Отаџбина

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.16</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Отаџбина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1673</id>
    <revision>
      <id>145486</id>
      <parentid>139895</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:32:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145486</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3110" sha1="gcj1p1jqz79ay8wuzi25q6wuj053lka" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Отаџбина
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| белешке=песма је написана 1875. године&lt;ref&gt;Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: ''Ђура Јакшић. &lt;small&gt;ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА&lt;/small&gt;''. Народна просвета: Београд. стр. 307.&lt;/ref&gt;; текст се овде наводи према [[w:Jeremija Živanović|Живановић]] (1931)&lt;ref&gt;Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. &lt;small&gt;ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА&lt;/small&gt;. Народна просвета: Београд. стр. 211—212.&lt;/ref&gt;
}}

;Отаџбина
&lt;poem&gt;
И овај камен земље Србије,
Што, претећʼ сунцу, дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.

Векова тамних&lt;ref&gt;у неким изворима ([http://www.poetabg.com/htm/pisci/domaci/djura_jaksic.htm], Читанке за средње школе) могуће је пронаћи и облик ''тавних''&lt;/ref&gt; то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, кʼо пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби против душмана
Дедови твоји вољно сла́гали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене, 
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело, презирућʼ,
Душмана чекатʼ чете грабљиве.

И само дотле, до тог камена,
До тог бедема, 
Ногом ћеш ступитʼ, можда, поганом.
Дрзнеш ли даље?… Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати… 
Алʼ један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
»''Отаџбина је ово Србина!''«
&lt;/poem&gt;

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}
== Извори ==
&lt;references/&gt;

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Ђура Јакшић]]
[[Категорија:Песме Ђуре Јакшића]]
[[Категорија:Родољубиве песме]]
[[Категорија:Поезија Ђуре Јакшића, 1875.]]</text>
      <sha1>gcj1p1jqz79ay8wuzi25q6wuj053lka</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Ђура Јакшић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>11424</id>
    <revision>
      <id>145477</id>
      <parentid>142986</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:25:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145477</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="198" sha1="mdnkkiz2bknridxq96likizxvaea3gf" xml:space="preserve">{{Википедија|Ђура Јакшић}}

{{DEFAULTSORT:Јакшић, Ђура}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>mdnkkiz2bknridxq96likizxvaea3gf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Осећам...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11494</id>
    <revision>
      <id>145471</id>
      <parentid>145451</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:20:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извори */</comment>
      <origin>145471</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1304" sha1="2k2xexvhs50vv8xkgwgd6hi5gxnfymz" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Осећам…
| одељак=
| аутор= Ђура Јакшић
| година= 1862
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
     Осећам мишцу снажну и јаку,
У срцу крви, у крви бој —
Па где је часак?… У томе часу
Да прсне крвца за народ мој!

     О гњили свете, трулежи срамна,
Скапаћеш тако у миру свом,
Ил’ ће те неба вихор разорит’,
Ил’ божја гњева грмећи гром.

     Ил’ ће ти Марко — кад једном дође —
С топузом жића загатит’ тек!…
Ил’ падај, мајко света и људи,
Ил’ рађај људе и рађај век!
&lt;/poem&gt;

== Извори ==
''Даница'', 10. маја 1862. Бр. 13. Год. -{II}-, стр. 205.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Ђура Јакшић]]
[[Категорија:Песме Ђуре Јакшића]]
[[Категорија:Поезија Ђуре Јакшића, 1862.]]</text>
      <sha1>2k2xexvhs50vv8xkgwgd6hi5gxnfymz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>На Липару</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11498</id>
    <revision>
      <id>145463</id>
      <parentid>138791</parentid>
      <timestamp>2026-08-19T13:34:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145463</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2433" sha1="6yr1g56wojagzh30w2nsuigpfvudfko" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На Липару
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| белешке=песма је написана 1866. године&lt;ref&gt;Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: ''Ђура Јакшић. &lt;small&gt;ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА&lt;/small&gt;''. Народна просвета: Београд. стр. 307.&lt;/ref&gt;; текст се овде наводи према [[w:Jeremija Živanović|Живановић]] (1931)&lt;ref&gt;Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. &lt;small&gt;ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА&lt;/small&gt;. Народна просвета: Београд. стр. 186—187.&lt;/ref&gt;
}}

;На Липару
&lt;poem&gt;
Јесте ли ми род, сирочићи мали?
Ил' су и вас, можда, јади отровали?
Или вас је, слабе, прогонио свет —
Па дођосте само, да, кад људе знамо,
Да се и ми мало боље упознамо,
У двопеву тужном певајући сет?...

:: Ми смо мале,
:: Ал' смо знале
:: Да нас неће
:: Нико хтети,
:: Нико смети
:: Тако волети,
:: Као ти...
:: — Ћију ћи!

Моје тице лепе, једини другари,
У новоме стану познаници стари,
Срце вам је добро, песма вам је мед;
Али моје срце, али моје груди
Леденом су злобом разбијали људи,
Па се, место срца, ухватио лед.

:: С белом булом,
:: Са зумбулом
:: Шарен-рајем,
:: Рајским мајем,
:: Цвећем, миром,
:: Са лептиром,
:: Летимо ти ми,
:: Срца топити...
:: — Ђију ћи!

Моје тице мале, јадни сиротани!
Прошли су ме давно моји лепи дани,
Увело је цвеће, одбего ме мај,
А на души оста, ко скрхана биљка,
Ил' ко тужан мирис увелог босиљка,
Једна тешка рана, тежак уздисај.
&lt;/poem&gt;

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}

== Извори ==
&lt;references/&gt;
[[Категорија:Поезија Ђуре Јакшића, 1863-1868.]]</text>
      <sha1>6yr1g56wojagzh30w2nsuigpfvudfko</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145484</id>
      <parentid>145463</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:31:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извори */</comment>
      <origin>145484</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2666" sha1="k59l8971vp1phrl1g2t0l85qt7d5cya" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На Липару
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| белешке=песма је написана 1866. године&lt;ref&gt;Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: ''Ђура Јакшић. &lt;small&gt;ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА&lt;/small&gt;''. Народна просвета: Београд. стр. 307.&lt;/ref&gt;; текст се овде наводи према [[w:Jeremija Živanović|Живановић]] (1931)&lt;ref&gt;Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. &lt;small&gt;ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА&lt;/small&gt;. Народна просвета: Београд. стр. 186—187.&lt;/ref&gt;
}}

;На Липару
&lt;poem&gt;
Јесте ли ми род, сирочићи мали?
Ил' су и вас, можда, јади отровали?
Или вас је, слабе, прогонио свет —
Па дођосте само, да, кад људе знамо,
Да се и ми мало боље упознамо,
У двопеву тужном певајући сет?...

:: Ми смо мале,
:: Ал' смо знале
:: Да нас неће
:: Нико хтети,
:: Нико смети
:: Тако волети,
:: Као ти...
:: — Ћију ћи!

Моје тице лепе, једини другари,
У новоме стану познаници стари,
Срце вам је добро, песма вам је мед;
Али моје срце, али моје груди
Леденом су злобом разбијали људи,
Па се, место срца, ухватио лед.

:: С белом булом,
:: Са зумбулом
:: Шарен-рајем,
:: Рајским мајем,
:: Цвећем, миром,
:: Са лептиром,
:: Летимо ти ми,
:: Срца топити...
:: — Ђију ћи!

Моје тице мале, јадни сиротани!
Прошли су ме давно моји лепи дани,
Увело је цвеће, одбего ме мај,
А на души оста, ко скрхана биљка,
Ил' ко тужан мирис увелог босиљка,
Једна тешка рана, тежак уздисај.
&lt;/poem&gt;

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}

== Извори ==
&lt;references/&gt;

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Ђура Јакшић]]
[[Категорија:Песме Ђуре Јакшића]]
[[Категорија:Поезија Ђуре Јакшића, 1863-1868.]]</text>
      <sha1>k59l8971vp1phrl1g2t0l85qt7d5cya</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Поноћ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11499</id>
    <revision>
      <id>145485</id>
      <parentid>138794</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:31:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извори */</comment>
      <origin>145485</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4281" sha1="4djkop7lkt6im77s7wexe6w10ju8lep" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Поноћ
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| белешке=песма је написана 1866. године&lt;ref&gt;Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: ''Ђура Јакшић. &lt;small&gt;ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА&lt;/small&gt;''. Народна просвета: Београд. стр. 307.&lt;/ref&gt;; текст се овде наводи према [[w:Jeremija Živanović|Живановић]] (1931)&lt;ref&gt;Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. &lt;small&gt;ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА&lt;/small&gt;. Народна просвета: Београд. стр. 187—189.&lt;/ref&gt;
}}

;Поноћ
&lt;poem&gt;
... Поноћ је.
У црном плашту не́ма богиња;
Слободне душе то је светиња.
То глухо доба, тај црни час —
Ал' какав глас?...
По тамном крилу неме поноћи
К'о грдан талас један једини
Да се по морској ваља пучини,
Лагано хуји, к'о да умире,
Ил' да из црне земље извире.
Можда то дуси земљи говоре?
Ил' земља куне своје покоре?
Ил' небо, можда, даље путује,
Да моју клетву више не чује?
Па звезде плачу, небо тугује,
Последњи пут се с земљом рукује...
Па зар да неба свету нестане?
Па зар да земљи више не сване?
Зар да остане —
Тама?...
И ход се чује...
Да л' поноћ тако мирно путује?
Ни ваздух тако тихо не гази.
К'о да са оног света долази?
Ил' крадом облак иде навише?
Ил' болник какав тешко уздише?
Ил' анђ'о мелем с неба доноси?
Ил' оштру косу, да га покоси?
Да љубав не иде?... Да злоба није?...
Можда се краде, да нам попије
И ову једну чашу радости?
Ил', можда, суза иде жалости,
Да нас ороси тужна капљица?
Или нам мртве враћа земљица?
... ... ... ... ... ... ...
Врата шкринуше...
О, душе! О, мила сени!
О, мајко моја! О, благо мени!
Много је дана, много година,
Много је горких било истина;
Много ми пута дрхташе груди,
Много ми срца цепаше људи,
Много сам кај'о, много грешио
И хладном смрћу себе тешио;
Многу сам горку чашу попио,
Многи сам комад сузом топио...
О, мајко, мајко! О, мила сени!
Откад те, мајко, нисам видео,
Никаква добра нисам видео...
Ил', можда, мислиш: »Та добро му је
Кад оно тихо ткање не чује,
Што паук везе жицом тананом
Над оним нашим црним таваном!
Међу људма је, међу ближњима!«...
Ал' зло је, мајко, бити међ' њима:
Под руку с злобом пакост путује,
с њима се завист братски рукује,
А лаж се увек онде находи,
Где их по свету подлост проводи;
Ласка их двори, издајство служи,
А невера се са њима дружи...
О, мајко, мајко, свет је пакостан,
Живот је, мајко, врло жалостан...
&lt;/poem&gt;

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}

== Извори ==
&lt;references/&gt;

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Ђура Јакшић]]
[[Категорија:Песме Ђуре Јакшића]]
[[Категорија:Поезија Ђуре Јакшића, 1863-1868.]]</text>
      <sha1>4djkop7lkt6im77s7wexe6w10ju8lep</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ђачки растанак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>15531</id>
    <revision>
      <id>145467</id>
      <parentid>140775</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:14:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145467</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37254" sha1="rutftu2nnxabru480q24rkhysh59iqt" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ђачки растанак
| одељак=
| аутор= Бранко Радичевић
| година= 1847
| белешке=
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
Неси, бреже, чудо ти за око, 
Не дижеш се до неба високо, 
Неси гора умилнога латка, 
Кад ко шеће да је шетња слатка, 
Ни се вода са камена слива, {{стих|5}}
Кад ко легне да слађе почива, 
А ко тражи за весеље цвеће — 
Заман тражи, ту га наћи неће. 
Неколико овде је дрвета, 
Алʼ де расту, то су места света, {{стих|10}}
Њи је тужно посадило доба, 
Свако сʼ вије више једног гроба, 
По гробови трава обилата, 
На декоме цвећа умиљата, 
Ко зна кога гроб овај покрива, {{стих|15}}  
Можда цветак ту какав почива, 
Па је цвеће поитило амо 
Да се самцит братац не би тешкô, 
Веће мирно у гробници лешкô. 
Спавај, брате, ту санак слађани, {{стих|20}} 
Кити, цвеће, гроб њему лађани, 
Та све му је можда овог света 
Уграбила ова рака клета, 
Та од свију његови милина 
Сада њему остала једина, {{стих|25}} 
Све нестало, све га је издало, 
Ти једино верно му остало, 
Млого тео, млого започео, 
Час умрли њега је помео, 
Место данка спустила се тама, {{стих|30}}
Место славе тебе има сама, 
Ти си понос, ти си цела дика, 
Ти му слава можда свеколика. 
А ти, брате, крока веселога, 
Кад туд минеш, де сети се тога, {{стих|35}}
Па уздани, па сузицу проли, 
Цвет не дирај, веће ајде доли, 
Не кидај га, тако тʼ бога, брате, 
Друго цвеће тамо цвати за те, 
Ајдʼ ти тамо, а ја ћу онамо {{стих|40}}
Де без цвећа трава расте само, 
Без дрвета, без икаква жбуна — 
Два, три крока — ето мене туна.

Ведро небо онде нада мноме, 
Брдо травно овде пода мноме, {{стих|45}}
Околине око мене миле, 
Да ништа се несте промениле! 
Ја ту стојим, око душе моје 
Слатки часи умиљато сʼ роје, 
Око пламти, срце јаче бије — {{стих|50}}
Који часак да споменем прије?! 
Кратко је доба, ето иде вече, 
Злаћано сунашце већ западу тече, 
Тавна ће нојца скоро овде бити, 
Па ће ми драго све тамом обвити. {{стих|55}}
О стани сунце, стани, не заоди, 
Бела дана собом не одводи, 
Да погледим сва местанца редом 
Још једанпут млађаним погледом, 
Часе млоге дено своји лета {{стих|60}}
Кâ у рају весело прошета.
 
Ој Карловци, место моје драго, 
Кô детенце дошао сам амо, 
Игра беше једино ми благо, 
Слатко зва ја мед и смокву само. {{стих|65}}
Дете мало — голушаво тиче, 
Дође тиче па се ту навиче, 
Овде, овде, де криоце мало 
Први пут је сретно огледало, 
Из почетка од гране до гране, {{стих|70}}
Од дрвета једног до другога, 
Док је смело сетити се стране, 
Сетити се неба високога, 
Док је могло крила своја лака 
Небу дићи тамо под облака. {{стих|75}}
Под небо се дигô тић и сада, 
Алʼ весео није кô некада, 
Гледа доле, реку, врело, луга, 
Дрва, жбуне, горе и врлети, 
Па му сʼ чине до толико друга, {{стих|80}} 
До толико успомена свети, 
С кима дане прелепо пробави, 
Па и сада мора да остави. 
Тешко му се, тешко раставити, 
Али шта ће када мора бити, {{стих|85}} 
За њи срце њему младо туче, 
Али нешто на далеко вуче, 
Он не може више одолети, 
Па се вине и у свет полети. 
Ој Карловци, лепо лʼ живе туде, {{стих|90}}
Алʼ што мора бити нека буде, 
Та и мене нешто даље вуче, 
Ево пружам свога раја кључе. 
Па када би имô каку жељу, 
Једну бʼ имô само али вељу, {{стих|85}}
Кад би тако смањао се туди 
Да те могу притиснут на груди, 
Та на груди и на своја уста, 
Ох жељице, ала си ми пуста! — 
Лака песмо, оди у помоћ, {{стих|90}}
Јера оно већ је близу ноћ, 
Де пригрли песмо, моја снаго, 
Па ижљуби све мило и драго!

Сунце јарко, та колико реда 
Тако тебе ја седати гледа, {{стих|95}}
Гледа твоје големе красоте 
Пун радости и веље милоте, 
Гледа тамо па мисли назада, 
Како красно бијаше некада, 
Осети се српске царевине, {{стих|100}}
Српске славе, српске госпоштине, 
Осети се последњега доба, 
Та краснога на Косову гроба. 
Збогом, сунце, на западу јасно, 
Алʼ за гору заилазиш красно, {{стих|105}}
Тако красно и у таке славе 
Јуначке су тада пале главе, 
Угледô се један на другога, 
Попадао један код другога, 
Та рад оне красне домовине {{стих|110}}
Не жалио нико да погине. 
Ти већ зађе, небо је црвено, 
Као да је крвљу обливено, 
Ао сунце, као небо ово 
Тако беше црвено Косово, {{стих|115}}
Од србињски тешки палошина 
Крв сʼ отвори кâ морска пучина, 
Дивно ли је тада Србаљ био, 
Дивно лʼ сваки главу заменио, 
Дивну лʼ крвцу злотворску пролио, {{стих|120}}
У њој данак дивно утопио. 
Ој сунашце жића мог убаво! 
Када зађеш, о зађи крваво, 
Сред копаља, звеке и мачева, 
Зађʼ за гору душмански лешева, {{стих|125}}
Кô што онда тим јунаком зађе — 
Та шта море јоште бити слађе! 

Сунце зађе, а спушта се тама, 
На небу је вечерњача сама, 
Небо ведро, а река се чиста {{стих|130}}
Тамо-амо у пругама блиста, 
Ој Дунаво, о ти реко силна, 
Ала си умилна! 
Колико сам пута превесео 
Са друговимʼ у лађицу сео, {{стих|135}}
Заватио веслом и десницом, 
Отиснуо сʼ водом и матицом, 
Ни се буре ни громовне буке 
Поплашиле поуздане руке, 
Кад гром рикну, када муња севну, {{стих|140}} 
Тада млађан понајслађе певну, 
Север дува, водом пољуљива, 
Вода бурна у чун запљускива, 
Вал за валом у часак нагрну, 
Лати чамац па га и преврну, {{стих|145}}
Све у воду — ао красне муке! 
Шчекасмо се на ноге и руке, 
Па за часак ето браћа луда 
Догрцаше до брега и пруда. 
Млого ли се тако кадикада {{стих|150}}
У се глава поуздала млада, 
Тело чило, а умешна рука, 
Сретно сам се ја увек извукâ, 
Ја сам теби младо тело предô 
Кâно оцу своме што би чедо, {{стих|155}}
Јер да теде, могаше ме једном 
Руком својом задржати ледном, 
Та кад оно у води неука 
Доватила та самртна мука, 
Кад се вода нада мноме склопи, {{стих|160}}
Ој Дунаво, ти ме не утопи, 
Ти ме диже, привати обала, 
Зато теби до небеса фала, 
Реко онда па ћу и свакада, 
Али збогом остај мени сада! {{стих|165}}
Виногради, збогом умиљати, 
Збогом грожђе, нећу те ја брати, 
Ао бербо, тебе жалим клету, 
Та шта лепше од тебе на свету? 
Ко тебека никад не видео, {{стих|170}}
Шта је јоште сиротан видео? 
Ао брацо, амо у то доба 
Дођи, види, чуј, па ајдʼ у гроба. 
Зора зори, све поустајало, 
Па сʼ уз брдо весело нагнало, {{стих|175}}
Свирац свира, пушке попуцују, 
Моме поју, момци подвикују, 
Јоште мало, ето винограда, 
Гледај сада убавога рада: 
Бери, носи, час доле, час горе, {{стих|180}}
Момци кликћу, а песме се оре, 
„Живо, живо!” један другог кори, 
Живо сʼ ради, алʼ нико сʼ не мори, 
Гледни само после ује сваке, 
Гледни, брате, оне ноге лаке, {{стих|185}}
Та тек што се свирац чује, 
Већ у колу сʼ поскакује, 
Коло, коло, свирац свира, 
Нога земљу не додира, 
„Ситно, брате, ијујују!” {{стих|190}}
Момци чили подвикују: 
„Свирац свира, 
Не да мира, 
А још више девојчице, 
Њине очи и ножице, {{стих|195}}
Деде, брате, ијујуј! 
Де поскочи, не лудуј, 
Ко би јако момак био 
Па се не би помамио! 
Ао селе босонога, {{стих|200}}
Зла ти маја дозлабога, 
Не дала ти чарапица 
Ни лагани папучица, 
Да учиниш клепа-клапа — 
За тобоме, душо, скапа. {{стих|205}}
Охо, селе, вита стаса, 
Држʼсе браци око паса, 
Коловођа колом вија, 
Коло лети, зној пробија, 
Алʼ у твоји недри туце {{стих|215}}
Окле снега до две груде? 
Чудо, селе, дивно чудо, 
Ала би се млађан грудô!” 
Коло, коло, наша дика, 
Пушка пуца: цика, цика! {{стих|220}}
Па све тако пуцај, бери, 
Певај, играј до вечери, 
А кад сунце веће седа, 
Бесна момчад још се не да, 
Иде кући, подвикује, {{стих|225}}
Пуни пушке, попуцује, 
Свирац свира, мома поје: 
„Коловођа, злато моје!” 
Па у крчму, те до зоре,
Коло игра, песме сʼ оре, {{стих|230}}
А у зору сʼ зајухуче, 
Удри опет кâ и јуче. 
Збогом, песме, збогом, коло, 
Збогом, момци, наоколо, 
Збогом, кито мома млади, {{стих|235}}
Збогом, грожђе, збогом, виногради!

Збогом, горе, места моја слатка, 
Пуна липа и дебела латка, 
Пуна тица, пуна јагодица, 
Јагодица, прелепа ђурђица; {{стих|240}}
Збогом, доле, збогом мирисаве 
Пуне оне љубице убаве; 
Збогом и ви по њима извори, 
Веља сласти када жеца мори; 
Збогом остај, убаво Белило, {{стих|235}}
Ти ми беше увек место мило, 
Свуд по теби деклице танане, 
Свака од њи лака кâно лане, 
Лица бела па мало румена, 
Сукња борна дивно придевена, {{стих|240}}
Сунце сјаје са небеса златно, 
Моме шећу па ми беле платно, 
Сунце сјаје, лице одсјајује, 
Сукња сʼ дигла, нона провирује, 
Ао лишце, ао ноно бела, {{стих|245}}
Кога не би ти овде занела? 
Сунце јарко, јаче сјати нагни, 
Па им лице, па им ноне смагни.

