Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.16 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 1672 145494 140340 2026-08-21T18:31:05Z Coaorao 19106 /* Извори */ 145494 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Падајте, браћо! | одељак= | аутор=Ђура Јакшић | белешке=песма је написана 1862. године<ref>Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: ''Ђура Јакшић. <small>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА</small>''. Народна просвета: Београд. стр. 307.</ref>; текст се овде наводи према [[w:Jeremija Živanović|Живановић]] (1931)<ref>Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. <small>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА</small>. Народна просвета: Београд. стр. 144—145.</ref> }} ;Падајте, браћо! <poem> Падајте, браћо! Плинʼте у крви! Оставʼте села, нек гори плам! Бацајте сами у огањ децу! Стресите с себе ропство и срам! Гините, браћо, јунаци, људи! За пропаст вашу свет ће да зна… Небо ће плакатʼ дуго и горко, Јер неће бити Србина… Ми несмо браћа, ми Срби несмо! Или ''ви'' несте Немањин сој? Та да смо Срби, та да смо људи — Та да смо браћа — ох, Боже мој!… Та зар би тако с Авале плаве Гледали ледно у огњен час? Та зар би тако — ох, браћо драга! Та зар би тако презрели вас? Презрите братства, покор и клетву! Што небо даде, погазʼте ви! Та није лʼ грешно, није ли грозно — Крв деце ваше гледамо ми!… А где је помоћ, илʼ суза братска? Ил' »Јуриш, роде, за брата свог!«?… У вељој беди, смрти и крви Данас вас, саме, оставља Бог!… Алʼ опет, грешан, грешно сам пево — Рањено срце народа мог! Та Србин кипи — кипи и чека — Алʼ не да ђаво… илʼ не да Бог! </poem> {{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}} == Извори == <references/> [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Ђура Јакшић]] [[Категорија:Песме Ђуре Јакшића]] [[Категорија:Поезија Ђуре Јакшића, 1862.]] 09vzi8i2yc1g4l48feh8tagykk4d5oa 0 1674 145496 20202 2026-08-21T18:33:12Z Coaorao 19106 /* Извори */ 145496 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Јевропи | одељак= | аутор=Ђура Јакшић | белешке=песма је написана 1867. године<ref>Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: ''Ђура Јакшић. <small>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА</small>''. Народна просвета: Београд. стр. 307.</ref>; текст се овде наводи према [[w:Jeremija Živanović|Живановић]] (1931)<ref>Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. <small>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА</small>. Народна просвета: Београд. стр. 189—190.</ref> }} ;Јевропи <poem> Теби да певам — теби, тиранко! А дух ми мори отров и гнев; Увреда твојих жаоци јетки Потпаљују ми племенит спев. Милионима народи пиште, Милион груди просипа крв — Милионима пале кућиште, Милион људи гмиже ко црв. И милиони долазе смерно Јевропи гордој на холи суд: »Не може више, раја не може Сносити јарам, мучити труд! Тиран нас гази, срамоти жене, Усева наших отима плод. Пресуди, смерна, да л' живот може У таквом игу несрећни род?... Изгинућемо!«... :::»Па изгините!« Подсмеха твога горди је збор. »И гинућемо, гинути славно — Ил' мачем пресећ' Гордијев чвор! Изгинућемо — али слободни, Јер Србин неће да буде роб! Тамо далеко, на светом гробљу, Потражићемо живот ил' гроб!