ме дарне, који сме!<br />
Али, чим бисте само погледали на његово расплинуто лице са великим устима и очима неодређене боје, вама би било јасно да то иде једно момче добродушно и чисто радосно збуњено нечим.<br />
Његов другар Алексије Сомов, такођер столар, рече једаред Томи:<br />
— Их, брате, како ти је лице броћасто! Сасвим празно! Што не прилепиш себи макар какве било обрве, јер ето на целом лицу само нос што ти штрчи, а и он ти је џебрачки срезан…<br />
— Право кажеш, — одобри му Тома, опипавши прстима горњу усну, — лепоте лица ми малко недостаје, али зато Поља каже да су ми очи лепе!<br />
— Не веруј: то она теби за то, да јој поручиш још једну флашу пива.<br />
Алексије је млађи од Томе за две године, али је — пет месеци седео у апсу, много је прочитао разних књига, и, кад није могао, или кад би се уленио да разуме свог друга, он би му говорио:<br />
— То је буржоаска предрасуда. Утопија. Треба знати историју културе. Ти класне противуречности не разумеш.<br />
Он је увео Тому у једну дружину, где је мали, куконосати друг Марк, машући рукама, налик на птичје ножице брзим говором причао о радничком покрету на западу. — Томи су се одмах допале те приче, и, после неколико предавања, он је, стискујући на груди руку, умазану лаком, као у заносу говорио:<br />
— То ја разумем, Аљоша… То је збиља!… Постојава...<br />
Мршави, подмукли Сомов, зажмиривши зеленим очима и стискујући усне, питао би га:<br />
— Шта „постојава”?<br />
— Па ето та тежња ка сједињењу људи — то постоји! На прилику ја: мени је свеједно — а литија, а пожар, а свет на шеталишту — уопште, ако се где народ сабрао, мене тамо нешто неиздржљиво вуче! Народ! Па ето и црква — зашто ја волим да идем у цркву? — зато, што је тамо сабор душа.<br />
— То ће ишчезнути! — обећа му Алексије, смешећи се. — Док усвојиш идеју...<br />
Тома се удари у груди песницом, радосно кликнувши:<br />
— Ја сам њу усвојио! Ево је, ту ми је! Њу сам ја најпре и усвојио. Сад је она за мене као Божја Мати — свих жалосних радост…<br />
— Ти опет!<br />
— Не, чекај: дођите к мени сви, који сте утруђени и оптерећени — је лʼ тако? Зар то није Она?<br />
— Ама то је Јеванђеље, човече божји!<br />
— Не мари ништа! Она је, ја тако разумевам, она је свуда једна и иста. Одеће су различите, цртежи — разни, али лик један! Она је мајка љубави! Је лʼ тако?<br />
Када се Алексије што љутио, његова горња усна дизала се у вис, оштар му је нос подрхтавао, а зелене му се зенице заокругљавале, као у какве птице. Сухим гласом, који је на вишим нотама трештао, и неким речима, које су цвркале, Алексије би подробно и убедљиво обавештавао друга да је он утопист, да у њему спава сталешка свест и да се он, можда, никад неће пробудити, јер се Тома васпитавао у кући неког свештеника, где му је мати служила као куварица и где су му отровали душу буржоаским предрасудама и сујеверјима.<br />
— Аљоша! — убедљиво узвикиваше Тома. — Веруј Богу — ни најмање ме нису отровали! Сасвим обратно… Ја још као мали, на пример, нисам ишао у цркву. Боже — но па зар бих ја теби лагао? То је тек доцније — ето, кад сам почео читати и уопште — но, нешто ме почело привлачити међу људе! Ту није црква, него, разумеш ли, спој душа̑! Идеја је ту. Јер о чем се ту води реч? Браћо — треба да вас је срамота, зар је могућно тако живети. Зар сте ви звериње? Уливање љубави и савести, Аљоша, то је ето главно, као што ја разумевам… Је лʼ тачно?<br />
— Не, није тачно! — Алексије, љутећи се, све је већма кипео, на јабучицама му се јављаху црвена места, и Томи се често чинило да га он зврцка речима по носу, као картама, кад се игра на зврчке.<br />
Тома смућено ћуташе, тарући главу; овда, онда би кривачким гласом гледао да умири другара:<br />
— Ама ја, Аљоша, разумевам! Наравски — борба! Само се по себи разуме — ту се, братац — држи!<br />
Но, излазећи из тог тона, наједаред би почео убедљиво доказивати:<br />
— Јер ја, видиш ли, само у погледу човека: човек уопште — шта је он? уопште, шта је човек? Зар сам ја — длето? Јер ако те, рецимо, почну тесати, они онда по теби чекићем лупају — ето о чем ја говорим! Човек — није алат — је лʼ тако? Алʼ и опет: наравно — борба је! Немаш шта да причаш! Но — то апостолско, та идеја, што је свеопшта, васионско измирење, да на земљи буде — мир међу људима…<br />
Неки пут би Алексије, ућутавши се, дуго гледао у друга презриво избеченим очима и најзад би говорио, као да Томи уши одсеца:<br />
— Не, ти си глуп! — Замршена ти је глава... и то ти је за навек!<br />
А неки пут би му претио, хладно и освојно:<br />
— Ето причекај — за који дан ћемо почети читати историју културе — видећеш!<br />
Тома је свагда скраћивао свој говор: неразумљиве речи су га увек чисто угњетавале, изазивајући поштовање према људима који су их говорили, и изазивајући код њега чудновата обличја: кад би ко рекао „утопија” — она би се код њега оцртавала као рит пун обрежака, сав покривен неким штурим биљем, а поврх њега иде, пружајући руке у даљину, жена са лицем Богородичиним, сва у белом и, као увек, обучена у велику тугу материнску, — иде немо, са тихим сузама на очима. Он је не једанпут слушао речи „религиозни култ”, и култура му се представљала као свечано богослужење, налик на ускршње јутрење. Мало по мало, њему се поче чинити да је та мудра наука кадра расплести све чворове замршених питања, довести у ред све мисли, прелити све шаренило боја живота једном уједначеном и пламеном светлошћу. Он говораше много, усхићено се гушећи речима, и увек гледајући право у лице сабеседниково мутним и чисто пијаним погледом. Свака нова мисао, која улазаше у његову свест, изазиваше код Томе брзу бујицу речи — он махаше рукама, умерено и гласно кликујући:<br />
— Дивота! Тако му то дође! Врло просто!<br />
С почетка га другови из његове дружине и радионице слушаху пажљиво, са љубопитством, али убрзо увидеше да је Тома просто једно причало, а туробни бравар Јегор Кашин му не једаред саветоваше:<br />
— Одсеци полак језика, лармаџијо!<br />
Али то није расхлађивало Вараксина — он је гледао на све пријатељски и неуморно жуборио, као пролетњи поток.<br /><br />
Кад је дошао на прво предавање из историје културе, па видео да ће предавати нека мала, пуначка, плавоока госпођица, глатко очешљана, са бујном косом, он осети неку сетну недоумицу, и све време се трудио да не гледа у госпођицу.<br />
Но он ипак виде да се она збуњује, безуспешно се трудећи да да свом детињском лику озбиљан израз; говори брзо. плето, без везе, а кад је што запитају лице јој се све врло зацрвени, а очи јој често, збуњено трепћу. Сва бела и чиста, она је изазивала код њега осећање сажаљења :<br />
— Види се да јој је први пут, — мислио је Тома, пажљиво разгледајући та́ван, сив зид над њеном главом. Њему беше за чудо што она говори о муњама, облацима, о заласку сунца, о јунацима из народних песама, о грчким боговима — он није могао да ухвати везу у свему томе и, идући кући са Алексијем, — он му се жалио:<br />
— То, Аљоша, није испало како треба! Ту би, за такву ствар, требало метнути сасвим неког другог човека… онако солидног, чак — да је неки се̑д… па глас покрупан… па да се то чита као дванаест Еванђеља!<br />
И Симов је био незадовољан, па је гунђао, љутито шиштећи носом:<br />
— Одредили жапче некакво! Као да је мени баш потребно да знам ко је био Троглав Арапин… Знамо ми врло добро ко је он — него ти нама, братац, кажи, како да га савладамо…<br />
— Боље да је просто узела ону дебелу књигу, па да нам је из ње читала! — говорилио је Тома, жалећи је. Али ускоро, заборавивши на госпођичин неуспех, он настави обичним тоном благодушног маштања: — А лепо ти је то, брат-Аљоша, што ето долази у наше простачко и грубо друштво таква мала личност… Па како је тек лепо оно њено: — изволʼте… ево, шта ја знам, ако је по вољи да чујете! В-врло лепо! И тако, приањајући једно уз друго, и…<br />
— Ти си опет твоје бесмислице! сурово га задржа Алексије.<br />
— А откуд је бесмислица? наваљиваше Тома, меко и умиљато: — Ето, ти велиш — класа, сталеж. А, одкуд ти је она, на пример, класа? Одједаред рећи, једна добра и мила госпођица… Њој је тешко, савест јој не допушта, да живи у окружењу људи, као што смо ми, те ето…<br />
— Ама кад ће већ једаред исцурити из тебе сав тај комињак? — бунио се Сомов. — Каква савест? Потреба — то ти је савест! Да имају неко друго место куд да иду — они би пошли где је лакше, а не код нас; не маштај, не варај самог себе!<br />
Тома погледа низ улицу на огњене низове светиљака и запита:<br />
— Дакле ти мислиш, они то — што морају?<br />
— Па наравно…<br />
— Н-да? — рече Вараксин, јако забацивши главу натраг. — Али ја не верујем!<br />
— Што?<br />
— А нашто им — да живе под морање? Јер кад ја радим фини намештај од црвеног дрвета па сам се на свој рад навикао — мени је дунђерски посао просто чак одвратан — је лʼ тако? А они то сад као да диреке тешу…<br />
Алексије отпљуну и рече:<br />
— Нека их нека тешу…<br />
На другом читању, Томи се учини да у госпођичиним речима као да искршњавају и светлуцају некакве занимљиве мисли, које га у срце дирају, и кад она доврши, он је замоли:<br />
— Друже Лизо — молим вас за ту вашу књижицу до идућег пута — ако је могућно?<br />
— Драге воље, — рече она и очигледно се нечем обрадова.<br />
Затим је Тома ишао у варош са њом и непрестано се чувао да је како не гурне лактом. Кад су се пењали уз брдо, на њих су, са обе стране улице, тамним прозорима гледали мали кућерци на крају вароши. На врх улице горео је фењер, око њега дрхташе мутно-жут одсјај, а плава помрчина јесење ноћи беше пуна задаха од трулог дрвета и помија.<br />
Тома, кашљући и трудећи се да се изражава фино, питаше Лизу:<br />
— Ја дакле могу веровати да је у прастара времена човечанство говорило једним језиком — је лʼ тако?<br />
— Да, аријски народи, — звучао му је у одговор тихи глас.<br />
— И то је — већ доказано?<br />
— Сасвим је доказано.<br />
— Дивота! То је — врло занимљиво… Тако да су се сви данас разједињени народи налазили у заједничкој служби јединству живота… Значи, и у прастара су времена имали сви једну заједничку идеју, да-а…<br />
Али речи му се некако с натегом склапале, и он је мислио не о прастарим временима, него о малој госпођици, која је журно ишла уз брдо на пола корака пред њим и малко с леве стране. Стиснута помрчином, она је изгледала још мања но што је била. Тома примети како се она сваки пут, прилазећи каквом осветљеном прозору, сагнувши главу, трудила да што пре умакне са осветљеног простора.<br />
— Чудна и дивна ствар! — мислио је он, непрестано говорећи и чисто раздвајајући се. — Таква мала личност… без страха, у кругу туђих људи… ноћу, у месту од живота удаљеном… чудо…<br />
Да не би размахивао рукама, он их тури у џепове, — то му беше необично и везиваше га.<br />
— А ви се пијаних не бојите? — запита је он.<br />
Она му тихо и живо одговори:<br />
— Ах, не, врло их се бојим… Овде их има тако много…<br />
— Да, — рече Тома, уздахнувши, — пију веома безутешно. Што је главно — живот тражи напуњења, а он — нема чим! То јест живот — у смислу душе… Вино пак, као што је познато, помаже фантазији… И не можеш га строго ни осуђивати: зар је човек узрок томе, што је приморан да живот подржава фантазијама?<br />
— Ја не осуђујем! — ускликну Лиза, успоравајући корак. — Ja — разумем. Ви сте врло тачно казали — страшно тачно!<br />
То обрадова Тому — он се није сећао случаја, да би се когод слагао с њим. Па, извадивши руке из џепова, лупајући шаком по књизи под пазувом, он наново поче, са поверењем и убедљиво:<br />
— Кад би, видите ли, књиге биле приступачније, верујте, тада би била — друга ствар! Ако ћемо право да говоримо — људи се не треба бојати, ја вас уверавам, они заслужују потпуну пажњу и сажаљење — у свом празном животу. Ствар је у том, што свега има врло мало, као што знате, и отуд су сви пакосни. Никаквих утеха, ни разонођења нема, сваки има само једну другарицу — голу судбину са страшним лицем сиротиње и порока, као што је речено у стиховима песниковим… И онда, наравно, кад вама слични људи сиђу са свог врхунца у већој количини… онда ће то неминовно унети у живот садржину, достојну човека…<br />
Лиза пође још лакше, придржавајући једном руком сукњу, другом пређе преко лица и рече, уздахнувши:<br />
— Да, да, то је истина.<br />
— Фјодор Григорјић, — настављао је Тома, прекидајући је, — син свештеника, код кога је живела моја мајка, — врло је добро чељаде моја мајка! али је — већ преминула, — еле Фјодор Григорјић, који ће сад скоро чак професором постати, — говорио би понеки пут, препирући се са својим оцем: живети, то је — знати! И врло проста ствар! Ако ја живим, а не знам ко сам ја, где сам и зашто управо — какав вам је то живот? Просто дугогодишње задивљавање у експлоатацији разних тамних сила, проистичућих од човека и од предрасуда, њим истим створених — зар није тако?<br />
— Живети то је — знати! — понови Лиза. — Сасвим тако… друже… ви значајно широко схватате…<br />
Тома се не сећаше, шта је он још говорио, али је он сад први пут у животу говорио тако много, смело и ватрено. Они се растадоше код капије једне велике куће од два спрата, са колонама на фасади, и Лиза, тресући његову руку, убедљиво га је молила:<br />
— У четвртак и понедеоник — знате? Од седам сати у вече — ја сам код куће, чекаћу до девет — је лʼ добро?<br />
— Са највећим задовољством! — клицао је Тома, ударајући ногом о тротоар. — Врло сам вам захвалан… Дивота!<br />
Целу ноћ до самог јутра он је ходао улицама, забацивши главу у вис и у мислима састављајући ватрене, позивне говоре о неопходности да се помогне и речју и делом оним људима, који још не поимају истоветност појмова: живети и знати. Њему је било врло добро: суро јесење небо као да се беше отворило над њим, и из дубоког плавог бездана падаху, као какве звезде, звучне речи, слажући се саме собом у сјајне редове добрих и љубавних мисли о животу, о људима, и те мисли поражаваху и самог Тому својом непобедном простотом, истином, снагом.<br /><br />
У четвртак, он је седео у соби Лизиној, ништа не примећујући осим напрегнутог погледа плавих очију, које, — он је то видео, — хоће да разумеју његове речи. Гледао је у њихову дубину и говорио:<br />
— То се онда дакле у фигури може рећи да је та идеја о победи светлости над тамом — небеског порекла?<br />
— Да, ако хоћете, али ипак — нашто вам — небеско?<br />
— Тако му некако најлепше изађе! Значи — коренита је идеја — сунце, које даје свему силу живота! То је значајно и потпуно тачно: ја сам јуче ишао изван вароши на Јарило, знате ли, — да гледам залазак сунца. Потпуно је просто и лако замислити све, како је написано: змај, мачеви, борба и победа над тамом. А затим — рађање сунца у тријумфалном сјају. Рађања, управо, није било, него је била киша, но то ништа не значи. Ја сам много пута раније посматрао рађање сунца и неизоставно ћу опет да погледам, кад једаред буде лепо време. Неизоствно!<br />
Он погледа око себе, и допаде му се чиста спретна собица са белом постељом у углу, девичански покривеном меком завесом помрчине. На столу пред Томом лежало је много књига, неке косо стајаху на полици, по зидовима су висиле познате му фотографије писаца и научењака, људи̑ са дугом косом и мргодним лицима. Тарући дланове, пуне жуљева, натопљене лаком, Тома се тихо смејаше и причаше.<br />
— Значајна ствар, друже; седим ја једаред, спустивши ноге, над провалијом, долази једно псето, такво, знате, на просјака налик, све блатњаво, пуно чичка, се́ди му бркови на њушци. Гладно, старо, немило. Прилази ми, село до мене, па — и оно гледа, — а тамо, видʼте, пламти црвено, жуто сунце, таква се нека плаветникаста обличја слажу, а сунчани их зраци час потиру, час опет потпаљују, реке теку златне — а нас двоје — човек и псето, — гледамо, знате ли. Ако ћемо право да говоримо, друже, па то још и није сасвим поуздано сазнато, шта је то — пас, на пример, и какав је његов однос и држање према сунцу? Можда и он… ја, наравно, не знам… то је тако, — фантазија, али — што не би и псето могло разумевати значај сунца, кад и оно осећа топлоту и зиму, и може да гледа у небо. Свиња, то је, наравно, друга ствар… Ја сам се, знате ли, чак нашалио: разумеш ли, рекох му, ко је прави творац живота, а? А оно ме погледа онако са стране, косо и — одмаче се… сви су на земљи врло неповерљиви и опрезни једно према другом… то је тако печално, кад човек помисли! Наравно, то је, можда, и глупо, но кад сам прочитао те две главе, ја сам — наједаред, знате ли, баш као тек тада први пут разумео — сунце! Сунце — то је за чудо просто!<br />
— Ви сте две главе прочитали? — зачу Тома.<br />
Питање му се учини строго.<br />
— Само две, — одговори он и због нечег опипа столицу на којој је седео, — ми, знате ли, имамо много хитног посла: трговац Хлобистајев удаје кћер — узимају зета у кућу, па му оправљамо трпезарију… Хлобистајеву. Диван је намештај купио, чудесна, старинска израда… мат храстовина, знате ли…<br />
Он виде како се плаве очи девојчине уморено скрише, и то му одмах веза језик, испуни га смућеношћу. Не без усиљавања над самим собом, Тома настави, збуњено се смешећи:<br />
— Можда ја много и сувишно говорим — ви то мени опростите, молим вас!<br />
Госпођица ужурбано ускликну.<br />
— Ах, шта то говорите! Ви говорите тако занимљиво… о многом… Ја сам се само латила рада, за мене је врло важно да дознам психу људи… који… људи̑ вашега реда.<br />
Тома наново си́ну, охрабри се и, машући рукама, запева, као птица на уранку:<br />
— Дозволите ми да вам кажем да су мени слични људи на форму мале дечице и — бојажљиви су, знате ли. Један с другим, на пример, ми занатлије, мало говоримо од срца… А сваки би, ипак, хтео ма шта да каже о себи… јер — човек, знате ли — њему је врло мало указивана љубав и милошта, па… кад још помислите да је сваки имао матер… и да је навикнут на милошту, онда… онда му дође некуд врло рђаво...<br />
Он се заједно са столицом примаче малој домаћици — нешто пуче, паде на патос нека дебела књига.<br />
— Извините, — рече Тома. — код вас је малко тескобно! — Па спустивши глас, тајанствено настави:<br />
— Ја хоћу да вам кажем да је то чудновато тачно: није добро човеку живети ~саморану… Наравно, заједница интереса свих радника — то ја разумем врло добро, али интереси још нису све: колико још другог чега лежи иза њих у души! Човек неизоставно хоће да изговори своју душу, да је покаже у потпуној, празничној одори, сву, у свој њеној величини… а човек је, међутим, — младо биће, као што знате! Не по годинама, наравно, него целим животом — зар ми одавно живимо? Је лʼ тако? И наједаред нико ништа неће да чује, и наједаред — усамљеност душе… немо̀ћа и смрт мислима! Ја против тога беседим; заједница људска је неопходна, она мора бити — то је истина. Заједница интеpeca — лепо… али од куд самораност и неиздржљива туга неки пут? Ето…<br />
— Не разумем сасвим о чему ви говорите, — рече Лиза, и глас јој понова зазвуча строго, учитељски суво.<br />
Тома погледа на њу смешећи се, она му, намрштивши обрве, одговори погледом врло оштрим, који наново расхлади његово узбуђење. Уздигнувши рамена, она пребаци курјук на груди и брзо мицаше прстима, уплећући црну трачицу у косу, и говораше неприродно крупно:<br />
— То је унеколико страшно чути. Признајући заједницу интерес…<br />
— Ствар је у томе, видите ли, — примећивао је Тома, — да ако је један зрак — овде, други — тамо, онда — неће бити топлоте… потребно је стапање свих зракова уједно, ја лʼ тако?<br />
— Но, добро, али шта ви називате зраком?…<br />
— Душа моја и ваша, ето то су — зраци сунчани, говорећи у фигури…<br />
…Кад је Тома одлазио, њему се учини да је Лиза гледала на њега подозриво, гледајући да се држи у страни, и кад јој је он на растанку стиснуо руку, она је јако повуче к себи.
== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. 10. 1913. Књига XXХI, Број 8. Стр. 568–578.
i6jllvco3xfz9mt6mpm66cajm8l0e6s
Руслан и Људмила/Песма четврта
0
60227
145402
145387
2026-08-09T14:23:28Z
Coaorao
19106
/* */
145402
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
| [[Руслан и Људмила/Песма трећа|-{Песма трећа}-]]
| '''Песма четврта'''
| [[Руслан и Људмила/Песма пета|-{Песма пета}-]]
}}
<div style="text-align:center; margin-left:2em;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<poem>
Кад год се пренем иза сна,
Хвалим те душом, вишњи Бого,
Зато, што наша времена,
Чаробника немају много.
А уз то — част и слава им! —
Женидбе су нам безопасне,
Нити су више већ ужасне
Момку, момама млађахним.
Но чаробника иних има,
За које баш не марим ја:
Осмејком и плавим очима,
Гласићем љупким — друзи, да!
Не верујте, лукаве су те!
Клонте се од њих, као ја,
Бежʼте од слатког отрова
И живʼте усред тишине!
Песништва чудни геније ти,
Певче виђења чаровних,
Врагова, маште, љубави
Гроба и раја жилче верни;
И моје музе несташне
Љубимче, мили, заштитниче!
Праштај Орфеју северни,
Што сред повести моје славне
За твојим трагом узлетам
И лиру музе лакоглаве
У лепој лажи ометам.
Другови, ви сте сви слушали,
Врагу у давној давнини,
Зликовац како даде себе
И душе кћери невиних;
И како после милостињом,
Молитвом, вером и постом
И непритворним покајањем
Заштите доби у Светом;
И како умре, како уснуше,
Дванаест кћери његових —
Алʼ нас пленише, ужаснуше,
Причања тајних ноћи тих,
И чудновата та виђења,
Тај мрачни бес, тај Божји глас,
Грешничка ужасна мучења
И непорочних дева крас.
Плакасмо с њима и бродисмо,
Око бедема зупчатих,
И срцем дарнутим љубисмо
Сужанство тихо, сан им тих;
Душом Вадима ми их звасмо,
И пробуђене, видʼли их,
И ко̂ иноке често њих
На гроб очински спровађасмо…
Па је лʼ могуће?… Нас су лагали!
Но да лʼ ћу слагати и ја?
Млађахни Ратмир крете југу
Нестрпељиви кас коња,
Мишљаше већ до сутона
Стићи ће Руслана супругу.
Но заход већ се багрио;
Залуд је витез пред собом
У неме даље мотрио:
Све беше пусто над реком.
Последњи сунчев блесну зрак
Врх јасно позлаћена бора,
Наш витез тамног крша мрак
Тихано пређе и, погледом,
Међ дрвљем тражи одмора.
Кад сиђе у до̑ међу крше
Угледа замак пред собом,
Зупчате стене к небу стрше,
Црне се куле бедемом;
И по широкој дева стени,
ко̂ лабуд морем усамљени,
Плови у сјају руменом,
И песма јој се једва чује
По долу тихом, зеленом:
:„Пољем се нија ноћ и сан,
:Са реке ле́ће ветар хладни,
:Позно је, о, путниче млади,
:Склони се у наш дивни стан!
:„Овде је одмор слађани,
:А дању шум и пировање,
:Ходи на братско призивање,
:Путниче, ходи млађахни!
:„Лепотица је у нас рој,
:Слатко је њихно миловање.
:Ходи, на тајно призивање,
:Ходи, путниче млади, мој!
:„А већ у зрачак јутарњи
:Пићемо пехар опраштања,
:Ходи на мирна призивања,
:Путниче, ходи млађани!”
Она га мами, она пева; —
Под бедем млади хан се креће,
А њему у срет, ко̂ да снева
Прекрасних дева јато леће;
Уз жамор речи ласкавих
Опкољен је; с њега не своде
Очију својих убавих;
Девојке две му коња воде.
И ступа хан ко̂ под кров свој;
За њим самица дивни рој;
Једна му снима шлем крилати,
Друга ће оклоп раскопчати,
Ова мач скида, она штит;
Миловање ће заменитʼ
Панцир од гвожђа исковани.
Но прво младог хана воде
Дивној, удобној руској бањи.
Пуше се ту од топле воде
Сребром ливени бадани,
Прскају хладни шедрвани;
А на ћилиму раскошном
Уморан хан се већ одмара,
Над њим прозрачна трепти јара.
Чежњиво, негом милосном,
Прелепе деве, полунаге,
У нежности се надмећу;
Около хана, љупке драге,
ко̂ јато, жудно облећу.
Изнад витеза једна пише
Брезове танке гранчице,
Топлина из њих миром дише;
А друга, соком ружице,
Уморно тело расхлађује
И мирисима попрскује
Тамних му коса витице.
И витез, душе опијене,
Већ се не сећа заробљене
Некада миле Људмиле;
Тоне сред слатког уздисања;
Поглед му жељка жудни час,
И препун чежње и чекања,
Он срцем таје, гори вас.
Но сад излази он из бање,
Опет у ризе златоткане;
И с дивним момама, Ратмир,
Богати започиње пир.
Ја нисам Хомер; он једини
Високим стихом певатʼ зна
Витеза грчких весеља,
Вино и звук песама дивних.
Радије ћу вам, ко̂ Парни,
Безбрижном лиром прослављати
Наготу у ноћној тами,
Пољубац слатки, умиљати!
Месецом замак обасјан;
Ја видим кутак удаљени,
Где витез, жудњом успаљени,
Усамљен чека тихи сан;
Његово чело, врело лице,
У пламену се згарају,
И полусклопљене уснице
Пољупце тајне чекају.
Он страсно и лагано дише,
Види их — у заносном сну
Покривач грудма вуче више.
Но гле, кроз глуху тишину
Шкрипнуше врата; по̑д издајни
Испод ножица шкрипи бајних,
И под месецом сјајаним
Промаче дева. Спови лаки,
Мичите сад вам ваља поћʼ!
Устај — настаје твоја ноћ!
Буди се, — скуп је часак сваки!
Она приступа, он лежи,
У сладострасном дрема сну;
Са груди покривач бежи.
Осећа даха топлину,
Ћутљиво дева, ту, пред њим,
Не дишућʼ стоји нема, бајна,
Као варљива Дијана
Пред милим пастирем својим.
И сад на одар свога хана
Склања се коленом једним,
Уздахну, лице њему наже
Чежњиво, с пламом жуђеним,
И санак лаки бегатʼ наже
Пред пољупцима ватреним…
Ах, браћо, девичанска лира
Овде прекида звучак свој,
И слаби глас се губи мој —
Махнимо младог хан — Ратмира;
Ја не смем певати о том,
Руслан је главно спеву мом,
Руслан, тај витез безпримерни,
Душом убојник, драган верни.
Упорним бојем уморан,
Под богатирском оном главом,
Он, проспављује слатки сан.
Но ево већ и зором плавом
Затрепта Исток обасјан.
Свануло; јасни зрак јутарњи
Космату главу осветли,
Диже се Руслан; коњиц харни
ко̂ стрела путем полети.
И дани журе; зри пшеница,
С дрвећа пада листак жут;
Јесењи ветар звижди љут
Пернате певце заглушава;
Магловит и суморни дан
Брегове наге омотава,
Ближи се зима, но Руслан
Свој пут одважно продужава,
На даљни север; сваким даном
Њему се нова сметња јавља:
Или се туче с богатиром,
С вештицом или са вампиром,
Или под бледим месецом,
Чаробним као занет сном,
Скривене седом маглицом,
Русалке, тихо са грана,
Љуљајући се, из сенке тамне,
Лукавим смехом с усана
Витеза младог себи маме.
Но штићен тајним промислом,
Он смело језди циљу свом;
За невом пламти врела душа;
На њих не гледа нит их слуша, —
Срце је пуно Људмилом.
А тамо, јоште усчувана
Од нападаја грбина,
Чаробном шапком сачувана,
Шта ради моја књагиња,
Прекрасна моја Људмила?
Жалосна она и суморна
По вртовима самује,
О другу мисли и тугује,
Или маштава жеља орна,
Кијевском завичају свом,
Облеће жудњом пламеном;
Оца и браћу своју грли,
Другарицама младим хрли
И мамицама премилим.
И милином се пуне груди!
Но брзо, јадна књагиња,
Из маштавих се снова буди
И тужи као робиња.
А слуге страшног чаровњака,
Дању и ноћу без престанка,
По замку, врту, јуре свуд;
Где ли се сакри ропче красно,
Премећу, зову громогласно,
Но све им беше узалуд.
Људмила им се подсмевала,
Измеђʼ чаровних дрвета,
Без шапке би се указала,
Кличући: амо, ту сам ја!
И сви полете у јатима
Кад, али тамо пусто све —
Нечујним она корацима
Испред носа им исчезе.
Свуд су се јасно опажали
Њезиног бића трагови:
Час позлаћени плодови
Са гранчица су нестајали,
Час капље хлађане струје
На изгажен су луг падале;
И тад су сви у замку знали,
Да пије или благује.
Међу кедрима и брезама,
У ноћи тако скривена,
Бар кратког тражила је сна —
Алʼ ноћ би прошла у сузама;
Жудећʼ за драгим и за сном,
Сву ноћ би тако бденисала,
И ретко кад, пред освитом,
На грани главом клонулом,
Ако би мало продремала.
Но чим заруди зорин крас,
А она слапу у тај час,
Хлађаном струјом лице кваси:
Па и сам кепец једном спази,
Кроз зору, мотрећи у са̑д,
Под невидовном како руком
Пљуска и бризга водопад.
Са тугом љутом и подмуклом
До нове ноћи, тамо — ту,
Луташе она по врту;
Често су у сумрак слушали
И милозвучни гласак њен;
Често су тако набасали
На венчић њоме одбачен,
Илʼ персијскога парче шала,
Илʼ рубац сузом наквашен.
Жестоком страшћу обрањени,
Досадом, злобом помрачени,
Вештац у јаду смисли свом,
Људмили најзад да доскочи.
Тако Лемноса ковач хром
Примивши венац супруга,
Из руку Цитереје сјајне,
Размаче мрежу с пленом дивним,
Бозима откри подсмешљивим
Киприде најнежније тајне…
Тако књагиња суморна,
У хладу мраморне сенице
Сеђаше покрај прозора,
И заљуљане кроз гранчице
На цветни гледала је луг.
Од једном зачу: „мили друг!”
И виде вернога Руслана,
Стас и ход његов; а поглед
Замагљен, лицем врло блед,
А на бедрима љута рана.
Задрхта срце: „ах, Руслан!
Руслан!… јест, он је!” у часу том
Супругу ледну ко̂ стрела,
Кроз сузе кличе весела:
„Ти… рањен… шта је то с тобом?”
Но, стигнув мети жељканој,
Исчезну призрак… грдни јаде!
То мрежа беше; с чела јој,
На земљу, доле, шапка паде,
Сад она зачу грозни клик:
„Моја је!” и, у овај миг,
Вештац се створи пред очима.
Одјекну уздах жалостан,
Људмила паде — тешки сан
Осенчи несретну крилима.
Шта ли ће с јадном књагињом!
Ужасан час: чаробник гнили,
Милује руком порочном
Красоте на младој Људмили!
Хоће ли сретан бити он?
Чуј… одјекује рога звон,
То неко грбу изазива;
Блед и забуњен страшћу свом,
Кепец под шапку деву скрива;
А труба зове под замком!
И он полети у сусреће,
А браду затури за плеће.
</poem>
</div>
</div>
== Извор ==
''Дело'', Септембра 1904. Тридесет друга књига. Година девета. Свеска 3. Стр. 377–385.
{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}
[[Категорија:Руслан и Људмила]]
qrykwcn1laymht9r4k33o04k73pt2gm
Руслан и Људмила/Песма трећа
0
60231
145401
145391
2026-08-09T14:23:17Z
Coaorao
19106
/* */
145401
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
| [[Руслан и Људмила/Песма друга|-{Песма друга}-]]
| '''Песма трећа'''
| [[Руслан и Људмила/Песма четврта|-{Песма четврта}-]]
}}
<div style="text-align:center; margin-left:2em;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<poem>
Залуд се у сенци таисте,
За мирну сретну братију
Стихови! Ви се несакристе
Од гневних, злобних очију.
Већ бедни критик, на поругу
Питање ставља с прекором,
Што Русланову зовем другу
Бајаги, на подсмех супругу
Час девом а час књагињом?
Но читаоче, ти видиш сам
Проклете злобе бачен кам!
Па, ето, реци замерниче мој,
Како да стресем прекор твој?
Стиди се, бедни; иди збогом!
Не тражим твоје мудрости;
Свом душом ја сам невин у том,
Ћутим у смерној скромности.
Но ти ћеш појмити, Климена,
И поникнуће поглед твој,
Ти, жртво досадног химена…
Да, твојих суза тајни рој
Пада на стих мој, срцу, дојмљив!
Румениш, магли ока крас:
Уздишеш немо — уздах појмљив!
Ревнивче, бој се — ту је час!
Амор с Досадом тврдоглавом
Завере смеле снује нит,
И над неславном твојом главом
Готов је осветни накит.
Јутро је хладно затрептало
На тамна брда одозгор;
Но у замку је све ћутало.
Суморан, мрачан Црномор,
Без шапке, јоште необучен
С досадом зева, срдњом мучен;
Около браде умешно,
Облазе немо ропске слуге,
Коштаним чешљем успешно
Расчешљавају власи дуге.
А да лепота блесне јаче,
На брчине му безконачне,
Источни капљу аромати,
Па и коврџе завише;
У том, ни мање ни више,
Кроз прозор сукну змај крилати:
Краљушћу звони немилом,
Па се у колут брзо сави,
И гле, Наина то се јави
Пред избеченом гомилом.