Сунце јарко зашло већ одавна, 
Очо данак, дошла нојца тавна, {{стих|250}}
Моме платно давно покупиле, 
Па сʼ одавде мене изгубиле, 
Све ми мило нојца расплашила, 
Што не могла, у таму завила, 
Нигде трага од дана бијела,  {{стих|255}}
Црна нојца сасвим преотела. 
Алʼ опета чини се менека 
Као бела да зорица зори, 
Тице поју, горе стоји јека, 
А крај мене поточић жубори; {{стих|260}}
Ја се шетам, дружина са мноме, 
Ми идемо Стражилову томе, 
Под ногама она росна трава, 
А са стране брда мирисава, 
А овде се поток пошалио {{стих|265}}
Па нам пута младим препречио, 
Преко њега скачемо лагани, 
И ево нас на другојзи страни, 
А одавде све још убавије: 
Како само долина се вије, {{стих|270}}
Како гора подигла се густа, 
А по гори све та липа пуста, 
Липа цвета, цветићи миришу, 
А уз мирис ветрићи уздишу, 
А уз ветрић коси покликују, {{стих|275}} 
Уз косове браћа подвикују: 
„Ао данче, ала си ми бео! 
Још би дуго гледати те тео, 
Алʼ кад ми се веће смрћи мора, 
Нек се смркне измеђ ови гора, {{стих|280}}
Ту нек ми се ладна копа рака, 
Ту ће мене земља бити лака.” 
Па потрчи бистроме извору, 
Па довати ту липову кору, 
Па се напиј водице лађане, {{стих|285}}
Па убрзај те ноге лагане, 
Удри гором, по стењу се вери, 
Па јагоде, па цветиће бери. 
Збогом остај, красно Стражилово, 
Млоги те је у звездице ковô, {{стих|290}}
Млоги рече: „Ао рајска слико!” 
Алʼ кô ја те рад не имô нико.

Данка бела нестало већ давна, 
Све покрила она нојца тавна, 
Небеса су свуд звездица пуна, {{стих|295}}
Алʼ месеца јоште нема туна; 
Доцне данас он ће обасјати, 
Ја не могу на њʼга ту чекати, 
Срце младо јоште једном жели 
Са другови да се провесели. {{стих|300}}
 
Соба ниска, а доста и тесна, 
Око стола седи раја бесна, 
Радује се оном вину ледну, 
Па свећицу запалила једну: 
Гори свећа као да издише, {{стих|305}}
Алʼ де раја да запали више, 
Кад весела штоно год имаде, 
До парице све за вино даде?

Амо вина и у тога ћупа, 
Па ондака запевајмо скупа, {{стих|310}}
Па још песму дено Арапину 
Марко војске поби половину, 
Те задоби тог крвавог дана 
Седамдесет они тешки рана, 
Гледа царе ове ране љуте, {{стих|315}}
Па дукате повадио жуте, 
Па говори: „Ко излечи Марка, 
Ево њему иљада дуката!”
Сину дукат кâно сунце јарко, 
Плану Марко, па дукате вата: {{стих|310}}
„Вина амо, крчмарице драга!” 
Па замало од рана ни трага. 
Брже, браћо, чаше напунимо, 
Напунимо оног вина жарка, 
Куцнимо се па онда напимо {{стих|315}}
Та десници Краљевића Марка, 
Што удари силном Маџарину, 
Од бедра му отрже мачину, 
Сева мачу — Филип на две поле — 
Мач пролеће, па у камен доле, {{стих|320}}
Пуца камен, ватра иза њ сева, 
Марко гледа, брк му се осмева, 
Алʼ да јʼ камен винцем потекао, 
Би тад Марко богме закликтао. 
Кликни, брате, кô што чини соко, {{стих|325}}
Испи чашу да тʼ засузи око, 
Ох тако се за Марком јадује, 
Таком сузом он се оплакује. 
Умре Марко, њега нам нестаде, 
Али ништа, бар винца остаде, {{стих|330}}
Јер да јʼ Марко још живео дуже, 
Све би винце попио нам, друже. 
Та знаће се Марко убојица, 
Убојица, љута пијаница, 
Докле мачи, докле чаше звече, {{стих|335}}
Докле сунца, докле винца тече.
 
Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, —
Удри, побро, у сићане жице, 
Данас има, а сутра нас нема, 
Ајдʼ у коло, ко ће ту да дрема? {{стих|340}}
Он у среди у тамбуру бије, 
А коло се око њега вије, 
Ао брацо, ао тамбурице, 
Удри жешће у те ситне жице, 
Ситне жице — ситнији кораци, {{стих|345}}
Нек се знаде кад играју ђаци! 
Ој ви српски витезови, 
Ви змајеви, соколови, 
Та има вас на иљаде, 
Алʼ бројити немам каде, {{стих|350}}
Та кад би вас све бројио, 
Кад би јадан винца пио! 
Ој Шубићу, 
Јуранићу, 
Турске главе {{стих|355}}
Беу траве, 
Мачи ваши бритка коса, 
Крвца ваша беше роса, 
Роса росну, јавор сʼ диже, 
Певац иза њ гусле здеља, {{стих|360}}
Па бугари што сте били, 
Што лʼ десницом починили, 
Дела ваша сунцу равна 
Неће скрити нојца тавна. 
Ноћи, ноћи, тавна ноћи — {{стих|365}}
Ко би Србу у помоћи? 
Ој Чупићу, љута гујо, 
Ој Ћурчијо, мрки вујо,
Ао Луко, 
Турска муко, {{стих|370}}
Ао Петре, 
Плаи ветре, 
Што довати турско море 
Па о српске разби горе! 
Ој Поцерче, ој Милошу, {{стих|375}} 
Наш соколе, славо мила, 
Алʼ на славу Турком лошу, 
Јер им сломи пуста крила, 
Сруши Дрини у дубину 
Ону страшну орлушину: {{стих|380}}
Ви звездице нашег неба, 
Што сијасте кô што треба, 
Звезде трепте, звезде сјају, 
Али данка још не дају, 
Ђорђе дође, сунце грану, {{стих|385}}
А Србији дан освану. 
Коло, коло 
Наоколо, 
Виловито, 
Плаовито, {{стих|390}}
Наплетено, 
Навезено, 
Окићено, 
Зачињено, 
Брже, браћо, амо, амо {{стих|395}}
Да се скупа поиграмо. 
Србијанче, огњу живи, 
Ко се тебе још не диви! 
Рваћане, не од лане 
Одувек си ти без мане! {{стих|400}}
Ој Босанче, стара славо, 
Тврдо срце, тврда главо, 
Тврд си као кремен камен, 
Де станује живи пламен! 
Ао Еро, тврда веро, {{стих|405}}
Ко је тебе јоште терô? 
Ти си кано итра муња 
Што никада не покуња. 
Ао Сремче, гујо љута, 
Сваки јунак по сто пута! {{стих|410}}
Црногорче, царе мали, 
Ко те овде још не фали? 
Мачем бијеш, мачем сечеш, 
Мачем себи благо течеш, 
Благо турска глава сува, {{стих|415}}
Кроз њу ветар горски дува. 
Ој соколе далматинче, 
Дивна мора дивни синче! 
Ој ти красни Дубровчане, 
Наш и данас бели дане, {{стих|420}}
Та са песме из старине 
Пуне славе и милине! 
Ој Славонче танани! 
Банаћане лагани! 
Ој Бачвани, здраво, здраво, {{стих|425}}
Ко јʼ у песми већи ђаво! 
И ви други дуж Дунава, 
И ви други де је Драва, 
И сви други тамо-амо, 
Амо да се поиграмо! {{стих|430}}
Ватите се кола тога, 
Од вишњег је оно Бога: 
Руком држи братац брата, 
Близу срца њега вата, 
Свирац свира, {{стих|435}}
Срце дира, 
Рука сʼ диже на посао, 
Да лʼ ће коме бити жао? 
Нога лупа, диже пра, 
Наоколо свуда стра. {{стих|440}}
Нога лака, срце здраво, 
Коло лети, коло ђаво, 
Поскочица ђаволица, 
Што је тела, то и смела, 
Алʼ је жеца одолела. {{стих|445}}
Ој ти секо 
Кâно млеко 
Белолика, 
Кâно винце руменика, 
Кâно паун поносита, {{стих|450}} 
Кâно јела, селе вита, 
Амо брже па наточи, 
Да ти браца боље скочи, 
Амо, селе, а за Бога, 
Видиш е сам изнемогâ, {{стих|455}}
Тако, злато, тако, тако, 
Сад је коло играт лако, 
Амо, чедо милооко, 
Дај да тʼ љубне браца око. 
Она бежи — за њом сʼ вини, {{стих|460}}
Љубни, брате, пипни, штини, 
Така игра, шала така 
Таман, брате, за јунака! 
Ајдук Вељко зна љубити, 
Алʼ и сабљом дивно бити, {{стих|465}}
Ајдук Вељко љути вуја, 
Турци стадо јагањаца, 
Ајдук Вељко кâ олуја 
Кад у јесен из кланаца 
Свати лишће то по гори, {{стих|470}}
Па обори, 
Крши грање, па силена 
Чупа раста из корена — 
Сече Вељко и натиче, 
Гони, стиже што измиче, {{стих|475}}
Сече аге посред паса — 
„Ала, Ала!” оде с гласа, 
Ломи коње и јунаке, 
Чини јаде свакојаке, 
Кушља тлачи, сабља сева, {{стих|480}}
Кликће Вељко, Туре зева, 
О тле чалма, о тле глава, 
Алʼ под небо српска слава! 
Ведро небо на високо, 
Равно поље на широко, {{стих|485}}
А на пољу два окола, 
Средом гледни сина гола, 
Татарин је — ватра жива — 
Прети мачем па дозива: 
„Ој Угрине, курво, амо, {{стих|490}}
Амо да се огледамо!” 
Угри гледе сви у траву, 
Јакшић горе диже главу, 
Вата штита гвоздена, 
Вата мача пламена, {{стих|495}}
Лако врда, маше лако, 
Али бије врло јако, 
Сада звекну, сада ману, 
Сада севну, сада плану, 
Доле паде Татарин, {{стих|500}}
Погуби га Србљанин! 
Плао коло, тече зној, 
Де још мало, брате мој! 
Мало цупни, 
Мало лупни, {{стих|505}}
Да се тресе цео дом, 
Оком севни, 
Грлом певни, 
Као муња, као гром — 
Стреле, копља, бојни мачи, {{стих|510}}
Јунак бије, а коњ тлачи, 
Звека, 
Јека, 
Вриска, 
Писка, {{стих|510}}
Гором, долом, јунак врви, 
Гора, дола, сва у крви. 
Све од мора Јадранскога 
И од града тог Белога, 
Све од оног Дренопоља {{стих|515}}
Што сʼ отеже мору Црну, 
Све то Душан себи згрну, 
То учини Божа воља, 
Душан, Душан, бујна река, 
Србин јунак па до века! {{стих|520}}
Ао века, 
Млада века, 
Сад на коњу, сада пешке, 
Сад код Јаше, сад код сешке, 
Сад при чаши, сад у колу — {{стих|525}}
Гледај, Боже, браћу голу! 
Голи брацо, што си стао, 
Ваљда неси већ сустао, 
Цупни, скочи, 
Ситно крочи, {{стих|530}}
Па заведи, 
Па проведи, 
Опа цупа, 
Па на ћупа! 
Алʼ ти сʼ, брате, светле очи, {{стих|535}}
Али ништа, само точи, 
Кака чаша така срећа, 
Дајде ону, та је већа, 
Још и у ту винца ледна, 
Мени треба јоште једна — {{стих|540}}
Браћо мила, здраво, здраво! 
Ја сам други кнеже Павô: 
Павô беше соко сиви, 
Чудио се сваки живи, 
Е он шчепа Туре устимʼ, {{стих|545}}
А два друга рукамʼ пустим, 
Па заигра по мртваци 
Као муња по облаци; 
Ја у руци једној чашу, 
А у другој — опет чашу, {{стих|550}}
У устима песмицу, 
Вама, браћо, здравицу, 
По винскима капљицама 
Играм весô међу вама, 
Браћо мила, здраво, здраво! {{стих|555}}
Вина доста, то је право, 
И момицу белу, једру, 
И пламени мач о бедру.

Оде коло, оде цела лупа, 
Ви стојите око мене скупа, {{стих|560}}
Све ту соко један до другога, 
Само нема међ вама једнога, 
Очи вам се грозни суза пуне, 
Оне веле: Арса нама труне, 
Ох без збогом и без опроштаја {{стих|565}}
Он се од нас сирома утаја, 
Лоша срећа нама га отрже 
Па у црну земљицу га врже, 
И верноме не остави другу 
Ништа друго до на срцу тугу, {{стих|570}}
Туга јадна само мучи груди, 
Алʼ не може мртве да пробуди. 
Зато, браћо, будимо весели, 
Благо оном ком се дан још бели! 
Гробница је кућица опака, {{стих|575}}
Зато мртвим буди земља лака.

Ао Симо, чу ли, драги Симо, 
Зар са сузамʼ да се опростимо? 
Та заједно дане смо провели, 
Па бијасмо свакада весели, {{стих|580}}
Истина је, грдне су нам бриге 
Задавале те проклете књиге, 
Алʼ кад књига понајвише тишта, 
Латисмо се красна шуровишта, 
Или чамац лагани узесмо {{стих|585}}
Па сʼ на Дунав ладни навезосмо, 
Свукосмо се па за часак тили 
Поскакасмо у водицу чили, 
Опружисмо ногу и мишицу, 
Пресекосмо воду и матицу, {{стих|590}}
Испливасмо преко на обалу, 
Па зачесмо ону дивну шалу, 
Час скакасмо скока јуначкога, 
Час трчасмо што поднела нога, 
Час Дунаву до на дно ронисмо {{стих|595}}
И у шаци песка износисмо. 
Играсмо се тако без престанка, 
Без престанка док трајало данка, 
Па кад беше сунце веће село 
И дан лице посакрио бело, {{стих|600}}
Ми у чамац — па све певајући 
Отидосмо утруђени кући. 
Дивна труда, ох велике сласти! 
И спомен ће њиов слатко пасти, 
Како сада тако и свакада, {{стих|605}}
Симо, брате, збогом остај сада!

О Јулије, чу ли, драги брате, 
Кадикада ја сʼ ражљути на те, 
Плану на те кâно огањ живи, 
А мој брате, за то ме не криви; {{стих|610}}
Та и оно ведро небо горе, 
Тако увек остати не море, 
И оно се за часак навуче,
Бура дуне, громови зауче, 
Да помислиш свијет се распаде, {{стих|615}}
Алʼ замало — па свега нестаде, 
Гром умукне, небо се разгали, 
Па се уци пређашњојзи смеје, 
Сунце гране, па грејат навали, 
Те још лепше него пређе греје. {{стих|620}}
Тако сʼ моја мирила љутина, 
И прва се враћала тишина, 
Зачас оде цела луда врева, 
Брат на брата опет се осмева, 
Па што било, то и битисало, {{стих|625}}
Ни на ум нам више није пало, 
Обојица дивно помирени, 
Латисмо се горе и зелени, 
Пограбисмо пушке, те о рамо, 
Па се вери и тамо и амо; {{стих|630}}
Боже мили, да лʼ веће милине, 
Да ли има што на свету слађе 
Негʼ са пушком одат по планине, 
Па уморан сести у залађе, 
У залађе крај каквога врела, {{стих|635}}
Ту отрти тешки зној са чела, 
Латити се беле погачице, 
Присмочити каке печенице, 
Повратити срце гладно, трудно, 
Воде ладне напојити жудно; {{стих|640}}
Воду пијеш, а врело жубори, 
А над тобом липа мирисава, 
А славуји свуд поју по гори, 
А крај тебе цветићи и трава! 
Цвеће љупко ми смо млади брали, {{стих|645}}
Песме славља убаве слушали, 
Цвеће лежи у артији суво, 
Песме славља ветар је одувô, 
Алʼ ми ћемо као што смо били 
Један другом свагда бити мили. {{стих|650}}
 
Глете, браћо, кроз прозора само, 
Како месец дивно сјаје амо, 
Амо сјаје, на нас погледује, 
Познаницимʼ својим се радује, 
Ајдʼмо на двор, ох ајдемо тамо, {{стих|655}}
Јоште једном да га сʼ нагледамо.

Колико смо спрама месечине 
Тако, браћо, ми стајали пута, 
Сећали се прелепе старине, 
Проклињали сад времена љута, {{стих|660}}
Па се клели ноћом и тишином, 
Клели, браћо, Богом и истином, 
Ударити тешкој маглуштини, 
Маглуштини, тешкој облачини, 
Ударити оној страшној ноћи, {{стих|665}}
Та лудилу и клетојзи злоћи, 
Па пробудит ону српску зору 
Зору ону, онај данак бели, 
У дивноме тако разговору 
До по ноћи често смо провели, {{стих|670}}
Онда дому сваки, и ја своме, 
Још се моли Богу истиноме 
Да што пређе оде ноћна тама, 
Да што пре се посастанем с вама, 
Браћо мила, тако сʼ моли тада, {{стих|675}}
Алʼ би тео ја друкчије сада, 
Сада мени било би милије 
Да се данак укаже доцније, 
Да са вама могу дуже бити, 
Јер кад сване, морам одлазити. {{стих|680}}
 
Али веће учестали петли, 
Ето веће де се зора светли, 
Дан се бели на истоку спрема, 
Мене станка више овде нема. 
Одо, браћо, збогом мени сада, {{стих|685}}
Збогом, браћо, можда за свакада! 
Сећајте се мене, друга свога, 
Сећајте се красна доба тога, 
Ох заклетве оне дивне, свете, 
Браћо мила, заборавит нете, {{стих|690}}
Ње сʼ сећајте увек и свакада, 
Мене млада само кадикада, 
Само онда кад чашу узмете, 
Па весели до дна испијете, 
Тада само, тада веселога {{стих|695}}
Сетите се, браћо, друга свога, 
Кажʼте само макар у памети: 
Млогу лʼ с нама он осуши клети! 
То је доста, ја не тражим више, — 
Збогом, браћо, мила и сувише, {{стих|700}}
Били живи, весели и здрави 
Никада вас ја не заборави. 

(1844, јан.)
}}&lt;/center&gt;

{{Википедија|Ђачки растанак}}

=== Извори ===
* ''Песме Бранка Радичевића I.'', У Бечу у јерменскоме намастиру, 1847.

{{ЈВ-аутор|Бранко Радичевић|1853}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Бранко Радичевић]]</text>
      <sha1>rutftu2nnxabru480q24rkhysh59iqt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145468</id>
      <parentid>145467</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:15:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145468</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37326" sha1="lqc0fw8284erwfyly8ueu4cczafvvgl" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ђачки растанак
| одељак=
| аутор= Бранко Радичевић
| година= 1847
| белешке=
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
Неси, бреже, чудо ти за око, 
Не дижеш се до неба високо, 
Неси гора умилнога латка, 
Кад ко шеће да је шетња слатка, 
Ни се вода са камена слива, {{стих|5}}
Кад ко легне да слађе почива, 
А ко тражи за весеље цвеће — 
Заман тражи, ту га наћи неће. 
Неколико овде је дрвета, 
Алʼ де расту, то су места света, {{стих|10}}
Њи је тужно посадило доба, 
Свако сʼ вије више једног гроба, 
По гробови трава обилата, 
На декоме цвећа умиљата, 
Ко зна кога гроб овај покрива, {{стих|15}}  
Можда цветак ту какав почива, 
Па је цвеће поитило амо 
Да се самцит братац не би тешкô, 
Веће мирно у гробници лешкô. 
Спавај, брате, ту санак слађани, {{стих|20}} 
Кити, цвеће, гроб њему лађани, 
Та све му је можда овог света 
Уграбила ова рака клета, 
Та од свију његови милина 
Сада њему остала једина, {{стих|25}} 
Све нестало, све га је издало, 
Ти једино верно му остало, 
Млого тео, млого започео, 
Час умрли њега је помео, 
Место данка спустила се тама, {{стих|30}}
Место славе тебе има сама, 
Ти си понос, ти си цела дика, 
Ти му слава можда свеколика. 
А ти, брате, крока веселога, 
Кад туд минеш, де сети се тога, {{стих|35}}
Па уздани, па сузицу проли, 
Цвет не дирај, веће ајде доли, 
Не кидај га, тако тʼ бога, брате, 
Друго цвеће тамо цвати за те, 
Ајдʼ ти тамо, а ја ћу онамо {{стих|40}}
Де без цвећа трава расте само, 
Без дрвета, без икаква жбуна — 
Два, три крока — ето мене туна.

Ведро небо онде нада мноме, 
Брдо травно овде пода мноме, {{стих|45}}
Околине око мене миле, 
Да ништа се несте промениле! 
Ја ту стојим, око душе моје 
Слатки часи умиљато сʼ роје, 
Око пламти, срце јаче бије — {{стих|50}}
Који часак да споменем прије?! 
Кратко је доба, ето иде вече, 
Злаћано сунашце већ западу тече, 
Тавна ће нојца скоро овде бити, 
Па ће ми драго све тамом обвити. {{стих|55}}
О стани сунце, стани, не заоди, 
Бела дана собом не одводи, 
Да погледим сва местанца редом 
Још једанпут млађаним погледом, 
Часе млоге дено своји лета {{стих|60}}
Кâ у рају весело прошета.
 
Ој Карловци, место моје драго, 
Кô детенце дошао сам амо, 
Игра беше једино ми благо, 
Слатко зва ја мед и смокву само. {{стих|65}}
Дете мало — голушаво тиче, 
Дође тиче па се ту навиче, 
Овде, овде, де криоце мало 
Први пут је сретно огледало, 
Из почетка од гране до гране, {{стих|70}}
Од дрвета једног до другога, 
Док је смело сетити се стране, 
Сетити се неба високога, 
Док је могло крила своја лака 
Небу дићи тамо под облака. {{стих|75}}
Под небо се дигô тић и сада, 
Алʼ весео није кô некада, 
Гледа доле, реку, врело, луга, 
Дрва, жбуне, горе и врлети, 
Па му сʼ чине до толико друга, {{стих|80}} 
До толико успомена свети, 
С кима дане прелепо пробави, 
Па и сада мора да остави. 
Тешко му се, тешко раставити, 
Али шта ће када мора бити, {{стих|85}} 
За њи срце њему младо туче, 
Али нешто на далеко вуче, 
Он не може више одолети, 
Па се вине и у свет полети. 
Ој Карловци, лепо лʼ живе туде, {{стих|90}}
Алʼ што мора бити нека буде, 
Та и мене нешто даље вуче, 
Ево пружам свога раја кључе. 
Па када би имô каку жељу, 
Једну бʼ имô само али вељу, {{стих|85}}
Кад би тако смањао се туди 
Да те могу притиснут на груди, 
Та на груди и на своја уста, 
Ох жељице, ала си ми пуста! — 
Лака песмо, оди у помоћ, {{стих|90}}
Јера оно већ је близу ноћ, 
Де пригрли песмо, моја снаго, 
Па ижљуби све мило и драго!

