Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.15 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 1566 145429 142524 2026-08-13T12:48:39Z Coaorao 19106 145429 wikitext text/x-wiki <poem> Мили Боже, чуда великога! Кад се слеже на Косово војска, У тој војсци девет Југовића, И десети стар Јуже Богдане; Бога моли Југовића мајка, Да јој Бог да очи соколове И бијела крила лабудова, Да одлети над Косово равно, И да види девет Југовића И десетог стар-Југа Богдана. Што молила, Бога домолила: Бог јој дао очи соколове И бијела крила лабудова; Она лети над Косово равно, Мртви нађе девет Југовића И десетог стар-Југа Богдана, И више њи девет бојни копља, На копљима девет соколова, Око копља девет добри коња, А поред њи девет љути лава. Тадʼ завришта девет добри коња, И залаја девет љути лава, И закликта девет соколова; И ту мајка тврда срдца била, Да од срдца сузе не пустила, Већ узима девет добри коња, И узима девет љути лава, И узима девет соколова, Пак се врати двору бијеломе. Далеко је снае угледале, Мало ближе пред њу ишетале: закукало девет удовица, Заплакало девет сиротица, Завриштало девет добри коња, Залајало девет љути лава, Закликтало девет соколова; И ту мајка тврда срдца била, Да од срдца сузе не пустила. Кад је било ноћи у поноћи, Алʼ завришта Дамјанов зеленко; Пита мајка Дамјанове љубе: „Снао моја, љубо Дамјанова, Што нам вришти Дамјанов зеленко? Алʼ је гладан шенице бјелице, Али жедан воде са Звечана?” Проговара љуба Дамјанова: „Свекрвице, мајко Дамјанова, Нитʼ је гладан шенице бјелице, Нити жедан воде са Звечана, Већ је њега Дамјан научио До по ноћи ситну зоб зобати, Од по ноћи на друм путовати: Пак он жали свога господара Што га није на себи донијо!” И ту мајка тврда срдца била, Да од срдца сузе не пустила. Кад ујутру данак освануо, Долетјеше два врана гаврана, Крвава им крила до рамена, На кљунове бʼјела пена тргла; Они носе руку од јунака, И на руци бурма позлаћена, Бацају је у криоце мајци. Узе руку Југовића мајка, Окретала, превртала с њоме, Па дозивље љубу Дамјанову: „Снао моја, љубо Дамјанова, Би лʼ познала, чија јʼ ово рука?” Проговара љуба Дамјанова: „Свекрвице, мајко Дамјанова, Ово јʼ рука нашега Дамјана, Јера бурму ја познајем, мајко, Бурма са мном на венчању била.” Узе мајка руку Дамјанову, Окретала, превртала с њоме, Пак је руци тијо бесједила: „Моја руко, зелена јабуко, Гдје си расла, гдје лʼ си устргнута! А растла си на криоцу моме, Устргнута на Косову равном!” Надула се Југовића мајка, Надула се, па се и распаде За својије девет Југовића И десетим стар-Југом Богданом. </poem> == Извор == ''Српске народне пјесме'', скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић. Књига друга, у којој су пјесме јуначке најстарије. У Бечу. У штампарији Јерменскога манастира 1845. Стр. 304-307. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[eo:Morto de patrino de Jugovićoj]] 3sws2oyezx83deeqzgu1j1od4k1hnp9 0 48986 145432 143736 2026-08-14T11:40:22Z Coaorao 19106 /* */ 145432 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Југословенска идеологија: истина о „југославизму” (1942) | | | '''Садржај''' | [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/I|-{I}-]] }} <Center> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/I|-{I}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/II|-{II}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/III|-{III}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/IV|-{IV}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/V|-{V}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VI|-{VI}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VII|-{VII}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/IX|-{IX}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/X|-{X}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/XI|-{XI}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/XII|-{XII}-]]<br> </Center> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Српска историја]] [[Категорија:Југославија]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] mmx8gt7gkwxhoqwa2z9tr19i2evlccm 145433 145432 2026-08-14T11:41:30Z Coaorao 19106 /* */ 145433 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Југословенска идеологија: истина о „југославизму” (1942) | | | '''Садржај''' | [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/I|-{I}-]] }} <Center> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/I|-{I}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/II|-{II}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/III|-{III}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/IV|-{IV}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/V|-{V}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VI|-{VI}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VII|-{VII}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/IX|-{IX}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/X|-{X}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/XI|-{XI}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/XII|-{XII}-]]<br> </Center> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Српска