« </poem> {{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}} == Извори == <references/> [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Ђура Јакшић]] [[Категорија:Песме Ђуре Јакшића]] [[Категорија:Поезија Ђуре Јакшића, 1863-1868.]] d1i2lcanqnxse27p5iho0xdqd7f01du 0 11494 145490 145471 2026-08-21T15:47:28Z Coaorao 19106 145490 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Осећам… | одељак= | аутор= Ђура Јакшић | година= 1862 | белешке= }} <div style="text-align:center; margin-left:2em;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> Осећам мишцу снажну и јаку, У срцу крви, у крви бој — Па где је часак?… У томе часу Да прсне крвца за народ мој! О гњили свете, трулежи срамна, Скапаћеш тако у миру свом, Ил’ ће те неба вихор разорит’, Ил’ божја гњева грмећи гром. Ил’ ће ти Марко — кад једном дође — С топузом жића загатит’ тек!… Ил’ падај, мајко света и људи, Ил’ рађај људе и рађај век! </poem> </div> </div> == Извори == ''Даница'', 10. маја 1862. Бр. 13. Год. -{II}-, стр. 205. {{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}} [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Ђура Јакшић]] [[Категорија:Песме Ђуре Јакшића]] [[Категорија:Поезија Ђуре Јакшића, 1862.]] apszr9unsz0xtddvkfyxus0xd9uzfdv 145491 145490 2026-08-21T17:31:59Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145491 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Осећам… | одељак= | аутор= Ђура Јакшић | година= 1862 | белешке= }} <div style="text-align:center; margin-left:2em;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> Осећам мишцу снажну и јаку, У срцу крви, у крви бој — Па где је часак?… У томе часу Да прсне крвца за народ мој! О гњили свете, трулежи срамна, Скапаћеш тако у миру свом, Ил’ ће те неба вихор разорит’, Ил’ божја гњева грмећи гром. Ил’ ће ти Марко — кад једном дође — С топузом жића загатит’ тек!… Ил’ падај, мајко света и људи, Ил’ рађај људе и рађај век! </poem> </div> </div> == Извор == ''Даница'', 10. маја 1862. Бр. 13. Год. -{II}-, стр. 205. {{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}} [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Ђура Јакшић]] [[Категорија:Песме Ђуре Јакшића]] [[Категорија:Поезија Ђуре Јакшића, 1862.]] l20agx0x6zebia4eyijb61a64s5zzrv 0 11612 145497 142937 2026-08-21T18:35:04Z Coaorao 19106 /* Извори */ 145497 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|50%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Љубав | одељак= | аутор=Ђура Јакшић | белешке=песма је написана 1862. године<ref>Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: ''Ђура Јакшић. <small>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА</small>''. Народна просвета: Београд. стр. 307.</ref>; текст се овде наводи према [[w:Jeremija Živanović|Живановић]] (1931)<ref>Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. <small>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА</small>. Народна просвета: Београд. стр. 111—119.</ref> }} <poem> :1. Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи, Кад куцне један час, Отет' ће стару славу, Добит' ће нови глас. А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје — сво, Ти ћеш ми родит' сина, Да чува благо то. :2. Ако ми родиш сина, Роди ми Милоша; А буде л' мила ћерка, Нек буде Милица: Крваво иде време Српске освете, Требаће земља српска Храбре Милоше. Ал' био Милош или Лепа Милица — Само да Српство љуби, Љуби Србина... :3. Кажи му, кажи, да је Љубави наше цвет, Да је у Српству ник'о, Видео дан и свет. Певај му српску песму, Њоме га тишај ти, Са њоме бу́ди чедо Бескрајне љубави. Опомињи га, душо, Славних старина; А свакад — свакад жарко Да љуби Србина! :4. Не треба њему земље Међа дедови' — Са земљом нека суде Српски кнезови. а њему бојно копље, Палош убојан, У леву руку барјак, Бојан — тробојан. П' онда му подај хата Мамна — помамна, Па реци: »Сине, иди, Гони душмана!