Сунце јарко, та колико реда 
Тако тебе ја седати гледа, {{стих|95}}
Гледа твоје големе красоте 
Пун радости и веље милоте, 
Гледа тамо па мисли назада, 
Како красно бијаше некада, 
Осети се српске царевине, {{стих|100}}
Српске славе, српске госпоштине, 
Осети се последњега доба, 
Та краснога на Косову гроба. 
Збогом, сунце, на западу јасно, 
Алʼ за гору заилазиш красно, {{стих|105}}
Тако красно и у таке славе 
Јуначке су тада пале главе, 
Угледô се један на другога, 
Попадао један код другога, 
Та рад оне красне домовине {{стих|110}}
Не жалио нико да погине. 
Ти већ зађе, небо је црвено, 
Као да је крвљу обливено, 
Ао сунце, као небо ово 
Тако беше црвено Косово, {{стих|115}}
Од србињски тешки палошина 
Крв сʼ отвори кâ морска пучина, 
Дивно ли је тада Србаљ био, 
Дивно лʼ сваки главу заменио, 
Дивну лʼ крвцу злотворску пролио, {{стих|120}}
У њој данак дивно утопио. 
Ој сунашце жића мог убаво! 
Када зађеш, о зађи крваво, 
Сред копаља, звеке и мачева, 
Зађʼ за гору душмански лешева, {{стих|125}}
Кô што онда тим јунаком зађе — 
Та шта море јоште бити слађе! 

Сунце зађе, а спушта се тама, 
На небу је вечерњача сама, 
Небо ведро, а река се чиста {{стих|130}}
Тамо-амо у пругама блиста, 
Ој Дунаво, о ти реко силна, 
Ала си умилна! 
Колико сам пута превесео 
Са друговимʼ у лађицу сео, {{стих|135}}
Заватио веслом и десницом, 
Отиснуо сʼ водом и матицом, 
Ни се буре ни громовне буке 
Поплашиле поуздане руке, 
Кад гром рикну, када муња севну, {{стих|140}} 
Тада млађан понајслађе певну, 
Север дува, водом пољуљива, 
Вода бурна у чун запљускива, 
Вал за валом у часак нагрну, 
Лати чамац па га и преврну, {{стих|145}}
Све у воду — ао красне муке! 
Шчекасмо се на ноге и руке, 
Па за часак ето браћа луда 
Догрцаше до брега и пруда. 
Млого ли се тако кадикада {{стих|150}}
У се глава поуздала млада, 
Тело чило, а умешна рука, 
Сретно сам се ја увек извукâ, 
Ја сам теби младо тело предô 
Кâно оцу своме што би чедо, {{стих|155}}
Јер да теде, могаше ме једном 
Руком својом задржати ледном, 
Та кад оно у води неука 
Доватила та самртна мука, 
Кад се вода нада мноме склопи, {{стих|160}}
Ој Дунаво, ти ме не утопи, 
Ти ме диже, привати обала, 
Зато теби до небеса фала, 
Реко онда па ћу и свакада, 
Али збогом остај мени сада! {{стих|165}}
Виногради, збогом умиљати, 
Збогом грожђе, нећу те ја брати, 
Ао бербо, тебе жалим клету, 
Та шта лепше од тебе на свету? 
Ко тебека никад не видео, {{стих|170}}
Шта је јоште сиротан видео? 
Ао брацо, амо у то доба 
Дођи, види, чуј, па ајдʼ у гроба. 
Зора зори, све поустајало, 
Па сʼ уз брдо весело нагнало, {{стих|175}}
Свирац свира, пушке попуцују, 
Моме поју, момци подвикују, 
Јоште мало, ето винограда, 
Гледај сада убавога рада: 
Бери, носи, час доле, час горе, {{стих|180}}
Момци кликћу, а песме се оре, 
„Живо, живо!” један другог кори, 
Живо сʼ ради, алʼ нико сʼ не мори, 
Гледни само после ује сваке, 
Гледни, брате, оне ноге лаке, {{стих|185}}
Та тек што се свирац чује, 
Већ у колу сʼ поскакује, 
Коло, коло, свирац свира, 
Нога земљу не додира, 
„Ситно, брате, ијујују!” {{стих|190}}
Момци чили подвикују: 
„Свирац свира, 
Не да мира, 
А још више девојчице, 
Њине очи и ножице, {{стих|195}}
Деде, брате, ијујуј! 
Де поскочи, не лудуј, 
Ко би јако момак био 
Па се не би помамио! 
Ао селе босонога, {{стих|200}}
Зла ти маја дозлабога, 
Не дала ти чарапица 
Ни лагани папучица, 
Да учиниш клепа-клапа — 
За тобоме, душо, скапа. {{стих|205}}
Охо, селе, вита стаса, 
Држʼсе браци око паса, 
Коловођа колом вија, 
Коло лети, зној пробија, 
Алʼ у твоји недри туце {{стих|215}}
Окле снега до две груде? 
Чудо, селе, дивно чудо, 
Ала би се млађан грудô!” 
Коло, коло, наша дика, 
Пушка пуца: цика, цика! {{стих|220}}
Па све тако пуцај, бери, 
Певај, играј до вечери, 
А кад сунце веће седа, 
Бесна момчад још се не да, 
Иде кући, подвикује, {{стих|225}}
Пуни пушке, попуцује, 
Свирац свира, мома поје: 
„Коловођа, злато моје!” 
Па у крчму, те до зоре,
Коло игра, песме сʼ оре, {{стих|230}}
А у зору сʼ зајухуче, 
Удри опет кâ и јуче. 
Збогом, песме, збогом, коло, 
Збогом, момци, наоколо, 
Збогом, кито мома млади, {{стих|235}}
Збогом, грожђе, збогом, виногради!

Збогом, горе, места моја слатка, 
Пуна липа и дебела латка, 
Пуна тица, пуна јагодица, 
Јагодица, прелепа ђурђица; {{стих|240}}
Збогом, доле, збогом мирисаве 
Пуне оне љубице убаве; 
Збогом и ви по њима извори, 
Веља сласти када жеца мори; 
Збогом остај, убаво Белило, {{стих|235}}
Ти ми беше увек место мило, 
Свуд по теби деклице танане, 
Свака од њи лака кâно лане, 
Лица бела па мало румена, 
Сукња борна дивно придевена, {{стих|240}}
Сунце сјаје са небеса златно, 
Моме шећу па ми беле платно, 
Сунце сјаје, лице одсјајује, 
Сукња сʼ дигла, нона провирује, 
Ао лишце, ао ноно бела, {{стих|245}}
Кога не би ти овде занела? 
Сунце јарко, јаче сјати нагни, 
Па им лице, па им ноне смагни.

Сунце јарко зашло већ одавна, 
Очо данак, дошла нојца тавна, {{стих|250}}
Моме платно давно покупиле, 
Па сʼ одавде мене изгубиле, 
Све ми мило нојца расплашила, 
Што не могла, у таму завила, 
Нигде трага од дана бијела,  {{стих|255}}
Црна нојца сасвим преотела. 
Алʼ опета чини се менека 
Као бела да зорица зори, 
Тице поју, горе стоји јека, 
А крај мене поточић жубори; {{стих|260}}
Ја се шетам, дружина са мноме, 
Ми идемо Стражилову томе, 
Под ногама она росна трава, 
А са стране брда мирисава, 
А овде се поток пошалио {{стих|265}}
Па нам пута младим препречио, 
Преко њега скачемо лагани, 
И ево нас на другојзи страни, 
А одавде све још убавије: 
Како само долина се вије, {{стих|270}}
Како гора подигла се густа, 
А по гори све та липа пуста, 
Липа цвета, цветићи миришу, 
А уз мирис ветрићи уздишу, 
А уз ветрић коси покликују, {{стих|275}} 
Уз косове браћа подвикују: 
„Ао данче, ала си ми бео! 
Још би дуго гледати те тео, 
Алʼ кад ми се веће смрћи мора, 
Нек се смркне измеђ ови гора, {{стих|280}}
Ту нек ми се ладна копа рака, 
Ту ће мене земља бити лака.” 
Па потрчи бистроме извору, 
Па довати ту липову кору, 
Па се напиј водице лађане, {{стих|285}}
Па убрзај те ноге лагане, 
Удри гором, по стењу се вери, 
Па јагоде, па цветиће бери. 
Збогом остај, красно Стражилово, 
Млоги те је у звездице ковô, {{стих|290}}
Млоги рече: „Ао рајска слико!” 
Алʼ кô ја те рад не имô нико.

Данка бела нестало већ давна, 
Све покрила она нојца тавна, 
Небеса су свуд звездица пуна, {{стих|295}}
Алʼ месеца јоште нема туна; 
Доцне данас он ће обасјати, 
Ја не могу на њʼга ту чекати, 
Срце младо јоште једном жели 
Са другови да се провесели. {{стих|300}}
 
Соба ниска, а доста и тесна, 
Око стола седи раја бесна, 
Радује се оном вину ледну, 
Па свећицу запалила једну: 
Гори свећа као да издише, {{стих|305}}
Алʼ де раја да запали више, 
Кад весела штоно год имаде, 
До парице све за вино даде?

Амо вина и у тога ћупа, 
Па ондака запевајмо скупа, {{стих|310}}
Па још песму дено Арапину 
Марко војске поби половину, 
Те задоби тог крвавог дана 
Седамдесет они тешки рана, 
Гледа царе ове ране љуте, {{стих|315}}
Па дукате повадио жуте, 
Па говори: „Ко излечи Марка, 
Ево њему иљада дуката!”
Сину дукат кâно сунце јарко, 
Плану Марко, па дукате вата: {{стих|310}}
„Вина амо, крчмарице драга!” 
Па замало од рана ни трага. 
Брже, браћо, чаше напунимо, 
Напунимо оног вина жарка, 
Куцнимо се па онда напимо {{стих|315}}
Та десници Краљевића Марка, 
Што удари силном Маџарину, 
Од бедра му отрже мачину, 
Сева мачу — Филип на две поле — 
Мач пролеће, па у камен доле, {{стих|320}}
Пуца камен, ватра иза њ сева, 
Марко гледа, брк му се осмева, 
Алʼ да јʼ камен винцем потекао, 
Би тад Марко богме закликтао. 
Кликни, брате, кô што чини соко, {{стих|325}}
Испи чашу да тʼ засузи око, 
Ох тако се за Марком јадује, 
Таком сузом он се оплакује. 
Умре Марко, њега нам нестаде, 
Али ништа, бар винца остаде, {{стих|330}}
Јер да јʼ Марко још живео дуже, 
Све би винце попио нам, друже. 
Та знаће се Марко убојица, 
Убојица, љута пијаница, 
Докле мачи, докле чаше звече, {{стих|335}}
Докле сунца, докле винца тече.
 
Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, —
Удри, побро, у сићане жице, 
Данас има, а сутра нас нема, 
Ајдʼ у коло, ко ће ту да дрема? {{стих|340}}
Он у среди у тамбуру бије, 
А коло се око њега вије, 
Ао брацо, ао тамбурице, 
Удри жешће у те ситне жице, 
Ситне жице — ситнији кораци, {{стих|345}}
Нек се знаде кад играју ђаци! 
Ој ви српски витезови, 
Ви змајеви, соколови, 
Та има вас на иљаде, 
Алʼ бројити немам каде, {{стих|350}}
Та кад би вас све бројио, 
Кад би јадан винца пио! 
Ој Шубићу, 
Јуранићу, 
Турске главе {{стих|355}}
Беу траве, 
Мачи ваши бритка коса, 
Крвца ваша беше роса, 
Роса росну, јавор сʼ диже, 
Певац иза њ гусле здеља, {{стих|360}}
Па бугари што сте били, 
Што лʼ десницом починили, 
Дела ваша сунцу равна 
Неће скрити нојца тавна. 
Ноћи, ноћи, тавна ноћи — {{стих|365}}
Ко би Србу у помоћи? 
Ој Чупићу, љута гујо, 
Ој Ћурчијо, мрки вујо,
Ао Луко, 
Турска муко, {{стих|370}}
Ао Петре, 
Плаи ветре, 
Што довати турско море 
Па о српске разби горе! 
Ој Поцерче, ој Милошу, {{стих|375}} 
Наш соколе, славо мила, 
Алʼ на славу Турком лошу, 
Јер им сломи пуста крила, 
Сруши Дрини у дубину 
Ону страшну орлушину: {{стих|380}}
Ви звездице нашег неба, 
Што сијасте кô што треба, 
Звезде трепте, звезде сјају, 
Али данка још не дају, 
Ђорђе дође, сунце грану, {{стих|385}}
А Србији дан освану. 
Коло, коло 
Наоколо, 
Виловито, 
Плаовито, {{стих|390}}
Наплетено, 
Навезено, 
Окићено, 
Зачињено, 
Брже, браћо, амо, амо {{стих|395}}
Да се скупа поиграмо. 
Србијанче, огњу живи, 
Ко се тебе још не диви! 
Рваћане, не од лане 
Одувек си ти без мане! {{стих|400}}
Ој Босанче, стара славо, 
Тврдо срце, тврда главо, 
Тврд си као кремен камен, 
Де станује живи пламен! 
Ао Еро, тврда веро, {{стих|405}}
Ко је тебе јоште терô? 
Ти си кано итра муња 
Што никада не покуња. 
Ао Сремче, гујо љута, 
Сваки јунак по сто пута! {{стих|410}}
Црногорче, царе мали, 
Ко те овде још не фали? 
Мачем бијеш, мачем сечеш, 
Мачем себи благо течеш, 
Благо турска глава сува, {{стих|415}}
Кроз њу ветар горски дува. 
Ој соколе далматинче, 
Дивна мора дивни синче! 
Ој ти красни Дубровчане, 
Наш и данас бели дане, {{стих|420}}
Та са песме из старине 
Пуне славе и милине! 
Ој Славонче танани! 
Банаћане лагани! 
Ој Бачвани, здраво, здраво, {{стих|425}}
Ко јʼ у песми већи ђаво! 
И ви други дуж Дунава, 
И ви други де је Драва, 
И сви други тамо-амо, 
Амо да се поиграмо! {{стих|430}}
Ватите се кола тога, 
Од вишњег је оно Бога: 
Руком држи братац брата, 
Близу срца њега вата, 
Свирац свира, {{стих|435}}
Срце дира, 
Рука сʼ диже на посао, 
Да лʼ ће коме бити жао? 
Нога лупа, диже пра, 
Наоколо свуда стра. {{стих|440}}
Нога лака, срце здраво, 
Коло лети, коло ђаво, 
Поскочица ђаволица, 
Што је тела, то и смела, 
Алʼ је жеца одолела. {{стих|445}}
Ој ти секо 
Кâно млеко 
Белолика, 
Кâно винце руменика, 
Кâно паун поносита, {{стих|450}} 
Кâно јела, селе вита, 
Амо брже па наточи, 
Да ти браца боље скочи, 
Амо, селе, а за Бога, 
Видиш е сам изнемогâ, {{стих|455}}
Тако, злато, тако, тако, 
Сад је коло играт лако, 
Амо, чедо милооко, 
Дај да тʼ љубне браца око. 
Она бежи — за њом сʼ вини, {{стих|460}}
Љубни, брате, пипни, штини, 
Така игра, шала така 
Таман, брате, за јунака! 
Ајдук Вељко зна љубити, 
Алʼ и сабљом дивно бити, {{стих|465}}
Ајдук Вељко љути вуја, 
Турци стадо јагањаца, 
Ајдук Вељко кâ олуја 
Кад у јесен из кланаца 
Свати лишће то по гори, {{стих|470}}
Па обори, 
Крши грање, па силена 
Чупа раста из корена — 
Сече Вељко и натиче, 
Гони, стиже што измиче, {{стих|475}}
Сече аге посред паса — 
„Ала, Ала!” оде с гласа, 
Ломи коње и јунаке, 
Чини јаде свакојаке, 
Кушља тлачи, сабља сева, {{стих|480}}
Кликће Вељко, Туре зева, 
О тле чалма, о тле глава, 
Алʼ под небо српска слава! 
Ведро небо на високо, 
Равно поље на широко, {{стих|485}}
А на пољу два окола, 
Средом гледни сина гола, 
Татарин је — ватра жива — 
Прети мачем па дозива: 
„Ој Угрине, курво, амо, {{стих|490}}
Амо да се огледамо!” 
Угри гледе сви у траву, 
Јакшић горе диже главу, 
Вата штита гвоздена, 
Вата мача пламена, {{стих|495}}
Лако врда, маше лако, 
Али бије врло јако, 
Сада звекну, сада ману, 
Сада севну, сада плану, 
Доле паде Татарин, {{стих|500}}
Погуби га Србљанин! 
Плао коло, тече зној, 
Де још мало, брате мој! 
Мало цупни, 
Мало лупни, {{стих|505}}
Да се тресе цео дом, 
Оком севни, 
Грлом певни, 
Као муња, као гром — 
Стреле, копља, бојни мачи, {{стих|510}}
Јунак бије, а коњ тлачи, 
Звека, 
Јека, 
Вриска, 
Писка, {{стих|510}}
Гором, долом, јунак врви, 
Гора, дола, сва у крви. 
Све од мора Јадранскога 
И од града тог Белога, 
Све од оног Дренопоља {{стих|515}}
Што сʼ отеже мору Црну, 
Све то Душан себи згрну, 
То учини Божа воља, 
Душан, Душан, бујна река, 
Србин јунак па до века! {{стих|520}}
Ао века, 
Млада века, 
Сад на коњу, сада пешке, 
Сад код Јаше, сад код сешке, 
Сад при чаши, сад у колу — {{стих|525}}
Гледај, Боже, браћу голу! 
Голи брацо, што си стао, 
Ваљда неси већ сустао, 
Цупни, скочи, 
Ситно крочи, {{стих|530}}
Па заведи, 
Па проведи, 
Опа цупа, 
Па на ћупа! 
Алʼ ти сʼ, брате, светле очи, {{стих|535}}
Али ништа, само точи, 
Кака чаша така срећа, 
Дајде ону, та је већа, 
Још и у ту винца ледна, 
Мени треба јоште једна — {{стих|540}}
Браћо мила, здраво, здраво! 
Ја сам други кнеже Павô: 
Павô беше соко сиви, 
Чудио се сваки живи, 
Е он шчепа Туре устимʼ, {{стих|545}}
А два друга рукамʼ пустим, 
Па заигра по мртваци 
Као муња по облаци; 
Ја у руци једној чашу, 
А у другој — опет чашу, {{стих|550}}
У устима песмицу, 
Вама, браћо, здравицу, 
По винскима капљицама 
Играм весô међу вама, 
Браћо мила, здраво, здраво! {{стих|555}}
Вина доста, то је право, 
И момицу белу, једру, 
И пламени мач о бедру.

Оде коло, оде цела лупа, 
Ви стојите око мене скупа, {{стих|560}}
Све ту соко један до другога, 
Само нема међ вама једнога, 
Очи вам се грозни суза пуне, 
Оне веле: Арса нама труне, 
Ох без збогом и без опроштаја {{стих|565}}
Он се од нас сирома утаја, 
Лоша срећа нама га отрже 
Па у црну земљицу га врже, 
И верноме не остави другу 
Ништа друго до на срцу тугу, {{стих|570}}
Туга јадна само мучи груди, 
Алʼ не може мртве да пробуди. 
Зато, браћо, будимо весели, 
Благо оном ком се дан још бели! 
Гробница је кућица опака, {{стих|575}}
Зато мртвим буди земља лака.

Ао Симо, чу ли, драги Симо, 
Зар са сузамʼ да се опростимо? 
Та заједно дане смо провели, 
Па бијасмо свакада весели, {{стих|580}}
Истина је, грдне су нам бриге 
Задавале те проклете књиге, 
Алʼ кад књига понајвише тишта, 
Латисмо се красна шуровишта, 
Или чамац лагани узесмо {{стих|585}}
Па сʼ на Дунав ладни навезосмо, 
Свукосмо се па за часак тили 
Поскакасмо у водицу чили, 
Опружисмо ногу и мишицу, 
Пресекосмо воду и матицу, {{стих|590}}
Испливасмо преко на обалу, 
Па зачесмо ону дивну шалу, 
Час скакасмо скока јуначкога, 
Час трчасмо што поднела нога, 
Час Дунаву до на дно ронисмо {{стих|595}}
И у шаци песка износисмо. 
Играсмо се тако без престанка, 
Без престанка док трајало данка, 
Па кад беше сунце веће село 
И дан лице посакрио бело, {{стих|600}}
Ми у чамац — па све певајући 
Отидосмо утруђени кући. 
Дивна труда, ох велике сласти! 
И спомен ће њиов слатко пасти, 
Како сада тако и свакада, {{стих|605}}
Симо, брате, збогом остај сада!

О Јулије, чу ли, драги брате, 
Кадикада ја сʼ ражљути на те, 
Плану на те кâно огањ живи, 
А мој брате, за то ме не криви; {{стих|610}}
Та и оно ведро небо горе, 
Тако увек остати не море, 
И оно се за часак навуче,
Бура дуне, громови зауче, 
Да помислиш свијет се распаде, {{стих|615}}
Алʼ замало — па свега нестаде, 
Гром умукне, небо се разгали, 
Па се уци пређашњојзи смеје, 
Сунце гране, па грејат навали, 
Те још лепше него пређе греје. {{стих|620}}
Тако сʼ моја мирила љутина, 
И прва се враћала тишина, 
Зачас оде цела луда врева, 
Брат на брата опет се осмева, 
Па што било, то и битисало, {{стих|625}}
Ни на ум нам више није пало, 
Обојица дивно помирени, 
Латисмо се горе и зелени, 
Пограбисмо пушке, те о рамо, 
Па се вери и тамо и амо; {{стих|630}}
Боже мили, да лʼ веће милине, 
Да ли има што на свету слађе 
Негʼ са пушком одат по планине, 
Па уморан сести у залађе, 
У залађе крај каквога врела, {{стих|635}}
Ту отрти тешки зној са чела, 
Латити се беле погачице, 
Присмочити каке печенице, 
Повратити срце гладно, трудно, 
Воде ладне напојити жудно; {{стих|640}}
Воду пијеш, а врело жубори, 
А над тобом липа мирисава, 
А славуји свуд поју по гори, 
А крај тебе цветићи и трава! 
Цвеће љупко ми смо млади брали, {{стих|645}}
Песме славља убаве слушали, 
Цвеће лежи у артији суво, 
Песме славља ветар је одувô, 
Алʼ ми ћемо као што смо били 
Један другом свагда бити мили. {{стих|650}}
 
Глете, браћо, кроз прозора само, 
Како месец дивно сјаје амо, 
Амо сјаје, на нас погледује, 
Познаницимʼ својим се радује, 
Ајдʼмо на двор, ох ајдемо тамо, {{стих|655}}
Јоште једном да га сʼ нагледамо.