историја]] [[Категорија:Историја Југославије]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] 38sj090ipq1umlszu257ptbcwrt0gpw 100 59929 145430 145078 2026-08-14T11:33:02Z Coaorao 19106 /* Дела о Јовану Скерлићу */ 145430 wikitext text/x-wiki {{аутор | име =Јован | презиме =Скерлић | иницијал_презимена =С | годинарођења =1877 | годинасмрти =1914 | слика =Jovan Skerlic.jpg | опис ='''Јован Скерлић''' је био српски књижевник и књижевни критичар. | википедија =Јован Скерлић | вики_цитати =Јован Скерлић | остава = | остава_кат =Jovan Skerlić }} == Дела == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1900. === * [[Научни метод књижевне историје]] * [[Гете (Мурет)]], од -{Maurice Muret}- * [[Џон Рускин]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Примјери чојства и јунаштва (Јован Скерлић)]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]] * [[„Пјесме” Јована Дучића]] === 1902. === * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]] === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[„Песме” Милана Ракића]] * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1908. === * [[Откуд Вуку „Зидање Скадра”, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]] * [[Обнова наше родољубиве поезије]] === 1909. === * [[Песме од Војислава Ј. Илића, млађег (Ј. Скерлић)|Песме од Војислава Ј. Илића, млађег]] * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)|Нечиста крв, од Борисава Станковића]] * [[Карло Маркс о Србима]] === 1911. === * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]] * [[Срби и бугарско ослобођење]] * [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Пјесме Алексе Шантића]] === 1912. === * [[Анте Старчевић]] * [[Нове песме, од М. М. Ракића]] * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]] === 1913. === * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)|Вук Ст. Караџић]] * [[Две женске књиге]] === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] === Преводи === * ''[[Песма о свечаности Нероновој]]'' (1899), од [[Виктор Иго|Виктора Игоа]] == Дела о Јовану Скерлићу == * ''[[Јован Скерлић (Б. Поповић)|Јован Скерлић]]'' (1914), од [[Аутор:Богдан Поповић|Богдана Поповића]] * ''Трећега маја 1914.'' (1914), од Исидоре Секулић * ''[[Наш апостол]]'' (1914), од [[Шантић|Алексе Шантића]] {{DEFAULTSORT:Скерлић,_Јован}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски књижевни критичари]] nj6wfa7k4nb0w2mcdso0s2sq7v3znwx 0 61075 145431 145047 2026-08-14T11:39:59Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145431 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Реч Југославије | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1929 | белешке= }} {{gap}}Један велики лист је преврнут, и ми се овог месеца налазимо на једној новој страни историје. Расечен је један чвор онако смело и ведро како то увек уради један снажан народ на великим раскршћима историје. Једно је јасно: да никад и никакав догађај не може више повратити ствари онде где су биле прошлог месеца. — Није било ни ценкања ни уцене. Није решен само један проблем материјалног живота него је и завршена једна духовна периода, изграђена на заблудама, на замршеним традицијама, на неповерењу или личним сујетама, стварима које су нас доводиле до очајања и до сумње у себе.<br /> {{gap}}Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна отаџбина и један патриотизам! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.<br /> {{gap}}Као све велике ствари, и овај случај се догодио у свој прави час. Није се он могао догодити пре десет година кад смо имали земљу са унутрашњим границама које су изазивале сумњу и двосмислице, које су биле ''ненаучне и нелогичне,'' и које није створио наш истокрвни народ ''него су их створиле прилике и наши историјски непријатељи.'' Овакве границе нису се могле назвати Југославијом… Али ни нова подела наше земље није даље могла остати под именом какво је она носила за последњих десет година: именима која су ''наглашавала разлику три племена'' а не ''истоветност народне крви и народног идеала.'' Зато је једна оваква логична и научна подела земље била неминовно везана за ''нове име.'' А пут којим се овде ишло не би извесно нашао сам разум да није било велике илуминације свести и једног истинског подвиг срца.