«... :5. На небу нема звезде Да сија као ти; Па баш ни сунце нема Таке светлости. А где је срца, срце, Да тако љубит' зна? А где је душе, душо, Лепог анђела? на нашој земљи нема, Ни небо нема тог — Та што је лепо било, Мени је дао Бог. :6. Често те у сну снивам, Моја љубави! Често те тако виђам, Цвете убави! Па грлим небо плаво, грлим, уздишем; А љубим сунце јарко, Љубим, издишем. Ал', ево, зора свиће, И, ево, прође сан, Ал' тебе нема, нема — Нема да сване дан! :7. Па где си, где си, душо, Где си, анђелу? Зашто ми кријеш лице, Ружу румену? Та да је једно царство, Да га прегазим, Па да на оном крају Сунце опазим; Ил' да је један Дунав, Да га препливам, Па да на твојим грудма Небо уживам! :8. Али те крије тамна, Пуста даљина — Далеко ми је Банат, Црна хаљина. Па ко ће знати, душо, Да л' теби није зло? Можда и тужиш тамо, Моја дивото? Ил' још и не знам, сунце, За твоје јаде све? Ал' ти да знадеш да ми Срце умире! :9. ах, залуду ме дома Лепо тешише — У срцу ми је тешко, К'о да издише. Чујем му туге неме Лагани тужан пој — За тобом плаче, душо, За тобом, рају мој! Ал' тебе нема — нема, Да га утешиш, Ил' да ми срце плачно Срцу пригрлиш. :10. И рекла си ми писат' Многе промене, На сваком белом листу Златне спомене. Ал', ево, ево, прође И овај црни дан, К'о једна тамна сенка, К'о један горки сан, А писма јоште нема — Нема, анђелу, Да росом живне душу, Ружу увелу! :11. Ил', можда, дршће рука? Да неси болна ти? Ох, само то да није, Моја љубави! По души, можда, лебди Горак уздисај? А можда ми се ледом Умива душе рај? Ох, ћути, ћути, срце! Не коби тако ти! Та Бог је Бог и теби — Бог је милости!... :12. И дошао је листак Књиге пребеле, И писала си мени, Мили анђеле! А листак лебди, дише Као душица, А душа сија, трепти Као росица. Ил' можда га је суза Горка капала? Ил' га је, можда, туга Твоја писала? :13. Јеси ли чула, душо, Да поноћ уздише, Кад јој на црним грудма Звезду ранише? Јеси ли вид'ла, сунце, Где славуј умире, Када му вихор белу Ружу раздире? Онда ћеш знати, чедо, Вероват', рају мој, Како је срцу моме, Души рањеној!... :14. Жубор вода шљунком тече, Хуји шумица, А на небу звезда трепти, Звезда даница. Срце моје игра, бије, Све се превија — Чини ми се, моја душо, Да је Србија! А од оне звезде сјајне Чиниш ми се ти, Пак бих иш'о — ишао бих Звезде љубити!... :15. Па баш да умрем, душо, Да ме сахране; Па баш и пеп'о гроба Да ми нестане — Остаће љубав моја, Веруј, остати, И док је света, века, Да ће трајати! Па ако т' срце љубав Само верује, Чућеш у немој ноћи Како тугује... :16. У лепом врту рошен, Цвет је изник'о, На твојим грудма ношен, Свету с' привик'о. У љубави је нашој Мирис извео, При растанку је нашем Пао, увео. Па када умрем, душо, Он ће остати, Па ће на гробу, можда, Опет цветати... :17. Још никако гласа нема Мани Србину, Да ми јавља срећу моју, Твоју судбину. Да ми каже: »Драги брате, Родио се син!