Колико смо спрама месечине 
Тако, браћо, ми стајали пута, 
Сећали се прелепе старине, 
Проклињали сад времена љута, {{стих|660}}
Па се клели ноћом и тишином, 
Клели, браћо, Богом и истином, 
Ударити тешкој маглуштини, 
Маглуштини, тешкој облачини, 
Ударити оној страшној ноћи, {{стих|665}}
Та лудилу и клетојзи злоћи, 
Па пробудит ону српску зору 
Зору ону, онај данак бели, 
У дивноме тако разговору 
До по ноћи често смо провели, {{стих|670}}
Онда дому сваки, и ја своме, 
Још се моли Богу истиноме 
Да што пређе оде ноћна тама, 
Да што пре се посастанем с вама, 
Браћо мила, тако сʼ моли тада, {{стих|675}}
Алʼ би тео ја друкчије сада, 
Сада мени било би милије 
Да се данак укаже доцније, 
Да са вама могу дуже бити, 
Јер кад сване, морам одлазити. {{стих|680}}
 
Али веће учестали петли, 
Ето веће де се зора светли, 
Дан се бели на истоку спрема, 
Мене станка више овде нема. 
Одо, браћо, збогом мени сада, {{стих|685}}
Збогом, браћо, можда за свакада! 
Сећајте се мене, друга свога, 
Сећајте се красна доба тога, 
Ох заклетве оне дивне, свете, 
Браћо мила, заборавит нете, {{стих|690}}
Ње сʼ сећајте увек и свакада, 
Мене млада само кадикада, 
Само онда кад чашу узмете, 
Па весели до дна испијете, 
Тада само, тада веселога {{стих|695}}
Сетите се, браћо, друга свога, 
Кажʼте само макар у памети: 
Млогу лʼ с нама он осуши клети! 
То је доста, ја не тражим више, — 
Збогом, браћо, мила и сувише, {{стих|700}}
Били живи, весели и здрави 
Никада вас ја не заборави. 

(1844, јан.)
}}&lt;/center&gt;

{{Википедија|Ђачки растанак}}

=== Извори ===
* ''Песме Бранка Радичевића I.'', У Бечу у јерменскоме намастиру, 1847.

{{ЈВ-аутор|Бранко Радичевић|1853}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Бранко Радичевић]]</text>
      <sha1>lqc0fw8284erwfyly8ueu4cczafvvgl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јелисавета</title>
    <ns>0</ns>
    <id>20503</id>
    <revision>
      <id>145481</id>
      <parentid>73442</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:28:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145481</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2360" sha1="0ladazeqisqdlgheaqmsxeoxgqrrv0y" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=[[Јелисавета/Први део|Први део]]
| наслов=Јелисавета - Књегиња црногорска - Драма у пет делова
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| преводилац=
| белешке=
}}


*[[Јелисавета/Први део|Први део]]
*[[Јелисавета/Други део|Други део]]
*''[[Јелисавета/Трећи део|Трећи део]]''
*[[Јелисавета/Четврти део|Четврти део]]
*[[Јелисавета/Пети део|Пети део]]


==== ЛИЦА ==== 

ЋУРЂЕ ЦРНОЈЕВИЋ, кнез Црне Горе 

ВАВИЛА, владика црногорски 

СТАНИША ЦРНОЈЕВИЋ, брат кнежев 

РАДОШ ОРЛОВИЋ, сердар 

ШУЛОВИЋ, сердар 

МИЋИЋ, сердар 

ЂУРАШКО, капетан 

ВУКСАН, капетан 

БОГДАН ОРЛОВИЋ 

БОГДАН ОРЛОВИЋ браћа, капетани 

СТАНОЈЛО ШУЛОВИЋ, капетан 

АРСЛАН ПАША, вођа турске војске 

АРНАУТ ВЕШАН [Осман] 

ЈЕЛИСАВЕТА, кнегиња црногорска 

МИРА, кћи Радошева, а вереница Станишина 

МИЛКА, њена другарица 

МАРТА, жена Ђурашкова 

ЛЕОНАРДО, посланик венецијански 

ОМЕР, слуга Арслан-пашин 

Први, други, трећи, четврти и пети ЦРНОГОРАЦ 

Први, други, трећи, четврти и пети СЕРДАР 

ЈЕДАН РАЊЕН ПЕРЈАНИК 

ТУРЦИ у табору 

ЦРНОГОРЦИ НА СТРАЖИ 

ЦРНОГОРСКЕ ЧЕТЕ 

СЕРДАРИ, ВОЈВОДЕ И КАПЕТАНИ 

ИВАН, синчић Ђурашков 

[ВУЈО, перјаник] 


Збива се у Црној Гори.


== Извори ==
* Антологија српске књижевности [http://www.ask.rs/ASK_SR_PregledPoPeriodu.aspx]

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}

[[Категорија:Ђура Јакшић]]
[[Категорија:Драме Ђуре Јакшића]]
[[Категорија:Јелисавета]]</text>
      <sha1>0ladazeqisqdlgheaqmsxeoxgqrrv0y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Станоје Главаш</title>
    <ns>0</ns>
    <id>21421</id>
    <revision>
      <id>145483</id>
      <parentid>58294</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:29:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извори */</comment>
      <origin>145483</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1843" sha1="fzdwhbbbdwx5pnyyij4h6v5sa4toea9" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=[[Станоје Главаш/Први акт|Први акт]]
| наслов=Станоје Главаш
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| преводилац=
| белешке=
}}


*[[Станоје Главаш/Први акт|Први акт]]
*[[Станоје Главаш/Други акт|Други акт]]
*[[Станоје Главаш/Трећи акт|Трећи акт]]
*[[Станоје Главаш/Четврти акт|Четврти акт]]
*[[Станоје Главаш/Пети акт|Пети акт]]


==== ЛИЦА ==== 

ГЛАВАШ СТАНОЈЕ, бивши војвода 

СУЛЕЈМАН ПАША, везир београдски 

СТАНА, удовица војводе Ђукића 

СПАСЕНИЈА, кћи војводе Ђукића а пасторка Станина 

РАДАК, ИСАК, ВУК, Главашеви момци 


ХАСАН, муселим у Х. П. Паланци 

КОЛЕБАН, његов момак 

ЋЕРИМ, Турчин у Сулејман-пашиној служби 

ЈАЊА, скелеџија 

ПОРФИРИЈЕ, његов момак 

ЂЕНАДИЈЕ, СТОЈАН, АНА бегунци 


БОШКО, Станин син 

Први, други, трећи ТУРЧИН 

Један РУДНИЧАНИН 

Један ГРУЖАНИН 

Један СЕЉАК 

Гомила побуњених СЕЉАКА 

ХАЏИ ПРОДАН 


== Извори ==
* Антологија српске књижевности [http://www.ask.rs/ASK_SR_PregledPoPeriodu.aspx]

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}

[[Категорија:Ђура Јакшић]]
[[Категорија:Драме Ђуре Јакшића]]
[[Категорија:Станоје Главаш]]</text>
      <sha1>fzdwhbbbdwx5pnyyij4h6v5sa4toea9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Станоје Главаш</title>
    <ns>14</ns>
    <id>21422</id>
    <revision>
      <id>145482</id>
      <parentid>58472</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:29:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145482</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="154" sha1="d8eyc91mpyqj2r2u2eisws1mmvzogb6" xml:space="preserve">[[Категорија:Ђура Јакшић]]
[[Категорија:Драме Ђуре Јакшића]]
[[Категорија:Српскa драма]]</text>
      <sha1>d8eyc91mpyqj2r2u2eisws1mmvzogb6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Јелисавета</title>
    <ns>14</ns>
    <id>21428</id>
    <revision>
      <id>145478</id>
      <parentid>58473</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:26:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145478</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="154" sha1="d8eyc91mpyqj2r2u2eisws1mmvzogb6" xml:space="preserve">[[Категорија:Ђура Јакшић]]
[[Категорија:Драме Ђуре Јакшића]]
[[Категорија:Српскa драма]]</text>
      <sha1>d8eyc91mpyqj2r2u2eisws1mmvzogb6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сеоба Србаља</title>
    <ns>0</ns>
    <id>25189</id>
    <revision>
      <id>145480</id>
      <parentid>66247</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:27:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145480</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2187" sha1="srmfpvimmhqkss3arf7s3jeq8k0eguz" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=[[Сеоба Србаља/Први део|Први део]]
| наслов=Сеоба Србаља
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| преводилац=
| белешке=
}}

*[[Сеоба Србаља/Први део|Први део]]
*[[Сеоба Србаља/Други део|Други део]]
*[[Сеоба Србаља/Трећи део|Трећи део]]
*[[Сеоба Србаља/Четврти део|Четврти део]]
*[[Сеоба Србаља/Пети део|Пети део]]

&lt;center&gt;'''Историјска драма о пресељењу Срба из Бојке на Балкан, писана 1862(3) године, у десетерцу.'''&lt;/center&gt;

== ЛИЦA ==
'''ЉУБИШA''', први жупaн српски

'''ВЛAДИМИР''', њeгoв брaт 

'''ДРAГOШ''' 

'''БEЛУШ''' вojвoдe 

'''ВУК''' 

'''БЛAШКO''' 

'''ГOЛУБ''' пoглaвaри 

'''ПAУН''' 

'''РИМСКИ ПOСЛAНИК''' 

'''СВEЋEНИК''' 

'''ПРOРOК''' 

'''ПРВИ СТAРAЦ''' 

'''ДРУГИ СТAРAЦ''' 

'''ТРEЋИ СТAРAЦ'''

'''БOРКO''' 

'''ГAВРAН сeљaци''' 

'''ЖИВКО'''

'''OТAЦ БOРКOВ''' 

'''OТAЦ ГAВРAНOВ''' 

'''JEДAН БEГУНAЦ''' 

'''JEДAН ВOJНИК''' 

'''JEДAН РOБ СТAРAЦ''' 

'''БOСИЉКA''', кћи Дрaгoшeвa 

'''ПEРУНИКA''', њснa другaрицa 

'''СEНКA ЛAЛИНA''' 

'''МAТИ БOРКOВA'''

Стaрeшинe и пoглaвaри. Српски вojници и кoпљaници. Нaрoд. Жeнe и дeцa. Aвaрски вojници. Aвaрскo рoбљe.
 
Збивa сe oкo 640. гoдинe пoслe Христa.

==Извори==
[[File:Ђура Јакшић, Сеоба Србаља, 1883.jpg|thumb|центар|Дела Ђуре Јакшића, Сеоба Србаља, штампано у Краљевској српској државној штампарији, Београд, 1883. године.]]

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}
[[Категорија:Ђура Јакшић]]
[[Категорија:Драме Ђуре Јакшића]]</text>
      <sha1>srmfpvimmhqkss3arf7s3jeq8k0eguz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бура на мору</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60325</id>
    <revision>
      <id>145469</id>
      <parentid>140810</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:19:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145469</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6142" sha1="thj3mfasu05zfsuh8wimugvglctqxko" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Бура на мору
| одељак=
| аутор= Ђура Јакшић
| година= 1860
| белешке=
}}

&lt;center&gt;{{Поезија|
     Море је немо, пусто, големо —
Кô бледо чело вечитог гнева,
Што се у смрти тихо осмева.
Суморна леже пучина стара,
Да се у своме гробу одмара. {{стих|5}}
     ​Небо се смеши, звезде трепере —
Чисто га љубе, гладе и мазе,
Уљуљкују му тихе таласе,
А стари крвник тај бисер бере,
Што плаво небо на њега стере,  {{стих|10}}
Звездице сјајне грли, целива,
У небо гледа, о њему снива.
     ​Ал’ сад му лепе Данице нема —
Нестаде, оде, поноћ је зави —
Море се пени, љуља, крвави; {{стих|15}}
Кô варвар бесни, ком дрска рука
Харема бисер са груди счупа —
Распаљен бесом, не тугом, болом —
Већ чисто зверски, осветом голом,
Мач из корица крвав потеже, {{стих|20}}
Светом да тресе, коље и жеже.
     ​Једне по једне звездице нема…
Варвар се сили… бура се спрема.
     Сад грмну, пуче… љуља се море,
Потресоше се далеке горе. {{стих|25}}
С подмуклом жељом, крвавим умом
Облаци хује са грозним шумом.
Час видом сенка, што сврху гроба
Дрктајућ’ блуде у немо доба,
Час риком лава разљућенога, {{стих|30}}
Што оков тресе сужањства свога,
Ил’ као змија, што отров пљује —
Тако таласи на море стану —
Заљуљају се, рикну, заману,
И грозним хуком, смртним јауком {{стих|35}}
Разбијају се леденом руком.
     ​Па ко то ступа дрском слободом
У море сиње са лаким бродом?…
Блед је у лицу, буран кô море,
Крваве токе о крви зборе; {{стих|40}}
А што му груди вечито таје,
Један га мрачан поглед издаје,
Смрт онде лежи, пламен и тама,
Крв љуцку крије у зеницама.
Мале је пушке прикрио струком, {{стих|45}}
А крвав ханџар са десном руком…
     Је л’ ајдук?… јесте! А ко је оно,
Што му на срце пада смионо?
Харема сјајног понос и дика,
Најдражи бисер у безбожника. {{стих|50}}
     ​Па виде л’ она лепа и млада
Тучу громова, што с неба пада?
Осећа л’ ране на љубазнику,
Крваве пруге на бледом лику?
Чује л’ буру?… не чује! не зна! {{стих|55}}
У наручју му лежи несвесна…
     Са бледог чела свилене косе
По бледим грудма вихори носе;
А хладне капље таласа сланих
Враћају натраг живот успани. {{стих|60}}
     Сад види, слуша таласа рику
И тешку рану на љубазнику.
Тај поглед — поноћ, море и хука,
И врела крвца с младог хајдука
Душу јој кида, а срце пара, {{стих|65}}
И вечно тавне очи затвара…
     Бродари гледе, чекају, стоје,
Смрт је пред њима, смрти се боје.
Ал’ онај, ком је живот тек шала,
Чија је душа смрт упознала, {{стих|70}}
Том пропаст више нигде не грози,
Он помно виче: Напред! и вози!…
     Море се љуља пени и тресе —
Из дна се песак у море диже,
А с неба пламен по мору лиже. {{стих|75}}
О натраг! натраг! небо и море
Громом и валом бију се, боре.
О натраг! натраг!… ал’ где су, шта су,
У грому, мору, вихру, таласу?…
     Сад кô да чујеш у смртном часу, {{стих|80}}
Где јаук хуји по том таласу,
И огањ плану, и пушка пуче…
Море умуче… поноћ јауче…
Уморило се ледено море —
А што ʼно груди збрчкане носе, {{стих|85}}
Грозни су знаци витешке славе,
Трошни остатци борбе крваве.
     Онуда весло скрхано плива,
Ту мртав бродар у сну почива;
А тамо опет у вечном миру {{стих|90}}
Два ледна тела вали испиру,
Она се тихо млађана смеши,
Рекô би, живот још у њој лежи,
Он мртав, ајдук, бесан и мрачан,
У вечном сану опет јуначан; {{стих|95}}
Још му на челу дубоке боре,
Још и у смрти о смрти зборе,
Ханџар у руци још кô да прети:
„Доћи ће, доћи! да се освети!”

Маја, 1860.
}}&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. октобра 1860. Бр. 25. Год. I, стр. 481–482.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}

[[Категорија:Ђура Јакшић]]
[[Категорија:Песме Ђуре Јакшића]]</text>
      <sha1>thj3mfasu05zfsuh8wimugvglctqxko</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Барјактаровићи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60326</id>
    <revision>
      <id>145470</id>
      <parentid>140801</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:19:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145470</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3362" sha1="c6iphkvxxjfrc2qv4e5kk5jydi3eu9o" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Барјактаровићи
| одељак=
| аутор= Ђура Јакшић
| година= 1862
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
„Збогом мајко!… мајко мила!…
„ — Пет стотина кобних лета,
„Моји славни прадедови,
„У присенку бурног хлада,
„Што крвави барјак даје,
„Пролеваху крвцу свету…
„И залуда звер азиска,
„Са хордама бесомучним,
„Стремећ’ грозно к барјактару,
„Кроз димовну маглу стреља
„Крст посвећен, барјак свети. —
„ — Још и данас барјак лети,
„На срамоту вековима —
„По бојишту, по облаку,
„Смртног праха и олова:
„Још и данас кроз редове
„Многобројних Азијата
„Напред лете храбри тићи —
„Барјактаровићи…”

Плаче мајка стара… тужна
Три је синка испратила
Погибоше… боже мој!
Сад мезимца прати мила
На жртвеник домовини
Па га љуби, пак га храбри
„Брани сине образ свој!…”

„Збогом сестро!… селе, снаго!…
„Три су твоја брата пала
„Под барјаком, за слободу.
„Али стоји барјак свети,
„Стоји име славно, сјајно,
„Стоје стене црногорске
„Непроходне непобедне
„Пак и ја ћу за њих пасти:
„За слободу Горе Црне
„Под барјаком развијеним
„На бојишту крвавоме
„Код три моја дична брата
„У гробницу храбрих тића —
„Барјактаровића…

Сестра стрепи — али не сме
За живота жива рећи,
„Не у крвав, не у бој!”
Бледи, слути, тужна млада,
И шапћућ’ га опомиње
„Иди, иди! брате, душо!
„Али чувај живот свој!

„Коња седлај, љубо верна!
„Изнеси ми бојну сабљу,
„Кнез ме зове на бојиште —
„А паднем ли, под барјаком?
„Верна љубо, прежали ме!
„Пак ако ћеш руку дати —
„Јунаку је само подај,
„Кој’ ће барјак за слободу
„Кроз крваве горе вити,
„Кад не буде више тића,
„Барјактаровића!

„„У бој друже!… љуба рече:
„„У бој дико црногорска!
„„А паднеш ли,… сунце моје!
„„Црногорка уме бити,
„„Љуба ће те осветити!…
&lt;/poem&gt;
== Извор ==
''Јавор'', 5. децембра 1862. Бр. 34. Год. I, стр. 265–266.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}

[[Категорија:Ђура Јакшић]]
[[Категорија:Песме Ђуре Јакшића]]</text>
      <sha1>c6iphkvxxjfrc2qv4e5kk5jydi3eu9o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бојна песма (Ђура Јакшић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60564</id>
    <revision>
      <id>145472</id>
      <parentid>141722</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:20:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145472</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3336" sha1="t0dm731k7ldcgcets6bwr82ajbdni92" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Бојна песма
| одељак=
| аутор= Ђура Јакшић
| година= 1871
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Шта ће нам овај мир,
Овај блатомир?
Зар није боље борба — и крв и нож,
И крвав онај пир?
::На оружје!
::Србин је јунак, јунак је гром,
::Смрскаће теме душману свом.
::На оружје! на оружје!

Зар није боља смрт?
Није ли лепши гроб —
Но хладан ланац, мемла, тамница,
Срамотни роб?
::На оружје!
::Србин је јунак, јунак је гром,
::Смрскаће теме душману свом.
::На оружје! на оружје!

Тирану бити ђон,
На ђону прљав прах?
Династу самар, императору трон,
Слободи страх?…
::На оружје!
::Србин је јунак, јунак је гром,
::Смрскаће теме душману свом.
::На оружје! на оружје!

Подлацу бити ма̑м,
А самом себи срам?
Зар није боља пушка, сабља, топ,
Гаравог праха плам?
::На оружје!
::Србин је јунак, јунак је гром,
::Смрскаће теме душману свом.
::На оружје! на оружје!

Све ј’ драже, лепше ј’ све!
И живот када мре —
И нож и рана, и бол, и ма̑м и бес,
Но да те тиран тре!
::На оружје!
::Србин је јунак, јунак је гром,
::Смрскаће теме душману свом.
::На оружје! на оружје!

Зар не чу рајин плач?
Те сузе свака кап
У руци српској, мушкој, слободној
Постаће челик, мач…
::На оружје!
::Србин је јунак, јунак је гром,
::Смрвиће теме душману свом.
::На оружје! на оружје!

Маџар те гази — скот!
Бешчасти брата твог,
У таму светлост баца, и у тамницу
Мужа ти љубљеног.
::На оружје!
::Србин је јунак, јунак је гром,
::Смрскаће теме душману свом.
::На оружје! на оружје!

Видиш ли барјак тај?
Сина под барјак дај!
Нека за братство, слободу лије крв,
За мили завичај.
::На оружје!
::Србин је јунак, јунак је гром,
::Смрскаће теме душману свом.
::На оружје! на оружје!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Млада Србадија'', 10. јун 1871. Бр. 13. Год. II, стр. 197–198.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Ђура Јакшић]]
[[Категорија:Песме Ђуре Јакшића]]
[[Категорија:Поезија Ђуре Јакшића, 1871.]]</text>
      <sha1>t0dm731k7ldcgcets6bwr82ajbdni92</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Краљица (Ђура Јакшић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61391</id>
    <revision>
      <id>145475</id>
      <parentid>145217</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:23:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145475</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37172" sha1="07umcg5d3l64oi400rb0dwe4dilprux" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Краљица
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| година=1860
| белешке=
}}

{{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дркће као прут. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и упрепаштење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова, које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју своjeга анђела лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се луди.

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
{{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор руже, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, а жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, опет одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.&lt;br /&gt;
{{gap}}На томе месту сахранише незнану покојницу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило њино, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол’ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил’ можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и студен камен, на ком се терет и туга у живим цртама показиваше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — да на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше.

&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
„Лакша је земља нег’ ови јади;
Срећнија ј’ много од срца мог;
Она ти лица љуби и хлади . . .
Ох што ме гробом нествори Бог!” . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{gap}}Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга необично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвељено срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ни то несам могао . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жеднећој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер показиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек с веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — хеј онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Само сам ту хтео умрети. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах лепа и мила земљо! Да л’ да те благосиљам, ил’ ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал’ у мени живот одржаваше. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал’ она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми је срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!&lt;br /&gt;
{{gap}}„На грешној земљи живесмо рај!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море сладости отрова точи.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклапају и шапћу: вечна му памет! . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —&lt;br /&gt;
{{gap}}„Две одметнице је тамо позиваху.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она исрва није хтела; алʼ ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и малʼ умръо несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца успламте.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљицо моја! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.&lt;br /&gt;
{{gap}}„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох Краљицо! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала; још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даје!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!” отрован шапат народа парао је срце у мени.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирао сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полу мртва у средини гомиле Турака лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„А где је Краљица, где живот мој?” питао сам у великим мукама. „Где?” али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умръо, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О Краљицо!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам, ја сам!” шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!” сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја више несам чуо . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ђорђе ме је примио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Алʼ једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Из далека је грмило и земља се тресла.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Пред двором беснога Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, алʼ пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Алʼ он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатоме харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„У помрчини ништʼ несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Спрам таке светлости угледам Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ево је!” одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица, псето!” запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица! где?” . . . Алʼ залуд нико ми више неодговараше.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Краљицу несам могао наћи . . .