„Да си ми здраво!” — замумлала —
„Сабрате, давно штовани!
Црномора сам, давно знала
Само из кажа причаних.
Но тајни удес сједињава
Нас двоје, мржњом догробном,
Теби опасност угрожава,
Облак се вије над тобом;
И глас увређене ми части
На осветнички зове рад.”
С погледом, пуним хитре ласти,
Кепец јој руку пружа сад,
И збори: о, дивна Наина!
Савезом тим се орјашим:
Посрамићемо сплетке Фина,
Алʼ ја се никог не плашим:
За мене нико страшан није;
Знај, дакле, чудни удес мој:
У благодатној бради тој
Витештва ми се сила крије.
Све докле седе васи те,
Мач злоковарни не пресече,
Од витезова нико тих,
Нико од смртних не претече
Ни мојих мисли најмањих.
За навек моја је Људмила,
А Руслан мора гробу свом!”
Ту је вештица поновила:
„Некʼ гине он! Некʼ гине он!”
Затим је трипут закрештала,
Трипут је треснула ногом,
И у облак се одвитлала.
У свилу вас одевени
Вештац вештицом охрабрени
Весело спреман трепти сав.
Да заробљеној носи деви
Брке, покорност и љубав.
Накинђен грбоња брадати,
Крак пружа њезиној палати,
Пролази дугих соба ред:
Књегиње нема! Он хајдʼ у сад,
Међу ловоре, решетки сада,
Око језера, водопада,
Испод мостића, сенице… не!
Баш нигде, нигде књагиње!
Ко̂ да изрази глас чуђења,
Урлик и трепет нестрпљења!
Последњи мислиш наста час.
И дрекну грбин дивљи глас:
„Робови, амо! пожурите!
Амо! уздам се још у вас!
Људмилу одмах пронађите!
У час чујете ли, у час!
Не буде лʼ — не играјте с јадом,
Подавићу вас својом брадом!”
Да лʼ да читачу кажем мом
Где се лепојка замајала?
Сву ноћ се она удесу свом
Кроз плач чудила и — смејала.
Њу је плашила тек брада,
Црномор није већ опасан,
Смешан је сад; а никада
Са смехом страх није сагласан.
У срет лучама јутарњим
Постељу оставља Људмила,
И сетан поглед обратила
Огледалима сјајаним.
Невољно злаћане витице
Са снежних плећа прихвата,
Невољно густе плетенице
Немарном руком оплета.
Јучерашње је сјајне ризе
Из једног угла узела,
Уздахнув метну светле низе
И — плакати је почела.
Но ипак с вернога стакла,
Уздишућʼ, није одмакла;
И деви на ум паде тад
Кроз буру мисли самовољних
Да проба шапку Црномора;
Међутим, нема никог ту
Да буни мому жалосну…
А седамнаест лета шта је,
Која лʼ ту шапка не пристаје?
Гиздатʼ се нико није лен!
Људмила шапку је занела,
На веђа, мало на јеро,
И напред затиљак навела.
И шта? О, чуда над чудом!
У огледалу моме није:
Обрте шапку — пред собом
Опет се види ко̂ и прије;
Накрену назад — нестаде;
Скиде — види се! „Прекрасно!
Пао си, вешче на јаде!
Одсад ми није ту опасно;
Спашена!” Она одахну
И шапке зликовца старога,
Књагиња, лица веселога,
Затиљак напред наману.
Но вратимо се ка јунаку;
Није ли стидно гледати
Толико дуго, браду, шапку,
А њега судби предати?
Свршив с Родгајем бој жестоки,
Сањиве шуме прешав мрак,
Пред њим, пуче дол широки,
Јутарњег неба блесну зрак.
Задрхта Руслан преко воље;
Ограшја старог спази поље;
Пусто је, тамо-амо, свуд,
Жуте се кости; земље груд
Оклопи крију разбацати;
Ту копља, захрђали штит,
У трулој руци ханџар вит;
Травом обрасто шлем космати
Лубања трули још у њем;
Ту костур јуначине смеле,
Испречен под мртвим коњем,
Лежи и трули; копља, стреле,
У влажну земљу заривене,
Бршљаном давно покривене…
Ништа, сред неме тишине,
Пустињу не узнемирава,
И сунце с плаве висине
Долину смрти обасјава.
Уздахнув сетно жалосно,
Погледа Руслан по мртвима:
„О, поље, ко лʼ је тебе то
Мртвачким засејо̂ костима?
Чијʼ брзи коњ пређе тебе
У задњем часу окршаја?
Ко̂ смрћу прослави себе?
Молитва чија доспе раја?
Зашто онеми поље ти
И растеш правом заборава?…
Времена вечној тамнини
Можда и моја стреми глава!
Ко̂ знаде, на хумићу том, —
Дизаће с тихи гроб Руслана,
И струне љупкога Бајана
Имену неће певатʼ мом!”
Но ту помисли витез мој,
Јунаку добар мач је нужан,
Убојни панцир; а херој
Из борбе дође разоружан.
Обађе пољу места сва;
Међ џбуњем, сред костију белих,
У грдној хрпи мачева,
Оклопа давно опустелих,
Оружја себи тражим он.
Ко̂ из сна прену нема степа,
Кроз поље јекну јасни звон;
Негледуш он штит један счепа;
Шлем нађе, с њим и звучни рог,
Алʼ нигде мача жељеног.
Долину смрти обилази:
Јест, ту су многи мачеви,
Но сваки лак му према снази;
А књаз је био витешки
Не такав као данас ми. —
Тек да се чим игра од муке,
Копље у своје узе руке,
Нагрудњак стави још на груд,
И тако онда узе пут.
Румени запад трне веће,
Уснула земља тихо спи,
Оздо се магла сива креће
И плови месец злаћени;
Омркну степа. Стазом тамном,
Замишљен Руслан ту ће поћʼ,
Кад кроз маглену смотри ноћ
Огромни хум се црни тамо,
И нешто ужасно хрче.
Он ближе брду, слуша, ближе:
До беса! да лʼ брег ово дише!
Пажљиво Руслан мотри све,
Неустрашимо, мирним духом;
Али преплашен, стрижућʼ ухом,
Коњ се узјазби и дрхће,
Потреса главом, ватра жива,
Од страха му се узви грива;
Но у том разби маглен вео,
Месеца бледог сетни млаз
Над брдом. И ту храбри књаз
Угледа чудо нечувено.
Како да кажем страву сву?
Пред њиме глава жива ту.
Огромне очи, сан их прати;
Хрчући љуља шлем пернати;
Пера у тамној висини,
Ко̂ дуге сени нијају се
У страшној ноћној тамнини.
Над мрачном степом љуљајућʼ се,
Кроз поноћ нему и тамну,
Пустиње чувар нечувени,
Изгледа она Руслану
Као брег гробни и маглени.
Зачуђен науми Руслан
Да руши тајанствени сан.
Из близу гледа ове јаде,
Около главе обисну,
И замишљено пред нос стаде,
Ноздрве копљем голисну;
А глава смрштено зинула,
Открила очи и кинула…
Диже се вихор, јекну степа,
Запраши; с трепка, са бркова
И веђа, слете јато сова;
Јекнуше доли пробуђени,
Кинуло ехо — коњ пламени
Захрза рукну у брз кас,
На њем се једва држи књаз;
А за њим грмну усклик шумни:
Куда, витеже неразумни!
Безочни, бежи отуда,
Док те прогуто нисам ја!”
С презрењем Руслан окрену се,
Кружећи глави долети,
И гордим лицем насмехну се.
„Шта тражиш овде, проклети?”
Смрштено глава виче даље:
„Гле то ми судба госта шаље!
Биће ти боље даље поћʼ,
Мени се спава, ово је ноћ;
Збогом!” Но витез знаменити
Кад зачу грубе прекоре
Срдито викну одозгоре:
„Умукни, пуста главо ти!
Још из давнина то се знало!
Велика глава — мозга мало!
Ја идем, идем, не смећем,
Али кад наиђем не скрећем!”
Љутином тада занешена,
И силним гневом опијена,
Наду се глава: ко̂ жар сам
Крваве очи засијаше,
У пени зуби зашклоцаше
С уста, ушију сукну плам;
И што год у њој беше моћи
На књаза духну; страшна ћуд;
Узалуд коњ, склопивши очи,
Склонивши главу напреже груд,
Кроз вихор, дажд и сумрак ноћи
Преплашен граби, хвата пут;
Занешен страхом, заслепљени
Он даље лети преморени,
Да безопасни нађе кут.
Но витез опет натраг мери —
Ал’ коњиц штуче ко̂ мало час,
А за њим глава у сав глас,
Ко̂ сумахнута све се цери,
Урла: „Витеже, јуначе, хој!
Куда ћеш? Тише, тише, — стој!
Не ломи луду шију тамо!
Кукавче, куд си одбио?
Бар једном удари ме само
Док ниси коња сломно!
А уз то још се на јунака
Плазила страшним језикам.
Руслан ко̂ муња из облака,
Затресе копљем у гњеву свом,
Шкргутну зубма витез млади,
И јаросно јој ханџар хладни
У дрски језик заби књаз.
И из беснога шикну зева
Ко̂ бујне реке крви млаз.
Заципљена од бола, гнева,
Дрскости старе лишена,
На младог књаза глава гледи
Железо гризе, звера, бледи. —
Тако охолост пламена,
Који пут, посред наше сцене,
Лоши питомац Мелпомене,
Ненадном звизгом заглушен,
Не види ништа, као смушен,
Бледи и своју ролу губи,
Уништен, главом клонулом,
Престрашен муца, смерно дуби
Пред подсмешљивом гомилом.
Користећи се сретним треном,
Над главом тешко забуњеном,
Ко̂ јастреб књаз се узвину;
Па узмахнувши сад десницом
И својом тешком рукавицом
По образу је ошину.
Степом одјекну удар нагли,
И орошена трава сва
Крвавом пеном већ се багри;
А она глава ужасна
Преврнула се, скотрља,
Гвоздени шлем се занија.
И тад на месту опустелом
Мач богатирски засија.
Наш витез, у часу веселом,
Мачину зграби и глави,
По окрвављеној трави,
Потрча гневом са жестоким —
Ушима, носу потече;
И готов да их осече,
Узмахну већ мачем широким,
Кад, изненађен у тај час,
Молебни главе зачу глас…
И мирно мач он доле спусти,
Свирепи гнев се стиша пусти,
Освете крвне мину јед
У души, молбом примирени;
Тако у дољи таје лед
Подневним жаром растопљени,
„Ти ме освести као гром!”
С уздахом глава прошаптала:
„Десница ти је доказала
Да сам ја кривац пред тобом.
Теби сам одсад ја послушан;
Но и ти буди веледушан!
Ах, мој је удес жалостан,
И ја сам био витез знан!
У страшној борби, супостата
Равнога себи незнадох;
Сретан, да само немадох.
За супарника млађег брата.
О, Црноморе коварни,
Јест ти си узрок јаду мом
Зли удес нашој родбини.
Рођен ко̂ кепец са брадом,
Никада дивни узраст мој
Без срџбе гледатʼније мого,
И он у души пакленој
Мрзаше свога брата много.
Увек сам био мало прост,
А он, грбоња, неваљао,
Са глупим растом, на пакост,
Уман ко̂ ђаво — страшно зао.
Но и то знај, витеже мој,
У чудној бради његовој,
Скрива се нека сила клета,
И, презирући све од света,
Док му је брада цела сва,
Нитков се тај не страши зла.
Једном, у тешком неспокоју
Лукаво ми је пришао:
„Не одбиј” — рече — помоћ своју;
Ја сам у књизи сазнао,
Тамо, на исток, за горама,
На тихим, морским обалама,
Под замка немим зидинама,
Чува се мач — и тешко нама!
Из чаролија видех тамних;
По вољи духова помамних,
Тај мач злокобан биће нам;
Нас оба он ће погубити,
Мени ће браду одрубити,
А теби главу; реци сам,
Зар није вредно дочепати
Пакосног духа кобни ков!”
— Пристајем! Нашто уздисати? —
Рекох кепецу већ готов —
Ићи ћу ма и на крај света;
И је́лом плеће завргох,
А свога брата рад савета,
Посадих на плеће друго.
Пустих се на пут тих обала,
Идем, идем, и — Богу хвала,
Пророштву самом ко̂ на зло,
Ништа се није случило.
За мрачним, далеким горама
Нађосмо подрум, и тај час,
Ја га разметнух свег рукама
И кобни мач допаде нас.
Но, ах! судбина хтеде тако,
Међ нама свађе плану пако —
А имало се и о чем!
Питање: ко ће владатʼ мачем?
Ја спорих, грба заколута,
Но усред бурне свађе те,
Он смисли замке лукаве,
Стиша се, божно, и ућута.
— Махнимо беспослени спор!
Озбиљно рече Црномор:
Наш савез од тог само пати
Нитʼ слози служи завада;
Судба ће сама доконати
Мач овај коме припада,
Пригнимо ухом к земљи оба
(Шта измислити неће злоба!)
И ко зачује први звон,
Некʼ влада мачем тај до гроба. —
Рече и леже к земљи он.
И ја се, безјак, опружих сав;
Лежим, алʼ не чух ничега,
Мислим: свараћу ја њега!
Но сам се сварах лудоглав.
Сред неме злотвор тишине
Допуза кришом до мене,
И крадом с леђа тек узмахну,
Ко̂ вихар звизну мачина,
Ни оком тренух, ни узданух,
А глава слете с рамена.
Но непозната нека сила
Њојзи је живот оставила.
Мој костур трњак захвати;
Далеко тамо, замак гди је
Не сахрањени труп ми гније;
Главу ми кепец добави
Донесе овде, остави,
Да вечно чувам тај мач љути,
Кога ми данас узе ти:
Витеже, с тобом судба ходи,
Узми га сада, Бог те води!
Но сукобиш ли дана ког
Грбоњу — вешца коварног;
Сети се мене, у часу том,
Исплати злоби осветом.
И онда, ја ћу сретан бити,
Спокојно дух отићʼ ће мој,
И у захвалности својој
Шамар ћу твој заборавити.
</poem>
</div>
</div>
== Извор ==
''Дело'', Августа 1904. Тридесет друга књига. Година девета. Свеска 2. Стр. 218–230.
{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}
[[Категорија:Руслан и Људмила]]
bpreysnspyjmwo4ad05icvk2bi78pjo
Руслан и Људмила/Песма пета
0
60475
145403
145392
2026-08-09T14:23:38Z
Coaorao
19106
/* */
145403
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
| [[Руслан и Људмила/Песма четврта|-{Песма четврта}-]]
| '''Песма пета'''
| [[Руслан и Људмила/Песма шеста|-{Песма шеста}-]]
}}
<div style="text-align:center; margin-left:2em;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<poem>
Како је мила књегиња!
Ћуд јој је дража свију чари:
Осетљива је невина
Супружној љубави верна,
Несташна мало… но шта мари?
Баш тим је још и милија!
Сваког часа с милином новом
Знаде нас она пленити;
Па рец’те, ко сме ценити
Људмилу с Делфиром суровом?
Судба је првој дала дар,
Душу и срце да разгори;
Осмејци, њени разговори,
У мени буде љубавни жар.
А друга — у сукњи хусар,
Дајте јој само брк, мамузе;
Блажен тај, кога у сумрак,
У усамљени кутак,
Људмила моја очекива
И другом срца назива!
Но, верујте, блажен и тај,
Ко од Делфире даље миче,
И непознат је чак са њом.
Но сада није реч о том!
Већ ко то труби? Чаровника
На оглед ко је позвао?
Ко је то вешца препао?
Руслан. Осветом пламтећи смели
Зликовца стиже обители.
Већ витез стоји под гором,
Призивни рог ко бура вије,
Нестрпљив коњиц под замком
Снег моћним копитима бије.
Књаз грбу чека. Но, у тај трен,
По шлему снажном челичному,
Ко усов с горе обрушен,
Ударац паде, сличан грому.
Руслан обрати очи гор’,
Ал’ озго, угод над јунаком —
Са узмахнутим чворноваком,
Узлеће грба, Црномор.
Штитом покривши с’, и у страну
Затресе мачем и узмахну;
Но тај под облак узлети,
Ишчезну у час — и снова
Озго на књаза полети.
Сад витез ко из заседе;
И вештац испод мачине
На земљу паде — и седе;
А Руслан ни речи једине
С коња, у гневу скочи свом,
У браду ко̂ помамљен лети;
Застења кепец, и у том
Ненадно с Русланом одлети…
Коњ за њим гледа помаман;
Под облаком је вештац веће;
О бради виси наш Руслан
И над горама с вешцем леће;
Лете над дивљим горама,
Лете над морским безднама;
Као кост стврднув од напора,
Руслан о бради свог злотвора
Упорним виси рукама.
Међутим, у зраку слабећи,
Надмоћи дивећ’ се руској,
Грбоња Руслану гордоме
Подмукло рече: књаже мој!
Животу нећу сметат твоме;
Младићску смелост волем ја,
Нек’ ти је проста борба сва;
Сићи ћу — али с уговором…
„Подмукли чаробниче, ћут’!”
Узвикну витез: „с Црномором,
Са мучитељем жене ми
Руслан не трпи договора!
Мач грозни казниће злотвора,
У звезде можеш хитати
Ал’ ћеш без браде остати!”
Обузе страва Црномора,
Суморан, блед, у болу свом,
Дугачком брадом залуд он
Уморено је стресат’ стао:
Руслан је није испуштао,
Но је још чупка по кад — кад.