« Да ми каже: да је јунак, Да је Србљанин. Да нацрта мушко чедо, Да опише сој — Да је Србин, да је јунак, Да је пород мој! :18. Црне веђе, црне очи, А не чујеш плач; А када би заплакало, За шарен би мач, Да се њиме игра чедо, Да се нашали, Ил', срчано, од колевке Парче одвали. Е, тако је српско дете, Бре, Турчине, бре! С голим мачем у свет јури, С мачем умире... </poem> {{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}} == Извори == <references/> [[Категорија:Ђура Јакшић]] [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Љубавна поезија]] [[Категорија:Српска љубавна поезија]] [[Категорија:Песме Ђуре Јакшића]] [[Категорија:Поезија Ђуре Јакшића]] 77glfqcyg4lwdl80dqwa8qw1b72g430 0 16864 145492 128161 2026-08-21T18:29:07Z Coaorao 19106 /* */ 145492 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Милопјев Србији | одељак= | аутор= Јован Илић | белешке= }} <poem> О како је красно твоје лице, Мајко наша, мила шћери славе Јасног јутра мајове зорице Све дивоте у теби бораве. И кô цвјетне, бисерне росице. Како трепте очи твоје плаве! Двʼје зјенице, двʼје звʼјезде данице, Љепотицу над свима те праве. Стас вилински, здатне власи твоје, Рујно лице, жар младосни то је, Што милину красотам' придаје. Истина ми све ово свједочи: Чело ти је сунце од источи, Ким ти слава на далеко сија. Што је мјесец усред ноћи тавне И даница међʼ звʼјездама својим, Сјајним оком и љупкошћу којим, Мами луче дијаманту равне. Што су птицамʼ горице дубравне, Што лʼ пролетње сунашце обојим: То, о то си ти синовʼма твојим, Свʼјетла круно од старине давне. Бисер, злато на теби не блиста, Алʼ природа невина и чиста, Врх свих украса красоту ти даје. Па ко може да не кликне јавно: Царуј дично, поносно и славно, Срб ће тʼ служит, док му крвца траје. </poem> == Напомене == * Ова песма је објављена у Подунаека 1845. бр. 48 ; Пјесме 1854. == Извори == * ''Јован Илић: Целокупна дела'', страна 14-15, Библиотека српских писаца, Народна просвета. {{ЈВ-аутор|Јован Илић|1901}} [[Категорија:Јован Илић]] fvt2tbnozdrbqo4wthuahpmrqs0qakb 145493 145492 2026-08-21T18:29:54Z Coaorao 19106 /* */ 145493 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Милопјев Србији | одељак= | аутор= Јован Илић | белешке= }} <poem> О како је красно твоје лице, Мајко наша, мила шћери славе Јасног јутра мајове зорице Све дивоте у теби бораве. И кô цвјетне, бисерне росице. Како трепте очи твоје плаве! Двʼје зјенице, двʼје звʼјезде данице, Љепотицу над свима те праве. Стас вилински, здатне власи твоје, Рујно лице, жар младосни то је, Што милину красотамʼ придаје. Истина ми све ово свједочи: Чело ти је сунце од источи, Ким ти слава на далеко сија. Што је мјесец усред ноћи тавне И даница међʼ звʼјездама својим, Сјајним оком и љупкошћу којим, Мами луче дијаманту равне. Што су птицамʼ горице дубравне, Што лʼ пролетње сунашце обојим: То, о то си ти синовʼма твојим, Свʼјетла круно од старине давне. Бисер, злато на теби не блиста, Алʼ природа невина и чиста, Врх свих украса красоту ти даје. Па ко може да не кликне јавно: Царуј дично, поносно и славно, Срб ће тʼ служит, док му крвца траје. </poem> == Напомене == * Ова песма је објављена у Подунаека 1845. бр. 48 ; Пјесме 1854. == Извори == * ''Јован Илић: Целокупна дела'', страна 14-15, Библиотека српских писаца, Народна просвета. {{ЈВ-аутор|Јован Илић|1901}} [[Категорија:Јован Илић]] fwgxdsq1yboizamtwjf7ktltg1kuz27 0 60565 145495 141651 2026-08-21T18:31:42Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145495 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Ерцеговачка бојна песма | одељак= | аутор= Ђура Јакшић | година= 1875 | белешке= }} <poem> :...... У бој! у бој! Слушо си рајин плач? Сад слушаш борбе грмљаву, А гледаш крвав мач, И бритке сабље звек Ланаца тупи јек. У бој! у бој! Векова тужних робље гажено, Хатова турских тврдом копитом На рођеном је прагу падало, Призивајући криком жалосним, Јевропе тврде помоћ варљиву, Ал’ залуд, залуд… Стара тврдица Лажљиве им је маште давала, Поклањајућ’ их смехом пакосним Угњетатељу преугњетене!