<br /> {{gap}}Било је мудраца и песника, чије су речи и данас путокази, и који су веровали да ми нисмо Срби и Хрвати него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки'' како су то увек називали свој језик умни Дубровчани. Оно ''словинско'' у Далмацији, свагда толико национално инспирисано, то је било ово наше данашње ''југословенско''. На тој периферији наше груде није било сумње о такој великој истини историје, и центар је то само потврдио и осветлио. То је била већ једна проживљена и окушана идеја коју је центар решио само као готову моралну стварност. Ни Гундулић ни Качић нису имали овде ни најмање двоумице. О заједници своје крви и идентичности свог језика (који је свагда сума свих појмова) нису могли сумњати ни Немањићи ни стари хрватски владари и хероји. Али само време могло је да донесе нашој судбини коначну њену формулу: ''једна историја и једна држава''. Све утрошене вековне енергије витештва и поезије ишле су неминовно овом решењу.<br /> {{gap}}Србија је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније. Ни кнез Лазар није погинуо на Косову као господар Србије. А снажно име Југославија данас је синтеза свих оних небројних доказа колико су наше националне енергије ишле једним истим смером и како свака реч мора бити највећа мера сваког правилног појма.<br /> {{gap}}Идеја о нацији и држави дигнута је овај пут изнад људских страсти. Слика о подели наше земље не представља данас ни једне празнине у којој би непријатељи спољни могли да за себе нађу предмет за интригу или доказ за наше ситничарење и слабост. Ничег што би могло да учини нашу генерацију одговорном пред потомством. Свако наше посебно парче историје замењено је нечим вишим и речитијим; а нешто што је било провизорно, замењено је нечим што има карактер коначног. Ако је Србија престала бити у држави једна велика провинција, изграђивана некад само према могућностима, ''то је зато што је нација постала сада шира од њених граница!'' Између лепих имена и једне велике државе направљен је избор. Држава и идеја постале су сада већи фактор него што су биле предрасуде и сујете, ти трагови насиља историје. Оваква слика земље у којој сви њени делови стоје повезани према свима законима живота, само је доказ расне снаге и расне мудрости. Ми смо ситни само у ситним моментима; у великим данима смо увек били велики.<br /> {{gap}}Границе наше земље су обруч који ништа више не може сломити. Морално јединство једног народа постиже се на логичној вези између материјалних односа и истоветних менталитета. Ово је постигнуто законом релација, највишим законом поретка. Данас када европски народи хоће да остваре Паневропу, прелазећи преко свих традиција међусобне борбе, није било могуће да у самом нашем народу дозволимо ма какво цепање место груписања, ни ма какво раздвајање место коезије. Овакво брисање свих спомена на раздор, и овакво јасно истраживање само оних законâ живота који су неодљиво заједнички, јесте крупни постулат самог времена. Није било могуће да ми не бришемо међу нама границе које су нас раздвајале, када у ове дане, дане идеје о Паневропи, толики разнокрвни и тешко завађени народи сматрају за једино спасење обарање свих традиција које ометају заједницу и изазивају сукобе. Зато прокламовање имена Југославије јесте савремени принцип у вези са логиком свог доба! Свако раздвајање је принцип слабости, и свако груписање у природи значи принцип силе. Логичан пут историје је у томе да се племена спајају у нешто крупније и моћније, у народ; а не да се народ раздваја у племена. Само зла намера или перверсија могла би да то не схваћа.<br /> {{gap}}Ако млада реч Југославија нема чар старинске речи, она већ сад има лепоту узвишеног израза о љубави, и већ сад има свој триумф над заблудама. Та реч је постала религиозном већ самим тим фактом. == Извор == ''Политика'', 30. октобар 1929. Бр. 7719. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] [[Категорија:Југославија]] 3amnqfc2beo85q7txci9ju48jy0zhhl 145434 145431 2026-08-14T11:41:43Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145434 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Реч Југославије | одељак= | аутор= Јован Дучић | година=1929 | белешке= }} {{gap}}Један велики лист је преврнут, и ми се овог месеца налазимо на једној новој страни историје. Расечен је један чвор онако смело и ведро како то увек уради један снажан народ на великим раскршћима историје. Једно је јасно: да никад и никакав догађај не може више повратити ствари онде где су биле прошлог месеца. — Није било ни ценкања ни уцене. Није решен само један проблем материјалног живота него је и завршена једна духовна периода, изграђена на заблудама, на замршеним традицијама, на неповерењу или личним сујетама, стварима које су нас доводиле до очајања и до сумње у себе.<br /> {{gap}}Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна отаџбина и један патриотизам! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.