Два дана вештац њега носи,
А трећег смерно милост проси:
„Витеже, сажали се сад,
Предишем једва (не могу крити)
Опрости живот, твој ћу бити;
Реци, где хоћеш, куд велиш…”
— Аха покоран; сад дрхтиш!
Мирно! Предај се руској сили
И однеси ме ка Људмили.”
Покорно слуша Црномор;
С витезом дома завихори,
Лети — и у час он се створи
Сред страшних гора пред свој двор.
Витешки Руслан тада руком
Прихвати за мач у тај час,
И дохвативши браду муклом,
Он је одреза као клас.
„Ево ти!” узвикну жестоки;
„Шта? куд се дену онај крас?
Где сила?” и на шлем високи
Старчеве браде веза влас.
Звизну на хата пламеног;
Весело лети и хрже коњ;
А витез грбу препалог,
Стрпа у торбу за седлом;
А сам да време не утрати
Жури брду стрменом;
Кад стиже, душом пламеном
Полете чаробној палати.
Смотривши отуд шлем брадати,
Што му победни даде бој,
Пред њим арапа црних рој,
Јато робиња бојажљивих,
Као призраци са свих стран,
Беже — скрише се. Он један, сам,
Посред одаја гордељивих
Супругу милу дозива —
Но ехо свода̑ мучаљивих
Њему се само одзива;
И он узјуран, чуства живих,
Отвара врту двари све —
Иде ал’ никог не налази;
Унакрст оком обилази —
Мртве су шуме дремљиве;
Сенице пусте, врх стрмнина.
Испод потока, сред долина,
Људмилин не види се траг, —
Бар уздах да јој чује драг! —
Књаза захвати очај клет,
У очима му помркну свест,
Мисао мрачна умом лети:
„Можда од туге… плен несретни…
Тренутак… река…” Суморна
Мисо га тишти. Малаксао,
Пониклом главом он је стао,
Кињи га, мори грдни страх.
Заципљен као неми камен;
Ум му се мути, дивљи пламен
И очајање, љубави јад,
Пале му крвцу, трују над.
Но сад књагињин призрак красан
Ко да му к усни долети...
Одједном помаман, ужасан,
Витез по врту полети;
Људмилу боно довикује,
Са брда стење одваљује,
Све крши, мачем руши све;
Обара шуме и сенице,
Мостове руши немилице,
И степа у час оголе!
Далеко одјек одјекује,
Рика и треска, шум и гром;
Свуда мачина звони сева
Опустошен је дивни крај;
Безумни витез жртве снева,
Машући лево, десно; вај!
Пустињски ваздух мачем боде…
Одједном — ненадни удар,
И с невидовне неве оде,
Одлете Црномора дар…
Мађиска у мах мину сила,
Пред њим је лежала Људмила!
Заципљен витез умах стаде;
О среће дивне, премиле;
Опијен срећом Руслан паде
К ногама верне Људмиле.
Љубећи је мреже кида сад
И слатко сузе рони млад,
Зове је, али мома спије,
Склопљене очи, уста — кам;
И сладострасне маште плам
Кроза сан младо срце вије.
Руслан је гледа, цепти вас,
Опет га зграби туга силна…
Кад у том зачу знани глас,
Глас честитога, доброг Фина:
„Не бој се књаже! Већ на пут
С уснулом крени ти Људмилом;
Поткрепи срце новом силом,
Љубави, части веран буд’!
Небо ће злобу у беспуће
И овладаће тишина, —
У светлом Кијеву нева
Пред Владимиром устануће
Из мађијскога овог сна.”
Тим гласом Руслан охрабрени
У наруч жену узима,
И носећ терет драгоцени
Спушта се с ових висина,
И слази у дôм усамљени.
Ћутећи, с грбом за седлом,
Јахаше он по путу свом;
На рукама му спи Људмила,
Свежа, ко зора пролећа,
И на богатирска плећа
Мирно је лице приклонила.
Коврџаве јој косице,
Дотиче ветрић, препун жуди;
Покаткад уздахну јој груди,
Час по час лице невино
Разаспе рујне ружице!
Љубав и машта потајна
Лице јој драгог дочарава,
И име свога Руслана
У санку она прошаптава…
У слатком миљу лови он
Чаробно њено уздисање,
Осмејак, сузе, нежни дах,
Недара саних таласање.
Тако кроз горе, долине,
У дан и ноћне тамнине,
Наш витез језди непрестано.
Станиште жељно још даљно,
А дева спи. Но млади књаз,
Безплодним пламом прожет вас,
Да л’ је страдалник постојани
Супругу своју стражио,
Нескромних жеља сузбив’ тајну,
„Целомудрено” у маштању
Блаженство своје тражио?
Монах, који је сачувао,
Потомству даљноме предање,
О богатиру славном мом,
Утврдо јамчи баш о том.
И ја верујем без двојења, —
Нечиста, груба наслеђења,
Сродна су с нашим временом;
Пастирке, санак књагињице
Не беше налик на ваше сне,
У благе дане, пролетње,
У хладу мекане травице.
Сећам се малог шумарка,
По среди брезове дубраве,
Сећам се једног сумрака
И санка Лидије лукаве…
Ах! пољуб што га улових,
Уздрхтан, лак и нестрпљиви,
Разагн’о није, другови,
Дремеж јој тврд и трпељиви…
Но нашто празан разговор!
Љубави нашто помињање?
Утеху њену и страдање
Забацих давно у тимор;
Сада привлачи пажњу моју
Књагиња, Руслан, Црномор.
Пред њима пукла је равнина,
Витких јела ту је ред,
И страшног брда на поглед
Црни се округла висина,
У јарког неба дере зрак.
Погледа Руслан — ту се сети
Да је то главин боравак.
Силније бујни коњ му лети
Ту је већ чудо над чудом;
Залеђеним га гледа оком,
А власи густи ко гора
Узрасла на челу високом.
На лицу живот угашен,
Бледилом глава покривена,
Орјашка уста откривена,
Огромни зуби стиснути…
Над умирућом главом оном
Последњи час већ облеће.
Њој витез храбри долеће
С Људмилом и са Црномором.
И викну: „Здраво, главо, ти!
Ту сам! Кажњен је издајица
Ево, роб ми је твој убијца!”
И књажев усклик поносни
Поврати мртвој глави дух,
За тренут њој се врати слух,
Пренула као иза сна,
Погледа, страшно застења…
Витезу поглед допаде.
С ужасом брата познаде.
Ноздре се шире; на бледу
Образу огањ просијава,
У умирућем погледу
Последњи гнев се оцртава.
Прожета мржњом толиком,
Она је зубма шкргутала,
И брату хладним језиком,
Нечујни прекор шапутала…
На очи паде маглен прам,
Сврши се патничко страдање:
Тренутни с чела трне плам
И тешко ослаби дисање.
Укочен поглед гледа гор’,
А у том књаз и Црномор
Спазише смртно трепетање…
Почину глава вечним сном.
Ћутљиво витез пође даље;
Дршћући грба за седлом,
Ни дише ни да се промоли,
Већ црнокњижним језиком
Вразима он се страсно моли.
На рубу тамних обала,
Где шуми речица незнана,
Под шумским хладом заклоњен
Кућице кров је нахерен,
Опкољен густим јелама.
У спором току речица
Уз пут је плот од живица
Сананим валом умивала,
Крај њега тихо протицала
Са лаким шумом ветрића.
На месту где се тихо свила
Самотна љупка, долина,
Изгледа да се тишина
Од искон века зацарила.
Руслан устави коња свог.
Све беше тихо, примирено,
Под зраком лица зориног,
Доља са шумом замагљеном,
Трепташе кроз јутарњи дан.
Руслан на траву спусти жену
И сетан глади косу њену
Са болом слатким и немим;
Кад ал’ у часу спази неком
Чунић под крилом једара,
И зачу песму рибара
Над тихом и жуборном реком.
Бацив у вале мамак свој
Рибар, о весло наслоњени,
Обали плови зеленој,
Кућици под кров нахерени.
И гледа Руслан, добри књаз:
Обали чунић заокреће,
А из кућице плахо леће
Девојче мило; танки стас,
Безбрижно власи распуштене,
Осмејак, њезин поглед благ,
Плећа и груди обнажене, —
Заносна као санак драг.
И једно другом на груд пада,
Обала нука хладак свој,
Над њима жудња и наслада
С љубављу плете венац свој.
Но изнурен у том чару,
Наш витез у сретном рибару
Чији ли ово позна лик?
Хазарски-хан, избраник славе,
Љубави и војне крваве
Ратмир, Русланов супарник.
Ратмир сред тихе те пустиње
Људмили, слави превери;
У загрљају моме дивне
За век их он изневери.
Приступа витез у тај час;
Пустињик познаде Руслана,
Полете к њему. Јекну глас…
И књаз загрли младог хана.
„Шта видим?” запита херој,
„Ти овде? Зашто остави
Витешки, бурни живот свој
И мач ког дивно прослави?”
— Мој друже! — на то ће рибар:
Додија души бојна слава,
Таштине пусте варљив чар;
И веруј, невина забава:
Љубав и тихи сан дубрава
Срцу је драже по стократ.
Прош’о је мене крвав санак,
Нити безумљу плаћам данак,
И срећом истинском богат
Све заборавих, друже мили,
Па чак и снове о Људмили!
„Мој мили хане, том сам рад!” —
Рече му Руслан: „Водим је собом.”
— Књагиња руска… она с тобом?
Каквом је срећом нађе ти?
Је л’ то могуће? Па гди је гди?
Допусти! не, не нашто мени?
Ово је моја једина;
И мојој пресретној промени
Узрок је њена милина.
Она је живот, она радост,
Она ми снова врати чар,
И изгубљену моју младост,
И мир и љубав и чисти жар.
Залуд ми срећу обећаше,
Усташца мома чаровних,
Дванаест, што ме миловаше,
Рад ове једне оставих.
Напустих њихов дом весели,
У хладу густе дубраве,
Шлем тешки бацих и мач смели,
Махнух се славе крваве.
Пустињик мирни и незнани
Живим у сретној тишини,
С тобом, драгана, цвете бајни,
Душе ми, зраче једини! —
А пастирка је слушала
Разговор срца пламеног,
Па погледавши хана свог
И смејала се и уздисала.
До мркле ноћи, по дану,
Рибар и витез преседише,
С душом и срцем на длану.
Нечујно часи пролетише.
Потамне шума, слази ноћ;
Звездано јато затрептало,
Витезу наста време поћ’.
Спустивши меко покривало
На деву уснулу, Руслан
Појаха коња, на пут креће,
А замишљено, немо хан
За њиме драгом душом леће,
Руслану срећу, радости
Победу, љубав братски жели…
А санци бујне младости
По сетној души лећу смели.
Што усуд не рече своје
Непостојаној лири мојој
Само витештву да поје
Уз то (незнано у свету)
Љубав и дружбу старине?
Песник суморне истине,
О, зашто морам, рад потомства,
Порок и злобу открити,
И мучке сплетке вероломства
У песми изобличити?
Књагињин просац недостојни,
Језиком храбар као лав,
Презрени кукавац Фарлав,
У степи немој и спокојној
Наину чека прикривен.
И ето, час је стиг’о њен.
Вештица му се јави, збори:
„Да л’ се још сећаш ко сам ја?
За мном. На коња помамна!”
И у мачку се ту промете,
Оседлан коњ је… Она крете;
Стазама мрачних дубрава
Вештица води Фарлава.
Тиханим сном је доља спала
У ноћи, сетном немилу,
Луна је бледа промицала
Кроз облак, па је могилу
Тренутним блеском обасјала.
Под њоме суморни Руслан
Седи, (ко увек тужно лице)
Крај успаване књагињице;
Дубоком мишљу сапутан,
Промичу маште за маштама,
И несносно лебди сан
Над њимe хлађаним крилима.
На мому сананим очима
Кроз дремеж погледа Руслан,
И клонув главом тврдо заспа
Крај њених ногу уморан.
И чудни сан се над њим вије
Он види: као Људмила
Над рубом страшне провалије
Непомично се надвила…
И у час, а ње ко нестаде,
Над бездном самац стоји он…
И познат глас, уздисај бон
Из провале се дизат’ стаде…
Руслан полете за женом,
Стрмоглав тамнини дубокој…
Сад, као види пред собом:
Владимир у соби високој
У колу седих властела,
Између дванаест синова,
С гомилом славних гостију,
Около богатих столова.
И још је гневан стари књаз.
Ко у дан страшног растајања;
И не чује се ничиј глас
Да руши покој од ћутања.
Немо је све међу њима,
Нит кружи пехар румен сјаја…
И виде међу гостима
У борби палога Родгаја.
Убијен ко жив изгледа,
У руци купа злаћана,
Весео пије, не гледа
На зачуђеног Руслана.
Књаз виде и младог хана;
Ту друг и недруг… у тај мах
Зашуми струна са гусала
И поклич славнога Бајана
Певца витештва, забава.
Сад у одају Фарлав дође,
Људмилу он за руку води,
Но старац у срет ни да пође,
Већ на груд тужно главу своди.
Књажеви, бојари и сад
Ћуте, од збора сваки преза;
И све ишчезну — смртни хлад
Обујми уснулога кнеза.
Дремежом тешким опхрван
Он мученичке лије сузе,
Узбуђен мисли: „то је сан!”
Мучи се, али кобне узе
Прекинути је немоћан.
Трепери месец над тмином,
Скривене горе тамнином;
Долина спи у мртву сну…
Издајник језди на коњу.
Пред њим се указа пољана,
Он спази сумрачни курган;<ref>Реч татарска; што и могила, гроб, насуто брдашце.</ref>
Крај ногу неве спи Руслан.
А коњ му шеће пут кургана,
Фарлав од страха зазире,
Вештицу узе магла густа;
У њему срце премире,
Из хладних руку узде пушта.
И мач лагано извуче,
Готов је витеза без боја,
На поле да раздвоји он…
Тихо се краде. Коњ хероја
Осетив врага завриска,
Копитом бије. Но знак касни
Не чује Руслан — сан ужасни
Ко олово га притиска…
Издајник вештицом храбрени
У груди јунаку, презрени,
Забоде трипут хладни нож…
И оде сад што брже мож’
Добитак носећ’ драгоцени.
Сву ноћ прободен, књаз Руслан,
У мраку лежа, испод горе,
Промиче време. Крви море
Из отворених лопи рана.
Кад зором откри поглед тамни,
Иза њ се одби уздах бон,
И с муком подиже се он;
Ал’ пред очима све потамни,
На узнак паде витез славни. —
</poem>
</div>
</div>
== Фусноте ==
<references/>
== Извор ==
''Дело'', 1904. Тридесет трећа књига. Година девета. Стр. 83–97.
{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}
[[Категорија:Руслан и Људмила]]
q5e0h9jfp0obo5p56p8vmikaq4eyal6
Руслан и Људмила/Песма шеста
0
60632
145404
145393
2026-08-09T14:23:47Z
Coaorao
19106
/* */
145404
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
| [[Руслан и Људмила/Песма пета|-{Песма пета}-]]
| '''Песма шеста'''
|
}}
<div style="text-align:center; margin-left:2em;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<poem>
Ти велиш, нежни друже мој,
На лири лакој безбрижној,
Давнину древну да сањам
И верној музи поклањам
Одмора свога доколице…
Но ти знаш, мила другарице:
У свађи с мнењем ветрастим,
Твој друг, блаженством запојени,
Напусти пос’о усамљени
И звуке лире милене.
Од складне, сликовне забаве
Одвратих свој блажени лик…
Сад дишем тобом — и горде славе
Не слушам више јасни клик!
Напустио је тајни гениј
Творачке маште, разум мој;
Љубављу страсном занешени
Наслади палим тамњан свој.
Но ти си, велиш, зажелила
Пређашњих прича убавих,
Предања славе, љубави;
Мој богатир, моја Људмила,
Владимир, вештица, Црномор,
И Фина боли истинити
Твоју су машту заносили;
Ти си, слушајућ’ лак ми збор,
С осмејком кад-када сустала;
Но кад-кад погледавши гор’
На певца нежни зрак бацала…
Па добро; брбљов заљубљен,
Позивам лире гласак лен,
Крај ножица ти ево седам
И о витезу приповедам.
Где стадох ја? Где је Руслан?
Мртав је он сред поља равна;
Не лопи крвца већ из рана,
Над њим облеће гладни вран;
Не звучи рог ни мач врхати,
Нит се лелуја шлем космати.
Покрај Руслана коњиц сам,
Сетан, са главом обореном,
Из очију му исчез’о плам,
Ни маше гривом он злаћеном,
Ни поиграва жалостан.
Око Руслана немо шеће…
Но мртвачки је књажев сан,
Штит му блеснути скоро неће!
А Црномор? За седлом он,
У бисазима заборављен,
Збуњен је јоште о злу свом,
Срдит и сањив и заморен,
Књагињу и витеза мог
Псује, од муке, полугласно;
Но кад из кута торбиног
Погледа — тад узвикну јасно.
Он виде: богатир мртав,
У врелој крви окупан сав;
Људмиле нема, пусто поље;
Уздрхта злотвор радостан
Мислећи: сад сам слободан!
Али се вара Црномор.
Међутим, заштићен Наином
Са тихо уснулом Људмилом,
Фарлав у књажев жури двор;
И нада и страх њега пали,
Већ Дњепра пред њим шуме вали,
Пасишта знана ту су сад;
И златоглави ту је град,
У Кијев већ се Фарлав тисну;
По улицама пуче глас,
И одушевљен народ вас
Око коњика град притисну.