… У бој! у бој! У свети хајде рат! Ил Србин јоште не види Тирана свога бес? И љуте борбе трес? Костију братских лом? И крв и плам и гром? Не види?… Не зна?… Не слуша? Где помоћ иште брат? У бој! у бој! У свети хајде рат! Јер кад нам они листом изгину, Што данас мачем ваздух парајућ’ Турака траже чете дивије, Да им челика масном оштрицом У злобне груди смело зарију, Праведних жеља скору испуну: — Слобода целом српском народу — Па кад у томе светом заносу, У својој крви дивље пливајућ, По гудурама гора камених Витешком телу нађу гробницу, Онда ће запад… Санта ледена… Са глатког смеха страшном поругом, Отровне змије гласом сиктавим — На болно уво тужног Србина Надгробну песму бесно пиштати: — У тој је гори Србин живео — У тој је гори његов гроб; А ти си роб… У бој! у бој! У свети хајде рат! Ил зар нам није приспео Жељно чекани час? Или не дође глас? Са поља тог, Крвавог? Или су мртви сви? О, боже мој! ​Зар мртав рођен брат?… У бој! у бој! У свети ајде рат!… Живи су јоште они лавови, Што су Душана царство големо Са мишце своје снагом гвозденом Противу чета дивљег Угрина, Против Турака страшне навале Са срца свога смелим оклопом, И крви своје капи последњом, Чувајућ’ земље српске светињу. У годинама рата пустошног Њихове чете у бег гонили… Живи су они… ::::::::А застава се, На челу своме вољно износећ’, Две свете речи српском народу: Милана кнеза име поносно Слободе давно чекани дан — Којим се Србин богу заклиње: Последњи колут ланца раскинут Што брата трује живот несрећан; Та застава се данас подиже, И силе своје махом надземним Камених гора маглу цепајућ’ Одважно с’ ближи нашој крајини Призивајући брата рођеног Да му у дану тешке ломњаве, Рођени буде брат, По крви свој. У бој! у бој! У свети ајде рат!… </poem> == Извор == 1875. ''Отаџбина'', Год. I, књига 3. стр. 144–145. {{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}} [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Ђура Јакшић]] [[Категорија:Песме Ђуре Јакшића]] g0tlglitiu5d3pm3cjcl3c6rx61l87h 0 61481 145489 145449 2026-08-21T15:46:55Z Coaorao 19106 145489 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Марково благо | одељак= | аутор= Јован Јовановић Змај | година= 1865 | белешке= }} <div style="text-align:center; margin-left:2em;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> И нађоше у Прилипу закопано благо много, Што ни Марко, дели Марко, потрошити није мог’о. Де, нека ми когод каже у данашње доба гњило, Како би се ово благо понајбоље потрошило. Да је мени пало шака, не бих хтео чинит’ ина, За шест стотин’ ока злата купио бих море вина, Па бих позв’о на пијанку све кукавце нашег доба, Опио бих удворице, опио бих многа роба, Улизице, трчилаже, чанколизе, готоване, Да се кучке забораве, да истину продиване. А дозв’о бих у прикрајак господаре њине сјајне, Нека чују шта им мисле, нек докуче многе тајне. Марко би се насмејао, насмејао из свог гроба, А таки би настануло друго време, друкче доба. </poem> </div> </div> ==Извор== ''Певанија Змај-Јована Јовановића: одабране целокупне умотворине у песми и прози са опширним животописом Змај-песниковим: 1849-1882'', Нови Сад: Српска књижара Браће М. Поповића, 1882 (Нови Сад: Српска штампарија Дра Светозара Милетића) 1882. Стр. 203. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:1865.]] qauruy1hk9dwtdu0hpyykq88vy0dplq