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Богу сам се молио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и слеваху се низ бледо лице на црни гроб . . .

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! илʼ удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!” . . . смејао се луди . . .

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . .

== Извор ==
1860. ''Даница'', бр. 11. и 12.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}

[[Категорија:Ђура Јакшић]]
[[Категорија:Приповетке Ђуре Јакшића]]</text>
      <sha1>07umcg5d3l64oi400rb0dwe4dilprux</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Привремени закон о уређењу ослобођених предела (1878)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61482</id>
    <revision>
      <id>145465</id>
      <parentid>145454</parentid>
      <timestamp>2026-08-19T20:51:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145465</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33297" sha1="s51jum9u98g2fart4s5irlnhsc7mxb3" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Привремени закон о уређењу ослобођених предела
| одељак=
| без_аутора=
| година= 1878
| белешке=
}}

{{gap}}'''МИЛАН М. ОБРЕНОВИЋ IV.'''&lt;br&gt;
{{gap}}по милости божијој и вољи народа,&lt;br&gt;
{{gap}}'''КЊАЗ СРПСКИ'''

{{gap}}На предлог Нашег Министарског Савета,&lt;br&gt;
{{gap}}Имајући на уму: да смо Нашом прокламацијом од 1. Декембра 1877. год. прогласили рат Отоманској Порти и да смо позвали народ Српски на оружје за ослобођење и независност, чему наш народ од Косова тежи и за што се бори;&lt;br&gt;
{{gap}}Узимајући у обзир, да је неки део српских земаља ослобођен;&lt;br&gt;
{{gap}}Узимајући поред тога у обзир и изјаву поднету од општина у ослобођеним пределима о преданости њиховој Владаоцу Српском;&lt;br&gt;
{{gap}}Желећи да се испитају, сазнају и по могућству задовољавају потребе становништва у ослобођеним пределима, што захтева времена и мира;&lt;br&gt;
{{gap}}А желећи опет да становници ослобођених предела од почетка осете благодети законитог реда, слободе и правде,&lt;br&gt;
{{gap}}Нашли смо за добро,&lt;br&gt;
{{gap}}На основу [[Устав_Књажества_Србије_(1869)#Круг_власти_Народне_Скупштине.|члана 56. Устава]],&lt;br&gt;
{{gap}}Поставити и постављамо следећи:

{{наслов|ПРИВРЕМЕНИ ЗАКОН&lt;br&gt;О УРЕЂЕЊУ ОСЛОБОЂЕНИХ ПРЕДЕЛА.}}

{{Центрирано|ГЛАВА ПРВА}}
{{Центрирано|О општинама}}

{{члан|1}}
{{gap}}Свако село, варошица или варош, што се затекло као општина, остаје и од сад тако.

{{члан|2}}
{{gap}}Но ако која од досадањих општина не би могла да и од сад остане општина, онда ће среска власт, по саслушању одабранијих кућних старешина, распоредити општине према потреби.

{{члан|3}}
{{gap}}После једанпут извршеног пописа, свако мењање у саставу и називу општине, бива по одобрењу министра унутрашњих дела.

{{члан|4}}
{{gap}}У свакој општини има општинска власт.

{{члан|5}}
{{gap}}Општинску власт извршује кмет. Кмету се придају у помоћ за извршење општинске власти један или више помоћника, а по потреби и писар и други служитељи.

{{gap}}Старији помоћник заступа кмета по потреби.

{{члан|6}}
{{gap}}Општинског кмета, кметовске помоћнике и писара поставља и замењује среска управна власт између одабраних кућних старешина у општини.

{{gap}}Где је потреба могу се узети и други способни, вредни и поштени људи, који хоће да се настане у општини.

{{члан|7}}
{{gap}}Кмет узима у општинску службу једног или више пандура, колико и које одобри среска власт.

{{члан|8}}
{{gap}}Општинска власт у општини управља свима општинским пословима и општинским имањем, извршује полицајску и управну власт и свршује све државне послове, који се од општине траже.

{{gap}}Кад у општини или за општину нема особеног војног старешине, кмет извршује и дужност војног старешине.

{{члан|9}}
{{gap}}Општински кмет суди у општини становницима за мале парнице грађанске између приватних и за мале иступне кривице.

{{члан|10}}
{{gap}}У мале парнице грађанске спадају парнице између приватних за опредељену вредност до педесет динара.

{{члан|11}}
{{gap}}У мале иступне кривице спадају оне иступне кривице, за које по нахођењу општинске власти и по месном обичају кривац подлежи казни до пет дана затвора, или до педесет динара новчане казне и ма коликој накнади.

{{члан|12}}
{{gap}}Општински кмет суди по души, по памети и по правди.

{{члан|13}}
{{gap}}Поступање у парницама и пресуђивање код општинског кмета бива усмено и кратко, и одмах се казује како је пресуђено.

{{gap}}Уједно општински кмет, који је решио или пресудио, одређује парничару рок, до кога може да се жали среској власти.

{{члан|14}}
{{gap}}Општинска власт упућује већој власти све веће грађанске парнице, ако их не може помирити или поравнати, као и веће кривице, које изналази и хвата.

{{члан|15}}
{{gap}}С погледом на досадашњи обичај, среска власт, по саслушању општинскога одбора и одобрењу министра финанције, одредиће плату кметовима, помоћницима, писару и пандурима, и та плата улази у потребе општинске.

{{gap}}У те потребе улазе и плате звања или служби, које у општини буду по одобрењу или наређењу закона или државне власти.

{{члан|16}}
{{gap}}Све потребе општинске и трошкови подмирују се прирезом општинским, по одобрењу или наређењу министра финанције.

{{члан|17}}
{{gap}}Ванредне војне потребе и трошкови у општини подмирују се ванредно у стварима или прирезу по наређењу војне власти и одобрењу министра војног или главног интенданта врховне команде.

{{члан|18}}
{{gap}}Среска власт саслушаће кућне старешине на општинском састанку, и саставиће општински одбор од пет или десет или петнаест општинара, према томе како је општина мања, која има мање од двеста, средња, која има више од двеста, и већа, која има више од пет стотина пореских глава.

{{члан|19}}
{{gap}}Овај одбор скупљаће се на позив и под председништвом кмета или среског начелника, и помагаће својим саветом општинској и среској власти.

{{члан|20}}
{{gap}}Служба општинара бесплатна је.

{{Центрирано|ГЛАВА ДРУГА}}
{{Центрирано|О срезовима}}

{{члан|21}}
{{gap}}Свака општина припада неком срезу.

{{члан|22}}
{{gap}}С погледом на садању деобу и на потребу народа, саставиће се општине у срезове.

{{члан|23}}
{{gap}}Простор и име среза и главно место становања среске власти опредељује се и мења Указом.

{{члан|24}}
{{gap}}У сваком срезу има среска власт.

{{члан|25}}
{{gap}}Среску управну и полицијску власт извршује срески начелник.

{{члан|26}}
{{gap}}Среског начелника поставља Књаз на предлог министра унутрашњих дела.

{{члан|27}}
{{gap}}Среска власт извршује у срезу све државне послове, и надзирава, руководи и исправља, а по потреби и замењује радњу општинске власти у свима њеним пословима.

{{gap}}Кад у срезу нема особеног среског војног старешине, срески начелник извршује и његову дужност.

{{члан|28}}
{{gap}}Среска власт, по жалби или по званичној дужности, прегледа и потврђује или преиначава пресуде и решења општинске власти у грађанским парницама или у кривицама.

{{члан|29}}
{{gap}}Среска власт суди за све иступне кривице, које подлеже општинској власти, или, прелазећи круг општинске власти, по обичају места потпадају под казну до тридесет дана затвора или до једну стотину и педесет динара новчане казне и ма колику накнаду.

{{gap}}Среска власт кад пресуди или реши, одређује парничарима рок до кога се могу жалити окружној власти.

{{члан|30}}
{{gap}}Среска власт све парнице грађанске, за које није надлежна општинска власт у првом а она у другом степену, ако их не може ни сама помирити или поравнати, упућује среском судији.

{{члан|31}}
{{gap}}Тако исто среска власт све преступне и све злочине кривице, које не подлеже ни општинској ни среској власти, како их од општинске власти прими или сама сазна и ухвати, пошто учини најнужније извиђење, предаје среском судији.

{{члан|32}}
{{gap}}Срески начелник има потребан број писара, који га по потреби или по наредби заступају.

{{члан|33}}
{{gap}}У сваком срезу биће и срески судија, кога поставља Књаз на предлог министра правде.

{{gap}}Срески судија има писара, који га потпомаже и по потреби или наредби заступа.

{{члан|34}}
{{gap}}Сваком среском судији придаће се по три члана и два заменика, које ће сваке године изабрати среска власт из општинских власти или општинских одбора.

{{gap}}Служба изборних чланова обвезна је и бесплатна.

{{члан|35}}
{{gap}}Среске изборне чланове, позива када треба за суђење, срески судија.

{{члан|36}}
{{gap}}Срески судија суди све грађанске парнице и кривице, које не припадају општинској или среској власти.

{{члан|37}}
{{gap}}Срески судија суди у свакој грађанској парници, ма да би по вредности припадала општинској власти, кад год је ма која парнична страна држава, или округ, или срез, или општина, или каква јавна установа, или кад их се парница тиче.

{{члан|38}}
{{gap}}Срески судија свршује и друге послове, које у Србији раде окружни судови или њихови чланови.

{{члан|39}}
{{gap}}У сваком грађанском спору између приватних може свака парнична страна захтевати да са среским судијом суде и изборни чланови.

{{gap}}Свака парнична страна, кад суђење припада среском судији са изборним члановима, може по једног од изборних чланова да замени својим избором.

{{члан|40}}
{{gap}}За све остале варнице и случајеве и грађанске и кривичне, као и у случају члана 37. суди сам срески судија.

{{члан|41}}
{{gap}}Суђење код среског судије бива усмено и јавно, и у грађанским и у кривичним делима, осим кад јавни морал или општа потреба не допуштају јавни претрес.

{{члан|42}}
{{gap}}Кад срески судија суди са изборним члановима, пресуда се изрече по већини гласова.

{{gap}}Ако су подједнако подељени, решава она страна на којој је председник.

{{члан|43}}
{{gap}}Срески судија и изборни чланови решавају по савести, по убеђењу и по знању правде и обичаја народног.

{{члан|44}}
{{gap}}Чим је пресуђено, срески судија исказује како је пресуђено, и зашто је тако пресуђено.

{{gap}}И писмену пресуду даће парничару, који хоће.

{{члан|45}}
{{gap}}Срески судија прима од полицајне среске власти све преступне и злочине кривице.

{{gap}}Срески судија дужан је примити на поступак и суђење и војно кривично дело, које му упути војна власт.

{{члан|46}}
{{gap}}Поступак среског судије у кривичним делима у истраживању, ислеђивању, испитивању и коначном претресу бива по пуној власти судије.

{{gap}}Судија ће судити и пресуду изрицати по својој савести и убеђењу, које је поцрпио из укупног извиђаја и прибраних доказа; но у пресуди свагда мора изложити разлоге, на којима своје мишљење оснива.

{{gap}}Судија ће осуђивати на казне по војно-судском законику од 8. Априла и 17. Јунија 1876. (у зборнику закона и уредаба XXIX на страни 447—623) по додацима од 11. и 23. Августа 1876. (Зборник XXIX стр. 662. и 664) и по изменама и допунама од 8. Децембра 1877 год. (Српске Новине бр. 282).

{{члан|47}}
{{gap}}Срески судија после сваког исказа грађанске или кривичне пресуде одредиће парничарима и кривцу рок, до кога се може жалити великом судији.

{{gap}}Пресуду на смрт слаће по званичној дужности великом судији.

{{члан|48}}
{{gap}}Плата са додатцима и срескоме начелнику и судији и писарима одређује се привременим законом, а улази у среске ванредне потребе.

{{gap}}У те потребе улазе и плате звања или служби, које у срезу буду по одобрењу или наређењу закона или државне власти, као и станови среских власти, канцеларијски трошкови и издржавање среских завода.

{{члан|49}}
{{gap}}Све среске потребе и трошкови редовни и ванредни подмирују се прирезом на срез по наређењу или одобрењу министра финанције.

{{члан|50}}
{{gap}}Ванредне војне потребе и трошкови у срезу подмирују се ванредно у стварима или прирезу по наређењу војне власти а одобрењу министра војног или главног интенданта врховне команде.

{{Центрирано|ГЛАВА ТРЕЋА}}
{{Центрирано|О окрузима}}

{{члан|51}}
{{gap}}С погледом на досадашњу деобу и потребу народа саставиће се срезови у округ.

{{члан|52}}
{{gap}}Простор и назив округа, и главно место становања окружне власти, опредељује се и мења законом.

{{члан|53}}
{{gap}}У сваком округу биће окружна власт.

{{члан|54}}
{{gap}}У окружним варошима, које нису стављене ни у који срез, извршује окружна власт уједно и среску власт.

{{члан|55}}
{{gap}}Окружну власт, управну и полицијску, извршује окружни начелник с потребним помоћницима; за сад са казначејом за финанцијске и економне послове и писаром.

{{члан|56}}
{{gap}}Књаз поставља окружног начелника на предлог министра унутрашњих дела, а окружног казначеја на предлог министра финанције.

{{члан|57}}
{{gap}}Окружна власт извршује управну и полицијску власт и свршује све државне послове у округу преко среских и општинских власти, надзирава, руководи, исправља, а по потреби и замењује среску власт и општинску.

{{gap}}Кад у округу нема особеног војног окружног команданта, окружни начелник извршује и његову дужност.

{{члан|58}}
{{gap}}Окружна власт, по жалби или по званичној дужности, прегледа и потврђује или преиначава пресуде општинске и среске полицијске власти у кривицама.

{{члан|59}}
{{gap}}Окружна власт суди за све иступне кривице, које подлеже општинској власти, или, прелазећи круг општинске власти, по обичају места потпадају под казну до тридесет дана затвора или до сто и педесет динара новчане казне и ма колику накнаду.

{{члан|60}}
{{gap}}Окружна власт, кад реши или пресуди, казује парничарима, да се не могу даље жалити.

{{члан|61}}
{{gap}}У сваком округу биће за судске послове један велики судија са писаром, који ће му помагати. Њих поставља Књаз на предлог министра правде.

{{gap}}Судску власт среског судије извршује у окружној вароши, која није у који срез стављена, онај срески судија, коме се та дужност повери указом, или који се нарочито постави.

{{члан|62}}
{{gap}}Сваком великом судији придаће се по пет изборних чланова и три заменика, које ће сваке године изабрати окружна власт из општинских власти или одбора.

{{члан|63}}
{{gap}}Служба изборних чланова обавезна је и бесплатна.

{{члан|64}}
{{gap}}Велики судија извршиваће судску власт над суђењем и решавањем среских судија самих или са изборним члановима, коју извршује апелациони и касациони суд.

{{члан|65}}
{{gap}}Чланови: 35. (о позивању изборних чланова), 39. (кад суде и изборни чланови и о замени изборног члана избором парничарских), 40. (о чему суди сам судија), 41. (о усмености и јавности), 42. (о решавању по већини), 43. (о решавању по савести), 44. (о исказу шта је пресуђено и о давању пресуда), и 46. (о поступку и пресуђивању у кривичним делима) важе и за великог судију.

{{члан|66}}
{{gap}}Пресуде великог судије извршне су.

{{члан|67}}
{{gap}}После сваког исказа пресуде, велики судија казује парничарима и осуђенима да се даље не могу жалити. И одмах преко среског судије шиље кривичне пресуде среској полицајној власти на извршење.

{{члан|68}}
{{gap}}Плата са додатцима чиновника и званичника окружних одредиће се законом, а улази у ванредне потребе округа.

{{gap}}У те потребе улазе и плате звања и служби, које буду у округу по одобрењу или наређењу закона или државне власти, као и станови окружних власти, канцеларијски трошкови и издржавање завода окружних.

{{члан|69}}
{{gap}}Све потребе округа и трошкови редовни и ванредни измириваће се прирезом на округ по одобрењу или наређењу министра финанције.

{{члан|70}}
{{gap}}Ванредне војне потребе и трошкови у округу подмирују се ванредно у стварима или прирезом по наређењима војне власти, а одобрењу министра војног или главног интенданта врховне команде.

{{члан|71}}
{{gap}}Полицијске и управне власти општинске, среске и окружне, у смотрењу реда и управе, стоје под министром унутрашњих дела, а у смотрењу стручних послова под налозима онога министра, у чију струку посао спада.

{{члан|72}}
{{gap}}Судије среске и окружне стоје под министром правде.

{{члан|73}}
{{gap}}Но за војне потребе, а за време рата, сви чиновници, званичници и служитељи државни и општински стоје на расположењу војних власти.

{{центрирано|ГЛАВА ЧЕТВРТА}}
{{центрирано|Општа наређења}}

{{члан|74}}
{{gap}}Сваки, који се у време ослобођења кога места нашао настањен на њему, као дотле бивши становник тога места, постаје грађанин српски.

{{члан|75}}
{{gap}}Пред законом равни су сви грађани.

{{члан|76}}
{{gap}}Закон српски даје заштиту грађанину српском хришћанске као и грађанину српском мухамеданске или које друге законом признате вере.

{{члан|77}}
{{gap}}Грађанин мухамеданске као и грађанин хришћанске и сваке друге законом признате вере, имају право и слободу на равно извршивање верозаконских обреда вероисповеди своје.

{{члан|78}}
{{gap}}Хришћани источне вере стоје под духовном управом Митрополита српског, који управља или непосредно за време, или преко епархијског архијереја, који се постави по закону српском и канонском.

{{члан|79}}
{{gap}}И странци у ослобођеним пределима уживају заштиту закона.

{{члан|80}}
{{gap}}Сваки способан грађанин стоји под обвезом војене службе.

{{члан|81}}
{{gap}}Редован државни данак и редовни државни прирези, као и општински прирез и други узакоњени приходи држави или општини или на школе или на болнице, разрезиваће се и наплаћивати редовно по постојећем закону, и што је за државу улазиће у државну, а што је за округ, срез или општину улазиће у њихове касе.

{{члан|82}}
{{gap}}Таксе законима одређене наплаћиваће се начином, који пропише министар финансије.

{{члан|83}}
{{gap}}Такса која припада за послове, који су били код општинске власти, но који ма по ком узроку дођу и пред државну власт, наплаћује се само за државну касу.

{{члан|84}}
{{gap}}Министар финансије саставиће уједно целокупан извод свију такса из разних закона, па ће га саопштити властима у ослобођеним пределима.

{{gap}}Моћи ће при том учинити сходне измене.

{{члан|85}}
{{gap}}Свако имање, које није на приватног грађанина ни правних лица ни општина, — сматра се за државно.

{{члан|86}}
{{gap}}Државно имање потпада под надзор или управу дотичног министра.

{{члан|87}}
{{gap}}Кад за какав случај нема правила у овом закону, а нема ни народног обичаја, по коме би власт поступила или решила, онда, ако нема ни разлога месног како да уради, она може основати своје решење на српском закону, ако је сходан за случај.

{{члан|88}}
{{gap}}Овај закон ступа у живот данас.

{{центрирано|ГЛАВА ПЕТА}}
{{центрирано|Прелазна наређења}}

{{члан|89}}
{{gap}}По овом закону расправиће се и пређашња несвршена дела.

{{члан|90}}
{{gap}}Док се не изда решење о саставу општина у срезове и срезова у округе, министар просвете и црквених дела, члан владе уз Књаза у главноме стану, одредиће предписом, по захтеву војених власти а одобрењу Књажевом за ослобођена места старешине између државних чиновника, које ће му остали министри ставити на расположење, који ће држати ред и сигурност у повереном месту и пределу, стајати под наредбама његовим и њему извештаје подносити и извршивати војна требовања по наређењу војних власти а одобрењу главног интенданта врховне команде.

{{gap}}По прибраном сазнању министар, члан владе уз Књаза у главном стану, известаће министарски савет ради извршења закона о саставу срезова и округа и постављању власти.

{{gap}}У случају повратка министра члана владе из главнога стана пре састава општина у срезове или срезова у округе — сваком министру припада извршивање дотичне дужности.

{{gap}}Препоручујемо Нашем министарском савету, да овај закон обнародује, а свима Нашим министрима, у колико се кога тиче, да се о извршењу његовом старају; властима пак заповедамо да по њему поступају, а свима и свакоме да му се покоравају.

{{gap}}У Нишу 3. Јануара 1878.&lt;br&gt;
{{gap}}'''М. М. ОБРЕНОВИЋ, с. р.'''&lt;br&gt;
{{gap}}(М. П.)

{{gap}}Видно и ставно државни печат,&lt;br&gt; чувар државног печата,&lt;br&gt; министар правде,&lt;br&gt; '''Јеврем Грујић''' с. р.

{{gap}}Председник министарског савета,&lt;br&gt; министар грађевина,&lt;br&gt; '''Стевча Михаиловић''' с. р.

{{gap}}Министар иностраних дела, и по &lt;br&gt;потреби заступник председника&lt;br&gt; министарског савета,&lt;br&gt; '''Јов. Ристић''' с. р.

{{gap}}Министар правде,&lt;br&gt; '''Јеврем Грујић''' с. р.

{{gap}}Министар унутрашњих дела,&lt;br&gt; '''Рад. Милојковић''' с. р.

{{gap}}Министар просвете и црквених дела,&lt;br&gt; '''А. Васиљевић''' с. р.

{{gap}}Министар финанције,&lt;br&gt; '''В. Јовановић''' с. р.

{{gap}}Министар војни,&lt;br&gt; артилеријски пуковник&lt;br&gt; '''С. Грујић''' с. р.