На радост трче оцу сви —
Издајник стиже пред врати.
Сносећи душом тужно бреме,
Владимир — сунце у то време,
У своме дому високом,
Сеђаше, мучен горким болом,
Бојари с тугом дубоком
Седе у јаду немилом.
Одједном шум пред капијом,
Узбуна, крици; холуј прави
Затутња бучно; и у том
Непознати се воин јави;
Усташе сви са шапатом,
У чуду закликташе своме:
„Људмила овде! Фарлав… с њоме?”
С лица им мину туге мраз;
Од стола уста стари књаз,
Кораком тешким он приступа
До кћери своје невољне;
Очинско срце бурно лупа,
И он се жељно таче ње.
Ал’ не осећа мила дева,
Заманђиана она снева
На руци врага. Дружина
На књаза пази, сви чекају,
А узбуђени старина
Витеза гледа у очају.
Но Фарлав к устима прстом:
„Људмила спава!” рече он;
„Такву је нађох ја недавно
У непроходним шумама,
У злога духа рукама;
Тамо се сврши дело славно,
Три дана с њим се борих ја,
Над борбом месец трипут прође;
Дух паде; млада књегиња
Мени уснула у плен дође.
Но кад ће чудни престати сан?
Кад ће гранути пробуђење?
Судби је само тај час знан!
А нама нада и стрпљење
Остају тек на утешење.”
И брзо вешћу немилом
Кажа је градом полетела,
И пијаца је узаврела
Народа густом гомилом.
Тужни дом стоји отворен;
И народ јури узбуђен.
Тамо, на одру где високом,
На узглављима свиленим,
Књагиња спи у сну дубоком.
Витези, књази снуждени,
Око ње стоје; гласи трубни,
Тимпани, рози, гусле, бубњи
Грме над њоме. Отац њен,
Претешком тугом изнурен,
Крај ногу кћери у сузама
Припао немо с сединама;
А близу њега блед Фарлав, —
На лицу страх му и досада —
Од раскајања трепти сав.
Настаде ноћ. Нико сред града
Не склопи трепке уморне;
Тискајући се, другар другу,
О чуду сваки умује,
И супруг млад своју супругу
Заборављаше ноћи те.
Но таман месец, ноћи владар
Пред зором скри се у затон,
Кијево снађе нови удар.
Узбуна, клици, шум и звон,
Одјекну свуда. Кијевљани
Над грацким врве бедемом…
А тамо: сред магла јутарњих
Шатори бели за реком,
Штитови јасно одблескују,
Коњици пољем подвикују,
За собом дижућ’ густи прах;
Таљиге у ратничкој спрези
И огањ по брдашцима.
Несрећа! то су Печењези!
Но у то време мудри Фин,
Духова моћни властелин,
Суморне своје сред пустиње
Мирним је срцем чекао,
На неизбежни дан судбине
Који је давно жељкао.
У немој пусти степа знојних,
За дивљих гора даљни сплет,
Станишту ветра, бура громних,
Где и вештица смели лет
У позни час се не узвија,
Долина чудна ту се свија,
А у тој дољи кључа два:
Из једног ''жива'' вода бије,
Жубори шумно весела;
Из другог ''мртва'' вода лије.
Свуда је тихо, ветар спи,
Пролетњи не трепери чар,
Столетно борје не шуми,
Не лећу птице: у летњи жар
Ту јелен не сме жеђ да блажи;
Суморна, нема, с искон света,
Духова овде страшна чета
Обале сане помно стражи…
Пустињик с празним крчазима
Створи се пред тим изворима;
Пренуше дуси иза сна,
И расуше се у забуни,
А старац тајним водама
Сагнув се, оба суда пуни.
Затим, ишчезну као сен.
И обрете се изубаха
Тамо где Руслан убијен
Лежи у крви и без даха.
Наже се он над витезом
И попрска га мртвом водом,
И засја рана за раном,
А труп лепотом блесну дивном:
Старина потом водом живом
Покропи њега, и у трен
Силама новим поткрепљен,
Младошћу заблиставши дивном,
Устаде Руслан на ведар дан;
Очима жељним немо гледи
И као сенка, несвесни сан,
Пред њиме прошлост трне, бледи.
Но где је мила? Он је сам!
У том се трже. Мудри Фин
Зовну га и загрли живо:
„Сврши се судба, сине мој!
Блаженство тебе чека само:
Крвави сад те зове пир,
Ужасом мач ће севнут твој;
На Кијев сић’ ће тихи мир,
И Људмилу ћеш наћи тамо.
Ево ти прстен заветни,
Њим такни чело Људмиле
И мађиске ће минут силе,
Врази ће дрхтат проклети;
Настаће мир и пашће злоба,
Достојни среће буд’те оба.
Збогом на дуго, витеже мој!
Дај руку… там, за врати гроба
Пријатељ ће те видет твој!”
Рече, ишчезну. Опијени,
Изненађењем пламеним,
Руслан, у живот повраћени,
Подиже руке пут за њим…
Но ништа више не чу потом,
Руслан је сам у пољу пустом.
Скочи, с кепецом за седлом,
А нестрпељив Русланов коњ,
Трчи и хрже, машућ’ гривом;
И већ је Руслан у седлу свом,
Коњиц га носи здрава, силна
Преко дубрава и долина.
Но какав страх и ужас жив
Показа Кијев опсађени!
На њиве поглед обратив
Народ, невољом престрављени,
Стоји на кули, стенама,
Небесној он се казни нада,
Тужно је свуд по кућама,
Страх и тишина свуда влада.
Сам, покрај кћери уснуле,
Владимир молитви се дао;
А храбрих витезова збор,
Верних кнезова с њима хор,
Крвном је пољу хитао.
Ограну дан. И врази сви
С гора су зором потекли;
И необуздане те гомиле
Ко талас доље поплавиле
И јуре стени Кијевској;
У граду трубе загрмеше,
Плануше борци полетеше,
На сусрет борби јуначкој;
Сукобише, се плану бој.
На помол смрти лете коњи,
Мачеви гребу, оклоп звони,
Од стрела облак узви се;
Ко муње борци похитали
Коњаници се измешали.
Збијени, као густи рој,
Са стројем ту се коље строј;
С коњаником се пешак хвата,
Ту преплашеног видиш хата;
Рус пада, тамо Печењег,
Тамо клик битке, онде бе́с;
Тај опаучен чворноваком,
Онај прострељен стрелом лаком.
Онај под штитом придављен,
Помамним коњем разгажен.
И бој се био све до ноћи,
Победу нико не слави.
За гором тела крвавих
Склопише борци сане очи.
И крепак беше њихов сан;
Који пут тек на пољу битке
Чуо се уздах немоћан,
И руских витеза молитве.
Пред зору трне, бледи сан.
Сребри се талас у потоку,
Плашљиво помаља се дан
Замагљеноме на истоку.
Брда су тихо рудила
И небеса се будила;
Још само немо и спокојно
Санак што чува поље бојно.
Но шта би: печењега стан,
Узбуђен шумно из сна прену,
Ненадно бурни сукоб севну;
Задрхта срцем Кијевљан
Безредно стреми у јатима;
Кад: ал’ у пољу међ вразима,
Под штитом, блештећ’ ко у пламу,
Чудноват витез, у помаму,
Ко бура тутњи, коље, руби,
У рог громовно, с коња труби…
Руслан је то. Ко божји гром
Наш витез бије басурмана,
Јури, с кепецом за седлом,
Преплашенога посред стана.
Где грозним мачем он завитла,
Где срдит коњиц пролети,
Свуд глава с плећа полети,
Гомила пада валовита.
У часу покривен је луг
Са гором трупина крвавих,
Смрвљених, живих и безглавих;
Сломљена копља, стреле, лук.
На трубне звуке на глас боја,
Витези храбро славенски
Хрле за трагом свог хероја…
О, гин’те, басурмански пси!
И печењеге ужас сколи,
Налетач бурни и охоли
Коњима лети расутим.
За борбу нико нема воље,
Већ с дивљим кликом кроз прашно поље
Беже пред мачем кијевским,
Намењени на жртву аду;
Мач руски ствара крвав пир,
Ликује Кијев… Већ по граду
Витешки лети богатир;
У десници му мач победни,
Копље, ко јела голема,
И крв низ оклоп лије медни,
Лелуја брада са шлема;
Лети надеждом занесени,
Кроз народ бурни у књажев дом.
Радошћу народ опијени
Кличући стреми витезу свом —
Књаза је радост оживила.
У неми он улази трем,
Где чудним санком спи Људмила;
Владимир тугом саломљен
Крај њених ногу сетан стоји;
Он беше сам. Другове све
Одвуче собом бој крвави,
Но с њим је Фарлав, незнан слави,
У књажев двор се забио,
Презревши душом буру стана,
Собна је врата стражио.
Но чим угледа он Руслана,
Смрзну се крвца у тај час,
У грлу страшљив премре глас,
Без чуства на колена паде…
Издајник чека руку правде!
Но Руслан с тајним прстеном
Уснулој Људмили одлети,
Принесе к лицу њезином…
О, чуда! — млада Људмила,
Уздахнув откри светле очи!
Чини се да се премила
Дивила тако дугој ноћи;
Изгледало јој: санак бон,
Чараше маште њој нејасне;
Погледа боље — то је он!
У загрљају је књаз прекрасне.
Ускрснув, душом пламеном
Не чује ништа Руслан врли;
Старац у часу радосном,
Плачући, милу децу грли.
Чиме да свршим дуги спев,
Ти се досећаш друже мили!
Неправи старчев гасну гнев;
Фарлав пред њиме и Људмилом
Пред ноге Руслану паде,
Коварство мрачно признаде;
А сретни књаз му милост даде.
Мађијске силе лишеног
Примише грбу у двор тај;
И светкујући беде крај
Владимир, сред собе високе,
Пирује међу својима.
Дела давно минулих дана
Предања старине дубоке.
</poem>
</div>
</div>
== Извор ==
''Дело'', новембра 1904. Тридесет трећа књига. Свеска друга. Стр. 249–258.
{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}
[[Категорија:Руслан и Људмила]]
sych653zfnk2tvto7j5q22l27egwjcs
Пикова дама
0
61021
145416
145360
2026-08-10T09:06:55Z
Coaorao
19106
/* */
145416
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Пикова дама
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
|
| '''Садржај'''
| [[Пикова дама/I|-{I}-]]
}}
<Center>
[[Пикова дама/I|-{I}-]]<br>
[[Пикова дама/II|-{II}-]]<br>
[[Пикова дама/III|-{III}-]]<br>
[[Пикова дама/IV|-{IV}-]]<br>
[[Пикова дама/V|-{V}-]]<br>
[[Пикова дама/VI|-{VI}-]]<br>
[[Пикова дама/Закључак|Закључак]]
</Center>
{{Википедија|Пикова дама (приповетка)}}
{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Пикова дама]]
tgnm419npqz9elgs9em0sk85mduz9ur
Пикова дама/I
0
61022
145408
143923
2026-08-10T09:04:46Z
Coaorao
19106
/* */
145408
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама|-{Садржај}-]]
| '''I'''
| [[Пикова дама/II|-{II}-]]
}}
{{gap}}Једанпут картале се код коњаничкога гардисте Нарумова. Дуга зимска ноћ прође непримјетно; сједоше, ужини у пет сати у јутро. Добитници слатко су јели; други су сједили расијано крај празнијех посуда. Дође ред на шампањац — разговор оживи и сви прихватише га се.<br />
{{gap}}— Како ти прође, Сурине? запита домаћин.<br />
{{gap}}— Изгубио сам, кано обично. Морам признати да сам несретан: играм мирандола, никада се не пренаглим, пазим шта могу боље, а ипак изгубим.<br />
{{gap}}— И ниси се никада завео? никада зар виси [''-{sic}-''] метнуо на руте?.. Дивим се твојој сталности.<br />
{{gap}}— А какав ли је тек Херман! рече један гост, показујући на младога мјерника; никада не узе карте у руке, никада не сави ни једне пароле, а до пет сахати сједи с нами и посматра нашу игру.<br />
{{gap}}— Игра занима ме врло, рече Херман; али ја нисам у стању, да жртвујем нужно у нади да ћу добити излишно.<br />
{{gap}}— Херман је Нијемац. Штедљив је — и то све! примијети Томски. А ако икога не појмим, то не појмим моју бабу, грофицу Ану Федотовну.<br />
{{gap}}— Како, за што? повикаше гости.<br />
{{gap}}— Не могу да схватим, продужи Томски; за што моја баба не понтира.<br />
{{gap}}— А што има у том необичнога, запита Нарумов, ако старица од осамдесет година не понтира?<br />
{{gap}}— Зар ви ништа не знате о њој?<br />
{{gap}}— Не, баш ништа.<br />
{{gap}}— А ви чујте! Има томе шездесет година, да је моја баба путовала у Париз, гдје бијаше у особитој моди. Народ трчао је за њом да види само: -{la Vénus moscovite}-; Ришељ је заљубљен био у њу и баба увјерава, да се је убио због њене ненаклоности.<br />
{{gap}}У то вријеме даме играле су се Ф’аро. Једном на двору однесе јој херцог Орлеански врло много. Не имајући уз себе новца даде му у залог своју ријеч. Кад дође кући, скидајући са лица и тијела свога, што је на њем било туђега саопћи дједу свој губитак и наложи му да га исплати. Покојни дјед колико се сјећам, бијаше кано дворјанин бабин. Бојаше се је кано огња; али ипак, чувши за тако ужасни губитак, разгњеви се, склони рачун и доказа јој, да су за по године потрошили по милијона, да покрај Париза неће сачувати ни подмосковска, ни саратовска села, и једноставно отказа јој послушност. Баба га ћушну и леже само у кревет у знак своје немилости.<br />
{{gap}}Други дан даде звати мужа, надајући се, да је кутња казна подјејствовала на њега, али га нађе непоколебивим. Први пут у животу дође с њим до разрачунавања; мишљаше да ће наговорити га, понизно доказујући му, да је дуг различан дуг од дуга, да је друго принц а друго колар.<br />
{{gap}}Узалуд све! дјед оста при свом. Али јест, да је сад крај. Баба не знађаше, што да почне. Бијаше добро позната с једним знаменитим човјеком. Чули сте за грофа Сен-Жермена, о којем приповједају много чуднога. Знате да се издавао за вјечнога жидова, за изумитеља животног елексира и камена мудрости и т. д. Исмијеваху га кано шарлатана, а Казанова у својим поменима говори, да је он био ухода; у осталом Сен Жермен, не гледећи на његову тајанствену страну, бијаше дивног изгледа и човјек, врло обљубљен у друштву. Баба још и сада воли га и љути се, ако ко говори о њем с неуважењем. Баба знађаше, да Сен Жермен располаже великим новцем. Она се ријеши да се на њега обрати; написа му писмо и замоли га да одмах дође к њој. Стари особењак с мјеста се одазва позиву и затече ју у великој жалости. Она му описа у најцрњој боји варварство својега мужа, те му рече напослетку, да полаже сву своју наду у његово пријатељство и у љубав.<br />
{{gap}}Сен Жермен замисли се. „Могу вас послужити том сумом, рече он; али знам, да ви нећете бити мирни док се са мном не срачунате, а ја не бих рад, да вас доведем у нову неприлику. Има друго срество — можете повратити изгубљено.<br />
{{gap}}— Али, љубазни грофе, одговори му баба, велим вам, да ми немамо ништа новаца.<br />
{{gap}}— За то нису нужни новци, настави Сен Жермен, изволите ви само послушати мене.<br />
{{gap}}Тада откри јој тајну, за коју би сваки нас много платио. . .<br />
{{gap}}Млади играчи удвостручише пажњу. Томски запали лулу, одбаци неколико димова и настави:<br />
{{gap}}— Те исте вечери појави се баба у Версаљу, -{au jeu de la reine}-. Херцог Орлеански исплаћиваше; бака извини му се, да није донела својега дуга, а у оправдање наведе малу историју, те поче да понтира против њега. Изабра три карте, постави једну за другом: све три добише соник и баба поврати свој новац.<br />
{{gap}}— Случај! рече један од гостију.<br />
{{gap}}— Прича! примијети Херман.<br />
{{gap}}— Може бити да су карте биле забиљежене, прихвати трећи.<br />
{{gap}}— Не мислим, одврати важно Томски.<br />
{{gap}}— Што! рече Нарумов; ти имаш бабу, која у три карте добива, а још ниси до сада сазнао од ње кабалистике?<br />
{{gap}}— Да, врага! одговори Томски; она је имала четири сина а у том броју је и мој отац; сва четири су очајни карташи, и ни једном она не откри своје тајне, премда то не би било зло за њих, а такође ни за мене. Али чујте, што ми приповједаше мој ујак, гроф Иван Илић, а што потврди и својом чашћу. Покојни Чаплицки, онај исти, што је умрИИо у сиротињи, протраћив милионе, једанпут у својој младости проигра око три стотине хиљада, а доби их Зорић. Он очајаваше. Баба, која увек бијаше оштра на лакрдије младих људи, смилова се Чаплицком. Она му даде три карте, да би на њих поставио једно за другим и узе од њега поштену ријеч, да више неће никада картати се. Чаплицки оде к својем побједитељу: они сједоше да играју. Чаплицки метну на прву карту педесет тисућа и изигра соника; сави пароли, пароли-пе — поврати своје новце и на ове још доби. . .<br />
{{gap}}— Већ је вријеме за спавање: четврт на шест.<br />
{{gap}}Заиста свитало је. Млади људи испише своје чаше и разиђоше се.