<br /> {{gap}}Као све велике ствари, и овај случај се догодио у свој прави час. Није се он могао догодити пре десет година кад смо имали земљу са унутрашњим границама које су изазивале сумњу и двосмислице, које су биле ''ненаучне и нелогичне,'' и које није створио наш истокрвни народ ''него су их створиле прилике и наши историјски непријатељи.'' Овакве границе нису се могле назвати Југославијом… Али ни нова подела наше земље није даље могла остати под именом какво је она носила за последњих десет година: именима која су ''наглашавала разлику три племена'' а не ''истоветност народне крви и народног идеала.'' Зато је једна оваква логична и научна подела земље била неминовно везана за ''нове име.'' А пут којим се овде ишло не би извесно нашао сам разум да није било велике илуминације свести и једног истинског подвиг срца.<br /> {{gap}}Било је мудраца и песника, чије су речи и данас путокази, и који су веровали да ми нисмо Срби и Хрвати него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки'' како су то увек називали свој језик умни Дубровчани. Оно ''словинско'' у Далмацији, свагда толико национално инспирисано, то је било ово наше данашње ''југословенско''. На тој периферији наше груде није било сумње о такој великој истини историје, и центар је то само потврдио и осветлио. То је била већ једна проживљена и окушана идеја коју је центар решио само као готову моралну стварност. Ни Гундулић ни Качић нису имали овде ни најмање двоумице. О заједници своје крви и идентичности свог језика (који је свагда сума свих појмова) нису могли сумњати ни Немањићи ни стари хрватски владари и хероји. Али само време могло је да донесе нашој судбини коначну њену формулу: ''једна историја и једна држава''. Све утрошене вековне енергије витештва и поезије ишле су неминовно овом решењу.<br /> {{gap}}Србија је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније. Ни кнез Лазар није погинуо на Косову као господар Србије. А снажно име Југославија данас је синтеза свих оних небројних доказа колико су наше националне енергије ишле једним истим смером и како свака реч мора бити највећа мера сваког правилног појма.<br /> {{gap}}Идеја о нацији и држави дигнута је овај пут изнад људских страсти. Слика о подели наше земље не представља данас ни једне празнине у којој би непријатељи спољни могли да за себе нађу предмет за интригу или доказ за наше ситничарење и слабост. Ничег што би могло да учини нашу генерацију одговорном пред потомством. Свако наше посебно парче историје замењено је нечим вишим и речитијим; а нешто што је било провизорно, замењено је нечим што има карактер коначног. Ако је Србија престала бити у држави једна велика провинција, изграђивана некад само према могућностима, ''то је зато што је нација постала сада шира од њених граница!'' Између лепих имена и једне велике државе направљен је избор. Држава и идеја постале су сада већи фактор него што су биле предрасуде и сујете, ти трагови насиља историје. Оваква слика земље у којој сви њени делови стоје повезани према свима законима живота, само је доказ расне снаге и расне мудрости. Ми смо ситни само у ситним моментима; у великим данима смо увек били велики.<br /> {{gap}}Границе наше земље су обруч који ништа више не може сломити. Морално јединство једног народа постиже се на логичној вези између материјалних односа и истоветних менталитета. Ово је постигнуто законом релација, највишим законом поретка. Данас када европски народи хоће да остваре Паневропу, прелазећи преко свих традиција међусобне борбе, није било могуће да у самом нашем народу дозволимо ма какво цепање место груписања, ни ма какво раздвајање место коезије. Овакво брисање свих спомена на раздор, и овакво јасно истраживање само оних законâ живота који су неодљиво заједнички, јесте крупни постулат самог времена. Није било могуће да ми не бришемо међу нама границе које су нас раздвајале, када у ове дане, дане идеје о Паневропи, толики разнокрвни и тешко завађени народи сматрају за једино спасење обарање свих традиција које ометају заједницу и изазивају сукобе. Зато прокламовање имена Југославије јесте савремени принцип у вези са логиком свог доба! Свако раздвајање је принцип слабости, и свако груписање у природи значи принцип силе. Логичан пут историје је у томе да се племена спајају у нешто крупније и моћније, у народ; а не да се народ раздваја у племена. Само зла намера или перверсија могла би да то не схваћа.<br /> {{gap}}Ако млада реч Југославија нема чар старинске речи, она већ сад има лепоту узвишеног израза о љубави, и већ сад има свој триумф над заблудама. Та реч је постала религиозном већ самим тим фактом. == Извор == ''Политика'', 30. октобар 1929. Бр. 7719. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] [[Категорија:Историја Југославије]] i9otc3m9kwlq87kwkonvgkcemz7j8qf