== Извор ==
* [https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/bib-propisi/pravni-i-politicki-sistem/1878%20-%20privremeni%20zakon.pdf Привремени закон о уређење ослобођених предела], uzzpro.gov.rs

[[Категорија:Књажевство Србија]]
[[Категорија:1878.]]</text>
      <sha1>s51jum9u98g2fart4s5irlnhsc7mxb3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Уредба о уређењу ослобођених области (1913)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61485</id>
    <revision>
      <id>145464</id>
      <timestamp>2026-08-19T20:51:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=Уредба о уређењу ослобођених области | одељак= | без_аутора= | година= 1913 | белешке= }}  {{gap}}МИ {{gap}}'''ПЕТАР I.'''&lt;br&gt; {{gap}}по милости Божијој и вољи народној&lt;br&gt; {{gap}}'''КРАЉ СРБИЈЕ'''&lt;br&gt;  {{gap}}На предлог Нашег Министарског Савета, а на…</comment>
      <origin>145464</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="52876" sha1="nnsi2gz29ofeci8l60lsxk5b64v100w" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Уредба о уређењу ослобођених области
| одељак=
| без_аутора=
| година= 1913
| белешке=
}}

{{gap}}МИ
{{gap}}'''ПЕТАР I.'''&lt;br&gt;
{{gap}}по милости Божијој и вољи народној&lt;br&gt;
{{gap}}'''КРАЉ СРБИЈЕ'''&lt;br&gt;

{{gap}}На предлог Нашег Министарског Савета, а на основу § 5. Устројства Централне Државне Управе, прописујемо ову

{{наслов|УРЕДБУ&lt;br&gt; О&lt;br&gt; УРЕЂЕЊУ ОСЛОБОЂЕНИХ ОБЛАСТИ}}

{{центрирано|ГЛАВА ПРВА}}
{{центар|О општинама}}

{{члан|1}}
{{gap}}Свако село, варошица или варош, што се приликом заузећа затекло као општина, односно прва управна јединица, остаје и од сада тако, у колико управне власти не нађу разлога да то промене, било спајањем више села у једну општину, било разгруписавањем у више општина.

{{члан|2}}
{{gap}}Синор општине одређује среска власт. Овако једанпут образоване општине могу се мењати само по одобрењу Министра Унутрашњих Дела.

{{члан|3}}
{{gap}}У свакој општини постоји општинска власт.

{{члан|4}}
{{gap}}На челу општинске власти стоји председник, коме се, за вршење општинских послова, додаје по један кмет за свако село у саставу општине.

{{gap}}На случај болести или одсуства, председника заступа писмени кмет, а ако писмених нема, онда најстарији по годинама.

{{gap}}Свака општина има по једног писара, а по потреби и више, и потребан број оружаних служитеља.

{{члан|5}}
{{gap}}Општинског председника, кметове и писара поставља среска власт из редова одабраних грађана у општини а где изискује потреба могу се узети и други способни људи из других општина, који хоће да се настане у тој општини. Председника, кметове и писара смењује среска власт, кад год за то нађе разлога.

{{gap}}Служитеље прима и отпушта председник општине, али то могу учинити и среске власти кад год нађу да општински служитељи не врше тачно своју дужност.

{{члан|6}}
{{gap}}Општинска власт управља свима општинским пословима и општинским имањем, врши полициску и управну власт, и све остале државне послове који јој се у дужност ставе.

{{члан|7}}
{{gap}}Општински председник суди све грађанске спорове о покретности и непокретности и потрице у вредности од 20—50 динара а кметови села до 20 динара.

{{gap}}Кад год се парничари не сложе о вредности њу одређују три вештака које бира председник односно кмет кад је реч о његовој надлежности.

{{gap}}Противу пресуде сеоског кмета жалба се изјављује председнику општине, а противу пресуде председника среској власти.

{{gap}}Жалба на пресуду сеоског кмета даје се усмено, а на пресуду председника писмено.

{{gap}}Жалбе се дају у року од пет дана од дана саопштења, и подносе непосредно власти којој су упућене.

{{gap}}Одлуке донесене по овим жалбама извршне су.

{{члан|8}}
{{gap}}Општински председник и кметови суде по души и по правди.

{{gap}}Поступање у парницама и пресуђивање бива усмено и кратко, и одмах се саопштава пресуда.

{{gap}}Председници уводе своје пресуде у нарочиту књигу, из које ће се видети: дан суђења, име и презиме парничара, докази и како је пресуђено.

{{gap}}Кметови о својим пресудама извештавају председника одмах ако су у месту где је председник, иначе најдаље за два дана.

{{gap}}Општински суд, ако је спор о својини непокретности, не може пресуђивати, већ решава само о државини спорне непокретности.

{{gap}}Исто тако не може потврђивати исправе о куповини и продаји непокретности, као и о убаштињењу.

{{члан|9}}
{{gap}}Сва кривична дела, која су предвиђена у III части Кривичног Закона, суде општински председници, али не могу изрицати већу казну од десет дана затвора ни под којих дела где је предвиђена и већа максимална казна.

{{gap}}Новчану казну могу изрицати до 100 динара.

{{gap}}Ова се дела извиђају и суде писмено.

{{gap}}Противу осуде председника жалба се подноси у року од пет дана среској власти, и предају овој непосредно или поштом на повратни реципис.

{{gap}}Дан саопштења не рачуна се. Ако је последњи дан за подношење жалбе празничан рачуна се у рок и дан после празника.

{{gap}}Одлуке среских власти извршне су.

{{gap}}У местима где су седишта начелства, ако не постоје државне варошке управе, жалбе се подносе начелству, на начин и у року како је напред речено, и његова је одлука извршна.

{{gap}}За мање непослушности, према наредбама председника и кметова, они изричу усмене казне до два дана затвора или 20 динара у новцу, и те осуде уносе у књигу усмених осуда. Оне су одмах извршне.

{{gap}}Кривична дела која премашају надлежност председника, он одмах саопштава среској власти, старајући се да кривац не побегне и да се трагови дела не утру.

{{члан|10}}
{{gap}}Плату председнику, кметовима, писару и служитељима, одређује среска власт за села и варошице, а окружна за окружне вароши, пошто претходно чују и мишљење општинског одбора.

{{gap}}О количини одређених плата среске и окружне власти извештавају своје старије власти, ове могу те плате смањити или повећати ако за то нађу оправданих разлога.

{{gap}}Све ове плате падају на терет дотичних општина.

{{gap}}На терет општине падају и оне плате за звања и службе које у општини буду установљене по одобрењу или наређењу закона или државних власти.

{{члан|11}}
{{gap}}Све потребе општинске и трошкови, како они из чл. 10., тако и за издржавање општина, подмирују се прирезом и приходом општинским.

{{gap}}Буџет за ово одобрава за сеоске општине окружно начелство, а за окружне вароши Министар Унутрашњих Дела.

{{gap}}Прирез овај скупља сама општинска власт, и на крају године подноси рачуне на преглед окружном начелству.

{{члан|12}}
{{gap}}Ванредне војне потребе и трошкови у општини подмирују се ванредно у стварима или прирезу по наређењу војних власти и одобрењу Министра Војног и Министра Финансија, у колико по војним уредбама није друкчије наређено.

{{члан|13}}
{{gap}}У општинама постоји општински одбор.

{{gap}}Њега бира, на општинском састанку, среска власт, по саслушању кућних старешина дотичне општине.

{{gap}}Општина до 100 кућа имаће десет одборника, општина до 200 кућа петнаест, а преко овога броја 20 одборника.

{{gap}}Свако село треба да је заступљено сразмерним бројем одборника.

{{члан|14}}
{{gap}}Овај одбор скупља се на позив и под председништвом председника или сресног начелника, и помаже својим обавештењима општинској и среској власти у извођењу државних послова и потреба.

{{gap}}Служба општинара бесплатна је.

{{gap}}Одређени одборници морају остати на дужности годину дана.

{{gap}}Њих разрешава од дужности среска власт кад год за то потребе нађе, или на случај болести или других оправданих потреба народних одборника.

{{центрирано|ГЛАВА ДРУГА}}
{{центар|О срезовима}}

{{члан|15}}
{{gap}}Свака општина припада неком срезу.

{{члан|16}}
{{gap}}С погледом на досадашњу поделу и на потребу државну, саставиће се општине у срезове.

{{gap}}Премештање села из среза у срез, после образовања срезова, вршиће се по одобрењу Министра Унутрашњих Дела.

{{члан|17}}
{{gap}}Простор, име среза и место становања среске власти одређује се и мења решењем Министра Унутрашњих Дела.

{{члан|18}}
{{gap}}У сваком срезу постоји среска власт.

{{члан|19}}
{{gap}}Среску управну и полициску власт извршује срески начелник.

{{члан|20}}
{{gap}}Среског начелника поставља Краљ на предлог Министра Унутрашњих Дела.

{{члан|21}}
{{gap}}Среска власт извршује у срезу све државне послове, одржава личну и имовну безбедност и ред, и надзирава, руководи и исправља, а по потреби и замењује радњу општинских власти у свима њиховим пословима.

{{gap}}Сем ових послова она потврђује и све исправе које потичу из имовинских и у опште приватноправних одношаја, у границама које имају и остале полициске власти.

{{gap}}Среска власт не може потврђивати исправе о куповини и продаји непокретности.

{{члан|22}}
{{gap}}Среска власт извиђа сва преступна и злочина дела која се догоде у срезу, и кривце спроводи окружном суду на суђење.

{{gap}}Грађанска лица за војна кривична дела из § 4. чл. XXIV Војног Казненог Законика, која учине у мобилном или ратном стању, подлеже суђењу војних судова, сходно одредби § 297. законика о поступку војних судова у кривичним делима.

{{gap}}Овим се замењује Указ од 16. октобра 1912. године (Бр. 229. „Српских Новина” од 21. октобра 1912. год.).

{{gap}}Са кривцима среска и окружна власт поступа по § 9. законика о потупку судском у кривичним делима, и са актима о постојању дела спроводи их команди при којој је војни суд, на даљи законски поступак.

{{члан|23}}
{{gap}}Среска власт чиниће и суди сва иступна дела о којима говори III част Кривичног Закона од 29. марта 1860. године, било што прелазе круг надлежности општинских председника, било што је она нашла да их треба узети на поступак.

{{gap}}Полициска Уредба од 18. маја 1850. године важи као поступак среских власти у свему, само што ће се жалбе подносити судовима него окружном начелству, и његова је одлука извршна.

{{gap}}За рокове и ове важе прописи из чл. 9. ове Уредбе.

{{члан|24}}
{{gap}}Среска власт, по жалби, или по званичној дужности прегледа и потврђује или преиначава пресуде и решења општинских власти у кривичним и грађанским споровима.

{{члан|25}}
{{gap}}Срески начелник има потребан број писара, који му помажу у свршавању послова и по потреби и по наредби заступају га по реду старешинства.

{{gap}}За вршење обичних канцеларијских послова поставиће се и потребан број практиканата.

{{gap}}Писаре поставља Краљ на предлог Министра Унутрашњих Дела; а практиканте окружни начелник.

{{члан|26}}
{{gap}}Среске власти за све време истраге задржавају у притвору и за сва преступна дела, ако нађу да то интереси сигурности и јавног поретка захтевају. На јемство могу пуштати само за преступна дела, кад кривци признају кривицу.

{{члан|27}}
{{gap}}Срески начелници и срески писари деле се на класе и плату примају предвиђену законом о уређењу округа и срезова. Практикантима одређује плату окружни начелник а служитељима срески начелник.

{{gap}}Додаци који буду одређени од стране Министра Унутрашњих Дела среском начелнику и писарима на стан, огрев и осветљење, падају на терет среза а улазе у среске ванредне потребе.

{{gap}}У те потребе улазе и плате звања или службе које у срезу буду по одобрењу или наређењу закона или државне власти уведене, као и станови среских власти, канцелариски трошкови и издржавање среских завода.

{{члан|28}}
{{gap}}Служитеље среских начелника постављају и отпуштају сами начелници.

{{gap}}Служитељи, кад су на служби и у случајима о којима говори члан 38. закона о жандармерији од 11. јуна 1884. године, имају право употребе оружја као и жандарми, а према притвореницима за преступна и злочина дела који беже сва права која имају чувари осуђеника према Височајној Уредби од 20. маја 1861. године В. № 1061.

{{члан|29}}
{{gap}}За подмирење свију среских потреба и трошкова редовних и ванредних, распоређиваће се срески прирез.

{{gap}}У то име, срески начелник договорно са председницима општина направиће буџет, којим ће обухватити све издатке среза, уносећи у исти и једну суму на непредвиђене трошкове.

{{gap}}Буџет овај прегледа и одобрава окружно начелство.

{{gap}}Прирез срески купи среска власт уз припомоћ општинских власти, њиме рукује и на крају године склапа рачуне, које подноси на преглед окружном начелству.

{{члан|30}}
{{gap}}Ванредне војне потребе разрезују се на начин прописан у члану 12. ове Уредбе.

{{центрирано|ГЛАВА ТРЕЋА}}
{{центар|О окрузима}}

{{члан|31}}
{{gap}}С погледом на досадашњу деобу и потребу државну саставиће се срезови у округе.

{{члан|32}}
{{gap}}Простор и назив округа и главно место становања окружне власти, опредељује се и мења одлуком Министра Унутрашњих Дела.

{{члан|33}}
{{gap}}У сваком округу биће окружна власт — начелство; а, по потреби, и Управа.

{{члан|34}}
{{gap}}У окружним варошима, где је седиште окружне власти, она врши непосредно месну полициску и управну власт, у границама и праву као и среске власти, како је одређено у чл. 21. и 23. ове Уредбе.

{{члан|35}}
{{gap}}На челу окружне власти стоји окружни начелник. Начелник окружни има и сва она права о којима се говори у чл. 23. последњем ставу закона о уређењу округа и срезова.

{{gap}}У сваком окружном начелству постоји још и секретар, а по потреби и члан управе, затим окружни благајник, и довољан број писара, практиканата и служитеља.

{{члан|36}}
{{gap}}Окружног начелника, секретара, чланове и писаре поставља Краљ на предлог Министра Унутрашњих Дела, а окружног благајника и потребан број финансијских чиновника на предлог Министра Финансија.

{{gap}}Практиканте и служитеље начелства поставља и отпушта окружни начелник, који овима и плату одређује.

{{члан|37}}
{{gap}}Окружна власт — начелство — врши у округу управну и полициску власт преко среских и општинских власти, надзирава, руководи, исправља, а по потреби и замењује среску и општинску власт.

{{gap}}Окружно начелство — Управа — не може потврђивати исправе о куповини и продаји непокретности.

{{члан|38}}
{{gap}}Окружна власт, по жалби или по званичној дужности прегледа и потврђује или преиначава пресуде среских власти у округу и месне општинске власти, донесене по кривичним иступим делима.

{{gap}}Она разматра и све жалбе по грађанским пресудама месне општине, а тако исто и ове административне одлуке ове и среских власти, и њене су одлуке извршне.

{{члан|39}}
{{gap}}Пресуде окружних власти по иступним делима одмах су извршне.

{{члан|40}}
{{gap}}Окружни начелник, секретар, чланови управе и писари деле се на класе и плату примају предвиђену законом о уређењу округа и срезова. Окружни благајник има плату по закону о државним благајницама и рачуноводству. Практикантима и служитељима одређује плату окружни начелник.

{{gap}}Додаци који буду одређени од стране надлежних министара начелнику, секретару, члановима управе, благајнику, писарима и практикантима на стан, огрев и осветљење, падају на терет округа.

{{gap}}Став 3. члана 27. Уредбе важи и за окружна начелства.

{{члан|41}}
{{gap}}Окружни и срески начелник имају право личне употребе оружја у свима случајевима кад се њихов живот угрози нападом било ватреним оружјем, било којим другим оруђем.

{{gap}}И служитељи окружног начелства имају сва она права која и служитељи среских власти, побројана у другој стави чл. 28. ове Уредбе.

{{члан|42}}
{{gap}}За подмирење потребе о којима говори други и трећи став чл. 40. ове Уредбе, и за стан, огрев, осветљење и остало одржавање окр. начелства, разрезиваће се окружни прирез.

{{gap}}Наплате овог приреза врше среске и општинске власти.

{{gap}}У то име, свако начелство саставља годишњи буџет округа, у који уноси све потребе и једну суму на непредвиђене потребе, па тај буџет шаље на одобрење Министру Унутрашњих Дела.

{{члан|43}}
{{gap}}Окружни, срески и општински прирез, одобрен буџетом, разрезује се одсеком (партално) за општине, према величини ових и материјалним приликама њених грађана, а оне их разрезују даље на своје грађане по имућности, у споразуму са општинским одбором.

{{gap}}На овај начин распоређује се и порез, у колико и кад држава буде нашла за потребно да га наплаћује.

{{gap}}Блажа упуства о распореду пореза, начину наплате, књижењу и осталом прописаће Министар Финансија.

{{члан|44}}
{{gap}}Са окружним прирезом и осталим приходима рукује окружни благајник, а срески један од среских писара, и они су рачунополагачи, а начелници су наредбодавци.

{{gap}}Општинским прирезом и приходима рукује општински председник и он носи одговорност за исправност рачуна.

{{члан|45}}
{{gap}}Окружни начелници могу кажњавати своје потчињене органе у округу одузимањем плате до 15 дана, за све кривице којима се вређа ред у служби и у опште крњи углед државних органа.

{{gap}}Срески начелник може кажњавати своје потчињене до 10 дана.

{{gap}}Окружног начелника кажњава Министар Унутрашњих Дела, одузимањем плате до месец дана.

{{gap}}За веће кривице одлуку доноси Министарски Савет.

{{члан|46}}
{{gap}}Полициске, управне власти, окружне, среске и општинске, стоје под Министром Унутрашњих Дела у погледу реда и управе, а у погледу стручних послова под налозима онога Министра у чију струку спада дотични посао.

{{члан|47}}
{{gap}}За војне потребе, а за време рата, сви чиновници, званичници и служитељи државни и општински стоје на расположењу војних власти, према одредбама позитивних закона и законским наредбама које о томе постоје.

{{Центар|Организација судова у заузетим областима.}}

{{члан|48}}
{{gap}}У заузетим областима у сваком округу установљава се окружни суд.

{{gap}}Окружни суд састоји се од једног судије, једног секретара, и потребног броја писара, које све поставља Краљ на предлог Министра Правде. Потребан број практиканата поставља сам судија.

{{члан|49}}
{{gap}}У случају кад судија због какве препреке није на дужности заступаће га секретар.

{{члан|50}}
{{gap}}Пуноважну седницу за суђење кривичних предмета састављају: судија, секретар и писар, а за суђење грађанских предмета: судија, секретар или писар, и један судија — грађанин.

{{члан|51}}
{{gap}}Општински одбор окружне вароши изабраће на годину дана пет судија и три заменика, и њихова имена јавити суду.

{{gap}}Служба судије—грађанина обвезна је и бесплатна. Њих по потреби за суђење позива окружни судија.

{{члан|52}}
{{gap}}При сваком окружном суду постављаће се заклети тумач на предлог суда, који ће вршити у исто време и преводилачке акте.
{{gap}}Ако једна страна оспори тачност рада тумачевог, онда ће се дотичне исправе послати Министарству Иностраних Дела о трошку криве стране.

{{члан|53}}
{{gap}}Окружни суд суди све грађанске парнице, које прелазе надлежност општинских судова, и сва преступна и злочина дела, која спроведу среске власти.

{{gap}}Исто тако он суди и сва војна кривична дела, која му на суђење спроведу војне власти.

{{члан|54}}
{{gap}}Грађанске парнице, без обзира на вредност, кад се оне тичу имовинских или интереса државе, округа, или среза, општине, или ма које јавне установе, суди окружни суд.

{{члан|55}}
{{gap}}Окружни суд врши све друге послове које у старим границама Србије раде првостепени судови или поједине судије, осим потврђења преноса непокретних имања и стављања обезвеђења.

{{gap}}Сви правни послови који се односе на потврђење уговора о куповини и продаји као и задужења — хипотеке, који су извршени у времену кад је Србија објавила рат Турској, неће важити и неће се расправљати пред судовима, докле год заузете области не буду присаједињене (анектиране) Краљевини Србији, када ће се нарочито регулисати.

{{gap}}Полициске власти привремено ће решавати питања о државини.

{{gap}}Ово решавање биће само у погледу одржавања реда, а одлуке донесене неће повлачити никакве правне последице, нити стицање каквих права.

{{члан|56}}
{{gap}}Притежаваоци меница, које су издане пре доласка српске војске у усвојене области, а чији рокови плаћања падају у време кад није било суда, па су услед ратног стања били у немогућности да у међувремену од кад су турске власти престале да функционишу у освојеним областима, па до дана кад су српски судови у тим областима почели рад, подигну код надлежних судова протест, — оставља се да то учине до 15. септембра 1913. године.

{{члан|57}}
{{gap}}Суђење код окружног суда бива јавно у грађанским и кривичним делима, осим случаја кад јавни морал или општа потреба не допуштају јавни претрес.

{{gap}}Претрес се завршује већином гласова.

{{члан|58}}
{{gap}}Поступак окружног суда у кривичним делима у истраживању, ислеђењу, испитивању и коначном претресу бива по пуној власти судије.

{{члан|59}}
{{gap}}Суд ће судити и пресуду изрицати по својој савести и убеђењу, које је поцрпио из укупног извиђаја и прибраних доказа. Суд је дужан да у пресуди изнесе разлоге на којима своју одлуку заснива.

{{члан|60}}
{{gap}}Новчана казна не може бити мања од пет динара. Она се изриче у корист државне касе.

{{члан|61}}
{{gap}}Судија ће осуђивати на казну по Кривичном Закону који данас важи у Краљевини Србији.

{{члан|62}}
{{gap}}Све коначне одлуке по кривичним делима судија ће, у року од пет дана, по званичној дужности доставити Великом Суду на разматрање и решење.

{{члан|63}}
{{gap}}Рок за жалбе и остали рокови рачунају се по поступцима кривичним и грађанским, који важе у Краљевини Србији.

{{gap}}Жалба се предаје окружном суду било непосредно, било поштом на повратни реципис.

{{члан|64}}
{{gap}}Парничар који хоће да тражи извршење извршне одлуке турског суда по грађанским парницама, дужан је претходно обратити се молбом за извршење суду онога округа који је надлежан за место где је било седиште турскога суда чија одлука има да се изврши. Суд ће најдаље у року од десет дана позвати осуђеног дужника и повериоца, и дужника саслушати о томе: има ли и шта да примети против тражења повериоца да се одлука пусти у извршење. Пошто саслуша и повериоца и премедбама дужниковим, суд ће решити: има ли места да се одлука пусти у извршење. При оцени овога питања суд ће на то пазити да нису одлуком турског суда повређена основна начела права и правичности у погледу материјалног и формалног права, на пр. да није било принуде или преваре према осуђеноме; да нису употребљене лажне исправе или лажни сведоци; да није било подмићивања судија; да ли је осуђеном у парници била дата могућност да се брани или да употреби правно средство, и томе слично.

{{gap}}Ако суд нађе по оцени свију околности, а по своме слободном убеђењу, да су наводи осуђеног неосновани и невероватни, решиће да се одлука турског суда пушта у извршење, против чега нема места жалби. У противном случају одбиће извршење, а тужиоца упутити решењем да дотични спор поново код наших судова покрене у року од шест месеци. Ако у овом року спор не покрене, губи своје право које му је одлуком турског суда било досуђено. Против овог судског решења има места жалби Великом Суду.