== Извор ==
''Јавор'', 2. децембар 1890. Бр. 48. Стр. 757-758.
{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}
[[Категорија:Пикова дама]]
hrl246g63yy1ytmpnb9g14qthwqs290
Пикова дама/II
0
61023
145409
143924
2026-08-10T09:04:59Z
Coaorao
19106
/* */
145409
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/I|-{I}-]]
| '''II'''
| [[Пикова дама/III|-{III}-]]
}}
<div style="width:20em; margin-left:auto;"><poem>-{— Il parait que monsieur est
Décídément pour les suivantes.
— Que voulez-vous madame?
Elles sont plus fraiches.}-
''Свјетски разговор.''</poem></div>
{{gap}}Стара грофица *** сјеђаше пред зрцалом у соби за облачење. Три дјевојке вртиле се око ње. Једна је држала посудицу личила, друга — котарчицу с укосницама, треба — високу капу, украшену црвенијем пантљикама. Грофица није имала ни трага од лепоте, при свем том задржале је све навике из младости, носила се по моди седамдесетијех година и облачила се дуго и пажљиво кано прије шездесет година.<br />
{{gap}}Покрај прозора сјеђаше једна госпођица, њезина нахранкиња, са ђерђефом у руци.<br />
{{gap}}— Здравствујте, -{grand’ maman}-, рече млади часник, што уђе у собу: -{Bon jour, mademoiselle Lise. Grand’ maman}-, дођох до вас с једном молбом.<br />
{{gap}}— С молбом? па реци је, -{Paul}-!<br />
{{gap}}— Дозволите ми, да вам представим једнога мојега пријатеља и да га у петак доведем на бал.<br />
{{gap}}— Доведи га одмах на бал и онда ми га представи. Јеси ли био синоћ код ***?<br />
{{gap}}— Разумије се! бијаше врло весело: играли смо до пет сахата. Дивна бијаше Јелецкаја!<br />
{{gap}}— О, мој драги! Што има на њој лијепа? Зар није налика на њену бабу, кнегињу Дарју Петровну? . . . Али да! — Она се већ врло постарала, кнегиња Дарја Петровна?<br />
{{gap}}— Како, постарала се? одговори Томски расијано: има седам година како је умрла.<br />
{{gap}}Госпођица подиже очи и даде знак младом човјеку. Он се досјети, да су старој грофици тајили смрт њене врснице и угризе се за језик. Али грофица саслуша врло хладно новост.<br />
{{gap}}— Умрла, рече она; а ја то нијесам знала! Бијасмо заједно позване за дворске госпође, кад се царици представљасмо. И грофица по стоти пут приповиједаше ту своју анекдоту унуку.<br />
{{gap}}— Но, -{Paul}-, рече за тијем: сада ми помози да устанем, Лизањка, гдје је моја бурмутица?<br />
{{gap}}— Кога ви то хоћете да представите? тихо запита Лизавета Ивановна.<br />
{{gap}}— Нарумова. Познате га?<br />
{{gap}}— Не! Је ли војник или цивил?<br />
{{gap}}— Војник.<br />
{{gap}}— Инжињер?<br />
{{gap}}— Не! Коњаник. А зашто мишљасте, да је инжињер?<br />
{{gap}}Госпођица се насмија и не одговори ни ријечи.<br />
{{gap}}— -{Paul}-! викну грофица „пошаљи ми какви нови роман, али само не од садањих.<br />
{{gap}}— А за што? -{grand’ maman}-.<br />
{{gap}}— Ја мислим, један роман, у којем јунак не убија ни оца ни матере, и у којем се нико не утопи. Ја се страшно бојим утопљеника.<br />
{{gap}}— Сада нема таквијех романа. Хоћете ли руских?<br />
{{gap}}— А, зар има рускијех романа? . . . Пошаљи ми их, мили мој, молим те, пошаљи ми.”<br />
{{gap}}— Збогом, -{grand’ maman}-: журим се. . . Збобом [''-{sic}-''], Лизабета Ивановна! Зашто мишљасте, да је Нарумов инжињер?<br />
{{gap}}И Томски изађе из собе.<br />
{{gap}}Лизабета Ивановна остаде сама; остави посао на страну и гледаше кроз прозор. На скоро на другој страни улице иза куће на ћошку указа се млад часник. Руменило покрије јој лице: она се прихвати посла и погну главу на своје дјело. У тај пар уђе грофица, сасвијем обучена.<br />
{{gap}}— Реци, Лизањко, рече она: да упрегну, и ићи ћемо у шетњу.<br />
{{gap}}Лизинка устаде од везива и спремаше своје дјело.<br />
{{gap}}— Што је с тобом, мајко моја! јеси глува, што ли? продера се грофица, подај одмах упрегнути.<br />
{{gap}}— Одмах! тихо одговори госпођица и отрча у предсобље.<br />
{{gap}}Уђе послужитељ и предаде грофици књиге од кнеза Павла Александровича.<br />
{{gap}}— Добро! дала сам се захвалити, рече грофица; Лизањка, Лизањка, а камо трчиш?<br />
{{gap}}— Да се обучем.<br />
{{gap}}— Доспјећеш, дијете. Сједи овдје. Узми прву свеску и читај гласно. . .<br />
{{gap}}Дјевојка узе књигу и прочита неколико редова.<br />
{{gap}}— Гласније! рече грофица; што је с тобом? је си л’ глас изгубила, што ли? . . . Причекај . . потури ми подножник; ближе . . на!<br />
{{gap}}Лизавета Ивановна прочита још двије странице. Грофица зијеваше<br />
{{gap}}— Баци ту књигу, рече она; лудорије! Пошљи је кнезу Павлу и реци да се захваљујем. . . А шта је с каруцама? . .<br />
{{gap}}— Каруце су спремне, рече Лизавета Ивановна, погледавши на улицу.<br />
{{gap}}— Што се ти нијеси обукла? рече грофица; увијек те морам чекати. То је несносно већ.<br />
{{gap}}Лиза одскакута у своју собу. Не прође два минута, грофица стаде звонити што јаче могаше. Три девојке дотрчаше на једна врата, а послужитељ на друга.<br />
{{gap}}— Што је то, да се не дате довикати? рече им грофица; реците Лизавети Ивановни, да је чекам.<br />
{{gap}}Лизавета Ивановна уђе у огртачу и шеширу.<br />
{{gap}}— Једва, мајко моја! рече грофица; на што накит! Зашто то? . . . кога да занесеш? . . . Какво је вријеме? чини ми се, вјетар је.<br />
{{gap}}— Није, ваша свјетлости! врло је мирно! одговори послужитељ.<br />
{{gap}}— Ви увијек говорите у тугањ! Отворите прозор. Ето: вјетар је! и хладно. Нека испрегну коње! Лизанка, не ћемо ићи; узалуд си се накинђурила.<br />
{{gap}}— И то ми је живот! помисли Лизавета Ивановна. Збиља, Лизавета Ивановна бијаше несретно створење. Горак је туђи хлеб, вели Данте, и тешко је уз туђе степенице; а ко зна за горчину одвисности, као биједна нахранкиња свијетле старице? Грофица не бијаше зла срца, али бијаше своје главе, кано жена, свијетом размажена; шкрта и погружена у хладни егоизам, као и сви стари људи, што преживише свој вијек а не уживише се у садашњост. Она је учествовала у свима сујетама великога свијета; долазила је на балове, гдје је сједила у углу, наличена и одјевена по старој моди, као наказни али нужни украс дворане; к њој приступаху дубокијем поклонима долазећи гости, као по угљављеном реду и за тим нико се за њу не занимаше. Код себе примала је цио град, држећи се строге етикете, а никога није познавала у лице. Многобројна њена чељад, удебељена и остарјела у предсобљима и собама, радила је што је хтјела, поткрадајући старицу, која је већ мирисала на кољиво. Лизавета Ивановна бијаше кутњом мученицом. Она је разлијевала чај и примала приговоре за сувишно трошење шећера; она је читала на глас романе — и била окривљивана због свију авторовијех погрешака; она је пратила кнегињу на њенијем шетњама — и одговарала за вријеме и за калдрму. Њој бијаше одређена плаћа, које није никада примала; међу тијем захтевало се од ње, да би била одјевена као све, то јест као не баш врло многе. У друштву играла је жалосну улогу. Сви су је знали, а нико је није примјећавао; на игранкама играла је, кад је мањкао -{vis-à-vis}-, и даме узимале је испод руке, кад им је требало ићи у гардеробу, да што год поправе на себи. Она бијаше славољубива, живо осјећаше свој положај и нестрпљиво ишчекиваше избавитеља. Али млади, људи у својој охолости не обраћаху пажње на њу, и ако је Лизавета Ивановна била сто пута милија од враголастијих и младијех девојака, око којијех се ови увијали. Колико пута оставила је досадну и раскошну гостинску собу, те се повукла да се исплаче у своју сиромашну собу, гдје бијаху шпанске стијене, орман, огледалце, и обојадисани кревет и гдје лојана свијећа гораше слабо, усађена у мједни чирак.<br />
{{gap}}Један пут — то се збило два дана послије вечера, описанога у почетку ове приповјетке и недељу дана пред сценом, код које се ми задржасмо — један пут Лизавета Ивановна, сједећи покрај прозора са својијем везивом, случајно погледа на улицу и опази младога инжињера, гдје непомично стоји и непрестано мотри у њен прозор. Она сагну главу и забави се својијем послом; послије пет минута опет погледи — млади официр стајаше на истом мјесту. Не навикнута кокетирању с часницима, што пролажијаху, она престаде гледати на улицу и занимаше се својијем дјелом скоро два сахата, не дижући главе. Ужина бијаше већ на столу. Она устаде, поче да спрема рамове, погледа случајно на улицу и опет виђе часника. Ово јој се учини доста чудноватим. Послије ужине дође прозору осјећајући неку немирноћу, али часника већ не бијаше — она заборави на њега . . .<br />
{{gap}}Кроз два дана, излазећи с грофицом да сједну у кола — угледа га опет. Стајаше на капији, закривши лице дабровијем колијером: црне очи сијеваху испод капе. Лизавета Ивановна престраши се, сама не знајући за што и сједе у кола непојмљивијем дрхтањем.<br />
{{gap}}Кад су се повратиле кући, она приђе к прозору — часник стајаше на пређашњем мјесту и непомично гледаше ју; она се уклони, мучена љубопитством и узнемирена осјећајем за њу сасвијем новим.<br />
{{gap}}Од тога доба не прође дана а да се млади часник у исто вријеме не појави под прозорима њихове куће. Међу њим и међу њом настадоше одношаји без ријечи. Сједећи на својем мјесту за послом, осјећала је његов долазак — дигла би главу, и мотрила га свакијем даном више и више. Млади човјек, чинило се, бијаше јој за то захвалан; она је опазила била оштријем погледом младости, како румен удари у његово лице сваки пут, кад им се погледи сретну. Послије недјељу дана насмија се на њега . . .<br />
{{gap}}Кад је Томски замолио дозволу, да грофици престави својега пријатеља, задрхта срце сиротој дјевојци. Али кад чу, да је Нарумов коњаник а не инжињер, би јој жао, што непажљивијем питањем исказа своју тајну вјетрењастом Томском.<br />
{{gap}}Херман бијаше син порушенога Нијемца, од којега му остаде мали капитал. Како је ишао за тијем, да осигура своју независност, Херман није дирао у постотке, живио је од своје плаће, није си дозволавао ни најмањега уживања. У осталом он бијаше скроман и частољубив и другови његови ријетко су се када подругивали његовој сувишној штедњи. Бијаше врло страстан и јако уображен; али шкртоћа спасавала га је од обичних младеначкијех заблуда. Тако на примјер, и ако је био одушевљен карташ, никада не узе карата у руке, јер је израчунао, да његов положај не дозвољава му (како је он говорио): „да жртвује нужно, у нади да ће добити излишно” а међу тијем, цијеле ноћи знао је пресједити за карташкијем столом и у грозничавом страху пазио је развој игре.<br />
{{gap}}Анегдота о трима картама јако је дјеловала на његову уобразиљу и цијелу ноћ није се удаљивала из његове главе. Ој, ако — мишљаше сутрадан на вече, шећући по Петрограду — ој, ако ми стара грофица открије своју тајну! или ако ми означи оне три праве карте! А зашто неби окушао своју срећу? . . . Њој се преставити, бацити се њој у милост; постати њен љубавник, па ето; али за све то треба времена, а њој је осамдесет и седам година; она би могла умријети за недјељу, за двије дана! . . . Па опет сама прича . . Да ли јој је вјеровати? . . . Не! прорачун, умјереност и вредноћа то су моје три праве карте, и оне ће уседморостручити мој капитал и прибавити ми мир и независност!” Размишљајући тако, нађе се у једној од главнијих петроградскијех улица, пред кућом саграђеном по старинском укусу. Улица бејаше зајазита екипажама; једна за другом каруца хитила је к освјетланој капији, из каруца сваки час показивала се то лијепа ножица младе лепојке, то шкрипећа чизма, то свилене чарапе и дипломатичке ципеле. Бунде и огртачи јурили су покрај високога вратара. Херман застаде. — Чија је ово кућа? запита стражара на углу.<br />
{{gap}}— Грофице *** одговори стражар.<br />
{{gap}}Хермана подиђоше мравци. Чудновата скаска опет се појави у његовом уображењу. Он поче да хода око куће, мислећи о њеној господарици и о њеној чудној способности. Касно поврати се у свој скромни кутић; дуго не могаше да заспе, и када га савлада сан, непрестано му играху пред очима карте, зелен сто, завежљаји банака и хрпе дуката. Постављао је карту за картом, савијао окрајке, непрестано добивао, носио злато и трпао банке у новчаник. Када се већ касно пробуди, уздахну за изгубљенијем својим фантастичким богатством, пође да лута по граду и опет се заустави пред кућом грофице ***. Нека невидљива сила привлачила га к њој. Он застаде и гледаше у прозоре. На једном опази црнокосу главу, погнуту, вјероватно над књигом или над дјелом. Главица се подиже. Херман виђе свјеже лице и црне очи. Овај час бијаше одсудан за њега.
== Извор ==
1890. ''Јавор'', 2. и 9. децембар, бр. 48. и 49. Стр. 758-759; 774-775.
{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}
[[Категорија:Пикова дама]]
9cfruadvwqvs5k8isv9y3rxvwqd1xkv
Пикова дама/III
0
61024
145410
143925
2026-08-10T09:05:13Z
Coaorao
19106
/* */
145410
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/II|-{II}-]]
| '''III'''
| [[Пикова дама/IV|-{IV}-]]
}}
<div style="width:20em; margin-left:auto;"><poem>-{Vous m’ écrivez, mon ange, des
lettres de quatre pages plus vite
que je ne puis les lire.}-
''Преписка.''</poem></div>
{{gap}}Тек што Лизавета Ивановна скиде огртач и шешир, али већ грофица посла за њом и наложи да се опет упрегну коњи. Пођоше низ степенице. У часу, када два лакеја подигоше старицу на врата, Лизавета Ивановна уз саме каруце опази својега инжињера; ухвати је за руку; она се сва збуни од страха а младога човјека нестаде: писмо било у њеној руци. Она га тури у рукавицу и цијелога пута нити шта виђе, нити шта чу. Грофица имала је наваду да у колих непрестано запиткује: ко се с нама срео? како се зове овај мост? што је оно написано на цимеру? Лизавета Ивановна овога пута одговараше у вјетар и расрди грофицу.<br />
{{gap}}— Шта је с тобом, мајко моја! Јеси ти глува, што ли? Ти мене или не чујеш или не разумеш? . . . Хвала Богу, ја не муцам а ни памети нијесам изгубила!<br />
{{gap}}Лизавета Ивановна није ју слушала. Вративши се кући, она отрча у своју собу, извади писмо из рукавице: оно не бијаше запечаћено. Лизавета Ивановна прочита га Писмо је садржавало у себи изјаву му љубави: оно бијаше нежно, пуно поштовања и ријеч по ријеч узето из немачкога романа. Али Лизавета Ивановна не знађаше немачки те бијаше њим врло задовољна.<br />
{{gap}}Писмо, што га је примила врло ју узнемири.
Први пут ступи у тајне, тијесне одношаје с младијем човјеком. Његова одважност поплаши ју. Она се нађе у непредвиђеном положају и не знађаше, шта да ради: да сједне покрај прозора и не обраћањем пажње да у младом часнику охлади наду за даљи покушај? да му пише? да му одговори хладно и одлучно? Није имала никога с ким би се посавјетовала; није имала ни пријатељице, а ни савјетнице. Лизавета Ивановна смисли да му одговори.<br />
{{gap}}Сједе уз писаћи сто, узе перо, папира — и замисли се. Неколико пута започињаше своје писмо — и подере га; израз чињаше јој се то врло понизан, то врло жесток. Напокон пође јој за руком да напише неколико редака, који јој се свиђаху.<br />
{{gap}}„Увјерена сам — писала је — да Ви имате часну намјеру и да ме нисте хјели [''-{sic}-''] увриједити непромишљеним кораком; али наше познанство не треба да се почне таковим начином. Враћам Вам ваше писмо и надам се, да у будуће нећу имати прилике да се тужим на незаслужено малоуважење.”<br />
{{gap}}Други дан Лизавета Ивановна видећи Хермана гдје иде, устаде од посла, уђе у салу, отвори оканце и баци писмо на улицу, уздајући се у окретност младога часника. Херман притрча, подиже га и уђе у једну посластичарницу. Распечати писмо и нађе у њем одговор од Лизавете Ивановне. Он и очекиваше то, и поврати се кући замишљен у своје интриге.<br />
{{gap}}Три дана послије тога, млада јасноока дјевојка донесе Лизавети Ивановној писмо из помодне трговине.<br />
{{gap}}Лизавета Ивановна отвори га у зебњи, предвиђајући у њему потраживање дуга, али наједанпут препознаде херманову руку.<br />
{{gap}}— Ви сте се, душице, преварили, рече она: ово писмо није на мене.<br />
{{gap}}— Јест, на вас је! одговори смјела дјевојчица, не прикривајући лукавога смијеха: изволите прочитати.<br />
{{gap}}Лизавета Ивановна брзо прочита писмо. Херман је тражио да се састану.<br />
{{gap}}Не може бити, рече Лизавета Ивановна, узбезекнувши се на његова потраживања и на начин који је употребио, — за цијело није мени писано! И раздера писмо у ситне комадиће.<br />
{{gap}}— Како није вама, а зашто сте га раздерали? рече мамзел: ја бих повратила га оном, који га је писао.<br />
{{gap}}— У будуће имајте доброту, рече Лизавета Ивановна, те ми не доносите писама. А оном, ко вас је послао, реците, нека га буде срам.<br />
{{gap}}Али Херман не поколеба се. Лизавета Ивановна сваки дан добиваше од њега писма, то на овај, то на онај начин. Више не бијаху превађана с њемачкога. Херман писао их је обузет страшћу и говорио је језиком њему својственим: у њима се изражавала сталност његове жеље и пометња његове необуздане фантазије. Лизавета Ивановна више не мишљаше да их натраг шаље: она се њима занесе; стаде на њих одговарати и њена писма мало по мало биваху дужа и њежнија. Напосљетку добаци му кроз прозор ово писмо:<br />
{{gap}}„Данас је бал у Н-скога посланика. Грофица биће тамо. Остаћемо до два сата. Ето вам прилике да будемо скупа сами. Чим грофица оде, разиће се њена чељад; у предсобљу задржаће се вратар, али ће и он отићи у своју собу. Дођите око пола дванаест. Успните се управо на скалине. Ако сретнете кога у предсобљу, запитајте га, је ли грофица код куће. Ако вам рекну, да није, повратите се. Но сигурно нећете срести никога. Дјевојке су све заједно у једној соби. Из предсобља ступајте на лијево па увијек равно до грофичине собе за спавање. У овој соби иза заслона видјећете двоја мала врата; десна воде — у кабинет, камо грофица никад не залази; лијева — у коридор и ту су узане степенице у ковитлац, које воде у моју собу.”<br />
{{gap}}Херман дрхташе кано тигар, очекујући назначени час. У десет сати на вече већ стајаше пред грофичином кућом. Вријеме било ужасно: вјетар пирио а снијег вијао густо; лампе свјетлиле нејасно; улице биле пусте. Каткада прође таљигаш са своји коли обазирући се не би ли добио пасажира. Херман стајаше само у капуту, а не осјећаше ни вјетра ни снијега.<br />
{{gap}}Напокон појавише се грофичине каруце. Херман виђе, како лакеји изнесоше згрбљену старицу, умотану у собову бунду и како за њом скокну њена нахранкиња, у огртачу а глава јој окићена свјежијем цвијећем. Враташца се затворише. Каруце откотрљаху по снијегу. Вратар затвори врата. Прозори бијаху мрачни. Херман ходаше горе доле око пусте куће; дође под свјетиљку, погледа на сат: било дванаест минута послије једанаест. Он застаде под свјетиљком, упрв очи у сат и очекиваше заказану минуту. Равно у пола дванаест Херман ступи на грофичине степенице пред кућом и уђе у освјетљени тријем. Вратара не бијаше. Он побрза уз степенице, отвори врата од предсобља и угледа слугу, гдје спава под свјетиљком у старом запацканом столцу. Лаким одважним кораком Херман прође мимо њега. Дворана и гостинска соба бијаху мрачне. Освјетљаваше их свјетло из предсобља. Херман уђе у собу за спавање. Пред кивотом начичканим старинским иконама гораше златно кандило. Полињале штофане столице и дивани с кожнатим јастуцима и са опалом позлатом стајаху у худој симетрији око зидова, покритијех кинеским тапетима. На зиду висијаху два портрета, које је цртала у Паризу -{m-me Lebrun}-. Један од њих представљаше мужа од четрдесет љета, руменога и развитога, у свјетлом зеленом мундиру и украшена звијездом; други — младу љепотицу орлова носа, лијепо зачешљану и окићену ружом у напудреној коси. По угловима бијаху смјештени пастири, начињени од порцулана, сати израђени од славнога -{Leroy}-, котарице, рулете, лепезе и друге којекакве госпојинске играчке, изумљене концем прошлог столећа, заједно с монхолферовом лоптом и месмеровим магнетизмом. Херман ступи за заслон. За њим бијаше мали железни кревет: с десна бијаху врата што су водила у кабинет; с лијева друга у коридор. Херман их отвори, опази уске у ковитлац степенице, које су водиле у собу сироте нахранкиње. Али он се поврати и уђе у мрачни кабинет. Вријеме пролазаше споро. Све бијаше мирно. У гостинској соби изби дванаест; по свима собама сати један за другим откуцаше дванаест и — опет завлада тишина. Херман стајаше наслонивши се на хладну пећ. Он бијаше, миран; срце му куцаше правилно кано у човјека, који се спремио да не учини ништа опаснога но нужно. Сати избијаше један и два по поноћи и он чу из далека тутањ кола. Обузе га чудно расположење. Каруце дозврјаше и зауставише се. Чељад се стрча, зачуше се гласови и кућа се освијетли. Три старе собарице утрчаше у собу за спавање и грофица, само што дише, уђе и спусти се у волтерову столицу. Херман гледаше кроз пукотину. Лизавета Ивановна прође мимо њега. Херман чу њезине брзе кораке по степеницама. У срцу осјети кано пребацивање савјести али за мало; бијаше кано од камена.<br />
{{gap}}Грофица свлачила се пред огледалом. Скинуше јој ружама украшену капу; напудрену пароку с њене голе, ћелаве главе. Укоснице као киша падаху око ње. Жута, сребром шивена хаљина паде низ отекле јој ноге. Херман бијаше свједоком одвратних тајна њенога тоалета; напослетку сјеђаше грофица у новом огртачу и ноћној капи; у овом костиму, што одговараше њеној старости, изгледаше страшна и безобразна. Као и сви стари људи у опће, грофица патила је од неспавања. Кад је свукоше, сједе код прозора у волтерову столицу и распусти собарице. Изнесоше свијеће и опет једна свјетиљка освјетљиваше собу. Грофица сјеђаше блиједа, покреташе отромбољене усне и климаше главом на лијево и на десно. У њеним мутним очима огледаше се савршено одсуство мисли; гледећи на њу, могло се мислити, да кретање страшне бабе не бијаше по њеној вољи, но усљед дјеловања потајнога галванизма. Наједанпут то мртво лице преокрену се чудновато. Усне престадоше мицати се, очи оживише; пред грофицом стојаше непознат човјек.<br />
{{gap}}— Не плашите се, за Бога, не плашите се! рече он разговјетно и тихо; нијесам дошао да вас оштетим, но да умолим вас за једну милост.<br />
{{gap}}Старица мучећи гледаше на њега, и изгледаше кано да га не слуша. Херман мишљаше е је глуха и нагне се нуз ухо, те јој понови што је рекао. Старица ћуташе.<br />
{{gap}}— Ви можете, продужи Херман, учинити ме сретним у мом животу, а неће вас ништа стојати; ја знам, да ви можете погодити три карте, једну за другом . . .”<br />
{{gap}}Херман застаде. Видило се грофица је схватила, што је Херман тражио; чинило се, као да хоће нешто да одговори.<br />
{{gap}}— То је била шала, рече она напокон; заклињем вам се, да је била то шала.<br />
{{gap}}— Тим се шалите, плану Херман; сјетите се Чаплицкога, којем помогосте да добије.<br />
{{gap}}Грофица се узбуни. Њене црте исказиваху силно узбуђење душе; али на скоро паде у пређашњу несвијест.<br />
{{gap}}— Били могли, продужи Херман, мени назначити те три поуздане карте?<br />
{{gap}}Грофица ћуташе; Херман продужи:<br />
{{gap}},,— За кога да чувате вашу тајну? За унуке? Они су богати и без тога; а они не знају цијенити новац. Расипачу не помогоше ваше три карте. Ко не умије да чува своје очинство, скончаће у сиротињи, макар му и ђаволи били у помоћи. Ја нијесам расипач; знам цијенити новац. Ваше три карте за мене су благо сачувано. Но! . . .<br />
{{gap}}Он застаде и са страхом очекиваше њен одговор. Она ћуташе; Херман паде на кољена.<br />
{{gap}}— Ако икада, рече он, ваше срце знађаше за љубавни осећај, ако се сјећате миља љубавнога, ако сте се икада насмијали плачу новорођенога сина, ако је и што човјечанскога било икада у вашим грудима, то вас молим осјећајима жене љубавнице, матере, свим, што вам је свето у животу, не одбите ми моје молбе, открите ми вашу тајну. Што вам је стало до ње? . . . Можда је она скопчана с ужасним гријехом, с губитком вјечнога блаженства, с маслом ђаволским. . . Помислите: ви сте стари; нећете још дуго живјети — ја сам спреман да узмем ваш гријех на своју душу. Открите ми вашу тајну. Помислите, да се срећа човека налази у вашијем рукама; та не само ја, но моја дјеца, унуци и праунуци моји благосиљаће ваш помен и поштоваће га кано светињу.<br />
{{gap}}Старица не одговори ни ријечи.<br />
{{gap}}Херман устаде.<br />
{{gap}}— Стара цопреницо! рече он, стиснув зубе, ја ћу те већ натјерати, да говориш. . . . .<br />
{{gap}}На те ријечи извади из џепа пиштољ. Када грофица опази пиштољ, по други пут силно се узбуни. Климаше главом и подизаше руку, да би се заклонила од зрна. . . за тим клону, паде на узнак . . и остаде непокретна.<br />
{{gap}}— Маните се дјетињарија, рече Херман, ухвативши је за руку: последњи пут питам вас: хоћете ли ми рећи за оне три карте, да, или не?<br />
{{gap}}Грофица ћуташе Херман виђе, да је она умрла.
== Извор ==
''Јавор'', 9. децембар 1890, бр. 49. Стр. 775-777.
{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}
[[Категорија:Пикова дама]]
2ffe3hdi3qa9cyv2y1j0h1u9lxajjlf
Пикова дама/IV
0
61026
145411
143927
2026-08-10T09:05:31Z
Coaorao
19106
/* */
145411
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/III|-{III}-]]
| '''IV'''
| [[Пикова дама/V|-{V}-]]
}}
<div style="width:20em; margin-left:auto;"><poem>'''-{Homme sans moeurs et sans religion!}-'''
''Преписка''</poem></div>
{{gap}}Лизавета Ивановна сјеђаше у својој соби још у балној својој оправи, зароњена у дубоке мисли. Дошавши кући брже одасла поспану дјевојку и рече јој, да ће се сама свући и дрхћући упути се у своју собу, у нади да ће наћи Хермана и уз то желећи да га не нађе. На први поглед увјери се да га нема и благодари судбини што препријечи да се састану. Она сједе обучена и поче да се сјећа свега, у што се упустила за кратко вријеме. Нијесу прошле ни три недјеље од онда, када први пут кроз прозор угледа младега човјека — већ се с њим дописује и он успје, да потражи од ње ноћнога састанка! Његово име знађаше само отуда, што се на нека пасма потписао био; никада није с њим говорила, није чула његова гласа, никада није чула за њега . . . до тога вечера! Ријетко! исте те вечери, на балу, Томски, набурен на младу кнегињу Полину ***, која против обичаја не хтједе с њим кокетирати, жељаше да јој се освјети показујући се равнодушан прама њој. Он се препоручи за игру Лизавети Ивановној и непрестано играше с њом мазурку. За све вријеме разговараше о њеној наклоности према инжињерском часнику, увјераваше је, да он много више зна, него што и помислити може, и неке његове шале тако су погађале, да је Лизавета Ивановна мислила неколико пута, да је њему позната њена тајна.<br />
{{gap}}— Од кога ви то сазнадосте? рече она осмјешљиво.<br />
{{gap}}— Од пријатеља познате вам особе, одговори Томски: од човјека врло угледнога.<br />
{{gap}}— А ко је тај угледни?<br />
{{gap}}— Зове се Херман!<br />
{{gap}}Лизавета Ивановна не одговори ништа; али руке и ноге охладнеше јој.<br />
{{gap}}— Тај Херман, продужи Томски: личност је сасвијем романтична; има наполеонов профил, а фистофелеву душу. Мислим да он има на души три злочина. Како сте ви поблиједили! . . . .<br />
{{gap}}— Боли ме глава . . . А што вам је говорио Херман . . . или како се већ зове? . . .<br />
{{gap}}— Херман је врло незадовољан са својијем пријатељем; он вели да је на његовом мјесту, поступао би сасвијем другачије . . . Увјеравам вас да Херман радо вас гледа; он баш не слуша равнодушно љубавне доживљаје својега пријатеља.<br />
{{gap}}— А гдје је он мене видио?<br />
{{gap}}— У цркви можда; на шетњи! . . . Бог зна! може бити у вашој соби, док сте спавали; он . . .<br />
{{gap}}Три даме, које су до њих дошле питањем: -{oubli ou regret}-? прекинуше разговор, који за Лизавету Ивановну постаде љубопитан и тежак.<br />
{{gap}}Дама, што је изабра Томски, бијаше кнегиња Полина ***. Њој пође за руком да се с њим споразумје, што је с њим играла више него што се он надао. Кад се Томски поврати на своје мјесто, не мишљаше више ни о Херману, ни о Лизавети Ивановној. Она хтједе да поново прекинути разговор; али мазурка се сврши и наскоро за тијем стара грофица оде кући.<br />
{{gap}}Ријечи Томскове не бијаху ништа друго но празан разговор; али ове се живо дојмише младе сањалице. Портре, што га наслика Томски, одговараше слици, коју она сама себи уображаваше и хвала најновијим романима, то подло лице плашило је и плијенило њено уображење. Она сјеђаше, прекрстивши голе руке, спустивши цвијећем окићену главу на открите груди . . . Наједанпут врата се отворише и Херман уђе. Она задрхта . . .<br />
{{gap}}— Гдје сте били? запита она уплашено.<br />
{{gap}}— У соби старе грофице, одговори Херман: ја управо сада од ње. Грофица је умрла.<br />
{{gap}}— Боже мој! — што велите?<br />
{{gap}}— И чини ми се, продужи Херман, да сам ја узрок њене смрти.<br />
{{gap}}Лизавета Ивановна погледа у њега, и ријечи Томскове: у овога су човјека три злочина на души одјекнуше у њеној души. Херман сједе похрај ње и исприповеди јој све.<br />
{{gap}}Лизавета Ивановна саслуша га с ужасом. И тако, сва страсна писма, оне пламене жеље, дрска и упорна прогањања — све то не бијаше љубав! Новци! — за тим је чезнула његова душа. Она не могаше испунити његове жеље и усрећити га! Сирота нахранкиња не бијаше ништа друго, него слијепа помагачица разбојнику, убици њезине старе добротворке! . . . Она горко заплака, што се даде тако завести. Херман гледаше је ћутећи: срце му се парало; али ни сузе сироте дјевојке, ни чудно миље њезине туге не потресоше његове душе. Он не осјећаше гриже савјести при помисли на мртву старицу. Једно га ужасавало: неповратан губитак тајне, од које ишчекиваше богаства.<br />
{{gap}}— Ви сте чудовиште, рече напокон Лизавета Ивановна.<br />
{{gap}}— Ја не хтедох њезине смрти, одговори Херман: мој пиштољ није пун.<br />
{{gap}}Они заћуташе.<br />
{{gap}}Свиташе зора. Лизавета Ивановна угаси свијећу, што је догоријевала. Блиједо свјетло расу се по њезиној соби. Она убриса уплакане очи и управи их на Хермана: он сјеђаше врло смркнут на даски од прозора, прекрстивши руке. У овом положају врло је подсјећао на Наполеонов портрет. Она сличност порази и Лизавету Ивановну.<br />
{{gap}}— Како ћете изићи из куће? напослетку рече Лизавета Ивановна: ја сам смислила да вас спроведем по тајнијем степеницама; али морали би проћи покрај грофичине собе, а мене је страх.<br />
{{gap}}— Упутите ме како ћу наћи те потајне басамаке; ја ћу отићи.<br />
{{gap}}Лизавета Ивановна устаде, извади из комода кључ, даде га Херману и упути га. Херман стисну њену хладну руку, пољуби је у главу и удаљи се.<br />
{{gap}}Спусти се низ степенице на коритлац и опет уђе у грофичину собу. Мртва старица сјеђаше укочена; лице јој изражаваше дубоки мир. Херман застаде пред њом кано да жели увјерити се о ужасној истини; на пошљетку уђе у кабинет, напипа врата и силазаше низ тамне степенице у чудноватом расположењу. Мишљаше: „може бити је по овјим степеницама прије шездесет љета у ову исту собу, у ово исто доба, у извезеном кафтану, почешљан -{á l’ oiseau royal}-, крадом шуњао се млади добросретник, који је већ давно испрхнуо у гробу; а срце његове престареле љубавнице престало је данас да бије . . .”<br />
{{gap}}Под степеницама Херман нађе врата, која отвори онијем кључем, изађе у коридор, који га изведе на цесту.
== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 790-791.
{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}
[[Категорија:Пикова дама]]
lmzx1tzky2jvjz83elje65o90violqs
Пикова дама/V
0
61027
145412
143928
2026-08-10T09:05:47Z
Coaorao
19106
/* */
145412
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/IV|-{IV}-]]
| '''V'''
| [[Пикова дама/VI|-{VI}-]]
}}
<div style="width:20em; margin-left:auto;"><poem>Те ноћи приказа ми се покојна
баронеса фон В*. Бијаше сва у
бјелини и рече ми „здраво да сте,
господине савјетниче!”
''Шведенборг.''</poem></div>
{{gap}}Три дана послије оне кобне ноћи, у девет сати из јутра, Херман упути се у манастир Н., гдје се имало опојати тијело покојне грофице. Не осјећајући кајања, ипак не могаше, да утиша глас савјести, која му довикиваше: „ти си убица — старице!” Не имајући истините вјере, бијаше пун предрасуда. Вјеровао је, да би мртва грофица могла имати штетан утицај на његов живот, те одлучи поћи на њен погреб, да би испросио од ње опроста.<br />
{{gap}}Црква бијаше пуна. Херман једва могаше се да протура кроз гомилу свијета. Шкриња бијаше смјештена на богати катафалк под баршуновијем небом. Покојница лежаше у њој, прекрштенијех руку на прсима, на глави јој капа од чипака, а обучена бијаше у свилу. На около стајали су њени укућани; слуге у црнијем кафтанима, украшени лентама с грбовима и држали су у рукама свијеће; родбина сва у великој жалости — дјеца, унучад и праунучад. Нико не плакаше; сузе биле би -{une affectation}-. Грофица бијаше стара, те њена смрт није могла никога поразити, и њени рођаци давно већ сматраху ју покојном. Млади архијереј говорио је надгробно слово. У једноставним а у жалосним изразима престави он мирно успеније праведнице, којој дуге године бијаху лагано, умиљасто приправљање к хришћанској смрти. „Анђео смрти нашао ју је, рече говорник, гдје бдије у благим помислима и у очекивању поноћнога женика.” Опијело се сврши. Рођаци први пођоше, да се опросте с тијелом. За њима упутише се и многобројни гости, који су дошли, да се поклоне оној, што је дуго била учесницом њиховијех таштих увесељавања. Послије ових и укућани. На покон приступи стара куће газдарица, вршњакиња покојничина. Двије младе дјевојке вођаху је испод руке. Не бијаше у стању, да метанише до земље — проли неколике сузе, цјелујући хладну руку своје госпође. Послије ње одлучи се Херман да приђе к одру. Он метаниса к земљи и неколико минута лежаше на хладном поду, настртом чадовином; напокон диже се блијед кано сама покојница, узађе по степеницама катафалка и поклони се . . . У тај час учини му се, да га је покојница подругљиво погледала, шкиљећи на једно око. Херман се тргну назад, нога му се омаче и он паде на земљу. Подигоше га. У то исто доба изнесоше онесвијешћену Лизавету Ивановну у придворје. Овај епизод за час наруши торжество опијела. Међу посјетиоцима настаде потмуло мумлање, а један ислужени дворјанин, ближи рођак покојничин, шапну у ухо једном Енглезу, што је стајао до њега, да је млади часник — њезин незаконити син, што хладнокрвни Енглез попрати са „О”?<br />
{{gap}}Цио дан Херман бијаше врло растројен. Обједоваше у једној удаљеној гостионици, и преко својега обичаја пио је врло много. Али вино још више распаљиваше његово уображење. Вратив се кући и не свлачећи се, спусти се на кревет и заспа тврдо.<br />
{{gap}}Он се пробуди ноћу: мјесец расвијетлио му собу. Погледа на сат; бијаше два сата и три четврти. Нестало му сна; он сједе на кревет и мишљаше на погреб старе грофице.<br />
{{gap}}У тај трен неко с улице погледа на прозор и одмах се удаљи. Херман и не обраћаше пажње на то. За час зачу он, да су се отворила врата у предсобљу. Херман мишљаше, да му се слуга, пијан као обично, враћа са ноћне шетње. Али препозна непознати ход; неко је ишао тихо у пачмагама. Врата отворише се: уђе жена у бијелој одјећи. Херман је држао за своју стару дојкињу и дивио се, што је њу донијело у то доба. Али бијела жена изванредном брзином нађе се пред њим — и Херман препознаде у њој грофицу!<br />
{{gap}}— Дошла сам к теби против своје воље, рече она одлучнијем гласом; али заповјеђено ми би, да испуним твоју молбу. Тројка, седмица и кец донијеће ти добит, али тако, да ти за дан и ноћ само једну карту поставиш а послије цијелога твога живота да не играш. Опраштам ти за моју смрт само тако, ако се ожениш с мојом нахранкињом Лизаветом Ивановном . . .<br />
{{gap}}На те ријечи тихо се окрену, дође к вратима и ишчезну. Херман чу, како се врата затворише у предсобљу и видје, како се опет неко надвири на прозор.<br />
{{gap}}Херман не могаше дуго да се разбере. Оде у другу собу. Слуга му спаваше на поду; једва га Херман пробуди. Слуга бијаше по обичају пијан; од њега не могаше добити какаквога разјашњења. Врата на предсобљу бијаху закључана. Херман поврати се у своју собу, запали свијећу и записа своје привиђење.
== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 791-792.
{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}
[[Категорија:Пикова дама]]
3syg5kdf5g11arivvevzxnhhjt7tlpy
Пикова дама/VI
0
61028
145413
143929
2026-08-10T09:06:01Z
Coaorao
19106
/* */
145413
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/V|-{V}-]]
| '''VI'''
| [[Пикова дама/Закључак|Закључак]]
}}
<div style="width:20em; margin-left:auto;"><poem>„Атанде!” — Како сте ми смјели
рећи атанде? Ваша преузвишености,
ја сам рекао атанде-с!”</poem></div>
{{gap}}Двије непомичне идеје не могу заједно обитавати у проственој природи, као што два тијела не могу у физичком свијету заузимати једно и исто мјесто. Тројка, седмица, кец наскоро заслонили у Хермановом уображењу слику покојне старице. Тројка, седмица и кец бијаху му увијек на памети и омицаху се са његовијех усана. Ако види младу дјевојку, то рекне: „како је стасита! баш права црвена (каро) тројка” запитају ли га: „колико је сати?” он одговори: „без пет минута седмица.” Сваки дебели човјек наличио му на кеца. Тројка, седмица и кец прогонили су га у сну, приказујући се у свакојакијем видовима; тројка цвјеташе пред њим у слици краснога грандиплора; седмица му изгледала кано готичка капија а кец — кано велики паук. Све мисли слиле се у једну — користити се тајном, која је скупо дошла. Стаде премишљати о оставци и о путовању. Он хтједе у јавнијем карташницама у Паризу покушати своју срећу. Случај избави га од свакога труда.<br />
{{gap}}У Москви саставило се друштво богатијих карташа под председништвом славнога Чекалинскога, који је сав свој вијек провео код карата а милионе добивао, изигравајући вексле а проигравајући готов новац. Дуговремено искуство стече му повјерење другова, а његов отворени дом, славни кувар, његова доброта и весеље стекоше му уважење од публике. Допутовао је у Петроград. Младеж похита к њему, у картама заборављајући балове, и претпостављајући саблазни Фараонове заводљивом ашиковању. Нарумов приведе му Хермана.<br />
{{gap}}Прођоше кроз великољепне собе, пуне услужне служинчади. У свима бијаше много гостију. Неколико ђенерала и тајнијех савјетника играху виста; млађи људи сједили су разузурени на елегантним диванима, јели су сладоледа и пушили на чибуке. У дворани за дугачкијем столом, око којега се гураху до двадесет играча, сједио је домаћин и држао „банк.” Човјек око шездесет година, угледне спољашности; глава му покривена сребрном сједином! пуно и свјеже лице исказивало доброћудност; очи му блистаху, оживљене свагдашњијем осмијехом. Нарумов престави му Хермана Чекалински пријатељски пружи му руку, замоли га да буде кано код своје куће, а продужи метање.<br />
{{gap}}Дијељење дуго трајало. На столу стојало више од тридесет карата. Чекалински застао би код свакога играча, да би се овај размислио, записивао је губитак; учтиво слушао њихове жеље, још брже исправљао ћошкове, што их је расијана рука савинула. На послетку се игра сврши. Чекалински промјеша карте да с нова држи „банк.”<br />
{{gap}}— Дозволите ми да поставим карту, рече Херман, пружајући руку иза дебелога господина, што је понтирао.<br />
{{gap}}Чекалински се насмијеши и поклони се мучећи у знак одобравања. Нарумов, смијехом поздрави Хермана, што се разријешио дуговременога поста и пожели му срећан почетак.<br />
{{gap}}— Иде! рече Херман, записујући кут на својој карти — Колико? запита банкар, зачкиљив оком; извините, ја не видим добро.<br />
{{gap}}— Четирдесет хиљада, одврати Херман.<br />
{{gap}}На те ријечи све главе окренуше се и сви погледи бијаху управљени на Хермана. „Он је сишао с ума!” помисли Нарумов.<br />
{{gap}}— Дозволите једну примједбу, рече Чекалински с непромјењеним својијем осмијехом; ваша игра превелика је, овдје нико не меће више од двије стотине седамдесет и пет семпла.<br />
{{gap}}— Тако? узвикну Херман; ударате ли на моју карту или не?<br />
{{gap}}Чекалински поклони се, показујући да пристаје.<br />
{{gap}}— Само ћу вам примјетити, рече он, будући удостојен вашим повјерењем, не могу иначе метати, него на чисте новце. Са своје стране увјерен сам, да је довољна ваша ријеч, али ради реда у игри и ради рачуна, молим вас да поставите новце на карту.<br />
{{gap}}Херман извади из шпага банкноту „даде ју Чекалинском, који је, брзо прогледав, постави на Херманову карту.<br />
{{gap}}Игра поче. Десно паде деветица, лијево тројка.<br />
{{gap}}— Добила! рече Херман, показујући своју карту.<br />
{{gap}}Међу играчима настаде шапат. Чекалински намршти се; но осмијех одмах се поврати на његово лице.<br />
{{gap}}— Изволите ли одмах добитак? запита он Хермана.<br />
{{gap}}— Молим.<br />
{{gap}}Чекалински извади из шпага неколико банкнота и одмах се срачунаше. Херман узе своје новце и удаљи се од стола. Нарумов не могаше да се доста начуди.<br />
{{gap}}Херман испи чашу лимонаде и оде кући.<br />
{{gap}}Сутра дан у вече, он се опет појави код Чекалинскога.<br />
{{gap}}Домаћин био банкар. Херман приступи к столу; играчи уступише му мјеста. Чекалински наклони му се ласкаво. Игра поче; дође ред на Хермана и метну на једну карту четирдесет и седам хиљада и јучерашњи добитак. Чекалински пристаде. Жандар (пуб) изађе на десно, седмица на лијево.<br />
{{gap}}Херман откри седмицу.<br />
{{gap}}Сви се забезекунуше. Чекалински се узруја. Он изброја деведесет и четир хиљаде и предаде их Херману, Херман прими и хладнокрвно и одмах удаљи се.<br />
{{gap}}Друге вечери Херман опет јави се код стола. Сви га очекиваху; ђенерали и тајни саветници оставише свој вист, да би видјели игру тако необичну. Млади официри скочише са дивана; сви послужитељи сабраше се у дворану. Сви опколише Хермана. Остали играчи престадоше играти, нестрпљиво очекујући, како ће он свршити. Херман стајаше уз сто, спреман сам да понтира против блиједога, али осмјешљивога Чекалинскога. Сваки распечати нове карте. Чекалински је мијешао. Херман пресјече и своју карту покри банкама. Ово изгледаше кано двобој. Гробна тишина владала је.<br />
{{gap}}Чекалински мећаше, руке су му дрхтале. Десно изађе дама а лијево кец.<br />
{{gap}}— Кец добио, рече Херман и откри своју карту.<br />
{{gap}}— Ваша дама убијена, рече ласкаво Чекалински.<br />
{{gap}}Херман задрхта; у самој ствари, мјесто кеца би у њега пиковска дама. Није вјеровао својијем очима, не схваћајући, како се могао преварити.<br />
{{gap}}У тај час учини му се као да се пиковска дама зашкиљи и насмија се. Необична сличност порази га . . .<br />
{{gap}}— Старица! викну у страху.<br />
{{gap}}Чекалински згрну себи добивене банке. Херман стајаше непокретно. Кад се удаљи од стола, наступи бурни говор.<br />
{{gap}}— Лијепо је играо! говорили су играчи.<br />
{{gap}}Чекалински из нова промијеша карте: игра се настави својијем редом.
== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 792-793.
{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}
[[Категорија:Пикова дама]]
98mvr1xgbmcpgyje8kejdqi22mcv9fm
Пикова дама/Закључак
0
61029
145414
143930
2026-08-10T09:06:13Z
Coaorao
19106
/* */
145414
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/VI|-{VI}-]]
| '''''Закључак'''''
|
}}
{{gap}}Херман је сишао с ума. Он сједи у Обуховској болници под бројем седамдесет, не одговара на никакво питање и брбља необично брзо: „Тројка, седмица, кец!” Тројка, седмица, дама! . . .<br />
{{gap}}Лизавета Ивановна удала се за врло љубазнога младића; он има своју сталну службу и опскрбу. Син је бившега управитеља старе грофице Лизавета Ивановна узе се васпита једну сироту своју рођаку.<br />
{{gap}}Томски је произведен за капетана и оженио се са кнегињицом Полином.<br />
{{gap}}''1834. г.''{{gap}}'''''У славонском Брестовцу 1889 г.'''''
== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 793.
{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}
[[Категорија:Пикова дама]]
oc6yo9utp0st0qgf6b5cj18bzvp049z
145415
145414
2026-08-10T09:06:32Z
Coaorao
19106
/* */
145415
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/VI|-{VI}-]]
| '''Закључак'''
|
}}
{{gap}}Херман је сишао с ума. Он сједи у Обуховској болници под бројем седамдесет, не одговара на никакво питање и брбља необично брзо: „Тројка, седмица, кец!” Тројка, седмица, дама! . . .<br />
{{gap}}Лизавета Ивановна удала се за врло љубазнога младића; он има своју сталну службу и опскрбу. Син је бившега управитеља старе грофице Лизавета Ивановна узе се васпита једну сироту своју рођаку.<br />
{{gap}}Томски је произведен за капетана и оженио се са кнегињицом Полином.<br />
{{gap}}''1834. г.''{{gap}}'''''У славонском Брестовцу 1889 г.'''''
== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 793.
{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}
[[Категорија:Пикова дама]]
ltpfnq035lesxcyhdbtl35b48k17t83
Аутор:Ђура Јанковић
100
61254
145423
144926
2026-08-10T10:37:08Z
Coaorao
19106
/* Преводи */
145423
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Ђура
| презиме = Јанковић
| иницијал_презимена = J
| годинарођења = 1851
| годинасмрти = 1876
| опис = '''Ђура Јанковић ''' био je српски песник и преводилац.
| слика = Đura Janković.png
| опис_слике =
| википедија = Ђура Јанковић
| остава =
| остава_кат =
| вики_цитати =
}}
== Дела ==
* [[Рањеник (Ђ. Јанковић)|Рањеник]] (1867)
* [[На гробљу (Ђ. Јанковић)|На гробљу]] (1867)
== Преводи ==
* ''[[Мећава (Пушкин)|Мећава]]'' (1868), од [[Пушкин|Пушкина]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Романтизам]]
12s7c2u1yynhp2kbyxd5m0pihqitija
Домовини (Јован Дучић)
0
61480
145419
2026-08-10T09:40:04Z
Coaorao
19106
Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Домовини | одељак= | аутор= Јован Дучић | преводилац= | година= 1891 | белешке= }} <poem> Дивне, меке, груди твоје Гдје су цвʼјећа негда цвала, И које је мила зора Пољупцима осипала, Одакле се негда оно Орила је пјесма света, Сад…
145419
wikitext
text/x-wiki
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Домовини
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| преводилац=
| година= 1891
| белешке=
}}
<poem>
Дивне, меке, груди твоје
Гдје су цвʼјећа негда цвала,
И које је мила зора
Пољупцима осипала,
Одакле се негда оно
Орила је пјесма света,
Сад је кобна зима страшна
У студене санте леда
Тебе дичну обавила —
— Домовино, мајко мила!…
Тежак ти је терет сињи
Тешка студен санте исте,
Што ти свети живот кињи
И покрива груди чисте;
Те не видиш зору свету
Ни сунашце с неба плава
Коке срећним земљамʼ свиће
Срећне земље обасјава —
Алʼ не цвилиш, ћутиш тако
— Домовино, мила мајко!…
Не, не цвили, — не ће вјечно
Несрећа те кињитʼ смјело,
Засијаће зора среће
И слободе сунце врело; —
Заблистаћеш милим чаром
Замирисатʼ њежним цвјећем,
Кад те тужну препороди
Слатке среће — премаљеће —
Те ће минут ране твоје,
Српска моја домовино
— Душо драга, душе моје!!
18. новемб. 1889.
</poem>
== Извор ==
''Голуб'' у Сомбору, 1. марта 1891. Бр. 3. Стр. 40.
{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Песме Јована Дучића]]
r686y1stl3qxmehx3t0de4m0buu5xwm