{{члан|65}}
{{gap}}Кад је у питању извршење одлука турских судова у кривичним парницама, онда ће суд над саслушањем осуђенога и приватног тужиоца и испитивањем околности постарати се да утврди: да нису одлуком турскога суда повређена основна начела права и правичности у погледу материјалног или формалнога права, па затим поступити онако како је чл. 63. наређено за грађанске парнице. Против решења судског да се одлука турскога суда пусти у извршење, нема места жалби.

{{gap}}Ако суд реши да нема места да се одлука турскога суда пусти у извршење, онда ће суд, у случају да се дело по званичној дужности навиђа и казни, писати полицијској власти да она, по могућности, а с обзиром на доказе који се могу прибрати, учини истрагу и акта истраге пошаље суду на надлежни поступак. Против овог решења приватни тужилац има право жалбе Великом Суду.

{{gap}}Ако се дело казни на тужбу приватног тужиоца, онда ће суд решењем упутити тужиоца да у року од месец дана поднесе тужбу надлежној власти. Против таквог решења има места жалби Великом Суду.

{{gap}}Ако у остављеном року приватни тужилац не поднесе тужбу, сматраће се да је од тражења извршења одлуке турског суда одустао, чиме је ствар коначно решена.

{{члан|66}}
{{gap}}Судија има плату судије првостепеног суда предвиђену законом о судијама од 4. марта 1911. године, а секретари и писари по закону о устројству првостепених судова, који важе у Краљевини Србији.

{{gap}}Помоћном особљу судија ће одредити плату у границама кредита који буде одредило Министарство Правде.

{{члан|67}}
{{gap}}Плата, додаци и остали трошкови окружног суда падају на терет ванредног војног кредита.

{{члан|68}}
{{gap}}За дисциплинске кривице Министар Правде може казнити судију одузимањем плате до месец дана.

{{gap}}За веће дисциплинске кривице одлуку доноси Министарски Савет, а за остало судско особље казну изриче Министар Правде.

{{центар|Велики Суд}}

{{члан|69}}
{{gap}}За целу заузету област постоји Велики Суд са седиштем у Скопљу.

{{члан|70}}
{{gap}}Велики Суд састоји се из три судије, секретара и потребног броја писара, које по предлогу Министра Правде поставља Краљ.

{{gap}}Најстарији од судија председник је суда.

{{gap}}Ниже помоћно особље поставља председник суда у границама кредита који буде одредило Министар Правде.

{{gap}}Судије Великог Суда који су постављени из првостепених судова у Краљевини Србији, задржавају своје положаје и права са истим скопчана.

{{члан|71}}
{{gap}}Судије имају плату судија првостепених судова по закону од 4. марта 1911. године, а секретари и писари по закону о устројству првостепених судова у Краљевини Србији.

{{gap}}Додатке на станарину одредиће Министар Правде.

{{члан|72}}
{{gap}}Велики Суд обухвата собом сва права Апелационог и Касационог Суда, т. ј. он суди о праву и о факту.

{{gap}}Он ништи, преиначава или одобрава пресуде окружног суда.

{{gap}}Његове су пресуде, решења и остале одлуке одмах извршне, и противу њих нема места жалби.

{{члан|73}}
{{gap}}Све своје одлуке суд саопштава парничарима, и одмах их шаље, преко окружног суда, среској власти на извршење.

{{члан|74}}
{{gap}}Пресуду којом је ко на смрт осуђен, Велики Суд по званичној дужности доставиће у року од три дана, са свима актима, непосредно Министру Правде, који ће је поднети Краљу на помиловање. Ако Краљ досуђену казну преобрати у блажу, онда ће Министар Правде оригинални Указ о помиловању, са актима, послати Великом Суду, који ће их доставити окружном суду да овај изврши саопштење указа помилованоме, и после да нареди извршење ублажене казне, сходно одредби § 286. законика о поступку судском у кривичним делима.

{{gap}}Ако Краљ одбије помиловање, Министар Правде враћа акта Великом Суду, који их доставља окружном суду, сходно одредби § 287. законика о поступку судском у кривичним делима.

{{члан|75}}
{{gap}}По свима делима спорним и неспорним наплаћиваће се таксе које су до сада постојале у заузетим областима.

{{члан|76}}
{{gap}}Плате, додаци и остали трошкови Великог Суда падају на терет ванредног војног кредита.

{{центрирано|ГЛАВА ЧЕТВРТА}}
{{центар|Општа наређења}}

{{члан|77}}
{{gap}}Сви су грађани пред законом и властима једнаки.

{{члан|78}}
{{gap}}По овој Уредби судиће се подједнако свима грађанима у ослобођеним областима, били они хришћанске, муслиманске или које друге законом признате вере.

{{члан|79}}
{{gap}}Грађани муслиманске, као и грађани хришћанске, и сваке друге законом признате вере, имају једнака права и слободу вршења својих верозаконских обреда.

{{члан|80}}
{{gap}}Прозелитизам се против државне вере строго забрањује и казни.

{{члан|81}}
{{gap}}Државна је вера источно православно автокефалне цркве.

{{члан|82}}
{{gap}}Надзор над управом православе цркве врши Министар Просвете и Црквених Послова, сагласно начелима основних закона Краљевине Србије и црквених канона.

{{gap}}Надзор, пак, управе неправославних и нехришћанских верских организација врши такође Министар Просвете и Црквених Послова, који наређује наредбе и правилнике, у циљу обезбеђења њиховог редовног функционисања, сагласно са основима принципима устројства тих установа, а у складу са државним интересима.

{{члан|83}}
{{gap}}Све јавне и приватне школе и други заводи и установе за образовање, стоје под надзором државних власти. Министар Просвете и Црквених Послова, као непосредна надзорна власт, врши надзор преко инспектора и надзорника.

{{gap}}Све приватне школе, заводи и установе за образовање морају добити одобрење Министра Просвете и Црквених Послова.

{{члан|84}}
{{gap}}Основна државна настава обавезна је за све грађане ослобођених области без разлике.

{{члан|85}}
{{gap}}И странци у ослобођеним пределима уживају заштиту власти.

{{члан|86}}
{{gap}}Које ће се таксе наплаћивати код државних власти, а које код општинских, прописаће Министар Финансија независно од закона који постоје о томе.

{{члан|87}}
{{gap}}Свако имање које није ни својина приватних грађана, ни правних лица, ни општина, сматра се за државно.

{{члан|88}}
{{gap}}Државно имање потпада под надзор или управу дотичног Министра.

{{члан|89}}
{{gap}}Кад за какав случај нема правила у овој Уредби, а нема ни народног обичаја, по коме би власт поступала или решила, онда, ако нема ни разлога месног како да уради, може своје одлуке наслонити на законе који постоје у земљи, ако су сходни за дотичне случајеве.

{{центар|Прелазна наређења}}

{{члан|90}}
{{gap}}По овој Уредби расправиће се и досадашња несвршена дела.

{{gap}}Министар Правде прописаће за судове поступак у грађанским парницама.

{{gap}}У колико би у погледу судова ова Уредба била непотпуна, Министар Правде овлашћује се да је у споразуму са Министарским Саветом објасни и допуни својим упутствима.

{{члан|91}}
{{gap}}Са овом Уредбом ступа у снагу и закон о хватању и уцењивању хајдука од 12. јула 1895. године у целокупном просторанству своме.

{{члан|92}}
{{gap}}Ова Уредба важи дотле докле Народно Представништво законим путем ослобођене области не присаједини досадашњој Краљевини, што ће се учинити у првој сесији редовног сазива.

{{члан|93}}
{{gap}}Овлашћује се Министар Ун. Дела да може поставити пет инспектора за надзор над полициским органима у ослобођеним пределима. Ови инспектори имаће ранг и плату начелника Министарства.

{{члан|94}}
{{gap}}Сви издаци по свима гранама државне управе чиниће се из кредита одобреног законом о ванредном кредиту од 6. априла 1913. год. на начин прописан чл. 7 поменутог закона.

{{члан|95}}
{{gap}}Ова Уредба важи од дана кад је краљ потпише и кад се обнародује у „Српским Новинама”, и онда престаје да важи Уредба од 14. децембра 1912. године донесена на основу чл. 5 б. закона о Устројству војске, као и све наредбе, које би стајале у противности са одредбама ове Уредбе.

{{gap}}Препоручујемо Нашем Министарском Савету да ову Уредбу обзнани по њеном се извршењу стара; властима пак заповедамо да по њој поступају, а свима и свакоме да јој се покоравају.

{{gap}}18. августа 1913. год.&lt;br&gt;
{{gap}}у Београду.

{{gap}}'''ПЕТАР''' с. р.

{{gap}}Председник&lt;br&gt;
{{gap}}Министарског Савета,&lt;br&gt;
{{gap}}Министар Иностраних Дела,&lt;br&gt;
{{gap}}'''Ник. П. Пашић''' с. р.

{{gap}}Министар Финансија,&lt;br&gt;
{{gap}}'''Д-р Л. Пачу''' с. р.

{{gap}}Министар Грађевина,&lt;br&gt;
{{gap}}'''Ј. П. Јовановић''' с. р.

{{gap}}Заступник&lt;br&gt;
{{gap}}Министра Народне Привреде,&lt;br&gt;
{{gap}}Министар Грађевина,&lt;br&gt;
{{gap}}'''Ј. П. Јовановић''' с. р.

{{gap}}Министар&lt;br&gt;
{{gap}}Просвете и Црквених Послова,&lt;br&gt;
{{gap}}'''Љ. Јовановић''' с. р.

{{gap}}Министар Правде,&lt;br&gt;
{{gap}}'''М. С. Ђуричић''' с. р.

{{gap}}Министар Војни,&lt;br&gt;
{{gap}}Почасни ађутант Њ. В. Краља&lt;br&gt;
{{gap}}Ђенерал,&lt;br&gt;
{{gap}}'''Миш. Божановић''' с. р.

== Извор ==
* [https://digarchive.nbs.rs/WebApp/PublicationItem/Details?id=36a665a6-ed24-43ed-bf23-dd13762d3c85 Уредба о уређењу ослобођених области], digarchive.nbs.rs

[[Категорија:Краљевина Србија]]
[[Категорија:1913.]]</text>
      <sha1>nnsi2gz29ofeci8l60lsxk5b64v100w</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145466</id>
      <parentid>145464</parentid>
      <timestamp>2026-08-19T20:52:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145466</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="52880" sha1="c4045t4z8x126gb8ce90zy07pq5bxmv" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Уредба о уређењу ослобођених области
| одељак=
| без_аутора=
| година= 1913
| белешке=
}}

{{gap}}МИ&lt;br&gt;
{{gap}}'''ПЕТАР I.'''&lt;br&gt;
{{gap}}по милости Божијој и вољи народној&lt;br&gt;
{{gap}}'''КРАЉ СРБИЈЕ'''&lt;br&gt;

{{gap}}На предлог Нашег Министарског Савета, а на основу § 5. Устројства Централне Државне Управе, прописујемо ову

{{наслов|УРЕДБУ&lt;br&gt; О&lt;br&gt; УРЕЂЕЊУ ОСЛОБОЂЕНИХ ОБЛАСТИ}}

{{центрирано|ГЛАВА ПРВА}}
{{центар|О општинама}}

{{члан|1}}
{{gap}}Свако село, варошица или варош, што се приликом заузећа затекло као општина, односно прва управна јединица, остаје и од сада тако, у колико управне власти не нађу разлога да то промене, било спајањем више села у једну општину, било разгруписавањем у више општина.

{{члан|2}}
{{gap}}Синор општине одређује среска власт. Овако једанпут образоване општине могу се мењати само по одобрењу Министра Унутрашњих Дела.

{{члан|3}}
{{gap}}У свакој општини постоји општинска власт.

{{члан|4}}
{{gap}}На челу општинске власти стоји председник, коме се, за вршење општинских послова, додаје по један кмет за свако село у саставу општине.

{{gap}}На случај болести или одсуства, председника заступа писмени кмет, а ако писмених нема, онда најстарији по годинама.

{{gap}}Свака општина има по једног писара, а по потреби и више, и потребан број оружаних служитеља.

{{члан|5}}
{{gap}}Општинског председника, кметове и писара поставља среска власт из редова одабраних грађана у општини а где изискује потреба могу се узети и други способни људи из других општина, који хоће да се настане у тој општини. Председника, кметове и писара смењује среска власт, кад год за то нађе разлога.

{{gap}}Служитеље прима и отпушта председник општине, али то могу учинити и среске власти кад год нађу да општински служитељи не врше тачно своју дужност.

{{члан|6}}
{{gap}}Општинска власт управља свима општинским пословима и општинским имањем, врши полициску и управну власт, и све остале државне послове који јој се у дужност ставе.

{{члан|7}}
{{gap}}Општински председник суди све грађанске спорове о покретности и непокретности и потрице у вредности од 20—50 динара а кметови села до 20 динара.

{{gap}}Кад год се парничари не сложе о вредности њу одређују три вештака које бира председник односно кмет кад је реч о његовој надлежности.

{{gap}}Противу пресуде сеоског кмета жалба се изјављује председнику општине, а противу пресуде председника среској власти.

{{gap}}Жалба на пресуду сеоског кмета даје се усмено, а на пресуду председника писмено.

{{gap}}Жалбе се дају у року од пет дана од дана саопштења, и подносе непосредно власти којој су упућене.

{{gap}}Одлуке донесене по овим жалбама извршне су.

{{члан|8}}
{{gap}}Општински председник и кметови суде по души и по правди.

{{gap}}Поступање у парницама и пресуђивање бива усмено и кратко, и одмах се саопштава пресуда.

{{gap}}Председници уводе своје пресуде у нарочиту књигу, из које ће се видети: дан суђења, име и презиме парничара, докази и како је пресуђено.

{{gap}}Кметови о својим пресудама извештавају председника одмах ако су у месту где је председник, иначе најдаље за два дана.

{{gap}}Општински суд, ако је спор о својини непокретности, не може пресуђивати, већ решава само о државини спорне непокретности.

{{gap}}Исто тако не може потврђивати исправе о куповини и продаји непокретности, као и о убаштињењу.

{{члан|9}}
{{gap}}Сва кривична дела, која су предвиђена у III части Кривичног Закона, суде општински председници, али не могу изрицати већу казну од десет дана затвора ни под којих дела где је предвиђена и већа максимална казна.

{{gap}}Новчану казну могу изрицати до 100 динара.

{{gap}}Ова се дела извиђају и суде писмено.

{{gap}}Противу осуде председника жалба се подноси у року од пет дана среској власти, и предају овој непосредно или поштом на повратни реципис.

{{gap}}Дан саопштења не рачуна се. Ако је последњи дан за подношење жалбе празничан рачуна се у рок и дан после празника.

{{gap}}Одлуке среских власти извршне су.

{{gap}}У местима где су седишта начелства, ако не постоје државне варошке управе, жалбе се подносе начелству, на начин и у року како је напред речено, и његова је одлука извршна.

{{gap}}За мање непослушности, према наредбама председника и кметова, они изричу усмене казне до два дана затвора или 20 динара у новцу, и те осуде уносе у књигу усмених осуда. Оне су одмах извршне.

{{gap}}Кривична дела која премашају надлежност председника, он одмах саопштава среској власти, старајући се да кривац не побегне и да се трагови дела не утру.

{{члан|10}}
{{gap}}Плату председнику, кметовима, писару и служитељима, одређује среска власт за села и варошице, а окружна за окружне вароши, пошто претходно чују и мишљење општинског одбора.

{{gap}}О количини одређених плата среске и окружне власти извештавају своје старије власти, ове могу те плате смањити или повећати ако за то нађу оправданих разлога.

{{gap}}Све ове плате падају на терет дотичних општина.

{{gap}}На терет општине падају и оне плате за звања и службе које у општини буду установљене по одобрењу или наређењу закона или државних власти.

{{члан|11}}
{{gap}}Све потребе општинске и трошкови, како они из чл. 10., тако и за издржавање општина, подмирују се прирезом и приходом општинским.

{{gap}}Буџет за ово одобрава за сеоске општине окружно начелство, а за окружне вароши Министар Унутрашњих Дела.

{{gap}}Прирез овај скупља сама општинска власт, и на крају године подноси рачуне на преглед окружном начелству.

{{члан|12}}
{{gap}}Ванредне војне потребе и трошкови у општини подмирују се ванредно у стварима или прирезу по наређењу војних власти и одобрењу Министра Војног и Министра Финансија, у колико по војним уредбама није друкчије наређено.

{{члан|13}}
{{gap}}У општинама постоји општински одбор.

{{gap}}Њега бира, на општинском састанку, среска власт, по саслушању кућних старешина дотичне општине.

{{gap}}Општина до 100 кућа имаће десет одборника, општина до 200 кућа петнаест, а преко овога броја 20 одборника.

{{gap}}Свако село треба да је заступљено сразмерним бројем одборника.

{{члан|14}}
{{gap}}Овај одбор скупља се на позив и под председништвом председника или сресног начелника, и помаже својим обавештењима општинској и среској власти у извођењу државних послова и потреба.

{{gap}}Служба општинара бесплатна је.

{{gap}}Одређени одборници морају остати на дужности годину дана.

{{gap}}Њих разрешава од дужности среска власт кад год за то потребе нађе, или на случај болести или других оправданих потреба народних одборника.

{{центрирано|ГЛАВА ДРУГА}}
{{центар|О срезовима}}

{{члан|15}}
{{gap}}Свака општина припада неком срезу.

{{члан|16}}
{{gap}}С погледом на досадашњу поделу и на потребу државну, саставиће се општине у срезове.

{{gap}}Премештање села из среза у срез, после образовања срезова, вршиће се по одобрењу Министра Унутрашњих Дела.

{{члан|17}}
{{gap}}Простор, име среза и место становања среске власти одређује се и мења решењем Министра Унутрашњих Дела.

{{члан|18}}
{{gap}}У сваком срезу постоји среска власт.

{{члан|19}}
{{gap}}Среску управну и полициску власт извршује срески начелник.

{{члан|20}}
{{gap}}Среског начелника поставља Краљ на предлог Министра Унутрашњих Дела.

{{члан|21}}
{{gap}}Среска власт извршује у срезу све државне послове, одржава личну и имовну безбедност и ред, и надзирава, руководи и исправља, а по потреби и замењује радњу општинских власти у свима њиховим пословима.

{{gap}}Сем ових послова она потврђује и све исправе које потичу из имовинских и у опште приватноправних одношаја, у границама које имају и остале полициске власти.

{{gap}}Среска власт не може потврђивати исправе о куповини и продаји непокретности.

{{члан|22}}
{{gap}}Среска власт извиђа сва преступна и злочина дела која се догоде у срезу, и кривце спроводи окружном суду на суђење.

{{gap}}Грађанска лица за војна кривична дела из § 4. чл. XXIV Војног Казненог Законика, која учине у мобилном или ратном стању, подлеже суђењу војних судова, сходно одредби § 297. законика о поступку војних судова у кривичним делима.

{{gap}}Овим се замењује Указ од 16. октобра 1912. године (Бр. 229. „Српских Новина” од 21. октобра 1912. год.).

{{gap}}Са кривцима среска и окружна власт поступа по § 9. законика о потупку судском у кривичним делима, и са актима о постојању дела спроводи их команди при којој је војни суд, на даљи законски поступак.

{{члан|23}}
{{gap}}Среска власт чиниће и суди сва иступна дела о којима говори III част Кривичног Закона од 29. марта 1860. године, било што прелазе круг надлежности општинских председника, било што је она нашла да их треба узети на поступак.

{{gap}}Полициска Уредба од 18. маја 1850. године важи као поступак среских власти у свему, само што ће се жалбе подносити судовима него окружном начелству, и његова је одлука извршна.

{{gap}}За рокове и ове важе прописи из чл. 9. ове Уредбе.

{{члан|24}}
{{gap}}Среска власт, по жалби, или по званичној дужности прегледа и потврђује или преиначава пресуде и решења општинских власти у кривичним и грађанским споровима.

{{члан|25}}
{{gap}}Срески начелник има потребан број писара, који му помажу у свршавању послова и по потреби и по наредби заступају га по реду старешинства.

{{gap}}За вршење обичних канцеларијских послова поставиће се и потребан број практиканата.

{{gap}}Писаре поставља Краљ на предлог Министра Унутрашњих Дела; а практиканте окружни начелник.

{{члан|26}}
{{gap}}Среске власти за све време истраге задржавају у притвору и за сва преступна дела, ако нађу да то интереси сигурности и јавног поретка захтевају. На јемство могу пуштати само за преступна дела, кад кривци признају кривицу.

{{члан|27}}
{{gap}}Срески начелници и срески писари деле се на класе и плату примају предвиђену законом о уређењу округа и срезова. Практикантима одређује плату окружни начелник а служитељима срески начелник.

{{gap}}Додаци који буду одређени од стране Министра Унутрашњих Дела среском начелнику и писарима на стан, огрев и осветљење, падају на терет среза а улазе у среске ванредне потребе.

{{gap}}У те потребе улазе и плате звања или службе које у срезу буду по одобрењу или наређењу закона или државне власти уведене, као и станови среских власти, канцелариски трошкови и издржавање среских завода.

{{члан|28}}
{{gap}}Служитеље среских начелника постављају и отпуштају сами начелници.

{{gap}}Служитељи, кад су на служби и у случајима о којима говори члан 38. закона о жандармерији од 11. јуна 1884. године, имају право употребе оружја као и жандарми, а према притвореницима за преступна и злочина дела који беже сва права која имају чувари осуђеника према Височајној Уредби од 20. маја 1861. године В. № 1061.

{{члан|29}}
{{gap}}За подмирење свију среских потреба и трошкова редовних и ванредних, распоређиваће се срески прирез.

{{gap}}У то име, срески начелник договорно са председницима општина направиће буџет, којим ће обухватити све издатке среза, уносећи у исти и једну суму на непредвиђене трошкове.

{{gap}}Буџет овај прегледа и одобрава окружно начелство.

{{gap}}Прирез срески купи среска власт уз припомоћ општинских власти, њиме рукује и на крају године склапа рачуне, које подноси на преглед окружном начелству.

{{члан|30}}
{{gap}}Ванредне војне потребе разрезују се на начин прописан у члану 12. ове Уредбе.

{{центрирано|ГЛАВА ТРЕЋА}}
{{центар|О окрузима}}

{{члан|31}}
{{gap}}С погледом на досадашњу деобу и потребу државну саставиће се срезови у округе.

{{члан|32}}
{{gap}}Простор и назив округа и главно место становања окружне власти, опредељује се и мења одлуком Министра Унутрашњих Дела.

{{члан|33}}
{{gap}}У сваком округу биће окружна власт — начелство; а, по потреби, и Управа.

{{члан|34}}
{{gap}}У окружним варошима, где је седиште окружне власти, она врши непосредно месну полициску и управну власт, у границама и праву као и среске власти, како је одређено у чл. 21. и 23. ове Уредбе.

{{члан|35}}
{{gap}}На челу окружне власти стоји окружни начелник. Начелник окружни има и сва она права о којима се говори у чл. 23. последњем ставу закона о уређењу округа и срезова.

{{gap}}У сваком окружном начелству постоји још и секретар, а по потреби и члан управе, затим окружни благајник, и довољан број писара, практиканата и служитеља.

{{члан|36}}
{{gap}}Окружног начелника, секретара, чланове и писаре поставља Краљ на предлог Министра Унутрашњих Дела, а окружног благајника и потребан број финансијских чиновника на предлог Министра Финансија.

{{gap}}Практиканте и служитеље начелства поставља и отпушта окружни начелник, који овима и плату одређује.

{{члан|37}}
{{gap}}Окружна власт — начелство — врши у округу управну и полициску власт преко среских и општинских власти, надзирава, руководи, исправља, а по потреби и замењује среску и општинску власт.

{{gap}}Окружно начелство — Управа — не може потврђивати исправе о куповини и продаји непокретности.

{{члан|38}}
{{gap}}Окружна власт, по жалби или по званичној дужности прегледа и потврђује или преиначава пресуде среских власти у округу и месне општинске власти, донесене по кривичним иступим делима.

{{gap}}Она разматра и све жалбе по грађанским пресудама месне општине, а тако исто и ове административне одлуке ове и среских власти, и њене су одлуке извршне.

{{члан|39}}
{{gap}}Пресуде окружних власти по иступним делима одмах су извршне.

{{члан|40}}
{{gap}}Окружни начелник, секретар, чланови управе и писари деле се на класе и плату примају предвиђену законом о уређењу округа и срезова. Окружни благајник има плату по закону о државним благајницама и рачуноводству. Практикантима и служитељима одређује плату окружни начелник.

{{gap}}Додаци који буду одређени од стране надлежних министара начелнику, секретару, члановима управе, благајнику, писарима и практикантима на стан, огрев и осветљење, падају на терет округа.

{{gap}}Став 3. члана 27. Уредбе важи и за окружна начелства.

{{члан|41}}
{{gap}}Окружни и срески начелник имају право личне употребе оружја у свима случајевима кад се њихов живот угрози нападом било ватреним оружјем, било којим другим оруђем.

{{gap}}И служитељи окружног начелства имају сва она права која и служитељи среских власти, побројана у другој стави чл. 28. ове Уредбе.

{{члан|42}}
{{gap}}За подмирење потребе о којима говори други и трећи став чл. 40. ове Уредбе, и за стан, огрев, осветљење и остало одржавање окр. начелства, разрезиваће се окружни прирез.

{{gap}}Наплате овог приреза врше среске и општинске власти.

{{gap}}У то име, свако начелство саставља годишњи буџет округа, у који уноси све потребе и једну суму на непредвиђене потребе, па тај буџет шаље на одобрење Министру Унутрашњих Дела.

{{члан|43}}
{{gap}}Окружни, срески и општински прирез, одобрен буџетом, разрезује се одсеком (партално) за општине, према величини ових и материјалним приликама њених грађана, а оне их разрезују даље на своје грађане по имућности, у споразуму са општинским одбором.

{{gap}}На овај начин распоређује се и порез, у колико и кад држава буде нашла за потребно да га наплаћује.

{{gap}}Блажа упуства о распореду пореза, начину наплате, књижењу и осталом прописаће Министар Финансија.

{{члан|44}}
{{gap}}Са окружним прирезом и осталим приходима рукује окружни благајник, а срески један од среских писара, и они су рачунополагачи, а начелници су наредбодавци.

{{gap}}Општинским прирезом и приходима рукује општински председник и он носи одговорност за исправност рачуна.

{{члан|45}}
{{gap}}Окружни начелници могу кажњавати своје потчињене органе у округу одузимањем плате до 15 дана, за све кривице којима се вређа ред у служби и у опште крњи углед државних органа.

{{gap}}Срески начелник може кажњавати своје потчињене до 10 дана.

{{gap}}Окружног начелника кажњава Министар Унутрашњих Дела, одузимањем плате до месец дана.

{{gap}}За веће кривице одлуку доноси Министарски Савет.

{{члан|46}}
{{gap}}Полициске, управне власти, окружне, среске и општинске, стоје под Министром Унутрашњих Дела у погледу реда и управе, а у погледу стручних послова под налозима онога Министра у чију струку спада дотични посао.

{{члан|47}}
{{gap}}За војне потребе, а за време рата, сви чиновници, званичници и служитељи државни и општински стоје на расположењу војних власти, према одредбама позитивних закона и законским наредбама које о томе постоје.

{{Центар|Организација судова у заузетим областима.}}

{{члан|48}}
{{gap}}У заузетим областима у сваком округу установљава се окружни суд.

{{gap}}Окружни суд састоји се од једног судије, једног секретара, и потребног броја писара, које све поставља Краљ на предлог Министра Правде. Потребан број практиканата поставља сам судија.

{{члан|49}}
{{gap}}У случају кад судија због какве препреке није на дужности заступаће га секретар.

{{члан|50}}
{{gap}}Пуноважну седницу за суђење кривичних предмета састављају: судија, секретар и писар, а за суђење грађанских предмета: судија, секретар или писар, и један судија — грађанин.

{{члан|51}}
{{gap}}Општински одбор окружне вароши изабраће на годину дана пет судија и три заменика, и њихова имена јавити суду.

{{gap}}Служба судије—грађанина обвезна је и бесплатна. Њих по потреби за суђење позива окружни судија.

{{члан|52}}
{{gap}}При сваком окружном суду постављаће се заклети тумач на предлог суда, који ће вршити у исто време и преводилачке акте.
{{gap}}Ако једна страна оспори тачност рада тумачевог, онда ће се дотичне исправе послати Министарству Иностраних Дела о трошку криве стране.

{{члан|53}}
{{gap}}Окружни суд суди све грађанске парнице, које прелазе надлежност општинских судова, и сва преступна и злочина дела, која спроведу среске власти.

{{gap}}Исто тако он суди и сва војна кривична дела, која му на суђење спроведу војне власти.

{{члан|54}}
{{gap}}Грађанске парнице, без обзира на вредност, кад се оне тичу имовинских или интереса државе, округа, или среза, општине, или ма које јавне установе, суди окружни суд.

{{члан|55}}
{{gap}}Окружни суд врши све друге послове које у старим границама Србије раде првостепени судови или поједине судије, осим потврђења преноса непокретних имања и стављања обезвеђења.

{{gap}}Сви правни послови који се односе на потврђење уговора о куповини и продаји као и задужења — хипотеке, који су извршени у времену кад је Србија објавила рат Турској, неће важити и неће се расправљати пред судовима, докле год заузете области не буду присаједињене (анектиране) Краљевини Србији, када ће се нарочито регулисати.

{{gap}}Полициске власти привремено ће решавати питања о државини.

{{gap}}Ово решавање биће само у погледу одржавања реда, а одлуке донесене неће повлачити никакве правне последице, нити стицање каквих права.

{{члан|56}}
{{gap}}Притежаваоци меница, које су издане пре доласка српске војске у усвојене области, а чији рокови плаћања падају у време кад није било суда, па су услед ратног стања били у немогућности да у међувремену од кад су турске власти престале да функционишу у освојеним областима, па до дана кад су српски судови у тим областима почели рад, подигну код надлежних судова протест, — оставља се да то учине до 15. септембра 1913. године.

{{члан|57}}
{{gap}}Суђење код окружног суда бива јавно у грађанским и кривичним делима, осим случаја кад јавни морал или општа потреба не допуштају јавни претрес.

{{gap}}Претрес се завршује већином гласова.

{{члан|58}}
{{gap}}Поступак окружног суда у кривичним делима у истраживању, ислеђењу, испитивању и коначном претресу бива по пуној власти судије.

{{члан|59}}
{{gap}}Суд ће судити и пресуду изрицати по својој савести и убеђењу, које је поцрпио из укупног извиђаја и прибраних доказа. Суд је дужан да у пресуди изнесе разлоге на којима своју одлуку заснива.

{{члан|60}}
{{gap}}Новчана казна не може бити мања од пет динара. Она се изриче у корист државне касе.

{{члан|61}}
{{gap}}Судија ће осуђивати на казну по Кривичном Закону који данас важи у Краљевини Србији.

{{члан|62}}
{{gap}}Све коначне одлуке по кривичним делима судија ће, у року од пет дана, по званичној дужности доставити Великом Суду на разматрање и решење.

{{члан|63}}
{{gap}}Рок за жалбе и остали рокови рачунају се по поступцима кривичним и грађанским, који важе у Краљевини Србији.

{{gap}}Жалба се предаје окружном суду било непосредно, било поштом на повратни реципис.

{{члан|64}}
{{gap}}Парничар који хоће да тражи извршење извршне одлуке турског суда по грађанским парницама, дужан је претходно обратити се молбом за извршење суду онога округа који је надлежан за место где је било седиште турскога суда чија одлука има да се изврши. Суд ће најдаље у року од десет дана позвати осуђеног дужника и повериоца, и дужника саслушати о томе: има ли и шта да примети против тражења повериоца да се одлука пусти у извршење. Пошто саслуша и повериоца и премедбама дужниковим, суд ће решити: има ли места да се одлука пусти у извршење. При оцени овога питања суд ће на то пазити да нису одлуком турског суда повређена основна начела права и правичности у погледу материјалног и формалног права, на пр. да није било принуде или преваре према осуђеноме; да нису употребљене лажне исправе или лажни сведоци; да није било подмићивања судија; да ли је осуђеном у парници била дата могућност да се брани или да употреби правно средство, и томе слично.

{{gap}}Ако суд нађе по оцени свију околности, а по своме слободном убеђењу, да су наводи осуђеног неосновани и невероватни, решиће да се одлука турског суда пушта у извршење, против чега нема места жалби. У противном случају одбиће извршење, а тужиоца упутити решењем да дотични спор поново код наших судова покрене у року од шест месеци. Ако у овом року спор не покрене, губи своје право које му је одлуком турског суда било досуђено. Против овог судског решења има места жалби Великом Суду.

{{члан|65}}
{{gap}}Кад је у питању извршење одлука турских судова у кривичним парницама, онда ће суд над саслушањем осуђенога и приватног тужиоца и испитивањем околности постарати се да утврди: да нису одлуком турскога суда повређена основна начела права и правичности у погледу материјалног или формалнога права, па затим поступити онако како је чл. 63. наређено за грађанске парнице. Против решења судског да се одлука турскога суда пусти у извршење, нема места жалби.

{{gap}}Ако суд реши да нема места да се одлука турскога суда пусти у извршење, онда ће суд, у случају да се дело по званичној дужности навиђа и казни, писати полицијској власти да она, по могућности, а с обзиром на доказе који се могу прибрати, учини истрагу и акта истраге пошаље суду на надлежни поступак. Против овог решења приватни тужилац има право жалбе Великом Суду.

{{gap}}Ако се дело казни на тужбу приватног тужиоца, онда ће суд решењем упутити тужиоца да у року од месец дана поднесе тужбу надлежној власти. Против таквог решења има места жалби Великом Суду.

{{gap}}Ако у остављеном року приватни тужилац не поднесе тужбу, сматраће се да је од тражења извршења одлуке турског суда одустао, чиме је ствар коначно решена.

{{члан|66}}
{{gap}}Судија има плату судије првостепеног суда предвиђену законом о судијама од 4. марта 1911. године, а секретари и писари по закону о устројству првостепених судова, који важе у Краљевини Србији.

{{gap}}Помоћном особљу судија ће одредити плату у границама кредита који буде одредило Министарство Правде.

{{члан|67}}
{{gap}}Плата, додаци и остали трошкови окружног суда падају на терет ванредног војног кредита.

{{члан|68}}
{{gap}}За дисциплинске кривице Министар Правде може казнити судију одузимањем плате до месец дана.

{{gap}}За веће дисциплинске кривице одлуку доноси Министарски Савет, а за остало судско особље казну изриче Министар Правде.

{{центар|Велики Суд}}

{{члан|69}}
{{gap}}За целу заузету област постоји Велики Суд са седиштем у Скопљу.

{{члан|70}}
{{gap}}Велики Суд састоји се из три судије, секретара и потребног броја писара, које по предлогу Министра Правде поставља Краљ.

{{gap}}Најстарији од судија председник је суда.

{{gap}}Ниже помоћно особље поставља председник суда у границама кредита који буде одредило Министар Правде.

{{gap}}Судије Великог Суда који су постављени из првостепених судова у Краљевини Србији, задржавају своје положаје и права са истим скопчана.

{{члан|71}}
{{gap}}Судије имају плату судија првостепених судова по закону од 4. марта 1911. године, а секретари и писари по закону о устројству првостепених судова у Краљевини Србији.

{{gap}}Додатке на станарину одредиће Министар Правде.

{{члан|72}}
{{gap}}Велики Суд обухвата собом сва права Апелационог и Касационог Суда, т. ј. он суди о праву и о факту.

{{gap}}Он ништи, преиначава или одобрава пресуде окружног суда.

{{gap}}Његове су пресуде, решења и остале одлуке одмах извршне, и противу њих нема места жалби.

{{члан|73}}
{{gap}}Све своје одлуке суд саопштава парничарима, и одмах их шаље, преко окружног суда, среској власти на извршење.

{{члан|74}}
{{gap}}Пресуду којом је ко на смрт осуђен, Велики Суд по званичној дужности доставиће у року од три дана, са свима актима, непосредно Министру Правде, који ће је поднети Краљу на помиловање. Ако Краљ досуђену казну преобрати у блажу, онда ће Министар Правде оригинални Указ о помиловању, са актима, послати Великом Суду, који ће их доставити окружном суду да овај изврши саопштење указа помилованоме, и после да нареди извршење ублажене казне, сходно одредби § 286. законика о поступку судском у кривичним делима.

{{gap}}Ако Краљ одбије помиловање, Министар Правде враћа акта Великом Суду, који их доставља окружном суду, сходно одредби § 287. законика о поступку судском у кривичним делима.

{{члан|75}}
{{gap}}По свима делима спорним и неспорним наплаћиваће се таксе које су до сада постојале у заузетим областима.

{{члан|76}}
{{gap}}Плате, додаци и остали трошкови Великог Суда падају на терет ванредног војног кредита.

{{центрирано|ГЛАВА ЧЕТВРТА}}
{{центар|Општа наређења}}

{{члан|77}}
{{gap}}Сви су грађани пред законом и властима једнаки.

{{члан|78}}
{{gap}}По овој Уредби судиће се подједнако свима грађанима у ослобођеним областима, били они хришћанске, муслиманске или које друге законом признате вере.

{{члан|79}}
{{gap}}Грађани муслиманске, као и грађани хришћанске, и сваке друге законом признате вере, имају једнака права и слободу вршења својих верозаконских обреда.

{{члан|80}}
{{gap}}Прозелитизам се против државне вере строго забрањује и казни.

{{члан|81}}
{{gap}}Државна је вера источно православно автокефалне цркве.

{{члан|82}}
{{gap}}Надзор над управом православе цркве врши Министар Просвете и Црквених Послова, сагласно начелима основних закона Краљевине Србије и црквених канона.

{{gap}}Надзор, пак, управе неправославних и нехришћанских верских организација врши такође Министар Просвете и Црквених Послова, који наређује наредбе и правилнике, у циљу обезбеђења њиховог редовног функционисања, сагласно са основима принципима устројства тих установа, а у складу са државним интересима.

{{члан|83}}
{{gap}}Све јавне и приватне школе и други заводи и установе за образовање, стоје под надзором државних власти. Министар Просвете и Црквених Послова, као непосредна надзорна власт, врши надзор преко инспектора и надзорника.

{{gap}}Све приватне школе, заводи и установе за образовање морају добити одобрење Министра Просвете и Црквених Послова.

{{члан|84}}
{{gap}}Основна државна настава обавезна је за све грађане ослобођених области без разлике.

{{члан|85}}
{{gap}}И странци у ослобођеним пределима уживају заштиту власти.

{{члан|86}}
{{gap}}Које ће се таксе наплаћивати код државних власти, а које код општинских, прописаће Министар Финансија независно од закона који постоје о томе.

{{члан|87}}
{{gap}}Свако имање које није ни својина приватних грађана, ни правних лица, ни општина, сматра се за државно.

{{члан|88}}
{{gap}}Државно имање потпада под надзор или управу дотичног Министра.

{{члан|89}}
{{gap}}Кад за какав случај нема правила у овој Уредби, а нема ни народног обичаја, по коме би власт поступала или решила, онда, ако нема ни разлога месног како да уради, може своје одлуке наслонити на законе који постоје у земљи, ако су сходни за дотичне случајеве.

{{центар|Прелазна наређења}}

{{члан|90}}
{{gap}}По овој Уредби расправиће се и досадашња несвршена дела.

{{gap}}Министар Правде прописаће за судове поступак у грађанским парницама.

{{gap}}У колико би у погледу судова ова Уредба била непотпуна, Министар Правде овлашћује се да је у споразуму са Министарским Саветом објасни и допуни својим упутствима.

{{члан|91}}
{{gap}}Са овом Уредбом ступа у снагу и закон о хватању и уцењивању хајдука од 12. јула 1895. године у целокупном просторанству своме.

{{члан|92}}
{{gap}}Ова Уредба важи дотле докле Народно Представништво законим путем ослобођене области не присаједини досадашњој Краљевини, што ће се учинити у првој сесији редовног сазива.

{{члан|93}}
{{gap}}Овлашћује се Министар Ун. Дела да може поставити пет инспектора за надзор над полициским органима у ослобођеним пределима. Ови инспектори имаће ранг и плату начелника Министарства.

{{члан|94}}
{{gap}}Сви издаци по свима гранама државне управе чиниће се из кредита одобреног законом о ванредном кредиту од 6. априла 1913. год. на начин прописан чл. 7 поменутог закона.

{{члан|95}}
{{gap}}Ова Уредба важи од дана кад је краљ потпише и кад се обнародује у „Српским Новинама”, и онда престаје да важи Уредба од 14. децембра 1912. године донесена на основу чл. 5 б. закона о Устројству војске, као и све наредбе, које би стајале у противности са одредбама ове Уредбе.

{{gap}}Препоручујемо Нашем Министарском Савету да ову Уредбу обзнани по њеном се извршењу стара; властима пак заповедамо да по њој поступају, а свима и свакоме да јој се покоравају.

{{gap}}18. августа 1913. год.&lt;br&gt;
{{gap}}у Београду.

{{gap}}'''ПЕТАР''' с. р.

{{gap}}Председник&lt;br&gt;
{{gap}}Министарског Савета,&lt;br&gt;
{{gap}}Министар Иностраних Дела,&lt;br&gt;
{{gap}}'''Ник. П. Пашић''' с. р.

{{gap}}Министар Финансија,&lt;br&gt;
{{gap}}'''Д-р Л. Пачу''' с. р.

{{gap}}Министар Грађевина,&lt;br&gt;
{{gap}}'''Ј. П. Јовановић''' с. р.

{{gap}}Заступник&lt;br&gt;
{{gap}}Министра Народне Привреде,&lt;br&gt;
{{gap}}Министар Грађевина,&lt;br&gt;
{{gap}}'''Ј. П. Јовановић''' с. р.

{{gap}}Министар&lt;br&gt;
{{gap}}Просвете и Црквених Послова,&lt;br&gt;
{{gap}}'''Љ. Јовановић''' с. р.

{{gap}}Министар Правде,&lt;br&gt;
{{gap}}'''М. С. Ђуричић''' с. р.

{{gap}}Министар Војни,&lt;br&gt;
{{gap}}Почасни ађутант Њ. В. Краља&lt;br&gt;
{{gap}}Ђенерал,&lt;br&gt;
{{gap}}'''Миш. Божановић''' с. р.

== Извор ==
* [https://digarchive.nbs.rs/WebApp/PublicationItem/Details?id=36a665a6-ed24-43ed-bf23-dd13762d3c85 Уредба о уређењу ослобођених области], digarchive.nbs.rs

[[Категорија:Краљевина Србија]]
[[Категорија:1913.]]</text>
      <sha1>c4045t4z8x126gb8ce90zy07pq5bxmv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Песме Ђуре Јакшића</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61486</id>
    <revision>
      <id>145473</id>
      <timestamp>2026-08-20T09:21:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Дела Ђуре Јакшића]]</comment>
      <origin>145473</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57" sha1="68cza47e3yetrsyuy59m0dlrcl5ew5b" xml:space="preserve">[[Категорија:Дела Ђуре Јакшића]]</text>
      <sha1>68cza47e3yetrsyuy59m0dlrcl5ew5b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145487</id>
      <parentid>145473</parentid>
      <timestamp>2026-08-20T09:33:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145487</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="129" sha1="enqpnwqdke6fmbjwsxjix3jqzewzgws" xml:space="preserve">[[Категорија:Дела Ђуре Јакшића]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]</text>
      <sha1>enqpnwqdke6fmbjwsxjix3jqzewzgws</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Дела Ђуре Јакшића</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61487</id>
    <revision>
      <id>145474</id>
      <timestamp>2026-08-20T09:22:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Ђура Јакшић]]</comment>
      <origin>145474</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="46" sha1="8gx0k2k5wq3qwv7tdu4le7atnn8krvw" xml:space="preserve">[[Категорија:Ђура Јакшић]]</text>
      <sha1>8gx0k2k5wq3qwv7tdu4le7atnn8krvw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Приповетке Ђуре Јакшића</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61488</id>
    <revision>
      <id>145476</id>
      <timestamp>2026-08-20T09:24:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Дела Ђуре Јакшића]]</comment>
      <origin>145476</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57" sha1="68cza47e3yetrsyuy59m0dlrcl5ew5b" xml:space="preserve">[[Категорија:Дела Ђуре Јакшића]]</text>
      <sha1>68cza47e3yetrsyuy59m0dlrcl5ew5b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Драме Ђуре Јакшића</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61489</id>
    <revision>
      <id>145479</id>
      <timestamp>2026-08-20T09:26:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Дела Ђуре Јакшића]]</comment>
      <origin>145479</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57" sha1="68cza47e3yetrsyuy59m0dlrcl5ew5b" xml:space="preserve">[[Категорија:Дела Ђуре Јакшића]]</text>
      <sha1>68cza47e3yetrsyuy59m0dlrcl5ew5b</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>